PRVO POGLAVLJE
1 I ovo su reči knjige, koju je Baruč sin Nerijasa, sina Maasiasa, sina Sedeciasa, sina Asadiasa, sina Čelsiasa, napisao u Vavilonu, 2 U petoj godini, i u sedmom danu u mesecu, u koje vreme kada su Čaldejci zauzeli Jerusalim, i spalili ga vatrom.
3 I Baruč jeste pročitao reči ove knjige na saslušanju Jechoniasa sina Joakima kralja Jude, i u ušima svih ljudi koji su došli da čuju knjigu, 4 I na saslušanju plemića, i kraljevih sinova, i na saslušanju starešina, i svih ljudi, od najnižih do najviših, čak i od svih koji su se uduvali u Vavilon pored reke Sud.
5 Gde su plakali, postili i molili se pred Gospodom.
6 Takođe su napravili kolekciju novca u skladu sa moćima svakog čoveka:
7 I poslali su ga u Jerusalim do Joakima, visokog sveštenika, sina Čelsiasa, Sina Salome, i sveštenicima, i svim ljudima koji su pronađeni sa njim u Jerusalimu,
8 U isto vreme kada je primio brodove Kuće Gospodnje, koji su izneti iz hrama, da ih vrati u zemlju Jude, desetog dana u mesecu Sivan, tačnije srebrna plovila, koja je Sedecias sin Josias kralja Jade napravio,
9 Posle toga, Nabuchodonosor kralj Vavilona je odneo Jechoniasa, i prinčeve, i zarobljenike, i moćne ljude, i ljude zemlje, iz Jerusalima, i doveo ih u Vavilon.
10 I rekli su, Gle, poslali smo ti novac da ti kupimo spaljene ponude, i ponude greha, i tamjana, i pripremimo tvoju manu, i ponudimo pred oltarom Gospoda našeg Boga;
11 I moli se za život Nabuchodonosor kralja Vavilona, i za život Baltasara njegovog sina, da njihovi dani mogu biti na zemlji kao nebeski dani:
12 I Gospod će nam dati snagu, i osvetliti naše oči, i živećemo pod senkom Nabuchodonosor kralja Vavilona, i pod senkom Baltazara njegovog sina, i služićemo im mnogo dana, i naći ćemo uslugu u njihovom vidokrugu.
13 Molite se za nas takođe Gospodu našem Bogu, jer smo se ogrešili o Gospoda našeg Boga; i do danas bes Gospodnjeg i njegov gnev nije okrenut od nas.
14 I pročitaćeš ovu knjigu koju smo ti poslali, da se ispovediš u Božijoj kući, na gozbama i svečanim danima.
15 I reći ćeš, Gospodu našem Bogu pripada pravednost, ali nama zbunjenost lica, kako se to
ovih dana ovih dana tokom današnjeg dana, njemu judi, i stanovnicima Jerusalima,
16 I našim kraljevima, i našim prinčevima, i našim sveštenicima, i našim prorocima, i našim očevima:
17 Jer smo zgrešili pred Gospodom,
18 I nije ga poslušao, i nije čuo za glas Gospoda našeg Boga, da hoda u zapovestima koje nam je otvoreno dao:
19 Od dana kada je Gospod doveo naše preteke iz zemlje Egipta, do danas, bili smo neposlušni prema Gospodu našem Bogu, i bili smo nemarni što nismo čuli njegov glas.
20 Wherefore the evils cleaved in us, and the curse, which the Lord appointed by Moses his servant at the time that he brought our fathers out of the land of Egypt, to give us a land that floweth with milk and honey, like it is to see this day.
21 Ipak nismo čuli za glas Gospoda našeg Boga, prema svim rečima proroka, koje nam je uputio:
22 Ali svaki čovek je sledio maštu sopstvenog zlog srca, služio čudnim bogovima, i činio zlo u pogledu Gospoda našeg Boga.
