ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА КОД НЕДОБИТНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
Број 44 ● мај 2016. ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
ЈАВНЕ НАБАВКЕ НЕГАТИВНЕ РЕФЕРЕНЦЕ ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА
Противправно лишење слободе
СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА ПРИМЕНА ФИНАНСИЈСКИХ ПРОПИСА
ДИЛЕМЕ У ПРАКСИ:
ФИНАНСИЈСКА ПОДРШКА ПОРОДИЦИ СА ДЕЦОМ
Рачуноводство Порески кредит за улагања у основна средства у одређене делатности
ОДБАЧАЈ ТУЖБЕ
Унакрсни поглед Нови Закон о оглашавању
Јавни сектор
Радни односи
Закон о систему плата запослених у јавном сектору
Право запосленог на отпремнину при престанку радног односа
KONSALTING
Savetovanja
E L E K T R O N S K O
I Z D A N J E
Z A
P R A Ć E N J E
J A V N I H
N A B A V K I
SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK
E L E K T R O N S K O
P R A V N O
I Z D A N J E
KOMENTARI I ZAKONI U PRIMENI
K ATA L O G I Z D A N J A
Међу ауторима у овом броју...
Изостанак доказа уз тужбу према судској пракси није разлог због кога се тужба може сматрати неуредном и као таква одбацити.
Владимир Скенџић, власник агенције за пружање књиговодствених услуга и аутор бројних чланака из области рачуноводства и финансија
Бисерка Живановић, судија Врховног касационог суда
Циљ законодавца је био да онемогући запослене који су већ једном остварили право на отпремнину да више пута остваре исто право.
мр Јован Чанак, дугогодишњи аутор бројних тема из области рачуноводства и финансија
На контима залихе материјала, недовршене производње и готових производа исказује се почетно стање, повећање или смањење ових залиха, по цени коштања.
Шта је определило законодавца да квалификовани облик (овог) кривичног дела одреди управо бројем од 30 дана?
Зорица Ловрић, дипл. ек. с вишегодишњим радним искуством у државној управи, банкарству и привреди
Платне групе су опредељене за послове исте или сличне сложености за чије обављање се захтева иста самосталност у раду, одговорност и компетентност.
Милош Јовић, саветник у Управи за јавне набавке
Можда најзначајнија измена јесте та да наручилац сада више није у обавези, већ има могућност да примени негативну референцу према понуђачу.
Јасмина Миленковић, члан Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки
Одустало се од тумачења извршених измена на такав начин да наручиоци могу без тражења допуне одбацити захтев за заштиту права.
3 lege artis ● maj 2016.
Редослед коришћења пореског кредита у Закону није прецизиран, већ је одређен мишљењем (или тумачењем) Министарства за финансије.
Драган У. Калаба, заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Снежана Марјановић, судија Првог основног суда у Београду
СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката
● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године
● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.
између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и
225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године
овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године
● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године
Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)
Недостојност за наслеђивање
Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)
(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-
50
вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема
50
Из образложења:
основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,
стране није изостала његовом кривицом. Није се
обавезу издржавања, или ускратио нужну по-
а пок. А. М.
ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема
основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих
ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ
(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.
Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у
(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.
Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа
(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова
(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.
систему јавних набавки
(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).
негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту
о јавним набавкама из 2008. године. Сходно
АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ
Милош Јовић
КК
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ
о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
12
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА
КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ВАЖЕЊА АКАТА –● Конвенција ступа на ПРАВНИХ снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
4
● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
из прве руке
члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године
У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање
103
lege artis ● maj 2016.
ступио је на снагу 30. 12. 2014. године
103 lege artis ● maj 2016.
– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ
– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона
● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ
– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године
У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године
Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
или се одложено примењују у целости или у делу:
Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:
код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал
према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ
w w w . l e g e a r t i s . r s
ISSN 2406-1085
Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача:
Горан Грцић Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник:
Владан Мирковић Сарадници:
Уредник рубрика Kaлендар важења правних аката/Порески календар:
Ана Фулетин Oрганизатор издања:
Оливера Бошковић Дизајн и обликовање часописа:
Маја Кесер Штампа:
Digital art, Београд Редакција:
Веле Нигринове 16а 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.
Будимо на вези Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs ● www.propisi.net ● www.facebook.com/IngProLegeArtis
5 lege artis ● maj 2016.
мр Јован Чанак Бисерка Живановић Владимир Скенџић Драган У. Калаба Душица Ђорђевић Зорица Ловрић Јасмина Миленковић Милош Јовић Снежана Марјановић
Пажљивим прелиставањем мајског издања нашег часописа установићете бројне визуелне промене у њему, а које се постепено надовезују на концепцијске измене које у часопису спроводимо већ неколико последњих месеци. Између осталих измена, одлучили смо се и за двостубачно слагање текста јер верујемо да ће вам то омогућити лакше читање и праћење прилога у часопису. Осим тога, од овог броја наше издање има и два сасвим нова прилога. Први је текстуални формат Прописи у пракси (стр. 27, 50, 79) који је замишљен као преглед занимљивих грађанскоправних института изложених кроз судску праксу, али и као избор корисних службених објашњења и стручних мишљења министарства рада и министарства финансија. Други новитет односи се на преглед (одабраних) прописа који су објављени између два броја нашег часописа. У овом броју говорићемо о дилемама у погледу разлога за одбачај тужбе, о кривичном делу противправног лишења слободе кроз судску праксу, о обрачуну трошкова и учинака код недобитних организација, о пореском кредиту за улагања у основна средства у одређене делатности, о Закону о систему плата запослених у јавном сектору, али и о праву запосленог на отпремнину при престанку радног односа. У домену јавних набавки детаљно пишемо о подношењу захтева за заштиту права, као и о негативним референцама у систему јавних набавки. Будући да од овог месеца почиње да се примењује нови Закон о оглашавању, у овом броју смо се посебно осврнули и на све новине и унапређења које доноси овај значајан законски пропис.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Година IV, број 44 МАЈ 2016.
Владан Мирковић, главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs
У овом броју... БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА 8 Обрачун трошкова производње и учинака у посебним помоћним књигама код корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања 18 Порески кредит за улагања у основна средства у одређене делатности (Oбразац ПК 1) 27
Прописи у пракси: Примена финансијских прописа
садржај
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
6
38 Разлози за одбачај тужбе: дилеме у пракси 50 Прописи у пракси: Недостојност за наслеђивање БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ 54 Негативне референце у систему јавних набавки 62 Подношење захтева за заштиту права 69 Закон о систему плата запослених у јавном сектору РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ 76 Право запосленог на отпремнину при престанку радног односа 79 Прописи у пракси: Финансијска подршка породици са децом КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи 86 Кривично дело противправног лишења слободе из члана 132. Кривичног законика у судској пракси
Унакрсни поглед Нови Закон о оглашавању
ПОРТАЛ ЧИТАЛАца 104 Имате питање? Имамо одговор! Табеле и узорци 106 Подаци од значаја за рад пословних субјеката Корисни правни акти 110 Предлог за обавезивање послодавца на измирење свих оброка које је пропустио да обустави и исплати – чл. 180. Закона о извршењу и обезбеђењу
114 Захтев за одлагање плаћања дугованог пореза на рате рубрике 3
Међу ауторима у овом броју...
4
Из прве руке
5
Уводна реч
36
Порески календар
53
Календар догађаја
74
Преглед прописа ...донетих између два броја
103 Календар важења правних аката
7 lege artis ● maj 2016.
112 Одлукa о повећању основног капитала из нето имовине друштва (из нераспоређене добити)
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
96
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
8
Обрачун трошкова производње и учинака у посебним помоћним књигама код корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања Будући да је позитивним прописима дозвољено да корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање, поред редовне делатности, могу обављати и одређену производњу као споредну делатност, током обављања ове производње ови корисници се сусрећу са одређеним врстама залиха материјала, недовршене производње и готових производа, а што је све заједно потребно пратити у посебним помоћним књигама мр Јован Чанак дугогодишњи аутор бројних тема из области рачуноводства и финансија racunovodstvo@legeartis.rs
П
равна лица која припадају јавном сектору обављају делатност у складу са законом на основу којег су основана. Њихов првенствени задатак је да обављају делатност од ширег друштвеног интереса коју им је оснивач поверио. То су правна лица која су основана првенствено као непрофитне организације, што значи да нису основане због стицања профита, већ да задовољавају потребе грађана у разним сферама живота (школство, здравство, судство, култура, одбрана и сл.). Наведене делатности, финансирају се из буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање. Но, прописима је дозвољено да корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање могу, поред редовне делатности, обављати и одређену производњу као споредну делатност. На пример, факултети могу имати скриптарнице које штампају скрипта, уџбенике за студенте. Апотекарске установе, производе одређену врсту лекова по посебној рецептури, које не производе произвођачи лекова. Средње стручне школе пољопривредних смерова баве се воћарством, ратарством, сточарством. Наравно, све су то делатности где се сусрећемо са одређеном врстом залиха материјала, недовршене производње, готових производа. Да бисмо знали стање и кретање тих залиха морамо их евидентирати у посебним евиденцијама по набавној цени, цени коштања или када их продајемо, онда те залихе имају карактер робе за
даљу продају и мора се саставити калкулација продајне цене. Да би се све то пратило потребно је формирати одређену документацију за праћење и кретање залиха производње.
1. Законска регулатива у вези са рачуноводственом евиденцијом залиха производње www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs 9 lege artis ● maj 2016.
У складу са чланом 10. Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16//16, у даљем тексту: Правилник о Контном плану за буџетски систем) у вези са праћењем стања и кретања залиха производње код категорије 020000 – Нефинансијска имовина у залихама прописано је да синтетички конто 021200 – Залихе производње садржи аналитичка конта на којима се књиже материјали, недовршена производња и готови производи које користе корисници средстава (буџета и организација обавезног социјалног осигурања) који поред своје редовне делатности обављају и одређену производњу као споредну делатност. Набавка материјала за производњу нема третман текућих расхода већ издатака за набавку нефинансијске имовине. Од посебног значаја за свеукупно разумевање рачуноводствене евиденције залиха производње код наведених корисника важне су и незаобилазне и остале одредбе члана 10. Правилника о Контом плану за буџетски систем, које се односе на садржину конта у категорији 020000 – Нефинансијска имовина у залихама: У категорији 020000 – Нефинансијска имовина у залихама, набавка имовине, за робне резерве, залихе производње и робе за даљу продају, исказује се задужењем одговарајућих субаналитичких конта, у оквиру горе побројаних синтетичких конта (021100 – Робне резерве, 021200 – Залихе производње, 021300 – Роба за даљу продају, 022100 – Залихе ситног инвентара, 022200 – Залихе потрошног материјала), а у корист синтетичког конта 311200 – Нефинансијска имовина у залихама, на одговарајућим субаналитичким контима, уз истовремено књижење задужењем одговарајућих субаналитичких конта, у оквиру класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, а у корист одговарајућих субаналитичких конта, добављача у земљи и иностранству. За набавке нефинансијске имовине у залихама ситног инвентара и потрошног материјала, важи горе описани поступак, с том разликом што се износ набавке књижи као расход, задужењем одговарајућих субаналитичких конта у оквиру класе 400000 – Текући расходи, а не као издатак у оквиру класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину. Буџетски корисници који обављају одређену производњу могу имати залихе материјала, које исказују на субаналитичком конту 021211 – Материјал, недовршене производње, коју исказују на субаналитичком конту 021221 – Недовршена производња и готових производа, које исказују на субаналитичком конту 021231 – Готови производи. На контима залихе материјала, недовршене производње и готових производа исказује се почетно стање, повећање или смањење ових залиха, по цени коштања. Корисници средстава воде у току године евиденцију залиха материјала, недовршене производње и готових производа, односно обрачун трошкова производње и учинака у посебним помоћним књигама, које према својим потребама самостално формирају. Повећање или смањење залиха материјала, недовршене производње и готових производа на крају године, у односу на стање ових залиха на почетку године, књижи се задужењем за повећање залиха или одобрењем за смањење залиха на одговарајућим субаналитичким контима, синтетичког конта 021200 – Залихе производње, уз задужење или одобрење субаналитичких конта: 311221 – Залихе материјала за производњу, 311231 – Залихе недовршене производње или 311241 – Залихе готових производа. Средства остварена продајом готових производа немају третман текућих прихода који се књиже у класи 700000 – Текући приходи, већ представљају примања од продаје нефинансијске имовине, и књиже се у класи 800000 – Примања од продаје нефинансијске имовине. За вредност продатих залиха готових производа, по цени коштања, одобрава се субаналитички конто 021231 – Готови производи, а задужењем конта 311241 – Залихе готових производа, уз истовремено задужење конта
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
10
купаца за фактурисану вредност продатих залиха готових производа и одобрење субаналитичког конта 291312 – Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине. Када купац изврши уплату фактуре задужује се субаналитички конто 291312 – Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине, а одобрава конто купаца, уз истовремено задужење текућег рачуна и одобрење одговарајућег субаналитичког конта у класи 800000 – Примања од продаје нефинансијске имовине.
2. Формирање посебне евиденције о обрачуну трошкова производње и учинака у посебним помоћним књигама Законодавац је оставио могућност лицу које се бави производњом као допунском делатношћу да за потребе вођења евиденције залиха материјала, недовршене производње и готових производа устроји посебну евиденцију у помоћним књигама. Поставља се питање због чега је потребно водити посебну евиденцију обрачуна трошкова производње и учинака? Ову евиденцију потребно је водити, пре свега, због утврђивања цене коштања производа који израђујемо. У цену коштања треба уврстити само оне трошкове који су настали због производње одређеног производа, а никако не укупне трошкове, тј. и оне који се не могу приписати одређеном производу који се производи. Како ће та евиденција изгледати зависи од сваког правног лица појединачно, а сходно сложености процеса производње и типу производње, која може бити серијска и појединачна, као један облик производње и масовна производња, као други облик производње. Код корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања ради се углавном о типу производње серијског или појединачног карактера. У вези с тим праћење трошкова насталих у процесу производње врши се преко радног налога који у суштини представља калкулацију цене коштања производа. Када надлежно лице отвори радни налог о производњи појединачног (комадног) производа, у том налогу се обухвата праћење свих насталих трошкова који су директно везани уз израду тог производа (материјал за израду, рад директних радника, амортизација и сл.), док сви други трошкови који се не могу директно приписати у цену коштања тог производа представљају део општих трошкова израде и опште трошкове управе и продаје, и укључују се у трошкове периода. Тако, на пример, стопа за опште трошкове израде који терете учинке и трошкови помоћне делатности распоређују се на носиоце трошкова по одређеном кључу тако да се стављају у однос са укупном зарадом, односно платом израде производа основне делатности. Овом приликом, нећемо се упуштати у детаљније објашњење распореда општих трошкова израде и њихово терећење или преваљивање на носиоце. У фокусу даљег излагања биће евидентирање обрачуна трошкова производње и учинака у посебној помоћној евиденцији успостављеној на основу Класе 9 – Обрачун трошкова и учинака из Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014, у даљем тексту: Правилник о контном оквиру за привреду).
3. Вођење обрачуна трошкова и учинака у посебној помоћној евиденцији У примеру ће бити приказани пословни догађаји једног буџетског корисника који се књиже у вези са стањем и кретањем залиха производње у посебној помоћној евиденцији, а након тога и пословни догађаји који се књиже у финансијском рачуноводству. Ваља подсетити да се неки догађаји у вези са преузимањем почетног стања залиха књиже у финансијском рачуноводству и у посебној помоћној евиденцији, те на крају обрачунског периода када се утврђује коначно стање залиха производње на крају обрачунског периода онда се на бази података из посебне помоћне евиденције, тј. Извештаја о стању и кретању залиха производње на крају обрачунског периода врши у финансијском књиговодству свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха производње на крају обрачунског периода, књижећи само разлике што ћемо видети из каснијег излагања.
(2) У обрачунском периоду, током 2016. године извршена је набавка материјала за производњу у износу од 1.200.000,00 динара са обрачунатим порезом на додату вредност (даље: ПДВ). Добављачу су у целини измирене обавезе. (3) У обрачунском периоду током 2016. године извршено је улагање у производњу спортских дресова у износу од 1.360.000,00 динара, па су сходно томе из финансијског рачуноводства на крају обрачунског периода преузети примарни трошкови како следи: ● 9500 – Материјал за израду 680.000,00 ● 9502 – Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи 408.000,00 ● 9503 – Трошкови амортизације основних средстава основне делатности 136.000,00 ● 9212 – Трошкови производних услуга – МТ – Техничка управа 108.800,00 ● 940 – Место трошка управе 27.200,00
Напомена: Овај пословни догађај прокњижиће се у посебној помоћној евиденцији зато што не можемо раздужење залиха готових производа по цени коштања провести на потражној страни рачуна 9600 – Готови производи – спортски дресови, а да противставка буде у финансијском рачуноводству на дуговној страни конта 311251 – Залихе робе за даљу продају. Иако чланом 10. Правилника о Контном плану за буџетски систем није предвиђено исказивати у посебној евиденцији вођење евиденције о залихама робе за даљу продају на почетку обрачунског периода (почетно стање) и на крају обрачунског периода, ми ћемо за сваку испоруку купцу продате робе формирану по продајној цени користити рачун 9112 – Роба у промету на велико – спортски дресови и рачун 9011 – Рачун за преузимање набавке робе.
11 lege artis ● maj 2016.
(4) На крају обрачунског периода, према попису, утврђено је да се од укупног улагања у производњу (са почетним стањем) у износу од 1.860.000,00 динара на недовршену производњу односи 20% или 372.000,00 динара, а на довршену производњу 80% или 1.488.000,00 динара. У вези са тим потребно је учинити следеће: а) извршити пренос трошкова производних услуга МТ – Техничка управа (Рачун 9212) на одговарајући аналитички рачун синтетичког рачуна 950 – Производња производа основне делатности у износу од 108.800,00 динара, б) извршити пренос трошкова који не улазе у цену коштања на трошкове периода са рачуна 940 – Место трошка управе на рачун 9820 – Трошкови управе који се не укључују у цену коштања залиха у износу од 27.200,00 динара, в) извршити обрачун завршене производње 80% на бази укупних улагања (са почетним стањем) умањено за 27.200,00 динара који терети трошкове периода и не улази у цену коштања производа у износу од 1.832.800,00 динара, г) прокњижити испоруку завршених производа 800 комада спортских дресова на залихе готових производа по стварној цени коштања у износу од 1.466.240,00 динара (1.832.800 × 80%). (5) Са залиха готових производа у току 2016. године на основу калкулације продајне цене испоручени су на залихе робе спортски дресови као роба у промету на велико750 комада по продајној цени од 2.500,00 динара по комаду, односно за 1.875.000,00 динара са обрачунатим порезом на додату вредност по општој стопи.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Пример: Корисник буџетских средстава – Средња школа за текстил и дизајн, поред редовне делатности бави се производњом спортских дресова. (1) Почетно стање на дан 1. 1. 2016. године залиха износи: ● залихе материјала за производњу 200.000,00 динара, ● залихе недовршене производње 500.000,00 динара, ● залихе готових производа 120.000,00 динара.
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
12
(6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% на цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој стопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%) и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 дин. (8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака. (10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода. (11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха производње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње на крају обрачунског периода. Напомена: Трошкови продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања (682 комада × 1.832,80 динара по комаду), док је продајна цена спортских дресова од 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). Књижење: Р. бр.
Конто дугује потражује
1
2
1.
910
3 9000
Износ
ОПИС
дугује
потражује
4
5
6
Сировине и материјал – спортски дресови
200.000,00
Рачун за преузимање залиха материјала
200.000,00
За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 1а
9500
Материјали за израду – спортски дресови
500.000,00
9600
Готови производи – спортски дресови
120.000,00
9001
Рачун за преузимање залиха недовршене производње
500.000,00
9003
Рачун за преузимање залиха готових производа
120.000,00
За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства 2.
9100
Сировине и материјал – спортски дресови 9010
1.000.000,00
Рачун за преузимање набавке материјала и робе
1.000.000,00
За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова 3а
9500
Материјал за израду – спортски дресови 9100
680.000,00
Сировине и материјал – спортски дресови
680.000,00
За извршено улагање материјала у производњу у току године 3б
9502
Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи
408.000,00
9503
Трошкови амортизације основних средстава основне делатности
136.000,00
9212
Трошкови производних услуга – МТ – Техничка управа
108.800,00
940
Место трошка управе
27.200,00
902
Рачун за преузимање трошкова
680.000,00
4а
982
Трошкови периода 940
27.200,00
Место трошкова управе
27.200,00
За терећење трошкова периода који не улазе у цену коштања 4б
Трошкови набавке, техничке управе и помоћних делатности
9505 9212
108.800,00
Трошкови производних услуга – МТ – Техничка управа
108.800,00
За извршени пренос трошкова производних услуга са МТ – Техничка управа на носиоце трошкова 4в
9600
Готови производи – спортски дресови
1.466.240,00
9500
Материјал за израду – спортски дресови
944.000,00
9502
Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи
326.400,00
9503
Трошкови амортизације основних средстава основне делатности
108.800,00
9505
Трошкови набавке, техничке управе и помоћних делатности
87.040,00
5.
Роба у промету на велико – спортски дресови 1.875.000,00
9112 9600
Готови производи – спортски дресови
1.250.000,00
9119
Укалкулисана разлика у цени робе
312.500,00
9118
Укалкулисани порез на додату вредност
312.500,00
За формирање продајне цене према калкулацији за продату робу 6.
9810
Набавна вредност продате робе на велико – спортски дресови 1.250.000,00
9119
Укалкулисана разлика у цени робе
312.500,00
9118
Укалкулисани порез на додату вредност
312.500,00
9112
Роба у промету на велико – спортски дресови
1.875.000,00
Раздужење залиха робе у промету на велико након испоруке робе купцу 7.
999
Закључак обрачуна трошкова и учинака
2.500.000,00
9100
Сировине и материјал – спортски дресови
520.000,00
9500
Материјал за израду – спортски дресови
236.000,00
9502
Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи
81.600,00
9503
Трошкови амортизације основних средстава основне делатности
27.200,00
9505
Трошкови набавке, техничке управе и помоћних делатности
21.760,00
13 lege artis ● maj 2016.
За обрачун завршених учинака – спортских дресова на крају обрачунског периода (80% од улагања у производњу која улазе у цену коштања
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
За преузимање трошкова из финансијског књиговодства насталих до краја обрачунског периода (до 31. 12. 2016.)
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
14
9600
Готови производи
9810
Набавна вредност продате робе на велико
982
Трошкови периода
336.240,00 1.250.000,00 27.200,00
9000
Рачун за преузимање залиха материјала
200.000,00
9001
Рачун за преузимање залиха недовршене производње
500.000,00
9003
Рачун за преузимање готових производа
120.000,00
9010
Рачун за преузимање набавке материјала
1.000.000,00
902
Рачун за преузимање трошкова 999
Закључак обрачуна трошкова и учинака
680.000,00 2.500.000,00
За затварање свих рачуна класе 9 – Обрачун трошкова и учинака на крају обрачунског периода
3.1. Коментар спроведених књижења у посебној помоћној евиденцији која се односи на обрачун трошкова и учинака Под првим ставом књижења евидентирали смо у 2016. години отварање почетног стања залиха производње, тако да смо задужили рачун 9100 – Сировине и материјал – спортски дресови за 200.000,00 динара, а одобрили за исти износ рачун 9000 – Рачун за преузимање залиха материјала. Под ставом 1а књижења евидентирано је задуживање рачуна 9500 – Материјал за израду – спортски дресови за 500.000,00 динара, односно задужен је за 120.000,00 динара рачун 9600 – Готови производи – спортски дресови, а за укупни износ задужења одобрени су рачуни 9001 – Рачун за преузимање залиха недовршене производње у износу од 500.000,00 динара, односно рачун 9003 – Рачун за преузимање залиха готових производа у износу од 120.000,00 динара. Под ставом 2 књижења евидентиран је улаз набављеног материјала у складиште у износу од 1.000.000,00 динара задужујући конто 9100 – Сировине и материјал – спортски дресови и одобравајући рачун 9010 – Рачун за преузимање набавке материјала. Напомињемо да у овом износу није садржан претходни порез на додату вредност. Он би био садржан у том износу када корисник буџетских средстава не би био обвезник ПДВ-а, па не би имао право на одбитак претходног ПДВ-а. Под ставом 3а књижења евидентирано је задужење рачуна 9500 – Материјал за израду – спортски дресови у износу од 680.000,00 динара због улагања материјала у производњу, а одобрен је рачун 9100 – Сировине и материјал – спортски дресови уместо рачуна 902 – Рачун за преузимање трошкова. Разлог оваквом решењу је наше опредељење да се евиденција стања и кретања сировина и материјала води у посебној помоћној евиденцији уместо у финансијском рачуноводству. Под ставом 3б књижења евидентирано је задужење преузимања примарних трошкова на следећим рачунима: 9502 – Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи у износу од 408.000,00 динара, 9503 – Трошкови амортизације основних средстава основне делатности у износу од 136.000,00 динара, 9212 – Трошкови производних услуга МТ техничке управе у износу од 108.800,00 динара, 940 – Место трошка управе у износу од 27.200,00 динара а за свеукупни износ од 680.000,00 смо одобрили рачун 902 – Рачун за преузимање трошкова. Под ставом 4а књижења евидентирали смо задужење рачуна 982 – Трошкови периода у износу од 27.200,00 динара а одобрили за исти износ рачун 940 – Место трошка управе. Разлог оваквом решењу је што трошкови управе и продаје не улазе у цену коштања производа. Под ставом 4б књижења евидентирали смо задужење рачуна 9505 – Трошкови набавке, техничке управе и помоих делатности у износу од 108.800,00 динара а за исти износ одобрили рачун 9212 – Трошкови производних услуга МТ техничке управе. Разлог оваквом решењу је што трошкови
Потребно је формирати документацију за праћење и кретање залиха производње.
Врста залиха 1 910 – Сировине и материјал 950 – Недовршена производња 960 – Готови производи
Почетно стање
Улаз
Излаз
Стање на крају периода
2
3
4
5 (2 + 3 – 4)
200.000,00
1.000.000,00
680.000,00
520.000,00
500.000
1.332.800,00
1.466.240,00
366.560,00
120.000,00
1.466.240,00
1.250.000,00
336.240,00
4. Књижење осталих пословних догађаја у финансијском рачуноводству из наведеног примера у вези са набавком материјала и продајом производа Остали пословни догађаји које треба прокњижити у финансијском рачуноводству односе се на: ● почетно стање залиха материјала, недовршене производње и готових прозвода, ● пријем рачуна добављача и плаћање рачуна, ● састављање калкулације продајне цене за испоручене производе са залиха готових производа на залихе робе за даљу продају, ● фактурисање робе купцу, ● наплату фактуре од купца, ● књижење примитака од продаје нефинансијске имовине, ● књижење коначног стања залиха производње на бази Извештаја о стању залиха на крају обрачунског периода састављеног на основу података у посебној помоћној евиденцији.
15 lege artis ● maj 2016.
3.2. Извештај о стању залиха производње на крају обачунског периода 31. 12. 2016.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
техничке управе који су директно у функцији израде неког производа се преносе на носиоце трошкова (спортске дресове). Под ставом 4в књижења евидентирали смо испоруку завршених производа (80% од укупног улагања у производњу) задужујући рачун 9600 – Готови производи – спортски дресови у износу од 1.466.240,00 динара, а одобравајући следеће рачуне: 9500 – Материјал за израду – спортски дресови у износу од 944.000,00 динара, 9502 – Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи у износу од 326.400,00 динара, 9503 – Трошкови амортизације основних средстава основне делатности у износу од 108.800,00 динара, 9505 – Трошкови набавке, техничке управе и помоих делатности у износу од 87.040,00 динара. Под ставом 5 књижења евидентирали смо на бази калкулације продајну цену продате робе тако да смо задужили рачун 9112 – Роба у промету на велико у износу од 1.875.000,00 динара, а одобрили следеће рачуне: 9600 – Готови производи – спортски дресови у износу од 1.250.000,00 динара, 9119 – Укалкулисана разлика у цени робе у износу од 312.500,00 динара и рачун 9118 – Укалкулисани порез на додату вредност у износу од 312.500,00 динара. Под ставом 6 књижења евидентирано је раздужење залиха робе у промету на велико након испоруке купцу тако да смо задужили: рачун 9810 – Набавна вредност продате робе на велико у износу од 1.250.000,00 динара, рачун 9119 – Укалкулисана разлика у цени робе у износу од 312.500,00 динара и рачун 9118 – Укалкулисани порез на додату вредност у износу од 312.500,00 динара, а за свеукупни износ од 1.875.000,00 динара одобрили рачун 9112 – Роба у промету на велико. Под ставом 7 књижења евидентирали смо затварање свих рачуна у класи 9 – Обрачун трошкова и учинака. Сви рачуни класе 9 – Обрачун трошкова и учинака који имају дуговни салдо треба да потражују а рачун 999 – Закључак обрачуна трошкова и учинака у треба да потражује износ од 2.500.000,00 динара. Сви рачуни класе 9 – Обрачун трошкова и учинака који имају потражни салдо треба да дугују, а потражује рачун 999 – Закључак обрачуна трошкова и учинака у износу од 2.500.000,00 динара. Када је изравнат рачун 999 – Закључак обрачуна трошкова и учинака, то је знак и уједно контрола да су сва књижења у класи 9 – Обрачун трошкова и учинака исправно спроведена.
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
16
Књижење у финансијском рачуноводству: Р. бр.
Конто
Износ
ОПИС
дугује
потражује
1
2
3
1.
021211
Материјали
200.000,00
021221
Недовршена производња
500.000,00
021231
Готови производи
120.000,00
4
дугује
потражује
5
6
311221
Залихе материјала за производњу
200.000,00
311231
Залихе недовршене производње
500.000,00
311241
Залихе готових производа
120.000,00
За отварање почетног стања 1. 1. 2016. на контима залиха материјала, недовршене производње и готових производа 2.
131212
Обрачунати неплаћени издаци
123961
ПДВ у примљеним по општој стопи (осим плаћених аванса) 252111
1.000.000,00 200.000,00
Добављачи у земљи
1.200.000,00
За примљену фактуру добављача у вези са набавком материјала за изаду спортских дресова 3.
252111
Добављачи у земљи 121112
1.200.000,00
Текући рачуни
1.200.000,00
За плаћену фактуру добављача 4. 522111/1
Залихе материјала – спортски дресови 131212
1.000.000,00
Обрачунати неплаћени издаци
1.000.000,00
За терећење издатака за нефинансијску имовину након плаћене фактуре добављачу 5.
122111
Потраживања од купаца
1.875.000,00
291312
Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине
1.562.500,00
245241
Обавеза за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)
312.500,00
За фактурисање купцу након испоручене робе на основу поруџбине бр.__ 6.
121112
Текући рачуни 122111
1.875.000,00
Потраживања од купаца
1.875.000,00
За извршено плаћање купца на основу испостављене фактуре 7.
Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине 1.562.500,00
291312 823121
Примања од продаје робе за даљу продају у корист нивоа Републике
1.562.500,00
За признавање примања од продаје робе за даљу продају након извршеног плаћања купца 8.
021211
Материјали 311221
311231
Залихе материјала за производњу Залихе недовршене производње
021221 021231
320.000,00 133.460,00
Недовршена производња Готови производи
311241
320.000,00
Залихе готових производа
133.460,00 216.240,00 216.240,00
За свођење почетног стања залиха производње на стање залиха на крају обрачунског периода
Кратки резиме о повезаности финансијског рачуноводства и обрачуна трошкова производње и учинака
1.
Укупни трошкови производње (П. С. 500.000,00 + улагање у току године 1.332.800,00)
1.832.800,00
2.
Вредност залиха недовршене производње на крају године
3.
Трошкови довршене производње (1 – 2)
4.
Количина произведених мушких радних одела
800 ком.
5.
Цена коштања по јединици производа (р. бр. 3. / р. бр. 4)
1.832,80
6.
Продајна вредност продатих производа
1.875.000,00
7.
Број продатих комада спортских дресова
750 ком.
8.
Продајна цена за један продати спортски дрес (р. бр. 6. / р. бр. 7)
2.500,00
366.560,00 1.466.240,00
17 lege artis ● maj 2016.
Суштина повезаности финансијског рачуноводства и обрачуна трошкова и учинака је у томе да се на објективан и коректан начин установи стање залиха материјала за производњу, залиха недовршене производње и залиха готових производа. Иначе, није уобичајено и веома би било непрактично помоћну евиденцију о кретању обрачуна трошкова и учинака водити у финансијском рачуноводству. Међутим, не треба искључивати могућност вођења обрачуна трошкова производње и учинака и у финансијском рачуноводству уз употребу субсубаналитичких конта. У том случају, не бисмо морали сачињавати посебан извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода. Дакле, опредељење, које се темељи и на одредби члана 10. Правилника о Контном плану за буџетски систем, гласи да корисници средстава воде у току године евиденцију наведених залиха, односно обрачун трошкова и учинака врше у посебним помоћним књигама, које према својим потребама самостално формирају. Чему нам служи ова евиденција у помоћним књигама? Служи, пре свега, за утврђивање стања залиха производње (материјала, недовршене производње и готових производа) на крају обрачунског периода, и после тога за приказивање у финансијском рачуноводству промена поменутих залиха у односу на почетно стање, односно свођење почетног стања залиха на стање залиха на крају обрачунског периода које произилази из Извештаја о кретању и стању тих залиха на крају обрачунског периода. Други разлог због чега треба да водимо помоћну евиденцију о стању и кретању залиха производње је у томе да бисмо могли утврдити цену коштања учинака, односно производа. У цену коштања укључују се директни материјал, директне зараде запослених и сви други трошкови који се директно или индиректно односе на ту производњу. У цену коштања не укључују се трошкови управе и продаје. На основу расположивих података и прокњижених пословних промена у помоћној евиденцији обрачуна трошкова производње и учинака, можемо саставити поједностављени обрачун цене коштања произведеног производа и продајне цене продатог производа који би изгледао овако: Обрачун цене коштања производа:
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Коментар осмог става књижења у финансијском рачуноводству: На основу Извештаја о стању залиха производње на крају обрачунског периода, врши се свођење почетног стања 1. 1. 2016. године залиха производње на коначно стање залиха са 31. 12. 2016. године. У вези са тим прокњижене су разлике између стања конта залиха производње на почетку године и на крају обрачунског периода. То би по појединој врсти залиха производње значило следеће: 1) Залихе материјала у односу на почетно стање су се повећале за 320.000,00 динара, што је прокњижено (021211 / 311221), 2) Залихе недовршене производње у односу на почетно стање су се смањиле за 133.460,00 динара, што је прокњижено (311231 / 021221), 3) Залихе готових производа у односу на почетно стање су се повећале за 216.240,00 динара, што је прокњижено (021231 / 311241).
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
18
Порески кредит за улагања у основна средства у одређене делатности (Образац ПК 1) Приликом коришћења дела неискоришћеног пореског кредита из протеклих десет година, правна лица – порески обвезници суочени су са нејасном одредбом члана 48. и члана 48а Закона о порезу да добит правних лица Владимир Скенџић дипл. ек., власник агенције за пружање књиговодствених услуга и аутор бројних чланака из области рачуноводства и финансија racunovodstvo@legeartis.rs
И
зменом Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10 и 101/11 и 108/13, у даљем тексту: Закон) уведен је нови члан 48а – порески кредит за улагања у основна средства у одређене делатности. Закон се примењује на правна лица и предузетнике. Члан 48а закона уведен је за састављење пореске пријаве за 2004. годину, а укинут је изменом Закона за утврђивање пореза на добит за 2013. годину. За коришћење пореског кредита по основу улагања у основна средства у одређене делатности уведен је Образац ПК 1 који чини саставни део пореске пријаве ПДП. Образац ПК 1 уведен је за састављање пореске пријаве за 2004. годину, a имао је 5 редних бројева. Овим обрасцем доказивао се обрачун коришћења пореског кредита од 2004. до 2009. године. Oд 2010. до 2012. године уведен је нови образац ПК 1 који је имао 13. редних бројева. Без обзира на укидање члана 48а Закона, образац ПК 1 остаје и даље у употреби до састављање пореске пријаве ПДП за 2022. годину будући да је у члану 48а (и делу члана 48. из којег се преузима део члана) Закона предвиђена могућност коришћења неискоришћеног дела пореског кредита и у наредних 10 година. Тема овог текста јесте начин коришћења преосталог дела неискоришћеног пореског кредита по основу улагања у основна средства у одређене делатности у складу са чланом 48а (48) Закона за 2015. и наредних седам година.
1. Члан 48а Закона Закон о порезу на добит правних лица објављен је у „Сл. гласнику РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 43/2003 којим је усвојен члан 48а Закона. Изузетно од члана 48. ст. 1. и 2. овог Закона, обвезнику се признаје право на порески кредит из тог члана у висини од 80% улагања извршеног у тој години у основна средства у сопственом власништву за обављање делатности, под условом да је у складу са законом којим се уређује класификација делатности и регистар јединица разврставања, разврстан према делатности коју претежно обавља у једну од следећих делатности: 01 – пољопривреда; 05 – рибарство; 17 – производња текстилних предива и тканина; 18 – производња одевних предмета, дорада и бојење крзна;
2. Образац ПК 1 Закључно са 2009. годином постојао је образац ПК 1 са 5 редних бројева: 1) Износ улагања у основна средства у текућој години; 2) Порески кредит за текућу годину; 3) Неискоришћени део пореског кредита из ранијих година који се преноси на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода; 4) Збир пореског кредита текуће године и пренетих пореских кредита из ранијих година по редоследу улагања; 5) Неискоришћени део пореског кредита који се преноси на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода. У склопу овог текста доносимо и нови образац ПК 1 који је коришћен први пут за састављање пореске пријаве ПДП за 2010. годину. Постоји и образац ПК који се односи на остала правна лица и предузетнике, а који се различито примењује на мала, средња и велика прaвнa лица (члан 48. Закона). Образац ПК је нешто сложенији у примени од обрасца ПК 1.
19 lege artis ● maj 2016.
Обвезнику који је разврстан у смислу става 1. овог члана признаје се право на порески кредит за све делатности из става 1. овог члана које су уписане у његов оснивачки акт, односно наведене у другом акту обвезника, којим се одређују делатности које обвезник обавља. Новим Законом о класификацији делатности („Сл. гласник РС”, бр. 104/09), као и Уредбом о класификацији делатности („Сл. гласник РС”, бр. 54/10) усвојене су нове шифре делатности, тако да шифре наведене у члану 48а Закона нису усаглашене са тим изменама. Уколико обвезник који је разврстан у неку од делатности из члана 48а Закона изврши улагања у основна средства намењена обављању делатности које нису наведене у члану 48а став 1. Закона, по основу тих улагања обвезник може да користи порески кредит по обрасцу ПК који се односи на мала, средња и велика правна лица у складу са чланом 48 Закона. Обвезнику из ст. 1. и 2. овог члана порески кредит се признаје без ограничења у односу на обрачунати порез у години у којој је извршено улагање и у наредних 10 година у које се може пренети неискоришћени део пореског кредита. Код остваривања пореског кредита из ст. 1–3. овог члана примењују се одредбе члана 48. ст. 5–9. Закона. У члану 48. и 48а нису прецизиране појединаче вредности основних средстава за које се признаје порески кредит, па се сматра да се порески кредит признаје за сва основна средства (мале и велике вредности).
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
19 – прерада коже и производња предмета од коже; 27 – производња основних метала; 28 – производња стандардних металних производа; 29 – производња машина и уређаја; 30 – производња канцеларијских и рачунских машина; 31 – производња електричних машина и апарата; 32 – производња радио, тв и комуникационе опреме; 33 – производња медицинских, прецизних и оптичких инструмената; 34 – производња моторних возила, приколица и полуприколица; 35 – производња осталих саобраћајних средстава; 37 – рециклажа; 92 – група 9211 – кинематографска и видео производња.
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
20
3. Коришћење обрасца ПК 1
КОМЕНТАР АУТОРА #1 Неискоришћени порески кредит по редоследу улагања се прво користи из 2012. године па из 2011, 2010. године итд. Овај редослед коришћења пореског кредита у Закону није прецизиран, већ је одређен мишљењем (или тумачењем) Министарства за финансије.
Од 2013. године у обрасцу се не користе редни бројеви 1, 2, 3, 4, 5 и 6, а користе се и даље редни бројеви од 7–13 до 2022. године, под претпоставком да не дође до измена или допуна Закона о порезу на добит правних лица и да порески обвезник има неискоришћеног пореског кредита. Порески кредит може се користити за умањење обрачунатог пореза на добит у 100% износу, што значи да ако је порески кредит већи (или једнак) од обрачунатог пореза на добит на основу пореске пријаве ПДП онда нема ни обавеза плаћања пореза на добит за ту пословну годину. Величина правног лица (мало, средње и велико) није битна за остваривање права на порески кредит из члана 48а Закона. Приликом утврђивања аконтације пореза на добит за 2016. годину обвезник има право да умањи аконтацију пореза на добит 100% на редном броју 6.4. (6.4.1.) обрасца ПДП ако има неискоришћеног пореског кредита на редном броју 13 ПК 1 обрасца, већем (или једнаком) од пореза на добит на редном броју 6.3. обрасца ПДП, који представља аконтацију за 2016. годину. Месечни износ аконтације пореза на добит евидентира се на редном броју 6.6. обрасца ПДП.
