Критичка анализа дискурса рата против тероризма - Љерка Јефтић

Љерка Јефтић КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА Социо-когнитивни приступ у критичкој анализи дискурса англосаксонске штампе

Љерка Јефтић

КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА Социо-когнитивни приступ у критичкој анализи дискурса англосаксонске штампе

Београд 2018

Библиотека Језикословље Уредник Др Михаило Шћепановић Др Љерка Јефтић КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА Социо-когнитивни приступ у критичкој анализи дискурса англосаксонске штампе Рецензенти Проф. др Милош Ковачевић, Филолошки факултет Београд/ Филозофски факултет Пале Проф. др Снежана Билбија, Филозофски факултет Сарајево Лектор Валентина Сушић Издавач ЈАСЕН Дечанска 12, Београд Тел. 011 32 86 339; 064 12 42 626 www.ikjasen.com jasenbook@gmail.com За издавача Војо Станишић Припрема за штампу Александар Костић Дизајн корица Мр Мирко Тољић

Мајкиној

Типографске конвенције курзивно: увођење стручног термина, истицање (у примјерима из корпуса) „у двоструким наводницима“: цитат ‘у једноструким наводницима’: парафраза, спомињање стручног термина ВЕРЗАЛ: појмовна метафора, појмовна метонимија [ВЕРЗАЛ У ЧЕТВРТАСТОЈ ЗАГРАДИ]: појмовни оквир

Захвале Неизмјерну захвалност дугујем мојој професорици и менторки, проф. др Снежани Билбији, чија стручност, добра воља и личност ми служе као узор. Велику захвалност изражавам проф. др Милошу Ковачевићу због његове несебичне професионалне и колегијалне помоћи. Хвала драгој колегиници Будимирки на техничкој помоћи у припреми поглавља у овом истраживању. Мом супругу Здравку благодарим за сву љубав и подршку у заједничком животу. Сину мом Андреју, мојој Јелени и мојим предрагим унукама, Зоји и Софији, хвала што их имам и што ми пружају радост и грију срце. Књигу посвећујем мојој милој кћери Ањи, њеној тананој, уснулој души.

7

Предговор Вијести су свијет представљен језиком. Како је језик семиотички код, он намеће вриједности, друштвене и економске у основи, свему што њиме бива представљено, те је неминовно да вијести, као сваки дискурс, на конструктиван начин уобличавају оно о чему говоре. У овом смислу, вијести су представљене конструкције, а не рефлексија ‘чињеница’ лишена вриједносног става.1 (Fowler, 1991: 4) Пет недеља након догађаја у Њујорку и Вашингтону од 11. септембра 2001. године, Жак Дерида (Jacques Derrida) је у разговору са Ђованом Борадори (Giovanna Borradori), редовном професорком Колеџа Васар (Сједињене Америчке Државе), на питање да ли је сагласан да је „11. септембар оставио на нас дојам да је ријеч о значајном догађају“ одговорио да се ту, заправо, ради о нечему што се „наизглед непосредно осјећа као догађај који истински обиљежава, који оставља дојам […] Кажем ‘наизглед непосредно’ зато што је тај ‘осјећај’ заправо мање спонтан него што се чини: он је у великој мјери увјетован, конституиран, ако не заправо и конструисан, те свакако пуштен у оптицај путем медија уз помоћ чудесне техно-социо-политичке машинерије“ (Derrida, 2009: 91-92). Деридино запажање о ‘конструисаној’ природи утиска, као и став Роџера Фаулера (Roger Fowler) наведен у епиграСви преводи са енглеског језика су властити осим ако није другачије назначено.

1

9

фу да „вијести нису рефлексија ‘чињеница’ лишена вриједносног става“, на извјестан начин сублимирају предмет овог истраживања – језичко, лингвистичко и дискурсно ткање вијести о теми ‘тероризма’ у англосаксонској штампи током периода ‘рата против тероризма’ анализирано унутар социо -когнитивног приступа у критичкој анализи дискурса. Када сам крајем 2006. године почела да прикупљам корпус за истраживање за моју докторску дисертацију која се бавила темом тероризма у англосаксонским медијима, након укуцавања ријечи terrorism, на Гугл (Google) претраживачу добијала сам стотине хиљада одговора од којих је на првих неколико страница ова ријеч нуђена искључиво унутар синтагме рат против тероризма (енг.war on terror(ism)). Ова чињеница је наметнула слијед корака у истраживању које је морало почети са медијским извјештајима о ‘терористичким нападима’ на Њујорк и Пентагон, 11. 9. 2001. године, односно, о ‘терористичким нападима’ у Лондону, 7. 7. 2005. године. Анализа ова два догађаја на тлу Сједињених Америчких Држава и Велике Британије указала је на дихотомију и отворила простор за другу тематску цјелину – извјештавање о тероризму ван граница ове двије државе. Рат у Ираку, који је увелико био у току у периоду прикупљања корпуса (2006. и 2007. година), послужио је као тематска цјелина за анализу контекстуализације тада већ успостављеног диксурса ‘рата против тероризма’ у конкретним ратним активностима, који је имао посљедице и по законодавни систем ове двије земље, а о чему су вијести анализиране унутар засебне тематске цјелине. Незаобилазна дискурсна стратегија поларизације идентитета учесника у дискурсу одредила је тематску цјелину која обухвата вијести о отјеловљеном ‘другом ‘ у дискурсу ‘рата против тероризма’ – Алкаиди. У истраживању које је пред вама садржани су најрелевантнији налази докторске дисертације, поткријепљени одабраним примјерима из анализираног корпуса, који указују на предности социо-когнитивног приступа у анализи макроструктуре вијести као дискурса.

