043 lege artis april 2016

НОРМАТИВИ УТРОШКА ГОРИВА ЗА СЛУЖБЕНА ВОЗИЛА

Број 43 ● април 2016. ● www.legeartis.rs

тни Дода само на s.rs тови текс legearti



. www

ПОД ЛУПОМ:

СУДСКА ПРАКСА КОНКУРЕНЦИЈА ПРАВНИХ ОСНОВА ЗАХТЕВ ЗА ПОНАВЉАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА РЕГРЕС КОД ШТЕТА У САОБРАЋАЈУ

НОВИ ЗИО

И ЈОШ... ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ ПОРЕЗ НА ДОБИТ ПО ОДБИТКУ НА ИНО УСЛУГЕ

Унакрсни поглед

Буџетско рачуноводство

Шта доносе измене и допуне Закона о прекршајима?

Утврђивање пореза на добит код недобитних организација за 2015.

Порези Третман трансферних цена у царинском поступку

Радни односи Друга примања запослених

О Н Т А Л П С Е Б И ИН НГ Г– –П ПР РО О

БЕСПЛАТНО

БЕСП Л А Т Н О и таблетима На вашим мобилним телефонима прописи Србије и Црне Горе. Поред тога, Инг-Про апликације садрже и: адресаре судова, 5) 5) +)B14 +)B14 46*13514 46*13514 ;.3.=6514) ;.3.=6514) 1 1 ;)*3.;14) ;)*3.;14) 7867191 7867191 #8*1D. #8*1D. 1 1 (85.

(85. Државног правобранилаштва и градских правобранилаштава, 68. )-8.9)81

9<-6+) 8.7<*31A26, D)+56, 78)+6*8)513)B;+) 68. )-8.9)81 9<-6+) 8.7<*31A26, D)+56, 78)+6*8)513)B;+) министарстава, адвоката, преводилаца и;<4)A) тумача, јавних *.3./512) 41519;)89;)+) 41519;)89;)+) )-+62);) )-+62);) 78.+6-13)@) 78.+6-13)@) 1 1 ;<4)A) D)+51> D)+51> *.3./512) бележника, извршитеља, арбитара и миритеља, информације 10+8B1;.F) )8*1;)8) 1 4181;.F) 15=684)@1D. 6 5)D56+1D14 9)+.;6+)G14) 10+8B1;.F) )8*1;)8) 1 4181;.F) 15=684)@1D. 6 5)D56+1D14 9)+.;6+)G14) о најновијим саветовањима актуелности 26D) )2;<.3569;1 10 6*3)9;1 5)*)+21 26D) 68,)510<D.46 68,)510<D.46 )2;<.3569;1 која 10 организујемо, 6*3)9;1 D)+51> D)+51> 5)*)+21 из1 1 -8<,.

-8<,. области јавних набавки и друге информације из области права 15=684)@1D. 10 6*3)9;1 78)+) 1 .265641D. 15=684)@1D. 10 6*3)9;1 78)+) 1 .265641D. и економије.

*.

0) 5-861- 46/.;. 78.<0.;1 +)B., 46*1356, *. 7312)@1D. 7312)@1D. 0) за 5-861- 78.<0.;1 с9 9 вашег +)B., 46*1356, Инг-Про апликације андроид46/.;. можете преузети мобилног ;.3.=65) 131 ;)*3.;) 7<;.4 )7312)@1D. ;.3.=65) 131 ;)*3.;) 7<;.4 )7312)@1D. телефона или таблета, путем апликације Playstore.

*.

0) 46/.;.

78.<0.;1 9 46*1356, ;.3.=65) Инг-Про апликације за Eпл можете преузети с вашег мобилног *. )7312)@1D. )7312)@1D. 0) 73

73 46/.;.

78.<0.;1 9 +)B., +)B., 46*1356, ;.3.=65) 131 ;)*3.;) 7<;.4 )7312)@1D. 131 ;)*3.;) 7<;.4 )7312)@1D. телефона или таблета, путем апликације Аpp Store.

МЕЂУ АУ ТОРИМА У ОВОМ БРОЈУ...

Бојан Станковић, саветник у области пореза и рачуноводства, запослен у ревизорско-консултантској кући Deloitte

Приликом измена Закона, односно увођења пореза по одбитку на услуге, пропуштено је да се дефинише шта се сматра местом пружања или местом коришћења услуге.

Гарантни фонд није сукцесор осигуравача и на њега не прелази право осигуравача на регрес.

Увознику је много лакше да осигура доказе да повезаност не утиче на цену, него да докаже да трансакцијска вредност одговара некој од упоредних вредности.

Снежана Марјановић, судија Првог основног суда у Београду

Успех странке у парници управо зависи од тога колико је правилно определила правни основ и сходно томе доставила адекватне доказе.

Данијела Рајковић, руководилац Групе за зараде у Сектору за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Послодавац својим актом треба да уреди да ли дете чија су оба родитеља запослена код њега има право на један или два поклона.

Никола Пантелић, заменик јавног тужиоца у Трећем окружном јавном тужилаштву у Београду

По први пут наш ЗКП раздваја право од неправог понављања кривичног поступка, па је као ванредни правни лек остао само прави захтев за понављање кривичног поступка.

Владимир Скенџић, власник агенције за пружање књиговодствених услуга и аутор бројних чланака из области рачуноводства и финансија

Сва правна лица која имају возила морају усвојити нормативни акт о утрошку горива, уља, резервних делова и гума.

3 lege artis ● април 2016.

Борислав Ињац, виши царински инспектор

Новину новог Закона о извршењу и обезбеђењу представљају и одредбе којим се уређује одлагање извршења.

www.legeartis.rs

Весна Филиповић, судија Првог основног суда у Београду и руководилац одељења судске праксе у грађанској материји

Дејан Обренић, дипл. правник, помоћник извршитеља с вишегодишњим искуством у извршном поступку

Број 43 ● април 2016. ● www.legeartis.rs

тни Дода само на ви s.rs текстоlegearti



www.

ПОД ЛУПОМ:

СУДСКА ПРАКСА КОНКУРЕНЦИЈА ПРАВНИХ ОСНОВА

НОВИ ЗИО

ЗАХТЕВ ЗА ПОНАВЉАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА РЕГРЕС КОД ШТЕТА У САОБРАЋАЈУ И ЈОШ... ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ ПОРЕЗ НА ДОБИТ ПО ОДБИТКУ НА ИНО УСЛУГЕ

Унакрсни поглед

Буџетско рачуноводство

Шта доносе измене и допуне Закона о прекршајима?

Утврђивање пореза на добит код недобитних организација за 2015.

Порези Третман трансферних цена у царинском поступку

Радни односи Друга примања запослених

ЗНАЧАЈНИ ПОДАЦИ И КОРИСНИ правни акти

Порески календар Порески календар 7. МАРТ

● Достављање обавештења о закљученим уговорима пооснову основу ● Достављање обавештења о закљученим уговорима по програма у претходном месецу естраднихестрадних програма у претходном месецу

Подаци од значаја за рад Подаци од значаја за рад пословних субјеката пословних субјеката

7. МАРТ

● Достављање извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са

ПОРЕСКИ KaлЕндаР

Износи личних примања запослених Износи личних примања запослених ВРСТА ИСПЛАТЕ ВРСТА ИСПЛАТЕ 1.

месец

1.

● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец од стране пореског дужника из члана 10. Закона о ПДВ-у ● Плаћање аконтације пореза на приходе од самосталне делатности за претходни месец

● Подношење пореске пријаве и пореског биланса од стране предузетника и обвезника пореза на приходе од пољопривреде и ● Плаћање аконтације пореза на приходе самосталне делатности шумарства који воде пословне књигеод за утврђивање пореза за 2015. за претходни месец годину ● Плаћање доприноса на приходе од обављања самосталне ● Подношење пореске пријаве и пореског биланса од стране делатности за претходни месец предузетника и обвезника пореза на приходе од пољопривреде и 15. МАРТ шумарства који воде пословне књиге за утврђивање пореза за 2015. ● Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће годину држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за

● Плаћање●доприноса на приходе обављања самосталне Подношење пореске пријавеод и плаћање ПДВ-а за претходни месец делатности за претходни месец

КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ● Подношење обрасца ПИД ПДВ 1 за фебруар месец ако је у фебруару месецу испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ● Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће

ВАЖЕЊА ПДВ-а ● који претежно врши прометПРАВНИХ добара у иностранство АКАТА држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за

●аконтације ДОГАЂАЈА претходни месец ● Плаћање пореза на добит правних лица за претходни

15. МАРТ

месец

● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец наставак на следећој страни

→

Отпремнина код одласка у пензију

Отпремнина код одласка у пензију

92

92

претходни месец

4

табеле и узорци

66

табеле и узорци

10. МАРТ

● Подношење обрасца ПИД ПДВ 1 за фебруар месец ако је у фебруару месецу испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ-а који претежно врши промет добара у иностранство ● Плаћање аконтације пореза на добит правних лица за претходни месец

Јубиларна награда Накнада трошкова

превоза до посла и Јубиларна награда повратка са посла

Накнада трошкова Накнада за у превоза доисхрану посла и току рада повратка са посла

буџети и јавне набавке

буџети и јавне набавке

у Републици према последњем податку Неопорезиво до До висине утврђене објављеном општим податку органа надлежног за последњем 18.331 динара годишње актомрепубличког послодавца

(2 · 55.763 = 111.526 дин.) статистику (55.763 · 2 = 111.526) Не опорезује се до висине

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

превозне карте, односно Неопорезиво до До висине утврђене општим до висине стварних 18.331 актом послодавца трошкова превоза, а динара годишње највише до 3.666 дин.

До висине цене превозне карте у

Исплата по овом основу је јавном саобраћају обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 5) Закона о раду)

Не опорезује се до висине

Плаћају се све пореске превозне карте, односно обавезе као на зараду

до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.666 дин.

накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник”, бр. 86/07, 84/14 и 84/15), а највише до 15 евра; за субјекте ван јавног сектора неопорезиво је до 50 евра

Неопорезиво до До висине прописане општим Дневница за службено ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, 2.201 дин. по дневници актом, односно уговором о раду путовање у земљи код послодавца (члан 118. тач. 2) НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО Закона о раду) Према Закону о раду, ако се Теренски додатак (дневна Плаћају се све пореске НА СВАКО ОД ЊИХ опорезује се до износа предвиди општим актом, односно накнада за повећане обавезе као наНе зараду У висини утврђеној општим Дневница за иностранство

тач. 3) Закона о раду)

о раду трошкове рада на терену)у уговором актом послодавца (члан 118. службено путовање тач. 3) Закона о раду) иностранство

Приходи по Одлуци за 2016. годинуПриходи по Одлуци

СМИЉК А С ТОЈАНОВИЋ СМИЉК А С ТОЈАНОВИЋ заменикзаменик јавног јавног тужиоца Првог основног тужиоца Првог основног јавногјавног тужилаштва у Београду тужилаштва у Београду sudski.postupci@legeartis.rs sudski.postupci@legeartis.rs о раду, ако се Теренски додатак (дневна Према Закону

прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник”, бр. 86/07, 84/14 и 84/15), а највише до 15 евра; за субјекте ван јавног сектора неопорезиво је до 50 евра

1

1 711000

2

2 ДОБИТКЕ ПОРЕЗ НА ДОХОДАК, ДОБИТ И КАПИТ.

3

за 2016. годину 3

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

У пракси се показало као спорно питање каква је судбина предмета у којима су

lege artis ● март 2016.

lege artis ● март 2016.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

о раду код послодавца (члан 118.

Не опорезује се до износа Према Закону о раду, исплаћује тач.

6) Закона о раду) двоструке месечне се најмање у висини 2 просечне зараде по запосленом зараде у Републици Србији према Не опорезује се до износа Према Закону о раду, исплаћује у Републици према последњем објављеном податку двоструке месечне се најмање висини 2запросечне последњем податку републичког органаунадлежног зараде по запосленом зараде у Републици Србији према (2 · 55.763 = 111.526 дин.) статистику (55.763 · 2 = 111.526)

www.legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

3.

www.legeartis.rs

42

ПЛАН ПРИХОДА

3.

2.

Плаћају се све пореске предвиди општим актом, односно обавезе као на зараду накнада за повећане уговором о раду трошкове рада на терену) Имовинскоправни захтев је опредељивање захтева оштеће- у том случају оштећени није је претрпљене опредељивање захтева оштећеслучају оштећени захтевзахтев за накнаду ни често остављају за завршнуу том обештећен у кривичном пос-није 711111 на зараде 135.000.000,00 Имовинскоправни 711000Порез ПОРЕЗ НА ДОХОДАК, ДОБИТ И КАПИТ. ДОБИТКЕ захтев за накнаду претрпљене често остављају за завршну у кривичном посштете проузрокованени кривичреч. Оштећени, наравно, нијеобештећен тупку, његов задатак у пар711120 Порез на приходе од самосталних делатности 20.000.000,00 711111 Порез на зараде 135.000.000,00 ним делом, захтев за повраћај дужан данаравно, захтев истакне, алитупку, ници је знатно задатак лакши него штете проузроковане кривичреч. Оштећени, није његов у дапар711140 Порез на приходе од имовине – пољ. и шумарство 2.000.000,00 ствари или захтев за поништај када је истакнут, суд о њему кривичног поступка није ни 711120 Порез на приходе од самосталних делатности 20.000.000,00 ним делом, захтев за повраћај дужан да захтев истакне, али ници је знатно лакши него да правног посла. О имовинскоп- мора одлучити, па макар и тако било, јер више не мора дока711180 Самодопринос 400.000,00 ствари или захтев за поништај када је истакнут, о њему поступка није ни равном захтеву суд расправља што ће га у суд целини или дели-кривичног зивати узрок штете и кривицу 711140Остали Порез на приходе 2.000.000,00 711190 порези на доходакод имовине – пољ. и шумарство 13.000.000,00 правног посла. Осамо имовинскопморааодлучити, макарнаи тако јер вишетуженог не мора на захтев оштећеног, и мично па упутити парницу.било, – одговорност (тодокаје

УКУПНО 170.400.000,00 711180 Самодопринос 400.000,00 ако се тиме не би одуо истакнутом решено правноснажном преравном захтеву тада суд само расправља што ће гаНеодлучивање у целини или дели- зивати узрок штете и кривицу говлачио кривични поступак имовинскоправном захтеву судом кривичног суда која у 713000 ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ 711190 Остали порези на доходак 13.000.000,00 само на захтев оштећеног, а и мично упутити на парницу. – одговорност туженог (то је (члан 252. ЗКП-а). И Врховни представља битну повреду том делу везује парнични суд), 713120 Порез на имовину 58.000.000,00 тада само ако се тиме не би оду- Неодлучивање о истакнутом решено правноснажном пре УКУПНО 170.400.000,00суд је заузео став да суд не може одредаба кривичног поступка већ само обим штете.

713311 Порез на наслеђе и поклон 2.000.000,00 говлачио кривични поступак имовинскоправном захтеву кривичног суда спокоја у расправљати о имовинскоп(такав став је заузет и у решењусудом Приликом закључења 713000Порез ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ равном захтеву по службеној Апелационог у Крагујевцутом разума о признању кривич713420 на капиталне трансакције 15.500.000,00 (члан 252. ЗКП-а). И Врховни представља битнусуда повреду делу везује парнични суд), бр. 5402/10 од дана 24. 11. ног дела, јавни тужилац је

УКУПНО 75.500.000,00 суд58.000.000,00 713120 Порез на имовину је заузео ставдужности да суд неПресуда може Врховног одредаба Кж. кривичног поступка већ само обим штете. суда Србије Кж. бр. 760/08 од 2010). Коначно, оштећени има обавезан да пре закључења расправљати о 5.имовинскопје заузет и у решењу Приликом закључења спо714000 НА ДОБРА И УСЛУГЕи поклон 5. 2008). Такође, суд(такав не можестав право да истакнутим захтевом споразума позове оштећеног 713311ПОРЕЗ Порез на наслеђе 2.000.000,00 по службеној суда утеКрагујевцу о признању кривичдосудити Апелационог већи из- располаже, од њега може иразума да истакне имовинскоправни 714431 Ком. такса за рекламне паное 250.000,00 равном захтевуоштећеном 713420 Порез на капиталне трансакције 15.500.000,00 нос одВрховног оног који је истакао одустати,оду дана ком случају а одлука захтеву је Кж. бр.у 5402/10 24. 11.неманогзахтев, дела, јавнио том тужилац 9.550.000,00 дужности Пресуда 714513 Ком. такса за држање моторних возила Пресуда Врховног право да га поново истакне. је обавезна садржина споразу УКУПНО 75.500.000,00 Србије Кж.свом бр.захтеву 760/08 од 2010). Коначно, оштећени има обавезан да пре закључења69 714543 Промена намене пољ. земљишта 0,00 суда суда Србије Кж. бр. 1345/05 од Како у погледу захтева за ма. Уколико оштећени истакне не може правоида истакнутим позове 29. суд 11. 2005). С друге стране, накнаду штетезахтевом важе правиласпоразума захтев, јавни тужилацоштећеног и окри714549 емисије СО2 1.000.000,00 5. 5. 2008). Такође, 714000Накнада ПОРЕЗ НА ДОБРА И УСЛУГЕ досудити већи израсполаже, те од њега може однои да вљени истакне јавни тужилац и судија су оба- Закона о облигационим се и имовинскоправни о том захтеву мо714552 такса 500.000,00 оштећеном 714431 Боравишна Ком. такса за рекламне паное 250.000,00везни да упознају оштећеног сима, оштећени би начелно мо- рају споразумети, с тим што се нос од оног који је истакао у одустати, у ком случају нема захтев, а одлука о том захтеву 714562 Посебна накнада за зашт.

13.500.000,00 са његовим правом на исти- гао захтевати накнаду стварне могу договорити и да окривље714513 Ком. такса за држање моторних возила 69 свом9.550.000,00 захтеву Пресуда Врховног право да га поново истакне. је обавезна садржина споразуцање овог захтева. У пракси се штете и изгубљене добити, те ни имовинскоправни захтев

УКУПНО 24.800.000,00 суда Србије Кж.

1345/05 одтиме што Како погледу затакома.оштећеног Уколикоиспуни оштећени најчешће чини се, унакнаду како захтева материјалне само истакне дели714543ДРУГИ Промена 0,00тобр.

716000 ПОРЕЗИ намене пољ. земљишта 29. 11. 2005). С друге и накнаду важе правила окринакон стране, предузимања доказне штете и нематеријалне штете. У прак-захтев, мично,јавни или датужилац оштећениибуде 714549Комунална Накнада емисије СО2 1.000.000,00 716111 такса на фирму 8.400.000,00 испитивања међутим, кривични суд ре-вљени упућен поступак.мојавни тужилац ирадње судија су оба- оштећеног Закона о си, облигационим односенаипарнични о том захтеву у својству сведока, исти позитко улази у утврђивање свих Уколико би споразуму недос716110 УКУПНО 8.400.000,00 714552 Боравишна такса везни500.000,00 да упознају оштећеног сима, оштећени би начелно мо- рају споразумети, с тим што се ва да се изјасни да ли истиче видова штете, јер би то свакако тајала одлука о постављеном УКУПНО порески приходи: накнада 279.100.000,00 са 13.500.000,00 његовим правом на исти- захтев, гао захтевати накнаду стварне могу договорити и даобавезан окривљеимовинскоправни те продужило и закомпликовало захтеву, суд би био 714562 Посебна за зашт. С обзиром на то да је укупан збир пореских прихода локалне самоуправе основ за израчуна-цање овог захтева. У пракси се његов штете добити, захтев да ли опредељује из-и изгубљене кривични поступак, те те штетунидаимовинскоправни га одбаци – такво је становање средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката, тај износ у наведеном 24.800.000,00

УКУПНО нос. Законик прописује да се како досуђује уколико је њен износоштећеног виште заузео и Трећисамо основни то најчешће чини тиме што се, накнаду материјалне тако испуни делислучају би се израчунао на следећи начин: 279.100.000,00 × 0,105% = 293.055,00 динара, који захтев може истаћи до завр- неспоран, или у делу у ком је суд у Београду својим решењем 716000 ДРУГИ ПОРЕЗИ доказне и нематеријалне штете. У прак- мично, или да оштећени буде износ локална самоуправе са наведеним примером остварења пореских прихода треба данакон предузимања шетка главног претреса пред неспоран, а ван тога оштеће- СПК бр. 3/15 од 25. 3. 2015. гопланира за ову сврху у буџету. такса на фирму радње испитивања оштећеног си,Тачно међутим, кривични суд ре-Иакоупућен првостепеним судом. ног упућује на парницу. дине. на парнични поступак.

716111 Комунална 8.400.000,00 у својству сведока, исти пози- тко улази у утврђивање свих Уколико би споразуму недос716110 УКУПНО 8.400.000,00 ва да се изјасни да ли истиче видова штете, јер би то свакако тајала одлука о постављеном имовинскоправни захтев, те продужило и закомпликовало захтеву, суд би био обавезан УКУПНО порески приходи: 279.100.000,00 ли за опредељује С обзиром на то да је укупан збир пореских прихода локалне самоуправеда основ израчуна- његов из- кривични поступак, те штету да га одбаци – такво је станоЗаконик прописује да се досуђује уколико је њен износ виште заузео и Трећи основни вање средстава за финансирање редовног рада политичких субјеката, тајнос. износ у наведеном клас.

42

ПЛАН ПРИХОДА

2.

до висине прописане општим Дневница за службено Плаћају се све пореске по овомооснову јеНеопорезиво Накнада исхрану у До 2.201 дин. по дневници актом,Исплата односно уговором раду путовањеза у земљи обавезе као на зараду обавезна,(члан у висини току рада код послодавца 118. тач.утврђеној 2) Закона о раду) актом, односно уговором општим о раду код послодавца (члан 118. Не опорезује се до износа У висини утврђеној општим Дневница за прописаног Уредбом о 5) Закона о 118. раду) актомтач. послодавца (члан службено путовање у

Пример израчунавања средстава за финансирање редовног рада Пример израчунавања средстава за финансирање редовног рада наставак на следећој страни → политичких субјеката из буџета самоуправе чији су кандидати политичких субјеката из буџета локалне локалне самоуправе чији су кандидати изабрани за одборника у скупштини општине или града. или града. изабрани за одборника у скупштини општине Ек. Ек. клас.

ПО ЗАКОНУ О РАДУ О РАДУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПО ЗАКОНУ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Плаћају се све пореске Исплата по овом основу је Регрес за коришћење зараду се све пореске у висини годишњег Исплата по утврђеној овом основу јеобавезе као наПлаћају Регрес за одмора коришћење обавезна, општим актом, односно уговором обавезе као на зараду обавезна, у висини утврђеној годишњег одмора о раду код послодавца (члан 118. актом, односно уговором тач. 6)општим Закона о раду)

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Плаћање●пореза на премије неживотног осигурања за претходни Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец месец од стране пореског дужника из члана 10. Закона о ПДВ-у

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

66

● Подношење пореске пријаве пореза на премије неживотних осигурања за претходни месец

● Подношење пореске пријаве пореза на премије неживотних ● Плаћање пореза намесец премије неживотног осигурања за претходни осигурања за претходни 10. МАРТ

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПОРЕСКИ KaлЕндаР lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ИЗ ПРВЕ РУКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Достављање извештаја за о претходни извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом месец инвалидитетом за претходни месец

владан мирковић главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs

Година IV, број 43 АПРИЛ 2016.

Будући да се ближи почетак примене новог Закона о извршењу и обезбеђењу, у априлском броју нашег часописа (стр. 32) започињемо серију текстова у којима ћемо се, у месецима који следе, ближе позабавити разлозима за доношење овог новог и изразито обимног закона (551 члан), као и најважнијим законским изменама и потпуно новим решењима.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

У области материјалног и процесног грађанског права, у овом издању говорићемо о конкуренцији правних основа, као и о споровима по регресном захтеву из саобраћајних удеса.

w w w . l e g e a r t i s . r s

ISSN 2406-1085

За оснивача и издавача:

Главни и одговорни уредник:

Владан Мирковић

Сарадници:

Уредник рубрика Kaлендар важења правних аката/Порески календар:

Ана Фулетин

Oрганизатор издања:

Оливера Бошковић

Дизајн и обликовање часописа:

Маја Кесер Штампа:

Digital art, Београд Редакција:

Веле Нигринове 16а 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.

Кад је реч о пореској проблематици, говорићемо о изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, о порезу на добит по одбитку на ино услуге који се примењује од 1. марта 2016. године, као и о третману трансферних цена у царинском поступку. Крајем фебруара ове године на снагу су ступиле измене и допуне Закона о прекршајима, па се у априлском издању осврћемо и на бројне новине које доноси овај законски акт. У релативно младој рубрици Буџетско рачуноводство, рачуноводство и ревизија, овога месеца говорићемо о нормативима утрошка горива, уља, резервних делова и гума за службена возила, као и о утврђивању пореза на добит код недобитних организација за 2015. годину. Јасно је да у овом уводнику не можемо да се осврнемо на све ново што доноси актуелни број нашег часописа, стога пажљиво читајте .

Будимо на вези Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisi.net ● www.ingpro.rs ● www.facebook.com/IngProLegeArtis

5 lege artis ● април 2016.

мр Јован Чанак Бојан Станковић Борислав Ињац Весна Филиповић Владимир Скенџић Данијела Рајковић Дејан Обренић Драгана Марчетић Игор Живковски Никола Пантелић Смиљка Стојановић Снежана Марјановић Филип Ковачевић

У рубрици Кривично право и судски поступци овога месеца доносимо први део текста о ванредним правним лековима у кривичном поступку, заправо – о захтеву за понављање кривичног поступка.

www.legeartis.rs

Горан Грцић Владимир Здјелар

У овом броју... БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА 8 Нормативи утрошка горива, уља, резервних делова и гума за службена возила 16

Утврђивање пореза на добит код недобитних организација за 2015. годину

садржај

РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6

26 Друга примања запослених Унакрсни поглед 32

Коментар новог Закона о извршењу и обезбеђењу

42

Шта доносе измене и допуне Закона о прекршајима?

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи 50

Конкуренција правних основа

60

Регрес код штета у саобраћају у судској пракси

Порези и акцизе 74

Измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији

78 Обрачун и плаћање пореза на добит по одбитку, са посебним освртом на порез на добит по одбитку на ино услуге који се примењује од 1. марта 2016.

86

Третман трансферних цена у царинском поступку

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи 96 Захтев за понављање кривичног поступка ПОРТАЛ ЧИТАЛАца

Табеле и узорци 106 Подаци од значаја за рад пословних субјеката

114 Пореска пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана 116 Декларација о царинској вредности робе 118 Пореска пријава за порез на добит по одбитку рубрике 3 4 5 48 72 94

Међу ауторима у овом броју... Из прве руке Уводна реч Календар догађаја Календар важења правних аката Порески календар

7 lege artis ● април 2016.

Корисни правни акти 110 Извештај о стручној оцени понуда у поступку јавне набавке

www.legeartis.rs

104 Имате питање? Имамо одговор!

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

8

Нормативи утрошка горива, уља, резервних делова и гума за службена возила На основу прикупљених података од рачуновођа и књиговодствених агенција истражили смо шта су све контролисали порески инспектори у вези са потрошњом горива, уља, резервних делова и гума

П

ривредна друштва, предузетници, удружења грађана, јавна предузећа, банке и оста­ ла правна лица, као и сви корисници буџетских средстава, који у Републици Србији користе службена возила у службене и приватне сврхе треба да имају евиденцију о возилима. Закон о безбедности саобраћаја на путевима не регулише пoсeбнo ово питање, а нису донете ни посебне уредбе које уређују ову област. Постоји Правилник о садржи­ ни, издавању и вођењу путних налога и о евиденцији о издатим путним налозима („Сл. гласник РС”, бр. 29/96, у даљем тексту: Правилник о евиденцији путних налога) у којем су прописане евиденције које треба да воде правна лица. Препуштено је правним лицима да на основу поменутог Правилника донесу свој Пра­ вилник о возном парку који садржи и нормативе за гориво, уља, резервне делове и гуме. Одговорно лице у правном лицу заинтересовано је да се потрошња горива креће у грани­ цама норматива који је прописан општим актом. Усвојеним Правилником правно лице ће пореским органима доказати опраданост утрошених количина горива, уља, резервних делова и гума. Са пореског аспекта, трошкови који су књижени у књиговодству, а нису документо­ вани, као и трошкови који су документовани, а нису настали у сврху обављања пословне делатности, не признају се у пореском билансу. За државу је посебно важно да се настали трошкови у пословању свих правних лица односе само на обављање пословне делатности. Постоје трошкови за које је примљен рачун добављача који је плаћен и евидентиран у књиговодству, а да стварна услуга или преузета роба није коришћена за потребе правног лица. Са овим проблемом суочавају се порески, као и буџетски инспектори. Тема овог чланка су трошкови који се односе на утрошак горива, уља, резервних деловa и гумa.

Евиденција возила

Правно лице које има једно или више возила за свако возило треба да води евиденцију: ● обављених техничких прегледа (редовних и ванредних); ● обављених редовних сервиса по препоруци произвођача; ● отклоњених кварова на возилима;

ВЛАДИМИР СКЕНЏИЋ дипл. ек., власник агенције за пружање књиговодствених услуга и аутор бројних чланака из области рачуноводства и финансија racunovodstvo@legeartis.rs

●извештаја о потрошњи горива и пређеној километражи; ● о утрошку уља, резервних делова и гума по возилима. На основу ове евиденције могуће је вршити анализе у вези са трошковима возног парка који су везани за усвојене нормативе, а у сврху пружања доказа пореским инспекторима о насталим стварним трошковима који се крећу у оквиру норматива.

Путни налози за вожњу

Норматив утрошка горива, уља, резервних делова и гума (у даљем тексту: Норматив го­ рива) саставља стручна комисија у правном лицу или овлашћени сервис за возила. Код утврђивања норматива води се рачуна о условима и режиму експлотације возила, старости возила на годишњем нивоу и различитим условима вожње. Узета је у обзир и просечна потрошња коју је утврдио произвођач возила на 100 пређених километара. Норматив као општи акт потписује заступник правног лица (директор или лице које он овласти). Преглед службених возила Марка возила Пежо 308 Фиат Дукато Лада Нива

Тип возила

Запремина Година Регистарски Користи ccm производње број гориво

Просечна потрошња на 100 km

лимузина

1200

2010

BG 352 BN

бензин

8 литара

комби

2500

2011

BG 1211 SV

нафта

12 литара

теренско

1690

2010

BG 1551 BL

бензин

10 литара

9 lege artis ● aприл 2016.

Норматив утрошка горива, уља, резервних делова и гума

www.legeartis.rs

Правилником о евиденцији путних налога прописане су евиденције које треба да води правно лице за возила. Одговорно лице у правном лицу за свако коришћење возила издаје налог за вожњу (путни налог) возачу у том правном лицу. По завршетку путовања, возач је дужан да пре­ да налог за вожњу у који уписује стање километраже на почетку и завршетку путовања, односно број пређених километара. На крају сваког периода (месечно, тромесечно или годишње) познат је број пређених километара по возилу и по возачу. Путни налог издаје се по правилу дневно. Изузетно, путни налог може се користити и за више вожњи, а најдуже седам дана од издавања или до повратка возила у седиште власника возила. Правно лице води евиденцију издатих путних налога и чува њихове копије. У истој евиденцији воде се и путни налози за коришћење возила за приватне сврхе. Издати путни налози чувају се две године од дана издавања.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

10

Поред норматива утрошка горива по вози­ лима, треба да постоји и евиденција о утро­ шку уља, резервних делова и гума. Овде су у питању редовни сервиси на возилима (ве­ лики и мали), као и ванредне поправке за које треба да постоје докази о поправкама у унутрашњем или спољашњем сервису.

КОМЕНТАР АУТОРА #1 За сва возила у власништу правних лица морају се издавати путни налози за вожњу, дневно или по Правилнику о возном парку.

Евидентирање набавке горива за возила

Наводимо пример када правно лице не складишти гориво, већ га купује на бензинским пумпама. За сваку куповину горива, без обзира на начин плаћања (готовином или преко текућег рачуна), добија се оригинални рачун у којем пише врста горива и цена по литру. На сваком рачуну за купљено гориво купац горива (возач) својим потписом оверава да је он преузео гориво и наводи регистарски број возила. Такав рачун оверава одговорно лице у правном лицу и доставља књиговодственој служби на књижење. Књижење: 513 – Трошак горива – бензин/нафта/гас 270 – Порез на додату вредност

435 – Добављач за гориво Порез на додату вредност на конту 270 књижи се само ако правно лице има право на одби­ так претходног пореза на додату вредност. У супротном, укупна вредност рачуна књижи се на конто 513. Утрошак горива у финасијском књиговодству води се само вредносно, а може се евидентирати на аналитичким рачунима конта 513 и по возилима или возачима. Поред књиговодственог евидентирања рачуна за купљено гориво, води се и посебна или помоћна евиденција о купљеним количинама горива по возилима и возачима. Ову евиденцију слободно формира правно лице и она, у сваком периоду у току године, мора да садржи укупне утрошке горива по возилу и возачу.

Примери контроле утрошка горива и гума за возило ПРИМЕР #1 На крају пословне године књиговодствена служба саставила је обрачун утрошка горива по возилима, упоредила га са утврђеним нормативима за утрошак горива и утврдила следећа одступања: (1) Возило Лада прешло је 6.222 km од 1. 1. 2015. до 31. 12. 2015. године и утрошило 772 литрa бензина, или 12,41 литар на 100 пређених km. Потрошња горива по нормативу из­ носи 622 литрa или 10 литара на пређених 100 km. Са 722 литрa горива возило је могло прећи 7.720 km. Утрошило је више око 150 литара бензина, што по набавној цени од 130,00 динара износи 19.500,00 динара. Возилом је управљао само Петар Петровић. Извршен је попис горива у резервоару на почетку пословне године (1. 1. 2015.) и залихе горива у резер­ воару 31. 12. 2015. године. Возило је у току године имало редовно одржавање и није било

Како је дошло до више утрошеног горива на пређених 6.222 km?

Случај #1 Директор, односно одговорно лице у правном лицу је одлучио да је возач Петар Петровић одговоран и да мора на благајни уплатити 19.500,00 динара или да му се тај износ обустави од зараде. Књиговодство треба да сторнира рачуне (рачуне) који нису признати возачу.

Случај #2 Возач Петар Петровић ослобођен је одговорности за прекомерни утрошак горива у износу 19.500,00 динара. Рачуни за купљено гориво остају у књиговодственој евиденцији и чине трошкове на конту 513. У овом случају на крају пословне године износ од 19.500,00 динара представља трошкове који нису настали у сврху обављања пословне делатности и треба их унети у порески биланс на крају пословне 2015. године и на тај начин повећати опорезиву добит. Претпоставка је да порески инспектор неће вршити контролу утрошка горива и наведене пословне промене ће остати коначне. Уколико порески орган изврши контролу утрошка горива и утврди да је дошло до ствар­ ног одступања утрошка горива у износу од 19.500,00 динара, поставиће питање ко је узео готовину у износу 19.500,00 динара. Директор или заступник правног лица одговоран је за „незакониту” исплату 19.500,00 динара. Порески инспектор може да утврди у Записнику о контроли да је у питању новац који је узет за личне потребе запослених на које треба обрачунати порез и доприносе као на

11 lege artis ● aприл 2016.

Једна од анализа у правном лицу може да буде да се повежу пређени километри по путним налозима (са бројчаницима) и датум куповине горива. Може се утврдити по којим рачуни­ ма је купљено више горива. Овом методом може се доћи до закључка да није било могуће сипати гориво по одређеним рачунима, јер је већ било горива у резервоару. Овде је у питању куповање горива за приватно возило, а плаћање рачуна од стране прав­ ног лица или фиктивног рачуна да би се подигла готовина у благајни. На основу спроведене контроле утрошка горива могу се јавити следеће пословне промене:

www.legeartis.rs

поправки, а бројчаник пређених километара КОМЕНТАР АУТОРА #2 био је исправан. Плаћање рачуна за гориво вршио је Петар Петровић готовином и сваки Сва правна лица која имају возила морају усвојити нормативни акт о утрошрачун је оверавао својим потписом и правдао ку горива, уља, резервних делова и га на благајни правног лица. гума. Надлежни орган у правном лицу (управни одбор, скупштина, директор или овлашћени заступник) усвојио је обрачун утрошка гори­ ва и утврдио да је возач одговоран за већи утрошак горива. Постоји могућност да надлежни орган донесе и другачију одлуку да Петар Петровић из „објективних” разлога није одгово­ ран за прекомерни утрошак горива.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

12

редовну зараду. Правно лице треба да уплати порез и допринос по Решењу пореског органа и ове уплате књиже се на конто 520/451,452 и 521/453. Порески орган, такође, може да обрачуна порез на доходак на остале приходе који је мањи од обавеза на зараде. Порез на остале приходе рачуна се на бруто приход уз умањење нормираних трошкова од 20% и на умањену основицу примењује се стопа пореза од 20%. Ово је блажа варијанта коју порески инспектор може применити. Порески инспектор може на износ 19.500,00 динара обрачунати порез на добит по стопи од 15%. Од датума исплате рачуна у благајни за гориво које није сипано у резервоар, па до датума контроле, односно до датума плаћања по Решењу пореског органа, обрачунава се и затезна камата. Порески инспектор по службеној дужности покренуће и прекршајни поступак против одговорног лица.

Случај #3 Није вршена анализа утрошка горива од стране правног лица и у том случају није ни позна­ то да је дошло до прекомерног утрошка горива у возилима, па трошкови горива на конту 513 представљају стварне трошкове настале у пословној години. Ако не дође до пореске контроле, трошкови од 19.500,00 динара представљаће стварни трошак пословања. Чување рачуна добављача и благајничких докумената обавезно је најмање 5 година.

ПРИМЕР #2 Привредно друштво је за теретно возило купило две нове гуме у децембру 2015. године у вредности од 30.000,00 динара и књижило: 514 – трошак резервних делова 25.000,00 270 – порез на додату вредност 5.000,00

435 – добављач за гуме 30.000,00 У мају 2015. године за теретно возило купљене су 4 нове гуме. Порески инспектор је у фази контроле крајем фебруара 2016. године на основу документације за наведено возило ут­ врдио да две нове гуме купљене крајем 2015. године у износу 30.000,00 нису трошак који је настао у сврху обављања пословне делатности. Порески инспектор је извршио и преглед возила и залихе гума од овог возила и утврдио да нове гуме нису на возилу, а нема их ни у резерви (зимске или летње). Порески инспектор оспорио је фактуру добављача коју је послодавац платио преко текућег рачуна. Годишњи обрачун за 2015. годину послодавац је послао Агенцији за привредне регистре пре доласка пореског инспектора. Порески ин­ спектор сматра да су гуме купљене за приватне потребе, јер на рачуну није било познато лице (запослени) које је преузело гуме, нема регистарског броја возила, а директор није оверио рачун својим потписом. Примљени рачун је прокњижен у књиговодству. По Ре­ шењу пореске управе пореске последице за привредно друштво могу бити следеће: (1) Сторнирање укупног износа фактуре добављача и исправка претходног пореза на до­ дату вредност. Исправка ПДВ-а може се извршити путем исправке пореске пријаве из децембра 2015. године или задужењем ПДВ-а у обрачуну ПДВ-а за први квартал 2016. или за март 2016. године.

(2) Новац је уплаћен добављачу и добављач неће вратити износ од 30.000,00, јер је он робу легално продао.

Порески аспект прекомерног утрошка горива, уља, резервних делова и гума

(б) Предузетници Предузетници у свом пореском билансу такође врше усклађивање расхода. Трошкови који нису документовани уносе се под редним бројем 7 пореског биланса ПБ 2, а трошкови који су документовани, а нису настали у сврху обављања пословне делатности, уносе се под редним бројем 15 пореског биланса ПБ 2. (в) Друга правна лица која примењују Контни план за привредна друштва и предузетнике У овој групи правних лица могу да буду: ● установе, школе, болнице, институти, позоришта, хуманитарне организације и многе друге институције; ● удружења – спортска, књижевника и остала; ● стамбене зграде; ● цркве и верске организације. Уколико недобитна организација не остварује приходе на тржишту није ни обвезник пореза на добит.

13 lege artis ● aприл 2016.

