НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА И ФЕНОМЕН ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Јир­ген Ел­зе­сер

На­ци­о­нал­на др­жа­ва и фе­но­мен гло­ба­ли­за­ци­је Ка­ко мо­же­мо да се спа­си­мо из свет­ске еко­ном­ске кри­зе

Пре­ве­ла са не­мач­ког је­зи­ка Бо­ја­на Бла­ну­ша

Бе­о­град, 2009.

На­зив ори­ги­на­ла: Jürgen Elsässer Nationalstaat und Globalisierung

Als Linker vor der Preußischen Gesellschaft wor­ldwi­de copyright © Ma­nu­scrip­tum Verlagsbuchhandlung Thomas Hoof KG, Wal­trop und Le­ip­zig (De­utschland) 2009 copyright за српско издање © НК Јасен д.о.о

Садржај

Пред­го­вор Mars at­tacks Не­у­спе­ле и ве­штач­ке др­жа­ве Ура – ка­пи­ту­ли­ра­ли смо! Су­но­врат у Сред­њи век Ри­зи­ци и спо­ред­на деј­ства

5 6 9 12 13 16

Крај ста­бил­но­сти Бре­тон­вуд­ски спо­ра­зум и по­сле­ди­це Ник­со­нов ва­лут­ни пуч Та­чер и Грин­спен

18 19 23 27

Фик­ти­ван ка­пи­тал, ре­а­лан рат Епи­цен­тар у „Вол­стри­ту“ Еко­ном­ски им­пе­ра­тив ра­та

33 37 40

Од на­ци­ста до нео­кон­зер­ва­ти­ва­ца Националистички фашизам је passé Ан­ти­фа­ши­зам – шта сад? Фа­ши­зам – ла­ки­ран са „ан­ти“

44 44 49 53

Ле­ви­чар­ски гло­ба­ли­зам Кле­ве­та­ње Ла­фон­те­на „Им­пе­ри­ја“: гло­ба­ли­стич­ки ма­ни­фест Прог­на­ни­ци свих зе­ма­ља, ује­ди­ни­те се! Мул­ти­кул­тур­на стра­те­ги­ја ка­пи­та­ла Со­ли­дар­ност, а не ли­це­мер­је

56 58 59 61 63 65

Маркс и гло­ба­ли­за­ци­ја Марк­со­ва са­мо­кри­ти­ка

66 69

Ame­ri­can Way of Li­fe Бр­ка­ње пој­мо­ва уни­вер­за­ли­зам ­ и мул­ти­кул­ту­ра Године 1776. и 1789.

74

Ре­не­сан­са на­ци­о­нал­не др­жа­ве Од­у­зи­ма­ње мо­ћи фи­нан­сиј­ском ка­пи­та­лу Но­ви про­тек­ци­о­ни­зам Евро­а­зиј­ска оп­ци­ја

87 90 91 93

Раз­го­вор Јир­ге­на Ел­зе­се­ра ­ са Вил­хел­мом Хан­ке­лом

97

74 80

„У овом ра­т у про­тив те­ро­ри­зма ни­је реч са­мо о то­ме да се про­на­ђу те­ро­ри­сти. Ту је пре у пи­та­њу је­дан дру­га ствар: да се не до­зво­ли про­пу­шта­ње из­у­зет­не при­ли­ке ко­ја се ука­за­ла за пре­у­ре­ђе­ње ме­ђу­на­род­ног си­сте­ма.“ (Хен­ри Ки­син­џер)1

Пред­го­вор Ни­шта про­тив гло­ба­ли­за­ци­је. У сва­ком слу­ча­ ју ни­шта прин­ци­пи­јел­но. Оно­ли­ко ду­го је гло­ ба­ли­за­ци­ја би­ла до­бра ствар, ко­ли­ко тог пој­ма ни­је ни би­ло – ка­да је у це­лом све­т у по­у­зда­но ра­сла раз­ме­на до­ба­ра, ин­фор­ма­ци­ја и зна­ња, ка­да је све ви­ше љу­ди пу­то­ва­ло у ино­стран­ство и учи­ло стра­не је­зи­ке. Мо­жда је вр­ху­нац овог по­зи­тив­ног раз­во­ја сле­та­ње све­мир­ског бро­да „Апо­ло“ (Apol­lo) на Ме­сец 1968. го­ди­не, ка­да jе сто­ти­не ми­ли­о­на гле­да­ла­ца те­ле­ви­зи­је на свим кон­ти­нен­ти­ма са­о­се­ћа­ло са Ни­лом Армстрон­ гом и гле­да­ло на Пла­ву пла­не­т у као на за­јед­нич­ ку до­мо­ви­ну. Кри­тич­на тач­ка до­стиг­ну­та је ка­да су све­га не­ ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је и огром­не фи­нан­сиј­ске ре­ке по­че­ле да се пре­ли­ва­ју пре­ко на­ци­о­нал­них гра­ни­ца. Из­воз ка­пи­та­ла, до­ду­ше, по­сто­јао је већ ду­же од сто го­ди­на и био је у стал­ном по­ра­ сту. Али увек се до­би­ја­ла ли­цен­ца на­ци­о­нал­них вла­да и за­во­да за из­да­ва­ње нов­ча­ни­ца – то су би­ле кон­тро­ле ко­је су од по­чет­ка се­дам­де­се­тих го­ди­на уки­да­не јед­на за дру­гом. Исти­на, та­да је још увек по­сто­ја­ла про­тив­те­жа у об­ли­ку Со­ вјет­ског Са­ве­за и ње­го­вих са­те­ли­та, ко­ји су се 1

Henry Kis­sin­ger, Die He­ra­us­for­de­rung Ame­ri­kas. Welt­po­li­ tik im 21. Ja­hr­hun­dert, Ber­lin 2001, стр. 14.