4. Преглед неискоришћеног пореског кредита по годинама набавке У члану 48. и 48а Закона није прецизирано на који начин се документује евидентирање неискоришћеног пореског кредита из протеклих година. У пракси се могу јавити следећи случајеви: ● У пословној години набављено је више основних средства (10, 50, 100 и више) по којима се остварило право на порески кредит. У текућој години искоришћен је део пореског кредита за умањење пореза на добит у текућој години. Поставља се питање по којим основним средствима је искоришћен порески кредит, а по којим основним средствима није искоришћен порески кредит који се преноси у наредни порески период? ● У наредној години набављено је, такође, више основних сресдтава по којима је остварен порески кредит, али у тој години искоришћен је само део пореског кредита остварен у тој години док из протекле године није коришћен порески кредит. ● Извршено је отуђење дела основних средстава у наредној години, али пре рока од три године од набавке основних средстава. Поставља се питање како утврдити по којем отуђеном основном средству је коришћен, односно није коришћен порески кредит? ● Извршено је отуђење дела основних средстава у наредним годинама након истека рока од три године од дана набавке. Остало је неискоришћеног кредита из године кад су набављена отуђена средства. По којим основним средствима треба извршити корекцију за неискоришћени порески кредит? Да би правно лице знало какве су могућности коришћења пореског кредита мора да састави преглед неискоришћеног пореског кредита по годинама. Дајемо пример следећег прегледа (слободно формиран краћи преглед) остатка пореског кредита (износи без пара) на редном броју 6 ПК 1 обрасца – неискоришћени износ дела пореског кредита из текућег пореског периода и остатка неискоришћеног пореског кредита на редном броју 13 ПК 1 који се преноси на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода.
У прилогу доносимо образац ПК 1.
ОбразацПК1
Ред. бр. 1 1. 2. 3. 4. 5.
7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.
ОПИС 2 Укупанизносулагањауосновнасредставакојасуплаћенаутекућем порескомпериоду Износулагањауопрему,плаћенуутекућемпорескомпериоду,акојаје билауупотребинатериторијиРепублике Износулагањауосновнасредствазакојасепризнајеправонапорески кредит(12) Износобрачунатогпорескогкредитазатекућугодину(ред.бр.3x80%) Износпорескогкредитакојисекористиутекућемпорескомпериоду Неискоришћенидеопорескогкредитаизтекућегпорескогпериодакојисе преносинарачунпорезанадобитизбудућихобрачунскихпериода(45) Неискоришћенидеопорескогкредитаизранијихгодинакојисепреноси нарачунпорезанадобитизбудућихобрачунскихпериода Износкорекцијенеискоришћеногделапорескогкредитаизранијих годинауследотуђењаосновнихсредстава,односногубиткаправана порескикредит Неискоришћенидеопорескогкредитаизранијихгодина,којисе,после корекције,преносинарачунпорезанадобитизбудућихобрачунских периода(78) Неискоришћенидеопорескогкредитаизранијихгодина,којисе користиутекућојгодини Неискоришћенидеопорескогкредитаизранијихгодинакојисепреносина рачунпорезанадобитизбудућихобрачунскихпериода(910) Укупнипорескикредиткојисекористиутекућемпорескомпериоду збирпорескогкредитатекућегодинеипренетихпорескихкредитаиз ранијихгодинапоредоследуулагања(5+10) Неискоришћенидеопорескогкредитакојисепреносинарачунпореза надобитизбудућихпериода–збирнеискоришћеногпорескогкредита текућегодинеипренетогпорескогкредитаизранијихгодина(6+11)
У_______________ дана_________.године
МП
Износ удинаримабезпара 3
Одговорнолице __________________________
21 lege artis ● maj 2016.
6.
ПОРЕСКИКРЕДИТ ЗАУЛАГАЊАУОСНОВНАСРЕДСТВАУОДРЕЂЕНЕДЕЛАТНОСТИ ЗАПЕРИОДОД________ДО_______201__.ГОДИНЕ
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
____________________________________ (Фирмапословно имепорескогобвезника) ____________________________________ (Седиште)
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
22
Редни број
Година
80% од набавне вредности
Искоришћени порески кредит
Неискоришћени порески кредит из текуће године 6/ПК 1
Неискоришћени порески кредит крајем године 13/ПК 1
1.
2004
400.000
200.000
200.000
200.000
2.
2005
50.000
20.000
30.000
230.000
3.
2006
550.000
300.000
250.000
480.000
4.
2007
200.000
200.000
-
450.000
5.
2008
300.000
200.000
100.000
550.000
6.
2009
150.000
100.000
50.000
600.000
7.
2010
100.000
100.000
-
580.000
8.
2011
3.600.000
3.380.000
220.000
1.400.000
9.
2012
6.880.000
2.280.000
4.600.000
6.000.000
10.
2013
-
-
-
5.400.000
11.
2014
-
-
-
5.200.000
12.
2015
-
-
-
4.700.000
Из прегледа је видљиво да је правно лице сваке године вршило улагања у набавку нових основних средстава све до 2012. године као последње године примене члана 48а Закона. У 2007. години коришћен је порески кредит из ранијих година у износу од 30.000 динара, а у 2010. години коришћен је и порески кредит из ранијих година у износу од 20.000 динара. Правно лице је у 2013. години остварило порез на добит у износу од 600.000, у 2014. години 200.000 и 2015. години 500.000 динара или укупно за 3 године 1.300.000 динара и умањило плаћање пореза на добит 100% по основу неискоришћеног пореског кредита. Остао је неискоришћен порески кредит 4.700.000 крајем 2015. године у којем се налази и неискоришћени порески кредит од 2006. до 2012, а за 2012. годину остао је неискоришћен порески кредит у износу 3.900.000 (5.200.000 - 1.300.000). У члану 48. Закона који се примењује и на члан 48а стоји да се порески кредит из претходних година користи по редоследу улагања. Редослед улагања може бити од 2004. године до 2012. године и од 2012. године до 2004. године. Закон је овде био нејасан. Полази се од претпоставке да се најпре користи порески кредит из текуће године, па по том основу може се извести тумачење да је следећа година 2012, па 2011. итд (у питању је мишљење Министарства финансија). Након три годишња обрачуна пореза на добит правно лице изгубило је право на коришћење пореског кредита у 2016. години за пореске кредите остварене у 2004. и 2005. години (након истека рока од 10 година). Да се порески кредит користио по редоследу набавке основних средстава порески обвезник искористио би неискоришћени порески кредит од 2004. до 2009. године у износу од 800.000 динара за обрачун у 2013. и 2014. години. Из овог прегледа произилази да неискоришћени порески кредит остварен из текуће и протеклих година крајем 2012. године у износу 6.000.000 динара не значи да се исти може користити у наредних десет година, односно до 2022. године.
5. Пример коришћења неискоришћеног пореског кредита Дајемо пример из праксе са састављеним Пореским билансом ПБ-1 и Пореском пријавом ПДП са пратећом документациом која је предата пореској управи у законском року: ● У питању је микро правно лице са 5 запослених које је имало успешну пословну 2011. годину и одлучило је да купи четири теретна аутомобила набавне вредности око 4.500.000 динара (без пара); ● Остварен је порески кредит у износу 3.600.000 динара (редни број 4 ПК 1 обрасца); ● На крају 2011. године остао је неискоришћени порески кредит у износу 1.680.000 динара;
Рок од три године рачуна се од дана набавке основног средства. У Закону стоји да је у питању отуђење основних средстава, али шта се сматра под отуђењем није прецизирано, па се за тумачење ове одредбе Закона узима мишљења Министарства финансија. Да ли је то продаја основног КОМЕНТАР АУТОРА #2 средства, поклон, пренос без накнаде, размена, Порески обвезник губи право на порески расходовање, уништење услед више силе или кредит само у случају отуђења основног нешто друго. Питање је по којој вредности се средства (продаја, поклон и расход) пре врши корекција неискоришћеног дела пореског истека рока од три године од дана набавке. кредита из ранијих година на редном броју 8 ПК 1 обрасца. Да ли је у питању набавна вредност
23 lege artis ● maj 2016.
6. Отуђење основних средстава пре истека рока од три године
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
● У 2012. години купљен је пословни простор вредности 8.600.000 динара за обављање регистроване делатности и то је евидентирано на броју 1 обрасца ПК 1; ● Порески кредит у износу 6.880.000 динара (8.600.000 x 80%) приказан је на редном броју 4 обрасца ПК 1; ● У пословној 2012. године остварена је добит од 11.200.000 динара, нето износ на конту 341 – Добит из текуће године; ● Обрачунат је порез на добит по стопи 15% који износи 1.680.000 динара и приказан је у пореској пријави ПДП на редном броју 9.3. – обрачунати порез; ● Порески обвезник је користио умањење пореза по основу улагања у основна средства у текућој години (2012) у износу 2.280.000 динара (то је и обавеза према мишљењу Министарства финансија), тако да на редном броју 9.5. – обрачун пореза после умањења износи нула. Порески кредит у 2011. години остварен је у износу 3.600.000 динара, а искоришћен је порески кредит у износу 2.280.000. За овај случај, као и за све случајеве коришћења пореског кредита, порески обвезник мора у својој евиденцији одредити по којим основним средствима је користио порески кредит јер је на једном од основних средстава остало неискоришћеног пореског кредита у износу 1.320.000 динара. Важно је да порески обвезник има ову евиденцију како би могао у наредном периоду тачно да зна по којем основном средству има право да користи неискоришћени порески кредит. Ово је битно и због евентуалног отуђења основног средства. Ова појединачна и прецизна евиденција потребна је и за доказивање правилног начина коришћења искоришћеног и неискоришћеног пореског кредита; ● Порески обвезник је на редном броју 7 обрасца ПК 1 (за 2011) имао износ 1.400.000 динара – неискоришћени део пореског кредита из ранијих година који се преноси на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода. Овај неискоришћени порески кредит односи се на период од 2004. до 2010. године (седам година); ● Порески обвезник је на крају 2011. године имао неискоришћени порески кредит на редном броју 13 ПК 1 обрасца у износу од 800.000 динара који се преноси на ПК 1 за 2012. годину на редни број 7; ● У 2015. години продато је једно теретно возило набавне вредности 800.000 и садашње вредности 440.000 динара. За купљено возило обрачунат је порески кредит у износу од 640.000 динара. Обрачуната је рачуноводствена амортизација за 2013, 2014. и 2015. годину у износу од 360.000 динара. Возило је продато за 400.000 без обрачунатог ПДВ-а. Прошао је рок од три године од набавке теретног возила, па није била обавеза да се изврши корекција коришћеног пореског кредита. Закон није прописао на који начин се врши евидентирање и приказивања неискоришћеног пореског кредита за потребе пореских инспектора. Такође није прописано како се врши и да ли се врши у овом случају и корекција неискоришћеног пореског кредита. ● Како ће то право да искористи на рачун пореза на добит будућих обрачунских периода до истека рока од десет година Законом није прецизирано, па је препуштено пореским инспекторима да на основу мишљења Министарства финансија и интерним упутствима Пореске управе у инспекцијској контроли самостално тумаче одредбу Закона.
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
24
умањена за 20%, садашња вредност, тржишна вредност или средство нема вредност (расход или виша сила). Основно средство може бити и амортизовано (рачуноводствена амортизација), а да обвезник задржава право на порески кредит. (а) Ако порески обвезник отуђи основно сресдтво пре истека рока од три године од дана набавке (дана када је примио основно средство) губи право на порески кредит и обавезан је да у пореској пријави ПДП за наредни порески период обрачуна и плати порез на добит. Износ пореза који плаћа одговара ономе који би платио да није користио порески кредит, индексиран од дана подношења пореске пријаве за порески период у којем је остварио порески кредит до дана отуђења, стопом раста цена на мало према подацима републичког органа за послове статистике. (б) Ако за отуђено основно средство има и неискоришћеног пореског кредита, порески обвезник мора извршити корекцију неискоришћеног дела пореског кредита на редном броју 8 ПК 1 обрасца. (в) Уколико дође до расхода основног средства пре истека рока од три године од дана набавке (није било продаје ни отуђења) порески обвезник нема обавезе обрачуна пореза на добит. (г) Уколико дође до преноса основног средства другом пореском обвезнику са или без накнаде, сматра се да нема основа за губљење права на искоришћени или неискоришћени порески кредит. (д) Уколико дође до уништења у случају више силе (пожар, поплава, земљотрес и слично) сматра се да није дошло до промета, па нема основа за губљење права на коришћени порески кредит, али губи се право на коришћење неискоришћеног дела пореског кредита. (ђ) Уколико дође до отуђења основног средства у оквиру статусне промене, на пример, пренос основног средства без накнаде у новоосновано правно лице пре истека рока од три године од дана набавке, порески обвезник који преноси основно средство није у обавези да обрачуна и плати порез на добит који би платио да није користио порески кредит (на основу мишљења). (е) Могуће је да правно лице уложи део основних средстава као капитал у друго друштво (постојеће или новоосновано) пре истека рока од три године од набавке основног средства. И у том случају правно лице дужно је да обрачуна и плати порез на добит. У овом случају могуће је да правно лице које преноси основно средство пре три године од датума набавке има и неискоришћеног пореског кредита из ранијих година, па порески обвезник губи и право коришћења неискоришћеног пореског кредита. (ж) Учесници у систему ПДВ-а приликом отуђења основних серства морају применити Закон о ПДВ-у. (з) За отуђена основна средства потребно је извшити и смањење основице за пореску амортизацију (образац ОА и ОА-1) која се обрачунава на крају пословне године. (и) За отуђена основна средства потребно је извршити и искњижавање из евиденције основних средстава и од датума отуђења обуставља се обрачун рачуноводствене амортизације.
7. Отуђење основних средстава после три године од дана набавке Основно средство може се отуђити после три године од набавке, а да није искоришћен порески кредит. У Закону није прописан овај случај, али је мишљење Министарства финансија да се у том случају губи право на неискоришћени порески кредит након отуђења основног средства. Овај износ пореског кредита исказује се на редном броју 8 обрасца ПК 1 као корекција, односно умањење неискоришћеног пореског кредита. Могуће је отуђење основног средства као неновчаног улога у капитал привредног друштва (постојаћег или новооснованог) после истека рока од три године од набавке основног средства. И у том случају правно лице није дужно да обрачуна и плати порез на добит (на основу мишљења).
8. Отуђење основних средстава после истека рока од десет година од дана набавке Ако порески обвезник отуђи основно средство након десет година од дана набавке нема више право на коришћење неискоришћеног пореског кредита у складу са чланом 48. ст. 3. Закона.
КОМЕНТАР АУТОРА #3
Према измењеном члану 48. ст. 6. Закона, порески обвезник више нема обвезу да обавештава порески орган који је издавао решење о плаћању пореза на добит по основу отуђења основног средства пре истека рока од три године. Изменом Закона прописана је обавеза да порески обвезник сâм утврди износ пореза и прикаже га у пореској пријави ПДП за порески период у којем је извршио отуђење основног средства.
10. Чување пословне документације
11. Измене и допуне Закона о порезу на добит правних лица Након усвајања пореске олакшице уведене чланом 48а Закона („Сл. гласник РС”, бр. 84/04) који је у примени од 1. 8. 2004. године, до 2015. године било је 9 измена или допуна Закона о порезу на добит правних лица. Од 2004. до 2011. године Министарство финансија Републике Србије издало је око 20 мишљења везаних за порез на добит правних лица. Пореска управа је имала и своја мишљења
25 lege artis ● maj 2016.
Чување рачуноводствених исправа, пословних књига и финансијских извештаја уређено је Законом о рачуноводству и ревизији („Сл. гласник РС”, бр. 46/06,111/09, 99/11 и 62/13). Овим Законом прописано је да су правна лица и предузетници који воде књиге по систему двојног књиговодства дужни да уредно чувају рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијске извештаје и да општим актом одреде одговорно лице и пословне просторије за њихово чување, као и начин чувања. Након истека рока чувања пословне документације правно лице не може слободно да уништи пословну документацију, већ постоје други Закони који регулишу начин уништавања пословне документације којој је истекао прописани рок чувања. Пословна документација која је везана за коришћење права на порески кредит сврстана је у финансијске извештаје који се чувају најмање 20 година од завршетка пословне године. Евиденција о обрачуну ПДВ-а чува се најмање 10 година. Дневник и главна књига где су књижене пословне промене чувају се најмање 10 година. Књига основних средстава и картице основних средства чувају се трајно. Помоћне књиге у које су сврстани рачуни добављача (струја, телефон, режијски материјали и сл.), аналитика добављача, изводи са текућих рачуна банака, фактуре купцима... чувају се најмање 5 година. Рачуни за набавку основних средства, као и изводи о плаћеним рачунима за основна средства, нису у овој групи рачуна који се чувају 5 година. За остваривање права на коришћење пореског кредита из члана 48а Закона мора се располагати оригиналном документацијом – рачуни за купљено основно средство, изводи банке о плаћеним рачунима или уговори о компензацији, обрасцима ПК 1 за сваку пословну годину, као и прегледима по годинама о коришћењу пореског кредита. Уз пореску пријаву ПДП, Пореској управи се предаје за сваку пословну годину и порески биланс ПБ-1, образац ПК 1 са рачунима за основна средства, изводима из банке или уговорима о компензацији (плаћању) на основу којих се остварује право на коришћење пореског кредита. Чување ове пословне документације у Пореској управи регулисано је актима Пореске управе. За финансијску контролу од стране Пореске управе потребно је да се обрачуни на основу којих је остварено право на порески кредит, као и помоћне евиденције (прегледи) на основу којих је коришћен порески кредит, чувају најмање 10 година.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
У случају отуђења основног средства пре истека рока од три године од дана набавке, дужан је отуђење пријавити надлежном пореском органу у року од 5 дана од дана отуђења (члан 48. ст. 9. Закона). Нема обрасца за пријаву отуђења, па се пријава врши у слободној форми према седишту обвезника. У случају отуђења основног средства након истека рока од три године од дана набавке порески обвезник није дужан да пријави отуђење основног средства надлежном пореском органу (члан 48 ст. 7. Закона).
9. Обавештење пореског органа о отуђењу основног средства
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
26
или објашњења за примену члана 48а и члана 48. који је везан за члан 48а Закона. Мишљења или тумачења Закона о порезу на добит правних лица од стране Пореске управе нису доступна пореским обвезницима. Након девет измена и допуна Закона о порезу на добит правних лица и бројних мишљења Министарства финансија остало је и даље прилично нејасноћа, односно непрецизности у вези са применом члана 48а Закона. На правним лицима је да сами одлуче како ће да искористе преостали део неискоришћеног пореског кредита на број 7, односно 13 обрасца ПК 1. Члан 48а Закона је укинут 1. 1. 2013. године, али сви прописи који су се до тада примењивали користите се и у евентуалној контроли пореских инспектора, па је врло важно правилно искористити неискоришћени порески кредит из претходних година и што прецизније водити евиденцију о његовом коришћењу. У евентуалним споровима правних лица и Пореске управе у вези са контролом обрачуна пореза на добит важно је знати на које ће се одредбе Закона позивати Пореска управа у издатим решењима. Закон о порезу на добит је основни докуменат на који се могу позивати порески органи у фази контроле пореских обвезника. За нека питања која су истакнута у овом тексту није било ни мишљења, а ни објашњења, што указује да је примена Закона о порезу на добит по члану 48. и 48а прилично сложена и да у изради таквог Закона треба у значајнијој мери укључити струку и људе из праксе.
Уместо закључка
Правна лица – порески обвезници приликом коришћења дела неискоришћеног пореског кредита из протеклих десет година суочени су са нејасном одредбом члана 48. и члана 48а. Нису прописане помоћне евиденције (прегледи и остало) уз образац ПК 1, без којих се не може пратити коришћење неискоришћеног пореског кредита, као ни отуђења основних средстава пре и после рока од три године. Кад правно лице у једној години набави више основних средстава, а у текућој години искористи порески кредит за неколико основних средстава, остаје неискоришћени порески кредит. Неискоришћени порески кредит може се односити и на део неког основног средства. За које основно средство је искоришћен порески кредит могуће је утврдити само на основу прегледа или табеле која је наведена у овом тексту. Кад је у питању остатак неискоришћеног кредита из протеклих година, где је набављен такође већи број основних средстава, а искоришћен само део пореског кредита, онда је укупни преглед неискоришћеног пореског кредита још сложенији. Будући да је Закон нејасан, јављају се мишљења Министарства финансија, као и мишљења која се формирају у оквиру Пореске управе или појединих Пореских управа. У пракси се у канцеларијској контроли и контроли код пореских обвезника јављају и мишљења инспектора. И у стручним часописима из рачуноводства и финансија дају се такође различита мишљења у погледу примене чланова 48. и 48а Закона. За привреднике који су извршили значајна улагања у набавку основних средстава за развој производње, са циљем да тај подстицај користе у наредним годинама, укидање члана 48а Закона означило је значајну промену у пословној политици. Није реално да се неискоришћени порески кредит искористи за неколико година јер производна друштва тешко могу остварити добит која би омогућила искоришћење пореског кредита. Како се протекле године рачунају од претходне године па према ранијим годинама (на основу мишљења) тиме је могућност коришћења пореског кредита из протеклих година са роком од 10 година сведена само на теорију. Применом члана 48а Закона произилази да и порески инспектори морају бити добро обучени да би у пракси могли коректно да примењују одредбе о обрачуну пореза на добит и праву на умањење пореза на добит. У свом пословању, велика већина пореских обвезника жели да поштује законе и да има што мање неспоразума са пореским и другим инспекторима у примени Закона.
П ро п и с и у пр ак с и
Примена финансијских прописа
Порески третман примања запосленог по основу накнаде превоза на службеном путовању када је одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе
27 lege artis ● maj 2016.
(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-56/2016-04 од 28. 1. 2016) Одредбом члана 13. став 1. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-УС, 93/12, 114/12-УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14, 63/14 – др. закон и 112/15, у даљем тексту: Закон) прописано је да се под зарадом, у смислу овог закона, сматра зарада која се остварује по основу радног односа, дефинисана законом којим се уређују радни односи и друга примања запосленог. Према одредби члана 18. став 1. тачка 4) Закона не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу накнаде превоза на службеном путовању, према приложеним рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону и другим прописима, одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе - до износа 30% цене једног литра бензина помноженог с бројем потрошених литара, а највише до 6.322 динара месечно. Када је, сагласно закону и другим прописима, запосленом одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе, неопорезиви износ по основу накнаде превоза представља износ 30% цене једног литра бензина (или неког другог погонског горива за моторно возило које се користи у предметном случају) помноженог с бројем потрошених литара, а највише до 6.322 динара месечно (од 1. фебруара 2016. године у примени усклађени динарски неопорезиви износ 6.417 динара). Уколико се запосленом исплати накнада по основу коришћења сопственог аутомобила за службено путовање у износу већем од неопорезивог износа до 6.322 динара месечно, део изнад прописаног неопорезивог износа био би предмет опорезивања порезом на доходак грађана на зараду сагласно Закону. Предметна накнада јесте накнада запосленом за употребу његовог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе (фактички представља накнаду запосленом по основу амортизације сопственог аутомобила када га користи у службене сврхе), која у себи не садржи износ трошкова по основу горива које је потрошено на службеном путовању, односно у службене сврхе коришћењем сопственог аутомобила запосленог. Трошак горива, које је запослени потрошио на службеном путовању, представља трошак пословања послодавца и не чини део зараде запосленог. Као основ за признавање трошка потрошених литара бензина (горива) користе се подаци нпр. из налога за службени пут (нпр. број километара пређених на службеном путу, временски период у коме се реализује службено путовање, тип аутомобила), као и из друге помоћне евиденције из које се може утврдити количина потрошеног горива у предметном случају. С тим у вези, Министарство финансија сматра да би општим актом код послодавца (колективни уговор, правилник, уговор о раду) требало да буде, поред осталог, уређено право запослених на накнаду трошкова службеног путовања кад се запосленом одобрава коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе и с тим у вези критеријуми који се цене при утврђивању накнаде у датом случају (нпр. просечна потрошња горива за предметни тип
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична службена објашњења и стручна мишљења за примену финансијских прописа Министарства финансија
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
28
аутомобила, временски период у коме се реализује службено путовање, као и друге околности које утичу на висину потрошње бензина – горива). Министарство финансија напомиње да се предметна накнада утврђује на основу документације која се односи на реализацију службеног путовања, као и помоћних евиденција по основу тог путовања.
Порески третман дневница за службено путовање у иностранство (Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-96/2016-04 од 26. 1. 2016) Према наводима из захтева, као правно лице и послодавац подносилац захтева је донео интерни акт Правилник о накнади трошкова службеног путовања у иностранство на основу Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 86/07) у коме је утврђена висина дневница према Списку земаља који је саставни део Уредбе. Даље се наводи да је, ступањем на снагу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 84/15), измењен интерни акт и донет Правилник о изменама и допунама Правилника о накнади трошкова службеног путовања у иностранство и, како се може закључити из предметних навода, опредељена је дневница у висини од 50 евра дневно. Одредбом члана 18. став 1. тачка 2) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 62/06, 65/06 – исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-УС, 93/12, 114/12-УС, 47/13, 48/13 – исправка, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон и 112/15, даљем тексту: Закон) прописано је да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог по основу дневнице за службено путовање у земљи – до 2.168 динара, односно дневнице за службено путовање у иностранство до износа прописаног од стране надлежног државног органа, а највише до 50 евра дневно. За утврђивање пореза на зараде по основу дневнице за службено путовање у иностранство, примања изнад износа прописаног од стране надлежног државног органа, односно изнад неопорезивог износа од 50 евра из става 1. тачка 2) овог члана, конвертују се у динарски износ по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан обрачуна трошкова (члан 18. став 3. Закона). Одредбом члана 118. став 1. тачка 1) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду за време проведено на службеном путу у иностранству. Актом надлежног државног органа – Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 98/07 – пречишћен текст, 84/14 и 84/15, у даљем тексту: Уредба) уређују се услови под којима државни службеници и намештеници остварују право на накнаду трошкова који настају у вези с њиховим радом у државном органу, начин накнаде и висина накнаде трошкова (што, поред осталог, обухвата и висину накнаде трошкова за службено путовање у иностранство), као и висина отпремнине. Тако, трошкови исхране и градског превоза у месту боравка у иностранству (дневница) државном службенику и намештенику накнађује се у износу од 15 евра на свака 24 часа проведена у иностранству, сагласно одредби члана 20. Уредбе. Дакле, прописани износ дневнице од 15 евра за свака 24 часа проведена у иностранству, сагласно Уредби, представља право државног службеника и намештеника на накнаду трошкова исхране и градског превоза у месту боравка. Како се Уредбом прописује висина накнаде трошкова за службено путовање у иностранство као право државног службеника и намештеника, са становишта опорезивања прихода физичких лица износ од 15 евра представља истовремено и неопорезиви износ за примање државног службеника и намештеника по том основу. То значи да се на примање државног службеника и намештеника по основу дневнице за службено путовање у иностранство, које оствари до висине Уредбом прописаног износа дневнице од 15 евра, не плаћа порез на зараде. Како општим актом или уговором о раду за запослене (тј. лица која нису државни службеници или намештеници) код послодавца који има статус привредног субјекта, сагласно Закону о раду, запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим
А) Да ли финансијске извештаје, односно извештаје за статистичке и друге потребе може да потпише „остали заступник” у ситуацији када обвезник нема регистрованог „законског заступника”? Б) Да ли Регистар финансијских извештаја (у даљем тексту: Регистар) треба да прихвати финансијске извештаје, односно извештаје за статистичке и друге потребе које је потписао „остали заступник” правног лица, не улазећи у разлоге и оцену евентуалних околности услед којих наведене извештаје није потписало лице које је регистровано као „законски заступник”?
29 lege artis ● maj 2016.
(Мишљење Министарства финансија, бр. 401-00-467/2016-16 од 26. 2. 2016) Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13, у даљем тексту: Закон) уређују се обвезници примене овог закона, разврставање правних лица, организација рачуноводства и рачуноводствене исправе, услови и начин вођења пословних књига, признавање и вредновање позиција у финансијским извештајима, састављање, достављање и јавно објављивање финансијских извештаја и годишњег извештаја о пословању, Регистар, Национална комисија за рачуноводство, као и надзор над спровођењем одредби овог закона. Одредбама члана 32. Закона прописано је да финансијске извештаје усваја скупштина или други надлежни орган правног лица, односно предузетник. За истинито и поштено приказивање финансијског положаја и успешности пословања правног лица одговоран је законски заступник, орган управљања и надзорни орган правног лица у складу са законом, односно предузетник, као и одговорно лице из члана 14. овог закона. Финансијске извештаје потписује законски заступник правног лица, односно предузетник. Правилником о условима и начину јавног објављивања финансијских извештаја и вођењу Регистра („Сл. гласник РС”, бр. 127/2014, у даљем тексту: Правилник) уређују се ближи услови и начин пријема и обраде података за статистичке и друге потребе, пријема и провере испуњености услова за јавно објављивање финансијских извештаја и докумената из чл. 33. и 34. Закона, вођења Регистра и прибављања података које Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција) достављају други надлежни органи и правна лица и предузетници, као и пружања услуга из Регистра. Према подацима из предметног захтева, Регистар је након добијеног мишљења од стране Министарства финансија из новембра 2015. године (број: 011-00-1303/2015-16) у дилеми на који начин применити достављене ставове овог министарства, односно да ли је у обавези да у пракси цени које су то чињенице и докази, односно ситуације у којима би требало дозволити правним лицима да њихове финансијске извештаје, односно извештаје за статистичке и друге потребе потписује лице које је „остали заступник”. Према мишљењу Агенције, то значи да би Регистар морао да води посебан доказни поступак и утврђује постојање материјалних чињеница које су релевантне за оцену да ли је конкретан случај оправдан па „остали заступник” може да потпише извештаје или то ипак није могуће. На крају предметног захтева, а имајући у виду значај и поступак обраде извештаја за статистичке и друге потребе, као и обраде и јавног објављивања финансијских извештаја, Регистар сматра да би, уколико
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
актом и уговором о раду за време проведено на службеном путу у иностранству која се односи и на право запосленог на дневницу за службено путовање у иностранство (може бити виша од износа прописаног Уредбом која се односи на накнаду трошкова државним службеницима и намештеницима), сагласно одредби члана 18. став 1. тачка 3) Закона на примање по основу дневнице за службено путовање у иностранство коју запослени у радном односу код послодавца оствари до висине неопорезивог износа до 50 евра, не плаћа се порез на зараде. У случају да се примање по основу дневнице за службено путовање у иностранство запосленом исплаћује у износу већем од Законом прописаног неопорезивог износа од 50 евра, предмет је опорезивања порезом на доходак грађана на зараде на део изнад неопорезивог износа из члана 18. став 1. тачка 2) Закона и опорезује се у складу са одредбама чл. 13. до 16. Закона.
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
30
конкретан обвезник то нађе за сходно, требало увек прихватити могућност да извештаје потпише и „остали заступник”, водећи рачуна о границама његових овлашћења уписаних у статусном регистру. Имајући у виду претходно наведено, а у вези са питањем под а), мишљење Министарства финансија је да би Регистар требало да прихвати све финансијске извештаје, односно извештаје за статистичке и друге потребе који су потписани од стране „осталог заступника” у ситуацији када правно лице (обвезник) нема регистрованог „законског заступника“, нарочито ако се има у виду да је појам „остали заступник” ближе уређен законом којим се уређују привредна друштва и обухвата лица која су актом или одлуком надлежног органа друштва овлашћена да заступају друштво (могуће је да та лица актом буду овлашћена и за потписивање финансијских извештаја) и као таква регистрована у одговарајућем регистру. Што се тиче питања под б), у пракси се може десити да услед различитих околности, упркос томе што у оквиру правног лица постоји регистрован „законски заступник”, то лице није у могућности да потпише финансијске извештаје, односно извештаје за статистичке и друге потребе (нпр. директор и једини власник друштва је преминуо или је тешко болестан, лице које је „законски заступник” се налази у иностранству и сл.). С тим у вези, а указујући на одговор под а), Министарство финансија поново истиче да нема сметњи да у овим и сличним случајевима Регистар (уз претходно добијену потврду, и/или изјаву, и/или друге доказе, услед којих „законски заступник” није у могућности да наведене извештаје потпише) прихвати као исправан финансијски извештај и/или извештај за статистичке и друге потребе потписан од стране лица које се води као „остали заступник” и да такав извештај буде предмет обраде, односно јавног објављивања (у случају финансијских извештаја). Министарство финансија би желело овом приликом посебно да укаже да без обзира на то које лице је потписало финансијски извештај и другу документацију, за истинито и поштено приказивање финансијског положаја и успешности пословања правног лица прописана је колективна одговорност, тј. одговорни су законски заступник, орган управљања и надзорни орган правног лица у складу са законом, односно предузетник, као и одговорно лице из члана 14. Закона. Одговор у вези са применом прописа дат је према подацима изнетим у захтеву. Министарство финансија напомиње да, сходно члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Сл. гласник РС”, бр. 9/10), Народна скупштина доноси аутентично тумачење закона, као и да, у складу са чланом 80. став 2. Закона о државној управи („Сл. гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), мишљења органа државне управе нису обавезујућа.
Која лица могу да потписују и оверавају достављене изводе отворених ставки (ИОС) као рачуноводствене исправе по Закону о рачуноводству, као и која лица су према раније важећем Закону о рачуноводству и ревизији могла да потписују и оверавају наведене изводе? (Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-211/2016-16 од 23. 2. 2016) Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13, у даљем тексту: Закон) уређују се обвезници примене овог закона, разврставање правних лица, организација рачуноводства и рачуноводствене исправе, услови и начин вођења пословних књига, признавање и вредновање позиција у финансијским извештајима, састављање, достављање и јавно објављивање финансијских извештаја и годишњег извештаја о пословању, Регистар финансијских извештаја, Национална комисија за рачуноводство, као и надзор над спровођењем одредби овог закона. Одредбама члана 7. став 1. Закона прописано је да правна лица, односно предузетници општим актом, у складу са овим законом, уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена, уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, утврђују рачуноводствене политике, одређују лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уређују кретање
(Мишљење Министарства финансија, бр. 401-00-3329/2015-16 од 9. 2. 2016) Одредбама члана 7. став 1. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13, у даљем тексту: Закон) прописано је да правна лица, односно предузетници општим актом, у складу са овим законом, уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и откривање погрешно евидентираних пословних промена, уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, утврђују рачуноводствене политике, одређују лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уређују кретање рачуноводствених исправа и утврђују рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама. Одредбама члана 16. став 2. Закона прописано је да правно лице, односно предузетник врши попис имовине и обавеза и усклађује стање по књигама са стањем по попису на крају пословне године. Одредбама члана 13. Правилника начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 118/13 и 137/14) прописано је да се о извршеном попису саставља извештај који садржи: стварно и књиговодствено стање имовине и обавеза; разлике између стварног стања утврђеног пописом и књиговодственог стања; узроке неслагања између стања утврђеног пописом и књиговодственог стања; предлоге за ликвидацију утврђених разлика (пребијање
31 lege artis ● maj 2016.
Примена члана 16. Закона о рачуноводству (обавеза вршења пописа), као и члана 13. Правилника о начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем, тј. да ли се у конкретном случају ради о истородној роби (производ истог произвођача који је набављен од стране два различита добављача) и да ли се може извршити пребијање мањкова и вишкова по основу пописа извршеног од стране пореске контроле?
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
рачуноводствених исправа и утврђују рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама. Одредбама члана 9. став 1. Закона утврђено је да одговорно лице потписом, односно другом идентификационом ознаком потврђује да је рачуноводствена исправа веродостојна (потпуна, истинита, обрачунски тачна и да приказује пословну промену). Правно лице је дужно да, пре уноса података из рачуноводствене исправе у пословне књиге, одреди одговорно лице које треба да изврши контролу веродостојности исправе и да је потпише. Контролу рачуноводствених исправа не могу да врше лица која су задужена материјалним стварима (вредностима) на које се исправе односе. Имајући у виду наведено, мишљење Министарства финансија је да су правна лица дужна да својим општим актима уреде организацију рачуноводства (укључујући интерне рачуноводствене контролне поступке) и одреде лице, односно лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу свих рачуноводствених исправа. С тим у вези, Министарство финансија сматра да у конкретном случају лица могу да потписују и оверавају достављене изводе отворених ставки (ИОС) искључиво уколико су за то овлашћена одговарајућим актом правног лица (нпр. актом о систематизацији радних места предвиђено је да лице које води пословне књиге и саставља финансијске извештаје, између осталог, потписује и оверава ИОС), или уколико имају друго овлашћење дато од стране законског заступника. Министарство финансија напомиње да одредбе раније важећег Закона о рачуноводству и ревизији („Сл. гласник РС”, бр. 46/06, 111/09 и 99/11 – др. закон) у овом делу (некадашњи чл. 8−10) одговарају одредбама актуелног Закона, што значи да су и раније за потписивање и оверавање достављених извода отворених ставки (ИОС) била одговорна она лица која су за то имала одговарајући обим овлашћења. Одговор у вези са применом прописа дат је према подацима изнетим у захтеву. Министарство финансија напомиње да, сходно члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Сл. гласник РС”, бр. 9/10), Народна скупштина доноси аутентично тумачење закона, као и да, у складу са чланом 80. став 2. Закона о државној управи („Сл. гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), мишљења органа државне управе нису обавезујућа.
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
32
мањкова и вишкова насталих по основу замена, начин накнађивања мањкова и приходовања вишкова, отписивања застарелих потраживања, приходовања застарелих обавеза и др.); начин књижења; примедбе и објашњења лица која рукују, односно која су задужена материјалним и новчаним вредностима о утврђеним разликама, као и друге примедбе и предлоге комисије за попис, односно лица из члана 6. овог правилника у вези са пописом. У предметном захтеву је наведено да је приликом пореске контроле и провере пописа робе у велепродаји Трговинске радње која се заснивала на пописним листама, а сравњивањем књиговодственог стања са стварним стањем (на бази тих пописних листа), утврђено да постоји мањак, односно вишак одређене робе. Према информацијама из достављеног захтева ради се о истородној роби (влажне марамице), која је истих димензија, исте намене, а иста је и улазна цена код оба (различита) добављача и сл. Имајући у виду наведено, као и податке из предметног захтева, мишљење Министарства финансија је да, са аспекта рачуноводствених прописа (пре свега, предметног правилника којим се уређује попис и усклађивање књиговодственог са стварним стањем), нема сметњи да Трговинска радња врши пребијање мањкова, односно вишкова робе насталих по основу замена. С тим у вези, Министарство напомиње да је неопходно да у сваком конкретном случају предузетник, односно правно лице својим интерним актима и процедурама, дефинише критеријуме којима би се ближе прецизирало шта се сматра заменом услед које може доћи до пребијања насталих мањкова и вишкова робе (према мишљењу Министарства финансија, један од критеријума би свакако требало да буде производ исте, односно сличне врсте, цена и др.). Одговор у вези са применом прописа дат је према подацима изнетим у захтеву. Министарство финансија напомиње да, сходно члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Сл. гласник РС”, бр. 9/10), Народна скупштина доноси аутентично тумачење закона, као и да, у складу са чланом 80. став 2. Закона о државној управи („Сл. гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), мишљења органа државне управе нису обавезујућа.
Утврђивање величине правног лица од стране Агенције за привредне регистре у случајевима када нису испуњени услови за верификацију величине самостално утврђене од стране правног лица, као и утврђивање крајњег рока за замену ванредних финансијских извештаја (Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-59/2016-16 од 28. 1. 2016) Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13, у даљем тексту: Закон) уређују се обвезници примене овог закона, разврставање правних лица, организација рачуноводства и рачуноводствене исправе, услови и начин вођења пословних књига, признавање и вредновање позиција у финансијским извештајима, састављање, достављање и јавно објављивање финансијских извештаја и годишњег извештаја о пословању, Регистар финансијских извештаја (у даљем тексту: Регистар), Национална комисија за рачуноводство, као и надзор над спровођењем одредби овог закона. 1. Утврђивање величине правног лица од стране Агенције за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција) у случајевима када нису испуњени услови за верификацију величине самостално утврђене од стране правног лица Сагласно члану 6. Закона, правна лица, у смислу овог закона, разврставају се на микро, мала, средња и велика, у зависности од просечног броја запослених, пословног прихода и просечне вредности пословне имовине утврђених на дан састављања редовног годишњег финансијског извештаја у пословној години. Разврставање у складу са наведеним критеријумима врши правно лице самостално на дан састављања финансијских извештаја и добијене податке користи за наредну пословну годину. Обавештење о разврставању, у смислу овог закона, правно лице дужно је да, уз финансијске извештаје, достави Агенцији, која верификује достављено обавештење о разврставању. Ако правно лице одбије да обавештење о разврставању усклади са захтевом Агенције, у наредној пословној години користе се подаци о величини правног лица утврђени од стране Агенције.
