049 lege artis oktobar 2016 by V. M.

ПОБИЈАЊЕ ОДЛУКА СКУПШТИНЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

Број 49 ● октобар 2016. ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ЧУВАЊЕ ПОС ЛОВНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

Супарничари Саизвршилаштво у судској пракси Алтернативне кривичне санкције Жалба против пореских управних аката Право запосленог на накнаду трошкова Тужба, противтужба и преиначење тужбе Нестандардна издвајања из буџета локалне самоуправе

ОД ОВОГ БРОЈА: ПРАКТИКУМ ЗА ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Минимална зарада за септембар 2016. ● Јубиларне награде ● Привремене дивиденде ● Повремено-привремени послови за пензионисана лица ● Исплате наставницима на екскурзији ● Замена финансијских извештаја за 2015. ● Теренска пореска контрола ● Подношење измењене пореске пријаве

KONSALTING

Savetovanja

E L E K T R O N S K O

I Z D A N J E

Z A

P R A Ä&#x2020; E N J E

J A V N I H

N A B A V K I

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

KOMENTARI I ZAKONI U PRIMENI

K ATA L O G I Z D A N J A

Међу ауторима у овом броју...

Закон прописује да се неке побојне одлуке могу накнадно конвалидирати, а суд не води рачуна по службеној дужности о побојности одлука.

Синиша Недељковић председник Привредног суда у Пожаревцу

Данијела Рајковић руководилац Групе за зараде у Сектору за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Према Закону, послодавац се може сагласити да запосленом накнади трошкове превоза који су настали услед промене места становања након закључења уговора о раду.

Драган У. Калаба, заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку

У судској пракси је најтежи проблем утврдити границу између остварене радње извршења кривичног дела и предузимања других радњи којима се битно доприноси извршењу кривичног дела.

Алжбета Марко начелник за финансије у општини Ковачица

Висина једнократне новчане помоћи за новорођено дете је варијабилна, односно разнолика по општинама и градовима, што зависи од финансијских могућности буџета те општине. Јован Беара председник Пословног удружења власника рачуноводствених агенција (УВРА)

Дилема је да ли запосленом послодавац треба да доставља платни листић са свим могућим елементима који се теоретски могу појавити при обрачуну. Весна Филиповић судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји

Стицање у породичној заједници захтева једнако решење у односу на све стицаоце, па се сва лица која су учествовала у стицању у породичној заједници сматрају нужним супарничарима и морају да буду обухваћена тужбом.

3 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Састављене тромесечне периодичне извештаје јавна предузећа достављају својим оснивачима у року од 30 дана од дана истека тромесечја.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Снежана Новчић судија Привредног апелационог суда

мр Јован Чанак, дугогодишњи аутор бројних тема из области рачуноводства и финансија

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

КАЛЕНДАРИ... ● ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ВАЖЕЊА АКАТА –● Конвенција ступа на ПРАВНИХ снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

из прве руке

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

w w w . l e g e a r t i s . r s

ISSN 2406-1085

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача:

Горан Грцић Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник:

Владан Мирковић Сарадници:

Уредник Практикума за финансије и рачуноводство:

Жељко Албанезе Уредник рубрике Kaлендар важења правних аката:

Ана Фулетин Oрганизатор издања:

Оливера Бошковић

У том смислу, од овог броја у часопису уводимо посебан сегмент под називом Практикум за финансије и рачуноводство, а који ће бити позициониран у његовом задњем делу. Суштина ове целине огледа се у томе да њоме обухватимо различите аспекте финансијског пословања и рачуноводства, кроз кратке и тематски увек актуелне текстове, уз преглед пореских обавеза на страни обвезника и најаву доношења и примене важних прописа. Од осталих садржаја у овом броју, издвајамо текст о побијању одлука скупштине привредног друштва, илустрован бројним судским одлукама, као и текст о различитим аспектима тужбе, противтужбе и преиначења тужбе, ослањајући се на законодавни оквир и бројне примере из судске праксе. Пишемо о поступку жалбе против пореских управних аката, али и о супарничарству, као изразито сложеном процесном институту који у пракси изазива бројне недоумице. Ту су и корисни примери нормативног регулисања нестандардних издвајања из буџета локалне самоуправе. У сфери кривичног права и судских поступака доносимо занимљиве текстове на тему саизвршилаштва и алтернативних кривичних санкција и њиховог извршења код пунолетних извршилаца кривичних дела. Надамо се да ће вам нови садржаји бити корисни.

Дизајн и обликовање часописа:

Маја Кесер Штампа:

Digital art, Београд Редакција:

Веле Нигринове 16а 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.

Будимо на вези Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs ● www.propisi.net ● www.facebook.com/IngProLegeArtis

5 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

мр Јован Чанак мр Милица Бјелић Алжбета Марко Весна Филиповић Владимир Скенџић Данијела Рајковић Драган У. Калаба Драгана Марчетић Јован Беара Никола М. Јовановић Никола Пантелић Синиша Недељковић Снежана Новчић

Вероватно сте приметили да у последњих годину дана у часопису интензивно спроводимо бројне и различите квалитативне промене, а све са циљем да наш часопис буде што приступачнији читаоцима, као и да задовољи жеље и потребе најразличитијих циљних групација.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Година V, број 49 ОКТОБАР 2016.

Владан Мирковић, главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs

У овом броју... РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ 8 Право запосленог на накнаду трошкова 15 Прописи у пракси: Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи 18

Супарничари

садржај

привредно ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦи 26 Тужба, противтужба и преиначење тужбе кроз законодавство и судску праксу Привредног суда 36 Побијање одлука скупштине привредног друштва 45 Прописи у пракси: Затезна камата кроз праксу привредних судова

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ 48 Нестандардна издвајања из буџета локалне самоуправе са примерима нормативних аката, као правног основа за та издвајања из буџета општина и градова КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи 62 Алтернативне кривичне санкције и њихово извршење код пунолетних извршилаца кривичних дела 70 Саизвршилаштво као облик саучесништва из члана 33. Кривичног законика у судској пракси Порези и акцизе 82 Жалба против пореских управних аката у поступку пореске контроле

Унакрсни поглед

100 Чување пословне документације 112 Састављање тромесечних извештаја јавних предузећа о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања за период од 1. јануара 2016. до 30. септембра 2016. године ПОРТАЛ ЧИТАЛАца 124 Имате питање? Имамо одговор! КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ 126 Приговор на решење јавног тужиоца да одбаци кривичну пријаву (члан 51. ЗКП-а)

130 Непосредна оптужница (члан 331. ст. 5. ЗКП-а) 132 Оптужница (чл. 331. и 332. ЗКП-а) рубрике 3

Међу ауторима у овом броју...

Из прве руке

Уводна реч

61 Календар догађаја 81

Календар важења правних аката

122 Преглед прописа ...донетих између два броја ПРАКТИКУМ ЗА ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО

7 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

128 Жалба против првостепене пресуде због одлуке о кривичној санкцији (чл. 437. и 441. ЗКП-а)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

92 Евиденције у области рада и обавеза послодавца да запосленом достави податке о обрачуну исплаћених и доспелих, а неисплаћених зарада

радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Право запосленог на накнаду трошкова Када ради, поред зараде, запослени има право и на накнаду трошкова који су настали у вези са тим радом. По правилу, ови трошкови се накнађују када настану, тако да се у текућем месецу исплаћују као аконтација, а по истеку месеца запoсленом се исплаћује пун износ настaлих трошкова, у складу са законом. Као што можемо видети из текста који следи, прецизно регулисање висине и начина накнађивања ових трошкова регулуше се актима послодавца или уговором о раду Данијела Рајковић руководилац Групе за зараде у Сектору за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања radni.odnosi@legeartis.rs

рема одредбама Закона о раду („Сл. глас ник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), запослени за свој рад и време проведено на раду има право на зараду, а када одсуствује са рада по неком од основа утврђе них законом, има право на накнаду зараде. Када ради, поред зараде, запослени има право и на накнаду трошкова који су настали у вези са тим радом. По правилу, ови трошкови се нак нађују када настану, тако да се у текућем месе цу исплаћују као аконтација, а по истеку месеца запoсленом се исплаћује пун износ настaлих трошкова, у складу са Законом. Чланом 118. Закона о раду, утврђено је пра во запосленог на накнаду трошкова у складу са општим актом (колективни уговор или правил ник о раду) и уговором о раду, и то за: 1) долазак и одлазак са рада, у висини цене пре возне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз; 2) време проведено на службеном путу у земљи; 3) време проведено на службеном путу у иностранству; 4) смештај и исхрану за рад и боравак на тере ну, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде;

5) исхрану у току рада, ако послодавац ово пра во није обезбедио на други начин; 6) регрес за коришћење годишњег одмора. Како је чланом 105. ст. 3. Закона о раду утврђено да се под зарадом сматрају сва примања из рад ног односа, осим примања из члана 14, члана 42. ст. 3. тач. 4) и 5), члана 118. тач. 1–4), члана 119, члана 120. тач. 1) и члана 158. овог закона, ово значи да накнаде трошкова из наведених тачака 1–4) немају карактер зараде, док накнада трош кова за исхрану у току рада и накнада трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора (тач. 5–6), имају карактер зараде.

Накнада трошкова за долазак и одлазак са рада Послодавац је дужан да запосленом надокнади трошкове превоза у јавном саобраћају ради до ласка на рад и и одласка са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако посло давац није обезбедио сопствени превоз. Колективним уговором (правилником о раду) и уговором о раду утврђује се начин обезбеђивања накнаде трошкова превоза, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Овим актима утврђују се и критеријуми под којимa се остварује право на накнаду трошко ва (када се врши исплата накнаде трошкова: на почетку или на крају месеца), да ли се трошко ви надокнађују у новцу или запосленом при пада претплатна карта и др. Послодавац може

Напомињемо да Законом о раду није прецизиранo шта се сматра сопственим превозом, али смо мишљења да послодавац може омогућити остваривање овог права запосленом на било који начин, који би био рационалан и омогућавао запосленом долазак и одлазак са рада. У складу са општим актом и уговором о раду, послодавац може запосленом омогућити остваривање овог права путем сопственог возила, ангажовањем другог превозника или куповином маркице – карте за превоз у јавном саобраћају или на други начин.

Накнада трошкова за време проведено на службеном путу у земљи Законом је прописано да запослени има право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи у складу са општим ак том (колективни уговор или правилник о раду) и уговором о раду. Законом о раду утврђено је право запосле ног на накнаду трошкова за време проведено на

9 lege artis ● октобар 2016.

КОМЕНТАР АУТОРА #1

Ставом 3. члана 118. Закона, дефинисано је да промена места становања запосленог након закључења уговора о раду, не може да утиче на увећање трошкова превоза које је послода вац дужан да накнади запосленом у тренут ку закључења уговора о раду, без сагласности послодавца. Према томе, уколико је запослени променио место становања након закључења уговора о раду, а што има за последицу увећање трошкова превоза, после ступања на снагу За кона о изменама и допунама Закона о раду из 2014. године, послодавац није у обавези да их исплаћује у складу са промењеним местом ста новања. Међутим, према Закону, послодавац се може сагласити да запосленом накнади трошко ве превоза који су настали услед промене места становања након закључења уговора о раду. Уколико запослени који је закључио уговор пре ступања на снагу измењених одредаба Зако на (члан 118. ст. 3), дакле пре 29. јула 2014. годи не, промени место становања, послодавац је и даље дужан да накнађује трошкове запосленог за долазак и одлазак са рада у складу са раније важећом одредбом Закона. Запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, за дане када ради тј. долази на посао. За дане када одсуствује са рада (годишњи одмор, боловање, плаћено одсуство) запослени нема право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, јер их није ни имао. У случају да запослени живи у непосредној близини места рада, тако да не користи јавни превоз од места становања до места рада (и од места рада до места становања), јер је удаље ност стана и места рада мања од, на пример, 1 аутобуске станице, запосленом не припада нак нада трошкова за долазак и одлазак са рада, јер запослени наведених трошкова и нема.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

запосленима накнадити трошкове у новцу у ви сини цене превозне карте у јавном саобраћају, купити месечну претплатну карту или на други начин обезбедити превоз за долазак и одлазак са рада. Од последњих измена Закону о раду (у при мени од 29. 7. 2014. године) послодавци који имају обезбеђен сопствени превоз, немају оба везу да исплаћују запосленом накнаду трошко ва по том основу, јер трошак запосленог у том случају и не постоји. Ово из разлога што у том случају послодавац организује и плаћа пре воз којим запослени долазе и одлазе са посла. Међутим, уколико код послодаваца постоје за послени који поред организованог (сопственог) превоза, морају да користе и јавни превоз (да би дошли до места које покрива сопствени пре воз), трошак запосленог постоји и њега треба накнадити запосленом. Уколико код послода вца постоје запослени који не могу да корис те организован (сопствени) превоз, обавеза је послодавца да накнади трошкове превоза ради доласка на рад и одласка са рада за овакве запос лене. На пример, ако послодавац организује ау тобус који одвози и довози запослене који живе у истом крају града, а има и једног запосленог који станује у другом делу града и он не може да користи ту „организовану линију”, послодавац је дужан да наведеном запосленом надокнади трошкове превоза у јавном саобраћају ради до ласка на рад и и одласка са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, у складу са општим актом и уговором о раду.

радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

службеном путу у земљи, али није уређена (ни минимална) висина наведених трошкова, тако да се она мора уредити општим актом и угово ром о раду. Уобичајени трошкови за време проведено на службеном путу у земљи обухватају трошкове смештаја, исхране, превоза и остале трошкове у вези са службеним путовањем у земљи. У пракси се често за трошкове исхране на службеном путу користи термин „дневница”, али Закон о раду овај термин не дефинише. Законом о раду није дефинисан ни појам „службеног пута” у земљи и у иностранство, тако да је неопходно да се општим актом и уго вором о раду они уреде. Једини пропис који уређује наведене терми не јесте Уредба о накнади трошкова и отпрем нини државних службеника и намештеника (пречишћен текст) („Сл. гласник РС”, бр. 98/07 – пречишћен текст, 84/14 , 84/15) и то на следећи начин: 1) Службено путовање у земљи се дефинише као путовање на које се државни службеник или намештеник упућује да, по налогу руководиоца државног органа, односно другог овлашћеног лица, изврши службени посао ван места рада. Службено путовање у земљи може да траје нај дуже 15 дана непрекидно. Ако потребе службе ног посла захтевају или ако започети службени посао не може да се прекине, службено путо вање, уз сагласност овлашћеног лица, може да траје и дуже од 15 дана, али највише 30 дана не прекидно (члан 4. Уредбе); 2) Трошкови исхране и градског превоза у месту у којем се врши службени посао накнађују се преко дневнице (члан 7. Уредбе); 3) Службено путовање у иностранство јесте службено путовање из Републике Србије у стра ну државу и обратно, службено путовање из јед не у другу страну државу и службено путовање из једног у друго место у страној држави (члан 15. Уредбе). Имајући у виду наведено, јасно је да се Закон у овом случају не може непосредно примењивати, већ је неопходно да се колективним уговором (правилником о раду) и уговором о раду детаљно разради ово право запосленог. Најчешће се општим актом и уговором о раду висина дневнице везује за одређени проценат

просечне зараде према подацима које утврђује Републички завод за статистику. На пример, може се уредити да запослени има право на „дневницу” за време проведено на службеном путу у земљи, у висини 5% просечне месечне зараде према последњем податку Републичког завода за статистику на дан поласка на службе но путовање. Висина путних трошкова и трошкова пре ноћишта уређује се општим актом и угово ром о раду. Пракса је да се путни трошкови тј. трошкови превоза од места рада до места где треба да се изврши службени посао и трошко ви превоза за повратак до места рада признају у висини стварних трошкова превоза у јавном саобраћају, односно у целости према приложе ном рачуну, као и трошкови ноћења. Општим актом и уговором о раду може се утврдити максимална висина ових трошкова. Тако, на пример, може се предвидети да се запосленом признају трошкови ноћења према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица) и сл. Ако због хитности, односно потреба служ беног посла запослени не може користити ни

КОМЕНТАР АУТОРА #2 Општим актом и уговором о раду уређују се случајеви када запослени има право на исплату „дневнице”, као и висина „дневнице”. У пракси се најчешће уређује да се она односи на исхрану у току службеног пута, а да се пун износ „дневнице” исплаћује за службено путовање у земљи које је трајало између 12 и 24 часа, а половина дневнице за службено путовање које је трајало између 8 и 12 часова. С обзиром на то да се у наведеном случају накнађују трошкови исхране, уколико је на службеном путу запосленом обезбеђен један, два или сва три оброка, потребно је износ „дневнице” умањити за висину исхране, јер у том случају запослени нема одређени трошак. Ово значи да се општим актом и уговором о раду мора дефинисати који проценат или износ „дневнице” припада запосленом у случају да није обезбеђен један, два или сва три оброка.

и непланираном послу. Остало време проведено на службеном путу преко редовног (пуног) радног времена, а које је проведено у путовању, одмору и др., по нашем мишљењу, не рачуна се у радно време, односно прековремени рад или прерасподелу радног времена.

Накнада трошкова за време проведено на службеном путу у иностранству Запослени има право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у иностранству, у складу са општим актом (колективни уговор или правилник о раду) и уговором о раду. Законом о раду утврђено је право запосленог на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у иностранству, али није уређена (ни минимална) висина наведених трошкова, те се они морају уредити општим актом и уговором о раду. С тим у вези подсећамо да је до последњих измена Закона о раду (до 29. 7. 2014. године) постојала обавеза послодаваца да накнађује „дневницу” запосленима за време службеног пута у иностранство, најмање у висини која је била уређена Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника (Списак дневница по страним државама). У октобру 2015. године је и наведена уредба измењена тако што је обрисан списак дневница по земљама и утврђена идентична висина трошкова која се накнађује државним службеницима на службеном путу у иностранство од 15 евра на свака 24 часа проведена у иностранству. Како минималан износ накнаде трошкова на службеном путу у иностранству, од измена Закона о раду није прописан, накнада

11 lege artis ● октобар 2016.

