045 lege artis jun 2016 by V. M.

СПЕЦИФИЧНОСТИ ПАРНИЦЕ У СПОРУ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

Број 45 ● јун 2016. ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

НОРМАТИВ У ПРОИЗВОДЊИ

ПРИВРЕДНИ СУДОВИ СТВАРНА НАДЛЕЖНОСТ СПОР МАЛЕ ВРЕДНОСТИ У СУДСКОЈ ПРАКСИ ...И ЈОШ ПОЈАМ И ПОЛОЖАЈ ЗАЛОЖНОГ ПОВЕРИОЦА

ПЛАЋАЊЕ ДУГОВАНОГ ПОРЕЗА НА РАТЕ

НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ У СУДСКОЈ ПРАКСИ БАНКАРСКА ГАРАНЦИЈА И БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ

Судски поступци Нове дилеме из oбласти трошкова парничног поступка

Рачуноводство

Порези

Радни односи

Исплата накнаде зараде за боловање преко 30 дана

Порески третман промета услуга без накнаде

Коришћење права на годишњи одмор

KONSALTING

Savetovanja

E L E K T R O N S K O

I Z D A N J E

Z A

P R A Ä&#x2020; E N J E

J A V N I H

N A B A V K I

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

KOMENTARI I ZAKONI U PRIMENI

K ATA L O G I Z D A N J A

Међу ауторима у овом броју...

Норматив је документ стручне службе који врло прецизно дефинише сваки елемент из којег се саставља производ. Овај документ има врло важну улогу код утврђивања стварних трошкова израде производа. Јован Беара председник Пословног удружења власника рачуноводствених агенција (УВРА)

Драгана Марчетић судија Првог основног суда и заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји

Изузетно је важно да суд у поступку претходног испитивања тужбе до завршетка првог рочишта за главну расправу правилно утврди вредност предмета спора, а самим тим и да ли спор спада у спор мале вредности.

Никола М. Јовановић порески саветник у консултантској кући EY (Ernst&Young) доо Београд

Једна од најчешћих ситуација у пракси јесте она у којој оснивач, односно запослени у друштву за личне потребе повремено употребљава аутомобил који је власништво привредног друштва.

У материји привредних спорова када су странке у спору привредни субјекти, тада је то једини и искључиви критеријум за заснивање надлежности привредног суда, без обзира на врсту спора који међу њима постоји.

Снежана Марјановић, судија Првог основног суда у Београду

Овакво мишљење Уставног суда заиста намеће обавезу дужнику да добро процени своју правну ситуацију и могућност да успе у спору. Смиљка Стојановић заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду

Може се рећи да се законодавац послужио помало непрецизним појмовима приликом прописивања последице кривичног дела – јасно је шта представља телесни интегритет, али спокојство и душевно стање су доста неодређени појмови.

Гордана Ајншпилер-Поповић судија Врховног касационог суда

3 lege artis ● ЈУН 2016.

Нејасно је зашто порески обвезник мора сâм да обрачунава камату на укупан дуг умањен за претходно уплаћене рате.

Бранислава Горавица члан Високог савета судства

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Владимир Скенџић, власник агенције за пружање књиговодствених услуга и аутор бројних чланака из области рачуноводства и финансија

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ВАЖЕЊА АКАТА –● Конвенција ступа на ПРАВНИХ снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

из прве руке

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

w w w . l e g e a r t i s . r s

ISSN 2406-1085

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача:

Горан Грцић Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник:

Владан Мирковић Сарадници:

Уредник рубрика Kaлендар важења правних аката/Порески календар:

Ана Фулетин Oрганизатор издања:

Оливера Бошковић Дизајн и обликовање часописа:

Маја Кесер Штампа:

Digital art, Београд Редакција:

Веле Нигринове 16а 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.

Будимо на вези Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs ● www.propisi.net ● www.facebook.com/IngProLegeArtis

5 lege artis ● ЈУН 2016.

мр Јован Чанак Бранислава Горавица Весна Филиповић Владимир Скенџић Гордана Ајншпилер-Поповић Драгана Марчетић Зорица Ловрић Јован Беара Никола М. Јовановић Смиљка Стојановић Снежана Марјановић

Из јунског издања нашег часописа посебно издвајамо два текста: један је о стварној надлежности привредних судова (стр. 72), а други о спору мале вредности приказаном кроз праксу привредних судова (стр. 85). Остајући у сфери Прописа у пракси, у овом броју доносимо и нови избор стручних мишљења за примену финансијских прописа, али и оних која се односе на коришћење права на годишњи одмор. Нипошто не пропустите први део дводелног ауторског текста на тему појма и положаја заложног повериоца, чији наставак доносимо у следећем броју. Из области рачуноводства говорићемо о утврђивању нормативa у производњи, о обрачуну и исплати накнаде зараде за боловање преко 30 дана, као и о поступању Пореске управе и пореског обвезника у поступку одлагања плаћања дугованог пореза на рате. У преосталом садржају првог летњег броја часописа разматрамо специфичности парнице у спору мале вредности, нова питања и дилеме из области трошкова парничног поступка, банкарску гаранцију у светлу пословања буџетских корисника, као и кривично дело насиља у породици кроз судску праксу. На терену пореске регулативе опсежно анализирамо порески третман употребе добара која су део пословне имовине пореског обвезника и промета услуга без накнаде. Уз незаобилазне рубрике Порески календар и Календар важења правних аката, подсећамо да је наш часопис доступан и на адреси: www.propisiupraksi.rs

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Година IV, број 45 јун 2016.

Владан Мирковић, главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs

У овом броју... БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА 8 Утврђивање нормативa у производњи 14 Поступање Пореске управе и пореског обвезника у поступку одлагања плаћања дугованог пореза на рате 22 Обрачун и исплата накнаде зараде за боловање преко 30 дана 30 Успостављање билансне равнотеже између имовине и капитала према Контном плану за буџетски систем БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

садржај

40 Банкарска гаранција у светлу пословања буџетских корисника

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Порези и акцизе 44 Употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника и промет услуга без накнаде као предмет опорезивања ПДВ-ом 51 Прописи у пракси: Примена финансијских прописа РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ 64 Прописи у пракси: Коришћење права на годишњи одмор СУДСКИ ПОСТУПЦи и привредно ПРАВО 72 Стварна надлежност привредних судова 79 Појам и положај заложног повериоца – део први 85 Прописи у пракси: Спор мале вредности у пракси привредних судова КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи 90

Кривично дело насиља у породици у судској пракси

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи 96 Специфичности парнице у спору мале вредности 105 Нова питања и дилеме из области трошкова парничног поступка

ПОРТАЛ ЧИТАЛАца

Табеле и узорци 116 Подаци од значаја за рад пословних субјеката

рубрике 3 4 5 29 62 70 89

Међу ауторима у овом броју... Из прве руке Уводна реч Календар догађаја Порески календар Преглед прописа ...донетих између два броја Календар важења правних аката

7 lege artis ● ЈУН 2016.

Корисни правни акти 120 ОЗ-7 попуњен 121 ОЗ-8 попуњен 122 ОЗ-9 наредно усклађивање - 1 123 ОЗ-9 наредно усклађивање - 2 124 ОЗ-10 за јуни 125 ОЗ-10 за јули 126 ОЗ-10 за август 127 ОЗ-10 за септембар 128 ОЗ-10 за октобар 129 ОЗ-10 за новембар 130 Пореска пријава о обрачунатом порезу самоопорезивањем и припадајућим доприносима на зараду/другу врсту прихода од стране физичког лица као пореског обвезника

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

114 Имате питање? Имамо одговор!

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Утврђивање нормативa у производњи Примена норматива за утрошак материјала у производњи није значајна само са пореског аспекта, већ и због утврђивања стварних трошкова једног производа, а све у циљу остваривања што мањих трошкова производње и заузимања што бољег положаја на тржишту Владимир Скенџић дипл. ек., власник агенције за пружање књиговодствених услуга и аутор бројних чланака из области рачуноводства и финансија racunovodstvo@legeartis.rs

бавеза правних лица и предузетника је да обављају обрачун трошкова и учинака без обзира на то да ли имају залихе недовршене производње и готових производа на крају обрачунског периода. Обрачун трошкова и учинака заснива се на Закону о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13), Правилнику о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14) и Међународним рачуноводственим стандардима МРС-2 и МРС-14. Приликом обрачуна трошкова и учинака, обавеза је производних друштава и радњи (који користе двојно књиговодство) да обрачун трошкова и учинака врше у класи 9 – Обрачун трошкова и учинака. Да би могли да врше распоређивање трошкова у оквиру класе 9, друштва и радње, сагласно члану 49. Закона о рачуноводству, својим општим актом утврђују начин процењивања залиха, односно утврђивање цене коштања залиха недовршене производње и готових производа. У општем акту (правинику о рачуноводству) потребно је утврдити документ за раздуживање репроматeријала (у даљем тексту: материјал) који се води на конту 101 или 910 – Материјал и који се назива норматив. На предлог производног сектора, овај докуменат усваја надлежни орган у правном лицу. Евидентирање производње врши се у класи 9, а за микро правна лица и предузетнике који немају залиха недовршене производње и готових производа, могуће је евидентирање у класи 1. Евидентирање производње није тема овог чланка. 1. Одлука о производном програму На почетку или у току свог почетног пословања друштва и радње који су регистровани и обављају производну делатност доносе одлуку о увођењу производа које ће производити и продавати на тржишту. Одлуци о производима претходе припремне радње за утврђивање оправданости или профитабилности производа који ће се појавити на тржишту. Код утврђивања цене коштања новог производа, као директан трошак, значајну ставку има материјал за производњу. Одређени производ састоји се од одређеног броја и количине материјала, а документ којим се утврђује утрошак основног материјала у производњу назива се норматив. 2. Норматив Нормом утрошка материјала одређује се потребна количина материјала за јединицу производа. Осим количина које се нормирају, у норматив се урачунавају и отпаци и губици материјала (рецимо, код сечења, обраде, топљења, претовара сипког материјала и сл.). Приликом утврђивања норматива материјала утврђује се и дозвољено расипање. За нормирање утрошка материјала могућа је примена три методе:

Технички сектор или служба у друштву, односно стручно лице, утврђују техничке карактеристике за сваки производ или полупроизвод, не улазећи у цену коштања тог производа. Дакле, стручна служба или лица утврђују прецизно одређене елементе за сваки производ, а ту су практично садржани сви материјали из којих се саставља неки производ. На темељу утврђеног норматива, комерцијална или финансијска служба утврђује набавну цену коштања материјала на тржишту и тако се добија цена коштања као директног трошка (преткалкулација производа). Норматив је документ стручне службе који врло прецизно дефинише сваки елемент из којег се саставља производ. Овај документ има врло важну улогу код утврђивања стварних трошкова израде производа тј. кад је производ завршен и стављен у магацин. Раздужење материјала са конта (рачуна) 101 или 910 – Материјал врши се искључиво по нормативу, а посредством радног налога на основу којег се вршила израда производа.

4. Утврђивање утрошка материјала у готовим производима Након што је завршена производња по радном налогу и готови производи су предати у магацин, потребно је утврдити колико је утрошено материјала у односу на утврђени (прописани) норматив. У пракси су могуће ситуације када се издаје више материјала у односу на норматив: (а) поједини материјал није имао одређени квалитет, па је уместо њега накнадно требован у производњу одређени материјал; неквалитетни материјали предложени су за отпис или за рекламацију од стране набавне службе према добављачу; (б) у току производње радници су непажњом уништили поједине материјале, па је извршено додатно требовање, а уништени материјал представља шкарт или отпад;

Као документ стручне службе који врло прецизно дефинише сваки елемент из којег се саставља производ, норматив има врло важну улогу код утврђивања стварних трошкова израде производа тј. кад је производ завршен и стављен у магацин.

9 lege artis ● јун 2016.

3. Издавање материјала из магацина Издавање материјала из магацина у производњу врши се на основу требовања које се базира на радном налогу за израду одређеног броја производа. Дакле, требовање материјала може да врши запослени из производње уз одобрење руководиоца. Издавање материјала из магацина темељи се искључиво на основу усвојеног норматива утрошка материјала.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

(1) производна метода – састоји се у мерењу утрошка материјала и количине производа током рада на изради производа; мере се непосредно уграђени материјали и отпаци; да би се добили поуздани подаци, производни процес мора бити добро организован; (2) експериментално-лабораторијска метода – служи за одређивање утрошка материјала за елементе производа од којих се израђује пробни производ (узорак); утрошак материјала за израду узорака повећава се за допуштено расипање или отпадак; (3) метода техничке евиденције – заснива се на мерењу материјала пре почетка израде производа и преосталог материјала након завршене израде производа и тако се добија основа за одређивање норме утрошка материјала; ова метода није прецизна, па се примењује на производе са малом количином материјала, као и за проверу постојећих норми.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(в) постоји могућност да су радници у производњи неовлашћено отуђили одређену количину материјала, па је и то разлог што се вршило накнадно требовање материјала; (г) постоји имогућност да је норматив лоше састављен, па је по том нормативу предвиђено мање материјала од стварног; овај разлог „лошег” норматива сасвим је могућ у пракси, те је стога потребно да након прве анализе утрошка материјала стручна служба или стручно лице предложе исправку норматива; (д) постоји могућност да је утрошено мање материјала у изради производа од предвиђеног по нормативу; кад дође до „лошег” норматива из овог разлога, потребно је да након прве анализе утрошка материјала стручна служба или стручно лице предложи корекцију норматива. 5. Пример утрошка материјала Друштво „А” производи клеме (стезаљке) за електродистрибуцију, а по утрошку основног материјала клеме се према нормативу састоје из: Материјал

Комада

Набавна цена по комаду (у динарима)

Носач вијака

30,00

Вијак

4,00

Плочица

3,00

Пластично кућиште

22,00

Налепница – ознака

1,00

Материјал који је купљен на тржишту представља за друштво „А” материјал за израду производа. По радном налогу бр. 33-16 произведено је 2.000 комада клема, а утрошено је материјала: Материјал

Комада

Носач вијака

2.000

Вијак

16.800

Плочице

16.000

Пластична кућишта

2.000

Налепница –ознака

2.000

Утврђено је да је у производњу из магацина издато 800 комада вијака више, што изоси 3.200 динара по набавној цени (без ПДВ-а). Руководилац производње образложио је да је до „пробијања” утрошка вијака дошло услед њихове неисправности. Њихова неисправност је утврђена у монтажи кад се вијак није могао завити у носач вијка. Вијци су прослеђени набавној служби која је извршила рекламацију добављачу. Добављач је обавестио купца „А” да је купац преузео робу без рекламације, као и да је добављач извршио и унутрашњу контролу вијака пре испоруке купцу. Каква ће бити даља судбина спорних вијака за овај текст није битно, међутим, остаје чињеница да је у производњи утрошено 800 комада вијака више или вредносно 3.200 динара. 6. Утрошак материјала са значајним одступањем У пракси се дешавају значајна одступања утрошка материјала у односу на норматив, како у редовном процесу рада, тако и кроз незаконите радње. Ово се догађа углавном код микро или малих правних лица и предузетника, док (је претпоставка да) код великих система готово да и нема таквих појава. (а) #1 пример утрошка материјала са значајним одступањем од норматива У питању је недозвољени утрошак материјала у производњи. У пракси постоје случајеви кад се из магацина изда значајно више материјала од норматива (10–50%). Ако би се се десило да производно друштво или предузетник потроши више материјала и до 50% то би значило следеће:

Поред основног материјала за израду производа који се раздужује на основу норматива, постоји и помоћни материјал за израду производа који се не раздужује по нормативу.

11 lege artis ● јун 2016.

Зашто се директори друштава (и предузетници) и њихови оснивачи одлучују на овај корак – сматрају ли да неће бити контроле пословања или да инспектори неће детаљније улазити у контролу производње? Можда оснивачи планирају да кроз неку годину „затворе” друштво или радњу или је ставе у стање мировања, па отворе неко ново друштво и радњу и наставе производњу под другим именом? Има случајева да постоји и „веза” у Пореској управи, а тиме и мала могућност контроле пословања. Колико је оваквих појава у друштву познато је само пореским органима. Дакле, норматив утрошка материјала у производњи у овом случају има врло важну улогу за пореску инспекцију. (б) #2 пример утрошка материјала са значајним одступањем од норматива Овде је у питању пример недозвољеног утрошка материјала у производњи. Директори друштва или власници радње у пракси саставе норматив утрошка материјала који је знатно већи од техничког или реалног (стварног) норматива. Са повећаним нормативом добија се исти резултат као под тачком а) – продаја производа на „црно”. ● директор друштва или предузетник претпостаљају да порески инспектор неће улазити у начин формирања норматива јер је то посебна процедура, а посебно ако се производ састоји из више ставки материјала; ● ако би порески инспектор (правне или економске струке) приметио или посумњао да је норматив превелик, он би затражио да стручно лице или лица, или неко правно лице изврши вештачење норматива и тако утврди да ли је усвојени норматив реалан; ако вештак утврди да је норматив нереалан и изда такво стручно мишљење, порески инспектор утврђује до којих је пореских утаја дошло и ко су одговрна лица у правном лицу. (в) Улаз материјала на „црно” Кад је реч о производњи, једна од недозвољених радњи у пословању (која се у пракси појављује) јесте и набавка материјала која је фактурисана под другим називом или услугом. Добављачу је плаћена фактура преко текућег рачуна за неку услугу или режијски материјал, а добављач је испоручио материјал или материјале за производњу. Улаз материјала на „црно” може бити и у одређеним количинама, односно само за неке материјале. Са овим материјалом производе се производи који не улазе у редован магацин и не појављују се на конту готових производа, односно они у званичном пословању ни не постоје. И у овом случају производи се продају купцима „на црно” и без обрачунатог ПДВ-а (ако је продавац и учесник у систему ПДВ-а). У пракси ће пореским инспекторима бити тешко да докажу да је у питању незаконита радња набавке материјала.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

● друштво је званично утрошило 50% више материјала у односу на број производа које је предало у магацин; ● на „црно” је произведено 50% производа који се после продају на такав начин, односно за готовину; купац који је купио производе на „црно” такође их на исти начин продаје у малопродаји; ови производи долазе и на тезге које послују на отвореним тржним центрима (бувљацима или пијацама) и тамо се продају легално за готовину без фискалних каса; ● у наведеном случају код набавке материјала за производњу (на пример, стезаљка) коришћен је претходни ПДВ, а код продаје производа на „црно” нема излазног ПДВ-а; овакве појаве у друштву посебно су занимљиве за пореску инспекцију.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(г) Приход од продаје производа на „црно” Приход од продаје производа „на црно” у пословним књигама не постоји. Из овог прихода директори или власници радњи могу да исплаћују зараду запосленом, као део нето зараде на коју се не обрачунавају порез ни доприноси и за остале потребе директора, односно власника. 7. Помоћни материјал у производњи Поред основног материјала за израду производа који се раздужује на основу норматива, постоји и помоћни материјал за израду производа који се евидентира на конту 101 (аналитика) и који се не раздужује по нормативу. Помоћни материјал јавља се од случаја до случаја, као на пример: електрода за варење, тињол жица за лемљење, разна лепила, крпа за чишћење, спрејеви за одмашћивање и сл., и може се књижити као трошак материјала на конто 511 и то на аналитички конто како би се ови трошкови посебно пратили. Ови трошкови могу се сматрати и режијским трошковима који се књиже на конто 512 – режијски трошкови. 8. Софтвер за евидентирање производње Тема овог чланка није производња, већ су то само нормативи материјала који се користе у производњи, па ево и неколико напомена у вези са софтвером за производњу који користи искључиво нормативе материјала. За микро, мала правна лица и предузетнике који имају малу производњу, како по количинама, тако и по броју производа, у књиговодству се пословне промене евидентирају ручно, полуручно или путем софтвера који служи само за евидентирање производње. Код сва три начина евидентирања или праћења производње, крајњи резултат треба да буде исти, односно да на конто 511 – Трошкови материјала за израду буду књижени трошкови који су везани само за продате производе. Материјали који су везани за произведене производе који се налазе на залихама евидентирају се на конту 120 или 110 – трошкови недовршене производње или полупроизвода. Посебан софтвер за производњу који користе правна лица и предузетници не дозвољава било каква одступања у утрошку материјала за производњу, наиме, раздужење материјала може се вршити само по нормативу који је унет у софтвер. Софтвер не дозвољава да се готови производи пренесу у магацин, а да за њихову производњу није по нормативу раздужен материјал из магацина. У магацину мора бити довољно материјала (свих артикала на основу којих се производи састављају), јер у противном није могуће завршити производњу (књиговодствено). Код коришћења софтвера полази се од претпоставке да софтвер садржи норматив за сваки производ и да се не може формирати производ и пренети у магацин готових производа ако претходно није раздужен магацин материјала. Од овог правила постоје одступања, па софтвер дозвољава да се формира готов производ и пренесе у магацин, а да претходно није раздужен магацин материјала. До ове појаве може доћи када добављач испоручи материјал, а нема пропратну документацију (отпремнице робе) на основу које би се књижило у књиговодству призводње ( један део материјала купљен је на „црно”, па за њега нема улаза, а производ је направљен и сл.). 9. Попис залиха материјала на крају пословне године Попис залиха материјала обавезно се врши на крају пословне године, а у току године као ванредни попис. Ванредни попис може се вршити за потребе послодавца како би утврдио стварно стање у магацину материјала и за потребе пореске или неке друге инспекције. У случају послодаваца који користе редован улаз репроматеријала и делимично „незаконит” улаз материјала, код ванредних пописа велики је проблем утврдити право стање у магацину које мора одговарати књиговодственом стању. Ако ванредни попис врши порески инспектор који је пре пописа утврдио књиговодствено стање залиха материјала, готових производа и недовршене производње, тада у пракси често долази до великих разлика. И у овом случају норматив материјала за производњу има значајну улогу за утврђивање правог стања залиха материјала. Какве су пореске последице за евентуалне разлике стања по попису и књиговодственог стања утврдиће порески инспектор.

11. Улога књиговођа у систему књиговодственог евидентирања производње У тачкама 2–10 овог текста књиговође учествују у евидентирању производње. У свим набројаним случајевима књиговође су само евидентичари пословних промена званичних докумената и као стручна и одговорна лица креатори правилног обрачуна трошкова производње. На набројане незаконите појаве у производњи практично не могу утицати јер за већину њих и не знају, а уколико и знају, не могу својим претпостављеним (директору и осталим руководиоцима) било шта сугерисати јер су у питању пословне одлуке.

Уместо закључка

На основу свега изложеног о нормативу може се закључити да је норматив врло битан и важан документ у производном друштву или радњи. Норматив се мора уважавати у свим приликама утврђивања цене коштања недовршене производње и готових производа. Неконтролисано отуђење материјала или нестручно руковање или уништавање у производњи имају за последицу да се овај материјал не признаје као трошак производње. За „пробијање” утрошка материјала објективног разлога нема, а све разлике требало је отклонити пре почетка производње. Посебна важност норматива долази до изражаја кад порески инспектори врше детаљну (свеобухватну) контролу производње и утврде незаконите радње које су наведене у тачки бр. 6, а које не остају само на теоретском нивоу. И инспекција рада врло је заинтересована да сазна из којих извора се исплаћују нето зараде на које нису плаћени порез и доприноси. Примена норматива за утрошак материјала у производњи није значајна само са пореског аспекта, већ и због утврђивања стварних трошкова једног производа, а све у циљу остваривања што мањих трошкова производње и заузимања што бољег положаја на тржишту.

13 lege artis ● јун 2016.

10. Порески аспект одступања утрошка материјала од норматива Правна лица и предузетници морају да оправдају утрошак материјала за израду готових производа. Приликом контроле производње, надлежне инспекције посебно су заинтересоване да утврде количину материјала утрошеног за сваки производ. Свако документовано одступање од норматива треба и за инспекцијске органе да буде документовно и образложено као што је наведено под тачком 5. овог текста. (а) Материјал који није признат као трошак производње остаје књижен на конту 511 –Материјал у износу од 3.800 динара и врши се корекција расхода у пореском билансу ПБ 1 и ПБ 2, односно за наведени износ повећава се пореска основица. Ово је случај само кад је у питању прекомерни шкарт у односу на норматив и кад је материјал уништен због више силе (пожар, поплава и сл.); (б) Кад је у питању обрачунати ПДВ (правна лица која су у систему ПДВ-а) на купљени материјал за производњу користи се претходни ПДВ и на материјал који није признат као трошак производње; у наведеном примеру под тачком 5. ПДВ износи 760 динара и за тај износ треба умањити претходни ПДВ на броју 109 обрасца ПППДВ; (в) Уколико у фази финансијске контроле порески инспектор утврди да је материјал отуђен од стране запосленог или одговорног лица, он утврђује до које врсте пореске утаје је дошло.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Посебна важност норматива долази до изражаја кад порески инспектори врше детаљну (свеобухватну) контролу производње и утврде незаконите радње које су наведене у тачки бр. 6.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Поступање Пореске управе и пореског обвезника у поступку одлагања плаћања дугованог пореза на рате У тексту који следи детаљно анализирамо процедуру предаје захтева за одлагање плаћања дугованог пореза на рате, указујући на бројне недоумице и проблеме који се могу појавити приликом примене Правилника који регулише ову материју у пракси Јован Беара председник Пословног удружења власника рачуноводствених агенција (УВРА) racunovodstvo@legeartis.rs

складу са овлашћењима из члана 12. ст. 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији Министар финансија је донео Правилник о поступању Пореске управе и пореског обвезника у поступку одлагања дугованог пореза на рате, који је објављен 15. 3. 2016. године („Сл. гласник РС”, бр. 28/16, у даљем тексту Правилник).

Шта уређује и дефинише Правилник

Овим правилником ближе је уређено поступање Пореске управе и пореског обвезника у поступку одлагања плаћања дугованог пореза на рате до 5 година (60 рата), за дуговани порез који не прелази 2.000.000 динара и у себи не садржи камату, а који је доспео за плаћање до 4. марта 2016. године. У члану 2. Правилника дефинисано је: ● захтев за одлагање порески обвезник може поднети само једном и то од 1. априла до 4. јула 2016; ● захтев се може поднети за дуг који не прелази 2.000.000 динара, а који је доспео за плаћање до 4. марта 2016. године; ● захтев могу поднети обвезници којима је Пореска управа укинула решење о одлагању плаћања дуговног пореза, као и обвезници који су стекли право на одлагање, а којима преостали дуг не прелази износ од 2.000.000 динара; ● до подношења захтева обвезник треба да измири обавезе доспеле за плаћање од 4. марта 2016. и о томе пружи доказ при подношењу захтева, што је и услов за плаћање дуга на рате; ● од подношења захтева до дана доношења решења, обвезник треба да измири обавезе доспеле у том периоду, а најкасније у року од 30 дана од дана достављања решења уз обрачун евентуалне камате. Захтев се подноси на обрасцу ЗОПДП који је саставни део Правилника. У члану 3. дефинисано је да право на одлагање плаћања дуговног пореза без давања средстава за обезбеђење има: ● правно лице – до 1.500.000 динара; ● предузетник – до 1.500.000 динара; ● физичко лице – до 200.000 динара.

Месечни број рата за отплату дугованог пореза за предузетника износи: ● до 100.000 динара дугованог пореза – највише 30 рата; ● од 100.001 до 200.000 динара дугованог пореза – највише 40 рата; ● од 200.001 до 300.000 динара дугованог пореза – највише 50 рата; ● преко 300.000 динара дугованог пореза – највише 60 рата. У члану 5. дефинисано је да је до исплате дуга у потпуности, обвезник дужан да редовно измирује текуће обавезе и рате и у том периоду се обрачунава камата коју мора платити до истека периода када се врши отпис дуговане камате. Обвезнику који редовно измирује рате и текуће обавезе после протеклих 12 месеци отписује се камата за тај период. Ако обвезник исплати дуг пре истека рока плаћања, обвезнику се отписује целокупна камата. У члану 6. дефинисано је да захтев могу поднети обвезници који су у репрограму дуга по ранијим законима, као и обвезници који су из било којег разлога својевремено избачени из репрограма дуга. Ако је обвезник код ранијег репрограма приложио средства обезбеђења, иста се не враћају, већ се даље користе у новом репрограму. Пре него што се преда захтев за одлагање дугованог пореза (ЗОПДП) потребно је: (1) Извршити проверу тачности података о пореском обвезнику који су неопходни при попуни захтева за одлагање дуга, и то: ● назив правног лица/предузетника; ● седиште правног лица/предузетника; ● ПИБ; ● матични број; ● име и презиме одговорног лица/предузетника; ● контакт телефон; ● порески пуномоћник и његов телефон (уколико се ангажује пуномоћник). (2) Узети из Пореске управе консолидовани упит стања (за све рачуне пореског обвезника за 2016. годину са свих извора). По добијању листинга консолидованог стања, проверити стање по свим рачунима који су приказани, и уколико се констатује да је дуг по неком рачуну проблематичан, потребно је додатним листањем листинга из претходних година утврдити: ● евентуалну грешку погрешног задужења или погрешне уплате (задужење зарада запослених од другог пореског обвезника, што је пре обједињене наплате био чест случај); ● непрокњижену уплату због погрешног позива на број; Пореска управа је током 2015. године мењала позиве на број са ЈМБГ на ПИБ и обрнуто; ● када је порески обвезник током ранијих година био у одређеном периоду привремено затворен и обавестио пореску управу да не жели задужење са доприносима, а Пореска управа је наставила да га задужује;

15 lege artis ● јун 2016.

Примена Правилника у пракси

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

За веће износе неопходна су средства обезбеђења која одговарају износу дугованог пореза. У члану 4. дефинисан је број месечних рата за отплату дугованог пореза за правно лице, а који износи: ● до 100.000 динара дугованог пореза – највише 30 рата; ● од 100.001 до 500.000 динара дугованог пореза – највише 40 рата; ● од 500.001 до 1.000.000 динара дугованог пореза – највише 50 рата; ● преко 1.000.000 динара дугованог пореза – највише 60 рата.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● порески обвезник из паушалног опорезивања прешао у самоопорезивање и обрнуто, а Пореска управа наставља са задужењем као да није било промене, посебан проблем је што паушално опорезовани обвезници нису добили више од годину дана Решење о паушалу, а плаћали су као паушално опорезовани и обрнуто при преласку из паушала у самоопорезивање предајом ППДГ-1с обвезник сâм себе задужује износима пореза и доприноса. У свим овим случајевима препоручујемо да се покуша са Пореском управом расправити евентуално конфликтна ситуација која може довести до прекида решења/споразума. Порески обвезник из листинга консолидованог стања може констатовати по одређеним рачунима пренаплату и треба да поднесе захтев за прекњижавање и тиме смањи дуговани порез. На основу листинга консолидованог стања порески обвезник треба да констатује да ли су му правилно утврђене текуће обавезе, и ако су неке од обавеза спорне, треба их расправити пре подношења захтева за одлагање дугованог пореза. Ово је веома важно, јер ако обвезник погрешно уплати и обрачуна камату за текуће обавезе због своје или грешке Пореске управе, може доћи у ситуацију да буде одбијен по захтеву и да у мучном и мукотрпном поступку покуша накнадно да докаже евентуално погрешно поступање Пореске управе, или да се констатује грешка пореског обвезника и самим тим и губитак одлагања дугованог пореза (захтев се може само једном доставити). (3) На основу текућих обавеза потребно је уплатити текуће обавезе које су доспеле за плаћање у периоду од 4. 3. 2016. до момента предаје захтева за одлагање дугованог пореза. Примера ради, ако предају захтева планирамо у периоду од 1. 6. 2016. до 10. 6. 2016, дужни смо да уплатимо текуће обавезе до 15. 3. 2016, 15. 4. 2016. и 15. 5. 2016, и уколико смо каснили са уплатом (плаћено после 15. у месецу) у обавези смо да обрачунамо и уплатимо припадајућу камату за констатовано кашњење. С обзиром на то да се као прилог тражи доказ о овим уплатама треба благовремено да припремимо оверене изводе од стране банке преко које смо извршили уплату текућих обавеза, или да спремимо фотокопије уплатница ако су обавезе плаћене готовински. При комплетирању захтева за одлагање дугованог пореза препоручујемо пореском обвезнику да уз захтев о одлагању дугованог пореза достави следеће Обавештење у слободној форми: ПРИМЕР:

ОБАВЕШТЕЊЕ Оквирно стање дуга, камате и текућих обавеза

Рачун 711121 711122 711123 714112 721313 721325 721331 721342 721351 721361 Остали рачуни Укупно

Дуговани порез

Камата

Текућа обавеза

8.049,00 2.338,00 92.232,53 49.604,34 6.029,16 136.264,53 60.352,77 8.355,67 -

4.959,14 636,00 83.234,41 30.798,32 3.742,10 23.369,09 10.748,93 1.430,10 -

1.500,00 5.603,58 2.219,92 323,21 -

363.226,00

158.918,09

9.646,71

Уплаћене обавезе пре предаје захтева за одлагање дугованог пореза за 15. 3. 2016, 15. 4. 2016. Текућа обавеза

Обрачуната камата

3.000,00 11.207,16

550,00

721351 721361

4.439,84 646,42

Напомена: У дуг је ушло и погрешно књижено задужење у периоду када је предузетник привремено престао са обављањем делатности у периоду од 1. 7. 2014. до 21. 4. 2015, и поднео обавештење о привременом престанку обављања делатности и да не жели да му се обрачунавају доприноси. Уз захтев о одлагању дуга прилаже се доказ о уплаћеној такси у износу од 800,00 динара на рачун: 840-742221843-57 Шифра плаћања: 253 (уплата преко текућег рачуна обвезника); 153 (готовинска уплата) Сврха уплате: ОДЛАГАЊЕ ПЛАЋАЊА ДУГА Прималац: РЕПУБЛИЧКА АДМИНИСТРАТИВНА ТАКСА Позив на број: модул 97 кб-шифра општине (пример за Нови Сад: 11-223)

Недоумице и проблеми који се могу појавити приликом примене Правилника у пракси

У ставу 2. члана 2. Правилника прописано је да захтев за одлагање плаћања дугованог пореза могу поднети и порески обвезници којима је Пореска управа по службеној дужности поништила споразум, односно укинула решење о одлагању плаћања дугованог пореза до 4. марта 2016. године, као и порески обвезници који су стекли право на одлагање плаћања дугованог пореза и којима преостали неплаћени дуговани порез не прелази 2.000.000 динара и у себи не садржи камату. За пореске обвезнике који плаћају рате по претходном репрограму и исти прекидају, а подносе захтев за наставак по овом Правилнику: ● који износ дуга се рачуна, имајући у виду да је у моменту предаје захтева (пример: јуни 2016) порески обвезник платио текуће обавезе и текућу рату; ● да ли се рате по претходном репрограму, до момента доношења решења сматрају текућим обавезама.

17 lege artis ● јун 2016.

Ако је фирма брисана из регистра привредних субјеката уплата се врши готовински, а за активне фирме, осим ако нису у блокади, препоручујемо уплату таксе преко текућег рачуна фирме. По добијању захтева о одлагању дуга, Пореска управа прави решење/споразум и о томе обавештава пореског обвезника. По добијању решења/споразума који се потписује од стране пореског обвезника, порески обвезник је дужан да у року од 30 дана од дана добијања решења/споразума уплати и евентуално обрачуна камату на текуће обавезе од момента предаје захтева па до пријема решења/споразума. Надаље, сходно решењу/споразуму, порески обвезник уплаћује рату дуга са обрачунатом каматом на преостали дуг, као и редовне текуће обавезе уз евентуални обрачун камате на њих. Уколико у току плаћања дође до грешке у плаћању, било рате или текуће обавезе (погрешан позив на број, непрокњижена уплата, промена износа текућих обавеза – касније сазнање о промењеној обавези...), порески обвезник треба одмах да реагује и покуша да проблем расправи са Пореском управом, достављајући допис Пореској управи преко писарнице или путем е-поште уколико то буде наведено у решењу/споразуму.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Рачун 711123 721342

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У ставу 3. утврђено је да је до дана подношења захтева, порески обвезник дужан да измири све текуће обавезе доспеле за плаћање од 4. марта 2016. године и о томе пружи доказ приликом подношења захтева, што уједно представља и услов за остваривање права на плаћање дугованог пореза. Нејасно је на који начин ће се спроводити овај став у следећим случајевима: ● ако је порески обвезник привремено престао са обављањем делатности, а Пореска управа га и даље задужује; ● порески обвезник је са самоопорезивања прешао у паушал, а Пореска управа га и даље задужује са рачунима за самоопорезивање (Пореска управа касни са решењима за паушал око годину дана); ● порески обвезник је наставио да обавља делатности и Пореска управа га накнадно задужује са аконтацијама; Захтев за прилагање доказа о уплати текућих обавеза, које су прокњижене у Пореском књиговодству је у директној супротности са Законом о општем управном поступку, односно са чланом 126. став 1. Закона о општем управном поступку. У ставу 4. је утврђено да је од дана подношења захтева до дана доношења решења, односно спора зума о плаћању дугованог пореза, порески обвезник дужан да измири све текуће обавезе доспеле у том периоду, најкасније у року од 30 дана од дана достављања решења, односно закључења споразума о плаћању дугованог пореза, уз обрачунату камату на тај дуг, у складу са законом који уређује порески поступак и пореску администрацију. С обзиром на то да ће на пореским картицама бити обрачуната камата на укупни дуг све до правоснажности решења, нејасно је да ли: ● порески обвезник мора да обрачуна камату на текуће обавезе без обзира на то што је Пореска управа издала погрешно решење или погрешно задужује пореског обвезника; ● да ли ће пре доношења решења Пореска управа у контакту са пореским обвезником проверити стање у евиденцији пореског рачуноводства, или ће се аутоматски прихватати стање које је тренутно у пореском књиговодству, а порески обвезник ће накнадним захтевом тражити исправку уочене грешке. У ставу 5. је прописано да се захтев подноси на Обрасцу ЗОПДП, који је одштампан уз овај Правилник и чини његов саставни део. Нејасно је како се попуњава захтев у следећим случајевима: 1) Предузетник који је брисан из регистра привредних субјеката – да ли подноси захтев као: ● физичко лице, или као ● предузетник са подацима брисане радње. Ако подноси као физичко лице, да ли за њега важе услови за физичко лице или ће важити услови за предузетника. 2) Предузетник који је у репрограму и хоће да пређе на нови репрограм, а брисан је из регистра

привредних субјеката – да ли подноси захтев као: ● физичко лице, или као ● предузетник са подацима брисане радње.

Члан 126. став 1. Закона о општем управном поступку (3) Службено лице које води поступак прибавиће по службеној дужности податке о чињеницама о којима службену евиденцију води орган надлежан за решавање у управној ствари. На исти начин поступиће службено лице у погледу чињеница о којима службену евиденцију води други орган.

Зашто порески обвезник мора сâм да обрачунава камату на укупан дуг умањен за претходно уплаћене рате?

Закон не наводи као разлог неплаћање камате обрачунате у периоду одлагања дугованог пореза. Посебан проблем у примени представља евентуална примена принципа тзв. нулте толеранције. Примена тог принципа довела је у претходном програму одлагања дугованог пореза до „избацивања” из репрограма великог броја пореских обвезника, неоправдано, често из формалних разлога или чак грешке у евиденцији пореског рачуноводства.

19 lege artis ● јун 2016.

Чланом 7. Правилника је прописано у којим случајевима ће Пореска управа по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и неплаћени дуговани порез, укључујући и неплаћену камату на тај дуг, без одлагања наплатити. Супротно одредбама Закона, под тачком 4) се наводи да ће се споразум поништити и пореском обвезнику који „не обрачуна и не плати камату у складу са чланом 5. овог правилника”. На овај начин Правилник не уређује ближе законске одредбе, већ проширује разлоге због којих се решење о одлагању дугованог пореза по службеној дужности укида, имајући у виду да је у члану 10. став 9. Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, прописано да ће Пореска управа поништити решење ако: ● порески обвезник не измири текуће обавезе у периоду од дана подношења захтева до дана доношења решења, ● не придржава се рокова из споразума/решења, као и ● ако у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

3) Ако се наведе порески пуномоћник, да ли се наводи име и презиме пуномоћника, или се наводи име фирме која представља пореског обвезника. Када је у питању рачуноводствена агенција са којом порески обвезник има закључен уговор, да ли је уговор довољан за заступање. На који начин физичко лице овлашћује пореског пуномоћника да га заступа. У ставу 1. члан 5. Правилника утврђено је, као и у Закону, да се у периоду плаћања дугованог пореза, до исплате тог дуга у потпуности, обрачунава камата на дуговани порез по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије. У ставу 2. се уводе одредбе о поступању у случају промене референтне каматне стопе и прописује да је порески обвезник дужан да примени новелирану стопу референтне каматне стопе, коју ће Пореска управа објављивати на својој интернет страници. Нејасно је: ● Зашто порески обвезник мора сâм да обрачунава камату на укупан дуг умањен за претходно уплаћене рате. Према одредбама Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 15/16), члан 10. став 10. „камата се обрачунава”, није прописано да је обрачунава порески обвезник). Камата треба да се аутоматски обрачунава од стране Пореске управе. У супротном, порески обвезник ће морати сваког месеца да прилаже свој обрачун камате који ће проверавати Пореска управа. Увођење овакве обавезе за пореске обвезнике је супротно опредељењу Владе РС да се смањи администрација за привредне субјекте и да им се олакша пословање. ● На основу чега и којих одредби Закона се утврђује обавеза пореског обвезника да плаћа камату на дуговни порез за који је одобрено плаћање на рате за време док траје одлагање. Подзаконским актом се практично уводи обавеза коју Закон није прописао. Друго, зашто би се плаћала камата, када ће се, уколико обвезник уредно измирује рате, камата отписати.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ЧЛАН 131. ЗАКОНА О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ Скраћени поступак Члан 131. (1) Орган може по скраћеном поступку решити управну ствар непосредно: 1) ако је странка у свом захтеву навела чињенице или поднела доказе на основу којих се може утврдити стање ствари, или ако се то стање може утврдити на основу општепознатих чињеница, или чињеница које су органу познате; 2) ако се стање ствари може утврдити непосредним увидом, односно на основу службених података којима орган располаже, а није потребно посебно саслушање странке ради заштите њених права, односно правних интереса; 3) ако је прописом предвиђено да се управна ствар може решити на основу чињеница или околности које нису потпуно утврђене или се доказима само посредно утврђују, па су чињенице или околности учињене вероватним, а из свих околности произлази да захтеву странке треба удовољити; 4) кад се ради о предузимању у јавном интересу хитних мера које се не могу одлагати, а чињенице на којима решење треба да буде засновано су утврђене или бар учињене вероватним. (2) Решења из тач. 1. и 2. става 1. овог члана могу се израђивати путем електронских рачунара.

Сматрамо да одредба члана 10. став 9. Закона, о поништавању споразума о одлагању дугованог пореза, не подразумева избацивање из програма по аутоматизму, без провере да ли је дошло до грешке пореске администрације или формалних пропуста. Потребно је утврдити ставом 2. у члану 7. Правилника да ће Пореска управа пре приступања брисања пореског обвезника из репрограма по службеној дужности, у контактима са пореским обвезником по скраћеном поступку сагледати да ли је поништавање решења неспорно. Такође, треба утврдити да ће се, уколико се у скраћеном поступку установи грешка задужења или уплате, извршити исправка Р-налогом, и да се у том случају решење о одлагању дугованог пореза не поништава, односно ако је по аутоматизму извршено поништавање, да ће Пореска управа по службеној дужности вратити на снагу решење, односно споразум о одлагању дугованог пореза. Сматрамо да спорне случајеве треба решавати/расправити по скраћеном поступку (видети члан 131. Закона о општем управном поступку). Уколико је неспорно да нема грешака ни формалних разлога, или порески обвезник не уплати разлику у износу који се толерише (у претходном периоду је то био износ од 500 динара), односно не поступи по налозима Пореске управе (дâ налог за прекњижавање и сл.), тада треба по службеној дужности укинути решење, односно споразум о репрограму. На овај начин би се, свакако, остварили пуни ефекти спровођења новог програма одлагања, односно репрограма пореског дуга из претходног периода. Уједно би се избегле замке из спровођења Закона о условном отпису камате из 2012, због којих нису остварени очекивани ефекти. То је нарочито важно имајући у виду да је 2016. година проглашена за годину предузетништва.