5

по­бри­ну­ли да се дис­тан­ци­ра­ју од ра­зор­не мо­ћи фи­нан­сиј­ских по­кре­та ши­ром све­та. Тек ка­да је овај ба­сти­он сру­шен, да­кле не­где по­сле па­да Бер­лин­ског зи­да 1989. го­ди­не, гло­ба­ли­за­ци­ја ни­је по­ста­ла са­мо свет­ски већ и то­та­ли­тар­ни про­цес, ко­ји је ство­рио од­го­ва­ра­ју­ћу иде­о­ло­ги­ ју: гло­ба­ли­зам. Ње­гов ка­те­хи­зам мо­же се са­же­ ти у не­ко­ли­ко ре­че­ни­ца: свет је то­тал­но тр­жи­ ште; све се мо­же ку­пи­ти; сва­ко се мо­же ку­пи­ти; бог овог све­та је но­вац; не тре­ба да имаш дру­гих бо­го­ва сем ње­га; би­ти из­ван тр­жи­шта је грех, а без нов­ца се сти­же у па­као. По­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на пред­сед­ник Џорџ Буш Ста­ри­ји на­ја­вио је но­ви свет­ски по­ре­дак гло­ба­ли­зма. Не­пу­не две де­це­ни­је ка­сни­је на пла­не­ти је за­вла­да­ло та­кво ста­ње ко­је под­се­ћа на Хак­сли­јев Де­ве­то­го­ди­шњи рат: стал­но отва­ ра­ње но­вих фрон­то­ва, сто­ти­не хи­ља­да уби­је­них, ми­ли­о­ни у збе­гу, ви­ше од ми­ли­јар­ду глад­них. Је­ди­на пре­о­ста­ла су­пер­си­ла по­ред се­бе не тр­пи ни јед­ну дру­гу на­ци­ју. Ска­ка­вац ка­пи­та­ли­зма све про­жди­ре и пу­сто­ши, чак и раз­бу­ја­ле на­ци­ о­нал­не при­вре­де. Ко­ја др­жа­ва се су­прот­ста­ви, би­ва про­гла­ше­на не­у­спе­лом и уни­ште­на. Ко­ја се при­кљу­чи тој су­пер­си­ли, мо­ра да тр­пи вој­не ба­ зе и да свој су­ве­ре­ни­тет усту­пи им­пе­ри­ји. Као пре сто го­ди­на на це­лој зе­мљи­ној ку­гли на­ста­ју ко­ло­ни­је и по­лу­ко­ло­ни­је – као и за­тво­ри за му­ че­ње пр­ко­сних до­мо­ро­да­ца.

Mars at­tacks „Mars at­tacks“ (Марс на­па­да) – овим по­зи­вом за по­моћ 1999. обра­тио се Пе­тер Ханд­ке по­во­дом НА­ТО-агре­си­је про­тив Ју­го­сла­ви­је „они­ма на 6

