048 lege artis septembar 2016 by V. M.

РАСПРАВЉАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ ПРЕД ЈАВНИМ БЕЛЕЖНИКОМ

Број 48 ● септембар 2016. ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

НОВИ ЗИО ПРИМЕНА У ПРАКСИ

БЛАГАЈНИЧКО ПОС ЛОВАЊЕ

...И ЈОШ АКОНТАЦИЈА ПОРЕЗА НА ДОБИТ

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

БРИСАЊЕ ОБВЕЗНИКА ПДВ-a ИЗ ПДВ ЕВИДЕНЦИЈЕ

СТЕЧАЈ КРОЗ СУДСКУ ПРАКСУ

Судски поступци Олакшавајуће и отежавајуће околности у одмеравању кривичне санкције

Буџети

Порези

Јавна својина

Oквирни споразум у јавним набавкама

Утврђивање ПДВ основице код промета добара и услуга

Евиденција непокретности у јавној својини

KONSALTING

Savetovanja

E L E K T R O N S K O

I Z D A N J E

Z A

P R A Ä&#x2020; E N J E

J A V N I H

N A B A V K I

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

KOMENTARI I ZAKONI U PRIMENI

K ATA L O G I Z D A N J A

Међу ауторима у овом броју...

Порески обвезник не сме дозволити да наступи рок застарелости од 5 година и на тај начин изгубити право на поврат новчаних средства на текући рачун. Дејан Обренић дипл. правник, помоћник извршитеља с вишегодишњим искуством у извршном поступку

Да ли ће ради наплате заплењеног и пренетог потраживања бити покренут парнични или нови извршни поступак не зависи од воље извршног повериоца.

Сматрамо да је добро што је законодавац прописао и описао које се стварне службености не гасе продајом непокретности, јер овај правни институт и заслужује овакво правно решење.

Снежана Марјановић, судија Првог основног суда у Београду

Законска решења, упутства и закључци могу се схватити као прелазна решења до коначног преузимања вођења оставинских поступака од стране јавних бележника, а што би требало да буде циљ свих ових активности.

Присутни параметри, као и афирмација споразума о признању кривичног дела, све више обесмишљавају изналажење адекватне санкције.

Никола М. Јовановић порески саветник у консултантској кући EY (Ernst&Young) доо Београд

Треба имати у виду да под одређеним условима и накнадно одобравање попуста за последицу може имати смањење накнаде и самим тим ПДВ основице.

Смиљка Стојановић заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду

Наша тужилаштва редовно примењују институт одлагања кривичног гоњења код кривичног дела недавања издржавања, јер се његова примена овде показује као посебно целисходна. Јован Беара председник Пословног удружења власника рачуноводствених агенција (УВРА)

Одмах по извршеној предаји захтева и пописа, на шалтеру надлежног пореског органа добија се потврда о предаји захтева за брисање из ПДВ-а, као и излистани детаљи о предузетнику.

3 lege artis ● септембар 2016.

Зорица Вељић судија Вишег суда у Београду

Никола Пантелић заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Владимир Скенџић, власник агенције за пружање књиговодствених услуга и аутор бројних чланака из области рачуноводства и финансија

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ВАЖЕЊА АКАТА –● Конвенција ступа на ПРАВНИХ снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

из прве руке

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

w w w . l e g e a r t i s . r s

ISSN 2406-1085

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача:

Горан Грцић Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник:

Владан Мирковић Сарадници:

Уредник рубрика Kaлендар важења правних аката/Порески календар:

Ана Фулетин Oрганизатор издања:

Оливера Бошковић Дизајн и обликовање часописа:

Маја Кесер Штампа:

Digital art, Београд Редакција:

Веле Нигринове 16а 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.

Будимо на вези Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs ● www.propisi.net ● www.facebook.com/IngProLegeArtis

5 lege artis ● септембар 2016.

мр Јован Чанак Бојана Радивојевић Владимир Скенџић Дејан Обренић Зорица Вељић Јован Беара Милош Јовић Никола М. Јовановић Никола Пантелић Смиљка Стојановић Снежана Марјановић

Као и увек када се донесе и почне са применом неки важан законски пропис, у нашем часопису му посвећујемо посебну пажњу. Овога пута то је нови Закон о извршењу и обезбеђењу који је почео да се примењује од 1. јула ове године и са којим смо се, кроз серију текстова, у приличној мери већ упознали пред сâм почетак његове примене. У септембарском броју говорићемо о извршењу на непокретностима из угла овог закона (стр. 78), као и о спeцифичнoстима пoступкa спрoвoђeњa извршeњa пленидбом и преносом новчаног пoтрaживaњa извршнoг дужникa (стр. 84). Из домена рачуноводства и финансија говорићемо о аконтацији пореза на добит, благајничком пословању, поступку брисања предузетника из ПДВ евиденције, али и о утврђивању ПДВ основице код промета добара и услуга. Од осталих тема у септембарском издању издвајамо текстове о утицају олакшавајућих и отежавајућих околности код одмеравања кривичне санкције, о кривичном делу недавања издржавања, као и о оквирном споразуму у систему јавних набавки. Посебну пажњу скрећемо на текст о расправљању заоставштине пред јавним бележником, будући да је реч о тек започетом поступку преношења надлежности са судова на јавне бележнике, што је процес који је и даље испуњен бројним нејасноћама и недоумицама. Већ уобичајена рубрика Прописи у пракси овога месеца резервисана је за службена мишљења у сфери заснивања радног односа, као и за судску праксу у области стечајног поступка.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Година IV, број 48 септембар 2016.

Владан Мирковић, главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs

У овом броју... БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА 8 Поступак брисања обвезника ПДВ-а из евиденције ПДВ-а и предаја последње ПДВ пријаве код престанка обављања делатности 14 Аконтација пореза на добит 20

Благајничко пословање

30 Коментар законских одредаба у вези са успостављањем јавне својине у Републици Србији и евиденције непокретности у јавној својини Порези и акцизе садржај

42 Утврђивање ПДВ основице код промета добара и услуга

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

51 Прописи у пракси: Примена финансијских прописа РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ 58 Прописи у пракси: Заснивање радног односа БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ 62 Oквирни споразум у јавним набавкама привредно ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦи 70 Прописи у пракси: Стечај кроз судску праксу ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи 78 Извршење на непокретностима из угла новог Закона о извршењу и обезбеђењу 84 Спeцифичнoсти пoступкa спрoвoђeњa извршeњa пленидбом и преносом новчаног пoтрaживaњa извршнoг дужникa 91

Расправљање заоставштине пред јавним бележником

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи 111 Утицај олакшавајућих и отежавајућих околности на висину и врсту кривичне санкције ПОРТАЛ ЧИТАЛАца 122 Имате питање? Имамо одговор! Табеле и узорци 124 Подаци од значаја за рад пословних субјеката Корисни правни акти 128 Приговор против решења о извршењу на основу веродостојне исправе само у обавезујућем делу

132 Предлог за обезбеђење новчаног потраживања одређивањем претходне мере пописом покретних ствари – члан 445. ст. 1. тач. 1) Закона о обезбеђењу и извршењу. 134 Закључак јавног извршитеља о додељивању непокретности купцу – члан 180. Закона о извршењу и обезбеђењу рубрике 3

Међу ауторима у овом броју...

Из прве руке

Уводна реч

Порески календар

Календар важења правних аката

104 Календар догађаја 120 Преглед прописа ...донетих између два броја

7 lege artis ● септембар 2016.

130 Закључак јавног извршитеља о преносу потраживања – члан 274. Закона о извршењу и обезбеђењу

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

106 Недавање издржавања

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Поступак брисања обвезника ПДВ-а из евиденције ПДВ-а и предаја последње ПДВ пријаве код престанка обављања делатности У тексту који следи детаљно објашњавамо процедуру брисања ПДВ обвезника из ПДВ евиденције, уз навођење корисних примера и потребне документације Јован Беара председник Пословног удружења власника рачуноводствених агенција (УВРА) racunovodstvo@legeartis.rs

бвезник ПДВ-а који престаје да обавља делатност дужан је да поднесе захтев за брисање надлежном пореском органу, најкасније у року од 15 дана пре подношења захтева за брисање из регистра привредних субјеката АПР-а, односно другог регистра у складу са законом (члан 38а ст. 2. Закона о ПДВ-у). Пре предаје овог захтева, обвезник је дужан да поступи сагласно члану 40. ст. 1. тач. 1–3) Закона о ПДВ-у или сагласно члану 6. ст. 1. тач. 1). Према члану 40. ст. 1. тач. 1–3 Закона о ПДВ-у обвезник је дужан да изврши попис добара, укључујући опрему, објекте за вршење делатности и улагања у објекте, као и датих аванса, по основу којих је имао право на одбитак претходног пореза у складу са Законом о ПДВ-у и да о томе сачини пописну листу која садржи (сходно члану 9. ст. 2. Правилника о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ-а, поступку брисања из евиденције ПДВ-а) податке о: ● опреми за вршење делатности коју обвезник поседује на дан престанка ПДВ активности, а за коју постоји обавеза исправке, одбитка претходног ПДВ-а; ● објектима за вршење делатности које обвезник поседује на дан престанка обављања ПДВ активности; ● другим добрима које обвезник поседује на дан престанка обављања ПДВ активности, а по основу којих је имао право на одбитак претходног ПДВ-а; ● улагањима у објекте за које постоји обавеза исправке одбитка претходног ПДВ-а на дан престанка обављања ПДВ активности; ● улагањима у објекте за које би постојала обавеза исправке одбитка претходног ПДВ-а да су завршена до дана престанка обављања ПДВ активности. Подаци о опреми и објектима за вршење делатности које обвезник поседује на дан престанка обављања ПДВ активности, за које постоји обавеза исправке одбитка претходног ПДВ-а, а који се уносе у пописну листу јесу: ● назив и опис опреме, односно опис и локација објекта;

Прилог 1: Пример пописа ---------------------------------------------------------

Р.Б.

Ј.М.

КОЛ.

НАБ. ЦЕНА

НАБ. ВРЕДНОСТ

Роба 1 Роба 2

Ком. Ком.

10 10

1.000,00 4.000,00

10.000,00 40.000,00

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Општа стопа = 20%

50.000,00

---------------------------------------------------------

Обрачунати ПДВ = 50.000 x 20% = 10.000,00 3. 4.

--------------------------------------------------------Роба 3 Роба 4

Ком. Ком.

2 5

5.000,00 2.000,00

10.000,00 10.000,00

---------------------------------------------------------

Посебна стопа = 10%

20.000,00

---------------------------------------------------------

Обрачунати ПДВ = 20.000 x 10% = 2.000,00

---------------------------------------------------------

Подаци о другим добрима који се исказују у пописној листи јесу: ● назив и врста добра; ● количина добара; ● набавна цена добара без ПДВ-а; ● износ ПДВ-а на набавну вредност пописане залихе (количине) добара. Подаци о улагањима у објекте за које постоји обавеза исправке одбитка ПДВ-а на дан престанка обављања ПДВ активности, а који се исказују у пописној листи јесу: ● врста, опис и локација објекта у који је извршено улагање; ● вредност извршеног улагања у објекте, без ПДВ-а; ● датум завршетка улагања у објекте; ● износ ПДВ-а који је обвезник имао право да одбије по основу улагања у објекте; ● износ исправљеног одбитка претходног ПДВ-а за улагање у објекте. Подаци о улагањима у објекте за које би постојала обавеза исправке одбитка претходног ПДВ-а да су завршена до дана престанка обављања ПДВ активности, а који се исказују у пописној листи јесу: ● врста, опис и локација објеката у које је извршено улагање; ● вредност извршеног улагања у објекте, без ПДВ-а; ● износ ПДВ-а који је обвезник имао право да одбије као претходни порез по основу улагања у објекте. Подаци о датим авансима по основу којих је имао право на одбитак претходног ПДВ-а, а који се исказују у пописној листи јесу: наставак на страни 11 →

9 lege artis ● септембар 2016.

● набавна цена опреме, односно објекта, без ПДВ-а; ● износ ПДВ-а који је обвезник имао право да одбије по основу набавке, производње опреме, односно објекта; ● моменат прве употребе опреме, односно објеката; ● износ исправљеног одбитка претходног ПДВ-а за опрему, односно објекат.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

1. 2.

НАЗИВ РОБЕ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Прилог 2: Пример уговора о преносу имовине (име фирме) (адреса) (број уговора) Датум:

УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ РОБЕ

сходно члану 6. тач. 1) Закона о порезу на додату вредност Закључен између: ПИБ) у даљем тексту: Продавац, и ПИБ) у даљем тексту: Купац

,(име фирме, адреса и , (име фирме, адреса и

Члан 1. Овим Уговором утврђују се сви услови између Продавца и Купца у купопродаји робе из продајног асортимана Продавца по попису робе приликом брисања радње из регистра привредних субјеката у АПР-у. Члан 2. Продавац се обавезује да ће испоручити робу из свог продајног асортимана на основу испостављене Фактуре. Члан 3. Купопродајна цена за робу из члана 2. овог Уговора је набавна цена пописане робе без ПДВ-а сходно члану 6. тач) 1. Закона о порезу на додату вредност. Члан 4. Купац се обавезује да ће плаћање робе из члана 2. овог Уговора извршити у року од 5 (пет) дана, рачунајући од дана пријема робе, осим ако Анексом или на фактури – доставници није другачије регулисано. Као датум измирења обавезе Купца узима се дан уплате средстава на текући рачун Продавца. Члан 5. Уколико Купац не плати робу у уговореном року (члан 4. овог Уговора), Продавац има право на затезну камату за сваки дан кашњења на име доспелог, а неизмиреног потраживања.

Члан 6. Продавац се обавезује да у оквиру расположивих количина и асортимана робе, наручену робу испоручи Купцу најкасније у периоду од 1 (једног) дана од пријема фактуре. Уколико Продавац из било којих разлога није у могућности да испоручи робу у уговореном року, дужан је да о томе благовремено обавести купца.

Члан 8. Квалитативни пријем робе врши се у складишту Купца од стране одређене Комисије за пријем робе и то у року од 1 (једног) дана од дана пријема робе. О евентуалним рекламацијама на квалитет робе, Купац је дужан да обавести Продавца ОДМАХ по утврђивању рекламације. Продавац се обавезује да у року од 2 (два) дана одговори Купцу, писаним путем на примљену рекламацију. Члан 9. За све што није предвиђено овим Уговором, примењују се одредбе Закона о облигационим односима.

Члан 11. У случају да дође до спора по овом Уговору надлежан је суд у Новом Саду. Члан 12. Уговор је закључен у 4 (четири) истоветна примерка од којих свака уговорна страна задржава по 2 (два) за своју употребу. ПРОДАВАЦ

КУПАЦ

● износ авансне уплате без ПДВ-а; ● износ ПДВ-а обрачунатог по основу авансне уплате; ● износ ПДВ-а који је обвезник имао право да одбије као претходни ПДВ по основу авансне уплате. Сходно одредби члана 40. ст. 2. Закона о ПДВ-у, порески обвезник је дужан да у пореској пријави ПППДВ коју подноси закључно са датумом брисања из ПДВ-а, искаже као дуговани ПДВ: ● износ претходног пореза који је остварио на залихе добара; ● износ исправке одбитка претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности, укључујући и за улагања у објекте која су извршена, а за која постоји обавеза исправке одбитка; ● износ претходног пореза за остала добра; ● износ претходног пореза за дате авансе.

11 lege artis ● септембар 2016.

Члан 10. Све измене овог Уговора уговорне стране ће регулисати писаним Анексима који чине саставни део овог Уговора.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Члан 7. Квантитативни пријем робе се врши по фактури у складишту Купца од стране овлашћених лица Купца и Продавца. Евентуалне разлике у количинама морају бити утврђене у писаној форми ОДМАХ, и Записник о томе потписују овлашћена лица обе стране.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Прилог 3: Захтев за брисање из евиденције

Образац ЗБПДВ

(име и презиме, односно назив обвезника) (адреса обвезника) (порески идентификациони број) Датум: (надлежни порески орган)

_______________________ (место)

ЗАХТЕВ за брисање из евиденције обвезника ПДВ-а Молим да ми се изда потврда о брисању из евиденције обвезника ПДВ због: 1. престанка обавезе плаћања ПДВ-а (члан 38а ст. 1. Закона) 2. престанка обављања делатности (члан 38а ст. 1. Закона) (заокружити одговарајућу опцију) Датум престанка ПДВ активности _____________________________ године. _____________________________ (потпис одговорног лица) Према члану 6. ст. 1. тач. 1) Закона о ПДВ-у обвезник је дужан да сачини купопродајни уговор о преносу целокупне или дела имовине, са или без накнаде, или као улог, ако је стицалац порески обвезник или тим преносом постане порески обвезник и ако продужи да обавља исту делатност. Делом имовине сматра се целина којом се омогућава самостално обављање делатности стицаоца дела имовине. Код преноса целокупне или дела имовине сматра се да стицалац ступа на место преносиоца. Порески обвезник који у моменту престанка обављања ПДВ активности не поседује имовину у виду добара, објеката или авансних уплата сачињава изјаву којом власник предузетничке радње, односно законски заступник правног лица под пуном кривичном и материјалном одговорношћу изјављује за одређену врсту добара и имовине да исте нема у поседу и да нема исправке дугованог ПДВ-а. Захтев за брисање из ПДВ-а (ЗБПДВ) порески обвезник попуњава следећим подацима: ● назив пореског обвезника; ● адреса пореског обвезника; ● ПИБ (порески идентификациони број); ● датум подношења захтева; ● Образац се насловљава НАДЛЕЖНОМ ПОРЕСКОМ ОРГАНУ (на пример, Пореска управа, Филијала Нови Сад 2).

Заокружује се тачка 2. Престанка обављања делатности (члан 38. став 2. Закона о ПДВ-у) и на крају се обавезно попуњава датум престанка обављања ПДВ активности. Захтев за брисање из регистра ПДВ обвезника у случају престанка обављања делатности подноси се најкасније 15 дана пре подношења захтева за брисање из регистра АПР-а.

Порески обвезник који је предао захтев за брисање из ПДВ-а 10. 8. 2016. може поднети захтев за брисање из Регистра привредних субјеката у АПР-у најраније 25. 8. 2016. Законом је предвиђена санкција за радника АПР-а уколико прихвати и спроведе брисање из регистра привредних субјеката раније од 15 дана или избрише обвезника ПДВ-а из регистра привредних субјеката без претходног брисања из регистра евидентираних ПДВ обвезника.

Предаја ПДВ пријава Приликом предаје ПДВ пријава имамо више различитих случајева као што су: (1) Предузетник брисан са 5. августом месечни је обвезник и није предао ПДВ пријаву за период од 1. до 31. јула. Прво се обрачуна и преда пријава за период 1. 7. – 31. 7. у који може бити убачен и обрачун ПДВ-а на попис. Затим се обрачуна и преда пријава за период 1. 8. – 5. 8. са назнаком на пријави да је брисан из ПДВ-а. Ако је попис рађен 3. 8. 2014. обрачунати ПДВ на попису улази у ову пријаву. Ако по уносу пријаве иста добије статус ИСПРАВНА, а не и ПРОКЊИЖЕНА, тада треба обавестити Пореску управу (референта надлежног пореског органа), да би је референт пребацио из статуса ИСПРАВНА у статус ПРОКЊИЖЕНА. (2) Предузетник је брисан са 20. септембром, а тромесечни је обвезник и последња предата пријава је за период 1. 4. – 30. 6. Предаје се обрачуната пријава за период 1. 7. – 20. 9. са назнаком на пријави да је брисан из ПДВ-а. Ако по уносу пријаве иста добије статус ИСПРАВНА, тада морамо обавестити референта Пореске управе који је преводи из статуса ИСПРАВНА у статус ПРОКЊИЖЕНА.

13 lege artis ● септембар 2016.

Захтев за брисање из регистра евидентираних обвезника ПДВ-а подноси се заједно са пописима на шалтеру надлежне филијале Пореске управе. Одмах по извршеној предаји захтева и пописа на шалтеру надлежног пореског органа, добија се потврда о предаји захтева за брисање из ПДВ-а, као и излистани детаљи о предузетнику, где се види са којим је датумом брисан из ПДВ-а. Потврдом се потврђује, уз навођење назива, седишта обвезника и ПИБ-а, да је обвезник дана xx. xx. xxxx. поднео Пореској управи – регионалном одељењу захтев за брисање из евиденције обвезника ПДВ-а. Уз потврду, порески обвезник добија излистане податке са основним подацима из евиденције ПДВ обвезника, као што су: ● датум почетка обављања ПДВ делатности; ● промет пре почетка обављања ПДВ делатности; ● наредни (процењени промет): ● датум дерегистрације из евиденције ПДВ обвезника; ● делатност привредног субјекта са навођењем % учешћа наведених делатности у укупном промету; ● наведен је ПДВ СТАТУС као неактиван.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Пример:

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Аконтација пореза на добит Порески обвезници имају потребу да смање плаћање аконтације пореза на добит за текућу годину ако имају реалне показатеље да неће остварити добит као у претходној години. У овом тексту објашњавамо поступак подношења измењене пореске пријаве Владимир Скенџић дипл. ек., власник агенције за пружање књиговодствених услуга и аутор бројних чланака из области рачуноводства и финансија

racunovodstvo@legeartis.rs

равно лице као порески обвезник пореза на добит (у даљем тексту: порески обвезник) је привредно друштво (предузеће), задругa и друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити. Порески обвезници имају потребу да смање плаћање аконтације пореза на добит за текућу годину ако имају реалне показатеље да неће остварити добит као у претходној години. У члану 68. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14, 142/14, 95/15 и 112/15) утврђено је право на промену месечне аконтације пореза на добит. Порески обвезник може да поднесе измењену пореску пријаву ПДП са пореским билансом ПБ 1 у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације (у даљем тексту: измењена пореска пријава) и обрачунати њену висину, најкасније у року 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс. Пореска пријава подноси се искључиво електронски од 1. априла 2015. године.

1. Аконтација пореза на добит код друштава Крајњи рок за предају коначне пореске пријаве ПДП за 2015. годину био је 28. 6. 2016. године, односно 180 дана од дана истека пореског периода. У коначној пореској пријави на редном број 6 утврђена је висина аконтације пореза на добит на основу пореског биланса из претходне године (редни број 55 ПБ1). На броју 6.1. – остатак опорезиве добити, на броју у 6.5. – укупан износ аконтације, а на броју 6.6. утврђен је месечни износ аконтације који се плаћа до наредне године кад се предаје коначна пореска пријава. Пореска управа не издаје решење за коначни обрачун пореза као ни за плаћање аконтације пореза на добит, већ је порески обвезник у обавези да на основу коначне пореске пријаве ПДП уплаћује аконтације пореза (самоопорезивање). Пример 1: књижење аконтација У току године аконтација пореза на добит може се књижити: 721 – Порески расход периода 481 – Обавеза за порез из резултата (добити) – обрачуната аконтација пореза на основу пореске пријаве ПДП 481 – Обавеза за порез из резултата 241 Текући рачун банке – извод банке о уплати пореза На крају пословне године врше се закључна књижења: 720 – Рачун добитка или губитка

721 – Порески расход периода 724 – Пренос добитка или губитка

Пример 2: књижење аконтација У току године аконтација пореза на добит може се књижити: 481 – Обавеза за порез из резултата 241 – Текући рачун банке – извод банке – уплата пореза на основу пореске пријаве ПДП На крају пословне године врше се и закључна књижења: 724 – Пренос добитка или губитка 341 – Нераспоређени добитак текуће године 481 – Обавеза за порез из резултата У оба примера на крају године остаје салдо на конту 481, а на конту 720, 721 и 724 нема салда. Ако је салдо дуговни значи да је плаћено више пореза на добит и разлика се књижи на дуговну страну конта 223 – Потраживање за више плаћени порез на добит. Ако је салдо потражни на конту 481 – Обавеза за порез из резултата, салдо остаје на дан 31. 12, а плаћање разлике врши се у наредној години након предаје пореске пријаве Пореској управи.

Измењена пореска пријава подноси се најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља нови порески биланс (члан 68. Закона). Измена месечне аконтације подразумева следеће случајеве: повећање аконтације, смањење аконтације, престанак плаћања аконтације и почетак плаћања аконтације. Кад порески обвезник процени да ће месечне аконтације (збирно) за наредни период бити значајно веће од пореза по коначном обрачуну, он ће у што краћем року извршити измену месечне аконтације предајом измењене пореске пријаве ПДП. Порески обвезник у текућој години очекује смањење добити која може бити везана за смањење производње, услуга или продаје роба. Поред наведених разлога за смањењену добит у односу на претходну годину узроци могу бити и болест власника, планирана ликвидација или нешто друго. Основа за измењену пореску пријаву је Биланс успеха на основу којег се саставља порески биланс ПБ 1 са прилозима. Биланс успеха обично се саставља са датумом на крају месеца јер је то и датум кад се врши обрачун ПДВ-а. Биланс успеха треба саставити по свим правилима која важе и за састављање годишњег Биланса успеха. Биланс стања се не саставља. На основу Биланса успеха утврђује се пореска основица на броју 55 пореског биланса (која не садржи капиталне добитке) и која се уноси под редни број 6.1. обрасца ПДП- пореска пријава (подаци од

Измењена пореска пријава подноси се најкасније у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља нови порески биланс (члан 68. Закона).

15 lege artis ● септембар 2016.

2. Измењена пореска пријава ПДП (измена аконтације)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

724 – Пренос добитка или губитка 341 – Нераспоређени добитак текуће године 481 – Обавеза за порез из резултата

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

значаја за утврђивање висине аконтације). Порески обвезници који имају неискоришћеног пореског кредита могу умањити пореску основицу (тачка 6.4.1. – 6.4.2. и 6.4.3. пореске пријаве). Пореска управа не врши издавање решења за измену аконтације пореза на добит, већ порески обвезник врши самоопорезивање путем пореске пријаве ПДП. Нови износ аконтације плаћа се од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је поднета измењена пријава. Месечна аконтација плаћа се до 15. у месецу за претходни месец. Aко je измењени износ аконтације мањи у односу на претходну аконтацију порески обвезник може наредну уплату умањити за више уплаћене разлике. Обавеза утврђена на основу измењене пријаве плаћа се уз позив на број одобрења за плаћање који је додељен приликом предаје првобитне пријаве. На износ месечних аконтација које нису плаћене у року, порески обвезник дужан је обрачунати и платити камату у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација. Финасијски извештај за потребе измењене пореске пријаве не доставља се Агенцији за привредне регистре јер нема карактер ванредног финасијског извештаја.

3. Измењена пореска пријава ПДП по решењу Пореске управе Пореска управа има право да изврши контролу Биланса успеха и пореског биланса (члан 69. Закона) на основу којег се подноси измењена пореска пријава ПДП, па порески обвезници морају имати документацију којом доказују приказани пословни резултат. Одредбом члана 54. Закона о пореском поступку и пореској администрацији Пореска управа у поступку пореске контроле може да врши контролу начина утврђивања пореске обавезе по поднетој измењеној пореској пријави. Ако порески орган утврди да пореска пријава садржи нетачне податке порески орган ће утврдити висину пореске обавезе, доношењем решења. У решењу се приказује нови износ коначне обавезе или нови износ аконтације, утврђују се и разлике по уплатама и обрачунава камата. Порески орган одлучује да ли на основу записника о извршеној контроли следи и нека прекршајна пријава.

4. Више плаћени порез као аконтација пореза на добит Послодавац је на основу пословања у периоду јануар–март текуће године проценио да ће текућа пословна година имати бољи пословни резултат (већу добит) у односу на претходну годину. За претходну годину плаћено је више пореза на добит, па порески обвезник одлучује да више плаћени порез на добит користи за аконтације у текућој години. На редном броју 5.7. утврђена је пореска обавеза, а на броју 5.8. ПДП обрасца – уплаћена аконтација пореза на добит која је плаћена у периоду јануар–децембар претходне године. У пореској пријави ПДП на броју 5.9. исказује се износ претплате са предзанком – (минус).

5. Поврат више плаћеног пореза на добит Уколико порески обвезник жели да се претплаћени порез (уплата путем аконтација) након предаје коначне пореске пријаве врати на текући рачун мора поднети писмени захтев (слободна форма) у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији. Више плаћена аконтација од коначне обавезе за порез на добит може се вратити пореском обвезнику на текући рачун. Пут до поврата више плаћеног пореза је дуг и компликован за пореског обвезника. У пракси се дешава да након поднетог захтева за поврат више уплаћене аконтације Пореска управа врши детаљни увид у пословање претходне године, понекад и за више година и контрола у том случају траје и неколико дана. Да би вратио више плаћени порез на добит порески инспектор у процесу контроле утврђује да ли је стварно плаћена виша аконтација од коначног обрачуна. ● Ако би порески обвезник наредних година пословао са губитком или са врло малом добити, а истовремено имао претплаћени порез, изгубио би право на поврат више плаћеног пореза по истеку пет година од краја године у којој је стекао право на повраћај. Након пет година наступа застарелост

Књижење: 241 – Текући рачун 223 – Потраживање за више плаћени порез на добит – извод банке – уплата Пореске управе по решењу бр.__

6. Кад извршити измену аконтације пореза на добит?

Пример: Ако је коначна пореска пријава ПДП предата за 2015. годину 17. 5. 2016. године, обрачун пословања може се саставити за период од 1. 1. до 31. 5. 2016. године, а измењена пореска пријава предаје се у Пореску управу најкасније до 30. 6. 2016. године (у року од 30 дана по истеку периода за који се саставља порески биланс). У овом случају пореска пријава предата је у јуну, а прво плаћање аконтације по измењеној пријави је до 15. 7. 2016. године (прво плаћање након истека месеца у којем је предата пореска пријава). Са финансијске стране ово је значајна ставка у располагању новчаним средствима, јер порески обвезник због лошег пословања нема слободних новчаних средстава на текућем или девизном рачуну па неће морати да тражи додатна средства (позајмицу или кредит) како би плаћао аконтацију пореза на добит по коначном обрачуну. (б) Ново смањење аконтације у току обрачунског периода Ако би се код пореског обвезника за период јануар–август утврдио губитак у пословању или мала добит за коју порески обвезник процењује да ће бити и крајем пословне године, он може по други пут да поднесе измењену пореску пријаву ПДП и да изврши измену, односно смањи аконтацију или да уопште нема аконтације пореза на добит. (в) Повећање или увођење аконтације Ако је у претходној години остварен губитак у пореском билансу, а на броју 55 нема пореске основице, није ни било месечне аконтације за текућу годину. Порески обвезник може и у овом случају

17 lege artis ● септембар 2016.

Члан 68. Закона није прописао ограничења за подношење пореске пријаве за измену месечне аконтације, што значи да се пријава може предати по правилу више пута у току обрачунског периода. Измењена пореска пријава подноси се и за исправке грешки у предатој пријави. (а) Смањење аконтације Порески обвезници који већ у јануар или фебруару остварују лош пословни резултат са проценом да ће и годишњи пословни резултат бити лошији од претходне године требало би у што краћем року да саставе коначни обрачун пословања и предају га Пореској управи. Након предаје коначне пореске пријаве могуће је саставити измењену пореску пријаву.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

и порески обвезник више плаћени порез може да користи само за будуће обавезе. Ако не би било будућих обавеза пореза, а друштво оде у ликвидацију, поставља се питање шта се дешава са потраживањем пореза на добит. То потраживање може у коначаном поступку ликвидације да буде у ликвидационом остатку, што значи да по том основу оснивачу треба да припада и порез на добит. Најбоље решење за пореског обвезника је да тражи поврат средстава на текући рачун одмах након што преда коначни обрачун – пореску пријаву. ● Порески инспектор је на основу прикупљених доказа и спроведене контроле пословања одлучио да поврати више плаћени порез пореском обвезнику. Пореска управа треба да писмено одговори пореском обвезнику на поднети захтев за поврат пореза у којем постоји и начин утврђивања износа пореза за поврат. Тај одговор треба да буде у виду решења. На основу решења Пореска управа врши и уплату на текући рачун пореског обвезника. Време од подношења захтева за поврат до поврата новчаних средстава варира од случаја до случаја, а то може бити и период од неколико месеци.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Пореска управа има своје тумачење са којих се на које рачуне може вршити прекњижавање и до којег временског периода, што значи да се прекњижавање врши уз одобрење пореског инспектора. поднети измењену пореску пријаву ПДП и утврдити аконтацију за наредни период ако процењује да ће остварити позитиван пословни разултат и да ће на крају пословне године утврдити пореску основицу и обрачунати порез на добит. Ово је случај кад порески обвезник хоће да унапред плаћа аконтацију, како након предаје пореске пријаве у наредној години не би морао платити порез у једном износу. Порески обвезник од наредног месеца почиње плаћати аконтацију пореза у износу који је утврдио у измењеној пријави и не врши корекцију до тада плаћених аконтација.

7. Прекњижавање више плаћеног пореза на добит Ако из одређених разлога не жели да тражи поврат више плаћеног пореза порески обвезник може да са више плаћеним порезом на добит плати друге јавне приходе путем прекњижавања са једног улатног рачуна на други уплатни у књиговодству пореске управе. Ово је за пореског обвезника најједноставнији начин да средства за више плаћени порез на добит усмери на будуће обавезе (порез и доприносе на зараде, ПДВ и остале порезе и доприносе који су у републичкој надлежности). Прекњижавање уплата са рачуна јавних прихода врши се на основу писменог захтева пореског обвезника. Пореска управа има своје тумачење са којих се на које рачуне може вршити прекњижавање и до којег временског периода, што значи да се прекњижавање врши уз одобрење пореског инспектора.

8. Аконтација пореза на добит код предузетника Предузетници подлежу опорезивању по члану 3. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС” , бр. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11, 68/14 и усклађивања). Предузетници су дужни да воде пословне књиге у складу са чланом 43, 43а, 44–50. Закона. Предузетник има право на измену месечне аконтације пореза на доходак грађана (чл. 111. и 112. Закона). Предузетници предају папирну пореску пријаву ППДГ-1С, порески биланс ПБ 2 и биланс успеха – образац БУ. Од 1. 1. 2017. године пореска пријава са прилозима предаваће се само у електронској форми. Утврђивање опорезиве добити предузетника заснива се на одредбама Закона о порезу на добит правних лица. Порески биланс ПБ 2 саставља се на скоро идентичан начин као и порески биланс ПБ 1 правних лица. У пореској пријави на броју 12 – Подаци од значаја за измену месечне аконтације на броју 12.2. узима се пореска основица са редног броја 50. пореског биланса ПБ2. На броју 12.7. – обрачунати порез по умањењу, а на броју 12.8. утврђује се нова (измењена) месечна аконтација пореза на доходак грађана. Пореска пријава предаје се до 15. 3. наредне године за текућу годину. Измењена пореска пријава предаје се најкасније у року 30 дана по истеку периода за који се састаља порески биланс. Књижења у двојном књиговодству су иста као и за друштва и остала правна лица. Предузетници који воде просто књиговодство обезбеђују податке за измењену пореску пријаву у складу са чл. 44, 45. и 46. Закона. У току године врше се књижења: Полази се од претпоставке да ће и у текућој години бити остатака добити.

721 – Порески расход периода 241 – Текући рачун – извод банке – уплата аконтације пореза

На крају пословне године врше се закључна књижења: 720 – Рачун добитка или губитка 721 – Порески расход периода 723 – Лична примања предузетник 724 – Пренос добитка или губитка 724 – Пренос добитка или губитка 341 – Нераспоређени добитак текуће године 481 – Обавеза за порез из резултата

9. Порез на добит код недобитних правних лица

Уместо закључка Уколико процењују да ће у текућој години имати лошији пословни резулатат (мању добит) у односу на претходну годину, порески обвезници треба одмах по предаји годишњег обрачуна пословања (за јавна објављивања) да предају и коначну пореску пријаву Пореској управи. Агенцији за привредне регистре финасијски извештаји за статистичке потребе и јавно објављивање могу се предати до 28. 2. Након предаје (коначне) пореске пријаве могуће је приступити измени, односно смањењу аконтације пореза на добит путем измењене пореске пријаве. Уколико је по коначној пореској пријави остала претплата пореза на добит, пореском обвезнику је у интересу да одмах тражи поврат новца на текући рачун, јер процењује да ће нове аконтације пореза на добит у текућој години бити довољне за планирану добит, односно обавезу за порез на крају пословне године. Порески обвезник не сме дозволити да наступи рок застарелости од 5 година и на тај начин изгубити право на поврат новчаних средства на текући рачун. Ако наступи рок застарелости, порески обвезник није изгубио право да и даље користи плаћени порез за будућу пореску обавезу. Више уплаћени порез на добит треба покушати усмерити путем прекњижавања на остале рачуне јавних прихода по којима порески обвезник има задужења. Пренос средстава путем прекњижавања у Пореској управи је најједноставнији начин коришћења више уплаћеног пореза на добит и најбржи начин поврата средстава. Порески обвезници морају водити рачуна да подаци од значаја за измену аконтације пореза морају бити засновани на веродостојном – оригиналном документу у пословним књигама.

19 lege artis ● септембар 2016.

То су установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, политичке организације, синдикалне организације, коморе, црква и верске заједнице, удружења, фондови и задужбине. Ако не остварују приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду, недобитна правна лица немају ни обавезе плаћања пореза на добит. Ова правна лица не плаћају аконтације пореза на добит (обрасци ПБН, ПБН1, ПБН2 и ПБН3) ако имају обрачунати порез на добит, већ имају обавезу по члану 68а Закона да плате порез по годишњој пријави за 2015. годину у року за подношења пореске пријаве и пореског биланса, а рок је 28. 6. 2016. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

723 – лична примања послодавца 241 – Текући рачун – извод банке – исплата дела добити из текуће године

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Благајничко пословање У благајнама правних лица врше се значајне исплате новца на који се не плаћају порези, па су порески органи у обавези да врше континуиране провере законитости исплата у готовини. О начину вођења благајничког пословања, уз обиље примера и разрешење бројних недоумица, говорићемо у овом тексту

Владимир Скенџић дипл. ек., власник агенције за пружање књиговодствених услуга и аутор бројних чланака из области рачуноводства и финансија racunovodstvo@legeartis.rs

лагајничко пословање подразумева искључиво пословање готовим новцем, примање, чување и издавање готовог новца, односно промет готовине. У благајни се евидентирају и хартије од вредности. Сва правна лица и предузетници (у даљем тексту: правна лица) без изузетака, по истим прописима (правилима) морају да воде благајничко пословање. Мали број правних лица обавља регистровану делатност, а да при том нема благајну, односнo не врши готовинска плаћања или исплате. Поред новчаних средстава која се налазе на текућем рачуну у банци, правна лица располажу и готовим новцем наплаћеним по разним основама, а који се до тренутка уплате код банке налази у благајни правног лица. Такође, за одређена плаћања новац се подиже са рачуна код банке, а до тренутка исплате држи се у благајни правног лица. Овај промет треба да је сведен на најнеопходнију меру. Правно лице би требало у благајни да држи само део готовине неопходан за „брзе” текуће исплате, а остатак новчаних средстава на рачуну у пословној банци. Евидентирање у благајни врши се на основу правдајућих докумената. У правном лицу појављују се одређене готовинске уплате и исплате које се морају извршити и евидентирати преко благајне правног лица. Благајна је посебно место или одељење у правном лицу преко кога се обавља благајничко пословање, односно уплата и исплата готовог новца. У великим правним лицима или онима са већим прометом готовине могу се формирати и помоћне благајне. Њихов задатак је да преузимањем одређених врста исплата растерете главну благајну.

1. Законска регулатива Готовински промет новцем уређен је подзаконским актом, Правилником о условима и начину плаћања у готовом новцу у динарима за правна и физичка лица која обављају делатност („Сл. гласник РС”, бр. 77/11). Готовински промет страним валутама уређен је Законом о девизном пословању, члан 34. („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 31/11, 119/12 и 139/14) и Одлуком Народне банке Србије о случајевима и условима плаћања, наплаћивања, уплата и исплата у ефективном страном новцу („Сл. гласник РС”, бр. 51/15). Готов новац који је примљен у благајну за продату робу и услуге од грађана или по било којем основу, мора се у целости уплатити на текући рачун пословне банке у року од 7 дана (члан 5. Правилника). Из дневних уплата у благајну по основу оствареног промета не може се вршити било какво плаћање, већ се за те намене мора подигнути новац са текућег рачуна. Подизање готовине са текућег рачуна и уплата у благајну може се извршити до износа од 150.000 динара без подношења на увид оргиналне документације (члан 2. Правилника), јер подигнута готовина служи и за будућа плаћања у готовини за коју још нема правдајуће документације. Није

2. Организација благајничког пословања Благајничко пословање може се водити ручно. Документацију која прати благајничко пословање чини налог за уплату, налог за исплату и благајнички дневник и та документација прослеђује се на књижење у главну књигу. Благајничко пословање може се водити и помоћу књиговодственог програма. У програм се уносе подаци о уплати и исплати, формира се налог за уплату, налог за исплату и благајнички дневник. Након ових промена формира се налог за књижење у главну књигу. Постоји и аутоматско формирање налога за главну књигу након закључења благајничког дневника (код двојног књиговодства). Правно лице на различите начине организује благајничко пословање, а у пракси се појављују и следећи случајеви:

Пример 1

Пример 2 Правно лице нема запослених (закон није прописао да мора имати запосленог), а обавља пословање (на пример, разна удружења) и повремено подиже готов новац за разне дозвољене исплате (за плаћену таксу, рачун за услугу или робу, за исплату уговора о делу и сл.). Књиговодство води Агенција. И у овом случају заступник (или директор) је одговорно лице за комплетно благајничко пословање, као што је образложено у примеру бр. 1. Интерну контролу благајничког пословања врши директор (заступник) или власник радње (он је и запослени), а Агенција само евидентира достављену благајничку документацију.

Пример 3 Правно лице има више запослених од којих је један књиговођа који у опису радног места води и благајничко пословање. Код овог правног лица интерну контролу врше директор и књиговођа.

Благајничко пословање може се водити и помоћу књиговодственог програма.

21 lege artis ● септембар 2016.

Правно лице нема запослених, већ само директора или заступника, а има потребу да повремено подиже готовину са текућег рачуна. Књиговодство за ово правно лице води Агенција за пружање књиговодствених услуга (у даљем тексту: Агенција). У овом случају новац са текућег рачуна подиже директор (заступник) или власник радње и он врши уплату и исплату из благајне. Шта ће од благајничких докумената прилагати директор, а шта Агенција, регулисано је уговором о вођењу књиговодства. У овом примеру директор даје налог за подизање новца, оверава документе на основу којих се исплаћује готовина из благајне (рачун за робу, услугу, таксу, провизију пошти, исплату по уговору о делу или ауторском уговору и сл.), подиже новац и исплаћује новац и на крају врши контролу исправности и законитости након што Агенција прокњижи документацију.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

прописан временски период до којег се може чувати подигнута готовина у благајни, баш као ни „благајнички максимум”. Дипломатска и конзуларна представништва могу подизати готов новац бeз подношења оригиналне документације на увид у износима већим од 150.000 динара (члан 3. Правилника). Подизање готовине за исплату нето зарада или нето примања по основу уговора о делу, ауторског уговора или других примања могуће је само након предаје пореске пријаве ППП ПД и то на основу позива на број (БОП) са којим се одобрава исплата.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Пример 4 Правно лице има више запослених од којих је један административни радник који у опису радног места води и благајничко пословање. Књиговодство за правно лице води Агенција. Код овог правног лица интерну контролу врши директор и благајник, а Агенција само евидентира – књижи достављену документацију и одговорна је само за правилно књижење.

Пример 5 Правно лице има више запослениха. Постоји радно место благајника, радно место књиговође и радно место руководиоца рачуноводства. У овом правном лицу интерну контролу благајничког пословања врши директор (заступник) или власник радње, благајник и руководилац рачуноводства, односно постоје три нивоа интерне контроле, односно одговорности.

3. Документација у вези са наплатом и исплатом Благајничко пословање се у основи састоји од уплате и исплате готовине и вођења благајничког дневника. За обављање благајничког посла правно лице запошљава благајника који поред благајничких послова може обављати и друге послове. Благајнички документи су: налог за наплату – уплату (уплатница), налог за исплату (исплатница) и дневник благајне. Документи који се прилажу уз благајничке документе за уплату у благајну су: готовински или благајнички чек (образац налог за исплату), уплата пазара на текући рачун, поврат аконтације и остало. Документи који се јављају при исплати су: рачуни за купљено гориво за аутомобиле правног лица, ауторски уговор, уговор о делу, нето зарада запослених, налози за службени пут, ситни рачуни добављача, поштанска признаница за разне плаћене таксе, за поштарину и сл. За сваку исплату благајник издаје и налог за исплату (исплатницу) коју обавезно потписују благајник и прималац новца. Благајнички дневник треба да садржи следеће податке: датум евидентирања, редни број уплате или исплате, редни број уписане благајничке исправе (o наплати или исплати), опис пословне промене, уплаћени или исплаћени износ, збир дневног промета уплата и исплата, податак о стању благајне на почетку дана, податак о висини исплата, податак о утврђеном стању готовине на крају дана, број прилога, потпис благајника и потпис рачуновође да је извршио контролу. Налог за подизање готовине са рачуна потписује заступник или овлашћено лице. Одобрење за исплату из благајне одобрава заступник или овлашћено лице и то само на основу писмене документације. Контролу благајничког пословања врши руководилац рачуноводства.

4. Врсте благајни Благајна је одељење у правном лицу преко којег се обавља благајничко пословање, односно уплаћује и исплаћује готов новац. Правно лице може формирати више благајни што зависи од потреба правног лица: ● главна благајна (ако има помоћних благајни), ● помоћна благајна у пословним јединицама, ● девизна благајна.

Главна благајна

Свако правно лице по правилу има благајну ако има промет у готовом новцу. Ако постоји само једна, она се назива благајна. Благајник контролише формалну исправност докумената које је примио и која су основ за уплату и исплату из благајне. Благајник треба да обавља благајничко пословање савесно, одговорно, тачно и ажурно.

Пример 1

241-9 Прелазни рачун 8.000 241 – Текући рачун банке – извод са текућег рачуна

8.000

243 – Благајна 8.000 241-9 Прелазни рачун 8.000 – налог за подизање готовине (чек) 463-1 – Обавеза према запосленом 2.200 463-2 – Обавеза према запосленом 1.400 463-3 – Обавеза према запосленом 1.600 463-4 – Обавеза према запосленом 2.800 243 – Благајна 8.000 – исплата по налозима за службени пут – дневнице

Пример 2

241-9 Прелазни рачун 4.000 241 – Текући рачун банке – извод са текућег рачуна

4.000

243 Благајна 4.000 241-9 Прелазни рачун – налог за подизање готовине (чек)

4000

435-1 – Добављач у земљи рн. 1 2.000 435-2 – Добављач у земљи рн. 10 1.000 435-3 – Добављач у земљи рн. 15-1 1.000 243 – Благајна 4.000 – исплата по рачунима добављача (рефундација запосленима)

Благајна је одељење у правном лицу преко којег се обавља благајничко пословање, односно уплаћује и исплаћује готов новац.

23 lege artis ● септембар 2016.

У рачуноводственој служби књижени су рачуни који су готовински плаћени добављачима у износу 2.000, 1.000 и 1.000 динара из новчаних средстава запослених, а рачуноводствена служба након овере рачуне доставља благајни да се по истим рачунима исплати новац запосленима који су привремено ангажовали свој новац. Благајни се доставља и налог да са текућег рачуна подигне 4.000 динара и одмах исплати рачуне које су запослени платили, односно да им се „рефундира” плаћени износ. Рачуни добављача књижени су у књигу ПДВ-а, односно књигу добављача и пренети у главну књигу.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У рачуноводственој служби обрађени су налози за службени пут запослених и достављени благајни на исплату. Благајни је дат налог да са текућег рачуна подигне готовину у износу 8.000 динара за исплату налога за службени пут (дневница). Рачуноводствена служба налоге за службени пут претходно је књижила у главну књигу. Уколико је по налозима за службени пут било и обрачунатог пореза или доприноса, они се на основу пореске пријаве плаћају са текућег рачуна.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Пример 3 Са текућег рачуна подигнута је готовина у износу 5.000 динара за плаћање ситних рачуна за робу или неку услугу. Запосленом је исплаћена аконтација у износу 4.000 динара као приближан износ за набавку робе. Након купљене робе, у рачуноводственој служби књижени су рачуни који су готовински плаћени добављачима у износу од 2.000 и 1.000 динара, од стране запосленог. За купљену робу запослени је доставио рачуне и након овере рачуна у рачуноводственој служби, рачуни су достављени благајни на коначну исплату. Рачуни добављача књижени су у књигу ПДВ-а, односно књигу добављача и пренети у главну књигу. 241-9 – Прелазни рачун 5.000 241 – Текући рачун банке – извод са текућег рачуна

5.000

243 – Благајна 5.000 241-9 Прелазни рачун – налог за подизање готовине (чек)

5.000

221-1 – Потраживање од запосленог 4.000 243 – Благајна – исплата аконтације за робу

4.000

435-4 – Добављач у земљи рн. П-11 2.000 435-5 – Добављач у земљи рн. М-12/1 1.000 243 – Благајна 1.000 221-1 – Потраживање од запосленог 4.000 – поврат аконтације – правдање дате аконтације

Помоћне благајне

У једном граду грађевинска фирма има два велика градилишта и на сваком градилишту формирала је помоћну динарску благајну како би ситна плаћања за робу и услуге обављали што брже и једноставније.