Закључно разматрање

На крају овог приказа примене Правилника у пракси, као и свих недоумица, дилема и евентуалних проблема који се могу јавити при имплементацији Правилника, постављамо питање: Зашто пореска управа уз решење/споразум не уручи пореском обвезнику план отплате дуга са износима и све обрачунатом каматом са, у моменту издавања решења/споразума, важећим стопама, као што то чине банке код давања кредита. План отплате треба да садржи датум доспећа рата, износа за уплату, и бројева рачуна са позивом на број. То би био поклон предузетницима у години предузетништва.

Захтев за одлагање плаћања дугованог пореза на рате

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

21 lege artis ● јун 2016.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Обрачун и исплата накнаде зараде за боловање преко 30 дана У тексту који следи приказана је примена одредаба Закона о здравственом осигурању у пракси: услови за остварење овог права, потребна документација, на чији терет се накнада исплаћује и сва остала питања која се односе на правилан обрачун и исплату накнаде зараде Јован Беара председник Пословног удружења власника рачуноводствених агенција (УВРА) racunovodstvo@legeartis.rs

члану 30. Закона о здравственом осигурању предвиђена су права осигураника из обавезног здравственог осигурања. Право наведено у члану 30. ст. 1. тач. 2) односи се на право на накнаду зараде за време привремене спречености за рад (боловање) осигураника. Да би се започело боловање, неопходно је да се запослени јави изабраном лекару ради отварања боловања. Ако изабрани лекар установи постојање разлога за боловање, он тада у посебан образац о спречености за рад, потврду о боловању ОЗ-06, уноси датум почетка и очекиваног завршетка привремене спречености за рад, као и све остале податке неопходне за обрачун и исплату накнаде зараде. Потврду о боловању (ОЗ-6) запослени доставља послодавцу у року од три дана. У зависности од дужине отвореног боловања, одређује се ко исплаћује накнаду зараде коју запослени прима током боловања, и то: 1) за боловање до 30 дана од првог дана боловања (боловање до 30 дана), накнаду зараде исплаћује послодавац; 2) за боловање преко 30 дана од првог дана боловања (боловање преко 30 дана), накнада зараде иде на терет Републичког фонда за здравствено осигурање (у даљем тексту: матичне филијале РФЗО); 3) за случај повреде на раду, без обзира на дужину боловања, накнада зараде иде увек на терет послодавца све док траје радни однос радника који је на боловању; по престанку радног односа за случај рада на одређено време или затварања фирме исплата накнаде прелази на терет матичне филијале РФЗО; 4) трудничко боловање је специфичан случај боловања (одржавање трудноће) које може бити: ● до 30 дана и исплата накнаде зараде је на терет послодавца; ● преко 30 дана и исплата накнаде зараде је на терет матичне филијале РФЗО.

1. Боловање до 30 дана на терет послодавца

2. Боловање због повреде на раду

3. Боловање преко 30 дана на терет средстава РФЗО

Од тридесет и првог дана привремене спречености за рад накнаду зараде запосленом на боловању обезбеђује матична филијала РФЗО. Основ за обрачун накнаде зараде утврђује се у висини просечног износа зараде у претходна три месеца пре месеца у којем је боловање отворено. Накнада зараде за време боловања исплаћује се 65% од утврђеног основа. Накнада зараде не може бити нижа од минималне зараде утврђене по часу у складу са Законом о раду. Да би се остварило право на здравствену заштиту и право на накнаду зараде из средстава обавезног здравственог осигурања, неопходно је да је испуњен услов од три месеца непрекидног рада или шест месеци са прекидима у последњих 18 месеци. Ако запослени који иде на боловање није остварио зараду у сваком од претходна три календарска месеца који улазе у основ за обрачун, основ ће се утврдити на основу просечног износа зараде за часове за које је остварена зарада. Ако запослени није остварио зараду ни у једном од три месеца који улазе у основ, основ чини зарада коју би запослени остварио у месецу за који се накнада исплаћује. Усклађивање основа за обрачун накнаде зараде врши се после два календарска месеца у којима прима надокнаду на терет здравственог осигурања.

23 lege artis ● јун 2016.

Изабрани лекар одређује привремену спреченост за рад осигураника датумом почетка привремене спречености за рад и датумом завршетка привремене спречености за рад. Запослени је дужан да најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад о томе достави потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад. Накнаду зараде за све време боловања све док је запослени у радном односу обезбеђује послодавац из својих средстава. У случају прекида радног односа накнаду наставља да исплаћује матична филијала РФЗО. Основ за обрачун накнаде утврђује се у висини просечне зараде у претходна три месеца пре месеца у којем је боловање отворено. Уколико запослени није остварио пуну зараду за сва три месеца која претходе месецу боловања, основ се утврђује за време, односно часове за које је осигураник остварио зараду. Ако запослени није остварио зараду ни у једном од три месеца који треба да уђу у основ за обрачун накнаде зараде, основ за обрачун накнаде чини зарада коју би запослени остварио у месецу за који се накнада исплаћује да није било привремене спречености за рад. Накнада зараде за време боловања исплаћује се 100% од утврђеног основа. Накнада зараде не може бити нижа од минималне зараде утврђене по часу у складу са Законом о раду.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Накнаду зараде за првих 30 дана боловања обезбеђује послодавац из својих средстава. Када послодавац за све време боловања обезбеђује средства, основ за обрачун накнаде утврђује се у висини просечне зараде у претходна три месеца пре месеца у којем је боловање отворено. Уколико запослени није остварио пуну зараду за сва три месеца која претходе месецу боловања, основ се утврђује за време, односно часове за које је осигураник остварио зараду. Ако запослени није остварио зараду ни у једном од три месеца који треба да уђу у основ за обрачун накнаде зараде, основ за обрачун накнаде чини зарада коју би запослени остварио у месецу за који се накнада исплаћује да није било привремене спречености за рад. Накнада зараде за време боловања исплаћује се 65% од утврђеног основа, а послодавац својим општим актом може предвидети и проценат већи од 65% од утврђеног основа. Накнада зараде не може бити нижа од минималне зараде утврђене по часу у складу са Законом о раду.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Послодавац може, а не мора из својих средстава исплатити накнаду зараде и затим тражити рефундацију од матичне филијале РФЗО. У року од 30 дана од дана пријема обрачуна накнаде зараде од стране послодавца, матична филијала РФЗО преноси средства на рачун послодавца.

4. Боловање ради одржавања трудноће (трудничко боловање)

Изабрани лекар одређује привремену спреченост за рад осигураника датумом почетка привремене спречености за рад и датумом завршетка привремене спречености за рад. Запослена је дужна да најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад о томе достави потврду (ОЗ-06) лекара која садржи и време очекиване спречености за рад. Накнаду зараде за првих 30 дана трудничког боловања обезбеђује послодавац из својих средстава. Основ за обрачун накнаде утврђује се у висини просечног износа зараде у претходна три месеца пре месеца у којем је трудничко боловање отворено. Накнада зараде за време трудничког боловања исплаћује се 100% од утврђеног основа.

НАПОМЕНА: У пракси је чест случај оспоравања веће основице (од минималне зараде) за обрачун накнаде и уколико запослена трудница прима већу зараду, траже се на увид примања осталих радника, а често и доказ да је послодавац на место труднице запослио другог радника са истом зарадом. Чест случај је обарање основице на минималну зараду у случајевима сумње да је трудници намерно повећана зарада без обзира на то што Закон о здравственом осигурању то не санкционише.

Накнада зараде не може бити нижа од минималне зараде утврђене по часу у складу са Законом о раду.

Усклађивање накнаде зараде која се исплаћује из средстава РФЗО

Током исплате накнаде боловања из средстава РФЗО, врши се усклађивање висине накнаде у односу на исплаћене зараде осталим радницима код послодавца. Имамо две врсте усклађивања: 1) прво усклађивање; 2) наредно усклађивање.

Прво усклађивање

Да би се вршило прво усклађивање основа за обрачун накнаде, запослени који је на боловању треба да прима накнаду за два пуна календарска месеца на терет матичне филијале РФЗО, односно три месеца од почетка боловања. Приликом утврђивања месеца за који се врши прво усклађивање, треба водити рачуна када је боловање отворено (први дан боловања) и то: 1) боловање отворено 1. у месецу који има 30 или 31 дан Прво усклађивање основе за обрачун накнаде у односу на зараде запослених радника се врши за четврти месец почев од месеца отварања боловања, односно после три пуна календарска месеца од месеца отварања боловања. Пример: Боловање отворено 1. 3. 2016. Прво усклађивање је за 6. 2016. 2) боловање отворено 1. у месецу који има мање од 30 дана Прво усклађивање је после четири пуна календарска месеца почев од месеца отварања боловања.

Пример: Боловање отворено 1. 2. 2016. Прво усклађивање је за 6. 2016.

После првог усклађивања за све остале месеце који следе врши се редовно (наредно) усклађивање и то тако да се у однос стављају просечне зараде по часу за све запослене код послодавца за месец који претходи месецу за који вршимо усклађивање и месеца који претходи месецу који претходи месецу усклађивања. Примери: ● редовно усклађивање за 4. месец – у однос се стављају 3/2 месец, ● редовно усклађивање за 5. месец у однос се стављају 4/3 месец, ● редовно усклађивање за 6. месец у однос се стављају 5/4 месец итд.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

3) боловање отворено 2. или било ког датума у месецу осим 1. у месецу Прво усклађивање основе после три пуна календарска месеца рачунајући од првог наредног месеца у којем је боловање отворено. Пример: Боловање отворено 10. 3. 2016. Прво усклађивање је за 7. 2016. Боловање отворено 2. 5. 2016. Прво усклађивање је за 9. 2016.

Табеларни приказ одређивања првог усклађивања

Редовно (наредно) усклађивање

прво усклађивање месец + 3 прво усклађивање месец + 4

Документација

1. у месецу који има мање од 30 дана 1. фебруар март април

било који дан у месецу, само не 1. у месецу 15. мај јуни јули

мај

август

јуни (усклађивање)

септембар (усклађивање)

У наставку доносимо преглед документације која се предаје за остварење накнаде за боловање преко 30 дана сходно члану 81. Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања, а у у зависности од редног броја месеца боловања. За први месец боловања преко 30 дана предаје се: ● ОЗ-6 Потврда о привременој спречености за рад (дознака), издата од стране изабраног лекара за оцену радне способности; ● ОЗ-7 Потврда о оствареној заради за утврђивање основа за обрачун накнаде зараде; ● ОЗ-10 Списак обрачунатих – исплаћених накнада зарада; ● фотокопија отвореног посебног текућег рачуна боловања код банке (депо картон и уговор са банком); ● за трудничко боловање копија личне карте и личног текућег рачуна; ● уколико је запослени пре одласка на боловање примао зараду већу од минималне зараде, уз потврду о просечној заради ОЗ 7 траже се исплатне листе за три месеца која претходе месецу у којем је отворено боловање.

lege artis ● јун 2016.

Почетак боловања (месец) месец + 1 месец + 2

1. у месецу који има 30 или 31 дан 1. јули август септембар октобар (усклађивање)

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

За остале месеце боловања до месеца када се врши прво усклађивање боловања преко 30 дана предаје се: ● ОЗ-6 Потврда о привременој спречености за рад (дознака), издата од стране изабраног лекара за оцену радне способности: ● ОЗ-10 Списак обрачунатих – исплаћених накнада зарада. За месец за који се врши прво усклађивање боловања преко 30 дана предаје се: ● ОЗ-6 Потврда о привременој спречености за рад (дознака), издата од стране изабраног лекара за оцену радне способности; ● ОЗ-8 Потврда о кретању (порасту – смањењу) зарада код послодавца за прво усклађивање основа за накнаду зараде; ● ОЗ-10 Списак обрачунатих – исплаћених накнада зарада. За месец који следи после првог усклађивања и за све наредне месеце до краја боловања преко 30 дана предаје се: ● ОЗ-6 Потврда о привременој спречености за рад (дознака), издата од стране изабраног лекара за оцену радне способности; ● ОЗ-9 Потврда о кретању (порасту – смањењу) зарада код послодавца за наредна усклађивања основа за накнаду зараде; ● ОЗ-10 Списак обрачунатих – исплаћених накнада зарада. Поред образаца ОЗ-6, ОЗ-7, ОЗ-8, ОЗ-9 и ОЗ-10 додатно се тражи достављање следеће документације: ● ако је радник за којег се ради обрачун боловања једини запослени – прилаже се изјава да је једини запослени; ● ако радник за којег се ради боловање није једини запослени – прилаже се извод из обједињене наплате (Пореска управа) и уз извод прилаже се потписано и оверено уверење да су обавезе за тај месец измирене за остале раднике; ● ако је радник за којег се ради обрачун претходног месеца имао обрачун боловања за претходни месец – прилаже се извод за претходни месец обрачунатог и плаћеног боловања, односно фотокопија предатог ОЗ-10 обрасца ако рефундација није извршена у моменту подношења обрачуна боловања.

Исплата обрачунате накнаде зараде

Послодавац је дужан да изврши прелиминарни обрачун накнаде боловања и да га достави матичној филијали преко ОЗ-10 обрасца. На основу добијене документације, матична филијала РФЗО утврђује право на накнаду зараде и у року од 30 дана од дана предаје документације од стране послодавца дужна је да изврши пренос средстава на посебан рачун послодавца. Пренета средства од матичне филијале РФЗО на посебан рачун послодавца, послодавац је дужан да исплати осигуранику у року од 30 дана од дана преноса средстава.

НАПОМЕНА: Занимљива је констатација да су Законом о здравственом осигурању предвиђене санкције за послодавца уколико не исплати осигуранику пренета средства у року од 30 дана. Ако матична филијала не пренесе средства у року од 30 дана (што се у последње време често дешава) нису предвиђене санкције за матичну филијалу РФЗО, као ни за одговорно лице у матичној филијали РФЗО (члан 242. ст. 1. тач. 1).

ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА

Средства пренета на посебан рачун не могу бити предмет принудне наплате. Послодавац који не исплати пренета средства у року од 30 дана дужан је иста да врати матичној филијали РФЗО са обрачунатом каматом.

Повезивање боловања

Пример попуне образаца ОЗ-7, ОЗ-8, ОЗ-9 и ОЗ-10

Боловање је отворено 4. 5. 2015, а закључено је 13. 11. 2015. године. Период од 4. 5. 2015. до 2. 6. 2015. У овом периоду боловање иде на терет послодавца. Период од 3. 6. 2015. до 30. 6. 2015. Овај период је боловање преко 30 дана и накнада зараде иде на терет РФЗО. Преко обрасца ОЗ-7 одређујемо остварену зараду на основу које утврђујемо износ накнаде зараде за боловање као у примеру Обрасца ОЗ-7 (видети ОЗ-7 ПОПУЊЕН који је дат у рубрици Корисни правни акти). На основу потврде о оствареној заради за утврђивање основа за обрачун накнаде зараде ОЗ-7 можемо констатовати да основ за обрачун накнаде зараде износи 318,06 дин/час. Накнада зараде по часу у овом случају износи: Број часова боловања у овом периоду износи 160 часова (20 дана) НАКНАДА ЗАРАДЕ = (број часова × износ зараде/час) × 65%

27 lege artis ● јун 2016.

Повезивање боловања је дефинисано чланом 76. Закона о здравственом осигурању, где се разматрају следећи случајеви: ● осигураник је био на боловању из једног од разлога из члана 74, а у наставку се без прекида разболи из другог разлога и добије боловање, та два боловања се не повезују већ са новим боловањем првих 30 дана иде на терет послодавца, а после тога наставља се боловање преко 30 дана на терет матичне филијале РФЗО; ● за случај да је радник био на боловању и прекинуо боловање, а наредног дана или у року од најдуже 6 дана поново оде по истом основу на боловање, врши се повезивање боловања и ако је био више од 30 дана, наставља се боловање преко 30 дана на терет матичне филијале РФЗО; ако је осигураник био претходно на боловању мање од 30 дана, до 30 дана накнада пада на терет послодавца, а после тога се упућује на комисију и прелази на боловање преко 30 дана и накнада пада на терет матичне филијале РФЗО; ● за случај боловања са прекидом дужим од шест дана, без обзира на то да ли је боловање због исте или различите болести, таква боловања се не повезују и сматрају се новим боловањем, и првих 30 дана накнада пада на терет послодавца, а после тога прелази се у режим боловања преко 30 дана и накнада иде на терет матичне филијале РФЗО.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Материја изложена у овом тексту заснива се на чл. 17, 18, 19, 30, 74, 76, 96, 103 и 242. Закона о здравственом осигурању и чл. 80. и 81. Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања, уз напомену да текст Правилника није усаглашен са исплатом зараде (обрасци ПП ОД и ПП ОД1 су избачени из употребе због преласка на обједињену наплату и као доказ се доставља извод из обједињене наплате на којем је стање дуга „0”). Поменуте прописе потражите на www.propisi.net

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

НАКНАДА ЗАРАДЕ = (160 × 318,06 ) × 65% = 33.078 динара С обзиром на то да је минимална зарада = 121 дин/час × 160 часова = 19.360 динара и мања је од накнаде зараде, то у даљем обрачуну рачунамо са НАКНАДОМ ЗАРАДЕ = 33.078 динара, и са тим износом вршимо обрачун и попуну ОЗ-10 (видети ОЗ-10 ЗА ЈУНИ који је дат у рубрици Корисни правни акти). Период од 1. 7. 2015. до 31. 7. 2015. У овом периоду попуњава се само образац ОЗ-10 (видети ОЗ-10 ЗА ЈУЛИ који је дат у рубрици Корисни правни акти) и то са НАКНАДОМ ЗАРАДЕ за 184 часа што износи: НАКНАДА ЗАРАДЕ = (184 × 318,06) × 65% = 38.040,00 дин. Период од 1. 8. 2015. до 31. 8. 2015. У овом периоду попуњава се само образац ОЗ-10 (видети ОЗ-10 ЗА АВГУСТ који је дат у рубрици Корисни правни акти) и то са НАКНАДОМ ЗАРАДЕ за 168 часа што износи: НАКНАДА ЗАРАДЕ = (168 × 318,06) × 65% = 34.732,00 дин. Период од 1. 9. 2015. до 30. 9. 2015. За овај период врши се прво усклађивање, односно попуњава се образац ОЗ-8 који представља потврду о кретању зарада код послодавца узимајући у однос просечну месечну зараду код послодавца за месец који претходи месецу за који се врши прво усклађивање и просечне месечне зараде код послодавца за три месеца који претходе месецу у којем је отворено боловање. На основу коефицијента који произилази из овог односа врши се корекција износа зараде на основу које се рачуна накнада зараде. Прво усклађивање у овом случају указује да се износ зараде за обрачун накнаде увећава коефицијентом 1,15 тако да сада износи: ИЗНОС ЗАРАДЕ = 318,06 × 1,15 = 365,769 дин/час. Сходно томе накнада зараде за СЕПТЕМБАР месец износи (видети Образац ОЗ-10 ЗА СЕПТЕМБАР који је дат у рубрици Корисни правни акти): Број часова = 176 (22 дана) НАКНАДА ЗАРАДЕ ЗА СЕПТЕМБАР = (176 × 365,769) × 65% = 41.844 дин. Период од 1. 10. 2015. до 31. 10. 2015. За овај период и надаље за сваки наредни период врши се наредно усклађивање путем потврде о кретању зарада код послодавца ОЗ-9 (видети ОЗ-9 НАПРЕДНО УСКЛАЂИВАЊЕ - 1 који је дат у рубрици Корисни правни акти), где се узимају у однос просечна месечна зарада код послодавца за месец СЕПТЕМБАР (који претходи месецу за који се врши усклађивање) у односу на АВГУСТ месец. Ово наредно усклађивање указује да се износ зараде који је коригован са првим усклађивањем (365,769 дин.) увећава коефицијентом 1,10 тако да нови износ зараде износи: ИЗНОС ЗАРАДЕ = 365,769 × 1,10 = 402,34 дин/час. Сходно томе накнада зараде за ОКТОБАР месец (видети ОЗ-10 ЗА ОКТОБАР који је дат у рубрици Корисни правни акти) износи: Број часова = 176 (22 дана) НАКНАДА ЗАРАДЕ ЗА ОКТОБАР = (176 × 402,34) × 65% = 46.028 дин. Период од 1. 11. 2015. до 13. 11. 2015. За овај период се ради наредно усклађивање путем ОЗ-9 (видети ОЗ-9 НАПРЕДНО УСКЛАЂИВАЊЕ - 2 који је дат у рубрици Корисни правни акти), где се узимају у однос просечна месечна зарада код послодавца за месец ОКТОБАР у односу на СЕПТЕМБАР месец. Добијеним коефицијентом се коригује износ зараде који је добијен корекцијом после претходног наредног усклађивања за месец ОКТОБАР.

Ово наредно усклађивање указује да се износ зараде који је коригован са претходним наредним усклађивањем (402,34 дин/час) умањује коефицијентом 0,93 тако да нови износ зараде износи: ИЗНОС ЗАРАДЕ = 402,346 × 0,93 = 374,18 дин/час.

Календар догађаја...

20. мај – 18. јун 2016.

● Обука Школа дигиталног маркетинга: Научите дигитални маркетинг од А до Ш! Привредна комора Београда

20. мај – 1. јул 2016.

● Програм Академија спољнотрговинског и девизног пословања Привредна комора Београда

14. јун 2016.

● Семинар Корпоративно управљање – стање, перспектива и правац развоја и унапређења Привредна комора Београда

14. и 16. јун 2016.

16–17. јун 2016.

● Семинар Анализа финансијских извештаја Регионална привредна комора Нови Сад ● Обука Обука за полагање испита за службеника за јавне набавке Привредна комора Београда

29 lege artis ● јун 2016.

14. мај – 16. јул 2016.

● Обука Обука за самосталног књиговођу уз стицање практичних знања и рад на рачунару и програму за књиговодство Привредна комора Београда

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Сходно томе накнада зараде за НОВЕМБАР (1. 11. 2015. – 13. 11. 2015.) месец (видети ОЗ-10 ЗА НОВЕМБАР који је дат у рубрици Корисни правни акти) износи: Број часова за НОВЕМБАР месец = 80 (10 дана) НАКНАДА ЗАРАДЕ ЗА НОВЕМБАР = (80 × 374,18) × 65% = 19.457 дин.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

Успостављање билансне равнотеже између имовине и капитала према Контном плану за буџетски систем Kада је реч о евидентирању пословних промена у вези са нефинансијском и финансијском имовином и капиталом, према прописима о буџетском рачуноводству у Републици Србији, неопходно је водити рачуна о билансној, односно књиговодственој равнотежи како између конта нефинансијске имовине и капитала, тако и између конта финансијске имовине и капитала. Да ли је реч о књиговодственој равнотежи свих конта нефинансијске и финансијске имовине или само неких конта са капиталом, опширније у наставку овог текста

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

30 мр Јован Чанак дугогодишњи аутор бројних тема из области рачуноводства и финансија racunovodstvo@legeartis.rs

рема нашем мишљењу важно је имати у виду да се придржавањем принципа равнотеже између конта нефинансијске имовине, те финансијске имовине и капитала, онемогућава или боље речено спречава било какво стицање нефинансијске или финансијске имовине, ако за то нису унапред обезбеђени извори из којих се та имовина може стицати. У наставку ћемо се осврнути на решења која су дата буџетским прописима у вези са овом проблематиком. Полазећи од Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/03 и 12/06, у даљем тексту: Уредба) потребно је имати у виду одредбу члана 4. тач. 3) којом је дефинисана готовинска основа (начело рачуноводственог обухватања прихода и расхода у тренутку наплате, односно плаћања). Готовинска основа у том смислу јесте „основа за вођење буџетског рачуноводства, по којој се трансакције и остали догађаји признају у моменту пријема, односно исплате средстава, као што је дефинисано готовинском основом Међународних рачуноводствених стандарда за јавни сектор, у делу који се односи на готовинску основу”. Дакле, готовинска основа подразумева и евидентирање издатака за набавку нефинансијске имовине на контима класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину и у години одлива по методологији која је примењена код израде Закона о буџету, одлукама локалних власти и организација обавезног социјалног осигурања и рачуна се у укупни износ расхода и издатака, па самим тим и у финансијски резултат. Значи, по прописима на готовинској основи не евидентира се нефинансијска имовина по методологији која се користи код израде Закона о буџету, нити у одлукама локалних власти и организација обавезног социјалног осигурања. У наведеним документима евидентирају се приходи (класа 7) и примања (класа 8) и текући расходи (класа 4) и издаци за нефинансијску имовину (класа 5).

1. Нефинансијска имовина и капитал

1.1. Нефинансијска имовина у сталним средствима и капитал

Према члану 10. у ст. 21. Правилника о Контном плану за буџетски систем прописано је следеће: „У категорији 010000 – Нефинансијска имовина у сталним средствима, стицање имовине исказује се задужењем одговарајућих субаналитичких конта, у оквиру горе побројаних синтетичких конта, а у корист синтетичког конта 311100 – Нефинансијска имовина у сталним средствима, на одговарајућим субаналитичким контима, уз истовремено књижење задужењем одговарајућих субаналитичких конта, добављача у земљи и иностранству, у оквиру класе 200000 – Обавезе, ако се стицање остварује набавком из текућих прихода и примања.” Из овог дела одредбе члана 10. Правилника о Контном плану за буџетски систем видљиво је да се први став евидентирања код стицања нефинансијске имовине спроводи тако да се за исти износ задужују одговарајућа субаналитичка конта у оквиру категорије 010000 – Нефинансијска имовина у сталним средствима, а потражују одговарајућа субаналитичка конта у оквиру синтетичког конта 311100 – Нефинансијска имовина у сталним средствима. У ст. 24. члана 10. Правилника о Контном плану прописано је да се све промене које су евидентиране као резултат добити у вредности и

Наведена објашњења о начину књижења дата су према обрачунској основи рачуноводства.

31 lege artis ● јун 2016.

Када је реч о класи 000000 – Нефинансијска имовина и класи 300000 – Капитал, утврђивање резултата пословања и ванбилансна евиденција, књиговодствена равнотежа се успоставља између категорије 010000 – Нефинансијска имовина у сталним средствима и категорије 020000 – Нефинансијска имовина у залихама и одређених синтетичких конта у групи конта 311000 – Капитал. Та синтетичка конта су: ● 311100 – Нефинансијска имовина у сталним средствима, ● 311200 – Нефинансијска имовина у залихама.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Такође, треба имати у виду да је према члану 5. ст. 7. и 8. Уредбе, регулисано да корисници буџетских средстава (у даљем тексту: КБС) и корисници средстава организација обавезног социјалног осигурања (у даљем тексту: корисници средстава ООСО) могу водити рачуноводствене евиденције и према обрачунској основи за потребе интерног извештавања, под условом да се финансијски извештаји израђују на готовинској основи ради консолидованог извештавања. Напомињемо да ово могу да раде директни и индиректни корисници буџетских средстава који имају отворене подрачуне у Консолидованом рачуну трезора (КРТ). Сви остали којима су подрачуни угашени воде помоћне евиденције и немају могућност евидентирања по обрачунској основи, јер се издаци евидентирају на опредељеној апропријацији. Међутим, када се осврнемо на Правилник о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/16, у даљем тексту: Правилник о Контном плану за буџетски систем) видљиво је да у нормативном делу садржи и објашњења у вези са начином књижења појединих пословних промена на нефинансијској и финансијској имовини, капиталу и утврђивању резултата пословања. С обзиром на то да је дата могућност вођења буџетског рачуноводства по обрачунској основи, то су наведена објашњења о начину књижења дата према обрачунској основи рачуноводства. Посебно се напомиње, док се не измени Уредба, КБС и корисници средстава ООСО ће своје пословне књиге водити по систему двојног књиговодства, пословне догађаје и трансакције ће евидентирати по готовинској основи и сходно томе састављаће и финансијске извештаје на готовинској основи.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

добити у обиму нефинансијске имовине у току текуће године, при отварању почетног стања наредне године, преносе на одговарајућа субаналитичка конта имовине у категорији 010000 – Нефинансијска имовина у сталним средствима и одговарајућа субаналитичка конта у оквиру синтетичког конта 311100 – Нефинансијска имовина у сталним средствима. Индиректно, може се закључити да се промене на нефинансијској имовини када се та имовина повећава, евидентирају тако да дугују одговарајућа субаналитичка конта у оквиру категорије 010000 – Нефинансијска имовина у сталним средствима, а потражују одговарајућа субаналалитичка конта у оквиру синтетичког конта 311100 – Нефинансијска имовина у сталним средствима. У обрнутом случају, када је реч о смањењу вредности нефинансијске имовине у сталним средствима, дугују одговарајућа субаналитичка конта у оквиру синтетичког конта 311100 – Нефинансијска имовина у сталним средствима, а потражују одговарајућа субаналитичка конта у оквиру категорије 010000 – Нефинансијска имовина у сталним средствима. Та билансна равнотежа би између (Групе/синтетичка) конта нефинансијске имовине у сталним средствима и капитала (Субаналитичка) конта изгледала овако: Група/ Синтетичка конта

Имовина

Субаналитичка конта

011100

Зграде и грађевински објекти

311111

011200

Опрема

311112

011300

Остале некретнине и опрема

311113

012100 013100 014000

Култивисана имовина Драгоцености Природна имовина Нефинансијска имовина у припреми Аванси за нефинансијску имовину Нематеријална имовина

311121 311131 311141

015100 015200 016100

311151 311161

Капитал Зграде и грађевински објекти Опрема Остале некретнине и опрема Култивисана имовина Драгоцености Природна богатства Нефинансијска имовина у припреми Нематеријална имовина

Из овог прегледа књиговодствене равнотеже између конта у класи „0” и класи „3”, видљиво је да нема у класи „3” отворен конто који би представљао књиговодствену равнотежу са синтетичким контом 015200 – Аванси за нефинансијску имовину. Овде се поставља питање да ли треба да постоји књиговодствена равнотежа између субаналитичких конта у оквиру синтетичког конта 015200 – Аванси за нефинансијску имовину и одговарајућег субаналитичког конта у оквиру групе конта 311000 – Капитал? Одговор на ово питање је потврдан, што проистиче из примене одредбе члана 4. ст. 3. тач. 6) Правилника о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава и корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 18/15, у даљем тексту: Правилник о финансијским извештајима), где је прописано да је у поступку припреме финансијских извештаја по готовинској основи из члана 5. Уредбе потребно извршити следећа књижења, и то за: „износ извршене исплате који је књижен на конту 015200 – Аванси за нефинансијску имовину, када се имовина набавља из текућих прихода, тако што се задужује одговарајући субаналитички конто у оквиру класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, уз одобрење конта 291212 – Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства”. Такође, истовремено се спроводи и други став за књижење према којем се „за исти износ задужује субаналитички конто 131119 – Остали унапред плаћени расходи уз одобрење субаналитичког конта 311151 – Нефинансијска имовина у припреми”. Дакле, из ове одредбе је видљиво да се билансна равнотежа између одговарајућих субаналитичких конта у оквиру синтетичког конта 015200 – Дати аванси и групе конта 311000 – Капитал, успоставља преко субаналитичког конта 311151 – Нефинансијска имовина у припреми. Ову ситуацију ћемо илустровати на следећем примеру.

Р. бр. 1

дугује 2

015222

Конто потражује 3

ОПИС 4

дугује 5

Износ Потражује 6

Коментар претходног књижења: Код уплате аванса за набавку опреме из текућих прихода и примања, који нису реализовани до краја године за коју се саставља финансијски извештај, потребно је да се терете издаци за нефинансијску имовину (субаналитички конто 512221 – Рачунарска опрема) и одобрава се субаналитички конто 291212 – Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства. Истовремено под ставом три спроводи се књижење успостављања књиговодствене равнотеже између субаналитичких конта 015222 – Аванси за административну опрему и 311151 – Нефинансијска имовина у припреми. Дакле, овим књижењем успоставља се поменута равнотежа између датих аванса за набавку нефинансијске опреме из текућих прихода и примања и субаналитичког конта 311151 – Нефинансијска имовина у припреми. Напомињемо да износ на субаналитичком конту 311151 од 56.000,00 динара представља набавну вредност рачунара која укључује и претходни

33 lege artis ● јун 2016.

Аванси за административну опрему 56.000,00 121112 Текући рачуни 56.000,00 – за уплаћени аванс у вези са набавком персоналних рачунара 2. 512221 Рачунарска опрема 56.000,00 291212 Плаћени аванси за нематеријална улагања 56.000,00 и основна средства – за терећење издатака за нефинансијску имовину на дан 31. 12. 2015. године 3. 131119 Остали унапред плаћени расходи 56.000,00 311151 Нефинансијска имовина у припреми 56.000,00 – за успостављање књиговодствене равнотеже између субаналитичких конта 015222 и 311151 на дан 31. 12. 2015. године 291212 Плаћени аванси за нематеријална улагања 56.000,00 4. и основна средства 252111 Добављачи у земљи 56.000,00 – за примљену коначну фактуру у вези са испоруком рачунарске опреме у јануару 2016. године 5. 011222 Рачунарска опрема 56.000,00 311112 Опрема 56.000,00 – за равнотежу субаналитичких конта 011222 и 311112 6. 252111 Добављачи у земљи 56.000,00 015222 Аванси за административну опрему 56.000,00 – затварање обавезе према добављачу из датог аванса 7. 311151 Нефинансијска имовина у припреми 56.000,00 131119 Остали унапред плаћени расходи 56.000,00 – за међусобно затварање субаналитичких конта 311151 и 113119 након успостављања књиговодствене равнотеже субаналитичких конта 011222 и 311112 (5. став књижења)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Пример: 1. КБС је у току новембра 2015. године уплатио аванс за набавку персоналних рачунара који се набављају из текућих прихода и примања у износу од 56.000,00 динара и испоставио авансни рачун до краја пореског периода у којем је садржан порез на додату вредност по посебној стопи од 10%, односно 5.091,00 динар. КБС нема право на одбитак претходног пореза. 2. Добављач је испоручио у јануару 2016. године опрему КБС и испоставио коначни рачун на износ од 56.000,00 динара. 3. Фактура добављача је измирена из датог аванса у износу од 56.000,00 динара. Књижење у финансијском књиговодству

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

порез на додату вредност од 5.091,00 динар. Ово због тога што смо у примеру претпоставили да КБС у складу са одредбама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14 – усклађени дин. изн., 68/14 – др. закон, 142/14, 5/15 – усклађени дин. изн., 83/15 и 5/16 – усклађени дин. изн.) нема право на одбитак претходног пореза од своје пореске обавезе. Имајући то у виду нисмо претходни порез на додату вредност исказивали на субаналитичком конту 123962 – Порез на додату вредност у примљеним фактурама по посебној стопи (осим плаћених аванса). Под четвртим ставом књижења евидентирали смо фактуру добављача коју смо добили у наредној години. Пошто је плаћање извршено авансно у претходној години ишли смо на затварање субаналитичког конта 291912 – Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства, а одобрили конто добављача. После овог књижења евидентирали смо под петим ставом набављене персоналне рачунаре задужујући субаналитички конто 015222 – Аванси за административну опрему и одобравајући субаналитички конто 311112 – Опрема ради књиговодствене равнотеже ових конта. Обавеза према добављачу затворена је датим авансом (252111/015222) према шестом ставу књижења. Под седмим ставом књижења извршено је међусобно затварање субаналитичких конта 311151 – Нефинансијска имовина у припреми који дугује и 113119 – Остали унапред плаћени расходи који потражује.

1.2. Нефинансијска имовина у залихама и капитал

У складу са ст. 25. члана 10. Правилника о Контном плану за буџетски систем, прописана је категорија 020000 – Нефинансијска имовина у залихама, која садржајно обухвата две групе конта, и то: ● 021000 – Залихе; ● 022000 – Залихе ситног инвентара и потрошног материјала. У ставу 33. поменутог члана дефинисано је: „У категорији 020000 – Нефинансијска имовина у залихама, набавка имовине, за робне резерве, залихе производње и робе за даљу продају исказује се задужењем одговарајућих субаналитичких конта, у оквиру горе побројаних синтетичких конта, а у корист синтетичког конта 311200 – Нефинансијска имовина у залихама, на одговарајућим субаналитичким контима, уз истовремено књижење задужењем одговарајућих субаналитичких конта, у оквиру класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, а у корист одговарајућих субаналитичких конта, добављача у земљи и иностранству. За набавке нефинансијске имовине у залихама ситног инвентара и потрошног

Док се не измени Уредба, КБС и корисници средстава ООСО ће своје пословне књиге водити по систему двојног књиговодства, пословне догађаје и трансакције ће евидентирати по готовинској основи и сходно томе састављаће и финансијске извештаје на готовинској основи.

021311 021312 022111 022200

Нефинансијска имовина у залихама Робне резерве Материјали Недовршена производња Готови производи Роба за даљу продају у промету на велико Роба за даљу продају у промету на мало Залихе ситног инвентара Залихе потрошног материјала

311251

Залихе робе за даљу продају

311251

Залихе робе за даљу продају

311271 311261

Залихе ситног инвентара Залихе потрошног материјала

lege artis ● јун 2016.

Субаналитичка конта 021111 021211 021221 021231

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

материјала, важи горе описани поступак, са том разликом што се за износ набавке књижи као расход, задужењем одговарајућег субаналитичког конта у оквиру класе 400000 – Текући расходи, а не као издатак у оквиру класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину.” Ова одредба, такође, недвосмислено упућује на то, када се ради о набавци нефинансијске имовине у залихама, да мора постојати књиговодствена равнотежа између конта нефинансијске имовине у залихама и одговарајућих субаналитичких конта у оквиру синтетичког конта 311200 – Нефинансијска имовина у залихама. Насупрот томе, када се ради о смањењу нефинансијске имовине у залихама у ст. 36. члана 10. Правилника о контном плану за буџетски систем, прописано је да се смањује нефинансијска имовина у залихама тако да дугују одговарајућа субаналитичка конта у оквиру синтетичког конта 311200 – Нефинансијска имовина у залихама, а потражују одговарајућа субаналитичка конта у оквиру категорије 020000 – Нефинансијска имовина у залихама. Књиговодствена равнотежа између одговарајућих субаналитичких конта у категорији 020000 – Нефинансијска имовина у залихама и одговарајућих субаналитичких конта у оквиру синтетичког конта 311200 – Нефинансијска имовина у залихама изгледа овако: Субаналитичка конта 311211 311221 311231 311241

Капитал Залихе робних резерви Залихе материјала за производњу Залихе недовршене производње Залихе готових производа

Приказана књиговодствена равнотежа треба да послужи, пре свега, као један подсетник за контролу о томе да ли постоји равнотежа између наведених конта у оквиру класе 000000 – Нефинансијска имовина и групе конта 311000 – Капитал.

2. Финансијска имовина и капитал

У складу са чланом 11. Правилника о контном плану за буџетски систем, прописан је садржај класе 100000 – Финансијска имовина. Ова класа обухвата следеће категорије: ● 110000 – Дугорочна финансијска имовина; ● 120000 – Новчана средства, племенити метали, хартије од вредности, потраживања и краткорочни пласмани; ● 130000 – Активна временска разграничења. Када посматрамо књиговодствену равнотежу конта финансијске имовине и капитала онда уочавамо да у класи 100000 – Финансијска имовина, само категорија 110000 – Дугорочна финансијска имовина треба бити у књиговодственој равнотежи са синтетичким контом 311400 – Финансијска имовина. Категорија 110000 – Дугорочна финансијска имовина обухвата две групе конта, и то: ● 111000 – Дугорочна домаћа финансијска имовина, ● 112000 – Дугорочна страна финансијска имовина. Књиговодствена равнотежа између конта дугорочне финансијске имовине и синтетичког конта 311400 – Финансијска имовина у оквиру групе конта 311000 – Капитал, у табеларном приказу изгледала би овако:

Финансијска имовина

Синтетички/ Субаналитички конто

110000

Дугорочна финансијска имовина

311400

111000

Дугорочна домаћа финансијска имовина

311400

Капитал Финансијска имовина Финансијска имовина

311411

Дугорочна домаћа финансијска имовина

111900

Дугорочне домаће хартије од вредности, изузев акција Кредити осталим нивоима власти Кредити домаћим јавним финансијским институцијама Кредити домаћим пословним банкама Кредити домаћим јавним нефинансијским институцијама Кредити физичким лицима и домаћинствима у земљи Кредити домаћим невладиним организацијама Кредити домаћим нефинансијским приватним предузећима Домаће акције и остали капитал

112000

Дугорочна страна финансијска имовина

311400

Финансијска имовина

311412

Дугорочна финансијска имовина у страним владама, компанијама, организацијама и институцијама

111100 111200 111300 111400 111500 111600 111700 111800

112100

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

Група/ Синтетички конто

112200 112300 112400 112500 112600 112700 112800

Дугорочне стране хартије од вредности, изузев акција Кредити страним владама Кредити међународним организацијама Кредити страним пословним банкама Кредити страним нефинансијским институцијама Кредити страним невладиним организацијама Стране акције и остали капитал Страни финансијски деривати

У ст. 13. члана 11. Правилника о Контном плану за буџетски систем, прописан је начин евидентирања стицања дугорочне домаће финансијске имовине. Према поменутом ставу, набавка домаће финансијске имовине из текућих прихода и примања књижи се задужењем одговарајућих субаналитичких конта, у оквиру групе 621000 – Набавка домаће финансијске имовине, у корист субаналитичког конта 699999 – Контра књижење – издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине. Истовремено се књижи задужење одговарајућег субаналитичког конта у групи 111000 – Дугорочна домаћа финансијска имовина, а у корист одговарајућег субаналитичког конта у групи 121000 – Новчана средства, племенити метали, хартије од вредности. Спроводи се и следећи став за књижење, тако да дугује субаналитички конто 311612 – Утрошена средства текућих прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за набавку финансијске имовине, а потражује субаналитички конто 311411 – Дугорочна домаћа финансијска имовина. Управо ова одредба из Правилника о Контном плану за буџетски систем говори о књиговодственој равнотежи између дугорочне финансијске имовине исказане у групи 111000 – Дугорочна домаћа финансијска имовина и субаналитичког конта 311411 – Дугорочна домаћа финансијска имовина у групи 311000 – Капитал. Претходно изнето важи и код евидентирања у вези са стицањем дугорочне стране финансијске имовине, с том разликом што су одговарајућа синтетичка и субаналитичка конта садржана у групи

112000 – Дугорочна страна финансијска имовина, а не у групи 111000 – Дугорочна домаћа финансијска имовина. Друга је разлика што се у трећем ставу књижења уместо субаналитичког конта 311411- Дугорочна домаћа финансијска имовина, употребљава субаналитички конто 311412 – Дугорочна финансијска имовина у страним владама, компанијама, организацијама и институцијама.

37 lege artis ● јун 2016.