10

Приклонивши се ставу да критички приступ у свакој научној области поставља питања одговорности, интереса, идеологије, истраживање полази од идентификовања појаве тероризма као друштвеног проблема и заузима критички став према припадницима моћних којима привилегован приступ јавном дискурсу омогућава да употребом језика конструишу и генеришу значења лексеме ‘тероризам’, која имају посљедице по живот људи.

11

САДРЖАЈ 1. УВОД ................................................................................................ 17 2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР И ГЛОСАР ТЕРМИНА ......................... 25 КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА.......................................... 25 Наративи постмодернизма као упориште за критичку анализу дискурса........................................................ 25 Критичка анализа дискурса........................................................ 32 Моћ .................................................................................................. 39 Идеологија....................................................................................... 42 Социо-когнитивни приступ у критичкој анализи дискурса........................................................................................... 46 Когнитивна компонента ............................................................. 47 Социјална компонента................................................................. 51 Дискурсна компонента................................................................ 51 Апарат когнитивне лингвистике у нашем истраживању.... 56 Појмовни оквир............................................................................. 56 Метафора и метонимија.............................................................. 60 3. ДИСКУРС МЕДИЈА И ВИЈЕСТ КАО ДИСКУРС..................... 65 ДИСКУРС МЕДИЈА......................................................................... 65 Вијест као дискурс........................................................................ 69 Макроструктура ........................................................................... 70 Микроструктура........................................................................... 72 Структура тематске организације новинског чланка (шематска суперструктура).......................................... 73 4. АНАЛИЗА КОРПУСА................................................................... 79 УВОДНЕ НАПОМЕНЕ.................................................................... 79 Тероризам унутар државних граница Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.................................. 82

13

Обраћања америчког предсједника нацији поводом догађаја од 11. 9. 2001. – уобличавање дискурса ‘рата против тероризма’.............................................................. 82 Извјештавања америчке штампе о догађајима од 11. 9. 2001........................................................... 92 Пета и шеста годишњица напада од 11. 9. 2001..................... 98 Извјештавања британских медија о догађајима од 7. 7. 2005........................................................... 111 Годишњица напада од 7. 7. 2005............................................... 125 ТЕРОРИЗАМ У ОСТАТКУ СВИЈЕТА....................................... 127 Терористички напади у Индији............................................... 127 Палестина, Филипини и Мали................................................. 136 Њемачка......................................................................................... 139 КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА ‘РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА’ – РАТ У ИРАКУ.................................................... 142 Aмерички медији......................................................................... 143 Британски медији........................................................................ 153 КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА ‘РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА’ У ЗАКОНОДАВНО-ПОЛИТИЧКИ ДИСКУРС ........................................................................................ 159 Сједињене Америчке Државе................................................... 159 Велика Британија........................................................................ 167 АЛКАИДА КАО ОТЈЕЛОВЉЕНИ ‘ДРУГИ’ У ‘РАТУ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА’................................................................ 175 Амерички медији......................................................................... 175 Британски медији........................................................................ 181 5. ВРИЈЕДНОСТ ВИЈЕСТИ НА НИВОУ НАСЛОВА................ 189 Тероризам унутар граница Сједињених Америчких Држава и Велике Британије...................................................... 190 Тероризам изван граница Сједињених Америчких Држава и Велике Британије...................................................... 193 Контекстуализација ‘рата против тероризма’ – законодавно-политичко дискурс Сједињених Америчких Држава и Велике Британије ............................... 195 Контекстуализација ‘рата против тероризма’ – рат у Ираку................................................................................ 197 Алкаида као отјеловљени ‘други’ у ‘рату против тероризма’......................................................... 199 14

6. ДИСКУРСНЕ ОНТОЛОГИЈЕ: ЈЕЗИЧКИ КОНСТРУИСАНИ ДИСКУРСНИ СВЈЕТОВИ – РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ АМЕРИЧКЕ И БРИТАНСКЕ ШТАМПЕ ...................................................................................... 201 Америчка штампа....................................................................... 202 Британска штампа....................................................................... 206 7. ЗАКЉУЧАК................................................................................... 209 Литература..................................................................................... 215 Индекс појмова.......................................................................... 221 О АУТОРУ........................................................................................... 225

15

1. УВОД Разумијевање свијета и однос према свијету и догађајима у њему посредовано је и језиком, чијом употребом се уобличава и конструише значење догађаја попут оних од 11.

9. 2001. године у Њујорку и Пентагону. Одговори на питања шта се догодило, зашто и како се догодило, те ко је то урадио, или како Адам Хоџиз (Adam Hodges) и Чад Наилеп (Chad Nilep) формулишу: „Ко је тај ко је напао ‘нас’? И ко су ‘они’ уосталом?“ (Hodges and Nilep, 2004: 3) представљају трагање за значењем чије конструисање није неутрална активност. Она је контекстуално, тј. социјално и политички условљена и мотивисана и не дешава се ван језика. Одговори на наведена питања дају се у оквиру интерсубјективног процеса стварања значења унутар којег се преговара о идентитетима, одређује ко смо ‘ми’, а ко су ‘они’, како би се знало какве међусобне реакције се очекују. Све ово се постиже кроз употребу језика. О наведеним догађајима, њиховом тумачењу, као и реакцијама на њих расправљали су, дебатовали и критички их разматрали многи аутори. Један од уобичајених интерсубјективних процеса стварања значења је медијско извјештавање о догађајима, односно, медијско уоквиривање вијести (енг. news framing). Норис, Џаст и Керн (Norris, Just & Kern) говоре о „културолошком преокрету“ до кога је дошло у извјештавању америчких медија о питањима националне безбједности након 11. 9.