превоз у јавном саобраћају ни службено возило, може се уредити да, по писменом одобрењу овлашћеног лица (у коме су наведени разлози хитности, односно потреба службеног посла), запослени може користити сопствени аутомобил. Тада је неопходно уредити накнаду за коришћење сопственог возила, што се најчешће везује за одређени проценат од прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру. Трошкови службеног путовања у земљи накнађују се на основу обрачуна путних трошкова, уз који се прилажу одговарајући докази о постојању и висини трошкова (карта за превоз, рачун за преноћиште и доручак, рачуни за остале трошкове и др.). Општим актом и уговором о раду утврђује се рок за достављање доказа о извршеном службеном путу, на основу којих се они надокнађују. Најчешћи рок је три дана од дана кад је службено путовање завршено. Законом о раду није посебно уређено ни питање радног времена запосленог за време службеног пута и с тим у вези евентуалног права на прековремени рад. Према нашем мишљењу, запосленом на службеном путу по правилу се рачуна и евидентира редовно радно време (8 часова), ако је службени пут трајао једнако или дуже од редовног радног времена запосленог, без обзира на то колико је ефективно радио за време службеног пута. Изузетно, запосленом који је на службеном путу ефективно радио дуже од пуног радног времена, такав рад се посебно евидентира и рачуна као рад у прерасподели радног времена или као прековремени рад у зависности од конкретног случаја, односно од тога да ли је време проведено на ефективном раду дужем од пуног радног времена унапред планирано или се ради о изненадном

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Од последњих измена Закона о раду послодавци који имају обезбеђен сопствени превоз, немају обавезу да исплаћују запосленом накнаду трошкова по том основу, јер трошак запосленог у том случају и не постоји.

радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

трошкова за време проведено на службеном путу у иностранству мора се детаљно уредити (под којим условим се остварује и на који начин) општим актом и уговором о раду. Општим ак том (колективни уговор или правилник о раду) и уговором о раду утврђују се трошкови које запослени на службеном путовању у иностран ство може да рефундира од послодавца. Тако се, на пример, може уредити да се запосленом накнађују трошкови смештаја у висини плаће ног хотелског рачуна за преноћиште и доручак, односно да се запосленом коме су обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак не накнађују трошкови смештаја. Општим актом и уговором о раду могу се утврдити случајеви када се износ утврђене „дневнице” за службено путовање у иностранство умањује. Дневница за службено путовање у иностран ство одређује се од часа преласка државне гра нице Републике Србије – у поласку, до часа преласка државне границе Републике Србије – у повратку. Ако се у иностранство путује авионом, дневница се одређује од часа пола ска авиона с последњег аеродрома у Републи ци Србији до часа повратка на први аеродром у Републици Србији. Ако се у иностранство путује бродом, дневница се одређује од часа поласка брода из последњег пристаништа у Републици Србији до часа повратка у прво пристаниште у Републици Србији. По правилу, запосленом припада једна дневница на свака 24 часа проведена у иностранству, а ако је пре остало време проведено у иностранству дуже од 12 часова – припада му још једна дневница, односно још половина дневнице ако је преос тало време проведено у иностранству између осам и 12 часова.

Поред трошкова исхране на службеном путу у иностранству, послодавац је дужан да надо кнади и друге настале стварне трошкове за посленом и то на начин и у висини утврђеној општим актом и уговором о раду: трошкове смештаја, градског превоза у месту боравка у иностранству, трошкове превоза ради извр шења службеног посла у инострaнству, трош кове прибављања путних исправа, вакцинације и лекарских прегледа, трошкове службене по ште, таксе, телефона, телеграма и телефакса, мобилног телефона, трошкове изнајмљивања просторија, трошкове стенографских, дакти лографских и преводилачких услуга и др.

Накнада трошкова за смештај и исхрану за рад и боравак на терену, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде Као и код претходних накнада, запослени има право на накнаду трошкова за смештај и исхрану за рад и боравак на терену, ако послодавац за посленом није обезбедио смештај и исхрану без накнаде, у складу са општим актом (колективни уговор или правилник о раду) и уговором о раду. Како Законом о раду није дефинисано шта се сматра „радом на терену”, ово питање је неоп ходно уредити општим актом и уговором о раду. С тим у вези напомињемо да је чланом 43. Уред бе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника уређено да се под радом на терену сматра „рад који се по природи посла врши изван службених просторија, а на који се државни службеник или намештеник, по налогу овлашћеног лица, упућује да изврши

Табела: Усклађени неопорезиви износи пореза на доходак грађана на друга примања запослених, који се примењују у периоду од 1. фебруара 2016. до 31. јануара 2017. године („Сл. гласник РС”, бр. 5/16) Накнада трошкова превоза у јавном саобраћају

3.666 дин.

Дневница за службено путовање у земљи (по једној дневници)

2.201 дин.

Накнада превоза на службеном путовању

6.417 дин.

Неопорезиви износ зараде

11.604 дин.

Дневница за службено путовање у иностранство (члан 18. ст. 1. тач. 2) Закона о порезу на доходак грађана

до износа прописаног од стране надлежног државног органа, а највише до 50 евра дневно

КОМЕНТАР АУТОРА #3

Законом о раду утврђено је право запосленог на накнаду трошкова за исхрану у току рада, али није утврђена минимална висина овог пра ва. Ово значи да се Закон о раду не може непо средно примењивати и да се накнада трошкова за исхрану у току рада (тзв. топли оброк) мора уреди општим актом и уговором о раду. Запослени има право на накнаду трошкова за исхрану у току рада само за дане проведене на раду. За дане када запослени није био на раду (плаћено и неплаћено одсуство, службени пут, годишњи одмор, боловање), запослени нема право на накнаду трошкова за исхрану у току рада, јер у том случају запослени нема овај тро шак.

За дане када запослени није био на раду (плаћено и неплаћено одсуство, службени пут, годишњи одмор, боловање), запослени нема право на накнаду трошкова за исхрану у току рада, јер у том случају запослени нема овај трошак.

13 lege artis ● октобар 2016.

службени посао”. Шта ће се у конкретном случају код конкретног послодавца сматрати „радом на терену”, потребно је уредити колективним уго вором или правилником о раду.

Накнада трошкова за исхрану у току рада

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Како Законом о раду није дефинисано шта се сматра „службеним путем”, у пракси се отворило питање да ли запослени којима је у опису посла да возе имају, односно да ли имају и када имају право на „дневницу” на службеном путу? Према нашем мишљењу, ако је у опису посла запосленог да вози моторно возило, тј. да обавља послове превоза терета и путника у земљи, наведени посао представља редован рад запосленог за чије обављање су услови утврђени правилником о систематизацији и организацији послова. Ако су услови рада возача вредновани кроз основну зараду запосленог (а рад се обавља превозом робе и/или путника у земљи), не може се сматрати да њихово редовно обављање представља службени пут за који запослени има право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путовању у земљи, у смислу члана 118. тач. 3) Закона о раду, с обзиром на то да је реч о пословима који се по опису обављају редовним превозом у земљи. Међутим, у том случају је послодавац у обавези да овом запосленом накнади све трошкове које је имао у вези са обављањем посла, у складу са својим општим актима, односно уговором о раду, осим ако посебним прописом није друкчије одређено.

Законодавац је предвидео да је за време рада и боравка на терену, послодавац дужан да запосленом обезбеди бесплатан смештај и исхрану или да запосленима исплати накнаду трошкова смештаја и исхране. Да би запосле ни остварио право на наведену накнаду, морају бити испуњена оба услова која су утврђена За коном о раду, а то је да запослени ради на терену и борави на терену (не враћа се у пребивалиште док је на терену). Општим актом и уговором о раду морају се прописати и висина и начин надокнаде наведе них трошкова смештаја и исхране (уколико их послодавац није обезбедио) и то у зависности од места у коме запослени ради и борави на те рену. Приликом утврђивања висине наведених трошкова, неопходно је обезбедити да њихова висина покрије стварне трошкове запосленог.

радни односи и социјално осигурање lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У пракси се висина регреса у колективним уговорима најчешће уређује тако што се утврђује у одређеном проценту од просечне зараде исплаћене у предузећу или Републици Србији. Најчешће се општим актом и уговором о раду висина накнаде трошкова утврђује у одређеном проценту у односу на просечну зараду по запос леном у Републици. Како се право на наведену накнаду остварује за дане рада, сматрамо да је најпрактичније да се „топли оброк” утврди по дану рада запосленог. Такође, општим актом и уговором о раду потребно је прецизирати да ли се тако утврђени износ односи на „нето” или „бруто” накнаду трошкова за исхрану у току рада. Ово из разлога што накнада трошка за исхрану у току рада, у смислу члана 105. ст. 3. Закона о раду има карактер зараде. Подсећамо да од измена Закона о раду (29. 7. 2014. године), послодавци не морају запосле нима да накнађују наведене трошкове, уколико обезбеде исхрану у току рада на други начин: у сопственом ресторану или другом ресторану, обезбеде вредносне бонове за куповину хране у другим објектима и сл. У том случају, посло давац не накнађује трошкове запосленом за исхрану у току рада, јер их запослени нема (на пример, исхрана је обезбеђена у ресторану или кроз вредносне бонове). Међутим, како накнада трошкова за исхрану у току рада има карактер зараде, послодавац ће и у том случају висину трошкова морати да изрази у новцу, с обзиром на карактер ове накнаде трошкова. Напомињемо да је општим актом и уговором о раду потребно уредити случајеве када запос лени нема право на накнаду ових трошкова (на пример, кад је на службеном путу или када за послени ради на терену и др.).

Накнада трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора Запослени има право на накнаду трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора у складу

са општим актом и уговором о раду. Како је и у овом случају уређено само право запосленог, а не и висина овог права, неопходно је да се општим актом и уговором о раду уреди висина регреса за коришћење годишњег одмора, као и начин његове исплате. Неопходан услов за исплату регреса јесте коришћење годишњег одмора за календарс ку годину. Уколико запослени није користио годишњи одмор нема право на регрес, јер се у складу са законом накнађују трошкови за регрес „за коришћење годишњег одмора”. Као и у случају утврђивања висине „топлог оброка”, у пракси се висина регреса у колек тивним уговорима најчешће уређује тако што се утврђује у одређеном проценту од просечне зараде исплаћене у предузећу или Републици Србији. Општим актом и уговором о раду неопходно је прецизно уредити начин исплате регреса: да ли се исплаћује одједном (у целости) или у де ловима. Осим тога, неопходно је уредити да ли се регрес утврђује у „нето” или „бруто” износу, дакле, са или без припадајућих доприноса и по реза, с обзиром на то да, баш као и „топли об рок”, ова накнада трошка има карактер зараде.

Казнене одредбе У складу са чланом 275. ст. 1. тач. 5) Закона о раду, у случају да инспектор рада у поступку инспекцијског надзора утврди да накнаде трош кова запослених нису обрачунате и исплаћене у складу да чланом 275. Закона о раду, новчаном казном од 400.000 до 1.000.000 динара казниће за прекршај послодавца са својством правног лица. Новчана казна за предузетника износи 100.000 до 300.000 динара, односно 20.000 до 40.000 ди нара – за одговорно лице у правном лицу.

П ро п и с и у пр ак с и

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Рачунање радног времена запосленом на службеном путу Чл. 50. и 51. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-91/2016-02, од 8. 3. 2016)

Право запослене, којој је радни однос на одређено време продужен до истека породиљског одсуства и одсуства с рада ради неге детета, а по основу члана 187. ст. 2. Закона о раду, на коришћење годишњег одмора по истеку наведеног рока Чл. 68, 76. и 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Према члану 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета (став 1), а запосленом који је засновао радни однос на одређено време про дужава рок за који је заснован радни однос до истека коришћења права на то одсуство (став 2). Према томе, у члану 187. став 2. Закона реч је о одложном услову за престанак радног односа заснованог на одређено време за време зашти те од престанка радног односа које по Закону остварују труднице, односно запослене на по родиљском одсуству, одсуству с рада ради неге детета и посебне неге детета. Наведеном одред бом Закона изричито је прописано по ком осно ву и до када се продужава радни однос заснован на одређено време када је у питању запослена

15 lege artis ● октобар 2016.

Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), између осталог, уређују се радно време (чл. 50. и 51), одмор у току дневног рада, дневни и недељни одмор (чл. 64–67), прерасподела радног времена (чл. 57–61) и прековремени рад (члан 53). Законом о раду није посебно уређено питање радног времена запосленог за време службеног пута, већ се сходно примењују напред наведене одредбе Закона о раду, при чему се морају имати у виду специфичности службеног пута. По нашем мишљењу, запосленом на служ беном путу по правилу се рачуна и евидентира редовно радно време (8 часова) ако је службени пут трајао једнако или дуже од редовног радног времена запосленог, без обзира на то колико је ефективно радио за време службеног пута. Изу зетно, запосленом који је на службеном путу ефективно радио дуже од пуног радног време на, такав рад се посебно евидентира и рачуна као рад у прерасподели радног времена или као прековремени рад у зависности од конкретног случаја, односно од тога да ли је време проведе но на ефективном раду дужем од пуног радног времена унапред планирано или се ради о из ненадном и непланираном послу. Остало време проведено на службеном путу преко редовног (пуног) радног времена, а које је проведено у путовању, одмору и др., по нашем мишљењу, не

рачуна се у радно време, односно прековремени рад или прерасподелу радног времена.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

радни односи и социјално осигурање

П р оп и си у пр ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

трудница, односно породиља, а по истеку тог рока запосленој престаје радни однос. Према члану 68. Закона о раду запослени стиче право на коришћење годишњег одмора након месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа, при чему се под не прекидним радом сматра и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здрав ственом осигурању и одсуства с рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа. У члану 76. став 1. Закона о раду прописано је да је у случају престанка радног односа послода вац дужан да запосленом, који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, ис плати новчану накнаду уместо коришћења го дишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Из наведених одредаба произлази да је пра во на коришћење годишњег одмора право из радног односа и да се годишњи одмор користи у току трајања радног односа (време за које је закључен уговор о раду), а да само у случају престанка радног односа може да се замени новчаном накнадом у складу са овим законом. Имајући у виду да је у конкретном случају запосленој одложен престанак радног односа који је заснован на одређено време, у складу са чланом 187. став 2. Закона о раду, до истека од суства с рада ради неге детета, те да запослена нема основа за ново продужење радног односа, сматрамо да јој припада само право на накна ду штете за неискоришћени годишњи одмор у складу са чланом 76. Закона о раду. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-295/2016-02, од 18. 4. 2016)

Да ли се у издатим радним књижицама могу вршите промене унетих података Члан 204. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) и Правилник о радној књижици („Сл. гласник РС”, бр. 17/97) а у вези са чланом 116. став 1–2. Закона о изменама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 74/15)

Чланом 116. ст. 1–2. Закона о изменама и допу нама Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 74/15) прописано је да члан 204. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13) и Правилник о радној књижици („Сл. гласник РС”, бр. 17/97) престају да важе 1. јануара 2016. године. Радне књижице издате закључно са 31. децембром 2015. године настављају да се корис те као јавне исправе, а подаци уписани у те књи жице могу да служе као доказ за остваривање права из радног односа и других права у складу са законом. Према томе, нема правног основа да се од 1. јануара 2016. године издају нове радне књижице као ни дупликати радних књижица, нити да се у радне књижице издате закључно са 31. 12. 2015. године уносе нови подаци или врши промена унетих података. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-60/2016-02, од 10. 2. 2016)

Остваривање права на новчану накнаду за телесно оштећење Право на новчану накнаду за телесно оштећење постоји кад код осигураника настане губитак, битније оштећење или знатнија онеспособље ност појединих органа или делова тела, што оте жава нормалну активност организма и изискује веће напоре у остваривању животних потреба, без обзира на то да ли проузрокује или не про узрокује инвалидност. Осигураник код кога телесно оштећење проузроковано повредом на раду, или професионалном болешћу износи најмање 30%, стиче право на новчану награду. Телесна оштећења су разврстана према тежини у осам степена, и то: Степен

Проценат телесног оштећења

1. 100%

90%

80%

70%

60%

50%

40%

30%

Напомена редакције:

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, број 553-00-00360/2016-07, од 7. 3. 2016)

Чл. 29. ст. 1. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10, 73/10 и 27/11 – УС) прописано је да се под непо средном бригом у смислу Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/06 и 107/09) и овог правилника, подразумева непосредно старање о животу, здрављу, васпитавању и образовању детета које живи у заједничком домаћинству подносиоца захтева. Ставом 2. истог члана прописано је да се сматра да родитељ непосредно брине о дете ту ако дете живи и школује се у месту пребива лишта, док је ст. 3. под в) истог члана прописано да се изузетно од наведеног сматра да се роди тељ непосредно брине о детету и ако дете по хађа жељену средњу школу која не постоји у месту пребивалишта. Из приложене документације утврђено је да је М. И. редован ученик Електротехничке шко ле која му је приликом уписа била наведена као прва жељена средња школа. Такође је утврђено да у месту пребивалишта не постоји Електро техничка школа. Имајући у виду утврђене чињенице, то се може сматрати да се родитељ непосредно бри не о детету М. И., сходно члану 29. Правилника. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Одсек за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом, број 183-0000182/2016-13, од 12. 4. 2016)

17 lege artis ● октобар 2016.

Такође, уколико код осигураника, код кога је раније настало телесно оштећење проузро ковано повредом на раду или професионалном болешћу испод 30%, дође до погоршања тог те лесног оштећења, или настане нов случај телес ног оштећења тако да укупно телесно оштећење износи 30% и више, осигураник стиче право на новчану накнаду за телесно оштећење у одго варајућем проценту према новом степену те лесног оштећења. Према томе, да би остварили право на новчану накнаду за телесно оштећење, оно мора да настане као последица повреде на раду, или професионалне болести. Ово право се остварује у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање на основу захтева који подноси осигураник, или корис ник пензије, уз који се прилаже потребна ме дицинска документација. Напомињемо да Фонд решењем утврђује чињеницу настанка телесног оштећења на основу налаза, мишљења и оцене органа вештачења, а против првостепеног ре шења Фонда може се изјавити жалба у року од 15 дана од пријема решења. Према томе, с обзиром на то да се новчана накнада за телесно оштећење може остварити уколико је телесно оштећење последица повре де на раду, или професионалне болести, напо мињемо да у конкретном подносилац захтева за давање мишљења не испуњава услове за оства ривање наведеног права, јер је код њега телесно оштећење последица болести. С обзиром на то да подносилац захтева у до пису истиче да се налази у тешкој материјалној ситуацији, напомињемо да се може обратити Центру за социјални рад, надлежном према месту пребивалишта.

