PRVO POGLAVLJE
Zebulun, љesti sin Jacoba i Leah. Pronalazač i filantrop. Šta je naučio kao rezultatzavereprotivDžozefa.
1 Kopija Zebulunovih reči, kojima se pridružio svojim sinovima pre nego što je umro u sto četrnaestoj godini života, dve godine posle smrti Josifa.
2 I on im reče: Čuj mi, zebuluni sinovi posale su prema rečima tvog oca.
3 Ja, Zebulun, rođen sam kao dobar poklon mojim roditeljima.
4 Jer kada sam se rodio moj otac je bio povećan veoma prekomerno, kako u jatima, tako i u stadima, kada je sa šipkama imao svoj deo.
5 Nisam svestan da sam zgrešio sve dane, štedeći u mislima.
6 Niti se još sećam da sam učinio bilo kakvu nepravdu, osim greha neznanja koji sam počinio nad Josifom; Jer sam se udruћio sa svojom braжom da ne kaћem ocu љta je uиinjeno.
7 Ali plakala sam u tajnosti mnogo dana zbog Džozefa, jer sam se plašila svoje braće, jer su se svi složili da ako neko treba da objavi tajnu, treba da bude ubijen.
8 Ali kada su hteli da ga ubiju, mnogo sam ih pohvalio suzama da ne budu krivi za ovaj greh.
9 For Simeon and Gad came against Joseph to kill him, and he said to them with tears: Sažaljevajte me, braćo moja, smilujte se utrobi Džejkoba našeg oca: ne lezite na mene vaše ruke da prolivam nevinu krv, jer nisam zgrešio protiv vas.
10 I ako sam zaista zgrešio, čedno me juri, braćo moja, ali ne lezite na mene vašu ruku, za dobro Džejkoba našeg oca,
11 I dok je govorio ove reči, jadikujući dok je to radio, nisam bila u stanju da podnesem njegove lamentacije, i počela sam da plačem, i moja jetra je izlivena, i sva supstanca mojih creva je bila olabavljena.
12 I plakala sam sa Josifom i srce mi je zvučalo, i zglobovi mog tela su drhtali, i nisam mogla da stojim.
13 I kada me je Josif video kako plačem sa njim, i kada su se oni našli protiv njega da ga ubede, pobegao je iza mene, preklinjajući ih.
14 Ali u međuvremenu se pojavio Ruben i rekao: Dođite, braćo moja, nemojmo ga ubijati, nego ga bacimo u jednu od ovih suvih jama, koju su naši očevi zatamnili i nismo našli vodu.
15 Za ovaj cilj Gospod je zabranio da voda treba da se uzdigne u njima da bi Josif bio očuvan.
16 I to su uradili, dok ga nisu prodali Išmaelitima.
17 Jer u njegovoj ceni nisam imao udela, deco moja.
18 Ali Simeon i Gad i još šestoro naše braće uzeli su cenu Josifa, i kupili sandale za sebe, i svoje žene, i svoju decu, govoreći:
19 Nećemo jesti, jer je to cena krvi našeg brata, ali ćemo je sigurno gaziti pod nogama, jer je rekao da će biti kralj nad nama, pa da vidimo šta će biti sa njegovim snovima.
20 Stoga je zapisano u pisanju Mojsijevog zakona, da ko god neće da podigne seme svom bratu, njegova sandala treba da bude neosložena, i treba da mu pljunu u lice.
21 I braća Josif su poželela da ne žive njihov brat, a Gospod je od njih oslobodio sandale koju su nosili protiv Josifa njihovog brata.
22 Jer kada su došli u Egipat bili su neumoljeni od strane sluga Josifa ispred kapije, i tako su poslušali Džozefa posle mode kralja Faraona.
23 I ne samo da su mu se pokoravali, nego su i pljuvali, padali su pred njim, i tako su i ranije bili postiljeni na sramotu. Egipжani.