Пример: Установа социјалне заштите, сходно члану 27. Закона о становању („Сл. гласник РС”, бр. 50/92, 76/92, 84/92 – испр., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 – испр., 48/94, 44/95 – др. закон, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 – др. закон и 99/11) одобрила је запосленом кредит за стамбену изградњу из средстава од станова продатих путем откупа станова који су 1994. године добијени из Фонда солидарности. Ови станови нису били прокњижени у књиговодственој евиденцији установе, већ су били прокњижени у књиговодственој евиденцији Јавног стамбеног предузећа, а касније у књиговодственој евиденцији града (локална самоуправа). То значи да је у овом случају пословне промене у вези са одобравањем и отплатом кредита потребно посматрати само у оквиру дугорочне финансијске имовине и припадајућих извора те имовине, а не и књиговодствене равнотеже између нефинансијске имовине у сталним средствима у којој су обухваћени и станови и припадајућих извора нефинансијске имовине. Подаци у вези са одобравањем кредита, обезбеђењем извора из којих се кредит могао одобрити и начина враћања кредита су следећи: 1. Одобрени кредит исплаћен је у току 2010. године запосленом у износу од 703.405,00 динара, са роком отплате 10 година у складу са Правилником установе о решавању стамбених потреба запослених. 2. Кредит је одобрен из извора који је створен од отплате лица којима су продати станови путем откупа. По завршном рачуну 2009. године издвојено је приликом расподеле нераспоређеног вишка прихода и примања, а по одлуци надлежног органа, износ од 855.000,00 динара који је евидентиран на субаналитичком конту 311713 – Пренета неутрошена средства за стамбену изградњу. Став за књижење код расподеле нераспоређеног вишка прихода и примања из ранијих година био је за 1999. годину да дугује субаналитички конто 321311 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година, а потражује субаналитички конто 311713 – Пренета неутрошена средства за стамбену изградњу износ од 855.000,00 динара. 3. Запослени је отплатио у 2016. години шесту рату кредита од 52.708,00 динара (главница 40.000,00 + камата 12.708,00 динара).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Што се тиче књиговодствене равнотеже између дугорочне финансијске имовине и извора те дугорочне финансијске имовине, она је успостављена тако што стање на субсубаналитичком конту 111611 – Кредити физичким лицима у земљи и стање на субаналитичком конту 311411 – Дугорочна домаћа финансијска имовина морају бити иста.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

Књижење у финансијском књиговодству Конто Р. ОПИС бр. Дугује потражује 1

621611

Кредит физичким лицима у земљи за потребе становања 699999

дугује

потражује

703.405,00

Контра књижење – издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине

703.405,00

– за евидентирање у класи „6” одобреног и исплаћеног кредита за стамбену изградњу 2.

Кредити физичким лицима у земљи, за потребе 703.405,00 становања

111611 121216

Издвојена средства за стамбену изградњу

703.405,00

– за уплаћени кредит за стамбену изградњу физичком лицу Пренета неутрошена средства за стамбену изградњу

3. 311713 311411

703.405,00

Дугорочна домаћа финансијска имовина

703.405,00

– за обезбеђење извора за дугорочну финансијску имовину 4. 121112

Текући рачуни

38 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Износ

111611 741122

52.708,00

Кредити физичким лицима у земљи за потребе становања Приходи буџета Републике од камата на средства корисника буџета укључена у депозит банака

40.000,00 12.708,00

– за извршену прву отплату анутитета по одобреном стамбеном кредиту 5.

Контра књижење – примања од задуживања и продаје финансијске имовине

999999 921621

40.000,00

Примања од отплате кредита датих домаћинствима у земљи у корист нивоа Републике

40.000,00

– за евидентирање повраћаја главнице по одобреном кредиту 6.

311411

Дугорочна домаћа финансијска имовина 311512

Примања од отплате датих кредита

40.000,00 40.000,00

– за успостављање књиговодствене равнотеже између новчаних средстава по основу отплате кредита и извора новчаних средстава Коментар претходних књижења: 1. У првом ставу књижења евидентирали смо у класи „6” одлив новчаних средстава по основу давања (одобрења) и исплате кредита за стамбену изградњу. Овакав став по редоследу књижења проистиче из ст. 13. члана 11. Правилника о Контном плану. 2. Према другом ставу за пренета средства по одобреном кредиту задужен је субаналитички конто 111611 – Кредити физичким лицима у земљи, за потребе становања, а одобрен је субаналитички конто 121216 на који су издвојена средства за стамбену изградњу.

КОМЕНТАР АУТОРА:

3. Под ставом три приказан је извор у капиталу који ће служити за покриће одобреног кредита. То је субаналитички конто 311411 – Дугорочна домаћа финансијска имовина који потражује, а задужује се субаналитички конто 311713 – Пренета неутрошена средства за стамбену изградњу. Субаналитички конто 311713 не може се задуживати уколико по расподели нераспоређеног вишка прихода и примања из претходних година није пренет, по одлуци органа управљања, одговарајући износ нераспоређеног вишка прихода и примања из ранијих година који је претходно требало распоредити у корист субаналитичког конта 311713.

39 lege artis ● јун 2016.

Што се тиче књиговодствене равнотеже између дугорочне финансијске имовине и извора те дугорочне финансијске имовине она је успостављена тако што стање на субсубаналитичком конту 111611 – Кредити физичким лицима у земљи и стање на субаналитичком конту 311411 – Дугорочна домаћа финансијска имовина морају бити иста. Када физичко лице коме је одобрен кредит врши отплату кредита на бази ануитетне листе, за износ извршене отплате повећава се износ на конту 121112 – Текући рачуни, а одобрава се или смањује износ на субаналитичком конту 111611 – Кредити физичким лицима у земљи (121112/111611). Истовремено, другим ставом за књижење смањује се износ на конту 311411 – Дугорочна домаћа финансијска имовина, а повећава се износ на субаналитичком конту 311512 – Примања од отплате датих кредита (311411/311512). Напомињемо да се приликом утврђивања резултата пословања износ стања на рачуну 311512 – Примања од отплате датих кредита не расподељује на крају године у неке нове изворе, већ се затвара у корист субаналитичког конта 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит. 4. У четвртом ставу књижења приказан је прилив новчаних средстава по основу отплате првог ануитета у износу од 52.708,00 динара. За тај износ задужен је субаналитички конто 121112 – Текући рачуни, а одобрен је субаналитички конто 111611 – Кредити физичким лицима у земљи за потребе становања у висини главнице од 40.000,00 динара и одобрен је субаналитички конто 741122 за камате у износу од 12.708,00 динара. Напомињемо да у оквиру синтетичког конта 741100 – Камате нисмо пронашли по суштини адекватни конто који би садржајно представљао камате по основу отплате датих кредита, па смо условно користили субаналитички конто 741122 – Приходи буџета Републике од камата на средства корисника буџета укључених у депозит банака. 5. Под ставом пет евидентиран је у класи „9” новчани прилив по основу отплате главнице по првом ануитету у износу од 40.000,00 динара. 6. Под шестим ставом видљиво је да је смањен износ на субаналитичком конту 311411 – Дугорочна домаћа финансијска имовина због отплате прве рате ануитета у висини главнице, тако да тај конто дугује 40.000,00 динара, а потражује субаналитички конто 311512 – Примања од отплате датих кредита, што представља извор новчаних средстава која су настала по основу отплате главнице по првом ануитету. Дакле, како је већ раније поменуто, увек се мора водити рачуна да буду у равнотежи субаналитичка конта (у нашем случају) 111611 и 311411, односно када се кредит отплаћује – да новчана средства по основу отплате на субаналитичком конту 121112 буду уравнотежена са извором тих средстава на субаналитичком конту 311512.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Овакав пример смо одабрали да бисмо показали равнотежу између конта дугорочне финансијске имовине и одговарајућих извора у класи „3”, иако смо свесни да у Закону о буџету није предвиђена могућност одобравања стамбених кредита. Међутим, ово је пример евидентирања одобрених кредита за оне ситуације када је могуће да за то постоји легална и објективна могућност, која проистиче из примене одредаба Закона о становању. Ако се има у виду да се отплата кредита за станове врши у корист наменски отвореног подрачуна, онда сматрамо да то није супротно одредбама Закона о буџету или одлукама о буџету које дефинишу приходе и примања која су буџетског карактера, јер сматрамо да се отплата кредита коју врше физичка лица не би требало сматрати буџетским средствима.

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Банкарска гаранција у светлу пословања буџетских корисника

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уз краћи теоријски осврт на банкарску гаранцију као средство обезбеђења, у овом тексту додатно је појашњавамо из угла буџетских корисника који се готово увек јављају у улози корисника гаранција и то у пословима спровођења поступка јавне набавке, код закључења уговора о додели средстава за директне инвестиције, као и код поступка лицитације Зорица Ловрић дипл. ек. с вишегодишњим радним искуством у државној управи, банкарству и привреди, ангажована и на пројектима Светске банке и Канцеларије за међународни развој Владе Велике Британије budzeti@legeartis.rs

циљу што бољег разумевања сложености самог појма и врсте гаранције, као и пословања буџетских корисника у вези са банкарским гаранцијама (као превасходних корисника гаранције), неопходно је поћи од законодавног оквира. Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/03 – Уставна повеља), Закон о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 31/11, 119/12 и 139/14) и Закон о банкама („Сл. гласник РС”, бр. 107/05, 91/10 и 14/15) третитају банкарску гаранцију као средство обезбеђења за извршење преузетих обавеза. Према члану 1083. Закона о облигационим односима, банкарска гаранција представља писмену исправу којом се банка обавезује према примаоцу гаранције (кориснику) да ће му, за случај да му треће лице не испуни обавезу о доспелости, измирити обавезу ако буду испуњени услови наведени у гаранцији. Из ове законске дефиниције произилази да у гаранцијском послу учествују најмање три лица између којих се заснивају најмање три правна посла, као и да је банка дужна да исплати гарантни износ уколико дужник из основног уговора не

испуни о доспелости своју уговорну обавезу, а испуне се услови наведени у гаранцији. Веома је важно нагласити да су сви економско-финансијски односи у послу издавања банкарске гаранције повезани, а да су сви правни односи који настају у вези са издавањем банкарске гаранције апсолутно правно самостални. Економско-финансијска повезаност произилази из чињенице да банка исплату по гаранцији увек врши у новцу, чак и када се гаранцијом обезбеђује неновчана обавеза, и то у износу неизвршене обавезе дужника настале на основу уговора. Правни односи су далеко сложенији: банкарска гаранција функционише тако што дужник даје налог банци да је изда у своје име и његов рачун трећем лицу – будућем кориснику гаранције. То значи да се приликом издавања гаранције заснива више правних односа између лица која учествује у гаранцијском послу. Учесници у наведеном послу су: ● налогодавац гаранције (дужник), правно лице које се обавезује да ће извршити уговорне обавезе и да ће за то гарантовати банка; ● банка гарант je банка која гарантује да ће уколико дужник о року не изврши своју обавезу преузети извршење; ● корисник гаранције (поверилац) стиче право потраживања према банци гаранту уколико дужник не изврши своју обавезу. Први ниво правних односа је између дужника и повериоца, по основу уговора за чије извршење је гарантовала банка. Други ниво је однос између дужника (налогодавца гаранције) и банке. Трећи ниво је између корисника

гаранције (повериоца) и банке која је издала гаранцију. Уколико друга банка потврди обавезу из гаранције (тзв. конфирмација или супергаранција), однос између две банке може бити четврти ниво правних послова.

Врсте банкарске гаранције

У погледу врста банкарске гаранције, у домаћој пословној пракси најпознатије су следеће поделе: (1) подела према врсти посла за који се гарантује а) гаранција за уредно плаћање, којом се гарантује обавеза уредног плаћања по уговору о основном послу; б) гаранција за добро извршење посла, којом се банка обавезује кориснику да ће исплатити одређени новчани износ ако дужник из основног посла не испуни или неуредно испуни своју уговорну обавезу; в) лицитациона гаранција, којом се покривају све штете до висине гарантног износа које би инвеститор имао за случај да учесник у лицитацији чија је понуда прихваћена као најповољнија, не закључи уговор или не прибави банкарску гаранцију за добро извршење посла; г) гаранција за враћање аванса, којом се банка обавезује да ће кориснику гаранције исплатити гарантну суму за случај да његов дужник из основног посла не испуни своје уговорне обавезе

(2) подела према броју банака које су укључене у гаранцијски посао Законом о облигационим односима регулисана је супергаранција у којој друга банка, обично јача, може потврдити обавезу из гаранције. У том случају корисник гаранције може захтевати наплату по гаранцији било банци која је издала гаранцију или другој банци која ју је потврдила. Контрагаранција се користи када прописи земље корисника наређују да гаранцију изда банка која има седиште у земљи корисника, док се налогодавац налази у другој земљи. Конфирмирана гаранција је гаранција корисникове банке на бази контрагаранције дужникове банке. То је облик гаранције којим банка налогодавца, поступајући по његовом налогу, упућује захтев банци корисника гаранције да, уз пуну одговорност банке налогодавца изда гаранцију у корист свог клијента, корисника гаранције. (3) подела према услову који мора бити испуњен да би се исплатио гарантовани износ Уколико банкарска гаранција садржи „без приговора” или „на први позив” обавеза банке да исплати гарантовани износ настаје самим писаним саопштењем повериоца да су се стекли услови предвиђени у гаранцији тј. да дужник није извршио своју обавезу о року. Таква гаранција се назива безусловна.

41 lege artis ● јун 2016.

Интереси учесника у гаранцијском послу нису идентични. Предности за корисника гаранције произилазе из чињенице да је гаранција неопозива, да ступа на снагу даном издавања, да се износ гаранције не може умањити/повећати и да уколико се не захтева продужење гаранције она се аутоматски наплаћује. Предности за налогодавца проистичу из чињенице да ако је извршено плаћање или је истекао рок важења из гаранције, она више не производи правно дејство. Налогодавац увек мора бити обавештен о захтеву за плаћање или продужење. Такође, уз захтев за плаћање по гаранцији увек се мора приложити и изјава на основу чега се врши наплата. Предности за гаранта су у томе да је гаранција независна од основног посла, да је документарне природе и да нема слободне цесије тј. гарант се мора сагласити.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Предности банкарске гаранције

за које је он дао аванс или не врати аванс на други начин; д) условна гаранција, код које корисник, да би реализовао своја права из гаранције, мора претходно да докаже да је испунио своје обавезе из основног уговора и да дужник из основног уговора није испунио обавезу; ђ) безусловна гаранција, где корисник гаранције остварује права из гаранције подношењем захтева за исплату банци о року важења гаранције, са изјавом да дужник из основног уговора није о року испунио своје обавезе; е) акцесорна гаранција, код које банка која је дала гаранцију може према кориснику гаранције да истакне све приговоре из основног уговора које би могао истаћи налогодавац као дужник, као и приговоре који проистичу из правног односа који је заснован.

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Условна гаранција је она гаранција код које мора да се стекне услов који треба да буде испуњен да би корисник гаранције могао да се обрати банци гаранту са захтевом за исплату.

● клаузула о враћању банкарске гаранције, ● клаузула о решавању спорова, ● број банкарске гаранције, ● остале клаузуле.

Елементи банкарске гаранције

Рачуноводствени третман банкарске гаранције

Иако закон не одређује битне елементе гаранције, у пракси су се искристалисали одређени елементи заједнички за све облике гаранција. Свака гаранција би морала да садржи: ● одредбе о налогодавцу (назив, адреса, матични број и ПИБ), ● назив и адресу корисника, ● назив и адресу банке гаранта, ● предмет гаранције, ● износ и валуту, као и изражени начин плаћања, ● рок важења гаранције, чак и ако је издата на неодређено време, ● одредбе о отказивању гаранције, ● услове наплате – гарантовани случај, ● пренос права из банкарске гаранције, ● место и датум издавања. Осим тога могу се уговорити и други елементи, на пример, одредбе о каматама, документи које корисник мора приложити уз свој захтев, одредбе о трошковима издавања гаранције и сл. За корисника најважнији део банкарске гаранције јесте онај који се односи на гарантни износ и врсту валуте. Износ за који се банка обавезала да ће исплатити кориснику гаранције може бити одређен у апсолутном износу и у одређеном проценту укупне вредности обавезе из основног уговора. Валута мора бити она у којој је изражена обавеза налогодавца из основног уговора. Важан елемент банкарске гаранције јесте и рок њеног важења. Од рока важења гаранције зависи могућност корисника гаранције да банци поднесе захтев за исплату износа наведеног у гаранцији и, ако је то наведено у гаранцији, презентује документе потребне за исплату. Интерес корисника гаранције је да тај рок важења буде што дужи, а интерес банке је да временски ограничи трајање своје обавезе. Банкарска гаранција може садржати и одредбу о преносу права садржаног у њој. Уз наведене битне елементе банкарске гаранције постоје и небитни елементи:

Рачуноводствени третман банкарске гаранције регулисан је међународним банкарским стандардима: МРС 37 – резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална средства и МРС 39 – финансијски инструменти, признавање и одмеравање. Гаранције имају рачуноводствени третман и третман ванбилансних позиција.

Поступање буџетског корисника са гаранцијама

Након што смо се упознали са свим теоријским елементима пословања са гаранцијама, важно је нагласити да се корисници јавних средстава, односно буџетски корисници јављају (готово искључиво) као корисници гаранција. Послови по којима буџетски корисници примају гаранције су спровођења поступка јавне набавке, код закључења уговора о додели средстава за директне инвестиције, као и код поступка лицитације. Поступак који налогодавац гаранције (дужник) приликом одобравања гаранције мора да прође код пословне банке састоји се из одређених корака: ● подношење захтева, ● обрада захтева, ● доношење одлуке по обрађеном захтеву, ● оперативно емитовање/издавања гаранције, ● ликвидирање гаранције. Било да је реч о достављању гаранције буџетском кориснику у поступку јавне набавке или о обезбеђењу извршења уговорних обавеза приликом доделе средстава за директне инвестиције неопходно је да буџетски корисник и банка гарант буду у непосредном контакту. Приликом спровођења поступка јавне набавке буџетском кориснику се доставља писмо о намерама банке за издавање банкарске гаранције за повраћај авансног плаћања или писмо о намерама банке да ће банка понуђачу издати банкарску гаранцију за добро извршење посла у висини од 10% вредности уговора без ПДВ-а, а након закључења уговора изабрани

Бројне су врсте банкарских гаранција.

Наплата гаранције

Уколико се стекну услови за наплату потраживања од дужника, због неиспуњености услова из уговора, буџетски корисник ће банци гаранту доставити захтев за наплату гаранције. Уз захтев за наплату банци, гаранту се доставља и оригинални примерак гаранције, као и изјава корисника гаранције да нису испуњени услови по предметном послу. Имајући у виду да су гаранције које буџетски корисници прихватају безусловне, на први позив и без протеста, банка гарант дужна је да кориснику гаранције одмах изврши исплату износа наведеног у гаранцији.

Уместо закључка

У савременим условима пословања банкарска гаранција постаје незаобилазно средство за обезбеђење испуњења услова из уговора. Банкарска гаранција увек настаје као производ сложенијег склопа правних и пословних односа у коме учествују најмање три лица и заснивају се три правна односа који су међусобно независни, али чине једну недељиву економско-финансијску целину. Поред битних елеменати које банкарска гаранција мора да садржи (назив банке гаранта, назив корисника банкарске гаранције, навођење посла чије се испуњење обезбеђује гаранцијом, новчани износ на који гаранција гласи, рок важења банкарске гаранције, место издавања гаранције, датум издавања гаранције и потпис и печат издаваоца гаранције), банкарска гаранција може да садржи и небитне елементе. Приликом преузимања гаранције која је безусловна и на први позив, буџетски корисници сачињавају записник о примопредаји са налогодавцем (дужником) и нову гаранцију уносе у преглед примљених гарација сачињен по основу рока доспелости гаранције. Уколико корисник гаранције – буџетски корисник утврди да су се стекли услови за наплату гаранције, он упућује банци гаранту захтев за наплату гаранције. Банка је дужна да одмах изврши исплату износа наведеног у гаранцији.

43 lege artis ● јун 2016.

Свим буџетским корисницима препоручујемо да сачине табеларни преглед према року доспећа гаранције, како се не би пропустио рок доспећа гаранције. Као што је већ наглашено, истеком рока гаранције, она престаје да производи правно дејство. У случају да се рок наведен у гаранцији приближава, а услови из уговора нису испуњени, постоји могућност продужења рока гаранције. Захтев за продужење рока гаранције подноси налогодавац (дужник) кориснику гаранције. Уколико буџетски корисник као корисник гаранције сматра да је захтев основан он о томе обавештава налогодавца (дужника) који се затим обраћа банци са захтевом за продужење рока у гаранцији. Када банка одобри продужење рока у гаранцији, она сачињава анекс гаранције. Анекс гаранције

садржи све елементе као и оригинална гаранција, али и део у коме се наводи број гаранције која је анексирана (продужена). www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

понуђач (добављач) дужан је да достави: банкарску гаранцију за добро извршење посла и банкарску гаранцију за повраћај аванса. У случају да се банкарска гаранција доставља као средство обезбеђења по уговору о додели средстава за директне инвестиције или код поступка лицитације неопходно је да се пре достављања коначне гаранције текст усагласи, па се стога нацрт текста гаранције доставља налогодавцу и кориснику. Након усаглашавања налогодавца и корисника гаранције налогодавац потписује уговор о издавању гаранције са банком и оригиналну гаранцију предаје кориснику гаранције, буџетском кориснику. Приликом преузимања гаранције од налогодавца буџетски корисник потписује записник о примопредаји и оригинал гаранције смешта у за те намене одређено место (каса). О примљеним гаранцијама буџетски корисник води евиденцију. Уобичајени елементи табеларног прегледа су: ● редни број, ● налогодавац (дужник), ● основ издавања гаранције (на пример, број уговора), ● назив банке гаранта, ● број гаранције, ● износ на који је гаранција издата, ● рок важења гаранције.

порези и акцизе

Употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника и промет услуга без накнаде као предмет опорезивања ПДВ-ом Ситуације у којима се добра која су део пословне имовине користе у непословне сврхе или када се услуге пружају без накнаде врло често су извор недоумица у погледу опорезивања ПДВ-ом. Уз одговарајућа објашњења и примере, у овом тексту настојимо да их разрешимо Никола М. Јовановић дипл. правник, порески саветник у консултантској кући EY (Ernst&Young) доо Београд

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

porezi.akcize@legeartis.rs

пракси се неретко дешава да власници привредних друштава пословну имовину привредног друштва користе за сопствене потребе. У том смислу, свима је познато да аутомобил који је у власништву пореског обвезника власници или запослени врло често, мимо службених потреба, употребљавају и у сопствене сврхе. Исто тако, уобичајен облик привлачења нових пословних партнера испољава се у пружању одређених услуга без накнаде, а постоје и бројне ситуације када привредна друштва услед „пријатељских” односа власника или запослених пружају услуге без накнаде. По правилу, уколико се предметне услуге пружају у пословне сврхе реч је о промету услуга који није опорезив ПДВ-ом, међутим, постоје и изузеци када се у складу са ПДВ прописима употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника и промет услуга без накнаде опорезују ПДВ-ом. У даљем тексту, покушаћемо да објаснимо регулаторни оквир у овом погледу, уз навођење неколико примера који ће вам ову проблематику додатно приближити.

Предмет опорезивања ПДВ-ом

На самом почетку, у циљу правилног разумевања ове тематике неопходно је утврдити шта је заправо предмет опорезивања ПДВ-ом. Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14 – усклађени дин. изн., 68/14 – др. закон, 142/14, 5/15 – усклађени дин. изн., 83/15 и 5/16 – усклађени дин. изн., у даљем тексту: Закон) прописано је да се предметом опорезивања ПДВ-ом сматра испорука добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Републици Србији уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара. Конкретно, промет добара је пренос права располагања на телесним стварима (добрима) лицу које тим добрима може располагати као власник. С друге стране, промет услуга прописан је на резидуалној основи, тако да се прометом услуга сматрају сви послови и радње који се не сматрају прометом добара, а који могу бити предузети чињењем, нечињењем или трпљењем. Како је у дефиницији предмета опорезивања наведено да је у питању промет добара и услуга уз накнаду, поставља се питање ПДВ третмана промета добара и услуга који се изврше без накнаде. У том смислу, чланом 5. Закона дефинисано је да се са прометом услуга уз накнаду изједначава:

Утврђивање ПДВ третмана

Из напред наведеног, произлази да је неопходно направити разлику између: ● употребе добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно употребе добара у непословне сврхе пореског обвезника (која се изједначава са прометом услуга уз накнаду само ако је испуњен услов да је обвезник ПДВ-а имао право

Примера ради, једна од најчешћих ситуација у пракси јесте она у којој оснивач, односно запослени у друштву за личне потребе повремено употребљава аутомобил који је власништво привредног друштва. У том случају, у питању је употреба добара која је део пословне имовине пореског обвезника која се изједначава са прометом услуга уз накнаду, али само ако је привредно друштво имало право на одбитак претходног пореза приликом набавке предметног аутомобила. Насупрот томе, када привредно друштво (које се бави сервисирањем аутомобила) без накнаде пружа свом оснивачу услугу поправке аутомобила који је у његовом власништву, такав промет услуга се сматра прометом услуга уз накнаду без обзира на право привредног друштва на одбитак претходног пореза за, на пример, делове које је користило ради поправке. Основицу за обрачунавање ПДВ-а код употребе добара која су део пословне имовине обвезника и код пружања услуга без накнаде када се сматра да настаје опорезиви промет чини цена коштања тих или сличних добара/услуга у моменту промета. Правилником о утврђивању шта се сматра узимањем и употребом добара, другим прометом добара и пружањем услуга, без накнаде, о утврђивању уобичајених количина пословних узорака, рекламним материјалом и другим поклонима мање вредности („Сл. гласник РС”, бр. 118/12, у даљем тексту: Правилник) ближе је уређено, између осталог, шта се сматра употребом добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно употребом добара у непословне сврхе пореског обвезника и пружањем услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно другим пружањем услуга без накнаде у непословне сврхе пореског обвезника.

45 lege artis ● јун 2016.

Неопходно је имати у виду да се и употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, као и употреба добара у непословне сврхе пореског обвезника сматрају прометом услуга уз накнаду само под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра може одбити у потпуности или сразмерно, а без обзира на то да ли је и остварено предметно право на одбитак претходног пореза. Да закључимо, са прометом услуга уз накнаду изједначава се: ● употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно употреба добара у непословне сврхе пореског обвезника, под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета за промет тих добара могао одбити у потпуности или сразмерно; и ● пружање услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно друго пружање услуга без накнаде у непословне сврхе пореског обвезника без додатног услова који се односи на право на одбитак претходног пореза.

на одбитак претходног пореза приликом набавке тог добра); и ● пружања услуга за личне потребе оснивача, власника, запослених и других лица и друго пружање услуга без накнаде (када се као услов не поставља право на одбитак претходног пореза).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

● употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно употреба добара у непословне сврхе пореског обвезника; као и ● пружање услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно друго пружање услуга без накнаде у непословне сврхе пореског обвезника.

порези и акцизе

У даљем тексту настојаћемо да на илустративним примерима објаснимо када се сматра да су употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника и промет услуга без накнаде опорезиви ПДВ-ом, а када то није случај.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица Као што је напред наведено, употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно употреба добара у непословне сврхе пореског обвезника, изједначава се са прометом услуга уз накнаду, под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета тих добара (односно приликом производње) могао одбити у потпуности или сразмерно, независно од чињенице да ли је порески обвезник остварио право на одбитак претходног пореза. Будући да ова формулација звучи врло апстрактно и изазива велике недоумице у пракси, у смислу правилног утврђивања када се описани случај десио, у наставку текста наводимо два примера који на јасан начин описују реалну пословну ситуацију када је потребно обрачунати ПДВ, а када то неће бити случај.

Пример #1 Компанија А поседује путнички аутомобил за који, приликом набавке, није имала право на одбитак претходног пореза у складу са чланом 29. Закона. На основу одлуке надлежног органа компаније А, директор користи предметни аутомобил како за пословне тако и за своје личне потребе (односно за одласке на путовања која нису у вези са делатношћу компаније А, као и за личне потребе у месту пребивалишта директора). Поставља се питање да ли је компанија А дужна да по овом основу обрачуна ПДВ.

Како компанија А није имала право на одбитак претходног пореза у складу са чланом 29. Закона, употреба аутомобила који је део пословне имовине привредног друштва (компаније А), у овом случају се не изједначава са прометом услуга уз накнаду, односно није предмет опорезивања ПДВ-ом. Дакле, компанија А није дужна да обрачуна ПДВ.

Пример #2 Компанија Б обавља делатност превоза ствари у друмском саобраћају и поседује велики број теретних возила за обављање предметне делатности. Руководство компаније Б је возачу који је запослен код њих дозволило да једно од тих возила употреби како би извршио превоз сопствених ствари приликом селидбе у нови стан. За разлику од првог примера, компанија Б је у овом случају имала право на одбитак претходног пореза приликом набавке предметног теретног возила, јер се конкретно возило користи за промет услуга превоза ствари који је опорезив ПДВ-ом. У складу са тим, компанија Б дужна је да по основу употребе тог возила за личне потребе запосленог обрачуна ПДВ на основицу коју чини цена коштање те услуге (без ПДВ-а) и да обрачунати ПДВ плати у складу са одредбама Закона.

Употреба добара у непословне сврхе пореског обвезника

Сходно члану 4. Правилника, употребом добара у непословне сврхе пореског обвезника сматра се употреба добара која се не врши у циљу повећања прихода, односно смањења расхода пореског обвезника. Дакле, употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, сама по себи се сматра извршеном у непословне сврхе пореског обвезника. Наиме, чим се употреба добара врши за личне потребе

Код употребе добара која није за личне потребе неопходно је утврдити да ли се послови и радње предузимају у пословне или непословне сврхе.

НАПОМЕНА АУТОРА #1

Пример #1 Компанија обавља делатност превоза ствари у друмском саобраћају и поседује одговарајућа теретна возила за обављање те делатности. На приколицама возила је приказан лого те компаније као реклама делатности компаније. Дакле,

Пример #2 Привредно друштво А бави се делатношћу изградње путева, те поседује одговарајуће грађевинске машине (багере, камионе, кипере, мешалице, дизалице и сл.). Привредно друштво Б такође се бави грађевинском делатношћу, али будући да је у питању новоосновано друштво, још увек не поседује сву неопходну опрему за извођење грађевинских радова. Наведена привредна друштва су повезана лица, односно имају истог власника. Услед квара на багеру привредног друштва Б, то привредно друштво у недостатку другог багера у свом власништву, од привредног друштва А узело је на послугу (без накнаде) багер како би обавило неопходне грађевинске радове по унапред уговореном послу. Како је привредно друштво А имало право на одбитак претходног пореза приликом набавке багера, те како се давање багера на послугу привредном друштву Б не врши у циљу повећања сопствених прихода нити смањења расхода (већ услед чињенице да су привредна друштава повезана лица), тј. да се ради о употреби виљушкара у непословне сврхе привредног друштва А, привредно друштво А има обавезу да по том основу обрачуна ПДВ на цену коштања предметне услуге и да обрачунати ПДВ плати у складу са Законом.

Пружање услуга које порески обвезник изврши без накнаде за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица и друго пружање услуга без накнаде у непословне сврхе пореског обвезника

Баш као и у случају употребе добара која су део пословне имовине пореског обвезника, и пружање услуга без накнаде које порески обвезник

47 lege artis ● јун 2016.

наведених лица јасно је да није у питању пословна сврха и она се изједначава са прометом услуга уз накнаду (наравно, под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра могао одбити у потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза). С друге стране, употреба добара која су део пословне имовине, а која није за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица изједначава се са прометом услуга уз накнаду ако је извршена у непословне сврхе пореског обвезника. Према томе, код употребе добара која није за личне потребе неопходно је утврдити да ли се послови и радње предузимају у пословне или непословне сврхе. Сматра се да постоји употреба добара у непословне сврхе када се употреба тих добара не врши у циљу повећања пословних прихода или смањења пословних расхода пореског обвезника. Дакле, употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника, а која није за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица изједначава се са прометом услуга уз накнаду ако су испуњена два услова: ● да је обвезник ПДВ-а имао право да ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра одбије као претходни порез у потпуности или сразмерно, и ● да се употреба врши у непословне сврхе пореског обвезника.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Разлика постоји уколико се послови и радње које обвезник ПДВ-а предузима обављају без накнаде у пословне сврхе, када се сматра да такав промет услуга није промет услуга који је предмет опорезивања ПДВ-ом.

возила се у конкретном случају, поред основне намене (превоз добара), употребљавају и за рекламирање делатности компаније. У овом случају реч је о употреби возила у пословне сврхе пореског обвезника, јер употребом возила на наведени начин обвезник ПДВ-а врши рекламирање сопствене делатности – што значи да ту активност, у крајњој линији, предузима у циљу повећања сопствених прихода.

изврши за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, само по себи сматра се извршеним у непословне сврхе пореског обвезника (јер је извршена за личне потребе неког лица) и изједначава се са прометом услуга уз накнаду. То значи да се сваки вид пружања услуге за личне потребе неког од наведених лица изједначава са прометом услуге уз накнаду и да се по том основу обрачунава и плаћа ПДВ на цену коштања те услуге у складу са Законом.

порези и акцизе

Пример

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Привредно друштво које се бави услугама постављања видео надзора је без накнаде извршило постављање видео надзора у кући директора привредног друштва. Будући да је реч о пружању услуге без накнаде за личне потребе директора привредног друштва, тај посао се изједначава са прометом услуга уз накнаду. Дакле, неспорно је да је привредно друштво по том основу дужно да обрачуна ПДВ на цену коштања предметне услуге и да тако обрачунати ПДВ плати у складу са Законом. Међутим, када се ради о облицима пружања услуга без накнаде који нису за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, да би се утврдило да ли се ради о услузи која се изједначава са прометом услуга уз накнаду, неопходно је утврдити да ли је та услуга пружена у пословне или непословне сврхе пореског обвезника. Наиме, свако друго пружање услуга без накнаде изједначава се са прометом услуга уз накнаду само ако је предузето у непословне сврхе обвезника, тј. ако није предузето у циљу повећања прихода или смањења расхода пореског обвезника који пружа услугу. У том смислу, постоје бројна мишљења Министарства финансија, од којих издвајамо Мишљење Министарства финансија бр. 41300-00247/2014-04 од 1. 9. 2014. године у којем се, између осталог, наводи и следеће: „Обвезник ПДВ-а који без накнаде даје на привремено коришћење добра – пумпно постројење и опрему за потребе отклањања последица поплаве у рударском басену Колубара, дужан је да по том основу обрачуна ПДВ по општој стопи ПДВ-а од 20% и да тако

обрачунати ПДВ плати на прописани начин, с обзиром на то да се, у конкретном случају, ради о промету услуге без накнаде који обвезник ПДВ-а врши у непословне сврхе (тј. пружању услуга без накнаде које се не врши у циљу повећања прихода, односно смањења расхода пореског обвезника који пружа услугу), а који се изједначава са прометом услуга уз накнаду. С тим у вези, основицом за обрачунавање ПДВ-а за промет предметне услуге сматра се цена коштања тих или сличних услуга, у моменту промета, без ПДВ-а.” С друге стране, када обвезник ПДВ-а предузима одређене активности или радње, којима чини погодност неком другом лицу без наплаћивања накнаде, али у циљу унапређења своје пословне делатности и повећања сопственог промета, односно смањења трошкова, што у крајњој линији значи повећање сопствених прихода или смањење расхода, такви послови и радње се не изједначавају са прометом добара уз накнаду. Примера ради, када привредно друштво А, без накнаде предаје јело и пиће за конзумацију на лицу места физичким лицима којима пружа услуге приређивања игара на срећу, у

НАПОМЕНА АУТОРА #2 Наведени порески третман пружања услуга без накнаде примењује се почев од 1. јануара 2013. године, односно почев од примене одредаба Закона о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност које су објављене у „Сл. гласнику РС”, бр. 93/12. Наиме, одредбом члана 5. ст. 4. тач. 3) Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05 и 61/07) било је прописано да се са прометом услуга уз накнаду изједначава свако пружање услуга без накнаде, што значи да се пре ступања на снагу наведеног закона о изменама и допунама сваки промет услуга без накнаде изједначавао са прометом услуга уз накнаду и сматрао предметом опорезивања ПДВ-ом, без обзира на околност да ли се пружање услуга без накнаде вршило у пословне или непословне сврхе пореског обвезника.

прометом услуга уз накнаду у складу са одредбама Закона. Како би се наведени ризик контролисао, препоручујемо да се пружање услуга без накнаде у пословне сврхе, односно циљ и разлог пружања те услуге документују писаним доказима на одговарајући начин. Као адекватна документација може послужити писани уговор, али и други писани докази којима се могу објаснити пословни односи између пружаоца и примаоца услуге, односно разлог да се таква услуга пружи без накнаде у пословне сврхе (електронска преписка, записници са састанака и сл.).

Пример Компанија А која се бави производњом и дистрибуцијом телевизора уговорила је са компанијом Б, која се бави малопродајом видео опреме, да компанија Б у својим објектима изложи репрезентативне производе из асортимана компаније А, при чему компанија Б неће наплаћивати никакву накнаду по том основу. Уговором је предвиђено да ће у случају да се појави интересовање купаца за производе компаније А који су изложени у објектима компаније Б, компанија Б откупити одређену количину телевизора ради даље дистрибуције крајњим корисницима. Будући да компанија Б пружа услугу излагања са намером да испита тржиште, односно са циљем да у случају постојања интересовања за производе компаније А, откупи ради продаје и остваривања прихода веће количине производа, у конкретном случају компанија Б пружа услуге без накнаде у пословне сврхе, односно ради евентуалног повећања прихода. Последично, компанија Б није дужна да по овом основу обрачуна ПДВ.

49 lege artis ● јун 2016.

циљу подстицања тих лица да што дуже учествују у играма на срећу, то привредно друштво није дужно да по основу те предаје јела и пића обрачуна ПДВ, јер се сматра да је реч о активностима које обвезник ПДВ-а врши у циљу повећања прихода од игара на срећу, односно да су у питању активности које резултују повећањем пословних прихода. Према томе, такав промет се не сматра прометом услуга без накнаде који се изједначава са прометом услуга уз накнаду и за исти не постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ-а. Још један од примера када се не сматра да је промет услуга без накнаде изједначен са прометом услуга уз накнаду наведен је и у Мишљењу Министарства финансија и привреде бр. 01100-00092/2013-04 од 27. 8. 2013. године у којем је наведено да: „Обвезник ПДВ-а – произвођач замрзнутих производа који, без накнаде, даје на коришћење расхладне уређаје – фрижидере купцима својих производа, а који врше даљи промет тих производа, није дужан да по том основу обрачуна ПДВ, с обзиром на то да је реч о активностима које обвезник ПДВ-а врши у циљу повећања прихода, тј. у пословне сврхе. С тим у вези, давање на коришћење расхладних уређаја – фрижидера у конкретном случају, не сматра се прометом услуге без накнаде који се изједначава са прометом услуге уз накнаду у смислу Закона о порезу на додату вредност...” Међутим, у пракси често није лако утврдити шта је циљ предузимања неке активности за коју није наплаћена накнада. У таквим ситуацијама, обвезници сносе ризик да услед неадекватне документованости порески органи могу да им оспоре пружање услуга без накнаде у пословне сврхе, те да обрачунају ПДВ на извршени промет као да је он изједначен са

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Како би се наведени ризик контролисао, препоручујемо да се пружање услуга без накнаде у пословне сврхе, односно циљ и разлог пружања те услуге документују писаним доказима на одговарајући начин.

порези и акцизе

Детаљна анализа и уочавање разлика у ПДВ третману описаних случајева кључни су за постизање порески оптималног пословања и превенцију високих казни у пореским контролама надлежних органа.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Међутим, уколико би компанија Б заинтересоване купце упућивала на компанију А као власника и евентуалног продавца предметног добра без намере да она сама продаје предметне телевизоре, компанија Б би тада пружала услугу без накнаде у непословне сврхе, јер за пружање ове услуге нема никакав економски интерес (односно услугу не пружа у циљу смањења расхода или повећања прихода, већ у потпуности у интересу обвезника А). Према томе, у таквом сценарију компанија Б би имала обавезу да обрачуна ПДВ на цену коштања предметне услуге.

Издавање рачуна по основу употребе добара и пружања услуга без накнаде

Опште је правило да је ПДВ обвезник дужан да изда рачун за сваки промет добара и услуга. Међутим, Правилником о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/12 и 86/15, у даљем тексту: Правилник о рачунима) прописани су случајеви у којима обвезник ПДВ-а нема обавезу издавања рачуна. У том смислу, сходно члану 2. Правилника о рачунима, обвезник ПДВ-а нема обавезу издавања рачуна из члана 42. Закона за промет добара и услуга без накнаде, али уколико то жели обвезник ПДВ-а у складу са истим чланом може да изда рачун у складу са Законом. Дакле, у складу са Правилником о рачунима, обвезник ПДВ-а није дужан, али може да изда рачун из члана 42. Закона по основу употребе добара за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, односно употребе добара у непословне сврхе пореског обвезника, као и по основу пружања услуга без накнаде у непословне сврхе.

Логично је очекивати да ће обвезник ПДВ-а имати потребу да изда рачун за промет услуга без накнаде који је опорезив ПДВ-ом, како би омогућио примаоцу услуга евентуално право на одбитак претходног пореза. У складу са Мишљењем Министарства финансија бр. 413-00-102/2012-04 од 19. 6. 2012. године „прометом без накнаде сматра се искључиво промет по основу којег обвезник ПДВ-а нема никакво потраживање”. Према томе, када пружалац услуге декларише одређени промет као промет без накнаде и за тај промет изда рачун у којем искаже ПДВ обрачунат на цену коштања тих услуга, па по том основу има потраживање од примаоца добара у висини обрачунатог ПДВ-а, у питању је промет добара са накнадом, те по таквом рачуну прималац услуге не може одбити ПДВ. Међутим, прималац услуге би могао да одбије тако обрачунати ПДВ, под условом да пружалац услуге нема никакво потраживање од примаоца добара по предметном рачуну.

Уместо закључка

Као што смо могли да уочимо у овом тексту употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника, као и пружање услуга без накнаде од стране пореског обвезника могу бити предмет опорезивања ПДВ-ом. У том смислу, често се дешава да порески обвезници превиде обавезу обрачуна и плаћања ПДВ-а у ситуацијама када је ПДВ прописима предвиђено да је таква употреба добара или пружање услуга предмет опорезивања ПДВ-ом. Сходно томе, правилно поступање, детаљна анализа и уочавање разлика у ПДВ третману горе описаних случајева кључна је за постизање порески оптималног пословања и превенцију високих казни у пореским контролама надлежних органа.

П ро п и с и у пр ак с и

Примена финансијских прописа

Коришћење пореске олакшице по основу заснивања радног односа са новозапосленим лицем код повезаних правних лица

51 lege artis ● јун 2016.