Члан 29. Правилника о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10, 73/10 и 27/11 – УС)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (02/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

Испуњавање услова за остваривање права на дечји додатак – да ли се може сматрати да родитељ непосредно брине о детету које похађа средњу школу ван места пребивалишта

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Супарничари

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У тексту који је пред вама, уз кратак теоријски осврт на овај сложени процесни институт, говорићемо о појединим карактеристичним питањима која се често јављају у практичној примени супарничарства и одговорима које су на ове дилеме дали судови Драгана Марчетић судија Првог основног суда која поступа у парничним предметима, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји Весна Филиповић судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

упарничарство представља процесно-правну заједницу која подразумева да у истом поступку више лица буде на страни тужиоца или туженог, односно да више лица могу једном тужбом тужити или бити тужени. Постојање супарничарства у једној парници води економичности поступка и правној сигурности. Сваки од супарничара је странка у поступку и мора испуњавати услове прописане законом тј. мора имати страначку способност. Стога сваки супарничар, било да је правно или физичко лице, а у одређеним случајевима и групе грађана којe немају својство правног лица у случају из члана 74. ст. 2. и 4. Закона о парничном поступку, мора имати правну способност. Уколико је на страни тужиоца више лица, постоји активно супарничарство, а уколико је тужбом обухваћено више тужених, постоји пасивно супарничарство. Парнични поступак се покреће тужбом, па је тужилац тај који има право да означава парничне странке и од њега зависи да ли ће као тужилачка или тужена страна бити обухваћено више лица као супарничари. Ово правило произилази из начела диспозиције странака које се мора доследно поштовати и од кога изузеци морају бити прописани законом. Тужилац је тај који (подношењем тужбе) одлучује да ли се ради о

активном или пасивном супарничарству означавајући парничне странке, међутим, суд одлучује да ли је то целисходно. С друге стране, суд је законом овлашћен да оцени да ли су испуњени услови за заснивање супарничарства. Уколико суд нађе да услови јесу испуњени, поступаће у складу са законом у том парничном поступку, а уколико нађе да нису, донеће одлуку да се о појединим захтевима тужбе одлучује одвојено.

Законски оквир

У својим члановима 205–212, Закон о парничном поступку (ЗПП) прописује да више лица могу да туже једном тужбом или да буду тужени, то јест да буду супарничари, ако су у погледу предмета спора у правној заједници или ако њихова права, односно обавезе проистичу из истог чињеничног и правног основа; ако су предмет спора захтеви, односно обавезе исте врсте који се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу и ако постоји стварна и месна надлежност истог суда за сваки захтев и за сваког туженог; те ако је то законом прописано. Због тога, ако су испуњени услови за заснивање супарничарства који су напред наведени, до закључења главне расправе може уз тужиоца да приступи нови тужилац или да се тужба прошири на новог туженог, а уз његов пристанак. Ова лица која накнадно ступе у парницу морају да је приме у оном стању у коме се парница налази у тренутку ступања. Сваки супарничар има право да подноси предлоге који се тичу тока парнице. Ако више лица тужи, а немају заједничког заступника или пуномоћника, суд их може позвати да у одређеном року именују пуномоћника за пријем писмена и истовремено их обавестити кога ће од њих сматрати пуномоћником за пријем писмена, ако не поступе по налогу суда у року који им је остављен. Такође, суд може

Занимљив је члан 207. који каже да лице које за себе тражи у целини или делимичнио ствар или право о коме између других лица већ тече парница, може пред судом пред којим та парница тече да тужи обе странке једном тужбом, до закључења главне расправе пред првостепеним судом. Ту се заправо ради о посебном процесном институту – тужби за главно мешање. О овом институту неће бити више речи у овом тексту јер ћемо о њему детаљније говорити у тексту о умешачима – интервенијентима.

Врсте супарничарства

19 lege artis ● октобар 2016.

У теорији и пракси познато је више подела супарничарских заједница, али су најбитније подела на материјално и формално супарничарство, с једне стране, те просто и јединствено супарничарство, са нужним супарничарством као посебом категоријом у оквиру јединственог супарничарства, с друге. Материјално супарничарство постоји кад се више лица, било на страни тужиоца или на страни туженог, налази у правној заједници или ако њихова права и обавезе произилазе из истог чињеничног и правног основа. То су спорови по тужби сувласника или против њих, спорови по тужбама које обухватају солидарне дужнике или повериоце, стране у спору из заједничког уговора или заједнички учињене деликтне радње, затим наследници који тужбом потражују своје право на нужни део, послодавац и радник, за штету коју је радник на раду или у вези са радом причинио трећем лицу. Формално супарничарство постоји кад се поднесе тужба од стране или против више лица, а предмет спора су захтеви или обавезе исте врсте, који се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу. То су, на пример, тужбе више лица која су оштећена истом штетном радњом. Формално супарничарство је могуће засновати само ако је исти суд стварно и месно надлежан за сваки поједини захтев. Према процесном положају супарничара, постоји подела на просто и јединствено супарничарство. Просто супарничарство постоји у ситуацији кад се сваки од супарничара може третирати као самостална странка, то јест када је њихов положај исти као да су индивидуално тужили или били тужени. Њихове радње предузете у поступку не протежу се на остале

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

одлучити да у току поступка не саслушава све супарничаре у својству парничне странке, већ само неке од њих. Закон прописује да тужилац може тужбом обухватити два или више тужених и тиме што ће тражити да тужбени захтев буде усвојен према следећем туженом за случај да буде правноснажно одбијен према туженом који је у тужби претходно наведен, али само ако према сваком од њих истиче исти захтев или ако према некима од њих истиче различите захтеве који су у међусобној вези и ако је исти суд стварно и месно надлежан за сваки од захтева. Ова врста супарничарства у доктрини носи назив супарничарство са евентуално туженим. Члан 208. ЗПП-а прописује да главни дужник и јемац могу да буду заједнички тужени ако то није у супротности са садржином уговора о јемству, док је чланом 209. прописано да је сваки супарничар у парници самостална странка и његове радње или пропуштања не користе нити штете другим супарничарима. Насупрот томе, чланом 210. ЗПП-а прописано је да ако због природе правног односа или по закону (на пример, Породични закон прописује овакву процесну супарничарску заједницу у споровима за утврђивање очинства и материнства тако што изричито прописује лица која се морају обухватити тужбом) спор мора да се реши само на једнак начин према свим супарничарима (јединствени супарничари), они се сматрају као једна парнична странка, тако да кад поједини супарничари пропусте неку парничну радњу, дејство парничних радњи које су извршили други супарничари односи се и на оне који те радње нису предузели. Ако рокови за извршење одређене парничне радње за поједине јединствене супарничаре истичу у различито време, ту парничну радњу може да предузме сваки супарничар све док и за једног од њих још увек тече рок за предузимање те радње (члан 212). Нужно супарничарство постоји ако по закону или због природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници материјалноправног односа. Ако сва ова лица нису обухваћена тужбом, суд ће одбити тужбени захтев као неоснован. О нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности (члан 211. ЗПП-а).

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

супарничаре и рокови теку самостално за сваког од супарничара. За сваког од супарничара суд може донети другачију одлуку. Међутим, њихов положај не треба поистоветити са појмом формалних супарничара, јер сваки формални супарничар јесте истовремено и прост, али материјално супарничарство може бити и просто и јединсвено. Тако, на пример, солидарни поверилачки или дужнички однос представља материјало супарничарство, али је сваки од солидарних поверилаца или дужника прост супарничар, о чему ће бити више речи у наставку текста. С друге стране, сувласничка заједница, иако представља пример материјалног супарничарства, зависно од конкретног случаја може бити у положају простих или јединствених супарничара, о чему ће такође бити речи у даљем тексту. Кад се због природе правног односа или због принудног прописа спор мора решити једнако у односу на све супарничаре, ради се о јединственом супарничарству. Овим се спречава ситуација да се различитим пресудама које су међусобно противречне донесу одлуке које би једна другу искључивале. Ова врста супарничарства постоји у ситуацији кад би правноснажност пресуде дејствовала и према другом лицу да није тужен истовремено, него у касније поведеној парници. Тиме се изражава намера законодавца да спорни однос буде јединствено решен. Посебну врсту јединственог супарничарства представља нужно супарничарство. То је ситуација кад је правни однос по својој природи такав да мора бити утврђен на тражење свих или против свих. Тада парничној странци недостаје стварна легитимација ако тужбом нису обухваћени сви носиоци недељивог права или обавезе. Може се рећи да судска пракса не познаје поделу на јединствене и нужне супарничаре и да ова два термина користи као синониме, често употребљавајући оба термина истовремено кроз формулацију јединстено нужно супарничарство. Оправдање за ово треба тражити у томе што се у погледу правних последица ове две врсте супарничарстава не могу разликовати јер имају исту правну последицу која се састоји у доношењу јединствене пресуде која дејствује на све супарничаре. У том смислу и у овом

тексту ће се јединствено и нужно супарничарство користити као синоними. Осим ових подела, постоји и подела на поверилачко и дужничко супарничарство. Поверилачко постоји када се на страни тужилаца налази више лица, а дужничко када је више лица обухваћено тужбом на страни туженог. Слична овој подели је и подела на активно и пасивно супарничарство која постоји у науци. Прво настаје на страни тужилаца, а друго на страни тужених. Може се рећи да ЗПП не прави разлику између активног и пасивног супарничарства. Осим ових подела, постоје и поделе на опште и посебне случајеве супарничарства, с тим што се посебни случајеви супарничарства даље деле на супсидијарно или супарничарство са евентуално туженим, затим супарничарство услед главног мешања, супарничарство главног дужника и јемца, те супарничарство по одредбама других закона, а не ЗПП-а. Такође, као посебна врста супарничарства помиње се и законско супарничарство када закон или неки други пропис упућују на заснивање супарничарства. То су ситуације када нису испуњени општи законски услови за заснивање супарничарства, али разлози целисходности налажу формирање процесне заједнице.

Настанак и престанак супарничарства

По правилу, супарничарство настаје подношењем тужбе, и у доктрини се назива првобитним супарничарством. Оно увек настаје вољом странке, јер не постоји дужност подношења заједничке тужбе, дакле, факултативне је природе. Супарничарство настаје подношењем сваке тужбе. Ипак, постоје схватања да се супарничарство не може засновати мандатном тужбом – тужбом за издавање платног налога, јер њеним подношењем не настаје парница. Ово становиште је данас напуштено, јер се сматра да се супарничарство у свакој врсти спорова заснива подношењем тужбе, дакле, покретањем парничног поступка, а не покретањем парнице. Првобитно супарничарство може настати и подношењем противтужбе, с тим што ово супарничарство иницирају тужени као противтужиоци. Њихов се положај битно не разликује од положаја тужилаца у првобитној парници.

Ако тужбом као тужени нису обухваћена сва лица која су у односу супарничара нужних и јединствених, тада је суд у обавези да тужбени захтев одбије по испуњењу осталих процесних услова. Нужни супарничари могу остварити право и бити одговорни само у супарничарској заједници која обухвата све субјекте материјалноправног односа, па се радње једног супарничара протежу и на остале супарничаре уколико им користе. Због тога у случају повлачења тужбе, ако бар један од тужених изјави да се противи повлачењу тужбе, таква изјава има дејство и на остале тужене и суд не може донети решење о повлачењу тужбе тужиоца. У случају обичних супарничара жалба једног од тужених као супарничара не користи нити штети другом, односно другим туженима као

Правне радње предузете од стране једног од тужених који има положај нужног супарничара

Радње једног од нужних супарничара у парничном поступку користе другим супарничарима. У тој ситуацији, када било ко од тужених стави одговор на тужбу у року од 30 дана и истим оспори тужбу и тужбени захтев, таква радња се протеже и на остале тужене, те суд не може донети пресуду на основу пропуштања према туженима који нису ставили одговор на тужбу. Исто тако, ако неко од тужених призна тужбени захтев, суд не може донети пресуду на основу признања ни у односу на тог туженог, ни у односу на остале тужене, уколико и сами изричито не признају захтев, јер се то сматра располагањем које штети туженима. Следствено томе, и судско поравнање је могуће само ако у њему учествују сви супарничари. Најзад, како је нужно да се у односу на све јединствене супарничаре донесе јединствена одлука, искључено је доношење делимичне пресуде у односу на некога од њих. Прекид поступка делује у односу на све јединствене супарничаре. Уколико жалбу не уложе сви, већ само неко/ неки од тужених који су у положају јединствених супарничара, тада се парнична радња – подношење жалбе протеже и на тужене који то нису учинили, односно жалба делује и према нужним супарничарима који жалбу нису поднели. Уколико се поступак може окончати на једнак начин према туженом као и према умешачу и уколико се дејство судске одлуке протеже и на права умешача, тада умешач у поступку има положај јединственог супарничара и ради се о

Судска пракса не познаје поделу на јединствене и нужне супарничаре и ова два термина користи као синониме.

21 lege artis ● октобар 2016.

Процесни положај супарничара

супарничарима. Такође, уколико један од тужених није доставио одговор на тужбу, суд је овлашћен (када се не ради о спору мале вредности) да донесе пресуду због пропуштања у односу на тог туженог. У случају обичних супарничара, за проширење тужбе у току спора на новог туженог потребан је његов пристанак.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Осим првобитног, супарничарство може бити засновано и накнадно. То су ситуације када тужби приступи нови тужилац, када се тужба прошири на новог туженог, када дође до спајања парница, те до промене парничне странке. У свим овим случајевима супарничарство мора испуњавати услове за заснивање као у случају да је настало подношењем тужбе. Супарничарство најчешће престаје тако што се поступак оконча према свим супарничарима, али може престати и пре окончања поступка преиначењем тужбе тако да се тужи само једно лице; ако више тужених именује претходника, па он ступи у парницу уместо њих; када више тужених супарничара отуђи ствар или право поводом кога тече парница трећем лицу, па ово лице уместо њих ступи у парницу; када једно лице постане сукцесор осталих супарничара. Међу обичним супарничарима супарничарство може престати и повлачењем тужбе у односу на поједине супарничаре, као и признањем тужбеног захтева, одрицањем од тужбеног захтева или поравнањем, као и прекидом поступка.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

умешачу у својству јединственог супарничара с туженим. У ситуацији када у поступку учествује умешач са положајем јединственог супарничара, он је овлашћен да предузима парничне радње које су у супротности с радњама странке којој се придружио у парници. Следствено томе, уколико је тужени признао тужбени захтев, или није уложио жалбу на пресуду, умешач на страни туженог с положајем јединственог супарничара може уложити жалбу. Умешач са положајем јединственог супарничара може изјавити ревизију и када није учествовао у току парничног поступка као умешач.

КОНКРЕТНА ПРИМЕНА ИНСТИТУТА СУПАРНИЧАРСТВА У ПРАКСИ У даљем тексту биће речи о појединим карактеристичним питањима која се често јављају у практичној примени овог сложеног процесног института, како га с правом назива наука. У питању су дилеме које се релативно често постављају у пракси и одговори које су на ове дилеме дали судови.

Обични и нужни супарничари код тужби које се тичу утврђења одређених права на непокретностима

Сукорисници непокретности су нужни супарничари у смислу чл. 210. и 211. ЗПП-а, па сви морају бити обухваћени тужбом за утврђење права сусвојине (својине). Ако је предмет захтева утврђење права коришћења на одређеној непокретности на којој је укњижено више лица, тужбом морају бити обухваћени сви сувласници као тужени јер су то лица која су учесници материјалноправног односа и налазе се у односу јединствених супарничара. Ако их тужилац не обухвати тужбом, то чини тужбу неоснованом у смислу члана 211. ст. 3. Закона о парничном поступку, па ће суд мериторно одлучити и одбити тужбени захтев због непотпуне страначке легитимације. Дакле, у овом случају се ради о материјалноправном недостатку о коме суд одлучује у меритуму. Овде је битно подсетити да је пре последње новеле Закона о парничном поступку егзистирала судска пракса да се тужба одбацује када њом нису обухваћени сви нужни супарничари и то

због непотпуне страначке легитимације. Теорија је увек стајала на становишту да се у том случају мора мериторно одлучити, јер се ради о материјалноправном односу из кога произилази страначка легитимација, док процесни закон није садржао одредбе о поступању суда у случају непотпуне легитимације. Овде се, дакле, ради о дужничком супарничарству, односно о кругу лица која су пасивно легитимисана. Међутим, када се ради о поверилачком супарничарству, тада је ситуација другачија. Кад је у питању захтев једног од сувласника (односно сукорисника) непокретности за чинидбу усмерену према тој непокретности, онда није нужно да тужбу поднесу сви сукорисници непокретности као титулари права сукоришћења, јер у парници не би настала нова правна обавеза за сукориснике с обзиром на то да предмет парнице није одузимање ствари сукорисника. Зато је сваки од сукорисника активно легитимисан у односу на треће лице које неосновано узнемирава сувласника, односно сукорисника у коришћењу заједничке ствари да тражи да то узнемиравање престане, односно чинидбу, тј. да се предузму радње ради омогућавања коришћења предметне непокретности, што могу учинити и сви сукорисници заједно, а све у смислу члана 15. ст. 4. и чл. 42. и 43. Закона о основама својинскоправних односа. Кад је предмет тужбеног захтева утврђење права закупа на одређеној непокретности која је у сусвојини више лица, сви сувласници морају бити обухваћени тужбом јер имају положај нужних супарничара из члана 210. Закона о парничном поступку и сматрају се једном парничном странком. Уколико тужилац не обухвати тужбом једног од супарничара као тужену страну, то чини тужбени захтев неоснованим због непотпуне пасивне легитимације. Код захтева једног или више сувласника према другим сувласницима који се тиче обавезивања туженог/их да се уздржи од узнемиравања и осталих сувласника – сукорисника у коришћењу непокретности, тужбом не морају бити обухваћени сви сувласници предметне непокретности, већ је довољно да буду обухваћени само они сувласници који непосредно узнемиравају друге сувласнике, у спору тужиоце, без озбзира на чињеницу да ли је уређен начин коришћења непокретности или не. Наиме,

23 lege artis ● октобар 2016.