2001. године. Оно што се промијенило, тврде ови аутори, је 17

КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

„америчка перцепција пријетње коју представља тероризам“ (Norris, Just & Kern, 2003: 3-4 ), а не сама реалност. Улога медија у конструисању реалности је од пресудног значаја. „Језик има посљедице“, каже Сандра Силберстајн (Sandra Silberstein) у својој књизи „Рат ријечи“ (War of Words) у којој анализира употребу језика у „периоду националне кризе“ (Silberstein, 2005: xi), како је назвала период током којег је „уз помоћ јавне реторике терористички акт постао рат [….] патриотизам постао конзумеризам, другачије мишљење се није подстицало, а Американци су постали ђаци који уче нове лекције из стратешке географије и ислама“ (Silberstein, 2005: xi). За улогу телевизије, као јавног медија, и телевизијског праћења уживо догађаја од 11. септембра 2001. Силберстајн налази да је помогла „разоткривању и (поновном) стварању колективних идентитета“ (Silberstein, 2005: 62-63) са пресупозицијом да идентитети нити су индивидуални, а ни стабилни него се разоткривају и (ре)конструишу у интеракцији са другима. Информације посредоване путем медија „прибављају контекст значењу и сликама којима се публика припрема за политичке одлуке о конкретним активностима, укључујући и рат“ (Altheide, 2007: 287). За медијске извјештаје о рату против тероризма (енг. war on terror(ism)) Дејвид Алтеиде (David Altheide) каже да су „утемељени у дискурсу страха, који се може дефинисати као свепрожимајућа комуникација, симболичка свијест и очекивање да су опасност и ризик средишња обиљежја свакодневног живота“ (Altheide, 2007: 288). Нека од тумачења догађаја од 11. 9. 2001. године кретала су се у домену филмског спектакла – „Наши филмови су сишли са екрана и потјерали нас низ кањоне града“, рекао је Норман Мајлер (Mailer у Lewis, 2005: 94). Са друге стране, тумачења попут оних које даје Ноам Чомски (Noam Chomsky) указују на то да се „шок 9/11 стимулише лажном осјетљивошћу, укључујући и убјеђење о неповредивости америчке 18

1. Увод

моћи и о праведности њених активности“ (Chomsky, 2001). Према његовом мишљењу, колонијализам, као форма глобализације који је започела Европа, а прихватила и наставила Америка, довео је до драстичних економских, социјалних и политичких подјела, а јединственост „9/11“ огледа се у томе што су „жртве ових страних авантура“ по први пут „узвратиле ватру“ на империјалистичком тлу. Чомски (Chomsky, 2001) тврди да је по први пут од 1812. године Америка примила „узвратну паљбу“ на свом тлу од стране оних које је колонизовала, експлоатисала и нападала Џеф Луис (Jeff Lewis) сматра да је особено обиљежје догађаја од 11. септембра 2001. „изненадно разоткривање америчке рањивости, не само као материјалног и друштвеног простора, него и као семиотичког система“ (Lewis, 2005: 98). Празнина која је настала у семитоичком систему рушењем кула Свјетске трговинске организације је, тврди Луис, „моменат дисоцијације: означитељ ‘Америка’ се одвојила од свог означеног“ (Lewis, 2005: 94), остављајући празнину у семиотичком систему. Заговарајући став да је „демократија настала из жеље за помирењем социјалних различитости без прибјегавања насиљу“, Луис закључује да „током напретка демократије насиље није нестало“, те да су „медији активни агенси у еволуирајућој кризи глобалног терора и политичког насиља“ (Lewis, 2005: 249). Ричард Џексон (Richard Jackson), у својој књизи „Писање рата против тероризма“ (Writing the War on Terrorism) анализира употребу језика од стране америчке администрације у „конструисању нове друштвене реалности у којој тероризам пријети да уништи све оно што је драго обичним људима: њихове животе, њихову демократију, њихову слободу, њихов начин живота, њихову цивилизацију“ (Jackson, 2005:1). Унутар тако реторички конструисане реалности, „рат против тероризма“ се појављује као сасвим логичан и очекиван одговор на присутну пријетњу. Џексон сматра 19

КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

веома успјешним „овај пројекат реторичког конструисања масовне противтерористиче кампање“ што за посљедицу има чињеницу да је постао доминантан амерички политички наратив и да ужива неподијељену подршку јавности. Доминација овог наратива огледа се у чињеници да је „уграђен у инститиције и активности државне безбједности, у институције надлежне за провођење закона, у правни систем, у законодавне и извршне процесе и, све више, у политичку културу; сада је у потпуности институционализован и нормализован“ (Jackson, 2005: 2-3). Нормализованост и институционализованост дискурса рата против тероризма рефлектују се и у његовој структури која истовремено укључује и „низ културолошких пракси: ратове, тајне операције, агенције и институције“, али и „низ пратећих пресупозиција, увјерења, оправдања и наратива“ (Jackson, 2008, 8-9). Увјерења, пресупозиције и наративи детерминишу ваљаност, разумност и прихватљивост начина дјеловања у борби против тероризма. Другим ријечима, уколико се преуспонира зло као инхерентна особина терориста, онда се примјереним сматра њихово истребљивање, док се цивилизованији облици борбе, попут преговарања, који би укључивали и критичко разматрање властитих (ре)акција, остављају по страни. Према томе, језик и дјеловање су нераздвојиво повезани, узајамно се подстичу, а заједно сачињавају друштвену реалност. О већ поменутој институционализованости дискурса рата против тероризма говори и Пјотр Кап (Piotr Cap) у контексту „инхерентних ограничења“ у анализи језика америчке администрације о рату у Ираку који је услиједио убрзо након догађаја од 11. септембра 2001. године. Ограничења су управо посљедица институционализованости дискурса рата против тероризма. Кап тврди да је Бушова администрација урадила све могуће како би Америци и свијету „искомуницирала“ оправданост војних операција у Ираку, а глав20