Пример Са текућег рачуна је подигнуто и уплаћено у главну благајну 150.000 динара. У благајну на градилишту I исплаћено је 50.000, а у благајну на градилишту II исплаћено је 40.000 динара. Након 10 дана благајна I доставила је документацију на основу које је извршена исплата у износу 30.000 динара. Након 15 дана благајна II доставља документацију за исплату 35.000 динара. Књижење: 241-9 – Прелазни рачун 150.000 241 – Текући рачун – извод банке – налог за исплату 243 – Главна благајна 150.000 241-9 – Прелазни рачун – налог за исплату (чек) 243 – Главна благајна 243-1 – Благајна – помоћна I 50.000

150.000

150.000 90.000

243-2 – Благајна – помоћна II 40.000 – аконтација за помоћне благајне У благајни остаје салдо од 60.000 динара за нека будућа готовинска плаћања.

Постоје два начина која су потпуно равноправна и законита. (а) Помоћна благајна може за уплате и исплате да испоставља оригиналне уплатнице и исплатнице на основу оригиналне документације и да саставља благајнички дневник. Ова документација предаје се у књиговодство на књижење, што значи да главна благајна од помоћне благајне не потражује новац, као ни документацију. Рачуни добављача књижени су у књигу ПДВ-а, односно књигу добављача и пренети у главну књигу. 435-6 – Добављач у земљи рн. 21 15.000 435-7 – Добављач у земљи рн. 20 8.000 435-8 – Добављач у земљи рн. 25-1 7.000 243-1 Благајна – помоћна I – исплата по рачунима добављача

35.000

(б) Помоћна благајна не саставља уплатнице и исплатнице већ само прикупља документацију на основу којих је исплатила новац и након одређеног рока такву документацију предаје у главну благајну. Главна благајна на основу добијене документације прави уплатницу као поврат дела дате аконтације и са том аконтацијом врши исплате по сваком документу и саставља благајнички дневник. 243-1 – Благајна – помоћна I 243 – Главна благајна 30.000 – поврат дела аконтације

30.000

243-2 – Благајна – помоћна II 243 – Главна благајна 35.000 – поврат дела аконтације

35.000

Девизна благајна

По правилу, правно лице девизну благајну користи само за потребе исплате аконтација за службени пут у иностранство и евентуално за уплату девиза након остатка по исплаћеној аконтацији. У девизној благајни воде се и девизне вредносне хартије наплативе у страној валути. За сваку валуту (USD, CAD, CHF, EUR...) посебно се води благајничка евиденција (уплатница, исплатница и благајнички дневник). Исплата накнаде по коначном обрачуну службеног пута у иностранство врши се на девизни рачун запосленог уколико није примио аконтацију за службени пут. Ако постоји разлика по коначном обрачуну коју треба исплатити запосленом, она се исплаћује на девизни рачун запосленог, што значи да запослени мора имати свој лични девизни рачун код банке. Девизна средства правно лице може да оствари путем продаје роба и услуга на иностраном тржишту и та се средства налазе на девизном рачуну и представљају чврсту валуту. Овим средствима

25 lege artis ● септембар 2016.

435-9 – Добављач у земљи рн. 2 15.000 435-10 – Добављач у земљи рн. 22 8.000 435-11 – Добављач у земљи рн. 35-1 12.000 243-1 Благајна – помоћна II – исплата по рачунима добављача

30.000

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Начин вођења помоћне благајне

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

могу се плаћати одређене обавезе у иностранству, а могу се користити и за исплату накнада за службена путовања у иностранству. Ако правно лице нема девизног прилива, девизна средства за потребе службених путовања осигурава откупом од пословне банке. Откупљене девизе су строго наменске и не могу се откупити и чувати на девизном рачуну. Ефективни страни новац у девизној благајни исказује се по средњем курсу динара важећем на дан настале пословне промене.

Пример 1 Правно лице је од пословне банке откупило 100 евра за службени путе директора П. Т. у Италију и платило са текућег рачуна 12.300 динара. Благајник је по овлашћењу подигао 100 евра са девизног рачуна правног лица. Исплаћена је аконтација за службени пут у износу од 100 евра. Директор се вратио са пута и након три дана предао обрађени налог за обављени службени пут на износ 112 евра или 13.754 динара. Ова обавеза евидентирана је на конту 463-1. 244-1 – Девизни рачун евро 12.300 241 – Текући рачун – динарски – извод банке – откуп 100 евра

12.300

246-1 – Девизна благајна евро 12.300 244-1 – Девизни рачун евро – извод банке – подизање 100 евра

12.300

246-1 – Девизна благајна евро 221 – Потраживање од запосленог П. Т. 12.300 – исплата аконтације у износу од 100 евра

12.300

221 – Потраживање од запосленог П. Т. 12.300 246-1 – Девизна благајна евро 12.300 – поврат аконтације 100 евра само евидентно, након предаје обрађеног налога за службени пут 246-1 – Девизна благајна евро 463-1 – Обавеза према запосленом П. Т. 12.300 – исплата 100 евра

12.300

Благајник подноси захтев пословној банци за откуп 12 евра за разлику по налогу за службени пут. Након обрачуна банке, правно лице са текућег рачуна преноси на текући рачун банке 1.560 динара. Правно лице даје налог да се са девизног рачуна плати 12 евра запосленом на његов девизни рачун. 244-1 – Девизни рачун евро 1.560 241 – Текући рачун – динарски – извод банке – откуп 12 евра

1.560

244-1 – Девизни рачун евро 1.560 463-1 – Обавеза према запосленом П. Т. 1.560 – извод банке – исплата 12 евра на девизни рачун 463-1 – Обавеза према запосленом П. Т. 106 563 – Негативне курсне разлике 106 – курсна разлика (13.860 - 13.754 = 106 динара)

Пример 2

244-1 – Девизни рачун евро 12.200 241 – Текући рачун – динарски – извод банке – откуп 100 евра

12.200

246-1 – Девизна благајна евра 12.200 244-1 – Девизни рачун евро – извод банке – подизање 100 евра

12.200

246-1 – Девизна благајна евро 221 – Потраживање од запосленог Д. М. 12.200 – исплата аконтације у износу 100 евра

12.200

221 – Потраживање од запосленог Д. М. 12.200 246-1 – Девизна благајна евро 12.200 – поврат аконтације 100 евра, само евидентно

246-1 Девизна благајна евро 613 241 – Текући рачун 613 – поврат 5 евра на девизни рачун којег банка одмах затвара и на текући рачун уплаћује динарску противвредност за 5 евра по курсу на дан поврата евра

5. Предаја пазара од продате робе и услуга Новац примљен од продаје робе у малопродајним објектима или од извршених угоститељских услуга и других услуга (који се региструје преко фискалне касе) правна лица су дужна да уплате на текући рачун код пословне банке у року од 7 дана. Пазари могу да се уплате у главну или помоћну благајну, а продавнице могу и директно да изврше уплату на текући рачун у року од 7 дана.

Пример Продавница I предала је у главну благајну 10.000, а продавница II предала је у главну благајну 20.000 динара. Ресторан НН извршио је услугу 15.000 динара и директно уплатио на текући рачун. Благајник је након два дана уплатио примљене пазаре на текући рачун. 243-1 – Главна благајна 10.000 604-1 – Приход од робе на домаћем тржишту

10.000

27 lege artis ● септембар 2016.

246-1 – Девизна благајна евро 12.200 463-1 – Обавеза према запосленом Д. М. 11.638 246-1 – Девизна благајна евро 613 663 – Позитивне курсне разлике 51 – исплата по налогу за службени пут 95 евра – поврат 5 евра у девизну благајну (613 динара)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Правно лице је од пословне банке откупило 100 евра за службени пут директора Д. М. у Аустрију и платило са текућег рачуна 12.200 динара. Благајник је по овлашћењу подигао 100 евра са девизног рачуна правног лица. Исплаћена је аконтација за службени пут у износу од 100 евра. Директор се вратио са пута и након три дана предао обрађени налог за обављени службени пут на износ 95 евра или 11.638 динара. Ова обавеза евидентирана је на конту 463-1.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

– уплаћени пазар продавнице I

243-1 – Главна благајна 20.000 604-2 – Приход од робе на домаћем тржишту – уплаћени пазар продавнице II

20.000

241 – Текући рачун 15.000 614-3 – Приход од услуга на домаћем тржишту – уплаћени пазар ресторана НН

15.000

243-1 – Главна благајна 241 – Текући рачун 30.000 – уплата пазара на текући рачун

30.000

6. Благајна код предузетника паушалаца Паушалац је предузетник који се опорезује по члану 40. Закона о порезу на доходак грађана. Пореска управа паушалцима доставља решења којима се утврђује аконтација пореза и доприноса за текућу годину. По истеку пословне година Пореска управа доставља коначно решење за претходну годину. Предузетник не мора да води пословне књиге, као ни да саставља завршни рачун. Једина књига коју води јесте књига оствареног промета – КПО. У њу се уносе само издати рачуни за продату робу и услуге. Паушалци нису обавезни да воде евиденцију о трошковима, односно улазним рачунима од добављача. Све што заради и буде му уплаћено на текући рачун, предузетник може слободно да троши, јер је решењем Пореске управе цео његов приход опорезован. Приликом подизања готовог новца са текућег рачуна паушалац не плаћа никакав додатни порез. Један од критеријума да би предузетник могао бити паушалац јесте тај да му годишњи приход не буде већи од 6.000.000,00 динара. Предузетници који су регистровани као паушалци немају обавезу да воде благајну. Новац са текућег рачуна подижу без ограничења и немају обавезу да за плаћање прилажу правдајуће документе. Предузетници паушалци су у обавези да сав прилив новца који су примили са и без фискалне касе у року од седам дана положе на текући рачун пословне банке. Новцем из дневних пазара не могу вршити било какве исплате. Из свега наведеног може се закључити да предузетници паушалци немају благајну као остала правна лица.

7. Корисне напомене уз исплате из благајне Благајничко пословање је део пословног система код правног лица где се по правилу не обрачунава и не плаћа било какав порез. Да би се избегло плаћање пореза потребно је да правдајућа документација буде исправна. У пракси се свесно или несвесно појављују неке од следећих ситуација: (а) Благајник је исплатио рачун за купљени бензин директору (заступнику) за приватни аутомобил који је коришћен у службене сврхе. Директор (заступник) потписао је налог за исплату иако није запослен у правном лицу, а нема ни склопљен уговор о закупу возила за потребе правног лица. (б) Благајник је исплатио рачун за купљени бензин возачу у правном лицу. Возило припада правном лицу. На полеђини рачуна нема податка о регистарском броју возила, а нема ни читког потписа возача који је купио гориво. Рачун није оверио директор или овлашћено лице, а налог за исплату није потписао возач. (в) Благајник је исплатио налог за службени пут који је потписао запослени, а није га оверио директор или овлашћени руководилац. При том налог за службени пут не садржи ни све обавезне податаке о обављеном службеном путу. (г) Заступник правног лица (у удружењу) подигао је новац са текућег рачуна и тим новцем исплатио себи налог за службени пут. Обрачунао је дневницу за службени пут у износу 3.000 динара. Налог

Уместо закључка

У благајнама правних лица врше се значајне исплате новца на који се не плаћају порези, па су порески органи у обавези да врше континуиране провере законитости исплата у готовини. За пропусте у благајничком пословању, директор (заступник) или власник радње не може тражити одговорност благајника или руководиоца рачуноводства јер за незаконитости у раду пред пореским и другим контролама, одговара лично. Директори (заступници) или власници радње у обавези су да контролишу рад запослених и да за евентуалне пропусте или незаконитости у раду утврђују њихову одговарност унутар правног лица. Оснивачи – чланови правних лица и предузетници не могу располагати новцем правних лица као да су то њихова лична средства, у шта спада и подизање готовине за личне потребе и непословне сврхе. За „лоше” вођење благајничког пословања правно лице не може одговорност тражити ни од агенције која води књиговодство, јер агенција само региструје оно што је достављено на књижење. Агенција може одговарати за нестручно књижење пословних промена, док су за располагање готовим новцем одговорни директор (заступник) или власник радње.

29 lege artis ● септембар 2016.

Из свега неколико наведених примера који су присутни у свакодневној пракси могу се уочити бројне неправилности (незаконитости) у благајничком пословању, а посебно код оних правних лица која немају запослене и која остварују промет готовим новцем. У фази контроле благајничке документације код правног лица, порески инспектори лако уоче неправилности у благајничком пословању. Директори или заступници у правним лицима понекад исплате врше на основу „проблематичне” документације сматрајући да неће бити контролисани од стране инспекције или да инспектор неће препознати спорне документе. Оснивачи овако често поступају планирајући да правно лице ставе у „мировање” или да након тога региструју ново правно лице преко којег ће наставити пословну активност. Ипак, треба знати да, и након што правно лице стави у „мировање”, директор или заступник остаје одговоран за све пропусте који су се десили протеклих година у случају да их утврди порески инспектор. Неправилности које порески инспектор утврди у контроли благајне имају следеће последице: Све исплате које нису документоване и оверене од стране директора или одговорног лица, а књижене су као трошак пословања морају се евидентирати у пореском билансу као корекција расхода, односно повећава се пореска основица. Исплате које нису документоване сматрају се и личним примањем на које инспектор обрачунава порез и доприносе. Шта ће све у незаконитим исплатама инспектор опорезовати и на који начин зависи од врсте документа по којем је извршена исплата. Врсту санкција за незаконите радње према одговорном лицу и правном лицу утврдиће порески инспектор.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

за службени пут није уредно попуњен и потписао га је само заступник. Заступник није запослен у удружењу, а нема ни запослених. (д) Благајник је исплатио рачун за репрезентацију који није потписао директор или овлашћено лице, а ни запослени који је наведеним рачуном правдао узету аконацију. На полеђини рачуна нема података за којег је пословног партнера коришћена репрезентација. (ђ) Заступник правног лица подигао је новац са текућег рачуна и исплатио је себи налог за службени пут који није ни формално обрачунат. Правно лице нема запослених. (е) Удружење је у пословној години примило донације у износу 1.200.000 динара, а са текућег рачуна подигнута је готовина 950.000 динара. Удружење нема запослених, а новац је подигао заступник удружења. Удружење на крају пословне године ангажује књиговодствену агенцију да састави годишњи обрачун. У овом удружењу заступник удружења је налогодавац, благајник, прималац готовине и интерни контролор. У овом случају може се претпоставити да благајничка документација није потпуно документована – исправна, у односу на одредбе из тачке 3. овог текста.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

Коментар законских одредаба у вези са успостављањем јавне својине у Републици Србији и евиденције непокретности у јавној својини Законска регулатива у вези са дефинисањем јавне својине у Републици Србији и њеном класификацијом на три нивоа (републичком, покрајинском и локалном) и обавезом уписа права јавне својине која припада сваком од наведених нивоа покренула је многа питања која су дуго времена била негде по страни мр Јован Чанак дугогодишњи аутор бројних тема из области рачуноводства и финансија

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

racunovodstvo@legeartis.rs

осматрајући својинске односе у Републици Србији са законског становишта можемо констатовати да постоји више облика својине: приватна својина у власништву правних и физичких лица, јавна својина у власништву државе, задружна својина у власништву задругара – оснивача задруге и друштвена својина у власништву друштвених предузећа, која се још увек није до краја трансформисала у приватну својину, како је то прописано одредбама Закона о приватизацији („Сл. гласник РС”, бр. 83/14, 46/15, 112/15 и 20/16 – аутентично тумачење). У овом коментару, предмет нашег разматрања биће јавна својина Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе заснована на одредбама Закона о јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 88/13 и 105/14). Према члану 2. овог закона у Републици Србији јавну својину чине три облика права те својине: ● право својине Републике Србије – државна својина, ● право својине аутономне покрајине – покрајинска својина, и ● право својине јединице локалне самоуправе – општинска, односно градска својина. Чланом 3. (ст. 1) овог закона прописан је предмет јавне својине, према којем у јавну својину спадају природна богатства, добра од општег интереса и добра у општој употреби, за које је законом утврђено да су у јавној својини, ствари које користе органи и организације Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, установе, јавне агенције и друге организације чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе и друге ствари које су у складу са законом о јавној својини. Према другом ставу члана 3. овог закона под јавном својином не сматрају се ствари организација обавезног социјалног осигурања. Овде се намеће питање зашто се предметом јавне својине не сматрају ствари организација обавезног социјалног осигурања, с обзиром на то да је реч о стварима у јавној својини код установа, поменутих у првом ставу члана 3. чији су оснивачи Република Србија,

аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе? Но, тражење одговора на постављенo питањe оставимо за касније, уз напомену да се накнадно преиспита да нису можда у супротности ставови 1. и 2. члана 3. овог закона.

Ако је као корисник средстава у државној својини уписана месна заједница, односно друга организација са одговарајућим називом, право јавне својине стиче јединица локалне самоуправе, а месна заједница право коришћења.

31 lege artis ● септембар 2016.

У трећем делу овог закона (чл. 72–83) садржане су одредбе које уређују успостављање јавне својине Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Важно је напоменути да је Закон о јавној својини дефинисао три облика својине, тако да се не може говорити уопштено о јавној својини у Републици Србији, односно да се не стиче утисак да се сва јавна својина у Републици Србији сматра њеном својином, већ се овим законом прецизно дефинишу три облика својине и како се врши њихово успостављање на три поменута нивоа (Републику, аутономну покрајину и јединицу локалне самоуправе). У члану 72. садржана су основна правила у вези са успостављањем јавне својине Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Према првом ставу овог члана, непокретности, покретне ствари и друга средства (у даљем тексту: средства) која су, на основу Закона о средствима у својини Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 53/95, 3/96 – исправка, 54/96, 32/97 и 101/05 – др. Закон), на дан ступања на снагу овог закона у државној својини, постају средства у јавној својини Републике Србије, ако овим законом није друкчије одређено. Сходно другом ставу овог члана, природна богатства, добра од општег интереса, добра у општој употреби у државној својини (изузев добара која по овом закону припадају Аутономној Покрајини Војводине и јединици локалне самоуправе), као и средства која на дан ступања на снагу овог закона користе Република Србија, државни органи и организације, установе и друге организације чији је оснивач Република Србија, даном ступања на снагу овог закона постају средства у својини Републике Србије. У складу са трећим ставом овог члана, на средствима из става 1. овог члана, укључујући и средства у иностранству, која користе аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе успоставља се право јавне својине аутономне покрајине, односно право јавне својине јединице локалне самоуправе, под условима и на начин прописан овим законом. Следствено четвртом ставу овог члана, средствима из става 3. овог члана, која користе аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе сматрају се средства у државној својини на којима су на дан ступања на снагу овог закона уписани као корисници аутономна покрајина, органи и организације аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе и органи и организације јединица локалне самоуправе, као и средства која аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе и ови органи и организације користе на основу правног основа који може представљати основ за њихов упис у јавну књигу као корисника средстава. Ако је као корисник средстава

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Основна правила на успостављању јавне својине Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

у државној својини уписана месна заједница, односно друга организација са одговарајућим називом (месни народни одбор и сл.), право јавне својине стиче јединица локалне самоуправе, а месна заједница право коришћења. У петом ставу овог члана уређено је да се под средствима из става 3. овог члана сматрају и средства: ● која користе установа и друге организације чији је оснивач аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, односно месна заједница; ● комуналне мреже; ● улице, тргови, јавни паркови на којима право јавне својине стиче јединица локалне самоуправе на чијој су територији; ● добра која користе јавна предузећа чији је оснивач Аутономна Покрајина Војводина сагласно Закону о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине, а која им нису уложена, нити по овом закону могу бити уложена у капитал, осим добара која по закону могу бити искључиво у својини Републике Србије; ● у потпуности изграђена из буџета Аутономне Покрајине Војводине, из дела који се по Уставу Републике Србије користи за финансирање капиталних расхода, под условом да та средства могу бити у јавној својини Аутономне Покрајине Војводине, у складу са овим законом; ● каналске мреже на територији Аутономне Покрајине Војводине, осим ако су део пловних путева; ● објекти на територији бивших југословенских република који су били у друштвеној својини, на којима је као носилац права располагања била или је уписана Аутономна Покрајина Војводина, односно јединица локалне самоуправе или установа чији је оснивач Аутономна Покрајина Војводине, односно јединица локалне самоуправе. Према шестом ставу овог члана, у непокретне ствари из ст. 4. и 5. овог закона не улазе непокретности у државној својини које су органу и организацији, установи и другој организацији дате на привремено коришћење. У седмом ставу овог члана садржана је веома значајна одредба у вези са успостављањем својине јавног предузећа. Дакле, на непокретностима у државној својини на којима право коришћења има јавно предузеће и друштво капитала чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, успоставља се, под условима и на начин прописан овим законом, својина тог јавног предузећа односно друштва капитала, изузев на комуналним мрежама, на непокретностима из члана 20. ст. 2. овог закона. Поменуто изузеће се односи на непокретности које користе државни органи и организације, органи и организације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, које непосредно не служе извршавању надлежности тих органа и организација, већ за остваривање прихода путем давања у закуп, односно на коришћење (тзв. комерцијалне непокретности – пословни простор, станови, гараже, гаражна места и др.). Према осмом ставу овог члана, његов претходни став сходно се примењује и на непокретности код којих је право коришћења пренето сагласно закону на зависна друштва капитала правних лица из тог става. У ставу 9. овог члана, уређено је да се одредбе из претходних ставова овог члана (ст. 7. и 8) не примењују на непокретности у државној својини које су дате на привремено коришћење. На основу става 10. овог члана, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, по основу стицања својине јавног предузећа и друштва капитала на непокретностима из седмог става овог члана стичу акције или уделе у јавном предузећу, односно друштву капитала уколико акције, односно уделе по том основу нису стекле до дана ступања на снагу овог закона. Једанаестим ставом овог члана уређено је да ће се ради спровођења одредаба овог члана (члана 72) извршити, по потреби, промена оснивачког акта, односно статута, промене у пословној евиденцији и упис у регистар привредних субјеката. Рекли бисмо да је ова одредба

У складу са чланом 76. Закона о јавној својини прописано је да аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе право јавне својине стичу уписом права својине у јавну књигу о непокретностима и правима на њима. У том смислу надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе подноси надлежном органу за упис права на непокретностима захтев за упис права јавне својине аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе на основу одредаба овог закона. Уз захтев се подноси извод из јавне књиге у коју се уписују права на непокретностима или друга исправа којом се доказује право коришћења, односно својство корисника непокретности, као и потврда Републичке дирекције за имовину (у даљем тексту: Дирекција за имовину) да су непокретности пријављене за јединствену евиденцију непокретности у државној својини сагласно закону. Уколико непокретност није евидентирана код Дирекције за имовину корисник непокретности дужан је да поднесе евиденциону пријаву на прописаном обрасцу. Према члану 77. Закона о јавној својини, прописан је рок у којем аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе подносе захтев за упис права јавне својине. Првобитно је овај рок уписа права својине био 6. 10. 2014. године. С обзиром на то да посао око уписа права својине није завршен,

Зашто се предметом јавне својине не сматрају ствари организација обавезног социјалног осигурања?

33 lege artis ● септембар 2016.

Начин стицања јавне својине на непокретностима, подношење захтева у року и доношење решења по захтеву за њен упис

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

опредељујуће утицала на измену одређених одредаба закона о јавним предузећима у којима треба променити оснивачки акт са становишта његове садржине, првенствено са аспекта исказивања оснивачког капитала у новчаном и неновчаном облику, као и његове регистрације у складу са одредбама Закона о поступку регистрације у агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/11 и 83/14) и његовог подзаконског акта Правилника о садржини Регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС”, бр. 42/16). Напомињемо да је доношењем поменутог, новог правилника о садржини регистра привредних субјеката стављен ван снаге правилник са идентичним називом који је био на снази од 2012. године, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 6/12. Према ставу 12. овог члана, његове одредбе у погледу стицања јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе не примењују се на добра од општег интереса која нису наведена у ставу 2. овог члана и на грађевинско земљиште које је на дан ступања на снагу овог закона у државној својини. Последњим ставом овог члана прописано је да ће орган надлежан за вођење јавне евиденције о непокретностима и правима на њима извршити, по службеној дужности, упис права јавне својине Републике Србије на непокретностима из става 2. овог члана. На основу ст. 1. члана 73. Закона о јавној својини, Аутономној Покрајини Војводини припадају и средства створена улагањима АП Војводине, која су јој потребна за остваривање њених надлежности на пословима уређеним Уставом Републике Србије, законом и Законом о утврђивању надлежности АП Војводине („Сл. гласник РС”, бр. 99/09 и 67/12). Сходно другом ставу овог члана, Влада Републике Србије ће својим актом утврдити средства из ст. 1. овог члана у року од 180 дана од дана ступања на снагу овог закона, на пословима рударства и енергетике, сајмова и других привредних манифестација, јавног информисања, заштите културних добара, науке и технолошког развоја и других послова предвиђених Законом о утврђивању надлежности АП Војводине.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

донет је Закон о изменама Закона о јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 105/14) којим се рок уписа права својине непокретности пролонгира на пет година од дана ступања на снагу овог закона, што значи до 6. октобра 2016. године. Уколико се захтев за упис права јавне својине за одређену непокретност не поднесе у прописаном року, тј. до 6. октобра 2016. године, надлежни орган за упис права на непокретностима, извршиће по службеној дужности, на тој непокретности упис права јавне својине Републике Србије, уз задржавање постојећег уписа права коришћења, односно корисника. Последњим ставом члана 77. овог Закона предвиђено је брисање права коришћења, односно корисника на непокретности у случају да аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе не поднесе захтев за упис права својине на непокретности, у року од 10. година од дана ступања на снагу овог закона, тј. до 6. октобра 2021. године. Сагласно члану 78. Закона о јавној својини, надлежни орган по захтеву за упис доноси решење које доставља подносиоцу захтева и Републичком јавном правобранилаштву. На поменуто решење може се изјавити жалба у року од 30 дана од дана пријема решења. Упис права својине врши се на основу правоснажног решења. Сходно ставу 4. члана 78. Закона о јавној својини, захтев за упис права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе на непокретностима из члана 72. наведеног закона усвојиће се ако је уз захтев или накнадно органу надлежном за упис достављена потврда Дирекције за имовину да за ту непокретност није поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине („Сл. гласник РС”, бр. 45/05 и 72/11). Треба напоменути да је сходно члану 66. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Сл. гласник РС”, бр. 72/11) који је ступио на снагу 6. октобра 2011. године, стављена ван снаге одредба члана 8. Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине. Та одредба је гласила: „подношење пријаве одузете имовине у смислу овог закона не представља захтев за остваривање права на повраћај одузете имовине или обештећење за ту имовину, већ услов да се такав захтев поднесе у складу са посебним законом”. Како из изнетог проистиче, тај захтев за остваривање права на повраћај одузете имовине подноси се у складу са одредбама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу. Према ставу 5. члана 78. Закона о јавној својини, за непокретности које су пријављене и евидентиране у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине, захтев за упис права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе на непокретностима из члана 72. Закона о јавној својини усвојиће се ако је уз захтев или накнадно органу надлежном за упис достављено једно од следећа два решења: ● решење којим се одбија захтев за враћање имовине и обештећење; ● решење којим се утврђује право на обештећење. Следствено последњем ставу члана 78. Закона о јавној својини, изузетно од ст. 4. тог члана, ако су за то испуњени прописани услови, орган надлежан за упис дозволиће упис јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и кад није достављена једна од исправа из ст. 4. овог члана, под условом да се из поднетог захтева и достављене документације недвосмислено може утврдити да је враћање предметне непокретности у натуралном облику ранијем власнику, односно његовом законском наследнику искључено по закону којим се уређује враћање одузете имовине и обештећење.

Упис права својине јавног предузећа и друштва капитала Према члану 82. Закона о јавној својини, право својине јавног предузећа и друштва капитала на непокретностима из члана 72. ст. 7, 8. и 9. овог закона, стиче се уписом у јавну евиденцију о непокретностима и правима на њима. Уз захтев за упис поменутог права својине подноси се извод из јавне књиге у којој се уписују права на непокретностима или друга исправа којом се доказује право коришћења, акт о сагласности надлежног органа оснивача, измена оснивачког акта и потврда Дирекције за имовину да су непокретности пријављене ради уписа у јединствену евиденцију непокретности у складу са законом.

У ст. 5 члана 82. овог закона, прописано је да ће се одредбе члана 78. (ст. 4, 5. и 6) овог закона сходно примењивати и код решавања по захтеву за упис права својине јавног предузећа и друштва капитала на непокретностима из ст. 1. члана 82. овог закона. Претходно поменути упис права својине јавног предузећа и друштва капитала на непокретностима (сагласно ст. 6. члана 82. овог закона) не може се извршити без писане сагласности оснивача, коју даје надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, а за јавна предузећа и друштва капитала чији је оснивач Република Србија – Влада, на предлог министарства надлежног за област којој припада делатност јавног предузећа, односно друштва капитала. Упис права својине јавног предузећа и друштва капитала (сходно ст. 7. члана 82. овог Закона) неће се дозволити и у другим случајевима постојања забране уписа, односно стицања својине јавног предузећа и друштва капитала. Уколико се, према ст. 8. члана 82. овог закона, захтев за упис права својине за одређену непокретност не поднесе у року из ст. 3. овог члана (крајњи рок 6. 10. 2016.), или тај захтев буде правоснажно одбијен, орган надлежан за упис права на непокретностима извршиће, по службеној дужности, упис права јавне својине Републике Србије – ако је реч о захтеву јавног предузећа, односно друштва капитала чији је оснивач Република Србија, а ако је реч о захтеву јавног предузећа, односно друштва капитала чији је оснивач аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе – орган надлежан за упис извршиће, по службеној дружности, упис права јавне својине аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе ако су за то испуњени услови прописани овим законом. Сагласно ст. 9. члана 82. овог закона, до уписа права својине подносиоца захтева за упис, односно права јавне својине оснивача из ст. 8. овог члана, јавно предузеће и друштво капитала који имају

35 lege artis ● септембар 2016.

У трећем ставу члана 82. овог закона прописано је да јавно предузеће, односно друштво капитала, као и њихова зависна друштва, подносе захтев за упис права својине у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона, што значи најкасније до 6. октобра 2016. године. Сагласно ставу четири члана 82. овог закона, неће се дозволити упис права својине јавног предузећа и друштва капитала на: ● природним богатствима; ● добрима у општој употреби; ● мрежама у јавној својини; ● непокретностима из члана 20. ст. 2. овог закона које су поверене јавном предузећу, односно друштву капитала, односно њиховом зависном друштву ради давања у закуп, односно на коришћење; ● непокретностима које користе органи и организације носиоца права јавне својине на тим непокретностима; ● пољопривредном и грађевинском земљишту и другим непокретностима које нису уложене, нити се могу уложити у капитал јавног предузећа и друштва капитала, односно које могу бити искључиво у јавној својини.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Сагласно члану 78. Закона о јавној својини, надлежни орган по захтеву за упис доноси решење које доставља подносиоцу захтева и Републичком јавном правобранилаштву. На ово решење може се изјавити жалба у року од 30 дана од дана пријема решења.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

право коришћења задржавају право коришћења на предметним непокретностима са правима и обавезама које имају на дан ступања на снагу овог закона. Отуђење овог права не може се извршити без сагласности оснивача, а акт о оснивању супротно овој одредби ништав је. У складу са последњим ставом члана 82. овог закона, забрана за упис из ст. 4. тач. 4) овог члана (непокретности према члану 20. ст. 2. овог закона које користе државни органи и организације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе које непосредно не служе извршавању надлежности тих органа и организација, већ служе за остваривање прихода путем давања у закуп, односно на коришћење, тзв. комерцијалне непокретности – пословни простор, станови, гараже, гаражна места и сл.) није сметња да се та непокретност у јавној својини, на основу одлуке Владе, односно надлежног органа аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, у складу са овим законом, пренесе у својину јавног предузећа, односно друштва капитала. Према члану 83. Закона о јавној својини уређује се порески третман стицања права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Тим чланом је прописано да се поменуто стицање права јавне својине не сматра прометом добара и услуга па се сходно томе не примењују одредбе закона о порезу на додату вредност или одредбе о преносу апсолутних права. Према другом ставу члана 83. овог закона, приликом подношења захтева на упис права на непокретностима, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе као подносиоци захтева нису у обавези да плате административне и судске таксе, нити трошкове за рад и пружање услуга Републичког геодетског завода, које падају на терет тог органа. Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе дужне су да плате накнаду за рад геодетске организације у случају да је њено ангажовање неопходно за правилно решење захтева.

Евиденција непокретности у јавној својини Влада Републике Србије на основу члана 64. ст. 4. Закона о јавној својини и члана 42. ст. 1. Закона о Влади („Сл. гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – испр. 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14) донела је Уредбу о евиденцији непокретности у јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 70/14, 19/15 и 83/15, у даљем тексту: Уредба). Уредбом се прописује садржина и начин вођења евиденције о стању, вредности и кретању непокретности у јавној својини коју воде корисници и носиоци права коришћења, рокови за достављање података Дирекцији за имовину и начин вођења јединствене евиденције непокретности у јавној својини коју води та Дирекција. Обвезници вођења посебне евиденције о непокретностима у јавној својини, као корисници, односно носиоци права коришћења јесу: ● органи и организације Републике Србије, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе; ● јавна предузећа, друштва капитала, зависна друштва капитала; ● установе, јавне агенције и друга правна лица, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе. Посебну евиденцију непокретности у јавној својини које се не налазе на коришћењу код претходно наведених корисника, а стечене су по сили закона, води Дирекција за имовину, односно надлежни орган аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе на начин прописан овом Уредбом. Уколико има више корисника непокретности у јавној својини, односно носилаца права коришћења, податке о површини и вредности за ту непокретност води Управа за заједничке послове републичких органа за непокретности у јавној својини Републике Србије, односно надлежни орган за непокретности у јавној својини аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, и те податке доставља Дирекцији за имовину, на начин прописан овом Уредбом. Према члану 3. Уредбе, корисници, односно носиоци права коришћења непокретности, посебну евиденцију воде за:

На основу члана 4. Уредбе, посебна евиденција о вредности, стању и кретању непокретности, у смислу ове Уредбе, обухвата: ● набавну вредност непокретности; ● исправку вредности непокретности; ● садашњу књиговодствену вредност по последњем годишњем попису у тренутку састављања биланса стања корисника, односно носиоца права коришћења, односно по последњем извршеном попису (у случајевима статусне промене, промене правне форме, отварања, односно закључења поступка редовне ликвидације и стечаја, као и у другим случајевима предвиђеним законом); ● кретање, односно промене на непокретности у стању и вредности, које су резултат располагања непокретностима (давање на коришћење, давање у закуп, пренос права својине на другог носиоца права јавне својине укључујући и размену, отуђење, заснивање хипотеке, улагање у капитал), прибављање, доградња, промена намене и сл.

Члан 6. Уредбе предвиђа да корисник, односно носилац права коришћења који води посебну евиденцију непокретности има обавезу да: ● прикупи податке о свим непокретностима које су предмет евиденције; ● прибави исправе о праву коришћења, односно о статусу корисника, односно носиоца права коришћења и праву својине; ● прибави исправе којима се обезбеђује упис права својине у јавну евиденцију о непокретностима и правима на њима уколико упис није извршен; ● обезбеди доказе и чињенице на основу којих се користи непокретност, уколико се не располаже потребним исправама о праву коришћења; ● прибави остале податке који су неопходни за вођење евиденције; ● попуњава прописане обрасце и благовремено их доставља; ● формира досије и трајно чува податке из посебне евиденције непокретности. Према члану 7. Уредбе, посебна евиденција непокретности у јавној својини води се појединачно за сваку непокретност на Обрасцу НЕП-ЈС – Подаци о непокретности у јавној својини и кориснику, односно носиоцу права коришћења. Овај образац је прописан и одштампан уз ову Уредбу и чини њен саставни део. Податке из посебне евиденције непокретности прописане чл. 3. и 4. ове Уредбе, органи Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и јавна предузећа, друштва

37 lege artis ● септембар 2016.

Посебна евиденција непокретности, сходно члану 5. Уредбе, наведена у чл. 3. и 4. ове Уредбе садржи податке о: ● носиоцу права јавне својине; ● кориснику, односно носиоцу права коришћења на непокретности: назив, седиште, адреса, матични број, делатност; ● непокретности: врста непокретности, место и адреса где се непокретност налази, површина, удео, спратност објекта, структура и број посебног дела објекта, катастарска парцела, лист непокретности, катастарска општина; ● исправи о својини, основу коришћења и вредности непокретности из члана 4. ове Уредбе; ● врсти и разлозима промене података.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

● земљиште у јавној својини (грађевинско, пољопривредно, шумско и друго земљиште); ● службену зграду, пословни простор и делове зграде; ● стамбену зграду, стан, гаражу и гаражно место; ● непокретност за репрезентативне потребе; ● непокретност за потребе дипломатских и конзуларних представништава; ● друге грађевинске објекте.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Корисници, односно носиоци права коришћења, све податке о променама на непокретности дужни су да доставе у року од 30 дана од дана настале промене, на Обрасцу НЕП-ЈС. капитала, зависна друштва капитала, установе, јавне агенције и друга правна лица, чији је оснивач Република Србија, као и Управа за заједничке послове републичких органа, за непокретност из члана 2. ст. 3. ове Уредбе, достављају Дирекцији за имовину на Обрасцу НЕП-ЈС у писаној и електронској форми. Податке из посебне евиденције непокретности прописане чл. 3. и 4. ове Уредбе, јавна предузећа, друштва капитала, зависна друштва капитала, установе или друга правна лица, чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као и надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе за непокретност из члана 2. ст. 3. ове Уредбе, достављају на Обрасцу НЕП-ЈС у писаној и електронској форми надлежном органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, који сагласно члану 64. ст. 8. и 9. Закона о јавној својини води јединствену евиденцију непокретности у јавној својини аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Збирне податке из претходно наведеног става, надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе води и доставља Дирекцији за имовину на Обрасцу ЗОС-ЈС – Подаци о стању непокретности у јавној својини по врстама и вредности, који је одштампан уз ову Уредбу и чини њен саставни део. Примећујемо да одштампани Образац ЗОС-ЈС има у свом називу једну реч више од назива цитираног у члану 7. Уредбе, тако да гласи „Збирни подаци о стању непокретности у јавној својини по врстама делатности”, што не мења суштину садржине тог обрасца. Сходно члану 8. Уредбе, уколико Дирекција за имовину, односно надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе, утврди да за одређену непокретност у јавној својини нису достављени сви подаци прописани овом Уредбом, затражиће да корисник, односно носилац права коришћења у року од најдуже 15 дана достави тражене податке. Корисници, односно носиоци права коришћења, све податке о променама на непокретности дужни су да доставе у року од 30 дана од дана настале промене, на Обрасцу НЕП-ЈС. Корисник, односно носиоци права коришћења одговорни су за тачност, свеобухватност и ажурност података из посебних евиденција непокретности у јавној својини, које воде и достављају Дирекцији за имовину, односно надлежном органу аутономне покрајине или надлежном органу јединице локалне самоуправе, ради вођења јединствене евиденције непокретности у јавној својини. У складу са чланом 9. Уредбе, корисник, односно носилац права коришћења, уз Образац НЕПЈС, дужан је да доставља исправу о праву јавне својине и праву коришћења на непокретности, односно доказе и чињенице на основу којих користи непокретност, уколико не располаже исправом. Исправе и докази (претходно поменути) достављају се у писаној форми и електронским путем (скенирано). Према члану 10. Уредбе, јединствену евиденцију непокретности чини досије за сваког корисника, односно носиоца права коришћења са Обрасцем НЕП-ЈС и целокупном документацијом на основу које је непокретност евидентирана и збирни подаци о непокретностима по врстама и вредности. Дирекција за имовину води јединствену евиденцију непокретности у јавној својини коју чине: подаци из посебних евиденција корисника, односно носилаца права коришћења на непокретности у јавној својини Републике Србије, збирни подаци о стању непокретности из јединствене евиденције

39 lege artis ● септембар 2016.

На основу члана 15. Уредбе уређено је да ће Дирекција за имовину успоставити програм аутоматске обраде података за вођење јединствене евиденције непокретности у јавној својини, као веб апликацију у оквиру информационог система Дирекције за имовину, која ће за кориснике непокретности у јавној својини бити доступна на националном порталу е-Управа, у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове Уредбе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

коју води надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, као и подаци из посебних евиденција прописаних чланом 2. (ст. 2. и 3) ове Уредбе, као и збирни подаци о стању непокретности из јединствене евиденције. На основу података о јединственој евиденцији коју води Дирекција за имовину за непокретности у јавној својини Републике Србије и јединственој евиденцији свих непокретности у својини аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, Дирекција за имовину води збирну евиденцију о стању непокретности у јавној својини по врстама и вредности, на Обрасцу ЗОС-ЈС. На основу члана 11. Уредбе, јединствена евиденција непокретности садржи и евиденцију корисника, односно носилаца права коришћења у јавној својини Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, која се води према списку корисника, односно носилаца права коришћења у јавној својини по азбучном реду. Овим чланом такође је прописано да је надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе дужан да списак корисника, односно носилаца права коришћења на непокретности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и сваку промену списка доставља Дирекцији за имовину, заједно са Обрасцем ЗОС-ЈС у роковима који су прописани чланом 12. ове Уредбе. Наиме, поменутим чланом 12, корисник, односно носилац права коришћења из члана 7. ст. 2. Уредбе (органи Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, друштва капитала, зависна друштва капитала, установе, јавне агенције и друга правна лица чији је оснивач Република), за сваку годину, Дирекцији за имовину доставља на Обрасцу ЗОС-ЈС податке, из посебних евиденција, по извршеном годишњем попису непокретности у јавној својини, односно по последњем извршеном попису (у случајевима статусне промене, промене правне форме, отварања односно закључења поступка редовне ликвидације и стечаја, као и другим случајевима предвиђеним законом). Подаци се достављају на Обрасцу ЗОС-ЈС са стањем на дан 31. децембра претходне године, најкасније до 28. фебруара текуће године, у писаној форми и електронским путем. Орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе надлежан за вођење јединствене евиденције, за сваку годину, Дирекцији за имовину доставља збирне податке из јединствене евиденције, по извршеном годишњем попису непокретности у јавној својини, на Обрасцу ЗОС-ЈС са стањем на дан 31. децембра претходне године, најкасније до 10. фебруара текуће године, у писаној форми и електронским путем. На основу члана 13. Уредбе, корисници непокретности у јавној својини Републике Србије: Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране и Војске Србије, Војнобезбедносна агенција, Војнообавештајна агенција и Безбедносно-информативна агенција, достављају Дирекцији за имовину годишње извештаје о стању непокретности, осим за непокретности за посебне намене, на Обрасцу ЗОС-ЈС са стањем 31. децембра претходне године, најкасније до 31. марта текуће године у писаној форми и електронским путем. Чланом 14. Уредбе прописује се одржавање јединствене евиденције непокретности, која обухвата: ● праћење и утврђивање насталих промена; ● пружање стручне помоћи корисницима, односно носиоцима права коришћења у погледу евиденција; ● провођење утврђених промена кроз евиденцију у року од 30 дана од дана сазнања за промене; ● обезбеђење услова за извештавање; ● друге послове везане за одржавање евиденције.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Законска регулатива у вези са дефинисањем јавне својине у Републици Србији и њеном класификацијом на три нивоа и обавезом уписа права јавне својине која припада сваком од њих покренула је многа питања која су дуго времена била негде по страни. У складу са чланом 16. Уредбе, корисници, односно носиоци права коришћења на непокретностима у јавној својини дужни су да ускладе своје програме аутоматске обраде података за вођење посебне евиденције непокретности у јавној својини са програмом утврђеним у члану 15. Уредбе. Рок за усклађивање програма аутоматске обраде података за вођење посебне евиденције непокретности у јавној својини био је 28. фебруар 2016. године, са стањем на дан 31. 12. 2015. године, од којег датума је започело вођење јединствене евиденције непокретности у јавној својини, применом електронских средтава за достављање, обраду и складиштење података. С обзиром на чињеницу да још увек није завршен процес успостављања јавне својине аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, чији рок за упис права јавне својине истиче 6. 10. 2016. године, у складу са одредбом члана 77. Закона о јавној својини, чланом 17. ове Уредбе предвиђено је да до стицања права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу са законом, сви корисници, односно носиоци права коришћења податке о евиденцији непокретности у државној својини достављају Дирекцији за имовину у складу са Уредбом о евиденцији и попису непокретности и других средстава у државној својини („Сл. гласник РС”, бр. 27/96). Иначе, крајњи рок важења поменуте уредбе истиче са 28. фебруаром 2017. године. То значи да би до краја 2016. године требало да буде завршен упис права јавне својине код аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе. Уколико се ова законска одредба испоштује, у том случају корисници и носиоци права коришћења на непокретностима у јавној својини чији је оснивач аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе имали би обавезу да већ за 2016. годину евидентирају податке о непокретностима у складу са одредбама ове Уредбе и да достављају Дирекцији за имовину податке на Обрасцу ЗОС-ЈС најкасније 10. фебруара 2017. године. Наравно да ће прописани рокови за достављање наведених података на Обрасцу ЗОС-ЈС важити уколико буде у законском року завршен процес уписа права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

Посебна евиденција непокретности и усклађеност финансијског рачуноводства са том евиденцијом Свакако треба имати у виду да попис непокретности и покретних ствари представља нефинансијску имовину у сталним средствима која се на крају године пописује, на основу чега се врши свођење података у финансијском књиговодству на пописано стање. Кад је реч о непокретностима у јавној својини, ниједна таква непокретност не би смела бити евидентирана у књиговодству уколико није имала основа да се искаже у Обрасцу НЕП-ЈС. Као прво, мора се приказати ко је носилац права јавне својине на непокретности (Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе). Следеће што се приказује у Обрасцу НЕП-ЈС јесу подаци о кориснику, односно носиоцу права коришћења на непокретности (назив корисника, односно носиоца права коришћења, место улица и број, матични број, шифра делатности, ПИБ, јединствени број корисника јавних средстава код

Уместо закључка

41 lege artis ● септембар 2016.

Законска регулатива у вези са дефинисањем јавне својине у Републици Србији и њеном класификацијом на три нивоа (републичком, покрајинском и локалном) и обавезом уписа права јавне својине која припада сваком од наведених нивоа покренула је многа питања која су дуго времена била негде по страни. Пре свега, стиче се утисак као да држава тобоже није била заинтересована или су били присутни неки други разлози, па се није увидела потреба за успостављањем јединствене евиденције о непокретностима у јавној својини Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Друго, јавна предузећа су оснивана на сва три нивоа (републичком, покрајинском и локалном) државним капиталом у време док још није био успостављен систем поделе државне својине који припада Републици, покрајини и локалној самоуправи. Законске одредбе су временски ограничиле рок уписа права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, који још увек није окончан, али да тај рок уписа не може бити пролонгиран после 6. октобра 2016. године. Након тог датума стичу се услови да се изврши реструктурирање јавних предузећа у складу са новодонетим Законом о јавним предузећима („Сл. гласник РС”, бр. 15/16) у којем ће у оснивачком акту, поред осталих тачака, бити исказан и оснивачки капитал као новчани и неновчани улог, што пре није био случај, те да се тако основано предузеће уписује у јединствени регистар делатности као и привредна друштва. Када је реч о својинским односима, сматрамо да су се овим рашчлањавањем државне својине и уписом права јавне својине на њена поменута три облика, стекли нормални услови да оснивач јавног предузећа, друштва капитала, зависног друштва капитала може бити Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, па се у оснивачком акту јавног предузећа наводи ко је оснивач тог јавног предузећа. Ако је оснивач јавног предузећа јединица локалне самоуправе, онда је услов томе да је јединица локалне самоуправе претходно извршила упис права јавне својине чији је она власник. По нашем мишљењу, у супротном, да није уписана као власник својине који припада јединици локалне самоуправе, не би могла бити ни оснивач јавног предузећа. Веома је битно да се одредбе о евиденцији непокретности доследно поштују зато што је то у интересу свих субјеката јавне својине у Републици Србији. На тај начин, из такве евиденције може се видети ко користи те непокретности, који део непокретности се може сматрати комерцијалном имовином на основу које се могу остваривати приходи у буџету. Зато је после 45 година створена јединствена база података имовине јавних предузећа. Међутим, што се тиче казнених одредби из Закона о јавној својини, сматрамо да су оне недовољне. Свега је једним чланом тог Закона (члан 81) прописано као прекршајна одредба да ће се казном затвора од 30 до 60 дана и новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара казнити за прекршај одговорно лице у органу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе који донесе акт о отуђењу непокретности супротно члану 80. ст. 2. овог закона (отуђење непокретности без сагласности Владе). Мишљења смо да је казнене одредбе требало прописати и за непридржавање неких других одредаба закона и Уредбе о евиденцији непокретности, као на пример, недостављање података о стању непокретности у прописаним роковима или достављање лажних података и сл.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Управе за трезор, лице за контакт, телефон и е-маил), подаци о непокретности – врста непокретности и место и адреса где се непокретност налази, површина, спратност објекта, структура и број посебног дела објекта, катастарска парцела, лист непокретности и катастарска општина, исправе о својини – лист непокретности, исправа о коришћењу – акт на основу којег се користи непокретност и од када, набавна вредност непокретности, исправка вредности, садашња књиговодствена вредност по последњем годишњем попису корисника, односно носиоца права коришћења, податак о непокретности ако нема исказану вредност, врста промене у евиденцији – упис непокретности, промена података, брисање података и разлози промене података – отуђење непокретности, улагање непокретности у капитал, прибављање, доградња и сл., пренос права јавне својине на другог носиоца јавне својине, пренос права коришћења, заснивање хипотеке на непокретности, давање непокретности у закуп, промена било ког другог податка прописаног Обрасцом НЕП-ЈС.