(а) Привредна друштва Сви трошкови у правном лицу који се не могу документовати и трошкови који су докумен­ товани, а нису настали у сврху обављања пословне делатности, сматрају се непризнатим трошковима и усклађују се у пореском билансу. Трошкови који нису документовани уносе се на редни број 6 пореског биланса ПБ 1, а трошкови који нису настали у сврху обављања делатности уносе се на редни број 14 пореског биланса ПБ 1. Прекомерним утрошком гори­ ва може се сматрати трошак који није настао у сврху обављања делатности и у оба случаја овај трошак повећава пореску основицу у пореском билансу.

www.legeartis.rs

(3) Износ од 25.000,00 динара представља основицу за обрачун пореза на добит по КОМЕНТАР АУТОРА #3 стопи од 15% јер је за тај износ умањена до­ Сва правна лица која користе службена возила морају вршити обрачун утрошка бит. горива, уља, резервних делова и гума на (4) Износ од 25.000.00 представља лично основу којег се обрачун приказује у гопримање које је настало у роби на коју ће дишњем обрачуну пословања. порески инспектор обрачунати порез и до­ приносе, као на остале зараде без умањења основице за порез на зараде. Инспектор ће утврдити и ко је преузео гуме.

(5) Порески инспектор обрачунаће и затезну камату до датума решења, а задужење камате је до дана плаћања обавеза по решењу.

(6) За одговорно лице у привредном друштву (директор или други заступник) следи и пре­ кршајна пријава за учињени преступ у пословању.

(7) По Решењу Пореске управе привредно друштво треба да спроведе пословне промене у 2016. години у свом књиговодству без обзира на то што има и право жалбе на Решење.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

14

На сваком рачуну за купљено гориво купац горива (возач) својим потписом оверава да је он преузео гориво и наводи регистарски број возила. И друга правна лица имају значајан број возила у свом возном парку. Они су, такође, дуж­ ни да воде евиденцију утрошка горива по возилима и возачима и да евентуална одступања књиже на одговарајући начин. Ако је у питању више утрошеног горива, уља, резервних делова и гума треба да се зна ко је за то одговоран. Порески биланс ПБН 1 не предвиђа усклађивање расхода, па прекомерни утрошак горива не повећава опорезиву добит. Прекомерни утрошак горива код ових правних лица, такође, представља трошак пословања који није настао у сврху обављања пословне делатности. Порески или буџетски инспектор у фази контроле пословања може да утврди незаконити утрошак горива и да Решењем утврди које су пореске последице за правно лице и да ли постоји одговорност заступника правног лица. Код правних лица који искључиво користе средства буџета, контролу пословања врши буџетска инспекција која је у надлежности Министарства финансија. (г) Буџетски корисници средстава Корисници буџетских средстава који примењују Контни план за буџетски систем, по пра­ вилу, не могу да се нађу у ситуацији да се њихов резултат пословања искаже као мањак прихода и примања – дефицит, али ни као значајан вишак прихода. Сва средства која се примају из буџета су и наменска, односно позната је расходна страна. Уколико крајем године сва средства, ипак, нису утрошена треба извршити разграничење прихода по том основу на конту 495 – Одложени приходи по основу донације или субвенције. Исправно би било да буџетски корисници врше повраћај средстава у корист буџета и за тај износ се смањују текући приходи и ствара се обавеза за повраћај пренетих и неутрошених средстава до краја године (790000/254111). Буџетски корисници утрошак горива евидентирају на конту 421200 уз одобрење добављача на конту 252000. Буџетски корисници немају порески биланс где би се евенту­ ално исказале разлике настале по обрачуну утрошка горива, уља, резервних делова и гума. Неки буџтски корисници располажу великим бројем возила и одговорна лица су обавезна да контролишу утрошак горива по возилима и по возачима. То управо регулише Правилник о коришћењу возила у који може да буде уграђен и норматив утрошка горива, који, такође, може да буде посебан општи акт. И код буџетских корисника буџетски инспектор је дужан да изврши контролу утрошка горива у односу на нормативе и да утврди да ли је дошло до прекорачења утрошка горива. Корисници буџетских средстава, када састављају порески биланс, у њему не могу при­ казати прекомерни трошак горива који би требало да буде опорезив с обзиром на доку­ ментовани, или расходе који су настали и документовани су, али нису везани за обављање делатности.

На који начин ће буџетски инспектор квалификовати прекомерни утошак горива или евентуално трошак резервних делова, уља и гума, као и одговорност руководилаца, то је до сада било познато само буџетским инспекторима и Министарству финансија.

Коришћење службених возила у приватне сврхе

Одговорна лица у правним лицима дужна су да осигурају свакодневно праћење утрош­ ка горива по возилима на основу уредно попуњених путних налога за вожњу и рачуна за купљено гориво. Неопходно је да ови рачуни буду оверени од стране одговорног лица. По­ ред тога, месечно и квартално могу се састављати анализе или обрачуни како би се детаљ­ но пратио утрошак горива. Утрошак резервних делова, уља и гума могуће је анализирати месечно, квартално и на крају пословне године. Порески обвезници, привредна друштва и предузетници обавезни су да настале прекомерне трошкове горива приказују у пореском билансу, док друга правна лица и буџетски корисници нису обавезни да на било који на­ чин евидентирају прекомерни утрошак горива. Самим тим друга правна лица и корисни­ ци буџетских средстава налазе се у повлашћеном положају, а у власништву државе (свих државних институција) налази се велики број возила чија потрошња горива није стављена под контролу као што је то случај код привредних друштава и предузетника.

15 lege artis ● aприл 2016.

Уместо закључка

www.legeartis.rs

Службена возила могу да се изнајмљују физичким лицима који су запослена код правног лица, али и у другим случајевима. Запослени код правног лица може повремено да користи службено возило за личне потребе (превоз ствари, хитни превоз до болнице и сл.) уз одо­ брење директора или заступника правног лица. Ако запослени не плати коришћење службеног аутомобила, онда се сматра да превоз није извршен за приватне потребе, већ је то била нека врста помоћи запосленом. За пореског инспектора такав путни налог може представљати трошак који је настао у сврху обављања пословне делатности. Ако се запосленом одобри коришћење возила без возача на дужу релацију и више дана, то представља пружање услуге изнајмљивања возила. Запосленом се може испоставити рачун за изнајмљивање возила (са или без обрачуна ПДВ-а, што зависи од тога да ли је правно лице учесник у систему ПДВ-а или није). Запосле­ ном у овом случају треба обрачунати минимални трошак: трошак горива и трошкове који су настали употребом возила, а које је платило правно лице. Уколико запослени користи службено возило и путни налог гласи на возача који користи службено возило за приватне потребе, а правно лице не изда рачун запосленом, порески инспектор може да сматра да је запослени примио накнаду која се сматра зарадом, на коју се обрачунавају порез и допри­ носи као на редовне зараде. Можда неки порески инспектори имају и други начин обрачуна пореза на накнаду за коришћење службеног возила у приватне сврхе. На закљученом пут­ ном налогу за вожњу треба да буду уписани сви подаци о службеном путу који би евенту­ ално пореском инспектору омогућили да утврди за које се потребе користило возило. И за возила која се дају у закуп или се изнајмљују важе иста правила контроле утрошка горива, уља, резервних делова и гума, као код привредних друштава. Ако је изнајмљивање возила са и без возача стална делатност, онда је у питању такси превоз који се води под шифром делатности 4932.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

16

Утврђивање пореза на добит код недобитних организација за 2015. годину Недобитна организација дужна је да води евиденцију о приходима и расходима, да поднесе порески биланс и пореску пријаву. Прописани су и услови које треба да испуни недобитна организација да би била ослобођена пореза на добит. Сматра се да недобитна организација остварује приходе уколико остварује приходе од продаје на тржишту или врши услуге уз накнаду, а тако остварени приходи над расходима су изнад 400.000,00 динара

П

орез на добит код недобитних организација утврђује се на основу одредаба Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 91/15 – ау­ тентично тумачење и 112/15, у даљем тексту: Закон). У складу са чланом 1. Закона обвезници пореза на добит су: ● привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити; ● задруга која остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду, и ● друго правно лице које није основано ради стицања добити, већ је основано у складу са законом ради постизања других циљева утврђених у његовим општим актима, ако оства­ рује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду (недобитна организација).

Недобитне организације које су обвезници пореза на добит

Најновијим изменама Закона прецизирано је да се недобитним организацијама нарочито сматрају: ● установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе; ● политичка организација; ● синдикална организација; ● комора, ● црква и верска заједница, удружење, фондација и задужбина.

МР ЈОВАН ЧАНАК дугогодишњи аутор бројних тема из области рачуноводства и финансија racunovodstvo@legeartis.rs

17 lege artis ● aприл 2016.

На основу члана 8. ст. 1. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13 и 142/14), Министар финансија донео је Правилник о списку корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 146/14, у даљем тексту: Правилник о списку КЈС) са датумом примене од 1. 1. 2015. до 31. 12. 2015. године. То индиректно значи да су сви КЈС који су обухваћени списком из Правилника о списку КЈС у обавези да састављају финансијске извештаје за 2015. годину и сходно томе подносе пореску пријаву за обрачун пореза на добит у складу са Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/15, у даљем тексту: Правилник о пореској пријави) и састављају порески биланс у складу са Правил­ ником о садржају пореског биланса за недобитне организације – обвезнике пореза на до­ бит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 60/14, 41/15 и 53/15, у даљем тексту: Правилник о пореском билансу). Правилник о списку КЈС који се примењује за 2016. годину објављен је у „Сл. гласнику РС”, бр. 112/15. Ваља подсетити да је, поред одредбе из члана 8. Закона о буџетском систему, на основу члана 1. Правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна код Управе за трезор („Сл. гласник РС”, бр. 113/13 и 8/14, у даљем тексту: Правилник о евиденцији КЈС) прописан начин ут­ врђивања и евидентирања (упис, промена података и брисање) корисника јавних средстава у евиденцији корисника јавних средстава који су укључени и који нису укључени у систем консолидованог рачуна трезора и вођење евиденције правних лица корисника буџетских средстава (у даљем тексту: Евиденција КЈС), коју води Министарство финансија – Управа за трезор (у даљем тексту: Управа), као и услови и начин за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе.

www.legeartis.rs

У складу са чланом 2. Правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна код Управе за трезор („Сл. гласник РС”, бр. 113/13 и 8/14, у даљем тексту: Правилник о утврђивању и евиден­ тирању КЈС), корисници јавних средстава (даље: КЈС) који припадају јавном сектору су они који су укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, односно трезора локалне власти и остали КЈС који припадају јавном сектору, а који нису укључени у кон­ солидовани рачун трезора Републике Србије, односно трезора локалне власти. КЈС који припадају јавном сектору и укључени су у консолидовани рачун трезора Ре­ публике Србије, односно трезора локалне власти, сматрају се: ● директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно трезора локалне власти; ● корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање који припадају јавном сектору и укључени су у консолидовани рачун трезора Републике Србије, и то: 1) Републички фонд за здравствено осигурање, 2) Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, 3) Национална служба за запошљавање, 4) Фонд за социјално осигурање војних осигураника, 5) други корисници јавних средстава, чији је оснивач Република Србија, који припадају јавном сектору и укључени су у консолидовани рачун трезора Републике Србије.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

18

На основу података из Евиденције КЈС утврђују се и евидентирају корисници јавних средстава у списку корисника јавних средстава, који посебним актом утврђује министар надлежан за послове финансија. Поменути акт је Правилник о списку корисника јавних средстава о коме је претходно било речи.

Утврђивање пореске основице

На основу члана 44. Закона, прописано је да је недобитна организација дужна да води еви­ денцију о приходима и расходима, да поднесе порески биланс и пореску пријаву. Међутим, прописани су и услови које треба да испуни недобитна организација да би била ослобођена пореза на добит. Недобитна организација која оствари вишак прихода над расходима до 400.000,00 динара ослобађа се плаћања пореза на добит уколико испуни следеће услове: 1) да не расподељује остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима, запос­ ленима или са њима повезаним лицима; 2) да годишњи износ личних примања која исплаћује запосленима, директорима и са њима повезаним лицима није већи од двоструког износа просечне годишње зараде по запосленом у Републици у години за коју се утврђује право на пореско ослобођење, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике; 3) да не расподељује имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених или са њима повезаних лица; 4) да нема монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције. Повезаним лицима из ст. 1. тач. 1–3) члана 44. Закона сматрају се лица из члана 59. Закона, који гласи: „Трансферном ценом сматра се цена настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима. Лицем повезаним са обвезником сматра се оно физичко или правно лице у чијим се одно­ сима са обвезником јавља могућност контроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке. У случају посредног или непосредног поседовања најмање 25% акција или удела сматра се да постоји могућност контроле над обвезником. Могућност значајнијег утицаја на пословне одлуке постоји, поред случаја предвиђеног у ставу 3. овог члана, и када лице посредно или непосредно поседује најмање 25% гласова у обвезниковим органима управљања.

Недобитна организација остварује приходе уколико остварује приходе од продаје на тржишту или врши услуге уз накнаду, а тако остварени приходи над расходима су изнад 400.000,00 динара.

Састављање пореског биланса

Порески биланси ПБН, ПБН 1, ПБН 2 и ПБН 3 одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део.

Попуњавање пореског биланса Обрасца ПБН за обвезнике који примењују контни план за буџетски систем

У складу са чланом 3. Правилника о пореском билансу, у Образац ПБН уносе се подаци који су исказани на одговарајућим позицијама ОП у колони 5 Обрасца 2 – Биланс прихода и расхода, који је прописан Правилником о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, бр. 18/15). Обвезници пореза на добит податке у Образац ПБН за период од 1. 1. 2015. до 31. 12. 2015. уносе на основу података који су исказани у колони 5 – текућа година из Обрасца 2 – биланса прихода и расхода за исти период. Износи се уносе у динарима, у образац ПБН.

19 lege artis ● aприл 2016.

Недобитне организације састављају порески биланс на основу члана 2. Правилника о по­ реском билансу, и то: ● обвезник који примењује контни план за буџетски систем, а укључен је у консолидовани рачун трезора – на Обрасцу ПБН – Порески биланс за недобитну организацију која при­ мењује контни план за буџетски систем за период од ____ до_____ 201__. године; ● обвезник који примењује контни оквир за привредна друштва, задруге и предузетнике, односно контни оквир за друга правна лица – на Обрасцу ПБН 1 – Порески биланс – за недо­ битну организацију која примењује контни план за привредна друштва, задруге и предузет­ нике, односно контни оквир за друга правна лица за период од ____ до _____ 201__ . године; ● обвезник који примењује контни оквир за банке – на Обрасцу ПБН 2 – Порески биланс за недобитну организацију која примењује контни оквир за банке; ● обвезник који примењује контни оквир за Народну банку Србије – на Обрасцу ПБН 3 – Порески биланс за недобитну организацију која примењује контни оквир за Народну банку Србије.

www.legeartis.rs

Лицем повезаним са обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код обвезни­ ка, иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у управљању, кон­ троли или капиталу, на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана. Лицима повезаним са обвезником сматрају се брачни или ванбрачни друг, потомци, усвојеници и потомци усвојеника, родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, дедови и бабе и њихови потомци, као и браћа и сестре и родитељи брачног или ванбрачног друга, лица које је са обвезником повезано на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана. Изузетно од ст. 2. до 6. овог члана, лицем повезаним са обвезником сматра се и свако нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом.” Недобитна организација остварује приходе уколико остварује приходе од продаје на тржишту или врши услуге уз накнаду, а тако остварени приходи над расходима су изнад 400.000,00 динара. Недобитна организација која не остварује приходе од продаје на тржишту или вршења услуга уз накнаду није обвезник пореза на добит.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

Образац ПБН _____________________________________ Фирма – пословно име пореског обвезника _____________________________________ Седиште _____________________________________ ПИБ

ПОРЕСКИ БИЛАНС ЗА НЕДОБИТНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ КОЈА ПРИМЕЊУЈЕ КОНТНИ ПЛАН ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ за период од _____ до _____ 201_. године

– износ у динарима без децимала – Ред. број 1 1.

20 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

У

Позиција

Динара

2 А) ПРИХОДИ ОСТВАРЕНИ НА ТРЖИШТУ Приходи од камата Приходи од продаје добара и услуга или закупа од стране тржишних организација Споредне продаје добара и услуга које врше државне нетржишне јединице Импутиране продаје добара и услуга Укупно (ред. бр. 1 до 4) Б) РАСХОДИ НАСТАЛИ У ВЕЗИ СА ПРИХОДИМА ОСТВАРЕНИМ НА ТРЖИШТУ Плате и додаци запослених Социјални доприноси на терет послодавца Накнаде за запослене Награде, бонуси и остали посебни расходи Стални трошкови Трошкови путовања Услуге по уговору Специјализоване услуге Текуће поправке и одржавање (услуге и материјали) Материјал Употреба основних средстава Укупно (ред. бр. 6 до 16) Вишак прихода над расходима (ред. бр. 5 - 17) Примања од продаје нефинансијске имовине у залихама Покриће утрошених средстава за набавку нефинансијске имовине Пореска основица (ред. бр. 18+19-20)

дана

године

3

Лице одговорно за састављање пореског биланса

www.legeartis.rs 21 lege artis ● aприл 2016.

Унос остварених прихода продајом производа на тржишту или вршењем услуга врши се на следећи начин: Под редним бројем 1: уносе се приходи од камата (ОП 2071 из Биланса прихода и расхода → Економска класификација 741100); Под редним бројевима од 2. до 4: уносе се приходи остварени продајом добара на тр­ жишту или вршењем услуга уз накнаду и то: ● приходи од продаје добара и услуга или закупа од стране тржишних организација (ОП 2078 из Биланса прихода и расхода → Економска класификација 742100); ● споредне продаје добара и услуга које врше државне нетржишне јединице (ОП 2080 из Биланса прихода и расхода → Економска класификација 742300); ● импутиране продаје добара и услуга (ОП 2081 из Биланса прихода и расхода → Економска класификација 742400). Под редним бројем 5: уноси се укупан збир прихода (од 1. до 4.) Унос расхода насталих у вези са приходима оствареним на тржишту врши се на следећи начин: Под редним бројевима од 6. до 9: Ознаке из Биланса прихода и расхода ОП 2134 (конто 411000), 2136 (конто 412000), део 2140 исказан на субаналитичком конту 413151 – превоз на посао и са посла, 2147 (део конта 413151 и 415000) и 2149 (конто 416000) – плате и додаци запослених, социјални доприноси на терет послодавца, накнаде за запослене, као и награде, бонуси и остали посебни расходи, који се односе на послове везане за остваривање прихо­ да на тржишту и који се покривају из тих прихода, а не из дозначених средстава из јавних прихода и других наменских извора; Под редним бројевима од 10. до 16: ОП 2156 (конто 421000), 2164 (конто 422000), 2170 (конто 423000), 2179 (конто 424000), 2187 (конто 425000), 2190 (конто 426000) и 2200 (кон­ то 430000) – одговарајући расходи везани за приходе остварене на тржишту; ови расходи обрачунавају се и исказују сразмерно учешћу прихода остварених на тржишту у укупно оствареним приходима обвезника; под овим редним бројевима могу се исказати и укупни расходи обвезника са наведених позиција (ОП 2156, 2164, 2170, 2179, 2187, 2190 и 2200) исказаних у Билансу прихода и расхода, уколико је њихов настанак везан искључиво за приходе остварене на тржишту; Под редним бројем 17: уноси се укупан износ (збир износа са ред. бр. 6. до 16) расхода насталих у вези са приходима оствареним продајом добара на тржишту или вршењем услуга уз накнаду; Под редним бројем 18: уноси се износ остварене разлике прихода над расходима која се утврђује као разлика износа са ред. бр. 5. и 17; Под редним бројем 19: уноси се износ примања од продаје нефинансијске имовине у залихама (ОП 2114); Под редним бројем 20: уноси се покриће утрошених средстава за набавку нефинансијске имовине, односно издаци за нефинансијску имовину (ОП 2300 умањено за ОП 2343); Под редним бројем 21: уноси се пореска основица која се утврђује као вишак прихода над расходима, тако што се од збира износа са ред. бр. 18. и 19. одузме износ са редног броја 20. У складу са чланом 39. Закона, прописана је стопа пореза на добит правних лица од 15% која је пропорционална и једнообразна.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

22

Попуњавање пореске пријаве

Садржај пореске пријаве прописан је Правилником о пореској пријави. Садржај пореске пријаве прописан је на Обрасцу ПДП и јединствен је за пореске обвезнике пореза на добит правних лица који су наведени у члану 1. Закона. То су: привредно друштво, односно пре­ дузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу сти­ цања добити, задруга, недобитна организација и стална пословна јединица нерезидентног обвезника која обавља делатност на територији Републике Србије. Пореска пријава подноси се на Обрасцу ПДП – Пореска пријава за аконтационо – конач­ но утврђивање пореза на добит правних лица (у даљем тексту: Образац ПДП). Образац ПДВ подноси се искључиво у електронском облику, а у складу са Правилником о подношењу по­ реске пријаве електронским путем („Сл. гласник РС”, бр. 113/13, у даљем тексту: Правилник о електронској пријави) и Корисничким упутством за примену Правилника о садржају и начину подношења пореске пријаве пореза на добит правних лица (у даљем тексту: Корис­ ничко упутство) које је објављено на сајту Пореске управе. КБС – Порески обвезници у Образац ПДП уносе поједине податке из Обрасца ПБН. Одредбом члана 3. Правилника о пореској пријави, прописана је садржина Обрасца ПБН, која се састоји од 12 делова, и то: Део 1. Подаци о пријави; Део 2. Подаци о обвезнику; Део 3. Подаци о делатности; Део 4. Подаци о процени пословног резултата и утврђивање висине аконтације; Део 5. Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе; Део 5А Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе за недобитне организације; Део 6. Подаци од значаја за утврђивање висине аконтације; Део 7. Подаци о пореском консолидовању; Део 8. Подаци о ликвидацији; Део 9. Подаци о стечају; Део 10. Подаци о статусним променама, Део 11. Напомена пореског обвезника/пуномоћника/заступника. У Образац ПДП износи се уписују у динарима, без децимала.

Пријава се сматра поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели бројеве пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пријаве.

Начин уношења података у Образац ПДП

Део 1. Подаци о пријави прописани чланом 4. Правилника о пореској пријави. Уносе се подаци о врсти пријаве (ознака врсте и основ), пореском периоду (периоду за који се подноси пореска пријава), измени пријаве/аконтације и идентификационом броју пријаве, основу и броју решења. Обвезници из члана 1. ст. 3. Закона су недобитне организације, па уносе у поље редног броја 1.1. ознаку 1 врсте пријаве за утврђивање коначне обавезе пореза на добит правних лица – недобитних организација. ● У поље редног броја 1.2. Порески период, уносе се датум почетка и завршетка пореског периода.

Део 4. Подаци о процени пословног резултата и утврђивање висине аконтације прописани су чланом 7. Правилника о пореској пријави. То су подаци који се не односе на недобитне организације, па их оне и не попуњавају. Део 5. Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе прописани су чланом 8. Правил­ ника о пореској пријави. То су подаци који се не односе на недобитне организације, па их оне и не попуњавају. Део 5А. Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе за недобитне организације про­ писани су чланом 9. Правилника о пореској пријави. Уносе се подаци који су од значаја за утврђивање коначне пореске обавезе за период за који се подноси пореска пријава обвез­ ника тип 4, 5, 6 и 7, и то: ● Под редним бројем 5. 10. Пореска основица – податак са одговарајућег редног броја по­ реског биланса недобитне организације у зависности од поднетог пореског биланса. Тако за пореске обвезнике КБС недобитне организације податак се уноси у ПДП са редног броја 21. Обрасца ПБН.

23 lege artis ● aприл 2016.

Део 3. Подаци о делатности прописани су чланом 6. Правилника о пореској пријави. ● Под редним бројем 3.1. Претежна делатност, уноси се делатност која је уписана у Регистар Агенције за привредне регистре – шифра претежне делатности. ● Под редним бројем 3.2. Делатност на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу – шифра делатности на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу.

www.legeartis.rs

Део 2. Подаци о обвезнику прописани чланом 5. Правилника о пореској пријави. Уносе се основни подаци о обвезнику. ● Под редним бројем 2.1. Порески идентификациони број (ПИБ), уноси се порески иден­ тификациони број пореског обвезника. ● Под редним бројем 2.2. Тип обвезника, уноси се ознака типа обвезника у зависности од пореског биланса који подноси као прилог уз пореску пријаву. Овде се под „ознаком 4” уно­ си тип обвезника који се односи на недобитну организацију која подноси порески биланс на Обрасцу ПДН – Порески биланс за недобитну организацију која примењује контни план за буџетски систем за период од____ до___ 201____. године, прописаног Правилником о пореском билансу за недобитне организације (у даљем тексту: Образац ПБН).

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

24

● Под редним бројем 5.11. Пореско ослобођење – износ за који обвезник остварује пореско ослобођење у складу са чланом 44. Закона. Обвезник уз пријаву подноси и Образац ИПОНО – Изјава о испуњености услова за пореско ослобођење недобитне организације. ● Под редним бројем 5.12. Пореска стопа – уноси се пореска стопа пореза на добит пропи­ сана Законом. ● Под редним бројем 5.13. Износ обрачунатог пореза за уплату – уноси се износ обрачу­ натог пореза за уплату који се утврђује као производ износа са редног броја 5.10. и пореске стопе са редног броја 5.12. Ако је износ на редном броју 5.10. већи од 400.000 динара, пореска стопа се примењује на цео износ. Ако је износ на редном броју 5.10. мањи или једнак износу од 400.000 динара и ако су испуњени остали услови за остваривање права на пореско ос­ лобођење у складу са чланом 44. Закона, под овим редним бројем уписује се вредност нула („0”). ● Под редним бројем 5.13а Износ обрачунате камате – уноси се износ обрачунате камате у случају када обвезник не поднесе пријаву у законом прописаном року, када поднесе измење­ ну пријаву у складу са чланом 40. Закона о пореском поступку, када се подноси пријава по налогу контроле, односно измењена пријава по налогу контроле. Део 6. Подаци од значаја за утврђивање висине аконтације прописани су чланом 10. Пра­ вилника о пореској пријави. Уношење ових података не односи се на КБС – недобитне организације. Остале делове пореске пријаве од дела 7. до дела 10. Обрасца ПДП, не попуњавају порески обвезници – недобитне организације ако их посматрамо у контексту обављања редовне делатности и подношења пореске пријаве за период од 1. јануара до 31. децембра 2015. године. Део 11. Напомена пореског обвезника/пуномоћника/заступника прописана је чланом 15. Правилника о пореској пријави. У ту рубрику уноси се напомена обвезника везана за под­ ношење пријаве, као и подаци о пуномоћнику/сталне пословне јединице нерезидентног обвезника (ПИБ/ЈМБГ, назив/име, презиме, адреса, електронска адреса).

Подношење пореске пријаве и пореског биланса

У складу са чланом 63. Закона прописано је да је порески обвезник дужан да поднесе по­ реску пријаву у којој је обрачунат порез у року од 180 дана од дана истека периода за који се утврђује порез. Сходно претходној констатацији, крајњи рок за подношење пореске пријаве за 2015. годину је 28. јун 2016. године. Сходно члану 16. ст. 1. Правилника о пореској пријави, пријава се сматра поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели бројеве пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пријаве. Према другом ставу члана 16, обавеза утврђена по основу измењене пореске пријаве, по основу измењене пореске пријаве по налогу контроле, као и по основу пријаве за измену месечне аконтације, плаћа се уз позив на број одобрења за плаћање који је додељен прво­ битно поднетој пријави. Напомињемо да се пријава у вези са изменом месечне аконтације не односи на КБС – недобитне организације.

У складу са чланом 18, Правилник о пореској пријави је на снази од 1. априла 2015. го­ дине. У складу са чланом 2. Правилника о пореској пријави, обвезник који има право на по­ реско ослобођење из члана 44. Закона, уз пријаву доставља надлежном пореском органу и изјаву на Обрасцу ИПОНО – Изјава о испуњености услова за пореско ослобођење недобит­ не организације који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Према одредби члана 66. Закона, порески обвезник је дужан да у пореској пријави обрачу­ на порез на добит за порески период за који се пријава подноси. Сагласно одредби члана 68а Закона, порески обвезник који нема обавезу плаћања пореза на добит у виду месечних аконтација у складу са овим законом, порез на добит плаћа за порески период у року про­ писаном за подношење пореске пријаве и пореског биланса за тај период. То значи да ће се обрачунати порез на добит правних лица исказан у Пореском билансу (Образац ПБН) и Пореској пријави (Образац ПДП) за 2015. годину морати платити у року до када се предаје пореска пријава заједно са пореским билансом, тј. до 28. јуна. 2016. године.

www.legeartis.rs

Обрачунавање и плаћање пореза и рачуноводствена евиденција

ПРИМЕР:

25

Књижење: Конто

Р. бр.

дугује

потражује

1

2

3

1)

482191/1

Опис 4

Износ дугује

потражује

5

6

Остали порези – порез на добит правних лица 120.000,00 245219

Обавезе по основу других пореза

120.000,00

За обрачунати порез на добит за 2015. годину на основу Пореске пријаве и Пореског биланса 2)

Обавезе по основу других пореза

245219 121112

Жиро-рачун

120.000,00 120.000,00

За плаћени порез на добит за 2015. годину на дан подношења Пореске пријаве и Пореског биланса 28. 6. 2016. године

lege artis ● aприл 2016.

КБС – недобитна организација је у пореском билансу исказала порез на добит у износу од 120.000,00 динара. Подношењем пореске пријаве 28. 6. 2016. године платила је обрачунати порез на добит у износу од 120.000,00 динара.

радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

26

Друга примања запослених Закон о раду регулише одређена примања запослених, називајући их другим примањима, при чему су нека предвиђена као обавезна, а нека само као могућност на страни послодавца. Међутим, чак и онда када су утврђена као обавезна, законом често није прописана њихова минимална висина. У тексту који следи указујемо на то да је ове законске одредбе потребно детаљније регулисати општим актима послодавца

О

дредбама чл. 119. и 120. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, у даљем тексту: Закон), уређена су друга примања запослених. Један број ових примања утврђен је као право запослених, које је послодавац дужан да исплати запосленима (отпремнина за одлазак у пензију, накнада трошкова погребних услуга, накнада штете због повреде на раду). Међутим, иако су ова примања утврђена као обавезна, за највећи број наведених примања Законом није прописана чак ни минимална висина, већ се она мора утврдити општим актом (колективни уговор или правилник о раду). Наиме, сходно члану 119. ст.

1. Закона, послодавац је дужан да, у складу са општим актом, запосленом исплати: 1) отпремнину при одласку у пензију, најмање у висини две просечне зараде према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику; 2) накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице (брачни

друг и деца запосленог), а члановима уже породице – у случају смрти запосленог; 3) накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења. Дакле, Законом су одређена примања одређена као обавезна, за разлику од других која су утврђена само као могућност и могу се исплатити само уколико су утврђена општим актом и уговором о раду (на пример, јубиларна награда, солидарна помоћ и др). Тако је, на пример, чланом 120. ст. 2. и 5. Закона, уређено да послодавац може деци запосленог старости до 15 година живота да обезбеди поклон за Божић и Нову годину у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана. Осим тога, према закону, послодавац може запосленима уплаћивати премију за добровољно додатно пензијско осигурање, колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција, а у

циљу спровођења квалитетне додатне социјалне заштите. Општим актом, односно уговором о раду, у складу са чланом 120. Закона, може да се утврди право на јубиларну награду и солидарну помоћ, као и друга примања запослених.

1. Отпремнина при одласку у пензију

Отпремнина при одласку у пензију право је запосленог које је загарантовано и мора се исплатити и то најмање у висини две просечне зараде према последњем објављеном податку Републичког органа за статистику. Под (просечном) зарадом у смислу Закона о раду и податка који објављује Републички завод за статистику, подразумева се бруто зарада, тј. зарада која у себи садржи припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање и порез из зараде. Ово практично значи да уколико узмемо, на пример, да је последњи објављени податак Републичког завода за статистику, податак о исплаћеној заради за јануар 2016. године и да он износи 55.763 динара

ДАНИЈЕЛА РАЈКОВИЋ руководилац Групе за зараде у Сектору за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања radni.odnosi@legeartis.rs

У случају да је запосленом на одређено време престао радни однос, а лице је након тог датума престанка радног односа остварило право на инвалидску пензију, нема основа да од послодавца захтева исплату отпремнине за одлазак у пензију, с обзиром на то да разлог раскида радног односа није био одлазак у пензију, већ одрађен посао у року који је унапред био уговорен.

У складу са одредбама Закона (члан 186) обавеза је послодавца да исплати отпремнину при одласку у пензију и то најкасније у року од 30 дана од престанка радног односа.

2. Накнада трошкова погребних услуга

Запослени има право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а чланови уже породице – у случају смрти запосленог, у складу са општим актом и уговором о раду. Законом (члан 119. ст. 4) је прецизирано шта се сматра ужом породицом у смислу овог примања: брачни друг и деца запосленог, што значи да се оштим актом или уговором о раду не може утврдити право на накнаду поменутих трошкова за друге чланове породице (на пример, родитеље). Међутим, нема сметњи да се за остале чланове породице или за лица која су сносила трошкове сахране за запосленог који нема члана уже породице, утврди право на солидарну помоћ за наведени случај. Законом није уређена минимална висина накнаде трошкова погребних услуга, већ само обавеза послодавца да исту исплати у складу са општим актом и уговором о раду. Ово практично значи да се висина накнаде трошкова погребних услуга мора утврдити колективним уговором, односно правилником о раду. Истим актом морају се уредити критеријуми и начин исплате

27 lege artis ● април 2016.

КОМЕНТАР АУТОРА #1

остваривања права на пензију. Наиме, запослени који је засновао радни однос на одређено време остварује сва права из радног односа као и запослени на неодређено време, што укључује и право на отпремнину за одлазак у пензију. Тако, на пример, запослени који је засновао радни однос на одређено време, а коме је радни однос престао због потпуног губитка радне способности и остваривања права на инвалидску пензију, а пре истека уговора о раду на одређено време, има право на отпремнину при одласку у инвалидску пензију. Право на отпремнину при одласку у пензију, не може да оствари запослени коме је радни однос престао по другом основу. Уколико је основ престанка радног односа истек рока за који је заснован радни однос на одређено време, запослени тада нема право на отпремнину. Такође, уколико је радни однос запосленог престао по основу утврђивања вишка запослених и запосленом је по том основу исплаћена отпремнина, нема право на исплату отпремнине због одласка у пензију.

www.legeartis.rs

(односно 40.443 динара, без припадајућих пореза и доприноса), најнижа отпремнина запосленог због одласка у пензију, у смислу члана 119. ст. 1. тач. 1) Закона је 111.526 динара (55.763 × 2). С обзиром на то да се отпремнина за одлазак у пензију исплаћује у складу са општим актом и уговором о раду, могуће је да се истим актом утврди и веће право запосленог од минимума који је предвидео законодавац. На пример, у висини три просечне зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, односно три просечне зараде у предузећу или три последње исплаћене зараде запосленог. Напомињемо да право на отпремнину за одлазак у пензију има запослени само у случају кад му радни однос престаје ради остваривања права на старосну, инвалидску, породичну пензију или превремену старосну пензију. Ово важи и за запосленог на одређено време, коме радни однос престаје због

радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

28

накнада трошкова погребних услуга. Најчешће се општим актом висина накнаде трошкова погребних услуга „веже” за висину уобичајених трошкова са сахрану, а према приложеним рачунима. Препорука је да се општим актом утврди горњи лимит за висину трошкова који се исплаћују у наведене сврхе, како евентуално не би дошло до злоупотребе овог права. На пример, у висини накнаде трошкова коју за случај смрти корисника пензије исплаћује Фонд за пензијско и инвалидско осигурање или до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, за солидарну помоћ у случају смрти запосленог, члана његове породице.

3. Накнада штете због повреде на раду или професионалног обољења

Послодавац је дужан да запосленом повређеном на раду или оболелом на раду накнади штету, у складу са општим актом. И у овом случају обавезна висина накнаде штете није утврђена, већ је законодавац оставио да се она уреди колективним уговором, односно правилником о раду или уговором о раду.

4. Божићни и новогодишњи пакетићи деци запослених

Деци запосленог старости до 15 година живота, послодавац може, у складу са општим актом, да обезбеди поклон за

ПРИМЕР Послодавац, на пример, својим актом може утврдити право на доделу пакетића: деци до 7. година, деци до 15. година или деци до 18. година живота; унуцима запослених и сл. Карактер наведених давања је различит: новогодишњи и божићни поклони деци запослених до 15 година живота до неопорезивог износа (9.166 динара) немају карактер зараде, док разлика између вредности пакетића и неопорезивог дела има карактер зараде и на њу се плаћају порез и доприноси за социјално осигурање. Док пакетићи који се дарују деци преко 15. година и/или унуцима запослених, без обзира на износ, имају карактер зараде.

Божић и Нову годину у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана. Општим актом (колективни уговор или правилник о раду) неопходно је утврдити да ли деца запослених имају право на пакетиће и ако имају неопходно је дефинисати старост детета тј. до колико година деца запослених имају право на пакетиће (највише до 15 година), која је вредност пакетића, који су рокови за исплату (набавку) пакетића и сл. Према томе, општим актом морају се утврдити сви елементи неопходни за реализацију поклона: у ком облику се исплаћује поклон, која је вредност поклона, када и којим поводом се исплаћује поклон, до које старости деце и сл. Одредбом члана 18. ст. 1. тач. 6) Закона о порезу на доходак грађана утврђена је пореска олакшица, тј. неопорезиви део поклона за свако дете запосленог, старости до 15

година, поводом Нове године и Божића, и то на годишњем нивоу. Ово пореско ослобођење за запосленог по једном детету, у укупном износу од 9.166 динара, важи за исплате током једне календарске године. Карактер овог давања запосленима, зависи од: ● старости детета запосленог (да ли је дете старије или млађе од 15 година); ● којим поводом се даје (новогодишњи и божићни празници или други повод); ● вредности пакетића. Уколико су критеријуми за додељивање поклона другачији од оних утврђених чланом 119. Закона, нема сметњи да се изврши и такво даривање, с тим што се у том случају примењује члан 120. тач. 4) Закона.

5. Остала друга примања из члана 119. Закона

Поред горе наведених примања, послодавац може запосленима, у складу са општим актом, уплаћивати премију за

6. Јубиларна награда

У складу са чланом 120. ст. 1. тач. 1) Закона, општим актом, односно уговором о раду може да се утврди право на јубиларну награду и солидарну помоћ. Дакле, јубиларна награда није законска обавеза послодавца. Међутим, ако је општим актом и уговором о раду утврђено право запосленог на јубиларну награду, она се мора и исплатити. Да би запослени остварили право на јубиларну награду, ово право мора бити уређено општим актом, односно уговором о раду. Пре свега, потребно је уредити критеријуме за исплату јубиларне награде:

Законом није прецизиран случај исплате пакетића деци запослених када су оба родитеља запослена код једног послодаваца. Послодавац својим актом треба да уреди ово питање, односно да ли дете чија су оба родитеља запослена код истог послодавца има право на један или два поклона. Имајући у виду да сваки од родитеља, као запослени код послодавца, појединачно остварује сва права из радног односа, мишљења смо да је детету (или деци запослених) неопходно обезбедити по два поклона.

који запослени имају право на јубиларну награду, за колико година рада се остварује јубиларна награда и сл. Такође, неопходно је дефинисати шта се сматра јубиларном наградом: да ли је то награда за године „верности” послодавцу, награда за јубилеј тј. годишњицу оснивања послодавца, крсну славу послодавца и сл. Уколико се општим актом, односно уговором о раду утврди право запосленог на јубиларну награду, овим актима је неопходно дефинисати и рокове за њену исплату. Значи, неопходно је да се прецизира да ли се јубиларна награда исплаћује у месецу када запослени остварује услове за стицање права на јубиларну награду или се јубиларна награда исплаћује свим запосленима који у календарској години испуњавају услове на одређени дан важан за послодавца или запослене (дан оснивања предузећа, слава предузећа и др.). Најчешће се јубиларна награда у пракси „везује” за године рада проведене у радном односу код послодавца („награда за оданост послодавцу”). Тако, на пример, општим актом може бити предвиђено „да запослени остварује право на јубиларну награду за 10, 20 и 30 година рада проведених у радном односу код послодавца”, тј. за исти период на основу којег запослени остварује право на увећање зараде по основу минулог рада код послодавца. Како је Законом само утврђено да се општим актом

29 lege artis ● април 2016.