(Мишљење Министарства финансија, бр. 43000-77/2015-04 од 18. 3. 2016) Како се наводи у предметном захтеву, као и на основу усменог појашњења захтева, са привредним друштвом А подносилац захтева закључио је уговор о раду на неодређено време и пријављен је на обавезно социјално осигурање, а пре заснивања радног односа био је више од 6 месеци без прекида пријављени код Националне службе за запошљавање као незапослено лице. Даље се наводи да је подносилац захтева претходно био запослен у привредном друштву Б − до 13. јуна 2014. године када је покренут ликвидациони поступак и да је у том привредном друштву били ликвидациони управник до коначног брисања друштва из регистра АПР-а закључно са 10. новембром 2014. године и да је те послове обављао без накнаде за свој рад. Поред тога, указује се да је привредно друштво Б било повезано лице са привредним друштвом А чији је члан био подносилац захтева, како се наводи, до 9. јуна 2014. године и законски заступник до 19. јуна 2014. године када је иступио из тог привредног друштва. Истиче се да је повезаност два поменута правна лица трајала до 19. јуна 2014. године и по схватању подносиоца захтева од тада „нема никаквих елемената ни чињеница да се ова два привредна субјекта могу сматрати повезаним лицима.“ Поред тога, истиче се да је подносилац захтева 12. маја 2015. године поново постао члан привредног друштва А, као и да је тог дана засновао радни однос са тим послодавцем. Одредбом члана 21в став 1. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/01, 80/02, 80/02−др. закон, 135/04, 62/06, 65/06−исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11−УС,

93/12, 114/12−УС, 47/13, 48/13−исправка, 108/13, 57/14, 68/14−др. закон и 112/15, у даљем тексту: Закон) прописано је да послодавац − правно лице, односно предузетник који запосли ново лице има право на повраћај дела плаћеног пореза на зараду за новозапослено лице, исплаћену закључно са 31. децембром 2017. године, при чему се предузетником сматра лице које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације. Новозапосленим лицем из става 1. овог члана сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у складу са законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три месеца (став 2. члан 21в Закона). Лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који је повезано лице са послодавцем код кога заснива радни однос, односно код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа, не сматра се новозапосленим лицем из става 1. овог члана (став 3. члан 21в Закона). Пореска олакшица из члана 21в Закона, која се односи на запошљавање нових лица, у примени је од 1. јула 2014. године. Лицем повезаним са обвезником, у смислу члана 59. став 1. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01, 80/02−др. закон, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14−др. закон, 142/14, 91/15− аутентично тумачење и 112/15), сматра се оно физичко или правно лице у чијим се односима са обвезником јавља могућност контроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У склопу сасвим новог формата који однедавно можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична службена објашњења и стручна мишљења за примену финансијских прописа Министарства финансија

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Сматра се да постоји могућност контроле над обвезником у случају посредног или непосредног поседовања најмање 25% акција или удела, односно када лице посредно или непосредно поседује најмање 25% гласова у обвезниковим органима управљања (став 3. и 4. тог члана закона). Лицем повезаним са обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код обвезника, иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у управљању, контроли или капиталу, на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана (став 5. члан 59. Закона о порезу на добит правних лица). Лицима повезаним са обвезником сматрају се брачни или ванбрачни друг, потомци, усвојеници и потомци усвојеника, родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, дедови и бабе и њихови потомци, као и браћа и сестре и родитељи брачног или ванбрачног друга, лица које је са обвезником повезано на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана (став 6. члан 59. Закона о порезу на добит правних лица). Изузетно од ст. 2. до 6. тог члана, лицем повезаним са обвезником сматра се и свако нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом (став 7. члан 59. Закона о порезу на добит правних лица). Имајући у виду да се новозапосленим лицем из члана 21в Закона не сматра лице које је пре заснивања радног односа било запослено код послодавца који би, да није престао да постоји, био повезано лице са послодавцем код кога новозапослено лице заснива радни однос, независно од тога да ли је постојао прекид радног односа, Министарство финансија сматра да у наведеном случају нема основа за коришћење олакшице по основу заснивања радног односа са новозапосленим лицем. Наиме, у предметном случају физичко лице − новозапослени је пре заснивања радног односа (пре 12. маја 2015. године) на неодређено време код послодавца привредног друштва А (сопствено привредно друштво чији је члан и власник то физичко лице са 100% удела, из кога је иступио, како се наводи, 19. јуна 2014. године) био претходно у радном односу код послодавца привредног друштва Б (чији је био члан и власник са 50% удела) који је 10. новембра 2014. године избрисан из регистра код АПР-а. Имајући у виду одредбу члана 21в став 3. Закона која је у примени од 1. јула 2014.

године, привредно друштво Б да није престало да постоји (10. новембра 2014. године, у коме је наведено физичко лице било члан са уделом од 50% и запослени) било би повезано лице са привредним друштвом А, с обзиром да је наведено физичко лице са 100% удела члан и власник тог друштава (са којим је засновао радни однос 12. маја 2015. године), а било је запослени и власник и члан са 50% удела у привредном друштву Б (које би да није престало да постоји сагласно наведеним околностима било повезано лице), у предметном случају нису испуњени услови да се лице које заснива радни однос код послодавца привредног друштва А сматра новозапосленим лицем по основу чијег заснивања радног односа послодавац може да користи пореску олакшицу. Околност да је постојао прекид радног односа у периоду од престанка радног односа код послодавца привредног друштва Б и заснивања радног односа код послодавца привредног друштва А није од значаја за остваривање права на пореску олакшицу.

Шта се сматра услугом коришћеном на територији Републике у смислу одредбе члана 40. став 1. тачка 5) Закона о порезу на добит правних лица? (Мишљење Министарства финансија, бр. 01100-209/2016-04 од 10. 3. 2016) Одредбом члана 40. став 1. тачка 5) Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01 ... 112/15, у даљем тексту: Закон) прописано је да уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу накнада од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике. Министарство финансија напомиње да се одредба члана 40. став 1. тачка 5) Закона примењује од 1. марта 2016. године, сагласно чл. 18. и 27. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 112/15). Сходно наведеној законској

(Мишљење Министарства финансија, бр. 01100-252/2016-04 од 28. 3. 2016) Одредбом члана 59. став 1. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01 ... 112/15, у даљем тексту: Закон) прописано је

53 lege artis ● јун 2016.

Начин признавања расхода у пореском билансу у случају када обвезник у својим пословним књигама искаже расход по основу камате на депозит примљен од повезаног лица

да се трансферном ценом сматра цена настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима. Сагласно члану 60. став 1. Закона обвезник је дужан да трансакције из члана 59. став 1. Закона посебно прикаже у свом пореском билансу. У свом пореском билансу обвезник је, у смислу става 1. овог члана, дужан да прикаже камату по основу депозита, зајма, односно кредита, до нивоа прописаног одредбама члана 62. овог закона (члан 60. став 2. Закона). У смислу члана 60. став 3. Закона, обвезник је дужан да уз порески биланс приложи документацију у оквиру које и на начин који пропише министар финансија, заједно са трансакцијама по трансферним ценама, посебно приказује вредност истих трансакција по ценама које би се оствариле на тржишту таквих или сличних трансакција да се није радило о повезаним лицима (принцип „ван дохвата руке”). Код утврђивања цене трансакције по принципу „ван дохвата руке” користе се методе прописане одредбом члана 61. став 1. тач. 1) до 6) Закона. Према ставу 3. истог члана Закона, за потребе утврђивања износа камате која би се по принципу „ван дохвата руке” обрачунавала на зајмове, односно кредите између повезаних лица, министар финансија може прописати износе каматних стопа за које ће се сматрати да су у складу са принципом „ван дохвата руке”. Правилником о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима („Сл. гласник РС”, бр. 61/13 и 8/14, у даљем тексту: Правилник), ближе је уређена форма и садржина документације о трансферним ценама. Наиме, сагласно одредби члана 2. став 1. Правилника, порески обвезник уз порески биланс подноси документацију о трансферним ценама у форми извештаја, односно извештаја у скраћеном облику. У складу са чланом 2. став 3. Правилника, извештај у скраћеном облику из става 1. овог члана, обвезник може да поднесе за трансакције са повезаним лицима, осим за зајмове и кредите, које испуњавају један од следећа два услова: 1) да је трансакција са повезаним лицем једнократна у години за коју се подноси порески биланс и да њена вредност није већа од вредности промета за коју је законом који уређује порез на додату

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

одредби, порез по одбитку се обрачунава и плаћа по основу накнада од услуга које нерезидентно правно лице пружа или ће пружити (резидентном правном лицу) обављањем активности на територији Републике, односно обављањем активности ван територије Републике, при чему резидентно правно лице предметне услуге користи (или ће користити) на територији Републике. С тим у вези, приход који нерезидентно правно лице оствари од резидентног правног лица по основу накнада од услуга (као што су нпр. услуге истраживања тржишта, маркетиншке услуге, услуге посредовања и заступања, консултантске услуге, услуге пореског саветовања, услуге рекламе и пропаганде), при чему је коришћење конкретне услуге у вези са пословним активностима које резидентно правно лице обавља на територији Републике, предмет је опорезивања порезом по одбитку у складу са одредбом члана 40. став 1. тачка 5) Закона. Међутим, приход нерезидентног правног лица остварен по основу накнада од услуга које су пружене, односно коришћене ван територије Републике, као што су услуге међународног платног промета, услуге коришћења платних картица (Visa, MasterCard, Americen express) ван територије Републике, хотелске услуге пружене лицу (запосленом код послодавца − резидентног правног лица) за време службеног пута у иностранство, као и од накнада по основу тзв. „роминг” услуга, није опорезив порезом по одбитку у смислу одредбе члана 40. став 1. тачка 5) Закона, при чему напомињемо да је по питању пореског третмана наведених услуга Министарство финансија − Сектор за фискални систем издало више мишљења.

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

вредност прописана обавеза евидентирања за порез на додату вредност; 2) да укупна вредност трансакција са једним повезаним лицем у току године за коју се подноси порески биланс није већа од вредности промета за коју је законом који уређује порез на додату вредност прописана обавеза евидентирања за порез на додату вредност. Према одредби члана 2. став 4. Правилника, извештај у скраћеном облику из става 1. овог члана подноси се за све трансакције из става 3. овог члана и садржи податке о свакој од тих трансакција, а нарочито: 1) опис трансакције; 2) вредност трансакције; 3) повезано лице са којим је трансакција извршена. Сагласно наведеним законским одредбама, у случају када обвезник у својим пословним књигама искаже расход по основу камате на депозит примљен од повезаног лица, на признавање предметног расхода у пореском билансу обвезника не примењују се одредбе члана 62. Закона, имајући у виду да је тим законским одредбама прописан (искључиво) начин признавања расхода по основу камате коју обвезник плаћа на зајам, односно кредит примљен од повезаног лица. За потребе утврђивања износа камате која би се по принципу „ван дохвата руке” обрачунавала на депозит примљен од повезаног лица, обвезник је дужан да примени општа правила о утврђивању цене трансакције по принципу „ван дохвата руке” из чл. 60. и 61. ст. 1. и 2. Закона (осим у случају испуњења услова за подношење извештаја о трансферним ценама у скраћеном облику, сагласно члану 2. Правилника) имајући у виду да се каматне стопе за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке”, а које прописује министар финансија, могу применити само у случају зајмова, односно кредита (а не и депозита) између повезаних лица.

Признавање расхода по основу обезвређења имовине (Мишљење Министарства финансија, бр. 41300-18/2016-04 од 24. 3. 2016) Одредбом члана 22в став 1. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01 ... 112/15, у даљем тексту: Закон) прописано је да се на терет расхода у пореском билансу

не признају расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између нето садашње вредности имовине утврђене у складу са МРС, односно МСФИ и њене процењене надокнадиве вредности, али се признају у пореском периоду у коме је та имовина отуђена, односно употребљена, односно у коме је настало оштећење те имовине услед више силе. Сагласно наведеној законској одредби, расходи обезвређења имовине који нису били признати у пореском периоду у којем су исказани признају се у пореском периоду у којем обвезник изврши отуђење (продају) предметне имовине. У смислу одредаба члана 27. Закона, обвезник остварује капитални добитак продајом, односно другим преносом уз накнаду, између осталог, удела у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности, које у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП представљају дугорочне финансијске пласмане. Капитални добитак се укључује у опорезиву добит у износу одређеном на начин из чл. 27−29. Закона (члан 30. став 1. Закона). Одредбама члана 31. ст. 1. и 2. Закона прописано је да статусна промена резидентних обвезника, извршена у складу са законом којим се уређују привредна друштва (у даљем тексту: статусна промена), одлаже настанак пореске обавезе по основу капиталних добитака, при чему ће пореска обавеза настати у тренутку кад правно лице које је имовину из члана 27. овог закона стекло статусном променом изврши продају те имовине. У складу са наведеним законским одредбама, капитални добитак представља (позитивну) разлику између продајне цене имовине и њене набавне цене, при чему се продајна и набавна цена имовине утврђује на начин прописан одредбама чл. 28. и 29. Закона. односно на начин прописан одредбама члана 31. Закона у случају продаје имовине стечене статусном променом. Наиме, капитални добитак по основу продаје имовине стечене статусном променом обрачунава се као разлика између продајне цене имовине и њене набавне цене коју је платило правно лице које је предметну имовину статусном променом пренело на друго правно лице, сходно одредби члана 31. став 3. Закона. Министарство финансија напомиње да у сваком конкретном случају порески орган

Да ли купац првог стана има право на рефундацију ПДВ-а у случају ако не исплати уговорену цену стана са ПДВ-ом у потпуности, већ само делимично?

Обрачун камате на износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања (Мишљење Министарства финансија, бр. 01100-01505/2015-04 од 24. 3. 2016) 1. Према одредбама члана 75. ст. 1−6. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/02, 84/02−исправка, 23/03−исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05−др. закон, 62/06−др. закон, 61/07, 20/09, 72/09− др. закон, 53/10, 101/11, 2/12−исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15−аутентично тумачење, 112/15 и 15/16, у даљем тексту: ЗПППА) на износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања, осим камате, обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за десет процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто. На дуговани порез и споредна пореска давања, осим камате, камата се обрачунава почев од наредног дана од дана доспелости. Камата се обрачунава за календарски број дана периода доцње у измирењу обавеза у односу на календарски број дана у години (365, односно 366 дана) декурзивним начином обрачуна, без приписа камате главници истеком обрачунског периода. Камата се у смислу става 3. овог члана обрачунава за све календарске дане у обрачунском периоду. Под обрачунским периодом подразумева се период од првог дана доцње, односно промене износа дуга и/или промене стопе из става 1. овог члана и/или истека сваке календарске године у периоду доцње за који се врши обрачун. Укупан износ камате представља збир обрачунате камате за поједине обрачунске периоде из става 5. овог члана. Према томе, почев од 1. јануара 2013. године, на износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања, осим камате, обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке

55 lege artis ● јун 2016.

(Мишљење Министарства финансија, бр. 41300-00040/2016-04 од 24. 3. 2016) Физичко лице − пунолетни држављанин Републике, са пребивалиштем на територији Републике, који купује први стан, има право на рефундацију ПДВ за куповину првог стана, под условом да од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу којег стиче први стан није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике и да је уговорена цена стана са ПДВ у потпуности исплаћена продавцу уплатом на текући рачун продавца. Међутим, уколико неки од прописаних услова није испуњен, физичко лице које купује први стан нема право на рефундацију ПДВ по том основу. С тим у вези, када купац првог стана не исплати уговорену цену стана са ПДВ у потпуности продавцу уплатом на текући рачун продавца, већ делимично, у том случају није испуњен услов за остваривање права на рефундацију ПДВ прописан одредбом члана 56а став 2. тачка 2) Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14−др. закон, 142/14 и 83/15, у даљем тексту: Закон). Одредбом члана 56а став 1. Закона прописано је да право на рефундацију ПДВ за куповину првог стана, на основу поднетог захтева, има физичко лице − пунолетни држављанин Републике, са пребивалиштем на територији Републике, који купује први стан (у даљем тексту: купац првог стана). Сагласно одредбама става 2. истог члана Закона, купац првог стана може да оствари рефундацију ПДВ из става 1. овог члана, под следећим условима: 1) да од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу којег

стиче први стан није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике; 2) да је уговорена цена стана са ПДВ у потпуности исплаћена продавцу уплатом на текући рачун продавца. www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

у поступку пореске контроле утврђује све неопходне чињенице (на основу података из пословних књига и евиденција пореског обвезника, као и других исправа и доказа), у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација, које су од утицаја на висину пореске обавезе.

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Србије увећаној за десет процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто, при чему Министарство финансија указује да се тако обрачуната камата не приписује главном дугу (главној пореској обавези). С тим у вези, почев од наведеног датума, износ на који се обрачунава камата не садржи доспелу, а неплаћену камату. Министарство финансија напомиње да је, Одлуком Уставног суда број ИУз-82/2009 од 27. јула 2012. године, утврђена несагласност са Уставом одредбе члана 3. став 1. Закона о висини стопе затезне камате („Сл. лист СРЈ”, бр. 9/01), у делу који гласи: „применом конформне методе”, а не одредба члана 75. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији који је тада био на снази. 2. Одредбом члана 2. став 1. тачка 1) Закона о условном отпису камата и мировању пореског дуга („Сл. гласник РС”, бр. 119/12, у даљем тексту: ЗУОК) прописано је да се под пореским обвезником подразумева физичко лице, предузетник, односно правно лице, које на дан 31. октобра 2012. године има доспеле, а неплаћене обавезе по основу јавних прихода. Одредбом члана 2. став 1. тачка 2) алинеја 7. ЗУОК прописано је да су порези јавни приход који утврђује, наплаћује и контролише Пореска управа, у смислу прописа који уређује порески поступак и пореску администрацију и то, између осталог, и доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање. Према одредби члана 2. став 1. тачка 4) ЗУОК, главни порески дуг је дуг по основу пореских обавеза доспелих за плаћање закључно са 31. октобром 2012. године, осим по основу доприноса за обавезно здравствено осигурање, а који је евидентиран у пореском рачуноводству Пореске управе, односно код надлежног органа јединице локалне самоуправе, на дан 31. октобра 2012. године. Порески обвезник стиче право на мировање главног пореског дуга ако обавезе доспеле за плаћање, почев од 1. новембра 2012. године до 31. децембра 2012. године, плати најкасније до 31. јануара 2013. године. Порески обвезник којем је утврђено право на мировање пореског дуга, дужан је да од 1. јануара 2013. године редовно плаћа текуће обавезе (члан 5. ЗУОК).

Порески обвезник стиче право на отпис целокупне камате и главног дуга по основу доприноса за обавезно здравствено осигурање, уколико у периоду мировања дуга измири главни порески дуг (члан 6. став 1. ЗУОК). Надлежни орган, након уплате главног пореског дуга, по службеној дужности, врши отпис камате и целокупног дуга по основу доприноса за обавезно здравствено осигурање. (члан 6. став 2. ЗУОК). Сагласно наведеном, порески обвезник (нпр. физичко лице) је под условима прописаним ЗУОК, могао стећи право на мировање главног пореског дуга, између осталог, уколико је главни порески дуг (па и доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање) по основу пореских обавеза доспелих за плаћање закључно са 31. октобром 2012. године, био евидентиран у пореском рачуноводству Пореске управе на дан 31. октобра 2012. године.

Стицалац права својине на непокретности као јемац за измирење пореске обавезе пореза на пренос апсолутних права (Мишљење Министарства финансија, бр. 41300-00021/2016-04 од 27. 1. 2016) Према одредби члана 23. став 1. тачка 1) Закона о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/01, 45/02–УС, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12–УС, 47/13 и 68/14–др. закон, у даљем тексту: Закон), порез на пренос апсолутних права плаћа се код преноса уз накнаду права својине на непокретности. Одредбом члана 24а тачка 1) Закона, прописано је да се од опорезивања порезом на пренос апсолутних права изузима пренос, односно стицање апсолутног права из чл. 23. и 24. овог закона на који се плаћа порез на додату вредност, у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност. Пореска обавеза настаје даном закључења уговора о преносу апсолутних права, односно о давању грађевинског земљишта у закуп из члана 23. став 2. Закона (члан 29. став 1. Закона). Обвезник пореза на пренос апсолутних права је продавац, односно преносилац права из члана 23. став 1. тач. 1), 2) и 4) Закона (члан 25. став 1. Закона).

(Мишљење Министарства финансија, бр. 01100-00213/2016-04 од 25. 2. 2016)

57 lege artis ● јун 2016.

Ко испуњава пореску обавезу по основу пореза на имовину пореског обвезника – преминулог физичког лица?

Према одредби члана 34. став 1. Закона о порезима на имовину („Сл. гласник РС“, бр. 26/01, 45/02–УС, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12–УС, 47/13 и 68/14–др. закон, у даљем тексту: Закон), за имовину коју стекне, започне или престане да користи у току године, или му по другом основу настане или престане пореска обавеза, обвезник пореза на имовину подноси пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка такве промене. Чланом 2а став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/02, 84/02– исправка, 23/03–исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05–др. закон, 62/06–др. закон, 61/07, 20/09, 72/09–др. закон, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14 и 112/15, у даљем тексту: ЗПППА) прописано је да се тај закон примењује и на изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе које те јединице утврђују, наплаћују и контролишу у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по тим основама. Према ставу 2. тог члана, код утврђивања, наплате и контроле јавних прихода и споредних пореских давања из става 1. овог члана, издавања прекршајног налога, као и код подношења захтева за покретање прекршајног поступка за пореске прекршаје, надлежном прекршајном суду, надлежни орган јединице локалне самоуправе има права и обавезе које по овом закону има Пореска управа, осим права и обавеза које се односе на: – идентификацију и регистрацију пореских обвезника; – процену пореске основице методом парификације и методом унакрсне процене; – откривање пореских кривичних дела; – одлучивање по правним лековима уложеним против пореских управних аката које донесу организационе јединице Пореске управе, односно против пореских управних аката које од 1. јануара 2013. године донесу јединице локалних самоуправа у пореском поступку за изворне јавне приходе из става 1. овог члана; – остала права и обавезе Пореске управе садржане у одредбама члана 160. тач. 1а), 7б), 9), 11б), 12) и 13а)–13д), чл. 161, 164. и 167–171. овог закона. Према одредби члана 22. став 1. ЗПППА, пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Сходно одредби члана 42. Закона, лице на које је пренето апсолутно право јемчи супсидијарно за плаћање пореза на пренос апсолутних права, а лице на које је пренето апсолутно право које се уговором обавезало да плати порез на пренос апсолутних права, јемчи солидарно за плаћање тог пореза. Сагласно одредби члана 33. став 1. Закона, у вези са чланом 40. став 1. Закона, порез на пренос апсолутних права утврђује се решењем пореског органа, на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореских обвезника и других података којима орган надлежан за утврђивање, наплату и контролу пореза располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе. Према томе, кад пренос уз накнаду права својине на непокретности не подлеже плаћању пореза на додату вредност, тај пренос је предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права. Код преноса уз накнаду права својине на непокретности (која није будућа ствар) по основу уговора о купопродаји, који подлеже плаћању пореза на пренос апсолутних права, пореска обавеза настаје даном закључења тог уговора. Стицалац права својине на непокретности је јемац за измирење пореске обавезе и то: – солидарни – ако се уговором обавезао да ће платити порез на пренос апсолутних права, – супсидијарни – ако се уговором није обавезао да ће платити порез на пренос апсолутних права. Супсидијарни јемац је дужник другог реда, што значи да је лице на које је апсолутно право пренето, а које се уговором није обавезало да измири пореску обавезу, дужно да ту обавезу измири ако порески орган није успео да порез наплати од продавца као пореског обвезника. Нема основа да супсидијарни јемац оствари пореско ослобођење од пореза на пренос апсолутних права кад законом за то није прописан основ.

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује (члан 22. став 2. ЗПППА). Одредбом члана 114. став 1. ЗПППА прописано је да право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање (члан 114. став 2. ЗПППА). Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање (члан 114. став 3. ЗПППА). Одредбом члана 114д став 1. ЗПППА прописано је да се застарелост прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања, односно радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћај споредних пореских давања. После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост (члан 114д став 2. ЗПППА). У време застарелости рачуна се и време које је протекло у корист претходника пореског обвезника и другог пореског дужника (члан 114ђ ЗПППА). Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена преплата (члан 114ж став 1. ЗПППА). Пореска управа, по истеку рока из става 1. овог члана, по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе, односно о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и на намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, због застарелости (члан 114ж став 2. ЗПППА).

Према одредби члана 114з став 1. ЗПППА, застарелост права Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања не тече: 1) за време од покретања управног спора до правоснажности судске одлуке; 2) за време када је другим законом прописано да се порески поступак не може отпочети, односно да се започети порески поступак прекида. Време трајања застоја застарелости из става 1. овог члана не рачуна се у апсолутни рок за застарелост (члан 114з став 2. ЗПППА). Према одредби члана 222. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95 и 101/03– УС и 6/15, у даљем тексту: ЗОН), наследник одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине. Наследник који се одрекао наслеђа не одговара за оставиочеве дугове (члан 223. ЗОН). Санаследници солидарно одговарају за оставиочеве дугове, сваки до висине вредности свог наследног дела, без обзира на то да ли је извршена деоба наследства (члан 224. став 1. ЗОН). Дугови се међу санаследницима деле сразмерно њиховим наследним деловима ако из завештања не следи што друго (члан 224. став 2. ЗОН). 1. Према томе, у моменту смрти физичког лица – обвезника пореза на имовину, то лице престаје да буде носилац права и обавеза, па и обвезник пореза на имовину. Стога се порез на имовину не може утврдити преминулом лицу, а утврђени ненаплаћени порез се, природно, не може наплатити од тог лица. Сва права преминулог физичког лица – обвезника пореза на имовину која су подобна за наслеђивање прелазе на његове наследнике, а дугове тог лица до висине вредности наслеђене имовине, укључујући и неизмирену обавезу по основу пореза на имовину (и споредна пореска давања по том основу) испуњавају његови наследници (било да је реч о законским или о тестаменталним наследницима), у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наслеђа. Наследник који се одрекао наслеђа у корист неког од санаследника такође одговара за дугове оставиоца у висини свог наследног дела, с обзиром на то да није дао негативну наследничку изјаву, већ позитивну наследничку изјаву праћену уступањем наследног дела.

Секундарна пореска обавеза законског заступника (Мишљење Министарства финансија, бр. 01100-1154/2015-04 од 1. 2. 2016) Одредбом члана 10. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/02, 84/02-исправка, 23/03-исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-др. закон, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09-др. закон, 53/10, 101/11, 2/12-исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14 и 112/15, у даљем тексту: ЗПППА) прописано је да је порескоправни однос јавног права који обухвата права и обавезе у пореском поступку

59 lege artis ● јун 2016.

порез (јер није имао сазнања о настанку пореске обавезе том лицу за ту имовину), овлашћен је и дужан да том лицу за ту имовину пореску обавезу утврди за период од настанка пореске обавезе за који право на утврђивање пореза није застарело. Министарство финансија напомиње да је неподношење, односно неблаговремено подношење пореске пријаве санкционисано новчаном казном за прекршај, при чему надлежни орган јединице локалне самоуправе (у складу са чланом 2а став 2. ЗПППА) код подношења захтева за покретање прекршајног поступка за пореске прекршаје, има права и обавезе која по ЗПППА има Пореска управа. Такође, наплата пореза, било да се врши од лица које је наслеђем или постало обвезник пореза на имовину, било од пореског дужника (наследника који одговара за дуг оставиоца по основу пореза на имовину) врши се као редовна и као принудна наплата, у складу са ЗПППА. Стога из предметног захтева није сасвим јасно да надлежни орган није располагао подацима потребним за правилно утврђивање пореског обвезника, ако је предузимао мере за наплату утврђеног пореза који није био плаћен. 4. За пореску годину за коју је право на утврђивање пореза на имовину застарело, порез се не може утврдити. Кад је право на наплату утврђеног пореза застарело, утврђени порез се не може наплатити. Да ли је у сваком конкретном случају порез утврђен или није, односно да ли је наступила застарелост права на утврђивање и наплату пореза утврђује надлежни орган јединице локалне самоуправе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Обим одговорности сваког појединог наследника за обавезе по основу пореза на имовину оставиоца цени се према вредности коју је заоставштина имала у моменту прихватања наслеђа. Сва каснија увећања или умањења вредности заоставштине не утичу на обим наследникове одговорности за порески дуг. Одговорност наследника вредносно је ограничена (до висине вредности наслеђене имовине), али не и предметно – за испуњење пореске обавезе наследник одговара и наслеђеним стварима и правима, као и стварима и правима која суму припадала пре прихватања наслеђа. Стога нема законског основа да се дуг по основу пореза на имовину пореског обвезника – преминулог физичког лица, који је иза себе оставио заоставштину чијег наслеђа су се прихватили његови наследници, отпише у делу до висине вредности наслеђене имовине, осим ако је наступила застарелост права на наплату утврђеног пореза. Наиме, сагласно одредби члана 23. став 1. тачка 2) ЗПППА, пореска обавеза престаје застарелошћу. У сваком конкретном случају, надлежни порески орган утврђује да ли је било прекида или застоја застарелости и да ли је, сагласно томе, пореска обавеза застарела. 2. Имајући у виду да пореску обавезу, сагласно члану 19. став 2. ЗПППА, испуњавају порески обвезник и друго лице када је ЗПППА или другим пореским законом прописано да је одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника, а може је испунити друго лице које према пореском закону није одговорно за испуњење пореске обавезе, Министарство финансија напомиње да наследник може испунити пореску обавезу преминулог пореског обвезника – оставиоца и у износу већем од вредности његовог наследног дела. Такође, ту обавезу може испунити и лице које није оглашено наследником (независно од тога да ли је реч о лицу које се наслеђа није прихватило или о лицу које није позвано на наслеђе у складу са ЗОН). Ако је пореска обавеза плаћена, она је плаћањем престала, па се не може додатно отписивати. 3. Када обвезник пореза на имовину – физичко лице није благовремено поднео пореску пријаву за имовину за коју је том лицу настала пореска обавеза, због чега му надлежни орган за период до подношења пореске пријаве није утврђивао

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Пореске управе, с једне и физичког, односно правног лица, с друге стране, којим се уређује: 1) обавеза плаћања пореза, обавеза обезбеђења пореске обавезе и обавеза плаћања споредних пореских давања од стране физичког, односно правног лица и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза; 2) обавеза физичког, односно правног лица да, у складу са законом, утврди порез, односно, по одбитку, наплати порез у име пореског обвезника, води прописано рачуноводство, подноси пореске пријаве, доставља Пореској управи тражену документацију и податке, не обавља плаћања на начин друкчији од прописаног, дозволи преглед свог пословања службеном лицу Пореске управе и друге законом утврђене обавезе чињења, нечињења или трпљења, у циљу благовременог и правилног плаћања пореза, као и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза. Одредбом члана 15. став 1. ЗПППА прописано је да законски заступници физичких лица (родитељи малолетног лица, старалац пословно неспособног штићеника и др.) и правних лица (физичко лице које је као такво уписано у прописани регистар), као и пословођа предузетника и привремени старалац заоставштине, испуњавају пореске обавезе лица која заступају. Према члану 18. став 1. ЗПППА обавеза плаћања пореза из члана 10. став 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: пореска обавеза) представља дужност пореског обвезника да плати утврђени порез, под условима прописаним овим законом или другим пореским законом. Према одредбама члана 23. ЗПППА пореска обавеза престаје: 1) наплатом пореза; 2) застарелошћу пореза; 3) отписом пореза; 4) на други законом прописани начин. Неплаћена пореска обавеза пореског обвезника - правног лица над којим је правоснажним решењем закључен стечајни поступак банкротством, престаје, осим ако је ради њене наплате уписано заложно право у јавним књигама или регистрима, односно ако је, поред пореског обвезника, друго лице одговорно за њено испуњење. Према члану 31. став 1. ЗПППА, секундарна пореска обавеза настаје када је неко лице одговорно за доспелу пореску обавезу другог

пореског обвезника или за доспелу секундарну пореску обавезу другог пореског обвезника. Према ставу 2. тачка 1) истог члана ЗПППА, секундарна пореска обавеза, између осталих, односи се и на законске заступнике који су свесно или без дужне пажње пропустили да испуне своју обавезу да реализују плаћање пореза за пореског обвезника, иако је овај био у могућности да то уради - за износ неплаћеног пореза. Одредбама члана 113. ст. 1-3. ЗПППА прописано је да порез по основу секундарне пореске обавезе из члана 31. овог закона утврђује Пореска управа решењем. Решење из става 1. овог члана не доноси се ако је пореска обавеза престала на начин из члана 23. ЗПППА. Ако законом није друкчије прописано, решење из става 1. овог члана доноси се само ако предузетим мерама принудне наплате према пореском обвезнику порез није наплаћен. Према томе, секундарна пореска обавеза се односи, између осталог, и на законског заступника за доспелу пореску обавезу другог пореског обвезника и представља додатно обезбеђење да ће доспела пореска обавеза бити намирена, уколико ни принудна наплата не обезбеди реализацију тог пореског потраживања. Дакле, законски заступник који је свесно или без дужне пажње пропустио да испуни своју обавезу да реализује плаћање пореза за пореског обвезника, иако је овај био у могућности да то уради (што се утврђује у сваком конкретном случају од стране надлежног пореског органа), а имајући у виду да је порески обвезник, сходно пореским прописима дужан да измирује редовно и благовремено све доспеле пореске обавезе, а не само оне које сматра важним за наставак пословања, одговара за доспелу главну пореску обавезу другог пореског обвезника ако се ни након принудне наплате над тим пореским обвезником не обезбеди наплата дугованог пореског потраживања.

Напомена редакције: Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених објашњења и стручних мишљења за примену финансијских прописа Министарства финансија.

E L E K T R O N S KO I Z D A N J E Z A P R AĆ E N J E J AV N I H N A B AV K I

Ing-Pro elektronsko izdanje, na internet adresi www.javne-nabavke.net, pouzdan su izvor, partner i oslonac i za naručioce i za ponuđače. Svojim korisnicima, na jednom mestu, pružaju sve informacije o tenderima – od poziva za podnošenje ponuda, konkursne dokumentacije, do promene rokova i donošenja odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača, tj. o dodeli ugovora. Konsultantski tim za naručioca: ■ pravilno sačinjava plan nabavki i elektronski ih šalje Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji, ■ sprovodi sve postupke javnih nabavki po usvojenom planu naručioca, sa mogućnošću davanja člana komisije za javnu nabavku, koji je sertifikovani službenik za javne nabavke, budući da komisija koja sprovodi postupak javne nabavke mora da ima službenika za javnu nabavku, ■ sačinjava konkursnu dokumentaciju, rešenja o obrazovanju komisije za javnu nabavku, objavljuje poziv za podnošenje ponuda na portalu Uprave za javne nabavke, odgovara na pitanja i pojašnjava konkursnu dokumentaciju, ■ otvara ponude i sačinjava zapisnik o otvaranju ponuda, uz prisustvo službenika za javnu nabavku, sačinjava izveštaj o stručnoj oceni ponuda i odluku o dodeli ugovora, ■

u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava podnosi odgovor,

■ priprema ugovore i objavljuje obaveštenje o dodeli ugovora na portalu Uprave za javne nabavke, ■ kvartalno izveštava elektronskim putem Upravu za javne nabavke o sprovedenim postupcima javne nabavke, u skladu sa Zakonom i usvojenim planom nabavki, što je obaveza svih naručilaca.

Konsultantski tim za ponuđača: ■ priprema ponude, ■ daje savete u vezi s prikupljanjem potrebnih dokumenata, vezanih za izradu ispravne ponude, tumači konkursnu dokumentaciju, ■ prati tok postupka javne nabavke, ■ u postupku zaštite prava sačinjava zahteve za zaštitu prava itd.

Zašto pratiti Ing-Pro javne nabavke ■ Dnevno ažuran pregled javnih nabavki i sve

prateće dokumentacije, koje se objavljuju u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

■ Jedinstvena pretraga svih vrsta oglasa, po više

različitih kriterijuma: po rečima u nazivu, po kategorijama, regionima, periodu važenja (važi od – važi do), po statusu (otvoren, zaključen, obustavljen), po vrsti postupaka, naručiocima, a za dobijanje rezultata pretrage dovoljan je jedan kriterijum.

■ Mejl servis šalje obaveštenja na mejl korisnika

o kategorijama predmeta nabavki koje sam odabere, uključujući i obaveštenja o promenama.

■ Za pretplatnu cenu mogu se neograničeno pratiti

sve kategorije i svi tipovi javnih nabavki (dobra, usluge, radovi).

■ Na jednom mestu su sve izmene postojećih javnih

nabavki, što omogućava njihovo jednostavno praćenje.

■ Postoji baza pobednika tendera sa informacijama

u kom je postupku javne nabavke određeni ponuđač pobedio.

Ing-Pro daje kompletnu stručnu pomoć i vrši edukaciju učesnika u postupcima javnih nabavki kako bi se upoznali sa zakonskim obavezama i procedurama kojih se, radi uspešnog vođenja i okončanja postupka, moraju pridržavati. Pored toga, organizuje seminare za naručioce i ponuđače, in-haus seminare, radionice, pruža telefonske i imejl konsultacije.

Obuka za polaganje ispita za službenika za javne nabavke ■ Obuke, u potpunosti usaglašene sa članom 3. Pravilnika o načinu i programu stručnog osposobljavanja i načinu polaganja stručnog ispita za službenika za javne nabavke, omogućavaju nastavak procesa sertifikacije službenika za javne nabavke. ■ Rad je mentorski, interaktivan, u malim grupama, u saradnji sa sertifikovanim predavačima.

Порески календар 6. ЈУН

● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних програма у претходном месецу ● Достављање извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом за претходни месец

● Подношење пореске пријаве пореза на премије неживотних осигурања за претходни месец 10. ЈУН

● Плаћање пореза на премије неживотног осигурања за претходни месец ● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец од стране пореског дужника из члана 10. Закона о ПДВ-у

● Плаћање аконтације пореза на приходе од самосталне делатности за претходни месец

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Плаћање аконтације доприноса на приходе од самосталне делатности за претходни месец ● Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец ● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец 15. ЈУН

● Подношење обрасца ПИД ПДВ 1 за мај месец ако је у мају месецу испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ-а који претежно врши промет добара у иностранство ● Плаћање аконтације пореза на добит правних лица за претходни месец ● Плаћање обрачунате акцизе за период од 16. до краја претходног месеца ● Подношење пореске пријаве и плаћање акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за претходни месец

наставак на следећој страни

→

20. ЈУН

● Почетак рока за подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за грејање пословног, односно стамбеног простора за претходни месец

28. ЈУН

30. ЈУН

● Плаћање разлике између коначно обрачунатог пореза на добит за 2015. годину и плаћених аконтација

● Плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање за неисплаћене зараде за мај 2016. године ● Плаћање обрачунате акцизе за прву половину текућег месеца

5. ЈУЛ

Рачунање рокова Према члану 91. ст. 2. Закона о општем управном поступку, ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче истеком првог наредног дана.

63 lege artis ● ЈУН 2016.

1. ЈУЛ

● Почетак рока за подношење захтева за рефундацију ПДВ-а купцу хране и опреме за бебе који се примају закључно са 15. 7. 2016. године

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

● Подношење пореске пријаве, пореског биланса и документације

радни односи и социјално осигурање

П р оп и си у пр ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Коришћење права на годишњи одмор У склопу сасвим новог формата који однедавно можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а која се овом приликом односе на коришћење права на годишњи одмор Коришћење права на годишњи одмор Чл. 68–76. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Из наведеног недвосмислено следи да, уколико запослени користи одмор у деловима, први део годишњег одмора мора да се користи у најмањем трајању од две радне недеље непрекидно. Овакво законско решење у складу је с међународним стандардима којима се обезбеђује минимални непрекидни период за одмор запосленог. Такође, Закон о раду је прописао могућност коришћења годишњег одмора у више делова, с тим што и тада први део мора да се користи у трајању од две радне недеље непрекидно, а остатак у више делова који запослени користи у складу са споразумом са послодавцем, а најкасније до 30. јуна наредне године. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-736/2015-02, од 29. 7. 2015)

Остваривање права на годишњи одмор Чл. 68, 69, 72. и 76. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) У складу са чланом 68. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) запослени има право на годишњи одмор

у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. Чланом 69. Закона прописано је да запослени у свакој календарској години има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. У складу са чланом 72. Закона запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос. Чланом 76. Закона прописано је да је послодавац дужан да, у случају престанка радног односа, запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Право на годишњи одмор је право запосленог из радног односа и остварује се у складу с наведеним и другим одредбама Закона о раду. Запослени који је решењем инспектора рада враћен на рад, има сва права, обавезе и

одговорности из радног односа, укључујући и право на годишњи одмор, у складу са Законом. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-768/2015-02, од 17. 8. 2015)

Чл. 68. и 72. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Указујемо на то да према члану 68. став 2. Закона о раду запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа, а према одредби члана 72. истог закона запослени има право на дванаестину годишњег одмора (сразмеран део) за сваки месец рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос. Мишљења смо да у наведеном случају, послодавац може у решењу о отказу уговора о раду да наведе да је запослени искористио годишњи одмор за календарску годину у којој му престаје радни однос, а може евентуално и да покрене поступак за накнаду штете од запосленог у складу са чланом 163. Закона о раду. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-669/2015-02, од 8. 8. 2015)

Шта се дешава у случају када запослени неће да поступи у складу с решењем о коришћењу годишњег одмора и у периоду утврђеном у решењу о коришћењу годишњег одмора долази на посао и обавља послове из уговора о раду, те да ли се у том случају може сматрати да је послодавац запосленом ускратио право на годишњи одмор Члан 68. став 4. и члан 75. ст. 1. и 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Према члану 68. став 4. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и

65 lege artis ● jун 2016.

Чл. 68, 72. и 75. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) У члану 68. став 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Чланом 72. Закона о раду прописано је да запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос. Имајући у виду наведено, запослени у календарској години остварује право на годишњи одмор, сразмерно времену проведеном на раду код послодавца у тој години. Такође, указујемо на то да у складу са чланом 75. Закона о раду у зависности од потребе посла, послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог. Према томе, у конкретном случају запослени који је засновао радни однос од 1. маја 2015. године до 31. децембра исте године има право на сразмеран део годишњег одмора за 2015. годину, у складу са чланом 72. Закона о раду. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа. Приликом утврђивања дужине годишњег одмора за календарску годину, узима се у обзир време које ће запослени провести у радном односу у тој календарској години, а не време које је запослени провео у радном односу до момента коришћења годишњег одмора. Имајући у виду да ће запослени бити у радном односу до 31. децембра 2015. године, мишљења смо да нема сметњи да припадајући годишњи одмор за 2015. годину запослени искористи у целости, почев од 1. јула 2015. године.

Како поступити у случају када запослени искористи пун годишњи одмор за календарску годину и у току исте календарске године да отказ послодавцу и заснује радни однос код другог послодавца

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Сразмерни део годишњег одмора

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-701/2015-02, од 22. 7. 2015)

радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

75/14) запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. Члан 75. ст. 1. и 2. Закона о раду прописује да послодавац, у зависности од потребе посла, одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог. Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора. Према томе, запослени је дужан да поступи по решењу о коришћењу годишњег одмора. To значи да запослени не би смео да долази на посао и да извршава радне задатке, нити послодавац може да му у том периоду налаже да извршава радне задатке. У супротном постоји одговорност послодавца и запосленог. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-669/2015-02, од 8. 8. 2015)

Коришћење годишњег одмора запосленог који је именован на функцију и коме код послодавца мирује радни однос по том основу Чл. 69, 72, 76. и 79. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Чланом 69. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да запослени у свакој календарској години има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. Даље, чланом 72. Закона прописано је да запослени има права на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или му радни однос престаје. Законом о изменама и допунама Закона о раду, који је ступио на снагу 29. јула 2014, брисана је одредба члана 71. који је прописивао да је послодавац дужан да запосленом у случају престанка радног односа изда потврду о искоришћеном броју дана годишњег одмора.