1. Увод

ну премису у реторици Бијеле куће налази у „конструисању пријетње од тероризма као постојеће унутар граница САД“ (Cap, 2006: 2). Попут Чомског, и Кап наглашава особеност догађаја од 11. сепетмбра 2001. у контексту њиховог дешавања на тлу САД како би елаборирао стратегију легитимизације превентивног насиља, тј. рата у Ираку који је услиједио као реакција САД у оквиру рата против тероризма. Кап се у својој анализи ослања на Чилтонов (Paul Chilton) појам проксимизација (енг. proximization) којим се објашњава ситуација када политички актери настоје да легитимизују своје активности тако што потенцијалне опасности представљају адресату као иминентне, непосредне, односно, као физички близу адресата. Међу покушајима контекстуализације догађаја од 11. септембра 2001. године указаћемо на Чилтоново истраживање језика у писаној форми и говору (енг. text and talk) који је услиједио након ових догађаја. Чилтон скреће пажњу на могуће контексте који дефинишу неку врсту „знања у позадини“ о недавној и не тако недавној историји, а које је релевантно за садашње догађаје и на основу којег читалац ишчитава значење из текста. Као примјер могућег контекста наводи чињеницу да се рушење кула Свјетске трговинске организације догодило у периоду обиљеженом разним облицима сукоба и насиља на Блиском истоку, те је језик у писаној форми и говору, који је услиједио након 11. септембра 2001. године, а који је имао за циљ да објасни, разумије и формулише реакције, био од кључног значаја у представљању каузатора и агенса употребом информација из контекста (Chilton, 2004: 154-155). Наведена истраживања и њихови налази су обриси смјерница овог истраживања у коме критичка анализа дискурса ‘рата против тероризма’ подразумијева трагање за значењем, критички оријентисаним ишчитавањем и интерпретацијом текста, при чему текст посматрамо као „језик 21

КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

који функционише у контексту“ (Halliday and Mathiessen, 2014: 35); као „производ свог окружења, производ континуираног процеса избора значења [унутар језика као ресурса за генерисање значења]“; као „облик друштвене размјене значења“ (Halliday and Hasan, 1989: 11) у коме се, у оквиру интерактивног процеса између аутора текста и реципијента, генеришу значења. Форма текста коју ишчитавамо у овом истраживању су наслов и лид (макроструктура) вијести англосаксонске штампе о теми ‘тероризам’2 са циљем идентификовања когнитивних механизама и лингвистичких средстава у језичком представљању стварности. Вијест, односно, новински извјештај, посматрамо као институционализовану друштвену праксу информисања јавности, односно, као дискурс који се конструише и дјелује у датом, глобалном, друштвено-политичком контексту, али и у локалном контексту условљеном селекцијом информација по принципу релевантности, важности и скорашњости. То све се рефлектује у менталном моделу лексички реализованом у наведеној макроструктури из које ишчитавамо подразумијевано знање, ставове и идеологију, као и сугерисани, пожељни ментални модел конструисања стварности у функцији поИмајући у виду чињеницу да појам 'тероризам' у свом значењу неминовно садржи вриједносни суд, овдје преносимо званичну дефиницију овог термина из Кривичног законика Сједињених Америчких Држава, како је даје Чомски, уз његов коментар да се „силе Запада никада не би могле придржавати властите дефиниције тог термина [јер] када би то урадиле одмах би се открило да су САД водећа терористичка земља, као што су то и њени клијенти“ (Chomsky, 2001). “Терористички акт је свака активност која (А) подразумијева чин насиља или чин опасан по људски живот, који представља кршење кривичних закона Сједињених Држава или федералних држава, или би се сматрао злочином уколико се почини унутар јурисдикције Сједињених Држава или федералних држава; (Б) уколико је почињен са циљем да (i) застраши или принуди цивилно становнишво; (ii) утиче на политичку власт застрашивањем и принудом; или (iii) утиче на вршење власти убиствима или киднаповањима“. (United States Code Congressional and Administrative News, 98th Congress, Second Session, 1984, Oct 19, volume 2; par 3077, 98 STAT. 2707 [West Publishing Co., 1984] у Chomsky, 2001).

2

22

1. Увод

средника између дискурса и друштва. Локални карактер менталног модела контекста експлицираног на нивоу наслова и лида указује на (не)свјесну субјективност аутора текста у језичком обликовању теме вијести. Та субјективност проистиче из ауторове припадности одређеној друштвеној групи (у овом случају ‘симболичкој елити’), чиме је пресупонирана одређена врста моћи у друштву утемељена самим приступом јавном дискурсу, а која утиче на формирање ставова и увјерења јавности. Квалитативна анализа, као метода, инкорпорисана је унутар еклектичког модела примијењеног у анализи корпуса у овом истраживању, унутар ширег теоријског оквира критичке анализе дискурса. Еклектичност модела, поред дискурсне, прагматичке и семантичке анализе, огледа се и у посезању за инструментаријем когнитивне лингвистике чији су појмови – појмовни оквир, метафора, метонимија – дефинисани у другом поглављу. У истом поглављу представљен је интердисциплинарни теоријски оквир критичке анализе дискурса са освртом на релевантна филозофско-социолошка изучавања савременог друштва у којем је „дискурс на себе преузео главну улогу у друштвено-културној репродукцији и промјени“ (Fairclough, 1995: 2). Поред представљања релевантних приступа и постулата критичке анализе дискурса, у овом поглављу су размотрени и кључни појмови критичке анализе диксурса (моћ и идеологија), те ужи, социо-когнитивни теоријски оквир истраживања – критичке студије дискурса. Треће поглавље је посвећено дискурсу медија и њиховој улози у савременом друштву са освртом на вијест (новински извјештај) у штампи као посебну врсту дискурса коју карактерише шематска организација и сврсисходност анализе на нивоу макроструктуре и микроструктуре. Когнитивни аспект у приступу производње вијести у штампи размотрен је у оквиру стратегије паковања (уоквиривања) вијести.