на­шој пла­не­ти Зе­мљи ко­ји још увек ни­с у му­ти­ ра­ли у Мар­сов­це и дру­ге зе­ле­не уби­це“. И да­ ље: „Марс на­па­да, а док Марс на­па­да Хел­син­ки, Ма­дрид, Па­лер­мо, Ал­жир, Дар-ес-Са­лам (‘ку­ћа ми­ра’), Је­ру­са­лим, Је­ри­хон, Баг­дад, чак и Лон­ дон и Па­риз, чак и Бер­лин и Ва­шинг­тон део су Ју­го­сла­ви­је. До­бар дан, Ју­го­сла­ви­јо! Ни­кад се ви­ше не ви­де­ли, Евро­по. Аме­ри­ка Ин­ди­јан­ци­ ма. Мар­сов­ци на Марс.“ Пи­сац је био је­дан од рет­ких ко­ји је у кон­крет­ ном слу­ча­ју пре­по­знао су­шти­ну – опа­сност за це­ло чо­ве­чан­ство. Овај рат је, за раз­ли­ку од на­ па­да на Ирак 1991. го­ди­не, нео­прав­да­но за­по­чет без одо­бре­ња Са­ве­та без­бед­но­сти УН. Ти­ме је спро­ве­ден но­ви „мар­сов­ски“ прин­цип про­тив осве­до­че­ног ху­ма­ни­стич­ког ко­ји је био ко­ди­ фи­ко­ван Вест­фал­ским ми­ром 1648. го­ди­не, а по ко­ме ме­ђу­на­род­ни по­ре­дак по­чи­ва на су­ве­ ре­ни­те­т у др­жа­ва, пот­пу­но не­за­ви­сно од њи­хо­ве ве­ли­чи­не. Ни­ка­да ви­ше стра­не си­ле – као што су то учи­ни­ле Фран­цу­ска, Швед­ска и Ва­ти­кан у Три­де­се­то­го­ди­шњем ра­т у – не би тре­ба­ло да се ме­ша­ју у ин­те­ре­се не­ке дру­ге др­жа­ве. Овај прин­ цип тек су на­ци­сти ба­ци­ли у бла­то. „Људ­ска пра­ва кр­ше др­жав­но пра­во“, об­ја­вио је Адолф Хи­тлер ше­зде­сет го­ди­на пре Јо­шке Фи­ше­ра – при че­му је, не­ко ће се још и да­нас то­га се­ти­ти, се­би дао за пра­во да ти­т у­лу чо­век до­де­ли са­мо иза­бра­ни­ма. Ка­да је окон­ча­на свет­ска ко­а­ли­ци­ ја ра­зу­ма са ве­ли­ко­не­мач­ким цар­ством, по­ве­ља Ује­ди­ње­них на­ци­ја по­но­во је де­фи­ни­тив­но пи­ сме­но утвр­ди­ла не­до­дир­љи­вост на­ци­о­нал­них др­жа­ва. Са­мо онај ко­ји по­вре­ди овај прин­цип и ти­ме по­ста­не опа­сност за мир у све­т у, тре­ба­ло би да се упо­тре­бом си­ле на­у­чи па­ме­ти – сва­ка­ко 7

тек на­кон сло­жне од­лу­ке Са­ве­та без­бед­но­сти. И ка­да je реч о нир­нбер­шким про­це­си­ма, на­циве­ли­чи­на­ма је нај­пре на те­рет ста­вља­на њи­хо­ва агре­си­ја про­тив дру­гих др­жа­ва. По­вре­де људ­ ских пра­ва, као и уби­лач­ки ан­ти­се­ми­ти­зам, у Нир­нбер­гу су тек оно­ли­ко об­ра­ђи­ва­ни ко­ли­ко су би­ли у ве­зи са „кр­ше­њем ми­ра“. Раз­би­ја­њем Ју­го­сла­ви­је ова исто­риј­ска ис­ку­ ства су из­бри­са­на. За­по­чет бом­бар­до­ва­њи­ма, но­ви свет­ски по­ре­дак се те­ме­љи – пре­те­жно у иде­о­ло­ги­ји, а ма­ње у ре­ал­но­сти – на људ­ским пра­ви­ма, ра­ди чи­јег оства­ри­ва­ња на­ци­о­нал­ ни су­ве­ре­ни­тет не сме да бу­де са­свим уки­нут. Агре­сив­ни рат, омра­жен од 1945. го­ди­не, по­стао је не­зна­тан грех, у не­ким слу­ча­је­ви­ма чак и ну­ жност. Моћ­ни­ци пла­не­те да­ли су се­би сло­бо­ду да на овај на­чин вр­ло че­сто уче па­ме­ти „не­по­ слу­шне др­жа­ве“. Ав­га­ни­стан је на­пад­нут 2001, две го­ди­не ка­сни­је Ирак, а три го­ди­не по­том и Ли­бан. Спи­сак та­ко­зва­них ни­тков­ских др­жа­ ва ду­га­чак је, а као ци­ље­ви у на­ред­ном пе­ри­о­ду озна­че­ни су Иран и Си­ри­ја. Ро­берт Ку­пер, глав­ни са­вет­ник То­ни­ја Бле­ра за спољ­ну по­ли­ти­ку, отво­ре­но је – што је за по­ хва­лу – об­ја­вио док­три­ну 21. ве­ка. „Ру­ше­ње на­ци­ја“ (The Bre­a­king of Na­ti­ons) на­слов је ње­ го­ве нај­но­ви­је књи­ге.2 У њој сто­ји: „Иза­зов за пост­мо­дер­ни свет ле­жи у то­ме да се при­ла­го­ђа­ ва стан­дар­ди­ма дво­стру­ких ар­ши­на. Евро­пља­ ни би тре­ба­ло ме­ђу­соб­но да са­ра­ђу­ју на те­ме­ љу пра­ва и за­јед­нич­ке си­гур­но­сти. Али из­ван Евро­пе ва­ља­ло би да при­ме­њу­ју су­ро­ви­је ме­ 2

8

Ro­bert Co­o­per, The Bre­a­king of Na­ti­ons: Or­der and Cha­os in the Twenty-First Cen­tury“, Lon­don 2004.