положај обичних или нужних и јединствених супарничара. Тужбени захтев у овој врсти спорова је заснован на тврдњи да је непокретност заједничка имовина стечена током брака тужиоца и пок. супружника и истим се потражује одређени допринос у стицању. Подношењем тужбе за утврђење сувласничког удела у заједничкој имовини врши се судска деоба имовине, и та имовина прелази из режима заједничке својине у режим сусвојине, док супружници у тој ситуацији постају сувласници са одређеним сувласничким уделима на имовини која је предмет деобе. Уколико је супружник преминуо пре покретања поступка деобе, тужбени захтев мора бити усмерен према свим његовим правним следбеницима који морају бити означени као тужени, а који у бити представљају његове законске наследнике. Због природе спорног правног односа – утврђење сувласничког удела на непокретности, спор се може решити само на једнак начин према свим правним следбеницима покојног супружника због чега тужени у таквом поступку имају положај нужних и јединствених супарничара. Уколико се тужбом потражује право својине на целој непокретности (или на делу непокретности) коју је једно лице продало другом лицу, тужбом морају бити обухваћена оба лица – претходни и садашњи земљишно-књижни власник као јединствени и нужни супарничари. У ситуацији када је тужба правноснажно одбачена према једном од њих јер је непознатог пребивалишта, а тужилац није уплатио износ потребан за постављање привременог заступника, тада је потребно одбацити тужбу и према другом лицу с обзиром на статус тужених као нужних и јединствених супарничара у поступку према којима спор мора бити окончан на једнак начин и који нужно морају бити обухваћени тужбом. Кад је једно лице уписано у надлежне јавне књиге као власник непокретности, а друго лице као њен корисник (физичко или правно), тада се они јављају у положају нужних супарничара и морају бити обухваћени тужбом којом се потражује неко право у односу на ту непокретност. Код утврђења права својине на стану на коме су у листу непокретности уписани Градска општина као корисник и Република Србија као власник непокретности, на пример, стана, Градска општина и Република Србија су јединствени супарничари. У пракси је приметан број

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Законом о основама својинскоправних односа, прописано је и то: одредбом члана 13. ст. 1. да више лица имају право сусвојине на неподељеној ствари када је део сваког од њих одређен сразмерно према целини (идеални део); одредбом члана 14. ст. 1, да сувласник има право да ствар држи и да је користи заједно са осталим сувласницима сразмерно свом делу, не повређујући права осталих сувласника; одредбом члана 43, да сувласник, односно заједнички власник има право на тужбу за заштиту права својине на целу ствар, а сувласник има право и на тужбу за заштиту свог права на делу ствари; одредбом члана 15. ст. 4, да је за предузимање послова који прелазе оквир редовног управљања (отуђење целе ствари, промена намене ствари, издавање целе ствари у закуп, заснивање хипотеке на целој ствари, заснивање стварних службености, веће поправке и сл.), потребна сагласност свих сувласника. Имајући у виду цитиране законске одредбе, јасно је да сваки од сувласника има право заштите на целу ствар имајући у виду посебно чињеницу да између сувласника, односно сукорисника на парцели није уређен начин коришћења парцеле. Према томе, сувласници, односно сукорисници једне непокретности у овом случају нису нужни и јединствени супарничари и не морају сви бити обухваћени тужбом да би тужба била уредна. Кад тужилац тужбом потражује да суд утврди да је он власник идеалног дела непокретности који део је укњижен само на једног од сувласника, не дирајући у права осталих сувласника, који сваки појединачно имају овлашћење власника на свом идеалном делу (члан 14. Закона о основама својинскоправних односа), у овој врсти тражене правне заштите сувласници не представљају јединствене супарничаре и не морају сви да буду означени и учествују у парници као тужени. Стицање у породичној заједници захтева једнако решење у односу на све стицаоце, па се сва лица која су учествовала у стицању у породичној заједници сматрају нужним супарничарима и морају да буду обухваћени тужбом. У пракси се појавило више случајева у којима је предмет захтева брачна тековина, а један од супружника је преминуо, па се поставило питање да ли сви његови законски наследници морају бити обухваћени тужбом и да ли имају

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

предмета у којима је у овој ситуацији као тужена страна означена само Градска општина као уписани корисник стана, а не и Република. У таквим случајевима је основан приговор недостатка пасивне легитимације истакнут од стране тужене ГО, имајући у виду да су тужена ГО и РС јединствени супарничари, те да је тужбом морала бити обухваћена и РС као власник тог стана, имајући у виду да се право својине може утврђивати само у односу на власника. Кад се потражује утврђење ништавости уговора који се тиче непокретности, тужбом морају бити обухваћене обе уговорне стране. Па тако, ако је предмет захтева утврђење ништавости уговора о купопродаји непокретности, или утврђење ништавости уговора о уступању заједничке просторије за адаптацију у стамбени простор – стан, без обзира на разлоге због којих се потражује ништавост уговора, тужбом морају бити обухваћене обе уговорне стране које у конкретном случају имају положај јединствених супарничара у смислу члана 210. ЗПП-а, јер се због природе правног посла спор може решити само на једнак начин према свима. Правило из претходног става може се даље уопштити, па се може рећи да када се тужбом потражује поништај или утврђење ништавости једног уговора по тужби трећег лица, тужбом морају бити обухваћене обе уговорне стране и оне имају положај пасивних јединствених супарничара у том поступку.

Закон о наслеђивању и супарничарство

Тужбом морају бити обухваћени сви завештајни наследници јер се налазе у положају јединствених и нужних супарничара. Кад је предмет тужбеног захтева утврђење нужног наследног дела, односно редукција завештаочевих располагања у висини нужног наследног дела, висина нужног наследног дела може се утврђивати само у односу на целокупну заоставштину и у односу на све завештајне наследнике који у смислу одредбе члана 210. ЗПП-а представљају јединствене супарничаре, што произилази из одредби Закона о наслеђивању. Наиме, одредбом члана 212. Закона о наслеђивању прописано је да заоставштина прелази по сили закона на оставиочеве наследнике у тренутку његове смрти. Одредбом члана 44. истог закона

прописано је да нужном наследнику новчану противвредност нужног дела солидарно дугују сви завештајни наследници и испорукопримци, сразмерно делу заоставштине коју су добили, ако из завештања не следи што друго. Из ових одредаба произилази да се висина нужног дела може утврђивати само у односу на целокупну заоставштину и у односу на све завештајне наследнике који у смислу одредбе члана 210. ЗПП-а представљају јединствене супарничаре, па сви морају бити обухваћени тужбом. Уколико тужилац првобитно поднетом тужбом не обухвати све тужене који су нужни и јединствени супарничари из датог материјалноправног односа, па то учини накнадно, суд такво преиначење не може да одбије, већ га мора дозволити. Наиме, кад се ради о нужном супарничарству, накнадно означење недостајућег супарничара не сматра се проширењем тужбе, за шта би био потребан пристанак новог туженог у смислу члана 199. ст. 2. ЗПП-а, већ уређењем тужбе, за шта није потребан пристанак новог туженог. Поставаља се питање да ли тужбом морају бити обухваћени сви законски наследници пок. примаоца доживотног издржавања када се тужбом потражује утврђење ништавости или поништај уговора о доживотном издржавању. У једном броју судских одлука исказан је став да су тужбом као нужни и јединствени супарничари морали бити обухваћени сви законски наследници примаоца издржавања будући да је предмет спора утврђење ништавости (поништај) уговора о доживотном издржавању и да у таквом спору због природе ствари морају учествовати сви потписници уговора, а у случају иза смрти уговорне стране примаоца издржавања морају учествовати сви његови законски наследници, због чега је тужбени захтев одбијан. Сматрамо да је овакав став погрешан. Наиме, по тужби за утврђење ништавости или поништај уговора о доживотном издржавању не одлучује се о наследним правима законских наследника покојног примаоца издржавања, већ о ваљаности уговора о доживотном издржавању. Од одлуке о ваљаности тог уговора зависи обим заоставштине која прелази на оставиочеве наследнике по сили закона у тренутку његове смрти. Утврђење ништавости, односно поништај уговора пресудом делује према свима (erga omnes), па би тада право наслеђа

Солидарни дужници нису нужни супарничари

Уместо закључка

Супарничарство представља сложени процесноправни институт који заслужује посебну пажњу. Због његове комплексности, у пракси се могу јавити извесне дилеме и недоумице које се решавају на различите, а често и противречне начине. Због тога је неопходно стално праћење и преиспитивање примене овог института. Аутори овог текста настојали су да томе дају свој допринос кроз обраду основног појма, указивање на разне поделе супарничарства, његово заснивање и престанак, објашњење различитог процесног положаја супарничара зависно од врсте супарничарста, те кроз илустрације супарничарства у разним материјалноправним односима као што су сусвојина, солидарни дужничко-поверилачки однос, наследничка заједница, стране у уговору, радни спорови, одштетне парнице из саобраћаја и сл.

25 lege artis ● октобар 2016.

Правило је да је сваки прости супарничар у парничном поступку самостална странка и његове радње или пропуштања нити користе нити штете другим супарничарима. Тужбени захтев за накнаду штете (материјалне или нематеријалне) из саобраћајног удеса којим су као тужени обухваћени осигуравајуће друштво, учесник у саобраћајном удесу који га је изазвао и евентуално власник возила, немају својство нужних и јединствених супарничара. За штету причињену трећем лицу тужени не одговарају као јединствени супарничари, већ као самосталне странке. Наиме, захтев за накнаду штете не мора бити једнако решен према свим туженима, јер то није одређено законом и не произилази из природе правног односа. Често се одговорност (као утврђивање основа и висине тужбеног захтева) сваког од тужених заснива на различитим околностима и на различитим правним основима, те зависи од природе правног односа. Не постоји јединствено нужно супарничарство између два друштва за осигурање код којих су моторна возила која су изазвала одређени штетни догађај била осигурана од одговорности за штету причињену трећим лицима. То значи да је на трећем оштећеном лицу право да одлучи да ли ће тужити једно, друго или оба осигуравајућа друштва. У пракси су чести спорови у погледу обавеза једне уговорне стране коју чини више лица и уговорена је њихова солидарна обавеза према другој уговорној страни. На пример, тужени су са тужиоцем закључили уговор (на пример, о исплати накнаде за уређивање јавног грађевинског земљишта) којим су се солидарно

обавезали да тужиоцу исплате уговорени износ по уговореном основу. Околност да је уговором предвиђено да тужени за обавезе по уговору одговарају солидарно нема за последицу то да се, у погледу утужења за испуњење солидарне уговорне обавезе, они имају сматрати нужним супарничарима. Тужени у датој ситуацији имају статус обичних солидарних супарничара – оби чно материјално супарничарство. Одредбом члана 414. ст. 1. ЗОО-а, сваки дужник солидарне обавезе одговара повериоцу за целу обавезу и поверилац може захтевати њено испуњење од кога хоће све док она не буде потпуно испуњена, те тужени као солидарни дужници могу, али не морају, да буду обухваћени истом тужбом, због чега су тужени заправо обични материјални супарничари. Самим тим, околност да је наведеним уговором предвиђена њихова солидарна одговорност, није од утицаја на њихов процесни статус, нити недостатак страначке способности на страни било кога од тужених чини тужбени захтев неоснованим и према осталим туженима. Такође, у ситуацији кад више радника једном тужбом тужи послодавца ради остваривања права из радног односа, тада се не ради о јединственом супарничарству тужилаца као поверилаца датог потраживања, већ они чине процесну заједницу обичних супарничара на страни тужилаца.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

на имовини којом је пок. прималац издржавања располагао спорним уговором имали и његови наследници који нису обухваћени тужбом, према свом наследном уделу. Стога обухватање тужбом свих наследника пок. примаоца доживотног издржавања није неопходан услов ваљаности тужбе за утврђење ништавости (поништај) уговора о доживотном издржавању и не води одбијању тужбеног захтева због необухватања свих наследника пок. примаоца издржавања, јер они нису нужни и јединствени супарничари у таквој врсти спора.

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Тужба, противтужба и преиначење тужбе кроз законодавство и судску праксу Привредног суда У тексту који следи говорићемо о тужби, противтужби и преиначењу тужбе, ослањајући се на законодавни оквир и бројне примере из судске праксе Синиша Недељковић председник Привредног суда у Пожаревцу sudski.postupci@legeartis.rs

ТУЖБА

ужба је процесна радња увођења у парнични поступак и она по својој суштини представља тражење субјекта права да му суд пружи заштиту за повређено, оспорено, угрожено право или за установљење самог права. Тужба има значење и тужбеног поднеска којим се иницира парнични поступак пред надлежним судом. Лице које подноси тужбу назива се тужилац и тужбу може поднети само он. Да би се иницирао поступак пред судом, потребно је постојање правног интереса да суд изрекне тражену пресуду и тиме заштити повређено субјективно право. Уколико правни интерес не постоји, тужба је недопуштена, јер се ради о иницирању поступка пред судом не у циљу правне заштите, већ ради постизања других циљева и злоупотребе процесних овлашћења. Тужба представља прву парничну радњу и без тужбе нема парнице. Тужба је упућена суду, а уперена против туженог, односно против онога који је дао повода парници. Од садржине тужбе у великој мери зависи даљи ток самог поступка пред судом. Она треба да буде сачињена у складу за одредбама закона, што је првенствено циљ самог тужиоца, а затим и суда, јер ће то, свакако, утицати на ефикасност самог поступка.

Одредбом члана 191. Закона о парничном поступку (ЗПП) прописано је да се парнични поступак покреће тужбом и да она мора садржати одређени захтев у погледу главне ствари, споредних тражења, чињенице на којима тужилац заснива захтев, доказе којима се утврђују ове чињенице, вредност предмета спора, као и друге податке које мора имати сваки поднесак (члан 192. ст. 1. ЗПП-а). Поднесци, односно тужба, морају бити ра зумљиви и садржати све оно што је потребно да би по њима могло да се поступи, а нарочито: означење суда, име и презиме, пословно име привредног друштва или другог субјекта, пребивалиште или боравиште, односно седиште странака, њихових законских заступника и пуномоћника ако их имају, предмет спора, садржину изјаве и потпис подносиоца, како је то прописано одредбом члана 98. ст. 3. ЗПП-а. Из напред наведених одредби Закона произилази да тужба треба да садржи све оно што треба да садржи и сваки други поднесак, али и одређене специфичне елементе који тужбу управо разликују од осталих поднесака упућених суду и који га чине тужбеним поднеском. Вредност спора je битан елемент тужбе и он се одређује у складу са одредбама ЗПП-а које то питање регулишу. Према вредности спора одређује се стварна надлежност суда, састав суда, висина судских такси, тарифа за заступање адвоката, као и могућност улагања ревизије као ванредног правног лека. Уколико је предмет спора новчано потраживање, онда се вредност спора одређује према износу који тужилац потражује на име главног дуга који је наведен у тужбеном

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 493/13 од 24. 6. 2015. године делимично потврђена, делимично укинута Пресудом Привредног апелационог суда у Београду Пж. 6401/15 од 21. 10. 2015)

Чињенице на којима тужилац заснива захтев Тужба треба да садржи наводе о чињеницама из којих тужилац изводи свој захтев, односно сажети приказ спорног односа који је довео до повреде субјективног права чија се заштита тужбом тражи. Чињенице изнете у тужби представљају основ тужбеног захтева. При том, опис спорног односа треба да буде што потпунији, уз навођење само битних чињеница од значаја за одлучивање од стране суда. Тужба треба да садржи и доказне предлоге којима ће се утврђивати изнете чињенице. Оно што представља круну тужбе, односно њен најважнији део јесте тужбени захтев

Судска пракса: „Сагласно одредби члана 91. ст. 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14), пуномоћник је дужан да већ при првој радњи достави пуномоћје за заступање странке, па уколико не изврши наведену радњу, односно не достави суду пуномоћје, суд није овлашћен да му одобри заступање странке. У конкретној правној ствари првостепеном суду тужба је поднета дана 13. 2. 2014. године, а као тужилац означен је „М. – М.” д.о.о. из Смедерева, као тужени „Ј...” д.о.о. из Смедерева, а тужба је потписана од стране адвоката Н. С., без да је пуномоћје приложено уз тужбу. Стога је суд дужан да одмах одбаци тужбу коју је за тужиоца поднео адвокат који уз тужбу није приложио пуномоћје. Могућност да странка накнадно одобри радњу предузету од неког лица, како је то прописано одредбом члана 91. ст. 2. Закона о парничном поступку, се не односи на неовлашћена лица него само на лица која имају својство пуномоћника, али за која у пуномоћју није наведено да су овлашћена и за предузимање

27 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Судска пракса: „Одредбом члана 192. ст. 4. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14) прописано је да ће суд поступити по тужби и ако тужилац није навео правни основ тужбеног захтева, а ако је тужилац навео правни основ суд није везан за њега. Суд није везан правним основом тужбеног захтева, али јесте везан чињеницама које образују стварни и правни идентитет тужбе.”