КОМЕНТАР АУТОРА #2

Општим актом може се уредити да је послодавац дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде и дневне накнаде, односно болничког лечења. Осим тога, а у циљу спровођења квалитетне социјалне заштите, послодавац може колективно да осигурава запослене за случај тежих болести и хируршких интервенција.

www.legeartis.rs

добровољно додатно пензијско осигурање, колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција, а у циљу спровођења квалитетне додатне социјалне заштите. Послодавац може да на свој терет уплати пензијски допринос за запослене у смислу прописа о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, код организације регистроване за управљање добровољним пензијским фондовима, а у складу са средствима одобреним годишњим програмом пословања послодавца. Колективним уговором може се уредити право запосленог на добровољно пензијско осигурање, које послодавац уплаћује за запосленог у добровољни пензијски фонд у висини неопрезивог износа премија за додатно добровољно пензијско осигурање и пензијски допринос, који се уређује Законом о порезу на доходак грађана (до 5.501 динар).

радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

30

може утврдити право на јубиларну награду (а не мора), сви критеријуми на основу којих се јубиларна награда уређује дефинишу се овим актима. Ово значи да, за разлику од периода на основу кога се рачунају минули рад и отпремнина запосленог у случају технолошког вишка (који не може бити другачији од оног дефинисаног у члану 108. и члану 158. Закона), период за обрачун јубиларне награде се код послодавца може и другачије уредити. Тако, на пример, појединачним колективним уговором (или правилником о раду), може се уредити да се у период за обрачун јубиларне награде узима у обзир и бенефицирани радни стаж који је запослени остварио код послодавца. Дакле, општим актом јe неопходно уредити критеријуме на основу којих се јубиларна награда обрачунава, као и њену висину. Најчешће се у наведеним актима утврђује да сви запослени за исти период имају право на одређени износ јубиларне награде. На пример, запослени за 10 година рада имају право на јубиларну награду у висини 1 зараде, запослени са 20 година рада на 1,5 зараду, а запослени за 30 година рада на 2 зараде. Као основица за обрачун јубиларне награде, у општим актима се обично користи просечна зарада у Републици Србији, просечна зарада исплаћена у предузећу или просечна зарада запосленог. Имајући у виду одредбу члана 105. ст. 3. Закона, можемо

констатовати да јубиларна награда нема карактер зараде, с обзиром на то да се под зарадом сматрају сва примања из радног односа, осим примања из члана 14 , члана 42. ст. 3. тач.

4) и 5), члана 118. тач. 1–4), члана 119, члана 120. тач. 1) и члана 158. овог закона. Износ јубиларне награде који је неопорезив, у складу са Законом о порезу на доходак грађана, износи 18.331. динар.

7. Солидарна помоћ

Баш као и јубиларна награда, солидарна помоћ која је уређена у складу са чланом 120. ст.

1. тач. 1) Закона, нема карактер зараде. Законом је солидарна помоћ предвиђена само као могућност, тако да се мора уредити општим актом, односно уговором о раду, уколико за њом постоји потреба. Законом није дефинисано шта је солидарна помоћ. Најчешће се под солидарном помоћи сматра помоћ у случају дуже или теже болести запосленог или члана породице, помоћ у куповини лекова, ортопедских помагала (протезе, колица и сл.), помоћ за трошкове здравствене рехабилитације и бањског лечења, помоћ у случају рођења детета, помоћ за ублажавање

последица елементарних непогода или ванредних догађаја на објекту становања и сл. Општим актом или уговором о раду треба утврдити у којим случајевима треба да се исплати солидарна помоћ, као и њену висину, начин исплате и критеријуме за остваривање права на солидарну помоћ. У том смислу се, на пример, може утврдити право на солидарну помоћ у случају теже болести виталних органа запослених и чланова уже породице запослених, која захтева оперативне захвате или лечење по мишљењу или препоруци конзилијума лекара, који се не могу обавити у земљи – у висини трошкова према приложеном рачуну. Такође, може се утврдити право на солидарну помоћ за случај хитне набавке ортопедских помагала за запосленог и члана уже породице запосленог, која се надокнађују на терет завода за здравствено осигурање – у висини цене ортопедских помагала по рачуну, уз обавезу запосленог да по добијању средстава од завода, иста уплати на рачун послодавца и сл. Да би запослени остварили право на солидарну помоћ, општим актом, односно

КОМЕНТАР АУТОРА #3 Напомињемо да уколико солидарна помоћ није утврђена општим актом и уговором о раду, а послодавац је исплати, сматра се да је она „друго примање” запосленог из члана 120. тач.

4) Закона о раду и у том случају има карактер зараде и на њу се плаћају порез и доприноси на зараду, у складу са законом.

Усклађени неопорезиви износи пореза на доходак грађана на друга примања запослених, који се примењују у периоду 1. 2. 2015.

– 31. 1. 2016. године („Сл. гласник РС” бр. 5/16)

Стипендије и кредити ученика и студената (тачка 12)

11.000

Накнада за исхрану – хранарина коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт (тачка 13)

9.166

Неопорезиви износ зараде

11.604

Накнада трошкова превоза у јавном саобраћају (тачка 1)

3.666

Дневница за службено путовање у земљи (тачка 2)

2.201

Накнада превоза на службеном путовању (тачка 4)

6.417

Солидарна помоћ за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице (тачка 5)

36.665

Поклон деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића (тачка 6)

9.166

Јубиларна награда запосленима, у складу са законом који уређује рад (тачка 7)

18.331

Премија за добровољно здравствено осигурање и пензијски допринос у добровољни пензијски фонд

5.501

Појединачно остварен добитак (тачка 1)

11.165

Награде, новчане помоћи и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца (тачка 10) 12.180

уговором о раду морају, дакле, бити предвиђени случајеви, критеријуми и услови који се морају испунити да би се она и реализовала. Законом о порезу на доходак грађана утврђен је неопорезив део солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице (важећи износ – 36.665 динара).

Друга примања из члана 120. Закона

Општим актом и уговором о раду, у складу са чланом 120.

тач. 4) Закона, могу бити утврђена и друга примања запослених. Међутим, за разлику од горе наведених, а имајући у виду одредбу члана 105. ст. 3. Закона, ова примања запослених имају карактер зараде. Тако, на пример, давања запосленима за 8. март, Божић, Нову годину; примања запослених по основу стипендирања њихове деце која похађају школу и сл., могу бити уређена општим актом као право запосленог, и она у том случају имају карактер зараде, тј. на њих се плаћају припадајући порези и доприноси.

31 lege artis ● април 2016.

64.162

www.legeartis.rs

Помоћ у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника (тачка 9)

Општим актом, односно уговором о раду, може се уредити право запосленог и на зајам за набавку огрева, зимнице и уџбеника. У том случају, општим актом, односно уговором о раду неопходно је дефинисати случајеве у којима запосленима може да се одобри зајам, висину зајма; рокове за исплату зајма (број рата, рок доспећа појединих рата, као и крајњи рок за враћање зајма); основ за обуставу рате зајма тј. права послодавца да зараду запосленог приликом исплате може да умањи за рату зајма коју је запослени дужан да врати у одређеном року, као и обавезу враћања зајма. Уколико се одобри зајам запосленом и запослени врати комплетан износ зајма, он нема карактер зараде, с обзиром на то да се ради само о позајмици средстава. Међутим, ако запослени не врати зајам у утврђеном року, односно ако послодавац опрости дуг тј. „отпише” зајам – опроштени дуг има карактер зараде у складу са чланом 105. ст. 3. Закона. У случају да инспектор рада у поступку инспекцијског надзора (члан 275) утврди да послодавац запосленом не исплаћује друго примање у складу са одредбама овог закона (чл.

119–120), новчаном казном од 400.000 до 1.000.000 динара казниће за прекршај послодавца са својством правног лица. Новчана казна за предузетника износи 100.000 до 300.000 динара, односно 20.000 до 40.000 динара за одговорно лице у правном лицу.

унакрсни поглед

Коментар новог Закона о извршењу и обезбеђењу

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

32

Нови Закон о извршењу и обезбеђењу представља логичан наставак процеса реформе правосуђа у којем се судовима оставља суђење, а „несудске правне ствари” се поверавају појединачним стручним субјектима. Овај закон је донет у циљу даљег разрађивања решења усвојених досадашњим законом, али и са циљем да се исправе неодостаци уочени у његовој четворогодишњој примени

Т

екст новог Закона о извршењу и обезбеђењу (у даљем тексту: ЗИО) објављен је у „Службеном гласнику РС”, бр. 106/15, а његова примена је предвиђена од 1. јула 2016. године, осим појединих одредаба којима се уређује питање поступања Коморе јавних извршитеља, питање јавноизвршитељске тарифе и сл., чија примена је почела од 29. децембра 2015. године. Почетком примене овог закона престаће да важи садашњи Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. глaсник РС”, бр. 31/11, 99/11 – др. зaкoн, 109/13 – oдлукa УС, 55/14 и 139/14), који ће остати упамћен као закон којим је у правни систем Републике Србије уведена професија извршитеља, као вансудска правосудна професија, чије је увођење, пре свега, имало за циљ повећавање ефикасности поступка спровођења извршења и растерећење судова у оквиру, и даље актуелне, реформе правосуђа. Могло би се рећи да су разлози за доношење новог ЗИО-а

остали готово исти као и они који су изискивали да се донесе још увек актуелни истоимени закон. Наиме, новим законским решењем тежи се даљем убрзању и ефикасности извршног поступка, али уз појачану судску контролу и веће учешће странака и трећих лица. Осим тога, иде се корак даље у растерећењу судова у поступцима спровођења извршења, али се повећавају и надлежности (сада) јавних извршитеља. Поред наведеног, циљ новог ЗИО-а је и да се спроведе јасно разграничење између надлежности судова и јавних извршитеља, да се повећа надлежност Коморе јавних извршитеља, као и да се појача дисциплинска контрола рада вршилаца ове правосудне професије, те да се што прецизније нормирају законска решења која су до сада изазивала недоумице у пракси. Иако су разлози за доношење новог закона умногоме слични разлозима за доношење досадашњег и, могло би се рећи, представљају њихову

разрађену верзију, методе и средства за реализацију тих законских циљева представљају оно у чему се ова два законска текста битно разликују. Наиме, уочавајући бројне слабости у примени досадашњег закона, нови ЗИО је исцрпно и нескромно прописао новине у готово свим фазама извршног поступка, редигујући одредбе кроз чак 551 члан закона. Неке од новина које се уводе овим законом тичу се уређења правних лекова, раздвајања поступка одређивања и поступка спровођења извршења, уређења надлежности и положаја јавних извршитеља, побољшања процесног положаја извршног дужника и др. Управо због исцрпности како целокупног закона, тако и његових појединачних одредаба, у наставку текста нагласак ће бити на неким од битних законских новина, као и на циљевима њиховог доношења, без детаљније анализе закона по члановима.

ДЕ ЈАН ОБРЕНИЋ дипл. правник, помоћник извршитеља с вишегодишњим искуством у извршном поступку unakrsni.pogled@legeartis.rs

Основне законске одредбе

Нови Закон о извршењу и обезбеђењу има интенцију да јасно раздвоји надлежност за одређивање извршења и надлежност за спровођење извршења.

33 lege artis ● април 2016.

Дакле, нови ЗИО има интенцију да јасно раздвоји надлежност за одређивање извршења и надлежност за спровођење извршења, дајући у првом случају превасходну надлежност судовима, а у другом јавним извршитељима, уз већ поменуте изузетке од тих правила. На сличан начин као и досадашњи закон, нови ЗИО уређује и начело формалног

легалитета, као и начело писмености и усмености, док начелу хитности даје посебан примат, истичући кроз неколико самосталних чланова важност хитног поступања и поштовања рокова у извршном поступку, вероватно вођен искуством из досадашње судске праксе у којој се није претерано водило рачуна о брзини и ефикасности извршног поступка, а вероватно желећи и да истакне да многобројни законски рокови и компликована процедура поступања по правним лековима, које сâм прописује, не смеју да угрозе брзину извршења. Тако је посебним чланом наглашено да непоступање судија у роковима за доношење одлука који су одређени овим законом представља дисциплински прекршај судије. Такође је наглашено да се непоступање судија првостепеног или другостепеног суда по приговору или жалби у законским роковима увек узима у обзир у поступку за заштиту права на суђење у разумном року, на шта је и председник суда обавезан да пази, при чему је законодавац имао у виду одредбе Закона о заштити права на суђење у разумном року.

www.legeartis.rs

Задржавајући начело диспозиције као једно од основних начела, Закон, пре свега, прописује да се извршни поступак и поступак обезбеђења по правилу покрећу предлогом извршног повериоца, а само изузетно по службеној дужности. Правило је да о предлогу за покретање извршног поступка одлучује суд, било да се ради о предлогу поднетом на основу извршне, било на основу веродостојне исправе. Изузетак од овог правила постоји једино у случају подношења предлога за извршење на основу веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог у вези са пружањем комуналних услуга или сродних делатности, када о предлогу за извршење одлучује јавни извршитељ. Примена начела диспозиције огледа се у могућности извршног повериоца да повуче предлог за извршење, да под одређеним условима тражи одлагање спровођења извршења или да тражи промену јавног извршитеља који спроводи извршење. Као што је законско правило да извршење одређује суд, тако

је и законско правило да се извршење спроводи преко јавног извршитеља, чиме је носиоцима ове правосудне функције проширена надлежност, али и одговорност у поступању. Изузеци од овог правила постоје у случајевима када је суд искључиво надлежан и за спровођење извршења, а који су таксативно наведени, па је суд тако искључиво надлежан за: ● заједничку продају непо­ крет­ности и покретних ствари, ● спровођење извршења када обавеза дужника гласи на чињење, нечињење или трпљење, као и ● у вези са спровођењем извршних исправа у вези с породичним односима и са враћањем запосленог на рад.

унакрсни поглед lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

34

Једна од, на први поглед, тешкоприметних новина коју уводи нови закон јесте одредба по којој немају правно дејство акти правног и фактичког располагања предметом извршења или обезбеђења од тренутка када извршни дужник прими решење о извршењу или решење о обезбеђењу. Иако је намера законодавца очигледно била да се осујети могућност отуђења или уништења предмета поступка, ова законска одредба ће у пракси изазвати много недоуимица и проблема у примени, а имајући у виду да она фактички значи да се дужнику забрањује располагање стварима које су и даље у његовој својини и државини (а можда ће ту и остати), пре него што је извршење и постало правноснажно. Нарочито ако се има у виду да се ова одредба односи и на решења донета на основу веродостојних исправа, као исправа којима није претходио неки други судски или управни поступак, у којем би се расправљало и одлучивало о основаности њихове садржине, већ те исправе представљају једностране изјаве воље извршног повериоца, јасно је да се овом одредбом заправо више наноси штета правној сигурности него што се њоме штите интереси извршног повериоца. За разлику од претходног, нови ЗИО није ћутао у вези са колизијом и истовременом применом својих одредаба са одредбама Закона о хипотеци, кад је у питању продаја

КОМЕНТАР АУТОРА #1 Интересантно је напоменути да када говори о дужности давања података од стране трећих лица, Закон каже да се подаци достављају извршном повериоцу који „приложи извршну исправу у којој је садржано потраживање”, али да се нигде не помиње да ли је потребно приложити веродостојну исправу кад се поступак покреће на основу ње и да ли је у том случају поменуте податке уопште могуће добити.

непокретности на којима је уписано заложно право. Закон је изричит да право на избор по којем ће се закону спроводити продаја хипотековане непокретности припада повериоцу, али да отпочињање поступка продаје по Закону о хипотеци значи одбацивање предлога за извршење поднетог после доношења решења о упису забележбе хипотекарне продаје. У случају када постоји више хипотекарних поверилаца који су започели поступак продаје исте хипотековане непокретности по различитим законима, ЗИО се држао правила рrior tempore, potior jure, дајући предност оном поступку који је први започет. Неке од суштинских новина овог закона тичу се врста одлука које се доносе у поступцима извршења и обезбеђења, као и правних лекова којима се те одлуке могу побијати. Закон је вратио раније постојећа законска решења по којима се одлуке у извршном поступку и поступку обезбеђења доносе у форми решења и закључка, с тим да решењем одлучује о мериторним стварима, док

закључци представљају одлуке управљања поступком. С тим у вези је и нови корпус правних лекова које познаје нови ЗИО, а то су жалба и приговор. Овим законом поново се уводи жалба као редовни правни лек, чије је непостојање у садашњем закону било један од главних аргумената за његову измену. Жалбом, као уставом загарантованим правним леком, по новом ЗИО-у се могу побијати решења првостепеног суда или јавног извршитеља, осим у оним случајевима када је законом искључена могућност побијања жалбом или је предвиђена могућност побијања приговором. Приговор се подноси против решења донетог о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе, против других решења првостепеног суда или јавног извршитеља одређених законом, али и као приговор трећег лица. Дакле, оба редовна правна лека се односе на побијање одлука донетих у форми решења, док против закључака, као одлука којима се налаже предузимање извршних радњи и управља поступком, нису

пребивалишта извршног дужника, његов ЈМБГ или податке о имовини, па је из тог разлога закон предвидео обавезу претходно поменутих субјеката да и извршном повериоцу, који наведе потраживање ради чијег намирења или обезбеђења намерава да води извршни поступак или поступак обезбеђења и приложи извршну исправу у којој је садржано потраживање, као и његовом адвокату, бесплатно доставе исте податке о извршном дужнику. Закон је предвидео и рок од осам дана у којем поменути тражени подаци морају да се доставе. Када су у питању одредбе којима се уређује достављање аката, које су до сада изазивале бројне проблеме у пракси и доводиле до успоравања поступка спровођења извршења, оне су сада уређене на унеколико другачији начин. Као и до сада, прописано је да се достављање правним лицима врши на адресу регистровану у АПР-у, а физичким лицима на адресу пребивалишта или боравишта регистровану код надлежних

Када постоји више хипотекарних поверилаца који су започели поступак продаје исте хипотековане непокретности по различитим законима, ЗИО се држао правила рrior tempore, potior jure, дајући предност поступку који је први започет.

35 lege artis ● април 2016.

странака у поступку, као и на дужност давања података од стране трећих лица. Наиме, новина је у томе што се под идентификационим подацима странака, које су физичка лица, а чији је навођење обавезно у предлогу за извршење, поред имена, презимена и адресе пребивалишта, сада подразумева и јединствени матични број грађанина, док је код правних лица потребно навести пословно име, матични број и порески идентификациони број. Поред наведеног, Закон је прописао обавезу државних органа, ималаца јавних овлашћења и других правних лица и предузетника да суду и јавном извршитељу на захтев бесплатно доставе готово све могуће податке о извршном дужнику, којима располажу, а који се могу обрађивати само ради утврђивања имовине извршног дужника и спровођења извршења. Јасно је да извршни поверилац, нарочито ако се ради о физичком лицу, обичном грађанину, при подношењу предлога за извршење не може увек знати тачну адресу

www.legeartis.rs

дозвољени ни приговор ни жалба. Жалба се подноси у року од осам дана и, по правилу, ни жалба ни приговор не одлажу извршење, осим у оним случајевима када је то законом одређено (а којих није мало). Закон изричито каже да ревизија и понављање поступка, као ванредни правни лекови нису дозвољени. Осим наведених правних лекова, нови Закон предвиђа и могућност да извршни дужник тужбом пoкрeнe пaрнични пoступaк зa утврђивaњe нeдoзвoљeнoсти извршeњa. Прописано је да поменута тужба не одлаже извршење, да парнични поступак има првенство у одлучивању и да је хитан, као и да се нeзaвиснo oд oзнaчeнe врeднoсти прeдмeтa спoрa, примeњуjу oдрeдбe o спoрoвимa мaлe врeднoсти из зaкoнa кojим сe урeђуje пaрнични пoступaк, a рeвизиja ниje дoзвoљeнa. Законске новине чије ће познавање бити неопходно већ на самом почетку примене новог закона односе се на идентификационе податке

унакрсни поглед lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

36

органа. Међутим, сада је прописано да акo дoстaвљaњe нe успe, писмeнo сe нaрeднoг рaднoг дaнa истичe нa oглaсну тaблу судa кojи je дoнeo рeшeњe o извршeњу нa oснoву извршнe или вeрoдoстojнe испрaвe, a кaд je рeч o рeшeњу o извршeњу нa oснoву вeрoдoстojнe испрaвe, дoстaвљaњe сe пoнaвљa joш jeднoм пo истeку рoкa oд oсaм дaнa oд прeтхoднoг дoстaвљaњa, a aкo ни пoнoвљeнo дoстaвљaњe нe успe, рeшeњe сe нaрeднoг рaднoг дaнa истичe нa oглaсну тaблу судa. Дoстaвљaч oстaвљa у пoштaнскoм сaндучeту извршнoг дужникa или нa другoм мeсту нa aдрeси извршнoг дужникa oбaвeштeњe кoje сaдржи личнo имe извршнoг дужникa, свojствo у пoступку, нaзнaку дa ћe писмeнo нaрeднoг рaднoг дaнa бити истaкнутo нa oглaснoj тaбли судa, нaзив и aдрeсу тoг судa и упoзoрeњe дa сe пo истeку рoкa oд oсaм дaнa oд истицaњa писмeнa нa oглaснoj тaбли судa смaтрa дa je дoстaвљaњe извршeнo. Смaтрa сe дa je дoстaвљaњe извршeнo истeкoм oсaм дaнa oд дaнa истицaњa писмeнa нa oглaсну тaблу судa. Ове одрeдбe се схoднo примeњуjу и нa дoстaвљaњe извршнoм пoвeриoцу и другим учeсницимa у пoступку. Новина у поступку достављања је и то што суд прeкo чиje oглaснe тaблe jaвни извршитeљ дoстaвљa aктe и писмeнa вoди пoсeбну eвидeнциjу o тoмe кaдa су aкт или писмeнo истaкнути нa oглaснoj тaбли и кaдa су скинути с њe, и o тoмe издaje службeну пoтврду

jaвнoм извршитeљу. Eвидeнциja сaдржи пoслoвни брoj судскoг прeдмeтa и прeдмeтa jaвнoг извршитeљa и имe и прeзимe или пoслoвнo имe стрaнaкa у пoступку. На исти начин као што је прописао правило да је јавни извршитељ превасходно надлежан за спровођење извршења, Закон је прописао и да је јавни извршитељ по правилу надлежан за достављање аката суда и својих аката, осим када је за извршење искључиво надлежан суд. Иако се овим одредбама желео убрзати поступак спровођења извршења, њихова примена у неким ситуацијама може имати супротан ефекат, на пример, када се списи предмета из суда прослеђују извршитељу само да би одређени акти били достављени странкама, па се након достављања опет враћају суду.

Општa правила извршног поступка

Као што је већ речено, извршни поступак се, и по новом ЗИО-у, може покренути на

КОМЕНТАР АУТОРА #2

основу извршне и на основу веродостојне исправе. Слично као и досадашњи закон, нови ЗИО наводи шта се сматра извршним, а шта веродостојним исправама у смислу овог закона. Разлика је у томе што се под извршним исправама сада подразумевају и jaвнoбeлeжничкe испрaвe кoje имajу снaгу извршнe испрaвe, као и спoрaзум o рeшaвaњу спoрa путeм пoсрeдoвaњa, док је изо­с тављена извршнa oдлукa кoja je пoтврђeнa кao Eврoпскa извршнa испрaвa, а списак веродостојних исправа је остао непромењен, осим што му је додат oбрaчун или извoд из пoслoвних књигa зa пoтрaживaњe тaксe зa jaвни мeдиjски сeрвис. Код подношења предлога за извршење постоје одређене разлике зависно од тога да ли се он подноси на основу извршне или на основу веродостојне исправе. Уз предлог за извршење на основу извршне исправе прилаже се извршна исправа у оригиналу, препису или овереној копији,

Иако је сасвим оправдана разлика која се прави између случајева када се решење побија у тзв. обавезујућем делу и када се побија у тзв. одређујућем делу, у пракси је тешко замислити да ће извршни дужници, нарочито онда када се ради о правно неуким странкама, у приговорима прецизирати да ли се решење побија у обавезујућем или одређујућем делу, што ће изискивати дубље тумачење навода из приговора од стране суда, те на основу тога и доношење одговарајуће одлуке по приговору.

Суд прeкo чиje oглaснe тaблe jaвни извршитeљ дoстaвљa aктe и писмeнa вoди пoсeбну eвидeнциjу o тoмe кaдa су aкт или писмeнo истaкнути нa oглaснoj тaбли и кaдa су скинути с њe, и o тoмe издaje службeну пoтврду jaвнoм извршитeљу. о извршењу, спречен да прихвати спровођење извршења, он о томе обавештава суд, који потом позива извршног повериоца да назначи другог јавног извршитеља, под претњом обуставе поступка. Правни лек против решења о извршењу је жалба и она се може поднети из неког од 11 законом прописаних разлога, који је извршни дужник дужан да наведе у жалби и да уз њу приложи писане доказе на којима се заснивају жалбени наводи, под претњом одбацивања жалбе. У поступку по жалби Закон предвиђа више могућности и фаза, како пред првостепеним, тако и пред другостепеним судом, зависно од тога да ли и који суд одлучује да жалбу одбаци или да жалбу одбије или усвоји, а због њихове опширности овим фазама се нећемо бавити у овом тексту. У сваком случају, поступак по жалби на решење о извршењу на основу извршне исправе, као и поступци по другим правним лековима, представљају можда и

37 lege artis ● април 2016.

основу веродостојне исправе, Закон не помиње могућност да извршни поверилац предложи спровођење извршења на целокупној имовини извршног дужника, из чега треба извући закључак да је извршни поверилац у обавези да у овом предлогу наведе средства и предмете извршења, а да је опција спровођења извршења на целокупној имовини извршног дужника резервисана само за предлог за извршење на основу извршне исправе. У оба случаја, извршни поверилац је у обавези да у предлогу за извршење назначи и конкретно одређеног месно надлежног јавног извршитеља који ће спроводити извршење. Решење о извршењу садржи исте податке као и предлог за извршење, зависно од тога да ли је предлог поднет на основу извршне или на основу веродостојне исправе, затим одређење о томе који јавни извршитељ спроводи извршење и наравно поуку о правном леку. Уколико је јавни извршитељ, који је одређен решењем

www.legeartis.rs

снабдевена потврдом (клаузулом) извршности, с тим што, ако се предлог подноси суду који је у првом степену одлучивао о потраживању, уз њега се не мора приложити извршна исправа, а и ако се приложи, не мора бити снабдевена потврдом о извршности, што представља интересантно решење на које треба скренути пажњу и које ће сигурно наићи на позитиван став поверилаца и адвоката у пракси. У предлогу за извршење, извршни поверилац би требало да назначи средство и предмет извршења, али може назначити и да се извршење спроводи на целокупној имовини. За разлику од наведеног, код подношења предлога за извршење на основу веродостојне исправе, извршни поверилац је увек дужан да уз предлог приложи и веродостојну исправу у оригиналу, препису или овереној копији, а уколико се ради о страној исправи и превод од стране судског преводиоца. Код уређивања садржине предлога за извршење на

унакрсни поглед lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

38

најбитније разлоге за доношење овог ЗИО-а, али вероватно и главне разлоге за изношење критика на рачун овог закона. Остаје да се види у пракси колико ће ново­­пред­ виђени жалбени поступци допринети бољој заштити интереса дужника, а колико ће успорити извршни поступак. Против решења о извршењу на основу веродостојне исправе правни лек је приговор, о којем у првом степену, као и до сада, одлучује трочлано веће суда који је донео решење о извршењу, док се против тог решења о приговору може поднети жалба о којој одлучује другостепени суд. Важно је напоменути да и приговор и жалба одлажу спровођење побијаног решења о извршењу. Као и код поступка по жалби против решења о извршењу на основу извршне исправе, тако и код ових правних лекова, Закон предвиђа компликовану правну процедуру и различите могућности даљег одвијања извршног поступка. Оно што је карактеристично код поступка по правним лековима

против решења о извршењу на основу веродостојне исправе јесте разлика коју Закон прави између случајева када се решење побија у тзв. обавезујућем делу и када се побија у тзв. одређујућем делу, као и онда када се решење побија у целости. Пoрeд наведених правних лекова, Закон познаје и приговор трећег лица који може поднети треће лице које тврди да на предмету извршења има неко право које спречава извршење и које тим приговором, поднетим јавном извршитељу, тражи да се извршење на том предмету утврди недозвољеним. Новину новог ЗИО-а представљају и одредбе којим се уређује одлагање извршења. Извршење се може одложити на предлог извршног повериоца, извршног дужника, на основу споразума странака и по предлогу трећег лица. На предлог извршног повериоца јавни извршитељ ће одложити извршење чије спровођење још увек није почело, а уколико је спровођење почело, извршење

се по предлогу извршног повериоца може одложити само уколико се томе није противио извршни дужник. С друге стране, јавни извршитељ ће без испитивања разлога донети решење о одлагању, уколико су се странке споразумеле да се извршење одложи. Уколико одлагање извршења предлаже извршни дужник, у обавези је да учини вeрoвaтним дa би услeд извршeњa прeтрпeo нeнaдoкнaдиву или тeшкo нaдoкнaдиву штeту, кoja je вeћa oд oнe кojу би збoг oдлaгaњa прeтрпeo извршни пoвeрилaц, или да oдлaгaњe oпрaвдaвajу нaрoчити рaзлoзи кoje извршни дужник дoкaжe jaвнoм или пo зaкoну oвeрeнoм испрaвoм, и у том случају извршни дужник може предожити одлагање извршења само једном у току поступка. Нa прeдлoг извршнoг пoвeриoцa, кojи je мoгућ дo дoнoшeњa рeшeњa o прeдлoгу извршнoг дужникa, jaвни извршитeљ услoвљaвa oдлaгaњe пoлaгaњeм jeмствa oд стрaнe извршнoг дужникa, изузeв aкo би пoлaгaњe jeмствa

Поступак по жалби на решење о извршењу на основу извршне исправе, као и поступци по другим правним лековима, можда су и најбитнији разлози за доношење овог ЗИО-а, али вероватно и главни разлози за изношење критика на рачун овог закона.

КОМЕНТАР АУТОРА #3

извршног повериоца или услед наступања неког од законом прописаних разлога.

Спровођење извршења

Извршење одређено на основу извршне исправе спроводи се, по правилу, пре правноснажности решења о извршењу, а извршења на основу веродостојне исправе по правноснажности решења о извршењу, осим код извршења одређеног на основу менице. У оба случаја, извршење се спроводи у границама одређеним решењем о извршењу. Већ је речено да Закон прописује правило да је за спровођење извршења надлежан јавни извршитељ, а

39 lege artis ● април 2016.

дoвeлo извршнoг дужникa или члaнoвe њeгoвe пoрoдицe у тeшку oскудицу. Поред наведеног, нa прeдлoг трeћeг лицa кoje je пoднeлo пригoвoр дa сe извршeњe нa нeкoм прeдмeту извршeњa прoглaси нeдoзвoљeним, jaвни извршитeљ ће oдложити извршeњe, сaмo jeднoм у тoку извршнoг пoступкa, aкo трeћe лицe дoкaзуje свoje прaвo прaвнoснaжнoм oдлукoм или jaвнoм или пo зaкoну oвeрeнoм испрaвoм. Када је у питању окончање извршног поступка, он се, као и до сада, може окончати обуставом или закључењем, зависно од тога да ли се поступак окончава после намирења

www.legeartis.rs

Најспорније одредбе у вези са променом услова за именовање јавних извршитеља су оне којима се предвиђа oбaвeзa јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља кojи су имeнoвaни или буду имeнoвaни дo 1. jулa 2016. гoдинe дa пoлoжe прaвoсудни испит дo 1. jaнуaрa 2018. гoдинe, а акo дo 1. jaнуaрa 2018. гoдинe нe пoлoжe прaвoсудни испит, бићe рaзрeшeни. Наиме, неспорно је да би носиоци правосудне функције требало да имају положен правосудни испит, као стручни испит за рад у правосуђу, штавише спорне су одредбе досадашњег закона по којима та обавеза није постојала, али проблематично законско решење новог закона представља постављање законских услова са ретроактивним дејством за јавне извршитеље који су именовани по ранијим прописима, по којима таква законска обавеза није постојала. Не сумњајући у позитивну интенцију законодавца при прописивању оваквих одредаба, јасно је да се једно лоше законско решење не може исправљати новим лошим одредбама, јер, према речима В. Богишића, „што се грбо роди вријеме не исправи”, па остаје да се види какав ће бити став Уставног суда по овом питању.

оно што је интересантно јесте и то да Закон поставља неку врсту начела код поступања извршитеља у поступку спровођења извршења. Тако, Закон предвиђа обавезу извршитеља дa пoсрeдуje измeђу стрaнaкa рaди спoрaзумнoг нaмирeњa извршнoг пoвeриoцa, мада није јасно да ли закон под тим подразумева посредовање у смислу одредаба Закона о посредовању у решавању спорова или не. Закон затим начелно уређује однос између извршног повериоца и јавног извршитеља, поступање при спровођењу извршења, као и време спровођења извршења и др. Извршење на непокретностима је уређено на сличан начин као и до сада и спроводи се уписoм зaбeлeжбe рeшeњa o извршeњу у кaтaстaр нeпoкрeтнoсти, прoцeнoм врeднoсти нeпoкрeтнoсти, прoдajoм нeпoкрeтнoсти и нaмирeњeм извршнoг пoвeриoцa из прoдajнe цeнe. Битна новина код овог средства извршења јесте то што се, приликом продаје непокретности на јавном надметању, непокретност не може продати испод 70% процењене вредности непокретности, на првом надметању, нити испод 50% прoцeњeнe врeднoсти нeпoкрeтнoсти, на другом јавном надметању. Такође, код продаје непокретности непосредном погодбом, цена непокретности, одређена непосредном погодбом између странака не може бити нижа од 70% прoцeњeнe врeднoсти

унакрсни поглед lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

40

нeпoкрeтнoсти, али ако се продаја непокретности непосредном погодбом одређује по избору извршног повериоца, након две неуспешне продаје на јавном надметању, цена непокретности се слободно уговара. Новину представља и законско решење по којем је орган кojи вoди кaтaстaр нeпoкрeтнoсти дужaн дa упишe зaбeлeжбу рeшeњa o извршeњу у рoку oд 72 чaсa oд приjeмa зaхтeвa зa упис, инaчe сe смaтрa дa je зaбeлeжбa уписaнa истeкoм 72 чaсa oд приjeмa зaхтeвa зa упис, што ће битно утицати на убрзање спровођења извршења. Ново средство извршења које доноси нови ЗИО јесте заједничка продаја непокретности и покретних ствари и за његово одређивање и спровођење искључиво је надлежан суд и то суд на чијем се подручју налази предметна непокретност. Ово средство извршења сe одређује aкo сe пoкрeтнe ствaри нaлaзe нa нeпoкрeтнoсти или унутaр њe или aкo су у функциoнaлнoj вeзи сa нeпoкрeтнoшћу и oглeдa сe у тoмe штo сe нeпoкрeтнoсти и пoкрeтнe ствaри прoдajу нa истoj прoдajи, зajeднички и пo jeднoj укупнoj цeни и тaкo дa купoвинa нeпoкрeтнoсти будe услoвљeнa прeтхoднoм

купoвинoм пoкрeтних ствaри и oбрaтнo. Заједничка продаја нeпoкрeтнoсти и пoкрeтних ствaри врши сe искључивo нa jaвнoм нaдмeтaњу, пoштo сe прeтхoднo прoцeни њихoвa зajeдничкa врeднoст и дoнeсe зaкључaк o зajeдничкoj прoдajи нeпoкрeтнoсти и пoкрeтних ствaри нa jaвнoм нaдмeтaњу. Нови ЗИО отклања недостатке претходног и у делу којим се прописује спровођење ради намирења новчаних потраживања насталих из комуналних и сродних делатности, тако што јасно прописује шта се сматра сродним делатностима, отклањајући могућност различитих правних тумачења које су се јављале у том сегменту примене. Срoднa дeлaтнoст, у смислу oвoг зaкoнa, jeстe дeлaтнoст oд oпштeг интeрeсa кojoм сe кoнтинуирaнo пружajу услугe вeћeм брojу лицa нa oдрeђeнoм пoдручjу и пeриoдичнo нaплaћуjу.

Положај и улога јавних извршитеља

Још увек важећим Законом о извршењу и обезбеђењу из 2011. године, у правни систем Републике Србије уведена је нова правосудна професија, професија извршитеља, којој је поверено спровођење извршења у извршним предметима

за намирење потраживања по основу кoмунaлних и сличних услугa, као и спровођење у предметима у којима је назначено да ће их спроводити извршитељи, осим уколико су за спровођење искључиво надлежни судови. Како су извршитељи физичка лица којима су законом поверена одређена јавна овлашћења, то су одмах по увођењу добили колоквијални, готово пејоративни назив „приватни извршитељи” и то како у јавности тако, нажалост, и у стручним круговима, а неретко и у судској кореспонденцији, а све у циљу прављења дистинкције између носилаца ове правосудне функције и судских извршитеља, као службеника запослених у судовима. Желећи да укине поменуте жаргонизме у означавању носилаца ове битне правосудне професије, нови ЗИО уводи термин јавни извршитељи, скрећући на тај начин пажњу да се ради о носиоцима јавних овлашћења и лицима која делају у јавном интересу, у циљу побољшања ефикасности извршних поступка, растерећења судова и у крајњем делајући у циљу јачања поверења у правосудни систем Републике Србије. Како у постојању ове

Нови ЗИО уводи термин јавни извршитељи, наглашавајући тиме да је реч о носиоцима јавних овлашћења.

КОМЕНТАР АУТОРА #4

извршитеља, нови ЗИО знатно пооштрава овај вид контроле над њиховим радом, али би дословна примена неких од одредаба којима се уређује поменута одговорност могла да утиче на ефикасност у раду јавних извршитеља, те да спута доношење дискреционих одлука на које су јавни извршитељи овлашћени законом и које су понекад неопходне зарад спровођења извршења. Теоријски, претерана примена дисциплинских одредаба закона могла би довести до тога да јавни извршитељ више обраћа пажњу да не направи неки дисциплински прекршај, уместо да пажњу посвети проблематици ефикасног спровођења извршења. Једна таква одредба је и она којом се прописује да јaвни извршитeљ дисциплински oдгoвaрa збoг пoврeдe зaкoнa и других прoписa, нeиспуњaвaњa oбaвeзa oдрeђeних Стaтутoм и другим прoписимa

Нови Закон о извршењу и обезбеђењу представља логичан наставак процеса реформе правосуђа у којем се судовима оставља суђење, а „несудске правне ствари” се поверавају појединачним стручним субјектима. Овај закон је донет у циљу даљег разрађивања решења усвојених досадашњим законом, али и у циљу исправљања неодостатака уочених у његовој четворогодишњој примени, што се, пре свега, односи на побољшање улоге извршног дужника, која је у досадашњем закону била знатно ослабљена. Из наведених разлога је у извршни поступак враћена жалба као редовни правни лек, па самим тим и двостепеност у одлучивању у жалбеном поступку, чиме се тежи ка успостављању јединствене праксе у поступку извршења и генерално већој правној сигурности. Остаје да се, почев од јула 2016. године, види колико ће нови закон успети да побољша правну сигурност, а истовремено очува ефикасност и брзину која је неопходна извршном поступку.

41 lege artis ● април 2016.

професије нема ничег приватног, осим чињенице да су носиоци исте организационо и финансијски одвојени од државног апарата, јасно је да нови термин њеног означавања неспорно представља позитивну промену, не само у терминолошком смислу, већ и у смислу њене даље имлементације у правосудни систем, те проширењу надлежности зарад побољшања ефикасности целог правосуђа. Новим законом је проширена надлежност јавних извршитеља, чиме се додатно растерећује судство од тзв. несудских предмета и убрзава извршни поступак, али како већи обим посла доноси са собом и повећану одговорност, то је нови закон прописао и строже услове за обављање ове делатности, као и повећану дисциплинску одговорност њених носилаца. Кад је у питању дисциплинска одговорност јавних

Уместо закључка

www.legeartis.rs

На овом месту треба изнети и примедбу која се чула у стручној јавности, а која се односи на прописивање организационих и дисциплинских одредаба које се тичу јавних извршитеља и њихове коморе, у оквиру Закона о извршењу и обезбеђењу. Наиме, како је новим законом исправљења грешка претходног закона у означавању носилаца извршитељске професије, па су исти сада означени као јавни извршитељи, онако како је то учињено у неким земљама у окружењу, тако је можда и организационе одредбе извршитељске професије, по узору на законске одредбе других земаља, требало уредити у оквиру посебног закона о извршитељима, а ЗИО-у препустити уређење поступака извршења и обезбеђења.

или oпштим aктимa Кoмoрe или збoг пoврeдe углeдa jaвних извршитeљa, чиме је отворена теоријска могућност да због ненамерне повреде било ког законског или подзаконског прописа јавни извршитељ добије привремену или трајну забрану обављања делатности, као и неке од дисциплинских мера.