24 Jer posle ovoga Egipćani su čuli sva zla koja su učinili Džozefu.
25 I nakon što je prodat moja braća su sela da jedu i piju.
26 Ali ja, iz sažaljenja za Džozefa, nisam jeo, već sam gledao jamu, pošto se Džuda
plašio da će Simeon, Dan i Gad da odjure i ubiti ga.
27 Ali kada su videli da ne jedem, namestili su mi da ga pazim, dok nije prodat Išmaelitima.
28 I kada je Ruben došao i čuo da dok je bio odsutan Džozef je bio prodat, iznajmio je odeću, i tugovao, rekao:
29 Kako da izgledam na licu mog oca Džejkoba? Uzeo je novac i potrčao za trgovcima, ali pošto nije uspeo da ih nađe, vratio se u žalost.
30 Ali trgovci su napustili širok put i marširali trogloditima prečicom.
31 Ali Ruben je bio ožalošćen, i nije jeo hranu tog dana.
32 Dan mu je stoga prišao i rekao: Plači ne, niti tuguj; Jer smo pronašli ono što možemo da kažemo našem ocu Džejkobu.
33 Hajde da zaklamo dete koza, i umočimo u njega grb Josifa; I hajde da ga pošaljemo Džejkobu, govoreći: "Znaš, da li je ovo grb tvog sina?
34 I oni su to uradili. Jer su mu skinuli kaput dok su ga prodavali, i obukli mu odeжu roba.
35 Sada je Simeon uzeo kaput, i nije hteo da ga se odrekne, jer je poželeo da ga renda svojim mačem, pošto je bio ljut što je Josif živeo i što ga nije ubio.
36 Onda smo se svi uzdigli i rekli mu: Ako se ne odrekneš kaputa, reći ćemo našem ocu da si sam uradio ovu zlu stvar u Izraelu.
37 I tako im je dao, i uradili su to čak i kao što je Den rekao.
POGLAVLJE 2
On apeluje na ljudsko saosećanje i razumevanjesvojihbližnjihljudi.
1 A sada deco, ja da čuvam božje zapovesti, i da pokažem milost vašim susedima, i da imam saosećanje prema svima, ne samo prema ljudima, već i prema zverima.
2 Zbog svega ovoga Gospod me je blagoslovio, i kada su mi sva braća bila bolesna, pobegao sam bez bolesti, jer Gospod zna svrhu svakog od njih.
3 Imajte, dakle, saosećanje u vašim srcima, mojoj deci, jer čak i kao čovek doeth svom susedu, čak i tako će mu Gospod učiniti.
4 Za sinove moje braće bilo je muka i umirali su zbog Josifa, jer nisu pokazali milost u svojim srcima; Ali moji sinovi su očuvani bez bolesti, kao što znate.
5 I kada sam bio u zemlji Kanana, pored morske obale, napravio sam ulov ribe za Džejkoba mog oca; i kada su se mnogi ugušili u moru, ja sam nastavio nepovređen.
6 Bio sam prvi koji je napravio čamac koji je plovio morem, jer mi je Gospod dao razumevanje i mudrost tamo.
7 I spustio sam kormilo iza njega, i ispružio sam jedro na drugom uspravnom komadu drveta u sredini.
8 I plovio sam tamo duž obala, hvatajući ribu za kuću mog oca dok nismo došli u Egipat.
9 I kroz saosećanje sam podelio svoj ulov sa svakim strancem.
10 I ako je čovek stranac, ili bolestan, ili ostario, skuvao sam ribu, i dobro ih obukao, i ponudio svim muškarcima, kao što je svakom čoveku bilo potrebno, tugovanje i saosećanje sa njima.
11 Wherefore also the Lord satisfied me with abundance of fish when catching fish; jer on taj deo sa svojim susedom dobija manifold više od Gospoda.