POGLAVLJE 2
1 Stoga je Gospod izneo dobru reč, koju je izgovorio protiv nas, i protiv naših sudija koji su sudili Izraelu, i protiv naših kraljeva, i protiv naših prinčeva, i protiv ljudi Izraela i Jude,
2 Da nam donese velike kuge, kao što se nikada nije desilo pod celim nebom, kao što je došlo do toga da se to desi u Jerusalimu, prema stvarima koje su napisane u Mojsijevom zakonu;
3 Da čovek treba da jede meso sopstvenog sina, i meso sopstvene ćerke.
4 Štaviše on ih je isporučio da budu podvrgnuti svim kraljevstvima koja su okrugla oko nas, da budu kao prekor i pustoš među svim ljudima okolo, gde ih je Gospod raštrkao.
5 Tako smo bili bačeni dole, i nismo bili veliиanstveni, jer smo se ogreљili o Gospoda naљeg Boga, i nismo bili posluљni njegovom glasu.
6 Gospodu našem Bogu appertaineth pravednosti: ali nama i našim očevima otvori sramotu, kao što se pojavljuje i ovog dana.
7 Jer sve ove kuge su pred nama, koje je Gospod izgovorio protiv nas
8 Još uvek se nismo molili pred Gospodom, da bismo svakog mogli okrenuti iz mašte njegovog rđavog srca.
9 Wherefore the Lord watched us for evil, and the Lord hath brought it on us: for the Lord is righteous in all his works which he hath commanded us.
10 Još uvek nismo čuli njegov glas, da hoda u božjim zapovestima, koje je postavio pred nas.
11 I sada, Gospode Bože Izraela, koji je izvukao tvoj narod iz zemlje Egipta moćnom rukom, i visokom rukom, i sa znacima, i sa čudima, i sa velikom moći, i išle sam od sebe kao ime, kao što se pojavilo ovog dana:
12 O Gospode naš Bože, zgrešili smo, učinili smo bezbožno, neumesno smo se nosili u svim tankim uredbama.
13 Neka se tvoj gnev okrene od nas: jer nas je ostalo samo nekoliko među paganima, gde si nas razbežao.
14 Hear our prayers, O Lord, and our petitions, and deliver us for thine own sake, and give us favor in the sight of them which have led us away:
15 Da sva zemlja možda zna da si ti umetnost Gospoda našeg Boga, jer se Izrael i njegovo potomstvo zovu tvojim imenom.
16 O Gospode, pogledaj dole iz tvoje svete kuće, i smatraj nas: pokloni se na uvo, Gospode, da nas čuješ.
17 Otvorite tvoje oči, i gledaj; za mrtve koji su u grobovima, čije su duše oduzete iz njihovih tela, daće Gospodu ni pohvalu ni pravednost:
18 Ali duša koja je u velikoj meri iznuđena, koja se spušta i slabašna, i oči koje ne uspevaju, i gladna duša, daće ti pohvalu i pravednost, Gospode.
19 Stoga ne pravimo našu skromnu suplikaciju pred lijem, Gospode naš Bože, za pravednost naših očeva, i naših kraljeva.
20 For thou hast sent out thy wrath and indignation upon us, as thou hast spoken by thy servants the prophets, saying,
21 Tako saith the Lord, Bow down your shoulders to serve the king of Babylon: so shall ye remain in the land that I gave un your fathers.
22 Ali ako nećeš da čuješ glas Gospodnji, da služiš kralju Vavilona,
23 Izazvaću da prestanem sa citatima Džude, i iz bez Jerusalima, glasa mira, i glasa radosti, glasa mladoženje, i glasa mlade: i cela zemlja će biti pusta od stanovnika.
24 Ali nismo želeli da čujemo tvoj glas, da služimo kralju Vavilona: stoga si učinio dobre reči koje ti švrljaš od tvojih sluga proroka, naime, da kosti naših kraljeva, i kosti naših očeva, treba da budu skinute sa njihovog mesta.
25 I, lo, oni su izbačeni na vrelinu dana, i na mraz noći, i umrli su u velikim neprilikama od gladi, mačem, i pošasti.
26 I kuća koja se zove tvoje ime hast ti si položio otpad, kao što će se videti ovog dana, zbog pokvarenosti kuće Izraela i kuće Jude.