Чланом 76. Закона прописано је да је у случају престанка радног односа послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор припада запосленом у случају престанка радног односа, по било ком основу. Члан 79. Закона прописује да запосленом, који одсуствује с рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца, мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, укључујући и право на годишњи одмор, осим ако је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено. Из наведеног следи да запосленом коме мирују права и обавезе због именовања на функцију, мирује и право на годишњи одмор код тог послодавца, осим ако је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено. Код послодавца код кога запослени обавља функцију, запослени остварује сва права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, укључујући и право на годишњи одмор, у складу са Законом о раду, уколико посебним прописом није другачије одређено. У складу са Законом о раду, запослени ће код послодавца код кога обавља функцију имати по правилу право на сразмеран годишњи одмор у календарској години у којој почиње да обавља функцију и у календарској години у којој престане да обавља функцију. Уколико у календарској години у којој престане да обавља функцију не искористи у целини или делимично припадајући годишњи одмор, запослени има право на накнаду штете у складу са чланом 76. Закона о раду. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-759/2015-02, од 14. 8. 2015)

Право на годишњи одмор запослене која је била на породиљском одсуству Чл. 68. и 73. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

Чл. 68, 76. и 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) У члану 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду (став 1), а да се запосленом из става 1. овог члана

67 lege artis ● jун 2016.

Да ли трудница, односно породиља којој је уговор о раду на одређено време продужен на основу члана 187. Закона о раду, има право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор

рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава до истека коришћења права на одсуство (став 2). У члану 187. став 2. Закона, ради се о одложном услову за престанак радног односа запослених на одређено време за време заштите од престанка радног односа које по Закону остварују труднице, односно запослене на породиљском одсуству, одсуству с рада ради неге детета и посебне неге детета. Наведеном одредбом Закона изричито је прописано по ком основу и до када се продужава радни однос заснован на одређено време када је у питању запослена трудница, односно породиља, а по истеку тог рока запосленој престаје радни однос. Даље, чланом 68. Закона прописано је да запослени има право на годишњи одмор и да то право стиче након месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства с рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа. У конкретном случају, с обзиром на то да је запосленој уговор о раду на одређено време продужен са одложним условом за престанак радног односа, те да запослена нема основа за ново продужење радног односа, сматрамо да јој припада само право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор у складу са чланом 76. Закона. Новчана накнада за неискоришћени годишњи одмор исплаћује се у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Напомињемо да је раније законско решење предвиђало накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор запосленом коме је кривицом послодавца ускраћено право на коришћење годишњег одмора, док важеће законско решење (од 29. јула 2014. године, када је ступио на снагу Закон о изменама и допунама Закона о раду) прописује накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор у случају престанка радног односа по било ком основу. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-00260/2015-02, од 29. 7. 2015)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У складу са чланом 68. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) запослени има право на годишњи одмор у складу са овим Законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства с рада уз накнаду зараде. Одредбом члана 73. Закона прописано је да запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности с рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и посебне неге детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године. У складу с наведеним, запослена која није у целини или делимично искористила годишњи одмор у календарској години због одсутности с рада ради коришћења породиљског одсуства има право да припадајући годишњи одмор за ту календарску годину искористи најкасније до 30. јуна наредне године. Уколико се запослена враћа на рад с породиљског одсуства након 30. јуна наредне године, не може да користи годишњи одмор за претходну календарску годину, с обзиром на то да је истекао законски рок до кога је могла да искористи годишњи одмор. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-968/2015-02, од 19. 10. 2015)

радни односи и социјално осигурање

Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор заменика председника општине за 2014. и 2013. годину

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Члан 76. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Чланом 76. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да је у случају престанка радног односа послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада штете за неискоришћени годишњи одмор припада запосленом у случају престанка радног односа, по било ком основу. У конкретном случају који се наводи у допису, с обзиром на то да је запосленом утврђено право на годишњи одмор за 2014. годину, а да је запослени искористио део годишњег одмора, запослени има право на накнаду штете за преостали део припадајућег годишњег одмора. У вези с правом на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор за 2013. годину, указујемо на то да је раније законско решење предвиђало накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор запосленом коме је кривицом послодавца ускраћено право на коришћење годишњег одмора (до 29. јула 2014. године када је ступио на снагу Закон о изменама и допунама Закона о раду). Према томе, запослени има право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор само ако кривицом послодавца не искористи припадајући годишњи одмор. Кривица послодавца утврђује се у сваком конкретном случају, у зависности од околности случаја. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 131-04-39/2015-02, од 14. 8. 2015)

Право запосленог на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор Чл. 68. до 76. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) У члану 73. ст. 1–2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

прописано је да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Чланом 68. ст. 1–3. Закона о раду прописано је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства с рада уз накнаду зараде. У члану 68. став 4. Закона о раду прописано је да запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. Према члану 72. Закона о раду запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос. У члану 76. Закона о раду прописано је да је у случају престанка радног односа, послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. У захтеву се наводи да је престао радни однос 25. 2. 2015. године, а да није искоришћен годишњи одмор за 2014. годину и за 2015. годину због одсуства с рада по основу привремене

Напомена редакције: Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (01/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

У члану 2. став 2. Закона о раду, прописано је да се одредбе овог закона примењују на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није другачије одређено. С обзиром на то да су права, обавезе и одговорности из радног односа полицијских службеника регулисана посебним прописима која су у надлежности Министарства унутрашњих послова, указујемо на то да се поводом њихове примене треба обратити Министарству унутрашњих послова. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 07-00-2167/2015-02, од 22. 12. 2015)

Смешна страна адвокатуре

69 lege artis ● jун 2016.

Доктор, архитекта и адвокат ручају у башти ресторана једног престижног голф клуба када се међу њима разговор изненада поведе о њиховим псима, који су по свему судећи били врло необични. Тако они одлуче да се опкладе чији је пас најпаметнији. Доктор је понудио да први представи свог пса, па га је са оближњег паркинга позвао речима: „Хипократе, место!” Хипократ је утрчао у башту ресторана и доктор му је наредио да покаже оно што зна. Хипократ је отрчао до игралишта за голф, неко време је тамо копао по земљи, а затим је ископао већи број костију. Довукао је кости до баште ресторана и спојио их у јасно дефинисан људски скелет. Доктор је помиловао Хипократа по глави награђујући га колачићем за уложен труд. Архитекта није био нарочито задивљен, па је зато позвао свог пса: „Микеланђело, место!” Микеланђело је дотрчао, а његов власник му је наредио да покаже своју вештину. Истога часа пас је људске кости зубима преобликовао у шљунак спајајући ове делиће у минијатурну верзију Таџ Махала. И архитекта је потапшао свог пса наградивши га колачићем. Немо посматрајући наступе претходна два пса, адвокат је убрзо позвао свог љубимца: „Наказо, место!” Наказа је дошао у башту и адвокат му је наредио да покаже своју вештину. Пас је истога часа напао друга два пса, украо им је колачиће, организовао је лицитацију на којој је другим члановима голф клуба за провизију понудио реплику Таџ Махала, а онда је отишао да игра голф.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању. Полазећи од напред наведених одредаба Закона о раду, мишљења смо да подносиоцу захтева припада право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор на чије коришћење је имао право пре дана престанка радног односа, односно до 25. 2. 2015. године. У конкретном случају, то значи да подносиоцу захтева припада право на накнаду за неискоришћени други део годишњег одмора за 2014. годину (с обзиром на то да је први део у трајању од најмање две радне недеље пропао јер је морао да се искористи до краја 2014. године) и сразмеран део годишњег одмора за 2015. годину сагласно члану 72. Закона о раду.

Преглед прописа...

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

„Службени гласник РС”, бр. 44/2016 од 29. 4. 2016. године • Уредба о измени Уредбе о техничким и другим захтевима за челик за армирање бетона • Уредба о изменама и допунама Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом • Решење о расподели нераспоређеног вишка прихода над расходима Агенције за лиценцирање стечајних управника према Финансијском извештају за 2014. годину • Правилник о усклађеним износима накнаде за управљање посебним токовима отпада • Правилник о усклађеним износима подстицајних средстава за поновну употребу, рециклажу и коришћење одређених врста отпада • Правилник о усклађеним износима накнаде за загађивање животне средине • Правилник о измени Правилника о одређивању царинских органа за царињење одређених врста робе или спровођење одређених поступака • Износ најниже месечне основице доприноса за обавезно социјално осигурање • Исправка Смерница добре праксе у дистрибуцији • Одлука о издавању и основним обележјима новчанице од 5000 динара • Одлука о пуштању у оптицај новчанице од 5000 динара • Решење о одређивању основице осигурања на коју се обрачунава и плаћа допринос за пензијско и инвалидско осигурање за лица укључена у обавезно осигурање • Подаци о просечним зарадама и просечним зарадама без пореза и доприноса по запосленом исплаћеним у марту 2016. године • Податак о висини просечне зараде по запосленом исплаћене у првом кварталу 2016. године „Службени гласник РС”, бр. 45/2016 од 6. 5. 2016. године • Уредба о утврђивању Програма подстицања привредног развоја Подриња у 2016. години • Уредба о изменама Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе • Одлука о емисији државних записа Републике Србије • Одлука о образовању Комисије за давање предлога Влади за избор и спровођење модела стратешког развоја Акционарског друштва Аеродром Никола Тесла Београд • Одлука о измени Одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне Покрајине Војводине и систему локалне самоуправе за 2015. годину

• Одлука о допуни Одлуке о образовању Међуресорног радног тела за планирање, праћење и координацију политика у области конкурентности и запошљавања • Решење о поништењу Акта о вредновању, избору, финансирању и праћењу пројеката из Програма основних истраживања и основних усмерених истраживања за период од 2016. до 2020. године и Програма истраживања у области технолошког развоја за период од 2016. до 2019. године • Правилник о утврђивању Годишњег програма пострегистрационе контроле средстава за заштиту биља за 2016. годину • Уредба Комисије (ЕУ) о спровођењу број 2016/302 од 25. фебруара 2016. године у вези са сврставањем одређенe робe према Комбинованој номенклатури • Уредба Комисије (ЕУ) о спровођењу број 2016/137 од 26. јануара 2016. године у вези са сврставањем одређенe робe према Комбинованој номенклатури • Уредба Комисије (ЕУ) о спровођењу број 2016/283 од 24. фебруара 2016. године у вези са сврставањем одређенe робe према Комбинованој номенклатури • Правилник о измени Правилника о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2016. годину • Одлука о Завршном рачуну Националне службе за запошљавање за 2015. годину • Одлука о усвајању Завршног рачуна Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за период 1. јануар – 31. децембар 2015. године • Листа најважнијих догађаја од посебног значаја за грађане у Републици Србији „Службени гласник РС”, бр. 46/2016 од 13. 5. 2016. године • Листа о измени Листе средстава за заштиту биља на основу издатих решења о регистрацији средстава за заштиту биља • Одлука о допуни Одлуке о избору заменика јавног тужиоца (А број 761/15) • Правилник о ликвидности брокерско-дилерског друштва • Правилник о изменама и допунама Правилника о правилима понашања инвестиционог друштва приликом пружања услуга • Правилник о минималним техничким и организационим условима за издавање дозволе за пружање медијске услуге на основу захтева пружаоца медијске услуге • Правилник о минималним условима за пружање медијске услуге и критеријумима за одлучивање у поступку издавања дозволе за пружање медијске услуге на основу спроведеног јавног конкурса

„Службени гласник РС”, бр. 48/2016 од 25. 5. 2016. године • Уредба о издавању доплатне поштанске марке „Изградња Спомен-храма Светог Саве” • Одлука о изменама и допунама Одлуке о највишим ценама лекова за употребу у хуманој медицини, а чији је режим издавања на рецепт • Одлука о промени назива Високе технолошке школе струковних студија Шабац

... донетих између два броја

71 lege artis ● jун 2016.

„Службени гласник РС”, бр. 47/2016 од 18. 5. 2016. године • Уредба о утврђивању Годишњег програма развоја саветодавних послова у пољопривреди за 2016. годину • Одлука о броју студената за упис у прву годину студијских програма Основних академских студија Криминалистике, Форензичког инжењерства, Информатике и рачунарства и студијског програма основних струковних студија Криминалистике који се финансирају из буџета на Криминалистичко-полицијској академији за школску 2016/2017. годину • Правилник о обрасцу пријаве за доделу средстава подстицаја • Правилник о условима за издавање и одузимање овлашћења за оцењивање усаглашености типа амбалаже, односно посуде под притиском или цистерне за транспорт опасног терета • Одлука Уставног суда РС број IУо-420/2013 • Правилник о изменама и допунама Правилника о уговарању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања са даваоцима здравствених услуга за 2016. годину • Наредба о одређивању условно забрањене зоне LY R8 Београд и условима за одвијање летења у условно забрањеној зони LY R8 Београд • Закључак председника Комисије за заштиту конкуренције (број 4/0-02-382/2016-01)

• Одлука о измени Одлуке о образовању Координационог тела за ефикасну заштиту права интелектуалне својине у Републици Србији • Правилник о усклађеним износима оствареног укупног месечног прихода домаћинства, као услова за стицање статуса енергетски угроженог купца • Правилник о врстама и количинама опасних материја, објектима и другим критеријумима на основу којих се сачињава План заштите од удеса и предузимају мере за спречавање удеса и ограничавање утицаја удеса на живот и здравље људи, материјална добра и животну средину • Правилник о посебним условима хигијене ситног воћа у свежем и смрзнутом стању у фази производње, прераде и промета • Правилник о измени и допуни Правилника о условима, начину и обрасцу захтева за остваривање права на регрес за премију осигурања усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња • Правилник о изменама Правилника о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника • Правилник о утврђивању Листе српских стандарда из области опште безбедности производа • Правилник о начину и условима електронске обраде и коришћења података Централне евиденције привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре • Правилник о Класификацији основа привременог ограничења права • Одлука о изради Стратешке процене утицаја Плана заштите вода од загађивања на животну средину • Одлука о измени Одлуке о броју судија у судовима • Правилник о начину вођења, садржини и обрасцу евиденције овлашћења за обављање стручног прегледа жичара • Правилник о измени Правилника о аеродромским накнадама • Одлука о усвајању Завршног рачуна Републичког фонда за здравствено осигурање за 2015. годину • Подаци о просечним зарадама и просечним зарадама без пореза и доприноса по запосленом исплаћеним у априлу 2016. године • Закључак председника Комисије за заштиту конкуренције број 6/0-03-396/2016-1 • Исправка Наредбе о одређивању условно забрањене зоне LY R8 Београд и условима за одвијање летења у условно забрањеној зони LY R8 Београд • Решење о почетку обаваљања јавнобележничке делатности именованог јавног бележника • Анекс 6 Уговора о пословној сарадњи у наплати јединствене накнаде

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

• Правилник о уступању неискоришћених права јавних медијских сервиса на емитовање радијских, телевизијских и других медијских садржаја од изузетног значаја • Решење о престанку рада на положају руководиоца Сектора за опште и заједничке послове стручне службе Заштитника грађана • Индекси потрошачких цена за април 2016. године • Одлука о изменама и допунама Одлуке о накнадама за коришћење заштићеног подручја Националног парка Ђердап

СУДСКИ ПОСТУПЦИ И ПРИВРЕДНО ПРАВО

Стварна надлежност привредних судова

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Намера аутора овог текста је да анализом одредаба о стварној надлежности привредних судова и пратеће судске праксе, помогне како учесницима у поступку, тако и судијама првостепених судова да ово питање што лакше и брже реше

Бранислава Горавица члан Високог савета судства sudski.postupci@legeartis.rs

рема меродавним одредбама Закона о парничном поступку, који се примењује у поступцима пружања судске правне заштите при решавању спорова како из широ ке области грађанскоправних односа, тако и из области привредноправних односа, суд у току целог поступка по службеној дужности пази на своју стварну надлежност. Ако је суд одлучио о тужбеном захтеву за који је стварно надлежан виши суд исте врсте, суд друге врсте, или ако је поводом приговора странака суд неправилно одлучио да је стварно надлежан, то представља апсолутно битну по вреду одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 2. тач. 4) Закона о парничном поступ ку. Није реч о повреди о којој другостепени суд води рачуна по службеној дужности, у смислу члана 386. ст. 3. истог Закона, међутим, уколико странка у жалби указује на постојање ове повре де, то ће довести до обавезног укидања донете одлуке. У пракси је чест случај да питање стварне надлежности није благовремено разјашњено и расправљено, те да су пред ненадлежним судом понекад и годинама трајали судски поступци. Након укидања одлуке донете од стране ствар но ненадлежног суда или, пак, због тога што се након више година суђења суд оглашавао ствар но ненадлежним и предмет достављао вишем суду или суду друге врсте, поступак је често по чињао готово изнова, а што је, у сваком случају, продужавало његово трајање.

Бројни су спорни случајеви разграничења стварне надлежности између судова опште и судова посебне надлежности, што је и био мо тив за настанак овог текста.

Мрежа привредних судова

Мрежа првостепених привредних судова одређена је чланом 5. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Сл. гласник РС”, бр. 101 од 20. 11. 2013. године). Привредни судови су: 1) Привредни суд у Београду, за територију гра да Београда, 2) Привредни суд у Ваљеву, за територију општина Богатић, Владимирци, Коцељева, Кру пањ, Лајковац, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мионица, Осечина и Уб и за градове Ваљево, Лозница и Шабац, са судском јединицом у Лоз ници за територију општина Крупањ, Љубовија и Мали Зворник и за град Лозницу и судском јединицом у Шапцу за територију општина Бо гатић, Владимирци и Коцељева и за град Шабац, 3) Привредни суд у Зајечару, за територију оп штина Бољевац, Бор, Кладово, Књажевац, Мај данпек, Неготин и Сокобања и за град Зајечар, 4) Привредни суд у Зрењанину, за територију општина Житиште, Кикинда, Нова Црња, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Сечањ и Чока и за град Зрењанин, 5) Привредни суд у Краљеву, за територију општина Александровац, Брус, Варварин, Врњачка Бања, Рашка, Сјеница, Трстеник, Ту тин и Ћићевац и за градове Краљево, Крушевац и Нови Пазар, са судском јединицом за терито рију општина Александровац, Брус, Варварин, Трстеник и Ћићевац и за град Крушевац и суд ском јединицом у Новом Пазару за територију општина Сјеница и Тутин и за град Нови Пазар,

16) Привредни суд у Чачку, за територију општина Горњи Милановац, Ивањица и Лучани и за град Чачак.

Меродавне норме за надлежност привредних судова

73 lege artis ● јун 2016.

Привредни судови су судови посебне надлеж ности, како је то предвиђено чланом 11. ст. 2. Закона о уређењу судова. Закон о уређењу судо ва објављен је у „Службеном гласнику Републи ке Србије”, бр. 116/08 од 22. 12. 2008. године и премда је ступио на снагу 30. 12. 2008. године, његова примена је одложена за 1. 1. 2010. годи не. Даном почетка његове примене престао је да важи Закон о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 и 46/06) чије одредбе о надлежности никада и нису биле примењене у пракси, а престале су да важе и од редбе чланова 12–20. Закона о судовима („Сл. гласник РС”, бр. 46/91, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04), које су до тада уређивале ову област. Овај Закон претрпео је више измена и допу на, од којих је последња извршена Законом о из менама и допунама објављеним у „Службеном гласнику РС”, бр. 101 од 20. 11. 2013. године, са почетком примене од 1. 1. 2014. године. Чланом 25. Закона о уређењу судова пред виђено је да привредни суд у првом степену: (1) суди у споровима: 1) између домаћих и страних привредних дру штава, предузећа задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни су бјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, с тим да се у наведеним споровима као странка може појави ти физичко лице ако је са једном од странака у однос у материјалног супарничарства, 2) о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, модела, узорака, жи гова и ознака географског порекла топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти кад настану између субјеката из тачке 1, 3) поводом извршења и обезбеђења из надле жности привредних судова, 4) поводом одлука изабраних судова само када су донете у споровима из тачке 1, 5) који произлазе из примене Закона о привред ним друштвима или примене других прописа о

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

6) Привредни суд у Крагујевцу, за територију општина Аранђеловац, Баточина, Деспотовац, Кнић, Лапово, Параћин, Рача, Рековац, Свилај нац, Топола и Ћуприја и за градове Јагодину и Крагујевац, са судском јединицом у Јагодини, за територију општина Деспотовац, Параћин, Ре ковац, Свилајнац, и Ћуприја и за град Јагодину, 7) Привредни суд у Лесковцу, за територију општина Бојник, Босилеград, Бујановац, Вла дичин Хан, Власотинце, Лебане, Медвеђа, Пре шево, Сурдулица, Трговиште и Црна Трава и за градове Врање и Лесковац, са судском једи ницом у Врању, за територију општина Боси леград, Бујановац, Владичин Хан, Прешево, Сурдулици и Трговиште и за град Врање, 8) Привредни суд у Нишу, за територију општи на Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Димитровград, Дољевац, Гаџин Хан, Житорађа, Куршумлија, Мерошина, Пирот, Прокупље, Ра жањ и Сврљиг и за град Ниш, 9) Привредни суд у Новом Саду, за територију општина Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Бечеј, Жабаљ, Сремски Карловци, Те мерин и Тител и за град Нови Сад, 10) Привредни суд у Панчеву, за територију општина Алибунар, Бела Црква, Вршац, Ко вачица, Ковин, Опово и Пландиште и за град Панчево, 11) Привредни суд у Пожаревцу, за територију општина Велика Плана, Велико Градиште, Голу бац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави и Смедеревска Паланка и за градове Пожаревац и Смедерево, са судском јединицом у Смедереву, за територију општина Велика Плана и Смедеревска Паланка и за град Смедерево, 12) Привредни суд у Сомбору, за територију општина Апатин, Врбас, Кула, Оџаци и Ср бобран и за град Сомбор, 13) Привредни суд у Сремској Митровици, за територију општина Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Стара Пазова и Шид и за град Сремску Митровицу, 14) Привредни суд у Суботици, за територију општина Ада, Бачка Топола, Кањижа, Мали Иђош и Сента и за град Суботицу, 15) Привредни суд у Ужицу, за територију општина Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље и Чајетина и за град Ужице,

СУДСКИ ПОСТУПЦИ И ПРИВРЕДНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

организацији и стат ус у привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о прива тизацији и хартијама од вредности, 6) о страним улагањима, 7) о бродовима и ваздухопловима, пловидби на мору и унутрашњим водама, у којима се приме њује пловидбено и ваздухопловно право изузев спорова о превозу путника, 8) заштити фирме, 9) поводом уписа у судски регистар, 10) поводом реорганизације, судске и добро вољне ликвидације и стечаја, осим спорова за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја. (2) води: 1) поступак за упис у судски регистар правних лица и других субјеката ако за то није надлежан други орган, 2) поступак стечаја и реорганизације, 3) ванпарничне пос тупке који произлазе из примене Закона о привредним друштвима. (3) одређује и спроводи извршење и обез беђење: 1) на бродовима и ваздухопловима, 2) на основу веродостојних исправа када се од носе на лица из тачке 1, 3) одлука привредних судова без обзира на круг лица, 4) одлука изабраних судова само када су донете у споровима из тачке 1, и 5) одлучује о признању и извршењу страних судских и арбитражних одлука донетих у спо ровима из тачке 1. става 1. члана 25. Закона. (4) одлучује о привредним преступима и с тим у вези о престанку заштитне мере или правне последице осуде.

Анализа члана 25. Закона о уређењу судова

Из садржине горе наведеног члана закона следи да је стварна надлежност привредних судо ва веома сложена, као и да законодавац при њеном одређивању користи комбинацију раз личитих критеријума. Законодавац, наиме, у једном делу надлеж ност одређује према кругу лица која су странке

у привредном спору, у другом према врсти са мих спорова, затим прави комбинацију наве деног субјективног и објективног критеријума, а одређује је и у зависности од врсте поступка (да ли се ради, дакле, о парничном, стечајном, извршном или привредноказненом поступку). У материји привредних спорова када су странке у спору привредни субјекти, тада је то једини и искључиви критеријум за заснивање надлежности привредног суда, без обзира на врсту спора који међу њима постоји. Међу тим, већ уколико је једна од странака привред ни субјект, а друга неко друго правно лице, за одређивање стварне надлежности привредног суда користи се комбинација критеријума, тако што се одређује да ће привредни суд бити надлежан уколико се ради о спору насталом у обављању делатности привредног субјекта као учесника у том спору. Када су обе странке у спо ру друга правна лица, привредни суд, по прави лу, неће бити надлежан, осим ако му је стварна надлежност одређена применом неког другог критеријума као што је врста спора. Наиме, видимо да закон предвиђа надлеж ност привредних судова за суђење у свим спо ровима који произлазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности. Ова врста спорова је стављена у надлежност прив редних судова без обзира на својство странака у спору, дакле, да ли су то привредни субјекти, друга правна лица или физичка лица. За разлику од оваквог одређења надлежнос ти у материји привредних друштва, привати зације и хартија од вредности, закон спорове о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизај на, модела, узорака, жигова, ознака географс ког порекла, топографије интегрисаних кола, топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти, ставља у надлеж ност привредних судова само онда када се ради о споровима између претходно побројаног кру га лица. Стога, привредни суд није надлежан за одлучивање у овим споровима, ако је нека од странака физичко лице. Но и ово правило има изузетак, ако се ради о спору поводом реорга низације, ликвидације и стечаја.

бродовима и ваздухопловима и води ванпарни чне поступке који произлазе из примене Закона о привредним друштвима. У првом степену привредни суд одлучује и о привредним преступима, а са тим у вези и о престанку заштитне мере или правне последи це осуде.

Надлежност Привредног апелационог суда

У смислу члана 26. Закона о уређењу судова, Привредни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке привредних судова и других органа у складу са законом, одлучује о сукобу надлеж ности и о преношењу надлежности привредних судова, утврђује правне ставове ради јединстве не примене закона из надлежности привредних судова и врши друге послове одређене законом. Један од примера када ће Привредни апелацио ни суд бити надлежан да одлучује о жалбама на одлуке других органа јесте примена члана 82. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106 од 21. 12. 2015. године) који ће ступити на снагу 1. јула 2016. године.

У смислу одредаба чланова 30. став 2. и 31. За кона о уређењу судова, Врховни касациони суд одлучује о сукобу надлежности између судова и утврђује начелне правне ставове ради једин ствене судске примене права. Тако је решавајући у предмету по сукобу на длежности између основног суда који се огла сио стварно ненадлежним и привредног суда, који није прихватио своју стварну надлежност, решењем Р1. 188/11 од 15. 9. 2011. године Вр ховни касациони суд стао на становиште да је

Можемо закључити да је стварна надлежност привредних судова веома сложена, а да законодавац при њеном одређивању користи комбинацију различитих критеријума.

75 lege artis ● јун 2016.

Уједначавање судске праксе по питању стварне надлежности привредних судова

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Без навођења својстава странака у поступку, дакле, према врсти спора у судећу надлежност привредног суда стављени су и спорови о стра ним улагањима, о бродовима и ваздухоплови ма, пловидби на мору и унутрашњим водама, спорови у којима се примењује пловидбено и ваздухопловно право, изузев о споровима о превозу путника, спорови о заштити фирме, спорови поводом уписа у судски регистар, спо рови поводом реорганизације, судске и добро вољне ликвидације и стечаја, осим спорова за утврђење постојања заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја. Привредни суд суди у споровима поводом извршења и обезбеђења само када се ради о извршењима и обезбеђењима који су у надлеж ности привредних судова, док у споровима по водом одлука избраних судова привредни суд суди само када се ради о одлукама које су донете између одређеног круга лица, а како је то пред виђено тачком 1. става 1. наведеног члана 25. Закона о уређењу судова. Осим првостепене надлежности у суђењу, привредни суд води и поступке за упис у судски регистар правних лица и других субјеката, али само уколико за то није надлежан неки други орган и води поступак стечаја и реорганизације. У материји извршења, привредни суд одређује и спроводи извршење на основу веро достојних исправа када се односе на лица из ста ва 1. тачка 1. члана 25. истог Закона, одређује и спроводи извршење и обезбеђење одлука прив редних судова, а одлука изабраних судова само када су донете у споровима из става 1. тачка 1. истог члана, одлучује о признању извршења страних судских и арбитражних одлука доне тих у споровима из става 1. тачка 1. истог члана, одређује и спроводи извршење и обезбеђење на

СУДСКИ ПОСТУПЦИ И ПРИВРЕДНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

привредни суд стварно надлежан да одлучује у спору у коме је тужилац физичко лице, које је у својству већинског власника, уговором о зајму, а ради одржавања ликвидности туженог правног лица, истом позајмило одређени новча ни износ, те поднетом тужбом тражи враћање овог износа. Врховни касациони суд стао је на становиште да се ради о спору у вези са приме ном члана 46. Закона о привредним друштви ма, те да је стога за одлучивање у овом правном спору стварно надлежан Привредни суд у По жаревцу. Решавајући о сукобу надлежности између привредног суда, који се огласио стварно ненад лежним и основног суда, који није прихватио своју стварну надлежност, Врховни касацио ни суд је својим решењем Р1. 425/14 од 24. 7. 2014. године утврдио да је основни суд тај који је надлежан да решава у спору у коме је туже ни пољопривредно газдинство. Врховни каса циони суд је применом члана 2. став 1. тачка 4. Закона о пољопривреди и руралном развоју, члана 2. став 1. тачка 11. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, те члана 4. став 1. Правилника о начину и условима уписа и вођења регистра пољопривредних газдинстава закључио да пољопривредно газдинство није привредни субјект, те да стога не постоје основи за заснивање стварне надлежности привредног суда за суђење у том спору. Осим правних ставова исказаних кроз одлуке Врховног касационог суда, приликом решавања о сукобу надлежности између судова опште и судова посебне надлежности, за уједначавање судске праксе при тумачењу одредбе члана 25. Закона о уређењу судова, веома су значајни одговори на спорна правна питања, које ус ваја Привредни апелациони суд на својим редовним годишњим саветовањима. Тако је на седницама одељења Привредног апелационог суда од 9. и 10. новембра 2010. го дине дат одговор на питање: „Да ли је за засни вање стварне надлежности привредног суда и по новом Закону о уређењу судова потребно ку мулативно испуњење и субјективног (својство странака) и објективног услова (спор произа шао из обављања привредне делатности) или је довољно испуњење само субјективног услова, односно да се ради о спору између привредних субјеката?” Према одговору на ово питање, за

спорове између привредних субјеката увек је стварно надлежан привредни суд без обзира на предмет спора, као и када се на страни једног од привредних субјеката као супарничар појављује и друго правно лице или физичко лице. Ако је само једна од странака у спору привредни субје кат, а друга је правно лице, стварна надлежност привредног суда постојаће ако је реч о спору насталом у обављању привредне делатности привредног субјекта, а ако су обе странке друга правна лица, а не привредни субјекти, привред ни суд неће бити стварно надлежан (одговор је објављен у „Билтену судске праксе привредних судова” бр. 3/10). У истом „Билтену” објављен је и одговор на питање: „Да ли је привредни суд стварно надле жан у спору по тужби тужиоца правног лица против тужених правних лица ако је тужбени захтев, захтев за утврђење ништавости уговора о купопродаји непокретности?” Суштина од говора на ово питање дата је у смислу да врста спора у конкретном случају није од значаја, већ да ће се надлежност одређивати на исти начин како је то дато и у претходном одговору, а це ниће се да ли је предметна непокретност (у вези које се захтева утврђење ништавости уговора о продаји) везана за обављање привредне делат ности привредног субјекта као једног од учес ника у поступку. Поводом питања да ли је привредни суд на длежан за поступке у којима је садржина тужбе ног захтева поништај решења о отказу уговора о раду датог пре или након отварања поступка ликвидације и стечаја, при чему разлог отказа уговора о раду није само отварање стечаја, дат је одговор чија је суштина била да је привредни суд надлежан увек за овакву врсту спорова, јер му је тачком 4. става 1. члана 25. Закона о уређењу судова стављено у надлежност суђење у свим споровима поводом стечаја и ликвидације. Овде се мора напоменути да је наведени од говор дат 2011. године, дакле, пре последњих измена и допуна Закона о уређењу судова који ма је изричито предвиђено да је привредни суд надлежан да суди у споровима поводом судске и добровољне ликвидације и стечаја, осим за спорове за утврђивање постојања, заснивање и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја. Наведено значи да након ових измена и допуна привредни судови нису

Важно је знати У правном поретку постоји значајан број судских одлука донетих од стране стварно ненадлежног суда. До тога долази када се тужилац обрати суду који није стварно надлежан за решавање спорног односа, тужени не истакне приговор стварне ненадлежности, а првостепени суд пропусти да се по службеној дужности огласи стварно ненадлежним. То се најчешће дешава у споровима ради утврђења права својине или постојања сметања државине на непокретностима, у којима странке нису привредни субјекти већ друга правна лица. Другостепени суд у жалбеном поступку на стварну надлежност не пази по службеној дужности, па ако се жалбом не указује да је одлуку донео стварно ненадлежан суд, а други жалбени разлози нису основани, одлука ће бити потврђена. Та одлука постаје и формално и материјално правноснажна и производи дејство у правном поретку. Међутим, иако правно перфектна, та одлука не може представљати стандард по питању стварне надлежности, јер то питање није разматрано. Стога чињеница да је између истих лица у истој врсти спора, привредни суд донео правноснажну одлуку, не може бити правно валидан аргумент за оцену стварне надлежности у неком другом предмету, у коме се то питање постави као спорно. Зато, пре обраћања суду, увек изнова треба читати Закон о уређењу судова и судску праксу Врховног касационог суда и Привредног апелационог суда.

77 lege artis ● јун 2016.

банке и тужене банке, а у вези са утврђивањем има ли наведено лице статус акционара. Током 2013. године као спорно се поставило питање стварне надлежности привредног суда у споровима по тужбама регионалних привред них комора против њихових чланова по осно ву наплате чланарине. У вези са овим спорним питањем Привредни апелациони суд је стао на становиште да је привредна комора интересна самостална и пословно-стручна организација привредних друштава, предузетника и других облика организовања који обављају привредну делатност и које повезује заједнички пословни интерес, те да се стога ради о лицу из круга лица одређених у члану 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, услед чега је за решавање ових спорова надлежан привредни суд. Привредни апелациони суд је поједине ста вове по питању стварне надлежности привред них судова исказао и кроз појединачне одлуке донете у поступку одлучивања по жалбама на решења првостепених судова којима су се они оглашавали стварно ненадлежним или пак од бијали истакнуте приговоре стварне ненадлеж ности. Аутор рада се неће бавити свим донетим одлукама, већ само онима које су прихваћене од стране судске праксе, а потом у виду сентенци из одлука и објављене у „Билтену судске праксе привредних судова”.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

стварно надлежни за суђење о споровима пово дом постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја, те ће се ови спорови окончати пред судовима опште надлежности без обзира на чињеницу што је над туженим послодавцем покренут по ступак стечаја. Међутим, сви други спорови (осим горе на ведених око заснивања и престанка радног од носа) сматрају се споровима поводом стечаја, односно споровима из члана 25. став 1. тачка 4. Закона о уређењу судова, а како је то одговорено на спорно правно питање на седници Одељења привредних спорова Привредног апелационог суда од 23. 10. 2012. године, а који одговор је објављен у „Билтену судске праксе привредних судова” бр. 3/12. У „Билтену судске праксе привредних судо ва” бр. 4/11 објављен је и одговор на питање: „Да ли је привредни суд стварно надлежан по тужби физичког лица, поднетој против банке као емитента акција, када се тужбеним захте вом тражи утврђење права својине на акцијама које је тужилац стекао купопродајом?” Одговор у суштини одређује да је за све овакве врсте спо рова увек надлежан привредни суд без обзира на својство странака, дакле, и када је тужилац физичко лице, јер се ради о спору статусне при роде између лица које себе сматра акционаром

СУДСКИ ПОСТУПЦИ И ПРИВРЕДНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

За уједначавање судске праксе при тумачењу одредбе члана 25. Закона о уређењу судова, веома су значајни одговори на спорна правна питања, које усваја Привредни апелациони суд. Одлуком Привредног апелационог суда Иж. 1935/10 од 24. 6. 2010. године стало се на стано виште да привредни суд јесте стварно надлежан за поступање по тужби тужиоца Ортачког ад вокатског друштва за исплату извршених адво катских услуга туженом правном лицу. Основ за овакво одлучивање заснива се на примени меродавних одредаба Закона о адвокатури и Закона о привредним друштвима, па је закљу чено да је тужилац основан у правној форми привредног друштва, док је и тужени привред ни субјект ради чега је за решавање у том по ступку, односно поступање стварно надлежан привредни суд. С друге стране, решењем Прив редног апелационог суда Пж. 7584/14 од 13. 11. 2014. године одлучено је да привредни суд није стварно надлежан за решавање у спору између адвоката као тужиоца и туженог привредног субјекта, а ради наплате новчаног потражи вања за извршене адвокатске услуге, јер адвокат нема својство предузетника, нити привредног субјекта, нити наведени спор проистиче из обављања привредне делатности. Када се ради о споровима у вези са извр шењем уговора који је привредни субјект у обављању своје привредне делатности закљу чио са Републиком Србијом, као правним ли цем, за исто је стварно надлежан привредни суд с обзиром на то да се ради о спору насталом између привредног субјекта у обављању њего ве делатности и другог правног лица (решење Привредног апелационог суда Пж. 3088/13 од 24. 4. 2013. године). Из истог разлога (дакле, због закључка да се ради о спору насталом у обављању привредне делатности привредног субјекта), одлуком Привредног апелационог суда Пж. 6431/14 од 14. 5. 2015. године одлучено је да спор о накнади за коришћење појаса уз јав ни пут, односно комерцијалног објекта који има приступ на јавни пут, у коме је тужилац јавно

предузеће, а тужени правно лице које у наведе ном објекту обавља привредну делатност, спада у надлежност привредног суда. У вези са применом Закона о привредним друштвима постоји више одлука у којима је исказано становиште да постоји надлежност привредног суда због примене члана 25. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова. Тако је, на пример, у решењу Привредног апелационог суда Пж. 8758/12 од 18. 10. 2012. године закљу чено да одлучивање о ништавости уговора за кљученог између физичког и правног лица, када је према наводима тужбе разлог ништавости повреда чланова 34. и 35. Закона о привредним друштвима (питање сукоба интереса лица које је закључило уговор са привредним друштвом), постоји надлежност привредног суда. Исти за кључак усвојен је и решењем Привредног апе лационог суда Пж. 5452/13 од 23. 1. 2014. године у споровима по тужбама за пробијање правне личности без обзира на то што се на страни тужиоца и туженог појављују физичка лица. У конкретном случају радило се о спору против командитора, као члана друштва са ограниче ном одговорношћу по тужби другог физичког лица, где надлежност привредног суда произла зи из одредбе члана 18. став 1. и став 3. Закона о привредним друштвима, којима је предвиђено да командитор, члан друштва са ограниченом одговорношћу, као и законски заступник тог лица ако је оно пословно неспособно физичко лице, када злоупотреби правила о ограниченој одговорности одговара за обавезе друштва, те стога поверилац тог привредног друштва у опи саној ситуацији може поднети тужбу суду на длежном према седишту друштва у одређеним роковима од сазнања за злоупотребу, односно настале злоупотребе. Закључак је био да се у конкретном случају ради о спору у вези са при меном Закона о привредним друштвима.

Појам и положај заложног повериоца – део први

Гордана Ајншпилер-Поповић судија Врховног касационог суда sudski.postupci@legeartis.rs

#1 Којим законом је уведен појам заложног повериоца у стечају?

#2 Ко је заложни поверилац? Појам заложног повериоца наводи се у одред бама члана 49. Закона о стечају, у ст. 5, 6. и 7. којима се заложни повериоци дефинишу као повериоци који имају заложно право на ства рима и правима стечајног дужника о којима се воде јавне књиге или регистри, а немају новча но потраживање према стечајном дужнику које је тим заложним правом обезбеђено. У дефи ницији заложних поверилаца посебно је наг лашено да они немају новчано потраживање према стечајном дужнику које је тим заложним

#3 Да ли је заложни поверилац овлашћен да подноси предлог за отварање поступка стечаја над заложним дужником? Лицима која немају потраживање према стечај ном дужнику, већ само уписана заложна права на његовој имовини, до сада је судска пракса ус кратила право да буду предлагачи стечаја. Таква лица заправо нису повериоци у правом смислу те речи, јер немају потраживање према стечај ном дужнику, па је то разлог због кога им је ус краћено право да подносе предлог за отварање поступка стечаја. Они имају права на имовини стечајног дужника. Та права су уписана у јавне књиге и стварноправног су карактера, али их постојање тих права не чини и повериоцима у облигационом смислу који ради наплате свог потраживања могу поднети предлог за покре тање стечаја. Напротив, у случају да су испуње ни услови за реализацију заложног права, ови повериоци могу покренути поступак њене суд ске или вансудске реализације. Управо то и јесте разлог зашто им је ускраћено право да подносе предлог за покретање стечаја.

79 lege artis ● јун 2016.

Појам заложног повериоца у стечају уводи За кон о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 83/14), који је почео да се примењује 13. 8. 2014. године (са изузетком одредаба члана 10. које се примењују од 1. 10. 2014. године и члана 1. ст. 1. које се примењују од 1. 1. 2015. године). Заложни поверилац се, дакле, појавио у стечајном праву као законски термин од 13. 8. 2014. године када је и почела примена Закона о стечају са наведеним изменама и до пунама. Пракса привредних судова, међутим, значајно раније уочила је потребу разликовања поверилаца који имају одређена заложна права на стварима које су у стечајној маси, односно у својини стечајног дужника, па је суштински кроз праксу Привредног апелационог суда и свих привредних судова појам заложног пове риоца уведен и раније.

правом обезбеђено, што значи да је стечајни дужник заправо био треће лице које је дозво лило да се на његовој имовини упишу заложна права ради обезбеђења извршења обавеза које нису његове обавезе – дуговања, већ обавезе трећег лица. Заложни поверилац и заложни дужник нису у тој ситуацији били у међусобном пословном односу из кога је настао дуг који се обезбеђује заложним правом, већ су једино и искључиво у односу по основу успостављеног заложног права. Законодавац наглашава да заложни поверио ци нису стечајни и нису разлучни повериоци. Заложни повериоци заправо само имају залож на права на стварима стечајног дужника.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овом дводелном тексту, који ћемо објавити у овом и наредном броју нашег часописа, кроз сасвим прецизна питања и концизне одговоре, разматрамо појам и положај заложног повериоца у стечају

СУДСКИ ПОСТУПЦИ И ПРИВРЕДНО ПРАВО

#4 Да ли заложни поверилац има обавезу подношења пријаве у стечају?

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закон дефинише да су заложни повериоци дужни да у року за подношење пријаве потра живања обавесте суд о заложном праву, уз дос тављање доказа о постојању заложног права и изјаве о износу новчаног потраживања према трећем лицу, које је тим правом обезбеђено на дан отварања стечајног поступка, чиме стичу својство странке у стечајном поступку. Овак вим приступом законодавца заложни повери лац у стечају постао је нови учесник у стечајном поступку. Законодавац је предвидео да су заложни повериоци дужни да, ради остварења права, у року за подношење пријава потраживања оба весте суд о заложном праву, што значи да они имају обавезу да у року од 120 дана од објаве огласа о отварању стечаја доставе обавештење које ће у прилогу садржати и потребне доказе о постојању заложног права и о висини новчаног потраживања које је наведеним правом обез беђено. Закон инсистира на достављању доказа о постојању заложног права, а посебно доказа и изјаве о износу новчаног потраживања према трећем лицу које је тим правом обезбеђено, јер је управо тај износ непознат самом стечајном дужнику, будући да потиче из уговорног односа заложног повериоца и трећег лица, а директно утиче на висину износа који ће се реализацијом заложног права на имовини стечајног дужника намирити заложном повериоцу. Законодавац није предвидео да заложни поверилац мора да пријави своје потраживање, већ само да у ис том року у коме се врши пријава потраживања, треба да обавести стечајне органе о постојању свог права. И према ранијој пракси судова заложни по вериоци нису били дужни да подносе пријаве

потраживања, нити су губили права због про пуштања подношења пријава, с обзиром на то да се ради о стварним правима, те да заправо они и немају потраживања према стечајном дужнику која би се у стечају могла пријавити, већ само одређено стварно право о коме је по требно обавестити суд, иако би увидом у јавне књиге заправо и сâм стечајни управник морао уочити да постоје заложна права трећих лица уписана на имовини стечајног дужника.