12 Pet godina sam hvatao ribu i davao je svakom čoveku koga sam video, i bio dovoljno za svu kuću mog oca.
13 I leti sam hvatao ribu, a zimi sam držao ovce sa braćom.
14 Sada ću vam saopštiti šta sam uradio.
15 Videla sam čoveka u nevolji kroz golotinju zimi, i imala saosećanja prema njemu, i ukrala garderobu tajno iz očeve kuće, i dala ga njemu koji je bio u nevolji.
16 Da li vi, dakle, moja deco, od onoga što vam Bog daje, pokazujete saosećanje i milost bez oklevanja prema svim ljudima, i dajete svakom čoveku dobro srce.
17 I ako nemaš gde da mu daš tu potrebu, imaj saosećanja za njega u utrobi milosrđa.
18 Znam da moja ruka nije našla gde da mu da ono što mu je trebalo, i hodala sam sa njim plačući za sedam furlonga, i moja creva su žmigala ka njemu u saosećanju.
19 Imajte, dakle, i vi, moja deca, saosećanje prema svakom čoveku sa milošću, da Gospod takođe može imati saosećanja i milosti prema vama.
20 Zato što takođe unutra, poslednji dani bog će poslati Njegovo saosećanje na zemlju, i gde god on nađe utrobu milosti On boravi u njemu.
21 Za stepen u kome čovek ima saosećanja prema svojim susedima, u istom stepenu ima Gospoda takođe na njemu.
22 I kada smo sišli u Egipat, Josif nije imao zlobe protiv nas.
23 Kome se osluškujete, radite takođe, deco moja, odobravajte se bez zlobe, i volite se; i ne postavljajte na račun, svako od vas, zlo protiv svog brata.
24 For this breaketh unity and divideth all kindred, and troubleth the soul, and weareth away the countenance.
25 Posmatrajte, dakle, vode, i znajte kada teku zajedno, oni čiste po kamenju, drveću, zemlji i drugim stvarima.
26 Ali ako su podeljeni na mnoge potoke, zemlja ih proguta, i oni nestanu.
27 Tako će biti i ako budete podeljeni. Ne budi Ye, dakle, podeljena na dve glave za sve љto je Gospod napravio.veж jednu glavu, i dva ramena, dve ruke, dve noge, i sve preostale иlanove.
28 Jer sam naučio u pisanju mojih očeva, da ćete biti podeljeni u Izraelu, i da ćete slediti dva kralja, i da ćete raditi na svakoj odvratnosti.
29 I vaši neprijatelji će vas odvesti u zarobljeništvu, i bićete zli udomljeni među Đentile, sa mnogo nemoći i počasti.
30 I posle ovih stvari setićeš se Gospoda i pokajati se, i on će se smilovati tebi, jer je on milostiv i saosećajan.
31 I On se ne spušta u račun zla protiv sinova ljudi, zato što su oni meso, i obmanjuju se kroz sopstvena zla dela.
32 I nakon ovih stvari pojaviće ti se Sam Gospod, svetlost pravednosti, i vratićeš se u svoju zemlju.
33 I videćeš ga u Jerusalimu, za njegovo ime.
34 I opet kroz pokvarenost tvojih dela ćeš ga isprovocirati na bes,
35 I bićeš odbačen od njega u vreme konzumiranja.
36 I sada, deco moja, ne tugujte što umirem, niti budite bačeni u to da dolazim do svog kraja.
37 Jer ću se ponovo uzdići usred tebe, kao vladar usred svojih sinova; i radovaću se usred mog plemena, koliko god da će zadržati zakon Gospodnji, i zapovesti Zebuluna njihovog oca.
38 Ali na bezbožne će Gospod doneti večnu vatru, i uništiti ih kroz sve generacije.
39 Ali sada ubrzavam da se odmorim, kao i moji očevi.
40 Ali da li se plašiš Gospoda našeg Boga svom snagom svih dana tvog života.
41 I kada je rekao te stvari zaspao je, u dobroj starosti.
42 I njegovi sinovi su ga položili u drveni kovčeg. A posle su ga odneli i sahranili u Hebronu, sa njegovim očevima.