Утврђивање ПДВ основице код промета добара и услуга Пажљив приступ свим елементима накнаде које ПДВ обвезник остварује важан је предуслов како би се ПДВ основица утврдила на правилан начин, те како би се избегле неправилности које порески инспектори могу открити у поступку пореских контрола

порези и акцизе

Никола М. Јовановић

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

дипл. правник, порески саветник у консултантској кући EY (Ernst&Young) доо Београд porezi.akcize@legeartis.rs

колност са којом се сваки ПДВ обвезник мора сусрести јесте начин на који треба да утврди висину ПДВ основице, односно на који износ је потребно применити пореску стопу како би се утврдио износ ПДВ-а. С друге стране, једна од грешака коју порески инспектори у поступку пореских контрола учестало откривају јесте неправилно утврђивање ПДВ основице од стране ПДВ обвезника, како код промета који ПДВ обвезници обављају уз накнаду, тако и на промет добара/услуга без накнаде. У том погледу, најчешће неправилности уочене у поступцима пореске контроле јесу неукључивање свих споредних трошкова које обвезник зарачунава примаоцу добара/услуга, односно акциза, царина, пореза (нарочито, на пример, пореза по одбитку) у ПДВ основицу, односно неправилно обрачунавање основице код промета без накнаде. У овом тексту настојаћемо да детаљно обрадимо тему утврђивања основице за

обрачунавање ПДВ-а код промета добара и услуга који се врши уз накнаду, односно промет добара и услуга без накнаде, те покушати да отклонимо све недоумице које ПДВ обвезници могу имати приликом утврђивања ПДВ основице код промета добара и услуга.

Општа правила за утврђивање ПДВ основице Чланом 17. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14 – усклађени дин. изн., 68/14 – др. закон, 142/14, 5/15 – усклађени дин. изн., 83/15 и 5/16 – усклађени дин. изн., у даљем тексту: Закон) прописано је да је пореска основица код промета добара и услуга износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције и друга примања, у коју није укључен ПДВ, ако Законом није друкчије прописано. Правилником о начину утврђивања пореске основице за обрачунавање ПДВ-а код промета добара или услуга који се врши уз накнаду („Сл. гласник РС”, бр. 86/15, у даљем тексту: Правилник о ПДВ основици) пореска основица код промета добара или услуга дефинисана је на

У овом тексту настојаћемо да отклонимо све недоумице које ПДВ обвезници могу имати приликом утврђивања ПДВ основице код промета добара и услуга.

Обвезник ПДВ-а привредно друштво „Градња” доо Београд врши обвезнику ПДВ-а „Монтажа” доо Врање промет добара и услуга из области грађевинарства за који је порески дужник прималац добара у складу са чланом 10. ст. 2. тач. 3) Закона. Уговорена накнада са свим трошковима износи 100.000.000 динара, а износ ПДВ-а који обвезник „Монтажа” доо Врање обрачунава као порески дужник је 20.000.000 динара. Наиме, обвезник „Монтажа” доо Врање ПДВ обрачунава применом стопе од 20% на укупан износ уговорене накнаде од 100.000.000 динара, јер је у питању промет за који је порески дужник прималац добара сходно одредбама Закона.

43 lege artis ● септембар 2016.

Пример 1:

Примера ради, када ПДВ обвезник који је и порески дужник за тај промет прими износ од 10.000 динара од примаоца добара/услуга за промет који је опорезив по општој стопи ПДВ-а, износ ПДВ-а садржан у укупној накнади износи приближно 1.667 динара, док ПДВ основица износи приближно 8.333 динара. С друге стране, када је за промет добара и услуга порески дужник прималац добара и услуга, ПДВ основицу чини накнада коју прималац добара и услуга (или треће лице) плаћа обвезнику ПДВ-а који врши промет (или страном лицу ако се ради о промету који врши страно лице, а за који је порески дужник прималац добара или услуга). У овом случају, у накнаду коју испоручилац добара, односно пружалац услуга наплаћује за свој промет није укључен ПДВ, с обзиром на то да ПДВ обрачунава прималац добара и/или услуга (видети Пример 1). Важно је имати у виду да се ПДВ основица утврђује за сваки промет добара или услуга појединачно. Тако, на пример, ако обвезник ПДВ-а један исти производ продаје различитим купцима по различитим ценама, у зависности од пословне политике и пословних интереса (на пример, количине добара коју купац купује, остварене сарадње у дужем временском периоду и сл.) ПДВ основицу за конкретан промет добара (сваки посебно) чини износ накнаде који обвезник ПДВ-а прима или треба да прими баш за тај промет (без ПДВ-а), што је потврђено мишљењем Министарства финансија, бр. 41300-518/2012-04 од 12. 10. 2012. године, у којем се, између осталог, наводи да: „У случају када обвезник ПДВ-а врши промет истих добара различитим купцима по различитим ценама, при чему цену добара у сваком конкретном случају одређује у зависности од тога коју количину добара купац наручује и у којем временском року плаћа накнаду за предметни промет, основица за обрачунавање ПДВ-а утврђује се за сваки промет добара посебно.” С друге стране, у неким случајевима обвезник ПДВ-а уз промет добара или услуга врши промет неког другог добра или услуге, при чему наплаћује јединствену накнаду, која представља цену главног промета (на пример, ако на акцијској продаји неког добра купац добија два производа по цени једног или куповином неког

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

идентичан начин, односно као износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник ПДВ-а прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, у коју није укључен ПДВ. Сходно наведеним прописима, у износ накнаде се урачунавају и субвенције и друга примања која Република Србија, аутономна покрајина или локална самоуправа преноси обвезнику ПДВ-а, директно или индиректно, а која чине накнаду, односно део накнаде за промет добара или услуга, осим новчаних средстава која се исплаћују на име подстицаја у функцији остваривања циљева одређене политике у складу са законом. Дакле, у складу са напред наведеним произлази закључак да ПДВ основицу код промета добара и услуга који се врши уз накнаду чини нето накнада коју обвезник прима или треба да прими за конкретан промет, било у новчаном било у неновчаном облику (на пример, добра или услуге). Другим речима, кад је накнада уговорена у „бруто” износу, односно у износу који прималац добара и/или услуга, или неко треће лице, треба да плати испоручиоцу добара или услуга, са урачунатим ПДВ-ом, обвезник ће ПДВ основицу утврдити применом прерачунате пореске стопе на укупан износ уговорене накнаде.

производа добија „гратис” други производ, видети Пример 2).

порези и акцизе

ПДВ основица у случају продаје добара испод набавне цене

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Једна од недоумица која се појавила у пракси јесте она како се утврђује ПДВ основица када обвезник ПДВ-а врши, на пример, промет добара по цени која је нижа од набавне цене тих добара. У пракси је било случајева када су порески органи оспоравали обрачунати ПДВ ако је продаја добара вршена испод набавне цене, наводећи да основица за обрачунавање ПДВ-а не може бити нижа од набавне цене. Из угла Закона не постоје ограничења у погледу промета добара испод набавне цене и утврђивања ПДВ-а за тај промет као накнаде коју обвезник ПДВ-а стварно прима за тај промет (без ПДВ-а), па макар да је и тај износ био 1 динар. Наведени став заступљен је и у мишљењу Министарства финансија, бр. 011-00-599/201404 од 12. 1. 2015. године, где се наводи да: „Основицу за обрачунавање ПДВ-а за промет добара и услуга чини износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга прима или треба да прими за испоручена добра, односно пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, у коју није урачунат ПДВ. У основицу за обрачунавање ПДВ-а код промета добара уз накнаду не урачунавају се попусти и друга умањења цене које обвезник ПДВ-а одобрава примаоцу добара у моменту промета, као ни износи које обвезник ПДВ-а наплаћује у име и за рачун другог лица, ако те износе преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату. Напомињемо, прописима којима се уређује опорезивање потрошње ПДВ-а није предвиђен друкчији начин одређивања основице за обрачунавање ПДВ-а у случају промета добара за који обвезник ПДВ-а прима или треба да прими накнаду у износу нижем од износа набавне вредности предметних добара.” Међутим, надлежни порески органи сходно начелу фактицитета (које је прописано у члану 9. Закона о пореском поступку и пореској администрацији) имају право да у сваком

Пример 2: Обвезник ПДВ-а – трговац на мало текстилним производима у току спровођења акције организоване у сврху побољшања свог удела на тржишту, уз купљено одело чија је цена 72.000 динара, поклања кошуљу чија је вредност 10.000 динара. Дакле, трговац на мало од купца наплаћује 72.000 динара за оба производа (одело уз кошуљу). ПДВ основицу у овом случају чини износ накнаде коју трговац наплаћује од купца, без ПДВ-а, што у конкретном случају износи 60.000 динара (применом прерачунате опште стопе ПДВ-а на бруто цену одела, јер се наплаћује јединствена накнада за одело и кошуљу).

конкретном случају утврђују чињенице од значаја за опорезивање према њиховој економској суштини. То практично значи да порески органи могу аргументовати да ли је у конкретном случају стварно извршен промет добара по цени нижој од тржишне (из одређених разлога, на пример, у циљу повећања прихода) или се ради о симулованом правном послу којим се жели извршити избегавање пореских обавеза. У суштини, порески орган има право да утврђује да ли је у сваком конкретном случају накнада заиста примљена (или ће бити примљена) у износу који је наведен или је обвезник фактички примио већу накнаду (у новцу, стварима или услугама), што порески орган мора и да докаже у сваком појединачном случају уколико жели да примени начело фактицитета и оспори обрачунавање ПДВ-а на основицу која је нижа од набавне цене.

Основица за обрачунавање ПДВ-а у случају када се накнада наплаћује у боновима, ваучерима и сл. Није редак случај да се добра и услуге плаћају раније набављеним ваучерима или боновима који имају одређену вредност. Како ти бонови и ваучери суштински представљају новчане еквиваленте, ПДВ основицу за промет добара и услуга чија се накнада плаћа тим ваучерима или боновима, чини вредност ваучера или бонова

суштински представљају начин за остваривање попуста услед лојалности купаца, те да бодови представљају попуст, односно умањење цене које се не укључује у обрачун ПДВ основице. Међутим, који би ПДВ третман требало применити ако би купац цео износ накнаде платио купонима ако је то омогућено у одређеним ситуацијама? Да ли би се тада радило о промету без накнаде (јер би попуст износио 100%) или би, ипак, требало обрачунати ПДВ на номиналну вредност примљених купона, у коју није укључен ПДВ? Управо услед напред наведених недоумица сматрамо да је наведена ситуација и даље нејасна, те да би у практичној примени ПДВ прописа требало обрачунати ПДВ на вредност бодова као што је надлежно Министарство финансија заузело став у цитираном мишљењу.

Основица за обрачунавање ПДВ-а када се накнада за извршени промет остварује у добрима или услугама

Напомињемо да је износ плаћеног пореза по одбитку увек део основице за обрачунавање ПДВ-а, јер је тај порез увек део и накнаде за извршени промет.

45 lege artis ● септембар 2016.

ПДВ основицу код промета добара и услуга чини накнада коју обвезник прима или треба да прими за предметни промет, без обзира на то да ли се накнада остварује у новцу, стварима и/или услугама (размена добара и/или услуга за друга добра и/или услуге). Чланом 17. ст. 4. Закона прописано је да ако се накнада или део накнаде не остварују у новцу, већ у облику промета добара и услуга, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ. Према томе, ради отклањања недоумица, када се накнада остварује у стварима или услугама, основицу за обрачунавање ПДВ-а чини тржишна вредност добара или услуга која се добијају у размени (а не добара чији се промет врши), на дан њихове испоруке, односно пружања услуга. Тржишна вредност добара или

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

које обвезник прима, без ПДВ-а (под условом да нема додатног плаћања у новчаној вредности, кад би и ту вредност без ПДВ-а требало укључити у ПДВ основицу). Као један од најчешћих примера су велики трговински ланци или бензинске пумпе које својим купцима додељују бодове или бонове (за сваку куповину или куповину преко одређене вредности), којима купци касније могу плаћати накнаду или део накнаде приликом куповине производа. У том случају ПДВ основицу представља укупна накнада коју обвезник ПДВ-а прима или треба да прими у новцу без ПДВ-а. Међутим, интересантан је став који је Министарство финансија заузело у мишљењу бр. 413-00-1032/2010-04 од 9. 1. 2012. године којим је прецизирано следеће: „...у конкретном случају, а према нашем мишљењу, када обвезник ПДВ-а који је извршио промет добара или услуга и по том основу доделио купцу добара, односно примаоцу услуга бодове у одређеној вредности, изврши промет других добара или услуга имаоцу бодова за који накнаду наплаћује у новцу и/или раније додељеним бодовима, основицу за обрачунавање ПДВ-а за предметни промет чини укупан износ накнаде који обвезник ПДВ-а прима или треба да прими од купца добара, односно примаоца услуга, у новцу и/или раније додељеним бодовима, у коју није укључен ПДВ.” Дакле, према напред наведеном мишљењу може се тумачити да бодови представљају новчану вредност коју треба укључити у износ ПДВ основице и на исте обрачунати ПДВ. Овакав приступ надлежног Министарства финансија (додуше у необавезујућем мишљењу) може бити споран, јер постоји аргументација која је супротна од напред наведеног мишљења да се тврди да обвезник у суштини као накнаду прима само износ који наплаћује у новцу, али не и износ изражен у бодовима, јер ти бодови

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

услуга представља „бруто” накнаду, што значи да се на тржишну вредност примењује прерачуната пореска стопа ПДВ-а, изузев када ПДВ обрачунава прималац као порески дужник. Наведено произлази и из одредаба Правилника о ПДВ основици, којим је прописано да ако се накнада или део накнаде не остварују у новцу, већ у облику промета добара или услуга, основицом се сматра тржишна вредност тих добара или услуга на дан њихове испоруке, у коју није укључен ПДВ. Накнада код промета добара и услуга може бити остварена и делом у новцу, а делом у стварима и/или услугама. Основицу за обрачунавање ПДВ-а у том случају представља збир дела накнаде који се остварује у новцу и тржишне вредности добара и/или услуга које обвезник ПДВ-а прима по том основу, без ПДВ-а. Међутим, ако за промет добара или услуга на дан настанка пореске обавезе у складу са Законом није позната тржишна вредност добара или услуга, основица за обрачунавање ПДВ-а за промет добара или услуга утврђује се као тржишна вредност добара или услуга које ће, као накнаду или део накнаде, обвезник ПДВ-а остварити за свој промет, у коју није укључен ПДВ, на дан када је настала пореска обавеза за тај промет. Ако се тржишна вредност добара и услуга које се добијају у накнаду промени до момента њихове испоруке, примењују се правила о повећању, односно смањењу ПДВ основице из члана 21. Закона.

Износи који се урачунавају у основицу за обрачунавање ПДВ-а У складу са одредбама Закона, у ПДВ основицу урачунавају се: ● субвенције; ● акцизе, царине и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ-а, и ● сви споредни трошкови које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга.

Субвенције као део основице за обрачунавање ПДВ-а Субвенције су Законом дефинисане као новчана средства која чине накнаду, односно део накнаде за промет добара или услуга, осим новчаних

средстава на име подстицаја у функцији остваривања циљева одређене политике у складу са законом. Према одредбама Правилника о ПДВ основици, у износ накнаде урачунавају се и субвенције и друга примања, која Република Србија, аутономна покрајина или локална самоуправа преноси обвезнику ПДВ-а, директно или индиректно, а која чине накнаду, односно део накнаде за промет добара или услуга, осим новчаних средстава која се исплаћују на име подстицаја у функцији остваривања циљева одређене политике у складу са законом. Дакле, из напред наведеног можемо закључити да се субвенције и друга примања урачунавају у основицу за обрачунавање ПДВ-а ако су испуњена следећа три услова: ● чине накнаду, односно део накнаде за промет добара или услуга, ● предметна давања директно или индиректно исплаћује Република, аутономна покрајина или локална самоуправа, и ● не ради се о новчаним средствима која се исплаћују на име подстицаја у функцији остваривања циљева одређене политике у складу са законом.

Трошкови јавних прихода и други трошкови који се урачунавају у основицу за обрачунавање ПДВ-а У складу са Законом, у ПДВ основицу урачунавају се и акцизе, царине и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ-а, и сви споредни трошкови које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга. У основицу се урачунавају сви јавни приходи који су повезани са конкретним прометом или чији трошак обвезник ПДВ-а зарачунава примаоцу добара и услуга. Тако се у основицу код увоза добара урачунава износ царине која је обрачуната при увозу, код промета акцизних производа износ акцизе итд. У основицу за обрачунавање ПДВ-а код промета добара и/или услуга урачунавају се и накнаде које представљају јавни приход, а које поједини обвезници ПДВ-а плаћају у складу са посебним прописима (на пример, код експлоатације рудних и природних богатстава, заштите животне средине и сл.), при чему трошкове

створило могућност за оспоравање ПДВ третмана примљене, на пример, услуге из иностранства. Поред акциза, царина и других увозних дажбина, и осталих јавних прихода, у ПДВ се урачунавају и сви трошкови које обвезник ПДВ-а зарачунава примаоцу добара и/или услуга. Примера ради, код промета услуге давања у закуп пословног простора, када закуподавац закупцу зарачунава трошкове струје, воде, комуналних услуга, телефона, накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта и сл., износ ових трошкова се урачунава у основицу за обрачунавање ПДВ-а, иако ови трошкови не представљају део цене услуге давања у закуп пословног простора, већ чине тзв. префактурисане трошкове. О ПДВ третману префактурисаних трошкова детаљније смо писали у броју 37 у октобру 2015. године.

Износи који се не урачунавају у основицу за обрачунавање ПДВ-а

Попусти и друга умањења цене У случају када обвезник ПДВ-а одобри примаоцу добара и услуга попуст приликом промета неког добра/услуге, износ попуста не урачунава се у ПДВ основицу, већ ПДВ основицу представља износ накнаде (након попуста) коју

Сходно начелу фактицитета, надлежни порески органи имају право да у сваком конкретном случају утврђују чињенице од значаја за опорезивање према њиховој економској суштини.

47 lege artis ● септембар 2016.

Законом је прописано да ПДВ основица не садржи попусте и друга умањења цене, који се примаоцу добара или услуга одобравају у моменту вршења промета добара и услуга, као ни износе које обвезник наплаћује у име и за рачун другог, ако тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

плаћене накнаде зарачунавају примаоцима добара и/или услуга. Међутим, оно што порески обвезници понајвише не укључују у ПДВ основицу јесте износ пореза по одбитку који исплатилац накнаде за промет добара и/или услуга плаћа као порески платац у складу са одредбама Закона о порезу на добит правних лица. Према томе, напомињемо да је износ плаћеног пореза по одбитку увек део основице за обрачунавање ПДВ-а, јер је тај порез увек део и накнаде за извршени промет. У том смислу, чланом 40. Закона о порезу на добит правних лица прописано је да је резидентни обвезник који откупљује секундарне сировине и отпад од резидентног, односно нерезидентног правног лица, дужан да приликом исплате накнаде тим лицима обрачуна, обустави и на прописани рачун уплати порез по одбитку по стопи од 1% од износа исплаћене накнаде. Износ плаћеног пореза по одбитку потребно је урачунати у ПДВ основицу за промет секундарних сировина и отпада, с обзиром на то да представља део накнаде за овај промет. Исто тако, када резидентни исплатилац прихода нерезидентном правном лицу исплаћује накнаду на коју се у складу са чланом 40. Закона о порезу на добит правних лица плаћа порез по одбитку (на пример, ауторску накнаду за уступање неког права, накнаду од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике...), а исплатилац је истовремено и порески дужник за обрачун ПДВ-а сходно члану 10. Закона, износ обрачунатог пореза по одбитку неопходно је укључити у ПДВ основицу, јер би у супротном износ ПДВ основице био нижи него што је прописано Законом, што би резултовало погрешном применом ПДВ прописа и

порези и акцизе

ПДВ основица не садржи износе које обвезник ПДВ-а наплаћује у име и за рачун другог, ако тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату и ако је тај износ посебно исказан у рачуну за промет добара или услуга.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

обвезник прима или треба да прими за конкретан промет без ПДВ-а. Законом није уређено колика сме бити висина попуста, нити критеријуми за одређивање попуста. Сходно томе, обвезник ПДВ-а има право да одобри купцу попуст у складу са својим пословним интересима и околностима на тржишту, али је начелна препорука да се попусти одобравају под једнако утврђеним условима или критеријумима. Дакле, обвезник ПДВ-а може извршити промет добара и испод набавне цене и та околност сама по себи не треба да утиче на оспоравање начина обрачунавања нити на утврђивање више ПДВ основице од стране пореских органа. Међутим, надлежни порески орган, према начелу фактицитета, може оспоравати овакав обрачун ПДВ основице, односно утврђивати да ли је обвезник ПДВ-а извршио промет по цени коју је исказао, тј. да ли се заиста ради о попусту или симулованом попусту (на пример, обвезник ПДВ-а приказује да купцу даје попуст од 50%, али од купца добара заправо остварује неку другу корист чију вредност није урачунао у ПДВ основицу). Напомињемо да надлежни порески органи, ипак, имају обавезу да у оваквим случајевима докажу постојање дисимулованог правног посла (његово постојање и у чему се састоји), јер постоји низ околности које могу довести до тога да обвезник продаје робу испод набавне цене, а да то није дисимуловани правни посао. Међутим, када обвезник ПДВ-а купцу умањује цену добара на име противчинидбе коју му купац врши, таква умањења цене се не могу третирати као попусти за потребе примене ПДВ прописа јер се ради о случајевима размене

добара за добра или услуге. Ова врста „попуста” се може одобравати како у моменту када се врши промет, тако и накнадно (на пример, тзв. попуст на име позиционирања производа у малопродајним објектима купца, што може представљати неку врсту услуге рекламирања и сл.). Треба имати у виду да под одређеним условима и накнадно одобравање попуста за последицу може имати смањење накнаде и самим тим ПДВ основице. У таквим ситуацијама неопходно је применити правила о измени ПДВ основице. Међутим, ако се накнадни попуст даје из разлога што је прималац добара и/или услуга извршио или врши неку противчинидбу испоручиоцу добара, односно пружаоцу услуга, правила о смањењу основице се не могу применити, већ је у питању нови промет добара/ услуга (што је изричито прописано одредбама Правилника о начину измене пореске основице за обрачунавање пореза на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 86/15)).

Износи које обвезник ПДВ-а наплаћује у име и за рачун другог лица ПДВ основица не садржи износ који обвезник ПДВ-а наплаћује у име и за рачун другог лица, ако тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату. Међутим, Правилником о ПДВ основици прописано је да основица не садржи износе које обвезник ПДВ-а наплаћује у име и за рачун другог, ако тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршио наплату и ако је тај износ посебно исказан у рачуну за промет добара или услуга. То значи да се Правилником о ПДВ основици практично додаје још један услов – да се

ПДВ основица код промета добара или услуга, које чине улог у привредно друштво Законом је прописано да се код промета добара или услуга који чине улог у привредно друштво, ПДВ основицом сматра тржишна вредност тих

ПДВ основица код промета добара и услуга који се врши без накнаде Одредбама Закона прописано је да се основицом код промета добара без накнаде сматра набавна цена, односно цена коштања тих или сличних добара, у моменту промета, без ПДВ-а. Другим речима, код промета добара без накнаде, ПДВ основица се утврђује као набавна цена добра или као цена коштања. Дакле, када произвођач врши промет без накнаде добара које је произвео, ПДВ основицу сходно одредбама Закона представља цена коштања у коју се урачунавају трошкови сировина или полупроизвода које је употребио за производњу тог добра, цена радне снаге, амортизација основних средстава и сви други трошкови настали у процесу производње. Набавном ценом добара сматра се цена по којој се та или слична добра могу набавити на тржишту у моменту промета, у коју није урачунат ПДВ. Међутим, ако добра немају вредност у моменту промета, на сопствену потрошњу, односно промет без накнаде тих добара не обрачунава се и не плаћа ПДВ јер је ПДВ основица једнака нули, што је потврђено мишљењем Министарства финансија, бр. 413-00-1045/2011-04 од 10. 2. 2012. године, у којем се наводи следеће: „Набавном ценом, као основицом за обрачунавање ПДВ-а, сматра се цена по којој се таква или слична добра могу набавити у моменту промета, а која не садржи ПДВ, при чему, напомињемо да, ако је реч о добрима која немају

49 lege artis ● септембар 2016.

Чест случај наплаћивања новчаних средстава у име и за рачун другог лица је у адвокатури. Дакле, када адвокат у име и за рачун странке наплаћује износ новчаних средстава који је досуђен странци у судском поступку и тај износ преноси странци у чије име и за чији рачун је извршио наплату, тај износ се не урачунава у ПДВ основицу за извршени промет адвокатских услуга, што је потврђено мишљењем Министарства финансија, бр. 413-00-1318/2009-04 од 12. 6. 2009. године: „...износ новчаних средстава који је досуђен странци, а који адвокат наплати у име и за рачун странке и пренесе странци у чије име и за чији рачун је извршио наплату, не урачунава се у основицу за обрачун ПДВ-а за извршени промет добара и услуга, а самим тим ни у износ укупног промета на основу којег адвокат може да се определи за плаћање ПДВ-а, односно на основу којег настаје обавеза подношења евиденционе пријаве надлежном пореском органу.”

добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ. Другим речима, код улога добара (опреме, објеката и др.) у привредно друштво долази до преноса права располагања на тим добрима, тј. промета добара, осим у случајевима из члана 6. Закона, када се сматра да промет није извршен. Поред тога, улог у привредно друштво може представљати и промет услуга (на пример, улог ауторских права или других права интелектуалне својине). Сходно томе, ако се улог добара/ услуга у привредно друштво сматра прометом који је ПДВ опорезив, ПДВ основицу представља тржишна вредност тих добара/услуга, на дан њихове испоруке, без ПДВ-а.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

предметни износ не урачунава у основицу само ако је обвезник ПДВ-а тај износ посебно исказао у рачуну за промет добара или услуга. Дакле, уколико се доследно примене одредбе Закона и Правилника о ПДВ основици, износ који обвезник ПДВ-а наплаћује у име и за рачун другог лица и преноси том лицу, урачунава се у ПДВ основицу ако обвезник ПДВ-а није тај износ посебно исказао у рачуну који издаје за конкретан промет добара и услуга. Сагласно напред наведеном, да се износ који обвезник ПДВ-а наплаћује у име и за рачун другог лица не би урачунавао у ПДВ основицу, неопходно је кумулативно испунити следећа два услова: ● да се средства преносе лицу у чије име и за чији рачун се наплаћују, и ● да је предметни износ посебно исказан у рачуну који обвезник ПДВ-а издаје за конкретан промет добара и услуга.

порези и акцизе

Утврђивање ПДВ основице за извршени промет је задатак којем ПДВ обвезници морају приступити са дужном пажњом.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

вредност (тржишну), у том случају не постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ-а.” С друге стране, кад је у питању употреба добара која су део пословне имовине пореског обвезника за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица, као и свака друга употреба добара у непословне сврхе пореског обвезника, односно пружање услуга без накнаде у непословне сврхе, ПДВ основица се сходно Закону утврђује као цена коштања услуге, у коју није укључен ПДВ. Ценом коштања услуге сматра се укупан износ трошкова које обвезник ПДВ-а има по основу пружања предметне услуге. Примера ради, код давања на коришћење пословног простора без накнаде, у цену коштања урачунавају се трошкови редовног одржавања пословног простора, трошкови који су у вези са тим пословним простором (струја, вода, телефон, комуналне услуге и сл.), трошкови амортизације пословног простора и др. С друге стране, сходно мишљењу Министарства финансија, бр. 413-00-00255/2014-04 од 8. 10. 2014. године, „Обвезник ПДВ-а – лице којем је од стране јединице локалне самоуправе поверено обављање градског или приградског превоза путника, а који на основу акта (препоруке, одлуке и сл.) јединице локалне самоуправе, без накнаде врши превоз одређених категорија путника, дужан је да по том основу обрачуна ПДВ по прописаној стопи ПДВ-а и да тако обрачунати ПДВ плати на прописани начин, с обзиром на то да се, у конкретном случају, ради о промету услуга без накнаде који обвезник ПДВ-а врши у непословне сврхе (тј. пружању услуга без накнаде које се не врши у циљу повећања прихода, односно смањења расхода пореског обвезника који пружа услугу), а који се изједначава са прометом услуга уз накнаду. С тим у вези, основицом за обрачунавање ПДВ-а за промет предметних услуге сматра се цена коштања тих или сличних услуга, у моменту промета, без ПДВ-а.”

Према томе, ако ПДВ обвезник приликом пружања услуге без накнаде у непословне сврхе нема трошкове, односно ако је цена коштања предметне услуге била једнака нули (што је теоретски могуће), обвезник не би имао обавезу обрачунавања ПДВ-а на услугу, јер би ПДВ основица била једнака нули.

Уместо закључка Утврђивање ПДВ основице за извршени промет добара и услуга у складу са ПДВ прописима је задатак којем ПДВ обвезници морају приступити са дужном пажњом. У том смислу, неопходно је водити рачуна да ли су у ПДВ основицу укључени сви износи накнаде које обвезник прима или треба да прими за извршени промет, укључујући и акцизе, царине и друге увозне дажбине, односно јавне приходе осим ПДВ-а, као и све споредне трошкове које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга. С друге стране, у ПДВ основицу не би требало укључивати попусте и друга умањења цене који се одобравају у моменту вршења промета добара, као и износе које обвезник наплаћује у име и за рачун другог, ако се тај износ преноси лицу у чије име и за чији рачун је извршена наплата, ако је такав износ посебно исказан на рачуну за извршени промет добара/услуга. Коначно, ако се накнада остварује у стварима или услугама, основицу за обрачунавање ПДВ-а чини тржишна вредност добара или услуга која се добијају у размену (а не добара чији се промет врши), на дан њихове испоруке, односно пружања услуга, као што смо ближе објаснили у тексту. Сходно напред наведеном, пажљив приступ свим елементима накнаде које ПДВ обвезник остварује важан је предуслов како би се ПДВ основица утврдила на правилан начин, те како би се избегле неправилности које порески инспектори могу детектовати у поступку пореских контрола код ПДВ обвезника.

П ро п и с и у пр ак с и

Примена финансијских прописа

Да ли долази до повећања пореске основице у случају када обвезник ПДВ-а − подизвођач врши промет добара и услуга главном извођачу, при чему обвезник ПДВ-а − подизвођач трошкове кредита који је узео од пословне банке (камата и др.) не потражује од главног извођача, већ од инвеститора са којим главни извођач има закључен уговор о грађењу, ако се предметни трошкови потражују после издавања рачуна за промет који је обвезник ПДВ-а − подизвођач извршио извођачу?

Према одредби члана 21. став 1. Закона, ако се основица накнадно повећа за промет добара и услуга који је опорезив ПДВ-ом, обвезник који

51 lege artis ● септембар 2016.

(Мишљење Министарства финансија, бр. 430-00-127/2016- 04 од 27. 6. 2016) Пореска основица на коју се обрачунава ПДВ за опорезиви промет добара и услуга је износ накнаде коју обвезник ПДВ-а прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара и услуга или од трећег лица, у коју није укључен ПДВ. У пореску основицу, између осталог, урачунавају се и сви споредни трошкови које обвезник ПДВ-а зарачунава примаоцу добара и услуга. Сходно наведеном, када обвезник ПДВ-а − подизвођач врши промет добара и услуга главном извођачу на основу закљученог уговора о извођењу радова, при чему обвезник ПДВ-а − подизвођач трошкове кредита који је узео од пословне банке (камата и др.) не потражује од главног извођача, већ од инвеститора са којим главни извођач има закључен уговор о грађењу, мишљење Министарства финансија је да је реч о делу накнаде (без ПДВ-а), тј. о делу пореске основице, који обвезник ПДВ-а − подизвођач остварује од трећег лица − инвеститора за промет који обвезник ПДВ-а − подизвођач врши извођачу радова. С тим у вези, ако се предметни трошкови потражују после издавања рачуна за промет

који је обвезник ПДВ-а − подизвођач извршио извођачу, реч је о повећању пореске основице у складу са чланом 21. Закона. Одредбама члана 3. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15, у даљем тексту: Закон) прописано је да су предмет опорезивања ПДВ-ом испорука добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику. Промет добара, у смислу овог закона, а у складу са одредбом члана 4. став 1. Закона, је пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено. Промет услуга, у смислу овог закона, а у складу са одредбом члана 5. став 1. Закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона. Одредбом члана 17. став 1. Закона прописано је да је пореска основица (у даљем тексту: основица) код промета добара и услуга износ накнаде (у новцу, стварима и услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције и друга примања, у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано. У складу са одредбом става 3. истог члана Закона, у основицу се урачунавају и: 1) акцизе, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ-а; 2) сви споредни трошкови које обвезник зарачунава примаоцу добара и услуга.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична службена објашњења и стручна мишљења за примену финансијских прописа Министарства финансија

П ро п и си у пр ак с и је испоручио добра или услуге дужан је да износ ПДВ-а, који дугује по том основу, исправи у складу са изменом.

порези и акцизе

Исправка одбитка претходног пореза од стране обвезника ПДВ-а – примаоца добара или услуга у случају када дође до смањења пореске основице за опорезиви промет добара или услуга који je обвезник ПДВ-а извршио другом обвезнику ПДВ-а

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00- 00528/2016-04 од 1. 6. 2016) Када дође до смањења пореске основице за опорезиви промет добара или услуга који je обвезник ПДВ-а (уједно и порески дужник за предметни промет) извршио другом обвезнику ПДВ-а, који пo основу набавке тих добара или услуга има право на одбитак претходног пореза, обвезник ПДВ-а може да смањи износ обрачунатог ПДВ-а ако обвезник ПДВ-а коме je извршен промет добара или услуга исправи одбитак претходног пореза и о томе писмено обавести испоручиоца добара или услуга. С тим у вези, ако обвезник ПДВ-а − испоручилац добара или услуга поседује документ којим га je обвезник ПДВ-а − прималац добара или услуга писмено обавестио да je извршио исправку одбитка претходног пореза, са аспекта обвезника ПДВ-а − испоручиоца добара или услуга претпоставља се да je обвезник ПДВ-а − прималац добара или услуга поступио у складу са Законом, тј. фактички и извршио исправку одбитка претходног пореза, што значи да обвезник ПДВ-а − испоручилац добара или услуга може да смањи износ обрачунатог ПДВ-а. Наиме, ако се основица за опорезиви промет добара или услуга смањи, обвезник ПДВ-а − прималац добара или услуга дужан je да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који je пo том основу остварио. Према одредби члана 21. став 1. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник PC”, бр. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15, у даљем тексту: Закон), ако се измени основица за промет добара и услуга који je опорезив ПДВ-ом, обвезник који je испоручио добра или услуге дужан je да износ ПДВ-а, који дугује пo том основу, исправи у складу са изменом.

Ако се основица накнадно измени − смањи, обвезник који je извршио промет добара и услуга може да измени износ ПДВ-а само ако обвезник коме je извршен промет добара и услуга исправи одбитак претходног ПДВ-а и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга (члан 21. став 3. Закона). Сагласно одредби члана 21. став 7. Закона, измена основице из ст. 1–5. овог члана врши се у пореском периоду у којем je наступила измена. Према одредби члана 4. став 1. Правилника о начину измене пореске основице за обрачунавање пореза на додату вредност („Сл. гласник PC”, бр. 86/15, у даљем тексту: Правилник), ако се основица за опорезиви промет добара или услуга накнадно смањи, обвезник ПДВ-а који je извршио промет добара или услуга, a који je порески дужник за тај промет у складу са Законом, може да смањи износ обрачунатог ПДВ-а ако обвезник ПДВ-а коме je извршен промет добара или услуга исправи одбитак претходног пореза и о томе писмено обавести испоручиоца добара или услуга. Одредбама члана 31. став 1. Закона прописано je да ако се основица за опорезиви промет добара и услуга: 1) смањи, обвезник коме je извршен промет добара и услуга дужан je да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који je пo том основу остварио; 2) повећа, обвезник коме je извршен промет добара и услуга може да, у складу са том изменом, исправи одбитак претходног пореза који je пo том основу остварио. Исправка одбитка претходног пореза врши се у пореском периоду у којем je измењена основица (члан 31. став 4. Закона). Сагласно одредби члана 2. Правилника о начину исправке одбитка претходног пореза код измене основице за ПДВ („Сл. гласник PC”, бр. 86/15), ако се основица за опорезиви промет добара и услуга накнадно смањи, обвезник ПДВ-а којем je извршен промет добара и услуга, дужан

Напомена редакције: Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених објашњења и стручних мишљења за примену финансијских прописа Министарства финансија.

je да смањи одбитак претходног пореза који je пo том основу остварио.

Постојање повезаности између привредних друштава и, с тим у вези, обавезе сачињавања извештаја о трансферним ценама у случају када је привредно друштво A оснивач и једини власник удела у привредном друштву Б, односно оснивач и једини власник удела у привредном друштву В, па 2015. године друштво A изврши продају удела у друштву Б и то физичким лицима (4 лица), која, на тај начин, стичу пo 25% учешћа у капиталу друштва Б, имајући у виду да je један од (нових) чланова

53 lege artis ● септембар 2016.

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00- 00457/2016-04 од 18. 5. 2016) Када обвезник ПДВ-а врши први пренос права располагања на економски дељивим целинама у оквиру новоизграђеног грађевинског објекта лицу које није обвезник ПДВ-а, при чему накнаду за промет тих добара не остварује у новцу већ у добрима или услугама, основицу за обрачунавање ПДВ-а за први пренос права располагања на економски дељивим целинама у оквиру новоизграђеног грађевинског објекта чини тржишна вредност добара или услуга добијених на име накнаде за први пренос права располагања на економски дељивим целинама у оквиру новоизграђеног грађевинског објекта, на дан испоруке тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ (тзв. нето вредност). Одредбом члана 17. став 1. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник PC”, бр. 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14 и 83/15, у даљем тексту: Закон) прописано je да je пореска основица (у даљем тексту: основица) код промета добара и услуга износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције и друга примања (у даљем тексту: субвенције), у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано. Ако се накнада или део накнаде не остварују у новцу, већ у облику промета добара и услуга, основицом се сматра тржишна вредност тих добара и услуга на дан њихове испоруке у коју није укључен ПДВ (члан 17. став 5. Закона).

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-523/2016- 04 од 6. 6. 2016) Сходно члану 40. став 1. тачка 5) Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник PC”, бр. 25/01 ... 112/15, у даљем тексту Закон), уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит пo одбитку пo стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица пo основу накнада од услуга које се пружају или користе, односно ће бити пружене или коришћене на територији Републике. У складу са наведеном законском одредбом, мишљење Министарства финансија је да приход који нерезидентно правно лице оствари од резидентног правног лица пo основу накнаде од услуге обуке запослених у иностранству, односно од накнада пo основу трошкова учешћа запослених на семинарима и конгресима у иностранству, није предмет опорезивања порезом по одбитку, у складу са чланом 40. став 1. тачка 5) Закона, имајући у виду да je пружена и искоришћена ван територије Републике.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Шта чини основицу за обрачунавање ПДВ-а за први пренос права располагања на економски дељивим целинама у оквиру новоизграђеног грађевинског објекта у случају када обвезник ПДВ-а који врши први пренос права располагања накнаду за промет тих добара не остварује у новцу већ у добрима или услугама?

Да ли је приход који нерезидентно правно лице оствари од резидентног правног лица пo основу накнаде од услуге обуке запослених у иностранству, односно од накнада пo основу трошкова учешћа запослених на семинарима и конгресима у иностранству, предмет опорезивања порезом по одбитку?

П ро п и си у пр ак с и

порези и акцизе

друштва Б, истовремено, директор сва три друштва

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-539/2016- 04 од 14. 6. 2016) У складу са чланом 59. став 1. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник PC”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 91/15 – аутентично тумачење и 112/15, у даљем тексту: Закон), трансферном ценом сматра се цена настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима. Сагласно ставу 2. истог члана Закона, лицем повезаним са обвезником сматра се и оно физичко или правно лице у чијим се односима са обвезником јавља могућност контроле или значајнијег утицаја на пословне одлуке. Према члану 3. истог члана Закона, у случају посредног или непосредног поседовања најмање 25% акција или удела сматра се да постоји могућност контроле над обвезником. Могућност значајнијег утицаја на пословне одлуке постоји, поред случаја предвиђеног у ставу 3. овог члана, и када лице посредно или непосредно поседује најмање 25% гласова у обвезниковим органима управљања (члан 59. став 4. Закона). Сагласно ставу 5. истог члана Закона, лицем повезаним са обвезником сматра се и оно правно лице у коме, као и код обвезника, иста физичка или правна лица непосредно или посредно учествују у управљању, контроли или капиталу, на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана. Према ставу 6. истог члана Закона, лицима повезаним са обвезником сматрају се брачни или ванбрачни друг, потомци, усвојеници и потомци усвојеника, родитељи, усвојиоци, браћа и сестре и њихови потомци, дедови и бабе и њихови потомци, као и браћа и сестре и родитељи брачног или ванбрачног друга, лица које je са обвезником повезано на начин предвиђен у ст. 3. и 4. овог члана. Како произилази из садржине поднетог дописа, привредно друштво A оснивач je и једини власник удела у привредном друштву Б, односно оснивач и једини власник удела у привредном друштву В. Према томе, између сва три друштва

постоји повезаност у складу са чланом 59. ст. 3. и 4. Закона. С тим у вези, сва три друштва дужна су да (у вези са међусобним трансакцијама) уз порески биланс (који подносе за порески период у ком међу њима постоји повезаност) сачине и поднесу извештај о трансферним ценама, у складу са Законом и Правилником о трансферним ценама и методама које се пo принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима („Сл. гласник PC”, бр. 61/13 и 8/14, у даљем тексту: Правилник). У току 2015. године (како се наводи у поднетом допису), друштво A извршило je продају удела у друштву Б, и то физичким лицима (конкретно 4 лица), која, на тај начин, стичу пo 25% учешћа у капиталу друштва Б. Имајући у виду да je један од (нових) чланова друштва Б, истовремено, директор сва три друштва (у даљем тексту: физичко лице), поставља се питање да ли се и након промене власничке структуре у друштву Б, ова три друштва сматрају повезаним у складу са Законом. Сагласно наведеном чињеничном стању, у конкретном случају: ● друштво A и друштво В сматрају се повезаним лицима, имајући у виду да je друштво A (и даље) једини власник удела у друштву В; ● друштво Б сматра се повезаним са својим члановима; физичким лицима који имају пo 25% учешћа у капиталу тог друштва, у складу са одредбом члана 59. став 3. Закона; ● између друштва A и друштва Б, односно између друштва Б и друштва В постоји повезаност (сагласно члану 59. став 4. Закона), под условом да je физичко лице (које je непосредно повезано са друштвом Б) истовремено повезано и са друштвом A и друштвом Б, у смислу да има (посредно или непосредно) најмање 25% гласова у органима управљања тих друштава. С тим у вези, друштва која су у предметном периоду имала трансакције са лицима која се (у складу са Законом) сматрају њиховим повезаним лицима, дужна су да уз порески биланс поднесу извештај о трансферним ценама, у складу са Законом и Правилником.

Да ли је обвезник дужан да увећа опорезиву добит уколико му је у пореском билансу био признат

расход по основу отписа утуженог потраживања, а у наредном или неком од наредних пореских периода повуче тужбу?

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs 55 lege artis ● септембар 2016.

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-198/2016- 04 од 24. 6. 2016) Према одредби члана 16. став 1. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01 ... 112/15, у даљем тексту: Закон), на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом: 1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника; 2) да је то потраживање у књигама пореског обвезника отписано као ненаплативо; 3) да порески обвезник пружи доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником. Ставом 2. истог члана Закона прописано је да се на терет расхода признаје и отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП не исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, уколико обвезник испуни услове прописане одредбама става 1. тач. 2) и 3) овог члана. На терет расхода признаје се исправка вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2. овог члана, ако је од рока за њихову наплату, односно реализацију прошло најмање 60 дана (члан 16. став 9. Закона).

У смислу одредбе члана 16. став 12. Закона, сва отписана, исправљена и друга потраживања која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања, улазе у приходе пореског обвезника. Како произилази из садржине поднетог дописа, обвезник је у својим пословним књигама исказао расход по основу отписа потраживања, а како је (крајем 2015. године) поднео тужбу ради наплате предметних потраживања, тако исказан расход признаје се у пореском билансу обвезника (за 2015. годину). Како се даље наводи у поднетом допису, обвезник намерава да у 2016. години одустане од тужбе и да за исте послове закључи нови уговор. С тим у вези, а сходно наведеним законским одредбама, уколико обвезник коме је расход по основу отписа (утуженог) потраживања био признат у пореском билансу (поднетом за порески период у коме су испуњени Законом прописани услови за признавање расхода) повуче тужбу у наредном, или неком од наредних пореских периода, дужан је да износ предметних потраживања искаже у пореском билансу који подноси за порески период у коме је дошло до повлачења тужбе, као и да, по том основу, увећа (опорезиву) добит, сходно одредби члана 16. став 12. Закона. Министарство финансија напомиње да давање одговора по питању закључења уговора није у надлежности Сектора за фискални систем, имајући у виду да су облигациони односи који настају из уговора (укључујући, између осталог, и закључење уговора) прописани законом који уређује облигационе односе.

Порески календар 5. СЕПТЕМБАР

● Достављање обавештења о закљученим уговорима по основу естрадних програма у претходном месецу ● Достављање извештаја о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом за претходни месец

● Подношење пореске пријаве пореза на премије неживотних осигурања за претходни месец 12. СЕПТЕМБАР

● Плаћање пореза на премије неживотног осигурања за претходни месец ● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец од стране пореског дужника из члана 10. Закона о ПДВ-у

● Плаћање аконтације пореза на приходе од самосталне делатности за претходни месец

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Плаћање аконтације доприноса на приходе од самосталне делатности за претходни месец ● Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец ● Подношење пореске пријаве и плаћање ПДВ-а за претходни месец 15. СЕПТЕМБАР

● Подношење обрасца ПИД ПДВ 1 за август месец ако је у августу месецу испуњен један од критеријума за стицање статуса обвезника ПДВ-а који претежно врши промет добара у иностранство ● Плаћање аконтације пореза на добит правних лица за претходни месец ● Плаћање обрачунате акцизе за период од 16. до краја претходног месеца ● Подношење пореске пријаве и плаћање акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за претходни месец наставак на следећој страни

→

20. СЕПТЕМБАР

● Плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање за неисплаћене зараде за август 2016. године ● Плаћање обрачунате акцизе за прву половину текућег месеца

Рачунање рокова Према члану 91. ст. 2. Закона о општем управном поступку, ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче истеком првог наредног дана.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

30. СЕПТЕМБАР

● Почетак рока за подношење захтева за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности који се користе за грејање пословног, односно стамбеног простора за претходни месец

57 lege artis ● септембар 2016.