3. Подношење пријава за привредни преступ против обвезника који нису доставили извештаје за статистичке потребе и финансијске извештаје за 2014. годину у складу са Законом Што се овог питања тиче, Министарство финансија жели да укаже да је предметним дописом упознато са стањем у Агенцији по питању кадровских и организационих капацитета за процесуирање пријава за привредне преступе због непоштовања одредаба Закона у вези са обавезом достављања финансијских извештаја и извештаја за статистичке потребе. Међутим, напомињемо да Министарство финансија у складу са законом утврђеним надлежностима није у могућности да одлучује по предметном питању. Одговор у вези са применом прописа дат је према подацима који су изнети у захтеву. Министарство финансија напомиње да, сходно члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Сл. гласник РС”, бр. 9/10), Народна скупштина доноси аутентично тумачење закона, као и да, у складу са чланом 80. став 2. 3акона о државној управи („Сл. гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 95/14), мишљења органа државне управе нису обавезујућа.
33 lege artis ● maj 2016.
2. Рокови за достављање замењеног ванредног финансијског извештаја Одредбама члана 36. Правилника прописано је да обвезник може да захтева замену финансијског извештаја који је уписан у Регистар и јавно објављен, ако утврди да у том извештају резултати пословања и финансијски положај нису исказани истинито и објективно, а скупштина односно други надлежни орган обвезника донесе одлуку о усвајању финансијског извештаја измењене садржине у односу на извештај који је јавно објављен на интернет страници Агенције, подношењем захтева за замену јавно објављеног финансијског извештаја, и то на обрасцу прописаном од стране Регистратора сагласно члану 10б Закона о Агенцији. Замену извештаја обвезник може да захтева најкасније до истека наредне године, у односу на годину на коју се исти односи. Међутим, одредбом овог члана није прецизирано у ком року је могуће поднети замену ванредног финансијског извештаја. Имајући у виду наведено, на основу информација изнетих у захтеву, а у циљу обезбеђења адекватног рока за подношење замењених ванредних финансијских извештаја, у конкретном случају мишљење Министарства финансија је да би обвезницима примене овог закона који имају обавезу састављања ванредних финансијских извештаја требало омогућити да замене ове извештаје најкасније до истека рока за подношење редовних годишњих финансијских извештаја за годину у којој су састављени ванредни финансијски извештаји. Уколико је нпр. ванредни финансијски извештај састављен на дан 31. октобра 2015. године, крајњи рок за замену оваквог извештаја био би 30. јуни 2016. године, с обзиром да је то крајњи рок за подношење редовних годишњих финансијских извештаја за 2015. годину.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Одредбама члана 25. Правилника о условима и начину јавног објављивања финансијских извештаја и вођењу Регистра финансијских извештаја („Сл. гласник РС”, бр. 127/14, у даљем тексту: Правилник) прописано је да по извршеној провери потпуности и рачунске тачности достављених редовних годишњих финансијских извештаја, на основу података исказаних у тим извештајима, Регистар врши проверу правилности величине утврђене од стране обвезника и верификује ту величину у складу са Законом. Према наводима из захтева, то значи да се подаци о величини не могу уписати у Регистар ако у Регистар нису уписани финансијски извештаји на основу којих се утврђује та величина, тј. постоје ситуације у којима финансијски извештаји нису уписани у Регистар (нпр. нису поднети или су поднети, а нису исправни и сл.) и због тога Регистар из објективних околности не може извршити верификацију величине утврђене од стране обвезника примене овог закона. Имајући у виду наведено, на основу информација изнетих у захтеву, а у циљу обезбеђења поузданости података о величини обвезника примене овог закона, у конкретном случају мишљење Министарства финансија је да у ситуацији када нису испуњени услови за верификацију величине утврђене од стране обвезника, Агенција на основу података достављених у финансијским извештајима (подаци у колони претходна година и др. подаци из извештаја) може проверити величину коју је обвезник самостално определио у тим финансијским извештајима и ако утврди да је иста погрешно опредељена, наложити обвезнику да улазну величину определи у складу са исказаним подацима.
БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
34
Рачуноводствено евидентирање враћања непродатих добара у смислу да ли продавац (добављач) у својим пословним књигама евидентира враћена добра као нову набавку или треба да изврши корекцију потраживања од купца и прихода који су остварени првобитном продајом, као и на који начин иницијални купац евидентира овако настале пословне промене у својим пословним књигама? (Мишљење Министарства финансија, бр. 413-00-255/2015-16 од 18. 1. 2016) Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13, у даљем тексту: Закон) уређују се обвезници примене овог закона, разврставање правних лица, организација рачуноводства и рачуноводствене исправе, услови и начин вођења пословних књига, признавање и вредновање позиција у финансијским извештајима, састављање, достављање и јавно објављивање финансијских извештаја и годишњег извештаја о пословању, Регистар финансијских извештаја, Национална комисија за рачуноводство, као и надзор над спровођењем одредби овог закона. Правна лица која спадају у категорију великих правних лица (као у предметном случају) у складу са Законом, у обавези су да сходно члану 20. овог закона за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у својим финансијским извештајима примењују Међународне стандарде финансијског извештавања (МСФИ). Према параграфу 14. МРС 18: Приходи, приход од продаје робе се признаје када су сви следећи услови задовољени: (а) ентитет је на купца пренео значајне ризике и користи од власништва над робом; (б) ентитет не задржава учешће у управљању продатом робом у мери која се уобичајено повезује са власништвом, нити задржава контролу над продатом робом; (ц) износ прихода се може поуздано мерити; (д) вероватан је прилив економских користи везаних за ту трансакцију у ентитет; и (е) трошкови који су настали или трошкови који ће настати у датој трансакцији могу се поуздано измерити. Ако ентитет задржава значајне ризике по основу власништва, та трансакција није продаја, а приход се не признаје. Ентитет може да задржи значајан ризик од власништва на више начина. Примери ситуација у којима ентитет може задржати значајне ризике и користи од власништва су: (а) када ентитет задржава обавезу за незадовољавајуће резултате, која није покривена уобичајеним резервисањима за гаранције; (б) када прилив прихода од одређене продаје зависи од прихода купца, од његове продаје робе; (ц) када се роба испоручује и монтира, а монтирање чини значајан део уговора који тај ентитет још није завршио; и (д) када купац има право да поништи куповину из разлога наведених у продајном уговору, а ентитет није сигуран у могућност повраћаја. Дакле, као што је наведено у МРС 18: Приходи, уколико је уговором између продавца и купца предвиђено да купац може вратити робу (ако исту не прода у одређеном року) продавцу, у том случају продавац треба да евидентира приход по основу продаје робе онда када су сви „значајни ризици и користи од власништва над робом пренети на купца”. Уколико је продавац извршио признавање прихода од продаје у моменту испоруке добара купцу и издавања рачуна, а након тога купац врати робу, тада продавац у својим пословним књигама треба да изврши сторнирање (смањење) по том основу евидентираних прихода, као и сторнирање (смањење) потраживања од купца или признавање обавезе према њему. Са друге стране, иницијални купац који враћа робу продавцу и по том основу издаје рачун, треба у својим пословним књигама да евидентира сторнирање (смањење) залиха робе, сторнирање (смањење) обавезе према добављачу (или да призна потраживање уколико је у међувремену извршио плаћање) и признавање обавезе за порез на додату вредност (у случају када таква обавеза постоји у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност). Овим путем Министарство финансија посебно указује и на примену МРС 10: Догађаји после извештајног периода, с обзиром да уколико је до повраћаја добара дошло у наредном извештајном периоду (пре дана одобравања финансијских извештаја), тако настала трансакција представља корективни догађај (догађај који пружа доказ о околностима које су постојале на крају извештајног периода). Међутим, уколико је повраћај добара извршен после дана одобравања финансијских
Напомена редакције:
водствених процена у грешке. Министарство финансија би желело, на крају, да истакне да је за истинито и поштено приказивање финансијског положаја и успешности пословања правног лица прописана колективна одговорност (законског заступника, органа управљања, надзорног органа и лица које саставља финансијске извештаје), односно у конкретном случају предметно привредно друштво је у обавези да састави финансијске извештаје у складу са МСФИ, док је крајња одговорност ревизора да потврди, односно изрази мишљење о усклађености тих финансијских извештаја са МСФИ. Одговор у вези са применом прописа дат је према подацима изнетим у захтеву. Министарство финансија напомиње да, сходно члану 8. став 1. Закона о Народној скупштини („Сл. гласник РС”, бр. 9/10), Народна скупштина доноси аутентично тумачење закона, као и да, у складу са чланом 80. став 2. Закона о државној управи („Сл. гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), мишљења органа државне управе нису обавезујућа.
Порески третман промета услуге превоза грађевинског материјала на територији Републике Србије
35 lege artis ● maj 2016.
(Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-00003/2016-04 од 29. 2. 2016) На промет услуге превоза грађевинског материјала на територији Републике Србије за који постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ-а у складу са Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − др. закон, 142/14, 83/15, у даљем тексту: Закон), који врши обвезник ПДВ-а, независно од тога да ли услугу превоза пружа обвезнику ПДВ-а или лицу које није обвезник ПДВ-а, обавезу да обрачуна и плати обрачунати ПДВ има обвезник ПДВ-а који врши промет предметне услуге. Одредбама члана 3. Закона прописано је да су предмет опорезивања ПДВ-ом испорука добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику. Према одредби члана 5. став 1. Закона, промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона. Према одредби члана 10. став 1. тачка 1) Закона, порески дужник, у смислу овог закона, је обвезник који врши опорезиви промет добара и услуга, осим када обавезу плаћања ПДВ-а у складу са овим чланом има друго лице.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених објашњења и стручних мишљења за примену финансијских прописа Министарства финансија.
извештаја, тада се евидентирање прихода у претходној пословној години може третирати као исправка грешке (уколико је ефекат материјално значајан и уколико су продавцу биле доступне информације о томе да ли ће и у којим количинама купац вратити робу) или као промена рачуноводствене процене у складу са МРС 8: Рачуноводствене политике, промене рачуно-
Порески календар 4. МАЈ
5. МАЈ
● Плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање за неисплаћене зараде за март 2016. године
● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних програма у претходном месецу ● Достављање извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом за претходни месец
● Подношење пореске пријаве пореза на премије неживотних осигурања за претходни месец 10. МАЈ
● Плаћање пореза на премије неживотног осигурања за претходни месец ● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец од стране пореског дужника из члана 10. Закона о ПДВ-у
● Плаћање аконтације пореза на приходе од самосталне делатности за претходни месец
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
36
● Плаћање доприноса на приходе од самосталне делатности за претходни месец ● Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец ● Плаћање доприноса за самосталне уметнике за други квартал 2016. године 16. МАЈ
● Плаћање доприноса за пољопривреднике за други квартал 2016. године ● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец ● Подношење обрасца ПИД ПДВ 1 за април месец ако је у априлу месецу испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ-а који претежно врши промет добара у иностранство ● Плаћање аконтације пореза на добит правних лица за претходни месец ● Плаћање обрачунате акцизе за период од 16. до краја претходног месеца ● Подношење пореске пријаве и плаћање акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за претходни месец наставак на следећој страни
→
● Почетак рока за подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за грејање пословног, односно стамбеног простора за претходни месец
31. МАЈ
● Плаћање обрачунате акцизе за прву половину текућег месеца
6. ЈУН
● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних програма у претходном месецу ● Достављање извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом за претходни месец
● Подношење пореске пријаве пореза на премије неживотних осигурања за претходни месец 10. ЈУН
● Плаћање пореза на премије неживотног осигурања за претходни месец
Рачунање рокова Према члану 91. ст. 2. Закона о општем управном поступку, ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче истеком првог наредног дана.
37 lege artis ● maj 2016.
● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец од стране пореског дужника из члана 10. Закона о ПДВ-у
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
20. МАЈ
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ
Разлози за одбачај тужбе: дилеме у пракси
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
38
У члану 294. ст. 1. Закона о парничном поступку набројани су разлози за одбачај тужбе. Неки од тих разлога су заиста јасни и недвосмислени, па ту нема дилеме да ли тужбу треба одбацити. Међутим, постоје и они разлози који изазивају недоумице у пракси Снежана Марјановић судија Првог основног суда у Београду, заменик руководиоца Одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs
О
цена уредности тужбе, као иницијалног акта којим се покреће парнични поступак, веома је значајна како за странке тако и за сâм суд. У случају одбачаја тужбе, тужилац се излаже непотребним трошковима за таксу на тужбу и још половину те таксе за решење о одбачају тужбе. Уколико суд настави да поступа по неуредној тужби, трошкови се увећавају за адвокатске трошкове туженог, а непотребно се троши и време суда које је могло бити употребљено за решавање других спорова. Циљ овог текста је да укажемо на уочене проблеме у оцени уредности тужбе и поступање суда у таквим ситуацијама. Суд може да одбаци тужбу у фази припремања главне расправе (претходног испитивања тужбе и припремног рочишта) или на рочишту за главну расправу. Врло је битно у раној фази поступка отклонити све недостатке који могу утицати на ток поступка. Зато је за све учеснике у поступку врло важно да немају дилеме у погледу разлога који воде одбачају тужбе. Одбацивање тужбе блокира странку у остваривању њеног права, води одуговлачењу поступка и повреди права на суђење у разумном року, као сегмента Уставом зајемченог права грађана на правично суђење. У члану 294. ст. 1. Закона о парничном поступку (у даљем тексту: ЗПП) набројани су разлози за одбачај тужбе. Неки од тих разлога су заиста јасни и недвосмислени, па ту нема дилеме да ли
тужбу треба одбацити. Међутим, постоје и они разлози који изазивају недоумице у пракси.
ЗАКОНСКИ РАЗЛОЗИ ЗА ОДБАЧАЈ ТУЖБЕ Разлог #1 Уколико одлучивање о тужбеном захтеву не спада у судску надлежност то је разлог из члана 294. ст. 1. тач. 1) ЗПП-а за одбачај тужбе. Суд у току целог поступка по службеној дужности пази да ли решавање спора спада у судску надлежност. Суд се оглашава ненадлежним, укида спроведене радње у поступку и одбацује тужбу: (1) ако у току поступка утврди да за решавање спора није надлежан суд, него неки други орган Суд је надлежан да пружи странкама заштиту код решавања парница насталих поводом повреде права личности, спорова из породичних, радних, привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа, осим спорова за које је посебним законом прописана друга врста поступка (члан 1. ЗПП-а).
Разграничење са ванпарничним поступком
У ситуацији када према наводима тужбе закључи да поступак треба да се спроведе по правилима ванпарничног поступка, суд решењем обуставља парнични поступак и поступак се наставља по правилима ванпарничног поступка. Стога то није разлог за одбачај тужбе. У ванпарничном поступку суд одлучује о личним, породичним, имовинским и другим правним стварима које се по закону решавају у том поступку (члан 1. ЗВП-а). У ванпарничном
(Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 3961/15 од 22. 1. 2016)
Разграничење надлежности суда и јавног бележника
Састављање и потврђивање (солемнизација) исправа је у надлежности јавног бележника а не суда, осим ако законом није изричито прописана надлежност суда (чл. 164. и 184. ЗВП-а) и у случају градова и општина за које нису именовани јавни бележници. Тестамент се може
Разграничење са управним поступком
Разграничење надлежности у управном и парничном поступку изазива озбиљне дилеме у пракси. У ситуацијама када државни орган одлучује о неком праву подноси се захтев и уколико је о захтеву негативно одлучено или ако није одлучено у законском року (сматра се да је негативно одлучено – ћутање администрације) подноси се жалба уколико је она предвиђена као правно средство. Уколико је жалба одбијена или није предвиђена може се поднети тужба Управном суду ради поништаја решења. Међутим, Закон о облигационим односима у члану 172. предвиђа одговорност правног лица у случају штете коју орган правног лица проузрокују трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. У ситуацијама када је уобичајено да правно лице одлучује на одређени начин и када је
39 lege artis ● maj 2016.
Из судске праксе: Суд је донео решење којим је обуставио парнични поступак и одредио да ће се поступак наставити по правилима ванпарничног поступка пошто се ради о предлогу за уређење начина коришћења заједничке ствари, о ком предлогу у смислу члана 141. ЗВП-а суд одлучује по правилима ванпарничног поступка, имајући у виду да је тужиља тражила да до коначне деобе управља и располаже заједничком непокретношћу на којој је сувласник са ¼ идеалног дела. Како се у конкретном случају ради о уређењу начина коришћења и управљања на непокретности која је заједничка својина странака, то се поступак има спровести по одредбама чл. 141–147. ЗВП-а и сходно члану 18. ЗПП-а поступак се обуставља. Оваквом одлуком суд није ускратио тужиоцу право, већ га је само упутио на законом предвиђени поступак у коме ће то право остварити.
по правилима судског тестаменета сачинити и у суду према члану 183. ЗВП-а. За чување и поништај исправа и за послове судског депозита је надлежан суд у складу са условима из чл. 186–211. ЗВП-а. Суд може сходно члану 30а ЗВП-а да повери, и поверава, јавном бележнику спровођење поступка за који је по закону надлежан или предузимање појединих ванпарничних радњи под условима који су предвиђени законом. Суд не може поверити јавном бележнику спровођење поступака у статусним и породичним стварима, спровођење поступка за одређивање накнаде за експроприсану непокретност, вођење јавних књига и регистара за које је законом предвиђено да их води суд, састављање исправа за које је овим или посебним законом предвиђена искључива надлежност суда и спровођење поступка за расправљање заоставштине када је за наслеђивање меродавно право стране државе. Стога ова надлежност јавног бележника није изворна, већ је поверена и он је врши на основу посебног решења суда. Суд се не оглашава ненадлежним, већ само посебним решењем те послове поверава јавном бележнику. У многим земљама овлашћења јавног блежника су изворна, односно не ради се о повереним пословима и суд није надлежан да о томе одлучује, па је у тим земљама то разлог за одбачај тужбе.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
поступку се одлучује о уређењу личних и породичних стања, у шта спадају лишење пословне способности, проглашење несталог лица за умрло и доказивање смрти, утврђење времена и места рођења, продужење родитељског права и давање дозволе за ступање у брак. Исти поступак је предвиђен и за имовинске ствари и то: расправљање заоставштине, одређивање накнаде за експрописану непокретност, уређење управљања и коришћења заједничке ствари, деобу заједничких ствари и имовине и уређење међа. Погрешно означење захтева – као тужба и предлагача – као тужиоца не утиче на ток поступка, али води одуговлачењу поступка с обзиром на то да суд мора донети решење о обустави поступка и административно по правноснажности тог решења спис превести из П у Р уписник и дати у рад судији ванпарничног одељења суда. Зато је за странке битно да разграниче надлежности између ова два поступка.
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ
очигледно да се не ради о делотворном правном средству онда није потребно испоштовати управни пут за остварење свог права.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
40
Из судске праксе: Тужиља је тужбом, између осталог, тражила да се обавеже тужени да преко постојећег бројила у стамбено-пословном објекту изврши прикључење тужиљиног локала у том објекту на своју електроенергетску мрежу и омогући јој уредно коришћење електричне енергије у том локалу. У тужби је навела да треће лице није платило туженом одређени износ за утрошену електричну енергију на бројилу, за које је сада задужена тужиља и да због тога тужени неће да прикључи тужиљу на електроенергетску мрежу и омогући јој уредно коришћење електричне енергије у том локалу. Члан 52. Закона о енергетици прописује да се одобрење за прикључење објекта издаје решењем на захтев правног или физичког лица чији се објекат прикључује, те да се против тог решења може поднети жалба Агенцији у року од 15 дана, да је одлука Агенције коначна и да се против ње може покренути управни спор. Стога за решавање ове правне ствари није надлежан суд већ управни орган. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 5492/10 од 25. 4. 2012)
Тужилац је тражио да се утврди да је редовни члан туженог ловачког удружења по основу редовно уплаћење чланарине и извршених свих обавеза према статуту туженог и да пресуда замењује ловну карту за ту сезону све док тужени исту не преда тужиоцу. Поступак оснивања и престанак удружења грађана је регуласан Законом о друштвеним организацијамa и уружењима грађана којим је регулисано удруживање ловаца у удружења и савезе. Ове организације имају својство правног лица, а статутом се
уређују услови и начин учлањивања и престанак чланстава, права, обавезе и одговорности чланова. Стога суд није овлашћен да одлучује о законитости одлуке органа ловачког удружења, односно о чланству туженог јер таквом одлуком није повређено уставно право грађана на удруживање из члана 55. Устава РС и члана 1. наведеног закона, па нису испуњени услови за судску заштиту по правилима парничног поступка. Тужбом се тражи утврђење да је тужилац члан туженог, односно тражи се утврђење чињенице што је супротно члану 188. ЗПП-а. Навод жалбе да је суд био у обавези да поднету тужбу достави надлежном органу уколико сматра да није надлежан за поступање је неоснован. Сходно члану 16. ст. 2. ЗПП-а, првостепени суд нема обавезу да у том смислу поучи странку, већ кад утврди да за решавање спора није надлежан суд већ неки други домаћи орган, онда ће се огласити ненадлежним и укинути спроведене радње у поступку и одбацити тужбу. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 7857/10 од 13. 6. 2012)
Тужбом је тужилац тражио да суд обавеже туженог да му исплати појединачне месечне износе за период од 2002–2011. године на име неисплаћене инвалидске пензије јер му се пензија не исплаћује од 1999. године по решењу из 1988. године. Првостепени суд је одбацио тужбу и огласио се апсолутно ненадлежним с обзиром на то да се ради о захтеву о коме се одлучује у управном поступку јер се уплата пензија спроводи по одредбама којима се уређује општи управни поступак. Врховни касациони суд сматра да се ради о грађанскоправном спору у смислу члана 1. ЗПП-а за који је надлежан суд опште надлежности у који спада одлучивање по тужби за накнаду штете због неправилног рада Фонда ПИО у извршењу обавезе исплате пензија. Правилност
У члану 294. ст. 1. ЗПП-а набројани су разлози за одбачај тужбе. Већина тих разлога заиста је јасна и недвосмислена, међутим, постоје и они који изазивају недоумице у пракси.
(Решење Врховног касационог суда Рев. бр. 193/14 од 16. 4. 2014)
Тужиља је тужбом тражила да се утврди њено право на једнократну новчану помоћ у 2009. години и исплату износа помоћи. Постављени тужбени захтев не спада у судску надлежност већ се то право утврђује у управном поступку према Закону о социјалној заштити и обезбеђењу социјалне сигурности грађана. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 3731/12 од 5. 12. 2012)
(Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 3875/12 од 20. 6. 2012)
Пресудом првостепеног суда тужбени захтев је усвојен и обавезан је тужени да трпи да надлежни геометар изврши мерење његове 2/3 сувласничког дела породичне стамбене зграде ради израде нацрта посебних делова зграде због етажирања. У погледу спорне непокретности закључено је судско поравнање по коме је утврђено право власништва на кући и то власништво на спрату и мансарди што чини 2/3 дела права власништва на кући и то тако да се наведено право
(Решење Апелационог суда у Новом Саду Гж. бр. 4525/11 од 23. 8. 2012)
41 lege artis ● maj 2016.
Тужбом се тражи утврђење да тужиља има право као власник стана у згради, да изврши адаптацију дела равног крова и припајање свом стану. Потребан број власника станова је дао сагласност да се тај део заједничке терасе припоји стану тужиље и о томе је већ одлучено, а због самовоље председника туженог тужиља не може код суда опште надлежности да овери уговор о стицању права својине. Првостепени суд је одбацио тужбу сматрајући да суд не може да доноси одлуку која ће заменити одлуку скупштине или уговор који треба да буде закључен са скупштином. Према схватању другостепеног суда овако формулисан тужбени захтев не спада у судску надлежност већ спада у надлежност управног органа јер управни орган одлучује о томе да ли се може извршити адаптација и припајање или не.
без даљих питања и услова може у земљишној књизи уписати на име тог лица. У намери да изврши етажирање предметне куће, како би се могла укњижити у Катастар непокретности, тужилац се обратио ДП Геодетски завод кога је ангажовао и платио геометре како би извршили мерење и сачинили нацрт посебних делова целе куће, а што је предуслов да би се извршио поступак етажирања. Тужени је изјавио да не жели да се његов део етажира. Комуникација између тужиоца и туженог не постоји. По одредбама Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима („Службени гласник РС”, бр. 83/92, 12/96, 15/96 и 25/02) упис права етажне својине на одређеном посебном делу непокретности врши Републички геодетски завод. Материја уписа предметног права регулисана је одредбама означеног закона, као и одговарајућим подзаконским актима донетим на основу овлашћења из члана 122. Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима – Правилника о изради и одржавању катастра непокретности („Службени гласник РС”, бр. 46/99). Осим тога у поступку уписа права на непокретностима, па и у поступку уписа права етажне својине на одређеним посебним деловима непокретности сходно се примењују одредбе Закона о општем управном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 33/97) на основу одредби члана 15. Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима. Што значи да се поступак уписа права етажне својине на одређеном посебном делу непокретности врши у управном поступку. Дата чињеница производи практичну последицу која се огледа у обавези да се претварање идеалног дела својине у етажну својину на одређеном посебном делу некретнине првенствено остварује у управном поступку пред надлежним органом управе, а тек у случају немогућности да се исто оствари у управном поступку стиче се право да се затражи судска заштита тог права. С обзиром на то да тужилац суду није пружио доказе на околност да је безуспешно водио управни поступак ради претварања његове идеалне својине у етажну својину на одређеном посебном делу породичне стамбене зграде, другостепени суд је одбацио тужбу.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
обрачуна пензије се оцењује у управном поступку пред органом управе и у управном спору. Међутим, за пресуђење у споровима у случају ускраћивања исплате у целини или делимично или селекције извршења обавеза или на други начин неправилног или незаконитог поступања у којима јер постављен захтев за исплату неисплаћених или мање исплаћених пензија, стварно је надлежан суд опште надлежности.
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ
(2) ако у току поступка утврди да за решавање спора није надлежан суд Републике Србије, осим ако надлежност домаћег суда зависи од пристанка туженог, а тужени је дао свој пристанак
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
42
Из судске праксе: Првостепени суд се огласио ненадлежним за поступање по делу захтева тужиље за утврђење права својине на непокретности која се налази у Сутомору, општина Бар по основу брачне тековине. Члан 59. ст. 2. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља предвиђа да ако се претежни део имовине налази у СРЈ, а други део у иностранству, суд СРЈ може одлучивати о имовини која се налази у иностранству у спору у коме се одлучује о имовини у СРЈ само ако тужени пристане да суди суд СРЈ. Тужени није пристао да му суди суд РС, па стога није испуњен други услов кумулативно прописан цитираним прописом и стога је правилан закључак првостепеног суда када је одбацио тужбу тужиље. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 16653/10 од 17. 3. 2013)
Разлог #2 Ако је тужба поднета неблаговремено, то је разлог за одбачај тужбе из члана 294. ст. 1. тач. 2) ЗПП-а. Рок мора бити изричито одређен у закону. Постоји рок од годину дана за подношење тужбе за рехабилитационо обештећење према члану 27. ст. 4. у вези са ст. 3. Закона о рехабилитацији. Према ставу прихваћеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 8. 12. 2015. године тај рок се рачуна од истека рока од 90 дана од подношења захтева и не може се продужавати одлуком или радњом Комисије за рехабилитационо обештећење или подносиоца захтева, односно других носилаца права на рехабилитационо обештећење.
То се не односи на рокове застарелости који представљају материјалноправни приговор и у том случају се тужба не одбацује, већ је то разлог за одбијање тужбеног захтева и то само ако је такав приговор истакнут од стране туженог. Уколико потраживање тужиоца није доспело, то није разлог за одбачај тужбе, већ суд мора пресудом мериторно одлучити. Из судске праксе: Првостепени суд је закључио да је тужба неблаговремена у смислу параграфа 71 Закона о земљишним књигама који се у виду правних правила примењује на основу Закона о неважности правних прописа. У ситуацији када странка није обавештена о упису, брисовна тужба се може подићи у року од 3 године од дана укњижбе. Упис права је извршен 1991. године, а тужба је поднета 2008. године, па суд сматра да је тужба неблаговремено поднета. Другостепени суд сматра да је рок од три године правилно примењен јер се не може говорити о несавесности када је на основу Закона о национализацији Указом Президијума Народне скупштине РС извршена национализација. Протекао је рок од 3 године, тужба је неблаговремена и одлука првостепеног суда је правилна. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр18737/10 од 28. 11. 2012)
Разлог #3 Постоји могућност да о истом захтеву већ тече парница и тада суд одбацује тужбу сходно члану 294. ст. 1. тач. 3) ЗПП-а. Није свако постојање другог поступка разлог за одбачај тужбе. Члан 203. ЗПП-а предвиђа да парница почиње да тече достављањем тужбе туженом. У погледу захтева који је странка поставила у току поступка, парница почиње да тече од часа кад је о том захтеву обавештена
Тужилац не може у другој парници истицати компензациони приговор који је идентичан тужбеном захтеву. У том случају, он може евентуално тражити спајање парница.
Када је ствар правноснажно пресуђена или је закључено судско поравнање тада суд одбацује тужбу сходно члану 294. ст. 1. тач. 4) и 5) ЗПП-а. Овај разлог подразумева исте кумулативно испуњене услове идентитета странака, захтева и идентитет чињеничог стања на коме се заснивају тужба и пресуда. Правноснажност пресуде везује се за чињенично стање утврђено до закључења главне расправе. Суд у току целог поступка по службеној дужности пази да ли тече парница о захтеву о коме је раније закључено
Из судске праксе: Да би се сматрало да је ствар правноснажно пресуђена, потребно је постојање идентитета странака, идентитета захтева и идентитета чињеничног стања. Претходни спор треба да је вођен и окончан у парничном поступку, а ако је вођен у управном поступку, онда нема пресуђене ствари. (Врховни суд Србије, Рев. 572/81 цитирано (према Коментару ЗПП-а, М. Јанковић и др. Савремена администрација 1990. год.)).
До правноснажности пресуде, односно до закључења поравнања постоји литиспенденција и одбацује се тужба у парници која је касније почела да тече, а након тога се увек одбацује тужба у којој није донета правноснажна пресуда или закључено судско поравнање. Практично за странку нема никакве разлике јер је санкција иста – одбачај тужбе. Стога и овај разлог ретко изазива недоумице у пракси.
Разлог #5 Мора постојати правни интерес тужиоца за подношење тужбе за утврђење из члана 194. овог закона и уколико не постоји тада се тужба одбацује сходно члану 294. ст. 1. тач. 6) ЗПП-а. Оваквом тужбом тужилац штити неко своје право или интерес убудуће. Најчешће се тражи утврђење права својине по основу стицања у браку, ванбрачној или породичној заједници, по основу наслеђивања, по основу правног посла који није закључен у законом прописаној форми или који је оспорен и др. Уколико тај свој интерес тужилац може остварити тужбом за чинидбу, захтевом у управном поступку или на други начин тада не постоји овај услов за уредност тужбе за утврђење и она се одбацује.
43 lege artis ● maj 2016.
Разлог #4
судско поравнање или постоји правноснажна пресуда, али за постојање овог разлога за одбачај сазнаје најчешће на основу приговора туженог. Постојање правноснажне пресуде страног суда је разлог за одбачај тужбе под условом да је и Виши суд донео позитивну одлуку о признању и извршењу те одлуке. Постојање пресуде Управног суда није разлог за одбачај тужбе с обзиром на то да у том случају без обзира на исту чињеничну грађу и странке не постоји идентитет захтева и поступака.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
противна странка. Стога до доставе тужбе туженом нема литиспенденције јер нема парнице. Док парница тече, не може се у погледу истог захтева покренути нова парница међу истим странкама. Два услова – идентитет странака и захтева, морају бити кумулативно испуњени. Ови услови се процењују у сваком конкретном случају. Идентитет странака не ствара забуну осим можда у случају наследника. Сходно члану 212. Закона о наслеђивању, у тренутку смрти оставиоца наследници ступају у сва права и обавезе покојника и ту нема дилема. Идентитет захтева ретко може изазвати дилеме. Околност да су странке одредиле другачији правни основ не утиче на оцену идентетета захтева уколико се из истог чињеничног стања тражи исто поступање туженог. Тужилац не може у другој парници истицати компензациони приговор који је идентичан тужбеном захтеву. Он у том случају може евентуално тражити спајање парница. Не може се подносити нова тужба уколико је поступак у парници која тече прекинут или је суд одредио застој поступка. Правило је да суд одбацује тужбу у парници која је касније почела да тече. Могуће је да због достава раније поднета тужба суду буде одбачена, а да се парница у којој је тужба касније поднета настави. То је логично јер у поступку у коме је парница почела да тече тужени по чијем приговору се обично и сазнаје за постојање друге парнице је већ имао трошкове и већ се изјашњавао. Изузетак је ситуација када је у парници која је касније почела да тече пресуда постала правноснажна. У том случају суд одбацује тужбу у парници која је раније почела да тече. Али то је већ следећи разлог за одбачај тужбе.
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ
Интерес тужиоца мора бити конкретан правни интерес.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
44
Из судске праксе: Тужилац је поднео тужбу суду којом тражи да се утврди да је он искључиви власник одређених парцела. Доставио је извод из земљишних књига према коме је његов отац власник тих парцела и оставинско решење према коме је тужилац једини наследник тих парцела. Тужилац нема правни интерес за вођење парничног поступка у коме би се утврђивало његово право својине код постојања исправе подобне за упис његовог права својине у земљишним књигама. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 2547/10 од 27. 6. 2012)
Уколико је суду поднета тужба са предлогом за издавање платног налога, а на основу веродостојне исправе се може тражити извршење у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење, тужилац мора учинити вероватним постојање правног интереса за издавање платног налога. Из судске праксе: Тужилац, судски вештак, је поднео тужбу суду са предлогом за издавање платног налога против тужене РС, ВСС наводећи да је као вештак у кривичном поступку који је вођен пред судом обавио вештачење и тражи исплату накнаде за вештачење. Првостепени суд је на основу члана 294. ст. 6. у вези са чланом 464. ЗПП-а одбацио тужбу сматрајући да тужилац нема правни интерес јер је на основу правноснажног и извршног решења о исплати, које представља извршну исправу, могао покренути поступак извршења и намирити своје потраживање. Суд није извршио исплату тужиоцу. Решење о исплати није уручено тужиоцу већ му је само издата аналитичка картица. Виши суд сматра да с обзиром
на то да орган тужене није тужиоцу издао правноснажно и извршно решење којим му је признато доспело потраживање, то тужилац не поседује извршну исправу и није прихватљиво становиште првостепеног суда којим указује на могућност постојања две извршне исправе поводом једне исте обавезе дужника. Решење о одбачају тужбе је укинуто. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 801/15 од 22. 1. 2016)
Разлог #6 У ситуацији када је тужба неразумљива или непотпуна суд одбацује тужбу сходно члану 294. ст. 1. тач. 7) ЗПП-а. Тужба мора да буде разумљива, да садржи све оно што је потребно да би по њој могло да се поступи, а нарочито: означење суда, име и презиме, пословно име привредног друштва или другог субјекта, пребивалиште или боравиште, односно седиште странака, њихових законских заступника и пуномоћника ако их имају, предмет спора, садржину изјаве и потпис подносиоца. Странка је дужна да у тужби наведе чињенице на којима захтев заснива, као и доказе ако је то потребно и вредност предмета спора. У поступку претходног испитивања тужбе, сходно члану 293. ЗПП-а, ако утврди да је тужба неразумљива или непотпуна или да постоје недостаци који се тичу способности тужиоца или туженог да буду странке у парници или недостаци у погледу законског заступања странке или недостаци који се односе на овлашћење заступника да покрене парницу ако је такво овлашћење потребно, суд ће ради отклањања ових недостатака да предузме потребне мере прописане у овом закону (чл. 80. и 101). Овај разлог за одбачај тужбе изазива највише недоумица у пракси. Он се односи на
Да би се поступак могао водити суд мора утврдити да ли странка постоји, да ли је парнично способна, да ли је уредно заступана и да ли је пуномоћје које је издала уредно.
Из судске праксе: Као тужени је у тужби означена Угоститељска радња „АА” предузетника А. А. из Б. Првостепени суд је одбацио тужбу наводећи да тужилац није доставио доказ да има својство правног лица, а самим тим и страначку способност. Виши суд сматра да је овакво означење туженог уредно и укинуо је првостепено решење. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 25984/10 од 22. 8. 2012)
(Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 6307/13 од 5. 2. 2014)
Као тужилац је означена Скупштина станара зграде у ул. АА бр. 00 у Б коју заступа председник Скупштине станара. Члан 11. Закона о одржавању стамбених зграда прописује да стамбена зграда има својство правног лица у правним пословима који се односе на одржавање и коришћење стамбене зграде. Члан 12. предвиђа да се у стамбеној згради образује Скупштина зграде коју чине сви власници станова и других посебних делова зграде. Стамбена зграда има својство правног лица и може бити странка у поступку, а скупштина станара представља орган стамбене зграде па је стога правилна одлука првостепеног суда којом се тужба одбацује. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 624/11 од 29. 8. 2012)
(Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 2463/12 од 28. 11. 2012 и Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 26534/10 од 12. 12. 2012)
Према члану 10. Закона о црквама и верским заједницама, традиционалне цркве су оне које у Србији имају вишевековни историјски континуитет и чији је правни субјективитет стечен на основу посебних закона и то између осталог и Српска Православна Црква. Сходно члану 11. наведеног закона Српској Православној Цркви признаје се континуитет са правним субјективитетом стеченим на основу Начертанија о духовној власти (Одлука Народне Скупштине Књажевства Србског од 21. маја 1856. године) и Закона о Српској Православној Цркви („Службене новине Краљевине Југославије”, бр. 269/1929). Из наведеног произлази да Српска Православна Црква, сходно наведеним законским прописима, има својство правног лица, те да сходно члану 73 ЗПП-а, има страначку способност. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 4857/13 од 12. 3. 2014)
Приговор недостатка пасивне легитимације представља материјалноправни приговор који уколико се покаже основаним, доводи до одбијања тужбеног захтева као неоснованог и представља део образложења првостепене одлуке. Стога је нејасно због чега је првостепени суд одбацио тужбу када се не ради о приговору процесноправног карактера, већ материјалноправног карактера. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 13506/10 од 5. 9. 2012)
Судија не може бити позван на грађанско правну одговорност тужбом за накнаду штете.
45 lege artis ● maj 2016.
Првостепеним решењем је одбачена тужба којом је као тужени означен ББ као правни следбеник АА јер се према схатању суда из садржине тужбе не може са сигурношћу утврдити које је од два правна лица тужено уз напомену да је један следебеник другог иако таквог следбеништва нема. Према схватању другостепеног суда означење туженог ББ као правног следбеника АА је сувишно јер је то питање материјалноправног карактера од кога зависи пасивна легитимација туженог, али није питање процесноправног карактера које тужбу чини неразумљивом и које би представљало недостатак због кога суд по тужби не би могао поступати. Посебно стога што се тај недостатак може у свако доба отклонити.
Стамбена зграда је поднела тужбу против власника стана ради исплате накнаде за одржавање зграде. Уз тужбу није поднета одлука о избору председника Скупштине зграде и сагласност – потписе већинских власника станова за покретање поступка. Сходно члану 5, 10. и 15. Закона о одржавању стамбених зграда не ради се о редовним пословима одржавања и управљања зградом и законски заступник тужиоца је био дужан да уз тужбу достави одлуку Скупштине станара стамбене зграде којом се он, као председник овлашћује да у име и за рачун стамбене зграде покрене парнични поступак против туженог због неисплаћене месечне накнаде за одржавање зграде.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
процесне претпоставке за вођење парнице које се тичу странака и формалне уредности тужбе и постављеног тужбеног захтева. Да би се поступак могао водити суд мора утврдити да ли странка постоји, да ли је парнично способна, да ли је уредно заступана и да ли је пуномоћје које је издала уредно.
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
46
О нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности. Стога тужбе поднете после почетка примене закона из 2012. године не могу бити одбачене из овог разлога, већ је то разлог за одбијање тужбеног захтева. Право на накнаду штете непосредно против судије није подобно за судску заштиту. Вођење судског поступка у коме би се изводили докази и спроводило расправљање о основаности захтева који, по самом Уставу, закону и међународним актима (Основна начела независности судства УН, Препорука (Р94) 12 Комитетa министара Савета Европе државама чланицама о независности и улози судија и Европски закон о судијама) није допуштено. Последица непостојања туживости је одбачај тужбе, било непосредно применом члана 35. и 151. Устава РС, члана 6. Закона о судијама и међународних аката који се непосредно примењују, било аналогном применом члана 279. ст. 1. тач. 6) у вези са чланом 188. ЗПП-а. Тужилац према наведеним прописима нема правни интерес за вођење овог спора с обзиром на јасно дефинисану заштиту права тужиоца на накнаду штете преко одговорности државе са правом регреса од судије под законом одређеним условима. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 11584/10 од 6. 6. 2012)
ЗПП („Сл. гл. РС”, бр. 125/04 и 111/09) у случају непотпуне легитимације странке, када су у питању јединствени супарничари који нису обухваћени тужбом, није предвиђао поступање суда, па је судска пракса заузела став да тужбу у том случају треба одбацити. ЗПП („Сл. гл. РС”, бр. 72/2011 са изменама и допунама) предвиђа да ако сви нужни супарничари из члана 211. ст. 1. ЗПП-а нису обухваћена тужбом као странке, суд ће да одбије тужбени захтев као неоснован. О нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности. Стога тужбе поднете после почетка примене закона из 2012. године не могу бити одбачене из
овог разлога, већ је то разлог за одбијање тужбеног захтева. Колико је ово законско решење оправдано тема је за дискусију. Из судске праксе: Према приложеним доказима право коришћења на непокретности на којој се утврђење права својине тражи поседује 17 лица, а тужба је насловљена само против 5 лица иако се и остала лица као сукорисници налазе у односу јединствених супаничара па то тужбу чини непотпуном. (Решење Вишег суда у Београду Гж.бр.5671/12 од 12. 12. 2012)
Сви завештајни наследници морају бити обухваћени тужбом с обзиром на то да се налазе у положају јединствених и нужних супарничара по тужби за редукцију завештања у висини нужног дела. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 624/11 од 29. 8. 2012)
Важећи ЗПП у чл. 90–91. предвиђа да странка издаје пуномоћје у писаном облику и да је пуномоћник дужан да приликом предузимања прве радње у поступку поднесе пуномоћје. Суд је дужан да у току целог поступка пази да ли је лице које се појављује као пуномоћник овлашћено за заступање. Ако утврди да лице које се појављује као пуномоћник није овлашћено за предузимање одређење радње, суд ће да укине парничне радње које је то лице предузело ако те радње странка није накнадно одобрила. Догађа се у пракси да пуномоћници достављају суду фотокопију пуномоћја а не и оргинал пуномоћја. То доводи у питање уредност тако поднете тужбе. Дилема је да ли је тужбу поднело лице без овлашћења. Достављање пуномоћја у фотокопији јесте разлог за одбачај тужбе с обзиром
(Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 12967/10 од 3. 10. 2012)
47 lege artis ● maj 2016.
