PRVO POGLAVLJE 1 Tamo je bio čovek u Vavilonu, po imenu Joakim: 2 I uzeo je ženu, čije je ime Suzana, ćerka Čelsiasa, veoma lepa žena, i ona koja se plašila Gospoda. 3 Njeni roditelji su takođe bili pravedni, i učili su svoju ćerku u skladu sa Mojsijevim zakonom. 4 Sada je Joacim bio veliki bogataš, i imao je lep vrt koji se pridružio njegovoj kući: i njemu su pribegli Jevreji; jer je bio иasniji od svih ostalih. 5 Iste godine su postavljena dva drevna naroda da budu sudije, kao što je Gospod spake of, da je rđavosti došla iz Vavilona od drevnih sudija, koji su izgleda upravljali narodom. 6 Ovi su se mnogo držali u Joakimovu kuću: i sve što je imalo bilo kakve tužbe u zakonu im je stiglo. 7 Sada kada su ljudi otišli u podne, Suzana je ušla u baštu svog muža da prošeta. 8 I dve starije osobe su je videle kako ulazi svaki dan, i hoda; tako da se njihova požuda rasplamsala prema njoj. 9 I izopačili su sopstveni um, i okrenuli oči, da možda neće gledati u raj, niti se sećati samo osuđivanja. 10 I iako su oboje bili ranjeni njenom ljubavlju, a ipak ne jedan nije odbio drugu njegovu tugu. 11 Jer ih je bilo sramota da izjave svoju požudu, da žele da imaju veze sa njom. 12 Ipak su marljivo gledali iz dana u dan da je vide. 13 I jedan reče drugom, hajdemo sada kući: jer vreme je za večeru. 14 Dakle, kada su izašli, rastali su se od drugog, i okrećući se ponovo došli su na isto mesto; i posle toga su pitali jedni druge za uzrok, priznali su svoju požudu: onda su postavili vreme oboje zajedno, kada bi mogli da je nađu nasamo. 15 I ispalo je, dok su gledali prikladno vreme, ušla je kao i pre samo sa dve služavke, i bila je poželjna da se opere u bašti: jer je bilo vruće.
16 I tamo nije bilo tela koje je spaslo dvojicu starešina, koji su se sakrili i posmatrali je. 17 Onda je rekla svojim služavkama, donesi mi ulje i kuglice za pranje, i zatvori baštenska vrata, da mogu da me operem. 18 I uradili su kako ih je ona zgusnula, i zatvorili baštenska vrata, i izašli na vrata da donesu stvari kojima je ona komandovala: ali nisu videli starešine, jer su bile sakrivene. 19 Sada kada su služavke otišle, dve starešine su ustale, i otrčale do nje, govoreći: 20 Gledajte, baštenska vrata su zatvorena, da nas nijedan čovek ne može videti, a mi smo zaljubljeni u vas; stoga pristani na nas, i lezite sa nama. 21 Ako nećeš, bićemo svedoci protiv tebe, da je mladić bio sa tobom: i zato si poslao svoje služavke od tebe. 22 Onda je Suzana uzdahnula, i rekla, ja sam zategnuta na svakoj strani: jer ako uradim ovu stvar, to je smrt za mene: i ako to uradim ne mogu pobeći od tvojih ruku. 23 Bolje je za mene da padnem u tvoje ruke, i da to ne radim, nego da grešim pred Bogom. 24 Sa tim Suzana je plakala glasnim glasom: i dvojica starijih su plakala protiv nje. 25 Onda je protrčao jedan, i otvorio baštenska vrata. 26 Dakle, kada su sluge kuće čule plač u bašti, uletele su na vrata privi, da vide šta joj je učinjeno. 27 Ali kada su se starešine izjasnile o tome, sluge su se veoma stidele: jer nikada nije postojao takav izveštaj od Suzane. 28 I to se desilo sledećeg dana, kada su se ljudi okupili kod njenog muža Joakima, dvojica starijih su takođe došla puna nestašne mašte protiv Suzane da je uguše; 29 I reče pred narodom, Pošalji po Suzanu, ćerku Čelsiasa, Joakimovu ženu. I tako su poslali. 30 Pa je došla sa ocem i majkom, svojom decom, i svim svojim srodnim stvarima. 31 Sada je Suzana bila veoma nežna žena, i lepa za posmatranje. 32 I ovi zli muškarci su joj naloženi da otkriju njeno lice, (jer je bila pokrivena) da bi mogli biti ispunjeni njenom lepotom.