П р оп и си у пр ак с и

радни односи и социјално осигурање

Заснивање радног односа

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а која се овом приликом односе на заснивање радног односа Да ли послодавац може са истим запосленим, који је био у радном односу на одређено време 24 месеца, поново да заснује радни однос на одређено време у складу са чланом 37. став 1. Закона о раду, али на другим пословима Члан 37. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) У члану 37. ст. 1–3. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба. Послодавац може закључити један или више уговора о раду на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који, с прекидима или без прекида, не може бити дужи од 24 месеца. Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода. У ставу 4. наведеног члана Закона прописани су изузеци када уговор о раду на одређено време може да се закључи у дужем трајању од 24 месеца: 1) ако је то потребно због замене привремено одсутног запосленог, до његовог повратка; 2) за рад на пројекту чије је време унапред одређено, најдуже до завршетка пројекта; 3) са страним држављанином, на основу дозволе за рад у складу са законом, најдуже до истека рока на који је издата дозвола; 4) за рад на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године, на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци;

5) са незапосленим коме до испуњења једног од услова за остваривање права на старосну пензију недостаје до пет година, најдуже до испуњења услова, у складу с прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Послодавац може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на одређено време по истеку рока из става 4. тач. 1–3) овог члана по истом, односно другом правном основу, у складу са овим чланом (члан 37. став 5. Закона о раду). Имајући у виду одредбе члана 37. ст. 1–3. Закона о раду, послодавац може да закључи један или више уговора о раду на одређено време са истим запосленим најдуже 24 месеца (када је објективним разлогом унапред одређено да ће радни однос да траје одређено време, односно ако је предвиђен рок у коме треба да се заврши посао или ако се уговор везује за извршење тачно одређеног посла или ако трајање уговора зависи од наступања одређеног догађаја) и по истеку тог рока не може с тим запосленим да поново заснује радни однос на одређено време на истим или другим пословима а на основу члана 37. ст. 1. и 2. Закона о раду. Нема, међутим, сметњи да се са истим запосленим закључи уговор о раду у случајевима из члана 37. став 4. Закона о раду. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-119/2015-02, од 3. 3. 2016)

Напомена редакције: Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (01/2016 и 02/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

Прерастање радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време Члан 37. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) У члану 37. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба. Чланом 37. став 2. Закона о раду прописано је да послодавац може закључити један или више уговора о раду на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који с прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца. Према члану 37. став 3. Закона о раду прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода из става 2. овог члана. У члану 37. став 6. Закона о раду прописано је да ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време. Према томе, запослени који је засновао радни однос на одређено време, на период од 12 месеци, према раније важећим одредбама Закона о раду, по престанку радног односа на одређено време по уговору по коме је засновао радни однос у складу с раније важећим Законом, може са истим послодавцем, у складу са важећим

59 lege artis ● септембар 2016.

Чл. 24. и 171. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) У члану 24. став 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да се правилником о организацији и систематизацији послова утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. Став 3. истог члана Закона о раду прописује да се за рад на одређеним пословима, изузетно, могу утврдити највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са Законом. Из наведеног следи да је правило да се за послове побројане у правилнику о организацији и систематизацији као услов за њихово обављање не могу утврђивати алтернативни степени стручне спреме, односно образовања, а да се то може урадити само изузетно, уколико конкретан посао то захтева и омогућава, и то само два узастопна степена стручне спреме. Како се у допису подносиоца захтева за добијање мишљења наводи, у циљу усаглашавања с наведеним одредбама Закона о раду, измењен је Правилник о организацији и систематизацији послова тако да је за послове за које је био предвиђен услов IV–VI степен стручне спреме, прописан IV и V степен стручне спреме. Запослени, који поседује VI степен стручне спреме и који је пре измене Правилника радио на пословима за које се захтевао VI степен стручне спреме и имао закључен уговор о раду за обављање послова с тим степеном стручне спреме, може се преместити само на одговарајуће послове у смислу члана 171. став 2. Закона о раду, што су за запосленог у конкретном

случају послови за које је прописан VI степен стручне спреме. Истовремено напомињемо да је у складу са самосталним чланом 110. Закона о изменама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РС”, број 75/14), постојала обавеза да се правилник о унутрашњој организацији и систематизацији послова усагласи са одредбама овог закона у року до 60 дана од дана његовог ступања на снагу. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-787/2015-02, од 21. 9. 2015)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Да ли се запосленом, са VI степеном стручне спреме и закљученим уговором о раду на пословима за које је био предвиђен IV–VI степен стручне спреме, после усаглашавања Правилника са изменама Закона о раду којим је за исте послове предвиђен IV и V степен стручне спреме, може анексирати уговор о раду на тим пословима?

радни односи и социјално осигурање

П р оп и си у пр ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Законом о раду, да закључи један или више уговора о раду на одређено време који укупно могу трајати најдуже 24 месеца. Напомињемо да се уговори на одређено време закључени пре ступања на снагу Закона о раду (29. 7. 2014. године), окончавају по одредбама закона које су биле на снази у време њиховог закључења и не рачунају се у рок од 24 месеца утврђен важећим Законом о раду. Рок од 24 месеца рачуна се само за уговоре закључене почев од 29. 7. 2014. године. Такође, указујемо на то да није потребно да између истека уговора о раду на одређено време који је био закључен у складу с раније важећим одредбама Закона о раду и закључења новог уговорa о раду на одређено време у складу са важећим чланом 37. Закона о раду, прође одређени временски период. С обзиром на то да у конкретном случају није дошло до наставка рада по истеку уговора о раду, него је заснован нови уговор о раду, мишљења смо да се не може сматрати да је дошло до прерастања радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време у смислу члана 37. став 6. Закона о раду. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-519/2015-02, од 2. 6. 2015)

Да ли се сматра прекидом радног односа ако је запосленом престао радни однос на одређено време и ако је сутрадан настављен следећим уговором о раду на одређено време, као и да ли се запосленом на одређено време може продужити уговор о раду анексом уговора Чл. 30. и 37. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Према члану 30. ст. 1. и 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/09, 54/09, 32/13 и 75/14) радни однос се заснива уговором о раду, а уговор о раду закључују запослени и послодавац. У члану 37. Закона уређен је уговор о раду на одређено време. Према ст. 1–3. овог закона уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног

посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба (став 1). Послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1. овог члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који с прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца (став 2). Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода из става 2. овог члана (став 3). Уговором о раду којим се заснива радни однос утврђује се и трајање радног односа (на неодређено или одређено време). Ако се ради о уговору о раду на одређено време, трајање уговора о раду унапред је ограничено, а сагласно члану 175. тачка 1) Закона о раду запосленом престаје радни однос истеком рока на који је радни однос на одређено време заснован. Нови уговор о раду на одређено време са истим или другим запосленим, на истим или другим пословима представља нови радни однос, независно да ли је радни однос заснован одмах наредног дана од дана престанка претходно заснованог радног односа. Рок од 30 дана из члана 37. став 3. Закона о раду утврђен је само из аспекта ограничења закључивања више уговора о раду на одређено време, те се размак између два уговора о раду на одређено време са истим запосленим, који је краћи од 30 дана, иако се не сматра радним односом, рачуна у рок од 24 месеца који је максимални период за који може да се заснује један или више уговора о раду на одређено време са истим запосленим. Иако Законом о раду није изричито прописано у члану 171, сматрамо да се радни однос заснован на одређено време може продужити анексом уговора о раду, у оквиру максималног рока утврђеног у члану 37. став 2. Закона о раду. У овом случају обезбеђује се континуитет радног односа заснованог уговором о раду који је продужен анексом а који је саставни део тог уговора. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-1029/2015-02, од 16. 11. 2015)

Заснивање радног односа директора у складу са Законом о раду Чл. 48. и 79. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Чланом 2. ст. 1–2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано

за примену Закона о буџетском систему Министарство финансија, то подносиоца захтева упућујемо да се обрати том министарству као ресорном у том делу. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-887/2015-02, од 6. 11. 2015)

Да ли се директор у једночланом друштву може сматрати запосленим, односно да ли директор може да закључи уговор о раду са самим собом

61 lege artis ● септембар 2016.

Чл. 30. и 48. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Према члану 30. ст. 1. и 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), радни однос се заснива уговором о раду, који закључују запослени и послодавац. Према томе уговор о раду је двострани акт којим се заснива радни однос и уређују међусобна права, обавезе и одговорности послодавца и запосленог. Према члану 48. ст. 1. и 2. Закона о раду директор, односно други законски заступник послодавца (у даљем тексту: директор) може да заснује радни однос на неодређено или одређено време. Уговор о раду са директором закључује у име послодавца надлежни орган утврђен законом или општим актом послодавца (став 6). Лице које као једини акционар једночланог друштва у складу са Законом о привредним друштвима обавља функцију скупштине, може да стекне својство директора на начин прописан тим законом. У случају у којем једно лице у једночланом друштву истовремено обавља функцију скупштине и директора у складу са Законом о привредним друштвима, по нашем мишљењу не може да закључи уговор о раду са самим собом и тиме заснује радни однос у својству директора у складу са чланом 48. Закона о раду, јер такав уговор не би се сматрао двостраним актом којим се уређују међусобна права и обавезе из радног односа између запосленог у својству директора и послодавца – надлежног органа код послодавца. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, бброј 011-00-186/2016-02, од 26. 5. 2016)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

је да се одредбе овог закона примењују на запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног, односно физичког лица (у даљем тексту: послодавац), као и на запослене које је и на рад у иностранство упутио послодавац ако законом није другачије одређено. Одредбе овог закона примењују се и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није другачије одређено. Према члану 48. ст. 1–3. Закона, директор, односно други законски заступник послодавца (у даљем тексту: директор) може да заснује радни однос на неодређено или одређено време. Радни однос заснива се уговором о раду. Радни однос на одређено време може да траје до истека рока на који је изабран директор, односно до његовог разрешења. У члану 79. став 1. тачка 4. Закона прописано је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено, ако одсуствује с рада због: 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца. Како је у допису наведено да директору мирују права и обавезе из претходног радног односа на неодређено време, мишљења смо да не би могао да заснује нови радни однос на неодређено време док му не престане претходни радни однос код кога му мирују права и обавезе, јер је основ за мировање радног односа именовање на функцију чије вршење привремено захтева да престане да ради код послодавца, те уколико заснује радни однос на неодређено време, престаје да постоји основ за мировање права и обавеза из радног односа. Према томе, Закон о раду прописује да се радни однос с директором заснива на одређено време, до истека рока на који је изабран, односно до његовог разрешења. Како се, међутим, питање односи на радноправни однос у области здравља, упућујемо подносиоца захтева да се обрати Министарству здравља у том делу, као надлежном органу за тумачење прописа из области здравља. Како је надлежно министарство

Oквирни споразум у јавним набавкама

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Иако оквирни споразум представља практично решење код учесталих набавки добара, услуга и радова, он са собом носи и одређене потенцијалне недостатке и опасности, због чега његова примена није увек оправдана и пожељна. О свим аспектима примене оквирних споразума говоримо у овом тексту

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Милош Јовић саветник у Управи за јавне набавке

budzeti@legeartis.rs

ао институт у јавним набавкама, oквирни споразум први пут се у европској регула тиви појављује у директивама Европске уније из области јавних набавки из 2004. годи не (Директива 2004/17/ЕЗ и Директива 2004/18/ ЕЗ). У Републици Србији, оквирни споразум је уведен у систем јавних набавки последњим За коном о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15, у даљем тексту: ЗЈН). Иако га ЗЈН третира као посебан облик по ступка јавне набавке, оквирни споразум у ства ри представља специфичан вид окончања поступка јавне набавке, којим се одступа од правила да је епилог завршеног поступка закључење уговора, с тим што је оквирни спо разум управо основ за касније закључење уговора о јавној набавци, али без ограничења да то мора бити само један уговор и само један понуђач са којим ће уговори бити закључивани. Како сваки нов институт, што сâм за себе, а што у комбинацији са постојећим, захтева де таљнија појашњења свог значења, поља и мани фестације своје примене, потребно је појаснити шта је оквирни споразум, када га користити, ко може да га закључи, које врсте постоје, како се закључује, која је његова садржина, те које све теоријске и практичне могућности доделе уго вора на основу оквирног споразума постоје. Оквирни споразум не представља типи чан облигационоправни уговор, с обзиром на то да на основу истог не постоји обавеза извршења јавне набавке, већ обавеза настаје

закључивањем појединачних уговора о јавној набавци на основу оквирног споразума. На тај начин оквирни споразум омогућава наручиоцу да не преузме коначну обавезу, већ да дефинише оквире својих потреба, а да коначну обавезу преузме када она буде извес на. Због тога је закључење појединачног уговора на основу оквирног споразума, па самим тим и задовољење потребе, много брже и извесније него ако би се поступак јавне набавке почео спроводити у моменту када потреба буде јасно дефинисана, јер је од покретања поступка до из вршења уговора неопходно да прође известан период (нажалост, често и неизвестан период). Овде је управо важно појаснити разлику између оквирних споразума и уговора, кроз упоређивање ова два института. Док уговор представља извор облигације, односно произ води права и обавезе између уговорних страна, оквирни споразум није извор облигације, што значи да исти не само да не може производити правно дејство које производи уговор (са мо гућношћу утужења пред надлежним органом у случају неиспуњења преузетих уговорних обавеза), већ не ствара ни обавезу на страни наручиоца да закључи уговор. У том смислу, оквирни споразум, за разлику од уговора, није основ за плаћање према изабраном понуђачу/ добављачу. Међутим, уговор који се закључује по основу закљученог оквирног споразума мора одговарати одредбама оквирног споразума, те необавезност оквирног споразума за његове потписнике, имајући у виду наведено, треба условно схватити. Даље, ови институти се разликују и када су у питању процедуралне технике јавних набавки. Док наручилац има могућност да уговор о јавној

Оквирни споразум омогућава наручиоцу да не преузме коначну обавезу, већ да дефинише оквире својих потреба, а да коначну обавезу преузме када она буде извесна.

63 lege artis ● септембар 2016.

не значи да их појединачни наручиоци не за кључују и за своје потребе. Правила примене оквирних споразума уређена су чл. 40. и 40а ЗЈН-а. Оквирни спора зум може да се закључи применом неког од по ступака јавне набавке дефинисаних чланом 31. ЗЈН-а (не само отвореног и рестриктивног како је то било предвиђено одредбама које су се при мењивале пре измена и допуна ЗЈН-а, односно пре 12. 8. 2015. године). Такође, предмет јавне набавке могу бити све услуге, сви радови и сва добра, без ограничења која су била наметнута кроз забрану закључења оквирног споразума за финансијске услуге и друге услуге (из категорије 27 Прилога 1), од носно радове за које се издаје грађевинска доз вола, како је то било прописано пре поменутих измена и допуна ЗЈН-а. И поред ових измена, оквирни споразум није целисходан у неким поступцима јавних набавки (квалификацио ни поступак, конкурс за дизајн), нити примењив за све предмете набавке. У сваком случају, нару чилац мора ценити сврсисходност закључивања оквирног споразума узимајући у обзир своје по требе у сваком конкрентном случају. Оквирни споразум се може закључити са једним или са више понуђача. Изменама и допунама ЗЈН-а укинута је забрана закључења оквирног споразума са два добављача. Овакво ограничење наслањало се, додуше са непотпу ном применом, на одредбу Директиве ЕУ из 2004. године у којој је у члану 32. дефинисано да, ако је оквирни споразум склопљен с више привредних субјеката, њих мора бити најмање троје, ако има довољан број привредних субје ката који испуњавају критеријум одабира, и/ или ваљаних понуда који задовољавају крите ријуме за доделу уговора. Међутим, ова одред ба Директиве није искључивала могућност да

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

набавци додели само једном понуђачу (колико год да је „квалитених” понуда у једном поступ ку поднето), оквирни споразум наручилац може закључити и са више лица (понуђача). Премда закључење уговора на оквирне количине није недозвољено, управо увођење оквирног споразума који би се, између осталог, закључивао због непостојања свести (сазнања) о тачним потребним количинама, указује на још једну разлику која би требало да постоји између уговора и оквирних споразума, с обзиром на то да се уговори по правилу закључују за набавку тачних, а оквирни споразуми за набавку оквир них количина добара/услуга (теоретски, али ве ома тешко практично, и радова). Чланом 3. ст. 1. тач. 20) ЗЈН-а, оквирни спо разум је дефинисан као споразум између јед ног или више наручилаца и једног или више добављача, чија је сврха утврђивање услова уговора који ће се додељивати током одређе ног периода, а који се односе на цене и, где је то прикладно, на количине. Оквирни споразум се показао као врло користан „алат” у рукама наручилаца са неким значајним предностима у односу на „класичан поступак” јавне набавке. Предности оквирних споразума долазе до изражаја кад наручилац тешко може унапред да предвиди потребе за одређеним добрима, услугама и радовима јер су оне неизвесне и по обиму и по времену на стајања. То значи да би оквирни споразум тре бало користити када постоје поновни захтеви, али такви да се могу јасно навести, да постоји одређена неизвесност наступања одређене по требе уопште или појединих ставки, када је не познат обим потреба и/или када је непознато време тих потреба. Ови споразуми се најчешће закључују код централизованих јавних набавки. То, међутим,

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

се оквирни споразум може склопити и са два добављача, уколико не постоји минимум од три прихватљиве понуде. Имајући у виду наведено, као и то да ограничење да се оквирни споразум не може закључити са два добављача нема уте мељење нити у законима логике, нити у захте вима праксе, оно је укинуто. Трајање оквирног споразума је ограничено на период од најдуже три године, ако је закључен са више понуђача, односно две го дине, уколико је закључен са једним понуђачем. Постоји, међутим, изузетак од овог правила. Оквирни споразум чији је предмет јавна на бавка у области одбране и безбедности може трајати чак и до пет година. Штавише, у изузет ним случајевима, који се утврђују с обзиром на рок трајања опреме, инсталација или система и техничке тешкоће које би промена добавља ча проузроковала, оквирни споразум се може закључити и на период који је дужи од пет го дина. ЗЈН је дефинисао и да предмет оквир ног споразума код набавки у области одбране и безбедности могу бити и радови искључиво у одбрамбене сврхе и безбедносно осетљиви радови, али је ова изворна одредба написана у тренутку када је постојала забрана закључења оквирног споразума приликом јавних набавки радова за које се издаје грађевинска дозвола, те је, након измена којим је ова баријера уклоњена, предметна одредба изгубила на значају. Иначе, временска ограничења у ЗЈН-у су рестриктив нија него у директиви ЕУ, према којој период важења оквирног споразума може да траје и до четири године, а у изузетно оправданим слу чајевима, посебно када је реч о предмету оквир ног споразума, и дуже од тога. Изменама и допунама ЗЈН-а дефинисано је да уговори о јавној набавци који се закључују на основу оквирног споразума морају бити додеље ни пре завршетка трајања оквирног споразума, с тим да се њихово трајање не мора подудара ти са трајањем тог оквирног споразума, већ по потреби може трајати краће или дуже. Дакле, уговор који се закључује по основу оквирног споразума може истицати у исто време када и оквирни споразум, може се „исцрпети” пре истека оквирног споразума, али може трајати и дуже од самог оквирног споразума по основу којег је и закључен. Међутим, оквирни спора зум се не може користити на начин којим би се

спречила, ограничила или нарушила конкурен ција и једнакост понуђача. То значи да уколи ко, на пример, наручилац по основу оквирног споразума појединачне уговоре закључује на свака три месеца на оквирни период од 90 дана, закључењем последњег уговора 30 дана пре ис тека оквирног споразума на период од годину дана поступа супротно и предметној одредби и начелима ЗЈН-а. Наручилац је дужан да у позиву за подно шење понуда наведе са колико понуђача има намеру да закључи оквирни споразум. Своју намеру он може исказати кроз навођење тачног броја добављача (на пример, са једним добавља чем, са три добављача, са пет добављача...), минималног броја добављача (на пример, са нај мање три добављача, али са свим добављачима који поднесу прихватљиву понуду) или оквиром „од-до” (на пример, са најмање три, а највише седам добављача). Међутим, уколико не добије унапред одређени број прихватљивих понуда, наручилац може да закључи оквирни споразум са мањим бројем понуђача (четири уместо пет, два уместо три), па чак и са једним добављачем, иако је имао намеру да оквирни споразум за кључи са више њих. Ово је још једна новина настала последњим законским изменама, која може озбиљно да утиче на сâм исход поступка. Тако сада уколико, на пример, наручилац у по зиву за подношење понуда наведе да намерава закључење оквирног споразум са 5 добављача, више нема обавезу да обустави поступак иако је добио само три прихватљиве понуде, па чак и, рецимо, само једну. Оквирни споразум могу користити само на ручиоци који су прецизно наведени у оквирном

ИЗ ПРАКСЕ: Током протекле три године од када је овај институт уведен у систем јавних набавки у Републици Србији, оквирни споразуми највише су се користили за набавку лекова; услуга одржавања, поправки и сервисирања; услуга организовања екскурзија. Осим тога, оквирни споразуми могу бити ефикасни и код набавки услуга превоза; набавке хране; горива; канцеларијског материјала; потрошног материјала...

(1) Наручилац има потпуну слободу да уреди на који начин ће, у случају закључења оквирног споразума са више добављача, касније закљу чивати уговоре са њима или некима од њих. У том смислу могао би предвидети: систем поде ле на једнаке делове; систем ротације; резервни (каскадни) систем; систем избора најповољније групе артикала... Систем поделе на једнаке делове и систем ротације посебно би били оправдани уколико су понуде понуђача са којима је закључен оквир ни споразум једнаке или приближно једнаке. Оваква примена би била целисходна приликом набавки у којима наручилац под истим условима квалификује све извођаче, те сви добављачи који су закључили оквирни споразум са наручиоци ма практично имају исте понуде (сви услови, укључујући и цену, установљени су унапред од стране наручилаца и као такви једнаки су за све). У систему поделе на једнаке делове, наручи лац би сагледао укупно очекиване потребе то ком периода трајања оквирног споразума и свим

65 lege artis ● септембар 2016.

услуга или извођење радова који су предмет споразума, а сâм обим набавки, односно коли чине предвиђене споразумом су оквирне и могу се разликовати од количина које ће наручилац уговорити током реализације овог споразума, у зависности од сопствених потреба, као и од расположивих финансијских средстава. По ос нову оквирног споразума наручилац закључује појединачне уговоре са добављачем, када му се укаже потреба, на начин што ће упутити позив добављачу (путем е-маила, поште или факса), у којем ће му специфицирати своје конкретне по требе које су предмет тог појединачног уговора. С друге стране, уколико је оквирни споразум закључен са више понуђача, могућа су два начина доделе уговора: (1) према условима за доделу уговора утврђеним у оквирном споразуму, на основу већ доставље них понуда добављача, без поновног отварања конкуренције међу добављачима; (2) поновним отварањем конкуренције међу добављачима, ако оквирним споразумом нису утврђени сви услови за доделу уговора; у том слу чају спроводе се тзв. мини тендери који подсећају на другу фазу квалификационог поступка, али са далеко флексибилнијим правилима.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

споразуму или уколико се на основу оквирног споразума јасно може утврдити којим нару чиоцима је намењен, што би, на пример, било у случају да се у оквирном споразуму приликом утврђивања корисника истог позове на друга документа, као што је списак наручилаца за чије потребе Управа за заједничке послове ре публичких органа спроводи централизоване јавне набавке. Такође, као корисници оквирног споразума могу се навести наручиоци одређене категорије на одређеном географском подручју (на пример, све основне школе на територији једног града). Ово је интегрисано у законску норму из разлога што је у пракси оквирних спо разума који су закључивани од стране тела за централизоване јавне набавке често било слу чајева захтева наручилаца чије потребе нису обухваћене конкурсном документацијом, а кас није и оквирним споразумима, да се прикључе тим оквирним споразумима, што би практично представљале набавке без примене ЗЈН-а за по требе тих наручилаца. Дакле, током трајања оквирног споразума нови наручиоци не могу се прикључити истом, као што му се не могу прикључити ни нови добављачи. Не постоји ограничење броја уговора који могу бити закључени на основу оквирног споразума. Притом, њихова укупна вредност не треба да буде већа од вредности ок вирног споразума, имајући у виду и да процење на вредност јавне набавке за коју се закључује оквирни споразум представља укупну вредност свих уговора који ће бити закључени за време трајања оквирног споразума. ЗЈН одређује правила закључивања уговора на основу оквирног споразума. У случају закљу чења оквирног споразума са једним понуђачем, уговор се закључује на основу услова предвиђе них оквирним споразумом и понуде достављене у поступку јавне набавке за закључење оквир ног споразума. Дакле, сви услови унапред мо рају бити дефинисани у оквирном споразуму, па зато овај тип оквирног споразума у пракси ЕУ често називају и ,,оквирни уговор”. Предмет тог оквирног споразума јесте утврђивање усло ва под којима ће се закључивати појединачни уговори о јавној набавци између наручиоца и изабраног понуђача (добављача). Споразумом се добављач обавезује да ће за потребе нару чиоца извршити испоруку добара, извршење

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

добављачима поделио „исти или приближно исти део колача”, водећи притом рачуна о реали зацији појединачних уговора како та равнотежа не би била озбиљније нарушена. У систему рота ције би добављач 1 добио први уговор, добављач 2 други и тако редом, при чему је овакав систем примењив у случају да не постоји битна разли ка у вредности појединачних уговора, јер би у супротном добављачи који извршавају уговоре са значајно већом вредношћу били у предности. У теорији се помиње и могућност ус постављања система квота, где би сваки добављач, потписник оквирног споразума, сходно свом пласману добијао и одређену кво ту за реализацију свог дела посла. Примера ради, најповољнији понуђач би добијао квоту 1:2, другопласирани 1:3, а трећепласирани 1:4, што значи да би најповољнији понуђач реали зовао дупло више уговора (посла) него треће пласирани. Овај систем делује правично према добављачима, али увек може бити предмет ос поравања са становишта начела економично сти, јер због чега би, рецимо, трећепласирани понуђач уопште добио посао, па макар и зане марљиви део, уколико је његова понуда слабија (неквалитетнија, скупља…) од првопласираног. Резервни (каскадни) систем је систем у којем би позив за закључење појединачних уго вора био достављан само једном добављачу, а уколико овај није у могућности да га изврши (услед било којих, или само објективних окол ности, како год дефинише наручилац), позив би био упућен следећем добављачу из оквирног споразума и тако редом до последњег. Резерв ни систем пружа већу сигурност наручиоцу да ће уговор бити реализован, јер минимизира могућност неизвршења уговора од стране дру ге уговорне стране, с обзиром на то да постоји могућност супституције добављача. Овакав систем је примеренији код вреднијих (већих) набавки, док би се код малих набавки могло

поставити питање мотивисаности добављача који нису најповољнији да „седе на клупи за ре зервне играче”. У систему избора најповољније групе ар тикала, односно групације услуга или радова, наручилац закључује уговоре са сваким од до бављача за ону групацију артикала (услуга, ра дова) за коју су доставили најповољнију понуду. Примера ради, у поступку јавне набавке тонера и кертриџа, понуђач 1 је доставио најповољнију понуду за тонере за штампач Epson, понуђач 2 за тонере за штампач Kyocera, а понуђач 3 за керт риџе за штампач Cannon. Наручилац, уколико је тако унапред дефинисао, може са понуђачем, сада добављачем 1, закључити појединачни уговор за набавку тонера за штампач Epson, са добављачем 2 за набавку тонера за штампач Kyocera, а са добављачем 3 за набавку кертриџа за штампач Cannon. (2) У случају поновног отварања конкуренције међу добављачима, ЗЈН прописује одређена правила за поступање наручиоца. Најпре, на ручилац је дужан да упути позив свим добавља чима са којима је закључио оквирни споразум да поднесу понуду. Дакле, он не може послати позив добављачима 1, 2 и 3, а да исти не упу ти добављачима 4 и 5. Даље, наручилац је ду жан да предвиди примерени рок за подношење понуда. Дакле, минимални рок за подношење понуда није дефинисан законом те он, у завис ности од предмета набавке може бити и 2 дана, али и 10 дана, колико је већ, према процени наручиоца, добављачима потребно да припре ме прихватљиву понуду. Сви понуђачи морају бити третирани једнако када је реч о отварању њихових понуда, те ЗЈН налаже наручиоцу да обезбеди да се понуде не отворе пре истека рока за подношење понуда. Коначно, одлука о доде ли уговора мора се заснивати на критеријумима који су наведени у конкурсној документацији

Трајање оквирног споразума је ограничено на период од најдуже три године, ако је закључен са више понуђача, односно на две године – са једним понуђачем.

КОМЕНТАР АУТОРА

67 lege artis ● септембар 2016.

за оквирни споразум. То значи да уколико је једини критеријум приликом поступка који је резултирао закључењем оквирног споразума била понуђена цена, наручилац не може у по зиву за подношење понуда (у поступку „мини

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Информисаности ради, овде ћемо поменути да нове директиве ЕУ из области јавних набавки из 2014. године предвиђају и трећи начин доделе уговора по основу оквирних споразума закључених са више добављача. Реч је о тзв. мешовитом систему: једним делом без поновног отварања конкуренције, а другим делом са поновним отварањем конкуренције. ЗЈН не прописује ову могућност, али смо мишљења да његова примена не мора ни бити искључена, уколико није у супротности са самим институтом оквирног споразума и његовом сврхом, односно уколико није противна начелима јавних набавки. Тако, на пример, наручилац може да се одлучи за поновно отварање конкуренције, али и да рецимо предвиди могућност да уколико добављач са најповољнијом понудом у спроведеном мини-тендеру из било ког разлога није у могућности да изврши своју обавезу, наручилац може закључити уговор (издати наруџбеницу) са следећим најповољнијим добављачем, па уколико следећи најповољнији понуђач није у могућности да изврши обавезу из било ког разлога, може бити позван следећи најповољнији понуђач итд. У овом случају, реч је о мешовитом систему, односно комбинацији отварања и неотварања конкуренције, уз примену „резервног (каскадног) система” доделе уговора. Ипак, било би целисходно да се мешовити систем као опција закључења појединачних уговора (издавања појединачних наруџбеница) имплементира у наше законодавство, што ће се, надамо се и десити доношењем новог Закона о јавним набавкама (сагласно Стратегији развоја јавних набавки у Републици Србији за период 2014–2018. година, требало би да буде донесен у последњем кварталу 2017. године).

тендера”) навести да ће пондерисати рок извр шења услуге. Кад отвара конкуренцију, наручилац ће, кад буде имао потребу за предметним добром (ус лугом/радовима), упутити позив за достављање понуде у циљу закључења уговора / издавања наруџбенице свим оним добављачима са којима је закључен оквирни споразум. У позиву ће се прецизирати критеријуми и услови набавке. До бављачи ће своју понуду доставити на начин и у року који је наведен у позиву за подношење по нуда. По истеку рока за подношење понуда, на ручилац ће отворити понуде и донети одлуку о додели уговора / издавању појединачне наруџбе нице о јавној набавци најповољнијем добавља чу, у складу са дефинисаним критеријумом. Одлуку о додели уговора / издавању поје диначне наруџбенице наручилац је дужан да објави на Порталу јавних набавки и својој интернет страници, а против ове одлуке до бављачи могу у року од 5 дана од дана њеног објављивања, поднети захтев за заштиту права. Садржина оквирног споразума, као и садр жина уговора, свакако није предмет уређења од стране ЗЈН-а. Како је реч о институту који, уз горе поменуте разлике, има доста сличности са уговором, осим тога што је његова садржина детерминисана предметом набавке, у формал ном смислу, кад је реч о битним елементима оквирног споразума, они су умногоме слични битним елементима уговора, укључујући и све специфичности уговора о јавној набавци као уговора у привреди са посебним обележјима због процедуре која му претходи и статуса на ручиоца посла. Тако ће сваки оквирни споразум обавезно садржати: ● предмет оквирног споразума; ● цену; ● начин и услове закључивања појединачних уговора (или издавања наруџбенице); ● услове плаћања; ● рок испоруке добара / извршења услуге / из вођења радова; ● гарантни рок; ● обавезе наручиоца, односно добављача; ● средства обезбеђења; ● важност оквирног споразума; ● могућност измена током трајања оквирног споразума;

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

● основе његовог раскида; ● прелазне и завршне одредбе.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Како оквирни споразум дефинише и услове за кључивања будућих уговора улазећи и у њихо ву будућу садржину, оквирни споразум често садржи упућујуће одредбе, односно одредбе којима је дефинисана будућа обавезна садржи на појединачних уговора. Тако се у самом ок вирном споразуму често дефинишу средства обезбеђења за будуће уговоре, будућа уговорна права и обавезе, уговорне казне… Код неких наручилаца, што генерално сма трамо исправним и пожељним, конкурсна до кументација за јавну набавку која се окончава закључењем оквирног споразума, осим модела оквирног споразума садржи и модел будућег/ их уговора о јавној набавци који ће бити закљу чен/и по основу тог оквирног споразума. На тај начин, сви потенцијални понуђачи, односно потенцијални потписници оквирног споразума имају представу о изгледу будућег уговора који ће евентуално закључити са наручиоцем, што доприноси вишем степену извесности будућих права и обавеза по основу уговора. Иначе, сама процедура спровођења поступ ка јавне набавке са циљем закључења оквирног споразума практично је иста као и спровођење поступка са циљем закључења уговора о јавној набавци. Да би поступак био покренут, пре дметна јавна набавка се мора налазити у плану јавних набавки, са свим елементима сагласно члану 51. ЗЈН-а. Огласи јавних набавки су исти, са малим одступањем у њиховој садржини у односу на „класичну јавну набавку са закључењем угово ра”. Тако је у претходном обавештењу о намери спровођења поступка јавне набавке неопход но посебно напоменути да ће се у конкретном случају закључити оквирни споразум, док је у позиву за подношење понуда поред поменутог назначења неопходно назначити и са колико до бављача се планира закључење оквирног спора зума, као и планирано време његовог трајања. У конкурсној документацији обавезно се у општим подацима о јавној набавци мора навес ти да се поступак спроводи ради закључења ок вирног споразума, док у делу који се односи на критеријум за доделу уговора наручилац наво ди критеријум за доделу појединачних уговора

ИЗ УГЛА СТАТИСТИКЕ Према подацима из Извештаја Управе за јавне набавке за 2015. годину, у тој години закључено је укупно 1.479. оквирних споразума (од стране 195 наручилаца), што је за 60% више него у 2014. години. По основу оквирних споразума закључено је 10.102 уговора о јавним набавкама, што је три пута више него претходне године, док се укупна вредност уговора повећала у односу на 2014. годину за око 5 милијарди динара и износи око 31,5 милијарди динара.

о јавној набавци по основу оквирног споразума. Коначно, обавезна садржина конкурсне доку ментације (осим у преговарачком поступку) јесте и модел оквирног споразума. Мериторна одлука којом се окончава посту пак јавне набавке јесте одлука о закључењу ок вирног споразума (у складу са ЗЈН-ом, а с тим у вези и Порталом јавних набавки, иако би при кладнији термин био „одлука о додели оквирног споразума”, прим. аут.). Ако се поступак обус тавља, као и код закључења уговора, доноси се акт под називом „одлука о обустави поступка”. Наручилац је дужан да објави и Обавештење о закљученом оквирном споразуму (уместо оба вештења о закљученом уговору). Обавештење о закљученом оквирном споразуму се (као и обавештење о закљученом уговору) објављује у року од 5 дана од дана његовог закључења, али је након тога наручилац дужан да објављује и оба вештење о закљученим појединачним уговорима по основу тог оквирног споразума. Он то може чинити у року од 5 дана од дана закључења уго вора, али, сагласно члану 116. ст. 2. ЗЈН-а може и квартално, у року од 15 дана по истеку квартала објављивати обавештења о закљученим угово рима у том кварталу. Тако ће, рецимо, наручилац који је оквирни споразум закључио 15. априла, имати обавезу да обавештење о истом објави најкасније до 20. априла, али ће обавештења о закључењу, на пример, 10 уговора које је по основу тог оквирног споразума закључио у пе риоду од 1. маја до 30. јуна, сва моћи да објави у периоду 1–15. јула. Ова могућност служи за из весно административно растерећење лица која обављају послове јавних набавки.

квалификационог поступка, где се листа кан дидата (потенцијалних уговaрача) ажурира сваких 6 месеци, оквирном споразуму не могу приступати друга лица (потенцијални понуђа чи) која нису његови потписници, те је реали зација уговора у одређеном периоду (који може бити и 3, па и више година) резервисана само за учеснике у оквирном споразуму. Даље, са отварањем конкуренције (спро вођење мини-тендера) оквирни споразуми могу значајно да утичу на повећање административ них обавеза наручилаца. Сваки мини-тендер је управо то – практично једна јавна набавка у малом, која обухвата и све радње које иду уз то (од слања позива, преко отварања понуда до објављивања одлуке о додели уговора на Пор талу јавних набавки). Лицима која обављају послове у вези са јавним набавкама, нарочито код, условно речено, мањих наручилаца, ово значајно додатно ангажовање могло би да пред ставља проблем. С тим у вези, више извршила ца једног предмета набавке у корелацији је са захтевнијим надзором и контролом извршења уговора (квалитета добара/услуга). Оквирни споразуми некада могу негативно да утичу и на саме (потенцијалне) понуђаче. На мера наручиоца да закључи оквирни споразум са великим бројем добављача може да одврати многе понуђаче од учешћа, јер део посла који би добили може да буде занемарљив. Оно што још више може да демотивише понуђаче јесте одређена доза несигурности реализације посла услед правно необавезујуће природе оквирних споразума. Сем тога, сâм оквирни споразум се закључује имајући у виду оквирне потребе наручиоца, што потенцијалним понуђачима (добављачима) не гарантује у ком обиму ће се спроводити оквирни споразум и колико ће пу тем каснијих уговора (наруџбеница) наручилац заиста ангажовати добављача, односно требо вати предметна добра/услуге/радове.

69 lege artis ● септембар 2016.

Вредно помена је и то да Републичка коми сија за заштиту права у поступцима јавних набавки може сама или на захтев подносиоца захтева или заинтересованог лица, поништити уговор о јавној набавци ако утврди да је наручи лац закључио уговор о јавној набавци кршећи одредбе и услове оквирног споразума. Осим уговора, сагласно члану 40. ст. 9. ЗЈН-а, на основу оквирног споразума може се издати и наруџбеница ако садржи битне елементе угово ра. Иако из ове одредбе (а с обзиром на чињеницу да даља регулатива у вези са издавањем наруџбе нице по основу оквирног споразума не постоји) може да произлази да се наруџбеница може из давати увек, њено издавање би, аналогно члану 39. ст. 6. ЗЈН-а, требало везивати искључиво за случајеве када појединачна вредност набавке, од носно потреба наручиоца које су део закљученог оквирног споразума, не прелази 500.000 динара. Из свега изнетог могло би се доћи до закључ ка да оквирни споразуми представљају прак тично решење код учесталих набавки добара, услуга и радова: када наручилац у одређеном периоду има потребу за закључивањем више уговора са идентичним (истоврсним) предме том набавке. Његова примена може утицати на: ефикасност поступка набавке; економичност у поступању (практично више јавних набавки се спроведе у једној јавној набавци); обезбеђивање континуитета пословања; подстицање еконо мије обима; сигурност реализације посла (код оквирних споразума са више добављача, пре свега, применом каскадног система); постојање различитих опција у реализацији уговора... Међутим, оквирни споразум носи са собом и одређене потенцијалне недостатке и опасности, због чега његова примена није увек оправдана и пожељна. Његов највећи недос татак може бити то што је реч о затвореном (инертном) систему, услед чега не може да ре агује на брзе промене. За разлику од, на пример,

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Оквирни споразум носи са собом и одређене потенцијалне недостатке и опасности, због чега његова примена није увек оправдана и пожељна.

П ро п и си у пр ак с и

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Стечај кроз судску праксу

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо неке карактеристичне случајеве из судске праксе, а који се овом приликом односе на стечај Одбацивање пријаве потраживања Повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику, и исте се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене. Из образложења: „Одредбом члана 111. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 83/14), прописано је да повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику, с тим да сходно одредбама члана 111. став 5. Закона о стечају пријаве се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене. Одредбом члана 111. став 8. Закона о стечају прописано је да трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања из ставa 5. овог члана дужан је да предујми подносилац пријаве. Ако се у року који одреди суд не положи предујам пријава ће се одбацити. Првостепени суд констатује у својој одлуци да је пријава потраживања поднета након протека рока од 90 дана који је одређен решењем стечајног судије од 8. 5. 2015. године, а који рок је протекао дана 6. 8. 2015. године, али у року од 120 дана од дана отварања стечајног поступка. Међутим, одлука првостепеног суда у погледу датума када је донето решење којим је одређен рок од 90 дана за достављање пријаве потраживања и дан када је истекао поменути рок није довољно јасно одређен, с обзиром на то да стање у списима предмета потврђује да је решење о отварању стечајног поступка над овде стечајним дужником донето дана 17. 7. 2015. године и да

су ставом 4. истог решења позвани повериоци да у року од 90 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у Службеном гласнику Републике Србије, пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања. На основу дописа који је првостепени суд упутио пуномоћнику подносиоца жалбе, проистиче да исти констатује да је рок од 90 дана, који је одређен решењем првостепеног суда, истекао дана 2. 11. 2015. године, док у образложењу првостепене одлуке као дан истека рока од 90 дана спомиње се дан 6. 8. 2015. године. Следи да је првостепени суд у погледу одлучних чињеница који се односе на датум када је истекао рок од 90 дана, дао нејасне и неразумљиве податке и противречне подацима у списима предмета, самим тим не може се са сигурношћу утврдити када је истекао рок од 90 дана, односно рок од 120 дана, те да ли је поднета пријава подносилаца жалбе поднета благовремено и у ком року.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 16/15-1507 од 10. 3. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда, у Београду, Пвж. 211/16 од 20. 4. 2016)

Разлози за одбацивање пријаве потраживања Повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику, и исте се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене. Ако поверилац у року који одреди суд не положи предујам за трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања, пријава ће се одбацити. Из образложења: „Одредбом члана 111. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 83/14), прописано

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 16/15-1508 од 10. 3. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 214/16 од 14. 4. 2016)

Одлука којом се одбацује као неблаговремена пријава потраживања

Одлучивање о основаности пријављеног потраживања Поверилац коме је потраживање оспорено упућује се на парницу ради утврђења оспореног потраживања. Из образложења: „Према одредби члана 117. Закона о стечају, поверилац коме је потраживање оспорено

71 lege artis ● септембар 2016.

Одлука којом се одбацује као неблаговремена пријава потраживања мора садржати све оно што прописује одредба члана 355. а у вези са чланом 366. Закона о парничном поступку. Из образложења: „Одлука којом се одбацује као неблаговремена пријава потраживања мора садржати све оно што прописује одредба члана 355. а у вези са одредбом члана 366. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14), који се у поступку стечаја примењује сходно одредби члана 7. Закона о стечају. У образложењу суд мора да наведе захтев странке, његове наводе о чињеницама на којима се захтев заснива, доказе, чињенично стање које је утврдио као и прописе на којима је засновао одлуку. Позивање на одредбу члана 111. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 83/14) којом је прописан рок за подношење пријаве потраживања и навођење да се неблаговремене пријаве одбацују, није довољно за оцену благовремености пријаве потраживања већ је првостепени суд у обавези да образложи када је поступак стечаја отворен, када је објављен оглас о отварању поступка стечаја, односно када је истекао законски рок од 120 дана за пријаву потраживања, као и ознаку датума када је предметна пријава потраживања поднета суду.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 14/15 од 15. 4. 2016, укинуто Решењем Привред– ног апелационог суда у Београду, Пвж. 328/16 од 22. 6. 2016)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

је да повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику, с тим да се сходно одредбама члана 111. став 5. Закона о стечају пријаве могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене, као неблаговремене. Одредбом члана 11.1 став 8. Закона о стечају прописано је да трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања из став 5. овог члана дужан је да предујми подносилац пријаве. Ако се у року који одреди суд не положи предујам пријава ће се одбацити. У образложењу своје одлуке првостепени суд констатује да је пријава потраживања поднета након протека рока од 90 дана који је одређен решењем стечајног судије од 8. 5. 2015. године, а који рок је протекао 6. 8. 2015. године, али у року од 120 дана од дана отварања стечајног поступка. Међутим, одлука првостепеног суда у погледу датума када је донето решење којим је одређен рок од 90 дана за достављање пријаве потраживања и дан када је истекао поменути рок није довољно јасно одређен, с обзиром на то да стање у списима предмета потврђује да је решење о отварању стечајног поступка над овде стечајним дужником донето дана 17. 7. 2015. године и да су ставом 4. истог решења позвани повериоци да у року од 90 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у Службеном гласнику Републике Србије, пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања. На основу дописа који је првостепени суд упутио пуномоћнику подносиоца жалбе, проистиче да исти констатује да је рок од 90 дана, који је одређен решењем првостепеног суда, истекао дана 2. 11. 2015. године, док у образложењу првостепене одлуке као дан истека рока од 90 дана спомиње се дан 6. 8. 2015. године. Проистиче да је првостепени суд у погледу одлучних чињеница који се односе на датум када је истекао рок од 90 дана, дао нејасне и неразумљиве податке и противречне подацима у списима предмета, самим тим не може се са сигурношћу утврдити када је истекао рок од 90 дана, односно рок од 120 дана, те да ли је поднета пријава подносилаца жалбе поднета благовремено и у ком року.”

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ

П ро п и си у пр ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

упућује се на парницу, односно наставак прекинутог парничног поступка, ради утврђивања оспореног потраживања који може да покрене, односно настави у року од 15 дана од дана пријема закључка из члана 116. цитираног Закона, односно дана истека рока за медијацију у складу са чланом 115. овог закона. Из напред наведеног произлази да се о потраживању које је оспорено у току стечајног поступка од стране стечајног управника одлучује у парничном поступку, те је нејасна одлука првостепеног суда да у стечајном поступку, као ванпарничном поступку, одлучује о основаности захтева за утврђење разлучног права, односно права на одвојено намирење. Другим речима, овлашћење стечајног судије је било да уколико се ради о неблаговремено поднетој пријави исту одбаци а не да одлучује о основаности тако неблаговремено пријављеног потраживања. У конкретном случају првостепени суд се позвао на одредбу члана 111. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14) којом је прописан рок за подношење пријаве потраживања и да ће се наблаговремене пријаве одбацити, а донео је одлуку којом се одбија захтев да се утврди разлучно право.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 14/15 од 15. 4. 2016, укинуто Решењем Привред– ног апелационог суда у Београду, Пвж. 328/16 од 22. 6. 2016)

Оцена целисходности отварања поступка стечаја Закон о стечају прописује да се стечајни поступак отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога и исти не оставља могућност оцене целисходности покретања поступка стечаја суду. Из образложења: „Законом о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 71/12 и 83/14) у одредби члана 11. став 1. прописује се да се стечајни поступак отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога. Дакле, законодавац није оставио могућност оцене целисходности отварања стечајног поступка, по предлогу овлашћеног предлагача, онда када је испуњен један од стечајних разлога који тај члан даље прописује. Стога је и обавеза суда да онда када утврди постојање стечајног разлога, такав поступак отвори.

Без утицаја су на правилност одлуке жалбени наводи о томе да је имовина стечајног дужника вишеструко већа од потраживања, код чињенице да законодавац не оставља могућност оцене целисходности покретања поступка стечаја суду, већ само обавезу да утврди постојање стечајног разлога када суд мора отворити поступак стечаја. Да ли ће поступак стечаја покренути или спровести извршни поступак јесте одлука која је у диспозицији повериоца.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 8/14 од 24. 12. 2014, потврђено Решењем Привредног апелационог суда, Пвж. 42/15 од 18. 2. 2015)

Постојање стечајног разлога за отварање стечаја Закон о стечају прописује да се стечајни поступак отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога. Из образложења: „Правилно је првостепени суд нашао да је предлагач активно легитимисан да поднесе предлог за отварање стечајног поступка, будући да је поверилац који није могао да намири своје потраживање у поступку извршења које се води према стечајном дужнику. При том, није неопходно да предлагач докаже да је покушао да намири своје потраживање свим могућим и по Закону о извршењу и обезбеђењу прописаним средствима извршења, већ је довољно да докаже да је покушао само једним од прописаних средстава. У конкретном случају ради се о чињеници да је испуњен стечајни разлог из одредбе члана 11. став 2. тачка 1. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 71/12 и 83/14). Наиме, наведена одредба прописује да стечајни разлог је трајнија неспособност плаћања, а у ставу 3. да трајнија неспособност плаћања постоји ако стечајни дужник не може да одговори својим новчаним обавезама у року од 45 дана од дана доспелости обавезе, односно потпуно обустави сва плаћања у непрекидном трајању од 30 дана. Према утврђеним чињеницама, дужник је био у непрекидној блокади почев од 28. 5. 2012. године, односно укупној блокади од 840 дана, са прекидом. Законом о стечају у одредби члана 11. став 1. прописује да се стечајни поступак отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног

Одлуке суда у поступку стечаја

Право стечајних поверилаца да расправљају о завршном рачуну стечајног управника На завршном рочишту се расправља о завршном рачуну стечајног управника, о коначним захтевима за исплату награде стечајном управнику, подносе примедбе на завршни рачун или на поднете захтеве за исплату накнада и награда, одлучује о нерасподељеним деловима стечајне масе и одлучује о другим питањима од значаја за банкротство стечајног дужника. Из образложења: „Основано се жалбом указује да је првостепено решење о закључењу стечаја над стечајним дужником донето уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 7. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14), јер стечајним повериоцима није омогућено да расправљају о

73 lege artis ● септембар 2016.