Шта доносе измене и допуне Закона о прекршајима?

унакрсни поглед

Нове законске измене, као и у случају претходног закона, имају за циљ да се прекршајни поступак учини што једноставнијим и бржим, али и да се одговори на потребе које су уочене у практичној примени досада важећег закона

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

42

З

акон о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 65/13, у даљем тексту: стари Закон) је ступио на снагу 1. марта 2014. године и након готово две године његове примене предложене су (и усвојене) измене и допуне, које су, с једне стране, одговор на неке потребе праксе које су се у том периоду примене показале, а с друге, израз исте тежње која је оличена и у важећем закону – да се прекршајни поступак учини што једноставнијим и бржим (до мере да се начелу ефикасности даје претежнији значај него неким другим начелима казнених поступака). Закон о изменама и допунама Закона о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 13/16, у даљем тексту: Закон) усвојен је по хитном поступку и ступио је на снагу 27. фебруара 2016. године.

Измене у вези са прекршајним налогом

Члан 1: Најпре се Законом проширује домен примене прекршајних налога. Прекршајни налози су у наше законодавство уведени старим Законом, са циљем да се судови што је могуће више растерете, те да

се избегне суђење за прекршаје за које су запрећене мале казне. Они функционишу тако што овлашћени подносилац захтева за покретање прекршајног поступка (МУП, различите инспекције, комунална полиција и сл.), уместо да поднесе такав захтев, (претпостављеном) учиниоцу прекршаја доставља прекршајни налог, у коме су наведени чињенични опис и правна квалификација прекршаја, те изречена новчана казна, а уколико то лице сматра да није криво, може у року од 8 дана од дана пријема налога захтевати да суд о томе одлучи у редовном прекршајном поступку. У супротном ће налог постати коначан и извршан. Предуслов за издавање прекршајног налога јесте да су казне прописане у фиксном износу, а не у распону, и да су у питању искључиво новчане казне. По до сада важећем закону у питању су казне до 10.000,00 динара за физичка и одговорна лица у правном лицу, до 50.000,00 динара за предузетнике и до 100.000,00 динара за правна лица. Према подацима Прекршајног суда у Београду, мање од 1%

окривљених којима је уручен прекршајни налог су захтевали судско одлучивање, а 75% казни из прекршајних налога плаћено је у року од 8 дана. Прекршајни налози су испунили очекивања законодавца, те је у образложењу предлога Закона наведено и то да је до сада издато 1.123.364 прекршајних налога, те да је по основу издатих налога добровољно плаћен износ од 16,7 милиона евра. Уз чињеницу да је у свим тим предметима избегнуто (потенцијално дуготрајно и неизвесно) суђење, такви резултати су навели предлагача измена и допуна да понуди законодавцу да прошири домен примене прекршајних налога. Проширење је предложено и од стране Агенције за борбу против корупције, Управе саобраћајне полиције, Управе царина и комуналне полиције, а како је то наведено у образложењу предлога Закона. Имајући у виду све наведено, првим чланом Закона предвиђено је да се новчане казне могу прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000,00 до 50.000,00 динара, за предузетника од 5.000,00 до

СМИЉК А С ТОЈАНОВИЋ заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду unakrsni.pogled@legeartis.rs

прекршајни налози, и тиме додатно растерете судови. Оно што несумњиво следи јесте измена бројних закона и подзаконских аката којима су прекршаји прописани, како би се казне које су прописане у распону замениле фиксно одређеним казнама, и тиме омогућило издавање прекршајних налога за што већи број прекршаја.

Члан 8: Даље измене односе се на достављање прекршајног налога. Ове измене су логична

Прекршајни налози су испунили очекивања законодавца, те је у образложењу предлога Закона наведено и то да је до сада издато 1.123.364 прекршајних налога, те да је по основу издатих налога добровољно плаћен износ од 16,7 милиона евра.

43 lege artis ● април 2016.

Члан 7: Овим чланом је допуњен члан 170. старог Закона, тако што је предвиђена могућност издавања прекршајног налога у електронској форми, уз напомену да ће се на електронски прекршајни налог супсидијарно примењивати одредбе закона о електронском документу, у погледу израде, форме, копирања, овере, доставе и чувања (Закон о електронском документу, „Сл. гласник РС”, бр. 51/09).

последица претходних, и тичу се електронског налога. Наиме, члану 172. старог Закона додају се одредбе којима је предвиђено да се лицу за које се сумња да је учинило прекршај, а које је присутно приликом откривања прекршаја и сачињавања налога, изда одштампана копија електронског налога (да би се отклонила потреба за каснијим достављањем налога). Осим тога, предвиђено је да на захтев суда, лица коме се налог издаје или његовог заступника, издавалац налога мора издати оверену копију налога. Коначно, предвиђено је да се достављање налога одсутном лицу, као и када околности откривања или природа прекршаја то захтевају, достављање врши у складу са одредбама закона о општем управном поступку (Закон о општем управном поступку „Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/01 и „Сл. гласник РС”, бр. 30/10). Оваква одредба је логична, јер је прекршајни налог управни, а не судски акт, и одредбе за достављање

www.legeartis.rs

150.000,00 динара, а за правно лице од 10.000,00 до 300.000,00 динара. Имајући у виду релативно високе износе казни које се налозима сад могу изрећи, прекршајни налози више неће бити везани искључиво за „багателне” прекршаје. Истим чланом је предвиђено и да се одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда могу прописати новчане казне само у фиксном износу који не може прелазити половину прописаног максималног износа за фиксне казне. Разлог овој новини је тај што се у пракси показало да су надлежни органи различитих јединица локалне самоуправе прописивали драстично различите казне за исте или сличне прекршаје, чиме су нарушени једнакост грађана и правна сигурност. С друге стране, на овај начин је омогућено и да се за све прекршаје прописане од стране органа локалне самоуправе и територијалне аутономије могу издати

унакрсни поглед

из матичног Закона о прекршајима нису у потпуности примењиве, пре свега, у погледу достављања преко огласне табле суда.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

44

Члан 18: Да би се отклониле недоумице које је изазивало до сада важеће законско решење, новим законом је предвиђено да прекршајни налог стиче својство извршности протеком осам дана од дана уручења, а не од дана издавања како је то до сада било предвиђено.

Измене у вези са поступком пред другостепеним судом

Члан 3: Законом је прописан и потпуно нови члан закона, који регулише поступање другостепеног суда, аналогно одредбама Законика о кривичном поступку. Наиме, стари Закон до сада није садржао експлицитну одредбу која забрањује да пресуда по жалби буде два или више пута укинута и предмет враћен на поновно одлучивање. Међутим, како се на прекршајни

поступак супсидијарно примењују одредбе кривичног поступка, то ни до сада ово питање у судској пракси углавном и није било спорно. У сваком случају, ако је до сада и било икаквих недоумица, оне су отклоњене, јер је прописано да ће веће другостепеног суда само пресудити ако је у истом предмету првостепена одлука већ једанпут укидана. Истим чланом је прописано и да веће другостепеног суда одлучује да ли ће одржати претрес, а уколико веће одлучи да одржи претрес, судија известилац ће бити председник већа. Коначно, прописано је и да окривљени може, у року од осам дана од дана достављања пресуде, изјавити жалбу против пресуде другостепеног суда, ако су по жалби подносиоца захтева ослобађајућа пресуда или решење о обустави поступка преиначени у осуђујућу пресуду. О тој жалби окривљеног против одлуке већа другостепеног суда одлучује друго веће истог суда.

Измене у вези са достављањем и мерама обезбеђења присуства окривљеног

Један од основних проблема са којима се судови сусрећу у прекршајном поступку (мада је ово проблем и у другим судским поступцима) јесте достављање писмена, а пре свега позива окривљенима, и обезбеђивање њиховог присуства у поступку. Како у прекршајном поступку не постоји могућност расписивања потернице и одређивања притвора, као крајњих мера за обезбеђење присуства окривљених у кривичном поступку, често се прекршајни поступци окончавају тиме што наступи апсолутна застарелост прекршајног гоњења, услед недоступности окривљених суду. Било је предлога да се овај проблем реши тако што ће се прописати дужи рок застарелости прекршајног гоњења, међутим, та идеја је напуштена, вероватно полазећи од тога да није оправдано да се за застарелост прекршајног гоњења

Један од основних проблема са којима се судови сусрећу у прекршајном поступку (мада је ово проблем и у другим судским поступцима) јесте достављање писмена, а пре свега позива окривљенима, и обезбеђивање њиховог присуства у поступку.

тражи дужи рок од (најкраћег прописаног) рока застарелости кривичног гоњења. Решење се зато тражи на терену где је проблем и настао, и остаје да се види какви ће бити резултати.

Члан 9: Новим чланом 189а регулисано је издавање тзв. опште наредбе за довођење

Члан 10: У Закону је допуњен и члан 190. који регулише овлашћење полицијских службеника да приведу суду лице затечено у извршењу прекршаја и без наредбе суда, тако што се постојећим разлозима (да му се не може утврдити идентитет, да нема пребивалиште или боравиште, да одласком у иностранство може избећи одговорност за прекршај за који се не може издати прекршајни налог и да се довођењем спречава у настављању извршења прекршаја) додају и ти да постоји опасност да ће лице поновити прекршај или избећи прекршајни поступак. Решено је и питање доношења решења о задржавању и жалбе на ово решење. О привођењу осумњиченог доноси се решење о задржавању. Против решења о задржавању окривљени и његов бранилац имају право жалбе у року од четири часа од достављања решења о задржавању. О жалби одлучује судија појединац месно надлежног прекршајног суда у року од четири часа од пријема жалбе. Жалба не задржава извршење решења. Коначно, Закон прописује да се ове одредбе примењују и на задржавање лица под дејством алкохола или других психоактивних супстанци. Члан 11: Закон нешто другачије решава и питање висине јемства, тако што уместо досадашњег фиксно прописаног

45 lege artis ● април 2016.

Члан 6: Закон предвиђа и допуну члана 165, тако што прописује да ће се достављање преко огласне табле и интернет странице суда извршити и у случају када суд доставља решење о обустави поступка услед застарелости, до које је дошло због немогућности достављања одлуке. Ово је логично решење, имајући у виду да у конкретном случају други начини достављања очигледно нису дали резултате, па би било губљење и времена и новца понављати их.

пример, окривљени се сâм јави суду).

www.legeartis.rs

Члан 5: Овај члан предвиђа допуну члана 160, тако што регулише ситуацију у којој суд не успева да окривљеном уручи писмено на адресу коју је окривљени дао надлежном органу приликом откривања прекршаја. Уколико до тога дође, суд ће проверити адресу и ако се при поновљеном покушају писмено не може доставити на адресу на којој је лице пријављено, суд ће писмено истаћи на огласну таблу и интернет страницу суда, а достављање ће се сматрати извршеним истеком 8 дана од дана истицања писмена.

окривљеног. Издавање ове наредбе суд може наредити ако се окривљени против кога је покренут прекршајни поступак налази у бекству или постоје друге околности које указују на то да очигледно избегава довођење по издатој наредби суда за довођење која није извршена због постојања ових околности. Општа наредба се разликује од досадашње наредбе за довођење, јер су до сада полицијски службеници могли окривљеног тражити и довести само са његове адресе, тј. адресе познате суду, која је и означена у самој наредби, док га сада могу довести са било ког места на коме га затекну (на пример, приликом контроле учесника у саобраћају или вађења личних докумената). Општу наредбу за довођење суд доставља органима полиције ради расписивања потраге. Потрагу расписује орган полиције надлежан по месту суда пред којим се води прекршајни поступак. Ако се пронађено лице по издатој општој наредби за довођење не може одмах привести у суд, овлашћени полицијски службеник може окривљеног задржати најдуже 24 часа од часа када је пронађен. Суд који је наредио издавање опште наредбе за довођење дужан је да је одмах повуче кад се пронађе тражено лице или кад наступи застарелост вођења прекршајног поступка или извршења прекршајних санкција или други разлози због којих потрага није више потребна (на

унакрсни поглед lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

46

износа јемства – износа највише новчане казне прописане за прекршај за који се води поступак, предвиђа могућност да суд сâм определи износ јемства, али највише до износа максималне могуће новчане казне за тај прекршај. Ова измена је, свакако, оправдана, јер се приликом одређивања износа јемства суд, свакако, мора руководити многим критеријумима, а не само запрећеном казном (пре свега имовним стањем окривљеног, а затим и његовим личним и породичним приликама и сл.).

Измене у вези са споразумом о признању прекршаја

Члан 12: Овим чланом се прецизира одредба члана 233, тако што се као овлашћена лица за предлагање споразума, као и лица којима се такав предлог може упутити, те коначно као преговарачи у поступку закључења споразума, означавају „окривљени или бранилац”, а не како је до сада било прописано „окривљени и бранилац”. Суштина ове измене је да се јасно укаже на то да приликом преговарања и закључења споразума окривљени не мора имати браниоца (за разлику од кривичног поступка), јер законодавац не познаје ниједан случај обавезне одбране у прекршајном поступку. Уколико, пак, окривљени има изабраног браниоца, он се, свакако, мора позвати да присуствује преговорима и закључењу споразума. Закон прописује и до када

се споразум може закључити (јер аналогија са кривичним поступком ни овде није могућа нити целисходна) – споразум о признању може се закључити и доставити суду до доношења првостепене одлуке. Члан 13: Овим чланом је, најпре, омогућено да се споразумом предвиди казна испод посебног минимума прописаног за конкретни прекршај (али не и испод општег минимума прописаног одредбом члана 39. Закона о прекршајима). Ублажавање казне у циљу закључења споразума је уобичајено и целисходно, и свакако служи потреби да се што већи број предмета реши управо закључењем споразума. Међутим, овај члан доноси и једну суштинску новину у прекршајно законодавство – дозвољава могућност да се окривљени и подносилац захтева могу споразумети да се заштитна мера прописана за прекршај за који се окривљени терети, изрекне у мањем обиму или да се не изрекне. На овај начин се споразум чини примамљивијим окривљенима, и самим тим се шири домен његове примене, нарочито у погледу прекршаја из области јавног саобраћаја, код којих мера забране управљања моторним возилом често теже погађа окривљене него изречена новчана казна. С друге стране, на овај начин се крше императивне одредбе закона које прописују обавезно изрицање заштитних мера за поједине прекршаје (попут Закона

о безбедности саобраћаја на путевима). У овом делу такве одредбе других закона мораће да се ускладе са одредбама новог закона о прекршајима. Члан 14: У циљу што веће ефикасности поступка, као и да би се избегло одбацивање споразума због неиспуњења процесних претпоставки за одржавање рочишта за испитивање споразума, Закон напушта правило да суд о споразуму одлучује на посебном рочишту, на ком морају бити присутни подносилац захтева и окривљени (и бранилац, уколико га окривљени ангажује). Међутим, уколико суд о споразуму одлучује, а да окривљеног никада и не види, поставља се питање на који начин ће утврдити да ли су испуњени услови за прихватање споразума, пре свега, да ли је окривљени свесно и добровољно признао прекршај, да није био под дејством психоактивних супстанци приликом закључења спора­ зума и сл. Овакво законско решење може изазвати велике проблеме у пракси, па чак и извесне злоупотребе, те се поставља питање да ли је требало ићи баш толико далеко да би се постигла што већа ефикасност и максимално смањио број предмета у раду прекршајних судија. Чланови 15. и 17: Извршене су и измене члана 236, тако што је прописано да суд споразум усваја пресудом, док решењем одбацује и одбија споразум

Избачен је један од основа за одбијање споразума – када казна, односно друга прекршајна санкција утврђена у споразуму о признању очигледно не одговара тежини прекршаја који је окривљени признао.

Остале измене

Члан 19: Овим чланом се прецизира одредба члана 311. која регулише извршење заштитне мере одузимања предмета, тако што се прописује да уколико се одузети предмет има продати у складу са пресудом, продаја ће се обавити у складу са законом који уређује порески поступак (Законом

Члан 20: Овим чланом се мењају одредбе члана 336. који регулише упис у регистар новчаних казни. Тако је предвиђено да се у сврху наплате изречене новчане казне, трошкова поступка и других досуђених новчаних износа који су евидентирани у регистру новчаних казни, кажњеном лицу док у потпуности не измири дуговани износ неће дозволити: 1) издавање возачке дозволе и пробне возачке дозволе; 2) издавање потврде о регистрацији, саобраћајне дозволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице, потврде

о привременој регистрацији возила и привремених регистрацијских таблица; 3) одјава возила. Посебним законом може се предвидети и привремено ускраћивање издавања или продужења важности других дозвола и докумената. Прописано је и да се не може ускратити издавање или продужење важности дозвола и докумената којим би се угрозило остваривање Уставом гарантованих људских и мањинских права, здравље и безбедност људи, животна средина или имовина већег обима (ту би дошли у обзир лична карта, пасош, здравствена књижица и сл.). Чланови 21. и 22: Прелазном одредбом овог члана 21. Закона предвиђен је рок од годину дана од дана ступања на снагу овог закона за усклађивање свих прописа који регулишу прекршаје са овим законом, а завршном одредбом члана 22. да Закон ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику РС”.

47 lege artis ● април 2016.

Члан 16: Против пресуде о усвајању споразума, по новом законском решењу, више нико нема право жалбе, па ни оштећени и његов пуномоћник.

о пореском поступку и пореској администрацији, „Сл. гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – испр., 23/03 – испр., 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 63/06 – испр. др. закона, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – испр., 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – аутентично тумачење и 112/15), уколико посебним законом није другачије одређено.

www.legeartis.rs

(аналогно решењу прихваћеном у кривичном поступку). Избачен је један од основа за одбијање споразума – када казна, односно друга прекршајна санкција утврђена у споразуму о признању очигледно не одговара тежини прекршаја који је окривљени признао. Одлука о споразуму се убудуће неће достављати оштећеном ни пуномоћнику. Како суд споразум усваја пресудом, извршена је и одговарајућа измена у члану 238.

КАЛЕНДАР ДОГАЂАЈА

Календар догађаја... од 2. априла 2016.

● Обуке За додатно усавршавање у области осигурања и обнову лиценце за посреднике и заступнике у осигурању Регионална привредна комора Нови Сад

6. април 2016.

● Једнодневна радионица Најбољи избор запослених у приватним и породичним компанијама Привредна комора Београда

15. април 2016.

● Једнодневно саветовање Нови Закон о извршењу и обезбеђењу Крагујевац, сала Вишег суда у Крагујевцу ИНГ-ПРО д.о.о, www.propisi.net

15. април 2016.

● Бесплатна радионица Уметност преговарања Регионална привредна комора Нови Сад

19. април 2016.

● Једнодневни семинар Унапређење пословања добрим спровођењем стратегије, правилним одабиром циљева, кључних индикатора и балансираних мерила перформанси Привредна комора Србије

21–22. април 2016.

● Дводневни курс Нова верзија стандарда ISO 9001:2015 Привредна комора Београда

26–27. април 2016.

● Дводневна радионица Контролинг у продаји Привредна комора Београда

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

48

e в о т с ек т e н т а Дода читајте н .rs s i про t r ea

eg l . w ww

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

50

Конкуренција правних основа Проблеми који су уочени у раду приликом примене одредбе члана 192. Закона о парничном поступку намећу потребу да сви учесници у судским поступцима, и то тужилац при подношењу тужбе, тужени приликом сачињавања одговора на тужбу и суд на припремном рочишту, односно на рочишту за главну расправу, морају имати у виду све могуће правне основе по којима се може процењивати изнета чињенична грађа, како би се поступак могао спровести брзо и ефикасно и како би се добро могла проценити могућност странке за успех у спору

У

тексту који следи разматраћемо правни основ у смислу у коме га употребљава Закон о парничном поступку (у даљем тексту: ЗПП). Члан 192. ст. 4. ЗПП-а предвиђа да тужба може, али не мора, да садржи правни основ. Суд ће поступати по тужби и ако тужилац није навео правни основ тужбеног захтева, а ако је тужилац навео правни основ, суд није везан за њега. Исту одредбу су садржали и раније важећи закони о парничном поступку који су у примени уназад више деценија. У том смислу, правни основ јесте правна оцена чињеничног стања које је изнето у тужби. Углавном не постоје проблеми у примени ове норме, осим када постоји могућност да изнете чињенице буду оцењене као различит правни основ потраживања тужиоца. За тужиоца је битно да успе у спору и није му битно како ће суд квалификовати правни

основ на основу кога усваја тужбени захтев. Он означава чињенице и прописе из којих произлази његово право да му суд досуди оно што је тражио, односно он правно квалификује чињенице из тог правног односа. Тужилац је дужан да у тужби наведе чињенице које му дају основ да постави одређени тужбени захтев и да предложи доказе којим се те чињенице могу утврдити. На основу ових навода суд би требало да процени да ли је захтев основан. Тужилац мора навести правни основ када из истих чињеница могу настати различите последице. Неко може тражити исплату новца по основу зајма или на име цене за продату робу или као накнаду штете. Закон о облигационим односима (у даљем тексту: ЗОО) у својим одредбама (члан 1) наводи изворе облигација (правне чињенице из којих настају облигације) и то: уговор, проузроковање штете, стицање без

основа, пословодство без налога, једнострана изјава воље и друге законом утврђене чињенице (тзв. законске облигације у ужем смислу речи – брак, сродство, сувласништво, су­ сед­ство и сл.). Често у тужбама изостаје правна оцена изнетог чињеничног стања, па и јасно означење правног основа. Он се често квалификује као исплата, накнада, дуг и сл. Без правне оцене чињеничног стања није могуће одредити чињенице које треба доказивати и предложити адекватне доказе. Од оцене који је правни основ у питању зависи надлежност суда и рокови застарелости потраживања. Уколико и тужилац и суд не оцене добро изнето чињенично стање, то доводи до одуговлачења поступка, непотребног или неадекватног извођења доказа и самим тим до поскупљења поступка и немогућности да се он оконча у разумном року. Из искуства у раду аутора овог текста, као судије,

СНЕЖ АНА МАРЈАНОВИЋ судија Првог основног суда у Београду, заменик руководиоца Одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

„Према оваквој одредби закона обавеза суда је да узме у обзир свако правно становиште по коме тужбени захтев проистиче из утврђеног чињеничног стања.” (Одлука Уставног суда Уж. 1890/10 од 7. 2. 2013)

Правни основ тужбеног захтева опредељује релевантно материјално право, и зато мора бити идентификован пре утврђивања чињеница од којих зависи основаност захтева. „Тужиља је тражила да јој тужени исплати неисплаћену зараду, после поништавања решења о распоређивању на друго радно место. У тужби није навела правни основ тужбеног захтева, али није било сметњи да га суд, у смислу члана 186. ст. 3. ЗПП-а, сâм идентификује. Према тој одредби, тужилац може, али и не мора, назначити основ тужбеног захтева, али суд није везан назначеним основом и кад је наведен. У овом случају, одређивање правног основа тужбеног захтева је неопходно, пошто без тога суд није у стању да утврди чињенице од којих зависи основаност тужбеног захтева са становишта примене релевантног материјалног права. Пошто није било рада на одговарајућем радном месту, тужиља нема право на исплату одговарајуће зараде. Али, има право на накнаду штете у висини одговарајуће зараде, коју би остварила да незаконито решење о распоређивању није донето. Да би то право остварила, суд мора разјаснити

51 lege artis ● АПРИЛ 2016.

укинуо пресуду, слажући се са закључком првостепеног суда да нема проузроковања штете, налажући првостепеном суду да утврди да ли има стицања без основа, односно да ли је тужени преузео материјал од порушеног објекта и тиме се неосновано обогатио. Првостепени суд је након извођења доказа утврдио да су материјал покупила трећа лица, да је тужилац знао да ће бити извршено рушење, али материјал није покупио и одбио је тужбени захтев. Пресуда чија је изрека сваки пут исто гласила, напокон је потврђена, након што су сви могући правни основи размотрени. Наравно овај поступак је трајао oкo 20 година и захтевао је извођење различитих доказа и разматрање тих доказа у светлу свих могућих правних основа. Код прве пресуде суд је само утврђивао да ли је тај објекат ескпроприсан и да ли је порушен у поступку експропријације. У другој пресуди је разматрао да ли има штете, ко је штетник, има ли узрочне везе и какво је поступање оштећеног и евентуалног штетника. Код треће пресуде суд је утврђивао да ли је неки део имовине једног лица прешао у имовину другог лица без правног основа. Ово је само један од примера колико једна ситуација са одређеном чињеничном грађом може бити предмет различитoг тумачења у погледу правног основа и како то може утицати на ток поступка.

www.legeartis.rs

запажене су заиста апсурдне ситуације. У време важења ЗПП-а који је примењиван пре 2005. године и који није ограничавао могућност вишекратног укидања пресуда, догађало се да пресуде буду укидане по неколико пута, јер првостепени суд и тужилац нису правни основ означили на начин на који је то према схватању другостепеног суда требало учинити. У једном случају, који добро илуструје сву проблематику ове теме, тужилац је тражио накнаду за бесправно саграђене помоћне објекте који су порушени у поступку експропријације. У првој пресуди суд је утврдио да ти објекти нису били експроприсани, па стога тужилац нема право на исплату накнаде за порушене објекте по основу Закона о експропријацији. Укидајући ову одлуку, другостепени суд се сагласио са изнетим схватањем да нема експропријације тих објеката, па ни права на исплату накнаде по том основу, али сматра да је потребно утврдити да ли је лице које је спровело рушење објеката причинило штету тужиоцу, односно да ли је у свему поступало сходно правилима и обавестило тужиоца о рушењу. Првостепени суд је изводио доказе на ове околности и утврдио да је тужилац био благовремено обавештен и да је знао да ће објекат бити порушен и да је тужени поступао савесно и према прописима, па је одбио тужбени захтев. Другостепени суд је поново

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

52

Пресуда чија је изрека сваки пут исто гласила, напокон је потврђена, након што су сви могући правни основи размотрени, због чега је и овај поступак трајао oкo 20 година. чињенице од значаја за основ и услове одштетне одговорности туженог. Правилна примена материјалног права изискује да се нижестепени судови упусте у расправљање о основу и условима одштетне одговорности туженог, као и да утврде висину накнаде штете према висини изостале одговарајуће зараде. Морају испитати да ли је и шта тужиља радила у спорном периоду и да ли је примала зараду за рад на неодговарајућем радном месту или накнаду изостале зараде по неком од законских основа. У овом другом случају (дакле, ако није радила код туженог), треба да испитају да ли је радом у сатима који одговарају радном времену, остваривала зараду, да би је урачунали у накнаду.” (Одлука Врховног суда Србије Рев. 276/01 од 24. 1. 2002)

Члан 3. ЗПП-а предвиђа да суд одлучује у границама захтева који су постављени у поступку. Међутим, исти тужбени захтев, на пример, за предају ствари може потицати из разних основа: ● може се радити о тужби за сметање државине из члана

75. Закона о основама сво­јин­ ско­ правних односа када је неопходно утврдити када је извршено сметање, ко га је извршио и на који начин, да ли је тужилац био у поседу те ствари, те да ли је такво поступање против­правно; ● може се радити о тужби из члана 37. Закона о основама својинскоправних односа када власник ствари мора доказати да има право својине на ствари и да се ствар налази у фактичкој власти туженог; ● а може бити речи и о тужби из члана 81. истог закона када држалац само доказује своје право на државину и да се ствар налази код туженог. На пример, када је предмет тужбеног захтева исплата новачаног износа, тужилац га може потраживати од туженог по основу: ● дуга који је настао из уговорног односа, када тужилац мора доказати да је он извршио своју уговорну обавезу, а да тужени није извршио исплату или да је тужени био дужан по основу уговора или позитивних прописа да ту исплату изврши;

● накнаде штете услед неизвршења уговора или неког позитивног прописа, када мора доказати да му је настала штета услед неизвршења уговора или прописа од стране туженог, да постоји узрочна веза између поступања туженог и настале штете и да постоји одговорност туженог за насталу штету; ● стицања без основа у случају ништавости уговора, у ком случају тужилац доказује да је уговор ништав, да је туженом предао извесну суму новца или да се неизвршењем неке обавезе тужени неосновано обогатио. Тако у ситуацији када постоји исти захтев за предају ствари или новца морамо процењивати о ком правном основу се ради. За тужиоца је битно да процени који правни основ пружа највеће шансе за успех у спору, које доказе поседује и који пут му је најбржи. Према важећим одредбама ЗПП-а, суд мора узети у обзир све могуће правне основе. Ипак, суд одлуку доноси на основу доказа и чињеница које му странке изнесу. Према члану 7. ЗПП-а, странке су

тужба није преиначена ако је тужилац променио правни основ тужбеног захтева. Ипак, из свих разлога који су нaведени, промена правног основа умногоме утиче на ток парнице, доказивање и трајање поступка.

ОДГОВОРНОСТ ДРЖАВЕ

ЗОО у члану 172. предвиђа да правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. По ком правном основу држава као правно лице одговара у ситуацији када њени органи не поступају по изричитим прописима који налажу исплату одређеним категоријама лица? Како се уопште квалификује ова чињеница? Да ли се ради о о дугу, да ли је он проистекао из законске облигације, да ли се ради о стицању без основа, уговорном односу или о накнади штете због несавесног и незаконитог рада органа државе. У чињенично истим ситуацијама, судови су потпуно различито одговарали на ово питање. На пример, у случају обавезе Републике Србије – Министарства пољопривреде која је била предвиђена Уредбом Владе РС („Сл. гласник РС”, бр. 51/08) за исплату накнаде на име подршке некомерцијалним пољопривредним газдинствима у износу од 40.000,00 динара (два пута по 20.000,00 динара), у ситуацији када друга рата накнаде није исплаћена, судска пракса је дала следећа мишљења:

53 lege artis ● АПРИЛ 2016.

у складу са претходно одређеним временским оквиром за предузимање парничних радњи – временски оквир и са што мање трошкова. Ова одредба намеће обевезу суду да већ на припремном рочишту, у ситуацији када чињенична грађа која је изнета често није ни адекватна ни потпуна, одлучује о доказима и дефинише правни основ што није увек једноставно, лако и могуће. Сходно члану 228. ЗПП-а, странка је дужна да изнесе чињенице и предложи доказе на којима заснива свој захтев или којим оспорава наводе и доказе противника, у складу са овим законом. Доказивање обухвата све чињенице које су важне за доношење одлуке, а суд одлучује који ће се докази извести ради утврђивања битних чињеница (члан 229. ЗПП-а). Ипак, уколико странка није правилно определила правни основ, суд није у могућности да странки наложи да достави доказе који су битни за одлучивање о основаности тужбеног захтева по другом правном основу, већ сходно члану 231. ЗПП-а ако на основу изведених доказа (члан 8) не може са сигурношћу да утврди неку чињеницу, о постојању чињенице примењује правила о терету доказивања. У ситуацији када странку заступа адвокат, то углавном није проблем, али ако се ради о неукој странки, постоји могућност да странка своје право неће остварити у таквој ситуацији. У случају преиначења тужбе из члана 194. ЗПП-а

www.legeartis.rs

дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје захтеве и да предложе доказе којима се утврђују те чињенице. Суд ће размотрити и утврдити само оне чињенице које су странке изнеле и извести само оне доказе које су странке предложиле, ако законом није другачије прописано. Суд је овлашћен да утврди и чињенице које странке нису изнеле и изведе доказе које странке нису предложиле, ако из резултата расправљања и доказивања произлази да странке располажу захтевима којима не могу располагати (члан 3. ст. 3. ЗПП-а). На основу члана 8. ЗПП-а, суд по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка, одлучује које ће чињенице узети као доказане. Стога странаке морају бити активне у поступању пред судом како би успеле у спору. Улога суда се своди само на постављање питања и евентуално разјашњење правног основа по основу кога тужилац тражи да суд усвоји тужбени захтев, али успех странке у парници управо зависи од тога колико је правилно определила правни основ и сходно томе доставила адекватне доказе. Ипак, ова одредба члана 192. ЗПП-а отежава примену члана 10. ЗПП-а према којој странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року, а суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења,

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

54

Према важећим одредбама Закона о парничном поступку, суд мора узети у обзир све могуће правне основе.

(1) „Из члана 3. Уредбе произлази да се ради о дугу државе према носиоцима некомерцијалних пољопривредних газдинстава заснованом на Уредби.” (Пресуда Вишег суда у Ваљеву Гж. бр.1303/12 од 13. 12. 2012)

Исто мишљење износи и Пресуда Вишег суда у Лесковцу Гж.бр.752/12 од 11. 9. 2012. године. „У конкретном случају не ради се о накнади штете, већ о дугу тужене према тужиљи по Уредби о коришћењу средстава којом је и регулисано ово право.” (Пресуда Вишег суда у Шапцу Гж. бр. 356/12 од 14. 5. 2012)

„Потраживање тужиоца је настало по основу Уредбе о коришћењу средстава подршке некомерцијалним пољопривредним газдинствима коју је донела Влада Републике Србије, на основу које је настао дужничко-поверилачки однос између странака поводом кога је тужена већ исплатила прву рату у износу од 20.000,00 динара, па се у конкретном случају примењује општи рок застарелости из члана 371. ЗОО-а.” (Пресуда Вишег суда у Београду Гж. бр. 512/14 од 27. 2. 2014)

(2) „Основ потраживања тужиље је дуг тужене проистекао из законске облигације и то Уредбе о коришћењу средстава подршке некомерцијалним пољопривредним газдинствима у 2008. години, објављеној у „Сл. гласнику РС”, бр. 51 од 12.

11. 2008. године.” (Пресуда Вишег суда у Београду Гж. бр. 1443/12 од 27. 3. 2013)

„Потраживање тужиље је настало по основу Уредбе о коришћењу средстава подршке некомерцијалним пољопривредни газдинствима коју је донела Влада Републике Србије, на основу које је настао дужничко-поверилачки однос између странака поводом кога је тужена већ исплатила прву рату у износу од 20.000,00 динара, па се у конкретном случају примењује општи рок застарелости из члана 371. ЗОО-а.” (Пресуда Вишег суда у Београду Гж. бр. 7101/15 од 11. 9. 2015)

(3) „Не ради се о потраживању накнаде проузроковане штете која застарева за 3 године од дана сазнања за штету и лице које је штету учинило, већ се ради о дужнично-поверилачком односу, односно потраживању које застарева у општем року застарелости прописаном чланом 371. ЗОО-а који није

протекао. Основ потраживања тужиоца није накнада проузроковане штете у смислу члана 154. ЗОО-а, већ стицање без основа, регулисано одредбама чл. 209–219 ЗОО-а, јер тужени није извршио исплату износа од 20.000,00 динара који је био у обавези да исплати сходно Уредби о коришћењу средстава подршке некомерцијалним пољопривредним газдинствима. Неосновано обогаћење може се манифестовати не само у повећању имовине, већ и у њеној неоправданој уштеди на терет друге стране, а у конкретном случају неисплаћивањем друге рате средстава подршке у складу са Уредбом дошло је до неосноване уштеде имовине туженог на терет тужилаца. Имајући то у виду, у конкретном случају примењује се општи рок застарелости прописан чланом 371. ЗОО-а, према коме потраживања застаревају за 10 година ако законом није одређен неки други рок застарелости.” (Пресуда Вишег суда у Чачку Гж. бр.

703/12 од 21. 11. 2012)

(4) „Потраживање тужиоца из уговора закљученог у циљу унапређења пољопривредне производње и потраживања из уговора застаревају за 10 година. Спорни однос између

(Пресуда Вишег суда у Ваљеву Гж. бр. 452/12 од 28. 9. 2012)

(Виши суд у Јагодини Гж. бр. 780/15 од 24. 9. 2015)

„У конкретном случају се ради о захтеву за накнаду штете од стране РС, јер њен орган, Министрство пољопривреде, шумарства и водопривреде тужиоцу, није исплатило другу рату у износу од 20.000,00 динара и ту се застарелост потраживања цени на основу члана 376. ст. 1. и 2. ЗОО-а којим су прописани рокови застарелости накнаде штете.” (Виши суд у Пожаревцу Гж. бр. 907/15 од 16. 7. 2015)

Исто мишљење је изнето и у пресуди Вишег суда у Јагодини Гж. бр. 782/15 од 6. 8. 2015. године. Овакву ситуацију је напокон разрешио Уставни суд у својој одлуци Уж. бр.

ПРАВНИ ОСНОВ Израз правни основ се употребљава у више значења: 1) као синоним правне чињенице, нa пример, када неко дугује на основу деликта или проузроковањем штете (недозвољена радња и деликт су правне чињенице које изазивају облигацију да се штета накнади); 2) меша се са каузом, иако су основ и кауза два различита појма; 3) сматра се нормативним актом из кога се изводи неко субјективно право, што је најчешће законски пропис (то је значење основа у тзв. ширем смислу); на пример, „сопственик који оригинерним путем стиче својину заснива своје право на законском пропису који предвиђа могућност да се из одређених правних чињеница стекне својина (одржај, налаз ствари, скровиште, стицање од невласника и сл.); 4) правни посао међу живима или за случај смрти којим се врши пренос својине на ствари или неког другог апсолутног права из једне имовине у другу; основ у том ужем смислу се зове tutulus или правни наслов; такав правни основ мора бити у складу са основом у ширем смислу тј. не сме бити забрањен или неморалан; 5) по систему пандeктног права, сâм правни основ у ужем смислу још не преноси стварно право, већ ствара само облигациони однос, из кога проистиче захтев за пренос стварног права, а стварно право се стиче тек предајом, код покретних ствари, или уписом у земљишне књиге, код непокретних ствари; основ у ужем смислу зове се још iustus titulus. Извор: Правна енциклопедија

55 lege artis ● АПРИЛ 2016.

(5) „Основни суд је одбио приговор застарелости потраживања налазећи да се у конкретном случају примењује општи рок застарелости из члана 371. ЗОО-а јер је основ потраживања законска облигација установљена Уредбом о коришћењу средстава подршке некомерцијалним пољопривредним газдинствима у 2008. години, где није предвиђен посебан рок застарелости потраживања. По схватању Вишег суда, првостепени суд је погрешно ценио рок застарелости потраживања, јер се ради о накнади штете, па је рок застарелости 3 године по члану 376. ст. 1. ЗОО-а.”

www.legeartis.rs

странака заснован је на бази Уредбе о коришћењу средстава подршке некомерцијалним пољопривредним домаћинствима у 2008. години и сходно чл. 1. и 2. наведене Уредбе циљ је унапређење пољопривреде као остваривање општих друштвених интереса и закључен је у функцији кредитирања пољопривредних произвођача и стварању економских подогности за развијање сеоских газдинстава, па је по правилном закључку првостепеног суда наведени уговорни однос заснован у наведеном циљу и потраживања везано за њега застаревају као потраживања из других уговора.”

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

56

2982/2014 од 15. 1. 2016. године и констатовао повреду права на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. ст. 1. Устава Републике Србије. У образложењу се наводи да је одредбама Устава утврђено да су пред Уставом и законом сви једнаки, као и да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације (члан 21. ст. 1. и 2). Виши судови у републици, као судови последње инстанце су у истој чињеничној и правној ситуацији, заузимали различите ставове везане за застарелост потраживања, што је супротно принципу правне сигурности (Пресуда Европског суда за људска права: Santos Pinto против Португалије од 20. 5.

2008. године и Beian против Румуније од 6. 12. 2007. године и одлука Уставног суда Уж.

107/2007 од 16. 7. 2009). Уставни суд у начелу није надлежан да врши проверу утврђених чињеница и начина на који су редовни судови протумачили позитивно-правне прописе, осим када одлуке тих судова повређују или ускраћују уставна права. Да би се спорни правни однос уопште могао решавати по прописима који регулишу накнаду штете мора да постоји штета или измакла корист која по свом настанку

може бити из уговора, из скривљене (деликтне) штетне радње или настала без обзира на кривицу (проузрокована опасном ствари или делатношћу). У конкретном случају не постоји ниједан од наведених основа за проузроковање штете, јер између страна у спору не постоји уговор, нити је у понашању тужене било противправности, пошто утужени износ подноситељки припада на основу прописа који је донела држава. Самим тим се питање потраживања подноситељке уставне жалбе према туженој мора сагледати кроз примену од­ го­варајућих одредаба ЗОО-а и Уредбе. Уредбом (члан 3) је установљено право на исплату утуженог износа. Дакле, основ спорног потраживања је проистекао из законске облигације, односно облигације проистекле из прописа донетог од стране државе. Имајући у виду основ настанка предметне облигације, Уставни суд указује да одредбама ЗОО-а за остваривање тог права није прописан посебан рок застаревања. У таквој ситуацији, по мишљењу Уставног суда, у циљу правичног пресуђења овог спора, Виши суд у Пожаревцу у оспореној одлуци Гж. бр. 35/14 (13) од 21. 1. 2014. године није ценио могућност

пружања судске заштите подноситељки у границама општег рока застарелости потраживања прописаног одредбом члана 371. ЗОО-а. Из релевантних чињеница се не може извести закључак о правној утемељености става да потраживање подноситељке има основ у проузрокованој штети, а самим тим и да је застарело. Код дилеме да ли ће се у неком случају применити општи или посебан рок застарелости треба имати у виду да се изузеци морају уско тумачити, па ако се примена посебног рока с разлогом доводи у питање, морао би се применити општи рок застарелости. Слични проблеми различите оцене су се јавили у случају захтева за исплату дневница за време проведено у резервном саставу Војске Југославије за време НАТО бомбардовања СРЈ током 1999. године. Према правном схватању Грађанског одељења Врховног суда Србије, које је утврђено на седници одржаној 26. маја 2003. године, надлежност органа управе за поступање по захтеву за остваривање права на накнаду зараде и дневница лицима у резервном саству ВЈ у току НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године не искључује надлежност

Суд има обавезу да поступи по тужби и кад тужилац није навео правни основ тужбеног захтева.