то­де из прет­ход­них вре­ме­на – си­лу, пре­вен­тив­ не на­па­де, пре­ва­ру и шта год је још по­треб­но.“ Кључ европ­ске си­гур­но­сти је, пре­ма Ку­пе­ру, „да се ми у оп­хо­ђе­њу јед­ни с дру­ги­ма др­жи­мо за­ко­ на. Али да ка­да ра­ди­мо у џун­гли, мо­ра­мо и да при­ме­ни­мо за­ко­не џун­гле“.3 Пот­пу­но отво­ре­но за­ла­же се за но­ви ко­ло­ни­ ја­ли­зам. Макс Бот, уред­ник у ча­со­пи­с у „Вол­ стрит Џур­нал“ (Wall Stre­et Jo­ur­nal) од­мах по­сле 11. сеп­тем­бра на­пи­сао је: „Очи­глед­но је и ни­је ни­ка­ква слу­чај­ност да САД са­да има­ју у пла­ну вој­ни на­пад у мно­гим од оних др­жа­ва у ко­ји­ма су се бо­ри­ле ге­не­ра­ци­је бри­тан­ских ко­ло­ни­јал­ них вој­ни­ка. Ав­га­ни­стан, Су­дан, Ли­би­ја, Еги­ пат, Ара­би­ја, Ме­со­по­та­ми­ја (Ирак), Па­ле­сти­на, Пер­си­ја, Се­ве­ро­за­пад­на гра­ни­ца (Па­ки­стан) – то су све ре­ги­о­ни у ко­ји­ма се у 19. ве­ку рас­пао ауто­ри­тет ста­рих цар­ста­ва, а за­пад­не ар­ми­је мо­ра­ле су да сре­де не­ред ко­ји је ода­тле на­стао. Ав­га­ни­стан и дру­ге др­жа­ве оп­те­ре­ће­не про­бле­ ми­ма да­нас кли­чу по­ста­вље­ној стра­ној вла­ди, ко­ју су не­ка­да чи­ни­ли са­мо­све­сни Ен­гле­зи у ко­ ло­ни­ја­ли­стич­ким уни­фор­ма­ма и шле­мо­ви­ма.“4 Не­у­спе­ле и ве­штач­ке др­жа­ве Агре­си­је би­ва­ју оправ­да­не фра­зом „феј­линг стејтс“ (fa­i­ling sta­tes): мо­ра се де­ло­ва­ти про­тив не­у­спе­лих и ве­штач­ких др­жа­ва у ко­ји­ма се не по­шту­ју људ­ска пра­ва и ко­је би мо­гле да пред­ ста­вља­ју прет­њу су­се­ди­ма и остат­ку све­та. Ове 3 4

Ra­i­ner Rupp, Im­pe­ri­a­li­smus un­ter Nac­hbarn, Jun­ge Welt, 21. 4. 2006.

Max Bo­ot, 15. 10. 2001, WSJ, Nick Be­ams, Die im­pe­ri­a­li­ stischen Mächte be­re­i­ten ne­ue For­men des Ko­lo­ni­a­li­smus vor, 20. 10. 2001, (www.wsws.org)

9

цр­не ру­пе ци­ви­ли­за­ци­је мо­ра­ле би се – у крај­ њем слу­ча­ју и бом­ба­ма – до­ве­сти под кон­тро­лу и за­тим по­но­во из­гра­ди­ти под за­пад­ним па­тро­ на­том. „Ако не­ка не­у­спе­ла др­жа­ва бу­де спа­се­на“, пи­ше Мар­тин Волф, ко­лум­ни­ста „Фај­нан­шал тај­мса“ (Fi­nan­cial Ti­mes), „нај­ва­жни­ји де­ло­ви јед­не ис­кре­не вла­де – а пре све­га њен при­нуд­ ни апа­рат – мо­ра­ју би­ти уве­де­ни спо­ља. Упра­во то За­пад тре­нут­но чи­ни у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји. Да би се су­о­чи­ли са иза­зо­вом ко­ји пред­ста­вља јед­на не­у­спе­ла др­жа­ва ни­с у по­треб­не са­мо пу­ке же­ље, већ отво­ре­на и ор­га­ни­зо­ва­на си­ла.“ На­ слов члан­ка об­ја­вље­ног 10. ок­то­бра 2001. го­ди­ не гла­си „Но­ви им­пе­ри­ја­ли­зам је упо­тре­бљен.“5 Чи­ње­ни­ца је да не­у­спех др­жа­ва ни­је узрок, већ ре­зул­тат за­пад­них ин­тер­вен­ци­ја. Ирак Са­да­ ма Ху­се­ин ­ а био је дик­та­т у­ра, али је у нај­ма­њу ру­ку био функ­ци­о­нал­на др­жа­ва, Res Re­pu­bli­ ca. Пан­ду­ри ре­жи­ма пре­ти­ли су кри­ти­ча­ри­ма и ди­си­ден­ти­ма, а сви оста­ли ни­с у има­ли са­мо мир, већ су још увек има­ли и стру­ју, во­ду, хра­ну, чак и кул­т у­ру и обра­зо­ва­ње. Ни­шта од то­га ни­је оста­ло од ка­да се над Баг­да­дом ви­јо­ри за­ста­ва са зве­зди­ца­ма. Јед­на од нај­ра­зви­је­ни­јих зе­ма­ља ју­жне зе­мљи­не хе­мис­фе­ре сур­ва­ла се у бла­то, па то што је ова пр­ља­ва ка­љу­га из­не­дри­ла ислам­ ски те­ро­ри­зам не би тре­ба­ло да чу­ди. Ни ово­га, уоста­лом, ни­је би­ло док је ни­тков Са­дам вла­ дао. Си­гур­но да је би­ло уз­не­ми­ра­ва­ју­ће то што су ав­га­ни­стан­ски та­ли­ба­ни де­вој­чи­ца­ма ус­ кра­ћи­ва­ли шко­ло­ва­ње. Али још увек су де­ча­ци мо­гли да се обра­зу­ју. Да­нас ни то ви­ше ни­је си­ гур­но. Да ли је то на­пре­дак ка рав­но­прав­но­сти 5