тужиоца, тзв. петитум тужбе, односно предлог суду да донесе пресуду одређене садржине. Тужбени захтев мора бити формулисан јасно, концизно, прецизно и то посебно у делу где се наводи на шта треба обавезати тужиоца по основу главног захтева и по основу споредних захтева. Он мора бити одређен или одредив. Тужбени захтев је предмет спора, што представља и законску терминологију. По неуредном тужбеном захтеву суд не може поступати, већ у таквом случају доставља налог за уређење тужбе, а ако исти не буде уређен тужба се одбацује, на начин и под условима прописаним одребама Закона (члан 101). При том, Закон прави разлику да ли је тужбу поднела сама странка или пуномоћник који је адвокат. Испод текста тужбе, као и текста сваког поднеска, налази се потпис тужиоца или пуномоћника, а уколико је тужбу сачинио пуномоћник, уз тужбу се прилаже и пуномоћје дато од стране тужиоца. Тужба је неуредна уколико не садржи потпис тужиоца, његовог законског заступника или пуномоћника. Тужба је поднета од стране неовлашћеног лица уколико је тужбу потписао пуномоћник – адвокат, а уз тужбу није приложио уредно пуномоћје.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

захтеву. Уколико је вредност спора нереално одређена, суд има овлашћење да на припремном, односно првом рочишту за главну расправу, пре почетка расправљање о главној ствари, правилно утврди вредност предмета спора. Тужба може да садржи правни основ тужбеног захтева, али ово није обавезан елемент тужбе и, ако је изостало означење правног основа, суд свакако поступа по тужби. Ако је правни основ наведен суд није везан за тај правни основ, како је то изричито прописано Законом, већ се он поставља на основу утврђеног чињеничног стања. Правило да суд није везан правним основом који је тужилац навео у тужби важи само кад су у питању тужбе за осуду на чинидбу, док је код декларативних тужби тужилац дужан да наведе правни основ свог захтева, јер би у противном његов тужбени захтев био неодређен. Исто правило важи и за преображајне тужбе.

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

одређених радњи за које је потребно тзв. специјално пуномоћје. Закон о парничном поступку не прописује могућност да суд привремено дозволи да одређену парничну радњу изврши лице које није поднело пуномоћје. Обавеза је пуномоћника да приликом предузимања прве радње у поступку поднесе пуномоћје.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу П. 83/13 од 13. 2. 2014. године потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду Пж. 425/15 од 24. 9. 2015)

Тужба се доставља туженом. Суд је дужан да тужбу са прилозима достави туженом на одговор и то у року од 15 дана од дана пријема у суд, а тужени је дужан да у року од 30 дана од дана пријема тужбе са прилозима, суду достави одговор на тужбу, осим у маличним споровима. Тужени је дужан да у одговору на тужбу истакне процесне приговоре и да се изјасни да ли евентуално признаје или пак оспорава тужбени захтев, као и да наведе разлоге због којих то чини. У одговору на тужбу морају се навести и чињенице на којима тужени заснива своје наводе и доказе којима се утврђују те чињенице, а одговор на тужбу мора садржати све податке као и сваки поднесак. Судска пракса: „Одредбом члана 5. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14) прописано је да ће суд свакој странци пружити могућност да се изјасни о захтевима, предлозима и наводима противне стране, а да суд своју одлуку не може заснивати на чињеницама о којима странкама није пружена могућност да се изјасне, осим ако је законом другачије прописано. Наиме, како произилази из стања у списима предмета, тужилац је уз тужбу приложио и доказе, а према садржају повратнице туженом је достављен само позив за рочиште за главну расправу заказано за 11. 2. 2014. године, у 9.00 часова. Из пријемног печата суда стављеног на тужбу произилази да је суду дана 11. 12. 2013. године достављена тужба са прилозима и то у два примерка од којих је један улепљен у списе предмета, док се други налази у шкарт списима предмета. Одредбом члана 296. Закона о парничном поступку прописано је да ће суд у року од 15 дана од дана пријема тужбе у суд, тужбу са прилозима доставити туженом на одговор. С обзиром

на ову норму, дужност првостепеног суда је била да туженој страни достави тужбу и прилоге. Пропуштајући да то учини, првостепени суд је учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 2. тач. 7) Закона о парничном поступку, те тужени у жалби основано указује да је на тај начин онемогућен да расправља пред судом и да се изјасни на наводе из тужбе и приложене доказе.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 637/13 од 11. 2. 2014. године укинута Решењем Привредног апелационог суда у Београду Пж. 2011/14 од 7. 10. 2015)

Врсте тужби Према садржини заштите коју тужилац тражи, све тужбе се могу поделити у три врсте: за осуду на чинидбу (кондемнаторна), за утврђење (утврђујућа) и за правни преображај (преображајна). Тужба за осуду на чинидбу (кондемнаторна тужба): овом тужбом тужилац предлаже суду да осуди туженог на чинидбу, јер му то право према туженом припада. Право које тужилац жели заштити је најчешће тражбено-правне природе, али се чинидба за коју се тражи осуда може састојати и у нечињењу. Пресуда која се доноси по оваквој врсти тужбе садржи налог туженом да чинидбу која се тужбом тражи, испуни. Пресуде донете по кондемнаторној тужби подобне су за принудно извршење. Тужба за утврђење (декларативна тужба): тужбом за утврђење тужилац предлаже утврђење једног правног односа, односно постојање (тужба за позитивно утврђење или позитивна тужба), односно непостојање некога права или правног односа (тужба за негативно утврђење или негативна тужба), повреду права личности или истинитост, односно неистинитост неке исправе, како је то прописано одредбом члана 194. ст. 1. ЗПП-а. Под правним односом подразумева се цео правни однос са свим правима и обавезама, а под правом само једно субјективно право. Предмет утврђења може бити само један однос у садашњости, а изузетно, и правни однос у прошлости ако он представља основ за утврђење неког права у садашњости. За подношење ове тужбе мора постојати правни интерес тужиоца, односно оправдана потреба да се постојање правног односа учини несумњивим и извеснијим. На постојање ове процесне претпоставке суд води рачуна по

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 512/12 од 23. 11. 2013. године потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду Пж. 4104/14 од 13. 11. 2015)

Преображајна тужба: преображајном тужбом тужилац захтева остварење једног свог права на промену која се по закону може остварити само пресудом. ЗПП ову тужбу не предвиђа на један општи начин. Ова врста тужбе је могућа само у случају кад је самим законом изричито прописано да носилац преображајног права може промену постићи искључиво пресудом. Та промена наступа правноснажношћу пресуде. Пресуда донета по преображајној тужби није подобна за извршење.

Правна дејства Подношењем тужбе наступа прекид застарелости потраживања и одржаја. С друге стране, подношење тужбе за суд има значај предузимања низа процесних радњи са циљем утврђења да ли су испуњене процесне претпоставке за поступање по тужби, а које имају за последицу утврђивање стварне и месне надлежности, уредности, потпуности и дозвољености тужбе, благовремености тужбе, постојање страначке способности, недостатака у погледу законског заступања странке, уредности пуномоћја и других околности битних за поступање суда. У поступку претходног испитивања тужбе, суд је овлашћен да донесе и решење којим се тужба одбацује ако су испуњени услови прописани одредбом члана 294. ст. 1. ЗПП-а. Услов за одбацивање тужбе од стране суда је заказивање рочишта на коме ће тужиоцу омогућити да се изјасни о одбацивању тужбе.

29 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Судска пракса: „У конкретној правној ствари није било места одбијању тужбеног захтева за утврђење да предметни уговор о преузимању дуга има карактер уговора о приступању дугу, односно нису биле испуњене процесне претпоставке за мериторно одлучивање у том делу. Чланом 194. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 74/13) прописано је да тужилац може у тужби да тражи да суд само утврди постојање, односно непостојање неког права или правног односа, повреду права личности или истинитост, односно неистинитост, неке исправе. Тужба за утврђење може да се поднесе ако тужилац има правни интерес да суд утврди постојање, односно непостојање неког спорног права или правног односа, пре доспелости захтева за чинидбу из истог односа или истинитост, односно неистинитост неке исправе, или ако тужилац има неки други правни интерес. Тужба за утврђење може да се поднесе ради утврђивања постојања, односно непостојања чињенице, ако је то предвиђено законом или другим прописом. Тужба за утврђење повреде права личности може да се поднесе без

обзира на то да ли је постављен захтев за накнаду штете или други захтев, у складу са посебним законом. Тужба са тужбеним захтевом за утврђење да предметни уговор има правно дејство уговора о приступању дугу представља захтев за утврђење постојања спорног правног односа, а сагласно цитираном члану 194. Закона о парничном поступку, иста се може поднети пре доспелости захтева за чинидбу из истог односа а, у конкретном случају, захтев за чинидбу, плаћање дуга, је доспео пре подношења тужбе, па је стога првостепена пресуда делимично укинута и тужба са оваквим постављеним захтевом морала бити одбачена.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

службеној дужности. Тужилац је дужан да правни интерес за подношење ове тужбе учини вероватним, односно да укаже да постоји опасност да ће тужени својим понашањем повредити неко његово право због тога што је неизвесно постојање неког правног односа или право, односно истинитост неке исправе. Ова тужба може се поднети и ради утврђења постојања, односно непостојања чињенице, само ако је то предвиђено законом или другим прописом (члан 194. ст 3. Закона), што је новина у односу на раније законско решење, када утврђење чињеница није било дозвољено. Такође, новина је и тужба за утврђење повреде права личности. Пресуда којом је усвојен захтев овакве тужбе није основ за принудно извршење. У односу на тужбу на осуду, тужба за утврђење има супсидијаран карактер, односно ако је право на чинидбу доспело, тужилац нема правни интерес да тужбом тражи утврђење постојања тог права. Тужилац може пре доспелости захтева за чинидбу имати потребу да утврди постојање, односно непостојање неког спорног правног односа.

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Судска пракса: „Другостепени суд констатује да се основано у жалби тужиоца истиче да првостепени суд није утврдио да ли су се стекли услови на основу којих се тужба одбацује. Наиме, првостепени суд не даје разлоге о томе да постоји идентитет у погледу странака, чињеничног основа и тужбеног захтева у предмету П. 875/15, јер ова чињеница не може бити заснована само на основу увида у списе наведеног предмета, већ је првостепени суд био дужан да јасно образложи о каквом се тужбеном захтеву ради у парници П. 875/15, да ли постоји идентитет захтева, идентитет странака и чињеничног основа тужбеног захтева. Поред тога, одредба члана 294. ст. 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14) прописује да је пре доношења решења о одбачају тужбе из разлога наведених у ставу 1. тог члана, суд дужан да одржи рочиште на коме ће тужиоцу омогућити да се изјасни о одбацивању тужбе. Имајући у виду цитирану законску одредбу, првостепени суд није могао донети побијано решење којим ће тужбу одбацити, а да претходно није одржао рочиште на коме би тужиоцу омогућио да се изјасни о одбацивању тужбе.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу П. 61/16 од 9. 2. 2016. године укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду Пж. 1848/16 од 16. 6. 2016)

Законом је прописана могућност да тужилац тужбом може да истакне више захтева против истог туженог (објективна кумулација тужбених захтева), а ово, пре свега, из разлога економичности. Тужиоцу стоји на располагању могућност да уместо више парница против туженог покрене једну са већим бројем захтева. Законом је прописано ограничење за захтеве који нису повезани истим чињеничним и правним основом, да суд буде стварно надлежан за сваки од ових захтева и да је за све захтеве одређена иста врста поступка. Правна теорија познаје више начина спајања тужбених захтева. Кумулативно спајање

– постоји у ситуацији када тужилац тужбом истиче више захтева и тражи да сви буду усвојени; евентуално спајање – постоји када тужилац истакне два или више захтева тако да тражи усвајање првоистакнутог (примарног) захтева, а за случај да суд утврди да је он неоснован, да усвоји следећи (евентуални); алтернативно спајање – настаје када тужилац у тужби истакне два или више захтева и тражи од суда да туженом наложи испуњење свих захтева, с тим што тужени има право избора чинидбе коју ће испунити. Закон познаје и алтернативно овлашћење туженог, које је прописано одредбом члана 196. Закона, где тужилац може у тужби предложити да тужени уместо дуговане чинидбе плати одређени новчани износ или да испуни неку другу чинидбу, при чему суд не испитује да ли новчани износ одговара вредности неновчане чинидбе. Судска пракса: „Неучествовање једног од нужних супарничара представља недостатак који утиче на страначку способност, јер сви нужни супарничари чине једну парничну странку, а када недостаје један од њих онда у спору нема ни парничне странке, што је разлог који води одбијању тужбеног захтева. Из одредбе члана 211. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 55/14) јасно произилази да у случају када тужбом нису обухваћена сва лица која се као нужни супарничари сматрају странком, суд ће одбити тужбени захтев као неоснован, при чему постоји обавеза суда да по службеној дужности води рачуна о томе да ли је тужилац тужбом обухватио сва лица која се по одредбама самог закона сматрају нужним супарничарима. Стога су неосновани жалбени наводи тужиоца о погрешној примени материјалног права, а посебно што тужилац у конкретном случају у односу на означеног туженог није доставио ни одговарајуће доказе о основу стицања предметне

Из разлога економичности, Законом је прописано да тужилац тужбом може да истакне више захтева против истог туженог.

парцеле, а затим није доставио ни доказе да је својим средствима изградио предметни објекат.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 334/14 од 4. 2. 2015. године потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду Пж. 996/15 од 25. 8. 2016)

Врсте противтужбе Постоје конексна, прејудицијелна и компензациона противтужба. Уколико између захтева тужбе и захтева противтужбе постоји извесна материјалноправна веза, ради се о конексној противтужби. Противтужба може имати прејудицијелни значај у односу на тужбу, односно

Судска пракса: „Тужени је у парници која тече по тужби тужиоца поднео противтужбу којом тражи да се обавеже тужилац-противтужени да му на име стеченог без основа и накнаде штете плати укупан износ дуга од 6.803.628,68 динара са припадајућом каматом. Свој захтев за наведену исплату тужени-противтужилац заснива на Уговору закљученом између овде парничних странака дана 26. 6. 2006. године, са пратећим Анексом. Одредбом члана 198. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14) прописано је да тужени може до закључења главне расправе да поднесе код истог суда противтужбу, ако је захтев противтужбе у вези са тужбеним захтевом или ако ти захтеви могу да се пребију или ако се противтужбом тражи утврђење неког права или правног односа од чијег постојање или непостојања зависи у целини или делимично одлука о тужбеном захтеву. Првостепени суд је у конкретном случају извео закључак да је целисходно да се по захтеву из противтужбе расправља у посебном поступку. У питању је дискреционо право првостепеног суда који цени целисходност једновременог расправљања. Овлашћење првостепеног суда у том делу ограничено је искључиво природом противтужбе, конкретно нема основа да се противтужба раздваја и заведе као посебан предмет једино у ситуацији када се ради о компензационој или конексној противтужби, што у конкретној ситуацији није случај.” (Решење Привредног суда у Пожаревцу П. 476/14 од 18. 9. 2014. године потврђена Решењем Привредног апелационог суда у Београду Пж. 7427/14 од 25. 8. 2016)

„Тачни су наводи и жалбе туженог да сагласно одредби члана 198. ст. 1. Закона о парничном поступку тужени може до закључења главне расправе да поднесе код истог суда противтужбу, ако је захтев противтужбе у вези са тужбеним захтевом или ако ти захтеви могу да се пребију или ако се противтужбом тражи утврђење неког права и правног односа од чијег постојање

31 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Закон о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13-ОУС, 74/13-ОУС и 55/14) прописује у својој одредби члана 198. да тужени може до закључења главне расправе да поднесе код истог суда противтужбу, ако је захтев из противтужбе у вези са тужбеним захтевом или ако ти захтеви могу да се пребију или ако се противтужбом тражи утврђење неког права или правног односа од чијег постојања или непостојања зависи у целини или делимично одлука о тужбеном захтеву. Законом је прописано и једно ограничење, дефинисано у ставу два наведеног члана, да се противтужба не може поднети ако је за захтев из противтужбе надлежан виши суд или суд друге врсте. Противтужба се може дефинисати као тужба туженог против тужиоца, поднета суду пред којим се парница води. За противтужбу морају бити испуњени одређени услови: да је парница почела тећи по тужби тужиоца, да главна расправа није закључена, да је захтев из противтужбе у вези са тужбеним захтевом и да је за решавање по захтеву из противтужбе надлежан суд исте врсте и степена. Противтужба је акт одбране туженог, али и акт напада. За противтужбу важе законска правила о садржини и форми тужбе. Подношењем противтужбе покреће се нова, самостална парница. Ако суд оцени да је целисходно заједничко расправљање и одлучивање, донеће одлуку о спајању поступка по тужби и противтужби. То је дискреционо право суда ограничено само разлозима целисходности. У том случају, суд одлучује једном пресудом о захтевима тужбе и противтужбе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ПРОТИВТУЖБА

када се противтужбом поставља претходно питање грађанскоправне природе, и тада се ради о прејудицијелној противтужби. Када се захтеви тужбе и противтужбе могу пребити, говоримо о компензационој противтужби.

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

или непостојања зависи у целини или делимично одлука о тужбеном захтеву. Тачно је да је тужени у овој правној ствари поднео противтужбу благовремено, пре првог рочишта за главну расправу, али супротно наводима из жалбе не ради се о противтужби која има карактер компензационе противтужбе да би постојала обавеза првостепеног суда да истовремено расправља како о основаности захтева из тужбе, тако и основаности захтева из противтужбе. Како се не ради ни о компензационој ни о конексној противтужби, на првостепеном суду је да цени целисходност истовременог расправљања. У ситуацији у којој је тужени учинио неспорним потраживање из тужбеног захтева према оцени другостепеног суда правилно је првостепени суд противтужбу завео као посебан предмет и следствено томе одлучивао само по захтеву из тужбе.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 253/14 од 28. 8. 2014. године потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду Пж. 7300/14 од 25. 8. 2016)

ПРЕИНАЧЕЊЕ ТУЖБЕ Преиначење тужбе је процесна радња тужиоца којом он мења тужбу у току парнице, тако што мења неки од њених битних елемената, чиме се мења њена истоветност. Закон даје могућност тужиоцу да до закључења главне расправе може да преиначи тужбу (члан 199. ст. 1. Закона). Ако је тужба већ достављена туженом, за преиначење тужбе потребан је његов пристанак, али ће суд дозволити преиначење и када се тужени томе противи, ако сматра да би то било целисходно за коначно решење односа међу странкама и ако оцени да поступак по преиначеној тужби неће знатно продужити трајање парнице (члан 199. ст. 2. Закона). То значи да ће суд у сваком случају ценити целисходност преиначења тужбе, како са становишта коначног решења спорног односа међу странкама, тако и са становишта дужине трајања саме парнице. При том, Закон уводи и једну процесну претпоставку за прећутно прихватање преиначења и то уколико се тужени упусти у расправљање о главној ствари по преиначеној тужби, а није се пре тога противио преиначењу. Уколико суд дозволи преиначење тужбе, дужан је да остави туженом време потребно да може да се припреми за расправљање по

преиначеној тужби, ако за то није имао довољно времена. Законом је прописано да против решења којим се допушта или одбија преиначење тужбе није дозвољена посебна жалба и да када дозволи преиначење, суд ће решењем одредити нови временски оквир за спровођење поступка. Закон познаје две врсте преиначења тужбе: 1) објективно, које се тиче самог тужбеног захтева, и оно постоји када тужилац мења тужбени захтев, и 2) субјективно, које се односи на туженог и постоји када тужилац уместо првобитног туженог тужи друго лице.