у Београду било произвољно и арбитрарно на штету подносиоца уставне жалбе.” (Одлука Уставног суда Уж. 1890/10 од 7. 2. 2013. године и Уж. 1945/11 од 1. 10. 2014)

(Одлука Уставног суда Уж. 2035/09 од 22. 3. 2012)

И поред изражених ставова Врховног и Уставног суда постојала су различита мишљења и недоумице у поступању судова. Питање надлежности основних судова је расправљено, али је и даље остало питање да ли се ради о дугу, законској облигацији или накнади штете. Од тога је

(Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 4379/13 од 30. 1. 2014)

(2) „Предмет спора у овој парници није утврђивање права на накнаду дневница, већ исплата новчаног износа. Тужбени захтев за исплату дневница за време извршења војне службе у резервном саставу Војске Југославије је законска облигација, чији је дужник тужена, а тужиља је само лице које има потраживање по основу те законске облигације, те како се у конкретном случају ради о исплати новчаног потраживања, односно о имовинскоправном спору из члана 1. ЗПП-а, он спада у судску надлежност.” (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 8407/12 од 15. 5. 2013)

57 lege artis ● АПРИЛ 2016.

„Окружни суд у Београду је у идентичној чињеничној и правној ситуацији различито поступао и на тај начин је подносиоца уставне жалбе довео у битно различит положај. Таква пракса суда супротна је принципу правне сигурности и једнаке заштите права пред судовима. Полазећи од одредбе члана 36. ст. 1. Устава, Уставни суд је оценио да је различитом оценом Окружног суда у Београду, датом поводом исте чињеничне ситуације и истог правног питања повређено право подносиоца на једнаку заштиту права пред судовима. Суд је из исте чињеничне и правне ситуације доносио различите одлуке и то је створило правну несигурност код подносиоца уставне жалбе. Дошло је до арбитрарне примене права на штету подносиоца уставне жалбе.”

зависио успех тужоца у парници с обзиром на различите рокове застарелости за различите правне основе потраживања: (1) „Тужбени захтев се односи на исплату дуга. Предмет спора у овој парници није утврђивање права на накнаду дневница, већ исплата новчаног износа. Надлежност органа управе за поступање по захтеву за остваривање права на накнаду зараде или дневница лицима у резервном саставу Војске Југославије у току НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године не искључује надлежност редовног суда да поступа у парници о имовинскоправном захтеву. Обавеза је суда да узме у обзир свако правно становише по коме тужбени захтев проистиче из утврђеног чињеничног стања.”

www.legeartis.rs

редовног суда да поступа у парници за накнаду штете због незаконитог и неправилног рада државног органа. У случају када орган управе није донео посебно решење о утврђивању права на дневнице, парнични судови не могу одбацити тужбени захтев којим се тражи њихова исплата. Суд има обавезу да поступи по тужби и кад тужилац није навео правни основ тужбеног захтева, а ако је навео, суд није везан за њега (члан 187. ст. 4. ЗПП-а). „Окружни суд у Београду је оспореним решењем укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу подносиоца уставне жалбе. Судови су у другим, истоветним поступцима који су се водили пред истим судом и који су правноснажно окончани пред Окружни судом у Београду као другостепени судом мериторно одлучивали о тужбеним захтевима тужилаца који су се налазили у истоветној чињеничној и правној ситуацији. Судови су у идентичној чињеничној и правној ситуацији различито поступали и на тај начин подносиоца уставне жалбе довели у битно различит положај од онога у коме су били тужиоци у парничним поступцима у којима су судови мериторно одлучивали о идентичним тужбеним захтевима, те је таква пракса супротна праву на једнаку правну заштиту пред судовима, гарантовану чланом 36. ст. 1. Устава. У конкретном случају је закључивање Окружног суда

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

58

(3) „Првостепени суд је погрешно применио материјално право с обзиром на то да се не ради о обавези тужене као законској облигацији да на име дуга исплати тужиоцу тражене дневнице које потражује. Примењује се одредба члана 376. ст.

1. ЗОО-а којом је прописано да потраживање накнаде штете застарева за три године од дана када је оштећени сазнао за штету и за лице које је штету причинило.” (Пресуда Вишег суда у Београду Гж. бр. 3418/15 од 21. 5. 2015)

„Уставни суд је утврдио да је правни основ за доношење оспорене пресуде накнада штете коју је државни орган проузроковао тужицу у вези са вршењем својих функција у смислу члана 172. ст. 1. ЗОО-а. Оцена је Уставног суда да је становиште првостепеног суда да је наступио објективни рок застарелости оваквог потраживања, а што је поврђено и другостепеном пресудом, засновано на одредбама меродавног материјалног закона које су од значаја за одлучивање о спорном правном питању.” (Одлука Уставног суда Уж. бр. 2293/10 од 17. 2. 2011)

ПАРАЛЕЛИЗАМ ПУТЕВА У ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА: УПРАВНИ ПУТ ИЛИ ТУЖБА СУДУ ОПШТЕ НАДЛЕЖНОСТИ?

Одредбом члана 1. Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97, 31/01 и „Сл. гласник РС”, бр. 30/10, у

даљем тексту: ЗУП) је прописано да су по овом закону дужни да поступају државни органи кад у управним стварима, непосредно примењују прописе, решавају о правима, обавезама или правним интересима физичког лица, правног лица или друге странке, као и кад обављају друге послове утврђене овим законом (члан 1). По овом закону дужни су да поступају и предузећа и друге организације кад у вршењу јавних овлашћења која су им поверена законом решавају, односно кад обављају друге послове из члана 1. овог закона (члан 2). Члан 1. ЗПП-а предвиђа да се овим законом уређују правила поступка за пружање судске правне заштите по којим се поступа и одлучује у парницама за решавање спорова насталих поводом повреде права личности и спорова из породичних, радних, привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа, осим спорова за које је посебним законом прописана друга врста поступка. „Предмет спора у овој парници није утврђивање права на накнаду дневница, већ исплата новчаног износа. Надлежност органа управе за поступање по захтеву за остваривање права на накнаду зараде или дневница лицима у резервном саставу Војске Југославије у току НАТО бомбардовање СРЈ током 1999. године, не искључује надлежност редовног суда да

поступа у парници о имовинскоправном захтеву.” (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 4691/12 од 17. 4. 2013)

„Неосновани су наводи тужене да одучивање по захтеву за исплату друге рате средстава подршке некомерцијалним пољопривредним газдинствима не спада у судску надлежност. Утужено потраживање је засновано на непосредној примени Уредбе о коришћењу средства подршке некомерцијалним пољопривредним газдинствима, којом није прописана обавеза органа који одлучује о признању права на коришћење средства подстицаја да донесе појединачни управни акт. Стога се не могу применити одредбе Закона о општем управном поступку и тужилац не може остварити заштиту својих права у управном поступку и евентуално судску заштиту покретањем управног спора. Ради се о спору грађанскоправне природе из члана 1. ЗПП-а за чије решавање је надлежан редован суд у парничном поступку.” (Пресуда Вишег суда у Београду Гж. бр. 8736/15 од 30. 9. 2015)

„Тужиља тужбом није тражила да суд уместо надлежног органа управе донесе појединачни акт којим ће ускладити њену пензију, већ је тражила да се тужени обавеже да јој накнади штету, јер тужиља сматра да јој припада право на пензију у вишем износу од износа који јој тужени месечно исплаћује.

Надлежност суда и рокови застарелости потраживања зависе од правног основа.

„Тужилац тражи судску правну заштиту ради остварења имовинскоправног захтева. Суд пружа правну судску заштиту и одлучује приликом решавања имовинскоправних односа у смислу одредбе 1. ЗПП-а, па је суд надлежан да одлучује о овом тужбеном захтеву. Суд не одлучује о износу који тужиоцу припада у смислу наведене Уредбе, јер је о томе одлуку већ донео надлежни орган управе, а правилност те одлуке није ствар оцене суда у грађанскоправном поступку. У овом поступку суд одлучује о томе да ли је потраживање тужиоца основано, односно да ли постоји основ

(Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 7205/12 од 7. 11. 2012)

Изнета мишљења Врховног суда, Уставног суда и једног дела правне теорије о паралелизму могућих путева остваривања права странака може довести до истовременог вођења поступака пред управним органом, а након тога пред Управним судом и пред судом опште надлежности. Све је чешће у пракси да странке услед дугог трајања управног поступка или неизвесности да ће своје право тим путем остварити, бирају да своје право остварују пред судовима опште надлежности сматрајући да ће на тај начин брже и ефикасније остварити своје захтеве за исплату новчаних износа. То доводи до велике оптерећености судова опште надлежности, повећања трошкова правосуђа, дужег трајања поступака и неефикасности у поступању судова. Као илустрација може послужити и ситуација исплате разлика војних пензија од стране РФ ПИО. Те тужбе су у

претходним годинама изузетно оптеретиле рад Првог основног суда у Београду, Вишег и Апелационог суда у Београду. Паралелно су вођени управни поступци и управни спорови и парнични поступци са истим захтевима, да би на крају РФ ПИО извршио исплату војним пензионерима који су након тога повлачили тужбе или су се одрицали од тужбеног захтева. Овакво поступање судова доводи до повреде права на правично суђење. „Сматраће се да је повређено право на правично суђење зајемчено Уставом ако постоји различито поступање судова и одлучивање истог суда поводом исте чињеничне и правне ситуације, јер је таква пракса суда у погледу заштите права супротна принципу правне сигурности. Уставни суд је полазећи од одредбе члана 32. ст.

1. Устава утврдио да је различитом оценом Окружног суда у Београду, датом тако што је у одређеним случајевима суд правноснажно усвајао тужбени захтев, а у осталим такав захтев одбијао, при потпуно истој чињеничној и правној ситуацији, повређено право подносиоца уставне жалбе на правну сигурност, као елемента права на правично суђење.” (Одлука Уставног суда Уж. 1928/09 од 7. 10. 2010)

59 lege artis ● АПРИЛ 2016.

(Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 1660/13 од 13. 2. 2013)

по коме је тужена дужна да тај износ тужиоцу исплати или такав основ не постоји. Стога је првостепени суд погрешно закључио да није надлежан за решавање овог спора у смислу одредбе члана 16. ст. 2. ЗПП-а.”

www.legeartis.rs

Ако суд утврди да је тужени тужиљи исплаћивао пензију на основу решења којим јој је то право признато и утврђен износ пензије, онда би потраживање тужиље било неосновано, а ако супротно томе тужени тужиљи исплаћује пензију у нижем износу од припадајућег, онда би то био основ за накнаду штете у смислу одредбе члана 172. ст. 1. ЗОО-а. Битна чињеница за одлучивање је решење које је донео надлежни орган управе, јер суд није надлежан нити да признаје право на пензију нити да утврђује износ пензије.”

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

60

Регрес код штета у саобраћају у судској пракси Судска пракса у вези са парницама за регрес код штета у саобраћају прилично је обимна и представља живу материју подложну променама и различитим тумачењима. Текстом који следи обухваћен је само део ове проблематике и то превасходно онај који се односи на право на регрес Гарантног фонда. И у будућности се могу очекивати занимљиви заокрети, посебно у области страначке легитимације, месне надлежности и доспелости регресног захтева

Р

егресни захтеви осигуравајућих друштава и Гарантног фонда, након што су оштећеним (трећим) лицима исплатили накнаду штете, прилично су чести у пракси судова и могу се поделити на оне који свој извор имају у уговору о осигурању од аутоодговорности – када је регресни поверилац осигуравајуће друштво, и на оне, много чешће заступљене у пракси, чији је извор у закону – када је регресни поверилац Гарантни фонд. На спорове по регресном захтеву из саобраћајних удеса примењује се закон о осигурању који је био на снази у време када су осигуравајућа организација или Гарантни фонд исплатили накнаду штете трећем лицу, па се зато паралално примењују Закон о осигурању имовине и лица („Сл. лист СРЈ”, бр. 30/96 ... „Сл. гласник РС”, бр. 93/12, у даљем тексту: ЗОИЛ), који је престао да важи осим одредаба члана 86, а на коме се првенствено заснива овај текст, и

Закон о обавезном осигурању у саобраћају. Важећи Закон о обавезном осигурању у саобраћају („Сл. гласник РС” бр. 51/09, 78/11, 101/11, 93/12 и 7/13) готово на идентичан начин регулише право на регрес Гарантног фонда, као и претходно важећи, већ поменути закон. Осим тога, на ову област се примењује и Закон о облигационим односима (у даљем тексту: ЗОО) који у свом члану 940. наводи да у случају осигурања од одговорности, осигуравач одговара за штету насталу осигураним случајем само ако треће оштећено лице захтева њену накнаду, те да осигуравач сноси, у границама своте осигурања, трошкове спора о осигураниковој одговорности.

ПРАВО НА РЕГРЕС / САДРЖАЈ ПРАВА / ГАРАНТНИ ФОНД

Садржина права истицања регресног захтева по исплати средстава из фонда Гарантног фонда прописана је у чл. 91.

и 92. Закона о обавезном осигурању у саобраћају. Важећим Законом о обавезном осигурању у саобраћају је прописано оснивање Гарантног фонда, и то чланом 73, a затим су прописани послови који спадају у делокруг ове организације, и то чланом 74. Истим чланом је, између осталог, регулисано да у обављању послова прописаних законом Гарантни фонд остварује регресне захтеве у случајевима прописаним истим законом. Одредбом члана 91. ст. 2. даље је прописано да се регресни захтев по исплати осигуране суме, односно накнаде штете остварује од власника моторног возила, ваздухоплова, чамца или другог превозног средства који није закључио уговор о обавезном осигурању, за износ исплаћене накнаде, камату од исплате накнаде и трошкове поступка. Чланом 92. важећег Закона о обавезном осигурању у саобраћају прописано је да се штета због смрти, повреде тела или

ВЕСНА ФИЛИПОВИЋ судија Првог основног суда у Београду и руководилац одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

неосигураног моторног возила; као и члана 105. ст. 2. истог закона, у случају накнаде штете због смрти, повреде тела или нарушавања здравља проузрокованих употребом непознатог возила. Готово идентично регулисање права на регрес садржано је у одредбама 91. и 92. сада важећег Закона о обавезном осигурању у саобраћају. Према наведеним законским одредбама, Гарантни фонд има право регреса само уколико су испуњени законски услови. Право регреса није аутоматско право накнаде штете које прелази на Гарантни фонд, већ се ради о самосталном праву за чије остварење у сваком конкретном случају морају бити испуњени законски услови. У том смислу, Гарантни фонд може остварити право на регрес у односу на власника неосигураног возила у случају када је оштећеном исплаћена штета која је проузрокована употребом непознатог возила. Ако се после исплате утврди које је возило проузроковало штету, тада Гарнтни фонд има право регреса према осигуравачу возила. Одговорност Гарантног фонда не заснива се на уговору о осигурању и зато нема места суброгацији Гарантног фонда

У овом тексту дајемо предност излагању права на регрес Гарантног фонда с обзиром на већу заступљеност у пракси.

61 lege artis ● АПРИЛ 2016.

оштећенима из саобраћајног удеса. Проузроковање штете има за последицу одговорност за ту штету под условима и на начин прописан Законом (чл.

154. и 174. ЗОО-а). Организација за осигурање и Гарантни фонд, након накнаде штете оштећеном лицу, ступају у његова права према лицу одговорном за штету за износ исплаћене накнаде, камату и трошкове, ако није наступила њена обавеза према условима уговора о осигурању од аутоодговорности. У највећем броју спорова у којима је у питању регресно потраживање, пред судом се као тужилац појављује Гарантни фонд, а у мањем броју случајева осигуравајућа друштва. Стога је овај текст заснован првенствено на излагању права на регрес Гарантног фонда. Садржина права истицања регресног захтева по исплати средстава из фонда Удружења осигуравача, односно Гарантног фонда била је прописана чланом 104. ст. 2. Закона о осигурању имовине и лица, у случају накнаде штете проузроковане употребом возила за који није био закључен уговор о обавезном осигурању, и тада се регресни захтев може остварити од власника

www.legeartis.rs

нарушавања здравља, проузрокована употребом непознатог моторног возила, ваздухоплова и чамца, накнађује до износа на који је овим законом ограничена обавеза друштва за осигурање за штету проузроковану употребом тих превозних средстава, на дан настанка штетног догађаја и то из средстава Гарантног фонда. Ставом 3. истог члана прописано је да ако се после накнаде штете установи које је моторно возило, ваздухоплов или чамац проузроковао штету, регресни захтев се остварује према друштву за осигурање са којим је био закључен уговор о обавезном осигурању, за износ исплаћене накнаде, камату од исплате накнаде и трошкове поступка. С друге стране, одредбом члана 29. ст. 2. Закона о обавезном осигурању у саобраћају регулисано је и таксативно набројано у којим случајевима се губи право из осигурања, док је ст. 2. истог члана регулисано да Друштво за осигурање које накнади штету оштећеном лицу ступа у права оштећеног лица према лицу које је одговорно за штету, за износ исплаћене накнаде, камату од исплате накнаде и трошкове поступка. Право на регрес је везано за исплату износа штете

ДРАГАНА МАРЧЕТИЋ судија Првог основног суда која поступа у парничним предметима, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

62

у права и обавезе оштећених лица према лицу које је по ма ком основу одговорно за штету у смислу члана 939. ЗОО-а. У пракси се као спорно појавило питање према ком лицу Гарантни фонд може поставити захтев за исплату регреса: да ли само према власнику возила или и према лицу које је управљало возилом у тренутку штетног догађаја, а када је реч о неосигураном возилу. Ово питање је веома битно у ситуацији када је у питању возило страних регистарских таблица и када није могуће утврдити ко је његов власник. Према одредби члана 99. ЗОИЛ-а, Гарантни фонд чине средства која се образују доприносом организација за осигурање ради економске заштите путника и трећих оштећених лица и тај фонд се користи за накнаду штета проузрокованих употребом неосигураних или непознатих превозних средстава и за накнаду штета проузрокованих употребом моторних возила за које је био закључен уговор о обавезном осигурању са организацијом над којом је отворен стечајни поступак. Штета која је проузрокована употребом моторног возила иностране регистрације, чији се власник није осигурао од аутоодговорности, надокнађује се из Гарантног фонда према члану 97. поменутог закона. Гарантни фонд може остварити право на регрес по члану 104. ст. 2. Закона у односу на власника неосигураног возила, а по

члану 105. ст. 2. Закона (када је исплаћена штета проузрокована употребом непознатог возила, па се после исплате утврди које је возило проузроковало штету и ко је његов осигуравач на дан штетног догађаја), према осигуравачу возила. Стога следи закључак да се Гарантни фонд може наплатити само од власника неосигураног возила, односно да Гарантни фонд нема право на регрес у односу на друга лица одговорна за штету, а самим тим ни према лицу које је управљало моторним возилом у тренутку настанка штетног догађаја. ЗОИЛ не предвиђа алкохолисаност штетника као основ за регрес Гарантног фонда према штетнику. Чињеница да је саобраћајну незгоду тужени по регресној тужби проузроковао под дејством алкохола не омогућава остварење регресног потраживања Гарантног фонда према туженом, с обзиром на то да је одредбама чл. 99–107. ЗОИЛ-а таксативно предвиђено у којим случајевима се тужилац може регресирати од штетника, а у те случајеве не спада алкохолисаност штетника. Судови су у том смислу заузели став да је право истицања регресног захтева по исплати средстава из Фонда тужиоца прописано чланом 104. ст. 2. ЗОИЛ-а и то само у случају накнаде штете проузроковане употребом возила за који није био закључен уговор о обавезном осигурању и тада се регресни захтев може остварити од власника

неосигураног моторног возила, као и чланом 105. ст. 2. истог закона, у случају накнаде штете због смрти, повреде тела или нарушавања здравља проузроковане употребом непознатог возила. Ово због тога што не постоји изричита законска норма којом је прописана могућност Гарантног фонда да оствари право регреса према лицу које је проузроковало саобраћајну незгоду у алкохолисаном стању. Ово становиште се образлаже чињеницом да је основни циљ установљавања Гарантног фонда економска заштита путника и трећих оштећених лица у законом прописаним ситуацијама, те губитак права на регрес тужилац сноси као свој пословни ризик.

ОСИГУРАВАЈУЋА ДРУШТВА

Под одређеним условима, право регреса имају, такође, и осигуравајућа друштва у односу на физичка лица, возаче и то кроз губитак права осигурања. Организације за осигурање (осигуравајућа друштва) у случају када накнаде штету оштећеним лицима из штетног догађаја (за разлику од Гарантног фонда) ступају у права оштећеног према лицу које је одговорно за штету. То право је прописано одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима (ЗОБС) и Условима за осигурање власника, односно корисника моторних и прикључних возила од одговорности од штете причињене

Гарантни фонд се може наплатити само од власника неосигураног возила и нема право на регрес у односу на друга лица одговорна за штету, па ни према лицу које је управљало моторним возилом у тренутку настанка штетног догађаја.

Ово заправо значи да када настане неки од ових случајева, осигуравајућа организација

која трећем оштећеном лицу исплати накнаду штете има право на регрес од осигураника и возача за накнаду коју је исплатила.

ПОЈАМ НЕОСИГУРАНОГ ВОЗИЛА

У пракси се као спорно појавило питање тумачења појма „неосигурано возило”. Наиме, ретки су, али могући, случајеви да је полиса издата од одређеног датума једне године са роком важења до истог датума следеће године, а да је штетни догађај настао на датум када је издата полиса и од ког датума је наведено да полиса важи. У тим случајевима се јавило као спорно питање да ли је за насталу штету одговоран Гарантни фонд, ако се заузме став да се ради о неосигураном возилу, или је одговорно Осигуравајуће друштво, ако се заузме став да се ради о осигураном возилу. Ову дилему разрешава члан 922. ст. 1. ЗОО-а који прописује да ако другачије није уговорено, уговор о осигурању производи своје дејство почев

63 lege artis ● АПРИЛ 2016.

2) уколико осигураник управља возилом без возачке дозволе, или без прописане дозволе за одређену врсту возила, као и кад му је одузета возачка дозвола или му је изречена мера безбедности, односно заштитна мера забране управљања моторним возилом, осим у случају управљања возилом за време обуке за стицање возачке дозволе по законским прописима за такву врсту возила (возач који код себе тренутно нема возачку дозволу или ју је изгубио, или му је дозвола истекла, не сматра се неовлашћеним возачем и према њему се не може изрицати регресни захтев); 3) ако је возач напустио лице места и тиме онемогућио утврђивање постојања или непостојања конзумирања алкохола, будући да се сматра да је возач под дејством алкохола или наркотика ако самовољно напусти место незгоде, односно избегне тестирање.

www.legeartis.rs

трећим лицима. Исти Услови су саставни део полисе осигурања и јављају се у правном промету као саставни део уговора о осигурању, као сагласност воља уговорних страна при закључењу уговора о обавезном осигурању у саобраћају, које прихватају обе уговорне стране и упознате су са њима.

Oдредбом члана 108. важећег Закона о обавезном осигурању, између осталог, прописано је да су друштва за осигурање која обављају послове осигурања од аутоодговорности дужна да примењују заједничке услове осигурања. У том смислу, сва осигуравајућа друштва имају Условима прописане ситуације које доводе до губитка права из осигурања и кад је обавеза осигуравача да накнади штету искључена у таксативно прописаним случајевима, а то су: 1) уколико је штета причињена од возача у стању под утицајем алкохола, дроге или других наркотика, а стање у коме се наведено лице налазило је у узрочно-последичној вези са насталом штетом;

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

64

од двадесет четвртог часа дана који је у полиси означен као дан почетка трајања осигурања, па све до свршетка последњег дана рока за који је осигурање уговорено. Стога је у таквим случајевима за штету одговоран Гарантни фонд, који има право регреса надокнађене штете према власнику возила којим је изазван штетни догађај у саобраћају, јер се ради о неосигураном возилу.

ВЛАСНИК ВОЗИЛА

У пракси се много чешће као спорно јавља питање тумачења појма „власник возила”. Наиме, неспорно је власништво на возилу уколико је власник возила исто лице на које је возило и регистровано, односно на које гласи саобраћајна дозвола. У пракси се појавио проблем тумачења овог појма у случајевима кад је власник на кога је возило регистровано продао возило другом лицу, а није пренео регистрацију на то друго лице, било да се ради о писменом уговору о купопродаји возила или је возило продато усменим уговором о купопродаји, а у оба случаја возило с документима предато купцу и купац исплатио купопродајну цену.

Кроз један број судских одлука заузет је став да се лице на које је возило регистровано има сматрати власником возила. Овакво становиште се образлаже ставом да саобраћајна дозвола у смислу одредбе члана 238. ЗПП-а представља јавну исправу којом се доказује истинитост онога што се у њој потврђује или одређује. Супротно овом ставу, у неким скоријим одлукама заступљено је мишљење да се лице на кога је возило осигурано може ослободити обавезе по регресном захтеву уколико докаже да је возило у време настанка штетног догађаја било отуђено – продато трећем лицу, иако није извршен званични пренос возила кроз податке у саобраћајној дозволи, већ је купац возила истим управљао на основу овлашћења издатог од ранијег власника, дакле, оног на кога је возило регистровано. Овај став се заснива на схватању да је моторно возило покретна ствар на којој се, сходно члану 34. Закона о основама својинскоправних односа, на основу правног посла право својине стиче предајом те ствари у државину стицаоца, а имајући

у виду да је возило покретна ствар за чији промет није потребна посебна форма уговора. Заговорници овог становишта сматрају да уколико се у поступку утврди да је возило продато било писменим било усменим уговором, да је исплаћена купопродајна цена, да је возило заједно са свим документима, свим примерцима кључева и пуномоћјем предато купцу, тада се има сматрати да је власништво на возилу пренето на купца, те да је купац власник возила у време штетног догађаја.

ОБИМ ПРАВА

Поставља се питање да ли Гарантни фонд ступа у права и обавезе осигуравача над којим је отворен стечајни поступак према лицима која су одговорна за штету која је надокнађена оштећенима. Гарантни фонд није сукцесор осигуравача и на њега не прелази право осигуравача на регрес. Одговорност Гарантног фонда се не заснива на уговору о осигурању и зато нема места суброгацији Гарантног фонда у права и обавезе оштећених лица према лицу које је по ма ком основу одговорно за штету у смислу члана 939. ЗОО-а.

Кроз један број судских одлука заузет је став да се лице на које је возило регистровано има сматрати власником возила.

208. ЗОО-а и праву испуниоца солидарне обавезе на регрес у односу на остале солидарне дужнике из чл. 423. и 424. ЗОО-а је искључена одредбама из члана 99–106. ЗОИЛ-а, тако да околност што су штетник, власник возила и тужилац Гарантни фонд правоснажном судском пресудом солидарно обавезани да накнаде штету трећим лицима нема значаја у случају потраживања права на регрес Гарантног фонда према штетнику и власнику возила. У одређеним случајевима, мада ређим у пракси, регресни захтев је постављен од стране власника возила према возачу који је скривио саобраћајни удес. У тим случајевима је потребно утврдити степен кривице лица одговорног за саобраћајни удес, од чега зависи и право на регрес власника возила. У случају када је саобраћајни удес изазван радњама возача и причињена штета на возилу и нематеријална штета трећим лицима, за које радње је возач правоснажном кривичном пресудом осуђен за кривично дело – тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, тужилац као власник предметног возила којим је управљао тужени нема право регреса према возачу као туженом, јер је возач штету проузроковао непажњом, а не скривљеном намером или крајњом непажњом, у смислу одредбе члана 172. ст. 2. ЗОО-а. У оваквим случајевима, за постојање права на регрес неопходно је да је штетник

65 lege artis ● АПРИЛ 2016.

Даље, пракса је стала на становиште да у ситуацији када је возило било осигурано код осигуравача над којим је отворен стечајни поступак и возилом управљало лице које није имало положен возачки испит нити возачку дозволу, те су правоснажном пресудом обавезани Гарантни фонд, власник возила и возач да оштећенима надокнаде штету, а Гарантни фонд је измирио своју обавезу према оштећенима, али није обавестио остале тужене о извршеној исплати, нити их је пре подношења тужбе позвао да плате регрес, Гарантни фонд као испунилац солидарне обавезе по правоснажној пресуди нема право на регрес у односу на тужене, јер исплатом штете из средстава Гарантног фонда тужилац није ступио у права АД за осигурање над којим је отворен поступак стечаја према туженима као лицима одговорним за штету по другим различитим основама. Према члану 940. ЗОО-а, осигуравач одговара за штету коју осигураник проузрокује трећем лицу и то у границама одговорности свог осигураника и у границама своте осигурања. Одговорност Гарантног фонда се не заснива на уговору о осигурању и стога се тај пропис не може примењивати на међусобни однос лица одговорног за штету и Гарантног фонда, након исплате накнаде трећим оштећеним лицима. Примена општег прописа о регресу исплатиоца из члана

www.legeartis.rs

Као што је већ наведено, Закон прописује случајеве права на наплату штете од Гарантног фонда од стране оштећених и то кад је штета проузрокована употребом моторног возила за које није био закључен уговор о обавезном осигурању, за накнаду штете због смрти, повреде тела и нарушавања здравља проузрокованих употребом непознатог моторног возила и за накнаде штете проузроковане употребом моторног возила за које јесте закључен уговор о обавезном осигурању, али са организацијом за осигурање над којом је отворен стечајни поступак. Међутим, право истицања регресног захтева по исплати из средстава Гарантног фонда прописано је само за случајеве накнаде штете проузроковане употребом моторног возила за који није био закључен уговор о обавезном осигурању и за случај накнаде штете проузроковане употребом непознатог моторног возила, али не и за случај исплате накнаде штете проузроковане употребом моторног возила за које је закључен уговор о обавезном осигурању са организацијом за осигурање над којом је закључен стечајни поступак. Стога, испуњавајући своју законску обавезу, Гарантни фонд нема право на регрес износа који је исплатио на име накнаде штете оштећеном у саобраћајној незгоди проузрокованој возилом осигураним код организације за осигурање над којом је отворен стечајни поступак.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

66

поступао с намером или крајњом непажњом као квалификованим обликом непажње.

ИНТЕРВЕНЦИЈСКО ДЕЈСТВО ПРЕСУДЕ И РЕГРЕСНО ПОТРАЖИВАЊЕ

Дејство правоснажне судске одлуке по којој је осигуравајуће друштво обавезано да исплати накнаду штете тужиоцима као оштећеним лицима у саобраћајном удесу, зависи од тога да ли је одговорно лице за исти саобраћајни удес учествовало и позвано да учествује у том поступку. Наиме, пресуда која је донесена у парници у којој се једној парничној странки (најчешће туженом осигуравајућем друштву) придружило лице за које је утврђено да је одговорно за насталу штету из саобраћајног удеса и то као умешач, производи према том умешачу специфично правно дејство које наступа у каснијем парничном поступку који против умешача као туженог покреће осигуравајуће друштво које је накнадило штету оштећенима из претходне парнице по правоснажној судској одлуци. Интервенцијско дејство пресуде се манифестује у чињеници да у новој парници између странке и умешача који јој се придружио у ранијој парници умешач не може да оспорава утврђено чињенично стање, као и правне квалификације садржане у образложењу правоснажне пресуде, нити утврђену

висину накнаде штете. Наиме, у парници по регресном потраживању тужени који је учествовао као умешач у претходно вођеном поступку по истом штетном догађају не може да оспорава основ и висину потраживања исплаћене накнаде штете која је предмет регресног потраживања, нити може да оспорава утврђено чињенично стање и заузет став суда по питању основа и висине утврђене накнаде штете. Чињенична и правна оцена се у регресној парници имају узети као утврђене, суд је по регресној тужби везан истима из претходне парнице и на основу њих одлучује о регресном потраживању. Сматрамо да исту последицу има и ситуација кад је на предлог једне од парничних страна у одштетној парници регресни дужник позван да узме учешће у тој парници, а он обавести суд да одбија да се придружи једној од парничних страна као умешач, или уредно прими позив и налог за изјашњење о предлогу за мешање, а на исти се у остављеном року не изјасни. Уколико одговорно лице у парници по тужби оштећених према осигуравајућем друштву и другим лицима по другој врсти одговорности (на пример, власнику возила као правном лицу) није било позвано да узме учешће као умешач на страни једне од парничних странака, тада таква пресуда нема интервенцијско дејство у парници по регресном захтеву

према умешачу у улози туженог. Наиме, пропуштање да се одговорно лице за саобраћајни удес обавести да се води спор за накнаду штете из истог штетног догађаја нема за последицу губитак права на регрес, али регресни поверилац тиме губи тзв. интервенцијско дејство пресуде на основу које је он извршио исплату штете оштећенима. У тој ситуацији, у накнадном поступку, регресни дужник може против регресног повериоца истицати све приговоре које регресни поверилац није истицао као тужени у претходној парници. Регресни дужник као тужени може у парници по регресној тужби доказивати другачије чињенично стање и висину потраживања у мањем износу од исплаћеног од стране регресног повериоца оштећенима по правоснажној пресуди.

ПАСИВНА ЛЕГИТИМАЦИЈА И ПРАВО НА РЕГРЕС

Регресни захтев се може поставити у односу на власника неосигураног возила којим је изазван саобраћајни удес који је узрочник настанка штете коју је Гарантни фонд надокнадио трећим лицима. У пракси се као спорно поставило питање пасивне легитимације у одређеним специфичним случајевима. Па тако, поставља се питање права на регресно потраживање код штете која је проузрокована употребом војног

Гарантни фонд нема право на регрес износа који је исплатио на име накнаде штете оштећеном у саобраћајној незгоди проузрокованој возилом осигураним код организације за осигурање над којом је отворен стечајни поступак. (потврду) о осигурању и она им служи као доказ да је закључен уговор о осигурању од одговорности, које је признато и у земљи у коју возило улази. Уколико тужени према коме Гарантни фонд има право регреса не приложи међународну карту и како је Биро зелене карте предмет по основу неосигураног возила пребацио у Гарантни фонд, то Гарантни фонд има право регреса према туженом јер се има сматрати да се ради о неосигураном возилу. Исто тако, уколико је правоснажном пресудом Гарантни фонд обавезан да накнади штету возачу теретног моторног возила, и трећим оштећеним лицима, а за које лице је правоснажном пресудом утврђена одговорност за штетни догађај, то нема основа за регресну одговорност возача теретног моторног возила према Гарантном фонду јер исто није власник возила у тренутку штетног догађаја. У одређеним случајевима, регресни захтев се поставља од стране штетника из штетног догађаја, који је надокнадио

67 lege artis ● АПРИЛ 2016.

услова за примену општег прописа о суброгацији из члана 300. ЗОО-а. Следеће спорно питање јавља се у случају права на регрес код возила са међународним осигурањем – „зеленом картом”. Гарантни фонд има право регреса према лицу, власнику које је управљало возилом страних регистарских ознака и које је поседовало „зелену карту” уколико исто у поступку не достави доказ о осигуравачу код кога је возило било осигурано на дан штетног догађаја. Наиме, међународна карта осигуравања не представља уговор о осигурању, већ само потврду о постојању осигуравајућег покрића, доказујући постојање управо оног покрића које прописује правни систем земље у коју ималац „зелене карте” улази моторним возилом, при чему је једино битно да је у моменту удеса међународна карта у важности. Ради олакшаног кретања возила преко граница разних земаља, осигуравајуће организације издају својим осигураницима међународну карту

www.legeartis.rs

моторног возила. Када је штета настала за време важења ЗОИЛ-а, а штета је проузрокована употребом војног возила, такво возило не спада у категорију возила за које је власник, односно корисник, дужан да закључи уговор о обавезном осигурању. Одредбом члана 78. тог Закона било је прописано да се законске одредбе о обавезном осигурању не односе на Војску Југославије. У таквим случајевима Република Србија – Министарство одбране није било дужно да закључи уговор о обавезном осигурању, па ни Гарантни фонд није имао обавезу да, у смислу одредбе члана 104. ст. 1. ЗОИЛ-а, из средстава Гарантног фонда исплати накнаду трећем лицу, због чега је регресни захтев у односу на Републику Србију неоснован. У таквим случајевима је штета била проузрокована војним возилом које не подлеже обавезном осигурању, па није постојала законска обавеза Гарантног фонда да трећем оштећеном лицу исплати накнаду из средстава Гарантног фонда, због чега није било ни

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

68

штету према правоснажној судској одлуци оштећенима, а према Гарантном фонду. У овим случајевима се Гарантни фонд појављује у улози туженог. Возило власништво тужиоца, у време штетног догађаја је било осигурано код осигуравајућег друштва над којим је отворен и закључен стечајни поступак, а тужилац против Удружења осигуравача Србије – Гарантног фонда регресним захтевом потражује исплаћени новчани износ са каматом од дана када су наведени износи исплаћени оштећенима. Штетник не спада у круг путника и трећих оштећених лица, из чега произилази да он нема право на накнаду штете од Гарантног фонда. Штетник има право регреса само према свом осигуравачу, а трећа оштећена лица имају право на накнаду штете како према осигуравачу штетника, тако и према Гарантном фонду под условима из члана 106. ЗОИЛ-а, у случају кад је над осигуравачем штетника отворен поступак стечаја. Штетник нема право регреса према

Гарантном фонду за штету коју је исплатио оштећеном лицу, јер Гарантни фонд није правни следбеник његовог осигуравача, већ представља посебну организацију чије су пословање, овлашћење и обавезе регулисани посебним одредбама ЗОИЛ-а.

ЗАСТАРЕЛОСТ

Приликом оцене застарелости потраживања у односу на Гарантни фонд, у пракси се поставило питање да ли су рокови застаревања потраживања повериоца из штетног захтева који се имају рачунати према осигуравајућем друштву исти као и према Гарантном фонду ако је над истим друштвом отворен поступак стечаја. Ово из разлога јер је основ потраживања различит. Тужилац као лице које је претрпело штету у саобраћајној незгоди изазваној од стране возача возила које је било осигурано код осигуравајућег друштва, које је престало да постоји закључењем стечаја после ступања на снагу релевантног закона, има право да захтева накнаду

штете од Гарантног фонда и то у висини штете која није накнађена из стечајне масе. Према осигуравајућем друштву потраживање накнаде нематеријалне штете застарева у року застарелости из члана 376. ЗОО-а (трогодишњи рок застарелости за сваки вид нематеријалне штете). Одговорност Гарантног фонда, у смислу члана 106. ЗОИЛ-а, активира се тек закључењем стечаја над тим друштвом, односно одговорност Гарантног фонда је супсидијарна у односу на одговорност осигуравајућег друштва, иако се ради о одговорности из истог штетног догађаја. Стога, ако је у односу на осигуравајуће друштво над којим је отворен поступак стечаја застарело потраживање накнаде штете, застарело је и потраживање накнаде штете у односу на Гарантни фонд као супсидијарног дужника. У оваквој врсти потраживања, за утврђење је релевантна чињеница када је доспевао сваки од видова нематеријалне штете које тужилац потражује у парничном поступку, те да ли

Регресно потраживање Гарантног фонда према штетнику за износ који је оштећеном надокнадио штету коју је исти претрпео у наведеном удесу застарева у општем року застарелости од 10 година.