27 O Gospode naš Bože, ti si se suočio sa nama posle sve tvoje dobrote, i prema svoj toj velikoj milosti tvoje,
28 As thou spakest by thy servant Moses in the day when thoust to command him to write the law before the children of Israel, saying,
29 Ako nećeš da čuješ moj glas, sigurno će ovo veliko mnoštvo biti pretvoreno u mali broj među narodima, gde ću ih rasuti.
30 Jer sam znao da me neće čuti, jer je to ukočen narod: ali u zemlji njihovih zarobljeništva sećaće se sebe.
31 I will know that I am the Lord their God: for I will give them an heart, and ears to hear:
32 I oni će me hvaliti u zemlji svog zarobljeništva, i misliti na moje ime,
33 I vratite se sa njihovog ukočenog vrata, i sa njihovih rđavih dela: jer će se sećati puta svojih očeva, koji su zgrešili pred Gospodom.
34 I doneću ih ponovo u zemlju koju sam obećao zakletvom njihovim očevima, Avramu, Isaku i Džejkobu, i oni će biti gospodari toga: i ja ću ih povećati, i oni neće biti umanjeni.
35 I napraviću večni zavet sa njima da budu njihovi Bogovi, i oni će biti moj narod: i neću više terati svoj narod iz Izraela iz zemlje koju sam im dao.
TREĆE POGLAVLJE
1 O Gospode Svemogući, Bože Izraela, duša u muci problematičnog duha, kriti do ti.
2 Čuj, Gospode, i smiluj se; jer si milostiv: i sažaljevaš nas, jer smo zgrešili pred obom.
3 Za tebe izdrži zauvek, i potpuno nestanemo.
4 O Gospode Svemogući, ti Bože Izraela, počuj sada molitve mrtvih Izraelita, i njihove dece, koje su zgrešila pred obom, i nisu se čule pred glasom tebe njihovog Boga: zbog čega nam se ove kuge klete.
5 Ne pamtite nepravde naših predaka: već razmislite o svojoj moći i imenu sada u ovom trenutku.
6 For thou art the Lord our God, and thee, O Gospode, hoćemo li slaviti.
7 I za ovaj cilj ti si stavio svoj strah u naša srca, na nameru da te pozovemo na tvoje ime, i da te
pohvalimo u našem zatočeništvu: jer smo pozvali da pazimo na svu nepravdu naših predaka, koja je zgrešila pred omogućenom pred omogućenom.
8 Gledajte, mi smo još ovog dana u našem zatočeništvu, gde ste nas vi rasuli, za prekor i kletvu, i da budemo podložni isplatama, prema svim nepravdama naših očeva, koji su odstupili od Gospoda našeg Boga.
9 Čujte, Izraele, zapovesti života: daj uvo da razumeš mudrost.
10 How happene it Israel, that thou art in thineenemies's land, that thou art waxen old in a strange country, that thou art defiled with the dead,
11 Da si ti umetnost brojala sa njima koja ide dole u grob?
12 Ti si napustio fontanu mudrosti.
13 Jer da si samo hodao božjim putem, ti bi trebalo da boraviš u miru zauvek.
14 Naučite gde je mudrost, gde je snaga, gde je razumevanje; da ti majski znaš i gde je dužina dana, i život, gde je svetlost očiju, i mir.
15 Ko je saznao njen stan? ili ko je doљao u njeno blago?
16 Gde su prinčevi pagani postaju, i kao što vladaju zveri na zemlji;
17 Oni koji su imali svoju razonodu sa živinama u vazduhu, i oni koji su sakupljali srebro i zlato, gde ljudi veruju, i nisu imali kraja?