Из судске праксе: Првостепени суд је одбацио тужбу као неуредну сматрајући да фотокопија пуномоћја не представља уредно пуномоћје у смислу одредбе члана 92. ст. 1. ЗПП-а, пошто се фотокопија потписа властодавца не може сматрати његовим својеручним потписом. Другостепени суд је ово решење укинуо наводећи да је суд требао да примени члан 91. ст. 1. ЗПП-а и да уколико посумња у истинитост писменог пуномоћја наложи решењем пуномоћнику да достави оверено пуномоћје.
Чланом 89. Закона о парничном поступку прописано је да је, ако је странка издала адвокату пуномоћје за вођење парнице, а није ближе одредила овлашћење у пуномоћју, адвокат на основу оваквог пуномоћја овлашћен да врши све радње у поступку, а нарочито да подигне тужбу, да је повуче, да призна тужбени захтев или да се одрекне тужбеног захтева, да закључи поравнање, да изјави правни лек и да се одрекне или да одустане од њега, као и да предлаже издавање привремених мера обезбеђења, па је на основу пуномоћја, које је странка издала у парници у којој има процесни положај туженог, адвокат овлашћен и за подношење противтужбе у складу са цитираном одредбом. Дакле, странка адвокат је овлашћен за процесне радње које би могла да преузме странка, а таква радња (иницијална) је и подношење противтужбе. Чланом 92. ст. 1. Закона о парничном поступку је прописано да је пуномоћник дужан да приликом предузимања прве радње у поступку поднесе пуномоћје. Чињеница да је адвокат био овлашћени пуномоћник у парничном поступку у коме је поднео противтужбу, значи да је овлашћен за заступање туженог и у парници која је раздвојена по противтужби, као самосталној тужби у засебном поступку, те стога нема места ни одбачају противтужбе из разлога што уз њу приликом формирања новог предмета није здружено ново пуномоћје за адвоката. Није без значаја ни садржина пуномоћја у предмету П-43/2010. Већ из саме дефиниције противтужбе која исту означава као тужбу туженог изјављену против тужиоца, следи да се ради о процесној радњи у текућој парници, јер се говори о процесним позицијама странака, које ће сада бити обрнуте. Из околности да се противтужба подноси до закључења главне расправе, опет следи да се противтужба подноси у текућој парници, а то опет значи да овлашћења адвоката које има у текућој парници, важе и за подношење противтужбе, као процесне радње у текућој парници. Након тога суд ће испитати да ли су испуњени процесни услови за подношење противтужбе, а то су они предвиђени чланом 198. ст. 1. ЗПП-а. У конкретном случају, тужилац је поднео поднесак са противтужбеним захтевом (противтужбу) на пословни број П, дакле у текућој
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
на прописану законску обавезу да се достави оригинал пуномоћја а не фотокопија. У судској пракси постоје различита поступања. Заступници одбачаја тужбе то оправдавају процесном дисциплином и захтевом да суд буде ефикасан што је циљ одредби закона и обавеза суда сходно члану 10. ЗПП-а, Уставу и правилима међународног права. Постоје и мишљења која толеришу овакво поступање водећи се идејом да у случају постојања фотокопије постоји и оргинал. Ипак ЗПП је изричит и предвиђа да ће суд укинути радње које је предузело лице које није овлашћено за заступање ако те радње странка није накнадно одобрила. У том случају одбачај тужбе може спречити само странка која ће одобрити радње које је у њено име предузео пуномоћник. Ова одредба закона доводи до недоумица у пракси. Она је у супротности са начелима ЗПП-а. Тиме се поступак одуговлачи, стварају се непотребни трошкови услед поступања супротног закону од стране пуномоћника из реда адвоката. По мишљењу аутора овог текста ту одредбу закона треба изменити јер је супротна члану 101. ЗПП-а јер тужба без пуномоћја јесте непотпуна. Раније важећи ЗПП је предвиђао и обавезу суда да уколико посумња у истинитост пуномоћја наложи доставу овереног пуномоћја. Али у овом случају се не ради о сумњи у истинитост пуномоћја већ пуномоћје није уопште достављено. Као што се и фотокопија било које исправе не може сматрати исправом тако се ни фотокопија пуномоћја не може сматрати пуномоћјем. Интерес је тужиоца да се поступак брзо оконча, па стога нема разлога за овакво поступање и недостављање оргинала пуномоћја. У пракси има и другачијих мишљења.
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
48
парници, у којој су већ постојале одређене процесне позиције, тако да након подношења противтужбе, настају другачије процесне улоге, односно заснован је један процесноправни однос, али са обрнутим страначким улогама. Другачија би била ситуација да тужени из текуће парнице, поднесе посебну, нову тужбу и предложи да се споји са текућом парницом, где ће бити третирана као противтужба. Овде је реч о текућој парници, где само у случају да нису испуњени процесни услови за поступање по противтужби, односно након одлуке суда да дозвољава или не подношење противтужбе, долази до евентуалног раздвајања поступака по тужби и противтужби. Но, и у случају раздвајања, нема основа за одбачај противтужбе из разлога недостатка пуномоћја, јер је пуномоћник Т. Н. (адвокат Х. Ј.) имала пуномоћје за заступање које је садржало овлашћење и за подношење противтужбе. Фактички је суд, доношењем решења о раздвајању предмета по противтужби од предмета у коме је противтужилац, један од тужених, довео до формирања посебног предмета. Пре тога, поднесак са противтужбом је поднет на пословни бр. П, а за такав поднесак, односно подизање противтужбе у текућој парници, адвокат је имао овлашћење. Стога је укинуто решење о одбачају противтужбе и наложено првостепеном суду да настави поступање по противтужби. (Решење Апелационог суда у Новом саду Гж. бр. 3505/12 од 30. 10. 2012)
Достављање исправа на језику који није у службеној употреби у суду не чини тужбу неуредном с обзиром на то да се доказна снага исправа цени приликом одлучивања о основаности захтева постављеног у тужби. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 12020/13 од 29. 1. 2014)
Изостанак доказа уз тужбу према судској пракси није разлог због кога се тужба може сматрати неуредном и као таква одбацити. Ипак дилему стварају ситуације када тужилац у тужби наведе доказ, али га уз тужбу не приложи. Дужност је странке да изнесе све чињенице на којима заснива своје захтеве и да предложи доказе којима се утврђују те чињенице. Суд разматра и утврђује само чињенице које су странке изнеле и изводи само доказе које су странке предложиле, ако законом није другачије прописано. Суд
одлучује по свом уверењу које ће чињенице да узме као доказане. Санкција за недостављање доказа не може бити одбачај тужбе, већ то може бити разлог за одбијање тужбеног захтева тужиоца. Из судске праксе: Одредба члана 187. ЗПП-а не може се тумачити тако да тужилац све доказе мора приложити уз тужбу, већ да тужилац мора за сваку наведену чињеницу да наведе и доказ који предлаже да буде изведен на главној расправи што је тужилац у тужби и учинио. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 11715/11 од 10. 4.2013. и Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 11698/11 од 19. 9. 2012)
Када странка не достави доказе које је рекла да ће доставити, суд због тога не мора одлагати рочишта, већ приликом доношења одлуке има применити правила о терету доказивања у смислу чл. 220. и 223. Закона о парничном поступку. Пуномоћник тужиоца је непоступањем по налогу суда у смислу одредбе члана 223. ст. 1. Закона о парничном поступку дао суду овлашћења да о постојању спорног потраживања које се због недостатака доказа са сигурношћу не може утврдити, закључује применом правила о терету доказивања. (Решење Привредног апелационог суда, Пж. 7252/10 од 18. 3. 2010)
Постављени тужбени захтев мора бити јасан, одређен и извршив да би се по њему могло поступати. Из судске праксе: Тужба је одбачена јер је тужбени захтев нејасан и неизвршив. Вредност предмета спора није јасно опредељена, јер је као вредност означен износ од 20.000,00 динара, а тужбом се тражи износ од по 7.000,00 динара за сваки месец и наводи се да ће тужбени захтев бити прецизиран по обављеном вештачењу. Постоји и разлика у траженом износу у захтеву за мирно решење спора и у тужби. Није достављен налаз вештака према чл. 261. ЗПП-а. По оцени другостепеног суда тужба садржи све податке из чл. 192. и 98. ЗПП-а. Члан 261. ЗПП-а прописује да странка може да приложи уз тужбу писани налаз и мишљење вештака што значи да то не мора учинити. Чињеница да уз тужбу није достављен налаз и мишљење вештака није разлог да се
Што је тужба јаснија, потпунија и са довољним бројем доказа то су и шансе тужиоца за успех у спору веће.
(Решење Вишег суда у Пироту Гж. бр.578/15 од 13. 1. 2016)
Чињеница да је тужбени захтев означен ради исплате новчаног износа у висини од 9.000 евра не чини тужбу недозвољеном јер тужиља може тужбом тражити и исплату у девизном износу, али је на суду одлука да ли ће такав захтев уважити или ће га досудити у смислу члана 395. ЗОО-а у динарској противвредности, што је предмет поступка а не разлог за одбацивање тужбе као недозвољене. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр.1141/11 од 21. 3. 2013)
(Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 8350/10 од 20. 6. 2012)
Тужилац је тужбом тражио да суд утврди да га је тужени сметао у задњем фактичком стању коришћења стана наложивши искључење даљег коришћења електричне енергије и телефонског прикључка. Ради се о тужби због сметања државине која је по својој природи кондемнаторна тужба и обавезан елеменат њеног петитума је кондемнација у виду одређеног налога за престанак сметања државине, одређене забране
(Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 14712/10 од 23. 1. 2013)
Решењем првостeпеног суда је усвојен захтев тужених за обезбеђење парничних трошкова и ово решење је потврђено решењем Окружног суда. Тужилац је обавестио суд да не може поступити по решењу суда о уплати акторске кауције. Применом члана 100. и 103. ЗПП-а у вези са чл. 83. и 84. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља суд је одбацио тужбу. Другостепени суд је потврдио ово решење без обзира на наводе тужиоца да су тужени били дужни да захтев поставе пре него што су се упустили у расправљање о главној ствари, а не у каснијој фази поступка и да је међународним уговором предвиђено да се не може тражити обезбеђење парничних трошкова. Ови разлози су могли бити истицани приликом побијања сада правноснажног решења којим је одређено обезбеђење парничних трошкова. (Решење Вишег суда у Београду Гж. бр. 5646/12 од 22. 1. 2014)
Уместо закључка
Већина тужби које се подносе суду су јасне и без недостатака, тако да нема разлога за одбачај тужбе. Што је тужба јаснија, потпунија и са довољним бројем доказа то су и шансе тужиоца за успех у спору веће. Циљ је и суда и тужиоца да се поступак оконча брзо и са што мање трошкова. Измене законских одредаба у неким ситуацијама могле би отклонити дилеме које се појављују у пракси и довести до уједначеног поступања судова у истоврсним ситуацијама.
49 lege artis ● maj 2016.
Новац по својој правној природи представља покретну заменљиву ствар која је одређена по роду, а не идивидуално одређену ствар. Без обзира на чињеницу да је валута ДЕМ услед замене за евро престала да постоји, односно да буде у оптицају, то не значи да је предмет тако опредељен немогућ, недопуштен, неодређен и неодредив. Чињеница да тужилац тужбеним захтевом тражи исплату одређеног износа ДЕМ не онемогућава поступање по тужби, посебно када се има у виду фиксни обрачунски курс 1,955830 ДЕМ за 1 евро. Након што тужилац тужбени захтев определи у сада важећој валути евро, суд ће наставити да поступа по тужби.
даљег сметања или одређеног налога за реституцију, односно успостављања стања државине пре сметања, као и евентуална наредба за повраћај ствари у пређашње стање у случајевима када то закон дозвољава у смислу одредбе чл. 79. Закона о основама својинскоправних односа. Пропуштање тужиоца да кроз петитум државинске тужбе захтева да се успостави стање државине које је постојало пре извршеног сметања чини такву тужбу неуредном.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
тужба сматра неуредном. Суд је овлашћен чл. 33. ст. 3. ЗПП-а да утврди вредност предмета спора ако је очигледно да је вредност сувише ниско означена, али из тог разлога тужбу не може одбацити.
П ро п и си у пр ак с и
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ
Недостојност за наслеђивање
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
50
У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете пратити у нашем часопису доносимо неке карактеристичне случајеве из судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15) Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања (недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове завештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; 3) онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио нужну помоћ; Суд на недостојност пази по службеној дужности.
О недостојности за наслеђивање суд води рачуна по службеној дужности, али је терет чињеничне тврдње и доказа да ова недостојност постоји, на странци која то тврди. Из образложења: „Разлози ревизије о погрешној примени материјалног права нису основани. Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 година. До 1992. године имао је ретке контакте са оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове стране није изостала његовом кривицом. Није се теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни други разлози који би указивали на недостојност за наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усмртио свога оца, нити је то покушао. Између њих је било само свађе. Није се теже огрешио о законске обавезе издржавања према њему. Преко
оца је примао пензију своје мајке, а пок. А. М. издржавање није ни било потребно. Не може се говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, јер то не произилази из изведених доказа. Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови правилно закључују да нема основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности за наслеђивање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може се наследити на основу закона или завештања нити стећи какву корист из завештања (недостојан је), онај ко је умишљајно усмртио оставиоца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, недостојан је онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања, или ускратио нужну помоћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојност пази по службеној дужности. У конкретном случају, истакнути разлози за недостојност тужиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису испуњени. У току поступка у прилог ових својих тврдњи тужиља није пружила одговарајуће доказе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих
чињеница извео закључак применом правила о терету доказивања из члана 221а ЗПП-а.” (Пресуда Врховног суда Србије, Рев. 2870/05 од 14. новембра 2006)
(Пресуда Врховног касационог суда, Рев. 2071/10 од 25. 1. 2011)
Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца или му је ускратио нужну помоћ. Из образложења: „Жалбеним наводима тужиље не доводи се у сумњу изнети чињенични и правни закључак
(Решење Апелационог суда у Београду, Гж. 1295/10 од 30. 11. 2010)
Нужног наследника може искључити из наслеђа само оставилац, потпуно или делимично и то искључење мора бити у облику потребном за прављење завештања. Из образложења: „Суштина ревизије тужене је у томе да је тужиља због свог понашања према пок. оставитељици
51 lege artis ● maj 2016.
Из образложења: „Пресудом окружног суда одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда општинског суда, којом је усвојен захтев тужиље и утврђено да је тужена недостојна за наслеђивање и да због недостојности не може на основу закона наследити припадајући законски део заоставштине покојног Б., и обавезана је тужена да тужиоцима накнади трошкове поступка. Правилно су нижестепени судови применили и материјално право када су утврдили да је тужена (рођена 1952) недостојна и да не може наследити оставиоца, сада покојног Б., на основу закона или завештања нити стећи какву корист из завештања у смислу члана 4. став 1. тач. 4) Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС” број 46/95, 101/03), с обзиром на то да је оставиоцу, са којим је брак закључила 19. 4. 2006. године, ускратила нужну помоћ, напустивши га иако су му због болести (карцином простате, препонска кила, шећерна болест, ослабљен вид, последице инфаркта и повишеног крвног притиска, отежан ход због гангренозних промена палца левог стопала, запаљење плућа и завезана црева) помоћ и нега биле нужне и неопходне и да би исход био другачији да је лекарску помоћ затражио раније. Стога наводи ревизије о погрешној примени материјалног права нису основани.”
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Није достојна за наслеђивање супруга оставиоца која је оставиоцу пре његове смрти ускратила нужну помоћ, напустивши га иако су му због болести помоћ и нега биле нужне и неопходне.
првостепеног суда, јер је првостепени суд правилном оценом изведених доказа у смислу члана 8. ЗПП-а правилно закључио да тужени није недостојан за наслеђивање сестре, сада пок. П. у смислу члана 4. став 1. тач. 4) Закона о наслеђивању. Овом одредбом је прописано да не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца или му је ускратио нужну помоћ. Код утврђене чињенице да је сада пок. П. била тешко болесна и да јој је била неопходна помоћ и брига у болести, сувишан је жалбени предлог да се обави вештачење њеног здравственог стања, те утврде потребе за пружањем нужне помоћи у тренуцима непосредно пред смрт и у тренуцима тешког здравственог стања. Такође је неоснован и жалбени предлог да се обави вештачење ради утврђивања здравственог стања туженог и утврди могућност указивања нужне помоћи сестри код неспорне чињенице да је син туженог преминуо у току 19..., што објективно представља породичну трагедију и утврђене чињенице да тужени није имао телефон, а да живи у селу, те је правилно првостепени суд оценио исказ сведока С. и поверовао да је тужени ретко излазио из куће и одржавао контакте након смрти сина. Не стоје ни жалбени наводи о обавези првостепеног суда да саслуша у својству парничне странке туженог, јер таква обавеза није прописана ниједном одредбом ЗПП-а, већ супротно да се не могу применити никакве принудне мере према странци која се није одазвала позиву суда ради саслушања, нити се странка може принудити на давање исказа. Суд с обзиром на све околности цени од каквог је значаја што странка није дошла на саслушање или што је ускратила исказ (члан 267. ЗПП-а).”
ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
52
(својој мајци) недостојна за наслеђивање. Ови ревизијски наводи нису основани, јер у проведеном поступку та недостојност није утврђена, па није испуњен ни један од услова из члана 4. Закона о наслеђивању, који прописује разлоге због којих се наследник може прогласити недостојним за наслеђивање. Нижестепени судови правилно закључују да би се та чињеница евентуално могла сматрати разлогом за искључење тужиље као нужног наследника из наслеђа, али да у конкретном случају нису испуњени остали услови прописани одредбама чл. 61. и 62. Закона о наслеђивању, који прописују да нужног наследника може искључити из наслеђа само оставилац, потпуно или делимично и да то искључење мора бити учињено у облику потребном за завештање, што овде није случај. Како нису испуњени услови за проглашење тужиље недостојном за наслеђивање, правилном применом материјалног права судови су усвојили тужбени захтев тужиље и утврдили њено право на нужни део.” (Пресуда Врховног суда Србије, Рев. 1287/06 од 3. 10. 2006)
Сама чињеница да је бензин поливен по сену, не представља разлог недостојности за наслеђивање нити разлог за искључење из наслеђивања. Из образложења: „У првостепеном поступку је утврђено да је оставитељица мајка парничних странака и да је почев од 1996. године живела заједно са туженом у породичној кући у Младенову, док је тужиља живела у Босни, након чега се у току 1992. године, са породицом преселила, као избеглица, у Младеново где је кратко време живела са мајком након чега се одселила из породичне куће. У јануару 1998. године тужиља је дошла у Младеново да од мајке тражи новчану позајмицу, коју јој мајка није дала, након чега је тужиља однела кантицу са бензином у појат породичне куће, о ком догађају није сачињен званични записник СУП иако је исти изашао на лице места, и полила сено. Након овог догађаја односи између странака су се погоршали па тужиља до 2002. године није долазила у Младеново. Како је те године мајка доживела мождани удар тужиља је дошла да је посети, а последњи пут је у кући мајке била
2003. године. Тужена је живела са мајком од 1996. године и бринула се о њеном здрављу. Покојна мајка странака је закључила са туженом уговор о поклону дана 29. 3. 2000. године којим јој је даровала већи део своје непокретне имовине. Мајка парничних странака је умрла 24. 6. 2004. године у Новом Саду, а у оставинском поступку, који је иза ње вођен, тужиља је дала наследничку изјаву којом се прихвата наслеђа који јој по закону припада, након чега је Општински суд у Бачкој Паланци донео решење О. 464/2004 којим је некретнину која је била предмет наслеђивања тужиља наследила у 1/4 дела. Суштина жалбених навода тужене је у томе да је тужиља због свог понашања према покојној оставитељици недостојна за наслеђивање, а првостепени суд недостојност није утврдио, јер је погрешно оценио изведене доказе, а пре свега исказе саслушаних сведока. Овакви жалбени наводи тужене се не могу прихватити као основани и то из више разлога. Најпре, пошто је недостојност за наслеђивање цивилна казна која изазива врло тешке последице по наследника, важи општи принцип да једно лице може бити проглашено недостојним само ако су испуњени услови који су прецизно одређени у члану 4. Закона о наслеђивању. Овим чланом је, наиме, прописано да не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања (недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове завештање или његову одредбу или га је у томе спречио; 3) онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца или му је ускратио нужну помоћ. У конкретном случају није испуњен ниједан од наведених услова који би могао довести до тога да се тужиља прогласи недостојном и да изгуби право да наследи оставиоца, односно да стекне било какве користи из заоставштине. Чињеница да је тужиља однела кантицу бензина у појат породичне куће и полила сено након што је покојна оставитељица одбила да јој дâ новчану позајмицу, евентуално би се могла сматрати разлогом за искључење тужиље, као нужног наследника, из наслеђа због њеног
уместо оставиоца (чак ни суд), таман да су и неспорни докази о постојању разлога за искључење. Како у конкретном случају оставитељица није на јасан и разумљив начин изразила своју вољу да се тужиља искључи из наслеђа, а како нису испуњени ни услови за проглашење тужиље недостојном за наслеђивање, првостепени суд је правилном применом материјалног права усвојио тужбени захтев тужиље и утврдио њено право на нужни део. Сходно наведеном, а применом члана 375. ЗПП-а, другостепени суд је одлучио као у изреци пресуде.” (Пресуда Окружног суда у Новом Саду, Гж. 5656/05 од 29. 03. 2006. и Пресуда Врховног суда Србије, Рев. 1287/06 од 3. 10. 2006)
Календар догађаја...
19. мај 2016.
● Семинар Преговарање – вештина и уметност Привредна комора Београда
20. мај – 1. јул 2016.
● Програм Академија спољнотрговинског и девизног пословања Привредна комора Београда
26. мај 2016.
● Једнодневно саветовање Нови Закон о извршењу и обезбеђењу Ниш, Регионални центар за професионални развој запослених у образовању ИНГ-ПРО д.о.о, www.propisi.net
53 lege artis ● maj 2016.
7. мај – 9. јул 2016.
● Обука Обука за самосталног књиговођу уз стицање практичних знања и рад на рачунару и програму за књиговодство Привредна комора Београда
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
понашања које није у складу са моралом, али је у том смислу потребно испуњење и осталих услова прописаних одредбом чланова 61. и 62. Закона о наслеђивању који услови у конкретном случају нису испуњени. Наиме, одредба члана 61. даје могућност оставиоцу да потпуно или делимично искључи из наслеђа нужног наследника, који се повредом неке законске или моралне обавезе теже огрешио о њега. Међутим, члан 62. у ставу 1. и 2. изричито прописује да искључење мора бити учињено у облику потребном за завештање и да мора бити изражено на несумњив начин, а пожељно је навести и узрок искључења. Дакле, нужног наследника може искључити из наслеђа само оставилац и то путем завештања из чега произилази да то нико не може да уради
Негативне референце у систему јавних набавки
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ
Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа 2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
54
Милош Јовић саветник у Управи за јавне набавке
К
budzeti@legeartis.rs
ад су у питању јавне набавке, појам ре ференце има двоструки појавни облик. У случају кад одређује додатне услове за учешће у поступку јавне набавке, наручилац као услов пословног капацитета може захтева ти одређено искуство понуђача које се огледа у реализацији уговора истог или сличног предме та набавке, односно да је у претходном периоду испоручивао добра, извршавао услуге или изво дио радове који су предмет конкретне јавне на бавке. Тада је реч о пословним референцама, које би се условно речено могле назвати позитивним референцама. И док је у том случају реч о референцама које понуђача квалификују за добијање уговора о јавној набавци, негативне референце су оне које га могу дисквалификова ти из „трке” за добијање уговора. Институт негативне референце установ љен је ради обезбеђивања поузданијег и солид нијег уговорног партнера наручиоца, а што је претпоставка целисходнијег и рационалнијег трошења јавних средстава. На тај начин, санк ционишу се понуђачи који не извршавају своје обавазе у поступку јавне набавке или уговорне обавезе или их не извршавају на уговорен начин и под уговореним условима. С друге стране, будући да санкција никада није сама себи сврха, управо би свест о могућности да се нађе „на црној листи” код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал нији и пословнији приступ извршавању сопстве них обавеза како у поступку јавне набавке, тако и у реализацији уговора о јавној набавци. У систем јавних набавки у Републици Ср бији, негативне референце су уведене Законом
о јавним набавкама из 2008. године. Сходно тада важећим прописима, наручиоци су имали могућност да одбију понуду уколико поседују доказ који потврђује да понуђач није испуњавао своје обавезе по раније закљученим уговорима о јавним набавкама који су се односили на исти предмет набавке, за период од претходних пет година за радове, односно три године за добра и услуге. Закон о јавним набавкама из 2012. године („Сл. гласник РС”, бр. 124/12) значајно је проши рио обухват негативних референци, установи вши их као обавезу за наручиоце, проширујући њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке (не само на уговоре), те установивши својевр сну „црну листу” понуђача – списак негативних референци. Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измена када је реч о негативним референцама: ● негативна референца као могућност, не и оба веза за наручиоце; ● невезивање других, таксативно законом ненаведених доказа негативне референце за одређеност у конкурсној документацији; ● прецизирање претходног периода који је обухваћен негативном референцом; ● укидање списка негативних референци. Можда и најзначајнија измена јесте та да наручилац сада више није у обавези, већ има могућност да примени негативну референцу према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ ске уније из области јавних набавки, и у овом сегменту извршено је усклађивање са „кровним прописима” који примену негативне референ це предвиђају управо као могућност, а не и као обавезу на страни наручиоца. Наиме, опште
Незаконито или несавесно поступање у поступку јавне набавке
Закон о јавним набавкама (у даљем тексту: ЗЈН) предвиђа следеће основе за стицање негативне референце у поступку јавне набавке: (а) поступање супротно забрани из члана 23. ЗЈН-а; (б) поступање супротно забрани из члана 25. ЗЈН-а; (в) повреду конкуренције; (г) достављање неистинитих податка у понуди; (д) неоправдано одбијање закључења уговора о јавној набавци (након што је уговор додељен понуђачу); (ђ) одбијање достављања доказа, на шта се по нуђач у понуди обавезао; (е) одбијање достављања средстава обезбеђења, на шта се понуђач у понуди обавезао. (а) Понуђач стиче негативну референцу уколико је повредио интегритет поступка јавне набавке. Наиме, лице које је учествовало у планирању јавне набавке, припреми конкурсне документа ције или појединих њених делова, и са њим по везано лице, не може наступати као понуђач или као подизвођач понуђача, нити може сарађива ти са понуђачима или подизвођачима прили ком припремања понуде. Уколико се то догоди,
55 lege artis ● maj 2016.
Другим речима, негативна референца се „за служује” или у својству понуђача или у својству уговорне стране, а ова подела је важна због обух вата негативне референце, односно могућности
да се она примени. Наиме, негативна референца која се стекне због понашања у поступку јавне набавке има могуће негативне импликације по то лице у сваком следећем поступку јавне набавке код тог наручиоца у наредне три године. С друге стране, негативна референца због неиспуњења уговорних обавеза рефлектује се на поступке јав них набавки код истог наручиоца чији је предмет јавне набавке исти као предмет набавке у којем је дошло до неиспуњења уговорних обавеза. На пример, уколико је понуђач без разлога одустао од закључења уговора о јавној набавци, наручилац се на ову околност може позвати у свакој од јавних набавки коју буде спроводио у наредне три године. Супротно томе, уколико једнострано раскине уговор са понуђачем који није испуњавао своје обавезе из уговора о ре довном одржавању путева, наручилац понуду овог лица у јавној набавци извођења радова у високоградњи не би могао да одбије из разлога постојања негативне референце.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
начело права Европске уније и судске праксе Европског суда правде указује на то да употре ба негативних референци, или званично ауто матско искључење, генерално нису дозвољени према европском праву. Овај суд је разматрао специфично питање да ли се може допустити националном законодавству да захтева од на ручиоца да аутоматски искључи привредне субјекте из учешћа у поступку на основу неис пуњавања обавеза из претходног уговора, те разматрајући формулацију Директиве и реле вантне ЕУ Повеље, као и општа законска начела, потврдио да, када се одлучује о искључивању привредног субјекта на основу тога што се ње гови претходни поступци оцењују као „озбиљ но непрофесионално понашање”, наручилац мора од случаја до случаја да процени природу и озбиљност непрофесионалног понашања. Сâм интензитет „непрофесионалног пона шања” неког лица може бити незнатан и без озбиљног или било каквог утицаја како на извршење претходног уговора, тако и на по тенцијални будући уговор. На пример, лице је закаснило у реализацији својих уговорних оба веза, али их је извршило, при чему му је нару чилац наплатио уговорну казну. Како је исправа о наплаћеној уговорној казни доказ негативне референце, наручилац би (пре законских изме на) морао да „казни” понуђача, којег је можда већ довољно казнио наплатом уговорне казне (или рецимо реализацијом средства обезбеђења за добро извршење посла). Осим тога, у прак тичној примени у Републици Србији настајао је проблем када институт негативне референце треба применити у специфичним ситуацијама, када је предмет јавне набавке такав да понуду може поднети ограничен број понуђача, а наро чито у ситуацијама када је подноси само један понуђач. Негативну референцу понуђач може стећи због: 1) незаконитог или несавесног поступања у по ступку јавне набавке; 2) неиспуњења обавеза из уговора о јавној на бавци.
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
56
наручилац има обавезу да одбије такву понуду и да без одлагања о томе обавести надлежне др жавне органе. У супротном, прекршајно је од говоран (члан 169. ст. 3. тач. 2) ЗЈН-а). С друге стране, оваквим поступањем, осим што њего ва понуда мора бити одбијена, понуђач стиче и негативну референцу код тог наручиоца. Осим тога, лице стиче негативну референцу и уколико непосредно или посредно даје, нуди или ставља у изглед одређену корист, односно покушава да сазна поверљиве информације или на било који начин утиче на поступање наручиоца у току по ступка јавне набавке. (б) Како је ЗЈН у својим антикорупцијским од редбама предвидео забрану за представнике наручиоца и са њим повезаних лица да у пери оду до 2 године након престанка радног одно са код наручиоца ступе у пословне односе са одређеним понуђачима, добију неку корист од тих понуђача или стекну акције тих понуђача и лица која су са њима повезана, кршење ових одредаба повлаче како прекршајну одговорност понуђача који остварује такав однос са тим ли цима (члан 170. ст. 1. тач. 2) ЗЈН-а), тако и не гативну референцу. (в) Сваки понуђач је дужан да уз своју по нуду достави и изјаву о независној понуди, којом под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да је понуду поднео не зависно, без договора са другим понуђачима или заинтересованим лицима. Ова изјава је обори ви доказ да понуде нису фиктивне, симуловане, део картелских договора и сл. Уколико има ос новану сумњу у истинитост изјаве о независној понуди, наручилац је дужан да о томе одмах обавести Комисију за заштиту конкуренције, која је сходно ЗЈН-у, а у вези са одредбама Зако на о заштити конкуренције, једина надлежна да утврди постојање повреде конкуренције. Исту обавезу има и свако заинтересовано лице, одно сно лице запослено или на други начин радно
ангажовано код заинтересованог лица, уколико има било који податак о повреди конкуренције у поступку јавне набавке. Сагласно члану 167. ст. 1. ЗЈН-а, Комисија за заштиту конкуренције може понуђачу, односно заинтересованом лицу изрећи меру забране учешћа у поступку јавне набавке ако утврди да је понуђач, односно за интересовано лице повредило конкуренцију у поступку јавне набавке у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције. (г) У обрасцима понуде понуђач попуњава по датке који се односе на његове финансијске, пословне, техничке и кадровске капацитете, или их доставља уз понуду као сопствене изјаве, изјаве пословних банака, атесте, сертификате... Неистинит податак може бити лажан (фалси фикован) документ или његов део, или може бити реч о навођењу нетачних података у по нуди, односно давању изјаве која не одговара чињеничном стању. Уколико је, рецимо, пода так у изјави коју попуњава неистинит (на при мер, понуђач изјави да располаже одређеним захтеваним магацинским простором, а утврди се супротно), понуђач ће, осим што ће евенту ално кривично одговарати, бити и прекршајно одговоран (члан 170. ст. 1. тач. 3) ЗЈН-а), али и „стећи” негативну референцу. (д) У року од осам дана од дана протека рока за подношење захтева за заштиту права (или уко лико је захтев правоснажно одбијен), наручи лац је дужан да уговор о јавној набавци достави понуђачу којем је уговор додељен. Ако понуђач одбије да закључи уговор (одбијање не мора бити експлицитно, већ се и само непотписивање уговора у разумном року сматра одбијањем), наручилац осим што може да закључи уговор са првим следећим најповољнијим понуђачем, понуђача који је одбио закључење уговора може да „казни” негативном референцом. При том, одбијање закључења уговора мора бити без оп равданог разлога, те у супротном нема места
Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа 2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о негативним референцама.
КОМЕНТАР АУТОРА #1
С обзиром на то да ЗЈН збирно дефинише дока зе негативне референце, како у поступку јавне набавке, тако и у реализацији уговора о јавној
57 lege artis ● maj 2016.
примени овог института. На пример, у случају настанка више силе пре закључења уговора, због које је изабрани понуђач онемогућен да реализује уговор (изгори гаража у којој су се на лазиле грађевинске машине којима је понуђач требало да изведе уговорене радове), изабрани понуђач свакако не може сносити консеквенце због одбијања закључења уговора.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Чланом 9. Закона о заштити конкуренције („Сл. гласник РС”, бр. 51/09 и 95/13) дефинисано је да се повредом конкуренције сматрају акти или радње учесника на тржишту које за циљ или последицу имају или могу имати значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције. Примера ради, Комисија за заштиту конкуренције је након спроведеног поступка донела решење којим утврђује да су три привредна друштва закључила рестриктивни споразум којим су унапред договорилa појединачно учешће у поступку јавне набавке, при чему су, непосредно или посредно, утврдилa цене и друге комерцијалне услове које је садржала свака појединачна понуда, чиме су значајно ограничила и нарушила конкуренцију и учинила повреду конкуренције. Истим решењем, одређена је мера заштите конкуренције у облику плаћања одређеног новчаног износа и изречена мера забране учешћа у поступку јавне набавке у својству понуђача у периоду од 18 месеци од правноснажности решења. У конкретном случају, понуђачи су већ кажњени забраном учешћа у поступку јавне набавке (код било ког наручиоца), те није потребно евентуално позивање на негативну референцу, али би наручилац код којег је дошло до повреде конкуренције и без ове мере могао да употреби институт негативне референце у периоду од три године од правноснажности решења, а у конкретном случају ће то, свакако, моћи да уради и у периоду од још 18 месеци (годину и по дана) након истека казне забране учешћа у поступку јавне набавке.
(ђ) Недостављање доказа на које се понуђач у понуди обавезао нема неке друге имплика ције по понуђача (прекршајну или евентуално кривичну одговорност) као давање неистини тих података, али такође представља разлог за „стицање” негативне референце. Како је новим законским решењима предвиђена могућност да се изјавом у свим поступцима јавне набавке (и у отвореном) може доказивати испуњеност свих услова за учешће у поступку (и обавезних и додатних), често ће у поступку јавне набавке изјава или изјаве бити једини акти који ће пра тити понуду. Пре него што донесе одлуку о до дели уговора, наручилац позива најповољнијег понуђача (а може позвати и друге понуђаче) да достави и копију доказа (или оригинале или оверене копије на увид). Само недостављање доказа представља разлог за негативну рефе ренцу, при чему ово преузимање обавеза дос тављања доказа не мора нужно бити у самом поступку јавне набавке, већ и у реализацији уговора. На пример, наручилац је утврдио оба везу, а понуђач је подношењем понуде, односно потписом модела уговора или изјаве, ту обавезу прихватио, да изабрани понуђач приликом ис поруке добара која су предмет набавке доста ви одређене атесте или сертификате којима се доказује одређени квалитет или стандард тих добара, а овај то не учини. (е) Осим средства обезбеђења за озбиљност по нуде, понуђач уз своју понуду не доставља друга средства обезбеђења, већ се обавезује да ће их доставити на начин прописан конкурсном доку ментацијом (пре свега, моделом уговора). Тако се средство обезбеђења за повраћај аванса обавезно доставља пре уплате аванса добављачу, средство обезбеђења за добро извршење посла или при ликом закључења уговора или у неком другом унапред утврђеном тренутку (у одређеном року од дана закључења уговора, пре почетка реали зације уговора...), док се средство обезбеђења за отклањање недостатака у гарантном року обич но доставља најкасније са коначним извршењем уговора (пријемом радова). Уколико изабра ни понуђач то не учини, његово поступање је „вредно” негативне референце.
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
58
набавци, као доказ негативне референце у поступку јавне набавке може се користити: ● правоснажна судска пресуда (на пример, пре суда у кривичном поступку којом је утврђено фалсификовање банкарске гаранције приликом подношења понуде) или коначна одлука другог органа (рецимо, решење Комисије за заштиту конкуренције којом је утврђена повреда конку ренције); интересантно је да овај доказ може ко ристити и други наручилац уколико је предмет јавне набавке истоврстан, што представља одсту пање од правила да негативну референцу може користити само наручилац у чијем поступку је наступила законом предвиђена околност која се подводи под негативну референцу; ● исправа о реализованом средству обезбеђења испуњења обавеза у поступку јавне набавке (средство обезбеђења за озбиљност понуде); ● други одговарајући доказ који се односи на испуњење обавеза у ранијим поступцима јавне набавке (другим речима, све што је горе наве дено, а што представља доказ предузимања не законитих радњи или несавесног понашања у поступку јавне набавке).
Неиспуњење обавеза из уговора о јавној набавци
Да би постојала негативна референца услед не испуњавања уговорних обавеза од стране по нуђача, кумулативно морају бити испуњени следећи услови: ● наручилац поседује доказ о томе да понуђач није испуњавао своје обавезе по раније закљу ченим уговорима о јавним набавкама; ● те уговорне обавезе настале су из уговора о јавним набавкама; ● ти уговори су се односили на исти предмет јавне набавке, за који наручилац сада спроводи поступак јавне набавке; ● понуђач није испуњавао своје обавезе по ра није закљученим уговорима о јавним набавкама за период од претходне три године. Дакле, само неиспуњавање уговорних обаве за није основ за примену негативне референце, већ наручилац мора располагати одређеном ис правом, записником, изјавом, односно другим писаним доказом да те обавезе нису извршене или нису извршене на уговорени начин. Даље, уколико је такво поступање наступило у вези са
уговором који није уговор о јавној набавци, не може се применити предметни институт. Приме ра ради, уколико је закључен уговор без поступ ка јавне набавке због тога што је реч о предмету који је по претходним прописима био изузет од примене Закона о јавним набавкама (на пример, услуге мобилне и фиксне телефоније сходно од редбама Закона о јавним набавкама из 2008. го дине, или набавка електричне енергије сагласно нормативи претходног Закона о енергетици), односно због тога што није спровођен поступак јавне набавке из разлога што је вредност те на бавке била испод вредносног лимита, испод којег се овај закон не примењује, наручилац против лица које није поштовало одредбе овог уговора неће моћи да примени негативну референцу. Непоштовање уговорних одредаба мора бити у вези са истим предметом јавне набавке. Стога, уколико добављач „заслужи” негативну референ цу због тога што, приликом набавке грађевинске столарије, ПВЦ столарија коју је испоручио није одговорала захтеваном и уговореном квали тету, наручилац неће моћи из овог разлога да одбије његову понуду приликом јавне набавке канцеларијске опреме коју након тога спроводи. Неиспуњење обавеза из уговора односи се на период од три године пре објављивања позива
КОМЕНТАР АУТОРА #2 Важно је напоменути да након последњих измена и допуна Закона о јавним набавкама, негативне референце делују искључиво inter partes, односно између страна које су учествовале у том правном послу, а из разлога што је укинут списак негативних референци који је успостављао однос и између „носиоца негативних референци” и свих наручилаца у Републици Србији. Постојање официјалне листе за аутоматско искључење коју је водила Управа за јавне набавке, а која од сваког наручиоца захтева да аутоматски искључује понуђаче са те листе, без могућности да сâм доноси закључке у вези с непрофесионалним понашањем, нарочито имајући у виду да је реч о непрофесионалном понашању пред другим наручиоцем, супротно је правним начелима Европске уније.