надокнадио штету коју је исти претрпео у наведеном удесу застарева у општем року застарелости од 10 година, а не у року застарелости од 3 године (субјективном) и 5 година (објективном), а који је Законом о облигационим односима прописан за застарелост потраживања накнаде штете. Ово стога јер основ потраживања Гарантног фонда према туженом као штетнику није уговор о осигурању, већ дуг на име регресног захтева за исплату накнађене штете проузроковане употребом моторног возила чији власник није закључио уговор о обавезном осигурању у саобраћају. У пракси се појавило више различитих одлука по питању надлежности домаћег суда по регресном захтеву тужиоца Гарантног фонда против физичког лица које је држављанин друге државе, односно ради исплате дуга по основу регреса. Ако је штета у конкретном случају настала на територији друге државе (на пример, Црне Горе), а тужени је лице с пребивалиштем у тој другој држави и није пристало на надлежност суда Републике Србије, јер на тужбу у остављеном року од 30 дана није одговорило, то се првостепени суд, у смислу члана 16. ст. 3. ЗПП-а и чл. 46, 50–53. Закона о решавању сукоба закона с прописима других земаља, треба огласити апсолутно ненадлежним и тужбу одбацити. Чланом 50. Закона

69 lege artis ● АПРИЛ 2016.

НАДЛЕЖНОСТ

о решавању сукоба закона са прописима других земаља прописано је да, када надлежност суда РС зависи од пристанка туженог да суди суд Републике Србије, сматра се да је тужени дао пристанак подношењем одговора на тужбу, односно приговора на платни налог, а није оспорио надлежност или се упустио у расправљање. Уколико тужени коме је тужба уредно уручена не поднесе одговор на тужбу нити се упусти у расправљање, има се сматрати да није пристао на надлежност суда РС. Када је у питању одлучивање по питању месне надлежности основног суда, у пракси је у дужем временском периоду било различитих одлука како првостепеног основног суда, тако и жалбених судова, по питању месне надлежности код потраживања по основу регреса. Па тако, постоји одређени број судских одлука у којима је исказан став да се месна надлежност суда у поступку о регресним захтевима по основу накнаде штете, против регресних дужника, одређује како према општој месној надлежности и то према месту пребивалишта туженог, тако и према месту где је штетна радња извршена и штетна последица наступила за оштећеног. Одредбом члана 44. ЗПП-а прописано је да је за суђење у споровима због вануговорне одговорности за штету, поред суда опште месне надлежности, надлежан и суд на

www.legeartis.rs

је истекао трогодишњи субјективни, односно петогодишњи објективни рок застарелости од доспелости до подношења захтева према Гарантном фонду као супсидијарном дужнику. Међутим, када је у питању регресно потраживање Гарантног фонда према штетнику, односно лицу које је одговорно за саобраћајни удес којим је треће лице претрпело штету (а коју је Гарантни фонд надокнадио у неком претходном поступку), ту се Гарантни фонд појављује у супротној улози од претходног примера и то у улози тужиоца. У тој ситуацији се различито има рачунати рок застарелости из регресног потраживања. Наиме, кад је тужилац Гарантни фонд, тада основ потраживања није уговор о осигурању, већ је основ потраживања дуг на име регресног захтева за исплату накнађене штете проузроковане употребом моторног возила чији власник није закључио уговор о обавезном осигурању. Основ потраживања тужиоца Гарантног фонда није накнада штете из штетног догађаја коју је претрпео оштећени, већ је основ потраживања дуг проистекао из законске обавезе у смислу одредбе члана 104. ст. 2. ЗОИЛ-а, па се застарелост цени у смислу одредбе члана 371. ЗОО-а, а не у смислу одредбе из члана 376. ст. 1. и 2. истог закона. Стога регресно потраживање Гарантног фонда према штетнику за износ који је оштећеном

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

70

чијем је подручју штетна радња извршена или суд на чијем је подручју штетна последица наступила. Отуд и став да се при одлучивању о месној надлежности суда имају ценити напред наведене околности на основу којих се одређује месна надлежност суда у поступку о регресном захтеву по основу накнаде штете. У пракси се као спорно појавило питање да ли се може сматрати да је штета за тужиоца (Гарантни фонд) наступила према седишту тужиоца тиме што је из својих средстава извршио исплату оштећеном лицу, након чега је поднет регресни захтев према одговорном. Ово становиште се заснива на ставу да се Гарантни фонд или осигуравајућа друштва јављају као регресни повериоци према регресним дужницима, па сходно томе немају самостално право на накнаду штете, јер би то значило да у том истом случају постоје две штете, по основу истог штетног догађаја исте врсте, а што је правно немогуће. И зато околности на којима се може засновати месна надлежност у спору по њиховом регресном захтеву, поред опште месне надлежности, јесу и место настанка штете или место наступања штетне последице, везано за штетни догађај и оштећеног у чију корист је извршена исплата, која се по регресној тужби и потражује. Овакав став у великој мери утиче на одређивање месно надлежног суда када се, на пример, штета десила

у једном граду, оба учесника и оштећени и штетник имају пребивалиште у том граду, тужени је пресудом Општинског суда у дотичном граду оглашен кривим и пресудом истог суда обавезан да оштећеној исплати накнаду нематеријалне штете. Тужилац, Гарантни фонд, је оштећеној исплатио износ накнаде штете. У том случају, тужилац има право да парнични поступак по регресној тужби покрене пред основним судом у Београду, где је регистровано седиште Фонда. Овакав правни став је изражен у више одлука Врховног касационог суда којима је одлучивано о изазваном сукобу надлежности, где је надлежност установљивана према седишту тужиоца, Гарантног фонда, у складу са цитираним чланом 44. ЗПП-а, с образложењем да се ради о регресној тужби против регресног дужника-штетника, да је штетна последица за тужиоца настала у Београду, јер је до умањења његове имовине дошло исплатом штете оштећеном лицу са рачуна тужиоца у Београду, где је и његово седиште. Применом члана 44. ст. 1. Закона о парничном поступку, тужилац има право избора месно надлежног суда, што је учинио подношењем тужбе суду у Београду, па је за суђење у овом спору месно надлежан Трећи основни суд у Београду с oбзиром на то да се седиште Гарантног фонда налази на територији општине Нови Београд.

ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ У ВЕЗИ СА СТЕЧАЈНИМ ПОСТУПКОМ НАД ОСИГУРАВАЈУЋИМ ДРУШТВОМ И ОДГОВОРНОСТ ГАРАНТНОГ ФОНДА У ситуацији када тужилац као оштећено лице тужбеним захтевом потражује накнаду штете коју је претрпело у саобраћајном удесу који је скривило лице које је у парници првотужени и то возилом осигураним код друготуженог, над којим је у току парничног поступка отворен стечајни поступак, а за штету која проистекне из уговора о обавезном осигурању закљученим са друготуженим, која није накнађена из стечајне масе, одговара Гарантни фонд на кога је тужба проширена као трећетуженог. У таквој ситуацији су сви тужени солидарни дужници накнаде штете коју је претрпео тужилац, а која солидарност се заснива на законским одредбама из чл. 178. и 941. ЗОО-а, те члана 106. ЗОИЛ-а, при чему сваки од тужених има различит основ и услов обавезе, али све троје сходно одредби члана 414. ЗОО-а тужиоцу одговарају за целу обавезу и тужилац може захтевати испуњење обавезе накнаде штете од сваког од солидарних дужника све док она не буде потпуно испуњена. У овој ситуацији тужилац своје потраживање накнаде штете може наплатити од било кога од тужених као солидарних дужника, а висина

КАМАТА У СПОРУ НАКНАДЕ ШТЕТЕ ПО ОСНОВУ РЕГРЕСА

У пракси се као спорно поставило питање од када Гарантни фонд има право на камату по основу регресног потраживања. Да ли је то од момента кад је регресног

дужника позвао да испуни регресну обавезу, да ли је то од момента кад је истекао рок остављен регресном дужнику по опомени пред утужење (позива за испуњење обавезе) за добровољно испуњење регресне обавезе, да ли је то од момента кад је поднео тужбу суду или је то од момента кад је извршио обавезу према оштећеном, а који износ потражује исплатом регреса. Више година је важио став и доношене су бројне пресуде према којима осигуравач има право на камату на исплаћено утужено регресно потраживање почев од дана када је туженог као регресног обвезника позвао да испуни обавезу на начин одређен чланом 324. ст. 2. ЗОО-а, а ако то није учинио почев од дана подношења тужбе суду. Тај правни став је образлаган одредбом члана 939. ст. 1. ЗОО-а којим је прописано да сва осигураникова права према лицу које је по том основу одговорно

за штету, исплатом накнаде из осигурања прелазе на осигуравача по самом закону, до висине исплаћене накнаде. Мeђутим Врховни касациони суд је на својој седници од 3. 3. 2015. године заузео став да је регресно потраживање доспело даном исплате накнаде штете трећем лицу, од када тече камата у односу на регресног дужника. Сматрамо да се овакав став може с успехом бранити само у случају да је регресни дужник у време исплате накнаде штете имао или је могао имати сазнања о овој исплати, на пример, тако што је као умешач или тужени учествовао у поступку који је оштећени водио против осигуравача, или је био позван да као умешач у њему учествује. Међутим, уколико није имао сазнања о овој чињеници, неправедно је да регресни дужник сноси камату за дуг по основу регреса о коме није имао сазнања, пре него што је позван да исти регресира исплатиоцу.

71 lege artis ● АПРИЛ 2016.

намиреног потраживања из стечајне масе друготуженог биће од утицаја једино у поступку остваривања права испуниоца на накнаду – регрес из члана 423. ЗОО-а. Висина намирења тужиоца у стечајном поступку који је отворен над друготуженим осигуравајућим друштвом не представља претходно питање у смислу одредбе члана 12. Закона о парничном поступку за утврђивање висине накнаде штете и обавезе тужених да исту накнаде тужиоцу с обзиром на то да сходно одредби члана 414. ЗОО-а сваки од тужених појединачно одговара за целокупну обавезу према тужиоцу.

www.legeartis.rs

Интервенцијско дејство пресуде се огледа у чињеници да у новој парници између странке и умешача који јој се придружио у ранијој парници умешач не може да оспорава утврђено чињенично стање, као и правне квалификације садржане у образложењу правоснажне пресуде, нити утврђену висину накнаде штете.

КАЛЕНДАР важења правних аката

Kaлендар важења правних аката

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

72

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ или се одложено примењују у целости или у делу: ● Правилник о изменама и допунама Правилника о поступку издавања пријаве рођења детета и обрасцу пријаве рођења детета у здравственој установи, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио је на снагу 13. 2. 2016. године – примењује се од 11. априла 2016. године ● Правилник о поморским и бродарским књижицама и дозволама за укрцавање, објављен у „Сл. листу СФРЈ”, бр. 13/81 од 6. 3. 1981. године. Дана 1. 2. 2011. године у ЦГ, престала примена одредбе члана 6. ст. 1, чл. 7. и 12. и одредаба чл. 16, 20, 21. и 22. у делу који се односи на поморске књижице и дозволе за укрцавање. Дана 15. 5. 2013. године престао да важи у РС, осим одредаба које се односе на поморску књижицу, односно дозволу за укрцавање за чланове посаде поморских бродова.

– престаје да важи 15. априла 2016. године ● Правилник о поморским књижицама и дозволама за укрцавање, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 12/16 од 12. 2. 2016. године, а ступио је на снагу 20. 2. 2016. године – примењује се од 15. априла 2016. године ● Закон о државној управи, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 20/92, 6/93 – Одлука УС РС, 48/93, 53/93 – други закон, 67/93 – други закон, 48/94 – други закон, 49/99 – други закон. 79/05 – други закон (престао да важи 24. 9. 2005. године, изузев одредаба чл. 22–37. и члана 92), 101/05 – други закон и 87/11 – други закон (29. 11. 2011. године престале су да важе одредбе чл. 34–37.) и 36/15 – други закон – одредбе чл. 22–33. и члан 92. престају да важе 29. априла 2016. године ● Закон о инспекцијском надзору, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 36/15 од 21. 4. 2015. године, а ступио је на снагу 29. 4. 2015. године – примењује се истеком рока од 12 месеци од дана ступања на снагу, осим одредаба којима се уређују нерегистровани субјекти и поступање према нерегистрованим субјектима прописаних чланом 3. тач. 4), чланом 4. ст. 7, чланом 5. ст. 3, чланом 10. ст. 4, чланом 11. ст. 2. и 3, чланом 22, чл. 33. и 34, чланом 41. ст. 3, чланом 44. ст. 2. тач. 5) и чланом 57, које се примењују истеком рока од три месеца од дана ступања на снагу овог закона, и чланом 30. ст. 1, 2. и 4, које се примењују истеком рока од пет месеци од дана ступања на снагу овог закона наставак на следећој страни

→

● Правилник о начину вођења и упису у евиденцију представника иностраних медија и дописништава иностраних медија, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 21/16 од 4. 3. 2016. године – ступа на снагу 1. маја 2016. године

● Закон о оглашавању, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 79/05 и 83/14 – други закон.

– престаје да важи 6. маја 2016. године ● Закон о оглашавању, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 6/16 од 28. 1. 2016. године, а ступио је на снагу 5. 2. 2016. године – примењује се од 6. маја 2016. године

● Закон о електронским медијима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 83/14 и 6/16 – други закон.

– одредбе члана 4. тач. 12–16), чл. 56–59, члана 67, члана 111. ст. 1. тач. 2–4) и тач. 6), и члана 111. ст. 2. тач. 2–4) и тач. 6) – престају да важе 6. маја 2016. године

73 lege artis ● АПРИЛ 2016.

● Закон о заштити потрошача, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 62/14 и 6/16 – други закон.

– члан 11. престаје да важи 6. маја 2016. године

www.legeartis.rs

● Правилник о начину вођења и упису у евиденцију представника иностраних медија и дописништава иностраних медија, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 126/14 од 19. 11.

2014. године, а ступио је на снагу 27. 11. 2014. године – престаје да важи 1. маја 2016. године

порези и акцизе

Измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

74

Основни разлог за доношење овог закона јесте олакшавање пословања пореских обвезника, у циљу превазилажења потешкоћа са којима су се суочили у претходном периоду, а самим тим и омогућавање измиривања њихових пореских обавеза у ближој будућности. Тиме се стварају услови и за очување нивоа социјалне заштите најугроженијих слојева друштва и даљег подстицања привредних активности

Н

ародна скупштина Републике Србије на седници Шестог ванредног заседања у 2016. години, 24. фебруара 2016. године донела је Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (у даљем тексту: Закон), који је објављен у „Службеном гласнику Републике Србије”, бр. 15/16 и ступио је на снагу 4. марта 2016. године.

Преглед најважнијих одредаба

Једна од усвојених измена односи се на обавезу Пореске управе да на својој интернет страни објављује име и презиме, ПИБ и износ пореског дуга пореских дужника. Дефинисано је да те податке Пореска управа објављује два пута годишње, уместо квартално, будући да код поступка утврђивања обавезе и њене коначности протекне дужи временски период

од три месеца (жалба, одлагање извршења), те се на тај начин не постиже првобитно предвиђена сврха прописивања ове норме у смислу ажурности пореског обвезника у испуњавању обавеза. Поред случајева прописаних у члану 26. ст. 2. тач. 1–4) Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 и 112/15, у даљем тексту: ЗПППА), Пореска управа, према новим законским решењима, не може доделити ПИБ ни у ситуацијама када је оснивачима – правним лицима и предузетницима, правним лицима насталим статусном променом издвајања уз оснивање, као и предузетницима, привремено одузет ПИБ у складу са ЗПППА-ом.

Осим тога, Пореска управа ће решењем одузимати додељени ПИБ и у случајевима када је пореском обвезнику наложена забрана располагања новчаним средствима преко рачуна пореског обвезника отвореног код банке сходно одредбама чл.

66. и 87. ЗПППА, под условом да та забрана траје дуже од годину дана. Предметна одредба примењује се на решења којима је одређена забрана располагања новчаним средствима преко рачуна пореског обвезника отвореног код банке, а која су донета након ступања на снагу Закона. Законом се, између осталог, прописује да се уз испуњење прописаних услова може обезбедити одлагање плаћања дугованог пореза под повољнијим условима од важећих, као и могућност отписа обрачунате, а неплаћене камате, када је реч о јавним приходима који су доспели за плаћање до дана ступања на

ИГОР ЖИВКОВСКИ адвокат, мастер права, специјалиста за област пореског саветовања porezi.akcize@legeartis.rs

наведеног износа у који се урачунава и износ припадајуће камате на тај део дуга. Порески обвезник може и пре истека рока плаћања дугованог пореза на рате, у склaду са Законом, да исплати дуговани порез у потпуности, чиме му се отписује целокупна камата на тај дуг. Захтев се може поднети почев од првог дана месеца који следи месецу у коме је Закон ступио на снагу, а најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу Закона. Такође, до дана подношења захтева, порески обвезник је дужан да измири све текуће обавезе доспеле за плаћање од дана ступања на снагу Закона и о томе пружи доказ, што је уједно и услов за остваривање права на плаћање дугованог пореза на рате у складу са Законом. Од дана подношења захтева до дана достављања решења, односно споразума о плаћању дугованог пореза на рате, порески обвезник је дужан да измири све текуће обавезе доспеле у том року, најкасније у року од 30 дана од дана достављања тог решења, односно споразума, уз обрачунату камату сходно члану 75. ЗПППА. За време плаћања дугованог пореза на рате, на тај порез обрачунава се камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије.

Закон је донет по хитном поступку.

75 lege artis ● април 2016.

десет процентних поена). Пореском обвезнику коме је у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б ЗПППА плаћање дугованог пореза одложено, а који редовно измирује рате доспелих обавеза које су одложене, укључујући и текуће обавезе у складу са ЗПППА-ом, отписује се 50% камате која се односи на тaj дуг плаћен у том периоду, по истеку сваких 12 месеци, до измирења дуга у целости. Законом је омогућено да се пореском обвезнику који поднесе захтев у поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза на рате, за дуговани порез који је доспео за плаћање до дана ступања на снагу Закона, који је као такав евидентиран у пореском рачуноводству Пореске управе, а не прелази 2.000.000 динара, може одложити плаћање дугованог пореза који у себи не садржи камату за тај дуг, најдуже до 60 месеци. Порески обвезник неће имати обавезу да пружи средство обезбеђења за дуговани порез који у себи не садржи целокупну камату за тај дуг, а који не прелази 2.000.000 динара. Пореском обвезнику коме дуговани порез који у себи не садржи камату прелази износ од 2.000.000 динара, у поступку одлучивања о средству обезбеђења опредељује се средство обезбеђења које одговара износу дугованог пореза изнад

www.legeartis.rs

снагу Закона и који су као такви евидентирани у пореском рачуноводству Пореске управе на тај дан, када је реч о пореском дугу који у себи не обухвата камату и који не прелази износ од 2.000.000 динара. На овај начин, пореским обвезницима (привредним друштвима и предузетницима) се обезбеђује финансијска олакшица, како би били у могућности да у прописаним роковима измирују законске обавезе. Тиме се уједно стварају услови за оживљавање и развој привреде и предузетништва, као и одржавање или повећање стопе запослености у њима. Такође, давањем истоврсних права пореским обвезницима – физичким лицима која не обављају регистровану делатност, обезбеђује се равноправан третман свих пореских обвезника. Законом је повећан и износ дугованог пореза ради чијег се намирења од пореског обвезника неће захтевати средство обезбеђења, и то за правна лица и предузетнике – 1.500.000 динара, а за физичка лица – 200.000 динара. Такође, ако је сагласно одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б ЗПППА плаћање дугованог пореза одложено, камата ће се обрачунавати и за време док траје одлагање, и то по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије (дакле, без увећавања за

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

76

Порески обвезници који су стекли право на одлагање плаћања главног пореског дуга на 24 месечне рате у складу са Законом о условном отпису камата и мировању пореског дуга („Сл. гласник РС”, бр.

119/12), као и порески обвезници који су до дана ступања на снагу Закона поднели захтев за одлагање плаћања дугованог пореза или стекли право на одлагање плаћања дугованог пореза, укључујући и пореске обвезнике којима је Пореска управа по службеној дужности поништила споразум, односно укинула решење о одлагању плаћања дугованог пореза у складу са одредбама ЗПППА, имају могућност да поднесу захтев надлежној организационој јединици Пореске управе у писаној форми, како би стекли право на плаћање дугованог пореза на рате, у складу са Законом. Остваривање права на одлагање плаћања дугованог пореза на рате и права на отпис условљено је благовременим измиривањем текућих обавеза и рата одложеног плаћања дугованог пореза у периоду плаћања тог пореза на рате. Осим тога, један од разлога за доношење Закона састоји се и у чињеници да је неопходно прецизирати, односно извршити нормативноправно усаглашавање појединих одредаба ЗПППА, како би се омогућила примена ЗПППА са што мање тумачења и тиме допринело бржем спровођењу пореског поступка и ефикаснијем

раду пореске администрације, а тиме и већој доследности у примени и унификовању праксе пореских органа. Иако је било предлога да ове одредбе буду имплементиране подзаконским актом, одлучено је да то буде учињено законским изменама, јер се на тај начин доприноси правној сигурности и обезбеђује јавност у вођењу пореске политике. Како је истакнуто у образложењу Предлога Закона, закон је општи правни акт који се објављује и који ствара једнака права и обавезе за све субјекте који се нађу у истој порескоправној ситуацији, чиме се постиже транспарентност у његовој примени. Закон је донет по хитном поступку будући да је било потребно обезбедити несметан рад органа и организација чије се функционисање финансира из буџета Републике Србије, као и да би се створили услови за благовремену примену усвојених законских решења. За спровођење Закона није потребно обезбедити додатна финансијска средства у буџету Републике Србије.

Анализа ефеката Закона

Будући да Законом прописана решења дају могућност да се пореским обвезницима под условима повољнијим од досадашњих одложи плаћање дугованог пореза, односно отпише камата на дуговања доспела за плаћање до дана ступања на снагу Закона која су евидентирана у пореском

рачуноводству Пореске управе, очекује се да ће одређени број пореских обвезника поднети захтев за одлагање плаћања дугованог пореза. Прописивањем могућности да се пореска обавеза измири у највише 60 рата, пореским обвезницима се обезбеђује да уз мање финансијско оптерећење измире своја дуговања. Јачање правне сигурности успостављањем стриктних правила и прецизирањем појмова и поступака осигуравају униформност у поступању Пореске управе, чиме се унапређују услови пословања обвезника и обезбеђује извесност последица одређене порескоправне ситуације, па тиме и отклања правна несигурност која се јавља услед неусаглашености у укупном правном оквиру за пословање. Законска решења имају утицај на све учеснике у порескоправном поступку, дакле, како на саме пореске обвезнике и Пореску управу, тако и на остале субјекте који су обавезни да учине неку радњу у пореском поступку. Закон ће имати позитиван утицај на све пореске обвезнике јер представља правни основ према коме неизмирене обавезе могу бити измирене под повољнијим условима. Додатно, Закон представља подстицај развоју предузетништва и привреде, јер се стварају услови да се оваквим фискалним олакшањем њихова финансијска средства усмере на развој њихових делатности.

КОМЕНТАР АУТОРА

Посебно истичемо да Министарство финансија, периодичним публиковањем Билтена службених објашњења и стручних мишљења за примену финансијских прописа, њиховим објављивањем на званичној интернет страни, као и на други погодан начин, додатно обезбеђује транспарентност, информисаност и доступност информација, како би се и на тај начин допринело остваривању циљева постављених доношењем Закона.

Уместо закључка

Једна од најзначајнијих новина које су предвиђене Законом одређује да Пореска управа не може доделити ПИБ ни у ситуацијама када је оснивачима

77 lege artis ● април 2016.

чавање престанка обављања делатности од стране одређених привредних друштава у финансијским потешкоћама, као и губитак запослења у њима (тако што се предлаже да се плаћање дугованог пореза тим лицима може одобрити у дужим роковима од рокова у којима се, до сада, одлагање плаћања могло вршити). Приликом израде Закона усвојене су иницијативе за измену појединих одредаба ЗПППА, како од стране пореских обвезника, тако и бројних државних органа и других организација. Министарство финансија – Пореска управа (за јавне приходе које утврђује, наплаћује и контролише) и надлежни порески органи јединица локалних самоуправа (за своје изворне јавне приходе – локалне порезе) надлежни су за спровођење Закона.

www.legeartis.rs

Примена Закона не би требало да створи додатне (директне) трошкове пореским обвезницима, с обзиром на то да могу остваривати право на плаћање дугованог пореза на рате и отпис камате, уз испуњење прописаних услова. Порески обвезници (привредни субјекти и физичка лица) неће сносити директне трошкове доношењем Закона, при чему се оцењује и да је потреба за превазилажењем проблема већа од могућих индиректних трошкова које ће примена Закона створити. Коначно, примена Закона нема потенцијала да допринесе стварању нових привредних субјеката, али ће, у одређеној мери, побољшањем услова пословања на посредан начин позитивно утицати на очување тржишне конкуренције. Имајући у виду опсег питања која уређују, усвојена законска решења немају за циљ подстицање стварања нових привредних субјеката на тржишту, нити стварања тржишне конкуренције, већ се стварају услови за наставак пословања, односно за спре-

– правним лицима и предузетницима, правним лицима насталим статусном променом издвајања уз оснивање, као и предузетницима, привремено одузет ПИБ у складу са ЗПППА-ом. Овај фактор треба узети у обзир нарочито приликом оснивања нових привредних друштава, како би се избегла могућност блокаде њиховог пословања због недодељивања ПИБ-а. Рок за репрограм пореских дугова за привредна друштва и предузетнике који немају више од 2.000.000 динара дуга продужен је са 24 на 60 месеци, што је значајна погодност за пореске дужнике, али и погодност за буџет, јер порески обвезници за све време одлагања плаћања дуга дугују и камату. Повећан је и износ дугованог пореза за који се од пореског обвезника неће захтевати средство обезбеђења и то: за правна лица и предузетнике – 1.500.000 динара, а за физичка лица – 200.000 динара. Остваривање права на одлагање плаћања дугованог пореза на рате и права на отпис условљено је благовременим измиривањем текућих обавеза и рата одложеног плаћања дугованог пореза у периоду плаћања дугованог пореза на рате. Значајну олакшицу представља и чињеница да порески обвезник може и пре истека рока плаћања дугованог пореза на рате у складу са Законом да исплати дуговани порез у потпуности, чиме му се отписује целокупна камата на дуговани износ.

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

78

Обрачун и плаћање пореза на добит по одбитку, са посебним освртом на порез на добит по одбитку на ино услуге који се примењује од 1. марта 2016. Имајући у виду наведену законску измену, недореченост норме, као и чињеницу да пракса у овом погледу тек треба да се формира у Републици Србији, текст који следи представља покушај да пружимо одговоре и смернице у вези са применом новог прописа

П

оследњим изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр.

25/01, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 91/15 – аутентично тумачење и 112/15, у даљем тексту: Закон) уведена је обавеза обрачуна и плаћања пореза на добит по одбитку на услуге које нерезидентна лица пружају резидентним правним лицима, и то на сва плаћања резидентних правних лица по том основу почев од 1. марта 2016. године. Међутим, пре упуштања у тему обрачуна пореза на добит по одбитку на услуге ино лица, наводимо и опште смернице и објашњења у вези са обрачуном и плаћањем пореза на добит по одбитку. У наставку текста, а у циљу што једноставнијег изражавања, порез на добит по одбит-

ку биће називан само „порез по одбитку”, имајући у виду да је текст посвећен порезу на добит правних лица, те да не може доћи до забуне у вези са порезом по одбитку који се плаћа приликом исплата физичким лицима, на пример, по основу зараде.

Општа правила у вези са порезом по одбитку

Пре упуштања у детаљније разматрање опорезивања порезом по одбитку накнада од услуга, сматрамо да би, свакако, било корисно осврнути се и на већ постојећи режим опорезивања

КОМЕНТАР АУТОРА #1

овим пореским обликом, између осталог, и зато што ће одређене особености постојећег режима grosso modo бити применљиве и на опорезивање накнада за пружене услуге. Наиме, опорезивање порезом на добит по одбитку предвиђено је чланом 40. Закона, који прописује примену законске пореске стопе од 20% на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица (25% уколико је у питању лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом – колоквијално речено, лице

Важно је истаћи да се порез по одбитку обрачунава само у случају када су прималац и исплатилац накнаде правна лица, тј. порез на добит по одбитку се не обрачунава уколико су исплатилац или прималац прихода огранaк, физичко лице и сл., а прималац прихода није резидент Републике Србије.

ФИЛИП КОВАЧЕВИЋ руководилац у пореско-правном одељењу консултантске куће Deloitte д.о.о., с вишегодишњим искуством у области пореског саветовања porezi.akcize@legeartis.rs

БОЈАН С ТАНКОВИЋ саветник с дугогодишњим искуством у области пореза и рачуноводства, запослен у ревизорско-консултантској кући Deloitte porezi.akcize@legeartis.rs

ПРАКТИЧНИ ПРИМЕРИ Пример #1 Резидентно правно лице врши исплату по основу техничких услуга нерезидентном правном лицу „А” из Израела у износу од 100.000 динара. Законом прописана стопа пореза по одбитку за поменуту врсту прихода износи 20% и исту је потребно применити будући да између Републике Србије и Израела није потписан Уговор. Назив

Држава

ШВП

Нето приход/накнада

3.1.

3.2.

3.3.

3.4.

3.5.

1

А

IL

10160

100,000

Пореска стопа

Бруто приход/ накнада

Порез

Камата

Потврда о резидентности

3.6.

3.7.

3.8.

3.9.

3.10.

20

125,000

25,000

—

Не

www.legeartis.rs

Редни број

79 lege artis ● април 2016.

У поље 3.3. уноси се двокарактерна ознака која се у овом случају односи на Израел (IL). У поље 3.4. уноси се шифра врсте прихода (ШВП), која се према каталогу шифара врсте прихода, односно накнаде добија на следећи начин: PP – у поменутом случају уписује се ознака 1 будући да је у питању нерезидентно правно лице.

LJ – ознака 0 значи да нерезидент не припада некој од јурисдикција са преференцијалним пореским системом.

OVP – ознака 16 се односи на приход остварен по основу услуга.

PPS – ознака 0 значи да се у овом случају не примењује повлашћена пореска стопа из уговора о избегавању двоструког опорезивања. У поље 3.5. уноси се нето износ прихода оствареног од стране нерезидента по основу ове трансакције, док се у поље 3.6. уписује коришћена пореска стопа, у поље 3.7. износ бруто прихода оствареног од стране нерезидента, а у поље 3.8. уноси износ утврђеног пореза (као производ поља 3.6. и 3.7. подељен са 100). Уколико је пореска пријава поднета на време, исплатилац није дужан да обрачуна и плати камату.

Пример #2 Резидентно правно лице врши исплату накнаде по основу менаџмент услуга нерезидентном правном лицу „Y” из Аустрије у износу од 1.000.000 динара. Законом прописана пореска стопа пореза по одбитку за поменуту врсту прихода износи 20%, под претпоставком да би могло да се тврди да је предметна услуга пружена или се користи на територији Републике Србије (наведено је потребно ценити од случаја до случаја). Међутим, пошто је између Републике Србије и Аустрије потписан Уговор, резидентно правно лице може применити Уговор, уколико поседује потребну потврду о резидентности, којом доказује да је прималац прихода резидент Аустрије.

наставак на страни 81

→

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

80

из „пореског раја”). Све до ступања на снагу предметних измена, биле су обухваћене следеће главне категорије прихода приликом чије исплате је било потребно обрачунати порез по одбитку: ● дивиденде и удели у добити правних лица; ● накнаде од ауторског и сродних права и права индустријске својине, тј. ауторске накнаде; ● камате, и ● накнаде од закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари. У вези са исплатом наведених категорија прихода нерезидентном правном лицу, Закон намеће резидентном правном лицу – исплатиоцу прихода обавезу подношења пореске пријаве, обрачунавања и плаћања пореза по одбитку. Другим речима, порески обвезник је у овом случају нерезидентно правно лице – прималац прихода, али с друге стране, резидентно правно лице – исплатилац прихода се налази у положају пореског дужника, што такође произлази из саме природе пореза по одбитку. Порески дужник је у овом случају носилац обавеза, али и права из порескоправног односа који настаје исплатом која подлеже порезу по одбитку. Од обавеза се на првом месту истиче обавеза имовинске природе, односно измирење главне пореске обавезе (пореза по одбитку) и споредних пореских давања (евентуалне камате и прекршајне казне). Међутим,

КОМЕНТАР АУТОРА #2

Да би се утврдило да ли се исплата врши лицу које потиче из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, потребно је консултовати Правилник o листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом („Сл. гласник РС”, бр. 122/12), којим је тренутно обухваћена 51 јурисдикција/ држава.

порески дужник је дужан да на дан исплате прихода поднесе и пореску пријаву, што је изричито прописано чланом 40. ст. 5. Закона. Иако се можда чини да је ова формална обавеза мање значајна и до одређене мере већ обухваћена обавезом плаћања, разликовање ова два елемента порескоправног односа је од посебног значаја код примене уговора о избегавању двоструког опорезивања (у даљем тексту: Уговор или Уговори). Наиме, резидентно правно лице – исплатилац прихода, када утврди да исплаћује нерезидентном правном лицу неку од наведених категорија прихода, дужан је да обрачуна и плати порез по одбитку по законској стопи од 20%, као и да поднесе одговарајућу пореску пријаву. Међутим, на обим, па и на само постојање обавеза из порескоправног односа, могу утицати одредбе применљивог Уговора, иако је у сваком случају препоручљиво почети од домаћих прописа и утврдити обавезе које они намећу, пре утврђивања применљивости Уговора. Другим речима, одредбе Уговора које се односе на опорезивање поменутих кате-

горија прихода ће у највећем броју случајева ограничавати или прописивати нижу пореску стопу којом Република Србија може да их опорезује. Међутим, пре упуштања у појединости опорезивања специфичних категорија прихода, потребно је истаћи да, начелно, Уговори, најчешће у члану 7. Уговора које је закључивала Република Србија, предвиђају опште правило да се добит коју оствари лице, резидент једне од држава уговорница, опорезује само у држави резидентства тог лица. Дакле, гледајући само предметну одредбу, Република Србија уопште нема право да примењује порез по одбитку на поменуте категорије прихода, будући да би тиме фактички нарушила право друге државе да опорезује добит сопственог резидента. Међутим, од поменутог општег правила постоје бројни изузеци, који се односе на опорезивање добити сталних пословних јединица нерезидентних лица (најчешће огранак), али и на опорезивање појединачних врста прихода које остварују резиденти једне државе из извора на територији друге државе. Ови

Редни број

Назив

Држава

ШВП

Нето приход/накнада

3.1.

3.2.

3.3.

3.4.

3.5.

1

Y

AT

10162

1,000,000

Пореска стопа

Бруто приход/ накнада

Порез

Камата

Потврда о резидентности

3.6.

3.7.

3.8.

3.9.

3.10.

0

—

Да

0

www.legeartis.rs

У поље 3.3. уноси се двокарактерна ознака која се у овом случају односи на Аустрију (АТ). У поље 3.4. уноси се шифра врсте прихода (ШВП), која се према каталогу шифара врсте прихода, односно накнаде добија на следећи начин: PP – у поменутом случају уписује се ознака 1 будући да је у питању нерезидентно правно лице.

LJ – ознака 0 истиче да нерезидент не припада некој од јурисдикција са преференцијалним пореским системом.

OVP – ознака 16 се односи на приходе по основу услуга.

PPS – ознака 2 наводи да се у овом случају порез на приходе од услуга не плаћа у Републици Србији, већ у земљи резидентности примаоца накнаде, у складу са Уговором. У поље 3.5. уноси се нето износ оствареног прихода од стране нерезидента. У поље 3.6. наведена је пореска стопа која је коришћена у овом случају. У пољу 3.10. порески обвезник ће приложити потврду о резидентности нерезидентног лица.

81 lege artis ● април 2016.

Пример #3 Уколико резидентно правно лице „А” плаћа нерезидентном правном лицу „Б” накнаду по основу услугa хотелског смештаја својих запослених током пословног пута у иностранству, за тако извршен промет резидентно правно лице није у обавези да обрачунава и плаћа порез по одбитку. Претходно наведено поткрепљено је чињеницом да се порез по одбитку плаћа за накнаде од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене у Републици Србији, што је и потврђено претходно наведеним Мишљењем Министарства финансија бр. 011-00-239/2016-04 од 26. 2. 2016. године.

Пример #4 Уколико резидентно правно лице „А” плаћа нерезидентном правном лицу „Б” из Казахстана накнаду у износу од 100.000 евра по основу техничких услугa које подразумевају обављање, на пример, инжењерских активности на територији Републике Србије и то за потребе резидентног правног лица „А”, резидентно правно лице је у обавези да у складу са Законом обрачуна и плати порез по одбитку по стопи од 20%. Међутим, уколико резидентно правно лице поседује потврду о резидентности правног лица из Казахстана, као и потврду да је нерезидентно правно лице стварни власник тако исплаћеног прихода, оно може применити бенефицирану пореску стопу од 10% која је прописана чланом 13. ст. 2. Уговора између Републике Србије и Казахстана. наставак на страни 83

→

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

82

изузеци, када постоје у појединачним Уговорима, такође ограничавају могућност Републике Србије да опорезује појединачне врсте прихода, али не увек до те мере у којој опорезивање није уопште могуће, и то предвиђајући максималне стопе пореза које су по правилу повољније од законских стопа (најчешће 5, 10 или 15%, али у неким случајевима и 0%). У вези са наведеним, значајно је поменути и то да Уговори могу да утичу само на обавезе из пореског имовинског односа, али не и на обавезе из пореског управног односа. Другим речима, Уговори могу смањити, чак и елиминисати износ пореза који порески дужник треба да плати, али га не могу ослободити од других, неимовинских обавеза које му намеће локални порески систем, као што је подношење пореске пријаве, тј. чак и када би порез по одбитку у складу са Уговором био 0%, исплатилац прихода је дужан да прибави потврду о резидентности примаоца прихода и да поднесе пореску пријаву. С друге стране, Уговори не могу створити додатну пореску обавезу, ако је не предвиђа домаће право. Примера ради, Уговор са Казахстаном који је ступио на снагу 4. децембра 2015. године, предвиђа могућност опорезивања по одбитку накнада за тзв. техничке услуге, и то за обе државе уговорнице. Дакле, овај Уговор даје Републици Србији могућност да опорезује накнаде за одређене врсте услуга

КОМЕНТАР АУТОРА #3

Имајући у виду природу пореза по одбитку, нерезидентно лице би, као порески обвезник, требало да сноси трошак пореза по одбитку. Међутим, ово не мора бити увек случај у пракси, зависно од тога да ли је уговорена накнада у бруто или нето износу, односно да ли ће нерезидентно лице примити износ накнаде који је исказан на рачуну, или ће резидентни исплатилац тај износ умањити за износ пореза по одбитку.

које су исплаћене резидентима Казахстана. Међутим, у тренутку ступања на снагу овог Уговора (порез по одбитку на услуге је ступио на снагу тек 1. марта 2016. године), Република Србија није сама предвиђала опорезивање ове врсте прихода, услед чега ова одредба за њу није била од значаја пре 1. марта 2016. године (није било могуће опорезовати приход од техничких услуга у Републици Србији, будући да порез по одбитку на услуге у том тренутку није био предвиђен домаћим законодавством). Након што је резидентни исплатилац прихода утврдио постојање и обим пореске обавезе према локалним прописима, он утврђује да ли је предметну пореску обавезу могуће умањити, применом одговарајуће одредбе Уговора, чије услове сматра испуњеним. Резидентни исплатилац прихода би, дакле, увек требало да крене од домаћих прописа, па тек онда да пређе на одредбе Уговора, а потом да испуни све процесне обавезе (као што је подношење пореске пријаве) у складу са локалним прописима.

Порез на добит по одбитку на ино услуге

У складу са чланом 40. ст. 1. тач. 5) Закона, уколико Уговором није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу накнада од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике Србије. Да бисмо у конкретном случају применили предметну одредбу, потребно је, пре свега, утврдити да ли се одређене услуге за потребе резидентног примаоца услуге – правног лица, пружају или користе у Републици Србији. Приликом измена Закона, односно увођења пореза по одбитку на услуге, пропуштено је да се дефинише шта се сматра местом пружања или местом коришћења услуге. С обзиром на то да одредбе Закона не упућују на сходну примену Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13,

Редни број

Назив

Држава

ШВП

Нето приход/накнада

3.1.

3.2.

3.3.

3.4.

3.5.

1

Б

KZ

10161

100,000

Пореска стопа

Бруто приход/ накнада

Порез

Камата

Потврда о резидентности

3.6.

3.7.

3.8.

3.9.

3.10.

10

111,111

11,111

—

Да

КОМЕНТАР АУТОРА #4

смо за могућност да тумачење заснивамо на таквој аналогној примени, иако би се то можда учинило логичним. С тим у вези, за очекивати је да ће ближе одређивање

Резидентност страног лица се доказује тзв. потврдом о резидентности коју треба да овери надлежни орган, тј. Пореска управа стране државе на домаћем обрасцу (Образац ПОР-2) или страном обрасцу. Да би резидентни исплатилац прихода могао да користи погодности које Уговор предвиђа, сви услови морају да буду испуњени у тренутку плаћања.