18 Za one koji su se kovali u srebru, i bili tako oprezni, i čija su dela nezadrljiva,
19 Oni su nestali i otišli u grob, a drugi su se pojavili na svojim imanjama.
20 Mladića je videlo svetlost, i zadivilo se u zemlju: ali način znanja nisu znali,
21 Niti su razumeli puteve toga, niti su ga se držali: njihova deca su bila daleko od toga.
22 Nije se čulo za njega u Chanaanu, niti je viđeno u Themanu.
23 The Agarenes that seek wisdom upon earth, the merchants of Meran and of Theman, the authors of fables, and searchers out of understanding; Niko od njih nije znao put mudrosti, niti se seća njenih puteva.
24 O Izraelu, kako je velika Božija kuća! i koliko je veliko mesto njegovog posedovanja!
25 Great, and hath none end; visoko, i nemerljivo.
26 Tu su bili džinovi poznati od početka, koji su bili tako velikog ugleda, i tako stručni u ratu.
27 Oni nisu Gospod izabrali, niti su im dali put znanja:
28 Ali oni su uništeni, jer nisu imali mudrosti, i stradali su kroz sopstvenu budalaštinu.
29 Ko je otišao u raj, i uzeo je, i srušio iz oblaka?
30 Ko je otiљao preko mora, i naљao je, i doveљжe je po иisto zlato?
31 Nijedan muškarac ne zna njen put, niti misli na njen put.
32 Ali on koji zna sve stvari zna o njoj, i to je otkrio svojim razumevanjem: on koji je pripremio zemlju zauvek ju je ispunio četvorougaonim zverima:
33 On taj sendeth for light, i it goeth, calleth it again, i to ga sluša sa strahom.
34 Zvezde su sijale u svojim satovima, i radovale se: kada ih pozove, kažu: Evo nas; i tako su mu veselo odali svetlost koja ih je napravila.
35 Ovo je naš Bog, i niko drugi neće biti u poređenju sa njim
36 He hath je saznao sve načine znanja, i dao ga Džejkobu svom slugi, i Izraelu njegovoj voljenoj.
37 Posle toga se štipao za zemlju, i razgovarao sa muškarcima.
POGLAVLJE 4
1 Ovo je knjiga Božijih zapovesti, i zakon koji traje zauvek: sve što oni čuvaju će za osvestiti; Ali kao što je odsustvo, umreće.
2 Okreni se, O Džejkobe, i uzmi ga: hodaj u prisustvu svetlosti tamo, da bi ti bio osvetljen.
3 Ne daj svoju иast drugoj, niti stvarima koje su profitabilne za иudnu naciju.
4 O Izraelu, srećni smo mi: za stvari koje su prijatne Bogu su nam poznate.
5 Budite dobro veseli, narode, spomenik Izraelu.
6 Ye su prodati narodima, ne zbog vašeg uništenja: već zato što ste pomerili Boga u gnev, vi ste isporučeni neprijateljima.
7 Jer si ga isprovocirao što te je učinio žrtvovanjem đavola, a ne Bogom.
8 Ye have forgotten the everlast god, that brought you up; I tugovao si Jerusalim, to te je negovalo.
9 Jer kada je videla da božji gnev naleće na tebe, rekla je, Hearken, O ye to boravi o Sionu: Bog mi je naneo veliku žalost;
10 Jer sam video zarobljeništvo mojih sinova i ćerki, koje im je Everlasting doneo.
11 Sa radošću sam ih hranio; ali ih oterao plačom i žalosti.
12 Neka se nijedan čovek ne raduje meni, udovici, i odricanju od mnogih, koji su zbog grehova moje dece ostavljeni puste; jer su odstupili od Božijeg zakona.
13 Znali su ne njegove statute, niti su hodali putevima njegovih zapovesti, niti su se trodali putevima discipline u njegovoj pravednosti.
14 Neka oni koji osmatju Siona dođu, i sete se zatočeništva mojih sinova i ćerki, koje im je Everlasting šešir doneo.
15 Jer on je doveo naciju na njih iz daleka, besramnu naciju, i čudan jezik, koji niti poštuje starca, niti sažaljeva dete.