(1) Уговором о јавној набавци уговара се и евен туална надлежност суда у случају настанка спора, при чему чак и да она није уговорена, спорови који настану из уговора, а не реше се мирним путем, добијају епилог мериторном судском од луком. Таква одлука којом би било пресуђено
да добављач (извршилац услуге или извођач радова) није испуњавао своје уговорне обавезе (уопште, односно квалитативно или квантита тивно) доказ је негативне референце. Правнос нажна судска одлука, против које је прошао рок за жалбу или која је потврђена у другом степену, као и коначна одлука другог органа, као што је, на пример, решење Комисије за заштиту конкурен ције против којег није дозвољена жалба (премда се против истог може покренути управни спор), имају најјачу снагу од свих доказа и у свом ауто ритету и у обухвату примене. Како се понуда због негативне референце одбија у стручној оцени по нуда, против одлуке о додели уговора (или обус тави поступка) којом се понуда одбија из разлога постојања негативне референце, наручилац може поднети захтев за заштиту права. Међутим, како је реч о доказу који има снагу пресуде (решења, одлуке) иза које стоји ауторитет суда или другог носиоца управних овлашћења, његово оспора вање пред Републичком комисијом за заштиту права у поступцим јавних набавки је у материјал ном смислу немогуће (у формалном не, јер под носилац захтева, на пример, може оспоравати да се пресуда односи на неиспуњење уговорних обавеза у вези са једним предметом набавке, а да је у конкретној јавној набавци реч о другом пред мету набавке). С друге стране, снага овог доказа лежи и у обухвату његове примене, с обзиром на то да наручилац може одбити понуду ако посе дује овај доказ, који се односи на уговор који је закључио и други наручилац ако је предмет јавне набавке истоврстан. (2) Исправа о реализацији средства обезбеђења јесте доказ да је наручилац пустио на реализацију (не нужно и наплатио, јер то не зависи од њега, већ у зависности од врсте средства обезбеђења, од понуђача или пословне банке) једно од сред става обезбеђења: за повраћај авансног плаћања, за добро извршење посла или за отклањање гре шака у гарантном року. Осим што реализацијом
59 lege artis ● maj 2016.
за подношење понуда у предметној јавној набав ци. Дакле, како је опште правило да казна има своје временски ограничено дејство, правно лице (понуђач) не може вечно испаштати због свог „непрофесионалног понашања”. При том, пери од од три године уназад не треба везивати за дан закључења уговора из којег је настала негативна референца, већ моменат у реализацији уговора кад је до тог понашања дошло. ЗЈН познаје следеће доказе негативне референце у вези са неиспуњењем уговорних оба веза: (1) правноснажна судска одлука или коначна од лука другог надлежног органа; (2) исправа о реализованом средству обезбеђења испуњења уговорних обавеза; (3) исправа о наплаћеној уговорној казни; (4) рекламације потрошача, односно корисника, ако нису отклоњене у уговореном року; (5) извештај надзорног органа о изведеним ра довима који нису у складу са пројектом, односно уговором; (6) изјава о раскиду уговора због неиспуњења битних елемената уговора дата на начин и под условима предвиђеним законом којим се уређују облигациони односи; (7) доказ о ангажовању на извршењу уговора о јавној набавци лица која нису означена у понуди као подизвођачи, односно чланови групе понуђа ча; (8) други одговарајући доказ примерен предмету јавне набавке, који се односи на испуњење оба веза по раније закљученим уговорима о јавним набавкама.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Неиспуњење обавеза из уговора односи се на период од три године пре објављивања позива за подношење понуда у предметној јавној набавци.
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ
Због објективних тешкоћа за наручиоца у комплетном сагледавању свих ситуација и свих пословних партнера које је имао, захтев да се други одговарајући доказ мора навести у конкурсној документацији брисан је из Закона о јавним набавкама.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
60
ових инструмената обезбеђења наручилац обез беђује финансијску компензацију и/или сатис факцију за неизвршење уговорних обавеза од стране понуђача (неправдање аванса кроз извр шење уговора; неквалитетно извршење посла; нереаговање или неправовремено реаговање на захтев за отклањање кварова робе, неквалитетно изведених радова и других пропуста, а у гарант ном року), наручилац путем исправе о реализа цији средства обезбеђења може спречити овог „непрофесионалног пословног партнера” да по ново буде уговорна страна у наредне три године. (3) Као додатно обезбеђење од неиспуњења уго ворних обавеза, уговорна казна има за циљ како да превентивно утиче на уговараче да своје оба везе изврше на начин и у року како је то дефи нисано уговором, али и да накнади штету која је проузрокована таквим поступањем другој уго ворној страни (у кумулацији са средством обез беђења или без њега). Уговорна казна најчешћа се уговора у грађевинарству, где је рок извођења радова по правилу битан елемент уговора (често и елемент критеријума економски најповољније понуде) и где се неретко уговара казна за његово прекорачење, у номиналном или процентуалном износу по дану „пробијања” рока. (4) Осим што наручилац директно може да буде незадовољан начином извршења уговорних оба веза од стране изабраног понуђача, његово неза довољство може да буде и индиректно, из разлога што су добрима, услугама или радовима незадо вољни крајњи корисници, односно потрошачи. Овде је превасходно реч о набавци добара, које наручилац набавља за кориснике својих услуга, а доказ негативне референце представљају рекла мације потрошача, односно корисника, уколико оне нису отклоњене у уговореном року. Сагласно одредбама Закона о заштити потрошача („Сл.
гласник РС”, бр. 62/14 , 6/16 – други закон) пот рошач може да изјави рекламацију продавцу ради остваривања својих права која се односе на заштиту поштовања обавезе саобразности и садржине и временског трајања гаранције. Уколико дође до рекламације потрошача, на ручилац ће позвати добављача да у уговореном року отклони недостатке на које је указано у рекламацији, а у супротном ће сачинити служ бену забелешку која ће представљати исправу која ће заједно са рекламацијом имати доказну снагу негативне референце. (5) Сходно одредама Закона о планирању и из градњи („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 и 145/14), наручилац је дужан да обезбеди стручни надзор у току грађења објекта, односно извођења радова за које је издата грађевинска дозвола. Стручни надзор обухвата: контролу да ли се грађење врши према грађевинској дозволи, од носно према техничкој документацији по којој је издата грађевинска дозвола; контролу и проверу квалитета извођења свих врста радова и приме ну прописа, стандарда и техничких норматива, укључујући стандарде приступачности; контро лу и оверу количина изведених радова; проверу да ли постоје докази о квалитету материјала, опреме и инсталација који се уграђују; давање упутстава извођачу радова; сарадњу са пројек тантом ради обезбеђења детаља технолошких и организационих решења за извођење радова и решавање других питања која се појаве у току извођења радова. Стручни надзор може да врши лице које испуњава услове прописане предмет ним законом за одговорног пројектанта или од говорног извођача радова. Такође, Правилником о садржини и начину вођења стручног надзора
61 lege artis ● maj 2016.
(7) Чланом 80. ст. 12. ЗЈН-а прописано је да добављач не може ангажовати као подизвођа ча лице које није навео у понуди. У супротном, сазнањем да је понуђач поступио супротно овој забрани, наручилац је дужан да реализује сред ство обезбеђења и раскине уговор, осим ако би раскидом уговора наручилац претрпео знатну штету. Осим тога, наручилац је дужан да о на веденом обавести и Комисију за заштиту кон куренције, а ангажовање као подизвођача лица које није наведено у понуди и уговору о јавној набавци супротно одредбама овог закона, пред ставља и прекршај понуђача из члана 170. ст. 1. тач. 4) ЗЈН-а. Поред свега наведеног, доказ да је изабрани понуђач у реализацији уговора ангажо вао подизвођача који није наведен у понуди и у уговору представља доказ негативне референце. Овде је важно указати и на одступање од овог правила, у којем случају, аналогно томе, не постоји ни поступање које се може санкциони сати на све наведене начине, па и негативном ре ференцом. ЗЈН предвиђа могућност да добављач (изабрани понуђач) ангажује као подизвођача лице које није навео у понуди, уколико су куму латино испуњени следећи услови: да је на стра ни ангажованог подизвођача након подношења понуде настала трајнија неспособност плаћања, да нови подизвођач који се ангажује испуњава све услове одређене за подизвођача у предметној јавној набавци и да наручилац дâ претходну са гласност за увођење новог подизвођача на место постојећег. Доказ негативне референце представљао би и доказ о ангажовању на извршењу уговора о јавној набавци лица која нису означена у понуди као чланови групе понуђача. (8) Коначно, доказ негативне референце може бити и други одговарајући доказ примерен пред мету јавне набавке, који се односи на испуњење обавеза по раније закљученим уговорима о јавним набавкама. Пре измена и допуна ЗЈН-а из августа 2015. године, „други доказ” се могао користити као доказ негативне референце само уколико је експлицитно назначен у конкурсној документацији. Због објективних тешкоћа за наручиоца у комплетном сагледавању свих ситу ација и свих пословних партнера које је имао, за хтев да се други одговарајући доказ мора навести у конкурсној документацији брисан је из ЗЈН-а.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
(„Сл. гласник РС”, бр. 22/15) ближе се прописује садржина и начин вођења стручног надзора у току грађења објекта, односно извођења радова за које је издата грађевинска дозвола. Без разлике да ли наручилац ангажује лице за вршење струч ног надзора из сопствених редова или као тзв. спољни надзор ово лице је (свакако, уз извођача радова) одговорно за законитост извођења радо ва, али и дужно да штити интересе наручиоца, те укаже на све несагласности изведених радова како са грађевинским пројектом, тако и са самим уговором. Извештај надзорног органа о изведе ним радовима који нису у складу са пројектом, односно уговором представља доказ негативне референце. (6) Следствено одредбама Закона о облигацио ном односима („Сл. лист СФР”, бр. 29/78 , 39/85, 45/89 – УС, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93, 22/99 – др. пропис, 23/99 – исправка, 35/99 – други пропис, 44/99 – други пропис), у двостраним уговорима, кад једна страна не испуни своју обавезу, друга страна може, ако није што друго одређено, захтевати испуњење обавеза или под одређеним условима раскинути уговор прос том изјавом, ако раскид уговора не наступа по самом закону. Кад испуњење обавезе у одређе ном року представља битан састојак уговора, па понуђач не испуни обавезу у том року, уговор се раскида по самом закону, при чему наручилац може одржати уговор на снази, ако по истеку рока, без одлагања, обавести понуђача да за хтева испуњење уговора, те уколико испуњење не добије у разумном року, може једностраном изјавом раскинути уговор. Уговорне стране овакву правну судбину уговора могу да угово ре, али се он може једнострано раскинути и без тога, у случају кад је испуњење уговора у одређе ном року битан састојак уговора по природи посла. Уколико испуњење обавезе у одређеном року није битан састојак уговора, понуђач задр жава право да и после истека рока испуни своју обавезу, а наручилац да захтева њено испуњење, при чему је пре него што једнострано раскине уговор због неиспуњења, дужан да понуђачу ос тави примерен накнадни рок за испуњење ње гове обавезе. Важно је напоменути да се уговор не може раскинути због неиспуњења незнатног дела обавезе, те се логично и изјава о једностра ном раскиду у овом случају не би сматрала до казом негативне референце.
Подношење захтева за заштиту права
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ
У склопу законских измена и новина у поступцима заштите права у систему јавних набавки, у овом тексту говоримо о подношењу захтева за заштиту права, сагледавајући рокове за његово подношење и поступање наручиоца по поднетом захтеву за заштиту права
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
62
Јасмина Миленковић члан Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки budzeti@legeartis.rs
З
ахтев за заштиту права се у складу са чла ном 149. ст. 1. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15, 68/15, у даљем тексту ЗЈН) подноси наручиоцу, а копија истовремено доставља Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки (у даљем тексту: Републичка комисија). Према претходном законском решењу захтев за заштиту права се подносио Републичкој ко мисији, а предавао наручиоцу, што је у пракси изазивало недоумице и нејасноће за неке под носиоце захтева како поступати по оваквој нор ми. Захваљујући извршеним изменама закона, односно новој законској формулацији одредбе члана 149. ст. 1. ЗЈН-а, прецизно је уређено питање услова и начина покретања поступка заштите права пред Републичком комисијом. По позитивним одредбама ЗЈН-а, поступак заштите права иницира се подношењем захтева за заштиту права наручиоцу, док се Републичкој комисији само доставља копија тог захтева, а поступак пред Републичком ко мисијом покреће се након пријема писаног изјашњења подносиоца захтева за наставак по ступка или одговора наручиоца из члана 153. овог закона. У складу са чланом 149. ст. 2. ЗЈН-а, захтев за заштиту права може се поднети у току це лог поступка јавне набавке против сваке радње наручиоца, осим ако овим законом није друга чије одређено. Поменута одредба није претр пела измене. Но, цитирану одредбу члана 149. ст. 2. ЗЈН-а треба довести у везу са одредбама
осталих ставова истог члана којима се пропи сују рокови у којима се може поднети захтев за заштиту права, те имати на уму да се захтевом за заштиту права могу оспоравати само радње које наручилац предузме у току поступка за до делу уговора о јавној набавци. Било је неколи ко спорадичних случајева када су подносиоци захтева подносили захтеве за заштиту права на одлуке наручиоца којима су они раскидали за кључене уговоре о јавној набавци, а Републич ка комисија није доносила мериторне одлуке по оваквим захтевима. Ово стога што од тренутка закључења уговора све радње на реализацији и раскиду уговора странке решавају применом одредаба Закона о облигационим односима, пред надлежним судом, а не применом одреда ба ЗЈН-а.
Рокови за подношење захтева за заштиту права
На овом месту, пре свега, треба направити разлику између рокова који се односе на под ношење захева за заштиту права којима се ос порава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документа ције, који су прописани одредбама члана 149. ст. 3, 4. и 7. ЗЈН-а, и рокова који се односе на ос поравање поступања наручиоца након донетих одлука којима је окончана фаза стручне оцене понуда прописаних одредбом ст. 6. и 7. истога члана. (а) Благовременост захтева за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације Чланом 149. ст. 3. ЗЈН-а прописано је да ће се захтев за заштиту права којим се оспорава вр ста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације сматрати
Новом законском формулацијом прецизно је уређено питање услова и начина покретања поступка заштите права пред Републичком комисијом.
63 lege artis ● maj 2016.
препоручене пошиљке, најкасније седам или три дана дана пре истека за подношење пону да, он би се сматрао неблаговременим ако га је наручилац фактички примио по протеку рока. Кад је реч о обавези која је прописана по менутом одредбом члана 149. ст. 3. ЗЈН-а, да подносиоци захтева укажу наручиоцу на евен туално уочене недостатке и неправилности у конкурсној документацији, одмах се уочава неусаглашеност одредбе поменутог члана и одредбе члана 63. ст. 2. ЗЈН-а, пре свега у погледу рока у коме подносиоци захтева тре ба да укажу на недостатке и неправилности у конкурсној документацији, а да при том и благовремено поднесу захтев за заштиту пра ва. Ово стога што је одредбама члана 63. ст. 2. ЗЈН-а прописано да заинтересовано лице може да укаже наручиоцу на евентуално уочене не правилности и недостатке у конкурсној доку ментацији најкасније пет дана пре истека рока за подношење понуда, док се за благовремено подношење захтева за заштиту права, одредбом члана 149. ст. 3. ЗЈН-а, прописује да је неопход но да седмог, односно трећег дана пре истека рока за подношење понуда захтев најкасније буде примљен код наручиоца да би био оцењен као благовремен, уз услов да му је претходило указивање на поменуте недостатке и неправил ности. Концепт „претходног упозорења” последица је замисли да треба обавезати подносиоце за хтева да пре поднетог захтева за заштиту права укажу наручиоцу на одређене „мањкавости” конкурсне документације, које често могу бити резултат ненамерне, случајне грешке наручиоца приликом припреме конкурсне документације. Међутим, чак и кад то нису, може постојати добра воља наручиоца да поступи по оваквим упозорењима, те измени и коригује конкурсну документацију управо на начин на који то по тенцијални понуђач указује и сугерише. Оваква
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
благовременим ако је примљен од стране нару чиоца најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, а у поступку јавне набавке мале вредности и квалификационом поступ ку – ако је примљен од стране наручиоца три дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. ст. 2. овог закона указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац их није отклонио. Наведена законска одредба намеће обавезу да се благовременост захтева за заштиту права, пре свега, веже за чињеницу његовог пријема код наручиоца, али и обавезу да поднетом за хтеву за заштиту права претходи указивање од стране подносиоца захтева на евентуалне не достатке и неправилности у конкурсној доку ментацији. Начин подношења захтева за заштиту пра ва није посебно уређен одредбама ЗЈН-а, али се као и сваки други поднесак он може поднети или путем пошиљке (обичном или препоруче ном поштом), предајом непосредно наручиоцу, или пак, имајући у виду одредбе члана 20. ЗЈН-а, путем електронске поште, кад је то могуће. У овој ситуацији, начин слања захтева за зашти ту права је ирелевантан јер је прописано да је за оцену о благовремености захтева за заштиту права битан само датум када је наручилац примио захтев за заштиту права (тзв. теорија пријема). Стога је у овом случају искљу чена примена одредбе члана 92. ст. 2. Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97, 31/01, „Сл. гласник РС”, бр. 30/10), којом је прописано да кад је поднесак упућен поштом препоручено или телеграфски, односно теле факсом, дан предаје пошти, односно дан прије ма телефакса сматра се као дан предаје органу коме је упућен. Дакле, и у случају кад је захтев за заштиту права упућен наручиоцу путем
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ
Одредбу члана 149. ст. 4. ЗЈН-а треба примењивати само у случајевима када наручиоци у оквиру рока од 7, односно 3 дана пре истека рока за подношење понуда, предузимају радње које нису у складу са одредбама ЗЈН-а.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
64
замисао се назива „покушајем мирења” учес ника поступка јавне набавке, и требало би да одражава интересе како понуђача, тако и нару чиоца. За разлику од захтева за заштиту права, „претходно упозорење” не подразумева никак ве трошкове за заинтересована лица, и они у овој законској обавези треба да препознају свој интерес да без подношења захтева за заштиту права, у краћем року и без икаквих издатака, дођу до истог циља као и да су поднели захтев за заштиту права. С друге стране, наручиоци овак вом одредбом добијају могућност да, уколико процене да су основани наводи из претходног указивања потенцијалног понуђача, приступе промени конкурсне документације, а то све без поступка заштите права, који за њих (и по ред нешто промењеног концепта суспензивног дејства захтева за заштиту права) значи и про лонгирање рокова на реализацији поступка и губитак средстава на чији се повраћај обавежу у случају да захтев за заштиту права буде оцењен као основан. Свесни чињенице неусаглашености помену те две одредбе члана 63. ст. 2. и члана 149. ст. 2. ЗЈН-а, те неуређености рока у коме потенцијал ни подносиоци захтева морају указати наручио цу на недостатке и неправилности конкурсне документације (пре него што евентуално уложе захтев за заштиту права), као и рока и проце дуре по којој би наручилац требало да по њима поступа, Републичка комисија се нашла пред посебним изазовима како поступати по овим питањима. Пре свега, иако се одредбама члана 63. ст. 2. ЗЈН-а говори да подносилац захтева „може да укаже” наручиоцу на евентуално уочене недос татке и неправилности у конкурсној документа цији, имајући у виду одредбе члана 149. ЗЈН-а,
којима су прописани рокови за подношење за хтева за заштиту права, дошло се до закључка да захтеву за заштиту права мора претходити указивање на недостатке и неправилности у конкурсној документацији, јер ова одредба то јасно прописује када уређује рокове и услове у којима се може поднети благовремен захтев за заштиту права. Следећа одредба која збуњује и наручиоце и понуђаче јесте она у којим случајевима ће се за оцену благовремености користити одредба члана 149. ст. 3. ЗЈН-а, а у којим случајевима од редба ст. 4. истог члана. У настојању да се овим одредбама дâ смисао и уведе јасна разлика када ће се благовременост захтева за заштиту пра ва ценити применом одредбе ст. 4. поменутог члана, а да при том одредба ст. 3. тог члана не изгуби свој смисао, дошло се до закључка да од редбу члана 149. ст. 4. ЗЈН-а треба примењивати само у случајевима кад је од стране наручиоца предузета радња након истека рока од седам, односно три дана пре истека рока за подношење понуда, под условом да се иста радња може ок валификовати као радња која није у складу са законом. Наиме, примећени су случајеви да подносиоци захтева сматрају да им било која радња наручиоца која је предузета унутар рока из члана 149. ст. 3. ЗЈН-а даје основа да поднесу захтев за заштиту права чија ће се благовреме ност ценити применом одредбе члана 149. ст. 4. ЗЈН-а, дакле, да га могу поднети до истека рока за подношење понуда. Тако, уколико је наручи лац давао одговоре на захтеве за појашњењем конкурсне документације шестог, петог дана пре истека рока за подношење понуда (или сва ки наредни дан ближи дану у коме истиче рок за подношење понуда), подносиоци захтева су сматрали да би могли поднети захтев за заштиту
65 lege artis ● maj 2016.
и неправилности онако како су тражили), цени у смислу одредбе члана 149. ст. 4. ЗЈН-а. Овакав приступ би, такође, омогућавао потенцијал ним подносиоцима захтева за заштиту права повољнији рок за подношење захтева, што је процењено као покушај шпекулисања и такти зирања. Ово посебно стога што наручиоци не мају ни законску обавезу да отклоне недостатке на начин на који од њих то тражи заинтересова но лице, за разлику од законом прописане оба везе наручиоца да пружи одговоре на захтеве за појашњем које заинтересована лица постављају у смислу одредбе члана 63. ст. 2. ЗЈН-а, а којима само тражи прецизније податке, информације или детаљније појашњење како да припреме понуде. Дакле, треба имати у виду да је одредба члана 149. ст. 3. ЗЈН-а кључна за оцену благовременос ти подношења захтева за заштиту права којима се оспорава конкурсна документација, однос но одредба у односу на коју се, пре свега, цени испуњеност процесне претпоставке благовре мености за поступање по поднетом захтеву за заштиту права. Захтеву за заштиту права би мо рало да претходи указивање на неправилности и недостатке конкурсне документације, с тим што је оцењено да у недостатку законских одре даба које би регулисале рок, форму и садржину оваквог „претходног указивања”, као и рока и процедуре у којој ће наручилац поступати по њему, не треба бити формалан и наметати и подносиоцима захтева и наручиоцима посебне обавезе везане за исто. Када захтев за заштиту права у прегова рачком поступку без објављивања позива за подношење понуда подноси лице које није учествовало у поступку јавне набавке, прили ком доношење оцене о благовремености захтева за заштиту права не примењују се напред опи сана правила, тачније одредбе члана 149. ст. 3. и 4. ЗЈН-а, већ ће релевантан бити датум објављи вања одлуке наручиоца на Порталу јавних на бавки, сходно одредби члана 149. ст. 5. ЗЈН-а. Рок у коме подносилац захтева за заштиту пра ва и са њим повезано лице може благовремено да поднесе захтев за заштиту права и оспори вр сту поступка, садржину позива за подношење понуда или конкурсне документације, али и саму одлуку која је донета у овом поступку јавне набавке у којем оно није било учесник, износи
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
права до истека рока за подношење понуда, од носно да им такво поступање наручиоца ауто матски пролонгира рок за подношење захтева за заштиту права и одлаже га до момента истека рока за подношење понуда, чиме би се обесми слила замисао да се на време укаже наручиоцу на неправилности и омогући му се да благовре мено реагује. Оваквим тумачењем дошло би до тога да би се у највећем броју поступака јавних набавки за благовременост захтева за заштиту права користила одредба члана 149. ст. 4. ЗЈН-а, јер се одговори на захтеве за појашњењем нај чешће дају у оквиру поменутог рока, пошто и сами понуђачи обично постављају захтеве за појашњењем у крајњем року који је предвиђен одредбом члана 63. ст. 2. ЗЈН-а, као пети дан пре истека рока за подношење понуда. Дакле, одредбу члана 149. ст. 4. ЗЈН-а, која омогућава привилегованији положај подносиоцима за хтева за благовремено подношење захтева за заштиту права, наспрам одредбе члана 149. ст. 3. ЗЈН-а, треба примењивати само у случајевима када наручиоци у оквиру рока од седам, односно три дана пре истека рока за подношење понуда, предузимају радње које нису у складу са одредбама ЗЈН-а. У пракси ово су најчешће случајеви када наручиоци у оквиру овог рока мењају конкурсну документацију, а не продуже рок за подношење понуда, и тиме крше одредбу члана 63. ст. 5. ЗЈН-а, или је продуже, али не за толики период, који ће, с обзиром на природу измене, омогућити понуђачима припрему при хватљиве понуде, сходно одредби члана 61. ст. 1. ЗЈН-а, или пак када промене конкурсну до кументацију тако да она није у складу са одред бама ЗЈН-а. У вези са роковима за подношење захтева за заштиту права, те са обавезом претходног ука зивања на недостатке и неправилности у кон курсној документацији, уочено је да одређени круг подносилаца захтева сматра да релатив но касним подношењем поднесака којима се указује на недостатке и неправилности у кон курсној документацији (дан, два пре истека рока за благовремено подношење захтева за заштиту права, у смислу члана 149. ст. 3. ЗЈН-а), они ишчекујући одговор наручиоца у наредна три дана, могу рачунати да се благовременост евентуално уложених захтева за заштиту права (у случају да наручилац не отклони недостатке
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
66
десет дана од дана објављивања одлуке на Пор талу јавних набавки. У свом Решењу бр. 4-00-1516/2014, Републич ка комисија је заузела став да иако подносилац захтева није поднео понуду у преговарачком поступку без објављивања позива за подно шење понуда, не може се сматрати да није учес тововао у поступку, будући да је утврђено да је постављао питања и захтеве за појашњењем конкурсне документације, што говори о томе да му је конкурсна документација предметног поступка била позната у периоду у којем је мо гао да, у складу са чланом 149. ст. 3. и 4. ЗЈН-а, на време оспори садржину конкурсне докумен тације, без обзира на то што није узео учешће у овом поступку подношењем понуде. После дично, овај подносилац захтева који је поднео захтев за заштиту права након донете одлуке о додели уговора, није исти поднео благовреме но, односно благовременост његовог захтева не може се ценити применом одредбе члана 149. ст. 5. ЗЈН-а. (б) Подношење захтева за заштиту права после доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка Рок за подношење захтева за заштиту права у свим врстама поступака јавних набавки, осим у поступку јавне набавке мале вредности, износи десет дана од дана објављивања одлуке о доде ли уговора, одлуке о закључењу оквирног спо разума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка на Порталу јав них набавки. Наиме, сада се у складу са чланом 108. ст. 5. и 8. ЗЈН-а на Порталу јавних набавки објављују поменуте врсте одлука. Рок за подношење захтева за заштиту права који се подноси против одлуке о додели уговора на основу оквирног споразума у складу са чла ном 40а ЗЈН-а износи пет дана после доношења одлуке, међутим, како је и овде, чланом 40а ст. 4, прописано да се одлука објављује на Порталу јавних набавки и на интернет страници нару чиоца, рок за подношење захтева за заштиту права би, ипак, требало везати за објављивање такве одлуке, када се добављачи и упознају са садржином донете одлуке, након чега могу од лучити да је оспоре.
У свим поменутим случајевима, за оцену бла говремености захтева за заштиту права примењује се тзв. теорија слања, што значи да је благовремен и онај захтев за заштиту права који се наручиоцу упути у року од десет дана, односно пет дана, од дана објаве одлуке на Пор талу јавних набавки, поштом препоручено, а који дан ће се сматрати и даном предаје захтева наручиоцу у складу са чланом 92. ст. 2. Закона о општем управном поступку, без обзира на то и да ли је он примљен после истека тог рока.
Суспензивно дејство захтева за заштиту права
Поднети захтев за заштиту права не задржава даље активности наручиоца у поступку јавне набавке у складу са одредбама члана 150. овог закона. У складу са чланом 150. ст. 1. овог закона, на ручилац има право да после поднетог захтева за заштиту права настави активности у поступку јавне набавке, али само до одређеног момента. Пре свега, омогућавање наставка активности односи се превасходно на поступке заштите права који су покренути у роковима из члана 149. ст. 3. и 4. ЗЈН-а. У сваком случају, све актив ности су дозвољене све до доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка или закључења уговора о јавној набавци, односно оквирног споразума. Доношење одлука и закључење уго вора о јавној набавци и оквирног споразума није допуштено све до доношења одлуке о по днетом захтеву за заштиту права. Изузетак који је уведен изменама ЗЈН-а јесте одредба члана 150. ст. 2. ЗЈН-а, када одговорно лице наручиоца може донети одлуку да нару чилац предузме активности тако што ће донети одлуку о додели уговора, односно обустави по ступка, односно тако што ће закључити уговор о јавној набавци, ако би задржавање активности наручиоца проузроковало велике тешкоће у раду или пословању наручиоца које су несраз мерне вредности јавне набавке, при чему та одлука мора бити образложена. Ова одредба се разликује од случаја прописаног одредбом члана 150. ст. 3. ЗЈН-а, када Републичка коми сија може донети одлуку о наставку активности ако процени да би задржавање активности
доноси одговорно лице наручиоца, које из позиције коју заузима може да донесе проце ну тог типа, али за исту сноси и одговорност. Поставља се питање који је мотив оваквих по ступања, односно да ли околност да се не до носи посебна одлука, у смислу члана 150. ст. 2. ЗЈН-а, представља резултат нејасноће одредаба ЗЈН-а или бојазни одговорних лица наручиоца да ће на било који начин сносити одговорност за овакво поступање. У сваком случају, правил но поступање наручиоца када се по извршеној процени утврди да би заустављање активности створило велике тешкоће у раду или пословању које су несразмерне вредности јавне набавке, подразумева обавезе прописане наведеним чланом, односно да одговорно лице наручиоца мора донети посебну одлуку у којој ће својим потписом стајати иза чињеница и разлога које су у њој самој наведене, те је на њему, пре свега, одговорност за овакво поступање.
Поступање наручиоца по поднетом захтеву за заштиту права
Одредбом члана 151. ЗЈН-а прописано је да на ручилац, након пријема захтева за заштиту пра ва, проверава да ли је захтев поднет у року и да ли је изјављен од стране лица које има активну легитимацију. Измене је претрпела одредба члана 151. ст. 2. ЗЈН-а, након што је избачена одредба која је прописивала обавезу наручиоца да позове подносиоца захтева на допуну поднетог захтева. Уместо ове одредбе, садашња норма поменутог члана прописује да ако поднети за хтев за заштиту права не садржи све обавезне елементе из ст. 1. истог члана, наручилац ће та кав захтев одбацити закључком. Прва је помисао да наведена одредба, у слу чају некомплетних захтева за заштиту права,
67 lege artis ● maj 2016.
наручиоца довело до тога да значајно буде уг рожен интерес Републике Србије. Оно што се у пракси појавило као проблем, а у вези је са применом одредбе члана 150. ст. 2. ЗЈН-а, јесте чињеница да немали број наручила ца одлучи да настави активности у предметном поступку, али да посебно образложена одлука одговорног лица наручиоца не буде и доне та. Заправо, наручиоци кроз донете одлуке о додели уговора, у оквиру образложења, нај чешће наводе да су наставили даље активности имајући у виду одредбе члана 150. ст. 2. ЗЈН-а. Овакво поступање није у складу са одредбом ЗЈН-а будући да одлука одговорног лица нару чиоца о наставку активности мора бити посеб но образложена, односно мора се проследити Републичкој комисији и објавити на Порталу јавних набавки и интернет страни наручиоца, пре него што наручилац, односно Комисија за јавну набавку и de facto настави активности до ношењем одговарајуће одлуке у поступку јавне набавке. Међутим, врло је дискутабилно да ли се поменута одлука може оспоравати у по ступку заштите права или је она само основ за утврђивање одговорности од стране посебних контролних тела, и током евентуалних судских поступака поништаја уговора и накнаде штете, уколико се у поступку заштите права испоста ви да је захтев за заштиту права био основан. С једне стране, реч је о озбиљном изузетку од суспензивног дејства захтева за заштиту пра ва, те је доношење овакве одлуке предуслов за законитост свих потоњих радњи на које се на ручилац одлучи, када жели да настави актив ности из разлога ближе описаних одредбом наведеног члана 150. ст. 2. ЗЈН-а. Процену да би задржавање активности наручиоца проуз роковало велике тешкоће у раду и пословању које су несразмерне вредности јавне набавке,
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Републичка комисија је заузела став да и поред извршених законских измена, треба инсистирати на обавези позивања подносилаца захтева да уреде поднети захтев за заштиту права.
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
68
наручиоцима омогућава да одмах донесу од луку о одбацивању захтева за заштиту права. Међутим, разматрајући прве жалбе којима је оспоравано такво поступање наручилаца, Ре публичка комисија се сусрела са случајевима да су наручиоци као разлоге за некомплетност захтева наводили да они не садрже повреде про писа којима се уређује поступак јавне набавке, чињенице и доказе којима се повреде доказују, иако је из садржине поднетих захтева за зашти ту права ове чињенице било могуће утврдити. Било је чак и случајева да је као разлог одбаци вања констатовано да захтев за заштиту права не садржи потпун назив наручиоца, односно подносиоца, или да не садржи потврду банке о реализованом налогу за пренос таксе, а да таква врста доказа није ни детаљно описана у конкур сној документацији, као ни висина таксе. Суочена са проблемом који има са посту пањем Управног суда, који поступајући по тужбама поништава закључке Републичке ко мисије из разлога што су захтевима за заштиту права прилагани налози за пренос, а не потврда о уплати таксе из члана 156. ст. 1. тач. 6) ЗЈН-а, односно што на приложеним потврдама о реа лизованом средству обезбеђења није назначен број јавне набавке (иако је овај податак захте ван позивима за допуну), оцењено је да, и поред извршене измене ЗЈН-а, треба инсистирати на томе да сваки захтев за заштиту права за кога поступајући орган утврди да не садржи неки од података који Закон прописује чланом 151. ст. 1, не може бити одбачен, без претходног позивања да буде уређен. И поред јасне замисли да подносиоцима за хтева не треба омогућити да остваре право на заштиту права ако одмах уз поднети захтев за заштиту права не плате и таксу за његово под ношење, а посебно имајући у виду да уз под ношење жалбе против закључка о одбацивању таквих захтева за заштиту права и уз изигравање доставе позива за допуну и донетих закључака подносиоци захтева могу заустављати наручио ца у поступку јавне набавке у знатном временс ком периоду, односно и поред чињенице да ће се онемогућавањем оваквог поступања зауставља ти „неозбиљни” подносиоци захтева, одустало се од тумачења извршених измена на такав начин да наручиоци могу без тражења допуне одбацити захтев за заштиту права.
Наиме, сâм Закон не пружа могућност да се овакво поступање веже само и искључиво за неплаћање таксе (и прилагање потврде уз по днети захтев са таксативно траженом садржи ном), а не и за неке друге од стране наручиоца утврђене мањкавости, које су претходно по менуте. Имајући у виду да је Закон о управном поступку супсидијаран пропис у поступцима заштите права (и да он прописује да уколико неки поднесак садржи недостатак који спре чава поступање по њему, поступајући орган је дужан да позове странку да тај захтев уреди), Републичка комисија је заузела став да и поред извршених измена, треба инсистирати на обавези позивања подносиоца захтева да уреде поднети захтев за заштиту права, јер је њено становиште да брисање одредбе оставља правну празнину коју треба превазићи сходно одредби члана 148. ст. 5. ЗЈН-а, позивањем на одредбе ЗУП-а, којима је обавеза уређења под неска који садржи формалне недостатке импе ративно прописана чланом 58. тог закона. Кад је реч о року који треба остављати подносиоци ма захтева, рок од два дана који је ЗЈН и раније прописивао био би примерен. Међутим, оно на шта наручиоцима треба скренути пажњу јесте околност да приликом упућивања позива под носиоцима захтева да допуне поднети захтев за заштиту права морају бити јасни и недвосмис лени у погледу начина на који је потребно уре дити поднети захтев за заштиту права. У том смислу, погрешно, али неретко поступање на ручиоца огледало се и у томе што су позиви за допуну поднетих захтева за заштиту права само садржали упућивање на уређење захтева у смислу члана 151. ст. 1. ЗЈН-а, без прецизнијих упутства на који начин захтев треба уредити. Иако одредба члана 151. ст. 1. ЗЈН-а не про писује да захтев за заштиту права треба да садр жи означење броја партије која се оспорава, као и овлашћење свих учесника конзорицијума за подношење захтева за заштиту права (у случају подношења заједничке понуде, која у конзор цијском уговору не садржи такво овлашћење за појединог учесника), и овакви подаци, тј. докази често су неопходни за поступање по поднетим захтевима за заштиту права, јер од њих зависи решавање питања активне легитимације, као и одређивање висине таксе коју треба платити.
Закон о систему плата запослених у јавном сектору
Зорица Ловрић дипл. ек. с вишегодишњим радним искуством у државној управи, банкарству и привреди, ангажована и на пројектима Светске банке и Канцеларије за међународни развој Владе Велике Британије
ана 29. фебруара 2016. године Народна скупштина донела је Закон о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник”, бр. 18/16, у даљем тексту: Закон), ва жан системски пропис којим се уређује велики сегмент јавног сектора, а који ће бити у примени од 1. јануара 2017. године. Плате и зараде запослених у појединим де ловима јавног сектора тренутно су дефинисане читавим низом законских и подзаконских аката или општим актима послодаваца. Бројност про писа којима се уређују ова питања довела је до неуједначености у правима, услед методолош ки неуједначеног приступа начину одређивања плата запослених у јавном сектору. Разлози за доношење овог закона су вишеструки: 1) успостављање система плата на јединствен и транспарентан начин за све запослене у јавном сектору; 2) прецизно дефинисање система, начина ут врђивања плата, основних дефиниција и пој мова; 3) увођење каталога радних места и звања, као инструмента помоћу којег ће се постићи уна пређење механизма контроле и транспарент ности у начину утврђивања висине плата;
Општеприхваћени појам јавног сектора (јав но власништво) каже да државни сектор чине материјални и људски ресурси путем којих др жавни менаџмент спроводи политике и упра вља заокруженом територијом, тј. државом. У јавни сектор спадају како национални, тако и регионални и локални ресурси. У светлу овог закона, јавни сектор обухвата: 1) државне органе; 2) органе аутономне покрајине; 3) органе јединица локалне самоуправе; 4) друге органе и организације које је основала Република Србија, аутономна покрајина или је диница локалне самоуправе; 5) јавне агенције и организације на које се при мењују прописи о јавним агенцијама; 6) јавне службе које се финансирају из буџе та Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно из до приноса за обавезно социјално осигурање и организације обавезног социјалног осигурања. Запослени у јавном сектору су: 1) државни службеници и намештеници у др жавним органима; 2) полицијски службеници и лица у радном од носу у другим органима на које се примењују прописи о полицијским службеницима; 3) професионални припадници Војске Србије и лица у радном односу у другим органима на које се примењују прописи о професионалним припадницима Војске Србије;
69 lege artis ● maj 2016.
Д
budzeti@legeartis.rs
4) увођење методологије за вредновање радних места и звања, чиме се постиже уједначеност у висини плате за рад исте и сличне сложености.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Циљ доношења овог закона огледа се у томе да запослени у јавном сектору за исту врсту посла, без обзира на то у ком делу јавног сектора раде, добијају исту плату. Међутим, анализом законских одредаба испоставља се да се Закон неће примењивати на значајан број запослених у јавном сектору, већ да ће за њих важити посебан режим, који би требало да буде уређен накнадно, посебним законима
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
70
4) службеници и намештеници у органима ау тономне покрајине и јединици локалне самоу праве; 5) лица у радном односу у другим органима и организацијама које је основала Република Ср бија, аутономна покрајина или јединица локал не самоуправе, а на које се примењују прописи о државним службеницима, односно прописи о радним односима у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе, у складу са за коном; 6) лица у радном односу у јавним агенцијама и организацијама на које се примењују прописи о јавним агенцијама; 7) лица у радном односу у јавним службама које се финансирају из буџета Републике Ср бије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно из доприноса за обавезно социјално осигурање; 8) лица у радном односу у организацијама оба везног социјалног осигурања; 9) лица у радном односу у другим органима и организацијама које је основала Република Ср бија, аутономна покрајина или јединица локал не самоуправе; 10) лица која дужност, односно послове врше на основу избора, именовања или постављења у државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, а која немају статус државних и других службеника (у даљем тексту: функционери). Запослени остварује право на месечну плату од дана ступања на рад, а то право му престаје да ном престанка радног односа. Платом се сматра примање на месечном нивоу које садржи порезе и доприносе који се плаћају из плате. Плата се састоји од ос новне плате и увећане плате. Основна плата се одређује тако што се множи основица за обра чун и исплату плата (у даљем тексту: основица) са коефицијентом. Основна плата се остварује за пуно радно време, док се за непуно радно време плата исплаћује сразмерно времену про веденом на раду.