места пружања/коришћења услуге бити предмет бројних мишљења Министарства финансија у наредном периоду, након почетка примене измена у вези са обрачунавањем пореза по одбитку на услуге. Прво од таквих мишљења јесте Мишљење Министарства финансија бр. 011-00-239/2016-04 од 26. 2. 2016. године. У том Мишљењу се наводи да приходи које нерезидентна банка оствари од резидентне банке по основу коришћења банкарских услуга у иностран-

83 lege artis ● април 2016.

6/14 – усклађени дин. изн.

68/14 – др. закон, 142/14, 5/15 – усклађени дин. изн., 83/15 и 5/16 – усклађени дин. изн.), у вези са одређивањем места промета услуга, ускраћени

www.legeartis.rs

У поље 3.3. уноси се двокарактерна ознака која се у овом случају односи на Казахстан (KZ). У поље 3.4. уноси се шифра врсте прихода (ШВП), која се према каталогу шифара врсте прихода, односно накнаде добија на следећи начин: PP – у поменутом случају уписује се ознака 1 будући да је у питању нерезидентно правно лице.

LJ – ознака 0 истиче да нерезидент не припада некој од јурисдикција са преференцијалним пореским системом.

OVP – ознака 16 се односи на приходе по основу услуга.

PPS – ознака 1 наводи да се у овом случају порез на приходе од услуга плаћа у Републици уз коришћење повлашћене пореске стопе, у складу са Уговором. У поље 3.5. уноси се нето износ оствареног прихода од стране нерезидента. У пољу 3.6. наведена је пореска стопа која је коришћена у овом случају. У поље 3.7. уноси се бруто износ оствареног прихода од стране нерезидента. У поље 3.8. уноси се износ пореза по основу оствареног прихода од стране нерезидента. У пољу 3.10. порески обвезник ће приложити потврду о резидентности нерезидентног лица.

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

84

ству (за коришћење платних картица, накнада по основу преноса новчаних средстава у иностранству, посредовања у трговини хартијама од вредности на иностраним тржиштима хартија од вредности и сл.) нису опорезиви порезом по одбитку у Републици Србији будући да се не ради о приходу који је остварен пружањем услуга на територији Републике Србије. Међутим, у ситуацији када нерезидентна банка оствари приход по основу накнаде од резидентне банке по основу извршених услуга које су у директној вези са коришћењем банкарских услуга на територији Републике Србије, у том случају је накнада исплаћена нерезидентном правном лицу опорезива у Републици Србији порезом по одбитку. Из наведеног проистиче да је намера Закона опорезивање порезом по одбитку накнада за оне услуге које су пружене од стране нерезидентних лица, а које су директно коришћене или пружене на територији Републике Србије, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике Србије. Сходно томе, принцип територијалности би требало стриктно тумачити. У супротном, а уколико бисмо сматрали да се услуга користи на територији Републике Србије када је директна економска корист од тако пружене услуге управо у Републици Србији, односно да све наведене услуге користе резидент-

ном правном лицу – примаоцу услуге, порез по одбитку на услуге би могао бити примењен у готово свим ситуацијама. Наиме, таквим широким тумачењем појма „коришћење” могло би се доћи до закључка да свака услуга коју плати резидентно правно лице, а која се може сматрати трошком насталим у сврху обављања делатности (непосредно или посредно води остварењу прихода или смањењу расхода домаћег резидента), представља услугу која се користи на територији Републике Србије. Имајући у виду претходно наведено, за следеће врсте услуга би могло бити речено да су предмет пореза по одбитку: ● услуге пружене електронским путем, ● одређене консултантске услуге, ● услуга стављања особља на располагање, ● услуга транспорта добара која је извршена на територији Републике Србије и сл. С друге стране, услуга транспорта која је обављена ван територије Републике Србије не би требало да буде предмет пореза по одбитку, као ни услуге смештаја у иностранству,

КОМЕНТАР АУТОРА #5

услуге обуке које су одржане у иностранству (али не и услуге обуке које су пружене електронским путем), услуге које су повезане са непокретностима које се не налазе на територији Републике Србије и сл. Наглашавамо да је претходно наведено само као илустрација, тј. потребно је сагледати конкретно чињенично стање сваког случаја понаособ да би се дошло до исправног закључка у погледу примене обавезе обрачуна пореза по одбитку. С тим у вези, подсећамо да је у складу са (уобичајеним) чланом 7. Уговора прописано да се добит предузећа државе уговорнице опорезује само у тој држави, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, добит предузећа може се опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици. Сходно томе, приход који пружањем услуга резидентном правном лицу остварују нерезидентна правна лица из

Скрећемо пажњу на то да је порез по одбитку потребно укључити у основицу за обрачун ПДВ-а за ино услуге које су опорезиве у Републици Србији у складу са чланом 12. Закона о порезу на додату вредност.

КОМЕНТАР АУТОРА #6

Када се примењује Уговор, а у случају евентуалне сумње, потребно је доказати да је управо пружалац услуга стварни власник прихода, односно да је управо то правно лице пружило конкретне услуге (да није, примера ради, само посредник у наплати за другога).

У складу са претходно најављеним изменама, подношење пореске пријаве за порез по

Уместо закључка

У складу са свим претходно наведеним, евидентно је да ће бити потребно неко време како би се у пракси искристалисала примена пореза по одбитку на услуге, али и да је свакако потребно прво обратити пажњу на то да ли су и исплатилац и прималац прихода правна лица (у супротном, порез по одбитку не треба да буде обрачунат), односно да ли је прималац прихода резидент државе са којом Република Србија има Уговор, који би могао искључити порез по одбитку у целости. Уколико су и прималац и исплатилац прихода правна лица, а прималац прихода није резидент Републике Србије, потребно је проценити да ли је предметна услуга пружена или коришћена на територији Републике Србије, за сада у складу са смерницама које су дате у већ цитираном Мишљењу Министарства финансија бр. 011-00-239/2016-04 од 26. 2. 2016. године.

85 lege artis ● април 2016.

Eлектронска порескa пријавa за порез по одбитку

одбитку се од 1. марта 2016. године врши електронским путем преко обрасца ПДПО/С, и то појединачно за сваку врсту прихода, односно накнаде. У вези са тим донет је Правилник о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит по одбитку на приходе и накнаде које остварују нерезидентна и резидентна правна лица („Сл. гласник РС”, бр.

97/2015, 111/2015, 14/2016 и 15/2016 – испр., у даљем тексту: Правилник) који детаљније прописује садржај пореске пријаве за обрачун пореза на добит који се плаћа по одбитку на приходе и накнаде које остварују нерезидентна и резидентна правна лица у складу са чланом 40. Закона. На овом месту значајно је истаћи да, у складу са чланом 2. ст. 6. Правилника, исплатилац подноси пореску пријаву и у случају када у складу са Уговором нерезидентно правно лице плаћа порез у држави чији је резидент. Дакле, порески обвезник ће морати да поднесе пореску пријаву чак и онда када се опорезивање исплаћене накнаде нерезиденту по основу пружених услуга врши у држави резидентства тог лица. Поменути ПДПО/С обра-

www.legeartis.rs

држава са којима Република Србија има закључен Уговор, а који чини део њихове добити, може се опорезовати искључиво у држави резидентства, осим у ситуацији када тај резидент пружа услуге преко сталне пословне јединице у Републици Србији. Другим речима, уколико пружалац услуге – нерезидентно правно лице у Републици Србији нема сталну пословну јединицу која је задужена да обавља конкретну услугу резидентном правном лицу – примаоцу услуге, Република Србија нема право (по одбитку или на други начин) да опорезује ове приходе. Међутим, да би се обезбедила примена Уговора, потребно је да пружалац услуге достави примаоцу услуга потврду о резидентности на обрасцу ПОР2, или на обрасцу који издају надлежни органи државе резидентства, при чему би такву потврду требало превести преко овлашћеног тумача за одговарајући језик.

зац се састоји из следећих делова: Део 1. Подаци о пријави: у овом делу се уносe подаци о врсти пријаве, датум исплате/ остварења прихода/накнаде, измени пријаве и идентификационом броју пријаве, као и о основу и броју решења; Део 2. Подаци о исплатиоцу (назив, матични број, адреса исплатиоца); Део 3. Подаци о примаоцима, врстама прихода/накнаде и обрачунатом порезу.

Третман трансферних цена у царинском поступку

порези и акцизе

У тексту који следи кроз шест сасвим конкретних питања дајемо исцрпне одговоре у погледу третмана трансферних цена у царинском поступку

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

86

В

елики део данашње међународне трговине одвија се између међусобно повезаних привредних субјеката. Они су често делови исте мултинационалне компаније и при међусобним трансакцијама обично не исказују стварне тржишне цене, које би исказале међусобно неповезане компаније, већ робу или услуге фактуришу према трансферним ценама које им омогућавају да у увозном царинском поступку издејствују плаћање царина, других увозних дажбина и ПДВ-а у мањем износу, односно да при извозу робе плате царину у мањем износу, уколико је таква обавеза прописана. Приликом подношења увозне или извозне царинске декларације, без обзира на то да ли у том поступку настаје обавеза обрачуна и наплате царинског дуга, декларант је дужан да наведе стварну вредност робе и да пријави постојање повезаности купца и продавца, те утицај повезаности на царинску вредност робе. Царинска вредност робе представља основицу на коју се примењује стопа царине из Царинске тарифе, а садржана је и у пореској основици на коју

се при увозу робе примењује одговарајућа стопа ПДВ-а. Царинска вредност робе има директан утицај на одобравање преференцијалног третмана, на правилно спровођење разних ограничења, попут вредносних квота и контингената, на издавање уверења и дозвола, на утврђивање износа обезбеђења у поступку транзита или царињења, на утврђивање износа казни за прекршаје предвиђене Царинским законом, на исказивање спољнотрговинског промета и др. Стога, једна од основних улога царинског органа јесте да путем размене података са увозником обезбеди да царинска вредност робе буде исправно утврђена, односно да се поред уговорене цене утврди и износ других трошкова који се урачунавају у царинску вредност, те утицај евентуалне повезаности лица на те трошкове. На пример, ако уговорени паритет испоруке увозне робе (најчешће исказан сходно INCOTERMS правилима) не укључује све трошкове транспорта настале у иностранству (трошкове утовара, извозног царињења, превоза, осигурања, претовара, складиштења и сл.),

увозник је у обавези да декларише и стварне трошкове допреме робе до границе Републике Србије, како оне већ плаћене, тако и оне које тек треба платити. Дужан је да наведе и све остале трошкове које у циљу слободног располагања робом сноси купац, а који нису садржани у декларисаној цени (на пример, трошкове провизије и накнаде посредовања, трошкове амбалаже и паковања, накнаде за ауторска права, лиценцне накнаде) и да у случају постојања повезаности са продавцем или возаром пружи доказе да та повезаност није утицала на уговорену цену. И при извозу робе важи иста логика, али у обрнутом смеру.

#1 Да ли постоје разлике у третману трансферних цена од стране царинских и пореских органа? Царински орган контролише трансферне цене превасходно у циљу утврђивања царинске вредности робе, исправне наплате увозних дажбина и ПДВ-а при увозу добара и ради поштовања других вредносних ограничења, док порески орган контролише трансферне цене,

БОРИС ЛАВ ИЊАЦ дипл. правник, виши царински инспектор с вишегодишњим искуством на пословима усаглашавања царинског пословања потребама пословне заједнице porezi.akcize@legeartis.rs

Правила на основу којих се утврђује царинска вредност робе наведена су у Царинском закону („Сл. гласник РС”, бр.

18/10, 111/12 и 29/15) и Уредби о царински дозвољеном поступању с робом („Сл. гласник РС”, бр. 93/10, 63/13 и 145/14). Одговарајуће одредбе ових прописа су засноване на принципима члана 7. Општег споразума о царинама и трго-

Методе утврђивања царинске вредности су хијерархијски устројене, тако да је обавезно прво покушати са применом методе трансакцијске вредности, а тек ако то није

могуће примењује се наредна метода према растућем редоследу. Прописи омогућавају да се у одређеним случајевима метода обрачунате вредности примени пре методе дедукције. Трансакцијска вредност је, сходно члану 39. Царинског закона (у даљем тексту: ЦЗ), стварно плаћена цена или цена која треба да се плати за робу која се продаје ради извоза у Републику Србију, по потреби, усклађена за оне трошкове и издатке који сходно члану 46. ЦЗ-а улазе у царинску вредност и за оне трошкове и издатке који сходно члану 47. ЦЗ-а не улазе у царинску вредност. Према члану 46. ЦЗ-а, приликом утврђивања царинске вредности, цени која је стварно плаћена или коју треба платити за увезену робу додају се: 1) трошкови до износа који сноси купац, а који нису обухваћени стварно плаћеном ценом или ценом коју треба платити за робу, и то: ● провизије и накнаде посредовања, осим куповне провизије коју увозник плаћа агенту за услуге заступања у иностранству приликом куповине робе која се вреднује; ● трошкови амбалаже која се ради царињења сматра јединственим делом предметне робе; ● трошкови паковања (радна снага и материјал).

2) одговарајући део вредности робе и услуга, материјала, компонената, делова и сл. садржаних у увезеној роби, алата, матрица, калупа и сл. коришћених у производњи увезене

87 lege artis ● април 2016.

#2 На основу којих правила се утврђује царинска вредност робе?

вини (скраћено: ГАТТ) из 1994. и Споразуму о примени члана 7. ГАТТ из 1994. Када се говори о царинској вредности робе превасходно се мисли на вредновање робе декларисане за неки од царинских поступака увозног смера, јер како тренутно не постоји обавеза наплате извозних царина, утврђивање царинске вредности у извозном царинском поступку нема фискални значај и спроводи се највише ради примене потписаних споразума о слободној трговини и ради потреба статистике. Према царинским прописима, царинска вредност увозне робе може се утврдити на основу: 1) методе трансакцијске вредности; 2) методе трансакцијске вредности истоветне робе; 3) методе трансакцијске вредности сличне робе; 4) методе дедукције (јединичне цене); 5) методе обрачунате вредности; 6) алтернативних метода заснованих на расположивим подацима у Републици Србији, које су у складу с принципима и одредбама члана 7. ГАТТ из 1994, Споразумом о примени члана 7. ГАТТ из 1994. и царинским прописима.

www.legeartis.rs

пре свега, у циљу наплате пореза на добит. Разлике се, пре свега, огледају у различитим прописима који се примјењују, у различитој методологији, у различитом схватању елемента „време” при оцени прихватљивости уговорене цене и у различитом углу гледања на проблем, јер се царинска вредност утврђује за сваку конкретну увозну пошиљку, док се у пореском поступку гледа агрегатни ниво, тј. укупни финансијски и трговачки однос две стране. Сличност у третману се највише огледа у прихватању начела непристрасне трансакције или „ван дохвата руке” (принцип arm’s length), како би се установило да ли трансакцијске цене уговорене између повезаних лица одговарају ценама које би неповезани купац платио неповезаном продавцу, у исто време и на истом месту, за исту или сличну робу или услугу у условима слободне конкуренције.

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

88

робе, других материјала утрошених у производњи увезене робе и пројектовања, развоја, уметничког рада, обликовања, планова и цртежа урађених ван Републике Србије неопходних за производњу увезене робе, које је купац испоручио непосредно или посредно, без наплате или по сниженој цени, ради производње и продаје ради извоза у Републику Србију, до степена до кога та вредност није обухваћена стварно плаћеном ценом или ценом коју треба платити; 3) накнаде за коришћење ауторског права и лиценцне накнаде за увезену робу чија се вредност утврђује, а које купац мора непосредно или посредно да плати као услов за продају робе чија се вредност утврђује, ако те накнаде нису урачунате у стварно плаћену цену или цену коју треба платити; 4) вредност сваког дела прихода од даље препродаје, располагања или коришћења увезене робе, који продавац непосредно или посредно остварује, и 5) трошкове превоза и осигурања увезене робе до места уласка у царинско подручје Републике Србије и трошкове утовара, истовара и манипулативне трошкове у вези с превозом увезене робе до места уношења у царинско подручје Републике Србије. Према члану 47. ЦЗ-а, у царинску вредност, ако су исказани одвојено од стварно плаћене цене или цене коју треба платити, не урачунавају се:

1) трошкови превоза робе након њеног приспећа у место уласка у царинско подручје Републике Србије; 2) трошкови изградње, монтаже, склапања, одржавања и техничке помоћи, настали након увоза индустријских постројења, машина и опреме; 3) камате на основу финансијског аранжмана који је закључио купац, а у вези с куповином увезене робе, без обзира на то да ли је финансирање обезбедио продавац или неко друго лице, ако је тај финансијски аранжман сачињен у писменој форми и ако купац може, ако се захтева, да докаже: ● да је роба стварно продата по цени која је пријављена као стварно плаћена цена или цена коју треба платити; ● да каматна стопа не прелази уобичајену висину за такве трансакције у време и у држави у којој је обезбеђено финансирање.

4) трошкови за право репродукције робе увезене у Републику Србију; 5) куповне провизије, односно накнаде које је увозник платио за услуге посредовања и заступања приликом куповине робе чија се царинска вредност утврђује; 6) увозне дажбине и друге накнаде које се наплаћују у Републици Србији приликом увоза или продаје робе; 7) дажбине и таксе које се наплаћују у држави извоза, од којих је увезена роба ослобођена или може бити ослобођена применом система повраћаја.

Метода трансакцијске вредности истоветне робе се, према члану 40. ЦЗ-а, користи ако се царинска вредност робе која се увозно царини не може утврдити на основу методе трансакцијске вредности и тада се прихвата податак о већ утврђеној трансакцијској вредности истоветне робе продате ради извоза у Републику Србију и извезене у исто или приближно исто време као и роба чија се царинска вредност утврђује. Под „истоветном робом” се подразумева роба која је: ● иста у сваком погледу, укључивши њена физичка својства, квалитет и углед; ● продата на истом комерцијалном нивоу и у приближно истој количини као и роба која се вреднује; ● произведена у истој земљи, и ● произведена од истог произвођача као и вреднована роба (изузетно, ако оваква роба није расположива, може се узети у обзир и истоветна роба другог произвођача). Метода трансакцијске вредности сличне робе се, према члану 41. ЦЗ-а, примењује ако се не може применити метода трансакцијске вредности нити метода трансакцијске вредности истоветне робе. Царинском вредношћу се тада сматра трансакцијска вредност сличне робе која је продата ради извоза у Републику Србију и извезена у исто или у приближно исто време када и роба чија се вредност утврђује.

Метода обрачунате вредности, прописана чланом 44. ЦЗ-а, примењује се тек ако се царинска вредност није могла утврдити на основу претходно наведених метода. Ова метода је уједно најсложенија и најмање се користи јер се царинска вредност утврђује сабирањем свих трошкова садржаних у цени одређеног производа и то: 1) вредности материјала употребљеног у производњи или другој врсти прераде, као и

трошкова производње, односно друге врсте прераде увезене робе; 2) износа добити и општих трошкова који одговарају уобичајеном износу који се остварује при продаји робе исте врсте или групе као што је роба која се процењује и коју је произвео произвођач у држави извоза ради извоза у Републику Србију (општи трошкови су посредни и непосредни трошкови производње и продаје робе за извоз који нису наведени у члану 44. ст. 1. тач. 1) ЦЗ-а); 3) трошкова превоза и осигурања увезене робе до места уласка у царинско подручје Републике Србије, као и трошкова утовара, истовара и манипулативних трошкова у вези с превозом увезене робе до места уношења у царинско подручје Републике Србије. Алтернативна метода, прописана чланом 45. ЦЗ-а, примењује се када се царинска вредност не може утврдити применом осталих метода. Она у ствари представља флексибилну примену осталих метода на основу података доступних у Републици Србији тумачених у складу с начелима и општим одредбама Споразума ГАТТ, Споразума о примени члана 7. ГАТТ из 1994. и Царинског закона. И при примени алтернативне методе, ако се неколико претходних метода може флексибилно применити, методе ће се применити по редоследу

89 lege artis ● април 2016.

Метода дедукције се сходно правилу хијерархије примењује тек ако се царинска вредност не може утврдити на основу прве три методе које се базирају на вредности робе

продате за извоз у Републику Србију. Дедукцијска вредност се утврђује према јединичној цени по којој се највећи број јединица увезене или истоветне или сличне робе продаје међусобно неповезаним лицима у Републици Србији у исто или приближно исто време као и роба која се вреднује, у истом стању у којем је увезена и на првом комерцијалном нивоу на којем се врше такве продаје након увоза. Од овако утврђене продајне вредности одбијају се трошкови везани за увоз и продају на домаћем тржишту, предвиђени чланом 43. ЦЗ-а: ● трошкови провизије или добити и општи трошкови (на пример, трошкови рекламирања) који настају за увезену робу у Републици Србији; ● трошкови превоза и осигурања и други с тим повезани трошкови настали у Републици Србији; ● царински (увозни) и порески трошкови који се наплаћују у Републици Србији.

www.legeartis.rs

Израз „слична роба” означава робу која је произведена у истој земљи и која иако није у свим погледима слична, има сличне карактеристике и састав материјала који јој омогућава да врши исте функције и може да замени робу о којој је реч у комерцијалном смислу. Приликом утврђивања да ли је роба слична, посебно треба обратити пажњу на квалитет, углед и постојање заштитног знака. Изузетно, ако нема података о вредности сличне робе истог произвођача, може се узети у обзир и трансакцијска вредност сличне робе коју је произвело друго лице. Заједничко за оба метода која користе вредности истоветне и сличне робе јесте то да: ● ако постоји више од једне прихватљиве трансакцијске вредности истоветне или сличне робе, треба применити најнижу од њих; ● ако не утичу на вредност, могу се толерисати мање разлике у изгледу, комерцијалном нивоу и количини; ● поређење „у исто или приближно исто време” врши се у односу на време извоза у Републику Србију робе чија се вредност пореди, а не у односу на време када је закључен купопродајни уговор за ту робу.

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

90

предвиђеном начелом хијерархије. Применом алтернативне методе, царинска вредност се никад не сме утврђивати на основу следећих вредности: ● продајне цене робе која је произведена у Републици Србији; ● система који омогућава да се у царинске сврхе прихвати виша од две могуће вредности; ● цене робе на домаћем тржишту земље извознице; ● трошкова производње, осим вредности утврђених за истоветну или сличну робу у складу с методом обрачунате вредности (члан 44. ЦЗ-а); ● цене робе намењене извозу на тржиште неке друге земље, а не Републике Србије; ● службено утврђеним најмањим царинским вредностима (у пракси је најчешће коришћен термин „минималне вредности”); ● произвољним (арбитрарним) или непостојећим вредностима. Битно је напоменути да се приликом упоређивања пријављене вредности с неким другим упоредним вредностима, мора обратити пажња на низ чињеница које имају утицај на одређивање да ли је једна вредност приближна другој, а посебно на: ● природу саме робе (на пример, употребљаваност робе, да ли се ради о роби високе технологије и сл.); ● специфичности припадајуће индустрије или индустријског

сектора (на пример, специфичности лако кварљиве робе, електронике, утицаја моде на текстилне производе и сл.); ● годишње доба у којем је роба увезена (сезонско или вансезонско воће и поврће и друга сезонска роба, као, на пример, зимска гардероба, скије, чамци и др.); ● друге разлике које су значајне. Није могуће применити увек исти стандард приликом утврђивања да ли је трансакцијска вредност једнака или приближна упоредној вредности, па код једне врсте робе постојање незнатне разлике у вредности може значити неприхватање, док код друге врсте робе и велика разлика може бити прихватљива.

#3 Ко утврђује царинску вредност и на основу којих података? Царинска вредност се у царинском поступку најчешће утврђује на основу принципа самодекларисања (тзв. selfassessment принцип), по којем увозник сâм утврђује и декларише царинску вредност робе попуњавањем царинске декларације и Декларације о царинској вредности робе. Само у случају сумње у истинитост (на пример, увозник не пријави повезаност) или тачност декларисаних података и приложених исправа, царински орган је дужан да у сарадњи са увозником, уз поштовање пословне тајне, утвр-

ди царинску вредност тежећи да се она заснива на трансакцијској вредности и да се постигне сагласност царинског органа и увозника у вези са царинском вредношћу. Како увозник има право и обавезу да пријави све чињенице и околности битне за утврђивање царинске вредности робе, он је дужан да познаје прописе и да унапред припреми сва потребна документа којима ће, у случају захтева царинских службеника, поткрепити декларисане податке. Навођење нетачних или неистинитих података који могу имати утицаја на плаћање увозних дажбина у мањем износу, као и прилагање неверодостојних докумената представља основ за утврђивање прекршајне одговорности увозника.

#4 Како се при утврђивању царинске вредности робе поступа кад је трансакција извршена између купца и продавца који су међусобно повезани? Као што је већ наведено, царински прописи налажу да се при утврђивању царинске вредности прво покуша са утврђивањем трансакцијске вредности, па је зато неопходно утврдити испуњеност услова предвиђених чланом 39. ЦЗ-а и то: 1) да нема ограничења за купца у погледу располагања робом или њеном употребом, осим ограничења која: ● су уведена или се захтевају на основу закона или која за-

Иако постојање међусобне повезаности купца и продавца доводи у сумњу веродостојност уговорене трансакцијске вредности, то не значи да ће се аутоматски проверавати околности сваке продаје.

5) једно од њих посредно или непосредно контролише друго; 6) оба лица посредно или непосредно контролишу неко треће лице; 7) заједно посредно или непосредно контролишу неко треће лице, или 8) су чланови исте породице. Лица ће се сматрати члановима исте породице само ако су у једном од следећих односа: ● супруг и супруга; ● родитељ и дете; ● брат и сестра (било да су од истих родитеља или да се ради о полубрату или полусестри); ● родитељи родитеља и унуци; ● браћа/сестре родитеља и нећаци; ● родитељи супруга/супруге и зетови и снахе; ● супружници браће и сестара. Искључиви заступник, дистрибутер или искључиви концесионар сматраће се повезаним са лицем које заступа ако се у њиховом односу могу препознати горе наведени критеријуми. Ако постоји сумња у међусобну повезаност купца и

91 lege artis ● април 2016.

Из изнетог произилази да иако постојање међусобне повезаности купца и продавца доводи у сумњу веродостојност уговорене трансакцијске вредности,

то не значи да ће се аутоматски проверавати околности сваке продаје, нити да ће се декларисана вредност безусловно сматрати неприхватљивом. Уговорена трансакцијска вредност ће бити прихватљива ако та повезаност није утицала на цену тј. ако купац услед повезаности није стекао одређени повлашћени третман и остварио цену робе коју други купци не могу добити. Како је у царинском поступку неопходно утврдити да ли се ради о повезаним лицима, чланом 102. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом прописано је да ће се сматрати да су лица повезана само ако: 1) припадају групи функционера или директора другог предузећа; 2) су законом признати пословни партнери; 3) су послодавац и запослено лице; 4) лице посредно или непосредно поседује, контролише или држи 5% или више деоница или гласова једног и другог лица;

www.legeartis.rs

хтевају државни органи Републике Србије; ● ограничавају географско подручје на ком роба може поново да се прода, или ● битно не утичу на вредност робе.

2) да продаја или цена нису предмет неких услова или неког ограничења чија вредност не може да се утврди у односу на вредност предметне робе; 3) да никакав приход од накнадне препродаје, располагања робом или њене употребе од стране купца неће утицати непосредно или посредно на продавца, осим ако може да се изврши одговарајуће усклађивање у складу са чланом 46. ЦЗ-а; 4) да купац и продавац нису међусобно повезани или ако су повезани, да је трансакцијска вредност прихватљива за царинске органе.

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

92

продавца, царински орган ће испитати околности под којима је извршена продаја, тако што ће од декларанта тражити да пружи додатне доказе да повезаност није утицала на цену. На пример, ако су исказане накнаде у проценту мора се проверити сама природа накнаде, тј. да ли се ради о накнади везаној за нето продају у земљи увоза, накнади за управљање или допринос истраживању и развоју. Трансакцијска вредност уговорена између повезаних лица ће се прихватити ако декларант у свом изјашњењу докаже да су повезана лица извршила трансакцију под истим условима који важе и у односу између неповезаних лица и да је декларисана вредност приближно једнака једној од следећих „тест” (упоредних) вредности која је важила у исто или приближно исто време: ● трансакцијској вредности истоветне или сличне робе продате ради извоза у Републику Србију, уговореној између купца и продавца који нису међусобно повезани, коју је царински орган прихватио за царинску вредност; ● царинској вредности истоветне или сличне робе, утврђене применом методе дедукције, и ● царинској вредности истоветне или сличне робе, утврђене применом методе обрачунате вредности. Уколико декларант не достави тражено или ако царински орган и нове чињенице или

новоприложена документа сматра нетачним или неприхватљивим, он царинску вредност неће утврдити на основу методе трансакцијске вредности, већ на основу осталих расположивих метода уз поштовање правила хијерархије између њих.

#5 Коју документацију увозник треба да приложи како би доказао прихватљивост трансакцијске вредности уговорене између повезаних лица? Уколико се ради о купопродаји робе или неком другом правном основу за увоз који подразумева пренос власништва, уз царинску декларацију и Декларацију о царинској вредности робе (ДЦВ), увозник обавезно прилаже комерцијалне документе, и то: фактуру или купопродајни уговор и превозну исправу (товарни лист) у којој је у одређеним случајевима исказан износ уговорене возарине. Као допуна наведених података или на захтев царинског органа, најчешће се прилажу анекси уговора или понуда и прихват понуде, пословна преписка из које се виде спорне чињенице, фактура превозника, полиса осигурања и подаци о већ утврђеној трансакцијској вредности истоветне робе или сличне робе продате ради извоза у Републику Србију (упоредна вредност). На горње питање немогуће је одговорити давањем коначног списка докумената који

се у ову сврху могу приложити, па одговор треба тражити у чињеници да је увознику много лакше да осигура доказе да повезаност не утиче на цену, него да докаже да трансакцијска вредност одговара некој од упоредних вредности. На пример: ● прилагањем извештаја о берзанској цени предметне робе може се доказати да је цена договорена у складу са трговачком праксом у индустрији или индустријском сектору у којем послују; ● прилагањем ценовника продавца може се доказати да купац и продавац међусобно тргују као да нису повезани тј. да би и за неповезане купце цена или формула којом се долази до цене била иста; ● прилагањем друге документација која доказује спецификацију декларисане вредности може се доказати да је уговорена цена стварна цена робе тј. да садржи све трошкове и добит примерене за исту или сличну робу у посматраном периоду. Увозници често прилажу и Студије о трансферним ценама и другу документацију коју је мултинационална компанија припремила за потребе поступка пред Пореском управом, рачунајући да ће докази довољни Пореској управи бити довољни и Управи царина. Увозници Студијама о трансферним ценама желе да докажу да повезаност није утицала на цену тј. да је цена формирана

У случају континуиране испоруке робе истог продавца истом купцу под истим комерцијалним условима, царински орган може одустати од захтева да сви прописани подаци буду наведени у свакој ДЦВ. #6 Да ли се уз увозну царинску декларацију увек мора прилагати Декларација о царинској вредности робе?

93 lege artis ● април 2016.

У Декларацији о царинској вредности робе увозник је дужан да пријави постојање повезаности с продавцем, као и утицај повезаности на декларисану цену робе. Сходно Царинском закону, ДЦВ се не мора прилагати или се не морају декларисати сви прописани подаци: ● ако царинска вредност увезене робе у пошиљци не прелази 10.000 евра у динарској противвредности, под условом да се не ради о подељеним или вишеструким пошиљкама од истог пошиљаоца истом примаоцу, или ● ако се ради о увозу некомерцијалне природе, или ● ако декларисање није неопходно за примену Царинске тарифе или ако се царинске дажбине прописане Царинском тарифом не могу наплатити због посебних царинских одредби.

Лице без пребивалишта или седишта у Републици Србији које само повремено пријављује робу може попунити ДЦВ само ако то царински орган сматра оправданим. У случају континуиране испоруке робе истог продавца истом купцу под истим комерцијалним условима, царински орган може одустати од захтева да сви прописани подаци буду наведени у свакој ДЦВ, али ће их захтевати сваки пут кад се околности промене, а најмање једанпут у три године. Царински орган може да одустане од захтева да ДЦВ буде на прописаном обрасцу ако се користи систем електронске обраде података или се за предметну робу подноси општа, периодична или збирна декларација, или ако се царинска вредност предметне робе не може утврдити методом трансакцијске вредности. Тада царински орган одређује начин и облик у којем ће бити достављени потребни подаци неопходни за утврђивање царинске вредности осталим методама.

www.legeartis.rs

на начин који је уобичајен за индустрију или индустријски сектор у којем послују, али подаци садржани у овим студијама (на пример, опис пословања компаније, дефинисање повезаних лица и међусобних трансакција) често не представљају довољне доказе у царинском поступку. И Технички комитет за царинску вредност Светске царинске организације закључује да, с једне стране, студија о трансферним ценама коју доставља увозник може бити добар извор података уколико садржи важне информације о околностима продаје. С друге стране, студија о трансферним ценама не мора бити важна или одговарајућа у истраживању околности продаје због значајних и важних разлика које постоје између метода за утврђивање вредности увезене робе прописаних споразумом ГАТТ и оних из ОЕЦД Водича за трансферне цене. Према томе, за утврђивање околности продаје може се користити било који важан податак и документ који приложи увозник.

Порески календар

ПОРЕСКИ Kaлендар

5. AПРИЛ

● Достављање извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом за претходни месец ● Подношење пореске пријаве пореза на премије неживотних осигурања за претходни месец

11. АПРИЛ

● Плаћање пореза на премије неживотног осигурања за претходни месец ● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец од стране пореског дужника из члана 10. Закона о ПДВ-у ● Плаћање аконтације пореза на приходе од самосталне делатности за претходни месец

94 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних програма у претходном месецу

● Плаћање доприноса на приходе од обављања самосталне делатности за претходни месец ● Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец ● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец ● Подношење обрасца ПИД ПДВ 1 за март месец ако је у марту месецу испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ-а који претежно врши промет добара у иностранство 15. АПРИЛ

● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за први квартал 2016. године ● Подношење обрасца ПИД ПДВ-1 за први квартал ако је обвезник у првом кварталу испунио један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ-а који претежно врши промет добара у иностранство ● Плаћање аконтације пореза на добит правних лица за претходни месец ● Плаћање обрачунате акцизе за период од 16. до краја претходног месеца ● Подношење пореске пријаве и плаћање акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за претходни месец наставак на следећој страни

→

● Подношење тромесечног обрачуна акцизе за први квартал 2016. године ● Плаћање разлике акцизе по тромесечном обрачуну за први квартал 2016. године

20. АПРИЛ

● Почетак рока за подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива који се користе за транспортне сврхе за први квартал 2016. године

28. АПРИЛ

● Плаћање обрачунате акцизе за прву половину текућег месеца

95

4. МАЈ

● Плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање за неисплаћене зараде за март 2016. године

5. МАЈ

● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних програма у претходном месецу ● Достављање извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом за претходни месец ● Подношење пореске пријаве пореза на премије неживотних осигурања за претходни месец

10. МАЈ

● Плаћање пореза на премије неживотног осигурања за претходни месец ● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец од стране пореског дужника из члана 10. Закона о ПДВ-у

Рачунање рокова Према члану 91. ст. 2. Закона о општем управном поступку, ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче истеком првог наредног дана.

lege artis ● април 2016.

● Почетак рока за подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за грејање пословног, односно стамбеног простора за претходни месец

www.legeartis.rs

● Почетак рока за подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за производњу електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе за први квартал 2016. године

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

96

Захтев за понављање кривичног поступка У овом броју говоримо о захтеву за понављање кривичног поступка, као ванредном правном леку, уз навођење бројних судских одлука које илуструју карактеристичне случајеве у пракси

К

ада је реч о започетим кривичним поступцима, општи друштвени интерес огледа се како у њиховом окончању, тако и у утврђивању материјалноправне истине и остваривању законитости судских одлука. Па ипак, будући да постоји могућност да органи кривичног поступка, у појединим случајевима, донесу процесноправно, чињенично или материјалноправно неправилну или незакониту одлуку, законодавац је предвидео могућност која се пружа свим заинтересованим процесним субјектима да, под одређеним условима, нападају овакве одлуке правним лековима. Правни лекови представљају правна средства којима законом овлашћена лица побијају одређену судску одлуку и захтевају од суда који решава о поднетом правном леку да је укине или измени. Судске одлуке се не могу побијати из разлога било каквог незадовољства странака, већ само из оних разлога који су у Законику о кривичном поступку (у даљем тексту: ЗКП) посебно предвиђени као основ за употребу правног лека. Подношењем правног лека, правна ствар која је од стране

надлежног суда за тренутак окончана, практично се наставља, да не кажемо да започиње изнова, с другачијим инструментаријумом, али, у суштини, са истим циљем – (пре)испитивање материјалне истине и провера поштовања одредаба материјалних и процесних закона. Правни лекови представљају израз незадовољства странака донетом одлуком и по правилу од њих самих и зависи да ли ће до ове фазе кривичног поступка уопште и доћи. Међутим, оправдање и циљ подношења правних лекова лежи у могућности преиспитивања судских одлука и отклањању евентуалних грешака које су садржане у њима. Колико год био позван да произведе ius redicata последицу испитујући чињенично стање и примењујући закон, првостепени суд може у том поступку начинити низ неправилности, те на крају донети потпуно погрешну одлуку, а када је реч о чињеничном стању, односно о материјалној истини. У нашем кривичноправном систему постоје две врсте правних лекова – редовни и ванредни. Њихова правна природа је

дијаметрално супротна. Наиме, већ из њихових назива можемо направити суштинску разлику, која их прати у свим аспектима и последицама које производе, а која се огледа и у интензитету њихове примене у пракси. Први су део редовног, тј. регуларног поступка, који се још не сматра окончаним, док постоји могућност њиховог улагања, а њихово подношење је широко распрострањено. Ванредним правним лековима се желе постићи другачији циљеви, те је и методологија, такође различита. Редовним правним лековима нападају се неправоснажне судске одлуке, док се ванредним правним лековима нападају правоснажне судске одлуке. Иако је правоснажношћу судске пресуде омеђена правна сигурност која проистиче из такве пресуде, она ипак није у потпуности остварена. Та непотпуност правне сигурности, односно несталност утврђене правде, крије се у институту названом ванредни правни лекови (remedium extraordinarim) којима се, у рестриктивно постављеним условима, наново преиспитују појединости у вези са минулим кривичним

НИКОЛА ПАНТЕЛИЋ заменик јавног тужиоца у Трећем окружном јавном тужилаштву у Београду sudski.postupci@legeartis.rs

који докази, већ је потребно да они буду такви да доведу до циља који је у ЗКП-у предвиђен (рецимо, ослобођења осуђеног или да ново суђење учине неопходним јер је правоснажна пресуда заснована на кривичном делу). ЗКП предвиђа две варијанте које могу довести до понављања кривичног поступка: 1) понављање кривичног поступка који је завршен правоснажном пресудом, и 2) понављање кривичног поступка осуђеном у одсуству. Материја која се односи на захтев за понављање кривичног поступка регулисана је у оквиру главе 19. ЗКП-а, која се односи на поступак по правним лековима. Одредбе које регулишу овај ванредни правни лек предвиђене су у члановима 470–481. ЗКП-а.

1. ПОНАВЉАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА КОЈИ ЈЕ ЗАВРШЕН ПРАВОСНАЖНОМ ПРЕСУДОМ Члан 470. ЗКП-а предвиђа да се кривични поступак који је завршен правоснажном пресудом може поновити на захтев овлашћеног лица, под условима прописаним у овом законику. Правоснажност, дакле, представља претпоставку за понављање поступка. Друга формална претпоставка се односи на то да захтев треба да поднесу за то овлашћена лица, а њих уређује члан 471. Процесни услови материјалне природе за понављање

поступка посебно су наведени у члану 473. Пракса је изнедрила многа спорна питања. Једно од тих питања јесте и форма акта којим се окончава кривични поступак. Наиме, поставило се питање да ли је понављање допуштено само у односу на кривични поступак који је довршен пресудом, а не и решењем. Уместо нашег одговора, понудићемо један закључак Кривичног одељења Врховног касационог суда, који је усвојен

на седници од 16. 6. 2014. године и у коме је речено: „Понављање кривичног поступка по правилима за понављање поступка окончаног правоснажном пресудом, дозвољено је и у случају окончања кривичног поступка правоснажним мериторним решењем које замењује пресуду, тј. којим се коначно одлучује о самој кривичноправној ствари, односно о извршењу кривичног дела”. ЗКП, у члану 471. ст. 1, предвиђа да ,,захтев за понављање

97 lege artis ● АПРИЛ 2016.