Објективно преиначење тужбе У самом закону оно је дефинисано као промена истоветности захтева, повећање постојећег или истицање другог захтева уз постојећи. То значи да до објективног преиначења тужбе увек долази уколико тужилац промени истоветност захтева, повећа постојећи захтев или истакне други захтев уз већ постојећи. Законом је изричито прописано да смањење тужбеног захтева није преиначење (члан 200. ст. 3. Закона), већ да оно представља делимично повлачење тужбе за које није потребан пристанак туженог. Такође, законом је прописано да не долази до преиначења уколико је тужилац променио правни основ тужбеног захтева, јер суд и није везан правним основном који тужилац у тужби наводи. До преиначења тужбе не долази ни у ситуацији када тужилац мења, допуњује или исправља поједине тужбене наводе, уколико је тужбени захтев остао неизмењен. Судска пракса: „Првостепени суд је дозволио преиначење тужбе у објективном смислу, сходно одредби члана 199. ст. 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14), налазећи да је преиначење целисходно за коначно решење односа међу странкама, с обзиром на то да се тужени, коме је тужба достављена, изричито противио преиначењу тужбе. Имајући у виду да се тужени изричито противио преиначењу тужбе у овој правној ствари, а како је исто било целисходно за коначно решење односа међу странкама, а поступак по преиначеној тужби није знатно продужио

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 624/11 од 11. 9. 2014. године делимично потврђена – делимично укинута Пресудом Привредног апелационог суда у Београду Пж. 7572/14 од 13. 4. 2016)

„Првостепени суд је правилно дозволио преиначење тужбе у смислу одредбе члана 199. и 200. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14), јер је по извршеном вештачењу тужилац преиначио тужбу у овом делу, тако што је тужбени захтев повећао,

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 327/14 од 23. 9. 2015. године потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду Пж. 7701/15 од 26. 4. 2016)

„Имајући у виду да се тужени упустио у расправљање по преиначеном тужбеном захтеву, а како је исто било целисходно за коначно решење односа међу странкама, а поступак по преиначеној тужби није знатно продужио трајање парнице, суд је дозволио преиначење тужбе у овом поступку, сагласно одредби члана 199. ст. 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14). При доношењу овакве одлуке, суд је посебно имао у виду чињеницу да се већ изнети процесни материјал и изведени докази, могу употребити при расправљању и одлучивању о новом, односно проширеном захтеву.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 1175/15 од 3. 3. 2016. године преиначена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду Пж. 3208/16 од 5. 5. 2016)

Субјективно преиначење тужбе Тужилац може све до закључења главне расправе да своју тужбу преиначи и тако што ће уместо првобитно туженог да тужи друго лице (члан 201. ст. 1. ЗПП-а). Тужилац ће извршити субјективно преиначење тужбе у ситуацији када му ток поступка указује на недостатак пасивне легитимације на страни туженог и тиме он отклања грешку због погрешно означеног туженика. За субјективно преиначење тужбе потребан је пристанак лица које треба да ступи у парницу на место туженог. Уколико се тужени

33 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

„Првостепени суд је уз одлуку о главној ствари дозволио објективно преиначење тужбе, сходно одредби члана 193. ст. 2. Закона о парничном поступку, налазећи да је преиначење целисходно за коначно решење односа међу странкама. Према одредби члана 199. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14) којим се регулише преиначење тужбе, тужилац може до закључења главне расправе да преиначи тужбу, али уколико после достављања тужбе туженом жели да преиначи тужбу, тужиоцу је потребан пристанак туженог. Такође је прописано да ће суд да дозволи преиначење и када се тужени томе противио ако сматра да би то било целисходно за коначно решење односа међу странкама и ако оцени да поступак по преиначеној тужби неће знатно да продужи трајање парнице. Сматраће се да постоји пристанак туженог на преиначење ако се он упустио у расправљање о главној ствари по преиначеној тужби, а да се није пре тога томе противио.”

а сходно налазу и мишљењу вештака економско финансијске струке. У питању је објективно преиначење тужбе, које је Законом о парничном поступку дефинисано као промена истоветности захтева, повећање постојећег или истицање другог захтева уз постојећи. Суд је дозволио преиначење тужбе, па је утврдио висину потраживања тужиоца према туженом у износу од 6.736.416,77 динара, те код неспорне чињенице да потраживање туженог према тужиоцу, по истакнутом приговору ради пребијања, износи 5.241.899,58 динара, правилно је пребио потраживање до наведеног износа и обавезао туженог да плати тужиоцу износ од 1.494.517,19 динара са законском затезном каматом на износ од 916.687,15 динара од 13. 8. 2014. године и на износ од 557.830,04 динара од 30. 7. 2015. године.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

трајање парнице, суд је дозволио преиначење тужбе у овом поступку. До преиначења тужбе не долази самом доставом поднеска тужиоца којим он изражава жељу и намеру за преиначењем тужбе, већ је потребно да се, уколико је такав поднесак достављен после доставе тужбе туженом, добије сагласност, односно пристанак туженог или да наступе околности у којима се сматра да је он свој пристанак дао или да суд дозволи преиначење из разлога целисходности. Сматра се да су наступиле околности у којима ће се сматрати да је он свој пристанак дао ако се тужени, који се противи преиначењу тужбе, упусти у расправљање по преиначеном тужбеном захтеву. У том случају се сматра да се тужени прећутно сагласио са преиначењем тужбе.”

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

већ упустио у расправљање потребан је и његов пристанак. На овај начин штите се интереси лица које треба да ступи на место туженог, а и самог туженог. До преиначења тужбе долази и уколико тужилац прошири тужбу на нове тужене (члан 205. ст. 2. ЗПП-а). Треба напоменути да се не сматра преиначењем тужбе уколико тужилац правилно означи назив туженог – правног лица услед статусних промена или промене пословног имена или уколико тужени као странка премине, а тужилац као тужене означи његове правне следбенике. У парницу уместо тужиоца може да ступи нови тужилац само ако на то пристане тужени, уколико се он већ упустио у расправљање. Промена тужиоца не представља субјективно преиначење тужбе. Нови тужени или тужилац, дужан је да прими парницу у оном стању у каквом се она налази у тренутку кад у њу ступа, односно све процесне радње ранијег туженог или тужиоца производе правно дејство, као и протек рокова и наступање преклузије за поједине процесне радње. О субјективном преиначењу тужбе суд доноси решење којим дозвољава или одбија преиначење, против кога посебна жалба није дозвољена. Судска пракса: „Правилно првостепени суд није дозволио проширење тужбе на АД „Ч...” Велико Градиште. Наиме, одредбом члана 205. ст. 1. Законо о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14), прописано је да више лица могу једном тужбом да туже, односно да буду тужени (супарничари), ако: 1) су у погледу предмета спора у правној заједници или ако њихова права, односно обавезе проистичу из истог чињеничног или правног основа, 2) су предмет спора, захтеви, односно обавезе исте врсте који се заснивају на битно истоветном чињеничном и правном основу и ако постоји стварна и месна надежност истог суда за сваки захтев и за сваког туженог, 3) је то законом прописано, док је ставом 2. прописано да под условима из става 1. до закључења главне расправе може уз тужиоца да приступи и нови тужилац или тужба може да буде проширена на новог туженог са његовим пристанком. У складу са цитираном законском одредбом тужилац тужбу на новог туженог

може да прошири у свакој фази поступка до закључења главне расправе, међутим одлучујући услов да суд дозволи проширење тужбе на новог туженог, поред услова из одредбе члана 205. ст. 1. Закона о парничном поступку, јесте пристанак туженог. У конкретном случају, закон не прави изузетак од овог правила, нити постоји овлашћење суда да дозволи проширење тужбе на новог туженог који не пристаје да се тужба и на њега прошири, а што произилази из чињенице да је тужени дужан да парницу прими у оном стању у коме се она налази у тренутку када у њу ступа. Како је у конкретном случају парница почела да тече, сагласно одредби члана 203. ст. 1. Закона о парничном поступку, дана 3. 9. 2014. године када је тужбу примио тужени Д. Ђ., а тужилац је поднеском од 5. 2. 2016. године проширио тужбу на новог туженог, а нови тужени није пристао на проширење тужбе, то је правилан закључак првостепеног суда да без његовог пристанка тужба на новог туженог не може се проширити, односно проширење тужбе суд не може дозволити. Стога правилно првостепени суд није дозволио проширење тужбе у конкретном случају на АД „Ч...” Велико Градиште, као новог туженог.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 401/14 од 3. 3. 2016. године потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Беогграду Пж. 3879/16 од 1. 6. 2016)

Повлачење тужбе Представља акт тужиоца којим он слободно изражава вољу да одустаје од судске заштите. Он представља акт диспозиције странака. Повлачење тужбе може уследити само након што иста буде поднета суду, пре и након што тужени тужбу прими и парница почне да тече. Тужилац тужбу може повући у целости или делимично и то након што ток поступка укаже да тужбени захтев делимично или у целости није основан. Уколико тужилац тужбу повуче, парница престаје тећи. Одредбом члана 202. ст. 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 55/14) прописано је да тужилац може да повуче тужбу без пристанка туженог пре него што се тужени упусти у расправљање о главној ствари. Тужба се може повући и касније, све до правноснажног окончања поступка, ако тужени на то пристане (члан 202. ст. 2. ЗПП-а). На овај

Од повлачења тужбе треба разликовати одрицање од тужбеног захтева.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу П. 51/15 од 31. 3. 2015. године потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду Пж. 4326/15 од 15. 9. 2015)

Од повлачења тужбе треба разликовати одрицање од тужбеног захтева, којим актом тужилац изјављује да је његов захтев неоснован. Последица одрицања од тужбеног захтева је да се тужба са истим захтевом не може више поднети и за одрицање није потребан пристанак туженог. Законодавац о одрицању од тужбеног захтева говори у одредби члана 349. ЗПП-а, где је наведено да суд без даљег расправљања доноси пресуду којом одбија тужбени захтев, односно пресуду на основу одрицања, ако се тужилац до закључења главне расправе одрекне тужбеног захтева. За ову процесну радњу није потребан пристанак туженог, а суд неће донети наведену пресуду иако су испуњени услови, ако се ради о захтевима којима странке не могу располагати (члан 3. ст. 3. ЗПП-а). Законом је дефинисано да парница почиње да тече достављањем тужбе туженом, а уколико је странка поставила захтев у току поступка, парница почиње да тече од часа кад је о том захтеву обавештена противна страна. Суд ће тужбу одбацити уколико се у погледу истог захтева покрене нова парница међу истим странкама.

35 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Судска пракса: „Привредни апелациони суд констатује да су неосновани наводи жалбе да нису били испуњени

услови да суд донесе решење којим је утврдио да је тужба повучена у односу на друготуженог, јер он није обавештен о повлачењу тужбе. Према одредби члана 202. ст. 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14), тужилац може да повуче тужбу без пристанка туженог пре него што се тужени упусти у расправљање о главној ствари. У конкретном случају, тужилац је повукао тужбу поднеском од 10. 3. 2015. године, а друготужени се достављањем поднеска од 27. 3. 2015. године упустио у расправљање. То значи да је тужилац повукао тужбу пре него што се друготужени упустио у расправљање о главној ствари. У таквој ситуацији је донето решење, којим се утврђује повлачење тужбе правилно и на закону засновано, у складу са цитираном одредбом члана 202. ст. 1. Закона о парничном поступку.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

начин штити се интерес туженог од злоупотребе процесних овлашћења, а туженом може ићи у прилог коначно решење спора и утврђење да тужиоцу не припада право чију заштиту је тужбом тражио. Повлачење тужбе све до правноснажног окончања поступка представља ново законско решење садржано у Закону о парничном поступку у односу на раније прописе који су уређивали ову материју. Изјава о повлачењу тужбе може се дати усмено, током расправе или у форми поднеска, а такође и изјава туженог којом је сагласан са повлачењем тужбе. Уколико су испуњени законски услови за повлачење тужбе, суд доноси решење којим констатује да је тужба повучена. Закон уводи и презумпцију повлачења тужбе, уколико се тужени у року од осам дана од дана овавештења о повлачењу тужбе не изјасни о томе. За повучену тужбу се сматра као да није ни била поднета и она се може поново поднети. Рок од 8 дана је новина у односу на раније законско решење којим је био предвиђен рок од 15 дана. Ово скраћивање рока има за циљ оства ривање начела ефикасности. Одредбом става четири цитираног члана прописане су радње које суд предузима када је тужба повучена после доношења првостепене пресуде. У том случају, суд је дужан да донесе решење којим утврђује да је тужба повучена. У случају да је пре повлачења тужбе изјављена жалба, суд је дужан да донесе решење које садржи три става: најпре утврђење да је тужба повучена, затим утврђење да је пресуда без дејства и напослетку одлуку о одбацивању жалбе. Повлачење тужбе има још и правно дејство које се огледа у праву туженог да тражи трошкове поступка настале до повлачења тужбе. Међутим, тужени нема право на накнаду трошкова уколико је обавезу која је била предмет тужбеног захтева измирио након подношења тужбе, а поводом тога тужилац дâ изјаву о повлачењу тужбе.

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Побијање одлука скупштине привредног друштва

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Услед нејасних норми и постојања правних празнина, приликом примене одредаба Закона о привредним друштвима које регулишу институт побијања одлука скупштине, као органа привредног друштва, појављују се спорна питања у судској пракси. Због комплексности материје и отворених бројних дилема са становишта законске регулативе постоји потреба да се ова питања анализирају у односу на аспект спорног правног тумачења у судској пракси Снежана Новчић судија Привредног апелационог суда sudski.postupci@legeartis.rs

рема ранијем схватању, одлуке колективних органа привредног друштва (скупштине и управног одбора) су представљале нормативне акте. Међутим, према новијем схватању, одлуке колективних органа привредног друштва су вишестрани посебни правни послови са елементом нормативности којима акционари, чланови друштва изражавају вољу привредног друштва и тако регулишу своје правне односе у њему. Не ради се, међутим, о уговорном правном послу јер за његово доношење није потребно једногласје. Та посебна правна природа одлука колективних органа привредног друштва понекад искључује или делимично ограничава примену општих правила о ништавости и рушљивости правних послова.

Ништаве и побојне одлуке скупштине

Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон 5/12) регулише институт побијања који је по својој правној природи близак институту релативне ништавости из члана 111. Закона о облигационим односима. Одлуке скупштине привредног друштва су побојне уколико садрже недостатке који претпостављају да оне нису донете на начин

прописан законом, оснивачки актом или статутом или ако су супротне закону или статуту. Ништаве одлуке скупштине привредног друштва су противне самом закону и не производе правно дејство, а њихова ништавост наступа од момента доношења oдлуке на седници привредног друштва. Закон о привредним друштвима не садржи посебна правила о разлозима ништавости одлука скупштине привредног друштва због чега се одредбе Закона о облигационим односима, те општа правила уговорног права примењују и на институт ништавости одлука органа привредног друштва. Закон о привредним друштвима изричито регулише ништавост појединих одлука скупштине привредног друштва, наводећи да је ништава: ● одлука скупштине о повећању основног капитала ако није регистрована у складу са законом (члан 294); ● одлука о условном повећању основног капитала ако није у складу са одредбама члана 301. Закона о привредним друштвима; ● одлука о стицању акција која није у складу са одредбом члана 308. Закона; ● одлука о смањењу основног капитала која није регистрована сагласно члану 314. Закона; ● одлука о смањењу основног капитала која је донета супротно начелу једнаког третмана акционара исте класе (члан 318); ● одлука о повећању и смањењу основног капитала испод минимума која није донета сагласно члану 324. Закона о привредним друштвима.