10

Nick Be­ams, Die im­pe­ri­a­li­stischen Mächte be­re­i­ten ne­ue For­men des Ko­lo­ni­a­li­smus vor, www.wsws.org, 20.10.2001.

по­ло­ва? Ко­нач­но, али не и ма­ње ва­жно: тр­го­ви­ ну опи­ја­ти­ма, ко­јом се фи­нан­си­ра­ју кри­ми­нал и те­ро­ри­стич­ке мре­же све до на­ших ге­о­граф­ских ши­ри­на, та­ли­ба­ни су знат­но огра­ни­чи­ли. Тек от­ка­да су Аме­ри­кан­ци осло­бо­ди­ли Ка­бул, ав­ га­ни­стан­ски хе­ро­ин по­но­во се мо­же ку­пи­ти у дво­ри­шти­ма шко­ла у Хам­бур­гу. При све­му ово­ме о „гра­ђе­њу на­ци­ја“ (na­tion bu­il­ding), још јед­ном пој­му из ре­тор­те но­вог свет­ског по­рет­ка, на­рав­но да не мо­же би­ти ни го­во­ра. Ра­ди се упра­во о су­прот­ном: на­ци­је се не гра­де, већ раз­гра­ђу­ју, раз­би­ја­ју на по­је­ди­нач­ не де­ло­ве или сец­ка­ју. Што су ду­бље осва­ја­чи уто­ну­ли у кр­ва­ву ба­ру­шти­ну сво­јих ко­ло­ни­ја и про­тек­то­ра­та, уто­ли­ко че­шће им па­да на па­мет на­из­глед јед­но­став­но ре­ше­ње: di­vi­de et im­pe­ra (за­ва­ди па вла­дај). У Ира­ку је Бу­шо­ва ма­ри­о­ нет­ска вла­да у ок­то­бру 2006. го­ди­не про­гу­ра­ла но­ви устав, ко­ји ће убр­за­ти по­де­лу зе­мље из­ме­ ђу ши­и­та, су­ни­та и Кур­да. У јед­ном стра­те­шком ча­со­пи­с у Пен­та­го­на у ле­то 2006. пред­ста­вље­ни су сце­на­ри­ји, пот­кре­пље­ни ма­па­ма, на ко­ји­ма су го­то­во све гра­ни­це из­ме­ђу Сре­до­зе­мља и Хи­ ма­ла­ја по­но­во по­ву­че­не: Па­ки­стан и Иран по­ ста­ли су јед­на но­ва др­жа­ва, а Бе­лу­џи­стан, бо­гат наф­том, се от­це­пио; Ирак је из­де­љен на три де­ ла; на­стао је огром­ни Кур­ди­стан, на ра­чун Тур­ ске; Са­у­диј­ска Ара­би­ја мо­ра би­ти пре­да­та свим су­се­ди­ма.6 Пре­ма овим пла­но­ви­ма у ислам­ском све­т у ви­ше не­ће оста­ти ни ка­мен на ка­ме­ну. Да се про­цес рас­пар­ча­ва­ња, јед­ном за­по­чет, да­ље на­ста­вља пре­ма мо­де­лу лан­ча­не ре­ак­ци­је, по­ка­ 6

Ralph Pe­ters, Blood bor­ders. How a bet­ter Mid­dle East wo­ uld lo­ok“, Ar­med For­ces Jo­ur­nal 6/2006 (http://www.ar­ med­for­ce­sjo­ur­nal.com/2006/06/1833899)