Захтев за понављање кривичног поступка заснива се на чињеничном, а захтев за заштиту законитости – на правном основу. Члан 4. ст. 2. ЗКП-а предвиђа да се правоснажна судска одлука не може изменити на штету окривљеног

(reformatio in peius). Када се ради о правоснажној судској одлуци, начело reformatio in peius важи у потпуности када је одлука повољна за окривљеног, па се у поступцима по ванредним правним лековима она може изменити само у његову корист. Циљ оваквог законског решења је у пружању заштите окривљеном, који би у случају да оваквог прописа нема, живео у сталном страху и неизвесности услед могућности поновног кривичног гоњења. У овом броју говорићемо о захтеву за понављање кривичног поступка. Захтев за понављање кривичног поступка је ванредни правни лек којим се напада чињенично стање изречено у претходној правоснажној пресуди, услед постојања нових чињеница и доказа. Нове чињенице и докази не могу бити било какве чињенице и било

www.legeartis.rs

поступком и донетом пресудом. Посреди су, дакле, правна средства којима се побијају пресуде које се више не могу побијати жалбом или против којих жалба није дозвољена. Након правоснажности се може установити да је чињенична основа на којој се одлука заснива погрешна или да је одлука незаконита. Наш кривични поступак познаје два ванредна правна лека: 1) захтев за понављање кривичног поступка, и 2) захтев за заштиту законитости.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

98

кривичног поступка могу поднети странке и бранилац, а после смрти окривљеног, захтев могу поднети јавни тужилац и лица наведена у члану 433. ст.

2. овог законика”. У ст. 2. овог члана прописано је да се ,,захтев за понављање кривичног поступка може поднети и пошто је осуђени издржао казну, или је дошло до застарелости, амнестије или помиловања”. Ставом 3. је предвиђено да ,,до доношења одлуке суда о захтеву за понављање кривичног поступка, лица из става 1. овог члана могу одустати од захтева”. Како је у овом случају реч о правном леку које припада лицу у чију корист је установљен, круг лица овлашћених за његово подношење ограничен је на странке и браниоца. Након смрти окривљеног, захтев могу поднети јавни тужилац и лица која могу да поднесу жалбу у корист оптуженог. С обзиром на то да издржана казна, амнестија или помиловање не мењају правоснажну судску одлуку, нити искључују евентуалну судску грешку, овим ванредним правним леком се пружа прилика лицима које је судска одлука погодила, да је у случају новог доказног материјала исправе и остваре потпуну или делимичну рехабилитацију осуђеног. Док суд не донесе одлуку о захтеву, решењем којим се захтев уважава или одбија, лице које је поднело захтев за понављање поступка може од њега одустати.

Када је у питању садржај захтева за понављање кривичног поступка (члан 472), он мора садржати законски основ на коме се захтев темељи и наводе о доказима у вези са чињеницама на којима се заснива. Уколико садржина захтева има недостатака, он неће бити одбачен, већ ће суд претходно позвати његовог подносиоца да захтев допуни писменим поднеском у одређеном року. Захтев који садржи чињенице везане за правоснажну пресуду засновану на кривичном делу (лажна исправа, лажан исказ или кривично дело службених актера кривичног поступка) мора бити поткрепљен формалним доказом, у виду правоснажне пресуде којом је одређено лице осуђено за неко од тих кривичних дела. С овим у вези је и једно решење Апелационог суда у Београду, у коме се наводи: „Само ако је сведок правоснажном пресудом оглашен кривим за лажно сведочење може се тражити понављање поступка због лажног исказа сведока”. (Решење Апелационог суда у Београду, Кж2.

551/2012 (2) од 20. 6. 2012)

Уколико су лица за која се тврди да су учинила кривично дело умрла или постоје друге околности које искључују њихово гоњење (застарелост, амнестија, помиловање), тако да не постоји могућност да се захтев поткрепи правоснажном осуђујућом пресудом тих лица, захтев се може заснивати и на другим доказима.

Члан 473. ЗКП-а бави се разлозима за понављање кривичног поступка који је завршен правоснажном пресудом. Понављање кривичног поступка је могуће спровести само у корист окривљеног, а разлози за његово понављање су следећи: (1) Када се испостави да су неки докази садржани у поступку који је завршен правоснажном пресудом били лажни. Конкретно, то могу бити пресуде засноване на лажној исправи или на лажном исказу сведока, вештака, стручног саветника, преводиоца, тумача или саокривљеног. Не мора свака пресуда која садржи овакве доказе бити погрешна, па је потребно претходно оценити да ли се она претежно заснива управо на оваквим доказима. Саокривљени је у овом смислу саоптужени према коме је кривични поступак раздвојен или већ окончан правоснажном осуђујућом пресудом.

(2) Када су у питању кривична дела службених актера кривичног поступка и то јавног тужиоца, судије, судије-поротника или лица које је предузимало доказне радње.

(3) Нови релевантни докази, а то могу бити нове чињенице или нови докази који сами за себе или у вези са ранијим чињеницама или доказима могу довести до одбијања оптужбе или ослобођења од оптужбе или до осуде по блажем кривичном закону. Поставља се питање који су то нови докази и чињенице

КОМЕНТАР АУТОРА #1

мишљење лекара неуропсихијатра о постојању битно смањене урачунљивости осуђеног у време извршења кривичног дела не представља нови доказ на основу кога се може дозволити понављање кривичног поступка, јер битно

У једном решењу Апелационог суда у Београду се наводи да: „Пошто окривљени није изнео нове чињенице нити је поднео нове доказе који би довели до ослобођења или до блаже осуде, правилно је одбачен његов захтев за понављање поступка”. (Решење Апелационог суда у Београду, Кж2.

551/2012 (1) од 20. 6. 2012)

(4) Уколико је дошло до судске заблуде у вези са начелом ne bis in idem у погледу лица које је више пута осуђено за исто кривично дело или ако је са више лица осуђен за исто кривично дело које је могло учинити само једно лице или нека од њих. Спречавање умножавања осуда за исто дело и спречавање умножавања лица за дела које је могао извршити само један учинилац или само неко од њих, али не и осуђени у чију корист се тражи понављање поступка, јесте основни разлог за прописивање ове одредбе.

(5) Ако се у случају осуде за продужено кривично дело (које је дефинисано у у оквиру члана 61. Кривичног законика, „Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/2005 – испр., 107/05 – 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14) или за друго кривично дело које по закону обухвата више истоврсних или више разноврсних радњи изнесу нове чињенице или поднесу нови

99 lege artis ● АПРИЛ 2016.

релевантни да би дошло до понављања кривичног поступка, а са овим у вези је мноштво примера из наше судске праксе. На овом месту ћемо поменути само неке од њих. У једној одлуци је оцењено да приложени налаз и

(ВСС, Кж2. Бр. 1136/01 од 22. 1. 2002)

www.legeartis.rs

У контексту материјалне истине, потребно је поменути и преузети правни имплант који наш правни систем није познавао раније. Дакле, члан 16. став 5. Законика о кривичном поступку прописује да „сумњу у погледу чињеница од којих зависи вођење кривичног поступка, постојање обележја кривичног дела или примена неке друге одредбе кривичног закона, суд ће у пресуди или решењу које одговара пресуди, решити у корист окривљеног”. Следећи овај став, неко може помислити да суду није стало до утврђивања истине. Ту се одмах поставило логично питање: како суд доноси пресуду уколико постоји сумња у погледу свега наведеног и кључно питање – зашто су постављена таква начела која се дубоко противе нашем вишедеценијском кривичноправном наслеђу српског правног система и природној улози судије, па можемо додати и нашем европскоконтиненталном здравом разуму. Како је уопште могуће супсумирати чињенице у појединачну правну норму која тако разорно погађа појединачне интересе, као што је кривична пресуда или решење, без отклањања „сумње у погледу чињеница”. Кад је посреди однос правних лекова и (непостојања) обавезе утврђивања материјалне истине, на истом месту истовремено постављамо питање целисходности правних лекова и улажење у својеврсни circulus vitiosus; уколико је могуће донети одлуку без потпуно утврђених чињеница, за вођење поступка, обележје кривичног дела, односно примену закона, накнадна могућност улагања правних лекова управо из ових основа постаје својеврсни апсурд. Но, упркос наведеној одредби, пракса нам показује да се судија није одрекао своје улоге и није постао, како је о томе својевремено писао проф. Живојин Перић (у чувеном чланку „О школама у праву”, 1921) аутомат за производњу одлука, већ је даље баждарен по ранијим координатама – као упорни истраживач истине.

смањена урачунљивост не значи обавезно осуду по блажем закону, већ је само факултативни основ за блаже кажњавање.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

100

докази који указују на то да осуђени није учинио радњу која је обухваћена делом из осуде, при чему би постојање наведених чињеница довело до примене блажег закона или би то битно утицало на одмеравање казне. Овде се, дакле, ради о подношењу нових доказа или чињеница које би указале на то да осуђени није учинио радњу која чини неко продужено или сложено кривично дело, при чему би то довело до промене правне конструкције на блаже кривично дело или би то битно утицало на одмеравање казне.

(6) Подношење нових чињеница или доказа којих није било када је изрицана казна затвора или суд за њих није знао иако су постојали, а они би очигледно довели до блаже кривичне санкције. Захтев за понављање кривичног поступка из овог разлога може се поднети док казна затвора не буде извршена. Рецимо, може доћи до понављања кривичног поступка у случају да код осуђеног, по правоснажности пресуде, дође до тешког нарушења здравља, које би очигледно довело до блаже кривичне санкције да је исто постојало у време изрицања

казне, при томе је без утицаја питање да ли је нарушење здравља такво да се може лечити у затворској установи. Тако се у једном решењу Вишег суда у Пожаревцу истиче: „Будући да из извештаја Казнено-поправног завода произлази да се осуђеном у заводској болници пружа адекватна медицинска заштита у смислу одредаба Закона о извршењу кривичних санкција, околност која се односи на његово здравствено стање, иако нова, нема такву природу и значај да би довела до понављања кривичног поступка. (Решење Вишег суда у Пожаревцу, Кв.

232/2013 од 16. 1. 2014)

(7) Последњи разлог односи се на изношење нових чињеница или доказа у вези са пропустом у вези са уредним достављањем позива окривљеном за претрес пред другостепеним судом, који је одржан у његовом одсуству. Подношење захтева из овог разлога могуће је само у року од шест месеци од доношења пресуде жалбеног суда. Према члану 449. ст. 3. ЗКП-а, у позиву ће се оптужени упозорити да ће претрес бити одржан у његовом одсуству, ако је уредно позван, а

свој изостанак не оправда. О захтеву који је поднет с обзиром на овај разлог, одлучиваће веће суда које је после претреса одржаног у одсуству окривљеног донело одлуку. Ово представља изузетак у односу на опште правило које се односи на остале разлоге за понављање поступка, када је у питању надлежност за одлучивање о поднетом захтеву. Захтев за понављање кривичног поступка није деволутиван правни лек, што значи да о њему одлучује онај суд који је изрекао правним леком нападнуту одлуку. Ванрасправно веће суда који је у ранијем поступку судио у првом степену, одлучиће о поднетом захтеву. У већу које о захтеву одлучује не може бити судија који је учествовао у доношењу пресуде у ранијем поступку. С овим у вези је и једна интересантна пресуда Врховног касационог суда у чијем је образложењу наведено: „Наиме, из списа предмета се утврђује да је у ранијем поступку по жалби на првостепену пресуду, другостепену пресуду ... од 23. 6. 2010. године, којом је делом преиначена првостепена пресуда већа за ратне злочине Окружног суда у Б. од 12. 3.

Захтев за понављање кривичног поступка није деволутиван правни лек, што значи да о њему одлучује онај суд који је изрекао правним леком нападнуту одлуку.

Поступање суда по захтеву за понављање кривичног поступка уређено је члановима 475–478. ЗКП-а. Одлучујући о захтеву, ванрасправно

КОМЕНТАР АУТОРА #2 По први пут наш ЗКП раздваја право од неправог понављања кривичног поступка, па је као ванредни правни лек остао само прави захтев за понављање кривичног поступка. Неправо понављање кривичног поступка, које се односи само на раније правоснажно изречену казну, а не и на чињенично стање утврђено правоснажном пресудом, сада се налази у трећем делу ЗКП-у, у оквиру поглавља које се односи на поступке за преиначење правоснажне пресуде (Глава 23). Овим је исправљена стара грешка која се провлачила у ранијим законицима, а који су као ванредни правни лек предвиђали и неправо понављање кривичног поступка.

простим упоређивањем поднетог и претходно одбијеног захтева); 6) ако чињенице и докази очигледно нису подобни да се на основу њих дозволи понављање поступка. Са разлозима за одбацивање захтева за понављање поступка у вези је и једна пресуда Апелационог суда у Нишу у којој је закључено: „... пропуштање рока за изјављивање жалбе на решење којим је одбачен захтев осуђеног за понављање кривичног поступка не спада у Законом изричито предвиђене случајеве у којима се дозвољава повраћај у пређашње стање”. (Кв. 748/10 од 22. 11. 2010)

Након што суд утврди да не постоје разлози за његово одбацивање, приступиће доношењу одлуке о томе да ли такав захтев треба уважити или одбити. Суд ће препис захтева доставити на одговор противној странци, која се о њему може изјаснити у року од осам дана. Када суду стигне одговор од противне стране или пошто протекне рок за давање одговора, председник већа може одредити да се провере чињенице и прибаве докази у вези са захтевом и одговором на захтев. Суд ове провере одређује наредбом. После спроведене провере чињеница, уколико су у питању кривична дела која се гоне по службеној дужности, председник већа ће одредити да се списи доставе јавном тужиоцу који је дужан да их без

101 lege artis ● АПРИЛ 2016.

(Пресуда Врховног касационог суда, КЗЗ. РЗ 2/2012 од 10. 1. 2013)

веће првостепеног суда може да га одбаци, уважи и тиме дозволи понављање кривичног поступка, или да га одбије. Суд ће решењем захтев одбацити уколико утврди да постоји неки од алтернативно прописаних разлога: 1) уколико је захтев поднело неовлашћено лице; 2) ако подносилац захтева у року који му је суд одредио није исправио недостаке у вези са разлогом на основу кога се понављање поступка тражи и у вези са чињеницама на којима се захтев темељи; 3) уколико подносилац одустане од захтева; 4) ако нема законских услова за понављање поступка (уколико поступак није завршен правоснажном пресудом, ако је захтев поднет на штету окривљеног и сл.); 5) уколико су чињенице и докази на којима се захтев заснива већ били изнесени у ранијем захтеву који је правоснажно одбијен (што се редовно чини

www.legeartis.rs

2009. године, а у односу на окр. М. В. потврђена, донело веће Одељења за ратне злочине Апелационог суда у Б. састављено од судија С. В., С. М., др М. М., мр С. Ј. и О. Х. Другостепено решење Апелационог суда у Б. у поступку по жалби на првостепено решење о одбијању захтева за понављање поступка, против кога је захтев за заштиту законитости поднет, донело је веће састављено од судија С. В., мр С. Ј. и др М. М., дакле, веће састављено од судија које су учествовале и у доношењу другостепене пресуде у ранијем поступку, што је у супротности са цитираним одредбама члана 37. ст. 1. тач.

4) и члана 474. ст. 2. Законика о кривичном поступку”.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

102

Правоснажно решење којим се дозвољава понављање кривичног поступка има суспензивно дејство у односу на извршење казне, па се њиме обуставља њено извршење. одлагања, а најкасније у року од 30 дана, врати са својим мишљењем. Када суд спроведе претходно описане радње и ако не одреди да се провера допуни или уколико не одбаци захтев, он ће на основу резултата провере, решењем уважити или одбити захтев за понављање кривичног поступка. Решењем којим уважава захтев и дозвољава понављање кривичног поступка суд ће уједно одредити да се одржи главни претрес. На главном претресу ће се изводити само они докази од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције, уколико је понављање поступка дозвољено јер су изнесене нове чињенице и поднети нови докази којих није било када је изрицана казна затвора или они суду нису били познати, иако су постојали, а очигледно би довели до блаже кривичне санкције. Привилегија здруживања односи се и на ванредне правне лекове, па ако суд нађе да разлози за понављање кривичног поступка постоје и за неког од саоптужених који такав захтев није поднео, по службеној дужности ће поступити

као да је такав захтев поднесен. Имајући у виду доказе, ако суд нађе да би осуђени у поновљеном поступку могао бити осуђен на такву казну да би са урачунавањем већ издражане казне могао бити пуштен на слободу, или да може бити ослобођен од оптужбе, или да оптужба може бити одбијена, одредиће да се извршење пресуде одложи, односно прекине. Правоснажно решење којим се дозвољава понављање кривичног поступка има суспензивно дејство у односу на извршење казне, па се њиме обуставља њено извршење, међутим, на предлог јавног тужиоца, уколико за то постоје законски услови, суд може одредити притвор окривљеном. При понављању кривичног поступка, не може се оснажити решење о притвору из поступка који је правоснажно окончан, већ се окривљеном може само поново одредити притвор. У образложењу једног решења Апелационог суда у Београду, са овим у вези, наведено је следеће: „Правилно је првостепени суд, поступајући у смислу члана 212. ст. 2. Законика о кривичном поступку (даље:

ЗКП), нашао да постоје разлози за одређивање притвора према окривљеном Т. З. прописани одредбом члана 211. ст. 1. тач.

1) ЗКП-а, а због постојања основане сумње да је учинио кривично дело које му је стављено на терет. Ово стога, јер из списа предмета и ожалбеног решења произлази да је према окривљеном био одређен притвор у истрази током које није био доступан државним органима, решењем истражног судије Окружног суда у Б. Посебног одељења ... од 26. 10. 2006. године, након чега је окривљеном Т. З. суђено у одсуству, те осуђен пресудом Окружног суда у Б. Посебног одељења ... од 26. 5.

2008. године, која је постала правоснажна 17. 6. 2009. године, а да је лишен слободе тек 6.

9. 2013. године и то након што је екстрадиран из Републике Хрватске, у којој је лишен слободе 31. 7. 2013. године. Дакле, несумњиво је државним органима Републике Србије био недоступан готово седам година, и поред решења о одређивању притвора и расписане потернице, уз чињеницу да је окривљени држављанин Црне Горе, да на територији Републике Србије нема пријављено

према окривљеном изрекне блажа мера обезбеђења присуства”. (Кж2 По1. 461/2013 од 8. 11. 2013)

У новом поступку, суд није везан за решења донета у раније спроведеном поступку. Нови поступак може бити окончан: 1) решењем о обустављању кривичног поступка; 2) пресудом.

При изрицању нове пресуде, суд је везан забраном reformatio in peius, што је потврђено и у пракси. Пресудом Врховног касационог суда је назначено: „Суд је дужан да се придржава принципа забране reformatio in peius приликом изрицања казне поводом дозвољеног понављања поступка”. (Кж. 59/10 од 12. 5. 2010)

2. ПОНАВЉАЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА ОСУЂЕНОМ У ОДСУСТВУ Кривични поступак у одсуству окривљеног представља изузетак од правила да свако има право да се брани, да присуствује расправи у вези са његовим правима и да испитује сведоке. Како овако спроведен поступак представља изузетак од општег правила, за њега морају постојати нарочито оправдани разлози (бекство окривљеног или његова недоступност државним органима, члан 381. ст. 1). Последица овога изузетка јесте и право окривљеног, који је правоснажно осуђен у одсуству, да му се понови кривични поступак, независно од разлога за понављање кривичног поступка, уколико наступи

могућност да се суђење одржи у његовом присуству. Лица овлашћена да поднесу захтев за понављање кривичног поступка осуђеном у одсуству су окривљени и његов бранилац. Они овај захтев могу поднети у року од шест месеци од дана наступања могућности да се окривљеном суди у његовом присуству. Пропуштањем овога рока, осуђеном једино преостаје могућност да захтева понављање поступка из разлога који су одређени за понављање поступка завршеног правоснажном пресудом. Суд ће решењем којим се дозвољава понављање кривичног поступка осуђеном у одсуству

одредити да се окривљеном достави оптужница и решење о потврђивању оптужнице, ако му раније нису достављени. У поновљеном поступку саучесник окривљеног који је већ осуђен не може се саслушавати, нити се може суочити са окривљеним. Са садржином исказа осуђеног саучесника једино је могуће упознати се читањем или изношењем садржине записника или прегледањем оптичког или тонског снимка који садржи такав исказ. Као и код понављања поступка који је завршен правоснажном пресудом, и овде је суд везан забраном преиначења на горе (reformatio in peius).

103 lege artis ● АПРИЛ 2016.

Решењем о обустављању поступка, суд ће ставити ван снаге ранију пресуду ако се нови поступак обустави до почетка главног претреса. Пресудом ће суд: 1) изрећи да се ранија пресуда делимично или у целини

стваља ван снаге или да се оставља на снази; 2) у казну коју одреди новом пресудом урачунати оптуженом већ издржану казну, а ако је понављање поступка одређено само за неко од кривичних дела за који је оптужени био осуђен, изрећи ће нову јединствену казну. www.legeartis.rs

пребивалиште, нити доказ о постојању сталног места боравишта, то наведене околности по оцени овога суда указују на опасност да би се окривљени боравком на слободи крио или дао у бекство, и на тај начин постао недоступан суду и отежао вођење кривичног поступка, због чега постоји законски разлог за одређивање притвора прописан одредбом члана 211. ст. 1. тач. 1) ЗКП-а. У том смислу, правилан је закључак првостепеног суда да наведене околности указују да се обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку, за сада, не може обезбедити неком другом мером, а што је и одговор на жалбене наводе браниоца окривљеног да се

Имате питање? Имамо одговор!

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора на њих имају искључиво претплатници на наш часопис

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

104

РАДНИ ОДНОСИ П: Која просечна месечна зарада у РС и за који месец се узима као основица за обрачун висине исплате отпремнине имајући у виду законску одредбу члана 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору? О: У члану 158. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописана је обавеза послодавца да пре отказа уговора о раду, у смислу члана 179. ст. 5. тач. 1) овог закона, запосленом исплати отпремнину у висини утврђеној општим актом или уговором о раду. Висина отпремнине утврђује се општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Сходно члану 159. Закона, под зарадом у смислу члана 158. овог закона сматра се просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца, која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Чланом 22. ст. 3. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр.

68/15) утврђено је да запослени који је утврђен као вишак запослених, односно који је нераспоређен, има право на исплату отпремнине због престанка потребе за његовим радом у висини која се одређује у складу са законом којим се уређује његов радно-правни статус, а која се обрачунава за све године рада у радном односу у јавном сектору. Ово значи да би запослени на кога се односи Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, а чији се радно-правни статус уређује Законом о раду имао право на отпремнину због престанка потребе за његовим радом, у висини која се одређује чл. 158–159. Закона о раду. Напомињемо да у складу са чланом 21. ст. 3. тач. 1) Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, организациони облик може да закључи споразум о престанку радног односа са

запосленима који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату новчане накнаде, ако за радом наведеног запосленог престаје потреба и уз исплату новчане накнаде, и то у у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у последња три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа према податку органа надлежног за послове статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30%, за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Из наведеног члана 21. Закона, произилази да се новчана накнада обрачунава на основу

финансијске извештаје који се састављају ако је мало правно лице основало микро или друго мало правно лице. ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: За израду монографије као ауторског дела из области културе, науке, као и за писање о важним личностима града Крушевца, планирана су средства у финансијском плану за 2016. годину на конту 423599 – остале стручне услуге у износу од 350.000,00 динара са ПДВ-ом. Одредбом члана 7. ст. 1. тач. 12) Закона о јавним набавкама прописано је да у случају закључења уговора о делу који има за предмет самостално извршење одређеног интелектуалног посла из области науке или просвете или обављање уметничке или друге делатности из области културе, у складу са законом, а чија појединачна вредност није већа од 12.000.000,00 динара, укључујући порезе и доприносе, на годишњем нивоу, односно за период важења уговора, ако је период важења уговора дужи од годину дана, не примењују се одредбе овог закона. Да ли се за исплату хонорара за наведену монографију, као ауторског дела одређеног аутора, примењује Закон о јавним набавкама или се не примењује на основу одредби члана 7. ст.

1. тач. 12) Закона о јавним набавкама? О: У овом случају се може применити члан 7. ст. 1. тач. 12) Закона о јавним набавкама.

105 lege artis ● април 2016.

РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА П: У којим случајевима је мало правно лице обвезник ревизије финансијских извештаја? О: Мало правно лице подлеже обавезној ревизији

финансијских извештаја у складу са чланом 21. одредбе Закона о ревизији („Сл. гласник РС”, бр. 62/13) која гласи: „Ревизија је обавезна за редовне годишње финансијске извештаје великих и средњих правних лица разврстаних у складу са законом којим се уређује рачуноводство, јавних друштава у складу са законом којим се уређује тржиште капитала независно од њихове величине, као и свих правних лица, односно предузетника чији пословни приход остварен у претходној пословној години прелази 4.400.000 евра у динарској противвредности (законска ревизија). Ревизија консолидованих финансијских извештаја обавезна је за матична правна лица која састављају консолидоване финансијске извештаје у складу са законом којим се уређује рачуноводство (законска ревизија). За прерачунавање девизног износа из става 1. овог члана у динарску противвредност примењује се званични средњи курс динара, који утврђује Народна банка Србије, а који важи последњег дана пословне године за коју се саставља финансијски извештај. Ревизија финансијских извештаја правних лица и других субјеката који нису наведени у ст. 1. и 2. овог члана јесте добровољна ревизија.” Поред овог случаја, мало правно лице подлеже ревизији финансијских извештаја у случају да саставља консолидоване

www.legeartis.rs

просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у последња три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа према податку органа надлежног за послове статистике. Према нашем мишљењу, у конкретном случају, ово значи да ако је радни однос запосленог престао у марту 2016. године, новчана накнада се обрачунава на основу податка Републичког завода за статистику РС за фебруар 2016. године, односно просечне зараде запо­ сле­ног за фебруар 2016, јануар 2016. и децембар 2015. године. Напомињемо да је у складу са одредбама Закона о министарствима, за примену Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, надлежно Министарство државне управе и локалне самоуправе (укључујући и израду појединачних Решења о праву и исплату новчане накнаде/отпремнине), док је Министарство за рад, запошљавање, борачка питања и социјална питања задужено за давање мишљења у вези са применом одредаба Закона о раду.

Подаци од значаја за рад пословних субјеката Износи личних примања запослених

табеле и узорци

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Регрес за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 6) Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Отпремнина код одласка у пензију

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (61.279 · 2 = 122.558)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 · 61.279 = 122.558 дин.)

Јубиларна награда

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 18.331 динара годишње

Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.666 дин.

Накнада за исхрану у току рада

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 5) Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Дневница за службено путовање у земљи

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2) Закона о раду)

Неопорезиво до 2.201 дин. по дневници

Дневница за службено путовање у иностранство

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тач. 3) Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник”, бр. 86/07, 84/14 и 84/15), а највише до 15 евра; за субјекте ван јавног сектора неопорезиво је до 50 евра

106 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно накнада за повећане трошкове рада на терену) уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Поставите питање на tabele.uzorci@legeartis.rs

Исплате разних видова помоћи запосленима

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 64.162 дин.

Солидарна помоћ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 64.162 дин.

Солидарна помоћ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 36.665 дин. по случају

Остале солидарне помоћи (чл. 120. тач. 1) Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

Стипендије и кредити ученика и студената – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.000 дин. месечно

Стипендије и кредити ученика основних школа – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

Зајам који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

Хранарине и стипендије које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 9.166 дин. месечно

107 lege artis ● АПРИЛ 2016.

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

www.legeartis.rs

Накнада трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Остала примања

табеле и узорци

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

108

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Накнада трошкова превоза сопственим путничким моторним возилом у службене сврхе

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 l бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.417 дин. месечно

Додатак за одвојени живот

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Накнада трошкова смештаја на службеном путу

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

Накнада трошкова превоза на службеном путовању

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

Накнада трошкова смештаја и исхране за рад на терену (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

Отпремнина при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по чл. 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. ст. 1. тач. 18) Закона о порезу на доходак грађана)

наставак на следећој страни

→

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција, која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 · 61.279 = 367.674 динара). Стимулативне отпремнине при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

109 lege artis ● АПРИЛ 2016.

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. ст. 1. тач. 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова.

www.legeartis.rs

Једнократна новчана накнада запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Сл. гласник РС“ бр. 9/15, 84/15 и 19/16)

Корисни правни акти Извештај о стручној оцени понуда у поступку јавне набавке

Наручилац:

табеле и узорци

Седиште: Број: Датум:

На основу члана 54. ст. 12. тач. 4) и члана 105. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15), Комисија за јавну набавку образована Решењем наручиоца бр. , од године, саставља:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

110

ИЗВЕШТАЈ О СТРУЧНОЈ ОЦЕНИ ПОНУДА Врста поступка: Редни број: 1) Предмет јавне набавке: (опис и ознака из речника) 2) Процењена вредност јавне набавке без ПДВ-а, укупно и посебно за сваку партију:

3) Подаци из плана набавки који се односе на предметну јавну набавку: (навести редни број набавке; предмет набавке; износ планираних средстава за набавку; податке о апропријацији у буџету, односно финансијском плану за плаћање; процењену вредност, на годишњем нивоу и укупно; врсту поступка набавке; оквирни датум покретања поступка; оквирни датум закључења уговора; оквирни датум извршења уговора; разлоге и оправданост набавке; начин на који је наручилац утврдио процењену вредност набавке). наставак на следећој страни

→

4) Одступања од плана набавки са образложењем: (навести и образложити евентуална одступања).

5) Разлози и околности које оправдавају примену поступка мале вредности или преговарачког поступка без објављивања јавног позива, ако се спроводе: . www.legeartis.rs

6) Основни подаци о другом наручиоцу са којим се спроводи поступак јавне набавке: (навести назив наручиоца/пословно име, адресу, интернет страницу). (навести број) понуђача.

7) У поступку јавне набавке учествовало је 8) Основни подаци о понуђачима: Назив и седиште понуђача/ шифра понуђача

Назив и седиште понуђача из групе понуђача

111

Назив и седиште подизвођача

lege artis ● АПРИЛ 2016.

Р. бр.

1.

2.

3.

9) Понуде које су одбијене, разлози за њихово одбијање и понуђена цена тих понуда: Понуда понуђача

, са седиштем у

,

бр. , одбијена је из разлога ул. (навести разлоге за одбијање понуде: на пример, понуђач није доказао да испуњава обавезне или додатне услове за учешће; понуђач није доставио тражено средство обезбеђења; понуђени рок важења понуде је краћи од прописаног...). динара. Понуђена цена износи (Ако је понуда одбијена због неуобичајено ниске цене, детаљно образложити начин на који је утврђена та цена).

10) Мишљење Комисије за јавну набавку о поднетој само једној понуди: (Уколико је у поступку поднета само једна понуда, навести мишљење Комисије за јавну набавку о разлозима који су узроковали подношење једне понуде и предлог мера које треба предузети да се у наредним поступцима обезбеди конкуренција у поступку).

наставак на следећој страни

→

табеле и узорци

11) Мишљење Комисије за јавну набавку о свим неодговарајућим или неприхватљивим понудама: (Уколико су све понуде неодговарајуће или неприхватљиве, навести мишљење Комисије за јавну набавку о разлозима који су узроковали подношење таквих понуда и опис начина на који је одређена процењена вредност).

12) Критеријум за доделу уговора: Критеријум за доделу уговора је најнижа понуђена цена / Критеријум за доделу уговора је економски најповољнија понуда. Елементи критеријума и број пондера који носе, како следи: Р. бр.

1.

на пример, понуђена цена

2.

на пример, гарантни период

Број пондера

13) Начин примене методологије за доделу пондера

112 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Елемент критеријума

1. Број пондера =

2. Број пондера =

најнижа понуђена цена цена понуде која се рангира

гарантни период понуде која се рангира најдужи гарантни период

14) Ранг-листа прихватљивих понуда применом критеријума за доделу уговора: Р. бр.

Назив и седиште понуђача/шифра понуђача

Понуђена цена

1.

2.

3. Ранг-листа прихватљивих понуда применом критеријума за доделу уговора: Елементи критеријума

Понуђена цена

Назив понуђача

Гарантни период

Број пондера

наставак на следећој страни

→

15) Понуђач којем се додељује уговор: Комисија за јавну набавку констатује да је најповољнија понуда понуђача , са седиштем у , ул. бр. , те предлаже наручиоцу да њему додели уговор.

.

17) Потписи чланова Комисије за јавну набавку:

дана

године

113 lege artis ● АПРИЛ 2016.

У

www.legeartis.rs

16) Подизвођач: , Понуђач је навео да ће набавку извршити уз помоћ подизвођача са седиштем у , ул. бр. . Део/делови уговора који/које ће подизвођач извршити: (навести на пример, уградња, испорука дела опреме, навести таксативно које опреме).

Пореска пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана Образац ППДГ-5

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА ПОРЕСКА УПРАВА

Организациона јединица

ПОРЕСКА ПРИЈАВА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ГОДИШЊЕГ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК ГРАЂАНА ЗА _____________ ГОДИНУ ПОДАЦИ О ПОРЕСКОМ ОБВЕЗНИКУ:

1.

табеле и узорци

1.1.

Порески идентификациони број (лични број) - ЈМБГ

1.2.

Име, име оца и презиме

1.3.

Подаци о пребивалишту/боравишту: 1.3.1. Општина 1.3.2. Место 1.3.3. Назив улице 1.3.4. Кућни број (број и слово) 1.3.5. Спрат, број стана и слово 1.3.6. Телефон

1.4.

Занимање ПОДАЦИ О ИЗДРЖАВАНИМ ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ:

2.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

114

Име, име оца и презиме

Порески идентификациони број (лични број) - ЈМБГ

Сродство

ПОДАЦИ О ПРИХОДИМА КОЈИ СЕ ОПОРЕЗУЈУ:

3.

Опорезиви приходи за које је исплатилац обуставио и платио порез и доприносе по одбитку (према потврди пореског плаца):

3.1.

3.1.1.

Зарада (чл. 13. до 14б Закона о порезу на доходак грађана "Службени гласник РС", бр. 24/01, ... и 18/10; даље: Закон)

3.1.2. Порез и доприноси на терет запосленог (за 3.1.1.)

3.1.3.

Опорезиви приходи остварени ван радног односа (из чл. 55, 60, 68. и 70, 82. ст. 3-5, 84. ст. 2. и 3, 84а и 85. Закона)

3.1.4. Порез и доприноси на терет примаоца прихода (за 3.1.3.)

3.2.

3.3.

3.4.

3.5.

3.6.

Свега (3.1.1. + 3.1.3. - 3.1.2. - 3.1.4.)

001 002 003 004 005

Опорезиви приход од самосталне делатности Опорезиви приход од самосталне делатности (из чл. 33. и 40.

3.3.1. Закона)

006

3.3.2. Порез (за 3.3.1.)

007

Свега (3.3.1. - 3.3.2.)

008

Остали опорезиви приходи по решењу Пореске управе Опорезиви приходи (из чл. 60, 68. и 70, 82. ст. 3-5. и 85.

3.5.1. Закона)

009

3.5.2. Порез и доприноси на терет примаоца прихода (за 3.5.1.)

010

Свега (3.5.1. - 3.5.2)

011

Износ

Опорезиви приходи за које је обвезник дужан сам да обрачуна и плати порез и доприносе (члан 107. Закона)

3.7.

Износ

Опорезиви приходи (из чл. 13. до 14б, 55, 68. и 70, 82. ст. 3-5, 3.7.1.

84. ст. 2. и 3, 84а и 85. Закона)

012

3.7.2. Порез и доприноси на терет примаоца прихода (за 3.7.1.)

013

3.8.

Свега (3.7.1. - 3.7.2)

3.9.

Опорезиви приходи за које је обрачунат и плаћен порез у другој држави (према потврди надлежног државног органа те државе) 3.9.1.

014

Опорезиви приходи (из чл. 13 до 14б, 33. и 40, 55, 60, 68, 70, 82. ст. 3-5, 84. ст. 2. и 3, 84а и 85. Закона)

3.9.2. Порез на терет примаоца прихода (за 3.9.1.)

015 016

Свега (3.9.1. - 3.9.2)

017

3.11.

УКУПНО (3.2. + 3.4. + 3.6. + 3.8. + 3.10.)

018

3.12.

Неопорезиви износ (члан 87. став 1. Закона)

019

3.13.

Доходак за опорезивање (3.11. - 3.12.)

020

3.14.

Лични одбици (3.14.1. + 3.14.2, a највише 50% од 3.13.)

021

За пореског обвезника (члан 88. став 1. тачка 1) и став 3.

3.14.1. Закона)

022

За издржаване чланове породице (члан 88. став 1. тачка 2) и 3.14.2. став 3. Закона)

023

Опорезиви доходак (3.13. - 3.14.)

024

3.15.1. Опорезиви доходак до шестоструке просечне годишње зараде

025

Опорезиви доходак преко шестоструке просечне годишње 3.15.2. зараде (3.15. - 3.15.1.)

026

3.16.

Порез по стопи од 10% (10% на 3.15.1.)

027

3.17.

Порез по стопи од 15% (15% на 3.15.2.)

028

Годишњи порез (3.16. + 3.17.)

029

3.18.

4.

ПОПИС ПРИЛОЖЕНИХ ДОКАЗА:

5.

НАПОМЕНА ПОРЕСКОГ ОБВЕЗНИКА / ПУНОМОЋНИКА / ЗАСТУПНИКА:

попуњава подносилац пореске пријаве: (Место)

(Датум)

попуњава Пореска управа: Потврда о пријему пореске пријаве:

(Потпис пореског обвезника / пуномоћника / заступника)

115 lege artis ● АПРИЛ 2016.

3.15.

www.legeartis.rs

3.10.

2. мај 2010.

табеле и узорци

Декларација о царинској вредности робе

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

116

Број 29

131

2. мај 2010. Број 29

132

www.legeartis.rs

117

lege artis ● АПРИЛ 2016.

НАЗИВ

3.2

Р.Б.

3.1

3.3

ДРЖАВА

ПП

ЛЈ

3.4 ОВП

ППС

ШИФРА ВРСТЕ ПРИХОДА/НАКНАДЕ

3.5

НЕТО ПРИХОД/НАКНАДА

3.6

ПОРЕСКА СТОПА

3.11 УКУПНО

3.7

БРУТО ПРИХОД/НАКНАДА

2.8 ЕЛЕКТРОНСКА АДРЕСА (e-mail)

3. ПОДАЦИ О ПРИМАОЦИМА, ВРСТАМА ПРИХОДА/НАКНАДЕ И ОБРАЧУНАТОМ ПОРЕЗУ

2.7 ТЕЛЕФОН КОНТАКТ ОСОБЕ

2.4 АДРЕСА

3.8

ПОРЕЗ

1.5 БРОЈ РЕШЕЊА

2.3 НАЗИВ

1.3а Идентификациони број пријаве

2.2 МАТИЧНИ БРОЈ

гггг

1.4 ОСНОВ РЕШЕЊА

2.5 СЕДИШТЕ

мм

Врста

2.6 ШИФРА ПРЕТЕЖНЕ ДЕЛАТНОСТИ УПИСАНЕ У РЕГИСТАР АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ

дд

1.3 ИЗМЕНА ПРИЈАВЕ

табеле и узорци

2.1 ПОРЕСКИ ИДЕНТИФИКАЦИОНИ БРОЈ

2. ПОДАЦИ О ИСПЛАТИОЦУ

1.1а Основ

1.2 ДАТУМ ИСПЛАТЕ/ОСТВАРЕЊА ПРИХОДА/НАКНАДЕ

118

Ознака врсте

1.1 ВРСТА ПРИЈАВЕ

1. ПОДАЦИ О ПРИЈАВИ

ПОРЕСКА ПРИЈАВА ЗА ПОРЕЗ НА ДОБИТ ПО ОДБИТКУ

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА - ПОРЕСКА УПРАВА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

3.9

КАМАТА

3.10

ПОТВРДА О РЕЗИДЕНТНОСТИ

Образац ПДПО/С

Пореска пријава за порез на добит по одбитку

Порези и акцизе

Радни односи и социјално осигурање Грађанско право и судски поступци

Кривично право и судски поступци

Буџети и јавне набавке Четири броја годишње по цени од 8.900,00 динара (на цену се зарачунава ПДВ од 10%).

Буџетско рачуноводство, рачуноводство и ревизија

Унакрсни поглед