16 Ovi su odneli dragu voljenu decu udovice, i ostavili je da je sama pusta bez ćerki.
17 Ali šta mogu da vam pomognem?
18 Jer on koji ti je doneo ove kuge će te izbaviti iz ruku tvojih neprijatelja.
19 Idite svojim putem, O moja deco, idite svojim putem: jer sam ostao pust.
20 Odložio sam odeću mira, i stavio mi na sebe vreću moje molitve: plakaću do Everlastinga u svoje dane.
21 Budite dobro veseli, O moja deco, plačite Gospodu, a on će vas izbaviti od moći i ruke neprijatelja.
22 For my hope is in the Everlasting, that he will save you; i radost mi dolazi od Svetoga, zbog milosti koja će ti uskoro doći od Večnog našeg Spasitelja.
23 Jer sam te poslala sa žaljenjem i plačom: ali Bog će mi te ponovo pokloniti sa radošću i radošću zauvek.
24 Kao i sada susedi Siona su videli vaše zarobljeništvo: pa da li će uskoro videti vaše spasenje od našeg Boga koje će naići na vas sa velikom slavom, i svetlinom Everlastinga.
25 Deco moja, strpljivo patite od gneva koji je na vama od Boga: jer vas je tvoj neprijatelj proganjao; Ali ubrzo ćete videti njegovo uništenje, i gaziti po njegovom vratu.
26 Moji delikatni su prošli grubim putevima, i odvedeni su kao jato uhvaćeno od neprijatelja.
27 Budi dobra uteha, O moja deco, i plačite Bogu: jer ćete biti upamćeni po njemu koji vam je doneo ove stvari.
28 Jer kao što je tvoj um bio da zalutaš od Boga: dakle, biti vraćen, tražiti ga deset puta više.
29 Jer on koji je doneo ove kuge tebi će ti doneti večnu radost sa tvojim spasenjem.
30 Uzmi dobro srce, O Jerusalime: jer on koji ti je dao to ime će te utešiti.
31 Bedni su oni koji su te zadali, i radovali se tvom padu.
32 Jadni su gradovi kojima su služila tvoja deca: jadna je ona koja je primila tvoje sinove.
33 Jer dok se radovala tvojoj propasti, i bila joj je drago zbog tvog pada: tako će i ona tugovati za sopstvenom pustošenjem.
34 Jer ću joj oduzeti radost njenog velikog mnoštva, i njen ponos će biti pretvoren u žalost.
35 For fire shall come upon her from the Everlasting, long to endure; i biće naseljena đavolima za veliki provod.
36 O Jerusalimu, pogledaj o ti prema istoku, i posmatraj radost koja ti dolazi od Boga.
37 Lo, tvoji sinovi dolaze, koje si oterao, oni dolaze zajedno sa istoka na zapad po reči Svetoga, radujući se slavi Božijoj.
POGLAVLJE 5
1 Odložite, O Jerusalimu, odeću žalosti i muku, i stavite komelite slave koja dolazi od Boga zauvek.
2 Bacite o sebe dvostruku odeću pravednosti koja dolazi od Boga; i postavio dijademu na tvoju glavu slave Everlastinga.
3 Jer Bog će odliti tvoju svetlinu u svaku zemlju pod nebesima.
4 Jer tvoje ime će se zvati Božjim zauvek Mir pravednosti, i slava Božijeg bogosluženja.
5 Arise, O Jerusalim, and stand on high, and look about to the east, and behold thy children gathered from the west to the east by the word of the Holy One, radujući se sećanju na Boga.
6 Jer su oni otišli od tebe peške, i bili su odvedeni od svojih neprijatelja: ali Bog ih je doneo u tebe, veliиanstvenu slavom, kao deca kraljevstva.
7 For God hath appointed that every high hill, and banks of long continuance, should be cast down, and valleys filled up, to make even the ground, that Israel may go safely in the glory of God,
8 Štaviše, čak i šuma i svako drvo slatkiša će zaseniti Izrael božjom zapovesti.
9 Jer Bog će voditi Izrael sa radošću u svetlosti svoje slave milošću i pravednošću koja dolazi od njega.