У поступку стечаја суд одлучује у форми закључка или у форми решења. Против решења дозвољена је жалба а против закључка жалба није дозвољена, као ни приговор. Закључком се одлучује по примедбама, односно издаје налог службеном лицу. Из образложења: „Одредбом члана 18. став 1. тачка 6. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09 и 83/14) прописано је да стечајни судија одлучује о примедбама на радње стечајног управника, а према одредби из тачке 10. доноси друге одлуке и предузима друге радње одређене овим законом. Према одредби члана 45. став 1. Закона о стечају, у стечајном поступку доносе се решења и закључци, према ставу 2, решењем се одлучује у стечајном поступку, према одредби став 3, закључком се одлучује о примедбама и издаје налог службеном лицу, органу који спроводи стечајни поступка или трећем лицу за извршење појединих радњи, а према одредби из става 4. овог члана, против закључка није дозвољена жалба или приговор. Одредбом члана 46. став 1. Закона о стечају, прописано је да против решења се може изјавити жалба суду вишег степена преко првостепеног суда у року од 8 дана од дана објављивања решења на огласној табли суда, односно од дана достављања решења о учесницима у поступку, ако овим законом није другачије одређено. Из напред цитираних одредаба Закона о стечају проистиче да у поступку стечаја суд одлучује у форми закључка или у форми решења. Против решења може се уложити жалба, против закључка није дозвољена ни жалба ни приговор. Такође је прописано да се закључком одлучује по примедбама, односно издаје налог службеном лицу.

У конкретном случају управо се ради о ситуацији у коме је један од поверилаца уложио примедбу на поступање стечајног управника. Чињеница да је своју примедбу назвао приговор не утиче на његову правну природу, јер је суштина наведеног поднеска да се укаже на наводне примедбе, односно погрешно поступање стечајног управника. Имајући у виду напред цитиране одредбе закона није било основа да првостепени суд одлучује о примедби решењем, а затим још мање основа да када одлучи решењем не поучи странку о правном леку. Када се одлучује закључком онда правног лека нема, али суд је дужан да поучи странку о правном леку и наведе да се против закључка не може уложити жалба нити приговор. Супротно томе, уколико суд одлучи решењем, жалба је увек дозвољена. Како је у конкретној правној ствари суд погрешном применом одредаба материјалног права, односно Закона о стечају о примедби одлучио решењем уместо закључком, то је првостепена одлука морала бити укинута како би у поновном поступку првостепени суд одлучио на законом прописан начин.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 24/15 од 14. 3. 2016, укинуто Решењем Привред– ног апелационог суда у Београду, Пвж. 295/16 од 18. 5. 2016)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

разлога. Дакле, законодавац није оставио могућност оцене целисходности отварања стечајног поступка, по предлогу овлашћеног предлагача, онда када је испуњен један од стечајних разлога који тај члан даље прописује. Стога је и обавеза суда да онда када утврди постојање стечајног разлога, такав поступак отвори.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 8/14 од 24. 12. 2014, потврђено Решењем Привредног апелационог суда, Пвж. 42/15 од 18. 2. 2015)

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ

П ро п и си у пр ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

завршном рачуну стечајног управника, нити о коначним захтевима за исплату награде стечајног управника, нити им омогућено да подносе примедбе на завршни рачун, нити да подносе захтеве за исплату накнада и награда, као и да расправљају о другим питањима од значаја за банкротство стечајног дужника, а о чему се расправља управо на завршном рочишту, уз примену одредбе члана 145. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 83/14).” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 218/11 од 31. 12. 2015, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 149/16 од 30. 3. 2016)

Реорганизација као начин намирења поверилаца Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника, или на други начин који је предвиђен планом реорганизације. Из образложења: „Према одредби става 4. члана 1. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09 и 83/14), под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника, или на други начин који је предвиђен планом реорганизације. Одредбом члана 162. став 1. Закона о стечају прописано је да план реорганизације подноси се стечајном судији најкасније 90 дана од дана отварања стечајног поступка, а у ставу 2. да ако је у року става 1. овог члана, поднет образложен предлог за продужење рока, стечајни судија може рок из става 1. овог члана, да продужи највише за 60 дана. Да би се стечај спровео реорганизацијом, неопходно је да овлашћени подносиоци, у смислу одредбе члана 161. став 1. Закона о стечају, благовремено поднесу план реорганизације. Према одредби члана 162. став 1. Закона о стечају, план реорганизације подноси се најкасније у року од 90 дана, али стечајни судија може наведени рок продужити највише за 60 дана уколико је поднет образложени предлог. Из напред

цитиране одредбе Закона произлази да не постоји обавеза суда да рок од 90 дана за подношење плана продужи увек када овлашћени предлагач плана то захтева, већ да стечајни судија, у сваком конкретном случају, према околностима случаја, цени да ли ће дозволити продужење наведеног рока. То значи да законска могућност није довољна да би суд дозволио продужење рока, али свакако о таквом захтеву мора донети одлуку, при чему се мора водити циљем стечај и повољнијим начином намирења поверилаца, ценећи да ли постоје економско оправдани услови за наставак дужниковог пословања, како то изричито прописује одредба члана 155. Закона о стечају. У конкретној правној ствари жалилац, који је овлашћени предлагач плана, у законском року поднео је предлог за продужење рока за подношење плана, у коме је навео да му за правилно формирање класа и окончање преговора са стратешким партнером, потребно да се продужи рок до одржавања испитног рочишта. Првостепени суд одбија предлог са образложењем да би продужење рока повећало трошкове стечаја, што је без значаја с обзиром на то да је одредбом члана 161. став 1. Закона о стечају прописано да предлагач сноси трошкове сачињавања и подношења плана реорганизације. Како предлагач плана није стечајни дужник, односно стечајни управник то наведени трошкови не представљају трошак стечајног поступка. Стога подношење плана реорганизације од стране жалиоца свакако не може утицати на трошкове поступка, јер ти трошкови иначе падају на његов терет и не оптерећују стечајну масу. Такође, одлука суда се није могла засновати на изјави „Х.Р.Е.” да неће гласати за план и да је он једини поверилац у класи разлучних, код чињенице да у моменту доношења овог решења није била позната садржина плана. Тиме је првостепени суд прејудицирао одлуку.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 24/15 од 11. 3. 2016, укинуто Решењем Привред– ног апелационог суда у Београду, Пвж. 293/16 од 18. 5. 2016)

Пренос потраживања повериоцима стечајног дужника Закон о стечају, као ни ранији Закон о стечајном поступку, не предвиђа могућност закључења

Суд ће стечајног управника разрешити и на лични захтев. Из образложења: „Другостепени суд констатује да се основано жалбеним наводима указује да је у конкретној ситуацији првостепени суд погрешно применио одредбе члана 32. Закона о стечају. Одредбом члана 32. став 7. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 71/12 и 83/14), прописано је да се стечајни управник разрешава и на лични захтев. Наведена одредба је императивне природе и стечајни судија разрешава стечајног управника без оцене разлога због којих стечајни управник тражи разрешење. У конкретној ситуацији стечајни судија

Исплата утврђених потраживања Повериоци којима је утврђено потраживање у поступку стечаја потраживања се исплаћују у складу са исплатним редовима, сразмерно величини деобне масе. Из образложења: „Законом о стечају уређују се услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицем. Стечај се у смислу овог Закона спроводи банкротством или реорганизацијом. Под банкротством се подразумева намирење поверилаца продајом целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица. У стечајном поступку свим повериоцима обезбеђује се једнак третман и равноправан положај поверилаца истог исплатног реда, односно исте класе у поступку реорганизације. Повериоцима којима је утврђено потраживање у поступку стечаја оно се исплаћује у складу са исплатним редовима, сразмерно величини деобне масе, у складу са одредбом члана 54. Закона о стечају. Повериоцима којима је оспорено потраживање резервише се део деобне масе у оној величини и у оном проценту који би добили да им је признато, односно утврђено потраживање све до правноснажног окончања покренуте парнице. Уколико се парница оконча у корист стечајног дужника, онда се та резервисана средства деле сразмерно свим стечајним повериоцима тог исплатног реда. У конкретној правној ствари, стечајном повериоцу Д. П. из Петровца на Млави је у стечајном поступку утврђено потраживање у укупном износу од 1.014.681,92 динара у 3. исплатном реду. Једнако, као и свим другим стечајним повериоцима 3. исплатног реда у току стечајног поступка му је исплаћено од 12,35% утврђеног потраживања, по решењу о главној деоби од 6. 1. 2012. године и по решењу о

75 lege artis ● септембар 2016.

Разрешење стечајног управника

ће избор стечајног управника извршити са листе стечајних управника. Из напред наведеног, првостепена одлука је укинута без враћања на поновно одлучивање.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 216/12 од 27. 4. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 330/16 од 13. 7. 2016)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

стечајног поступка и преношења потраживања повериоцима стечајног дужника. Из образложења: „Стечајни управник поднео је предлог да се закључи стечајни поступак над стечајним дужником „У.М.Х.” а.д. у стечају, са седиштем у Смедереву, и да се потраживање стечајног дужника „У.М.Х.” а.д. у стечају, као извршног повериоца, од извршног дужника „У...” д.о.о. из Шапца у извршном поступку пред Привредним судом у Ваљеву, у правној ствари тога суда И. 815/2012, пренесе повериоцима овог стечајног дужника као и да се неизмирене обавезе утврде решењем суда. Првостепени суд је дана 25. 4. 2016. године донео решење којим се одређује завршно рочиште у поступку стечаја над стечајним дужником „У.М.Х.” а.д. у стечају Смедерево, у складу са одредбом члана 145. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 71/12 и 83/14), за 16. 5. 2016. године у Привредном суду у Пожаревцу. При том, правилно првостепени суд утврђује да Закон о стечају, као ни Закон о стечајном поступку, не предвиђају могућност закључења стечајног поступка и преношења потраживања повериоцима стечајног дужника то је из тих разлога и одлучено као у изреци решења.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 216/12 од 9. 5. 2016, укинуто Решењем Привред– ног апелационог суда у Београду, Пвж. 330/16 од 13. 7. 2016)

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ

П ро п и си у пр ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

накнадној деоби од 19. 9. 2012. године, у укупном износу од 125.000,00 динара. Имајући у виду да постоје стечајни повериоци којима је оспорено потраживање, па су до окончања тих парница резервисана новчана средства у процентуалној висини исто као и оним повериоцима којима је утврђено потраживање и исплаћено. У овој фази стечајног поступка пре окончања наведених парница нема расположивих средстава за исплату утврђених потраживања стечајним повериоцима, па је из тих разлога првостепени суд одбио захтев овог стечајног повериоца као преурањен.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 33/12 од 23. 6. 2015, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 370/15 од 16. 7. 2016)

Активна или пасивна легитимација стечајне масе У ситуацији када је правноснажним судским решењем у изреци означено да стечајна маса стечајног дужника остаје активно или пасивно легитимисана у свим парницама, не постоји процесна дужност тужиоца, као стечајног дужника, да доставља уговор о купопродаји стечајног дужника као правног лица. Из образложења: „Основано се изјављеном жалбом тужиоца указује да је првостепени суд погрешно применио материјално право и то одредбе члана 112. Закона о стечајном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 85/05). У ситуацији када је правноснажним судским решењем, Ст. 20/10 од 16. 1. 2015. године, у изреци назначено да стечајна маса стечајног дужника П… ад у стечају из Б. К. остаје активно или пасивно легитимисана у свим парницама у којима стечајни дужник П… ад у стечају има својство тужиоца или туженог, а тужени у поновљеном поступку није оспорио активну легитимацију новоозначеног тужиоца стечајна маса П… ад у стечају, није постојала процесна дужност тужиоца да доставља уговор о купопродаји стечајног дужника као правног лица. Правноснажним судским решењем, чију законитост и правилност не може ценити

првостепени суд, назначено је да је стечајна маса раније означеног тужиоца стечајног дужника активно легитимисана у свим парницама у којима стечајни дужник има својство тужиоца. То значи да је стечајна маса као новоозначени тужилац активно легитимисана за потраживање стечајног дужника према трећим лицима па и за потраживање према овде туженом.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 1062/15 од 26. 12. 2015, делимично потврђена – делимично преиначена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 2418/16 од 15. 6. 2016)

Меродаван закон за поступке стечаја над банком Поступци стечаја банака и осигуравајућих друштава започети по ранијим законима, почев од 12. 2. 2015. године настављају се по одредбама Закона о стечају и Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање. Из образложења: „Одредбом члана 33. став 1. Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 14/15), прописано је да ће се поступци стечаја и ликвидације банака започети по Закону о санацији, стечају и ликвидацији банака („Сл. лист СФРЈ”, бр. 84/89 и 63/90 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 и 53/01), Закону о принудном поравнању, стечају и ликвидацији („Сл. лист СФРЈ”, бр. 84/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 37/93 и 28/96), Закона о стечајном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 84/04) и Закона о стечају и ликвидацији банака и друштва за осигурање („Сл. гласник РС”, бр 61/05, 116/08 и 91/10), наставити по одредбама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11-др. закон, 71/12-УС и 83/14), овог закона, осим члана 20. овог закона, и по члану 17. Закона о стечају и ликвидацији банака и друштва за осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 61/05, 116/08 и 91/10).” (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 218/11 од 31. 12. 2015, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 149/16 од 30. 3. 2016)

Kaлендар важења правних аката

● Правилник о квалитету воћних џемова, желеа, мармеладе, пекмеза и заслађеног кестен пиреа, објављен у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 101/15 од 8. 12. 2015. године, а ступио је на снагу 16. 12. 2015. године – примењује се од 16. септембра 2016. године ● Одлука о изменама Одлуке о извештавању банака, објављена у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 69/16 од 12. 8. 2016. године, а ступила је на снагу 20. 8. 2016. године – примењује се од 30. септембра 2016. године ● Одлука о измени и допунама Одлуке о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке, објављена у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 69/16 од 12. 8. 2016. године, а ступила је на снагу 20. 8. 2016. године – примењује се од 30. септембра 2016. године

● Одлука о изменама и допунама Одлуке о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке, објављена у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 61/16 од 7. 7. 2016. године, а ступила је на снагу 15. 7. 2016. године – примењује се од 1. октобра 2016. године ● Правилник о изменама и допунама Правилника о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката, објављен у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 58/16 од 22. 6. 2016. године, а ступио је на снагу 30. 6. 2016. године – примењује се од 1. октобра 2016. године ● Правилник о измени Правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља, објављен у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 35/16 од 5. 4. 2016. године, а ступио је на снагу 6. 4. 2016. године – примењује се до 5. октобра 2016. године

77 lege artis ● септембар 2016.

● Одлука о изменама и допунама Одлуке о извештавању банака, објављена у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 61/16 од 7. 7. 2016. године, а ступила је на снагу 15. 7. 2016. године – примењује се од 1. октобра 2016. године

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/или се одложено примењују у целости или у делу:

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Извршење на непокретностима из угла новог Закона о извршењу и обезбеђењу У тексту који следи анализирамо поступак извршења на непокретностима према новом Закону о извршењу и обезбеђењу, указујући на значајне законске новине и очекивања којa би овај закон требало да испуни у пракси Зорица Вељић судија Вишег суда у Београду sudski.postupci@legeartis.rs

ови Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/15, у даљем тексту: ЗИО), који је ступио на снагу 1. јула 2016. године, донео је значајне промене у поступку извршења. У разлоге за доношење новог закона, поред осталих, се убрајају: слаба ефикасност у поступцима извршења, велики број започетих и нерешених предмета у судовима, неуједначе на судска пракса, а вероватно и незадовољство, како на страни поверилаца тако и дужника у самом спровођењу извршног поступка. То је довело до повећања надлежности јавних извр шитеља, а с тим у вези и до појачане надлежнос ти Коморе јавних извршитеља и дисциплинске контролe ради вршења и спровођења извршења. Замисао законодавца била је да у највећем броју случајева извршење више не спроводи суд, већ јавни извршитељ, очекујући да се тиме растерете судови, а повериоци што пре намире своја потраживања. Суд има искључиву надлежност у спро вођењу извршења само у четири врсте из вршних поступака: 1) извршење заједничком продајом непокрет ности и покретних ствари; 2) извршење потраживања која се састоје у чињењу, нечињењу или трпљењу; 3) извршење у вези с породичним односима, и 4) извршење враћањем запосленог на рад.

Као и у досадашњем поступку за одлучивање о предлогу за извршење ради намирења новчаног потраживања на непокретности искључиво је месно надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност. Уз предлог за извршење новчаног потраживања на непокретности, по верилац подноси извод из катастра непокрет ности којим доказује да је непокретност уписана као својина извршног дужника, или, ако он није уписан, подноси исправу подобну да се упише својина извршног дужника, након чега се право својине извршног дужника на захтев суда упи сује у катастар непокретности. Ради убрзаног поступања, а према соп ственом избору, поверилац уз предлог за доз волу извршења може поред потребних исправа да достави и налаз тј. процену непокретности. Извршење новчаног потраживања на не покретности спроводи се уписом забележбе решења о извршењу у катастар непокретности, проценом вредности непокретности, продајом непокретности и намирењем извршног пове риоца из продајне цене. После уписа права својине извршног дужни ка суд доноси решење о извршењу. Јавни извршитељ врши попис непокрет ности које су у ванкњижној својини извршног дужника. Кад је непокретност у сусвојини, у решењу о извршењу одређује се извршење на сувласнич ком делу извршног дужника. Након доношења решења о извршењу на непокретности, јавни извршитељ дужан је да одмах достави то решење органу који води ка тастар непокретности, ради уписа забележбе решења о извршењу на непокретности.

79 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

КОМЕНТАР АУТОРА #1

стварало правну несигурност за савесног купца који је тужбом у парничном поступку морао да доказује своја права и стрепњу за повериоца да ли ће се и када током поступка наплатити. Заложни повериоци намирују се у изврш ном поступку и ако нису поднели предлог за извршење, нити пријавили потраживање у извршном поступку. Заложно право престаје доношењем закључка о предаји непокретности купцу, па и када заложни поверилац није у це лини намирен. Купац непокретности и заложни поверилац могу, до истека рока за плаћање продајне цене, писмено да уговоре да заложно право остане на непокретности и после њене предаје купцу, а да купац преузме дуг извршног дужника пре ма заложном повериоцу у износу у коме би се заложни поверилац намирио из продајне цене. Продајна цена смањује се за износ преузетог дуга. Споразум купца и заложног повериоца мора да одобри јавни извршитељ закључком. Сматрамо да је ово законско решење добро јер је заложни поверилац обезбеђен да ће на мирити своје потраживање самим тим што не мора да поднесе предлог за извршење нити да пријави своје потраживање током поступка. Продајом непокретности не гасе се личне службености, стварни терети који су упи сани у катастар непокретности пре најста ријег заложног права на непокретности или најстаријег решења о извршењу. Остале ли чне службености и стварни терети гасе се до ношењем закључка о предаји непокретности, а имаоци личних службености и стварних терета који су угашени имају право на накнаду. Продајом непокретности не престаје закуп на њој ако је уговор о закупу уписан у катастар непокретности пре најстаријег заложног пра ва на непокретности или најстаријег решења о извршењу. Купац ступа у права и обавезе заку подавца. Не престаје закуп стана на неодређе но време који је стечен према закону којим се уређује становање. Предмет извршења не може бити пољоприв редно земљиште земљорадника у површини до 10 ари, осим уколико је на истом уписано хипо текарно потраживање. Вредност непокретности утврђује се пре ма њеној тржишној цени на дан процене. Јавни извршитељ може одлучити и да се непокретност

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Новину представља законско решење пре ма којем је орган који води катастар непокрет ности дужан да упише забележбу решења о извршењу у року од 72 часа од пријема захтева за упис, а иначе ће се сматрати да је забележба уписана истеком 72 часа од пријема захтева за упис, што ће битно утицати на убрзање спро вођења извршења. Од уписа забележбе решења о извршењу није дозвољено да се у катастар непокретности упи ше промена права својине на непокретности, нити које друго стварно право засновано на располагању власника, без обзира на то кад је то располагање учињено. Кад је реч о извршењу на непокретности која је под закупом, приликом продаје непокрет ности уговор о закупу остаће на снази само ако је он у виду забележбе уписан у катастар непокретности пре најстаријег решења о извр шењу. Ако се после стицања заложног права на не покретности промени њен власник, заложни поверилац који покреће извршни поступак у предлогу за извршење назначава залогодавца као извршног дужника (а не новог власника за ложене непокретности). Овим решењем нови Закон је отклонио не доумице које су по овом питању постојале у до садашњој пракси, а само законско решење треба да доведе до веће заштите повериочевих права, будући да постоји обавеза јавног извршитеља да достави решење о извршењу катастру ради уписа забележбе решења и који ће у знатно краћем року извршити упис забележбе решења о извршењу. Претходним законом то није било прописано и вероватно се показало као једно од лоших решења у току његове четворогодишње примене, јер је поверилац имао решење о из вршењу, али катастар није имао обавезујући рок у коме мора да одлучи о упису, услед чега је долазило до промене права власништва што је

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

процени на основу писменог обавештења о цени коју добије од одговарајућих организација, институција или правних и физичких лица од говарајуће струке. Приликом процене вред ности непокретности води се рачуна о томе за колико она мање вреди будући да и после про даје одређена права остају на њој. Вредност не покретности утврђује се закључком. Ни на јавном надметању, а ни непосредном погодбом, купац непокретности не може бити извршни дужник, јавни извршитељ, заменик јавног извршитеља, помоћник јавног извр шитеља нити друго лице које је запослено код јавног извршитеља, као ни свако друго лице које службено учествује у поступку, нити лице које је њихов крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена сродства, супружник, ванбрачни партнер или тазбински сродник до другог степена или старатељ, усвоји тељ, усвојеник или хранитељ. Ималац законског права прече купови не непокретности има првенство над најповољ нијим понудиоцем ако одмах после објављивања који је понудилац најповољнији, а пре доно шења закључка о додељивању непокретности, изјави да купује непокретност под истим ус ловима као најповољнији понудилац. Ималац уговорног права прече куповине непокрет ности које је уписано у катастар непокретности остварује своје право као и ималац законског права прече куповине, ако не постоји законско право прече куповине, или ако постоји, а није искоришћено. Имаоци права прече куповине полажу јемство као и друга лица. Непокретност се продаје на усменом јавном надметању или непосредном погодбом. Јавни извршитељ може одредити само продају на јав ном надметању. Странке могу да се споразумеју о продаји непосредном погодбом. Закључак о продаји непокретности на јав ном надметању доноси се одмах после прав носнажности решења о извршењу. Закључком се одређују, пре свега, услови продаје на јавном надметању и од када и како непокретност може да се прода непосредном погодбом по споразу му странака. Закључак о продаји непокретности на јавном надметању објављује се на огласној табли Коморе и на други уобичајени начин. Он се истовремено доставља странкама, заложним повериоцима, учесницима у поступку, имаоцу

КОМЕНТАР АУТОРА #2 Нови ЗИО привукао је посебну пажњу начином регулисања редоследа намирења (а који је измењен у односу на ЗИО из 2011. године) код: ● законског издржавања које се доказује извршном исправом и пријављује до дана доношења закључка о додељивању ствари; ● потраживања заложних поверилаца; ● потраживања извршних поверилаца који су стекли заложно право; ● потраживања извршних поверилаца који нису стекли заложно право; ● трошкови извршног поступка, трошкови из извршне исправе и камата имају исти редослед намирења као главно потраживање.

законског права прече куповине и имаоцу уго ворног права прече куповине на непокретности које је уписано у катастар непокретности. Јавно надметање се одржава у канцеларији јавног из вршитеља, ако он друкчије не одреди. Као понудиоци на јавном надметању могу да учествују само лица која су положила јемство до објављивања јавног надметања. Јемство износи десетину процењене вредности непокретности. Извршни поверилац и заложни поверилац не полажу јемство ако њихова потраживања досе жу износ јемства. Јавно надметање се одржава и ако је присутно само једно лице које је поло жило јемство. Одржавају се највише два јавна надме тања. Ако непокретност не буде продата на првом јавном надметању, јавни извршитељ утврђује да оно није успело и на лицу места заказују друго јавно надметање. Друго јавно надметање мора да почне у року од најмање 15, а највише 30 дана од дана првог јавног надметања. Јавно надметање почиње објављивањем јавног надметања, када се саопштава почетна цена и учесници позивају да ставе понуду. Понудилац је дужан да понуди цену вишу од цене коју је понудио претходни понудилац. Ниједан пону дилац не може да понуди цену нижу од почетне. На првом јавном надметању непокретност не може бити продата испод 70% процењене вред ности (уместо 60% по досадашњем закону), а

81 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

закључен у року, или продајна цена не буде плаћена у року – јавни извршитељ утврђује да непокретност није продата непосредном погод бом по споразуму странака и наставља изврш ни поступак у стању у ком се налазио кад су се странке споразумеле о продаји непосредном погодбом. Закључак о продаји непокретности непо средном погодбом по избору извршног по вериоца доноси се одмах пошто извршни поверилац изабере такво намирење. Уговор о продаји може да се закључи у року од 30 дана од дана објављивања закључка о продаји не покретности непосредном погодбом по избо ру извршног повериоца. Цена непокретности се слободно уговaра, а рок за плаћање цене не може бити дужи од 15 дана од дана доношења закључка о додељивању непокретности. Ако уговор о продаји непокретности непо средном погодбом по избору извршног пове риоца не буде закључен у року који је одређен закључком о продаји ствари непосредном по годбом по избору извршног повериоца, или ако цена не буде плаћена у року који је одређен, јавни извршитељ утврђује да непокретност није продата непосредном погодбом по избору из вршног повериоца. Извршни поверилац се позива да у року од осам дана захтева намирење преносом права својине на непокретности, а ако пропусти рок, извршни поступак се обуставља. О преносу права својине на непокретности доноси се за кључак. У закључку се, поред осталог, изврш ни поверилац обавезује да у одређеном року положи новчани износ потребан да се намире остала лица која имају право на намирење. Ако извршни поверилац положи износ у року, доно си се закључак о предаји непокретности, а ако то пропусти, извршни поступак се обуставља. Закључак о предаји непокретности купцу доноси се одмах након исплате продајне цене и доставља свима којима и закључак о продаји непокретности на јавном надметању, односно непосредном погодбом, као и пореској управи и јединици локалне самоуправе, према месту налажења непокретности. Закључак о предаји непокретности садржи налог непосредном држаоцу непокретности да у одређеном року преда купцу државину непокретности, време када купац стиче државину на непокретности,

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

на другом испод 50% процењене предности (уместо 30% по досадашњем закону). Иста пра вила важе и за јавну продају покретних ства ри. Понудилац је везан понудом све док не буде дата понуда с вишом ценом. Јавно надметање се закључује када ниједан понудилац, упркос двоструком позиву јавног извршитеља, не по нуди већу цену. О јавном надметању води се записник. Кад закључи јавно надметање, јав ни извршитељ доноси закључак о додељивању непокретности најповољнијем понудиоцу, а то је онај који је понудио највишу цену. Закључак о додељивању непокретности, поред осталог, садржи име и презиме или пословно име прва три најповољнија понудиоца. Јавно надметање није успело ако нема пону дилаца, ако ниједан понудилац не стави понуду или не понуди продајну цену која је једнака по четној цени или виша од ње у року од десет ми нута од почетка јавног надметања и ако ниједна понуда није пуноважна. Јавно надметање није успело ни ако прва три понудиоца са списка из закључка о додељивању непокретности не пла те цену коју су понудили у року. Неуспех јавног надметања јавни извршитељ утврђује закључ ком. Непокретност може да се прода непо средном погодбом ако се странке тако спо разумеју или ако после неуспеха другог јавног надметања то изабере извршни поверилац. Уговор о продаји непокретности непосредном погодбом закључују у писменом облику купац и јавни извршитељ, у име и за рачун изврш ног дужника, или лице које обавља комисионе послове продаје, у своје име а за рачун изврш ног дужника. Јемство, у износу десетог дела процењене вредности непокретности, купац полаже непосредно пре закључења уговора о продаји. Споразум о продаји непокретности не посредном погодбом и уговор о продаји непо средном погодбом не подлежу солемнизацији од јавног бележника. Споразум није дозвољен док траје јавно надметање. Одмах после споразума странака доноси се закључак о продаји непокретности непосред ном погодбом по споразуму странака, којим се одређују и рок за закључење уговора и рок за плаћање продајне цене. Ако нека странка писмено одустане од споразума, или странке не измене споразум у року, или уговор не буде

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

утврђење да су се угасила заложна права, ствар не службености и стварни терети који се гасе продајом непокретности, налог да се стицање својине купца на непокретности упише у катас тар непокретности, као и налог да се из катастра непокретности бришу права и терети који су се угасили куповином или које купац није преузео. Непосредни држалац непокретности предаје купцу државину у року одређеном закључком о предаји непокретности, ако законом или спо разумом с купцем није друкчије одређено. Ако се непокретност налазила и остаје у државини другог лица или извршног дужника, купац сти че државину доношењем закључка о предаји непокретности. Ако непосредни држалац непокретности не преда купцу државину непокретности у року који је одређен закључком о предаји непокрет ности, јавни извршитељ, на предлог купца, доноси закључак који се спроводи према одред бама о извршењу ради испражњења и предаје непокретности. Намирење поверилаца почиње одмах после доношења закључка о предаји непокретности купцу. О намирењу се доноси закључак. При томе се узимају у обзир само потраживања садржана у решењу о извршењу које је постало правноснажно пре доношења закључка о нами рењу. Потраживања садржана у решењу о извр шењу које није постало правноснажно до доно шења закључка о намирењу, намирују се после правноснажности решења о извршењу, из про дајне цене која преостане након првенственог намирења. Остатак цене предаје се извршном дужнику. Након тога, из продајне цене намирује се из вршни поверилац чија је забележба решења о извршењу најстарија, извршни повериоци који су приступили извршном поступку, заложни повериоци и лица која имају право на накнаду због гашења личних службености и стварних терета продајом непокретности ако су потра живања накнаде пријавила до доношења за кључка о намирењу. Из продајне цене првенствено се намирују, следећим редоследом: трошкови извршног поступка који су пријављени до доношења за кључка о намирењу, потраживања на основу за конског издржавања која се доказују извршном

исправом и пријављена су до доношења закључ ка о додељивању непокретности. Ако сви трошкови извршног поступка не могу да се намире у целини, намирују се сраз мерно њиховој висини, а то важи и за потражи вања на основу законског издржавања. Пошто се намире потраживања која се првенствено намирују, остала се разврста вају на три реда намирења: 1) потраживања заложних поверилаца; 2) потраживања лица која имају право на нак наду због гашења личних службености и ствар них терета продајом непокретности; 3) потраживања извршних поверилаца. Намирење наредног реда намирења почиње кад се повериоци из претходног реда намире у це лини. Лице које се намирује из продајне цене може пред јавним извршитељем, писмено или усме но на записник, оспорити постојање потражи вања другог лица, његову висину и редослед намирења, ако то чини повољнијим његове изгледе за намирење. Јавни извршитељ или ре шењем одлучује о оспоравању или закључком упућује лице које оспорава потраживање да покрене парнични поступак у року од 15 дана. Јавни извршитељ може, на предлог лица чије је потраживање оспорено, условити одлагање доношења закључка о намирењу и намирење оспореног потраживања полагањем јемства за штету коју оно може претрпети због одлагања намирења. Потраживање заложног повериоца које није доспело до доношења закључка о намирењу из дваја се и депонује код јавног извршитеља и ис пуњава према роковима доспећа. Потраживање

КОМЕНТАР АУТОРА #3 Посебну пажњу привукло је једно сасвим ново средство извршења, а то је заједничка продаја непокретности и покретних ствари које се налазе на или унутар непокретности или су у функционалној вези са њом. Таква продаја се обавља само на јавном надметању (не и непосредном погодбом), а за спровођење извршења искључиво је надлежан суд (не и јавни извршитељ).

На самом крају, сматрамо да је нови начин ре гулисања продаје непокретности у приличној мери сличан претходно важећем. Може се очекивати да у првих неколико месе ци његове примене дође до застоја у спровођењу извршења будући да ће велики број предмета бити упућен на поступање јавним извршитељи ма. Чим се поднесе предлог за извршење, када је реч о непокретностима, мишљења смо да би било добро да се примерак таквог предлога

83 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

Уместо закључка

одмах достави Републичком геодетском за воду, како би јавност имала сазнања о евенту алној промени на некој непокретности. Осим тога, мишљења смо да је реч о добром законском решењу према коме се продаја не покретности не може обавити испод 70% про цењене вредности непокретности на првом надметању, нити испод 50% процењене вред ности непокретности на другом јавном над метању, као и оном код продаје непокретности непосредном погодбом – када цена одређена између странака не може бити нижа од 70% процењене вредности. Истовремено, добро је законско решење и у случају када се продаја не покретности непосредном погодбом одређује по избору извршног повериоца, након две не успеле продаје на јавном надметању и када се цена непокретности слободно уговара. Овим се чува реална вредност непокретности, онемо гућавајући да она буде продата у „бесцење”, при чему се поверилац не намирује у потпуности, а дужник остаје без своје непокретности. Добрим се сматра и решење о упису забе лежбе решења о извршењу у року од 72 часа од пријема захтева за упис јер то доприноси прав ној сигурности грађана. Можда би било олакшавајуће за повериоца да не предујмљује трошкове извршења, већ да се на крају изврши наплата из средстава дужника по спроведеном извршењу. Коначно, напомињемо да су сви извршни повериоци у поступцима у којима је решење о извршењу донето пре 17. маја 2012. године били дужни да се у року од 1. маја 2016. године до 1. јула 2016. године изјасне да ли ће даље извр шење спроводити суд или јавни извршитељ, док ће у супротном извршни поступак бити обус тављен. Имајући у виду чињеницу да је нови Закон о извршењу и обезбеђењу тек однедавно сту пио на снагу, његова двомесечна примена пред ставља сувише кратак временски период да би уопште могао да се искаже било какав озбиљ нији коментар о томе да ли је нови законски пропис одговорио очекивањама опште и стру чне јавности. Колико ће и да ли ће нови закон успети да побољша правну сигурност и да ојача ефикасност и брзину која је потребна извршном поступку, а што је и био циљ његовог доношења, остаје да се види у наредном периоду.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

које је обезбеђено заложним правом, а које за виси од услова који треба да наступи или да не наступи после доношења закључка о намирењу, издваја се и депонује код јавног извршитеља. За одлучивање о предлогу за извршење и за спровођење извршења ради намирења новчаног потраживања заједничком продајом непокрет ности и покретних ствари месно је искључиво надлежан суд на чијем подручју се налази не покретност. У решењу о извршењу одређује се да се не покретности и покретне ствари заједнички продају ако се покретне ствари налазе на не покретности или унутар ње или ако су у функ ционалној вези са непокретношћу. Заједничка продаја огледа се у томе што се непокретности и покретне ствари продају на истој продаји, заједнички и по једној укупној цени и тако да куповина непокретности буде условљена претходном куповином покретних ствари и обратно. Продаја се врши искључиво на јавном надметању. У делу Закона који регулише извршење на покретним стварима треба указати на један рок који је битно скраћен у односу на досадашњи закон и то са 45 на само 8 дана. Реч је о року у којем је извршни поверилац дужан да предло жи друго средство извршења у ситуацији када је попис дужникових покретних ствари остао безуспешан. Новина која се потпуно оправдано од сада примењује и код извршења на покретним ства рима јесте приступање извршењу, односно правило према коме се после пописа и процене покретне ствари неће водити посебан извршни поступак ради намирења другог потраживања на истој ствари, већ ће нови извршни поверилац приступити покренутом извршном поступку.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Спeцифичнoсти пoступкa спрoвoђeњa извршeњa пленидбом и преносом новчаног пoтрaживaњa извршнoг дужникa У пракси је права реткост да извршни поверилац, у предлогу за извршење, као средствa извршења предложи пленидбу и пренос новчаног потраживања извршног дужника, као радње којима би се спровело извршење на потраживању извршног дужника према његовом дужнику. И баш из тог разлога ће питања из домена примене ових средстава извршења бити обрађена у овом тексту, са освртом на нека питања која се најчешће постављају у пракси, а све у циљу да се извршни повериоци ближе упознају са својим процесним могућностима Дејан Обренић дипл. правник, помоћник извршитеља с вишегодишњим искуством у извршном поступку sudski.postupci@legeartis.rs

ако Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/15, у даљем тексту: ЗИО) прописује да су прeдмeти извршeњa ствaри и прaвa извршнoг дужникa нa кojимa сe спрoвoди извршeњe, у пракси се под предметом извршења најчешће подразумевају новчана средства, покретне и непокретне ства ри у власништву извршног дужника, док се о правима извршног дужника, тачније о његовим облигационим правима, знатно ређе размишља у поступку принудне наплате. Управо зато, у пракси је права реткост да извршни поверилац, у предлогу за извршење, као средствa извршења предложи пленид бу и пренос новчаног потраживања изврш ног дужника, као радње којима би се спровело извршење на потраживању извршног дужника

према његовом дужнику. Оваква (не)заинтере сованост извршних поверилаца за наплаћивање свог потраживања према извршном дужнику путем пленидбе и преноса потраживања из вршног дужника према његовом дужнику до датно збуњује ако, дефинишући појам имовине као „скуп субjeктивних грaђaнских прaвa кoja припaдajу jeднoj oсoби”, знамо да имовину из вршног дужника не чине само стварна, већ и облигациона права, па тако и његова потражи вања према трећим лицима. Можда се разлог за наведену незаинтересо ваност поверилачке стране за новчано потра живање извршног дужника, као саставни део дужникове имовине који подлеже поступку принудне наплате, делимично крије у чињеници да, у тренутку покретања извршног поступка, извршни поверилац код себе најчешће нема ис праву из које проистиче потраживање извршног дужника према трећем лицу, као и у чињеници да извршни поверилац нема правну могућност да од дужника извршног дужника принудно на плати наведено потраживање, без вођења новог извршног или парничног поступка.

85 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

Слично као код осталих средстава извр шења, и код предлагања спровођења извршења пленидбом и преносом новчаног потражи вања извршног дужника може се алтернативно засновати месна надлежност суда и према пре бивалишту или боравишту, односно седишту, дужника извршног дужника, али само у случају да извршни дужник нема пребивалиште или боравиште у Републици Србији. Дакле, изврш ни поверилац има ту процесну погодност да предлог за извршење подноси месно надлеж ном суду према пребивалишту или боравишту извршног дужника (општа месна надлежност), а у случају да извршни дужник нема пребивал ште или боравиште у Републици Србији, онда извршни поверилац може поднети предлог за извршење и суду на чијем подручју се налази пребивалиште, односно боравиште дужника извршног дужника. У самом предлогу за извршење извршни по верилац може да диспонира својим захтевом и може да предложи да се извршење спроведе пленидбом и преносом новчаног потражи вања извршног дужника и при том да определи коју врсту преноса предлаже или да изостави да предложи врсту преноса, а може се опреде лити и за опцију да предложи само пленидбу предметног потраживања без његовог преноса. Уколико извршни поверилац оптира за предла гање само пленидбе новчаног потраживања из вршног дужника, без преноса тако заплењеног потраживања, јасно је да не би било одрживо правно стање у којем је новчано потраживање извршног дужника према његовом дужнику заплењено, из ког разлога он више не може да захтева наплату од свог дужника, док његов дужник не сме да измири своје дуговање пре ма извршном дужнику, као свом повериоцу, и да на тај начин „развеже” облигацију у којој се налази на дужничкој страни, а извршни пове рилац, који је предложио пленидбу предметног потраживања, још увек није овлашћен да при ми потраживање које је иницијално постојало у корист извршног дужника. Из наведеног раз лога овакво правно стање и не може трајати неограничено, па закон императивно одређује рок од десет дана од дана пријема изјашњења дужника извршног дужника или обавештења да се дужник није изјаснио, у којем је изврш ни поверилац дужан да предложи и пренос

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У сваком случају, пленидба и пренос новча ног потраживања извршног дужника предста вљају средствa извршења која се у пракси не примењују нарочито често, иако су у сличном облику егзистирала у нашем правном систему, како у раније важећим законима који су уређи вали извршни поступак, тако и у сада актуел ном Закону о извршењу и обезбеђењу. Из наведених разлога ће питања из домена примене ових средстава извршења бити об рађена у овом тексту, са освртом на нека пи тања која се најчешће постављају у пракси, а у циљу да се извршни повериоци ближе упознају са својим процесним могућностима. Такође, битно је напоменути да су законске одредбе којима се уређује спровођење извршења пле нидбом и преносом новчаног потраживања извршног дужника на сличан начин уређене у ЗИО-у из 2011. године, који се у пракси и даље примењује на све предмете који су започети по одредбама тог закона, а што сигурно неће бити на кратак период, као и у ЗИО-у из 2015. године, који је сада на снази, из ког разлога ће у овом тексту бити посвећена пажња суштинским питањима која се јављају код овог средства извршења, уместо анализе законског текста по одредбама. Иако се у пракси пленидба и пренос новча ног потраживања извршног дужника најчешће јављају као једно средство извршења, заправо је реч о две извршне радње које не морају нужно ићи у пару. Тачније, први корак у спро вођењу извршења коришћењем овог правног средства представља пленидба (стари ЗИО је користио термин заплена) потраживања из вршног дужника које он има према свом дуж нику, за коју изршни поверилац иницијално може предложити да се спроведе самостално, а да се о преносу потраживања изјасни у накнад ном року. Други корак, односно друга извршна радња у спровођењу извршења на овај начин, јесте пренос потраживања са извршног дужни ка на извршног повериоца и овај корак се може спровести у различитим варијацијама, како ће се видети у наставку текста, и он заправо пред ставља суштински део овог начина спровођења извршења и једну врсту тзв. принудне цесије између извршног дужника и извршног поверио ца, а у вези са потраживањем које извршни дуж ник има према свом дужнику, као трећој страни.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

заплењеног потраживања са извршног дужника на себе, тачније врсту преноса за плењеног потраживања, а све под претњом обуставе извршног поступка. По одредбама претходног ЗИО-а овај рок је износио 30 дана, што свакако представља предугачак рок у којем се овај правни троугао између извршног повериоца, извршног дужни ка и дужника извршног дужника беспотребно држао у тензији, само због давања могућности извршном повериоцу да дуже размисли о даљим корацима у поступку извршења, тако да скраћење овог рока у новом ЗИО-у пред ставља добру новину у корист ефикасности извршног поступка. Разумљиво је да у поступку спровођења из вршења коришћењем овог средства новчано потраживање извршног дужника, које је дељи во, може да се заплени и пренесе у корист из вршног повериоца само у оном износу у којем се намирује потраживање извршног поверио ца према извршном дужнику. Уколико се, пак, ради о пленидби и преносу недељивог потра живања које је по висини веће од потраживања извршног поверица према извршном дужнику, оно се у целости преноси на извршног пове риоца, с тим што је он тада дужан да положи јемство у висини разлике између заплењеног потраживања и оног које се намирује. Да би се избегле недоумице од када се потра живање извршног дужника сматра заплењеним, Закон је тренутак пленидбе потраживања из вршног дужника везао за тренутак достављања решења о извршењу дужнику извршног дуж ника, што је у свему у складу са природом овог средства извршења као принудне цесије, где се од дужника не тражи сагласност за цесију, али је неопходно обавестити га да је до цесије дошло, како би знао коме треба да исплати своје дуго вање. Као што је већ поменуто у претходном делу текста, дејства пленидбе потраживања ог ледају се у забрани дужнику извршнoг дужникa дa испуни пoтрaживaњe извршнoм дужнику, a извршнoм дужнику дa нaплaти или рaспoлaжe њимe и зaлoгoм кojoм je oнo oбeзбeђeнo. Да би све ове забране биле осигуране, у случају њихо ве повреде прекршиоцу се може изрећи новчана казна. Тренутак пленидбе је битан и из разлога што у истом тренутку заложни поверилац сти че заложно право на заплењеном потраживању,

али и право да се из истог потраживања намири, наравно у зависности од тога коју врсту преноса касније предложи. Такође, извршни поверилац ступа на место извршног дужника и по питању заложних права и јемстава којима се обезбеђује заплењено потраживање, било да су у питању ручне залоге, било да се ради о хипотекама. Иако од воље дужника извршног дужника не зависи да ли ће потраживање извршног дуж ника према њему бити заплењено и пренето у корист извршног повериоца, њему Закон ипак даје могућност да се, у року од пет дана од дана достављања решења о извршењу, изјасни да ли и у ком износу признаје потраживање чија се пленидба предлаже, као и да ли је вољан да то потраживање измири и да ли је његова обавеза условљења постојањем неке друге обавезе. Дуж ник има процесну обавезу да се тачно и у пот пуности изјасни о наведеном потраживању, а у супротном је извршном повериоцу одговоран за штету. Осим што иницијално може оптирати да ли да предложи само пленидбу потраживања или и његов пренос, извршни поверилац може и током поступка спровођења извршења предложити да се пренос залењеног пот раживања спроведе на неки од два могућа начина и то: ради наплаћивања или уместо испуњења. Претходни ЗИО је, такође, прописивао два начина преноса заплењеног потраживања, која су суштински била идентична онима које по знаје садашњи закон, али је разлика била тер минолошка, па су врсте преноса које је познавао претходни закон биле пренос ради наплате и пренос ради исплате. Како је већ речено, из вршни поверилац се за врсту преноса дефини тивно опредељује након изјашњења дужника извршног дужника. Tачније, ако је неку врсту преноса већ био предложио у предлогу за из вршење, онда у року од пет дана од дана прије ма изјашњења дужника саопштава да ли остаје при тој врсти преноса. У случају да ниједну вр сту преноса није предложио предлогом за из вршење, о врсти преноса изјашњава се у року од десет дана од дана пријема изјашњења дуж ника. Сходно одређивању тренутка пленидбе потраживања, тренутак од којег се сматра да је заплењено потраживање пренето са извршног дужника на извршног повериоца везује се за

Спрoвoђeње извршeњa пленидбом и преносом новчаног пoтрaживaњa извршнoг дужникa у пракси је права реткост.