Како одлуке скупштине привредног друштва по својој правној природи представљају својеврстан правни посао њихово побијање врши се по посебним правилима компанијског права која су lex specialis у односу на општа правила

37 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Поступак побијања

уговорног права. Закон о привредним друштвима регулише побијање одлука скупштине акционарског друштва, али се одредбе о побијању одлука акционарског друштва, сагласно одредби члана 217. истог Закона, сходно примењују и на побијање одлука скупштине друштва са ограниченом одговорношћу. Поступак почиње подношењем тужбе за побијање. Тужба за побијање одлуке скупштине је по својој правној природи преображајна тужба. Иако Закон о парничном поступку не садржи посебне одредбе о преображајној тужби, правна теорија и судска пракса су мишљења да се правни интерес за подношење преображајне тужбе не доказује већ претпоставља. Зато код тужбе за побијање одлуке скупштине није потребно доказивати правни интерес за подношење ове тужбе, утолико пре што Закон о привредним друштвима изричито овлашћује акционаре и чланове, а под одређеним условима и директоре или чланове надзорног одбора, да могу поднети ову тужбу у прописаним преклузивним роковима. Правни интерес се претпоставља и стога јер се једино пресудом по овој тужби може остварити правна промена која се не би могла остварити вољом подносилаца тужбе. У сваком случају, парнични поступак побијања је хитан. У случају да је за побијање једне исте одлуке поднето више тужби, закон прописује да се поступци спајају и суд доноси једну парничну одлуку. Спајање парница је неопходно јер би се у супротном могло догодити да се донесу различите одлуке о једном истом тужбеном захтеву. Закон о уређењу судова, у члану 25. ст. 1. тач. 3), регулише стварну надлежност привредног суда у парници по наведеној тужби, прописујући да привредни суд суди у споровима који произилазе из примене Закона о привредним друштвима. У судској пракси нема спора око тога да се одлука скупштине привредног друштва може побијати само у парничном поступку пред надлежним привредним судом, а то је по Закону о привредним друштвима, привредни суд седишта привредног друштва (члан 7. ЗОПД-а), при чему се седиштем сматра место из кога се управља пословањем друштва (члан 19. ЗОПД-а).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У складу са општим одредбама Закона о облигационим односима, ништаве одлуке не производе пуноважно правно дејство од настанка, па се сматра да такве одлуке нису ни донете. Истицање ништавости може учинити свако заинтересовано лице, па и само привредно друштво, а у парничном поступку суд на ништавост пази по службеној дужности. За разлику од ништавих одлука, побојне одлуке су одлуке које су релативно ништаве. Оне производе правно дејство, али могу бити поништене у одређеном року на захтев лица у чијем је интересу установљена побојност. Пресуда суда којом се изриче поништење побојне одлуке има конститутивно дејство за разлику од пресуде суда о утврђењу ништавости која има деклараторно дејство. Закон прописује да се неке побојне одлуке могу накнадно конвалидирати, а суд не води рачуна по службеној дужности о побојности одлука. Побојне одлуке остају пуноважне истеком рока у коме је страна у чију корист је установљена побојност имала право захтевати побијање. Чланом 111. Закона о облигационим односима прописано је да рушљивост наступа услед ограничења пословне способности, кад је при закључењу било мана воље, као и када је то посебним законом прописано. Закон о привредним друштвима, као посебан закон, сагласно могућности из члана 111. ЗОО-а, уводи побојност одлука органа привредног друштва као посебних правних послова са нормативним елементом кроз појам института побијања, чиме делимично модификује примену општих правила уговорног права Закона о облигационим односима. Побојне одлуке производе правно дејство док се тужбом за побијање којом се иницира парница и пресудом којом се окончава парница не пониште и то према свим акционарима, односно члановима, а не само према странкама у поступку.

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Сагласно члану 376. Закона о привредним друштвима, један или више акционара или чланова ДОО који су имали право учешћа у раду седнице скупштине могу поднети тужбу привредном суду којом траже поништај одлуке скупштине, а могу да траже и накнаду штете и то: 1) када поступак сазивања седнице није био усклађен са законом и статутом; како се ради о диспозитивној норми, поступак сазивања може бити регулисан или допуњен одредбама статута; 2) када је акционар или члан ДОО био онемогућен да учествује у раду седнице на којој је одлука донета; да ли је и када акционар онемогућен да учествује у раду скупштине утврђује се у сваком конкретном случају, а терет доказивања је на тужиоцу; 3) када одлука скупштине из других разлога није донета по закону, статуту или пословнику скупштине; ради се о случајевима када није испоштовано слово закона или статута, а да то у овом случају нису разлози прописани ст. 1. и 2. овог члана; 4) када је одлука супротна закону или статуту, што би тужилац био у обавези да објасни и докаже; 5) када је неки акционар вршењем права гласа имао намеру да за себе или треће лице прибави корист на штету друштва или других акционара путем доношења или извршења одлуке; намера се у овим случајевима доказује у складу са општим одредбама Закона о облигационим односима; 6) и у другим случајевима прописаним законом, јер се побијање појединих одлука изричито регулише посебним одредбама овог закона. Поред акционара и члана ДОО, тужбу може поднети директор или члан надзорног одбора, ако је управљање дводомно, само под условом ако би извршењем те одлуке учинио кривично дело или друго дело кажњиво по закону или био одговоран за штету према друштву или трећем лицу. Директор или члан надзорног одбора би морали доказати да би извршењем одлуке учинили кривична дела под условима прописаним законом. За подношење тужбе прописани су преклузивни рокови и то субјективни рок од 30 дана од дана сазнања за одлуку скупштине,

односно од дана регистрације, ако је одлука била регистрована у складу са Законом, и објективни рок од три месеца од дана доношења. Закон прописује изузетке када акционар или члан нема право на подношење тужбе према правилима одредбе члана 376. Закона о привредним друштвима, а то су случајеви када је акционар: 1) престао да буде акционар друштва након дана акционара; 2) гласао за предложену одлуку, ако је ту чињеницу могуће доказати увидом у записник са седнице или извештај комисије за гласање; терет доказивања да је гласао за предложену одлуку је на туженом привредном друштву које да би то доказало мора доставити записник са седнице или извештај комисије за гласање; 3) присуствовао седници, ако одлуку побија у складу са ст. 1. тач. 2) овог члана; ако је присуствовао седници скупштине, тужилац се не може позивати у тужби да је био онемогућен да учествује у раду, јер му само присуство даје могућност да у раду учествује. Закон изричито прописује да ако тужилац престане да буде акционар, привредни суд ће одбацити захтев за поништај одлуке, а одлучити о захтеву за накнаду штете. Законодавац, међутим, прави грешку јер се тужбени захтев може усвојити или одбити, а тужба одбацити тако да ће суд у овом случају одбацити тужбу у делу захтева за поништај одлуке.

Последице поднете тужбе за побијање одлуке

Одлука скупштине привредног друштва је коначна и на њу се не може изјавити жалба, већ се тужбом може само тражити побијање одлуке скупштине привредног друштва. Подношење тужбе за побијање одлуке сагласно члану 377. Закона о привредним друштвима нема суспензивно дејство, односно не спречава њено извршење, нити регистрацију те одлуке, односно регистрацију промене на основу те одлуке у складу са Законом о регистрацији. Закон прописује да привредни суд може на захтев тужиоца одредити привремену меру забране извршења, односно регистрације одлуке чије се побијање тражи ако је вероватно да би се њеним извршењем друштву могла причинити

Последице одлуке суда којом се поништава одлука скупштине

Побијање одлуке о усвајању годишњих финансијских извештаја друштва

Закон о привредним друштвима посебно регулише једну од последица пресуде суда којом се поништава одлука о усвајању годишњег финансијског извештаја. Сагласно одредби члана 380. Закона о привредним друштвима, ако привредни суд поништи одлуку о усвајању финансијског извештаја, сматра се да је поништена и одлука о расподели добити за пословну годину на коју се односи финансијски извештај и у ситуацији кад није поднета тужба за поништај одлуке о расподели добити. Из наведеног прописа произилази да није потребно подносити посебну тужбу за побијање одлуке скупштине о расподели добити и то само када је већ пре тога поднета тужба за побијање одлуке скупштине о усвајању финансијског извештаја. Чак и ако се то и догоди, суд ће прекинути поступак јер је очигледно одлука по тужби којом се захтева побијање претходно питање за одлуку суда којом се захтева побијање одлуке о финансијском извештају. Услед тога се одлука о расподели добити сматра поништеном и без правноснажне пресуде о поништењу. Закон прописује да уколико је добит расподељена акционарима, они су дужни да распоређено врате друштву у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде. Ако је добит распоређена за резервни фонд, правноснажна

Ако је поништена одлука била регистрована, пресуду којом се она поништава привредни суд по правноснажности доставља Регистру привредних субјеката ради регистрације.

39 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Одредбом члана 360. ст. 1. Закона о парничном поступку прописано је да правноснажна пресуда делује само међу странкама. Међутим, пресуда којом се поништава одлука скупштине у складу са чланом 379. Закона о привредним друштвима има дејство према друштву, акционарима, директорима и члановима надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно. Наведени изузетак тиче се природе правног односа, а и чињенице да се ради о преображајној пресуди којом је створено ново правно стање према свакоме, а не само према странкама, због чега се у конкретном случају ради о проширењу субјективних граница правноснажности, као институту који познаје судска пракса и правна теорија. Међутим, трећа савесна лица, сагласно наведеној законској одредби, задржавају права која су стекла по основу поништене одлуке, односно

њеног извршења, тако да се проширење правноснажности у случају савесности не односи на ова лица. У сваком случају, савесност се доказује у самој парници, тако да се не може говорити о презумпцији савесности. Ако је поништена одлука била регистрована, пресуду којом се поништава одлука привредни суд по правноснажности доставља Регистру привредних субјеката ради регистрације.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

знатна штета. Поред услова прописаних Законом о привредним друштвима, суд је у обавези да цени и испуњеност услова прописаних Законом о извршењу и обезбеђењу. Иако је поступак хитан, у пракси се догађа да се одлука региструје пре доношења одлуке о привременој мери, те да привремена мера не постигне своју сврху. Брзина поступања суда зависи од тужиоца, али и од самог привредног суда који је до сада по правилу у надлежности имао више врста хитних предмета из различитих материја, тако да се догађало да није могао да постигне захтевану хитност. Суд ће одбити предлог за одређивање привремене мере и ако је регистрација одлуке извршена пре подношења захтева. Закон прописује и да тужилац након подношења тужбе може поднети захтев Агенцији за привредне регистре да региструје забележбу спора у складу са Законом о регистрацији.

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

пресуда из члана 380. Закона делује и на ову расподелу, тако да наведена средства друштво мора изузети из те намене. Уколико је добит распоређена изван друштва, иста се не враћа, али је и овде могућа примена правила о савесности, па у случају да је лице било савесно, према њему пресуда не производи правно дејство. Савесност је предмет доказивања и у овом случају.

Побијање одлуке о статусној промени

Закон прописује да се на побијање одлуке о статусној промени (члан 500) примењују одредбе чл. 376–381. Закона о привредним друштвима. Такође, прописује да се у поступку по тужби за побијање одлуке о статусној промени туженом друштву оставља примерен рок за отклањање разлога за побијање ако се ради о отклоњивим разлозима. Уколико разлози буду отклоњени, суд ће одбити тужбени захтев у делу у ком се тражи поништај одлуке. Привредни суд је дужан да пресуду којом се поништава одлука о статусној промени по правноснажности достави надлежном Регистру привредних субјеката ради објављивања. Пресуда којом се поништава одлука о статусној промени нема утицаја на права и обавезе друштва стицаоца у вези са статусном променом која је настала након наступања правних последица статусне промене до дана објављивања одлуке у регистру, а за те обавезе неограничено солидарно одговарају сва друштва која су учествовала у статусној промени. Суд ће одбити тужбени захтев уколико се одлука о статусној промени побија због утврђене

сразмере замене акција, јер закон прописује да овај разлог не може бити основ побијања наведене одлуке о статусној промени. Произилази да због значаја статусне промене за привредно друштво законодавац посебно издваја наведену одлуку одређујући да се на њено побијање примењују опште одредбе из чл. 376–381. Закона о привредним друштвима које регулишу поступак побијања, али додаје и наведене специјалне одредбе које се примењују само у случају побијања одлуке о статусној промени.

Када одлука неће бити поништена

Сагласно одредби члана 381. Закона о привредним друштвима, суд ће и поред постојања услова за побијање одлуке одбити тужбени захтев када утврди: ● да је у питању мање значајна повреда статута или пословника скупштине, а као резултат одлуке или њеног извршења право тужиоца или другог лица које има право на подношење тужбе у складу са чланом 376. овог Закона није повређено или је повређено у мањој мери; шта се сматра мањом повредом општих аката утврђује суд у сваком конкретном случају; ● суд неће поништити одлуку иако постоје прописани услови ако су у раду скупштине учествовали акционари који по закону нису имали право на учешће у раду скупштине, осим ако је то учешће било од одлучујућег значаја за формирање кворума за рад скупштине или доношења те одлуке; ● суд неће поништити одлуку скупштине ни у случају неважећих појединачних гласова или погрешног бројања гласова, осим ако су били

Због значаја статусне промене за привредно друштво, законодавац посебно издваја одлуку о статусној промени, одређујући да се на њено побијање поред наведених општих одредаба примењују и специјалне одредбе које важе само у овом случају.

ПРИМЕРИ ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ „Тужилац је поднео тужбу којом тражи да се поништи одлука скупштине туженог донета на седници од 12. 12. 2013. године у делу става II којим се овлашћује директор туженог привредног друштва да поднесе захтев за пренос уговора о закупу за пословне просторије у Београду, на новооснована друштва. Истовремено са тужбом, тужилац је поднео предлог за одређивање привремене мере којом би се туженом забранило да изврши наведену одлуку у ставу II и пренесе право закупа на наведеним пословним просторима, уз упис забележбе решења код Агенције за привредне регистре. На основу утврђеног чињеничног стања, првостепени суд налази да су испуњени општи услови из члана 296. ст. 1. Закона о извршењу и обезбеђењу за одређивање привремене мере ради обезбеђења неновчаног потраживања у смислу члана 377. Закона о привредним друштвима, позивајући се и на одредбу члана 293. ст. 2. Закона о извршењу и обезбеђењу, према којој

(из Одлуке Привредног апелационог суда Пж 2654/14 од 9. 4. 2014)

„Правилно је првостепени суд услед одбијања тужбеног захтева одбио предлог за одређивање предметне привремене мере у смислу одредбе члана 296. Закона о извршењу и обезбеђењу. У вези са постављеним предлогом може се приметити да не постоји подређеност Агенције за привредне регистре у односу на суд, те се стога не може налагати агенцији да стави ван снаге своје одлуке, већ евентуално у смислу важећих прописа може се преиспитати ваљаност регистрованих података код привредних друштава које регистрације су извршене на основу одлука Агенције за привредне регистре, све по тужбама

41 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Поред тога, суд ће пресудом обавезати тужено друштво да сноси трошкове спора и одлучиће о захтеву за накнаду штете ако је такав захтев постављен у зависности од тога да ли је тужилац доказао да му је штета проузрокована. И у овом случају, трећа савесна лица задржавају права која су стекла на основу замењене одлуке.

тужилац не мора доказивати опасност ако учини вероватним да би предложеном мером тужени могао претрпети само незнатну штету. Другостепени суд налази да првостепени суд није дао јасне и потпуне разлоге о испуњености кумулативно предвиђених услова за одређивање привремене мере за обезбеђење неновчаног потраживања у складу са чланом 296. Закона о извршењу и обезбеђењу, а у вези са чланом 377. Закона о привредним друштвима. Тужилац тврди да је као члан туженог са уделом до 40% поднео тужбу за побијање одлуке јер није постојала потребна већина за доношење исте, а с обзиром на то да је реч о располагању имовином велике вредности. Вероватност потраживања, као први од кумулативно захтеваних законских услова за одређивање привремене мере обезбеђења неновчаног потраживања, у конкретном случају се цени применом одредаба Закона о привредним друштвима. Из стања у списима произилази да је првостепени суд у поступку по тужби одредио извођење доказа вештачењем, како би утврдио спорну чињеницу – да ли је доношењем овакве одлуке тужени извршио располагање имовином велике вредности. Међутим, при одлучивању о предлогу за одређивање привремене мере, првостепени суд није дао разлоге о томе по ком основу налази да је конкретно располагање обухваћено институтом располагања имовином велике вредности, а како би се ценило да ли је тужилац учинио вероватним своје потраживање и тиме испуњеност услова да се исто обезбеди предложеном привременом мером.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

одлучујући у смислу постизања кворума или потребне већине за доношење одлуке; ● суд неће поништити одлуку скупштине када је записник непотпун или нетачан, осим ако се услед тога не може утврдити садржина донете одлуке, или утврдити основ за њено побијање; ● ако је сама одлука која се побија замењена другом одлуком која је донета у складу са овим законом, статутом или пословником, суд ће одбити тужбени захтев; ● суд ће одбити захтев за поништај одлуке о новој емисији хартија од вредности јавном понудом, ако је емисија успела у смислу закона који уређује тржиште капитала; ● и у случају статусне промене, из разлога несразмере у замени удела, односно акција, суд ће и поред постојања прописаних услова одбити тужбени захтев.