#5 Које су последице пропуштања заложног повериоца да обавести о свом праву? Проблем се јавља код дефинисања обавеза за ложног повериоца, јер је он дужан да у року за подношење пријаве потраживања (а то значи 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у „Службеном гласнику Републике Србије”) обавести суд о заложном праву, уз достављање наведених доказа. Поста вило се питање како на његова права утиче про пуштање поступања на наведени начин. Обавештење о постојању сопственог залож ног права, уз достављање доказа о постојању права и о износу новчаног потраживања које се наведеним правом обезбеђује, свакако је зна чајна информација за стечајног управника и друге стечајне органе који некада због несређе них књига или пропуста у књигама у којима су евидентирана права и обавезе не могу да утврде да ли одређено право постоји и у ком обиму – износу. Могуће је да у одређеном и законом предвиђе ном року заложни поверилац поднесе наведено обавештење о постојању свог заложног права, али да при том у прилогу истог не достави траже не доказе, односно доказе о постојању заложног права и исправе о износу новчаног потраживања

Лицима која немају потраживање према стечајном дужнику, већ само уписана заложна права на његовој имовини, до сада је судска пракса ускратила право да буду предлагачи стечаја.

У пракси се поставило питање шта се догађа ако заложни поверилац обавести суд о постојању свог заложног права, али не у року од 120 дана, већ касније, те какав је његов положај у таквој ситуацији. Сагласно датом мишљењу према коме за ложни поверилац не губи заложна права и у случају да не обавести суд о свом потраживању, већ само не стиче својство странке у поступку, чини се правилним приступ према коме би за ложни поверилац од тренутка када обавести суд о заложном праву, па и када је он обавештење доставио по истеку законом прописаног рока,

#7 Које су последице достављања непотпуног обавештења о заложном праву? Поставља се и питање шта се догађа уколико заложни поверилац обавештење суду достави без обавезне пратеће документације којом до казује постојање свог заложног права и изјаве о висини новчаног потраживања према трећем лицу које је тим правом обезбеђено на дан от варања стечајног поступка, односно да ли се у том случају такав поднесак, акт, обавештење суду сматра непотпуним, неуредним и какве су последице наведене неуредности. Пре свега, чини се да, свакако, не треба сма трати да се ради о акту који због неуредности треба одбацити или донети било какво друго процесно решење у погледу судбине наведе ног акта. И сâм законодавац је дефинисао да се ради о обавештењу суда, што указује на то да суд не доноси било какве одлуке поводом на веденог обавештења. Чињеница да уз исто оба вештење нису достављени докази о постојању заложног права или обавезне изјаве о износу новчаног потраживања не утиче на стицање својства странке за заложног повериоца, јер се постојање његовог заложног права може утвр дити и из јавних књига, будући да су према де финицији заложни повериоци само повериоци који имају заложно право на стварима или пра вима стечајног дужника о којима се воде јавне књиге или регистри, што стечајни управник увек може утврдити и проверити. Када је реч о недостатку изјаве о износу новчаног потра живања, та чињеница не утиче на губитак, од носно ускраћивање стицања својства странке у поступку заложном повериоцу, али ће значајно утицати на могућност остварења његових права у даљем току поступка. У пракси је био велики проблем утврди ти висину износа потраживања заложног

81 lege artis ● јун 2016.

#6 Које су последице доставе обавештења по протеку рока од 120 дана?

односно у каснијој фази стечајног поступка, сте као својство странке и сва права која му у даљем току поступка као странци припадају, док би она права која је због неблаговременог обавештења пропустио, односно оне законске могућности које је пропустио у поступку пре достављања ње говог обавештења, јер није имао својство стран ке у поступку, била за њега трајно пропуштена, односно на њих се не би могао позивати.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

према трећем лицу које се тим правом обезбеђује на дан отварања стечајног поступка. Чињеница да подношењем обавештења уз достављене наведене доказе, према одредбама самог закона, заложни поверилац стиче својство странке у поступку указује на то да он своја пра ва не губи, односно не може изгубити уколико не обавести стечајне органе о њиховом постојању у наведеном року, што је у складу и са ствар ноправним карактером наведених права. Ства рна права се не могу изгубити невршењем, па ни његова заложна права не могу престати, нити он у њиховом остварењу може бити ограничен због чињенице да није обавестио стечајне органе о постојању свога права. Последица непоступања по наведеној законској обавези, односно нео бавештавање суда о постојању заложног права у року за подношење пријава потраживања, ог леда се у даљем положају заложног повериоца у току стечајног поступка. Уколико наведено оба вештење поднесе у одређеном року, поверилац ће стећи својство странке у поступку, па ће му на располагању у даљем току стечајног поступка бити све оне процесне могућности које имају и друге странке у поступку. У супротном, уколико је наведено обавештење пропустио да поднесе, та права и могућности неће имати. Како су права странака увек у поступку усмерена на очување, односно обезбеђење њиховог положаја, то запра во пропуштањем обавештења заложни повери лац себе доводи у неповољнији положај у погледу реализације свог заложног права, иако исто није изгубио.

СУДСКИ ПОСТУПЦИ И ПРИВРЕДНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Потврду става да изостанак обавештавања суда о постојању заложног права не води губитку наведеног права, даје и законска одредба према којој се листа поверилаца, која мора садржати издвојене заложне повериоце, сачињава на основу сазнања из пословних књига и документације стечајног дужника и из других података. повериоца и суд је то покушавао користећи своја овлашћења из Закона о парничном поступку који се сходно примењује и у стечају, али је све то одуговлачило поступак и управо у циљу убр зања поступка и омогућавања заложном пове риоцу да на најбржи начин оствари своја права, уведена је обавеза да уз обавештење достави и изјаве о висини дуга. Ако достави обавештење, а не достави дате изјаве, заложни поверилац стиче својство странке у поступку, али странке на којој је терет да докаже постојање и висину потраживања које је обезбеђено наведеним за ложним правом. Стога, ако не обавести суд или обавести суд уз непотпуну документацију, заложни повери лац не губи права на приоритетно намирење из средстава добијених продајом заложним пра вом оптерећене ствари, али знатно отежава свој положај, јер уколико није странка у поступку неће моћи да утиче на даљи ток поступка.

#8 Да ли се заложни повериоци уносе у листу потраживања? Закон је предвидео да ће стечајни управник у листи свих поверилаца за које је сазнао из пословних књига и пријава потраживања, по себно евидентирати заложне повериоце, (уз раз лучне и излучне повериоце), као и уз запослене код стечајног дужника за износе неисплаћених зарада. То указује да је већ од састављања лис те поверилаца од стране стечајног управника потребно евидентирати и јасно издвојити и заложне повериоце. Потврду става да изоста нак обавештавања суда о постојању заложног

права не води губитку наведеног права, даје и законска одредба према којој се ова листа по верилаца, која мора садржати издвојене залож не повериоце, сачињава на основу сазнања из пословних књига и остале документације сте чајног дужника, из других података, као и из пријава потраживања. То указује да се и из других извора, као што су пословне књиге и документација стечајног дужника или увид у јавне књиге, може и треба утврдити постојање заложног повериоца и он унети у наведену листу која се формира у складу са одредбама члана 107. Закона о стечају. За сва ког повериоца, у наведеној листи је предвиђено да се морају навести подаци о његовом послов ном имену и седишту, износу потраживања са одређеним главним дугом и обрачунатом кама том, правним основом потраживања и ствари ма на којима постоји разлучно и излучно право, уз изузетак који се односи управо и само на заложне повериоце, у односу на које се наводе само подаци о пословном имену, односно имену и седишту повериоца, те стварима на којима по стоји заложно право, а не и други подаци који су обавезни за све друге повериоце. Наведено је логична последица чињенице да заложни по верилац нема потраживање према стечајном дужнику, па нема ни обавезу, нити могућност пријаве потраживања и навођења потражи вања, а самим тим ни раздвајања главног дуга и камате, што је иначе дужност сваког повериоца стечајног дужника. Правни основ потраживања није неопходно навести, јер је он јасан из саме позиције заложног повериоца.

#9 Могу ли се и у односу на заложног повериоца одредити мере обезбеђења?

#10 Може ли заложни поверилац тражити укидање забране извршења?

Како суд поступа само на захтев разлучног по вериоца, то, иако се сходно члану 62. ст. 2. тач. 4) Закона о стечају наведена мера може односити и на заложног повериоца, законодавац изгледа није предвидео могућност подношења писменог захтева заложног повериоца за наведену зашти ту, нити уопште могућност да се поступањем у смислу члана 93. Закона о стечају штите права заложног повериоца. Даљим одредбама члана 93. Закона предвиђе но је да стечајни судија на писани захтев разлуч ног повериоца који садржи процену вредности имовине која је предмет разлучног права, а коју је сачинило овлашћено стручно лице најкасније годину дана пре отварања стечајног поступка, доноси одлуку о укидању или условљавању мера обезбеђења из члана 62. ст. 2. и 4. Закона

83 lege artis ● јун 2016.

Чланом 93. ст. 3. Закона предвиђено је да су у случају изрицања мере забране извршења или намирења из члана 62. ст. 2. Закона, стечајни дужник, односно управник дужни да обезбе де адекватну заштиту имовине на начин којим ће се осигурати да вредност и стање имовине остају непромењени. Према закону, на писани захтев разлучног повериоца може се донети одлука о укидању или условљавању мера обез беђења из члана 62. ст. 2. тач. 4) Закона о стечају, а то значи мера забране или привременог од лагања спровођења извршења према стечајном дужнику, укључујући и забрану или привреме но одлагање које се односи на остварење права разлучних и заложних поверилаца или забране извршења и намирења, која наступа као после дица отварања стечајног поступка према ставу 1. члана 93. Закона о стечају, а у односу на имо вину која је предмет разлучног права ако: 1) стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили предметну имо вину која је предмет разлучног права, тако да је њена безбедност изложена ризику; 2) ако се вредност предметне имовине смањује, а нема друге могућности да се обезбеди приме рена и ефикасна заштита од смањења вредности имовине.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У оквиру мера обезбеђења које су предвиђе не чланом 62. Закона о стечају, законодавац је предвидео да стечајни судија по службеној дуж ности или на захтев подносиоца предлога за покретање стечајног поступка, решењем о по кретању претходног стечајног поступка, може одредити мере ради спречавања промене имо винског положаја стечајног дужника, односно уништавања пословне документације, ако по стоји опасност да ће стечајни дужник отуђити имовину, односно уништити документацију до отварања стечајног поступка. Као једна од мера дефинисаних тачком 4. ст. 2. члана 62. Закона о стечају јесте и мера забра не или привременог одлагања спровођења из вршења према стечајном дужнику, укључујући и забрану или привремено одлагање које се од носи на остварење права разлучних и заложних поверилаца. Наведена мера првобитно је била могућност која се односи на остварење права разлучних поверилаца, али је увођењем заложног пове риоца у Закон о стечају и наглашавањем њихове специфичности настала потреба да и они буду обухваћени могућношћу изрицања наведене мере обезбеђења, па је стога законодавац то и учинио. У супротном, заложни поверилац би могао да покрене или спроведе поступак реа лизације свог заложног права на имовини сте чајног дужника, што би једнако могло погодити стечајног дужника, као и реализација права разлучних поверилаца. Стога је забрана или привремено одлагање спровођења извршења према стечајном дуж нику, укључујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остварење права разлучних и заложних поверилаца значајна мера за очување имовине стечајног дужника у непромењеном обиму и вредности до отва рања стечајног поступка, па се стога као мера обезбеђења у фази претходног поступка нај чешће и одређује. Све наведене мере важе до окончања претходног стечајног поступка и стечајни судија их може у било које доба усло вити или укинути, а оне се сходно изричитим одредбама закона могу укинути или изменити под условом и на начин који су овим законом

прописани за укидање и условљавање забране извршења.

СУДСКИ ПОСТУПЦИ И ПРИВРЕДНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ако не обавести суд или обавести суд уз непотпуну документацију, заложни поверилац не губи права на приоритетно намирење из средстава добијених продајом заложним правом оптерећене ствари, али знатно отежава свој положај. или забране извршења или намирења у односу на имовину која је предмет разлучног права ако је вредност предметне имовине мања од изно са обезбеђеног потраживања тог повериоца, а предметна имовина није од кључног значаја за реорганизацију. Евидентно је да ни у наведеној норми није предвиђено једнако право залож них поверилаца да писменим путем захтевају укидање или условљавање мера обезбеђења из члана 62. ст. 2. тач. 4) Закона о стечају, које та кође подразумевају и забрану или привремено одлагање које се односи на остварење права заложних поверилаца, као ни укидање забране извршења настале у смислу члана 93. ст. 1. За кона о стечају. Такође, на предлог разлучног повериоца, сте чајни судија може да донесе одлуке о адекватној заштити имовине која је предмет обезбеђења његовог потраживања одређивањем законом предвиђених мера које подразумевају: 1) исплату редовних новчаних надокнада раз лучном повериоцу чији је износ једнак износу за који се умањује вредност имовине или накна да за стварне или предвиђене губитке; 2) замену имовине или одређивање додатне обезбеђене имовине довољне да надокнади смањење вредности или губитак; 3) поделу прихода или дела прихода добијених коришћењем имовине која је предмет обезбеђе ног потраживања разлучном повериоцу до ви сине његовог обезбеђеног потраживања или предају средстава добијених отуђењем ове имо вине ако је имовину отуђио стечајни дужник пре или током претходног стечајног поступка; 4) поправку, одржавање, осигурање или мере посебног обезбеђења или чувања имовине; 5) друге заштитне мере или друге врсте на докнаде за које стечајни судија сматра да ће

заштити вредности имовине разлучног пове риоца. Евидентно је да овакав вид заштите није пред виђен за заложног повериоца иако се сход но изнетом мере обезбеђења могу односити и на њега, односно могу значајно ограничити и његова права, а примена наведених мера их једнако као код разлучног повериоца може и умањити или довести до њиховог губитка, што се жели избећи управо заштитом имовине која је предмет обезбеђења код разлучних поверила ца, па је стога нејасно зашто идентична заштита није као могућност предвиђена и у ситуацији када се ради о заложним повериоцима који су обавештењем суду стекли својство странке у поступку. Пропуст законодавца или намера да се на другачији начин регулишу и заштите разлучни повериоци, који имају заложна права на имови ни стечајног дужника успостављена ради обез беђења потраживања према стечајном дужнику, и заложни повериоци, који имају заложна пра ва успостављена на имовини стечајног дужника ради обезбеђења потраживања према трећим лицима, доводи до значајно другачије позиције разлучних и заложних поверилаца у погледу могућности реализације заложног права. Иако би се реализацијом права разлучних поверилаца умањила дуговања стечајног дуж ника, односно обавезе стечајног дужника, а реализацијом права заложних поверилаца не би дошло до умањења обавеза самог стечајног дужника, стечајни управник је дужан да штити и брине се и о реализацији наведених заложних права, као уписаних права трећих лица која су стварноправног карактера, а на имовини стечај ног дужника.

П ро п и с и у пр ак с и

Спор мале вредности у пракси привредних судова Спор мале вредности и накнада трошкова на име састава одговора на тужбу

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, 1. П. 1197/15, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 867/16 од 11. 2. 2016)

Жалба против одлука донетиx у споровима мале вредности Пресуда или решење којим се окончава парница у поступку о споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. Закона о парничном поступку и због погрешне приме не материјалног права. Из образложења: „У конкретном случају реч је о привредном спору мале вредности у смислу одредбе члана 487. став 1. Закона о парничном поступку. Према одредби члана 479. став 1. Закона о парничном поступку, пресуда или решење којим се окончава парница у поступку о спо ровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступ ка из члана 374. став 2. овог закона и због по грешне примене материјалног права. Жалбени наводи туженог односе се на по грешно и непотпуно утврђено чињенично стање, па како се у конкретном случају ради о парници у спору мале вредности у складу са од редбом члана 479. став 1. Закона о парничном поступку, то другостепени суд није овлашћен да испитује потпуност и правилност утврђе ног чињеничног стања од стране првостепеног суда до закључења главне расправе, па зато ни

85 lege artis ● јун 2016.

У спору мале вредности не постоји обавеза достављања тужбе на одговор нити изостанак одговора на тужбу проузрокује последице, те је основан захтев туженог за накнаду трошкова за састав одговора на тужбу. Из образложења: „Међу парничним странкама спор је у погле ду главне ствари окончан решењем о пресуми раном повлачењу тужбе од 28. 12. 2015. године, с обзиром на то да уредно позвани тужилац није дошао на рочиште за главну расправу, а у смислу одредбе члана 475. Закона о парничном поступку. Тужени је поднеском од 11. 1. 2016. године ставио захтев за накнаду трошкова по ступка, опредељујући их на име награде адво кату за састав поднеска од 25. 12. 2015. године којим је обавестио суд да је спречен да присту пи на рочиште и тражио да се рочиште одложи, при чему је у истом поднеску навео и разлоге оспоравања тужбеног захтева. Суд је наведени захтев туженог за накна ду парничних трошкова одбио, јер тражени трошкови нису били нужни у смислу члана 154. Закона о парничном поступку, при чему је неспорно да тужени у случају пресумираног повлачења тужбе има право на нужне трошко ве. Наиме, у спору мале вредности суд не цени оправданост изостанка странке са рочишта за главну расправу, а што је обавеза суда у смислу члана 311. Закона о парничном поступку, већ изостанак странака у смислу члана 475. Зако на о парничном поступку по сили закона про узрукује последице прописане том одредбом. У том смислу писмено обраћање суду да би се оправдао изостанак са рочишта нема утицаја. У спору мале вредности не постоји обавеза

достављања тужбе на одговор, нити изостанак одговора на тужбу проузрокује последице. Сто га је правилан закључак суда да писани одговор на тужбу у овом спору није био нужан, па стога ни трошкови по том основу нису нужни. Тужи лац није дужан да туженом накнади трошкове које је сам тужени изазвао.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У склопу сасвим новог формата који однедавно можете пратити у нашем часопису доносимо неке карактеристичне случајеве из судске праксе, а који се овом приликом односе на спор мале вредности

СУДСКИ ПОСТУПЦИ И ПРИВРЕДНО ПРАВО

наводи жалбе туженог којима се побија чиње нично стање нису могли бити предмет оцене од стране другостепеног суда приликом одлучи вања о жалби изјављеној на пресуду првосте пеног суда.”

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 506/13, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 3679/14 од 3. 2. 2016)

Жалба против пресуде или решења у споровима мале вредности Пресуда или решење којим се окончава парница у поступку о споровима мале вредности, може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка или погрешне примене ма теријалног права. Из образложења: „Тужени недозвољено побија првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у чему се састоји претеж ни део његових жалбених навода, као и због релативно битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. Закона о парнич ном поступку, јер према одредбама члана 479. ст. 1. и 2. Закона о парничном поступку, пре суда или решење којим се окончава парница у поступку о споровима мале вредности, може да се побија само због битне повреде одредаба пар ничног поступка из члана 374. став 2. тог закона и због погрешна примене материјалног права, па сви наводи жалбе који се односе на погреш но утврђено чињенично стање и непоступање по доказним предлозима туженог не могу бити предмет преиспитивања у другостепеном по ступку, јер се у конкретном случају ради о томе да је поступак о коме је реч, поступак у парници у спору мале вредности.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 50/14, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5319/14 од 3. 3. 2016)

Жалба против решења у споровима мале вредности Одредбом члана 478. став 1. Закона о парнич ном поступку прописано је да је у поступку о споровима мале вредности дозвољена посебна жалба само против решења којим се окончава поступак.

Из образложења: „Према стању у списима тужилац је ини цијалним актом, предлогом за извршење на основу веродостојне исправе, тражио да се ту жени обавеже да плати тужиоцу 3.191.000,00 динар. Према означеној вредности спора на дан подношења предлога за извршење произлази да се ради о спору мале вредности, јер динар ска противвредност не прелази 3.000 евра по средњем курсу НБС. Решењем првостепеног суда одбијен је при говор месне надлежности Привредног суда у Пожаревцу за поступање у правној ствари тога суда П. 68/16, а тужилац благовременом жалбом побија наведено решење и предлаже да се исто преиначи. Привредни апелациони суд налази да жалба изјављена против решења којим је одбијен приговор месне ненадлежности није дозвољена. У поступку о споровима мале вредности доз вољена је посебна жалба само против решења којим се окончава поступак, како је то прописа но одредбом члана 478. став 1. Закона о парнич ном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13 и 55/14). Остала решења против којих је по овом закону дозвољена жалба могу се побијати само жалбом против одлуке којом се поступак окон чава. Решење којим се одбија предлог тужиоца да се Привредни суд у Пожаревцу огласи месно ненадлежним, није решење којим се окончава поступак, па следи да жалба тужиоца није доз вољена.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 68/16 од 23. 2. 2016, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 1867/16 од 31. 3. 2016)

Ревизија и спор мале вредности По одредби члана 479. став 6. Закона о пар ничном поступку у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена. Из образложења: „Пресудом Привредног суда у Пожаревцу, П. 480/14 од 13. 11. 2014, одбијен је као неоснован захтев тужиоца а Привредни апелациони суд је побијаном пресудом, Пж. 179/15 од 6. 2. 2015, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потвр дио првостепену пресуду. Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је преко пуномоћника

Рок за жалбу у спору мале вредности Одредбом члана 479. став 3. Закона о парнич ном поступку прописано је да против првосте пене пресуде у спору мале вредности странка може да изјави жалбу у року од осам дана од дана достављања преписа пресуде странци. Из образложења: „Против пресуде првостепеног суда којом је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени на плаћање новчаног износа са законском затезном каматом, жалбу је изјавио тужени побијајући је

(Решење Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 1308/15 од 23. 10. 2015, којим је одбачена жалба изјављена против пресуде Привредног суда у Пожаревцу, П. 7/15 од 26. 2. 2015)

Жалба против пресуде донете у споровима мале вредности Пресуда у спору мале вредности може се по бијати само због битне повреде одредаба пар ничног поступка из члана 374. став 2. Закона о парничном поступку и погрешне примене ма теријалног права. Из образложења: „Ожалбена одлука није донета уз битне по вреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 49/2013), о којим по вредама другостепени суд пази по службеној дужности. Ожалбена одлука донета је у спору мале вредности из члана 487. став 1. Закона о парничном поступку, па се иста на основу члана 479. став 1. Закона о парничном поступку може побијати само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог

87 lege artis ● јун 2016.

(Решење Врховног касационог суда, Прев. 153/15 од 16. 7. 2015, којим је одбачена ревизија изјављена против пресуде Привредног апелационог суда, Пж. 179/15 од 6. 2. 2015)

из свих законом прописаних разлога. Тужени је пресуду првостепеног суда примио 16. 3. 2015, а жалбу изјавио 25. 3. 2015, а што се утврђује из пријемног печата поште. У конкретном случају ради се о спору мале вредности у смислу одредаба члана 487. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14). Одредбом члана 479. став 3. Закона о парнич ном поступку прописано је да против првосте пене пресуде у спору мале вредности странка може да изјави жалбу у року од осам дана. Рок за жалбу се рачуна од дана достављања преписа пресуде странци. С обзиром на то да је пуномоћник туженог примио првостепену пресуду 16. 3. 2015, а на исту изјавио жалбу 25. 3. 2015. године, односно после протека законом прописаног рока од 8 дана, жал ба туженог је неблаговремена, односно поднета после протека законом прописаног рока. Одредбом члана 389. став 1. Закона о парнич ном поступку прописано је да ће другостепени суд неблаговремену, непотпуну или недозвоље ну жалбу одбацити решењем, ако то није учи нио првостепени суд, без одлагања (члан 378. Закона), што је другостепени суд и учинио.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

благовремено изјавио ревизију заснивајући је на одредби члана 403. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13 и 55/14), а из разлога прописаних одредбом члана 407. Закона о парничном поступку. Врховни касациони суд је испитао дозвоље ност изјављене ревизије применом члана 487. став 3. а у вези са чланом 479. став 6. Закона о парничном поступку и одлучио да ревизија ту жиоца није дозвољена. Наиме, тужба је у предметном спору под нета 20. 8. 2014, са захтевом о коме је одлучено нижестепеним пресудама. Тужбом је означена вредност предмета спора на износ од 10.000,00 динара, што је на дан подношења тужбе предста вљало динарску противвредност од 85,15 евра. Одредбом члана 487. став 3. Закона о парнич ном поступку прописано је да се као спорови мале вредности у привредним споровима сма трају и они у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спо ра коју је тужилац у тужби означио не прелази 30.000 евра по средњем курсу НБС на дан под ношења тужбе. По одредби члана 479. став 6. Закона о пар ничном поступку у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена. Ревизија тужиоца не би била дозвољена ни по одредби члана 403. Закона о парничном поступку, на коју се ревидент пози ва, јер посебни закон не прописује дозвољеност ревизије, а ревизијски цензус у конкретном слу чају свакако није испуњен, с обзиром на то да се ради о спору мале вредности.”

СУДСКИ ПОСТУПЦИ И ПРИВРЕДНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закона и због погрешне примене материјалног права. Стога жалбени наводи туженог који се односи на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, у овом спору мале вредно сти, нису дозвољени. На утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 616/15 од 16. 9. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6380/15 од 16. 3. 2016)

Спор мале вредности и разлози за изјављивање жалбе Пресуда у спору мале вредности може се по бијати само због битне повреде одредаба пар ничног поступка из члана 374. став 2. Закона о парничном поступку и због погрешне примене материјалног права сагласно члану 479. став 1. Закона о парничном поступку. Из образложења: „Правилно је првостепени суд на утврђено чињенично стање применио материјално пра во и наводи жалбе туженог да је првостепени суд погрешно и непотпуно утврдио чињенич но стање не могу бити предмет оцене Прив редног апелационог суда, а ово из разлога што се у конкретном случају ради о спору мале

вредности из члана 374. став 2, а у вези са чланом 487. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13), када се пресуда у спору мале вредности може побијати само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. Закона о парничном поступку и због погрешне примене материјалног права сагласно члану 479. став 1. Закона о парничном поступку. Без утицаја на правилност и законитост по бијане пресуде јесу наводи жалбе да првостепе ни суд није узео у обзир уплате које су вршене после утужења, а с обзиром на то да на те окол ности тужени није доставио нити је предложио да се изведу било који докази који би потврдили те наводе. У односу на износ од 4.000,00 дина ра, који је туженом плаћен дана 21. 10. 2013, као пазар на његов рачун, правилно је првостепени суд ценио да тај износ није враћен тужиоцу већ је уплаћен на рачун туженог, а с рачуна туже ног није уплаћен на рачун тужиоца, па је дуг туженог исти као и у моменту подношења туж бе. Тужени се у спору мале вредности не може позивати на непотпуно утврђено чињенично стање, посебно при чињеници да није пружио доказе за своје тврдње.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 271/13 од 26. 11. 2013, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 791/14 од 27. 1. 2016)

Смешна страна адвокатуре Успешни млади адвокат се запутио у зграду суднице на главни претрес поводом једног сложеног случаја када се изненада нашао пред вратима Раја. Свети Петар му је пожелео добродошлицу, а адвокат је закукао како његова прерана смрт сасвим сигурно мора бити резултат нечије грубе грешке. „Превише сам млад да бих сад умро! Па, тек ми је 35!” Свети Петар се сложио да је 35 година заиста врло рано да би се доспело на онај свет предложивши адвокату да провери о чему је реч. Није прошло много и Свети Петар се вратио обраћајући се адвокату следећим речима: „Бојим се да је грешка само твоја, синко. Сходно броју сати које си наплатио својим клијентима проверили смо твоју старост и прорачун каже да имаш најмање 108 година.”

Kaлендар важења правних аката У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ или се одложено примењују у целости или у делу:

● Правилник о садржини и начину поступања са документацијом за процену средстава за заштиту биља и методама за испитивање средстава за заштиту биља, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 12/16 од 12. 2. 2016. године, а ступио је на снагу 20. 2. 2016. године – примењује се од 30. јуна 2016. године ● Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/11, 99/11 – други закон, 109/13 – Одлука УС РС, 55/14 и 139/14) – престаје да важи 1. јула 2016. године ● Закон о извршењу и обезбеђењу, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 106/15 од 21. 12. 2015. године – ступа на снагу 1. јула 2016. године

● Правилник о дисциплинском поступку против јавних извршитеља, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 32/16 од 30. 3. 2016. године, а ступио је на снагу 7. 4. 2016. године – примењује се од 1. јула 2016. године ● Правилник о начину вођења евиденције предмета по којима поступа извршитељ, начину приступа евиденцији и поступању са евиденцијом у случају смрти, разрешења или престанка обављања делатности извршитеља, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 46/12 од 4. 5. 2012. године – престаје да важи 1. јула 2016. године ● Правилник о начину вођења евиденције о поступцима извршења и обезбеђења и финансијском пословању јавног извршитеља, начину извештавања, садржини извештаја о раду јавног извршитеља и начину поступања са архивом, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 37/16 од 9. 4. 2016. године, а ступио је на снагу 17. 4. 2016. године – примењује се од 1. јула 2016. године ● Правилник о начину извештавања и садржини извештаја о пословању извршитеља, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 35/12 од 20. 4. 2012. године. – престаје да важи 1. јула 2016. године

89 lege artis ● јун 2016.

● Правилник о дисциплинском поступку против извршитеља, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 46/12 од 4. 5. 2012. године – престаје да важи 1. јула 2016. године

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Кривично дело насиља у породици у судској пракси

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У тексту који је пред вама анализирамо биће кривичног дела насиља у породици, указујући на све његове специфичности и илуструјући га бројним судским одлукама Смиљка Стојановић заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду

sudski.postupci@legeartis.rs

асиље у породици припада групи кривичних дела против брака и породице и уведено је у наше законодавство 2002. године, са намером да се појача заштита породице као основне ћелије друштва. Будући да је заштитни објекат овог кривичног дела физички и психички интегритет члана породице, јасно је да је и пре прописивања посебног кривичног дела жртвама насиља у породици пружана кривичноправна заштита, и то класичним инкриминацијама попут лаке и тешке телесне повреде, угрожавања сигурности, принуде, насилничког понашања. На заштити породице инсистирају и најзначајнији међународни акти које је и наша земља ратификовала – Општа декларација о правима човека, која прокламује обавезу сваке државе да штити породицу (члан 16. ст. 3), Конвенција о правима детета, која прописује обавезу заштите деце од свих облика како физичког тако и психичког злостављања (члан 19), те коначно и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода. Ово кривично дело прописано је у члану 194. Кривичног законика (у даљем тексту: КЗ), који познаје основни облик, три квалификована и један посебан облик кривичног дела. Основни облик чини ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице. Да би се отклониле недоумице у пракси, законодавац је прописао ко се сматра чланом

породице – то су супружници, њихова деца, преци супружника у правој линији крвног сродства, ванбрачни партнери и њихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник. Члановима породице сматрају се и браћа и сестре, њихови супружници и деца, бивши супружници и њихова деца и родитељи бивших супружника, ако живе у заједничком домаћинству, као и лица која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству (члан 112. ст. 28. КЗ-а). И судска пракса је одговорила на нека питања која су се пред њом поставила, па је тако, примера ради, заузет став да снаја, као супруга потомка, и свекрва, као предак супруга, такође представљају чланове породице у смислу цитиране одредбе КЗ-а (Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 1336/2012 од дана 5. 4. 2012). Кад је реч о појму ванбрачних супружника, није релевантно колико је ванбрачна заједница трајала, већ постојање намере да се заснује трајнија заједница, тако да статус ванбрачних супружника имају и парови који су живели у заједничком домаћинству свега неколико дана, уколико су испољили намеру да та заједница траје дуже време (Пресуда Врховног касационог суда Кзз. бр. 36/2010 од дана 7. 4. 2010). У сваком случају, и учинилац кривичног дела и оштећени морају бити чланови породице, док подстрекач и помагач не морају имати то својство (члан 36. ст. 4. КЗ-а). У пракси се поставило питање и да ли је заштитни објекат овог кривичног дела породица као целина, или су то њени поједини чланови, што је веома битно, јер уколико је заштитни објекат породица, вршење насиља према већем броју чланова породице представља извршење једног кривичног дела, а у супротном ће бити реч о оноликом броју кривичних дела колико је и оштећених чланова породице. Окружни суд

Законска дефиниција члана породице вео ма је широка, отуд има аутора, попут про фесора Лазаревића, који сматрају да је из угла овог кривичног дела преширока, те да би, пре свега, у сваком случају морао по стојати услов заједничког живота у истом домаћинству.

91 lege artis ● јун 2016.

КОМЕНТАР АУТОРА #1

Примена насиља представља употребу силе. Сила се, пре свега, односи на употребу физичке снаге, али је могућа и примена механичке, менталне или друге силе, као и употреба алкохола, дроге или медикамената. Одредбом члана 112. ст. 12. КЗ-а изричито је прописано да се под силом подразумева и примена хипнозе и омамљујућих средстава са циљем да се неко против своје воље доведе у несвесно стање или онеспособи за отпор. Сила се може предузети и према стварима (на пример, разбијањем ствари по стану). Претња представља стављање оштећеном у изглед некаквог зла, и мора бити озбиљна и стварна, подобна да изазове код оштећеног страх одговарајућег интензитета. У обзир долази само тзв. квалификована претња – претња да ће се напасти на живот или тело. Може се поставити питање да ли је нужно да претња буде реална, односно остварива – да ли постоји кривично дело када се оштећеном прети, на пример, црном магијом, празним или пластичним пиштољем, безопасном течношћу која се представља као отров и сл. Судска пракса и теорија највећим делом стоје на становишту да је потребно да оштећени у претњу верује, да је за њега она реална, без обзира на стварне околности. С друге стране, претња ипак мора испуњавати и неке објективне критеријуме, те према околностима и начину на који је упућена, те свом садржају, бити подобна да код оштећеног изазове угрожавање спокојс тва или душевног стања. У том смислу је Окружни суд у Београду нашао да нема кривичног дела уколико окривљена прети да ће се иселити и повести заједничко дете код рођака и да га отац више неће видети, јер се тиме не може повредити душевни интегритет оштећеног (Решење Окружног суда у Београду Кж. бр. 3370/2005 од дана 29. 12. 2005). Претња може бити предузета и конклудентном радњом. Као и сила, и претња се може односити на ствари оштећеног (на пример, да ће му бити запаљена кућа, уништен аутомобил и сл.). У сваком случају, неопходно је да су сила и претња противправне. Коначно, дело се може учинити дрским или безобзирним понашањем. Професор Лазаревић је дефинисао дрско понашање као понашање којим се крше елементарна правила културног и уобичајеног понашања, којим се према другом испољава игнорисање, вређање,

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

у Суботици заузео је став да се код кривичног дела насиља у породици штите породица и породични односи у целини, па се радње извршења не могу квалификовати као стицај, нити продужено кривично дело (Решење Окружног суда у Суботици Кж. бр. 33/2008 од дана 12. 2. 2008). Окружни суд у Ужицу је нашао да уколико оптужени у односу на сваког од чланова породице предузме радње које свака за себе садрже елементе кривичног дела, али то учини у исто време и на истом месту, користећи исте прилике, и поступајући са истим циљем, постоји само једно кривично дело, без обзира на број оштећених, јер су чланови породице само посредан објекат заштите, а породица као целина непосредан (Пресуда Окружног суда у Ужицу Кж. бр. 143/2007 од дана 26. 3. 2007). Сличан став заузео је и Врховни суд Србије, нашавши да је код овог кривичног дела објекат заштите породица као целина, те да стога насиље и претње предузете у односу на све чланове породичног домаћинства представљају јединство и целину, те да је у питању једно кривично дело насиља у породици (Пресуда Врховног суда Србије Кзз. бр. 68/2008 од дана 20. 10. 2008). Модернија судска пракса, међутим, другачије гледа на ово питање, а коначан одговор је дао Врховни суд, нашавши да је објекат кривичног дела насиља у породици сваки члан породице окривљеног, чији је статус дефинисан одредбом члана 112. ст. 28. КЗ-а, те да вршење насиља према више чланова породице представља реалан стицај кривичних дела (Пресуда Врховног касационог суда Кзз бр. 642/2014 од дана 9. 7. 2014). Радња извршења постављена је алтернативно – то може бити примена насиља према члану породице, квалификована претња, дрско и безобзирно понашање.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

спремност за физички обрачун, па чак и неки облик претње нападом на телесни интегритет, а безобзирно понашање као испољавање крајњег непоштовања неког лица, његово физичко и психичко малтретирање и сл. У сваком случају, насиље у породици је кривично дело чињења (тзв. комисивни деликт) и не може се учинити пропуштањем. Апелациони суд је нашао да се кривично дело не може извршити пропуштањем окривљеног да оштећеној омогући лечење и узимање прописане терапије (Решење Апелационог суда у Нишу Кж. бр. 2413/2012 од дана 12. 7. 2012). Насиље у породици је последично кривично дело, које је извршено тек наступањем последице, која се огледа у угрожавању спокојства, телесног интегритета или душевног стања оштећеног. Уколико до последице није дошло, ради се о покушају који, код основног облика, по општим правилима није кажњив (члан 30. КЗ-а), док се код тежих облика кажњава и покушај. Оваквог је мишљења и Апелациони суд у Београду, који закључује да је за постојање кривичног дела нужно доказати и наступање последице (Решење Апелационог суда у Београду Кж. бр. 2059/12 од дана 20. 6. 2012). Може се рећи да се законодавац послужио помало непрецизним појмовима приликом прописивања последице кривичног дела – јасно је шта представља телесни интегритет, али спокојство и душевно стање су доста неодређени појмови. Спокојство треба тумачити као осећај сигурности, како физичке тако и психичке, а душевно стање као одсуство страха. Према схватању Апелационог суда у Београду, последица постоји само када је проузрокована конкретна опасност за оштећеног (Решење Апелационог суда у Београду Кж. бр. 444/2011 од дана 18. 2. 2011). Суд је обавезан да утврди интензитет и трајност последице, односно степен нарушености породичних односа у сваком конкретном случају (Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 1974/12 од дана 25. 5. 2012). Неки судови су заузели став да је за постојање кривичног дела потребно не само да последица буде проузрокована, већ и да траје одређено време (Решење Апелационог суда у Београду Кж. бр. 5139/2010 од дана 22. 2. 2011). За наступање последице, која се састоји у угрожавању спокојства, телесног интегритета

и душевног стања, није нужно да радње окривљеног објективно могу довести до телесних повреда оштећеног. Врховни суд је тако нашао да окривљени који је свог малолетног сина ухватио за уво, вукао за руку и тако га извукао из учионице, вукао по степеништу, ухватио у пределу врата руком савијеном у лакту, несумњиво јесте угрозио спокојство и телесни интегритет оштећеног, што је довољно за постојање кривичног дела, при чему је без значаја то што поступци окривљеног објективно нису могли довести до телесних повреда оштећеног, јер то није услов за постојање кривичног дела (Пресуда Врховног касационог суда Кзз. бр. 123/2013 од 7. 11. 2013). Први тежи облик кривичног дела постоји уколико учинилац при извршењу кривичног дела користи оружје, опасно оруђе или друго средство подобно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши. Оружје може бити како ватрено, тако и хладно, а код оруђа у обзир долазе предмети који, иако им је основна намена обављање делатности, могу проузроковати тешке повреде, попут секире, чекића, бушилице, маказа и сл. Под другим средствима подобним да тело тешко повреде или здравље тешко наруше подразумевају се, примера ради, отрови,

КОМЕНТАР АУТОРА #2 Како је већ речено, сила и претња које се примењују према оштећеном морају бити противправне. Код уобичајеног кажња вања у циљу васпитавања деце управо је противправност искључена, и самим тим и постојање кривичног дела. Примера ради, претња детету батинама уколико не извршава своје школске и друге обавезе, забрана изласка из куће док не уради до маћи задатак, шамари, вучење за уши и сл., не представљају радњу извршења овог кривичног дела, иако све те радње пред стављају примену силе или претње према детету, јер су у питању уобичајене васпитне мере. Међутим, свако ригорозно кажња вање, које детету наноси знатније болове или патњу, или учестала примена насилних васпитних метода, или застрашивања, мо гли би доћи под удар ове инкриминације.

Насиље у породици је кривично дело чињења (тзв. комисивни деликт) и не може се учинити пропуштањем.

Однос са сродним кривичним делима

На први поглед, уочљиво је да кривично дело насиља у породици од неких других кривичних дела која штите физички и психички интегритет

93 lege artis ● јун 2016.

на ту последицу учинилац, такође, мора поступати са нехатом (у супротном би се радило о кривичном делу убиства или тешког убиства). Посебан облик кривичног дела чини учинилац који прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона. Овде су у питању мере прописане чланом 198. Породичног закона – исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине или закупа непокретности, усељење у породични стан или кућу, без обзира на право својине или закупа непокретности, забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености, забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице, те забрана даљег узнемиравања члана породице. Како су у питању мере које изриче парнични суд, независно од кривичног поступка, поставља се питање каква је судбина кривичног поступка уколико у међувремену, након извршења кривичног дела, парнични суд укине изречене мере. Апелациони суд је заузео став да чињеница да је изречена привремена мера касније укинута не искључује противправност, па самим тим ни постојање кривичног дела, јер је привремена мера егзистирала у правном поретку и производила правно дејство, иако није била правоснажна, будући да жалба изјављена против мера заштите од насиља у породици не задржава извршење изречених мера (Пресуда Апелационог суда у Београду Кж. бр. 2445/2013 од дана 26. 6. 2013). Законик изричито говори о кршењу „мера заштите од насиља у породици”, те као радња извршења не може доћи у обзир кршење мера безбедности које суд изриче у кривичном поступку, а на основу одредбе члана 89а КЗ-а.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

хемијске супстанце (различите киселине и сл.), цигле, камење и сл. Врховни суд Србије је заузео став да делови тела не могу представљати средство подобно да тело тешко повреди, тако да ударци песницама, стопалима, уједи и сл., не долазе у обзир код овог облика кривичног дела (Пресуда Врховног суда Србије Кж. бр. 878/77). Ударање оштећеног ногом обувеном у чврсту обућу, такође, не може бити радња извршења овог облика, иако је раније било таквих судских одлука, те се може узети да је данас јединствен став праксе да чињеница шта је окривљени имао на ногама од обуће није релевантна за правну квалификацију дела (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 291/2012 од дана 28. 2. 2012). Коначно, судска пракса је указала и на значај начина употребе опасног средства – није битно само да ли је средство подобно да тешко повреди, већ и да ли је употребљено на подобан начин – ударање дршком пиштоља, или просипање супстанце која је отровна само када се конзумира по телу оштећеног не испуњава ове услове. Други тежи облик постоји кад је услед дела наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или када је дело учињено према малолетном лицу. Када је у питању тешка телесна повреда, односно тешко нарушавање здравља, у односу на ту последицу учинилац је морао поступати са нехатом. Када је у питању извршење дела према малолетном члану породице, учинилац мора знати да је у питању малолетно лице (што ће редовно и бити случај, јер су у питању чланови породице). Окружни суд у Београду је нашао да се кривично дело може учинити и тако што се малолетни чланови породице приморавају да пију алкохолна пића (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. бр. 2204/2006 од дана 29. 8. 2006). Најтежи облик постоји када је услед било ког од претходно описаних облика кривичног дела наступила смрт члана породице. У односу

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

грађана издваја једино својство да су учинилац и оштећени чланови породице. Саме радње извршења и последице појединих облика су идентичне као и код кривичних дела лаке телесне повреде (члан 122. КЗ-а), тешке телесне повреде (члан 121. КЗ-а), принуде (члан 135. КЗ-а), угрожавања сигурности (члан 138. КЗ-а). У односу на сва ова кривична дела насиље у породици је lex specialis, те је стога у питању привидни идеални стицај – у сваком случају ће постојати само кривично дело насиља у породици. Такав је став и наших судова. Апелациони суд у Крагујевцу је заузео став да је кривично дело насиља у породици из члана 194. ст. 1. КЗ-а специјално кривично дело у односу на кривично дело угрожавања сигурности из члана 138. ст. 1. КЗ-а (Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 1145/2014 од дана 27. 8. 2014). Међутим, уколико окривљени настави да врши насиље према лицу које је престало да му буде члан породице, радње које он предузима након што је статус члана породице престао не могу се квалификовати као насиље у породици. Уколико окривљеном буде суђено и за радње предузете током трајања тог статуса и за радње које је предузео након тога, у питању ће бити стицај кривичног дела насиљa у породици и неког другог кривичног дела (принуде, угрожавања сигурности и сл.). Тако је суд нашао да када је окривљени насиље вршио према ванбрачној супрузи и након престанка ванбрачне заједнице, а са њом нема заједничке деце, па самим тим она више није члан његове породице, постоји стицај кривичних дела насиља у породици – за насиље предузето током трајања ванбрачне заједнице, и кривичног дела угрожавања сигурности – за радње предузете након раскида (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 3753/2013 од дана 24. 12. 2013).