Основица
Основица је јединствена за све запослене и одређује се законом о буџету Републике Ср бије. Изузетно, основица за обрачун и исплату
плата службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединица локалне само управе, као и других запослених у органима, организацијама и јавним службама које је ос новала аутономна покрајина или јединица ло калне самоуправе, а чије се плате исплаћују из буџета оснивача, утврђује се буџетом аутономне покрајине, односно јединице локалне самоупра ве у складу са масом средстава опредељеном за обрачун и исплату плата у оквиру буџета ауто номне покрајине, односно јединице локалне са моуправе, уз претходно прибављено мишљење социјално–економског савета. Тако одређена основица је јединствена за све запослене чија се плата исплаћује из буџета аутономне покрајине, односно из буџета јединице локалне самоупра ве и не може бити већа од основице утврђене за одговарајућу буџетску годину.
Коефицијент
Коефицијент изражава вредност свих захтева за обављање послова радног места. Коректив ни коефицијент се остварује по основу сталних услова за обављање послова или других стал них околности које се јављају на пословима од говарајућег радног места. Услови и околности под којима се остварује право на корективни коефицијент, као и висина корективног коефи цијента, утврђују се посебним законом.
Каталог радних места
Ради јединственог праћења радних места, од носно звања, положаја и функција у јавном сек тору, послова који се обављају и висине основне плате запослених на тим радним местима, ус поставља се Општи каталог радних места. Општи каталог садржи: ● попис звања и положаја државних службе ника и службеника у органима аутономне по крајине и јединице локалне самоуправе; ● попис функција у државним органима и орга нима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; ● општи/типичан опис послова који се обављају у одговарајућем звању, односно на положају и захтеве за стицање звања, односно обављање послова на положају; ● платне групе и платне разреде у које су свр стана звања, односно висину основне плате функционера у складу са законом.
Платне групе
Овим законом радна места (звања и положаји) сврставају се у 13 платних група. Платне гру пе су опредељене за послове исте или сличне сложености за чије обављање се захтева иста самосталност у раду, одговорност и компетент ност.
Платни разреди
Сврставање у платне групе и платне разреде
Сврставање радних места, односно звања и положаја у платне групе врши се полазећи од критеријума за вредновање послова који се
Основна плата функционера утврђује се мно жењем основице (утврђене законом о буџету Репиблике, буџетом аутономне покрајине или одлуком о буџету јединице локалне самоупра ве) и коефицијента за обрачун основне плате функционера који се утврђује у складу са посеб ним законом. Коефицијент за обрачун основне плате функционера одређује се у зависности од критеријума одговорности у вршењу дужности на одређеној функцији, односно у руковођењу органом или делом органа.
Увећана плата
Запослени остварује право на увећану плату у висини утврђеној овим законом, и то за: 1) рад ноћу, ако рад ноћу није вреднован у кое фицијенту посла који запослени обавља – 26% вредности радног сата основне плате запосле ног; 2) рад на дан празника који није радни дан – 110% вредности радног сата основне плате за посленог; 3) прековремени рад – за сваки сат прековре меног рада у износу вредности радног сата основне плате запосленог увећаног за 26%;
Законом се радна места сврставају у 13 платних група, које су опредељене за послове исте или сличне сложености за чије обављање се захтева иста самосталност у раду, одговорност и компетентност.
71 lege artis ● maj 2016.
У оквиру једне платне групе постоји 9 плат них разреда полазећи од ближег разликовања послова у поступку њиховог вредновања и ус лова рада, односно од околности под којима се послови тог радног места обављају. Распоном коефицијената платне групе и платних разреда у оквиру те платне групе изражава се и напре довање на истом радном месту, руковођење или друго знање и способност запосленог, под усло вима који су одређени посебним законом.
Плата функционера
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Општи каталог сачињава се на основу посебних каталога звања, положаја и функција. Општи каталог садржи и попис радних места поли цијских службеника и професионалних при падника Војске Србије. Посебан каталог је појединачни ката лог звања, положаја и функција у Народној скупштини, служби председника Републике и Уставном суду, у судовима, у јавним тужи лаштвима, у Служби за управљање кадровима, у органима аутономне покрајине, у органима јединице локалне самоуправе и Безбедоносно информативној агенцији.
обављају на одговарајућем радном месту, од носно у одговарајућем звању или на положају. Критеријуми за вредновање послова јесу сло женост послова, компетентност, одговорност, аутономија у раду, пословна комуникација и нарочито ризични услови рада. Распони коефицијената платних група и плат них разреда дати су у посебној табели из које се види да је најнижи коефицијент у I платној гру пи, I првом платном разреду (1,11), док је најви ши коефицијент у XIII платној групи, III платном разреду (8,35), тако да распон коефицијента пр вог и последњег разреда износи 1:7,50.
БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ
Прописано је да ће Каталог радних места и Методологија о примени критеријума и мерила за разврставање радних места у јавном сектору бити донети у року од 90 дана од дана почетка примене Закона.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
72
изузетно, на захтев запосленог и уз сагласност послодавца, часови прековременог рада могу месечно да се прерачунају у слободне сате тако што за сваки сат прековременог рада запослени има право на сат и по слободно; месечно пре рачунате слободне сате за рад дужи од пуног радног времена запослени мора да искористи у току наредна три месеца; запосленом који не искористи слободне сате због престанка радног односа или из других оправданих разлога, ис платиће се увећана плата; овом одредбом није јасно одређено колико најдуже може трајати прековремени рад у календарској години! 4) приправност – 10% вредности радног сата основне плате запосленог; план приправности доноси послодавац у складу са потребама ор ганизације рада; запосленом, који је за време приправности позван да изврши посао, време ефективног рада по позиву рачуна се као пре ковремени рад; 5) минули рад – за сваку пуну годину рада у рад ном односу код послодаваца у јавном сектору, у висини од 0,4% своје основне плате. Ако су се истовремено стекли услови по више основа за увећање плате, проценат увећања не може бити нижи од збира процената по сваком од основа за увећање, осим увећања на преко времени рад који искључује увећање за дежур ство. Наведена одредба није довољно јасна, па у примени може доћи до произвољности! Чланом 25. овог закона предвиђено је да за послени који раде на радним местима која су актом Владе утврђена као руководећа радна места и запослени који раде на радним мес тима чији опис послова укључује одговорност везану за руковођење органом, организацијом или другим организационим обликом у јавном сектору, за време проведено на раду на посло вима руководећег радног места, као и државни
службеници на положају, односно службеници на положају у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и функционери, немају право на увећање плате. Ограничење се не односи на носиоце су дијске и тужилачке функције. Запослени остварује увећану плату у складу са посебним законом, и то за: 1) дежурство; 2) руковођење, ако руковођење није изражено кроз коефицијент основне плате запосленог. Запослени може да оствари увећану плату по основу постигнутих резултата рада и оства реног радног учинка изнад стандардног или очекиваног за наведено радно место, под усло вима и на начин прописан посебним законом.
Право на накнаду плате, накнаду трошкова и друга примања
За време одсуствовања са рада на дан празника који је нeрадан дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив др жавног органа, запослени има право на накнаду плате у висини просечне плате у претходних 12 месеци. Запослени има право на накнаду плате за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана и то: 1) у висини 65% просечне плате у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привре мена спреченост за рад, с тим да не може бити мања од минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду, ако је привремена спрече ност за рад проузрокована болешћу или повре дом ван рада; 2) у висини 100% просечне плате у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила прив ремена спреченост за рад, с тим да не може бити мања од минималне зараде утврђене у складу
са прописима о раду, ако је привремена спре ченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу.
Накнада трошкова
Отпремнина
Запослени коме престане радни однос због тога што је утврђен као вишак запослених или због протека рока у којем је био нераспоређен у складу са законом, има право на отпремнину. Запослени има право на отпремнину при одлас ку у пензију. Услови за остваривање тих права, њихова висина и начин на који се остварују, као
Руководилац органа, организације или другог организационог облика у јавном сектору дужан је да организацију рада планира и оствари тако да средства за исплату основне плате, увећања плате по основу минулог рада и средства за ос тала увећања плате буду у оквирима буџетских ограничења за текућу и наредне две буџетске године. Буџетско ограничење односи се и на планирање и остваривање средстава за исплату накнада трошкова и других примања.
Прелазне и завршне одредбе
Чланом 38. закона прописано је да ће Каталог радних места и Методологија о примени крите ријума и мерила за разврставање радних места у јавном сектору бити донети у року од 90 дана од дана почетка примене овог закона, док ће акт Владе којим се утврђују коефицијенти платних разреда бити донет у року од шест месеци од дана почетка примене овог закона. С обзиром на то да је без благовременог доношења свих подзаконских аката онемогућено потпуно и адекватно спровођење закона, неопходно је ис поштовати задате рокове.
Уместо закључка
У најширем смислу контекста реформе јавне управе и фискалне консолидације као приори тета Владе РС овај Закон је нашао своје место и као један од инструмента који се користи да би се на савремени начин регулисала област пла та у јавном сектору и прилагодила решењима у ЕУ. Међутим, оно што оставља простор за раз мишљање јесте чињеница да су из опсега при мене овог закона изузети запослени у јавним предузећима и привредним друштвима које је основала Република Србија, аутономна по крајина, или јединица локалне самоуправе, као и запослени који имају положај функционера, у складу са посебним прописима. На такав на чин овај закон неће се примењивати на значајан број запослених у јавном сектору, већ ће за њих важити посебан режим, који би требало да буде уређен накнадно, посебним законима.
73 lege artis ● maj 2016.
Запослени има право на накнаду трошкова за долазак на рад и одлазак са рада, за време које је провео на службеном путу у земљи или иностранству, за смештај и исхрану док ради и борави на терену, за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора и на накнаду трошкова који су изазвани привременим или трајним премештајем у друго место рада. Накнада трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора имају карактер плате и њихову висину утврђује Влада, уз претходно прибављено мишљење Социјал но-економског савета Републике Србије, након што се за такву врсту накнаде трошкова стекну услови у буџету Републике Србије. Запослени има право на плату, увећану пла ту, накнаду плате, накнаду трошкова и друга примања за време рада у иностранству на који је упућен од стране послодавца.
Буџетско ограничење
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Запослени који је нераспоређен у складу са за коном, има право на накнаду плате у периоду за који, у складу са законом, такву накнаду оства рује, у висини 65% основне плате за месец који претходи месецу у коме је остао нераспоређен. Запослени има право на накнаду плате у висини утврђеној посебним прописима док је привремено спречен за рад због болести и ком пликација у вези са одржавањем трудноће, док је на породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета, одсуству са рада ради посеб не неге детета или другог лица, као и одсуству са рада за време прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног државног органа или на длежног органа послодавца због необезбеђи вања безбедности и заштите на раду.
и право на друге накнаде трошкова који произ лазе из специфичности радноправног положаја запосленог и друга примања, уређују се у складу са посебним законом.
Преглед прописа... „Службени гласник РС”, бр. 30/2016 од 23. 3. 2016.
„Службени гласник РС”, бр. 33/2016 од 1. 4. 2016.
• Исправке Закона о изменама и допунама Закона о култури • Закључак о усвајању ИПАРД програма за Републику Србију за период 2014–2020. године • Статут Агенције за вођење спорова у поступку приватизације
• Уредба о изменама и допунама Уредбе о утврђивању Државног програма обнове оштећених водних објеката за уређење водотока, водних објеката за заштиту од поплава, ерозије и бујица и водних објеката за одводњавање • Уредба о изменама и допунама Уредбе о утврђивању Државног програма помоћи регистрованом пољопривредном газдинству и породичном пољопривредном газдинству на поплављеним подручјима за отклањање последица поплава на и у пољопривредном земљишту • Одлука о изменама и допунама Одлуке о највишим ценама лекова за употребу у хуманој медицини, а чији је режим издавања на рецепт Правилник о стандардима повољног пословног окружења у јединицама локалне самоуправе • Правилник о начину и условима за мерење количине и испитивање квалитета отпадних вода и садржини извештаја о извршеним мерењима • Правилник о изменама Правилника о коришћењу подстицаја за органску производњу • Правилник о изменама и допунама Правилника о подстицајима програмима за инвестиције у пољопривреди за унапређење конкурентности и достизање стандарда квалитета кроз подршку унапређења квалитета вина и ракије • Правилник о изменама и допуни Правилника о утврђивању мера раног откривања и дијагностике заразне болести трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија, начину њиховог спровођења, као и мерама за спречавање ширења, сузбијање и искорењивање ове заразне болести • Правилник о изменама и допунама Правилника о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларација и других образаца у царинском поступку • Одлуке о сврставању робе које је донео Комитет за Хармонизовани систем Светске царинске организације • Одлуке Уставног суда РС бр: Уж-4713/2012, Уж-1030/2013, Уж3532/2014 • Правилник о друштвеном стандарду корисника пензија Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање
„Службени гласник РС” бр. 31/2016 од 25. 3. 2016.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
74
• Уредба о утврђивању Програма подршке малим предузећима за набавку опреме у 2016. години • Уредба о утврђивању Програма извођења радова на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта за 2016. годину • Уредба о утврђивању Програма коришћења средстава Буџетског фонда за финансирање активности и мера унапређења и развоја области електронских комуникација и информационог друштва у 2016. години • Уредба о изменама Уредбе о условима, начину и поступку спровођења продаје капитала великих субјеката приватизације методом јавног прикупљања понуда • Одлука о броју студената за упис у прву годину студијског програма основних струковних студија који се финансирају из буџета Републике Србије на Академији за националну безбедност • Правилник о утврђивању Програма мера заштите здравља биља за 2016. годину • Правилник о мерама за откривање, спречавање ширења и сузбијање штетног организма Xylella fastidiosa (Wells et al.), начину одређивања граница зараженог, угроженог и подручја без штетних организама, условима за окончање наложених мера, као и начину обавештавања о предузетим мерама • Правилник о условима за именовање енергетских менаџера у органима јединица локалне самоуправе • Правилник о утврђивању Списка психоактивних контролисаних супстанци • Правилник о измени Правилника о садржају и начину обележавања спољњег и унутрашњег паковања медицинског средства, као и садржају упутства за употребу медицинског средства • Подаци о просечним зарадама и просечним зарадама без пореза и доприноса по запосленом исплаћеним у фебруару 2016. године • Листа авио-превозилаца којима је забрањено летење у Европској унији
„Службени гласник РС”, бр. 32/2016 од 30. 3. 2016. • Правилник о надзору над радом јавних извршитеља • Правилник о дисциплинском поступку против јавних извршитеља • Правилник о обрасцу годишњег извештаја о остваривању циљева уштеде енергије • Правилник о садржини и начину вођења Регистра удружења, друштава и савеза у области спорта • Правилник о измени Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива • Правилник о допуни Правилника о садржини, изгледу и начину попуњавања захтева за издавање интегрисане дозволе • Листа средстава за заштиту биља на основу издатих решења о регистрацији средстава за заштиту биља • Одлука Уставног суда РС број Уж-2188/2013 • Правилник о критеријумима, мерилима и поступку за оцењивање рада судијских помоћника • Одлука о изменама и допунама Одлуке о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре
„Службени гласник РС”, бр. 35/2016 од 5. 4. 2016. • Правилник о садржини и начину спровођења Годишњег програма мониторинга квалитета деривата нафте и биогорива за 2016. годину • Правилник о измени Правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља • Правилник о начину вођења поступка и изрицању мера и вођењу регистра изречених мера • Правилник о изменама Правилника о висини таксе за пружање услуга Републичког геодетског завода • Одлука о издвајању средстава за рехабилитацију корисника пензија и утврђивању трошкова рехабилитације корисника пензија за 2016. годину • Решење о утврђивању висине накнаде погребних трошкова за кориснике пензија за април, мај и јун 2016. године
„Службени гласник РС”, бр. 36/2016 од 8. 4. 2016. • Уредба о утврђивању Годишњег програма мониторинга статуса вода за 2016. годину • Правилник о врстама и садржини образложења квалификованих и неквалификованих трошкова и обрасцу захтева за исплату подстицајних средстава инвеститору који у Републици Србији производи аудиовизуелно дело
„Службени гласник РС”, бр. 37/2016 од 9. 4. 2016.
„Службени гласник РС”, бр. 38/2016 од 13. 4. 2016. • Правилник о подстицајима за инвестиције у пољопривреди за унапређење конкурентности и достизање стандарда квалитета кроз подршку у примарну сточарску производњу • Правилник о подстицајима за инвестиције у пољопривреди за унапређење конкурентности и достизање стандарда квалитета кроз подршку у примарну производњу биљних култура
„Службени гласник РС”, бр. 39/2016 од 15. 4. 2016. • Уредба о утврђивању Средњорочног програма развоја саветодавних послова у пољопривреди за период од 2016. до 2020. године • Уредба о утврђивању Државног програма санације загађења Костајничке реке, Корените и Јадра услед изливања јаловине са флотацијских депонија рудника антимона „Столице” • Уредба о измени и допунама Уредбе о ценама услуга које врши Агенција за безбедност саобраћаја • Правилник о врсти, садржини и начину вођења исправа и књига чамаца, пловећих тела и плутајућих објеката • Правилник о службеној одећи рибочувара, изгледу рибочуварске значке и обрасцу рибочуварске легитимације • Правилник о одређивању подручја са отежаним условима рада у пољопривреди • Правилник о изменама Правилника о квалитету хране за животиње
„Службени гласник РС”, бр. 40/2016 од 19. 4. 2016. • Правилник о изменама и допунама Правилника о пружању услуга трагања за ваздухопловом и спасавања лица
„Службени гласник РС”, бр. 41/2016 од 21. 4. 2016. • Правилник о измени Правилника о галенским лековима који се употребљавају у хуманој медицини • Пословник о изменама и допунама Пословника о уређењу и раду Врховног касационог суда • Исправка Одлуке о изменама и допунама Методологије за одређивање цене приступа систему за транспорт нафте нафтоводима и деривата нафте продуктоводима
„Службени гласник РС”, бр. 42/2016 од 22. 4. 2016. • Правилник о садржини Регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију • Правилник о начину, алатима и средствима којима се обавља привредни риболов, као и о начину, алатима, опреми и средствима којима се обавља рекреативни риболов • Правилник о мерилима и поступку за упис полазника који су завршили програм основног образовања одраслих у средњу школу под повољнијим условима ради постизања пуне равноправности • Правилник о стандардима квалитета уџбеника и упутство о њиховој употреби • Упутство о радним местима на којима се обављају послови при којима је излагање запослених прашини која потиче од азбеста или материјала који садрже азбест повремено и ниског интензитета • Решење о номиналним износима новчане социјалне помоћи • Годишњи извештај о реализацији послова извоза, увоза, пружања брокерских услуга и техничке помоћи у области наоружања, војне опреме и робе двоструке намене за 2014. годину • Одлука о доношењу Методологије за одређивање трошкова прикључења на систем за транспорт и дистрибуцију природног гаса
„Службени гласник РС”, бр. 43/2016 од 23. 4. 2016. • Правилник о допунама Правилника о номенклатури здравствених услуга на примарном нивоу здравствене заштите
... донетих између два броја
75 lege artis ● maj 2016.
• Правилник о начину вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању јавног извршитеља, начину извештавања, садржини извештаја о раду јавног извршитеља и начину поступања са архивом • Правилник о дозволи за рад васпитача, психолога и педагога у Дому ученика • Правилник о изменама и допунама Правилника о програму и начину спровођења испита за инспектора • Одлука о неприступању изради стратешке процене утицаја измена и допуна Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате - Прељина на животну средину • Одлука о неприступању изради стратешке процене утицаја измена и допуна Просторног плана подручја инфраструктурног коридора Ниш - граница Бугарске на животну средину • Одлука о објављивању укупног броја бирача у Републици Србији • Одлука о изменама и допунама Одлуке о висини накнада за стандарде, сродне документе и друге публикације, као и о висини накнада за услуге које врши Институт за стандардизацију Србије у обављању послова у области стандардизације
• Правилник о измени и допунама Правилника о утврђивању Плана издавања пригодних поштанских марака и вредносница и мотива редовних издања поштанских марака и вредносница • Правилник о изменама и допунама Правилника о упису ученика у средњу школу • Судски пословник о изменама и допунама Судског пословника • Правилник о пружању услуга информисања ваздухоплова у лету и употреби израза на српском језику • Статут Развојне агенције Србије • Правилник о изменама и допунама Правилника о ознакама регистрације и обавезним натписима ваздухоплова • Правилник о техничким условима и одржавању доњег строја железничких пруга • Правилник о техничким условима и одржавању горњег строја железничких пруга • Исправка Правилника о друштвеном стандарду корисника пензија Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање • Статут Привредне коморе Србије • Правилник о начину вођења Регистра општих удружења предузетника
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
• Правилник о обрасцима тромесечних извештаја о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања јавних предузећа • Правилник о допуни Правилника о поступку издавања пријаве рођења детета и обрасцу пријаве рођења детета у здравственој установи • Правилник о изменама и допуни Правилника о коришћењу подстицаја за спровођење научноистраживачких, развојних и иновативних пројеката у пољопривреди кроз унапређење стручног знања и усавршавања људских капацитета • Правилник о изменама и допуни Правилника о одређивању царинских органа за царињење одређених врста робе или спровођење одређених поступака
радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
76
Право запосленог на отпремнину при престанку радног односа У тексту који је пред вама посебно се осврћемо на исплату отпремнине запосленом који одлази у пензију и отпремнине коју послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба Бисерка Живановић
С
судија Врховног касационог суда radni.odnosi@legeartis.rs
âм институт отпремнине и право на њену исплату у већини држава се појављују кроз законско уређење рада с почетка 20. века као последица развоја индустријске производње, али и развоја и унапређења социјалне заштите запослених. С појавом индустријских реструктурирања указала се потреба за системским решењима која би ублажила последице колективних вишкова запослених и отказа уговора о раду на социјално-материјални положај запослених. У том смислу је отпремнина постала институт са епитетом „социјално-заштитне функције”. Увођењем законског уређења рада, којим се утврђује и заштита права радника у односу на послодавце, отпремнина постаје основна ставка при одређивању услова за отказ уговора о раду запосленом, добијајући својство гаранције новчане исплате раднику услед отказа уговора о раду или при престанку радног односа због испуњења услова за одлазак у старосну пензију или због одласка у пензију услед инвалидности. Дефинишемо је као новчани износ који је послодавац дужан да исплати запосленом у зависности од основа престанка радног односа (на пример, због одласка у пензију, престанка радног односа запосленом као технолошком вишку...). Она представља један од законом утврђених облика правне заштите запослених за случај престанка радног односа по једном од назначених основа, а реч је о праву којег се запослени не може одрећи. Не само да се запослени
не може одрећи права на отпремнину, већ се не може одрећи ни новчаног износа који је утврђен у решењу о престанку радног односа. Запослени има само могућност да уз поштовање рокова застарелости, за случај да му отпремнина не буде исплаћена, оствари право на исплату или право на разлику неисплаћене отпремнине, ако му она није исплаћена у припадајућем износу. У прилог томе је и заузети правни став Грађанског одељења Врховног касационог суда, на седници одржаној дана 18. јуна 2015. године. Ако би се давањем изјаве запослени одрекао права на исплату отпремнине која је утврђена решењем о престанку радног односа, тада би се он у суштини одрекао неотуђивог уставног права на правну заштиту, а што би било од утицаја на правилност и законитост тако дате изјаве, у смислу одредбе члана 60. ст. 4. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 98/06), којом је, између осталог, прописано да се нико не може одрећи права на правну заштиту за случај престанка радног односа. Овај закључак произилази из одлуке Уставног суда Србије Уж 177/2007 од 4. јуна 2009. године. Право на исплату отпремнине може бити уређено: 1) законом; 2) колективним уговором; 3) правилником о раду (послодавац сâм одлучује како ће и у којим случајевима исплаћивати отпремнине, када за то не постоји обавеза у закону или колективном уговору, или преко износа прописаног законом или колективним уговором); ово посебно у ситуацији када постоји вишак запослених, па је одлука о исплати отпремнине заснована на добровољности послодавца при отказу уговора о раду.
У овом тексту посебну пажњу посвећујемо видовима отпремнине под тачкама 1) и 2), односно начину на који је право на исплату отпремнине запосленом при престанку радног односа уређено важећим Законом о раду Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 75/2014 од 29. јула 2014. године).
Отпремнина при одласку у пензију
Под просечном зарадом у односу на коју се одређује отпремнина сматра се просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку Републичког органа надлежног за статистику. Под појмом две просечне зараде, мисли се на две просечне бруто зараде (нето зарада увећана за порез и доприносе на терет запосленог). Послодавцу је остављена могућност да општим актом може утврдити висину отпремнине на коју запослени има право због одласка у пензију и на другачији начин од
Отпремнина запосленом за чијим је радом престала потреба – технолошки вишак
Запосленом коме је услед технолошких, организационих и економских промена код послодавца отказан уговор о раду, на основу одредбе члана 179. ст. 5. тач. 1) Закона о раду, послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду исплати отпремнину према одредби члана 158. ст. 1. овог закона. Ставом 2. члана 158. овог закона отпремнина која се исплаћује запосленом, технолошком вишку, не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога он остварује право на отпремнину. Елементи за израчунавање отпремнине запосленом коме престаје радни однос због
77 lege artis ● maj 2016.
Према одредби члана 119. ст. 1. тач. 1) Закона о раду, овај вид отпремнине спада у групу обавезних других примања. Према наведеној одредби Закона, на страни послодавца постоје две обавезе при одласку запосленог у пензију, и то: 1) обавеза исплате запосленом коме престаје радни однос ради остваривања права на пензију, и 2) износ отпремнине који не може бити нижи од две просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку Републичког органа за статистику (видети Коментар Закона о раду, проф. др Зоран Ивошевић и Милан Ивошевић, члан 119. ст. 1. тач. 1); видети Коментар Закона о раду, мр Секула Новаковић и мр Жељко Албанезе).
начина како је то уређено законом (на пример, на основу просечне нето зараде запосленог или просека зараде свих запослених). Међутим, овако утврђен износ отпремнине на основу општег акта не може бити мањи од износа утврђеног законом. Уколико би отпремнина утврђена општим актом била мања од износа отпремнине утврђене законом, у том случају би послодавац био у обавези да запосленом који одлази у пензију изврши исплату новчаног износа у складу са законом (на ово упућује и мишљење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике бр. 120-08-51/2012-02 од 4. 2. 2013. године). За случај да је отпремнина која је утврђена општим актом већа од износа отпремнине која је утврђена законом, део износа отпремнине преко тог износа сматра се другим приходом и подлеже опорезивању у смислу члана 85. Закона о порезу на доходак („Сл. гласник РС”, бр. 24/01 ... 5/16). Из свега изложеног произлази да на име отпремнине може бити исплаћено више, али не и мање. Висина износа отпремнине која се исплаћује запосленом при одласку у пензију није одређена временом које је запослени провео на раду код послодавца који исплаћује отпремнину. Закон о раду предвиђа само најмањи износ отпремнине који је послодавац у обавези да исплати запосленом, а ову обавезу послодавац је дужан да испуни при престанку радног односа запосленом, најкасније до истека отказног рока од 30 дана од дана престанка радног односа.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
С обзиром на установљену правну регулативу разликујемо три вида отпремнине која се исплаћује запосленом при престанку радног односа, и то: 1) отпремнина због одласка у пензију; 2) отпремнина коју послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба – технолошки вишак; 3) отпремнине које се исплаћују запосленима којима престаје радни однос у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију, у складу са актом Владе.
радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
78
Отпремнина представља један од законом утврђених облика правне заштите запослених за случај престанка радног односа по једном од назначених основа, а у питању је право којег се запослени не може одрећи. престанка потребе за његовим радом код послодавца јесу: ● зарада запосленог; ● време које је запослени провео у радном односу код послодавца који исплаћује отпремнину (код последњег послодавца код кога је био у радном односу); то значи да је послодавац дужан да обрачуна и исплати отпремнину само за године рада које је запослени провео код њега у радном односу; за време које је провео на раду ван радног односа код тог послодавца запослени нема право на обрачун отпремнине; став 2. члана 158. Закона је изричит, јер се за обрачун отпремнине узимају само године остварене код послодавца који отпремнину исплаћује (видети Коментар Закона о раду, проф. др Зоран Ивошевић и Милан Ивошевић, чл. 158. и 179). Приликом доношења ове одредбе Закона намера законодавца била је да се на неки начин онемогући дискриминација запослених код успешних послодаваца у односу на запослене код мање успешних. Висина отпремнине утврђује се у складу са општим актом или уговором о раду и не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога остварује право на отпремнину, с тим што отпремнина не може бити исплаћена за исти период за који је исплаћена код истог или другог послодавца. Циљ законодавца је био да онемогући запослене који су већ једном остварили право на отпремнину да више пута остваре исто право. Стога став 6. члана 158. Закона и предвиђа да запослени не може остварити право на отпремнину за исти период за који му је она већ исплаћена код истог или другог послодавца.
Околност да је послодавац приликом престанка радног односа запосленом исплатио отпремнину неопходан је предуслов за наступање отказног разлога из члана 179. ст. 5. тач. 1) Закона. Ако тај услов није испуњен нема ни престанка радног односа, односно запосленом не може бити отказан уговор о раду. У вези са тим, још у време важења Закона о раду РС („Сл. гласник РС”, бр. 125/04), Врховни суд Србије заузео је правни став: „исплата отпремнине је услов за престанак радног односа запосленом технолошком вишку” (седница Грађанског одељења Врховног суда Србије од 30. 11. 2004. године и 31. 1. 2005. године), а тај правни став је и даље важећи. Дакле, отказ уговора о раду који је уследио из наведеног разлога, производи правно дејство тек исплатом отпремнине. Ако је исплата отпремнине изостала, а запосленом отказан уговор о раду на основу члана 179. ст. 5. тач. 1) Закона, запослени има право на судску заштиту, односно могућност да покрене спор пред надлежним, редовним (основним) судом ради поништаја решења о отказу уговора о раду као незаконитог, као и враћања на рад код послодавца. Ово с позивом на члан 195. ст. 2. Закона о раду. За случај да запослени, технолошки вишак, не жели да се врати на рад код послодавца, има право да пред надлежним судом захтева исплату неисплаћене отпремнине. Изјавом запосленог којом се одриче од подношења тужбе против послодавца по основу права на исплату отпремнине које му је утврђено решењем о отказу уговора о раду, запослени се у суштини одриче неотуђивог уставног права на правну заштиту и зато се и не може одрећи права на отпремнину, нити износа који је утврђен у решењу о престанку радног односа.
П ро п и с и у пр ак с и
Финансијска подршка породици са децом
Валидност мишљења Међуопштинске интерресорне комисије достављеног као доказ, уз захтев за остваривање права на накнаду зараде за време одсуства с рада ради посебне неге детета
79 lege artis ● maj 2016.
Члан 96. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), чл. 10. и 26. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09), чл. 2. и 9. Правилника о условима, поступку и начину остваривања права на од– суство са рада ради посебне неге детета („Сл. гласник РС”, бр. 1/02) Чланом 96. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да један од родитеља детета коме је неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом осигурању, има право да, по истеку породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета, одсуствује с рада или да ради с половином пуног радног времена, најдуже до навршених пет година живота детета. Ово право остварује се на основу мишљења надлежног органа за оцену степена психофизичке ометености детета, у складу са законом. Чланом 10. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је да право на накнаду зараде за време одсуства с рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица, односно лица која самостално обављају делатност. Чланом 26. ст. 3. и 4. Закона о финансијској подршци породици прописано је да о степену
психофизичке ометености детета мишљење даје општинска, односно градска комисија надле жна за преглед деце са сметњама у развоју, а трошкови њеног рада финансирају се из буџета општине, односно града. Састав, надлежност и начин рада комисије утврђује општинска, односно градска управа, у складу са законом. Сходно члану 2. ставу 2. Правилника о условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета („Сл. гласник РС”, бр. 1/02 од 14. 1. 2002) тежак степен психофизичке ометености у смислу наведеног Правилника постоји ако је дете телесно инвалидно, слепо, глуво, односно наглуво, умерено, тешко или дубоко ментално ометено, дете с первазивним развојним поремећајем и дете које је вишеструко ометено док су утврђена стања ближе одређена члановима 3–8. Чланом 9. ставом 1. Правилника предвиђено је да право на одсуство с рада или рад с половином пуног радног времена утврђује орган надлежан за решавања о правима из области друштвене бриге о деци, на основу захтева, у складу са законом, док је ставом 2. предвиђено да орган доставља захтев комисији надлежној за оцену степена психофизичке ометености детета, која позива подносиоца захтева ради прегледа. Сходно наведеном, мишљење Међуопштинске интерресорне комисије, која одлучује на основу чл. 9. и 13. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику („Сл. гласник РС”, бр. 63/10), не може бити прихваћено као доказ приликом одлучивања о праву на накнаду зараде за време одсуства с рада ради посебне неге детета, већ је поступак прибављања неопходног мишљења
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а која се овом приликом односе на финансијску подршку породици са децом
радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
80
потребно спровести у складу с наведеним одредбама Закона и Правилника. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, број 011-00-00952/2015-13, од 7. 12. 2015)
Исплата накнаде зараде за породиље Члан 108. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), члан 11. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09), члан 12. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Сл. гласник РС”, бр. 34/01, 92/11, 10/13, 55/13 и 99/14) Чланом 11. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 15/05 и 107/09) прописано је да се накнада зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета утврђује у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду, за сваку годину рада остварену у радном односу у складу са Законом. Чланом 108. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014) прописано је да запослени има право на увећану зараду по основу радног времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу и то најмање 0,4% од основице. Законом о платама у државним органима и јавним службама („Сл. гласник РС”, бр. 34/2001, 92/2011, 10/2013, 55/2013 и 99/2014), чланом 12. предвиђена је могућност повећања плате запосленима из сопствених прихода, али то повећање не представља основну зараду да би се узимало у обзир приликом утврђивања висине накнаде зараде запослене породиље. То у конкретном случају значи да Министарство не признаје рефундацију износа накнаде зараде који је исплаћен из остварених прихода који нису јавни приходи у смислу Закона о јавним приходима и расходима. Факултет може запосленој током коришћења одсуства и даље исплаћивати увећање накнаде зараде из сопствених средстава, али за тај износ
не може тражити рефундацију, већ само за износ основне зараде увећане за минули рад који се финансира из буџета Републике Србије. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 132-04-00335/2015-13, од 30. 12. 2015)
Остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета Чл. 94. и 94а Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), члан 3. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) Чл. 94. и 94а Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) предвиђено је да запослена жена има право на одсуство с рада због трудноће и порођаја (породиљско одсуство), као и одсуство с рада ради неге детета у укупном трајању од 365 дана за прво и друго дете и две године за треће и свако наредно дете. Запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај. Чланом 3. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) прописано је да се за остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета и родитељски додатак – редослед рођења деце у породици утврђује у односу на дан подношења захтева за остваривање ових права, према датуму и часу рођења уписаних у матичну књигу рођених. Увидом у приложене изводе из матичне књиге рођених може се утврдити: ● да је мушко дете рођено 30. 9. 2010. године мртворођено, а што је констатовано на изводу из матичне књиге рођених у складу са одредбама Закона о матичним књигама („Сл. гласник РС”, бр. 20/09) и Упутством о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига („Сл. гласник РС”, бр. 109/09, 4/10 – испр. и 10/10);
● да је 7. 12. 2012. године рођено дете, М. Н; ● да је 1. 6. 2015. године рођено дете, Г. Н.
Чл. 10, 13. и 29. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) Чланом 10. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је да право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатност. У складу са чланом 13. Закона, обрачун и исплату накнаде зараде врши послодавац истовремено са обрачуном и исплатом зарада запосленима, а пренос средстава послодавцу врши се по пружању доказа да је извршио исплату накнаде зараде запосленом. Чланом 29. Закона прописано је да о праву на накнаду зараде у првом степену решава општинска, односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог. Из приложене документације може се утврдити да је, решењем Градске управе Ниш, М. П., запосленој код послодавца са седиштем у Нишу,
Када је породиљи признато право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и право на накнаду зараде за време одсуства с рада ради неге детета у висини од 60%, те када она оствари право на одсуство с рада ради посебне неге детета, да ли ће износ накнаде зараде остати у висини од 60%? Чл. 94, 96. и 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), чл. 10–12. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) Чланом 94. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да:
81 lege artis ● maj 2016.
Исплата накнаде зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета у случају промене седишта послодавца
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Имајући у виду наведено, дете М. Н. има статус првог детета по редоследу рођења мајке, а дете Г. Н. другог детета по редоследу рођења мајке, јер дете мртворођено 30. 9. 2010. године није постало субјект права и не рачуна се у редослед рођења. Узимајући у обзир наведене чињенице именована може остварити право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета у трајању од 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 011-00-01146/2015-13, од 6. 1. 2016)
признато право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета у периоду од 2. 8. 2014. године до 1. 8. 2015. године. Како је решењем Агенције за привредне регистре усвојена регистрациона пријава од 13. 7. 2015. године и извршена промена података и то пословног имена и седишта послодавца са седиштем у Лесковцу, то је решењем Градске управе Ниш 1. 12. 2015. године именованој престало право по решењу од 28. 1. 2015. године и то с даном 12. 7. 2015. године. Сходно извршеној промени седишта послодавца, решењем Градске управе Лесковац, именованој је признато право на накнаду зараде за време одсуства с рада ради неге детета у периоду од 13. 7. 2015. године до 1. 8. 2015. године. Имајући у виду наведено, све радње везане за исплату, односно рефундацију исплаћених средстава, а за период 2. 8. 2014 – 12. 7. 2015. године, у надлежности су Службе дечије заштите у Нишу, имајући у виду седиште послодавца у наведеном периоду, док за преостали период, односно 13. 7. 2015 – 1. 8. 2015. године, у ком је седиште фирме у Лесковцу, наведене радње врши Служба дечије заштите у Лесковцу. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 011-00-01200/2015-13, од 12. 2. 2016)
радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
82
1. Запослена жена има право на одсуство с рада због трудноће и порођаја (породиљско одсуство) и одсуство с рада ради неге детета у укупном трајању од 365 дана. 2. Запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај. 3. Породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја. 4. Запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство с рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства. 5. Отац детета може да користи право из става 3. овог члана у случају када мајка напусти дете, умре или је и из других оправданих разлога спречена да користи то право (издржавање казне затвора, тежа болест и др.). То право отац детета има и када мајка није у радном односу. 6. Отац детета може да користи право из става 4. овог члана. 7. За време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета запослена жена, односно отац детета, има право на накнаду зараде, у складу са законом. Чланом 96. Закона о раду прописано је да један од родитеља детета коме је неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом осигурању, има право да, по истеку породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета, одсуствује с рада или да ради с половином пуног радног времена, најдуже до навршених пет година живота детета. Ово право остварује се на основу мишљења надлежног органа за оцену степена психофизичке ометености детета, у складу са законом.
Одредбом члана 187. ст. 1. и 2. Закона о раду предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду, односно запосленом који је уговором засновао радни однос на одређено време, рок се продужава до истека коришћења права на одсуство. Чланом 10. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) прописано је да накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатност. Сходно члану 11. ст. 1. и 2. Закона, накнада зараде за лица запослена код правних и физичких лица утврђује се у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у складу са Законом, а највише до пет просечних месечних зарада у Републици Србији. Уколико су лица запослена код правних и физичких лица била у радном односу мање од 12 месеци, накнада зараде утврђује се тако што се за месеце који недостају до 12 месеци као зарада узима 50% просечне месечне зараде у Републици Србији, према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике, у месецу који претходи месецу отпочињања одсуства. Према члану 12. овог закона, пун износ накнаде зараде, утврђен у смислу члана 11. овог закона, припада лицима запосленим код послодавца под условом да су непосредно пре
Редослед рођења деце у породици утврђује се у односу на дан подношења захтева за остваривање ових права, према датуму и часу рођења уписаних у матичну књигу рођених.
општем управном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/2001 и „Сл. гласник РС”, бр. 30/2010). (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 132-04-00393/2015-13, од 18. 2. 2016)
Рефундација накнаде зараде за време породиљског одсуства послодавцу, после престанка обављања делатности, брисања радње и гашења свих текућих рачуна
83 lege artis ● maj 2016.