23

КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

Анализи корпуса посвећено је у четврто поглавље, а унутар пет потпоглавља са сљедећим приписаним макропропозицијама: тероризам на домаћем тлу; тероризам ван граница Сједињених Америчких Држава и Велике Британије; контекстуализација ‘рата против тероризма’ у законодавно-политички контекст Сједињених Америчких Држава и Велике Британије; контекстуализација ‘рата против тероризма’ у новинским извјештајима о рату у Ираку; Алкаида као отјеловљени ‘други’ у ‘рату против тероризма’. Унутар сваког потпоглавља (осим потпоглавља посвећеног извјештавањима о тероризму извана граница САД и Велике Британије) посебно су анализиране макростуктуре америчких и британских медија. Имајући у виду улогу наслова као резимеа вијести, на самом врху макроструктуре, у петом поглављу резимирамо пропозицијски садржај наслова као облик ‘паковања’ информација. Ова синтеза има за циљ да сагледа језичке начине дефинисања догађаја о којима се извјештава у свјетлу когнитивних ограничења, односно захтјева који дефинишу ваљаност вијести – новост (актуелност); скорашњост; релевантност; одступање и негативност; пресупозиција; склад или консонанца. Шесто поглавље садржи графичке приказе концептуализованих дискурсних онтологија у америчким и британским медијима о теми ‘тероризам’. Слиједећи Чилтонову дефиницију дискурсне онтологије, односно, дискурсног свијета као реалности коју говорник намеће употребом језика пројектујући ко шта коме ради, када и гдје (Chilton, 2004: 54), графички прикази илуструју позиционирање ентитета у дискурсу унутар менталних простора са координатама простора, времена и модалности. Седмо поглавље представља резиме теоријских и емпиријских анализа овог истраживања у међуодносу.

24

2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР И ГЛОСАР ТЕРМИНА

КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА

Наративи постмодернизма као упориште за критичку анализу дискурса Прије него представимо теоријски оквир у коме је утемељено ово истраживање, критичку анализу дискурса – КАД (енг. Critical Discourse Analysis – CDA), направићемо ‘рам за портрет’ савременог (постмодерног) друштва као „случај за КАД“, како кажу Лили Хулиараки и Норман Ферклаф (Chouliaraki and Fairclough, 1999: 2). Кључна ријеч постмодерног друштва је „промјена“ (Fairclough, 1999, Wodak, 2002) до које је дошло у свим областима живота и која се рефлектује у чињеници да је „језик (уопштеније речено – семиоза) увелико постао битан елемент савремених друштвених пракси“ (Chouliaraki and Fairclough, 1999: vii). Хулиараки указује на „лингвистички обрт“ у научно утемељеном изучавању друштва приписујући га Витгенштајновом (Ludwig Wittgenstein) помјерању фокуса истраживања са објективног свијета на језик, односно, „изучавању свијета као језиком посредованог процеса који постоји у дискурсу“ (Chouliaraki, 2008: 677).

25

КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА РАТА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

Један од зачетника критичке анализе дискурса, социолингвиста Норман Ферклаф (Norman Fairclough), уочава дубоке економске и политичке прoмјене у савременом друштву на глобалном нивоу и карактерише их и као „трансформације у језику и дискурсу“ (Fairclough, 1995, 2004) чији је ефекат, између осталог, и представљање и доживљавање тих промјена као самонасталих природних појава, а не као резултата дјеловања људског фактора. У овом смислу он налази могућност за допринос критичке анализе дискурса у постављању одређеног теоријског оквира за објашњење настанка промјена, за освјешћивање онога што се догађа, како је дошло до тога што се догађа, те шта то што се догађа још може да постане како би људи могли да ‘уређују и преуређују свој живот’. Ферклаф идентификује три међусобно повезана момента у развоју савременог друштва: 1) „савремено друштво је ‘пост-традиционално’“ (Giddens, 1991 у Fairclough, 1995: 137) – традиције се више не подразумијевају већ се морају „оправдавати пред алтернативама“ што се рефлектује и у поимању властитог идентитета на нивоу појединца који „више није својство дате позиције и улоге, него се рефлексивно гради кроз процес преговарања“; 2) „рефлексивност, у смислу систематске употребе знања о друштвеном животу у његовој организацији и трансформацији је темељно обиљежје савременог друштва“ – све више постајемо зависни од „експерата“ и њиховог специјализованог знања; 3) „савремена култура се карактерише као култура ‘промовисања’, односно ‘конзумеризма’“ – „општа реконструкција друштвеног живота на тржишној основи“ (Fairclough, 1995: 137-138). Када су у питању критичке теорије модерног друштва, Хулиараки и Ферклаф (1999: 74) наводе као њихову „упечатљиву“ карактеристику „степен у којем се оне усредсређују на језик“ тиме му придајући битну улогу у друштвеном животу. У том смислу посебно се осврћу на теорије Хар26

Индекс појмова А

Алкаида 10, 14, 24, 81, 85, 91, 111, 114, 117, 118, 119, 126, 131, 139, 142, 143, 147, 148, 152, 153, 154, 156, 158, 165, 170, 171, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 186, 187, 198, 199, 200, 203, 206, 207, 212, 221 англосаксонска штампа 45, 53, 56, 63, 67, 74, 76, 77, 122, 141, 210