Питање око кога се судска пракса највише колебала огледа се у чињеници да ли се ово кривично дело може учинити само једном радњом – да ли само један акт насиља, односно дрског или безобзирног понашања може бити подобан да изазове последицу, и самим тим да оствари обележја кривичног дела. Чињеница да се законодавац у опису кривичног дела послужио трајним глаголом – „ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање”, не даје одговор на то питање, јер је одредбом члана 112. ст. 30. КЗ-а прописано да кад је радња кривичног дела одређена трајним глаголом, сматра се да је дело учињено ако је радња извршена једном или више пута. Окружни суд у Нишу се руководио управо цитираном нормом, те нашао да је довољна и једна радња да би се извршило кривично дело (Пресуда Окружног суда у Нишу Кж. бр. 1022/2006 од дана 25. 10. 2006). С друге стране, Окружни суд у Зрењанину је становишта да је за постојање кривичног дела насиља у породици неопходан континуитет насиља. О постојању тог континуитета могу говорити и раније интервенције полицијских службеника, подношење прекршајних пријава и сл. (Пресуда Окружног суда у Зрењанину К. бр. 120/2005 од дана 2. 6. 2006). Апелациони суд у Београду налази да је довољан и само један акт насиља или квалификована претња да би дошло до угрожавања спокојства, телесног интегритета или душевног стања пасивног субјекта (Решење Апелационог суда у Београду Кж. бр. 1400/2013 од дана 4. 4. 2013), а коначну реч је дао Врховни суд, потврдивши становиште да се кривично дело може учинити и само једном радњом (Пресуда Врховног касационог суда Кзз. бр. 83/2012 од дана 24. 10. 2012).

Изоловане инциденте, породичне расправе, па чак и испољавање одређене дозе агресије који нису изазвали угроженост пасивног субјекта, требало би решавати на терену прекршајног права.

КОМЕНТАР АУТОРА #3

95 lege artis ● јун 2016.

Требало би узети да је свакако и једна радња довољна, уколико је изазвала последицу која је елемент кривичног дела, а да ли појединачни акт насиља, претња или поступак може изазвати такву последицу мора се утврђивати у сваком појединачном случају. Изоловане инциденте, породичне расправе, па чак и испољавање одређене дозе агресије који нису изазвали угроженост пасивног субјекта, требало би решавати на терену прекршајног права, уколико су и за то остварени услови. Након што се прихвати став да је и једна радња довољна за извршење овог кривичног дела, поставља се питање да ли је могуће конструисање продуженог кривичног дела, односно која је разлика у правном третману окривљених који предузму само једну радњу и оних који насиље врше више пута према истом члану своје породице (већ је разрешена ситуација у којој се насиље врши према различитим члановима породице, по принципу колико оштећених – толико и кривичних дела, а код кривичних дела уперених против личности није ни могућа конструкција продуженог дела када су учињена према различитим лицима – члан 61. ст. 2. КЗ-а). Окружни суд у Суботици је нашао да се ово кривично дело сврстава у дела са индиферентним (неодређеним) бројем чињења, што искључује могућност постојања продуженог кривичног дела. Када је више радњи предузето према истом оштећеном, у питању је тзв. привидни реални стицај (Пресуда Окружног суда у Суботици Кж. бр. 453/2008 од дана 22. 7. 2008). Такав је став и Окружног суда у Београду, који налази да је у питању трајно кривично дело, те да се ради о једном континуираном стању у коме се налази један члан породице, услед радњи које

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Код овог посебног облика кривичног дела као спорни моменат испољава се чињени ца да се кршењем изречених мера по пра вилу остварују и обележја основног, ако не и тежих облика овог кривичног дела. Стога има мишљења да је овај облик кривичног дела непотребан, а стоји чињеница и да је веома ретко заступљен у судској пракси.

предузима други члан породице према њему, да се дело може учинити и са више радњи, а последица трајати и дуже време (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. бр. 491/2007 од дана 5. 3. 2007). Број предузетих радњи суд би требало да посматра као упорност окривљеног у вршењу кривичног дела, и самим тим као отежавајућу околност приликом одмеравања казне (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 3980/12 од дана 13. 9. 2012). Коначно, безначајно је и да ли су све радње предузете у временском континуитету, или не, постојаће само једно кривично дело и ако је између појединих радњи прошао и дужи временски период. Тако је суд нашао да једно кривично дело постоји и када је између две предузете радње насиља окривљени један временски период провео на издржавању казне затвора (Пресуда Апелационог суда у Београду Кж. бр. 2881/2013 од дана 12. 6. 2013). И на самом крају, треба напоменути и то да је ово кривично дело једно од најтежих за доказивање. У питању је дело које се веома ретко чини пред сведоцима, а и тада су то најчешће чланови породице. Чак и када жртва пристаје да сведочи против насилника, у недостатку других доказа тај исказ није увек довољан за осуђујућу пресуду (нарочито када окривљени убедљиво негира извршење дела). У пракси, пак, само понекад до таквог сведочења долази – оштећени се можда и охрабре да позову полицију и пријаве насиље, али до тренутка давања исказа пред тужилаштвом и судом се предомисле, па или негирају постојање насиља, или одлучују да ускрате исказ на основу одредбе члана 94. Законика о кривичном поступку. Неретке су ситуације да се сви чланови породице позову на ту одредбу и одбију да сведоче у поступку против свог сродника. Зато не чуди мишљење неких стручњака да највећи број насиља у породицама никада не стигне пред суд, а да, нажалост, велики удео у тим црним бројкама чини управо насиље над децом. У сваком случају, док жртвама насиља не буде обезбеђена адекватна заштита, не само током поступка, већ и након њега, а затим и економска и друштвена подршка, не може се очекивати да ће кривично право само по себи дати одговарајуће резултате у борби против ове специфичне врсте криминалитета.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Специфичности парнице у спору мале вредности У споровима мале вредности судови би требало много више да се користе законским овлашћењима и теже што доследнијој примени конкретних одредаба које важе за ову врсту спора јер би тиме у великој мери допринели убрзању поступка и ефикаснијој заштити права странака Драгана Марчетић судија Првог основног суда која поступа у парничним предметима, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји Весна Филиповић судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

sudski.postupci@legeartis.rs

пор мале вредности по први пут је регулисан као посебна врста спора с посебним одредбама у нашем правном систему ступањем на снагу Новела Закона о парничном поступку 3. јуна 1972. године. Осим тога, предратно право, такође, је препознавало и детаљно регулисало овај институт (спор мале вредности) и то Закоником о судском поступку у грађанским парницама. Од увођења овог института, кроз посебне одредбе Закона о парничном поступку 1972. године, он је мењан 12 пута све до сада важећег Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11). У важећем Закону спор мале вредности је регулисан у глави 33. и то одредбама чланова 467–479. У пракси парничних одељења основних судова уочено је да се велики број поступака води по одредбама Закона о парничном поступку које регулишу поступак у спору мале вредности. У већини поднетих тужби пред основним судовима вредност предмета спора не прелази законом прописан цензус за ову врсту спорова који износи 3.000 евра по средњем курсу Народне

банке Србије на дан подношења тужбе. Кад се узме у обзир да се споровима мале вредности сматрају и спорови у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, а тужилац је у тужби навео да пристаје да уместо испуњења одређеног захтева прими одређени новчани износ који не прелази износ од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази овај износ, све ово додатно повећава укупан број парница које се воде по посебним одредбама о парничном поступку у споровима мале вредности. Овај ценсус за спор мале вредности већи је у поступку пред привредним судовима и износи 30.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. У овој врсти спорова примењују се процесне одредбе које се понекад веома разликују од општег парничног поступка, а установљене су зато да би се поступак учинио бржим и ефикаснијим. Међутим, последњих година у пракси постоји тенденција да се поступак у овој врсти спорова не разликује битно или уопште од поступака у другим врстама спорова, па се неретко дешава да и ови спорови трају неоправдано дуго. Управо из тог разлога, аутори овог текста сматрају да ова врста спорова, тзв. маличњаци заслужује посебну пажњу. Осим тога, ова врста спорова заслужује посебан третман будући да се у поступцима пред основним судовима који се воде по одредбама о споровима мале вредности као тужиоци појављују углавном јаки привредни субјекти као што су банке, осигуравајућа друштва, комунална предузећа, понекад и са

Шта се сматра спором мале вредности

Одредбе о спору мале вредности примењују се само код тужбеног захтева који садржи осуду на чинидбу.

97 lege artis ● јун 2016.

Закон о парничном поступку одређује спор мале вредности како по врсти спора тако и по његовој вредности. Одредбе о спору мале вредности примењују се само код тужбеног захтева који је кондемнаторан, односно садржи осуду на чинидбу. Чланом 468. Закона о парничном поступку (у даљем тексту: ЗПП) прописано је, као што је већ у уводу речено, да су спорови мале вредности они спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Битно је нагласити да промена курса евра након подношења тужбе не утиче на примену правила овог поступка. Као што је већ напоменуто, споровима мале вредности сматрају се и спорови у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, а тужилац је у тужби навео да пристаје да уместо испуњења одређеног захтева прими одређени новчани износ који не прелази износ од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ од 3.000 евра. На парничне поступке који за предмет имају утврђење неког права (деклараторне тужбе) не могу се применити одредбе ЗПП-а о спору мале вредности. Споровима мале вредности

не сматрају се ни спорови о непокретностима, спорови из радних односа, породичних односа, стамбени спорови и спорови због сметања државине. Међутим, постоје одређени гранични случајеви који се могу сврстати у једну од ових врста спорова, а за предмет имају новчано потраживање. На пример, спорови који за предмет имају исплату закупнине јесу у ширем смислу спорови о непокретностима, али имајући у виду да се ради о тужбеном захтеву који за предмет има исплату одређеног броја новчаних јединица, па се самим тим не разликују од осталих тужби за исплату одређеног новчаног износа по другом основу, сматрамо да се они могу сврстати у спорове мале вредности. Осим тога, уколико је предмет тужбеног захтева издржавање засновано на уговору, сматрамо да из истих разлога поступак може да се води по правилима за спор мале вредности. Правила поступка у спору мале вредности примењују се и у споровима који настану у поступку издавања платног налога или решења о извршењу када је изјављен приговор против целог решења или дела решења који не прелази новчани износ од 3.000 евра у динарској противвредности. Ако тужилац преиначи тужбу тако да вредност предмета спора прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије поступак ће се довршити у складу са одредбама о општем парничном поступку, а ако тужилац до закључења главне расправе која се води, у складу са одредбама о општем парничном поступку смањи тужбени захтев тако да више не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије, даљи поступак спровешће се у складу са законским одредбама о поступку у споровима мале вредности (члан 476. ЗПП-а). Уколико се у току поступка који се води као спор мале вредности поднесе противтужба, код оцене да ли се ради о спору мале вредности износи из тужбе и противтужбе се не сабирају.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

монополским положајем, а тужени су углавном физичка лица, често мале платежне моћи, неретко без правничких знања и могућности да ангажују стручну правну помоћ. Стога је у овим споровима битно наћи равнотежу између начела ефикасности и брзине у поступку и потребе да се тиме не оштети слабија страна и да се обезбеди једнакост процесних оружја.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Због свега наведеног изузетно је важно да суд у поступку претходног испитивања тужбе до завршетка првог рочишта за главну расправу правилно утврди вредност предмета спора, а самим тим и да ли спор спада у спор мале вредности. У сваком случају, питање брзог и ефикасног утврђивања вредности предмета спора и доследне примене одредби ЗПП-а по овом питању представља веома важан део у оквиру парничног поступка од кога зависи даљи ток поступка, примена материјалних и процесних норми, питање надлежности, примена посебних одредаба о поступку мале вредности, право на правни лек, редовни и ванредни, како на процесна решења у току спора тако и на коначну одлуку, те управо из свих поменутих разлога ово питање и заслужује посебан ауторски текст.

Специфичности поступка

На самом почетку ваља напоменути да се, као и у другим посебним парничним поступцима, и у спору мале вредности сходно примењују опште одредбе парничног поступка, ако за спор мале вредности није нешто друго прописано. За разлику од обичног парничног потупка, у поступку у споровима мале вредности не доставља се тужба туженом на одговор, а тужба се туженом доставља уз позив за главну расправу. У овим парницама се не заказује и не одржава припремно рочиште, како би парница што брже и ефикасније била окончана. Стога, код тужби у споровима мале вредности, суд по пријему тужбе и након што нађе да је тужба уредна, заказује главну расправу (прво рочиште), позива обе парничне странке (пуномоћнике/заступнике) и уз позив туженом доставља тужбу с прилозима и налогом за изјашњење уз упозорење о свим последицама пропуштања и предузимања правних радњи у парници спора мале вредности. У позиву за главну расправу наводи се, поред осталог, да ће се сматрати да је тужилац повукао тужбу ако не дође на рочиште за главну расправу, да ће суд, ако тужени изостане са рочишта за главну расправу, да донесе пресуду због изостанка (члан 351). Суд ће упозорити странке да у овом поступку треба све чињенице и доказе да изнесу до закључења првог рочишта за главну расправу, да у жалби против пресуде

не могу да се износе нове чињенице и предлажу нови докази, као и да одлука може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 2. ЗПП-а и због погрешне примене материјалног права. Чланом 474. ЗПП-а прописано је шта записник о главној расправи, поред података из члана 116. ст. 1. овог закона, треба да садржи, а то су: 1) изјаве странака које су од битног значаја, а нарочито оне којима се, у целости или делимично, признаје тужбени захтев, одриче од тужбеног захтева, преиначава или повлачи тужба, или одриче од жалбе; 2) битна садржина изведених доказа; 3) одлуке против којих је дозвољена жалба и које су објављене на главној расправи; 4) да ли су странке биле присутне објављивању пресуде и ако јесу, да су поучене под којим условима могу да изјаве жалбу. У овој врсти спора постоје специфичне одредбе у случају неприступања тужиоца главној расправи и у случају неприступања туженог истој. Па тако, ако у редовном поступку тужилац не приступи главној расправи, а тужени приступи, суд ће наставити расправљање с присутном странком. У спору мале вредности, ако тужилац не приступи главној расправи, суд ће донети решење којим се тужба сматра повученом. Тиме Закон прави разлику између редовног и поступка мале вредности тиме што се код изостанка тужиоца било ком рочишту у спору мале вредности, тужени не може противити доношењу решења о повученој тужби, чак и када има правни интерес да суд мериторно оконча поступак. У парничном поступку спора

КОМЕНТАР АУТОРА #1 У пракси је уочена тенденција да се прво рочиште за главну расправу у спору мале вредности углавном води на идентичан начин као и у општој парници, с тим што носи другачији назив, тако да се оно фактички претвара у припремно рочиште. Тиме судови долазе у ситуацију да губе време и ресурсе, а у крајњој линији то доводи до пролонгирања овог поступка, што се може сматрати неоправданим.

Пресуда у спору мале вредности

Пресуда због изостанка

Ако тужени не дође на рочиште за главну расправу, а уредно је позван, суд ће донети пресуду због изостанка (члан 475. ЗПП-а). Ова врста пресуде је регулисана чланом 351. ЗПП-а који за доношење ове пресуде тражи испуњеност више услова, а први је да тужени коме тужба није достављена на одговор, већ му је достављена заједно са позивом на рочиште, не дође на прво рочиште за главну расправу или ако дође на та рочишта, али неће да се упусти у расправљање, а не оспори тужбени захтев, све под условом да: 1) тужени је уредно позван; 2) тужени није поднеском оспорио тужбени захтев; 3) основаност тужбеног захтева произлази из чињеница наведених у тужби; 4) чињенице на којима се заснива тужбени захтев нису у супротности са доказима које је сâм тужилац поднео или са чињеницама које су општепознате; 5) не постоје општепознате околности због којих тужени није могао да дође на рочиште. Међутим, и кад су испуњени ови услови, пресуда због изостанка неће се донети ако је реч о захтевима којима странке не могу располагати

lege artis ● јун 2016.

У пракси је уочена тенденција да судови у току поступка, а посебно приликом израде писмених отправака пресуда у „маличњацима” не праве никакву разлику у методологији израде у односу на пресуде донете по правилима општег парничног поступка, иако им ЗПП за ово пружа овлашћења, јер чланом 477. ст. 3. прописује да писано израђена пресуда у спору мале вредности у образложењу садржи утврђено чињенично стање, навођење доказа на основу којих је оно утврђено и прописе на којима је суд засновао пресуду. Међутим, у пракси основни судови готово да и не посежу за применом ове одредбе Закона и не доносе пресуде у спору мале вредности које садрже скраћени сажетак образложења у складу с чланом 477. ст. 3. ЗПП-а. То доводи до тога да судови израђују непотребно дугачке пресуде у којима опширно цитирају изведене доказе, нарочито речи странака и сведока дате на рочиштима и у доказном поступку, чиме неоправдано троше време, а у крајњој линији и средсва за израду писаног отправка одлуке. Самим тим поступак који по својој природи треба да буде брз и кратак, траје неоправдано дуго и нарушава се право грађана на брз и ефикасан суд и суђење у разумном року. Оваква пракса, дакле, није добра ни за грађане, а ни за судове, те смо мишљења да би је што пре требало изменити у правцу скраћења образложења ових пресуда утолико што ће се у њима навести само заиста кључни елементи на којима је суд засновао своју одлуку, а то су: 1) наводи тужиоца у кратким цртама; 2) наводи туженог у кратким цртама; 3) побројани докази које је суд извео, без њиховог детаљног навођења; 4) утврђено чињенично стање; 5) образложење одлуке о процесним и материјалноправним приговорима уколико их је било; 6) назначење прописа на основу којих је суд донео одлуку, такође без њиховог цитирања.

Мишљења смо да би се оваква пракса морала установити на нивоу свих судова, а уколико судије не би осећале довољну сигурност јер Закон не пружа довољно изричите норме да на овај начин израде пресуду у тзв. маличњацима, сматрамо да би се могла иницирати измена ЗПП-а којом би се на много директнији начин, императивном законском нормом, прописала садржина пресуде у овој врсти спорова, јер се судови тренутно воде начелом „ко може мање, може и више”, и у овој врсти спорова, за сваки случај, пресуду пишу на исти начин као да се ради о општем парничном поступку. Сматрамо да би нека од будућих редакција ЗПП-а требало да садржи норму којом би се нагласила обавеза суда да скрати садржај писаног отправка пресуде (образложење) кроз формулацију шта он мора да садржи, а можда треба предложити да пресуда садржи само увод и изреку, а не и образложење, макар за спорове чија вредност не прелази 500 евра у динарској противвредности.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

мале вредности суд не може расправљати у одсуству тужиоца, док у редовном поступку може. Ако тужени не приступи главној расправи, уз испуњење осталих законских услова, донеће се пресуда због изостанка.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

100

(члан 3. ст. 3 ЗПП-а), а њено доношење ће се одложити ако је потребно да се о околностима да ли су посреди овакви захтеви претходно прибаве обавештења. Ако из чињеница наведених у тужби не произлази основаност тужбеног захтева, а тужба на рочишту није преиначена, суд ће донети пресуду којом се тужбени захтев одбија. У том смислу, постоје различити ставови по питању природе ове врсте пресуде и услова за њено доношење. Кроз праксу судова они се протежу од става да је пресуда због изостанка у спору мале вредности чисто формална пресуда и да се доноси кад су испуњени сви махом формални услови, односно када тужени уредно прими позив, не оспори тужбени захтев, не приступи на рочиште за главну расправу и из доказа тужиоца може да се утврди вероватност основаности тужиочевог потраживања, па до става да уз испуњење формалних услова морају да буду испуњени и сви материјални услови, односно да из приложених и изведених доказа произилази основаност тужиочевог потраживања у потпуном мериторном смислу. Према мишљењу аутора овог текста, одговор на ово питање управо произилази из законских одредаба које детаљно регулишу услове за доношење ове врсте пресуде. Из њих произилази да се овлашћење суда за доношење пресуде због изостанка заснива на претпоставци да тужени својим изостанком признаје чињенице којима се оправдава тужбени захтев, али не признаје и сâм тужбени захтев. Суд није везан основом тужбеног захтева наведеног у тужби, али је везан чињеничним стањем наведеним у њој. Стога, уз испуњеност формалних услова, при доношењу пресуде због изостанка суд цени да ли из чињеница наведених у тужби и навода тужилачке стране произилази и само право које се у тужби потражује тужбеним захтевом и то према нормама материјалног права. Из наведеног се дâ закључити да пресуда због изостанка представља супстрат за пресуду на основу признања чињеница, које се претпоставља у одсуству оспоравања истих и неприступања рочишту и поред уредног позива. Ово произилази из законске норме која налаже суду да у позиву за рочиште упозори туженог да ће се у случају да не приступи рочишту и не оспори тужбени захтев донети пресуда због изостанка, чиме

настаје законска претпоставка да чињенице и наводе наведене у тужби тужени својим пропуштањима признаје. Испуњење услова за доношење пресуде због изостанка суд цени према садржини навода тужбе и доказима који су суду приликом доношења пресуде били познати или изведени. Стога је законска претпоставка да тужени пропуштањем да расправља, у случају да постоји испуњеност осталих законских услова за доношење пресуде због изостанка, признаје тужиочеве чињеничне наводе. Доношење пресуде због изостанка може да се одложи и ако нема доказа да је тужени уредно позван, а несумњиво је да му је позив упућен. У том случају суд ће одредити рок, који не може да буде дужи од 30 дана за доставу у Републици Србији, односно дужи од рока потребног за достављање у смислу члана 133. ст. 2. ЗПП-а, да се провери да ли је тужени уредно позван. Ако се у одређеном року утврди да је тужени био уредно позван, суд ће донети пресуду због изостанка. Од самог увођења ове одредбе у наш правни систем Законом о парничном поступку из 2004. године, код судова и странака уочене су одређене недоумице. Једна од њих је да ли се ова пресуда може донети само на првом рочишту за главну расправу или на било ком рочишту, уколико тужени не приступи. Друга је да ли писани отправак пресуде због изостанка мора да садржи детаљно образложење или је довољно да суд наведе да су испуњени сви законски услови за њено доношење.

Пракса за пресуде због изостанка

У наредним примерима из судске праксе сазнаћемо како су на ова и слична питања одговорили другостепени судови.

Случај #1 „…предмет спора у овој правној ствари је исплата регреса на име исплаћене штете, а пуномоћник тужене, иако уредно позван, није приступио на рочиште за главну расправу, па је првостепени суд донео пресуду због изостанка којом је усвојио тужбени захтев тужиоца и обавезао туженог да тужиоцу исплати дуг на име регреса са припадајућом каматом. Виши суд је нашао да је суштина пресуде због изостанка да суд, без доказивања, узима као тачне и истините тврдње тужиоца, зато што тужени изричито

Постоје и ситуације када су испуњени сви законски услови у спору мале вредности, а не може се донети пресуда због изостанка.

„…из стања у списима произилази да је на претходном рочишту за главну расправу туженом лично саопштен дан и час одржавања наредног рочишта, али тужени није упозорен на законске последице изостанка са рочишта из члана 476. ст. 1. Закона о парничном поступку (сада члан 475), чиме је странка противно расправном начелу као једном од елемената правичног суђења у смислу одредбе члана 5. Закона о парничном поступку и члана 6. Европске конвенције о људским правима и основним слободама онемогућена да расправља пред судом, па у датој ситуацији нису били испуњени услови за доношење пресуде због изостанка…” (Решење Вишег суда у Београду од 4. 3. 2010) Из ове две изнете одлуке може се закључити да судови другог степена веома строго и рестриктивно цене услове за доношење пресуде због изостанка у „маличним” споровима,

101 lege artis ● јун 2016.

Случај #2

дајући предност начелу правне сигурности у односу на начела економичности и ефикасног поступања. Стога се може извести закључак да се према ставу Вишег суда у Београду, израженом кроз велики број одлука, пресуда због изо станка може донети само у случају да тужени, иако уредно позван, није приступио рочишту за главну расправу, није оспорио тужбу и тужбени захтев, као и у ситуацији кад је изостао с рочишта и оспорио тужбу и тужбени захтев, али из навода туженог и достављених (изведених) доказа не произилази да тужбени захтев тужиоца није основан, односно да приговори и наводи туженог нису основани. Постоје и оне ситуације када су испуњени сви законски услови у спору мале вредности, а не може се донети пресуда због изо станка. Рецимо, ако је предмет спора накнада нематеријалне штете (најчешће накнада нематеријалне штете због претрпљеног страха и физичких болова, или накнада нематеријалне штете због повреде угледа и части) чија вредност не прелази динарску противвредност 3.000 евра, и поред процесних ситуација да је тужени уредно примио тужбу и позив за главну расправу, није доставио одговор на тужбу и није оспорио тужбу и тужбени захтев, уколико не приступи рочишту у спору мале вредности, суд нема довољно чињеничне грађе, да без извођења доказа предложених од стране тужиоца донесе пресуду због изостанка. Ово из разлога јер суд у таквим ситуацијама треба да цени интензитет и трајање (на пример, душевних болова ... бола и страха), па без саслушања оштећене стране и прибављања стручног мишљења судског вештака одговарајуће струке суд није у стању на основу навода у тужби и евентуалне лекарске документације да одлучи о основу и висини такве врсте захтева. И у другим ситуацијама када је предмет тужбеног захтева везан за одлучивање које задире у члан 3. ст. 1. ЗПП-а, суд без прибављања и извођења доказа неће донети пресуду због изостанка иако су испуњени

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

признаје чињенице изнете у тужби. Циљно тумачење норме из члана 476. ЗПП-а (сада члан 475) зато упућује на закључак да је прави њен смисао да се пресуда због изостанка донесе у случају потпуно пасивног понашања туженог, а то се дешава када тужени, иако уредно позван, не приступи на рочиште за главну расправу, а претходно није образложено оспорио тужбени захтев истицањем приговора, материјалноправних и процесноправних. Ово стога што је основни циљ и функција суда да се донесе истинита и тачна пресуда, па се приликом доношења пресуде због изостанка морају узети у обзир истакнути приговори – и процесноправни и материјалноправни – о којима је суд имао сазнања у моменту одлучивања. У конкретном случају, тужени се није пасивно понашао, а о његовим доказним предлозима суд није одлучио, па његов изостанак са рочишта није могао бити санкционисан доношењем пресуде због изостанка.” (Решење Вишег суда у Београду од 31. 1. 2013)

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

102

сви напред наведени услови. Суд неће донети пресуду због изостанка ни када су испуњени потребни услови, ако нађе да се ради о захтеву којим странке не могу располагати, као ни онда када се ради о таквом правном послу који има за циљ изигравање закона. Осим тога, ако тужилац у току поступка мења, односно измени чињенично стање наведено у тужби, тако да суд налази да захтев према измењеном чињеничном стању није основан, не може се изрећи пресуда због изостанка. Основаност тужбеног захтева при доношењу пресуде због изостанка треба да проистиче из чињеница наведених у тужби (наведених од стране тужиоца), те уколико тужилац у току спора измени те чињенице на којима заснива свој захтев тако да захтев према измењеном чињеничном стању није основан, суд не може донети пресуду због изостанка. Нови Закон о парничном поступку на другачији начин уређује услове за доношење пресуде због изостанка, па тако уводи норму којом овлашћује суд да уз оцену испуњености свих услова донесе пресуду због изостанка и без предлога тужиоца, какво решење је имао претходни ЗПП из 2004. године. Пресуда због изостанка увек се доноси и објављује на рочишту по закључењу главне расправе. За разлику од редовног парничног поступка, ово правило не трпи изузетке, што значи да суд не може као у редовном парничном поступку да закљичи главну расправу и отправак пресуде због изостанка достави странкама накнадно, без објављивања.

Жалба и правни лекови у спору мале вредности

У поступку о споровима мале вредности дозвољена је посебна жалба само против решења, односно одлуке којом се окончава поступак. Остала решења против којих је по закону дозвољена посебна жалба могу се побијати само жалбом против одлуке којом се поступак окончава, а ова решења се не достављају странкама, већ се објављују на рочишту и уносе у писани састав одлуке. Ове одредбе су врло проблематичне када се у току поступка донесе решење о прекиду поступка, којим се заиста не окончава поступак у одређеној фази, али које може, чак и кад је незаконито донето, знатно пролонгирати

трајање ове врсте поступка, јер на њега странка нема право посебне жалбе, па не може бити предмет оцене другостепеног суда. Уосталом, може се полемисати у погледу закључка да решење о прекиду не окончава поступак с обзиром на то да је Судским пословником прописано да се предмет у коме је решење о прекиду правноснажно води као решен. Осим тога, ни разлози правичности не говоре у прилог оваквог става и тумачења Закона о парничном поступку, те хипотетички могу довести до тога да се незаконито прекинути поступци у маличњацима никада не наставе, пошто суд по предлогу странке за наставак поступка може донети решење којим се овај предлог одбија, на које странка опет не би имала право жалбе. Такође, кад су у питању одлуке о приговорима месне, стварне и апсолутне ненадлежности, поступање суда у ситуацији када сматра да су такви приговори основани, а при непоседовању права на жалбу о којој би се одлучило у току поступка, самим тим и на делотворну одлуку, доводи до одсуства делотворних правних средстава странке којој је такво право базично признато законом, јер такве приговоре може успешно спровести само доношењем коначне одлуке у конкретној правној ствари. Најзад, ни решењем о привременој мери се не окончава поступак, али би, свакако, било упутно да се заузме став да се оно може напасти посебном жалбом и у маличном спору, како би се ваљано штитили интереси странака и процесно начело двостепености поступка. Пресуда или решење којим се окончава парница у поступку о споровима мале вредности може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 2. ЗПП-а (апсолутно битне повреде) и због погрешне примене материјалног права. Детаљно регулишући „спор мале вредности“ као посебну врсту спора, Закон о парничном поступку кроз своје одредбе има интенцију да убрза поступак и стави у правичну равнотежу вредност спора (која је у овим споровима мала) и дужину поступка кроз рад суда, а све у циљу бржег и ефикаснијег остваривања права странака. То се посебно дâ закључити из одредаба Закона које регулишу жалбене разлоге у пресудама спора мале вредности који се своде на апсолутно битну повреду одредаба парничног

КОМЕНТАР АУТОРА #2

103 lege artis ● јун 2016.

поступка и погрешну примену материјалног права. Погрешно и непотпуно чињенично стање Закон не предвиђа као жалбени разлог. То даје много већу одговорност судовима код поступања у спору мале вредности да нађу правичну равнотежу између примене законских одредаба које се тичу брзине поступка и утврђења свих чињеница од којих зависи одлука о основаности захтева, и која неће водити арбитрерности судова у овим поступцима. Будући да је Закон прописао разлоге побијања пресуде у спору мале вредности, сматрамо да су исти разлози применљиви и код пресуде на основу признања и пресуде на основу одрицања, када је у питању спор мале вредности. Поводом жалбе у поступку о споровима мале вредности не примењују се одредбе члана 392. ЗПП-а којима је прописано да ће другостепени суд решењем укинути пресуду првостепеног суда и вратити предмет том суду на поновно суђење ако сматра да због нових чињеница и нових доказа ради правилног утврђивања чињеничног стања треба да се одржи нова главна расправа пред првостепеним судом. У том смислу говори следећа одлука Вишег суда у Београду: „… неосновани су жалбени наводи којима се указује на погрешно утврђено чињенично стање, као и на погрешну примену материјалног права. Заправо, указивањем у жалби на погрешну примену материјалног права, тужени

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Аутори су мишљења да би ревизију у маличним споровима, свакако, требало дозволити када су у питању тзв. типски спорови у којима се у више десетина или чак стотина и хиљада предмета као тужилац или тужени појављује исто правно лице – држава, њен орган или организација, предшколска установа или неки од фондова, са истим или сличним чињеничним и правним основом, а ради уједначавања судске праксе на нивоу четири Апелациона суда. Тиме би се у читавој земљи постигла уједначеност примене права и следствено томе ојачала правна сигурност грађана као једно од основних правних начела гарантованих Уставом и међународним конвенцијама.

на посредан начин оспорава оцену доказа и утврђеног чињеничног стања, то јест на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што није предвиђено као разлог због кога се може побијати пресуда којом се окончава спор у поступку у споровима мале вредности, па су наводи жалбе туженог са тог аспекта без утицаја на правилност првостепене пресуде и примену члана 479. ст. 1. и. 2 ЗПП-а...” Другостепени суд ће решењем укинути првостепену пресуду и вратити предмет првостепеном суду на поновно суђење и ако је због погрешне примене материјалног права чињенично стање било непотпуно утврђено, као и ако је то законом прописано. Против првостепене пресуде, односно решења у спору мале вредности странке могу да изјаве жалбу у року од осам дана. Рок за жалбу рачуна се од дана објављивања пресуде, односно доношења решења, а ако је пресуда, односно решење достављено странци, рок се рачуна од дана достављања. Као што је познато, правило парничног поступка је да жалба има суспензивно дејство тј. да одлаже извршење пресуде или решења, међутим, ЗПП у овом погледу уноси једну новину и то чланом 368. којим је прописано да се против првостепене пресуде којом се физичком лицу налаже исплата потраживања чија главница не прелази износ од 300 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан доношења одлуке, односно којом се предузетнику или правном лицу налаже исплата потраживања чија главница не прелази износ од 1.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан доношења одлуке, не одлаже извршење. Такође, ако се у пресуди налаже само накнада трошкова поступка у висини која не прелази износе од 300 евра за физичко лице, односно 1.000 евра за правно лице, по средњем курсу НБС на дан доношења одлуке, жалба против решења о накнади трошкова поступка не одлаже извршење. Управо се ове одредбе односе на спорове мале вредности, а уведене су због интенције законодавца да ови поступци трају што краће и да се повериоци брзо намире. Међутим, ове одредбе могу бити упитне ако се узме у обзир чињеница да представљају изузетак од правила о суспензивном дејству жалбе, а највише

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

104

погађају тзв. ситне дужнике, и то посебно физичка лица која су најчешће у веома тешком и подређеном положају у односу на тужиоце који се понекад понашају монополистички. Рок од осам дана је прописан и за подношење предлога за доношење допунске пресуде. У поступку о споровима мале вредности, парициони рок износи осам дана. Против одлуке другостепеног суда у спору мале вредности није дозвољена ревизија. Пресуда због изостанка заснива се на претпоставци о неоспоривости чињеничног стања, па се зато не може побијати ванредним правним леком – предлогом за понављање поступка због нових чињеница и нових доказа (члан 426. ст. 1 тач. 10). Иако Закон не садржи изричите одредбе о условима отварања главне расправе пред другостепеним судом у случају претходно укинуте пресуде (један пут), с обзиром на то да Закон не допушта као могућност побијање утврђеног чињеничног стања пресуде у спору мале вредности, следи закључак да жалбени суд не би могао одржати главну расправу у случају одлуке по жалби код другог пресуђења ради правилног утврђивања чињеничног стања, већ само када је у првостепеном поступку учињена апсолутно битна повреда одредаба парничног поступка. Такође, жалбени суд може преиначити првостепену пресуду у спору мале вредности једино у ситуацији погрешне примене материјалног права на утврђено чињенично стање.

Могућност злоупотребе права

У спорове мале вредности, свакако, се убрајају и тужбе које за вредност предмета спора имају изузетно низак новчани износ и то од неколико динара до неколико десетина динара. Поставља се питање правног интереса за пружање судске заштите у таквој врсти спора мале вредности, као и то да ли се они могу третирати као шиканозни у односу на туженог. Када се тужбом потражује исплата неколико десетина динара, па чак у одређеним случајевима и свега неколико динара, или исплата законске затезне камате на низак новчани износ за период од неколико дана, мишљења смо да такав тужбени захтев представља потраживање исплате багателног износа, и да такво потраживање нема за циљ остварење права, већ злоупотребу права ради

шикане супротне стране, те да у таквом случају тужбу треба одбацити. Одредбама ЗПП-а и Закона о облигационим односима (у даљем тексту: ЗОО) изричито је прописано начело савесности и поштења парничних странака и забрана злоупотребе права. Наиме, сматрамо да је наведени став у складу са чланом 9. ЗПП-а којим је прописано да су странке дужне да се савесно користе својим правима која су им законом призната, као и да је суд дужан да спречи и казни сваку злоупотребу права које имају странке у поступку, као и у складу с чланом 12. ЗОО-а којим је прописано да су у заснивању облигационих односа и остваривању права и обавеза из тих односа странке дужне да се придржавају начела савесности и поштења. У сваком конкретном случају суд треба да цени да ли су испуњени услови из ових законских одредаба и да ли тужбени захтев који за предмет потраживања има пренизак износ потраживања представља злоупотребу процесних права у односу на све околности конкретног случаја. У прилог оваквом ставу говори и одлука првостепеног суда којим је тужба одбачена јер је предмет захтева био исплата 4,00 динара, а која је потврђена одлуком Вишег суда од 25. 2. 2016.

Уместо закључка

Посебним одредбама ЗПП-а регулисано је поступање у споровима мале вредности. Воља је законодавца да спорове који за странке имају малу вредност стави у корелацију са пружањем адекватне судске заштите којом је првенствено наглашена брзина и ефикасност поступања и то кроз одредбе закона о јачем санкционисању несавесног понашања странака и увођењем јаче процесне дисциплине и скраћењу рокова и временског трајања поступка. Ове одредбе у пракси треба да остваре примену кроз остваривање баланса између поступања суда неугрожавањем процесних и материјалних права странака у спору мале вредности и коришћење истим правима на савестан начин. Сматрамо да би у споровима мале вредности судови требало много више да се користе законским овлашћењима и да теже што доследнијој примени конкретних одредаба које важе за ову врсту спора јер би тиме у великој мери допринели убрзању поступка и ефикаснијој заштити права странака.

Кроз питања и одговоре, у овом тексту позабавићемо се честим дилемама које постоје у области трошкова парничног поступка, уз опсежан осврт на одлуку Уставног суда у погледу тренутка од када странка има право на камату на ове трошкове Снежана Марјановић судија Првог основног суда у Београду, заменик руководиоца Одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

Више не постоје никакве дилеме, будући да су Врховни касациони суд и Уставни суд истог становишта да странка има право на исплату камате на трошкове парничног постука. Питање је само од када странка има право на камату на трошкове парничног поступка. Странка адвокату исплаћује накнаду за извршене радње у поступку по тарифи која је важећа у време исплате. Према досадашњој судској пракси, суд трошкове досуђује према важећој тарифи у време одлучивања. То је било оправдано и практично у ситуацији када је тарифа често мењана услед инфлаторних кретања и тиме су валоризовани износи исплаћене – уговорене накнаде адвокату. Према ЗИП-у, камата је текла од доношења одлуке и тиме је чувана вредност новца. Проблем настаје од тренутка када је почео да се примењује ЗИО који не предвиђа право странке на камату од пресуђења до исплате. Стога је судска пракса морала решити овај проблем тумачењем постојећих законских норми. Закон о о парничном поступку (у даљем тексту: ЗПП) регулише парничне трошкове у чл. 150–167. Парнични трошкови су издаци учињени у току или поводом поступка и свака

105 lege artis ● јун 2016.

#1 Од када странка има право на камату на трошкове парничног поступка?