11

зу­је при­мер Ју­го­сла­ви­је: по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на са де­ло­твор­ном не­мач­ком по­мо­ћи за­по­ че­ла је пр­ва рун­да раз­би­ја­ња, и од пр­во­бит­не Ти­ то­ве др­жа­ве оста­ле су још са­мо Ср­би­ја и Цр­на Го­ра. На­кон што је и ова фе­де­ра­ци­ја осла­бље­на ра­том 1999. го­ди­не, усле­дио је на­ста­вак 2006. го­ ди­не – от­це­пље­ње Цр­не Го­ре од Ср­би­је, а 2007. спро­ве­де­на је се­це­си­ја Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Се­це­ си­јом ауто­ном­не обла­сти ко­ја се на­ла­зи у окви­ру Ср­би­је не би се, пр­ви пут по за­вр­шет­ку би­по­ ла­ри­те­та, учи­нио са­мо­стал­ним део ве­ће др­жа­ве ко­ји је ра­ни­је био ре­пу­бли­ка, као што су се одво­ ји­ле Укра­ји­на од Со­вјет­ског Са­ве­за или Хр­ват­ска од Ју­го­сла­ви­је, већ це­ла јед­на пот­чи­ње­на ад­ми­ ни­стра­тив­на је­ди­ни­ца. Ти­ме би се на­пра­вио пре­ се­дан ко­ји би се од­ра­зио и да­ле­ко из­ван Бал­ка­на. Ура – ка­пи­ту­ли­ра­ли смо! На­пад на стра­не др­жа­ве, њи­хо­во осва­ја­ње и по­ де­ла, ко­ри­шће­ње на­ро­да и ре­ли­ги­о­зних гру­па про­тив дру­гих за­рад по­сти­за­ња вла­сти­тих ци­ ље­ва убра­ја­ло се у ин­стру­мен­та­ри­јум кла­сич­ ног ко­ло­ни­ја­ли­зма и им­пе­ри­ја­ли­зма. Да ли ми то до­жи­вља­ва­мо по­на­вља­ње исто­ри­је? Раз­ли­ка у од­но­с у на епо­ху с кра­ја 19. и по­чет­ка 20. ве­ка од­мах па­да у очи: да­нас су и на­ци­је у цен­тру ка­ пи­та­ли­зма – да­кле не­ка­да­шњи пљач­ка­ши – до­ спе­ле под точ­ко­ве но­вог струк­т у­ри­ра­ња све­та. Очи­глед­но је да се код оно­га што се не­ви­но зо­ве гло­ба­ли­за­ци­ја не ра­ди са­мо о ра­ди­ка­ли­за­ци­ји спољ­не по­ли­ти­ке за­пад­них ве­ле­си­ла или о оп­ ште­по­зна­том кон­флик­т у Се­вер – Југ. Се­вер, од­ но­сно За­пад сâм, до­жи­вео је пре­о­крет. Европ­ске на­ци­је не мо­ра­ју вој­ним пу­тем да се ба­це на ко­ле­на, већ оне сво­је­вољ­но ка­пи­т у­ли­ра­ 12

ју – на ини­ци­ја­ти­ву су­пер­бо­га­тих, ко­ји про­фи­ ти­ра­ју на ра­чун ове ка­пи­т у­ла­ци­је. Круп­ни ка­пи­ тал чак по­кре­ће пре­нос пра­ва на су­ве­ре­ни­тет на Бри­сел, по­што та­мо­шње струк­т у­ре од­лу­чи­ва­ња де­мо­крат­ски не мо­гу да се кон­тро­ли­шу и ти­ме је ло­би­сти­ма још лак­ше да њи­ма упра­вља­ју. Та­ко Европ­ска уни­ја уси­са­ва са­мо­стал­не др­жа­ве јед­ну за дру­гом. На­ци­о­нал­не ва­лу­те су уки­ну­те, на­ци­о­нал­на при­вред­на по­ли­ти­ка на­ла­зи се под ста­ра­тељ­ством Бри­се­ла, на­ци­о­нал­ни пар­ла­мен­ ти гу­бе пра­во гла­са у све ве­ћем бро­ју пи­та­ња. Зна­чи, европ­ско пра­во кр­ши на­ци­о­нал­но пра­ во. Оно спе­ци­фич­но при том је да ЕУ уме­сто са­мо­стал­них др­жа­ва не гра­ди но­ву су­пер­др­жа­ ву, већ пре ан­ти­др­жа­ву, ко­ја не омо­гу­ћа­ва за­јед­ нич­ку др­жа­ву већ спре­ча­ва ње­но ства­ра­ње. Ово се по­ка­за­ло ви­ше не­го очи­глед­ним у ра­т у у Ира­ ку 2003. го­ди­не: „не“ ста­рих Евро­пља­на бло­ки­ ра­ли су у ру­ко­вод­ству ЕУ тро­јан­ски ко­њи САД. ЕУ је пу­ки „ре­леј гло­ба­ли­за­ци­је“, ка­ко је на­пи­ сао Жан-Пјер Ше­вен­ман.7 Као ме­ду­за Уни­ја се пре­ко кон­ти­нен­та по­вла­чи ка ис­то­ку, про­жди­ре све по­сто­је­ће по­ли­тич­ке струк­т у­ре и слуз оста­ вља би­ро­кра­та­ма. На овом кли­за­вом тлу вој­не упо­ри­шне тач­ке, цен­три за му­че­ње и ра­кет­не ба­зе вој­ске САД све ви­ше кли­зе – ка Ру­си­ји. Су­но­врат у Сред­њи век Ка­пи­та­ли­зам да­кле од­ба­цу­је на­ци­о­нал­ну фор­ му, ко­ја је омо­гу­ћи­ла ње­гов успон ка до­ми­ нант­ном на­чи­ну по­сло­ва­ња на пла­не­ти. Да тр­ жи­шној при­вре­ди ова фор­ма ни­је нео­п­ход­на, 7