В

ваљаност вијести 24 вијест као дискурс 65, 67, 69, 71, 73, 75, 77 временска оса 45, 202, 203, 206, 207

Г

генеричко знање 49, 205 главни догађај 73-76, 130, 186

Д

деиктички центар 45, 138, 146, 147, 148, 149, 150, 202, 203, 205, 207, 213 дисимулација 137, 149, 197, 198 дискурс

медија 23, 59, 63-65, 67, 71, 73, 75, 77, 103, 136, 209, 210, 211

‘рата против тероризма’ 18, 20, 22, 24, 26, 28, 30-34, 36-40, 42-44, 46, 48, 50, 52, 54, 56, 58, 60, 62-64, 69, 70, 72, 74, 76, 77, 80-82, 84, 86, 87, 90, 92, 94, 96, 100, 102, 104, 106, 108, 110-112, 114, 116, 118, 120, 122, 124, 126,

128, 130, 132, 138, 140, 141, 144, 146, 148, 150, 152, 154, 156, 158, 160, 162, 164, 166, 168, 170, 172174, 176, 178, 180, 182, 184, 186, 190, 192, 194, 196, 198, 200, 204, 206, 208 дискурсна

компонента 51

онтологија 24, 201, 203, 205, 206, 207, 213

догађај 35

свијет 24, 201, 202, 206, 207 друштвена пракса 22, 25, 34, 35, 37, 42, 53, 54, 63, 210

представа 173, 174 дуготрајна меморија 47, 48, 59

Е

евалуација 75, 76, 103, 119, 186 епизодна меморија 47 епистемичка заједница 43, 48, 49, 61, 95, 124, 174, 192, 193, 196, 197, 212

З

заједничко знање 47-50, 142, 174, 181, 196 законодавно-политички диксурс 14, 159, 195 зло 20, 86, 89, 93, 94, 110, 191, 206 злоупотреба моћи 32, 46, 50-54 знање 21, 22, 26, 30, 31, 36, 40, 43, 47-52, 54, 55, 58, 59, 61, 62, 6466, 71-73, 75, 95, 99, 101, 102, 119, 122, 124, 142, 172-174, 181,

221

183, 184, 192-194, 196, 197, 199, 200, 201, 209, 211, 212,

И

идеациона функција језика 36 идеолошки квадрат 43, 50, 52, 110, 115, 148, 171, 182, 195 идеолошка структура дискурса 52, 53, 60, 84 интерперсонална функција језика 36 истакнутост (принцип) 59, 60

Ј

јавни диксурс 11, 23, 41, 51, 54, 64, 103, 133, 142

К

когнитивна

компонента 47, 50, 53

механизам 22, 77, 82, 110, 190, 202

ограничења 24, 195, 197

структуре 47, 48, 64, 80 субверзија 62

услови (захтјеви) 40, 190-193, 198-200 когниција 47, 48, 49, 51, 54, 60, 69, 173, 209 коментар 22, 75, 112, 125, 183, контекст 17, 18, 21-24, 28, 32, 3537, 39, 48, 49, 55, 64, 65, 75, 81, 93, 94, 98, 99, 102, 114, 115, 117, 120, 124-127, 131, 132, 137, 141, 145, 146, 149, 160, 165, 166, 173, 176, 177, 179, 182, 183, 186, 187, 189, 190, 192, 194, 195, 198, 199, 201, 204, 211 контекстуализација ‘рата против тероизма’ 21, 24, 81, 142, 159, 195, 197 контрола

222

контрола ума критичка

анализа дискурса 18, 20, 22, 24, 26, 28, 30-34, 36-40, 42-44, 46, 48, 50, 52, 54, 56, 58, 60, 6264, 69, 70, 72, 74, 76, 77, 80-82, 84, 86, 87, 90, 92, 94, 96, 100, 102, 104, 106, 108, 110-112, 114, 116, 118, 120, 122, 124, 126, 128, 130, 132, 138, 140, 141, 144, 146, 148, 150, 152, 154, 156, 158, 160, 162, 164, 166, 168, 170, 172-174, 176, 178, 180, 182, 184, 186, 190, 192, 194, 196, 198, 200, 204, 206, 208

лингвистика 32-34

студија дискурса 23, 46, 51, 52 краткотрајна меморија 47 кохезија 42, 72 кохерентност 72, 73

Л

легитимизација 37, 39, 91, 92, 147, 149 лид 22, 23, 53, 56, 64, 74, 77, 81, 98, 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 116, 125, 127, 128, 129, 130, 133, 134, 137, 138, 139, 140, 141, 144, 145, 146, 147, 148, 153, 160, 161, 162, 165, 166, 167, 168, 169, 170, 174, 175, 176, 177, 178, 180, 181, 185, 186, 211

М

макро правила 70-72, 103

пропозиција 70, 71, 74, 81

структура 22, 23, 24, 53, 56, 64, 69, 70, 71, 73, 77, 81, 98, 121, 141, 146, 148, 186, 189, 198, 201, 204, 213 манипулација 53-55, 111

медији 17, 18, 19, 23, 24, 28, 29, 31, 37, 39, 40, 41, 43, 45, 54, 59, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 71, 73, 75, 76, 77, 79, 80, 81, 98, 103, 111, 112, 114, 118, 120, 122, 124, 127, 136, 143, 151, 153, 155, 158, 175, 176, 178, 179, 181, 183, 189, 209, 210, 211, 212, 213 ментална