странка претходно сама сноси трошкове које је проузроковала својим радњама. Приликом одлучивање о износу трошкова поступка, суд цени све околности и ако је прописана тарифа за награде адвоката или за друге трошкове, ови трошкови се одмеравају по тој тарифи. Тужилац је дужан туженом накнадити парничне трошкове уколико тужени није дао повод за тужбу и ако је признао тужбени захтев у одговору на тужбу, односно на припремном рочишту, а ако се не одржава припремно рочиште, онда на главној расправи пре него што се упустио у расправљање о главној ствари. Тарифа о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Сл. гласник РС”, бр. 121/12, чл. 1–12) предвиђа да се тарифом одређује начин вредновања, обрачунавања и плаћања награда за адвокатске услуге и накнада трошкова за рад адвоката или адвокатског ортачког друштва. Странка или надлежни орган, дужни су да адвокату плате и награду и накнаду трошкова. Висина награде за рад адвоката одређује се Тарифом. Награда и накнада трошкова могу се плаћати унапред или након извршене радње и насталих трошкова. Моменат сачињавања обрачуна између адвоката и странке има се сматрати тренутком наплате трошкова и награде адвокату. Висина награде за рад адвоката утврђује се према важећој тарифи у време обрачуна. Досуда и наплата трошкова поступка на терет противне странке не утиче на обрачун и наплату награде и трошкова између адвоката и странке. На захтев странке, адвокат је дужан саставити писмени обрачун награде и трошкова за извршени рад уз приказ Тарифе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Нова питања и дилеме из области трошкова парничног поступка

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

106

Закон о облигационим односима (чл. 277–288, у даљем тексту: ЗОО) одређује да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и затезну камату по стопи утврђеној законом. Поверилац има право на затезну камату без обзира на то да ли је претрпео какву штету због дужникове доцње, а ако је штета коју је поверилац претрпео због дужниковог задоцњења већа од износа који би добио на име затезне камате, он има право захтевати разлику до потпуне накнаде штете. ЗОО (члан 324) прихвата објективну теорију дужничке доцње, јер предвиђа да дужник пада у доцњу чим не испуни обавезу у року одређеном за испуњење, или ако рок није одређен, кад га поверилац позове да испуни обавезу усмено, писмено, вансудском опоменом или започињањем неког поступка чија је сврха да се постигне испуњење обавезе. Стога субјективни разлози дужника нису битни и дужник је у доцњи без обзира на кривицу. Наступање доцње не спречава ни чињеница да је дужник оправдано сумњао у основаност захтева повериоца. Према дефиницији, камата је накнада која се даје за коришћење туђе заменљиве ствари, у овом случају новца. У теорији се као могућа сврха затезне камате наводи да је то казна дужницима због доцње, подстицај дужницима да благовремено испуњавају своје обавезе, као и заштита права поверилаца на реално обештећење. Према одредбама ЗОО-а, сврха затезне камате није казна, нити зарада повериоца, већ очување реалне вредности новца. Врховни касациони суд је на седници Грађанског одељења од 3. 3. 2016. године прихватио правни став Апелационог суда у Београду који је заузет на седници Грађанског одељења одржаној 24. 12. 2012. године да износ трошкова парничног поступка досуђен судском одлуком представља новчану обавезу и странка има право на затезну камату од дана доношења судске одлуке па до исплате по члану 277. ст. 2. ЗОО-а. Аргументација Апелационог суда у Београду и Врховног касационог суда је следећа: (1) Парнични трошкови дефинисани су Законом о парничном поступку у члану 150, као издаци учињени у току или поводом поступка, који обухватају и награду за рад адвоката

и других лица којима закон признаје право на накнаду. У току парнице свака странка претходно сама сноси трошкове које је проузроковала својим радњама (члан 151. ЗПП-а). Странка која изгуби парницу дужна је другој странци накнадити парничне трошкове (члан 153. ЗПП-а). (2) Обавеза накнаде парничних трошкова је по својој природи законска облигација. То је и новчана обавеза јер се састоји у плаћању одређене своте новца, специфична само по томе што не настаје вољом странака, него на основу закона и одлуком суда, али се тиме не мења њена природа новчане обавезе. Због тога нема разлога да се на обавезу накнаде парничних трошкова не примени правило о затезној камати. (3) Од ступања на снагу измена и допуна Закона о извршном поступку („Сл. лист СФРЈ”, бр. 20/78), у свим наредним законима који су уређивали поступак извршења било је предвиђено да ће суд, на предлог извршног повериоца, ако су у извршној исправи одређени трошкови поступка, решењем одредити наплату затезне камате на износ досуђених трошкова по прописаној стопи од дана доношења извршне исправе до дана наплате. Одредбе са таквом садржином постојале су у члану 20. ст. 2. Закона о извршном поступку („Сл. лист СФРЈ”, бр. 20/78 са каснијим изменама и допунама), члану 21. Закона о извршном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 28/00 са каснијим изменама и допунама) и члану 35. ст. 2. Закона о извршном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 125/04). Пошто су ове одредбе омогућавале странци да у извршном поступку оствари право на затезну камату на досуђене парничне трошкове од дана доношења извршне исправе, странке у својим захтевима за накнаду трошкова поступка нису посебно тражиле и наплату затезне камате, нити су судови у одлуци о парничним трошковима одређивали обавезу плаћања затезне камате (изузетак су судови са територије Аутономне Покрајине Војводине). Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/11) не садржи такву одредбу, па зато странка којој су досуђени парнични трошкови не може у извршном поступку тражити наплату затезне камате. (4) Закон о парничном поступку, у делу којим уређује парничне трошкове, не садржи одредбу о затезној камати. То не значи да због тога не постоји обавеза плаћања затезне камате

Ово становиште задржава досадашњу праксу која је више година и деценија у примени. Уставни суд у одлуци Уж. 9130/2013 од 19. 11. 2015. године је мишљења да становиште Врховног касационог суда у делу у коме је констатовано да странка у парничном поступку има право на законску затезну камату на досуђене трошкове поступка од доношења одлуке пред парничним судом нема утемељење у прописима којима је уређен институт дужничке доцње. Даном доношења одлуке само настаје обавеза на страни дужника да накнади супротној страни трошкове поступка. Рок у коме странка треба да испуни ту обавезу се не подудара са даном доношења судске одлуке, јер су одредбама

чл. 354. и 458. ЗПП-а прописани рокови у којима је странка дужна да изврши чинидбу одређену судском одлуком. Одредба члана 324. ЗОО-а којом је регуласана дужничка доцња прописује више ситуација у којима дужник долази у доцњу. Једна од тих ситуација је и она када је време у коме обавезу треба испунити одређено, као што је овде случај, и тада дужник пада у доцњу када то време за добровољно испуњење обавезе протекне. Ово се може узети без резерве у ситуацији када парнична странка не изјави жалбу против првостепене одлуке. Специфичност ове ситуације се огледа и у томе што против првостепене одлуке о трошковима поступка незадовољна странка има право жалбе. Спорно је да ли дужниково право на приговор против тражбине, односно право на жалбу против првостепене одлуке о трошковима има утицаја на наступање доспелости потраживања. По мишљењу Уставног суда, дужниково право на приговор, само по себи, не спречава доспелост обавезе, али уколико би он то своје право искористио, онда би одговор на постављено питање био потврдан. Уставни суд сматра да дужник (парнична странка) пада у доцњу тек када одлука о трошковима парничног поступка постане правноснажна (било протеком рока за жалбу, уколико се странка није жалила, било доношењем правноснажне одлуке по жалби) и када протекне рок за њено добровољно испуњење. Долазак дужника у доцњу се у оваквој ситуацији подудара са тренутком када одлука суда, којом је обавезан да накнади парничне трошкове, постаје извршна. То даје право повериоцу из извршне исправе да од дужника потражује и затезну камату сагласно члану 277. ст. 1. ЗОО-а. Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/15) чија комплетна примена почиње 1. 7. 2016. године не регулише питање

107 lege artis ● јун 2016.

предвиђена чланом 277. ст. 1. Закона о облигационим односима. Том одредбом је прописано да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и затезну камату по стопи утврђеној савезним законом. (5) О накнади парничних трошкова, сходно члану 163. ст. 1. ЗПП-а, одлучује суд на одређени захтев странке која је, према ставу другом те одредбе, дужна да у захтеву определи врсту и износ трошкова за које тражи накнаду. Подношењем таквог захтева, странка позива свог противника да испуни законску обавезу накнаде парничних трошкова и на тај начин, у смислу члана 324. ст. 2. Закона о облигационим односима, ствара услове за наступање дужничке доцње. О том захтеву, како је то прописано чланом 163. ст. 3. ЗПП-а, суд одлучује у пресуди или решењу којим се окончава поступак. Зато је обавеза накнаде парничних трошкова доспела даном доношења одлуке и од тада тече обавеза на плаћање затезне камате на износ парничних трошкова који је том одлуком досуђен.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Уставни суд сматра да дужник (парнична странка) пада у доцњу тек када одлука о трошковима парничног поступка постане правноснажна и када протекне рок за њено добровољно испуњење.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

108

права странке на камату на досуђене трошкове поступка. Стога је ово питање и даље актуелно. Аргументација коју је дао Уставни суд је неповољнија за повериоце којима суд досуди трошкове парничног поступка од решења које је давао ЗИП и од става Врховног касационог суда јер смањује период у коме имају право на камату. У неким случајевима то није велика разлика када се доставе изврше брзо и када се дужник не жали. У ситуацији када је дужник у иностранству, па достава дуго траје или када жалбени поступак у преоптерећеним другостепеним судовима траје и по неколико година, тај период се непримерено продужава. Чак и када суд поступа ажурно и након закључења расправе одмах изради и достави одлуку странци, по пријему жалбе и одговора на жалбу, спис достави другостепеном суду, који сходно члану 383. ЗПП-а одлуку донесе у року од 9 месеци од пријема списа, то је скоро годину дана. Када се на износ трошкова парничног поступка од, на пример, 30.000,00 динара, што је минимални трошак за парницу вредности предмета спора од 65.000,00 динара окончану на 2 рочишта (састав тужбе 6.000,00, заступање на 2 рочишта по 7.500,00 динара од стране адвоката и судске таксе на тужбу и одлуку по 4.500,00 динара) обрачуна законска затезна камата, на пример, за годину дана у 2015. години, према калкулатору затезне камате Основног суда у Лесковцу, добија се износ укупног потраживања од 34.254,65 динара. Камата на износ од 30.000,00 динара на годину дана у 2015. години је износила 4.254,65 динара. Дужник је у овом случају уштедео 4.254,65 динара, па се поставља питање целисходности улагања жалбе, јер ће га то коштати на име накнаде адвокату за састав жалбе 12.000,00 динара и за судске таксе на жалбу и другостепену одлуку по 4.500,00 динара, укупно 21.000,00 динара. Тако да овакво мишљење Уставног суда заиста намеће обавезу дужнику да добро процени своју правну ситуацију и могућност да успе у спору како се не би излагао изу зетно високим трошковима поступка уколико жалбу улаже само из разлога одлагања плаћања. Повериоцима је дата могућност извршења неправноснажне пресуде у ситуацији када се у пресуди налаже исплата потраживања – главнице или само накнада трошкова поступка у висини

која не прелази износ од 300 евра за физичка лица и 1.000 евра за правна лица у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан доношења одлуке према члану 368. ЗПП-а. Жалба у том случају не одлаже извршење пресуде. Ова одредба се примењује сходно члану 402. ЗПП-а и на решења којима се одлучује само о трошковима поступка, на пример, код повлачења или одбачаја тужбе. Ове одредбе повериоци веома ретко користе и не траже извршење на основу одлука у оквиру овог износа. Овакво мишљење Уставног суда изазива полемике и негодовања поверилаца са следећом аргументацијом: (1) Поверилац је позвао дужника да испуни обавезу подносећи тужбу или одговор на тужбу и истичући захтев за накнаду трошкова парничног поступка по адвокатској и таксеној тарифи како најчешће гласе захтеви странака у поступку. Одлука суда о висини трошкова које дужник треба да исплати повериоцу само одређује номинални износ који је већ познат и евентуално процењује да ли су сви учињени трошкови били неопходни за вођење парнице. Започињање поступка пред судом по члану 325. ст. 3. ЗОО-а је тренутак од када дужник, у овом случају странка која је дужна да накнади трошкове парничног поступка, пада у доцњу. (2) Одредба члана 154. ст. 2. ЗПП-а наводи да се трошкови одмеравају по адвокатској тарифи, не прецизирајући да се та тарифа одређује у време закључења главне расправе. У ситуацији када би странка доставила суду рачуне или потврде о исплаћеним трошковима адвокату или извршеном обрачуну захтевајући исплату онога што је она платила, односно у ком износу је извршен обрачун, са каматом од извршене исплате – обрачуна за сваку радњу коју је адвокат предузео у поступку, поставља се питање доспелости и доцње дужника на потпуно другачији начин. Ово би додатно компликовало одређивање висине трошкова и доношење одлуке суда. (3) Суд и о другим захтевима странке одлучује, али странка има право на камату пре извршности одлуке јер се не сматра да је дужник у доцњи тек после извршности одлуке – протека париционог рока. Уколико се о овој обавези одлучује применом Закона о облигационим односима, поставља се питање зашто разликовати ове обавезе у односу на друге. Аргументација

Дужник треба да процени своју правну ситуацију и могућност да успе у спору како се не би излагао изузетно високим трошковима поступка уколико жалбу улаже само из разлога одлагања плаћања.

109 lege artis ● јун 2016.

поставити питање да ли је то супротно основним начелима облигационог права и то: ● члану 11. који предвиђа да су стране у облигационим односима равноправне; у овом случају је странка која је обавезана да плати трошкове поступка у повољнијој ситуацији од њеног повериоца и других дужника јер не мора плаћати камату иако је позвана да плати трошкове и по закону је обавезна да то учини; ● члану 12. који наводи да су стране дужне да се придржавају начела савесности и поштења; ово може погодовати несавесном дужнику који ће изјављивањем неосноване жалбе или избегавањем пријема одлуке онемогућити повериоца да наплати камату на трошкове парничног поступка од доношења до извршности одлуке; ● члану 13. који забрањује вршење права противно циљу због кога је оно законом установљено или признато; камата омогућава да се очува вредност новца; право је дужника да буде обавештен о својој обавези; право дужника да након покретања поступка за испуњење обавезе, не плати камату до извршности одлуке је противно циљу због кога је ово право признато и суштини института дужничке доцње; ● члану 16. који налаже свима да се уздржавају од поступака којим се другом може проузроковати штета; странка којој су досуђени трошкови поступка трпи штету јер услед неоправдане жалбе дужника или избегавања пријема одлуке нема право на камату на досуђени износ трошкова поступка у периоду од доношења одлуке до њене извршности; ● члану 17. који предвиђа дужност страна да извршавају своје обавезе и одговорност за њено испуњење; исплата трошкова парничног поступка је дужност странке која је предвиђена законом и она одговара за испуњење и исплату и трошкова и камате.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

је да о томе још нема одлуке суда. Али и о било ком другом захтеву странке који се заснива на закону, на пример, захтеву за накнаду материјалне штете, суд још није донео одлуку, али странци суд досуђује накнаду са каматом од тренутка када је, на пример, поправљен аутомобил који је оштећен по достављеном рачуну. Онда се поставља питање да ли би у случају испостављања рачуна, потврде о исплати или обрачуна од стране адвоката за сваку предузету радњу и странка имала право на камату од тренутка када је ту исплату извршила. (4) Смисао и сврха накнаде трошкова парничног поступка је да се ситуација странке доведе у оно стање у коме је била пре него што је била принуђена да пред судом покрене поступак за остварење својих права. Да је, пре започињања поступка пред судом, супротна страна добровољно измирила потраживање или одмах по пријему тужбе признала тужбени захтев, ти трошкови не би настали или странка не би била дужна да их надокнади. Стога је понашање странке која је обавезана да накнади трошкове, проузроковало те трошкове. (5) Од тренутка доношења првостепене пресуде до њене правоснажности у преоптерећеним судовима може да прође и по неколико година. Након констатовања извршности, извршење пресуде се у највећем броју случајева брзо спроводи. Стога камата не представља очување оне вредности коју је странка платила или била дужна да плати адвокату за предузете радње у поступку. То повериоца лишава права на наплату реалног износа досуђених трошкова парничног поступка јер камата на трошкове поступка не тече од дана доношења првостепене пресуде до њене извршности. (6) Уколико на ово питање примењујемо Закон о облигационим односима онда се може

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Мишљење Уставног суда изазива полемике и негодовања поверилаца.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

110

(7) Изрека пресуде у овом случају гласи: Обавезује се тужени да тужиоцу исплати износ од, на пример, 10.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности/од када су наступили услови за извршење/одлуке, па до исплате у року од 8 или 15 дана од пријема преписа одлуке. Сама изрека у себи носи контрадикторност, неодређеност и неизвесност у погледу тренутка од кога почиње рачунање камате. Тај тренутак од кога се рачуна камата мора се утврђивати у извршном поступку. (8) Камата се рачуна од неког неизвесног будућег дана који зависи од воље дужника, односно од тога када ће он примити одлуку и да ли ће се на њу жалити. Могуће је да дужник има интерес да одуговлачи поступак јер у том случају камата не тече док се не изврши достава или док се не оконча поступак по жалби, што понекад траје и по неколико година. (9) Извршење обавезе зависи од воље једне стране која својим понашањем одређује када камата почиње тећи. С обзиром на то да су сходно члану 7. Закона о Уставном суду одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће, нема дилеме да се одлука Уставног суда мора применити без обзира на изнете аргументе и дилеме. У судској пракси се примењује заузети став Уставног суда. Из образложења: „О накнади парничних трошкова сходно члану 163. ЗПП-а, одлучује суд на одређени захтев странке, а подношењем таквог захтева странка позива противну странку да испуни своју законску обавезу и накнади парничне трошкове и на тај начин, у смислу члана 324. Закона о облигационим односима, ствара услове за наступање дужничке доцње. Дужник пада у доцњу тек када одлука о трошковима парничног поступка постана правноснажна и када протекне рок за њено добровољно испуњење, односно када та одлука постане извршна. Стога тужиоцу, сагласно одредбама чл. 277. и 324. ЗОО-а на износ досуђених трошкова поступка припада и

законска затезна камата од дана извршности до исплате.” (Пресуда Вишег суда у Београду Гж. бр. 2184/16 од 4. 3. 2016) „Долазак дужника у доцњу се у оваквој ситуацији подудара са тренутком када одлука суда, којом је он обавезан да накнади парничне трошкове, постаје извршна, што даје право повериоцу из извршне исправе да од дужника потражује и затезну камату. Како трошкови тужиоца који су опредељени у парничном поступку представљају новчано потраживање које доспева даном наступања извршности одлуке, то тужиоцу на износ досуђених трошкова припада и законска затезна камата од дана извршности до исплате, сагласно одредбама чл. 277. и 324. ЗОО-а.” (Пресуда Вишег суда у Београду Гж. бр. 12628/15 од 19. 2. 2016)

КОМЕНТАР АУТОРА Будући да је реч о законској облигацији, можда би ову ситуацију било најбоље разрешити изменом закона који регулише парнични или изврши поступак тиме што би законодавац изричито регулисао да странка има право на камату или од доношења одлуке или од извршности одлуке, након разматрања дате аргументације са становишта цитираних законских одредаба, теорије и судске праксе.

#2 Уколико је адвокат у систему ПДВ-а, има ли странка право на накнаду трошкова према адвокатској тарифи увећаној за износ ПДВ-а? У члану 13. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Сл. гласник РС”, бр. 121/12) предвиђено је да адвокат који је обвезник пореза на додату вредност на извршени обрачун награде и трошкова има право да дода припадајући порез на додату вредност. Према до сада израженом ставу судске праксе, под одређеним условима, странка има право на накнаду трошкова према адвокатској тарифи

#3 До када се може поднети захтев за ослобођење од плаћања трошкова парничног поступка? ЗПП не одређује до када се мора поднети предлог за ослобођење од плаћања трошкова поступка. У пракси су запажена различита поступања. Странке захтев најчешће постављају у току поступка, али је могуће да се материјална ситуација странке знатно промени, управо услед доношења правноснажне пресуде којом се одлучује о праву странке. Стога је заиста озбиљна дилема да ли странка која је изгубила

Из образложења: „Према стању у списима, тужиоци су поднеском који је 12. 2. 2015. године предат првостепеном суду, захтевали да буду ослобођени од плаћања трошкова поступка – плаћања судских такси. Парнични поступак у коме је поднет овај захтев, правноснажно је окончан Гж. решењем овог суда од 26. 11. 2014. године којим је одбијена жалба тужилаца и потврђено решење којим се првостепени суд огласио ненадлежним и одбацио тужбу. Препис наведеног другостепеног решења достављен је пуномоћницима странака 15. 12. 2014. године. Предлог за ослобађање од плаћања трошкова поступка може се поднети све до правноснажног окончања парничног поступка. У овом случају, такав предлог је поднет након правноснажног окончања поступка и зато је неблаговремен. Тачно је да одредбама Закона о парничном поступку које уређују правни институт ослобађања од плаћања трошкова поступка (чл. 168–173) изричито није предвиђен рок у коме странка може поднети предлог за ослобађање од плаћања трошкова поступка. Такав рок није изричито предвиђен ни одредбама Закона о судским таксама о ослобађању од плаћања таксе (чл. 9–20). Међутим, тумачењем тих одредаба и њиховим довођењем у везу са другим одредбама наведених закона може се закључити да се такав захтев мора поднети до правноснажног окончања поступка. Парнични трошкови су издаци учињени у току или поводом поступка (члан 150. ст. 1.

111 lege artis ● јун 2016.

Из образложења: „Правилна је одлука суда којом је одбијен захтев тужиоца да се на име трошкова парничног поступка износ увећа за 20% због уласка пуномоћника у режим ПДВ-а. Одредба члана 13. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката предвиђа да адвокат који је обвезник пореза на додату вредност има право додати припадајући порез на додату вредност на извршени обрачун награде и трошкова. Правилна примена наведене одредбе Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у вези са одредбом члана 150. ЗПП-а налаже да пуномоћник адвокат достави суду доказ да је обвезник пореза на додату вредност, рачун за извршене адвокатске услуге, као и доказ да је испунио пореску обавезу према буџету Републике Србије, што је све у складу са Законом о порезу на додату вредност, јер му само у том случају, по налажењу суда, припада увећање на име припадајућег пореза на додату вредност за извршени обрачун награде и трошкова.” (Пресуда Вишег суда у Београду Гж. бр. 4582/15 од 22. 10. 2015)

парницу, у ситуацији када је обавезана да надокнади трошкове супротној страни и да изврши чинидбу предвиђену пресудом која може бити и у изузетно високим износима или је лишена вредне имовине на коју је полагала право, може тај захтев поставити након правноснажног окончања парнице и пријема другостепене одлуке. Уколико би странка управо са оваквом аргументацијом поднела захтев за ослобођење од плаћања трошкова поступка после правноснажног окончања поступка и доставила све потребне доказе да испуњава услове за ослобођење од плаћања трошкова парничног поступка, по мишљењу аутора овог текста, нема разлога да јој се то право не призна.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

увећаној за износ ПДВ-а уколико је адвокат у систему ПДВ-а. Правилна примена члана 13. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адводата у вези са одредбом члана 150. ЗПП-а налаже да пуномоћник адвокат мора да достави суду: ● доказ да је обвезник пореза на додату вредност, ● рачун за извршене адвокатске услуге, и ● доказ да је испунио пореску обавезу према буџету РС у складу са Законом о порезу на додату вредност.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

112

ЗПП-а). По правилу, то су и издаци поводом плаћања таксе за тужбу и одлуку, правне лекове и друге парничне радње. Одредбом члана 2. Закона о судским таксама прописано је: да таксе прописане тим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку, за које је тим законом утврђено плаћање таксе (ст. 1); да је за поднеске и за записнике који замењују поднеске таксу дужно да плати лице које их подноси, односно лице на чији захтев се саставља записник (ст. 2); да је за одлуку првостепеног суда таксу дужан да плати тужилац, односно предлагач, а за судско поравнање таксу су дужне да плате обе стране, уколико у поравнању није другачије уговорено (ст. 3); да је за одлуку другостепеног суда и за одлуку по ванредном правном средству судску таксу дужан да плати подносилац жалбе, односно лице у чијем интересу је покренут поступак по ванредном правном средству (ст. 4). У парничном поступку, у погледу сношења парничних трошкова, важи правило да свака страна сама сноси трошкове које је изазвала својим радњама. То је изричито прописано чланом 151. ЗПП-а. Претходно сношење трошкова значи подмиривање издатака који настају у току парнице и поводом парнице сукцесивно, онако како они настају и у тренутку кад се припрема или предузима нека радња у поступку. Тако је, одредбом члана 3. Закона о судским таксама прописано да обавеза плаћања таксе (таксена обавеза) настаје: за поднеске (тужбе, одговоре на тужбу, жалбе и друга правна средства) – када се предају суду, односно када се изврши обрачун таксе ако њен износ зависи од вредности предмета спора, а за поднеске предате на записник – када је записник састављен (тач. 1); за судске одлуке – када се објаве, а ако странка није присутна објављивању или ако одлука није јавно објављена – када се странци или њеном заступнику достави препис одлуке (тач. 3). Од правила да свака странка сноси своје трошкове постоје одређени изузеци. Један од таквих изузетака постоји и у случају када је странка ослобођена претходног сношења парничних трошкова. Одлуку о ослобађању од плаћања трошкова поступка – плаћања судских такси доноси првостепени суд на предлог странке (члан 169. ст. 1. ЗПП-а и члан 10. ст. 2.

Закона о судским таксама), у складу са посебним законом – Законом о судским таксама. Одредбом члана 16. тог закона прописано је и да ако судски поступак траје дуже од две године, лице ослобођено од плаћања судске таксе дужно је да по истеку друге и сваке следеће године трајања поступка поднесе уверење о свом имовном стању. Из изложеног следи да се применом правног института ослобађања од плаћања трошкова поступка, странка ослобађа терета трошкова – обавезе да сама не сноси трошкове који иначе претходно падају на њен терет, а таква је и обавеза плаћања судских такси. Из тог разлога, и по схватању овог суда, предлог за ослобађање од плаћања трошкова поступка може се поднети само до његовог правноснажног окончања. У конкретном случају, тужиоци су предлог за ослобађање од плаћања судских такси поднели по правноснажном окончању парничног поступка, иако нису постојале сметње да такав захтев поднесу пре него што је донета правноснажна одлука у овој правној ствари, јер су већ приликом подношења тужбе били упозорени на обавезу плаћања таксе и њену висину која је одређена према вредности предмета спора означеној у тужби.” (Решење Апелационог суда у Београду Гж. бр.1315/15 од 8. 4. 2015)

#4 Право на исплату изгубљене зараде због приступа странке у суд Иако су ангажовале пуномоћника из реда адвоката, странке често приступају у суд и учес твују у целом поступку. Сходно члану 85. ст. 5. ЗПП-а, суд може позвати странку која има пуномоћника да се пред судом лично изјасни о чињеницама које треба да се утврде у парници. Странка коју заступа пуномоћник може увек да приступи у суд и даје изјаве поред свог пуномоћника и да сама предузима радње. Странке ретко постављају захтев за накнаду трошкова за приступ у суд. С обзиром на то да је то законско овлашћење странке, она тај захтев може поставити. У ситуацији када је странка позвана ради саслушања или изјашњења у суд, тада нема дилеме да има право на накнаду трошкова изгубљене зараде и превоза. У осталим случајевима, ако странка има пуномоћника адвоката, онда се поставља питање да ли су ти трошкови

били потребни за вођење парнице, што суд цени сходно члану 154. ЗПП-а. На то питање се може одговорити само ценећи сваку конкретну ситуацију. У сваком случају, странка мора суду доставити доказе у вези са околношћу да је зараду изгубила и да је имала трошкове превоза и доказе о висини накнаде трошкова чију исплату тражи.

113 lege artis ● јун 2016.

Из образложења: „Одлучујући о трошковима поступка првостепени суд није правилно применио материјално право досуђујући тужиоцу трошкове према вредности постављеног тужбеног захтева, као и трошкове на име изгубљене зараде тужиоца за доласке на рочишта у време када није имао пуномоћника, и трошкове заступања пуномоћника на пет одржаних расправа. Трошкови парничног поступка код одлучивања о нематеријалној штети тужиоцу се признају у целини, када је у судском поступку утврђен основ његовог потраживања (тужени је оспоравао и основ и висину), с обзиром на висину захтева са којом је успео. То значи да тужиоцу не могу бити признати трошкови према вредности постављеног захтева у тужби, већ према вредности спора са којом је успео у парници, а што се односи на трошкове адвокатске тарифе и на плаћање судске таксе за тужбу и одлуку. Чланом 13. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима („Сл. гласник РС”, бр. 57/03 од 30. 5. 2003. године) прописано је да се земљораднику, предузетнику и лицу које на други начин остварује зараду у складу са законом, изгубљена зарада одређује сразмерно изгубљеном времену, при чему се води рачуна о врсти занимања и дневној заради. Трошкови који странци и умешачу припадају по Закону о парничном поступку, као и накнада за нужне

издатке, која припада пуномоћнику који није адвокат, надокнађују се и одређују у складу са чл. 4–15. наведеног Правилника, а како је прописано чланом 22. ст. 1. и чланом 23. ст. 1. истог Правилника. Тужилац је захтев за трошкове поступка определио на име губитка зараде када је саслушаван као странка због затварања канцеларије по 6.000,00 динара, за свако одржано рочиште када је долазио без пуномоћника по 6.000,00 динара, а када није одржано по 3.000,00 динара, као и за заступања од стране пуномоћника на име губитка зараде и затварања канцеларије за свако одржано рочиште по 6.250,00 динара, а за неодржано по 3.750,00 динара. При томе, ни тужилац, ни његов пуномоћник, нису приложили доказ о томе колику су зараду изгубили док су били присутни на рочиштима пред судом у овој правној ствари, нити су доставили доказ о дневној заради, како би првостепени суд могао правилно да примени члан 13. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима, а из списа произилази да је тужилац, у време када није имао пуномоћника, тражио одлагања рочишта када би у исто време имао заказана суђења у предметима у којима је као адвокат заступао трећа лица, и да је првостепени суд прихватао његове захтеве за одлагање рочишта. Према оцени Апелационог суда, тужилац нема право на накнаду за рочишта на која је долазио без пуномоћника, као ни на накнаду за заступање од стране пуномоћника који није адвокат, због тога што суду нису пружени докази на основу којих би суд био у могућности да утврди изгубљену зараду. Тужилац има право на трошкове таксе за тужбу и пресуду, али према висини тужбеног захтева са којом је успео у парници.” (Пресуда Апелационог суда у Београ ду Гж. бр. 757/11 од 3. 3. 2011)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Према до сада израженом ставу судске праксе, под одређеним условима, странка има право на накнаду трошкова према адвокатској тарифи увећаној за износ ПДВ-a уколико је адвокат у систему ПДВ-а.

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора на њих имају искључиво претплатници на наш часопис

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

КОМПАНИЈСКО ПРАВО

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

114

П: Да ли законски заступник већинског акционара који председава скупштином акционара и води је као председник скупштине може истовремено и да гласа као акционар или је потребно да привредно друштво које је већински акционар овласти друго лице које ће у својству пуномоћника да гласа на скупштини? Да ли пуномоћје за гласање и учествовање у раду скупштине, када га даје физичко лице, мора бити оверено од стране надлежног државног органа, у ситуацији када статут друштва не садржи одредбе које регулишу какво пуномоћје мора бити, тј. када изричито не садржи одред– бу која каже да пуномоћје не мора бити оверено? О: Нема сметње да лице које обавља функцију председника скупштине, а истовремено је и законски заступник већинског акционара, гласа на седници скупштине у име већинског акционара, с обзиром на то да гласање на седници скупштине и вођење седнице скупштине нису неспојиви послови, а нарочито ако се има у виду да Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15) не прописује ограничења ове врсте. Ако физичко лице даје пуномоћје за гласање, оно мора бити оверено у складу са законом којим се уређује овера потписа, осим ако је та обавеза искључена статутом, како је прописано одредбом члана 344. ст. 7. Закона о привредним друштвима.

ДЕВИЗНО ПОСЛОВАЊЕ П: Уступање потраживања банке нерезидента на правно лице – резидента је могуће. У Закону о девизном пословању пише да је уступање

потраживања од предузећа у реструктурирању, приватизацији тј. од предузећа које је у већинском државном власништу, могуће уз сагласност Владе. Ко конкретно даје ту сагласност? Да ли то иде преко Министарства привреде, ако су акције предузећа у већинском власништву Агенције за приватизацију (сада прешло на Министарство)? На основу Закона о заштити корисника платних услуга, да ли је могуће уступање и недоспелог потраживања банке нерезидента по кредитном послу или само доспелог? С тим у вези је и питање права правног лица резидента коме је уступљено потраживање да обрачунава само затезну камату на доспело потраживање или и да обрачунава и уговорну камату под истим условима као што је то радила и банка нерезидент (ако је могуће уступање недоспелог дуга). Ако уступа своје потраживање резиденту – правном лицу, да ли је банка нерезидент у обавези да поступа по законским одредбама своје државе или и државе у којој се налази седиште правног лица од којег потраживање уступа другом правном лицу? О: Као што стоји у самом важећем Закону о девизном пословању, сагласност коју помињете даје управо Влада, а формално се захтев, као што сте навели, подноси надлежном министарству, на пример, ако је у питању јавно предузеће или предузеће у коме је након приватизације један број акција остао у државном власништву, захтев за сагласност подносио би се Министарству финансија. Верујем да сте постављајући друго питање имали на уму Закон о заштити корисника финансијских, а не платних услуга. Уступање потраживања по том Закону односи се на уступања

П: Да ли у предузећу у којем је само један од два репрезентативна синдиката потписник колективног уговора послодавац у преговоре о Анексу КУ мора да укључи оба синдиката или синдикат који није потписник може да буде присутан само у својству посматрача? О: У складу са одредбама Закона о раду, послодавац би на преговоре требало да позове оба репрезентативна синдиката и када је у питању основни текст Колективног уговора и када су у питању тзв. Анекси тј. Колективни уговор о изменама и допунама колективног уговора. Као представници синдиката, та два синдиката требало би да закључе одбор за преговоре, ако је то могуће. Уколико није, послодавац позива на преговоре оба репрезентативна синдиката. У

ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: Молим вас да ми помогнете и разрешите дилему у вези са истоврсношћу јавних набавки. Годинама спроводимо отворени поступак за канцеларијски материјал по партијама: Партија 1 – Ситан канцеларијски материјал, Партија 2 – Тонери, Партија 3 – Репроматеријал за машине Дупло – Конто је 426111. С обзиром на то да се репроматеријал користи за штампарију, а да у овом тренутку радимо измену плана јавних набавки, у дилеми смо да ли репроматеријал за машине Дупло може да се издвоји из канцеларијског материјала. Када би дошло до издвајања репроматеријала за машине Дупло из канцеларијског материјала, напомињемо да би била вођена два поступка јавне набавке мале вредности. Није нам намера да избегнемо вођење отвореног поступка. Пред нама је већи проблем – мали број понуђача за репроматеријал за машине за штампање. Ове године нам је тај део посебан проблем, с обзиром на то да имамо у плану куповину нових машина за штампање, тако да може да се догоди да машине које купимо не буду са репроматеријалом за машине Дупло. О: Сагласно члану 64. ст. 4. ЗЈН-а, уколико намена репроматеријала није иста или слична као канцеларијског материјала (на пример, канцеларијски материјал служи за канцеларијско пословање, а репроматеријал као материјал који се обрађује у штампарији и не може се користити као канцеларијски материјал), онда се ове две набавке могу третирати као неистоврсне. Веома је важно и ко се по правилу јавља као понуђач за једну, односно другу групацију. Уколико је, уз различиту намену добара, реч и о различитим групацијама правних лица која нуде предметна добра, не би их требало посматрати као истоврсне.

115 lege artis ● ЈУН 2016.

СИНДИКАТИ

пракси се дешава да оба (или више) синдиката учествују у преговорима, али да тај текст не потпишу сви синдикати (не буду задовољни оним што је испреговарано). Колективни уговор о изменама и допунама колективног уговора (Анекс) могу да потпишу оба синдиката.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

између банака, односно лизинг друштава која су резиденти Републике Србије по уговорима са корисницима финансијских услуга (физичка лица, пољопривредници, предузетници), а не односи се на уступања на лица која су нерезиденти Републике Србије. Када говоримо о Закону о девизном пословању, тај закон у члану 7. односно члану 20. говори о преносу потраживања од стране нерезидената на резиденте, под условима наведеним у наведеним члановима, у односу на потраживања из реализованих спољнотрговинских промета роба и услуга резидента, односно кредитних послова са иностранством резидента. Пренос потраживања (односно дуговања) која не спадају у наведена потраживања (односно дуговања), по слову Закона и тумачењу надлежних органа, не би био могућ. Стога вам не можемо одговорити на питање које се односи на третман уговорне, односно затезне камате бет претходног сазнања о тачној врсти потраживања која се преносе, те прецизних одредаба које се односе на третман камате из конкретних уговора. Што се тиче вашег последњег питања, иако вам не можемо дати савет о страном праву, генерално говорећи, банка нерезидент је дужна да поштује прописе своје матичне државе, као што је дужна да поштује и императивне прописе српског права при спровођењу уступања потраживања на резидента Републике Србије.

Подаци од значаја за рад пословних субјеката Износи личних примања запослених

табеле и узорци

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Регрес за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 6) Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Отпремнина код одласка у пензију

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (67.464 · 2 = 134.928)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 · 67.464 = 134.928 дин.)

Јубиларна награда

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 18.331 динара годишње

Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.666 дин.

Накнада за исхрану у току рада

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 5) Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Дневница за службено путовање у земљи

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2) Закона о раду)

Неопорезиво до 2.201 дин. по дневници

Дневница за службено путовање у иностранство

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тач. 3) Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник”, бр. 86/07, 84/14 и 84/15), а највише до 15 евра; за субјекте ван јавног сектора неопорезиво је до 50 евра

116 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно накнада за повећане трошкове рада на терену) уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Накнада трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 64.162 дин.

Солидарна помоћ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 64.162 дин.

Солидарна помоћ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 36.665 дин. по случају

Остале солидарне помоћи (чл. 120. тач. 1) Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

Стипендије и кредити ученика и студената – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.000 дин. месечно

Стипендије и кредити ученика основних школа – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

Зајам који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

Хранарине и стипендије које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 9.166 дин. месечно

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Исплате разних видова помоћи запосленима

117 lege artis ● јун 2016.

Остала примања

табеле и узорци

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

118

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Накнада трошкова превоза сопственим путничким моторним возилом у службене сврхе

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 l бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.417 дин. месечно

Додатак за одвојени живот

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Накнада трошкова смештаја на службеном путу

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

Накнада трошкова превоза на службеном путовању

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

Накнада трошкова смештаја и исхране за рад на терену (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

Отпремнина при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по чл. 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. ст. 1. тач. 18) Закона о порезу на доходак грађана)

наставак на следећој страни

→

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција, која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ

119 lege artis ● јун 2016.

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. ст. 1. тач. 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова.

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 · 67.464 = 404.784 динара). Стимулативне отпремнине при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Једнократна новчана накнада запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Сл. гласник РС“ бр. 9/15, 84/15 и 19/16)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

табеле и узорци

Корисни правни акти ОЗ-7 попуњен

120

ОЗ-8 попуњен

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

121 lege artis ● јун 2016.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

табеле и узорци

ОЗ-9 наредно усклађивање - 1

122

ОЗ-9 наредно усклађивање - 2

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

123 lege artis ● јун 2016.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

табеле и узорци

ОЗ-10 за јуни

124

ОЗ-10 за јули

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

125 lege artis ● јун 2016.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

табеле и узорци

ОЗ-10 за август

126

ОЗ-10 за септембар

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

127 lege artis ● јун 2016.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

табеле и узорци

ОЗ-10 за октобар

128

ОЗ-10 за новембар

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

129 lege artis ● јун 2016.

130 табеле и узорци

1.3 ДАТУМ ОСТВАРИВАЊА ПРИХОДА

мм гггг

|_|_|_|

2.8 ЗЕМЉА РЕЗИДЕНТСТВА

4.3

4.2

4.1

|_| |_|_| |_|_|_| |_|_| |_|

БРОЈ ДАНА

ШИФРА ВРСТЕ ПРИХОДА

1 ‐ 3

|_|

Р.Б.

4. Подаци о врстама прихода

3.1 НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРИХОДА

3. Подаци о начину остваривања прихода

|_|_|_|

УКУПНО

4.4

БРОЈ САТИ 4.5

ФОНД САТИ 4.6

БРУТО ПРИХОД

3.2 ТЕКУЋИ РАЧУН

4.7

4.8

КАМАТА

4.9

ПОРЕЗ ПЛАЋЕН У ДРУГОЈ ДРЖАВИ

|_| 1.6а Основ

ОСНОВИЦА ЗА ДОПРИНОСЕ 4.11

ПОРЕЗ ЗА УПЛАТУ 4.10

4.12

4.13

4.14

ДОПРИНОС ЗА ДОПРИНОС ЗА ДОПРИНОС ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПО‐ ПИО ЗДРАВСТВО СЛЕНОСТИ

3.3 ОСТАЛО

4.15

МФП

2.10 ПОРЕСКИ ПУНОМОЋНИК (ЈМБГ/ПИБ) |_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|

|_|_|_|‐|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|‐|_|_|

ОСНОВИЦА ЗА ОБРАЧУНАТИ ПОРЕЗ ПОРЕЗ

Број решења / одлуке суда

|__________________|

2.5 ЈМБГ ПОДНОСИОЦА ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ |_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|

2.7 ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

2.4 ПРЕБИВАЛИШТЕ

Образац ПП ОПО

|_| 1.6 ПО НАЛОГУ КОНТРОЛЕ/ОДЛУЦИ СУДА врста

|____________________________ | 1.5а Идентификациони број пријаве

1.5 ИЗМЕНА ПРИЈАВЕ

2.3 АДРЕСА ПОРЕСКОГ ОБВЕЗНИКА

2.9 БРОЈ ПАСОША

дд мм гггг

|_|_||_|_||_|_|_|_|

1.4а ДАТУМ ДО КОЈЕГ ЈЕ ОБРАЧУНАТА КАМАТА

2.6 ТЕЛЕФОН КОНТАКТ ОСОБЕ

дд мм гггг

|_|_||_|_||_|_|_|_|

1.4 ДАТУМ ДОСПЕЛОСТИ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

2.2 ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

2.1 ПОРЕСКИ ИДЕНТИФИКАЦИОНИ БРОЈ ПОРЕСКОГ ОБВЕЗНИКА (ЈМБГ/ЕБС/ПИБ)

дд мм гггг

|_|_| |_|_|_|_| |_|_||_|_||_|_|_|_|

1.2 ОБРАЧУНСКИ ПЕРИОД

2. Подаци о пореском обвезнику

1, 3, 4, 5

| |

1.1 ВРСТА ПРИЈАВЕ

1. Подаци о пореској пријави

ПОРЕСКА ПРИЈАВА О ОБРАЧУНАТОМ ПОРЕЗУ САМООПОРЕЗИВАЊЕМ И ПРИПАДАЈУЋИМ ДОПРИНОСИМА НА ЗАРАДУ/ДРУГУ ВРСТУ ПРИХОДА ОД СТРАНЕ ФИЗИЧКОГ ЛИЦА КАО ПОРЕСКОГ ОБВЕЗНИКА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Пореска пријава о обрачунатом порезу самоопорезивањем и припадајућим доприносима на зараду/другу врсту прихода од стране физичког лица као пореског обвезника

zdavačko društvo Ing-Pro osnovano je 1992. godine. Od samog početka orijentisalo se na izdanja pravne sadržine te je među prvima predstavilo pravnoj javnosti prepoznatljiva štampana izdanja: Registar propisa, Zbirka propisa, časopis „Pro Info“ i Sudsko-advokatski rokovnik, koji i dan-danas objavljuje. Nekoliko godina kasnije, svetlost dana ugledala je desktop aplikacija „Paket propisa“, obimna pravna baza s više desetina hiljada dokumenata i mesečnim dopunjavanjem na CD-u. U to vreme ona je predstavljala primer najsavremenije tehnologije u upravljanju dokumentima... Prateći razvoj računarske tehnologije i interneta, 2003. godine napravljeni su Propisi.net, prvo izdanje takve vrste na ovim prostorima koje tekstove propisa, primere sudske prakse i pravnih mišljenja, modele ugovora i obrazaca i stručne komentare, sa svim međusobnim vezama između dokumenata, prikazuje i ažurira na internetu. Tako je kompanija postala prepoznatljiv brend koji s pravom nosi epitet pionira elektronskog izdavaštva, a slogan kompanije Ing-Pro – jednostavnost, brzina, preciznost prati društvo od samog osnivanja.

ELEKTRONSKA IZDANJA ■ PROPISI.NET ■ JAVNE NABAVKE ■ E-ČASOPIS LEGE ARTIS

ŠTAMPANA IZDANJA ■ ČASOPIS LEGE ARTIS ■ KOMENTARI ZAKONA ■ SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

Ing-Pro organizuje brojna savetovanja, seminare, radionice i obuke iz pravne i ekonomske oblasti, sa uglednim predavačima. Budući da u najkraćem roku i na najvišem profesionalnom nivou pruža efikasna, praktična i kreativna rešenja najsloženijih pravnih problema na koje zaposleni nailaze u svom poslovanju, polako prerasta i u modernu konsultantsku kompaniju. Korisnici kompanije, a ima ih preko 10.000, pored ostalih su i: najviši državni organi, sudovi, ministarstva i drugi organi državne uprave, zatim lokalne samouprave, škole, agencije, javna preduzeća, privredna društva, brojni advokati, preduzetnici… Izdavačko društvo ING-PRO d.o.o. osnovano je i u Podgorici, gde uspešno posluje već više od petnaest godina.

SAVETOVANJA I KONSULTANTSKE USLUGE: ■ SEMINARI ■ PRAVNIČKE RADIONICE ■ OBUKE

Порези и акцизе

Радни односи и социјално осигурање

Грађанско право и судски поступци

Судски поступци и привредно право

Кривично право и судски поступци

Буџети и јавне набавке

Буџетско рачуноводство, рачуноводство и ревизија

Унакрсни поглед