У ди­ску­си­ји са Јо­шком Фи­ше­ром 2000. го­ди­не (http:// ze­it.de/ar­chiv/2000/26/200026.ti­te­lei_.xml?pa­ge=аll)

13

по­ка­за­ло се већ у Сред­њем ве­ку. Пр­во су се тр­гов­ци и бан­ка­ри кон­цен­три­са­ли у ло­кал­ним сре­ди­шти­ма, ре­ци­мо у се­вер­но­и­та­ли­јан­ским гра­до­ви­ма ре­пу­бли­ка­ма или у упо­ри­шним тач­ ка­ма Хан­зе. Оне су би­ле мре­жа­сто по­ве­за­не и де­лом су има­ле сво­је ору­жа­не сна­ге. Ре­пу­бли­ка Ве­не­ци­ја на ма­хо­ве се уз­ди­за­ла у ме­ди­те­ран­ску во­де­ћу си­лу. Ипак, у бор­би про­тив фе­у­дал­них си­ла овај об­ лик ор­га­ни­за­ци­је ка­пи­та­ла по­ка­зао се као су­ви­ ше слаб. Пле­ми­ћи су би­ли по­ве­за­ни у тран­сна­ ци­о­нал­не ди­на­сти­је и ла­ко су мо­гли да пре­ме­ шта­ју бо­гат­ство и тру­пе пре­ко гра­ни­ца ка­да им је не­по­сред­но пре­ти­ла опа­сност. Бур­жо­а­зи­ја је мо­ра­ла да се, као што је био слу­чај у Ен­гле­ској, по­ве­зу­је са цен­трал­ном вла­сти на чи­јем че­лу се на­ла­зио краљ, или да се као ка­сни­је у Фран­ цу­ској, по­мо­ћу ре­во­лу­ци­је, са­ма кон­сти­т у­иш ­ е као цен­трал­на си­ла. Оба­ра­ње сит­них вој­вод­ ста­ва омо­гу­ћи­ло јој је фор­ми­ра­ње за­јед­нич­ког тр­го­вач­ког про­сто­ра без ца­рин­ских ба­ри­је­ра; је­дин­ствен обра­зов­ни си­стем ство­рио је је­дин­ ствен је­зик и из до­њих сло­је­ва ре­гру­то­вао упо­ тре­бљи­ву рад­ну сна­гу; на­род­на вој­ска би­ла је сред­ство при­ти­ска про­тив уну­тра­шњих и спо­ ља­шњих не­при­ја­те­ља. Уки­да­њем на­ци­о­нал­них др­жа­ва нај­но­ви­ји им­ пе­ри­ја­ли­зам уву­као се у сред­њо­ве­ков­ну фор­му: Све­то Рим­ско Цар­ство НА­ТО-на­ци­је. Ње­гов глав­ни град је Ва­шинг­тон. Као у вре­ме Ма­ри­ је Те­ре­зи­је им­пе­ри­јом вла­да­ју над­на­ци­о­нал­не пле­мић­ке ди­на­сти­је – раз­у­ме се, не оне по кр­ ви, већ по нов­цу. На­с у­прот то­ме на­род, ко­ји је са Фран­цу­ском ре­во­лу­ци­јом сту­пио на свет­ску исто­риј­ску сце­ну, скло­њен је као по­ли­тич­ки 14

фак­тор та­ко што су од­стра­ње­ни еле­мен­ти ко­ји су га кон­сти­т у­и­са­ли. На ме­сто на­род­не вој­ске по­но­во су сту­пи­ле на­јам­нич­ке вој­ске, ко­је су и Гри­мел­сха­у­зе­ну уте­ра­ле страх у ко­сти; оп­ште обра­зо­ва­ње то­ли­ко је де­гра­ди­ра­ло да је по­ста­ ло за­пра­во си­стем за над­гле­да­ње ни­жих сло­је­ва, док они ко­ји бо­ље за­ра­ђу­ју сво­је по­том­ке ша­љу у при­ват­не ин­сти­т у­ци­је; на­ци­о­нал­ни је­зик из­ гу­био је сво­ју је­зич­ку нор­му и рас­пао се на иди­ о­ме раз­ли­чи­тих ур­ба­них жар­го­на ко­ји се је­два мо­гу раз­у­ме­ти. Као што је не­ка­да фран­цу­ски је­ зик ути­цао на реч­ник и ли­те­рар­ни стил оста­лих европ­ских је­зи­ка, та­ко то да­нас чи­ни ен­гле­ски. Да би на­род – ко­ји је ипак мо­рао да пла­ти ову кон­тра­дик­ци­ју – при­хва­тио ова­кво не­га­тив­но, не­по­жељ­но уки­да­ње на­ци­је, иде­о­ло­зи свет­ског ка­пи­та­ла про­јек­то­ва­ли су све оно не­га­тив­но упра­во на по­јам „на­ци­је“, ка­ко би до­при­не­ли ње­ном уки­да­њу, не­ста­ја­њу. Та­ко се, нпр., твр­ди се да су стра­хо­те 20. ве­ка ре­зул­тат на­ци­о­на­ли­ зма. У нај­бо­љем слу­ча­ју ова­кво об­ја­шње­ње је по­јед­но­ста­вље­но и не­до­вољ­но, а у нај­го­рем слу­ ча­ју де­лу­је де­ма­го­шки. Пр­ви свет­ски рат, ко­ји је са свих стра­на во­ђен са на­ци­о­нал­ним по­кли­ чем, на пр­ви по­глед го­во­ри у при­лог овој те­зи. Али и 1914. го­ди­не на­ци­о­нал­на ми­сао би­ла је са­мо пра­те­ћа му­зи­ка, а не под­стре­кач по­ко­ља. Њу би пре тре­ба­ло по­тра­жи­ти у кон­ку­рент­ном ло­ву на но­ва тр­жи­шта и из­во­ре си­ро­ви­на, да­кле у им­пе­ри­ја­ли­зму. Не­ки ће мо­жда ово сма­тра­ти јед­ним те истим. Да ни­је та­ко, де­мон­стри­рао је Дру­ги свет­ски рат: по­себ­на агре­сив­ност на­ци­ стич­ке Не­мач­ке по­ка­за­ла се упра­во у то­ме да се та­мо осло­бо­ди­ла на­ци­о­нал­на ми­сао у ви­ду гер­ ман­ског и ари­јев­ског лу­ди­ла. Од­бра­на на­ци­ја 15