Рефундација исплаћених накнада зарада послодавцу, чија је радња престала с радом, на његов текући рачун, могућа је само у случају да је послодавац пре затварања радње исплатио накнаду породиљи и уплатио доприносе и порез на одговарајуће уплатне рачуне, као и да се захтевом за рефундацију надлежној служби обратио пре затварања радње. Решењем градске управе од 23. 9. 2015. године Н. Д., запосленој код послодавца „Н.” (предузетник), признато је право на накнаду зараде за време породиљског одсуства у периоду од 1. 7. 2015. године до 29. 7. 2015. године. На основу доказа приложених уз допис, утврђено је да је власник, решењем Агенције за привредне регистре, 29. 7. 2015. године престао са обављањем делатности брисањем радње и гашењем свих текућих рачуна, те да је накнада зараде за месец јул 2015. године за породиљу Н. Д., исплаћена 28. 7. 2015. године, али да је захтев за рефундацију накнаде зараде поднет по престанку обављања делатности, односно 27. 10. 2015. Како захтев за рефундацију исплаћених средстава није поднет пре брисања привредног субјекта из регистра АПР-а и гашења рачуна, то је власник изгубио могућност остваривања права на рефундацију. Имајући у виду да је решењем Градске управе од 24. 9. 2015. године, Н. Д., запосленој код послодавца „НВ” (предузетник), признато право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета, почев од 30. 7. 2015. године закључно са 30. 6. 2016. године, то именована право на накнаду зараде остварује код наведеног послодавца и то почев
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
остваривања овог права била у радном односу, и по том основу остваривала зараду, или накнаду зараде, односно самостално обављала делатност више од шест месеци непрекидно; 60% накнаде зараде припада лицима која су била у радном односу, и по том основу остваривала зараду, или накнаду зараде, односно самостално обављала делатност, од три до шест месеци непрекидно и непосредно пре остваривања овог права; а 30% лицима која су била у радном односу и по том основу остваривала зараду, или накнаду зараде, односно самостално обављала делатност непрекидно и непосредно пре остваривања права до три месеца. Имајући у виду да је именована пре отпочињања породиљског одсуства била у радном односу мање од шест месеци, то јој је у складу с поменутим чланом 12. Закона, правилно признато право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета у висини од 60% накнаде зараде утврђене у смислу члана 11. Закона. Инструкцијом Општинским/градским управама о спровођењу Закона о финансијској подршци породици са децом (Министарство рада и социјалне политике, бр. 011-00-413/201113, од 23. 5. 2011), у делу који се односи на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета, указано је да се висина накнаде зараде за време одсуства с рада ради посебне неге детета утврђује у односу на почетак коришћења одсуства с рада ради посебне неге детета, те сходно наведеном именованој припада право на накнаду зараде у пуном износу, имајући у виду дужину радног односа (више од шест месеци), оствареног до отпочињања коришћења одсуства с рада ради посебне неге детета. У погледу кориснице права којој је, како је наведено у допису, признато право на накнаду зараде за време одсуства с рада ради посебне неге детета у периоду од 15. 7. 2011. године до 2015. године у висини од 60%, иако је у моменту отпочињања коришћења одсуства с рада ради посебне неге детета била у радном односу више од шест месеци, те је сходно претходно наведеним одредбама Закона и Инструкције, испунила услов за остваривање права на накнаду зараде у пуном износу, потребно је да се спроведе понављање поступка у складу са Законом о
радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
84
од 30. 7. 2015. године, када је засновала радни однос, па до истека права, док послодавац „НВ” може остварити право на рефундацију исплаћених накнада зарада за исти период, уз испуњење неопходних услова. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 132-04-00344/2015-13, од 30. 12. 2015)
Родитељски додатак (1) Члан 14. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) Чланом 14. ст. 1. и 4. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) предвиђено је да родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом: ● да је држављанин Републике Србије, ● да има пребивалиште у Републици Србији, ● да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање, као и ● да непосредно брине о детету за које је мајка поднела захтев, чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску породицу или дата на усвојење, и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења. Ставом 5. истог члана је предвиђено да ће се право изузетно признати и уколико је дете претходног реда рођења смештено у установи због потребе континуиране здравствене заштите и неге, односно ако постоји оправдан разлог за смештај детета претходног реда рођења са сметњама у менталном развоју степена теже или тешке менталне ометености, с тешким телесним обољењима и оштећењима, као и са вишеструким сметњама у развоју, а по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за социјална питања. Увидом у списе предмета утврђено је да је Ј. В. захтев за остваривање права на родитељски додатак за треће дете, рођено 12. 11. 2015. године, поднела 4. 12. 2015. године.
На основу уверења Центра за социјални рад утврђено је да се именована непосредно брине о детету за које је поднела захтев, да није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења, али да је друго дете по редоследу рођења, мал. К. В. рођена 14. 1. 2013. године, смештена у установу социјалне заштите Дом за децу ометену у развоју а у току је и поступак њеног усвојења. На основу приложене документације, прибављене службеним путем од Службе дечије заштите – Градске управе Шабац, утврђено је да су родитељи малолетне К. В. 1. 2. 2013. године поднели захтев за смештај детета у установу социјалне заштите и дали изјаву да нису спремни да се брину о новорођеном детету с Дауновим синдромом, а такође се и сагласили да се мал. дете стави под привремено непосредно старатељство Центра за социјални рад, уз наводе да не желе да учествују у битним питањима о животу детета, већ да одлуку о томе доноси старатељ који буде постављен. Интересовали су се за могућност да дају сагласност за усвојење мал. детета, али им је објашњено да мора да прође одређени временски период од рођења детета како би такву сагласност дали. Дана 8. 2. 2013. године мал. К. В. је решењем стављена под привремено старатељство наведеног Центра и одређен је привремени старатељ. Како није пронађена хранитељска породица која би на адекватан начин бринула о мал. детету, указано је на неопходност смештаја у неку од установа социјалне заштите у којој постоји медицински надзор, индикован и због постојања извесних здравствених проблема на виталном органу – срцу које захтевају редовно праћење. Смештај у неку од установа социјалне заштите реализовао би се након завршеног хоспиталног лечења. Мал. К. В. је од 12. 3. 2013. године на институционалном смештају у Дому за децу ометену у развоју под сталним старатељством Центра за социјални рад, родитељи су дали сагласност за усвојење, а утврђена је и општа подобност детета за усвојење. Имајући у виду наведено, а сходно одредби члана 14. Закона, мишљења смо да подносилац захтева не испуњава услове за остваривање права на родитељски додатак за треће дете по редоследу рођења, будући да је дете претходног реда
рођења смештено у установу социјалне заштите, а при томе није реч о ситуацији предвиђеној ставом 5. поменутог члана. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 011-00-00075/2016-13, од 2. 2. 2016)
Родитељски додатак (2)
Напомена редакције: Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (01/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.
85 lege artis ● maj 2016.
Члан 14. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) Чланом 14. ст. 1. и 4. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/09) предвиђено је да родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанин Републике Србије, да има пребивалиште у Републици Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање, као и да непосредно брине о детету за које је поднела захтев, чија деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску породицу или дата на усвојење, и која није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења. Ставом 5. истог члана предвиђено је да ће се право изузетно признати и уколико је дете
претходног реда рођења смештено у установу због потребе континуиране здравствене заштите и неге, односно ако постоји оправдани разлог за смештај детета претходног реда рођења са сметњама у менталном развоју степена теже или тешке менталне ометености, с тешким телесним обољењима и оштећењима, као и са вишеструким сметњама у развоју, а по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за социјална питања. Увидом у списе предмета утврђено је да је М. Ч. захтев за остваривање права на родитељски додатак за друго дете, рођено 12. 11. 2015. године, поднела 16. 12. 2015. године, уз сву неопходну документацију. Као доказ да се непосредно брине о детету за које је поднела захтев, затим да јој деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску породицу или дата на усвојење, те да није лишена родитељског права у односу на децу претходног реда рођења, именована је у складу са Законом, приложила Уверење Центра за социјални рад од 10. 12. 2015. Чињеница да је прво дете по редоследу рођења, пресудом општинског суда од 10. 11. 2008. године, правноснажном од 12. 12. 2008. године, поверено оцу на самостално вршење родитељског права, није сметња за остваривање права за родитељски додатак за друго дете именоване, а имајући у виду податке из поменутог Уверења. Сходно наведеном, мишљења смо да именована испуњава Законом прописане услове за остваривање права на родитељски додатак за друго дете по редоследу рођења. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, бр. 183-00-00052/2016-13, од 2. 2. 2016)
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Како захтев за рефундацију исплаћених средстава није поднет пре брисања субјекта из регистра АПР-а и гашења рачуна, власник је изгубио ово право.
КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
86
Кривично дело противправног лишења слободе из члана 132. Кривичног законика у судској пракси У тексту који следи исцрпно анализирамо биће кривичног дела противправног лишења слободе у свим његовим појавним облицима, уз навођење карактеристичних судских одлука које доприносе његовом правилном разумевању Драган У. Калаба заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку
К
sudski.postupci@legeartis.rs
ривично дело противправног лишења слободе правно је регулисано у члану 132. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14, у даљем тексту: КЗ), а у Глави 14. под називом „Кривична дела против слободе и права човека и грађанина”. Кад је реч о овом кривичном делу, најпре, треба указати на практичну страну и директну повезаност кривичног законодавства и основних начела Устава Србије. Заштитни објекат овог кривичног дела јесте једна од основних слобода човека, а то је слобода кретања, као битан сегмент личних слобода човека и грађанина, што је подигнуто и на ниво уставне категорије Републике Србије и, наравно, регулисано и у међународноправним документима који обухватају ову материју. Слобода кретања је основно опредељење човека да се креће како у оквиру једног места тако и до других места, а такође и да се у њима задржава према својој вољи и нахођењу. Будући да је наведено лично право подигнуто на ниво уставне категорије, то надаље значи да се човеку може ограничити или одузети слобода кретања само под условима предвиђеним у закону (на пример, ради вођења кривичног поступка – кривичним законодавством,
ради спречавања ширења заразних болести – здравственим прописима, у циљу заштите јавног поретка и одбране земље – прописима у вези са одбраном и Војском Србије). Наравно, врло важан степен заштите и гаранције слободе кретања постиже се и кривичноправном заштитом. Наведено кривично дело има свој основни облик (ст. 1), три квалификована облика (ст. 2, 3. и 4) и одређеност кажњавања за покушај дела (ст. 5). Основни облик (члан 132. ст. 1. КЗ-) гласи: „Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања казниће се...” Први квалификовани облик (члан 132. ст. 2. КЗ-а) гласи: „Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења, казниће се...” Други квалификовани облик (члан 132. ст. 3. КЗ-а) гласи: „Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од 30 дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице, казниће се...” Трећи квалификовани облик (члан 132. ст. 4. КЗ-а) гласи: „Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе, казниће се...” У члану 132. ст. 5. КЗ-а предвиђена је могућност да се кажњава за извршење покушаја овог кривичног дела, али из ст. 1. тога члана.
87 lege artis ● maj 2016.
Под одузимањем или ограничењем слободе кретања подразумева се активност учиниоца којом се другом створи таква ситуација да или не може да се креће (на пример, везивање за стуб, везивање ногу) или не може слободно да се креће (на пример, затварање у просторији и др.). Под затварањем се подразумева онемо гућавање другог лица да изађе из затвореног простора или како се то често обичним речником каже, када неко некога „закључа”. То се може остварити тако што се врата просторије у којој се друго лице налази закључају или се пред вратима постави стражар који онемогућава затвореном лицу да изађе. Под држањем другог лица затвореним подразумева се, најпре, да је то лице испрва затворено, а да му је затим од стране учиниоца продужено такво стање затворености. То би биле класичне ситуације у којима неко лице остаје у притвору, а притвор му је на основу правноснажне судске одлуке истекао или је на издржавању казне затвора остао дуже него што је то судском одлуком одређено. Одузимање или ограничење слободе кре тања може се извршити и на други начин који напросто „скроји” живот и касније понуди судска пракса, а као што су случајеви везивања лица за ноге и руке, одузимање вештачких помагала која му служе при кретању, одузимање одеће и обуће од лица које остаје наго, хипноза, склањање мердевина са зида спрата куће, па лице не може да сиђе на земљу и сл. Одузимање или ограничење слободе кретања мора бити противправно, што представља основно обележје овог кривичног дела. Само законом се може ограничити или одузети слобода кретања (на претходно наведен начин), што представља основ за искључење против правности, док су у свим осталим случајевима такве радње противправне. У пракси се дешавају ситуације да неко буде лишен слободе у нужној одбрани или
крајњој нужди, или се слободе лишава душевно болесно лице опасно за околину, па тада нема противправности као нужног елемента овог кривичног дела. Честа је и ситуација када родитељ у циљу преваспитања дете затвара у собу и брани му да излази у град у касним ноћним сатима, па ни ту нема противправности, под претпоставком да том приликом није учињено неко друго кривично дело. Дакле, у сваком конкретном случају одузимања или ограничења слободе кретања мора се утврдити да ли је постојао општи или посебан основ искључења противправности. Кривично дело противправног лишења слободе из члана 132. КЗ-а је трајно кривично дело. Последица дела је проузроковање стања одузимања или ограничења слободе кретања и дело постоји док такво противправно стање не престане. Наравно, само трајање таквог стања (и његова дужина у данима), не сматрају се битним елементом за ст. 1. овог члана, међутим, ово стање не може трајати дуже од тридесет дана, јер се тада основни облик овог дела претвара у свој квалификовани облик. То надаље значи да дужина трајања противправног стања, а у оквиру периода од тридесет дана, може бити околност од значаја при одмеравању казне. Извршилац кривичног дела из члана 132. ст. 1. КЗ-а може бити свако лице, а за његово извршење потребан је умишљај учиниоца који се огледа у свести о лишењу слободе кретања и о томе да се радње предузимају противправно. Квалификовани облик предвиђен у члану 132. ст. 2. КЗ-а има своја два нужна елемента. Први је својство извршиоца, а то је службено лице, те у тој ситуацији треба имати у виду садржину тог појма предвиђену у члану 112. тач. 3) КЗ-а који се односи на значење израза у виду појма службеног лица. Други елемент се односи на предузету радњу тог лица, а то је злоупотреба положаја или овлашћења, што треба узети на начин како је предвиђено у кривичном делу злоупотребе службеног положаја из члана 359. ст. 1. КЗ-а (а који се односи на службено лице). У том смислу, овакву правну ситуацију треба решити само кроз кривично дело противправног лишења слободе из члана 132. ст. 2. КЗ-а, а не кроз стицај тог кривичног дела
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Основни облик кривичног дела из члана 132. ст. 1. КЗ-а има основне елементе: 1) одузимање или ограничење слободе кретања; 2) противправност радњи; 3) затварање другог, његово држање затвореним или на други начин противправно одузимање или ограничавање његове слободе кретања.
КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
88
и кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359. ст. 1. КЗ-а, јер се ради о тзв. привидном идеалном стицају. Наравно, код овог кривичног дела умишљај треба да обухвата свест у односу на противправно лишење слободе и свест да радње тог кривичног дела предузима службено лице. Квалификовани облик предвиђен у члану 132. ст. 3. КЗ-а постоји ако је: 1) противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана; 2) радња противправног лишења слободе извршена на свиреп начин; 3) пасивном лицу услед тога тешко нарушено здравље; 4) код пасивног лица су услед тога наступиле друге тешке последице. Код првог елемента кривичног дела из члана 132. ст. 3. КЗ-а нужно је да противправно стање лишења слободе пасивног субјекта траје дуже од тридесет дана. Тада се такво стање рачуна од дана лишења слободе, односно одузимања или ограничења слободе кретања, па до момента кад је престало такво противправно стање. За други елемент кривичног дела из члана 132. ст. 3. КЗ-а нужно је да је противправно лишење слободе „вршено” на свиреп начин. Свиреп начин поступања треба прихватити у смислу садржине истог елемента, али код кривичног дела тешког убиства из члана 114. ст. 1. тач. 1) КЗ-а. Свирепост је у ствари мучење, под којим се подразумева наношење већих активних психичких и физичких болова оштећеном лицу. Умишљај учиниоца код овог кривичног дела, у односу на елементе трајања таквог стања дуже од тридесет дана и вршења на свиреп начин, мора да обухвати и свест да такво стање траје дуже од тридесет дана и да је исто вршено на свиреп начин. Исти квалификовани облик из члана 132. ст. 3. КЗ-а односи се на пасивно лице коме је „услед тога” тешко нарушено здравље или су код њега наступиле друге тешке последице. Тешко нарушење здравља је проузроковање неког тешког телесног или душевног обољења лица или пак неког његовог органа. Дакле, такво нарушење треба да је тешко, а то се мора утврдити вештачењем од стране вештака медицинске струке. То даље значи да ако не постоји „тешко”
нарушење здравља, већ „обично”, тада постоји основни облик кривичног дела из члана 132. КЗ-а и неко друго кривично дело, на пример, тешка телесна повреда. Друге тешке последице настале код оштећеног резултат су могућих животних ситуација и као такве се морају решити у сваком конкретном случају. То би, на пример, биле: тешка повреда части и угледа, настали поремећаји у породичним односима, однос између оштећеног и његових родитеља или старатеља који су поремећени и друго. У случају насталог тешког нарушења здравља оштећеног или кад су код њега наступиле друге тешке последице, а предвиђене у члану 132. ст. 3 КЗ-а, говоримо о делу са квалификованом последицом, па у односу на такву последицу треба да постоји нехат учиниоца. Такве квалификоване последице треба да настану, произађу из противправног лишења слободе, а у противном постојао би стицај кривичних дела. Најтежи облик овог кривичног дела, предвиђен у члану 132. ст. 4. КЗ-а, односи се на наступање смрти код лица које је противправно лишено слободе. Тада, а да би постојао овај облик кривичног дела, мора бити извршено прво, основно кривично дело предвиђено у члану 132. ст. 1. КЗ-а, и квалификовани облик предвиђен у члану 132. ст. 3. КЗ-а, а наступање смрти код оштећеног не долази у обзир када је извршилац дела службено лице. Наравно, између противправног лишења слободе и смрти треба да постоји узрочни однос, а законодавац употребљава речи „ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт...” Другим речима, смрт оштећеног је последица трајања лишења слободе, а не околност која је настала приликом лишења слободе, јер би се такве правне ситуације решиле кроз институт стицаја кривичних дела. За овај облик кривичног дела код учиниоца треба да постоји умишљај у односу на предузете радње предвиђене у ст. 1. и 3. члана 132. КЗ-а, а у односу на смрт оштећеног мора да постоји нехат. У члану 132. ст. 5. КЗ-а предвиђена је могућност постојања покушаја кривичног дела, али у односу на ст. 1. члана 132. КЗ-а. Законодавни разлог је јасан – у питању је „осетљиво” кривично дело које задире у слободе и права човека и грађанина, као уставне категорије, па иако је за основни
3) службеним лицем као битним елементом кривичног дела из члана 132. ст. 2. КЗ-а; 4) нарушењем здравља као битним елементом кривичног дела из члана 132. ст. 3. КЗ-а; 5) свирепошћу као битним елементом кривичног дела из члана 132. ст. 3. КЗ-а; 6) смрћу оштећеног као битним елементом кривичног дела из члана 132. ст. 4. КЗ-а; 7) кривичним делом из члана 132. КЗ-а и применом института кривичнопроцесног права; 8) кривичним делом из члана 132. КЗ-а и стицајем кривичних дела; 9) кривичним делом из члана 132. КЗ-а и применом института општег дела Кривичног законика.
1. Одузимање или ограничење слободе кретања као битни елемент кривичног дела Случај #1
(Пресуда Првог општинског суда у Београду К 812/04 од 27. септембра 2004. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 3341/04 од 29. децембра 2004)
Случај #2 Уколико се на основу свих доказа утврди да је лицу одузета или ограничена слобода кретања, сматраће се да су испуњени услови за постојање кривичног дела противправног лишења слободе. Пресудом првостепеног суда окривљени је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 132. ст. 1. КЗ-а. У жалби Јавни тужилац указује на повреду Кривичног закона наводећи да из одбране окривљеног и исказа оштећене произилази да оштећена иако јој окривљени није бранио да изађе из његовог стана, јер стан није држао закључан, из страха да је не туче, при покушају напуштања стана није смела да изађе из истог и да је због тога њена слобода била ограничена, те да је учинилац извршио наведено кривично дело. Имајући у виду наведено, излазак из стана у конкретном случају није онемогућен активним радњама окривљеног. Када је код оштећене
постојао страх да ће поново бити тучена од окривљеног ако покуша да изађе из стана, не значи да је њено слободно кретање било онемогућено. (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 3806/13 од 15. октобра 2013)
Случај #3 Када окривљени двема малолетницама жицом веже руке и натера их да са њим пођу до друге улице, он им је на тај начин одузео слободу кретања. (Пресуда Другог општинског суда у Београду К 794/89 од 30. октобра 1990. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 113/92 од 18. фебруара 1992)
Случај #4 Учинилац који оштећену употребом силе и против њене воље угура у аутомобил и одвезе са собом на место на које она није имала намеру да иде, ограничава слободу њеног кретања, па на тај начин врши кривично дело противправног лишења слободе. (Пресуда Вишег суда у Нишу Кж 435/10 од 21. априла 2011)
Случај #5 За постојање кривичног дела противправног лишења слободе из члана 63. ст. 1. КЗРС-а (сада члан 132. КЗ-а) није потребно да оштећени буде апсолутно лишен слободе кретања, већ је
89 lege artis ● maj 2016.
Окривљени је одузео слободу кретања оштећеној на тај начин што ју је пратио и са њом ушао у лифт, након чега је од ње захтевао да му покаже груди, а када је оштећена у више наврата покушавала да изађе из лифта, ногама и рукама је блокирао врата спречавајући је да изађе.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
облик кривичног дела предвиђена казна затвора до три године, покушај кривичног дела је могућ и кажњив је. Кривично дело противправног лишења слободе из члана 132. КЗ-а „животно” је врло занимљиво и „осетљиво”, па ћемо ради бољег упознавања са њим, у наставку излагања навести карактеристичне судске одлуке у вези са: 1) одузимањем или ограничењем слободе кретања као битним елементом кривичног дела из члана 132. ст. 1. КЗ-а; 2) умишљајем и противправношћу као битним елементима кривичног дела из члана 132. ст. 1. КЗ-а;
КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ
довољно да се ради о онемогућавању кретања изван одређеног затвореног простора, да се није могао слободно кретати, односно напустити затворен простор.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
90
(Пресуда Окружног суда у Чачку К 43/05 од 6. фебруара 2006. и Пресуда Врховног суда Србије у Београду Кж 744/07 од 15. маја 2007)
Случај #6 Одузимање слободе кретања може се састојати и у томе што су окривљени наоружани ушли у кућу оштећеног, оборили га на под, везали њега и његовог оца, па напуштајући кућу, закључали врата за собом и оставили их везане. (Пресуда Петог општинског суда у Београду К 691/95 од 23. новембра 1995. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1082/96 од 21. новембра 1996)
Случај #7 Када се оштећеном ограничи слобода кретања и на „други начин” окривљени су извршили кривично дело противправног лишења слободе из члана 132. ст. 1. КЗ-а. Пресудом првостепеног суда окривљени су оглашени кривим због кривичног дела противправно лишење слободе из члана 132. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а.
И по оцени другостепеног суда окривљени су предузели радње кривичног дела због којег су оглашени кривим без обзира на чињеницу што је оштећени у аутомобил добровољно ушао, јер ово кривично дело постоји када се слобода кретања ограничава на тај начин што се неко спречава да се вољно креће, што се некоме ограничава слобода кретања на тај начин што се без пристанка и воље одвози на разна места, а што је конкретно био случај са оштећеним. (Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу К 86/08 од 21. новембра 2008. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 111/09 од 18. маја 2009)
Случај #8 Када окривљени као саизвршиоци, оба оштећена лица затворе у сутеренске просторије једног од окривљених, претећи им да их неће пустити из просторије док им не признају ко је обио кућу једног од њих, тада су свесни да онемогућавају слободу кретања оштећених, да би добили одређене информације на недозвољен начин, тиме су извршили кривично дело противправно лишење слободе из члана 132. ст. 1. КЗ-а. (Пресуда Основног суда у Чачку К 94/14 од 26. августа 2014. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 253/14 од 15. октобра 2014)
2. Умишљај и противправност као битни елементи кривичног дела из члана 132. ст. 1. КЗ-а Случај #1 Код појединих кривичних дела противправност је узета у законски опис дела као елеменат бића кривичног дела (противправно, неовлашћено, самовласно, незаконито и сл.) како би се јасно разликовали случајеви када је одређена радња допуштена, од случајева када она није допуштена, тако да противправност као елеменат из бића тог кривичног дела мора бити обухваћена свешћу учиниоца као одлучна чињеница која у пресуди мора бити образложена. (Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 28/2000)
Случај #2 У радњама оптужене нема елемената противправности када је након неопаженог уласка оштећеног у службене просторије исте није хтео да напусти, па је оптужена закључала улазна
врата и отишла да обавести полицију, па у тој ситуацији се има ослободити од оптужбе применом члана 355. тач. 3) ЗКП-а да је извршила кривично дело противправног лишења слободе из члана 132. ст. 1. КЗ-а. (Пресуда Општинског суда у Гучи К 95/07 од 12. децембра 2007. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 151/08 од 14. марта 2008)
Случај #3 Кривично дело противправно лишење слободе из члана 132. ст. 1. КЗ-а може се извршити само са умишљајем који мора да обухвата свест окривљеног да друго лице лишава слободе затварањем или држањем затвореног у просторији и свест о противправности дела. Изрека првостепене пресуде је нејасна па је учињена битна повреда одредаба кривичног
(Пресуда Општинског суда у Гучи К 155/06 од 15. јануара 2007. и Решење Окружног суда у Чачку Кж 257/07 од 12. јуна 2007)
Случај #4 Уколико окривљени оштећеним лицима свесно ограниче слободу кретања уз употребу претње,
са циљем да добије одређене информације, узима се у обзир да је постојала свест о онемогућавању слободе кретања оштећених, чиме је извршено кривично дело противправно лишење слободе. (Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 253/14 од 15. октобра 2014)
Случај #5 Кривично дело противправно лишење слободе постоји само уколико су радње извршиоца предузете с намером да се другом одузме или ограничи слобода кретања. (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 1439/11 од 18. априла 2011)
3. Службено лице као битни елемент кривичног дела из члана 132. ст. 2. КЗ-а Случај #3
Противправно лишење слободе учињено од службеног лица може бити извршено или услед тога што није било законског основа за лишење слободе или је до лишења слободе дошло повредом Законом утврђеног правила поступања за лишење слободе.
Свако незаконито ограничење слободе кретања, па и оно које је учињено од стране органа унутрашњих послова у форми незаконитог принудног довођења, представља кривично дело противправно лишење слободе.
(Пресуда Првог општинског суда у Београду К 1210/03 од 22. октобра 2003. и Решење Окружног суда у Београду Кж 869/04 од 31. марта 2004)
Случај #2 Када инспектор МУП-а лиши слободе оштећеног који није затечен у извршењу кривичног дела или у било каквом противправном понашању и при томе користи службено оружје, службене лисице и представи се као радник МУП-а извршио је кривично дело из члана 63. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а (сада члан 132. ст. 2. КЗ-а), а том приликом је оштећени лишен слободе. (Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1463/00 од 20. септембра 2000)
(Пресуда Врховног суда Србије Кзз 23/76 од 25. маја 1976)
Случај #4 Околност да окривљени критичном приликом није био у униформи је без утицаја, поред неспорне чињенице да је и у тој ситуацији он на дужности. Такође је без утицаја околност што је заиста оштећена добровољно ушла у возило окривљеног, већ управо радње окривљеног након њеног уласка у возило, али првостепени суд не цени битну околност, а то је да је оштећена из возила искочила док је било у покрету. Када је окривљени саобраћајни полицајац, критичном приликом је био без униформе, примио у своје возило оштећену, држао је затворену, а оштећена је возило напустила
Одузимање или ограничење слободе кретања мора бити противправно, што представља основно обележје овог кривичног дела.
91 lege artis ● maj 2016.
Случај #1
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
поступка из члана 368. ст. 1. тач. 11) ЗКП-а, када је наведено да је „окривљени свестан свог дела ... и да је могао бити свестан”, па је имало места по службеној дужности, а поводом жалбе окривљеног укидању првостепене пресуде и враћање предмета првостепеном суду на поновно суђење.
КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
92
док је било у покрету, не може се прихватити закључак првостепеног суда да има места доношењу пресуде којом се окривљени ослобађа од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 132. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а, јер прво, окривљени није као саобраћајни полицајац злоупотребио службени положај с обзиром на то да није био на службеној дужности, и друго, оштећена је добровољно ушла у возило. (Решење Окружног суда у Чачку Кж 420/07 од 24. октобра 2007)
Случај #5 Када двојица оптужених као службена лица – милиционари искоришћавањем свог службеног положаја пресретну возило у коме се налази оштећени, па показујући му службене легитимације и уз претњу пиштољем принуде оштећеног да пређе у њихово возило, а затим га
одведу у стан трећеоптужене где су га држали противправно затвореног да би трећетужена наплатила од оца оштећеног свој дуг, чине кривично дело из члана 63. ст. 3. КЗРС-а (сада члан 132. ст. 2. КЗ-а). (Пресуда Петог општинског суда у Београду К 1070/94 од 16. марта 1995. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 2143/95 од 6. фебруара 1996)
Случај #6 Привођењем осумњиченог лица на информативни разговор и његово задржавање седам часова у просторијама Одељења унутрашњих послова не могу бити противправни када је то учинило овлашћено службено лице у складу са прописима ради откривања учиниоца кривичног дела. (Пресуда Окружног суда у Београду Кж 2717/97 од 27. јануара 1998)
4. Тешко нарушење здравља као битни елемент кривичног дела из члана 132. ст. 3. КЗ-а Случај #1 Када оптужени претходно нанесе оштећеној тешку телесну повреду опасну по живот (трајно оштећење важног органа, ока), па је затвори у собу три дана, не чини кривично дело противправно лишење слободе из члана 63. ст. 4. КЗРС-а (сада члан 132. ст. 3. КЗ-а). У конкретном случају, биће кривичног дела из члана 63. ст. 4. КЗРС-а је да се лицу које је лишено слободе противправно услед тога тешко наруши здравље, а што овде није случај, па се оптужени има ослободити од оптужбе, а жалба Јавног тужиоца је неоснована. (Пресуда Општинског суда у Чачку К 413/01 од 1.
новембра 2001. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 98/02 од 9. маја 2002)
Случај #2 Када оптужени држи оштећену затворену у изнајмљеној кући, па ова у једном моменту покушавајући да побегне успе да искочи преко терасе и приликом пада поломи ногу и задобије тешку телесну повреду, тиме чини кривично дело из члана 63. ст. 4. КЗРС-а јер је лицу које је противправно лишено слободе тешко нарушено здравље. (Пресуда Окружног суда у Београду К 459/98 од 24. фебруара 1999)
Извршилац дела из члана 132. ст. 1. КЗ-а може бити свако лице, а за његово извршење потребан је умишљај учиниоца који се огледа у свести о лишењу слободе кретања и о томе да се радње предузимају противправно.
5. Свирепост као битни елемент кривичног дела из члана 132. ст. 3. КЗ-а Случај #1
(Пресуда Врховног суда Србије Кж 200/52 од 26. фебруара 1952)
Случај #2
Случај #3 Када оптужени примењују силу ради сламања отпора, а затим када лице лишено слободе и даље наставе да туку, извршили су лишавање слободе на свиреп начин, а што је квалификовани облик кривичног дела противправно лишење слободе из члана 63. ст. 4. КЗРС-а (сада члан 132. ст. 3. КЗ-а). (Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1605/01 од 21. новембра 2001)
6. Смрт оштећеног као битни елемент кривичног дела из члана 132. ст. 4. КЗ-а Случај #1 Да би постојало кривично дело противправно лишење слободе из члана 63. ст. 4. КЗРС-а, радња одузимања слободе кретања мора да буде противправна одређеним прописима, па је у таквој ситуацији суд дужан да у образложењу пресуде наведе разлоге да ли постоји основ за одузимање слободе кретања оштећеног или не. Када окривљени – неуропсихијатар прими на преглед пацијента и констатује постојање душевног обољења, а потом изда упут за његово болничко лечење и принудно одвођење, што је и реализовано, тада првостепени и другостепени суд у својим пресудама којима је окривљени ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 63. ст. 4. КЗРС-а морају да наведу
разлоге да ли је принудно одвођење болесника у болницу учињено у складу са одредбама члана 10. Закона о здравственој заштити. (Пресуда Општинског суда у Крушевцу К 173/98 од 10. децембра 2001, Пресуда Окружног суда у Крушевцу Кж 526/02 од 26. фебруара 2002. и Пресуда Врховног суда Србије Кзз 5/04 од 30. марта 2004)
Случај #2 Кривично дело противправно лишење слободе из члана 132. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗ-а подразумева да се исто мора извршити са директним умишљајем који обухвата свест о противправности, као и постојање узрочне везе између смрти оштећене и лишавања слободе. (Пресуда Врховног суда Србије Кж 1135/07 од 6. новембра 2008)
93 lege artis ● maj 2016.
Према малолетнику коме је противправно одузета слобода кретања, свирепо је поступано када је окривљени, дошавши до сазнања да је код њега виђена његова одузета лична карта, пронашао га и наредио му да изађе, претио да ће
(Пресуда Четвртог општинског суда у Београду К 168/04 од 14. априла 2005. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 2299/05 од 7. октобра 2005)
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Начин одузимања слободе кретања употребом силе – принудом је елеменат који указује на опаснији вид противправног лишења слободе, а тај начин у конкретном случају је првостепени суд правилно оценио као свиреп и он представља квалификаторну околност из члана 150. ст. 1. КЗ (сада члан 132. ст. 3. КЗ-а). Доказима изведеним у току претреса произилази да су окривљени присиљавали оптећеног да каже ко је покрао бостан лицу ..., везали га канапом за руке и ноге, ударали шакама и ципелама по разним деловима тела, затим тако везаног, услед чега је морао ићи на коленима, потерали од куће, те недалеко од куће заменили му канап на рукама са бодљикавом жицом, и након тога га отерали у кућу лица ... где су га везали ланцем и оборили на земљу.
га тући док не призна где се налази његов новчаник, па га уз помоћ пријатеља другоокривљеног стрпао у возило и током вожње му ударао шамаре, викао на њега, тражио да му врати новчаник са личном картом, претио да ће га одвести у подрум, а по доласку на усамљену ливаду, наредио оштећеном да изађе из возила одбијајући да га пусти кући, наредио му да скине са себе сву одећу, што је малолетник морао да учини, па пошто је прегледао и није ништа нашао одбацио је, потом га тукао каишем, шутирао ногама, газио по леђима, све док није наишла патрола полиције.
7. Кривично дело из члана 132. КЗ-а и институти кривичнопроцесног права
КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ
Случај #1
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
94
Када решење о обустављању поступка против окривљеног постане правноснажно, он ће бити саслушан у својству сведока у поступку који буде настављен у односу на остале окривљене, док се на његовом исказу који је дао у истрази као окривљени не може заснивати пресуда, а иначе кривични поступак се водио против окривљених због кривичног дела противправно лишење слободе из члана 63. ст. 1. КЗРС-а. (Решење Окружног суда у Нишу Кж 359/07 од 17. априла 2007)
Случај #2 Када је у оптужном предлогу наведен опис радње извршења кривичног дела, тада није
имало места одбачају оптужног предлога од стране првостепеног суда сходно члану 441. ст. 1. у вези са чланом 274. ст. 1. тач. 1) ЗКП-а. Првостепени суд је својим решењем одбио оптужни предлог оштећеног налазећи да дела која су предмет оптужбе нису кривична дела, али суд не даје потпуне разлоге с обзиром на то да је изашао из овлашћења која има у смислу члана 441. ЗКП-а с обзиром на то да доказе уз оптужни предлог може да цени само ако су спроведене истражне радње и тада оптужни предлог може да се одбије само из разлога предвиђених у члану 274. ст. 1. ЗКП-а. (Решење Општинског суда у Чачку К 241/08 од 22. априла 2008. и Решење Окружног суда у Чачку Кж 523/08 од 20. августа 2008)
8. Кривично дело из члана 132. КЗ-а и стицај кривичних дела Случај #1 Кривично дело противправно лишење слободе може бити извршено у стицају са кривичним делом принуде када су учиниоци оштећеном одузели слободу кретања и држали га затвореног, па га тада силом принудили да каже адресу другог лица од кога су они имали потраживање.
у кафићу, показујући јој пиштољ принудио да седне у такси, па је одвео у стан пријатеља где је против њене воље држао затворену све до сутрадан у вечерњим часовима и за то време над њом извршио насилну обљубу, па је тиме поред кривичног дела силовања извршио и кривично дело противправно лишење слободе.
(Пресуда Четвртог општинског суда у Београду К 223/96 од 27. јануара 1997. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1718/97 од 30. јула 1997)
(Пресуда Окружног суда у Београду К 1562/04 од 31. марта 2005. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 880/05 од 7. јула 2005)
Случај #2 Када оптужени насилно одведу малолетницу у стан трећеоптужене где су је заједно затворили, па је трећеоптужена организовала њено подвођење, а добијени новац су делили, поред кривичног дела подвођења из члана 111. ст. 1. КЗРС-а извршили су и кривично дело противправно лишење слободе из члана 63. ст. 1. КЗРС-а. (Пресуда Окружног суда у Београду К 494/98 од 28. децембра 1998. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 1333/99 од 23. августа 2001)
Случај #3 Окривљени је противправно одузео слободу кретања оштећеној тако што ју је после сусрета
КОМЕНТАР АУТОРА На овом месту постављамо једно озбиљно питање: Шта је определило законодавца да квалификовани облик кривичног дела одреди управо бројем од 30 дана? Сматрамо да је то дугачак период, будући да, а што је чест случај у судској пракси, период противправног лишења слободе најчешће траје од свега неколико сати до неколико дана. У сваком случају, временски период који опредељује квалификовани облик наведеног кривичног дела морао би бити краћи.
Случај #4 Пресудом првостепеног суда окривљени су оглашени кривим због кривичног дела спречавање и ометање доказивања из члана 336. ст. 1. КЗ-а и кривичног дела противправно лишење слободе из члана 132. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, а пресудом другостепеног суда одбијене су жалбе бранилаца окривљених. Жалбеним наводима окривљени оспоравају пресуду првостепеног суда због повреде Кривичног закона указивањем да радње за које су оглашени кривим не могу бити квалификоване као два кривична дела и то из члана 336. ст. 1. КЗ-а и кривично дело из члана
132. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а с обзиром на то да се ради о идеалном стицају. Пошто кривично дело противправно лишење слободе садржи у себи кривично дело спречавање и ометање доказивања, односно представља специјални случај тог кривичног дела, жалбени наводи су неосновани јер се с обзиром на сама обележја кривичних дела очигледно ради о два различита кривична дела, тако да кривично дело из члана 132. ст. 1. КЗ-а насупрот жалбеним наводима садржи у себи обележја кривичног дела из члана 336. ст. 1. КЗ-а. (Пресуда Врховног суда Србије Кж 2004/08 од 23. октобра 2008)
95
Кривично дело противправно лишење слободе усмерено је против слободе и права човека и грађанина и због природе овог кривичног дела није могуће остварити продужено кривично дело противправно лишење слободе. (Пресуда Врховног суда Србије Кж 57/05 од 22. фебруара 2005)
Случај #2 У ситуацији када је оштећени затворен у гепеку путничког возила, а које је било у вожњи, тада је држан затворен, па су окривљени извршили кривично дело из члана 132. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а. Пресудом првостепеног суда окривљени су оглашени кривим због кривичног дела противправно лишење слободе из члана 132. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а, а пресудом другостепеног суда, првостепена пресуда је преиначена тако да су радње окривљених правно квалификоване као кривично дело
противправно лишење слободе из члана 63. ст. 1. КЗРС-а, а применом члана 5. ст. 2. КЗ-а с обзиром на то да се ради о блажем Закону јер је код кривичног дела из члана 63. ст. 1. КЗРС-а запрећена казна затвора до једне године, а код кривичног дела из члана 132. ст. 1. КЗ-а предвиђена је казна затвора до три године. (Пресуда Окружног суда у Чачку К 43/05 од 6. фебруара 2007. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 744/07 од 15. маја 2007)
Случај #3 Како је за кривично дело противправно лишење слободе из члана 132. ст. 1. КЗ-а предвиђена казна затвора до три године, а окривљени се због наведеног кривичног дела осуди на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, суд је дужан да у образложењу наведе разлоге за примену чл. 56. и 57. КЗ-а. (Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу К 205/09 од 8. октобра 2009. и Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 380/10 од 4. фебруара 2010)
lege artis ● maj 2016.
9. Кривично дело из члана 132. КЗ-а и примена института општег дела Кривичног законика Случај #1
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Најтежи облик овог кривичног дела, предвиђен у члану 132. ст. 4. КЗ-а, односи се на наступање смрти код лица које је противправно лишено слободе.