87 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

дужникa или дa нa други нaчин рaспoлaжe пoтрaживaњeм, нити смe дa сe сa дужникoм из вршнoг дужникa спoрaзумe дa o пoтрaживaњу, aкo je спoрнo, oдлучи изaбрaни суд. На први поглед, могло би се рећи да се преносом потраживања ради наплаћивања новчаног потраживања ништа значајно није променило између наведене три стра не; извршни поверилац није намирио своје пот раживање према извршном дужнику, извршни дужник се није ослободио своје обавезе из ре шења о извршењу, нити је намирио потражи вање према свом дужнику, а дужник извршног дужника и даље остаје у обавези да измири своје дуговање. Наравно, оваква ситуација је само привидна јер главну промену пред ставља управо принудна цесија којом је на поверилачку страну према дужнику извршног дужника ступио извршни поверилац, са пуним овлашћењима да „прeдузмe свe штo je пoтрeб нo зa oчувaњe и нaмирeњe пoтрaживaњa”, чиме себи повећава шансе за наплату потраживања које има према извршном дужнику, од којег из неког разлога није успео да се наплати. Ова овлашћења извршног повериоца представљају уједно и његову обавезу према извршном дуж нику, он више нема опцију да оптира да ли ће од дужника извршног дужника тражити наплату дуга који овај има према извршном дужнику, он сада има процесну обавезу да ту наплату захте ва, штавише, он је дужан и да се стара о очувању тог потраживања и користи сва расположива правна средства како би се од дужника изврш ног дужника наплатило потраживање, без мо гућности да то потраживање опрости, пребије или да њиме на други начин расплаже. Користећи стварноправну терминологију, могли бисмо рећи да извршни поверилац није власник заплењеног и пренетог потраживања, већ пре да је он његов плодоуживалац или има лац неког другог стварног права на „предмету” који је у својини извршног дужника. У оваквој ситуацији извршни дужник ужива једну специфичну процесну позицију у којој, иако

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

тренутак достављања закључка о преносу дуж нику извршног дужника. Врста преноса заплењеног потраживања која се у пракси најчешће користи јесте пре нос ради наплаћивања (наплате) и ова врста принудног преноса потраживања са извршног дужника на извршног повериоца уређена је аналогно правном институту уступања пот раживања ради наплаћивања из облигационог права. Па тако, као што је облигационоправ но дејство уступања потраживања ради на плаћивања да, кaд дужник уступи пoвeриoцу свoje пoтрaживaњe сaмo рaди нaплaћивaњa, њeгoвa сe oбaвeзa гaси, oднoснo смaњуje, тeк кaд пoвeрилaц нaплaти уступљeнo пoтрaживaњe, тако је и правно дејство преноса заплењеног потраживања ради наплаћивања да се потра живање извршног повериоца према извршном дужнику умањује тек онда и у оном износу у којем извршни поверилац успе да наплати за плењено потраживање од дужника извршног дужника. Следствено томе, извршни повери лац који од дужника извршног дужника напла ти виши износ од оног који сâм потражује од извршног дужника, дужан је да разлику на име више наплаћеног износа положи код посту пајућег јавног извршитеља. У складу са оваквом правном природом преноса заплењеног потра живања ради наплаћивања дата су и овлашћења и обавезе извршног повериоца, извршног дуж ника и дужника извршног дужника, као страна у овом принудном трипартитном односу. Пoслe прeнoсa пoтрaживaњa рaди нaплaћивaњa, извршни пoвeрилaц oвлaшћeн je дa oд дужникa извршнoг дужникa зaхтeвa ис плaту прeнeсeнoг пoтрaживaњa aкo je дoспeлo, зaтим дa прeдузмe свe штo je пoтрeбнo зa oчувaњe и нaмирeњe пoтрaживaњa, кoристи прaвa у вeзи сa oбeзбeђeњeм прeнeсeнoг пoтрaживaњa и дa сe oбрaти jeмцу дужникa извршнoг дужникa oнaкo кaкo приличи врсти jeмствa. Извршни пoвeрилaц нe смe дa сa дужникoм извршнoг дужникa зaкључи пoрaвнaњe нa тeрeт изврш нoг дужникa, oтпусти дуг дужнику извршнoг

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

је на дужничкој страни, на пасиван начин мотри на извршног повериоца како се стара о наплати и очувању његовог потраживања, имајући чак и процесну могућост да од извршног поверио ца захтева накнаду штете уколико се са дужном пажњом не стара о пренесеном потраживању. У складу са оваквом правном природом пре носа уместо наплаћивања и акцесорном приро дом заложних права јесу и одредбе по којима се прeнoс рaди нaплaћивaњa пoтрaживaњa oбeзбeђeнoг хипoтeкoм или зaлoгoм уписуje у кaтaстaр нeпoкрeтнoсти или Рeгистaр зaлoгe у кojи су уписaни хипoтeкa и зaлoгa, пo нaлoгу jaвнoг извршитeљa. Међутим, из правне природе ове врсте пре носа новчаног потраживања са извршног дуж ника на извршног повериоца, из законских одредби како садашњег, тако ни претходног ЗИО-а, не види се јасан одговор на питање које се логички поставља у извршном поступку, а то је – шта ако дужник извршног дужника своје дуговање не измири добровољно извршном повериоцу? Да ли извршни пове рилац може захтевати да се то потраживање од дужника извршног дужника наплати принуд но у истом извршном поступку у којем је оно заплењено и пренето? Одговор на ова питање зависи пре свега од правног основа по којем по стоји потраживање које је предмет пленидбе и преноса, тачније од врсте исправа на којима се оно заснива. Наиме, да би се пленидба и пренос новчаног потраживања које извршни дужник има пре ма свом дужнику уопште могли спроводити, потребно је указати на постојање исправа на којима се то потраживање заснива. Тачно је да закон уређује да је „извршни дужник oбaвeзaн дa у рoку кojи oдрeди jaвни извршитeљ пружи извршнoм пoвeриoцу пoтрeбнa oбjaшњeњa o нaмирeњу из прeнeсeнoг пoтрaживaњa и прeдa му испрaвe o прeнeсeнoм пoтрaживaњу”, али се у закону нигде не каже какве су то ис праве, нити од какве су оне користи у случају

непоступања дужника извршног дужника по закључку којим му је наложено да своје дуго вање не измирује извршном дужнику, а из вршни поверилац је овлашћен да он, уместо извршног дужника, oд дужникa извршнoг дуж никa зaхтeвa исплaту прeнeсeнoг пoтрaживaњa aкo je дoспeлo. За одговоре на ова питања која су, у крајњем случају, од суштинске важности за процену могућности наплате извршног пове риоца и за његову одлуку да предложи пленид бу и пренос новчаног потраживања извршног дужника као средство извршења, неопходно је шире тумачење законских одредаба, као и кон султовање правне теорије и судске праксе. Пре свега, јасно је да се због примене закон ског начела формалног легалитета, којим се изричито прописује да су при oдлучивaњу o прeдлoгу зa извршeњe суд и jaвни извршитeљ вeзaни извршнoм и вeрoдoстojнoм испрaвoм, не може исти извршни поступак водити против извршног дужника, као странке која је означена у веродостојној или извршној исправи на осно ву које је извршни поверилац поднео предлог за извршење и против дужника извршног дуж ника, који није означен у поменутим исправа ма, па самим тим представља трећу страну за странке из извршног поступка. Из наведеног је јасно да, у случају да дужник извршног дуж ника не поступи добровољно по закључку о пленидби и преносу новчаног потраживања и не измири потраживање извршном повериоцу, овај не може захтевати да се против тог дужни ка одреди принудна наплата у истом извршном поступку у којем је донет закључак о пленид би и преносу потраживања. Дакле, извршни поверилац мора покренути нови поступак против дужника извршног дужника, уколи ко жели од њега принудно наплати заплењено и пренето потраживање. Ново питање које се јавља јесте коју врсту поступка извршни поверилац може да по крене против дужника извршног дужника и на основу којих исправа? Одговор на ово

Коју врсту поступка извршни поверилац може да покрене против дужника извршног дужника и на основу којих исправа?

89 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

За разлику од преноса потраживања засно ваног на веродостојној исправи, код преноса потраживања које се заснива на извршној исправи пракса је заузимала другачији став и дозвољавала је извршном повериоцу на којег је пренето ово потраживање да против дужника извршног дужника покрене извршни поступак, као лакши и бржи начин од парничног поступ ка. У овом случају, извршни поверилац подноси предлог за извршење на основу извршне испра ве на којој се заснива пренето потраживање, закључка којим је одређена пленидба и пренос поменутог потраживања, као и свих других исправа којима доказује постојање предметног потраживања и пренос са извршног дужника на себе. За разлику од веродостојних исправа, које представљају једнострану исправу издату од стране извршног повериоца, доношењу из вршне исправе и утврђивању постојања пот раживања из ње, најчешће је претходио судски или неки други поступак у којем се расправља ло о основу и висини потраживања, па из тог разлога исправа која је донета на крају тог по ступка има јачу правну снагу и легитимитет од веродостојне исправе. У оваквој природи из вршне исправе делимично се крије могућност да се потраживање које је пренето на извршног повериоца, а заснива се на извршној исправи спроводи у новом извршном поступку против дужника извршног дужника. Међутим, није само правна природа веро достојне и извршне исправе разлог због којег је пракса била на становишту да извршни пове рилац потраживање које је на њега пренето, а заснива се на веродостојној исправи, принудно наплаћује покретањем парнице против дужни ка извршног дужника, а оно које се заснива на извршној исправи – принудно наплаћује у но вом извршном поступку. Овакво становиште се развило и кроз тумачење одредби члана 23. претходно важећег ЗИО-а, а којим је било про писано да се извршeњe oдрeђуje и спрoвoди и нa прeдлoг и у кoрист лицa кoje у извршнoj испрa ви ниje oзнaчeнo кao извршни пoвeрилaц, aкo oнo jaвнoм или у склaду сa зaкoнoм oвeрeнoм испрaвoм дoкaжe дa je пoтрaживaњe нa њeгa прeнeтo или дa je нa њeгa нa други нaчин прeшлo прe или у тoку пoступкa, a aкo тo ниje мoгућe, прeнoс или прeлaз пoтрaживaњa дoкaзуje сe прaвнoснaжнoм, oднoснo кoнaчнoм oдлукoм

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

питање заправо зависи од врсте исправа на који ма се заснивало потраживање извршног дужни ка према његовом дужнику, а које је пленидбом и преносом у извршном поступку, сада прешло на извршног повериоца. Закон прописује да je извршни пoвeрилaц кojи je пoднeo тужбу или прeдлoг зa извршeњe рaди нaплaтe прeнeсeнoг пoтрaживaњa дужaн дa o тoмe бeз oдлaгaњa oбaвeсти извршнoг дужникa. На овај начин је закон заправо прихватио раније постојећи став судске праксе да поступак принудне наплате заплењеног и пренетог потраживања извршни поверилац може да покрене тужбом или новим предлогом за извршење, односно да се о при нудној наплати овог потраживања одлучује у парничном поступку или у новом извршном по ступку, у којем ће некадашњи дужник извршног дужника, који није добровољно измирио потра живање које је пренето на извршног повериоца, сада бити означен као извршни дужник. Да ли ће ради наплате заплењеног и пре нетог потраживања бити покренут парнич ни или нови извршни поступак не зависи од воље извршног повериоца, већ од врсте исправа на којима се заснива заплењено потраживање. Тако, уколико је заплењено и пренето потраживање извршног дужника пре ма његовом дужнику засновано на веродостој ним исправама, извршни поверилац не може на основу тих веродостојних исправа поднети предлог за извршење против дужника изврш ног дужника, већ само тужбу ради утврђивања постојања његовог потраживања, уз коју ће поред наведених веродостојних исправа при ложити и решење о извршењу које има против извршног дужника, закључак јавног изврши теља којим је извршена пленидба и пренос пре дметног потраживања, као и све остале исправе којима доказује своје потраживање и потражи вање извршног дужника према туженом дуж нику. Иако, због дужине трајања парничног поступка, ова опција не иде на руку извршном повериоцу и његовој жељи да брзо намири своје потраживање, ово је једини правно могући начин првенствено због природе веродос тојне исправе као једностране исправе која је издата од стране извршног дужника ради на плате потраживања према његовом дужнику и чијем доношењу није претходила мериторна расправа о основаности самог потраживања.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

дoнeтoм у пaрничнoм, прeкршajнoм или упрaв нoм пoступку. Дакле, закон је прописивао мо гућност промене на поверилачкој и дужничкој страни, али се та могућност помиње само у вези са извршном исправом, док о веродостојним исправама у овом случају нема говора. Новим законом су одредбе које се односе на сличну ситуацију формулисане нешто другачије, те се сада прописује да се извршни пoступaк вoди и нa прeдлoг и у кoрист лицa кoje кao из вршни пoвeрилaц ниje oзнaчeнo у извршнoj или вeрoдoстojнoj испрaви, aкo jaвнoм или пo зaкoну oвeрeнoм испрaвoм дoкaжe дa je пoтрaживaњe из извршнe или вeрoдoстojнe испрaвe прeшлo нa њeгa, a aкo тaкaв дoкaз ниje мoгућ – aкo прeлaз пoтрaживaњa дoкaжe прaвнoснaжнoм или кoнaчнoм oдлукoм дoнeтoм у пaрничнoм, прeкршajнoм или упрaвнoм пoступку. Кaд пoслe дoнoшeњa рeшeњa o извршeњу нa oснoву из вршнe или вeрoдoстojнe испрaвe пoтрaживaњe прeђe сa извршнoг пoвeриoцa нa другo лицe, нa прeдлoг стицaoцa зaкључкoм сe утврђуje дa je oн ступиo нa мeстo извршнoг пoвeриoцa, aкo прeлaз дoкaжe jaвнoм или пo зaкoну oвeрeнoм испрaвoм. Дакле, сада се децидно помињу и пот раживања заснована на веродостојној исправи, па остаје да се види да ли ће се наведене одред бе у пракси тумачити тако да се извршном по вериоцу у чију корист је заплењено и пренето потраживање извршног дужника омогућава да води извршни поступак против дужника из вршног дужника и када је пренето потражи вање засновано на веродостојној исправи. Иако нови закон на овом месту говори и о потражи вањима заснованим на веродостојној исправи, збуњујуће може бити то што се поменуте одредбе налазе у одељку којим се уређују питања у вези са извршним исправама. За разлику од преноса нoвчaнoг пoтрaживaњa рaди нaплaћивaњa, код друге врсте преноса за плењеног потраживања – преноса нoвчaнoг пoтрaживaњa умeстo испуњeњa (ранији за конски термин је био прeнoс умeстo исплaтe), ситуација је знатно једноставија. Прeнoсoм умeстo испуњeњa пoтрaживaњe прeлaзи нa из вршнoг пoвeриoцa дo изнoсa кojи je прeнeсeн, с дejствoм уступaњa пoтрaживaњa уз нaкнaду. Ако наставимо претходно коришћену анало гију са облигационоправним институтима, мо жемо констатовати да, ако је пренос заплењеног

потраживања ради наплаћивања аналоган усту пању потраживања ради наплаћивања, онда је пренос уместо испуњења аналоган уступању уместо испуњења. Наиме, преносом уместо ис пуњења извршни поверилац се сматра намире ним самим преносом потраживања са извршног дужника на њега и то у оном износу у којем је пренос извршен. Извршни дужник не мора да брине да ли ће и како извршни поверилац напла тити пренето потраживање од његовог дужника јер се извршни дужник ослобађа своје обавезе према извршном повериоцу у самом тренутку преноса потраживања и до висине пренетог потраживања. Ипак, извршни дужник остаје од говоран извршном повериоцу за истинитост и наплативост пренетог потраживања по општим правилима. У складу са правном природом преноса уместо испуњења јесу и законске одредбе у вези са заложним правима везаним за пренесе но потраживање, по којима, за пренето пoтрa живaњe oбeзбeђeнo хипoтeкoм или зaлoгoм кojи су уписaни у кaтaстaр нeпoкрeтнoсти или други jaвни рeгистaр, jaвни извршитeљ нaлaжe прeнoс хипoтeкe и зaлoгe сa извршнoг дужникa нa извршнoг пoвeриoцa и брисaњe хипoтeкe или зaлoгe извршнoг дужникa. Дакле, у овом слу чају се извршни поверилац у регистре заложног права уписује уместо извршног дужника, а не уз њега, као што је био случај код преноса ради на плаћивања, из чега се јасно види да је он у свему ступио на место извршног дужника. Анализом наведених специфичности и про блема који се јављају код спровођења извршења пленидбом и преносом новчаног потраживања извршног дужника, можемо закључити да ове извршне радње представљају средства којима се извршни поверилац не намирује директно, већ се преусмерава да своје потраживање наплати од дужника извршног дужника, што је вероват но главни разлог зашто се поменута средства извршења не предлажу често у пракси. Међу тим, ако имамо у виду неретку ситуацију да је извршни дужник инсолвентан, али да његов дужник може бити врло добре пла тежне моћи, јасно је да предлагање ових средстава извршења извршном повериоцу може далеко више користити од предлгања оних која су усмерена само против изврш ног дужника.

Расправљање заоставштине пред јавним бележником

Снежана Марјановић судија Првог основног суда у Београду, заменик руководиоца Одељења судске праксе у грађанској материји

акон о ванпарничном поступку („Сл. глас ник СРС”, бр. 25/82 и 48/88 и „Сл. гласник РС”, бр. 46/95 – др. закон, 18/05 – др. закон, 85/12, 45/13 – др. закон, 55/14, 6/15 и 106/15, у даљем тексту: ЗВП) је изменама 2014. и 2015. године предвидео могућност поверавања оста винских поступака јавним бележницима (чл. 30а–30з ЗВП-а). Приликом образлагања потребе за изменом прописа наведена је следећа аргументација: ● Устав Републике Србије прописује у члану 137. могућност поверавања законом одређених јавних овлашћења предузећима, установама, организацијама и појединцима, затим посеб ним органима преко којих се остварује регу латорна функција и друго, чиме је обезбеђен основ и нормативни услови за поверавање јав ним бележницима нових овлашћења која су до сада била у надлежности суда; ● постоји потреба да се преоптерећени и не ажурни судови растерете одређеног броја прав них ствари из своје надлежности, да се смање трошкови које имају судови и ублаже тешкоће у финансирању судова, смање материјални трош кови судова, као и да им се омогући да боље и ефикасније организују вршење своје делатности у интересу ефикасније правне заштите и у инте ресу грађана којима треба пружити правовре мену и ефикасну и квалитетну правну заштиту

91 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

sudski.postupci@legeartis.rs

у оним правним стварима у којима не доминира јавни интерес; ● према званичним показатељима, према из вештајима Врховног касационог суда од милион предмета који се евидентирају у току једне го дине, послови ванпарничне материје чине више од трећине њиховог укупног броја; извештаји о раду судова указују на њихову огромну преоп терећеност; из извештаја о раду свих основних судова у Србији за оставинске предмете према годишњем извештају 2012. године за све ос новне судове у Републици Србији у оставинској материји примљено укупно 109.360 предмета и остало нерешено 37.440 предмета; ● у току оставинског поступка у великом броју случајева нема спора међу наследницима, ни о томе ко су наследници, ни у погледу основа за позивање на наслеђе, у погледу имовине која чини имовинску масу, као и о наследним дело вима који припадају наследницима, легатарима и другим лицама; у највећем броју случајева за датак суда у овом ванпарничном поступку сво ди се на утврђивање нечега што није спорно ни за суд ни за учеснике; у овом поступаку, иако га по закону води судија, у суштини, осим узимања изјава о одрицању од наслеђа које се обавља пред судијом, све друге изјаве и предлоге од учесника може да узме на записник и стручни сарадник са записничарем; осим тога, по пра вилу, поступак за расправљање заоставштине спроводи судијски помоћник под надзором су дије и то најчешће кад међу наследницима нема никаквих спорних питања; ● циљ који се жели постићи овим законом је смањење трошкова у судовима у вези са поступ цима који ће се пренети у надлежност јавним

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Све дилеме у погледу разграничења надлежности суда и бележника требало би решавати у корист бележника који има сва овлашћења као и суд у повереном послу и процени радњи које треба предузети, а имајући у виду да је крајњи циљ ових законских решења преузимање оставинских поступака од стране јавних бележника и растерећење суда од свих оних послова који не представљају суђење у ужем смислу

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

бележницима; с једне стране, биће омогућено да јавнобележничка служба која сама сноси, између осталог, финансијски ризик своје делат ности обезбеди ново запошљавање о трошку свог буџета; то може да смањи трошкове анга жовања оних запослених у суду који су до сада обављали те послове, односно може да допри несе бољој организацији суда тако што ће се по стојећи запослени распоредити на радна места на којима је повећан обим другог посла; у сва ком случају, измена организације у суду доводи до рационализације материјалних трошкова који постоје у овом тренутку када судови спро воде ове поступке који ће овом изменом прећи у надлежност јавних бележника; ● Препорука бр. Р (86) 12 Комитета министара Савета Европе државама чланицама о мерама за спречавање и смањивање оптерећења судо ва из септембра 1986. године предвиђа овакво поступање; ● евентуални трошкови које ће грађани, прав на лица и предузетници имати за услуге јавних бележника правдају се тиме што се овим пре носом овлашћења обезбеђује правна сигур ност, скраћено трајање поступка који су сада у надлежности суда, правна поузданост и што се постиже ефекат растерећења ванпарничних судова; ● грађани, правна лица и предузетници су заштићени од штетног поступања јавних бе лежника тиме што је одговорност за ову штету покривена обавезним осигурањем; ● финансијска корист одразиће се на буџет Ре публике Србије; јавни бележници ће спрово дити оставинске поступке и као и сваки други порески обвезници биће дужни да врше накна ду обавезних пореза, с једне стране, а с друге стране свака странка у поступку пред јавним бележником дужна је да плати прописану таксу која је прилив буџета Републике Србије; ● не постоји могућност злоупотребе у накна ди трошкова јавних бележника у ванпарнич ним поступцима будући да накнаду за рад и накнаду трошкова јавног бележника одређује министар надлежан за послове правосуђа по

прибављеном мишљењу Коморе јавних бележ ника кроз Јавнобележничку тарифу; то је онај износ који мора бити еквивалентан стварним трошковима у овим поступцима; ● имајући у виду да јавни бележници обављају поверене послове као делатност, као привредни субјекти, овим законским решењем биће омо гућено да јавнобележничка служба запосли и одговорајући број лица која су незапослена, или која би због својих квалификација радила у јав ном сектору, али ће бити алоцирана у приватни сектор, што растерећује буџет Републике Ср бије, односно аутономне покрајине и локалне самоуправе, имајући у виду да јавни бележник може имати јавнобележничке помоћнике, при правнике и административно особље. У упоредном праву постоје различита ре шења по којима је спровођење оставинске рас праве изворна надлежност јавних бележника и решење које је заступљено у нашем праву да је то поверена надлежност коју суд преноси на јавне бележнике. Већи број земаља у региону прихвата решење које је заступљено у нашем правном систему. Закон о уређењу судова (чл. 30, 31. и 70), Суд ски пословник, Закон о јавном бележништву (чл. 4, 17. и 98) и Закон о ванпраничном поступ ку (чл. 30а и 110а) регулишу поступање суда и јавних бележника приликом поверавања оста винских поступака јавим бележницима. Пре 2016. године, у одређеном броју слу чајева бележницима је поверавано сачињавање смртовница када матичар достави суду извод из матичне књиге умрлих. Почетком маја 2016. године Министар ство правде, Високи савет судства, Врховни касациони суд најавили су да ће оставинске по ступке судови убудуће поверавати јавним бе лежницима, чиме је почела реализација измена Закона о ванпарничном поступку у делу пове равања вођења оставинских поступака јавним бележницима. Приликом доношења одлуке да се почне са коришћењем могућности за поверавање

Крајњи циљ ових законских решења јесте и растерећење судова.

93 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

Упутство за спровођење чл. 30а и 110а Закона о ванпарничном поступку и члана 98. Закона о јавном бележништву од 13. маја 2016. године које је сачињено и у Врховном касационом суду заведено под бројем 1 Су. 1 бр. 80/2016, код Министарства правде под бројем 021-0572/2016-22 и код Високог савета судства под бројем 011-00-00015/2016-01 и записник са сас танка који је тада одржан, предвиђају да суд може јавном бележнику поверити спровођење поступка или предузимање појединих ванпар ничних радњи под условима који су предвиђени законом који уређује тај поступак. Суд јавном бележнику може поверити спровођење поступка за које је по закону надлежан или предузимање појединих ванпарничних радњи под условима који су предвиђени Законом о ванпарничном поступку, као што је састављање смртовни це или попис и процена имовине умрлог. Спровођење оставинске расправе суд може поверити јавном бележнику који је сачинио смртовницу у предметима примљеним после 1. 9. 2014. године (када су почели са радом јав ни бележници) у којима није наплаћена судска такса. Решење којим се јавном бележнику по верава спровођење поступка или предузимање поједине процесне радње доноси судија коме је додељен предмет. Против решења којим се јавном бележнику поверава спровођење поступка или предузимање поједине процес не радње није дозвољена жалба. У решењу којим поверава јавном бележнику спровођење

поступка или предузимање процесне рање, суд одређује рок у коме он мора обавити поверени посао. Суд који је јавном бележнику поверио спровођење поступка или предузимање поједи не процесне радње врши надзор над његовим радом. Доношењем решења о поверавању спро вођења оставинске расправе јавном бележнику који је сачинио смртовницу, предмет се сматра решеним на други начин. Тај предмет се упућује јавном бележнику. Ако на подручју суда има више јавних бележ ника, предмети се додељују равномерно, према азбучном реду њиховог презимена. Решење о одређивању јавног бележника може се изра дити као образац који ће садржати Су број, име и презиме и службено седиште јавног бележни ка, потпис председника суда и датум доношења решења. У напомени упутства констатовано је да би ради смањења трошкова било целисходно да председник суда одреди јавног бележника са подручја суда именованог за општину на којој је оставилац имао пребивалиште. Конкретно, то значи да првопоступајући судија коме је предмет дат у рад одлучује да се повери јавном бележнику сачињавање смртов нице и онда председник суда по листи по аз бучном реду презимена јавног бележника (члан 30в ЗВП-а) одређује јавног бележника коме ће поверити састављање смртовнице и након тога расправљање заоставштине уколико има непо кретне имовине или уколико има само покретне имовине и то захтевају наследници (члан 113. ЗВП-а), а нема сметњи за његово поступање због постојања разлога за искључење или изу зеће. Одредба члана 30в ЗВП-а налаже пошто вање равномерности, али не прецизира значење тог израза, осим по азбучном реду презимена. Тумачећи закон, ово упутство додаје још један критерујум општине за коју је јавни бележ ник именован према последењем пребива лишту или боравишту оставиоца, што је добро решење за странке, јер се обично на тој општи ни налази имовина и наследници и лакше је са мање трошкова спровести оставински по ступак. То ће захтевати вођење евиденција кад постоји више бележника који су именовани за ту општину, а што ће бити случај са већим гра довима са више општина које обухвата поручје једног суда, као што је у свим београдским судо вима. То значи да за сваку општину на подручју

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

оставинских поступака јавним бележницима пошло се од: ● Препоруке Комитета министара Савета Ев ропе државама чланицама бр. Р 86 (12) која предвиђа мере за спречавање и смањење опте рећености судова и између осталог наводи да је целисходно да се одређени послови који су од важности за целокупно друштво повере посеб ној служби од јавног поверења; ● Националне стратегије реформе правосуђа 2013–2018. и Акционог плана за њено спро вођење, као и ● Акционог плана за поглавље 23 „Правосуђе и основна права” у оквиру приступних преговора Републике Србије са Европском унијом, који је Влада РС усвојила на седници одржаној 27. 4. 2016. године.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

суда постоји посебна листа јавних бележника по азбучном реду презимена којима се распо ређују предмети. Критеријум равномерности у ситуацијама када нема непокретне имовине доводи у питање положај бележника који сачињава смртовницу, али му се не поверава расправљање заоставшти не. Поставља се и питање накнаде трошкова састављања смртовнице у овом случају, јер се тада обуставља расправљање заоставштине. Вредност заоставштине може бити различита, па је и накнада која зависи од вредности заос тавштине коју остварује бележник различита. То зависи од случаја, јер на основу смртовнице није могуће знати вредност заоставштине. Члан 110а ЗВП-а предвиђа могућност да суд ако по пријему смртовнице утврди да је за наслеђивање меродавно право Републи ке Србије може донети решење којим спро вођење оставинског поступка поверава јавном бележнику. Оставински суд, ако за то не постоје сметње, поверава спровођење оставинске рас праве јавном бележнику који је сачинио смр товницу. Члан 30а ст. 2. ЗВП-а предвиђа да суд не може поверити јавном бележнику спровођење поступка за расправљање заоставштине када је за наслеђивање меродавно право стране државе. Ова одредба ЗВП-а упућује на приме ну Закона о решавању сукоба закона са пропи сима других земаља („Сл. лист СФРЈ”, бр. 43/82 и 72/82 – испр., „Сл. лист СРЈ”, бр. 46/96 и „Сл. гласник РС”, бр. 46/06 – др. закон) који предвиђа да је за наслеђивање и за проверу способности за прављење тестамента меродавно право држа ве чији је држављанин био оставилац, односно завешталац у време смрти (члан 30). У погле ду облика, при оцени пуноважности и опозива тестамента (члан 31) битно је да је пуноважан по једном од следећих права: 1) по праву места где је тестамент састављен; 2) по праву државе чији је држављанин био за вешталац, било у време располагања тестамен том било у време смрти; 3) по праву завештаочевог пребивалишта, било у време располагања тестаментом било у време смрти; 4) по праву завештаочевог боравишта, било у време располагања тестаментом било у време смрти;

5) по домаћем праву; 6) за непокретност – и по праву места где се не покретност налази. За расправљање непокретне заоставштине страног држављанина постоји искључива на длежност нашег суда ако се непокретности налазе у нашој земљи. Кад је у питању покрет на заоставштина страног држављанина која се налази у нашој земљи надлежан је наш суд, осим ако у држави оставиоца суд није надле жан за расправљање покретне имовине наших држављана (члан 72). Стога, кад год је завешталац страни др жављанин, оставински поступак не може бити поверен јавном бележнику. Поставља се питање да ли би суд могао да повери оставински поступак у ситуацији кад је оставилац лице без држављанства, лице чије се држављанство не може утврдити или лице које има статус избеглице с обзиром на то да је тада, сходно члану 73, предвиђена надлежност нашег суда ако се непокретност налази на нашој територији и ако су у питању покретне ствари које се налазе на нашој територији и уколико је оставилац у време смрти имао пребивалиште у нашој земљи. Уколико оставилац није имао пре бивалиште у нашој земљи, сходно се примењују одредбе које важе за расправљање заоставшти не страног држављанина, подразумевајући под страном државом државу у којој је оставилац у време смрти имао пребивалиште. Тумачећи ову одредбу системски и циљно може се закључити да се и у том случају расправљање заоставштине неће поверавати јавном бележнику. Према ст. 3. члана 30а, суд одлучује о це лисходности поверавања јавном бележнику да спроводи поједине поступке и да предузима поједине процесне радње из судске надлеж ности. Ова одредба закона која ограничава мо гућности поверавања јавном бележнику може бити тема за дискусију. Аргументација против оваквог решења је да нема разлога, што се тиче стручности, да се јавним бележницима који су положили правосудни и јавнобележнички испит не повери расправљање свих оставин ских поступака будући да би они с обзиром на образовање и искуство требало да имају довољ но знања и способности да могу да спроводе све оставинске поступке. У судовима оставинске

Предмети се додељују равномерно ако на подручју суда има више јавних бележника.

95 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

достављена непотпуна смртовница, суд може, према околностима, одлучити да сâм састави смртовницу у суду или да то учини судијски помоћник ван суда (члан 94. ЗВП-а). У том случају поставља се питање да ли се јавном бележнику поверава спровођење ос тавинске расправе, јер члан 110а предвиђа ту могућност поверавања само бележнику који је сачинио смртовницу. Да ли је у случају кад је поступајући по предлогу (каква је досадашња пракса) суд позвао предлагача и наследнике и утврдио састав заоставаштине, наследнике, по стојање тестамента и др. потребно поверавати спровођење оставинске расправе јавном бележ нику. Поставља се питање целисходности и еко номичности таквог поступања. Да ли суд по предлогу странака уопште тре ба да поступа осим да решењем повери јавном бележнику да састави смртовницу? Тумачећи одредбе члана 92. ЗВП-а могао би се извести закључак да у случају постојања пред лога наследика који садржи све податке потреб не за сачињавање смртовнице нема потребе да се поверава јавном бележнику сачињавање смр товнице јер то није целисходно. Али, тумачећи ту одредбу у контексту члана 94. ЗВП-а могло би се и другачије закључивати. Циљ ових одредаба према члану 30. ст. 2. ЗВП-а у вези са чланом 10. ЗПП-а је растерећење суда и економичност по ступка, па би се пре могло прихватити тумачење да члан 94. треба рестриктивно тумачити само у случају када постоји очигледно неадекватно по ступање јавног бележника, када јавни бележник не може да употпуни смртовницу из објектив них разлога (на пример, спреченост, престанак рада, разлози за изузеће – искључење за које је накнадно сазнао или када суд спроводи оста вински поступак). Овакво тумачење довело би до тога да се та одредба закона не примењује у ситуацијама када матичар не поступи сходно закону и не достави одмах извод из матичне књиге умрлих суду. То су подаци које би учес ници у поступку у сваком случају доставили јавном бележнику приликом сачињавања смр товнице сходно члану 93. ЗВП-а.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

поступке воде стручни сарадници са положеним правосудним испитом уз надзор судије. Инфор мације о садржини меродавног права ће јавни бележник добити од надлежних органа на исти начин на који ће га добити и судија на захтев. То ће додатно оптеретити рад суда јер судија мора да прегледа сваки предмет који треба поверити јавном бележнику како би утврдио да ли је за наслеђивање меродавно право стране државе. И процена целисходности од стране суда без одређивања конкретнијих критеријума може довести до различитог тумачења и поступања. Ове одредбе се могу схватити и као прелазно решење с обзиром на то да преузимање надлеж ности суда од стране јавних бележника у овој области захтева време и прилагођавање. Будући да је преношење надлежности у области овере на јавне бележнике оцењено као успешно, мож да ће и у овој области након овог прелазног пе риода законодавац закључити да то може бити и изворна надлежност јавних бележника, што ће заиста у потпуности растеретити рад суда. Поставља се питање шта се догађа са оста винским поступцима који су покренути по предлогу наследника или другог лица. У члану 89. ЗВП предвиђа да се поступак покреће по службеној дужности чим суд сазна да је неко лице умрло или да је проглашено за умрло. Нај чешће је до сада суд за то сазнавао тако што наследници или друга лица поднесу предлог за покретање оставинског поступка достављајући документацију која је потребна за састављање смртовнице. Обавеза матичара је да у року од 30 дана суду достави извод из матичне књиге умрлих. Тада оставински суд доноси решење којим јавном бележнику поверава да састави смртовницу. Састављање смртовнице се пове рава јавном бележнику на чијем се службеном подручју налазило последње пребивалиште, односно боравише оставиоца, а ако оставилац није имао пребивалиште, односно боравиште у Републици Србији, састављање смртовнице поверава се јавном бележнику на чијем се служ беном подручју налази заоставштина или њен претежни део. Ако је оставинском суду

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Дајући налог да се почне са применом могућности које закон предвиђа, Упутство за поступање оставило је судовима, у за висности од специфичности у раду, доста слободе у процени целисходности и начина поступања. У Београду су Први, Други и Трећи основ ни суд на заједничким састанцима у реализа цији разматрали упутство и закључили следеће: (1) на састанку 19. маја 2016. године: ● да ће се сачињавање смртовница поверавати јавним бележницима од 16. 5. 2016. године на кон добијања умрлица од стране матичара; ● предмети у којима је у умрлици констатовано да нема имовине или да оставилац није ожењен или удат неће се уступати јавном бележнику; ● примерен рок за поступање јавног бележника и то за сачињавање смртовнице је 30 дана и за окончање оставинског поступка је 6 месеци; ● уколико се странка изричито изјасни да жели да оставински поступак спроведе суд, такав захтев ће се поштовати и предмет се неће додељивати јавном бележнику. Као спорне постављене су следеће околности: ● начин организације да би се обезбедила рав номерна расподела предмета; ● постављање привременог заступника, однос но да ли је јавни бележник овлашћен за преду зимање те радње; ● о чијем трошку се врши објављивање на ог ласној табли у случају када су непознати наслед ници или су непознатог пребивалишта и ко то ради, јавни бележник или суд; ● у случају подношења више оставинских пред лога (матичар, више наследника) и формирања више премета за расправљање заоставштине једног лица, а предмет је већ поверен јавном бе лежнику, ко досноси решење о спајању и здру живању; ● ко проглашава тестамент и безбедност доста ве тестамента јавном бележнику. (2) на састанку 8. јуна 2016. године који је одржан у циљу уједначеног поступања закљу чено је: ● поверавање оставинских предмета ће започе ти 1. 7. 2016. године тако што ће се поверавати предмети за које оставинске судије процене да нису специфични и нису компликовани;

● у предметима у којима се утврди да остави лац нема брачног друга нити имовине обуставу поступка ће радити суд; ● наредни период ће се искористити да судови и Комора јавних бележника размене све идеје и спорна правна притања и да Комора достави обрасце који ће бити коришћени у наредном периоду како би се могло започети са повера вањем оставинских предмета јавним бележни цима без застоја и са што мање спорних питања. Сва ова решења су прелазна и неопходна како би се са што мање проблема и нејасноћа из вршило ово поверавање послова јавним бележ ницима. Као и свака новина то захтева време и решавање бројних питања која ће се појављива ти као спорна. И јавни бележници морају имати довољно времена да припреме своје просторне и персоналне капацитете за преузимање ових послова који ће захтевати додатни простор, време и запослене у односу на досадашњи обим посла. У сваком случају, пракса сарадње између судова, коморе и бележника који поступају у оквиру свог службеног подручја на територији тог суда неопходна је док се начин поступања не устали као правило. Јавнобележничка комора Србије је 3. јуна 2016. године под бројем VII-2900/2016 сачинила упутство за поступање у оставинским поступ цима и проследила га јавним бележницима, а у коме наводи законска решења и правила посту пања у вођењу оставинских поступака. Према упутству, сви јавни бележници дуж ни су да у складу са законом обезбеде потребне услове за спровођење оставинских поступака, као поверених радњи. Суд спровођење оставинске расправе може поверити јавном бележнику који је сачинио смртовницу у предметима примљеним после 1. 9. 2014. године у којима није наплаћена судска такса, где суд није послао позив за рочишта или суд није одржао рочиште. Радње у поступку предузима јавни бележ ник. Поједине радње може да предузима и јав нобележнички помоћник, који може узимати на записник све изјаве и предлоге странака, осим изјаве о одрицању од наследства – члан 17. ст. 3. и члан 90. ЗВП-а, док јавнобележнич ки приправник и јавнобележнички сарад ник може да преузима радњу пописа покретних

Мере за обезбеђење заоставштине нарочито се предузимају: ● ако се ради о наследницима који сами нису способни да управљају стварима из заос тавштине, ● ако су наследници непознати или одсутни, ● када неке друге околности налажу посебан опрез.

97 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

поступка јавном бележнику који је сачинио смртовницу, није потребно да председник суда, након што је одредио јавног бележника за састављање смртовнице, поново додноси решење о одређивању јавног бележника коме се поверава спровођење поступка. Изузетак постоји, уколико постоје сметње да јав ни бележник који је саставио смртовницу, спроведе и поступак за оставинску рас праву. Месна надлежност за поступање одређује се према подручју на коме је оставилац у вре ме смрти имао пребивалиште, односно бора виште. У случају када оставилац у време смрти није имао пребивалиште, односно боравиште на територији наше земље, месно надлежан је онај основни суд на чијем подручју се налази претежни део оставиочеве заоставштине – члан 88. ЗВП-а. Приговор месне надлежности може поднети било који учесник у поступку најкас није до упуштања учесника у расправљање на првом рочишту за расправљање заоставштине. Пре самог заказивања оставинске расправе јавни бележник има могућност да одреди мере за обезбеђење заоставштине, које је могуће одредити и пре покретања поступка. Ове мере изричу се у форми решења против кога заин тересовано лице може уложити жалбу. Пра вило је да жалба има суспензивно дејство, односно да задржава извршење решења, али ако постоји опасност да ће због одлагања бити осујећено извршење изречених мера, јавни бележник може одлучити да жалба не задржава извршење. Мере за обезбеђење заоставштине су: ● предаја заоставштине на чување, ● попис и процена заоставштине, ● постављање привременог стараоца заос тавштине, ● одвајање заоставштине од имовине наследни ка – separatio bonorum.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ствари. Као учесник може се појавити и орган старатељства. Након што прими извод из матичне књиге умрлих, односно исправу која је с њима изједна чена (решење о проглашењу лица за умрло), надлежни основни суд по службеној дужности покреће оставински поступак, а што у пракси значи да формира спис, односно оставински предмет. Када прими извод из матичне књиге умрлих, оставински суд доноси решење којим јавном бележнику поверава да састави смртов ницу. Јавни бележник је дужан да потпуну смртов ницу достави оставинском суду у року од 30 дана од дана када је примио решење којим му је поверено да састави смртовницу. Ако јавни бележник није у могућности да прибави подат ке за састављање смртовнице, оставинском суду доставља смртовницу само са оним подацима којима располаже, износи разлоге због којих није могао да сачини потпуну смртовницу и наводи податке који би могли да послуже суду за проналажење наследника и имовине умрлог. Смртовница се саставља на записнику у складу са правилима ванпарничног поступка, на осно ву података добијених од сродника умрлог, од лица са којима је умрли живео, као и од других лица која могу пружити податке који се уносе у смртовницу. Смртовница се саставља и у слу чају кад умрли није оставио никакву имовину. Након састављања смртовнице, јавни бе лежник је дужан да списе предмета, односно записник врати суду, имајући у виду да тек на кон пријема смртовнице, суд утврђује да ли је за расправљање заоставштине меродовано право Републике Србије (члан 110а) или да ли постоји имовина умрлог и услови да се спроведе распра ва (члан 113). У случају да је у питању оставински посту пак са страним елементом, за спровођење оставинског поступка је искључиво на длежан суд. Јавни бележници у решењима о наслеђивању не оглашавају наследнике на непокретностима које се налазе на терито рији друге државе. Уколико суд утврди да постоје услови да се спроведе оставински поступак, суд доноси решење којим се провођење оставинског поступка поверава јавном бележнику. Кад суд поверава спровођење оставинског

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Поједине радње у поступку може да предузима и јавнобележнички помоћник.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Попис и процена могу се обавити као само сталне радње или повезано с другим мерама за обезбеђење заоставштине. Тако су попис и процена обавезни када се заоставштина предаје на чување поверљивом лицу, односно када се предаје на управљање стараоцу заоставштине и извршиоцу тестамента. Ова мера одређује се у форми решења којим се одређује попис и про цена на захтев наследника, легатара и поверила ца, или по службеној дужности. Решење којим се одређује попис и процена заоставштине доноси се ex officio у ситуацијама: ● када су наследници непознати; ● када је непознато боравиште наследника; ● када су наследници лица која услед малолет ства, душевне болести и других разлога не могу сама да воде бригу о својим правима и интере сима; ● када заоставштина треба да се преда држави, и ● у другим оправданим случајевима (на при мер, постоји сумња да би лице код кога се нала зи оставиочева имовина могло поједине ствари да уништи или присвоји). Попис и процену заоставштине може да врши и јавнобележнички помоћник или приправ ник кога одреди јавни бележник коме је поверен оставински поступак. Попис и процена врше се у присуству два пунолетна лица. По потреби, попису и процени може присуствовати вештак одговарајуће струке. Право да присуствује по пису и процени има свако заинтересовано лице. Учесници у оставинском поступку могу стави ти приговор на попис и процену. Уколико нађе да је приговор основан, јавни бележник ће одре дити да се поново изврше попис и процена. Ако попис и процена нису извршени, јавни бележ ник може сâм утврдити састав заоставштине, на основу изјава заинтересованих лица (члан 100. ст. 2. ЗВП-а). Проглашење тестамента је процесна радња која се састоји у томе што суд или јавни бележник у присуству два пунолетна грађани на, који могу бити и наследници:

● отвара тестамент без повреде печата, ● чита његову садржину, и ● о томе саставља записник. Проглашењу могу да присуствују и сва заин тересована лица и они могу да траже копију тестамента. Проглашење тестамента је дужан да изврши било који основни суд или јав ни бележник код кога се тестамент нађе без обзира на то да ли је то оставински суд или не. О проглашењу се саставља записник који посебно садржи податке о: ● броју нађених тестамената, ● месту где су нађени, ● датуму који носе, ● лицима која су тестамент предала суду, ● томе да ли је предат отворен или затворен и да ли је печатиран и са каквим печатом, ● о садржини тестамента (садржина се препи сује у записник), ● евентуалним оштећењима хартије или печа та. После проглашења, суд или јавни бележник на оригинал тестамента ставља потврду о његовом проглашењу са назначењем да тума проглашења, као и број и датуме осталих пронађених тестамената. Тако поступа са свим пронађеним тестаментима. Поред јавног бележ ника и записничара, записник о проглашењу потписују сведоци проглашења тестамента и присутна заинтересована лица. Уколико је суду поверен тестамент на чу вање, суд ће прогласити тестамент у складу са Законом о ванпарничном поступку. Суд је надлежан за проглашење тестамента који је поверен суду на чување. Оставински суд ће са списима предмета које уступа јавном бележни ку, проследити и записник о проглашењу тес тамента и препис писменог тестамента. Јавни бележник треба да има у виду и то да Комора води регистар исправа за случај смрти, те да би за потребе спровођења поступака, требало да се изврши провера да ли је лице сачинило или депоновало завештање код јавног бележника.

● доказ о имовини као што је, на пример, лист непокретности који не сме бити старији од 6 месеци, уговор о откупу стана, уговор о купопродаји или други уговор по основу кога је непокретност стечена, оставинско решење снабдевено клаузулом правоснажности, лист непокретности, ● за оружје се доставља оружани лист или по тврда од МУП-а, ● за аутомобил се доставља саобраћајна дозво ла или потврда од МУП-а уколико возило није регистровано, ● за штедне улоге се доставља штедна књижица са фотокопијом прве 2 стране, фотокопија кар тице или потврде о предаји картице издаваоцу текућег рачуна,

Огласом се позивају лица која полажу право на наслеђе да се пријаве суду у случајевима: ● ако се не зна да ли има наследника; ● ако је непознато боравиште наследника који при том нема пуномоћника; ● ако се наследник или његов законски за ступник налазе у иностранству, а немају пу номоћника, тако да се достављање није могло извршити, и ● ако се посумња да учесник у поступку није најближи оставиочев сродник и да постоје лица која имају исто или јаче право на наслеђе. Оглас се истиче на огласној табли суда на чијем подручју се налази службено седиште јавног бе лежника и објављује у „Службеном гласнику”. Истицање на огласној табли врши се у складу са чланом 93. Судског пословника. Наследник треба да се пријави јавном бележнику, у року од 1 године од објављивања огласа. За случај да се нико не пријави у остављеном року, јав ни бележник расправља заоставштину на ос нову изјаве стараоца заоставштине и података којима располаже. Уколико је оглас објављен због тога што се није знало да ли уопште има наследника, по истеку остављеног рока јавни бележник доноси решење којим заоставштину предаје на уживање Републици Србији. На рочишту за оставинску расправу се води записник, и потписују га јавни бележник, за писничар (службеник јавног бележника који је писао записник) и присутне странке. Уколико странка одбије да потпише записник, то се кон статује и наводи се разлог због чега је странка одбила да потпише записник. На рочишту се утврђује: ● смрт оставиоца, ● постојање наследника – ко су наследници ум рлог, ● постојање заоставштине – која имовина са чињава његову заоставштину, и ● која права из заоставштине припадају наслед ницима – правни основ позивања на наслеђе (закон или тестамент).

99 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

Као доказ о предмету заоставштине се доставља:

● чек од пензије или потврда Републичког фон да за пензијско и инвалидско осигурање за не исплаћене пензије, ● потврда или уговор за акције. www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Решење о обустави поступка доноси се када према подацима из смртовнице јавни бележник утврди да иза оставиоца није остала имовина. Решење о обустављању оставинског поступка доноси се и када је иза оставиоца остала само покретна имовина, а ниједно од лица позваних на наслеђе не тражи да се спроведе оставинска расправа. Доношење решења о обустави по ступка не представља препреку за наследнике да касније поднесу предлог за спровођење ос тавинског поступка. Ако се накнадно пронађе имовина за коју се није знало, оставински по ступак се покреће и расправља по правилима која важе за оставински поступак. Оставинска расправа се одвија на рочишту, али се одређене радње могу обављати и изван ро чишта. Према члану 11. ЗВП-а, изостанак поје диних учесника са рочишта не спречава јавног бележника да даље поступа, ако у појединим слу чајевима законом није друкчије одређено. Позив на рочиште за оставинску расправу садржи обавештење о покретању поступка, те због тога мора бити достављен по правилима за лично достављање. Пропуштање да се дос тављање уредно обави представља апсолутно битну повреду правила поступка. Законом је тач но прописана садржина позива на рочиште. Ако је умрли оставио тестамент, онда суд о томе оба вештава и позива на рочиште сва лица која би по закону могла да полажу право на наследство.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

100

Наследничка изјава представља једнострану изјаву воље наследника о пријему или одбијању наслеђа оставиоца. Не мора се дати позитив на наследничка изјава јер ако наследник ћути, сматра се да се прихватио наслеђа, односно ако уредно позвани наследик не приступи на за казано рочиште, јавни бележник ће о његовим правима одлучити на основу података којим располаже у списима. Међутим, ако наследник не жели да наследи оставиоца, мора о томе дати изјаву – негативна наследничка изјава. Одри цање у корист неког другог наследника не сма тра се као одрицање од наслеђа, већ као изјава воље о уступању свог наследног дела другом лицу. Изјава о пријему или одрицању од наслеђа може се дати од момента отварања наслеђа тј. од момента смрти оставиоца, па до краја оставин ског поступка. Ако се очекује рођење детета (nasciturus) које би било позвано на наслеђе, онда оставински суд о томе обавештава орган старатељства. Ако орган старатељства не одреди другачије, онда се о правима још нерођеног детета стара један од његових родитеља по правилима која одређује закон. Ако у току оставинског поступка дође до спора између учесника, поступак се прекида и учесници се упућују на парницу или на по ступак пред органом управе. Упућивање на парницу могуће је само када постоји спор из међу учесника у оставинском поступку, а не и других учесника оставинског поступка. Међу учесницима може постојати спор о чињеници ма и спор о примени права. Ово разликовање је битно јер се једино у случају спора о чињеница ма прекида оставински поступак и на парни цу упућује учесник чије се право сматра мање вероватним. Процена чије се право сматра мање вероватним се врши по општим прави лима о терету доказивања. Спор о примени права постоји кад странке имају различит став о томе: ● коју материјалноправну норму треба приме нити, ● како гласи материјалноправна норма, и ● како треба тумачити материјалноправну нор му. Тада се поступак не прекида, већ то решава јав ни бележник, односно суд који води поступак.