33 Stoga su je njeni prijatelji i sve ono što ju je videlo plakalo. 34 Tada su dva starešine ustala usred naroda, i položila ruke na njenu glavu. 35 I jecajući je pogledala prema nebu: jer joj je srce verovalo u Gospoda. 36 I starešine su rekli, dok smo sami ulazili u baštu, ta žena je ušla sa dve služavke, i zatvorila baštenska vrata, i oterala služavke. 37 Onda je mladić, koji je tamo bio sakriven, došao kod nje, i legao sa njom. 38 Onda smo mi koji smo stajali u uglu bašte, videvši tu pokvarenost, otrčali do njih. 39 I kada smo ih videli zajedno, čovek koga nismo mogli da zadržimo: jer je bio jači od nas, i otvorio vrata, i iskočio napolje. 40 Ali pošto smo oteli ovu ženu, pitali smo ko je mladić, ali ona nije htela da nam kaže: o tim stvarima svedočimo. 41 Tada im je skupština verovala kao one koje su bile starešine i sudije naroda: pa su je osudili na smrt. 42 Onda je Suzana zapomagla glasnim glasom, i rekla: O večnom Bogu, koji zna tajne, i zna sve stvari pre nego što budu: 43 Ti znaš da su oni imali lažnog svedoka protiv mene, i, gle, moram umreti; Dok ja nikada nisam radio takve stvari kao što su ovi ljudi zlonamerno izmislili protiv mene. 44 I Gospod je čuo njen glas. 45 Stoga kada su je doveli do smrti, Gospod je podigao sveti duh mlade mladosti čije je ime bilo Danijel: 46 Ko je plakao glasnim glasom, jasan mi je iz krvi ove žene. 47 Onda su ih svi ljudi okrenuli ka njemu, i rekli, Šta znače ove reči koje si izgovorio? 48 Pa on stoji usred njih i govori: Da li ste takve budale, vi sinovi Izraela, da ste bez ispitivanja i saznanja o istini osudili ćerku Izraela? 49 Vratite se ponovo na mesto presude: jer su rodili lažnog svedoka protiv nje. 50 Wherefore all the people turned again in haste, and the elders said to him, Come, sit among us, and shew it us, see God hath given the honor of an elder.
51 Onda reče Danijel njima, ostavi ovu dvojicu po strani jednu daleko od druge, i ja ću ih pregledati. 52 Dakle, kada su stavljeni jedan od drugog, pozvao je jednog od njih, i rekao mu, O ti taj umetnički vosak star u rđavosti, sada tvoji gresi koje si počinio pre nego što su došli do izražaja. 53 For thou hast hast pronounced false judgment and hast condemned the innocent and hast let the guilty go free; Iako Gospod saith, nevini i pravedni neжete ubiti. 54 Sada, ako je nisi video, reci mi, ispod kojeg drveta si se društvo zajedno? Ko se javio, ispod mastickog drveta. 55 I Daniel je rekao, vrlo dobro; Ti si lagao na sopstvenu glavu; Jer čak i sada anđeo Božji je dobio božju kaznu da te preseče na dva dela. 56 Pa ga je ostavio po strani, i naredio da dovede drugog, i rekao mu, O ti seme Chanana, a ne jude, lepota te je prevarila, i požuda je izopačila tvoje srce. 57 Tako ste se pozabavili ćerkama Izraela, i one su iz straha bile u kontaktu sa vama: ali Judina ćerka ne bi se pridržavala vaše pokvarenosti. 58 Sada mi reci, ispod kojeg drveta si ih vodio zajedno? Ko se javio, ispod drveta holma. 59 Then said Daniel to him, Well; I ti si lagao protiv svoje glave: da bi anđeo Božji čekao sa mačem da te iseče na dva dela, da bi mogao da te uništi. 60 Sa tim je ceo skup uzviknuo glasnim glasom, i pohvalio Boga, koji ih je oznaиio da mu veruju. 61 I oni su se pojavili protiv dvojice starešina, jer ih je Daniel osudio za lažnog svedoka sopstvenim ustima: 62 I prema Mojsijevom zakonu oni su im to uradili u takvoj vrsti kao što su zlonamerno nameravali da urade svom susedu: i ugalili su ih. Tako je nevina krv spasena istog dana. 63 Stoga su Čelsias i njegova supruga hvalili Boga za njihovu ćerku Suzanu, sa Joakimom njenog muža, i sve srodne stvari, jer u njoj nije pronađeno nepoštenje. 64 Od tog dana Danijel je imao veliku reputaciju u vidokrugu naroda.