на­с у­прот то­ме би­ла је во­де­ћа зве­зда осло­бо­ди­ лач­ких фрон­то­ва на Ис­то­ку и За­па­ду, ко­ји су се бо­ри­ли про­тив на­ци­стич­ке оку­па­ци­је и на кра­ју је по­бе­ди­ли. Мар­се­ље­за је би­ла хим­на По­кре­та от­по­ра, а не са­рад­ни­ка са оку­па­то­ром. Ри­зи­ци и спо­ред­на деј­ства Не­ки по­ли­тич­ки члан­ци су као хра­на за ко­смо­ на­у ­те: сви дра­го­це­ни ви­та­ми­ни на­ла­зе се уну­ тра, али ни је­дан чо­век не до­би­ја све хран­љи­ве ма­те­ри­је. На­с у­прот то­ме, ова књи­га не са­др­жи хра­ну пу­не хран­љи­ве вред­но­сти и чак ни­је до­ бра за здра­вље. Ова лек­ти­ра ће по­ха­ба­ти нер­ве, а мо­гла би да до­ве­де и до не­са­ни­це. Ов­де ни­је пред­ста­вље­на су­ва ана­ли­за, већ кр­ва­ва сли­ка бит­ке: кре­та­ње на­сил­не ар­ма­де и пр­ви успе­шни про­тив­у­да­ри от­по­ра. Аутор се на са­мом по­чет­ку из­ја­шња­ва да је крив. Све је уоп­штио, све обо­јио у цр­но. Ка­сан­ дра је увек у не­за­вид­ној си­т у­а­ци­ји. Уко­ли­ко је у пра­ву, Тро­ја ће из­го­ре­ти, а и она ће из­го­ре­ти са њом. Ако гре­ши, слат­ко ће се за­ба­ви­ти на ра­чун оја­ђе­не ста­ри­це. На­кнад­ни из­бо­ри у Сје­ди­ње­ ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма у но­вем­бру 2006, ко­ ји су се за­вр­ши­ли упо­зо­ре­њем агре­сив­них нео­ кон­зер­ва­ти­ва­ца, сву­где су до­ве­ли до олак­ша­ња. По­ход на Иран је от­ка­зан, ка­жу љу­ди, и мо­лим вас ни ре­чи ви­ше о пре­те­ћем свет­ском ра­т у, но­ вом фа­ши­зму. Да ли и љу­ди у Ира­ку, Ав­га­ни­ста­ ну, у по­ја­с у Га­зе, где се пре­ви­ше ги­не, де­ле ово ми­шље­ње? У сва­ком слу­ча­ју ова књи­га је „sel­ fde­stroying prop­hecy“ (ауто­де­струк­тив­но про­ро­ чан­ство, прим. прев.) и же­ли да до­при­не­се да се от­пор на­до­ла­зе­ћем ужа­с у та­ко под­стак­не да се 16

на кра­ју, што је нај­ва­жни­је, ово про­ро­чан­ство не об­и­сти­ни. Са­свим уоп­ште­но ва­жи сле­де­ће: оно што ће у да­љем тек­сту би­ти ски­ци­ра­но као ана­ли­за и стра­те­ги­ја, је­сте оглед, по­ку­шај. Си­гур­но је да се он на мно­гим ме­сти­ма мо­ра по­бољ­ша­ти, а на не­ки­ма и ко­ри­го­ва­ти. Али то аутор не мо­же сам да ура­ди – по­треб­на му је по­др­шка чи­та­ла­ца. Ди­ску­си­ја је отво­ре­на. Бер­лин, април 2009. Кон­такт са ауто­ром: www.juergen-elsaesser.de in­fo@­ju­er­gen-el­sa­es­ser-de

17