У одредбама 119–121, Закон о ванпарничном поступку је набројао ситуације које имају за по следицу прекид оставинског поступка и упући вање учесника на парницу. Јавни бележник доноси решење о наслеђи вању када утврди која имовина оставиоца чини његову заоставштину и ко су његови наследни ци. Решење садржи: податке за оставиоца (име, презиме, девојач ● ко презиме, место и датум рођења, име једног родитеља, последње пребивалиште или бора виште, датум смрти), ● означење непокретности које чине заос тавштину навођењем података из катастра не покретности, ● означење покретних ствари, ● податке о наследницима: име, презиме, зани мање, пребивалиште и однос са оставиоцем, ● основ по коме се наследници позивају на на слеђе (закон или тестамент), ● наследнички удео, ● да ли је и колико право наследника одложено због недоспелог временског услова или је огра ничено на одређено време, ● да ли је право наследника одложено до ис пуњења услова или зависи од испуњења раски дног услова или налога, ● да ли је право наследника ограничено пло доуживањем и у чију корист или је ограничено неким другим правом и којим. Ако сви санаследници споразумно предложе деобу наследства и начин те деобе онда се тај њихов споразум уноси у изреку оставинског решења. Решење о наслеђивању се доставља свим на следницима, легатарима и другим лицима која су током оставинског поступка истакла захте ве из заоставштине, а по правноснажности ре шење се доставља и органу управе. Жалбу може изјавити само учесник у оста винском поступку. Друга лица не могу изјави ти жалбу, већ своје право остварују у парници. Рок за жалбу је 15 дана. Жалба се предаје јав ном бележнику у довољном броју примерака за јавног бележника и остале учеснике у поступ ку. Јавни бележник доставља жалбу на одговор осталим учесницима у поступку, те по истеку рока за одговор списи предмета са све жалбом

тестамент и задржати препис тог тестамента, али неће расправљати заоставштину; уместо тога, јавни бележник ће обавестити заинтере сована лица о проглашењу тестамента и упо зорити их да могу своја права да остварују у парничном поступку; ● када се појави нови наследник неће се поно во расправљати заоставштина, већ ће новог на следника јавни бележник упутити да у парници остварује своја права.

101 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

Ако се неки наследник одрекао наслеђа, а поја ви се новопронађена имовина, онда ће га јав ни бележник позвати да поново дâ наследничку изјаву, али сада у погледу новопронађене имо вине. Ако такав наследник дâ позитивну наслед ну изјаву онда ће га јавни бележник упутити да у парници оствари своје наследно право. Ако је оставински поступак окончан прав носнажним оставинским решењем, а постоје услови за понављање поступка, јавни бележ ник неће поново расправљати заоставштину, већ ће странке упутити да у парници остварују своја права. Јавни бележник је дужан да у уписник радњи које је суд или други надлежни орган поверио јавном бележнику, уписује податке и води пред виђене евиденције. Анализирајући ово упутство може се закљу чити да у погледу начина поступања неће бити разлике у односу на досадашњи начин рада судо ва. Различитост која се очекује је у домену брзине и ефикасности поступања јавних бележника који имају интерес, као и учесници у поступку, да се посао обави што брже и са што мање трошкова. Поставља се питање колика ће бити накна да која ће се плаћати када се спровођење оста винског поступка поверава јавном бележнику. Можемо упоредити одредбе Закона о судским таксама и Јавнобележничке тарифе и процени ти да ли ће и колико то бити повољније. Према Закону о судским таксама („Сл. гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01 – др. закон, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08 – др. закон, 31/09, 101/11, 93/12, 93/14 и 106/15, чл. 25– 26), ако је предмет спора наследно право на целој заос тавштини, као вредност предмета спора узима се вредност чисте заоставштине, а ако је предмет спора само један део заоставштине или одређена ствар из заоставштине, као вредност предмета

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

и одговорима на жалбу се достављају основном суду ради оцене благовремености, дозвоље ности и потпуности. Жалбу која је неблаговре мена, непотпуна или недозвољена основни суд одбацује решењем. Ако је жалба благовремена, потпуна и дозвољена, основни суд предмет про слеђује вишем суду ради одлучивања по жалби. Закон дозвољава могућност да јавни бележник може поводом изјављене жалбе, сâм новим решењем преиначити или укинути своје ра није решење ако се тиме не вређају права дру гих учесника која су заснована на том решењу. Након одлучивања по жалби и враћања спи са из вишег суда, првостепени суд ће предмет вратити јавном бележнику на даље поступање (достављање другостепеног решења странкама, стављање потврде о правоснажности...). Након стављања потврде правноснажности на решење о наслеђивању, предмет се враћа основном суду. Ревизија – ванредни правни лек. Изјављује се против правноснажног оставинског решења које је донето у другом степену. Изјављује се у року од 30 дана од дана достављања преписа другостепеног решења и може је изјавити само учесник у оставинском поступку. Одлучивање о ревизији је искључиво надлежност суда, те ревизију која је неблаговремена, непотпуна или недозвољена основни суд решењем одбацује, и против тог решења дозвољена је посебна жал ба. Ако је ревизија благовремена, потпуна и доз вољена, од стране основног суда доставља се на одговор осталим учесницима у поступку, те по истеку рока за одговор списи предмета са све жалбом и одговорима на жалбу се достављају Врховном касационом суду ради одлучивања по изјављеној ревизији. После правносажности оставинског решења могу да се појаве нове чињенице: ● када се појави новопронађена имовина јавни бележник неће да расправља ову имови ну, већ ће само да је расподели у складу са ос новним оставинским решењем и то ће учинити путем допунског решења; ако заоставштина ра није није расправљена, суд ће да расправи зао ставштину само ако се новопронађена имовина састоји од непокретности, а ако се састоји од по кретних ствари, онда ће суд да расправи заос тавштину само на захтев заинтересованог лица; ● када се накнадно пронађе тестамент, јав ни бележник ће прогласити новопронађени

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

102

спора узима се чиста вредност тог дела, односно ствари. Вредност предмета спора у својинским и државинским споровима о непокретностима и у споровима о праву коришћења непокрет ности, одређује се према тржишној вредности непокретности која је предмет спора, али не може бити мања: 1) за земљиште – од тростру ког износа катастарског прихода са земљишта; 2) за зграде или посебне делове зграда – од трогодишњег износа станарине, односно за купнине. У тарифном броју 7 наводи се да се за расправљање заоставштине у првостепеном по ступку плаћа паушална такса у износу од 1.000 до 75.000 динара. Паушална такса плаћа се: ● само ако је оставински поступак завршен до ношењем решења о наслеђивању; ● када решење о наслеђивању постане правос нажно, односно у року од 15 дана од дана до ставе налога за плаћање таксе по члану 37. ст. 3. овог закона; ● суд утврђује вредност меродавну за одмера вање паушалне таксе по слободној оцени, на основу изјава наследника и података које су по днели; ● плаћају је наследници у сразмери наслеђених делова; ● плаћа се такса као за поравнање (тарифни број 6), уместо посебне таксе за деобу, ако на следници споразумно предложе деобу и спора зум о деоби буде унет у решење о наслеђивању; ● за предлог да се спроведе расправа заос тавштине и за друге поднеске у току оставин ског поступка, не плаћа се такса. Тарифни број 8 предвиђа да се за жалбу против решења о наслеђу или о испоруци плаћа такса из тарифног броја 7. Према Јавнобележничкој тарифи јавног бележника као повереника суда у поступку за расправљање заоставштине („Сл. гласник РС”, бр. 12/16) награду и трошкове утврђује и обрачунава јавни бележник и наплаћује од странака, у складу са Законом о јавном бележ ништву. Јавни бележник је дужан да у решењу којим одлучује у повереном поступку образло жи одлуку о награди и трошковима, у складу са Законом о јавном бележништву. Под трошкови ма у поступку за расправљање заоставштине, у смислу ове тарифе, сматрају се и трошкови дос тављања позива и писмена странкама, пореским

органима и суду. Трошкови у поступку за рас прављање заоставштине утврђују се у фиксном износу, у висини од 3 бода по свакој странци која учествује у поступку. За предузимање свих радњи у једном поступку за расправљање заос тавштине јавном бележнику припада једна на града. Основица за обрачун награде је вредност заоставштине. Вредност заоставштине одређује се на основу процене тржишне вредности ства ри и права која сачињавају заоставштину, умањене за оставиочеве дугове. Јавни бележник на основу података надлежних органа, као што је процена вредности Пореске управе за кон кретну или сличну ствар, процењене вредности осигуравајућих друштава, цена постигнутих у поступку јавне продаје и сл., утврђује тржишну вредност заоставштине. Јавном бележнику не припада награда када решењем обустави по ступак за расправљање заоставштине зато што оставилац нема имовину (члан 5). Награда за предузимање радњи у поступку за расправљање заоставштине одређује се тако што се број бо дова множи са вредношћу бода и вредност бода износи 150 динара без ПДВ-а (члан 7). Према члану 8. за позивање странака на рочиште за расправљање заоставштине, спровођење ос тавинске расправе, узимање наследничких изјава странака у поступку за расправљање за оставштине, доношење, израду и достављање решења о наслеђивању и за друге радње за које овом тарифом није одређена посебна награ да према члану 9, јавном бележнику припада награда у нето износу према вредности заос тавштине, и то на следећи начин: Вредност заоставштине у динарима (од - до)

Награда у бодовима

0–150.000 150.001–600.000 600.001–1.500.000 1.500.001–2.500.000 2.500.001–5.000.000 5.000.001–7.000.000 7.000.001–10.000.000

20 40 60 90 120 180 300

Ако вредност заоставштине прелази 10.000.000 динара, награда од 300 бодова повећава се за 20 бодова за сваких започетих 1.000.000 динара

Законска решења, упутства и закључци могу се схватити као прелазна решења.

Наведена упутства и сарадња судова и јавних бележника, у сваком случају, користиће бржем и масовнијем преузимању ових послова од стране јавних бележника и растерећењу судова. Ипак,

103 lege artis ● сЕПтЕМБАР 2016.

Уместо закључка

много је детаља и дилема које ће се појављивати у том поступку преношења надлежности. Законска решења, упутства и закључци могу се схватити као прелазна решења до коначног преузимања вођења оставинских поступака од стране јавних бележника, а што би требало да буде циљ свих ових активности. Оваква поступ на решења имају својих предности и мана. Мана им је, у сваком случају, чињеница да ће суду ос тати један део административног посла пријема смртовница, предлога, доношења решења од стране судије о поверавању сачињавања смр товнице, поверавања одређеном јавном бележ нику решењем преседника суда, процене да ли предмет треба поверити јавном бележнику на кон сачињавања смртовнице, поверавања спро вођења оставинског поступка након сачињавања смртовнице, процене разлога за изузеће и искљу чење бележника, евидентирање и архивирање предмета и др. То ће и даље ангажовати одређени број судија, судијских помоћника и администра тивног особља. Предност је што грађани нису одмах изложени наглом преласку надлежности, што даје простор и време како суду тако и јавним бeлежницима да се припреме и у ходу решавају спорна питања која се јављају у пракси. Слабе стране ових решења могу се регулисати накнадним изменама прописа и јачањем капаци тета јавних бележника и коморе како би преузе ли и овај део посла који је и даље поверен суду. Као и код послова овере који су у потпуности пренети у надлежност јавних бележника, суд би у том случају имао само контролну функцију по ступајући по захтевима учесника у поступку за оцену начина поступања јавних бележника. Према мишљењу аутора овог текста, све ди леме у погледу разграничења надлежности суда и бележника требало би решавати у корист бе лежника који има сва овлашћења као и суд у повереном послу и процени радњи које треба предузети, а имајући у виду да је крајњи циљ ових законских решења преузимање оставин ских поступака од стране јавних бележника и растерећење суда од свих оних послова који не представљају суђење у ужем смислу.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

вредности заоставштине, с тим што укупна на града не може бити већа од 400 бодова. Ако у поступку за расправљање заоставшти не учествују више од три странке, награда се по већава за 10 бодова за четврту и сваку наредну странку, али највише до 50% награде из ст. 1. и 2. овог члана. Ако решењем јавног бележника буде преки нут поступак за расправљање заоставштине, за до тада обављене радње јавном бележнику при пада 50% награде из ст. 1–3. овог члана и накна да свих до тада насталих трошкова поступка. Ако се прекинути поступак за расправљање заоставштине настави, јавном бележнику при пада награда до пуног износа награде из ст. од 1–3. овог члана и накнада насталих трошкова поступка. За допунско решење о наслеђивању награда се плаћа према накнадно утврђеној вредности новонађеног дела заоставштине. Јавном бележ нику коме није поверено вођење поступка за расправљање заоставштине, а који предузме радње пописа и процене заоставштине или до несе решење о привременим мерама за обез беђење заоставштине, за те радње припада посебна награда од по 20 бодова. Кад је јавном бележнику поверено вођење поступка за рас прављање заоставштине и уз то он предузме и радње пописа и процене заоставштине или до ношење решења о привременим мерама за обез беђење заоставштине, укупна награда не може бити виша од 150% награде која јавном бележ нику припада по члану 8. ове тарифе (члан 9). У сваком случају, наплата накнаде ће се по бољшати с обзиром на овлашћење јавног бе лежника за наплату, јер суд у случају неплаћања таксе покреће извршни поступак против таксе ног обвезника ради наплате таксе.

Календар догађаја... 13. септембар – 29. октобар 2016.

● Курс Курс за сертификованог самосталног књиговођу уз практичан рад на рачунару и књиговодственом програму Регионална привредна комора Нови Сад

19. и 21. септембар 2016.

● Дводневни семинар Анализа финансијских извештаја Регионална привредна комора Нови Сад

28. септембар 2016.

● Једнодневни семинар за рачуноводствене агенције Примена прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма, са посебним освртом на обавезе рачуноводствених агенција као обвезника по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма Београд, Хотел „Палас”, Топличин венац 23 ИНГ-ПРО д.о.о, www.propisi.net

28–29. септембар 2016.

● Обука Јавне набавке по правилима Европске уније – ПРАГ процедуре Привредна комора Београда

29. септембар 2016.

● Једнодневно саветовање Примена новог Закона о извршењу и обезбеђењу Београд, Хотел „Палас”, Топличин венац 23 ИНГ-ПРО д.о.о, www.propisi.net

30. септембар – 1. октобар 2016.

● Дводеневни тренинг Финансијска анализа 1 Привредна комора Београда

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

104

ELEKTRONSKA IZDANJA

E L E K T R O N S K O

P R AV N O

I Z D A N J E

Propisi.net su elektronsko pravno izdanje, koje se nalazi na internet adresi www.propisi.net. Ova svojevrsna pravna biblioteka, s više od 220.000 dokumenata, predstavlja najsavremeniji, potpuno automatizovan način praćenja i ažuriranja pravnih akata – propisa, sudske prakse, pravnih mišljenja, modela ugovora i obrazaca, stručnih komentara aktuelnih i važnih propisa.

ako se u periodu tranzicije u kojem se nalazimo ukazala potreba za novim zakonodavnim rešenjima, preciznijim definisanjem različitih oblika dela, ali i potreba za usklađivanjem postojećih zakona i budućeg zakonodavstva s propisima Evropske unije, tako je i dinamika donošenja propisa postala izrazito velika. Stoga su pravovremeno poznavanje i primena odgovarajućih propisa postali Conditio sine qua non savremenog poslovanja.

stručnjaka predstavljaju celinu neophodnu za pravilnu primenu propisa u praksi.

KONCEPT Jedinstven način praćenja propisa korisnicima nudi: ■ osnovne tekstove, ■ izvorne tekstove izmena i dopuna, ■ prečišćene tekstove propisa i ■ verzije članova. Svaki propis je povezan s odgovarajućim podzakonskim aktima (ili s propisom na osnovu kog je donet), s komentarima, primerima sudske prakse, pravnih mišljenja, ugovora, obrazaca i obrnuto.

Jednostavno i komforno, na jednom mestu, Propisi.net pružaju uvek ažurne tekstove propisa iz svih oblasti društvenog života, sudsku praksu svih sudova, pravna mišljenja nadležnih ministarstava, modele ugovora i obrazaca iz svih pravnih oblasti, stručne komentare, obračune kamata i sudskih taksi… Zbog brojnih novodonetih zakona i podzakonskih akata, kako onih koji se donose na nivou Republike tako i onih koji se donose na nivou pokrajine i lokalne samouprave, Propisi.net su postali neophodni za uspešno praćenje svih ovih promena. Uz komentare eminentnih

Propisi.net omogućavaju tačnost i brzinu. I najnapredniji korisnici impresionirani su ne samo mogućnostima izdanja već i preglednim menijima i jednostavnim korišćenjem. Propisi.net su raspoloživi svima u svako doba dana i sa svake lokacije u zemlji i svetu.

Propisi.net su namenjeni pravnim i ekonomskim službama, sudovima, državnim organima i drugim javnim institucijama, privrednim društvima, agencijama, advokatima, jednom rečju, svima onima kojima je u svakodnevnom radu neophodno poznavanje pravne i finansijske regulative. Elektronsko izdanje prati i propise iz oblasti prosvete i obrazovanja, čime je svakoj obrazovnoj ustanovi znatno olakšan svakodnevni rad, te su naši korisnici i brojne obrazovne ustanove. U pretplatničkoj bazi nalazi se preko 10.000 korisnika na teritoriji Srbije i Crne Gore.

PROPISI.NET UKRATKO: ■ više vrsta efikasnih i brzih pretraga (osnovna i napredna ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■

pretraga) mogućnost filtriranja (izdvajanja) dokumenata po odgovarajućim kriterijumima ne zahtevaju nikakvu instalaciju na računaru, potrebna je samo internet konekcija ne zahtevaju nikakve postupke ažuriranja korisnika, ažuriranje svakodnevno vrši redakcija aktivni 24 časa, 365 dana u godini uputstvo za korišćenje nalazi se u samom izdanju jednostavan pristup dokumentima povezanost svih dokumenata

■ pregled tekstova dokumenata u više prozora ■ pregled tekstova dokumenata kroz sve komponente ■ ■ ■ ■ ■ ■

izdanja hijerarhijski pregled dokumenata štampanje celog ili dela dokumenta kopiranje teksta, u celini ili u delovima za razvoj i pripremu dokumenata koriste se isključivo licencirani alati i razvojna okruženja putem Mejl servisa ažurirani dokumenti koje korisnik odabere stižu na njegov mejl brzi, precizni i jednostavni za rad (dovoljno je osnovno poznavanje rada na računaru).

Недавање издржавања КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

У тексту који следи анализирамо кривично дело недавања издржавања, уз бројне примере исказане кроз судске одлуке

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

106

Смиљка Стојановић заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду sudski.postupci@legeartis.rs

ривично дело недавања издржавања прописано је чланом 195. Кривичног законика и спада у групу кривичних дела против брака и породице. У суштински неизмењеном облику, ово кривично дело постоји у нашем законодавству од 1951. године, с тим што је раније носило назив неплаћање алиментације (члан 197. КЗ ФНРЈ), затим избегавање давања издржавања (члан 119. КЗ РС), а под садашњим називом у нашем законодавству постоји од 2002. године, и без знатнијих измена је унето и у важећи Кривични законик. Анализом члана 195. Кривичног законика, можемо закључити да ово кривично дело има свој основни и тежи облик. Основни облик чини „ко не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, а та дужност је утврђена извршном судском одлуком или извршним поравнањем пред судом или другим надлежним органом, у износу и на начин како је то одлуком, односно поравнањем утврђено”. Ово кривично дело је класично кривично дело нечињења, јер се може учинити само пропуштањем дужног чињења. Поред тога, у питању је бланкетно кривично дело, јер обавеза издржавања не потиче из кривичног, већ из породичног права. Под одговарајућим условима, Породични законик познаје издржавање супружника и ванбрачног партнера, издржавање мајке детета, издржавање малолетног детета, пунолетног детета највише до навршене 26. године старости, издржавање родитеља, браће и сестара, те адоптивних и тазбинских сродника (чл. 151–159. Породичног законика). Међутим, за постојање кривичног дела није довољна испуњеност услова за настанак обавезе издржавања које предвиђа породично

законодавство, већ је потребно да ова обавеза буде конкретно одређена пресудом, поравнањем или другом одлуком надлежног органа. Судска пракса је овде прихватала и решења, наредбе, па чак и привремене мере, под претпоставком да су правоснажне и извршне (Врховни суд Војводине је на седници кривичног одељења још 1977. године заузео став да кривично дело постоји и кад је обавеза издржавања предвиђена привременом мером у поступку утврђивања очинства). С друге стране, нужно је да дужност давања издржавања произилази из породичноправних обавеза, те неће бити кривичног дела уколико је обавеза одређена по неком другом основу – примера ради, накнаде штете. За постојање кривичног дела Кривични законик поставља услов да је одлука којом је обавеза издржавања утврђена извршна. Начелно се може рећи да одлука суда или другог државног органа стиче својство извршности протеком париционог рока или наступањем неког услова наведеног у самој одлуци. И наши судови сматрају да окривљени улази у криминалну зону управо након истека париционог рока, односно падањем у доцњу, од ког тренутка његово непоступање по правоснажној судској пресуди којом је утврђена обавеза давања издржавања представља кривично дело (Пресуда Окружног суда у Суботици Кж. 236/006 од 17. 7. 2006). Уколико, пак, одлука није извршна, нема ни кривичног дела. Осим тога, треба узети у обзир да окривљени почиње да врши кривично дело тек од дана наступања извршности. Све пре тога није кривично дело, стога се често радња извршења кривичног дела и период обухваћен пресудом којом је утврђена обавеза издржавања не поклапају. Наиме, парнични суд најчешће утврђује обавезу издржавања и за будућност, али и ретроактивно, од тренутка када су се испунили законски услови. Међутим, кривично дело ће постојати тек од дана извршности те пресуде, те је могуће да велики период, од чак и више

107 lege artis ● сЕПТЕМБАР 2016.

до нове одлуке суда, стара и даље остаје на снази. Тако, кривично дело постоји и кад окривљени сматра да није отац детета, иако је као отац уписан у матичне књиге, све док се не утврди другачије у одговарајућем судском поступку (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. бр. 2220/2006 од дана 6. 9. 2006), када окривљени сматра да му је обавеза престала јер о детету брину баба и деда, а не други родитељ коме је поверено судском одлуком (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. бр. 865/1998 од дана 25. 9. 1998), када му други родитељ не омогућава контакт са дететом или не прихвата да закључи споразум о остваривању контакта са дететом (Пресуда Окружног суда у Ужицу Кж. бр. 509/2007 од дана 3. 10. 2007), када је незапослен, али је здрав и себе издржава од повременог рада (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. бр. 1693/04), када је покренуо поступак за измену одлуке о издржавању, али тај поступак још увек није окончан, те је ранија одлука и даље на снази (Пресуда Окружног суда у Суботици Кж. бр. 442/06 од дана 12. децембра 2006), када је окривљена добила још једно дете (Пресуда Окружног суда у Суботици Кж. бр. 333/08 од дана 29. 7. 2008) и сл. Радња извршења кривичног дела састоји се у недавању издржавања, а из саме законске формулације „ко не даје издржавање... у износу и на начин како је то одлуком, односно поравнањем утврђено” произилази да кривично дело постоји и када учинилац уопште не даје издржавање, али и када га даје делимично или на начин различит од одређеног. Већ је напоменуто да окривљени не сме самовољно смањити износ своје обавезе, а оно што је овде битно истаћи јесте то да он не може своју обавезу мењати, чак и ако тиме не дира у њену финансијску вредност. Наши судови су на истом становишту, те су тако Окружни судови нашли да куповина гардеробе и обуће не ослобађа окривљеног обавезе давања издржавања на утврђени начин (Пресуда Окружног суда у Чачку Кж. бр. 77/09 од дана 17. фебруара 2009), као и да куповина деци појединих ствари представља поклоне, чије давање не утиче на испуњење обавезе издржавања (Окружни суд у Суботици Кж. бр. 56/09 од дана 18. 3. 2009). У пракси се често догађа да дужник издржавања, у договору са повериоцем издржавања,

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

година не буде „покривен” кривичноправном заштитом. У погледу тог дела облигације, оштећени би могли да заштиту остваре само у извршном поступку. Како је обавеза давања издржавања по природи ствари трајна обавеза, и ово кривично дело је трајно кривично дело, које постоји све док постоји сама обавеза издржавања коју учинилац крши. Ова обавеза може престати било новом одлуком суда, која је укида или на неки начин мења, било престанком самог законског основа издржавања (примера ради, наступањем пунолетства престаје обавеза издржавања малолетног детета). У овом другом случају није потребно да наступање те чињенице буде утврђено судском одлуком, односно да на тај начин буде утврђено да је обавеза издржавања престала. Врховни суд је заузео исти став, нашавши да се кривично дело недавања издржавања врши у континуитету , те да обавеза траје све до престанка законске обавезе издржавања (пресуда ВСС Кзз. 62/03). На том становишту су и нижи судови, па тако Окружни суд у Ужицу и Окружни суд у Чачку налазе да обавеза окривљеног постоји све док се пресуда на захтев парничних странака не укине или измени (пресуде Окружног суда у Ужицу Кж. бр. 356/07 од дана 26. 9. 2007. године и Окружног суда у Чачку Кж. бр. 251/08 од дана 23. 4. 2008). У пракси се често дешава да учиниоци овог кривичног дела сматрају да је њихова обавеза престала и самовољно престану са давањем издржавања, или смањују износ који су дужни да плате. Међу разлозима које наводе најчешће су губитак запослења, чињеница да издржавана лица (обично њихова деца) одбијају контакт са њима, заснивање новог брака, добијање деце и самим тим настајање нових породичноправних обавеза и сл. Иако је јасно да је износ који је неко дужан да даје на име издржавања одређен управо на основу таквих чињеница које су се у међувремену измениле (уколико, примера ради, отац који даје издржавање малолетном детету добије још четворо деце, свакако се износ његове првобитне обавезе мора смањити), самоиницијативно мењање обавезе није дозвољено и кривично дело ће и даље постојати. Дужник издржавања мора у одговарајућем судском поступку тражити измену постојеће обавезе, на темељу измењених околности, а све

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

108

мења начин плаћања издржавања, најчешће тиме што се новац предаје на руке, уместо да се уплаћује на рачун, а како је то одређено судском одлуком. Јасно је да у оваквим случајевима не би постојало кривично дело, међутим, дужник издржавања сноси ризик доказивања да је издржавање заиста и дао, уколико у неком тренутку дође до поступка, јер се уплата новца на рачун лако доказује, при чему то није случај код предаје на руке, уколико притом није потписана признаница. Иако је радња извршења кривичног дела одређена трајним глаголом, што би могло указати да је потребно да се издржавање не дâ више пута, одредбом члана 112. ст. 30. Кривичног законика прописано је да се „кад је радња кривичног дела одређена трајним глаголом сматра да је дело учињено ако је радња извршена једном или више пута”, па ће кривично дело постојати и ако се обавеза не измири само једном (мада би тада, свакако, дошла у обзир примена института дела малог значаја из члана 18. КЗ-а). Будући да је у питању кривично дело уперено против личности, заступљено је онолико кривичних дела колико је и оштећених – лица којима је учинилац обавезан да даје издржавање, без обзира на то да ли су те обавезе утврђене једном пресудом. Самим тим, конструкција продуженог кривичног дела у таквим случајевима није могућа. То се може закључити анализом члана 61. Кривичног законика, који у ставу 2. прописује да „кривична дела управљена против личности могу чинити продужено дело само ако су учињена према истом лицу”. Тако је и Врховни суд Србије нашао да је повређен закон у корист оптуженог када су првостепени и другостепени суд нашли да је недавањем издржавања за своје четворо деце учинио једно кривично дело недавања издржавања, јер је заштитни објекат кривичног дела лице у чију корист је установљена обавеза издржавања, а у конкретном случају то је четворо деце окриљеног, те постоје четири кривична дела (Пресуда Врховног суда Србије Кзз. бр. 129/2010 од дана 23. 6. 2010). С друге стране, конструкција продуженог кривичног дела могућа је уколико су сва дела учињена према истом лицу, што би у конкретном случају могло постојати када учинилац наизменично даје и не даје издржавање

(примера ради, једне године даје издржавање за своје дете, па следеће године не, а затим поново почне са давањем), те уместо заснивања једног противправног стања које траје, више пута понавља извршење кривичног дела. У таквим случајевима чини се оправданијим узети да је у питању једно продужено кривично дело, него да су у питању кривична дела у стицају. Ако се прихвати да је кривично дело недавања издржавања трајно кривично дело, онда се као интересантно појављује питање застарелости кривичног гоњења. Наиме, опште је правило да код трајних кривичних дела застарелост тече од када је предузета последња радња извршења, односно од кад је прекинуто створено противправно стање. То би значило да ако учинилац кривичног дела уопште не даје издржавање, рок застарелости почиње да тече тек када његова обавеза да даје издржавање престане, било по самом закону, било на основу одлуке суда (примера ради, ако би требало да даје издржавање за дете, та обавеза може трајати и 26 година, те би рок застарелости почео да тече тек по истеку тог рока). Ова ситуација представља својеврсни апсурд, јер је у питању кривично дело са релативно ниском предвиђеном казном (за основни облик је предвиђена новчана казна или казна затвора до две године), за коју је предвиђен и сразмерно кратак рок застарелости кривичног гоњења (закон тражи 3 године за релативну застарелост). Суочени са том чињеницом, неки судови су се определили да негирају трајну природу овог кривичног дела, и заузели став да свака појединачна обавеза (најчешће су у питању месечна давања) застарева за себе, јер представља самосталну радњу извршења, те рок застарелости почиње да тече од сваког пропуштеног давања. Тако је чак и Врховни касациони суд једном приликом, а баш по питању застарелости, нашао да „кривично дело недавање издржавања није трајно кривично дело, већ је свршено самим пропуштањем да се дâ издржавање, како је одређено поравнањем ... и да се евентуално понављањем радњи извршења према истом лицу, сваком новом радњом остварује ново кривично дело” (Пресуда Врховног касационог суда Кзз. бр. 117/2010 од дана 30. 6. 2010). Ипак, за разлику од грађанског права у ком периодична давања застаревају свако за себе, у кривичном праву важе другачија

У пракси је могуће да велики период, од чак и више година, не буде „покривен” кривичноправном заштитом.

Важније процесне напомене Кривични поступак најчешће иницира сâм оштећени, односно законски заступник оштећеног, подношењем кривичне пријаве надлежном тужилаштву. Треба напоменути и да оштећени није дужан да покуша да наплати потраживање у извршном поступку пре подношења кривичне пријаве, нити га, с друге стране, постојање

109 lege artis ● сЕПТЕМБАР 2016.

којом је окривљени обавезан на плаћање издржавања код истог наступила болест услед које је лечен на психијатријској клиници (Пресуда Окружног суда у Ужицу Кж. бр. 620/07 од дана 20. децембра 2007). Требало би узети да су оправдани разлози и боравак окривљеног у притвору или на издржавању казне затвора. Тежи облик кривичног дела постоји ако су „услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице за издржавано лице” (члан 195. ст. 3. Кривичног законика). Може се одмах приметити да је за тежи облик кривичног дела предвиђена незнатно виша казна у односу на ону запрећену за основни облик (за основни облик је предвиђена новчана казна или казна затвора до две године, а за тежи облик – казна затвора од 3 месеца до 3 године). Није сасвим јасно на које тешке последице је законодавац мислио, али треба узети да то никако не могу бити наступање смрти или тешког нарушавања здравственог стања оштећеног, јер би у том случају постојао неки од тежих облика кривичног дела кршења породичних обавеза – члан 196. ст. 2. и 3. Кривичног законика. Према томе, у обзир долазе нарушавање здравља које није тешко, застој у школовању детета, неповољни стамбени услови и сл. У сваком случају, у односу на тежу последицу мора постојати нехат учиниоца. Кривично дело (како основни, тако и тежи облик) може се учинити само са умишљајем, који подразумева и свест о постојању обавезе, односно одлуке којом је таква обавеза установљена.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

правила, и не би требало да буде спорна нити трајна природа овог дела, нити начин рачунања рока застарелости кривичног гоњења. Кривични законик предвиђа и један посебан основ искључења противправности, који се односи само на основни облик кривичног дела. Наиме, у члану 195. ст. 2. КЗ-а, предвиђено је да се „неће казнити учинилац дела из става 1. овог члана, ако из оправданих разлога није давао издржавање”. Како законски термин „неће се казнити” у ствари значи да у ствари нема кривичног дела (члан 112. ст. 29. КЗ-а), јасно је да оправдани разлози у конкретном случају искључују противправност, иако постоје сви остали елементи кривичног дела. Будући да законодавац не даје никакве назнаке шта би били ти оправдани разлози, одговор на то питање дала је судска пракса. Тако, већина судова не сматра да је незапосленост оправдани разлог да се издржавање не даје, уколико је учинилац радно способан. Овде се полази од тога да се од обвезника издржавања очекује да на било који (законити) начин обезбеди средства за издржавање, нарочито ако су примаоци издржавања малолетна деца, те и да ради послове који не одговарају струци учиниоца дела и сл. Тако је Окружни суд у Ужицу нашао да окривљени није имао оправдање да не даје издржавање својој деци иако је његова занатска радња престала са радом, јер је доброг здравственог стања и способан за обављање више врста грађевинских послова и да на тај начин оствари зараду (Пресуда Окружног суда у Ужицу Кж. бр. 267/08 од дана 29. 5. 2008), а Окружни суд у Београду да је окривљени који има 34 године, који је здрав и способан за рад, могао да издржава своје малолетно дете (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. бр. 1693/04 од дана 30. 6. 2004). Може се закључити да као релевантну околност судови не узимају запосленост, већ способност за рад. У том смислу је Окружни суд у Ужицу нашао да постоје оправдани разлози за недавање издржавања кад је након правоснажности пресуде

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Наша тужилаштва редовно примењују институт одлагања кривичног гоњења код кривичног дела недавања издржавања.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

110

кривичног поступка спречава да и на тај начин покуша да оствари своја права. Иако су судови некада тражили и неуспешност намирења кроз извршни поступак, као услов за постојање кривичног дела (чак је и Врховни суд Србије својевремено подржао такво мишљење у пресуди Кж. бр. 12/92 од дана 19. 4. 1992), тај захтев је неоправдан, и напуштен у садашњој судској пракси. Наша тужилаштва редовно примењују институт одлагања кривичног гоњења код кривичног дела недавања издржавања, јер се његова примена овде показује као посебно целисходна – најпотпуније и најбрже се остварује интерес оштећеног, а без даљег задирања у, по правилу осетљиве, породичне односе. Одредбом члана 283. ст. 1. тач. 4) Законика о кривичном поступку предвиђено је да јавни тужилац може одложити кривично гоњење ако осумњичени прихвати да испуни доспеле обавезе издржавања. Уколико се, пак, поступак не оконча на овај начин, те дође до главног претреса, трошкови поступка могу бити релативно високи јер суд оштећеном ако је малолетан (а најчашће се управо и ради о недавању издржавања за малолетну децу) мора поставити пуномоћника адвоката, а неретко се одређује и финансијско вештачење тачног новчаног износа издржавања које је требало бити плаћено. Уколико окривљени током главног претреса измири све обавезе издржавања може се надати одустанку јавног тужиоца од кривичног гоњења, у ком случају ће суд донети одбијајућу пресуду, мада постоји и став да накнадно плаћање издржавања може представљати само олакшавајућу околност приликом одмеравања казне (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. бр. 2482/02 од дана 17. 12. 2002). Уколико суд окривљеног осуди због извршења овог кривичног дела, најчешће ће окривљеном бити изречена условна осуда, уз коју га суд може обавезати да измири доспеле обавезе издржавања, и да убудуће уредно даје издржавање. То је изричито предвиђено одредбом

члана 195. ст. 4. Кривичног законика. Отуд се пред суд поставља и захтев да у пресуди утврди тачан износ обавезе окривљеног. Тако је Врховни суд Србије заузео став да пресуда мора садржати месечни износ и укупно неплаћени износ издржавања (Пресуда Врховног суда Србије Кзз. бр. 49/97 од дана 26. 12. 1997). У случају да окривљени не испуни наложену обавезу, суд може, у складу са одредбом члана 69. Кривичног законика, у оквиру времена проверавања продужити рок за испуњење обавезе, или пак опозати условну осуду и изрећи претходно утврђену казну затвора. Из свих ових одредаба види се да је законодавац предузео све мере како би издржавање на крају било плаћено, а имајући у виду да су примаоци издржавања најчешће деца, чија егзистенција од тог новца и зависи. Коначно, треба рећи и то да у сваком случају кад се у поступку ради (и) о интересу малолетника (што је код овог кривичног дела најчешћи случај), тужилаштво и суд су дужни да што хитније поступају. Република Србија је изгубила спор пред Европским судом за људска права у предмету „Ристић против Србије” управо због дужине трајања кривичног поступка у једном предмету недавања издржавања. Наиме, кривични поступак је отпочео 2003. године, месец дана након подношења кривичне пријаве надлежном тужилаштву, а окончан је 2009. године, услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, с тим што је претходно донета првостепена пресуда укинута од стране вишег суда и предмет враћен на поновно одлучивање, те је током поновљеног поступка наступила застарелост и поступак обустављен. Европски суд за људска права нашао је да постоји повреда члана 6. Конвенције о људским правима (повреда права на правично суђење), те да Република Србија мора платити одговарајући износ на име нематеријалне штете оштећенима јер судови „морају бити посебно марљиви у споровима у вези са децом”.

Арсенал околности којима се суштински индивидуализује кривична санкција у нашем правном систему познат је под називом „олакшавајуће и отежавајуће околности” и представља велики мозаик поступка, чијим састављањем у целину суд прилагођава кривичну санкцију реалној потреби Бојана Радивојевић тужилачки приправник у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду sudski.postupci@legeartis.rs

ривично право, као грана права установљена ради пружања заштите најважнијих друштвених односа и вредности у друштву, претњом примене санкције према онима који те вредности нарушавају, издваја ову скупину правних норми, у односу на друге скупине норми, којима заштита најважнијих вредности није основна функција. Кривичноправна заштита појединца и других друштвених вредности остварује се у кривичном поступку, у коме суд приликом расветљавања и решавања кривичноправне ствари доноси посебну врсту судске одлуке коју називамо пресудом. Пресуда је најважнија судска одлука, јер се њеним изрицањем расправљају како материјална, тако и процесна питања, те се на тај начин окончава кривични поступак. С обзиром на то да се кривичним правом кажњава појединац који својим понашањем доводи у опасност усвојене вредности друштвене

111 lege artis ● сЕПТЕМБАР 2016.

Никола Пантелић

групе којој припада, те да се применом инструментарија кривичног права у великој мери ограничавају права кажњеног појединца, од велике је важности да изречена санкција буде заснована (између осталих) на начелима хуманости, праведности и сразмерности. Дакле, уколико се жели избећи одмазда према извршиоцу, зло које извршиоцу кривичног дела изриче суд у име народа, мора бити праведно. У супротном, изречена казна неће остварити сврху, те ће уместо ресоцијализације и реинтеграције осуђеног у здраве друштвене оквире, јаз између њега и друштва постати већи. Да би друштво било праведно, оно мора да индивидуализује санкцију, тачније, да санкцију изрекне сразмерно тежини кривичног дела и степену кривице извршиоца, након чега извршиоцу изриче адекватну санкцију, која, у оквиру законских одредби, погодује свим утврђеним чињеницама. Судском одлуком се истовремено примењује право и оцењују околности које се односе на предметно крвично дело и извршиоца. Сходно изреци да је боље стотину кривих грађана ослободити, него једног невиног (у нашем случају неадекватно) осудити, индивидуализовање кривичне санкције је изузетно тежак део кривичног поступка. Након што уврди доказе који терете окривљеног и који му иду у прилог, судија разматра законски распон казне, њен законски минимум и максимум, а затим, у оквиру тог распона сагледава околности конкретног случаја и личности учиниоца, те му

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Утицај олакшавајућих и отежавајућих околности на висину и врсту кривичне санкције

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

112

изриче адекватну врсту и висину санкције. Арсенал околности којима се суштински индивидуализује кривична санкција у нашем правном систему познат је под називом „олакшавајуће и отежавајуће околности” и представља велики мозаик поступка, чијим састављањем у целину суд прилагођава кривичну санкцију реалној потреби.

Олакшавајуће и отежавајуће околности

Одмеравање казне има изузетан криминално-политички значај, те је законодавац чланом 54. Кривичног законика темељно уредио ово питање. Наиме, предвидео је да ће суд одмерити казну учиниоцу кривичног дела имајући у виду све околности које утичу да иста буде мања или већа, а нарочито: степен кривице, побуде из којих је учињено кривично дело, јачину угрожавања или повреде заштићеног добра, околности под којима је дело учињено, ранији живот учиниоца, његове личне прилике, његово држање после учињеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела, као и друге околности које се односе на личност учиниоца. Из законског текста уочавамо две појаве. Прва је отвореност чинилаца који утичу на доношење конкретне одлуке. Друга карактеристика околности јесте њихова амбивалентност. Оне су одређене на тај начин да је разграничење између њих релативно. Дакле, као што можемо видети, законодавац је околности конципирао тако да се иста околност може појавити и као олакшавајућа и као отежавајућа, у зависности од угла посматрања. Одредбу члана 54. Кривичног законика, теорија кривичног права систематизовала је у три групе. У прву групу спадају оне околности које утичу на кажњавање, а непосредно се односе на извршено кривично дело (околности које се тичу остварене последице). Другу групу сачињавају околности које се тичу кривице – да ли је учинилац поступао са директним или евентуалним умишљајем, свесним или несвесвним нехатом, потпуно урачунљив или у стању битно смањене урачунљивости. За ову групу околности могу бити од значаја и друге субјективне околности које су повезане са делом: дрскост, суровост, систематичност,

безобзирност, подмуклост. Међутим, увиђајући опасност двоструког одмеравања неке појаве код кривичног дела, законодавац је истим чланом, ставом 3. забранио да се околност која је обележје кривичног дела узима у обзир као олакшавајућа или отежавајућа. Како се то рефлектовало у пракси ? Тако што суд неће приликом одмеравања казне за кривично дело тешко убиство из користољубља, ту ниску побуду узети као отежавајућу околност приликом изрицања казне, јер је користољубље квалификаторна околност, због које је убиство (из члана 113. КЗ-а) третирано као тешко убиство (из члана 114. КЗ-а). Принцип забране двоструког вредновања исте околности некадашњи Савезни суд потврдио је пресудом (Кзс. 12/99 од 22. 12. 1999) наводећи да суд не може да узме у обзир приликом одмеравања казне околност која представља биће кривичног дела или уколико су у питању квалификаторне околности, односно уколико су по самој природи учињеног кривичног дела у њему садржане, „јер су оне већ узете у обзир при прописивању казне за то кривично дело од стране законодавца”. Трећу групу сачињавају околности које се односе на учиниоца дела, а имају за циљ остварење специјалне превенције. Поред ранијег живота учиница, коме ће бити посвећена посебна пажња, у овој групацији присутни су и параметри попут личних прилика у којима живи окривљени, затим његови ставови (асоцијални и антисоцијални) и сл.

Степен кривице

Под појмом кривице подразумева се скуп субјективних услова (урачунљивост и виност) који су неопходни да би се извршиоцу кривичног дела могла изрећи санкција за извршење кривичног дела. Одређивањем ове околности, законодавац је пошао од претпоставке да се субјективни услови (урачунљивост и виност) могу степеновати, тј. да може постојати мањи или већи степен ова два услова. Иако често не конзумира ову околност, пракса је, ипак, није занемарила. Наиме, у Пресуди Трећег основног суда у Београду К-1633/13 од 24. 5. 2013, у којој се наводи да је окривљени принудио радника коцкарнице да му омогући укључење покер апарата, чиме је извршио кривично дело принуде из члана 135. КЗ-а, једна од

24. 12. 2003) оценио брутално пребијање старог брачног пара – оштећених, приликом извршења кривичног дела разбојништва. Приликом мериторног решавања кривичноправних ствари, забележени су и својеврсни, неформални, изрази, смањене урачунљивости, изражени језиком свакодневнице, попут „налажење у пијаном стању окривљеног”, како је то, као олакшавајућу околност, определио Трећи основни суд у Београду (Пресуда К-267/11 од 14. 6. 13). Пре готово пола века, Врховни суд Хрватске у пресуди Кж. 904/70 заузео је становиште да се приликом одмеравања казне предумишљај може узети као отежавајућа околност.

Побуде из којих је кривично дело учињено

Увиђајући опасност двоструког одмеравања неке појаве код кривичног дела, законодавац је чланом 54. ст. 3. забранио да се околност која је обележје кривичног дела узима у обзир као олакшавајућа или отежавајућа.

113 lege artis ● сЕПТЕМБАР 2016.

Изршиоци кривичних дела недозвољене радње најчешће извршавају да би постигли неки циљ, дакле, из одређених разлога. Разлози могу да буду веома различити, од прибављања имовинске користи, причињавања штете, застрашивања, задовољавања сексуалних нагона, повређивања или лишења живота оштећених, али и многих других. Поред разлога, који представљају најчешће заједничко обележје већини кривичних дела једне главе Кривичног законика (против живота и тела, имовине и сл.), код сваког кривичног дела, односно извршиоца, постоје различити унутрашњи чиниоци, који фино раздвајају и обликују понаособ сваку кривичноправну ствар, дајући јој лични печат утиснут од стране извршиоца кривичног дела. Ти чиниоци – побуде из којих се врши дело могу да буду позитивини, алтруистички, попут самилости, сажаљења, борбе за голи живот, тј. преживљавање (приликом санкционисања

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

олакшавајућих околности, која је истакнута од стране суда, јесте извршење кривичног дела у стању битно смањене урачунљивости. Уколико се кривично дело изврши у стању битно смањене урачунљивости, одговорност окривљеног ће постојати и када је кривично дело извршено са умишљајем, али ће одговорност постојати и уколико је кривично дело извршено из нехата, када је нехат предвиђен као облик виности. Наведено је пре Трећег суда сумирао и Окружни суд у Београду пресудом Кж. 1765/01 од 27. 11. 2001. године којом је закључио да институт битно смањене урачунљивости не искључује умишљај као психички однос оптуженог према делу, те је могуће изрвшити кривично дело са умишљајем и у стању битно смањене урачунљивости. У пракси, кривична дела често се извршавају у стању смањене урачунљивости, али не и битно. Управо је та околност наведена у прилог окривљеној, која је из посуде просула сирћетну киселину по главама оштећених наневши им тиме лаке телесне повреде, које је нанела и малолетној оштећеној у виду оштећења површног дела коже и рожњаче левог ока и палца, након чега је полицијским службеницима пријавила да је оштећени киселином полио њу и њену кћер. Упркос немалој друштвеној опасности кривичних дела која је извршила, поврату у криминал окривљене, те стицају два кривична дела (за која је процесуирана) иста је, санкционисана само условном осудом (Пресуда Трећег основног суда у Београду К-4164/13 од 31. 10. 14). Судска пракса утврђује (висок) степен кривице и у начину извршења кривичног дела, уколико је кривично дело извршено на бруталан начин и уз прекомерну примену силе. Тако је Врховни суд Србије (Пресуда Кж. 1766/03 од

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

114

извршења појединих облика кривичног дела крађе), али и егоистички, као што су мржња, завист, освета, потреба за новцем ради разметања (која, такође, могу имати упориште у случајевима санкционисања кривичног дела крађе) и сл. Управо су алтруистичке побуде допринеле изрицању благе кривичне санкције (условна осуда: три месеца затвора на две године) окривљеној која је мајка троје деце, лошег здравственог стања и која је „кривично дело извршила да би прехранила своју децу”. Дакле, позитивни мотиви извршења кривичног дела тешке крађе (члан 204. ст. 1. тач. 6) допринели су изузетно благом санкционисању окривљене која је одузела новац од оштећеног, на тај начин што је радила као домаћица код слепог оштећеног, који нема једну руку, те је искористила то што оштећени не види, дошла до откључане касе и узела новац (Пресуда Трећег основног суда у Београду, К-3377/13 од 2. 12. 2013). Теорија кривичног права је у пресуди Врховног суда Србије Кж. 792/91 од 31. 1. 1992. године филигрантски препознала побуду из које је учињено дело, коју би већина практичара сврстала у ранији живот учиниоца. Наиме, оптужени, вишеструки повратник у временском периоду од преко 10 година континуирано извршава кривична дела против имовине, те како на њега нису делотворно утицале вишегодишње казне затвора на које је осуђиван и које је издржао, закључено је да се ради о учиниоцу веома високог степена друштвене опасности. Амбивалентност олакшавајућих и отежавајућих околности испољава се и у следећем примеру. Напред цитираном пресудом Трећег

основног суда у Београду К-1633/13 од 24. 5. 2013. када је окривљени принудио радника коцкарнице да му омогући укључење покер апарата, чиме је извршио кривично дело принуде из члана 135. КЗ-а, једна од олакшавајућих околности је и наводна ситуационост кривичног дела. Што је занимљивије, суд налази да је извршење кривичног дела узроковано брзим губитком новца, које окривљеном узима као олакшавајућу околност. Дакле, суд, у жељи да што садржајније образложи одлуку, принуду оштећеног (радника коцкарнице) да укључи покер апарат окривљеном, који му се обраћао речима „сада могу да ти отмем новац, да те изударам, и могу да те избодем ножем ако хоћу”, при чему је континуирано гурао и извлачио руке из џепова, дакле, третира као својеврсну олакшавајућу околност, која би се могла подвести једино под побуду за извршење кривичног дела. Сматрамо да је у овом случају „брз губитак новца” непримерено и олако оцењен као олакшавајућа околност, те да би уместо алтруистичке призме, на ову чињеницу требало гледати више са аспекта егоизма.