контрола 210

модел 22, 47, 49, 51-54, 88, 111, 140, 160, 162, 175, 181, 191

догађаја 95, 102, 180, 184

контекста 23, 48, 49, 55, 64, 93, 94, 98, 99, 102, 117, 125, 137, 141, 146, 160, 173, 176, 177, 179, 190, 195, 199, 211

ситуације 48

представа 44, 46, 52, 58, 93, 211 микроструктура 13, 23, 69, 72, 106 модел строгог родитеља 90, 212 моћ 19, 23, 28, 30-34, 37-41, 43, 46, 49-55, 62, 64, 66, 68, 76, 93, 209-211

Н

наратив 20, 25, 68, 69, 145, 146, 203 наслов 22, 24, 33, 53, 56, 59, 64, 67, 74, 76, 77, 81, 93-95, 97-113, 115, 120-122, 125-127, 129-139, 141, 144, 145-149, 151-153, 155-157, 160, 162, 165-186, 189-200, 211 негативност 24, 76, 189, 190, 192, 193, 199, 200 негативно представљање другог 43, 52, 84 новински извјештај 13, 22-24, 53, 64, 69, 70, 72-76, 79, 81, 98, 103, 106, 125, 129, 143, 146, 204, 209

новост (актуелност) 24, 82, 189, 190, 192, 195, 196, 211

О

одступање и негативност 24, 189 оквир 17, 21-23, 25-27, 29, 31, 32, 33, 34, 35, 37-39, 41, 43, 45, 47, 49, 51, 53, 55-59, 61, 63, 65, 67, 71, 81, 83, 85, 86, 90, 92, 98, 99, 101, 104, 105, 107, 113, 115, 118, 120, 124, 125, 131, 132, 140, 143, 147, 149, 151, 152, 158, 166, 167, 171, 173, 174, 178, 183, 186, 191196, 198, 202, 204-206, 211-213 оповргавање (стратегија) 144 осa

проксимизације 21, 87

модалности 24, 45, 110, 201

П

паковање информација 24, 59, 130, 187, 189 пожељни ментални модел 22 позадина догађаја 75 појмовна

метафора 61, 63, 89, 212

метонимија 62

оквир 23, 56, 57, 71, 83, 85, 92, 98, 99, 105, 107, 113, 124, 131, 147, 158, 166, 173, 174, 186, 191, 192, 194, 198, 202, 204, 206, 212, 213 поларизација 50, 52, 55, 84, 110, 126, 163 политички дискурс 38, 39, 43, 45, 58, 62, 81, 89, 90, 159, 173, 195, 197 постмодернизам 25, 27, 28, 66, 76, 210 праведни рат 146, 152, 203 превентивно насиље 21, 84, 91 пресупозиција 18, 20, 24, 49, 86,

223

104, 109, 129, 135, 139, 158, 160, 189, 194, 197, 198 проксимизација 21, 87 промјена 23, 25, 26, 27, 33, 34, 35, 57, 64, 66, 92, 125, 145, 146, 162, 202, 211, 213 пропозицијски садржај 24, 174, 189 просторна оса 45, 87, 203, 205, 213 пропозиција 24, 70, 72, 103, 165, 174, 181, 189

Р

рат против тероризма 18, 20, 22, 24, 26, 28, 30-34, 36-40, 42-44, 46, 48, 50, 52, 54, 56, 58, 60, 6264, 69, 70, 72, 74, 76, 77, 80-82, 84, 86, 87, 90, 92, 94, 96, 100, 102, 104, 106, 108, 110-112, 114, 116, 118, 120, 122, 124, 126, 128, 130, 132, 138, 140, 141, 144, 146, 148, 150, 152, 154, 156, 158, 160, 162, 164, 166, 168, 170, 172-174, 176, 178, 180, 182, 184, 186, 190, 192, 194, 196, 198, 200, 204, 206, 208 рат у Ираку 20, 21, 24, 81, 91, 92, 108, 114, 115, 118-120, 123, 124, 142, 143, 145-158, 177-180, 186, 192, 197-199, 203, 206, 213, релевантност 22, 24, 50, 70, 76, 77, 82, 105, 132, 141, 160, 161, 168, 174, 189, 191-197, 200, 211

С

семантичка

макроструктура 70, 71, 81, 98

меморија 47

224

симболичка

елита 23, 31, 66, 210

капитал 31

моћ 31, 50, 76, 93, 209

ресурси 41, 53 склад (консонанца) 24, 189 скорашњост (когнитивни захтјев) 22, 24, 69, 74, 82, 189, 211 скрипта 71, 128, 189, 193 социо-когнитивни приступ у критичкој анализи дискурса 46, 47, 211 социјална

когниција 47, 48, 60, 69, 209

компонента 51 ставови 34, 47, 49, 79, 95, 112, 180, 181, 189, 197, 198, 199, 209 стратегијске функције 38, 91, 92, 147, 149, 197 схема 56, 60, 173, 201 сценариј 72, 83, 84, 105, 128, 196

Т

тероризам

на домаћем тлу 24, 81

у остатку свијета 81, 127

У

увјерења 20, 23, 40, 49, 54, 55, 62, 66, 71, 76, 85, 92, 95, 175, 181, 192, 194, 209 убјеђивање 41, 54 уоквиривање вијести 17, 23, 57, 59 усаглашена основа моћи 68, 209