Нови Закон о оглашавању Имплементирајући искуства надзорних органа у примени прописа, нови Закон о оглашавању настоји да омогући одговарајуће алате инспекцијама, односно да обезбеди уређеније тржиште и јасна правила игре за све учеснике на њему. Осим тога, Законом су решена и одређена питања која нису била регулисана или су представљала проблем у досадашњој пракси
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
Душица Ђорђевић
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
96
дипл. правник, cамостални саветник у Министарству трговине, туризма и телекомуникација unakrsni.pogled@legeartis.rs
Н
ови Закон о оглашавању („Сл. гласник РС”, бр. 6/16, у даљем тексту: Закон) ступа на снагу осам дана од дана објављивања, а почиње са применом три месеца од ступања на снагу, тачније његова примена почиње у мају 2016. године. Оглашавање или рекламирање је легитимно средство које привредни субјекти користе како би побољшали свој економски положај увећањем профита кроз бољи пласман својих роба и услуга. У великој понуди, купцима, потрошачима и корисницима услуга потребно је представити нове производе и услуге и привући их да изаберу баш њих. Оглашавање је стара, важна и креативна делатност, без чије би се помоћи било јако тешко снаћи на модерном тржишту и направити прави избор међу стотинама понуђених робних марки. Закон о оглашавању („Сл. гласник РС”, бр. 79/05 и 83/14 – др. закон) представљао је добар први корак ка регулисању услова и начина оглашавања, као и права и обавеза оглашивача. У то време (2005. године) дигитализација је била у повоју, а могућности паметних телефона тек неслућене. Много тога се у међувремену променило код нас, у Европској унији, па и у свету, укључујући како саму праксу, тако и прописе из области оглашавања. Пропис који је усвојен у Скупштини представља одговор на ове промене и путоказ за сналажење у изазовима данашњице. С једне стране, оглашавање вероватно никада у
историји није било толико свеприсутно и доступно потрошачима, укључујући и осетљиве категорије грађана. С друге стране, показало се да неке ствари које су 2005. године биле нове и помало застрашујуће, попут упоредног оглашавања, не представљају баук, уколико су добро регулисане и ваљано контролисане. Преиспитана су одређена ограничења која више не служе сврси, а законски су решена и одређена питања која нису била регулисана или су представљала проблем у пракси. Имплементирајући искуства надзорних органа у примени прописа, Закон настоји да омогући одговарајуће алате инспекцијама, односно да обезбеди уређеније тржиште и јасна правила игре за све учеснике на њему. У припреми Закона узета је у обзир потреба заштите благостања свих потрошача, а нарочито осетљивих категорија, попут малолетника, возача и сл. С том намером, детаљно су регулисани обмањујуће оглашавање и ограничења оглашавања одређених производа, попут дуванских производа или алкохолних пића. Узети су у обзир ризици везани за појаву нових производа, попут електронских цигарета, као и специфичности модерних начина оглашавања, као што је интернет оглашавање. Закон детаљно регулише дозвољене и недозвољене начине, предмете и средства оглашавања, са суштинским циљем да обезбеди фер тржишну утакмицу и да на најбољи начин пружи заштиту грађанима Србије од преварних огласних порука или неодговарајућих огласних поступања у пракси. Закон би требало да представља интегрални део једног свеобухватног правног оквира, којим ће се на најбољи начин регулисати легитимно истицање предности одређених производа и обавештавање потрошача. Оглашавање
Хармонизација
Систематика закона
Уводне одредбе прописују предмет закона, дефиниције појмова: оглашавање, оглашивач, преносилац огласне поруке и огласна порука. Веома је важно да се одређује примена Закона на све облике оглашавања, односно независно од тога да ли се оно врши путем електронских медија, штампаних медија, интернета или тзв. outdoor оглашавања (билборди, плакати и сл.). Јасно је прописано да је оглашавање повезано искључиво са професионалном делатношћу продаје робе или услуга, а да се
Једна од најзначајнијих новина јесте декларација коју је неопходно поједноставити у погледу чувања огласне поруке и података о огласној поруци.
97 lege artis ● maj 2016.
Закон је усклађен са Директивом 2006/114/ЕЗ о обмањујућем и упоредном оглашавању, Директивом 2003/33/ЕЗ о хармонизацији закона, прописа и административних аката у вези са оглашавањем и спонзорством дуванских производа. Иако не постоји обавеза усклађивања, приликом израде овог закона коришћена је и Препорука ЕК из 2014. године која се односи на заштиту потрошача, играча и малолетника од online сервиса игара на срећу. Посредно, овај закон делом преноси и Директиву 2010/13/ЕУ о аудио-визуелним медијским сервисима у делу који се односи на аудио-визуелну комерцијалну комуникацију. Наиме, одредбе које су до сада биле у Закону о електронским медијима и уређивале аудио-визуелну комерцијалну комуникацију престале су да важе доношењем овог закона будући да је нови Закон детаљно уредио оглашавање у електронским медијима.
јавна обавештења која обављају државни органи, политичке кампање и огласне поруке личне природе не сматрају оглашавањем. Међутим, током јавне расправе и скупштинске расправе појавило се питање садржине поруке која није оглашавање у смислу овог закона, а тиче се јавних обавештења. С тим у вези, проширена је примена Закона и на садржину ових порука које не могу да буду у супротности са овим законом. Општа правила оглашавања прокламују слободу оглашавања, доношење пословних правила учесника у оглашавању, што подразумева доношење правила струке и контролу поштовања тих правила. У општа правила спадају и одредбе о обмањујућем и упоредном оглашавању. Ове одредбе транспонују Директиву о обмањујућем и упоредном оглашавању. Обмањујуће оглашавање је забрањено. Значај ових одредаба је двострук. Пре свега, бране се интереси примаоца огласне поруке (купци и потрошачи) од огласних порука које због обмањујућих информација које садрже у вези са робом или услугом или у вези са оглашивачем могу да утичу на њихову одлуку да нешто купе или не. Поред тога, штите се и савесни конкуренти јер се онемогућава да им се таквим оглашавањем нашкоди. За разлику од обмањујућег, упоредно оглашавање је дозвољено уз испуњење законом прописаних услова. Ови услови су кумулативни, што значи да уколико није испуњен било који од прописаних услова, сматраће се да постоји упоредно оглашавање. Тако, на пример, није дозвољена реклама која омаловажава робу или услугу конкурента. Санкција за обмањујуће и упоредно оглашавање је и управна и грађанскоправна. Наиме, прописани су прекршаји за обмањујуће и недозвољено упоредно оглашавање, али је дата могућност за свако правно или физичко лице чије су право или интерес угрожени оваквим
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
неспорно утиче на потрошаче, њихове изборе и економске одлуке у вези са куповином робе или услуга. Закон представља минимална, транспарентна и објективна мерила за све учеснике у овом процесу и треба да осигура правну сигурност за оглашиваче, али и заштиту прималаца огласних порука.
УНАКРСНИ ПОГЛЕД lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
98
оглашавањем, да поднесе тужбу надлежном суду и захтева престанак таквог оглашавања. Једна од најзначајнијих новина јесте декларација коју је неопходно поједноставити у погледу чувања огласне поруке и података о огласној поруци. Измене се односе на прецизно (numerus clausus) утврђивање садржине декларације (чиме се избегава потреба за детаљнијим регулисањем овог питања путем доношења посебног подзаконског акта, односно избегавају се евентуалне нејасноће при примени прописа). Садржина декларације се односи и на опис предвиђеног начина оглашавања (односно, навођење огласног средства – врсте медија путем којег се преноси огласна порука, те предвиђеног временског периода оглашавања – путем ког се утврђује трајање било какве евентуалне повреде). Разумевајући потребу за олакшаним спровођењем Закона од стране инспекцијских органа, огласна декларација не би требало да буде средство за спровођење прописа о заштити интелектуалне својине, трговине или неких питања изван опсега закона којим се регулише оглашавање. Разлози леже у нужности ефикасне примене, избегавајући бирократски формализам и захтевање података који нису релевантни или суштински потребни за спровођење Закона (чиме се аутоматски смањује потреба за управљањем опсежном документацијом за учеснике у поступку оглашавања, који морају да попуне и чувају изузетно велики број огласних декларација). Неспорно је да управним надлежним органима треба омогућити одговарајући увид у целокупан опсег потенцијалних кршења Закона, али при томе значајно смањити регулаторно оптерећење за оглашиваче и медије. Чување целокупног медијског плана оглашавања за сваку појединачну огласну поруку представља исцрпљујући додатни посао за пословање свих учесника у ланцу оглашавања, а суштински је непотребно из угла учинковитог спровођења прописа. Кад је реч о периоду чувања огласне декларације, односно саме огласне поруке, потребно је усклађивање ових критеријума. Имајући у виду динамичку природу оглашавања, природу декларације (као средства којим се, у интересу медија, омогућава да оглашивач преузме одговорност за своје поступање при
оглашавању), циљ целокупног правног оквира (у смислу ограничавања недозвољених утицаја на јавност путем оглашавања), односно неопходност брзе реакције ради сузбијања недозвољеног оглашавања, обавезни рок за чување овог документа од 30 дана по истеку периода оглашавања у потпуности је примерен, при чему не ограничава медије да дуже чувају огласне поруке за које процене да би могле бити спорне са становишта прописа (и на тај начин, индиректно преузму или не преузму одговорност за законито оглашавање). Коначно, имајући све наведене аспекте у виду, непоседовање декларације не треба да буде обавеза за медије која би се прекршајно санкционисала, већ заштита преносилаца огласне поруке од санкције која би могла да уследи ако је оглашавање противно закону. Зато је решење које је било у важећем закону било нужно променити на начин да одговорност буде на оглашивачу, али да преносилац огласне поруке уколико нема деклерацију, а огласна порука је противна Закону, ступа на место оглашивача у погледу одговорности и обавеза прописаних Законом.
Посебна правила и ограничења
Овај део Закона садржи највећи број одредаба и подељен је на три одељка. Први одељак чине правила о посебној заштити малолетника. Имајући у виду чињеницу да рекламе утичу на лица без довољног степена зрелости, која могу бити поводљива и подложна негативним утицајима, заштита деце и малолетника је од посебне важности у области оглашавања. Не само што се наставља континуитет традиције посебне регулативе претходног закона, што европске директиве посвећују пажњу овом питању, већ то представља и посебну дужност читавог друштва. Деца и малолетници се штите посебним рестрикцијама садржаја, начина и средстава оглашавања. Тако се забрањује злоупотреба недостатка искуства деце, онемогућавањем или отежавањем разликовања стварности и маште, као и обмањујуће оглашавање или вредносни судови о цени (с обзиром на то да већина деце није упозната са економским принципима). Резултат уметничких или моделарских активности, који се приказује у огласној поруци, мора одговарати просечном детету одређеног, истакнутог
Одредбе о оглашавању у електронским медијима преузимају одређене чланове Директиве 2010/13. Овде се регулише пласирање производа, телевизијско оглашавање и телевизијска продаја, као и време трајања оваквог оглашавања, прекидање програма ради емитовања реклама, као и емитовање реклама током трајања програма. Ове одредбе се изворно нису налазиле у Нацрту закона о оглашавању, али је накнадно извршено преузимање ових одредаба из Закона о електронским медијима. Међутим, имајући у виду потребу да се на целовит начин уреди оглашавање без обира на то где се оно врши, преузете су одредбе о аудио-визуелној комерцијалној комуникацији, односно ТВ оглашавању, ТВ продаји, пласирању производа и спонзорству из Закона о електронским медијима. Поред тих посебних правила, на оглашавање у електронским медијима, примењују се сва општа, као и посебна правила, с обзиром на предмет оглашавања.
Након што је у јавној расправи о Нацрту закона указано на проблеме који постоје у пракси, а односе се на оглашавања у програмима који се реемитују на територији Републике Србије, у члану 27. ст. 4. додата је одредба којом се дозвољава оглашавање у програмима који се реемитују на територији Републике Србије само ако је то оглашавање саставни део изворног програма, односно ако таквим оглашавањем није измењен или прекрајан изворни програм (прекинут ток сигнала). Реемитовање програма у Републици Србији предмет је Закона о електронским медијима. Наиме, овим законом је прописано да пружалац медијске услуге који реемитује програм на територији Републике Србије у складу са одредбама Европске конвенције о прекограничној телевизији тај програм емитује без прибављања претходног одобрења. Даље, овим законом је прописано да неће постојати реемитовање ако је изворни програм измењен (прекинут ток сигнала) објављивањем аудио-визуелне комерцијалне комуникације или другог програмског садржаја који није део изворног програма. Ово значи да уколико се изворни садржај прекраја на било који од наведених начина, то више није реемитовање, већ изворно емитовање програма и то више није прекогранични канал, већ домаћи и подлеже истом режиму као и домаћи канали (потребна му је дозвола и одобрење). У циљу додатне заштите извршена је напред наведена интервенција у Закону о оглашавању. Поред тога предвиђена је и прекршајна санкција чланом 78. ст. 1. тач 13). Приликом формулације ове одредбе коришћени су термини и формулације Закона о електронским медијима: ● члан 4, дефиниција реемитовања из Закона о електронским медијима: реемитовање означава
99 lege artis ● maj 2016.
узраста. Поред тога, предвиђени су и забрана у погледу оглашавања млека и друге хране и пића за одојчад, затим приказа малолетника у опасној ситуацији. У погледу оглашавања у образовним и васпитним установама, посебна пажња је посвећена школама, предшколским установама и сличним образовно-васпитним установама, у којима оглашавање није дозвољено, осим ради заштите општег интереса и интереса деце и малолетника. Други одељак садржи правила у погледу посебних начина оглашавања (електронски медији, билборди, штампа и сл.). Овај одељак подељен је на пододељке и то: ● оглашавање у електронским медијима, ● оглашавање у штампаним медијима, ● оглашавање на отвореним површинама, ● интернет оглашавање.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Непоседовање декларације не треба да буде обавеза за медије која би се прекршајно санкционисала, већ заштита преносилаца огласне поруке од санкције ако је оглашавање противно закону.
УНАКРСНИ ПОГЛЕД lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
100
преузимање и истовремено емитовање комплетних непромењених аудио-визуелних услуга комерцијалног или другог програмског садржаја без мењања и прекрајања, убацивања било којих других садржаја (прилози, рубрике, рекламе, огласи, репортаже); ● члан 74. прописује да медијску услугу пружа без претходно прибављеног одобрења, односно дозволе ако пружалац услуге реемитује програм на територији Републике Србије у складу са одредбама Европске конвенције о прекограничној телевизији; даље се прописује да реемитовање не постоји ако је изворни програм измењен (прекинут ток сигнала) објављивањем аудио-визуелне комерцијалне комуникације или другог програмског садржаја који није део изворног програма. Посебно се и детаљно уређује оглашавање на отвореним површинама, имајући у виду да оно није предмет посебних прописа. Као облици оглашавања на отвореним површинама (outdoor), јављају се сви видови истицања средстава за оглашавање (на пример, огласних паноа, плаката, дисплеја и сл.) на отвореној површини, односно површини која је у правном режиму јавне својине, као и на осталим површинама. Предвиђена је надлежност јединице локалне самоуправе у погледу уређења постављања огласних паноа (путем јавног конкурса), као и плаката. Осим тога, предвиђа се и право јединице локалне самопураве да одреди услове и начин оглашавања на јавном простору, а имајући у виду интерес заштите сигурности пешака, моторних возила, а нарочито интерес унапређења и очувања изгледа града и заштите културних споменика. За све облике оглашавања на површинама које нису у јавној својини, потребна је сагласност власника, односно лица које располаже одговарајућим правом или овлашћењем за давање такве сагласности. Интернет, као савремено средство комуникације, предстаља велики проблем за надзорне органе, а нарочито чињеница да се велики део сиве економије пребацио са улице на интернет. Из тих разлога, од суштинског је значаја одредити шта се сматра интернет оглашавањем и који су то пресудни критеријуми који се узимају у обзир приликом оцене да ли је огласна порука усмерена на примаоца из Србије.
Појам интернет оглашавања је прецизиран као оглашавање на интернет презентацији, друштвеној мрежи, апликацији, односно путем другог вида комуникације путем интернета, када из садржаја огласне поруке несумњиво произилази да је усмерена на примаоце огласне поруке из Србије, и да се роба или услуга која се оглашава може купити, односно испоручити на територији Републике Србије. Постављени су алтернативни услови који одређују када се сматра да је порука усмерена на примаоца из Србије и то: ● да се огласна порука упућује на адресу пословница где се може набавити роба/услуга која се оглашава (ако су у Србији), ● да огласна порука користи српски језик или домаћу валуту, или да огласна порука користи страни језик или страну валуту, али омогућава и српским држављанима набавку робе или услуге која се оглашава. Као карактеристични облици интернет оглашавања, наведени су банери, контекстуалне поруке и менији (на пример, pop-up поруке, графички кориснички интерфејси и сл.), специјализовани онлајн магазини и сл. Сва општа и посебна правила оглашавања, прописана овим законом, сходно се примењују и на интернет оглашавање. Наиме, дефинисање по категоријама сајтова (на пример, по националном домену) није ефикасно, а ни свеобухватно, и може довести до неједнаког поступања у суштински истим стварима, а лако би се могли избећи простом миграцијом на неки ненационални домен, попут .com, .net и сл. Одговор се опет мора потражити у садржини саме поруке, без обзира на платформу за дистрибуцију и без обзира на домен. Поступак инспекцијског надзора када је преносилац огласне поруке пружалац услуге информационог друштва има две фазе. Прва подразумева да ако у поступку инспекцијског надзора, надлежни орган утврди да је садржај огласне поруке, за чији садржај преносилац није одговоран, у супротности са одредбама овог Закона, наложиће решењем преносиоцу огласне поруке да такву поруку уклони и оставиће му за то примерени рок, који не може бити краћи од три нити дужи од осам дана, рачунајући од дана пријема решења. Уколико преносилац поступи
Као карактеристични облици интернет оглашавања, наведени су банери, контекстуалне поруке и менији, специјализовани онлајн магазини и сл.
101 lege artis ● maj 2016.
Оглашавање алкохола – за разлику од важећег закона који је делио алкохолна пића на пиво и вино, с једне стране, и друга алкохолна пића, с друге стране, сада је као критеријум поделе узет проценат алкохола до 20% и од 20% (овај проценат је узет упоредном анализом закнодавстава земаља ЕУ). Важећи режим оглашавања алкохолних пића у Републици Србији је веома стриктан у односу на земље чланице ЕУ. С тим у вези, урађена је позитивна дискриминација штампаних медија у односу на електронске медије. Наиме, дозвољено је оглашавање алкохола у штампаним медијима без ограничења, осим у онима који су намењени деци. У електронским медијима дозвољено је, као и до сада, рекламирање од 18 часова до 6 часова за алкохолна пића до 20%, а преко 20% дозвољено је оглашавање у периоду од 23 часа до 6 часова. Поред супстанцијалних одредби којима се уређује забрана, односно ограничење оглашавања алкохолних пића, разрађује се начин оглашавања и то путем забране приказивања употребе, односно опонашања употребе,
ради спречавања непосредног охрабривања њихове конзумације. Осим наведеног, начин оглашавања алкохолних пића детаљно је уређен забраном навођења, одобравања, охрабривања или позитивистичког асоцирања везаног за прекомерну употребу, усмереност на малолетнике, возаче или труднице, те повезивање са спортом. Није одобрено ни стављање у контекст лица која нису довољно зрела за одговорну одлуку о конзумирању алкохола. Изузетак који потврђује правило, наравно, представља оглашавање престанка, одвикавања и борбе против алкохолизма. Прописује се упозоравајућа порука, којом се упућује на забрану продаје малолетници ма и подсећа на одговорно конзумирање, чи ји ће облик и садржину прописати министар. Као облик упозорав ајуће поруке могуће је предвидети и посебан графички знак, чиме се истовремено остварује њена функција, али и економичност употребе простора. Прописана је забрана оглашавања дуванских производа, која је у сагласности са обавезама преузетим одговарајућом конвенцијом Савета Европе и Директивом 98/43/EЗ. Осим потпуне забране оглашавања, забрањено је поклањање дуванских производа потрошачима и истицање жига или друге ознаке. Једини предвиђени изузетак јесте излагање на продајном месту (укључујући угоститељски простор), у стручним часописима и средствима пословне комуникације и репрезентације. Слично као и код алкохолних пића, предвиђена је забрана приказивања пушења или опонашања истог, спонзорства ван позитивних прописа, и изузетка за оглашавање борбе против пушења. Новину представља и уређивање тзв. електронских цигарета, на које се сходно примењују правила о оглашавању дуванских производа.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
по решењу, поступак се ту завршава. Међутим, уколико не поступи по решењу, наступа друга фаза када се преносилац сматра одговорним за садржај огласне поруке и могу му се изрећи све мере које су предвиђене овим законом. Трећи одељак представљају посебна правила с обзиром на предмет оглашавања: ● оглашавање алкохолних пића, ● забрана оглашавање дуванских производа, ● оглашавање игара на срећу, ● наградне игре, ● здравствене изјаве, ● забрана оглашавања дроге и других психоактивних супстанци, ● ограничење оглашавања порнографије, ● ограничење оглашавања наоружања и војне опреме.
УНАКРСНИ ПОГЛЕД
Сва здравствена, лековита и нутритивна својства морују бити заснована на одговарајућим научним или стручним налазима, односно такво својство и изјава морају бити потврђени и одобрени у складу са посебним прописима.
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
102
Оглашавање игара на срећу – релевантна питања у области оглашавања игара на срећу уређена су на основу садржаја оглашавања, чиме се контролишу било какви штетни ефекти, односно заблуде прималаца огласних порука у односу на игре на срећу. Заштита осетљивих циљних група управо представља основни циљ самог Закона. Сходно томе, уређен је начин приказа садржаја оглашавања. Наградне игра и здравствене изјаве – због великог броја пријава грађана да су оштећени многобројним наградним играма и квизовима који се организују путем медија, предвиђено је да се приликом оглашавања ових садржаја јасно истакну правила игре, врста и висина награде и телефонска тарифа. Предвиђено је да сва здравствена, лековита и нутритивна својства морују бити заснована на одговарајућим научним или стручним налазима, односно такво својство, односно изјава морају бити потврђени и одобрени у складу са посебним прописима. Спонзорство представља посебну главу предлога Закона. На спонзорство, као посебан вид оглашавања, сходно се примењују општа правила о оглашавању. Истовремено, предвиђено је да спонзорство мора бити јасно означено и не сме да доводи у заблуду примаоца огласне поруке у погледу идентитета спонзора, спонзорисаног лица или активности, делатности спонзора, својстава њихових производа, њиховог утицаја и потенцијалних опасности по здравље. Ради заштите интегритета спонзорисаног лица, није дозвољено да спонзор ограничава креативну слободу спонзорисаног лица, односно да утиче на садржај спонзорисане активности,
уметничког, спортског или културног садржаја спонзорисане активности. С друге стране, предвиђена је заштита пословног угледа, имена, робног жига спонзора, од повреда које може да учини спонзорисано лице. Прописана су и посебна правила за спонзорисање од стране произвођача алкохолних пића и дуванских производа, усклађена са одговарајућим посебним правилима о оглашавању наведених производа.
Управна и судска заштита
Уређује се судска заштита за обмањујуће и упоредно оглашавање које је урађено сагласно Директиви о обмањујућем и упоредном оглашавању. Тако лице чије су право или интерес угрожени обмањујућим или упоредним оглашавањем, може да поднесе тужбу којом захтева да суд наложи прекид обмањујућег или недозвољеног упоредног оглашавања. Чак и ако обмањујуће или недозвољено упоредно оглашавање још није извршено, али је извесно да ће се то десити, и тада се може поднети тужба којом се захтева забрана таквог оглашавања. Ова врста заштите првенствено је намењена конкурентима који до сада нису имали могућност да се заштите од поступака који могу нанети штету њиховом угледу на тржишту. Прописане су управне мере и прекршајне санкције за повреде закона. Предвиђена је посебна мера за надлежне инспекцијске органе која им омогућава да, уколико у надзору утврде да се оглашавање врши супротно одредбама овог закона, решењем забране такво оглашавање и наложе отклањање неправилности, као и уклањање саме огласне поруке.
Kaлендар важења правних аката
● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио је на снагу 13. 2. 2016. године – примењује се од 13. маја 2016. године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године – одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона примењиваће се од 1. јуна 2016. године ● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступио је на снагу 13. 6. 2015. године
● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а ступио је на снагу 30. 12. 2014. године – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године
103 lege artis ● maj 2016.
– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ или се одложено примењују у целости или у делу:
Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора на њих имају искључиво претплатници на наш часопис
ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА
СТЕЧАЈ
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
104
П: Поднет је предлог за покретање стечајног поступка за (...) од стране једног већинског повериоца, конкретно, реч је о банци. За исто то потраживање (...) тужи банку и предмет се налази на апелацији. да ли (...), без обзира на то што је покренут предлог за стечај, може да под– несе и УППР уз договор са другим повериоцима и да тај УППР буде у предности код судије у односу на предлог за стечај, тј. да се прво разматра УППР и ако има основа да се поступи по њему? Да ли судија може да одбаци предлог за стечај уколико (...) то тражи из разлога што је парница за горе поменуто потраживање још у току? О: У сваком конкретном случају судија испитује испуњеност услова за реорганизацију и то да ли је то повољније за намирење поверилаца у односу на банкротство и да ли постоје економски оправдани услови за наставак дужниковог пословања (члан 155. Закона о стечају). Циљ стечајног поступка је колективно и сразмерно намирење поверилаца. План реорганизације се може поднети и након отварања стечајног поступка. По правилу, прво се разматра план реорганизације као могућност за окончање стечајног поступка. Када се потврди усвојени план реорганизације, сва потраживања се уређују искључиво према усвојеном плану реорганизације. Предлог за покретање стечајног поступка поверилац подноси у случају постојања трајније неспособности плаћања, непоступања по усвојеном плану реорганизације и уколико је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин. Уколико поверилац није доставио документацију која доказује његово потраживање и уколико предлог по обавештењу не
буде уређен, суд може да одбаци предлог сходно члану 57. Закона о стечају. Уколико предлог није одбачен, по отварању стечајни поступак се спроводи по службеној дужности. Према наводима упућеног питања може се претпоставити да се ради о претходном стечајном поступку у коме се утврђују разлози за покретање стечајног поступка из члана 11. Закона о стечају. У тој фази стечајни дужник може износити своје разлоге због којих сматра да предлог треба одбацити. У питању није прецизирано који је разлог због кога је покренут поступак стечаја. Према члану 7. Закона о стечају, поступак стечаја се спроводи према том закону, а на питања која нису уређена тим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак. ЗПП у члану 223. ст. 1. тач. 1) предвиђа у случају постојања претходног питања могућности да се поступак прекине уколико суд одлучи да сâм не решава претходно питање. Да ли ће суд сâм решавати претходно питање ствар је процене суда у сваком конкретном случају (члан 12. ЗПП-а). Одговор на питање да ли се због постојања парнице поводом оспореног потраживања банке може одбацити предлог за покретање стечајног постука зависи од тога да ли је постојање неизмиреног потраживања дужника према банци једини разлог за покретање стечајног поступка и које је доказе поверилац доставио уз предлог.
ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: Одредбом члана 7. ст. 1. тач. 13) ЗЈН-а пред– виђено је да се одредбе ЗЈН-а не примењују на услуге кредита без обзира на то да ли су у вези са продајом, куповином или преносом хартија од
П: Молимо вас за мишљење у вези са правом на коришћење годишњег одмора запосленог који је привремено удаљен с рада до правоснажног окончања кривичног поступка. У конкрет– ном случају, запослени је у марту 2015. године удаљен с рада. Основ за удаљење с рада била је првостепена пресуда кривичног суда којом је запослени оглашен кривим за дело (...). Запослени је у складу са чланом 167. Закона о раду удаљен с рада до правоснажног окончања кривичног поступка. Поступак је правноснажно окончан доношењем ослобађајуће пресуде и запослени је враћен на рад почев од 1. 4. 2016. године. По повратку у предузеће, запослени се обратио захтевом за коришћење годишњег одмора за 2014. и 2015. годину. Молимо вас за мишљење у вези са основаношћу поднетог захтева за коришћење годишњег одмора. У сваком случају, НЕСПОРНО ЈЕ ДА није било кривице на страни послодавца због некоришћења годишњег одмора. О: У конкретном случају, запослени има право да искористи други део годишњег одмора за
РАДНИ ОДНОСИ
105
П: У ЈКП (...) је у поступку рационализације рад– них места донет нови правилник о систематизацији. Према упутствима из ранијег периода, после нове систематизације треба анексирати све уговоре о раду. Питање је како формулисати анекс уговора о раду, када нема измене уговорених услова рада, јер запослени остају на истим радним местима? О: После нове систематизације потребно је сачинити Анекс Уговора о раду иако запослени остају на истим радним местима, из разлога што се променио тј. додао нови правни основ (на пример, Правилник о систематизацији).
lege artis ● maj 2016.
РАДНИ ОДНОСИ
2015. годину и годишњи одмор за 2016. годину, а нема право на коришћење годишњег одмора за 2014. годину и првог дела годишњег одмора за 2015. годину, с обзиром на то да је истекао законски рок до којег је запослени могао да користи први део годишњег одмора за 2015. и годишњи одмор за 2014. годину. Напомињемо да према мишљењу Министарства рада једино у случају запосленог који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности с рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и посебне неге детета – запослени има право да тај одмор у целини искористи до 30. јуна наредне године, што конкретно значи да би само у овом случају запослени имао право да цео одмор за 2015. годину искористи најкасније до 30. 6. 2016. године. У свим другим случајевима запослени губи право на коришћење првог дела годишњег одмора за 2015. годину и одмора за 2014. годину и раније године.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
вредности или других финансијских инструмената. Наручилац је у свом Финансијском плану планирао одређена средства за исплату камата на кредите које додељују пословне банке. Да ли је наручилац у обавези да за наведену услугу примени ЗЈН , односно да у Плану јавних набавки предвиди јавну набавку услуга – Исплата камата на кредите које додељују пословне банке и сходно томе спроведе поступак јавне набавке мале вредности? Или су се у конкретном случају стекли услови за примену члана 7. ст. 1. тач. 13) ЗЈН-а? О: Из постављеног питања није баш најјасније по ком основу се исплаћује камата. Ако је у питању исплата камата по закљученим уговорима о кредитима, онда и није реч о набавци, већ о преузетим финансијским обавезама из постојећих уговора. Ако је реч о новом кредиту, онда је то набавка услуге кредита и она се, сходно изменама и допунама ЗЈН-а, не набавља у поступку јавне набавке, али је сходно ст. 2. члана 7. ЗЈН-а наручилац дужан да поступа у складу са начелима из овог закона када набавља предметне услуге. У сваком случају, нема поступка јавне набавке.
ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: У току отварања понуда један члан Комисије је напустио отварање пре завршетка без потписа записника. Записник је уручен присут– ним понуђачима на отварању. Да ли наручилац може наставити поступак и донети Одлуку о додели уговора? О: Наручилац може наставити поступак уколико су записник потписала најмање три члана комисије или њихови заменици.
Подаци од значаја за рад пословних субјеката Износи личних примања запослених
табеле и узорци
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1. 2. 3. Регрес за коришћење годишњег одмора
Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 6) Закона о раду)
Плаћају се све пореске обавезе као на зараду
Отпремнина код одласка у пензију
Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (63.029 · 2 = 126.058)
Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 · 63.029 = 126.058 дин.)
Јубиларна награда
До висине утврђене општим актом послодавца
Неопорезиво до 18.331 динара годишње
Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла
До висине цене превозне карте у јавном саобраћају
Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.666 дин.
Накнада за исхрану у току рада
Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 5) Закона о раду)
Плаћају се све пореске обавезе као на зараду
Дневница за службено путовање у земљи
До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2) Закона о раду)
Неопорезиво до 2.201 дин. по дневници
Дневница за службено путовање у иностранство
У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тач. 3) Закона о раду)
Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник”, бр. 86/07, 84/14 и 84/15), а највише до 15 евра; за субјекте ван јавног сектора неопорезиво је до 50 евра
106 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно накнада за повећане трошкове рада на терену) уговором о раду
Плаћају се све пореске обавезе као на зараду
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1. 2. 3. Накнада трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог
Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима
За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 64.162 дин.
Солидарна помоћ породици у случају смрти пензионисаног радника
Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду
Неопорезиво до 64.162 дин.
Солидарна помоћ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице
До висине утврђене општим актом послодавца
Неопорезиво до 36.665 дин. по случају
Остале солидарне помоћи (чл. 120. тач. 1) Закона о раду)
До висине утврђене општим актом послодавца
Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%
Стипендије и кредити ученика и студената – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета
На начин утврђен општим актом послодавца
Неопорезиво до 11.000 дин. месечно
Стипендије и кредити ученика основних школа – када су родитељи запослени код послодавца
На начин утврђен општим актом послодавца
Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%
Зајам који послодавац исплаћује запосленима
Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца
Не опорезује се
Хранарине и стипендије које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови
Према прописима који уређују спорт
Неопорезиво до 9.166 дин. месечно
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Исплате разних видова помоћи запосленима
107 lege artis ● maj 2016.
Остала примања
табеле и узорци
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
108
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1. 2. 3. Накнада трошкова превоза сопственим путничким моторним возилом у службене сврхе
Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца
Не опорезује се до 30% цене 1 l бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.417 дин. месечно
Додатак за одвојени живот
Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду
Плаћају се све пореске обавезе као на зараду
Накнада трошкова смештаја на службеном путу
До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)
Неопорезиво до износа приложеног рачуна
Накнада трошкова превоза на службеном путовању
Признају се у целини према приложеним рачунима
Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају
Накнада трошкова смештаја и исхране за рад на терену (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. тач. 4) Закона о раду)
У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду
Не плаћају се пореске обавезе
Отпремнина при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по чл. 158. и 159. Закона о раду)
Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина
Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. ст. 1. тач. 18) Закона о порезу на доходак грађана)
наставак на следећој страни
→
ВРСТА ИСПЛАТЕ
ПО ЗАКОНУ О РАДУ
ПОРЕСКИ ТРЕТМАН
1. 2. 3. Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција, која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;
За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ
109 lege artis ● maj 2016.
2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;
Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. ст. 1. тач. 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова.
3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 · 63.029 = 378.174 динара). Стимулативне отпремнине при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)
Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
Једнократна новчана накнада запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Сл. гласник РС“ бр. 9/15, 84/15 и 19/16)
Плаћају се све пореске обавезе као на зараду
Корисни правни акти Предлог за обавезивање послодавца на измирење свих оброка које је пропустио да обустави и исплати – чл. 180. Закона о извршењу и обезбеђењу Предлог за обавезивање послодавца на измирење свих оброка које је пропустио да обустави и исплати – чл. 180. Закона о извршењу и обезбеђењу
табеле и узорци
OСНОВНОМ (ПРИВРЕДНОМ) СУДУ У
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
110
Предмет пословни број:
Извршни поверилац: „ матични број: , код Извршни дужник: „ матични број: , код
”,
, ПИБ
, ПИБ
банке ”, банке
(адреса), , текући рачун:
(адреса), , текући рачун:
ПРЕДЛОГ за обавезивање послодавца на измирење свих оброка које је пропустио да обустави и исплати Решењем о извршењу/Закључком о пленидби зараде Основног (Привредног) суда у Пословни број: , одређено је извршење ради наплaте потраживања извршног повериоца, и то пленидбом на 2/3 (1/2) зараде коју извршни дужник остварује код послодавца , те је наложено послодавцу извршног дужника да извршном повериоцу исплаћује заплењени део зараде, а дужнику је забрањено да овај део зараде наплати или њоме располаже, све док потраживање повериоца не буде у целини намирено. Наведено решење/закључак достављено је послодавцу извршног дужника дана године, те је доставом истог спроведена забрана на 2/3 (1/2) зараде.
наставак на следећој страни
→
Послодавац извршног дужника „ ”, (адреса), матични број: , ПИБ: , пропустио је да обустави и исплати по горе наведеном решењу/закључку следеће зараде: године, у износу од
динара
– 2/3 (1/2) зараде за месец
године, у износу од
динара
– 2/3 зараде за месец
године, у износу од
динара
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
– 2/3 (1/2) зараде за месец
– 2/3 зараде за месец
године, у износу од
динара.
111
Зато извршни поверилац предлаже да суд у смислу члана 180. Закона о извршењу и обезбеђењу, донесе следеће:
РЕШЕЊЕ
ОБАВЕЗУЈЕ СЕ послодавац извршног дужника да извршном повериоцу , измири све оброке које је пропустио да обустави и исплати према Решењу о извршењу/Закључку о пленидби зараде Основног (Привредног) суда у Пословни број: , и то:
У
дана
године
Извршни поверилац
Напомене Редакције: – Решење о обавезивању послодавца на исплату неисплаћених оброка не може се принудно спровести уколико послодавац по истом не поступи; – Предлог се може поднети у истом поступку у коме је одређено извршење пленидбом зараде извршног дужника, и то до окончања извршног поступка.
lege artis ● maj 2016.
Решење одређено у ставу првом изреке има дејство решења о пленидби зараде.
Одлукa о повећању основног капитала из нето имовине друштва (из нераспоређене добити)
табеле и узорци
На основу члана 307. Закона о привредним друштвима и члана Статута (пословно име привредног друштва), на предлог Надзорног одбора од године Скупштина акционара (пословно име привредног друштва) на седници одржаној дана године донела је
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
112
Одлуку о повећању основног капитала из нето имовине друштва (из нераспоређене добити)
1. Акционарско друштво (даље: друштво) издаје нове акције ради повећања основног капитала из нето имовине друштва, односно из нераспоређене добити. 2. Постојећи основни капитал друштва чини вредности по акцији.
комада обичних акција номиналне
3. Укупан износ повећања основног капитала из нераспоређене добити износи , номинална вредност једне акције износи , а издаје се укупно комада акција. 4. Емисија акција је затвореног типа, без обавезе објављивања проспекта за издавање акција. 5. Право на стицање акција по овој емисији имају акционари друштва који су на дан доношења ове одлуке као акционари друштва уписани у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности (даље: Централни регистар). Висина права на акције ове емисије сразмерна је броју акција које пре ове емисије поседује сваки акционар на дан доношења ове одлуке. 6. Акције су обичне и гласе на име. Акције носе ознаке (CFI код и ISIN број) које ће накнадно доделити Централни регистар. 7. Свака акција ове емисије даје акционару иста права у складу са законом, оснивачким актом и Статутом, а нарочито: – право учешћа у раду Скупштине и право гласа, – право на учешће у расподели добити, – право на део ликвидационе и стечајне масе, наставак на следећој страни
→
– право прече куповине акција из нове емисије и – право слободног располагања акцијама. годину, као
9. Регистрација и објављивање ове одлуке извршиће се у складу са одредбама Закона о привредним друштвима и закона о регистрацији у року од шест месеци од дана доношења. 10. Задужује се Управни одбор друштва да, у циљу спровођења ове одлуке, припреми Одлуку о издавању акција без јавне понуде ради претварања нераспоређеног добитка у основни капитал, и спроведе остале радње у складу са одредбама Закона о тржишту капитала. 11. Након уписа акција у Централни регистар њиховим власницима ће се дати извод из Централног регистра. 12. За све што није предвиђено овом одлуком непосредно ће се примењивати важећи законски прописи из ове области. 13. Ова одлука се објављује на огласној табли друштва.
www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs
8. Акције из ове емисије дају право на дивиденду за целу пословну годину у којој је донета ова одлука о повећању капитала.
113
Датум
Председник Скупштине друштва
lege artis ● maj 2016.
табеле и узорци
Захтев за одлагање плаћања дугованог пореза на рате
lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
114
О Н Т А Л П С Е Б И ИН НГ Г– –П ПР РО О
БЕСПЛАТНО
БЕСП Л А Т Н О и таблетима На вашим мобилним телефонима прописи Србије и Црне Горе. Поред тога, Инг-Про апликације садрже и: адресаре судова, 5) 5) +)B14 +)B14 46*13514 46*13514 ;.3.=6514) ;.3.=6514) 1 1 ;)*3.;14) ;)*3.;14) 7867191 7867191 #8*1D. #8*1D. 1 1 (85. (85. Државног правобранилаштва и градских правобранилаштава, 68. )-8.9)81 9<-6+) 8.7<*31A26, D)+56, 78)+6*8)513)B;+) 68. )-8.9)81 9<-6+) 8.7<*31A26, D)+56, 78)+6*8)513)B;+) министарстава, адвоката, преводилаца и;<4)A) тумача, јавних *.3./512) 41519;)89;)+) 41519;)89;)+) )-+62);) )-+62);) 78.+6-13)@) 78.+6-13)@) 1 1 ;<4)A) D)+51> D)+51> *.3./512) бележника, извршитеља, арбитара и миритеља, информације 10+8B1;.F) )8*1;)8) 1 4181;.F) 15=684)@1D. 6 5)D56+1D14 9)+.;6+)G14) 10+8B1;.F) )8*1;)8) 1 4181;.F) 15=684)@1D. 6 5)D56+1D14 9)+.;6+)G14) о најновијим саветовањима актуелности 26D) )2;<.3569;1 10 6*3)9;1 5)*)+21 26D) 68,)510<D.46 68,)510<D.46 )2;<.3569;1 која 10 организујемо, 6*3)9;1 D)+51> D)+51> 5)*)+21 из1 1 -8<,. -8<,. области јавних набавки и друге информације из области права 15=684)@1D. 10 6*3)9;1 78)+) 1 .265641D. 15=684)@1D. 10 6*3)9;1 78)+) 1 .265641D. и економије.
*. 0) 5-861- 46/.;. 78.<0.;1 +)B., 46*1356, *. 7312)@1D. 7312)@1D. 0) за 5-861- 78.<0.;1 с9 9 вашег +)B., 46*1356, Инг-Про апликације андроид46/.;. можете преузети мобилног ;.3.=65) 131 ;)*3.;) 7<;.4 )7312)@1D. ;.3.=65) 131 ;)*3.;) 7<;.4 )7312)@1D. телефона или таблета, путем апликације Playstore.
*. 0) 46/.;. 78.<0.;1 9 46*1356, ;.3.=65) Инг-Про апликације за Eпл можете преузети с вашег мобилног *. )7312)@1D. )7312)@1D. 0) 73
73 46/.;. 78.<0.;1 9 +)B., +)B., 46*1356, ;.3.=65) 131 ;)*3.;) 7<;.4 )7312)@1D. 131 ;)*3.;) 7<;.4 )7312)@1D. телефона или таблета, путем апликације Аpp Store.
Порези и акцизе
Радни односи и социјално осигурање
Грађанско право и судски поступци
Кривично право и судски поступци
Буџети и јавне набавке
Буџетско рачуноводство, рачуноводство и ревизија
Унакрсни поглед