Јачина угрожавања или повреде заштићеног добра

Јачина угрожавања и повреде заштићеног добра представља околност којој пракса приликом одмеравања врсте и тежине кривичне санкције придаје највише значаја. Након што законодавац за кривично дело пропише казну у одређеном распону, суд, приликом изрицања казне у сваком конкретном случају, објективно установљава стварни степен повреде или угрожавања заштићеног добра. То се може учинити на

Након што законодавац за кривично дело пропише казну у одређеном распону, суд, приликом изрицања казне у сваком конкретном случају, објективно установљава стварни степен повреде или угрожавања заштићеног добра.

предметног кривичног дела, али ће такав његов поступак бити цењен у светлу олакшавајућих околности, јер је заштићено добро на минималан начин угрожено (Пресуда Трећег основног суда у Београд К-4292/13 од 1. 4. 2014). Таква ситуација би настала када је суд пресудом одредио окривљеном да обавезу издржавања испуни плаћањем новца на текући рачун законског заступника издржаваног лица (на пример, мајке малолетног детета), а окривљени, због нетрпељивости према законском заступнику, то не чини, већ купи деци гардеробу, храну, плаћа одморе, књиге и сл.

Околности под којима је дело учињено

115 lege artis ● сЕПТЕМБАР 2016.

Под овим околностима подразумева се широк спектар објективних и субјективних околности које се односе на начин извршења дела. Поред одсуства било каквих специфичних квалификација, кривично дело може да буде извршено на одређене друштвено опасне начине, попут свирепог, подмуклог начина и сл., под условом да се те околности налазе ван бића самог кривичног дела. Приликом одмеравања ових околности, у обзир се узима и то да ли је кривично дело дуго и пажљиво припремано или је, пак, само искоришћена прилика да се оствари биће кривичног дела, као и средство којим је дело извршено, време и место извршења дела, да ли је кривично дело изршио окривљени сâм или са саучесницима. Од значаја за изрицање санкције је и допринос жртве приликом извршења кривичног дела, али и евентуално искоришћавање (злоупотребљавање) поверења. Приликом оцене околности, нарочито се узима у обзир однос окривљеног и оштећеног (поверење, зависност, сродство...). Уколико је окривљени злоупотребио поверење оштећене, која га је примила у кућу, као млађег друга њене сестре, те је за време припремања кафе од стране оштећене истој сипао бенседин у кафу, услед чега је она убрзо изгубила свест, те је затим извршио крађу златног накита, показана је знатна упорност у припреми и планирању дела. Такође, окривљени је злоупотребио и поверење оштећене (Пресуда Врховног суда Србије Кж. 1538/99 од 30. 12. 1999). Врховни суд Србије је пресудом Кж. бр. 490/02 од 25. 10. 2002. године закључио да су отежавајуће околности утврђене на страни

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

различите начине. Уколико је у саобраћајној несрећи настрадало више лица, према мишљењу Врховног суда Србије (Пресуда Кж. 3162/90) које је прихваћено и у раду нижих судских инстанци, та околност ће се окривљеном узети као отежавајућа. Приликом управљања трамваја, возач који није прилагодио брзину кретања условима саобраћаја, предњим делом је ударио у задњи део другог тамваја, којом приликом су путници задобили тешке и лаке телесне повреде. Јачина угрожености заштићеног добра, која се манифестовала у (великом) броју повређених људи, оцењена је као отежавајућа околност (Пресуда Трећег основног суда у Београду, К-9229/10 од 30. 10. 2013). Пресудом истог суда, К-9778/10 од 17. 9. 2013, окривљени је кажњен јер је неовлашћено у путничком возилу држао ватрено оружје и то: два револвера са по 6 метака у буренцету. Као отежавајућа околност узето је то што је метке држао у буренцету револвера. Приликом оцене ових околности, од нарочитог значаја је начин извршења кривичног дела, остварена последица, затим природа и карактеристике објекта на коме је извршено дело, као и интензитет повреде. Уколико покушај извршења кривичног дела није узет у обзир као основ за ублажавање казне, представља најнижу јачину угрожавања заштићеног добра, те се та околност свакако цени као олакшавајућа, чак и код најтежих кривичних дела. Тако је управо та околност била једна од олакшавајућих у Пресуди Трећег основног суда у Београду К-41/14 од 2. 9. 2014. којом је окривљени осуђен на годину дана затвора, јер је наоружан ножем ушао у просторије банке, уперио нож у правцу радника обезбеђења, те након што је узео новац од радника са шалтера, који је ставио у кесу, наредио је истом да оде до сефа и да му донесе још новца, али пошто се радник дуго задржао, окривљени је кренуо ка излазним вратима, где је лишен слободе од стране полиције. Код кривичног дела недавања издржавања (члан. 195. КЗ-а) често се догоди да окривљени, услед незнања или из других побуда, не поступи у складу са правноснажном и извршном судском одлуком, којом му је утврђена обавеза издржавања. Уколико окривљени обавезу издржавања не испуњава, на децидно одређен начин, већ доприноси издржавању малолетне деце на други начин, он ће ипак извршити биће

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

116

окривљеног који је према оштећеној током два дана употребио силу, малтретирао је физички и претио убиством. У великом броју случајева не може се само приговорити окривљеном због извршења кривичног дела, већ се мора сагледати и понашање оштећеног у конкретном случају. Улога жртве приликом наступања неке кривичноправне последице може да буде и пресудна. Дакле, од великог значаја је и допринос жртве, посебно код кривичних дела учињених на мах, односно кад је оштећени испровоцирао напад грубим вређањем или напао окривљеног. Значајно питање које суд има у виду (или би требало да га узме у обзир) приликом изрицања пресуде, поред прекора извршиоцу дела, јесте и однос према општем криминалитету, односно према општој превенцији. Врховни суд Југославије је својевремено заузео став „да стање криминалитета у земљи, узето самостално, не представља отежавајућу околност, али да се може вредновати у контексту опште оцене опасности дела и учиниоца”. Околности под којима је учињено кривично дело могу да буду такве да је приликом извршења кривичног дела ванбрачне заједнице са малолетником из члана 190. КЗ-а дошло до узнемиравања других грађана, што је узето као отежавајућа околност од стране Трећег основног суда у Београду (Пресуда К-5817/13 од 23. 12. 2013). Негативан однос према оштећеном посебно је исказао окривљени (што му је погоршало положај приликом изрицања санкције) који је показао упорност и безочност приликом вршења радњи кривичног дела и након упозорења оштећених да престане (Пресуда Трећег основног суда К-4/14 од 7. 7. 2014).

Ранији живот учиниоца

Својим понашањем сваки појединац током живота испољава својеврстан однос према друштву. Поштовање кривичног закона указује на то каква је његова личност и да ли је извршено кривично дело догађај који се одређеном врстом ресоцијализације лакше може отклонити (у случају изузетности), или се, пак, окривљеном као непоправљивом социјалном девијанту мора упутити строжи друштвени прекор. Из тог разлога, суд о овој околности води рачуна више него о било којој другој околности, те

свака пресуда, у образложењу садржи осврт на осуђиваност или неосуђиваност окривљеног. Штавише, у пракси ће суд само изузетно и за најтежа кривична дела посегнути за затворском казном, макар када су у питању кривична дела за које се суди на основном нивоу, када пресуду изриче окривљеном који је неосуђиван. Судска пракса бележи неке занимљиве примере. Пресудом Окружног суда у Београду Кж. 231/07 од 13. 2. 2007. године, када је окривљени по другој пресуди осуђен за кривично дело које је извршио након кривичног дела за које му се суди, та чињеница је представљала отежавајућу околност, али као понашање окривљеног након извршеног кривичног дела, а не као његов ранији живот. Иако суд у пракси претежно узима у обзир извештај из казнене и прекршајне евиденције (прекршајна евиденција се као околност цени углавном код кривичних дела против безбедности јавног саобраћаја или фалсификовања јавних исправа, као што је случај са Пресудом Трећег основног суда у Београду К-3054/13 од 13. 11. 2014), ранији живот учиниоца цени се и на основу других, некривичних и неправних околности, које би указале на животни стил којим је живео окривљени; породични статус, углед на послу окрвиљеног, одликовања и медаље у војсци, односно спорту, бављење хуманитарним радом, да ли је цењен у средини где живи... Побројани параметри само су неки од многих који могу указати да ли је извршено кривично дело случајна епизода у животу окривљеног или је, пак, у питању личност склона ексцесима. Како су неправни показатељи личности често тешко доступни правосудним органима, а многи нису ни мерљиви, насупрот евидентних показатеља попут кривичне и прекршајне евиденције, очинства окривљеног, они се у пракси ређе наводе, макар далеко ређе од наведених. Тако је пресудом Трећег основног суда у Београду К-4044/13 од 7. 10. 2013. окривљеном приликом оцене олакшавајућих и отежавајућих околности, као олакшавајућа околност узет породични статус и очинство троје деце. У случајевима где је то могуће, попут предмета вођеног пред Врховним судом Србије Кж. 405/05 од 21. 4. 2005. године, закључено је да је „целисходно узети у обзир све личне и

Личне прилике учиниоца

Посебно је питање да ли третман признања кривичног дела и сарадња окривљеног са правосудним органима као олакшавајуће околности погоршава (у пракси) однос и третман окривљеног који негира извршење кривичног дела.

117 lege artis ● сЕПТЕМБАР 2016.

Под личним приликама учиниоца подразумевају се околности у којима учинилац живи. Старост, брачни статус, породичне прилике (превасходно има ли деце, колико деце има и ког су узраста деца), запослење, друштвени статус, здравствено стање, само су неке од околности које указују на тзв. личне прилике окривљеног. Садржинска непрецизност ове околности допринела је томе да је тешко одредити у којим случајевима ове прилике имају значај олакшавајућих, а када отежавајућих околности, те се иста околност може различито оценити у два различита случаја. Такође, вредновању ових околности приликом изрицања санкције приговара се и то да није никаква посебна заслуга окривљеног због тога што живи под одређеним

околностима, које му се по правилу вреднују као олакшавајуће приликом одмеравања казне. С друге стране, данас окривљеном друштво изриче санкцију ради ресоцијализације, а не због одмазде, те стога није без значаја чињеница да ли је окривљени породичан човек, да ли је запослен и здрав, да ли издржава децу, јер би његово санкционисање престрогом казном, без сагледавања последица које могу погодити још некога, поред окривљеног, могло да произведе штету по друштво, знатно већу од штете коју је проузроковао окривљени извршењем кривичног дела. У оквиру непрецизних „личних прилика” предњачи критеријум старости окривљеног. Кажу да је човек млад колико се осећа. Не знамо колико је ова тврдња уопште тачна, али оно што се уочава, кад је посреди наша тема, јесте, дакле, произвољна оцена и третман ове околности од стране суда. Из примера који ће уследити можемо да закључимо да нека посебна граница није постављена кад је у питању животна доб окривљеног, у смислу олакшавајућих или отежавајућих околности. Суд као олакшавајуће околности цени како младост окривљеног, који је (рецимо) у својој 25. години осуђен Пресудом Трећег основног суда у Београду К-2163/12 од 4. 2. 2014, тако и чињеницу да је окривљени, окарактерисан као старији човек, у својој 67. години извршио кривично дело (Пресуда Трећег основног суда у Београду К-4044/13 од 7. 10. 2013). Формулације старосног доба које се у пресудама употребљавају варирају од прецизнијих, попут „извршења кривичног дела у време када су окривљени били млађа

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

породичне прилике које могу да објасне изрицање судске одлуке”. Иако је окривљеном као малолетнику изречена васпитна мера појачаног надзора због кривичних дела разбојништва, а годину дана након тога и васпитна мера упућивања у васпитнопоправни дом, због кривичног дела тешке крађе, те васпитне мере су цењене као склоност окривљеног ка вршењу кривичних дела. У пракси су присутна и дуплирања околности. Такав случај имамо у пресуди Трећег основног суда у Београду К-6274/11 од 29. 10. 2013. кад је суд поред констатовања раније осуђиваности, као отежавајућу околност навео и ранији живот учиниоца, у који свакако спада и ранија осуђиваност окривљеног, која је, заправо, његов најпрецизнији параметар.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

118

пунолетна лица” (Пресуда Трећег основног суда у Београду, К-997/10 од 25. 2. 2014) или „у време извршења имао 18 година” (К-8943/10 од 28. 6. 2013), преко формулација „релативно млад човек” (Пресуда Трећег основног суда у Београду К-1958/13 од 4. 12. 2013), „зрело животно доба” (Пресуда Трећег основног суда у Београду К-478/02 од 8. 4. 2002). Важно је напоменути да се старосна доб окривљеног у пракси готово по правилу узима као олакшавајућа околност, што не може бити намера законодавца. Уколико је у питању „младост” окривљеног, том чињеницом се жели указати на евентуалну непромишљеност окривљеног и могућност евентуалног повратка на прави пут. Старост окривљеног, с друге стране, указује на евентуалну нецелисходност престрогог кажњавања окривљеног. Проучавањем одређеног броја пресуда, уочили смо да се „средње године” окривљених не третирају нигде отежавајућим околностима, а чињеница да пракса бележи случајеве да суд цени пуних 40 година окривљеног као младост (Пресуда Трећег основног суда у Београду К-3869/13 од 12. 6. 2013), додатно компликује овај критеријум. Такође, мисао нашег нобеловца да „вредност једног дуката зависи и од тога у чијој се руци налази”, опомиње да оцена околности да ли ће окривљени коме се суди бити третиран као „млађи” или „старији” човек, зависи и од старости судије. Пракса, такође, бележи и случајеве паушалног навођења „личних прилика окривљеног”, уз које је, као олакшавајућа околност, паралелно узет узраст окривљеног у време извршења кривичног дела. У датом случају имамо својеврсну таутологију олакшавајућих околности, често присутну у случајевима када суд настоји да образложи неку повољнију одлуку за окривљеног (Пресуда Трећег основног суда у Београду К-2169/2013 од 13. 11. 2013).

Држање учиниоца после извршеног кривичног дела

Након што изврши кривично дело, окривљени изражавањем емоција или предузимањем одређених радњи, показује какав је његов однос према предметном кривичном делу. На тај начин указује надлежним органима да ли је за његову ресоцијализацију потребно предузети рестриктивније мере или је, пак, довољно истом

упутити блажу кривичну санкцију. Низом радњи, попут извињења, бриге о оштећеном након његовог повређивања или, пак, интересовањем за стање оштећеног, обезбеђивања материјалних средстава за његов опоравак, враћања украдених ствари или било која друга накнада причињене штете, указују на знатне могућности поправка окривљеног, те му се те околности узимају као олакшавајуће. Уколико је окривљени, пак, обећавао годинама да ће обештетити оштећено предузеће, што до завршетка главног претреса није учинио, та околност ће му се узети као отежавајућа (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж. 2584/06 од 24. 10. 2014). Такође, уколико се окривљени, након што је у саобраћајној незгоди повредио оштећене, није интересовао за њихово здравствено стање, та околност му се има рачунати као отежавајућа, као што је Трећи основни суд у Београду и ценио пресудом К-5504/12 од 2. 12. 2013. Окривљеном, који је након саобраћајне незгоде у којој је повредио оштећеног, истог обилазио и исказао интересовање за његово здравствено стање, та околност је у пракси третирана као олакшавајућа (Пресуда Трећег основног суда у Београду К-473/02 од 14. 10. 2002). После извршеног кривичног дела учинилац може изразити кајање и жаљење (Пресуда Трећег основног суда у Београду К-272/14 од 22. 5. 2014) због свог недела, док његово држање може да буде и супротно, те може изразити жаљење што није остварио последицу кривичног дела или може изразити и жал што није у потпуности остварио своје намере. Посебно је занимљиво негирање извршења кривичног дела од стране окривљеног и његова одбрана ћутањем. С једне стране, окривљени има право да се брани на најадекватнији начин за његову одбрану, па му се негирање извршења кривичног дела не сме узети као отежавајућа околност. С друге стране, у одређеном броју пресуда (попут Пресуде Трећег основног суда у Београду К-1496/13 од 7. 3. 2014) уочавамо околност „коректно држање пред судом”, под којом се у немалом броју случајева подразумева сарадња са правосудним органима, односно (делимично или потпуно) признање кривичног дела; попут Пресуде Трећег основног суда у Београду К-1610/13 од 12. 12. 2013. Посебно је питање да ли третман

Друге околности које се односе на личност учиниоца

У низу субјективних околности претходно наведених, имамо и једну објективну оличену у јачини угрожавања или повреде заштићеног добра. Поред тога, законодавац је овом ставком још једном указао на значај личних прилика учиниоца и потребе да се околности субјективне природе приликом доношења најважније судске одлуке узму у обзир. Уколико би у конкретном случају постојале неке околности које се односе на личност учиниоца, а не могу се подвести под неку од горе наведених, остаје ова законска могућност. Из тог разлога оне су у пракси ретке, а могу обухватати психофизичке особености учиниоца, степен образовања, професионалну делатност, пол или неку другу

околност која се у конкретном случају издваја као карактеристична.

Уместо закључка

Околности везане за извршење кривичног дела, у теорији, креирају изречену санкцију. Међутим, стиче се утисак да се у пракси на њих много не обраћа пажња, макар када се у обзир узму све потенцијалне околности. Велики број параметара значајних за одређивање санкције, присутан код готово сваког учиниоца кривичног дела, требало би да буде централно место приликом образлагања санкције, а погледом на мноштво пресуда, он то заправо и није. Томе доприноси чињеница да је суд у великој мери унификовао казнену политику, али и околност да је данас изрицање мере упозорења – условне осуде примарно у односу на изрицање казне лишења слободе, те да суд првенствено разматра има ли могућности да изрекне ову меру упозорења. Присутни параметри, као и афирмација споразума о признању кривичног дела, све више обесмишљавају изналажење адекватне санкције. Окривљени (са мање или више прецизности) у одређеном броју случајева могу још пре почетка поступка претпоставити будућу санкцију, а околност на коју се највише обраћа пажња јесте ранија осуђиваност окривљеног. Управо је то разлог да у готово свим пресудама суд апострофира баш ту околност, било као олакшавајућу, било као отежавајућу, а да остале околности служе као својеврстан декор, којим се често само образлаже већ утврђена санкција.

119 lege artis ● сЕПТЕМБАР 2016.

признања кривичног дела и сарадња окривљеног са правосудним органима као олакшавајуће околности погоршава (у пракси) однос и третман окривљеног који негира извршење кривичног дела. Као што доношење ситних дарова државним органима на својеврстан начин квари њихову свест и мења однос према странкама, делећи их у две групе, тако и окривљени (уколико се ова околност прихвати) који не признају кривично дело могу бити третирани на неадекватан начин. Суд „некоректно” држање пред надлежним органима не може тако образложити, али би могао да уочи низ других околности којима би погоршао положај окривљеног.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Како су неправни показатељи личности често тешко доступни правосудним органима, а многи нису ни мерљиви, насупрот евидентних показатеља попут кривичне и прекршајне евиденције, очинства окривљеног, они се у пракси ређе наводе, макар далеко ређе од наведених.

Преглед прописа... „Сл. гласник РС”, бр. 61/2016, објављен 7. 7. 2016.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

120

• Уредба о безбедности и заштити деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија • Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора високонапонског далековода 2x110 kV Краљево 3 • Нови Пазар 1 • Одлука о одређивању централизованих јавних набавки добара и услуга које ће спроводити Управа за заједничке послове републичких органа у 2017. години • Правилник о условима за обављање послова бродских агената и агената посредника • Правилник о изменама Правилника о обрасцу дозволе за каботажу • Правилник о допунама Правилника о утврђивању Програма мера здравствене заштите животиња за 2016. годину • Списак овлашћених лабораторија које врше службену контролу у области безбедности хране животињског порекла и хране за животиње, производа животињског порекла и здравствене заштите животиња • Пресуда Европског суда за људска права по представци број 50124/13, Миленковић против Србије • Пресуда Европског суда за људска права по представци број 58385/13, Љајић против Србије • Одлука о изменама и допунама Одлуке о управљању ризицима банке • Одлука о изменама и допунама Одлуке о извештавању банака • Одлука о изменама и допунама Одлуке о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке • Одлука о изменама Одлуке о каматним стопама које Народна банка Србије примењује у поступку спровођења монетарне политике • Правилник о ваздухопловном информисању • Правилник о условима за обављање делатности одржавања железничке телекомуникационе мреже • Правилник о условима за вршење послова одржавања сигнално-сигурносних уређаја • Правилник о условима за вршење послова одржавања горњег и доњег строја железничких пруга • Правилник о условима за обављање одржавања подсистема енергија • Правилник о елементима годишњег извештаја о безбедности управљача железничке инфраструктуре и железничког превозника и годишњег извештаја Дирекције за железнице • Правилник о садржини акта о одржавању подсистема туристичко-музејске железнице • Правилник о изменама Правилника о висини таксе за издавање сертификата о верификацији подсистема или његовог дела, сертификата о усаглашености елемената подсистема и сертификата о погодности за употребу елемената подсистема • Решење о утврђивању висине накнаде погребних трошкова за кориснике пензија за јул, август и септембар 2016. године • Исправка Правилника о изменама и допунама Правилника о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања • Исправка Правилника о допунама Правилника о утврђивању цена здравствених услуга на примарном нивоу здравствене заштите

• Правилник о изменама Правилника о поступку решавања спорова поводом регистрације назива националних интернет домена

„Сл. гласник РС”, бр. 62/2016, објављен 13. 7. 2016. • Правилник о условима и начину обављања послова у име и за рачун Акционарског фонда и начину изјашњења по основу пренетих акција чији је законити ималац Акционарски фонд • Правилник о начину вођења Именика јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља и Именика ортачких друштава јавних извршитеља • Правилник о општим условима за закључивање уговора о осигурању јавних извршитеља • Правилник о изменама Правилника о накнади трошкова у судским поступцима • Правилник о изменама Правилника о начину паковања, декларисања и обележавања мирног вина, неких специјалних вина и других производа у производњи и промету • Одлука Уставног суда РС број IУз-166/2014 • Одлука Уставног суда РС број IУо-234/2013 • Одлука Уставног суда РС број IУо-331/2014 • Одлука Уставног суда РС број IУо-546/2014 • Одлука Уставног суда РС број IУо-598/2014 • Решење Уставног суда РС (Су број 429/1) • Пословник о изменама и допунама Пословника о уређењу и раду Врховног касационог суда • Одлука о изменама и допунама Методологије за одређивање цене приступа систему за транспорт природног гаса • Индекси потрошачких цена за јун 2016. године • Листа о допуни Листе лекова који се издају без рецепта и који се могу рекламирати у средствима јавног информисања • Јавнобележнички пословник • Одлука о утврђивању висине такси у 2017. години (Антидопинг агенција Републике Србије)

„Сл. гласник РС”, бр. 63/2016, објављен 15. 7. 2016. • Уредба о плану хитних мера помоћи жртвама и њиховим породицама у случају несреће у саобраћају • Уредба о измени и допуни Уредбе о примени Међународних рачуноводствених стандарда за јавни сектор • Одлука о финансирању набавке уџбеника средствима буџета Републике Србије за школску 2016/2017. годину • Одлука о измени Одлуке о образовању Радне групе за реализацију пројекта „Обилазнице око Београда” и других капиталних пројеката из области путне привреде • Одлука о изменама и допунама Одлуке о највишим ценама лекова за употребу у хуманој медицини, а чији је режим издавања на рецепт • Одлука Уставног суда РС број IУз-80/2014 • Одлука Уставног суда РС број IУз-92/2014 • Одлука Уставног суда РС број Уж-7197/2013 • Одлука Уставног суда РС број Уж-5536/2014

„Сл. гласник РС”, бр. 64/2016, објављен 22. 7. 2016. • Уредба о утврђивању Програма имплементације Регионалног просторног плана за подручје Подунавског и Браничевског управног округа за период од 2016. до 2020. године

• Пресуда Европског суда за људска права по представци број 62208/13, Бугарић против Србије • Правилник о надзору који спроводи Комисија за хартије од вредности • Закључак председника Комисије за заштиту конкуренције (број 5/0-02-563/2016-1)

„Сл. гласник РС”, бр. 65/2016, објављен 28. 7. 2016.

• Пресуда Европског суда за људска права по представци број 7159/12, McInnes против Србије • Пресуда Европског суда за људска права по представци број 61604/10, Благојевић против Србије • Одлука о измени и допунама Одлуке о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке • Одлука о изменама Одлуке о извештавању банака • Индекси потрошачких цена за јул 2016. године

„Сл. гласник РС”, бр. 67/2016, објављен 5. 8. 2016. • Правилник о подстицајима за унапређење економских активности на селу кроз подршку непољопривредним активностима • Упутство о изменама и допунама Упутства о канцеларијском пословању органа државне управе • Правилник о изменама Правилника о захтевима за примену протокола за пренос порука о лету • Одлука о накнадама за коришћење заштићеног подручја Специјални резерват природе „Јерма”

„Сл. гласник РС”, бр. 68/2016, објављен 11. 8. 2016. • Одлука о избору Владе (РС број 31) • Правилник о квалитету жита, млинских и пекарских производа и тестенина • Решење о разрешењу дужности сталног судског преводиоца за шведски језик • Решење о разврставању у цигарете и упису у Регистар о маркама дуванских производа (02-33 број 466-2/16)

„Сл. гласник РС”, бр. 70/2016, објављен 17. 8. 2016. • Одлука о износима просечних пондерисаних малопродајних цена и минималних акциза за дуванске прерађевине • Решење о укидању путног прелаза, (број 340-01-198/201604) • Пресуда Европског суда за људска права по представци број 52590/10, Симоновић и други против Србије • Правилник о допуни Правилника о пружању услуга контроле летења и услуга узбуњивања

„Сл. гласник РС”, бр. 71/2016, објављен 19. 8. 2016. • Правилник о измени Правилника о утврђивању списка психоактивних контролисаних супстанци • Правилник о управи у Државном правобранилаштву • Правилник о изменама и допуни Правилника о уговарању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања са даваоцима здравствених услуга за 2016. годину

„Сл. гласник РС”, бр. 72/2016, објављен 24. 8. 2016. • Указ о постављењу на дужност изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Србије • шефа Мисије Републике Србије при Европској унији у Бриселу • Указ о опозиву са дужности изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Србије у Републици Џибути, на нерезиденцијалној основи, са седиштем у Адис Абеби • Указ о постављењу на дужност изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Србије у Републици Џибути, на нерезиденцијалној основи, са седиштем у Адис Абеби • Уредба о спровођењу јавног конкурса у Министарству унутрашњих послова • Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве, (05 број 401-7425/2016) • Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве, (05 број 401-7676/2016) • Решење о употреби средстава текуће буџетске резерве, (05 број 401-7678/2016) • Решење о престанку дужности шефу Кабинета првог потпредседника Владе • Решење о постављењу шефа Кабинета првог потпредседника Владе • Решење о давању сагласности на Програм о изменама и допунама Програма пословања Јавног предузећа „Службени гласник” за 2016. годину

... донетих између два броја

121 lege artis ● септембар 2016.

• Уредба о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „Т-500” • Уредба о мерилима за именовање директора јавног предузећа • Уредба о измени Уредбе о утврђивању Програма подршке унапређења локалне и регионалне инфраструктуре • Градимо заједно • ЕИБ 8 • Одлука о изради измена и допуна Просторног плана подручја инфраструктурног коридора Ниш • граница Бугарске • Одлука о образовању Радне групе за анализу потенцијалних историјских пореских обавеза привредног друштва Air Serbia a.d. Београд по основу продаје карата за путовања у/ из Сједињених Америчких Држава закључно са 31. децембром 2013. године • Усклађени износи накнада из члана 32. став 3, члана 40. став 3, члана 45. став 1. тачка 4) и члана 54. став 3. Закона о дувану • Одлука о распореду и коришћењу средстава за подршку унапређења локалне и регионалне инфраструктуре • Градимо заједно • ЕИБ 8 • Износ најниже месечне основице доприноса за обавезно социјално осигурање • Решење о одређивању основице осигурања на коју се обрачунава и плаћа допринос за пензијско и инвалидско осигурање за лица укључена у обавезно осигурање • Подаци о просечним зарадама и просечним зарадама без пореза и доприноса по запосленом исплаћеним у јуну 2016. • Подаци о кретању просечне месечне зараде без пореза и доприноса и о кретању потрошачких цена у Републици Србији од 1. јануара до 30. јуна 2016. године • Податак о висини просечне зараде по запосленом исплаћене у другом кварталу 2016. године

„Сл. гласник РС”, бр. 69/2016, објављен 12. 8. 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

• Правилник о условима, поступку издавања и начину одређивања имена, ознака, ENI броја, MMSI броја, позивног знака и регистарских бројева за идентификацију пловила • Правилник о одобравању и финансирању програма којима се остварује општи интерес у области спорта • Наредба о допуни Наредбе о времену отворености аеродрома за одвијање јавног авио-превоза

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора на њих имају искључиво претплатници на наш часопис

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

ЈАВНА СВОЈИНА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

122

П: Да ли су на основу Закона о јавној својини, Закона о енергетици и Закона о комуналним делатностима мреже за дистрибуцију гаса и мернорегулационе станице са припацима у јавној својини јединице локалне самоуправе, с обзиром на то да је моментом ступања на снагу Закона о јавној својини њихов корисник било јавно предузеће које је основала општина, или су исте мреже власништво Републике Србије? О: На основу члана 11. Закона о јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 88/13 и 105/14), мрежа у смислу овог закона јесте непокретна ствар са припацима, односно збир ствари, намењених протоку материје или енергије ради њихове дистрибуције корисницима или одвођења од корисника, а чији је појам ближе утврђен посебним законом. Тај посебни закон је заправо Закон о енергетици („Сл. гласник РС”, 145/14). У складу са чланом 157. тог закона уређена је својина на електроенергетским мрежама. Преносна електроенергетска мрежа може, у складу са законом, бити у јавној својини и у својини оператора преносног система кога је основала Република Србија за обављање делатности преноса и управљања преносним системом. Дистрибутивна електроенергетска мрежа може, у складу са законом, бити у јавној својини и у својини оператора дистрибутивног система кога је основала Република Србија или које је зависно друштво правног лица чији је оснивач Република Србија. Оператор система стиче својину на објектима електроенергетске мреже које изгради својим средствима или прибави правним послом. У случају престанка оператора система чији је оснивач Република Србија електроенергетска мрежа постаје својина

Републике Србије. С обзиром на то да су мреже добро од општег интереса, сматрамо да су оне у власништву Републике Србије или јавних предузећа чији је оснивач Република Србија.

СТЕЧАЈ П: Да ли се претходни стечајни поступак може сматрати вишом силом и бити основ за раскидање неког уговора? О: Претходни стечајни поступак служи за проверу постојања околности које су разлог за покретање стечајног поступка. Стечајни разлози су трајнија или претећа неспособност плаћања, презадуженост, непоступање по усвојеном плану реорганизације и уколико је план реорганизације издејствован на преваран или незаконит начин. Виша сила као разлог за раскид уговора дефинише се као спољна околност, која има јачу моћ од моћи субјекта и која дејствује независно од воље субјекта. Дејство више силе не може се предвидети, не може се спречити или избећи и она утиче на настанак, промену или престанак правног односа. Претходни стечајни поступак је само фаза у којој се врши провера постојања околности које су разлог за покретање стечајног поступка. Те околности би се морале ценити у контексту онога што дефинише вишу силу.

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА П: У складу са новим Законом о јавним предузећима, ЈП Дирекција за изградњу општине М., у обавези је да изврши усклађивање оснивачког акта са одредбама новог закона до 4. 9. 2016. године. Имамо недоумице у вези са регистрацијом

Као добро од општег интереса, мреже су у власништву Републике Србије или јавних предузећа чији је оснивач Република.

РАДНИ ОДНОСИ П: Запосленом (оцу детета) одобрено је одсуство ради неге новорођеног детета. Послодавац поседује доказе да запослени злоупотребљава право на одсуство тако што ради по уговору код другог послодавца и то у месту далеко од места пребивалишта. Да ли се запосленом може отказати уговор о раду? О: Право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета је право из радног односа. Ово право не остварују лица која раде по уговору ван радног односа (уговор о допунском раду, уговор о делу). Према Закону о раду, отац детета има право да користи одсуство са рада ради неге детета, уместо мајке детета и у договору са њом. Ако отац детета за време овог одсуства ради по основу неког од уговора ван радног односа по основу кога се не остварује право на то одсуство, не може се сматрати да је реч о злоупотреби права из радног односа. Питање евентуалног занемаривања детета је у надлежности центара за социјални рад – органа старатељства, а не послодавца.

123 lege artis ● СепТембар 2016.

Треба имати у виду начин финансирања јавних предузећа редефинисањем индиректних корисника буџетских средстава у складу са последњим изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 103/15). Према члану 1. тог закона, индиректни корисници буџетских средстава (члан 2. тач. 8) нису више јавна предузећа, фондови и дирекције основани од стране локалне власти који се финансирају из јавних прихода чија је намена утврђена посебним законом. То значи да ћете ви у будуће остваривати приходе које стичете на тржишту склапањем уговора са корисницима ваших услуга. Дакле, нисте више индиректни буџетски корисници који ће за своју делатност добијати средства из буџета општине, већ ћете их стицати на тржишту. То је заправо суштина свих измена и то би требало да буде полазни основ у вашем реорганизовању и престројавању.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

оснивачког акта које се огледају у следећем – оснивач има намеру да промени претежну делатност, назив предузећа, регистроване делатности, начин финансирања и остале измене у складу са законом. Како поступити у том случају? Треба ли радити измене и допуне акта који је регистрован 2013. године у складу са тадашњим Законом о јавним предузећима, па затим пречишћени текст одлуке (јер сада ће се радити о предузећу са новим називом, претежном делатношћу...) или донети нову оснивачку одлуку којом ће се ставити ван снаге предходна? Такође, како решити финансирање таквог предузећа, с обзиром на то да Дирекција обавља, између осталог, и поверене послове општинске управе у поступку обједињене процедуре код издавања грађевинске дозволе, а сада се заговара самофинансирање предузећа и укидање субвенција? О: С обзиром на чињеницу да је реч не само о усклађивању оснивачког акта са одредбама Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РС”, бр. 15/16), већ и о измени и допуни оснивачког акта, потребно је да се у том случају пође од последњег става одредбе члана 6. Закона о јавним предузећима, а она гласи: „Акт о оснивању друштва капитала из члана 3. ст. 2. тач. 1) и 2), поред одредаба из ст. 1. овог члана, садржи и одредбе прописане законом којим се уређује његов правни положај и правна форма”. Дакле, треба имати у виду и одредбе Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 и 5/15). У том смислу, треба имати у виду члан 12. Закона о привредним друштвима који прописује измене оснивачког акта и статута. Друго, оснивачки акт треба такође допунити проценом вредности оснивачког капитала како је то регулисано Законом о јавним предузећима. Наравно, када се све то заврши, сходно члану 8. Закона о јавним предузећима, врши се упис оснивачког акта јавног предузећа у регистар у складу са законом којим се уређује правни положај и поступак регистрације привредних субјеката.

Подаци од значаја за рад пословних субјеката Износи личних примања запослених

табеле и узорци

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Регрес за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 6) Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Отпремнина код одласка у пензију

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (63.699 · 2 = 127.398)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 · 63.699 = 127.398 дин.)

Јубиларна награда

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 18.331 динара годишње

Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.666 дин.

Накнада за исхрану у току рада

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 5) Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Дневница за службено путовање у земљи

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2) Закона о раду)

Неопорезиво до 2.201 дин. по дневници

Дневница за службено путовање у иностранство

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тач. 3) Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник”, бр. 86/07, 84/14 и 84/15), а највише до 15 евра; за субјекте ван јавног сектора неопорезиво је до 50 евра

124 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно накнада за повећане трошкове рада на терену) уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Накнада трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 64.162 дин.

Солидарна помоћ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 64.162 дин.

Солидарна помоћ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 36.665 дин. по случају

Остале солидарне помоћи (чл. 120. тач. 1) Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

Стипендије и кредити ученика и студената – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.000 дин. месечно

Стипендије и кредити ученика основних школа – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

Зајам који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

Хранарине и стипендије које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 9.166 дин. месечно

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Исплате разних видова помоћи запосленима

125 lege artis ● септембар 2016.

Остала примања

табеле и узорци

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

126

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Накнада трошкова превоза сопственим путничким моторним возилом у службене сврхе

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 l бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.417 дин. месечно

Додатак за одвојени живот

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Накнада трошкова смештаја на службеном путу

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

Накнада трошкова превоза на службеном путовању

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

Накнада трошкова смештаја и исхране за рад на терену (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

Отпремнина при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по чл. 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. ст. 1. тач. 18) Закона о порезу на доходак грађана)

наставак на следећој страни

→

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција, која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ

127 lege artis ● септембар 2016.

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. ст. 1. тач. 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова.

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 · 63.699 = 382.194 динара). Стимулативне отпремнине при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Једнократна новчана накнада запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Сл. гласник РС“ бр. 9/15, 84/15 и 19/16)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Корисни правни акти Приговор против решења о извршењу на основу веродостојне исправе само у обавезујућем делу

Предмет: Пословни број:

табеле и узорци

ПРИВРЕДНИ ИЛИ ОСНОВНИ СУД

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

128

ЗА ВЕЋЕ првостепеног суда

Извршни поверилац: (име и презиме за физичко лице / пословно име за правно лице), из , ул. (пребивалиште/ седиште или адреса за пријем поште уписана код АПР-а), датум рођења ЈМБГ (за физичка лица) матични број и ПИБ (за правна лица). Извршни дужник: (име и презиме за физичко лице / пословно име за правно лице), из , ул. (пребивалиште/ седиште или адреса за пријем поште уписана код АПР-а), датум рођења ЈМБГ (за физичка лица) матични број и ПИБ (за правна лица).

Против Решења о извршењу на основу веродостојне исправе суда у , Пословни број од године, сагласно одредби члана 85. и члана 89. Закона о извршењу и обезбеђењу извршни дужник изјављује:

ПРИГОВОР Решењем о извршењу на основу веродостојне исправе суда у , обавезан је извршни дужник да извршном повериоцу по рачуну бр. исплати износ од динара, са законском затезном каматом почев од до године, као и трошкове извршног поступка. Потраживање извршног повериоца из веродостојне исправе није настало, те је исто неосновано у целости.

наставак на следећој страни

→

Такође, извршни дужник истиче да је тачно да му је извршни поверилац доставио фактуру бр. , али је извршни дужник својим дописом бр. од године, наведену фактуру вратио и обавестио повериоца да робу фактурисану истом фактуром никада није ни примио. Доказ: допис дужника бр.

од

године

Дакле, извршни дужник нема обавезу према извршном повериоцу јер робу фактурисану утуженим рачуном није преузео, па самим тим не може имати ни обавезу да робу плати, односно произилази да потраживање извршног повериоца из веродостојне исправе – рачуна бр. од године, није ни настало. С обзиром на напред наведено, извршни дужник предлаже да суд сагласно одредби члана 93. ЗИО усвоји приговор дужника, те да се решење о извршењу стави ван снаге у делу у којем је одређено извршење и да укине све спроведене извршне радње, а да се поступак настави као поводом приговора против платног налога.

дана

, . године

Извршни дужник

Напомена Редакције: Приговор против решења о извршењу на основу веродостојне исправе у обавезујућем делу може се изјавити: ако потраживање није настало или није доспело; ако је у веродостојну исправу унет неистинит садржај; ако је обавеза из веродостојне исправе испуњена или на други начин престала да постоји или ако је потраживање застарело. – члан 89. ЗИО.

129 lege artis ● септембар 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Наиме, извршни поверилац је уз предлог за извршење доставио рачун бр. од године који гласи на износ од динара, као и отпремницу бр. од године. Међутим, извршни дужник никада није преузео робу фактурисану наведеним рачуном, нити је лице које је потписало предметну отпремницу запослено код извршног дужника.

Закључак јавног извршитеља о преносу потраживања – члан 274. Закона о извршењу и обезбеђењу РЕПУБЛИКА СРБИЈА (име, презиме и седиште извршитеља)

ЈАВНИ ИЗВРШИТЕЉ Пословни број

табеле и узорци

Дана

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

130

године

Јавни извршитељ из извршног повериоца из бр. , против извршног дужника сагласно одредбама члана 274. ЗИО, дана

, у извршном поступку , ул. из ул. бр. , године, донео је следећи

ЗАКЉУЧАК Потраживање извршног дужника из , у износу од динара са законском затезном каматом почев од године до исплате, које има по основу , према свом дужнику из , ПРЕНОСИ СЕ РАДИ НАПЛАЋИВАЊА на извршног повериоца из , до износа који је потребан за намирење извршног повериоца по Решењу о извршењу суда у Посл. бр. од године. Потраживање одређено у ставу првом изреке пренето је ради наплаћивања, на извршног повериоца достављањем овог закључка дужнику извршног дужника. (Напомена Редакције: Када се намирује више лица, у закључку о преносу одређује се ко се све намирује, у којој висини и којим редоследом – члан 274. ст. 3. ЗИО)

Образложење Решењем о извршењу суда у посл. бр. од године, одређено је извршење на основу извршне исправе – пресуде (решења) (број) (датум доношења) (назив суда који је донео), ради намирења потраживања извршног повериоца у износу од динара са законском затезном каматом почев од па до исплате, трошкова парничног поступка у износу од динара, као и трошкова овог извршног поступка колико буду изнели, и то пленидбом и преносом потраживања, које извршни наставак на следећој страни

→

Наведено потраживање извршног дужника заплењено је дана године, као дана када је решење о извршењу достављено дужнику извршног дужника, сагласно одредби члана 263. ЗИО. Дужник извршног дужника није се изјаснио на наведено решење о извршењу, а o чему је јавни извршитељ обавестио извршног повериоца дописом од године. Извршни поверилац је у поднеску од године, благовремено предложио јавном извршитељу да донесе закључак о преносу предметног потраживања ради наплаћивања, а све наведено у смислу одредби члана 260. ст. 2. и члана 273. ЗИО. С обзиром на претходно наведено, јавни извршитељ је одлучио као у изреци овог закључка применом одредби члана 274. ЗИО.

Јавни извршитељ

Против овог закључка правни лек није дозвољен. Доставити: – извршном повериоцу (као и свим другим лицима која се намирују) – извршном дужнику – дужнику извршног дужника

131 lege artis ● септембар 2016.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дужник има према из , као свом дужнику, по основу , до износа који је потребан за намирење повериочевог потраживања по овом решењу, те је забрањено дужнику извршног дужника из да испуни потраживање извршном дужнику, а извршном дужнику да наплати или располаже њиме и залогом којом је обезбеђено, под претњом новчаног кажњавања, а које решење спроводи јавни извршитељ.

Предлог за обезбеђење новчаног потраживања одређивањем претходне мере пописом покретних ствари – члан 445. ст. 1. тач. 1) Закона о извршењу и обезбеђењу СУДУ У

Поверилац: Дужник:

из из

табеле и узорци

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

132

ПРЕДЛОГ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ новчаног потраживања одређивањем претходне мере пописом покретних ствари извршног дужника

Решењем о извршењу на основу веродостојне исправе – менице, суда у , Ив бр. од године, извршни дужник је обавезан да извршном повериоцу исплати износ од динара са законском затезном каматом почев од године па до исплате, као и трошкове извршног поступка у износу од динара. Извршни дужник је изјавио благовремен приговор на наведено решење. Доказ: Решење Ив. бр .

од

године

Имајући у виду претходно наведено произилази да су испуњени услови за одређивање претходне мере прописани одредбом члана 439. и члана 440. ст. 1. тач. 1) ЗИО, те поверилац предлаже да суд донесе

РЕШЕЊЕ Ради обезбеђења новчаног потраживања извршног повериоца по основу Решења о извршењу суда у , Ив. бр. од године, и то: главног дуга у износу од динара са законском затезном каматом почев од године па до исплате, као и трошкова извршног поступка у износу од _______ динара, ОДРЕЂУЈЕ СЕ ПРЕТХОДНА МЕРА ПОПИСОМ

наставак на следећој страни

→

покретних ствари извршног дужника које се налазе у његовом стану у ул. бр. у , као и УПИСОМ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА на пописаним покретним стварима у Регистар залоге.

Одређена претходна мера трајаће најдуже до истека 15 дана од испуњења услова за подношење предлога за извршење. Одређену претходну меру извршава јавни извршитељ из (назначити конкретно одређеног и месно надлежног јавног извршитеља). (Напомена Редакције: Претходну и привремену меру извршава јавни извршитељ – члан 422. ст. 4. ЗИО)

У дана

, године

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ЗАБРАЊУЈЕ СЕ извршном дужнику да располаже пописаним покретним стварима, под претњом законских последица пропуштања.

133 lege artis ● септембар 2016.

Извршни поверилац:

Закључак јавног извршитеља о додељивању непокретности купцу – члан 180. Закона о извршењу и обезбеђењу РЕПУБЛИКА СРБИЈА (име, презиме и седиште извршитеља)

ЈАВНИ ИЗВРШИТЕЉ Пословни број

табеле и узорци

Дана

Јавни извршитељ из , у извршном поступку извршног повериоца из , ул. бр. , против извршног дужника из ул. бр. , након закљученог јавног надметања, сагласно одредбама члана 180. ЗИО, дана године, донео је следећи

ЗАКЉУЧАК О ДОДЕЉИВАЊУ НЕПОКРЕТНОСТИ

134 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

године

ДОДЕЉУЈЕ СЕ непокретност – најповољнијем понуђачу – купцу продајну цену од динара.

из

(опис непокретности), , за

Јавни извршитељ

Поука о правном леку: Против овог закључка није дозвољен приговор.

zdavačko društvo Ing-Pro osnovano je 1992. godine. Od samog početka orijentisalo se na izdanja pravne sadržine te je među prvima predstavilo pravnoj javnosti prepoznatljiva štampana izdanja: Registar propisa, Zbirka propisa, časopis „Pro Info“ i Sudsko-advokatski rokovnik, koji i dan-danas objavljuje. Nekoliko godina kasnije, svetlost dana ugledala je desktop aplikacija „Paket propisa“, obimna pravna baza s više desetina hiljada dokumenata i mesečnim dopunjavanjem na CD-u. U to vreme ona je predstavljala primer najsavremenije tehnologije u upravljanju dokumentima... Prateći razvoj računarske tehnologije i interneta, 2003. godine napravljeni su Propisi.net, prvo izdanje takve vrste na ovim prostorima koje tekstove propisa, primere sudske prakse i pravnih mišljenja, modele ugovora i obrazaca i stručne komentare, sa svim međusobnim vezama između dokumenata, prikazuje i ažurira na internetu. Tako je kompanija postala prepoznatljiv brend koji s pravom nosi epitet pionira elektronskog izdavaštva, a slogan kompanije Ing-Pro – jednostavnost, brzina, preciznost prati društvo od samog osnivanja.

ELEKTRONSKA IZDANJA ■ PROPISI.NET ■ JAVNE NABAVKE ■ E-ČASOPIS LEGE ARTIS

ŠTAMPANA IZDANJA ■ ČASOPIS LEGE ARTIS ■ KOMENTARI ZAKONA ■ SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

Ing-Pro organizuje brojna savetovanja, seminare, radionice i obuke iz pravne i ekonomske oblasti, sa uglednim predavačima. Budući da u najkraćem roku i na najvišem profesionalnom nivou pruža efikasna, praktična i kreativna rešenja najsloženijih pravnih problema na koje zaposleni nailaze u svom poslovanju, polako prerasta i u modernu konsultantsku kompaniju. Korisnici kompanije, a ima ih preko 10.000, pored ostalih su i: najviši državni organi, sudovi, ministarstva i drugi organi državne uprave, zatim lokalne samouprave, škole, agencije, javna preduzeća, privredna društva, brojni advokati, preduzetnici… Izdavačko društvo ING-PRO d.o.o. osnovano je i u Podgorici, gde uspešno posluje već više od petnaest godina.

SAVETOVANJA I KONSULTANTSKE USLUGE: ■ SEMINARI ■ PRAVNIČKE RADIONICE ■ OBUKE

Порези и акцизе

Радни односи и социјално осигурање

Грађанско право и судски поступци

Привредно право и судски поступци

Кривично право и судски поступци

Буџети и јавне набавке

Буџетско рачуноводство, рачуноводство и ревизија

Унакрсни поглед