Ш

шематска суперструктура 73, 75

О АУТОРУ Љерка Јефтић рођена је 22. 1. 1959. године у Сарајеву. Студиј Енглески језик и књижевност завршила је 1981. године на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистрирала је 2006. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, а докторирала 2012. године на истом факултету одбранивши дисертацију Когнитивни присуп у критичкој анализи дискурса англосаксонских медија о теми тероризма. Од 1982. до 1992. године радила је као професор енглеског језика у основној и средњој школи у Високом. Почетком рата постављена је за официра за везу са међународним организацијама у Комесаријату за избјеглице и хуманитарну помоћ Републике Српске, а од 1993. до 1995. године ради као преводилац у Високом комесаријату Уједињених нација за избјеглице (УНХЦР) у Сарајеву. Након потписивања Дејтонског споразума, са породицом напушта Илијаш и долази у Требиње гдје ради у Канцеларији цивилних послова мисије Уједињених нација у БиХ (1998-2002), те у полицијској мисији Европске уније као домаћи савјетник за политичка питања, од 2002. до 2009. године. На Факултету за производњу и менаџмент Требиње, Универзитета у Источном Сарајеву, бирана је у звање вишег асистента 2007, а у звање доцента 2012. године. Одговорни је наставник за Енглески језик на првом циклусу студија на Факултету за производњу и менаџмент Требиње и Академији ликовних умјетности у Требињу, те на трећем циклусу студија за изборни предмет Анализа дискурса на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

225

Обављала је фунцкију продекана за научноистраживачки рад на Факултету за производњу и менаџмент Требиње (2013-2017), члан је Сената Универзитета у Источном Сарајеву од 2013. године. Члан је Друштва англиста БиХ. Научне области истраживања су јој критичка анализа дискурса и когнитивна лингвистика.

226

Из рецензије проф. др Милоша Ковачевића Иако ауторка у први план не ставља улогу медија у општем процесу експанзије глобалних корпоративних система, јасно је да је питање «тероризма» данас глобално питање, и да су му глобални карактер задали медији таман колико и политика, посебно политика САД. С тим је у нераскидивој вези и централна тема истраживања Љерке Јефтић, а то је анализа ‘вијести’ у англосаксонској штампи као специфичне форме дискурса, тј. институционализоване друштвене праксе, са социо-когнитивног аспекта критичке анализе дискурса. При том се ‹тероризам’ сматра друштвеним проблемом, у књизи анализираним кроз језичко конструисање и представљање у вијестима, у периоду (2006. и 2007. година) ‘рата против тероризма’ као институционализованог дискурса, односно, друштвене праксе коју је усвојила и наметнула америчка администрација у унутрашњој и вањској политици. Све наведено, иако дато прегледно, без дубљег залажења у одлично вођене теоријске и емпиријске анализе, показује да је Љерка Јефтић написала без сумње више него значајну књигу, о врло значајном, свјетском питању рата или борбе против тероризма, користећи се најрецентнијом и за дати проблем најутемељенијом и научно најпримјеренијом методом – методом социо-когнитивног приступа у критичкој анализи дискурса. Треба ли уопште наглашавати да је то до сада једина књига посвећена питању медијског представљања «рата против тероризма», анализираног интерференцијом критеријума когнитивне и дискурсне анализе. Због тога са задовољством препоручујем да се књига Љерке Јефтић Критичка анализа дискурса рата против тероризма као више него вриједно научно монографско дјело што прије објави, 227

како би њени резултати били доступни не само лингвистима него и много већем броју реципијената које занима критичкодискурсни поглед на „рат против тероризма” представљен кроз виђење америчких и британских масмедија, који имају тако велики утицај на масмедије „остатка свијета”.

228

Из рецензије проф. др Снежане Билбије Знајући шта тражи у скенирању текстова о ‘рату против тероризма’, ауторка је успјела да властите анализе фундира на свом објективном ставу истраживача који је изван свијета који производи дискурс рата против тероризма. Дакле, тај изграђени научни став, као и стил и начин којим је анализа представљена у овој монографији чини је вриједним доприносом критичкој анализи дискурса у научном контексту много ширем него што је то бивши ју-простор. Ова монографија представља, без сумње, у БиХ, али и у ширем региону, прву научну монографију у области лингвистике која се бави медијским обликовањем ‘рата против тероризма’. Као што је случај са радовима писаним у најбољој традицији критичке анализе дискурса, и ова монографија има за циљ да својим налазима допринесе да се деси нека промјена у свијести људи, а која, заправо, значи препознавање манипулације и одбијање производње пристанка на облике рата против тероризма од стране фактора моћи који, кроз утицај на медије, остварују утицај на свијест људи без моћи који се огледа у њиховој ‘сагласности’ са свим облицима рата против тероризма. Ова монографија открива и настоји да лингвистички документује манипулацију дискурсом рата против тероризма. Резултати истраживања садржаног у овој монографији могу да послуже не само лингвистима да их увјере у непролазност потребе за критичком анализом дискурса, него и другим истраживачима чији распон се креће од социолога, преко психолога до новинара. Имајући у виду све наведене одлике рукописа Критичка анализа дискурса рата против тероризма др Љерке Јефтић, са посебним задовољством га препоручујем за објављивање јер, између осталог, предста229

вља и одличну инспирацију за млађе истраживаче да убудуће идентификују друштвено сензитивне теме које могу да слиједе матрицу манипулације рата против тероризма тако свеобухватно приказане у овој монографији.

230

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 323.28:316.774]:821.111.09 ЈЕФТИЋ, Љерка Критичка анализа дискурса рата против тероризма : социо-когнитивни приступ у критичкој анализи дискурса англосаксонске штампе / Љерка Јефтић. - Београд : Јасен, 2018 (Београд : Бубањ штампа). - 232 стр. : граф. прикази ; 21 cm. (Библиотека Језикословље / [Јасен, Београд]) Тираж 300. - О аутору: стр. 225-226. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 215-219. - Регистар.

ISBN 978-86-6293-084-2 a) Тероризам - Медијски аспект COBISS.SR-ID 267544844