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

са одговарајућом садржином, које су поднете благовремено и усмерене према пасивно легитимисаном лицу. Надаље, привремена мера се за случај побијања одлуке скупштине друштва може одредити у смислу члана 377. Закона о привредним друштвима у смислу забране извршења или регистрације одлуке скупштине, а што је непримењиво на дати случај јер је спорна одлука скупштине регистрована и извршена.” (из Одлуке Привредног апелационог суда Пж 179/15 од 6. 2. 2015)

„Полазећи од утврђеног чињеничног стања првостепени суд је нашао да је тужбени захтев тужиоца основан, с обзиром на то да је пуномоћје послато туженом препорученом пошиљком дана 23. 6. 2007. године сагласно Статуту, да је тужилац оправдао копију пуномоћја достављањем оригинала истог дана 25. 6. 2007. године, те да је тужени неосновано ускратио учешће у раду седнице Скупштине одржане дана 27. 6. 2007. године пуномоћнику тужиоца, због чега је првостепени суд одлучио као у ставу I првостепене пресуде. Према садржини Записника са I редовне Скупштине акционара овде туженог произилази да је број акционара 409, да број управљачких акција износи 23.613 акција, те да је и без спорних гласова постојао кворум са 16.632 гласа, што даље значи да и у ситуацији да је присуствовао пуномоћник овде тужиоца, уједно и пуномоћник још једног броја акционара не би била исходована другачија одлука. Наведено је релевантно у смислу члана 305. ст. 1. тач. 1) Закона о привредним друштвима који прописује да се одлука скупштине акционара не може побијати ако непоступање по одредбама оснивачког акта или статута има за последицу мању повреду права тужиоца или другог лица, или ако такво непоступање нема неке значајније правне последице, због чега је ожалбена одлука иначе донета без битних повреда поступка у другостепеном поступку по жалби преиначена.” (из Одлуке Привредног апелационог суда Пж 8104/11 од 23. 5. 2013)

„Првостепени суд је нашао да је седница скупштине акционара била сазвана у свему у складу са Законом о привредним друштвима, да је одржана уз постојање кворума, те да су побијане одлуке усвојене већином гласова акционара са правом гласа. Првостепени суд је стога

извео закључак да је поступак сазивања и одржавања седнице редовне скупштине акционара туженог, као и поступак гласања о одлукама које се тужбом побијају, био у свему у складу са законом, статутом и правилником друштва. Како тужилац није приложио доказе везане за законитост донетих одлука, а предложени доказ вештачењем није прихваћен, јер је у тим ситуацијама Закон о привредним друштвима предвидео институт ванредне ревизије, то по оцени суда у конкретном спору није било места утврђивању тачности, потпуности и законитости финансијских извештаја, датих у поступку унутрашње контроле. Тужилац као акционар са више од 10% акција са правом гласа испуњава услов да поднесе предлог за ванредну ревизију и да кроз поступак ванредне ревизије испита да ли усвојени финансијски извештаји садрже све напомене прописане рачуноводственим стандардима и да ли су исте потпуне. Другостепени суд налази да је правилан закључак првостепеног суда да се, у поступку по тужби за побијање одлука скупштине по члану 376. Закона о привредним друштвима, не може преиспитивати тачност, законитост и потпуност сачињених финансијских извештаја, датих у поступку унутрашње или спољашње контроле, већ да исто може бити предмет ванредне ревизије, на начин и у поступку који је регулисан одредбама чл. 455–463. Закона о привредним друштвима.” (из Пресуде Привредног апелационог суда Пж 3310/15 од 9. 12. 2015)

„Према одредби члана 381. ст. 1. тач. 5) Закона о привредним друштвима одлука скупштине неће бити поништена ако је замењена другом одлуком која је донета у складу са истим законом, статутом и пословником. У конкретном случају, оснивачким актом туженог предвиђено је позивање писаним путем на седницу друштва, а у току првостепеног поступка међу странкама није било спорно да на ванредној седници туженог одржаној 22. 10. 2014. године нису присуствовали представници тужиоца, нити да су о заказивању седнице обавештени писаним путем, то је правилан закључак првостепеног суда да ванредна седница скупштине туженог одржана 22. 10. 2014. године није била сазвана у складу са Законом о привредним друштвима, те су одлуке донете на истој биле подложне

„Одлучујући о захтеву тужиоца за побијање одлука донетих на 57. седници Скупштине туженог, првостепени суд утврђује да су у конкретном случају испуњени општи услови побијања предвиђени чланом 376. Закона о привредним друштвима и да то произилази из чињенице да су спорне одлуке донете на седници Скупштине туженог на којој није учествовао тужилац као члан друштва, иако је на то имао право, јер је био члан туженог услед тога му је то право било ускраћено, чиме је поступано супротно одредби члана 328. Закона о привредним друштвима.

43 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

(из Одлуке Привредног апелационог суда Пж 976/15 од 15. 6. 2016)

При томе, првостепени суд је уредност позива тужиоца као члана друштва туженог ценио позивајући се на члан 33. Оснивачког акта друштва туженог, којом одредбом су уређени начин и рокови позивања сваког члана групе за седницу Скупштине чланова туженог, те оценом приложеног доказа, мејла представника туженог од 17. 12. 2012. године, налазећи да тужиоцу није била дата могућност да присуствује одржавању седнице услед чега је тужени тужиоцу то право ускратио, непозивањем на одржавање седнице и на тај начин поступио супротно одредби члана 328. Закона о привредним друштвима, као и члана 33. Оснивачког акта туженог, те да наведено представља основ побијања одлуке предвиђен одредбом члана 376. Закона о привредним друштвима. У конкретном случају постоји пропуст туженог у погледу уредног позивања тужиоца за 57. одржану седницу. Сходно томе, правилно је првостепени суд применио материјално право и то одредбе члана 33. Оснивачког акта када је ценио уредност позива, односно сазивање Скупштине друштва туженог. Оснивачким актом туженог је предвиђено сазивање скупштине чланова, а тиме и могућност позивања тужиоца као члана друштва, на начин да се седница скупштине чланова овде туженог сазива писаним позивом упућеним сваком члану туженог на адресу која се води у књизи чланова групе и то најраније у року од 15 дана пре одржавања седнице Скупштине. Наведено произлази и из одредбе члана 204. ст. 1. Закона о привредним друштвима којом је прописано да се седница скупштине сазива писаним позивом упућеним сваком члану друштва на адресу члана друштва из евиденције података о члановима друштва, а позив се сматра достављеним даном слања препоручене пошиљке поштом, осим ако је другачији начин позивања одређен оснивачким актом или се са другачијим начином позивања члан друштва писаним путем сагласио. Зато је правилно првостепени суд нашао да тужени није поступио у складу са одредбом члана 204. Закона о привредним друштвима и члана 33. Оснивачког акта и да је са тог разлога тужиоцу као члану друштва који није учествовао на 57. седници скупштине, то право било ускраћено чиме је тужени поступио супротно одредби члана 328. Закона о привредним друштвима.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

побијању. Међутим, на наредној седници одржаној 31. 12. 2014. године присуствовали су сви представници чланова туженог и то представници привредног друштва R… h… ДОО Београд и тужиоца као другог члана туженог. На истој седници већином гласова донета је одлука о потврђивању одлуке о разрешењу директора и именовању директора друштва R… d… ДОО Београд, односно потврђена је одлука којом је разрешен директор са функције, а именована М. Т. на место директора, због чега је правилно првостепени суд применио одредбу члана 381. ст. 1. тач. 5) Закона о привредним друштвима када није поништио предметну одлуку имајући у виду да је иста замењена другом одлуком која је донета у складу са законом, статутом и пословником. На седници скупштине туженог одржаној 31. 12. 2014. године, присуствовали су сви представници тужиоца и другог оснивача туженог – R… h… ДОО Београд, па је иста сазвана и одржана у складу са Законом о привредним друштвима. Како је на тој седници потврђена одлука о разрешењу са функције директора туженог и именовању на функцију директора М. Т., то је одлука о разрешењу и именовању директора друштва R… d… ДОО Београд од 22. 10. 2014. године, чији се поништај тражи, замењена новом правноваљаном одлуком донетом у складу са законом, статутом и пословником. Имајући у виду наведено, правилно је првостепени суд одбио тужбени захтев тужиоца за поништај одлуке од 22. 10. 2014. године о разрешењу дотадашњег директора туженог и именовању на функцију директора М. Т., јер је предметна одлука замењена другом законитом одлуком.”

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Иако је побијање одлука органа привредног друштва широко постављено, оно је, ипак, вишеструко условљено. Како седница скупштине туженог на којој су донете побијане одлуке није сазвана у складу са Законом о привредним друштвима и у складу са Оснивачким актом туженог, то је правилно првостепени суд применио материјално право када је нашао да постоји основ побијања одлуке Скупштине туженог предвиђене чланом 376. ст. 1. тач. 1) Закона о привредним друштвима. Са изнетих разлога, тужени неосновано у жалби наводи да наведене неправилности у сазивању седнице немају значајније правне последице, те да представљају последицу мање повреде права тужиоца. Насупрот жалбеним наводима, наведени пропуст представља разлог због којег се основано побија одлука донета на седници која није сазвана у складу са Законом, а наведене неправилности је првостепени суд правилно утврдио ценећи их на основу одредби Закона о привредним друштвима и одредби Оснивачког акта туженог.” (из Одлуке Привредног апелационог суда Пж 4576/14 од 3. 12. 2014)

„Правилан је закључак првостепеног суда да су акционари уредно позвани на седницу скупштине, с обзиром на то да према садржини доставне књиге поште следи да је извршена лична достава акционарима туженог, да је објављен оглас у дневном листу ’Политика’ који има тираж прописан Законом о привредним друштвима, као и да је позивање извршено на сајту туженог и сајту регулисаног тржишта. Међутим, иако је требало да примени Закон о привредним друштвима (’Сл. гласник РС’, бр. 36/2011, 99/2011), с обзиром на то да су побијане одлуке донете, као и да је тужба поднета у време важења тог Закона, првостепени суд је применио одредбе Закона о привредним друштвима (’Сл. гласник РС’, бр 125/2004 године), на шта се основано изјављеном жалбом указује. Наведено није од утицаја на правилност побијане одлуке. Наиме, одредбе Закона о привредним друштвима (’Сл. гласник РС’, бр 125/2004 године), услове за побијање одлука скупштине, те права

акционара који су регулисани по том основу, регулишу на готово идентичан начин као и одредбе Закона о привредним друштвима (’Сл. гласник РС’, бр. 36/11 и 99/11). Чланом 376. Закона о привредним друштвима (’Сл. гласник РС’, бр. 36/11 и 99/11) прописано је да један или више акционара, који су имали право на учешће у раду седнице Скупштине, могу побијати одлуку донету на тој седници из законом предвиђених разлога. Позив на седницу, тужиоцима је упућен у свему у складу са одредбама оснивачког акта, који позив има садржину предвиђену чланом 335. Закона о привредним друштвима, с обзиром на то да садржи предлог дневног реда, време и место одржавања скупштине, обавештење о начину увида у документацију, поуку о правима акционара. Све одлуке на седници скупштине су донете уз претходно испуњене услове у погледу кворума и потребне већине за гласање. Овде првотужилац и четвртотужилац су били присутни на седници скупштине, с тим да су исту напустили пре доношења одлука, односно гласања о истим. Стога и према становишту другостепеног суда, првотужилац и друготужилац нису активно легитимисани за подношење тужбе у складу са чланом 376. ст. 4. тач. 3) Закона о привредним друштвима (’Сл. гласник РС’, бр. 36/11 и 99/11).” (из Одлуке Привредног апелационог суда Пж 877/15 од 8. 4. 2015)

Уместо закључка

Побијање одлука привредног друштва као институт корпоративног права је шири и функционалнији правни пут заштите права акционара и чланова у односу на регулативу Закона о предузећима. Међутим, иако је побијање одлука органа привредног друштва широко постављено, оно је, ипак, вишеструко условљено. Услед нејасних правних норми и стандарда и уочљивих правних празнина, постојећа регулатива изазива бројне дилеме у пракси због чега је потребно да се новим изменама и допунама Закона овај проблем превазиђе.

П ро п и с и у пр ак с и

Затезна камата кроз праксу привредних судова

Валутна клаузула и затезна камата Валутна клаузула која представља подврсту индексне клаузуле није забрањена позитивним правом Републике Србије.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 927/15 од 12. 10. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6902/15 од 14. 4. 2016)

Право на затезну камату Према одредби члана 277. став 1. Закона о облигационим односима дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и затезну камату по стопи утврђеној законом. Из образложења: „Основ тужбе је плаћање цене у износу од 5.020,00 динара, за доплатне карте, за услуге паркирања возила регистарских ознака СД 0.. Н. на јавним паркиралиштима у Смедереву. С обзиром на то да је тужени након подношења предлога за извршење платио тужиоцу главно новчано потраживање у износу од 5.020,00 динара, тужилац је прецизирао тужбени захтев за исплату законске затезне камате на утужени износ почев од дана подношења предлога за извршење па до дана исплате. Према стању у списима предмета тужилац је задужио туженог за износ од 5.020,00 динара по основу издатих доплатних карата за возило регистарске ознаке СД 0.. Н. Доплатне карте су издате за зоне паркирања на територији Смедерева, почев од 21. 9. 2011. па до 24. 6. 2013. године. Тужени је дана 10. 12. 2013. године, након

45 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Из образложења: „Привредни апелациони суд констатује да су неосновани жалбени наводи туженог да тужиоцу, кориснику валутне клаузуле у уговору о кредиту који су странке закључиле, не припада кумулативно право и на курсну разлику према уговореној валутној клаузули и на затезну камату јер је то противно начелу еквивалентности узајамних давања, које начело је прописано одредбом члана 15. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93). Основни мотив, кауза, закључењу уговора о кредиту код сваког кредитора који се професионално бави банкарским пословима јесте камата, као приход који остварује пласманом новчаних средстава на тржишту новца. Ако би се члан 15. Закона о облигационим односима сувише уско тумачио, то би значило да би била забрањена наплата сваке камате, јер се обрачуном камате та еквивалентност нарушава. Међутим, давање новца на зајам са каматом, под условима прописаним законом, дозвољено је према позитивном праву Републике Србије. У конкретној правној ствари није уговорен бескаматни кредит између парничних странака, те се не може уско тумачити члан 15. Закона о облигационим односима, с обзиром на то да је тужилац на располагање ставио туженом одређену количину новца коју је тужени требало да врати у роковима доспелости и то са уговореном каматом, која представља цену давања позајмице. Валутна клаузула је одредба уговора

коју су странке уговориле, а којом се одређује да ће износ новчане обавезе коју дужник дугује бити обрачунат на основу курса динара према некој другој валути. Кумулативно уговарање валутне клаузуле, односно прерачунавање динарских обавеза у сагласности са важећим курсом који се односи на неку страну валуту заједно са правом на наплату затезне камате за случај доцње није забрањено нити једним законом у Републици Србији.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо неке карактеристичне случајеве из судске праксе, а који се овом приликом односе на затезну камату

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ

П ро п и си у пр ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

утужења, платио тужиоцу утужени новчани износ од 5.020,00 динара. Правилно је суд утврдио да је тужилац овлашћен да наплаћује доплатне карте по основу Закона о комуналним делатностима и Одлуке о паркирању, заустављању, уклањању и чувању моторних и других возила на територији Града Смедерева. На овако утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право, када је обавезао туженог да тужиоцу плати законску затезну камату на утужени износ од дана подношења предлога за извршење па до дана када је тужени платио износ главног дуга, а на основу одредбе члана 277. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93), с обзиром на то да је тужени наведену обавезу платио у доцњи.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 36/14 од 6. 3. 2014, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 3070/14 од 3. 2. 2016)

Затезна камата као санкција Затезна камата је санкција која погађа дужника који је закаснио са плаћањем новчане обавезе. Из образложења: „Привредни апелациони суд констатује да нису основани наводи жалбе туженог да тужиоцу не припада право на обрачунату законску затезну камату. Наиме, према одредби члана 277. став 1. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује поред главнице и затезну камату по стопи утврђеној законом, она тече и после дужникове доцње. Висина стопе затезне камате у периоду важења уговора о кредиту између парничних странака била је прописана Законом о висини стопе затезне камате, који је пропис императивне природе, па стога тужилац као банка није могла мењати императивне одредбе Закона о висини стопе затезне камате на начин предвиђен у члану 9. Уговора. Стога је у периоду доцње туженог обрачун затезних камата могао бити вршен искључиво или применом стопе затезне камате предвиђене наведеним Законом, или применом става 2. наведеног члана 277. у

висини стопе уговорне камате, уколико је иста била виша од затезне. Затезна камата је санкција која погађа дужника који је закаснио са плаћањем новчане обавезе. Правило да дужник новчане обавезе дугује камату када задоцни са испуњењем је императивног карактера. То значи да дужник дугује камату на основу самог закона и затезна камата се дугује само од доласка дужника у доцњу.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 927/15 од 12. 10. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6902/15 од 14. 4. 2016)

Доспеће затезне камате на трошкове парничног поступка Дужник – парнична странка пада у доцњу тек када одлука о трошковима парничног поступка постане правноснажна и када протекне рок за њено добровољно испуњење. Из образложења: „Погрешно је првостепени суд на трошкове поступка туженом досудио законску затезну камату од дана доношења решења па до исплате, а у року од осам дана под претњом извршења. Наведена одлука је у супротности са одлуком Уставног суда Републике Србије, Уж. 9130/13 од 19. 11. 2015. године, према којој „дужник – парнична странка, пада у доцњу тек када одлука о трошковима парничног поступка постане правноснажна (било протеком рока за жалбу, уколико се странка није жалила, било доношењем правноснажне одлуке по жалби) и када протекне рок за њено добровољно испуњење. Дакле, долазак дужника у доцњу у оваквој ситуацији подудара се са тренутком када одлука суда, којом је он обавезан да накнади парничне трошкове, постаје извршна. Наравно, то за собом последично даје право повериоцу из извршне исправе да од дужника потражује и затезну камату сагласно члану 277. став 1. Закона о облигационим односима.” (Решење о трошковима Привредног суда у Пожаревцу, П. 1050/15 од 19. 11. 2015, преиначено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 1096/16 од 2. 6. 2016)

Затезна камата на износ досуђен по основу накнаде штете Обавеза накнаде штете сматра се доспелом од тренутка настанка штете.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 359/14 од 4. 6. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 4421/15 од 11. 5. 2016)

Затезна камата на износ закупнине Закупнина представља повремена новчана давања на која тече затезна камата од дана када је суду поднесен захтев за њихову исплату.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 204/14 од 10. 7. 2014, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5847/14 од 14. 7. 2016)

Камата на износ главног дуга и на износ обрачунате затезне камате Одредбом члана 277. став 1. Закона о облигационим односима прописано је да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и затезну камату по стопи утврђеној савезним законом. Из образложења: „Правилно је првостепени суд на утврђено чињенично стање применио одредбе материјалног права када је тужбени захтев усвојио у целости, и то одредбе члана 600, члана 262. став 1. и члана 277. Закона о облигационим односима. Неосновани су жалбени наводи изнети од стране туженог да тужилац тужбом потражује процесну камату, односно камату на камату, с обзиром на то да у конкретној правној ствари тужилац потражује затезну камату на износ главног дуга од 1.049.981,22 динара, при чему је она за период од 1. 4. 2012. године до 28. 2. 2014. године обрачуната у апсолутном износу од 383.724,71 динар. На наведени износ обрачунате затезне камате у апсолутном износу тужилац не тражи камату већ потражује даљу камату на износ главног дуга за период након што је извршен обрачун камате у апсолутном износу, односно даљу камату почев од 1. 3. 2014. године па до исплате. Све док главни дуг не буде плаћен, тужилац нема право да изврши обрачун затезне камате у апсолутном износу и да исти износ припише главном дугу, те да на тако утврђен износ потражује затезну камату од дана утужења.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, 1 П. 584/13 од 12. 6. 2014, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5242/14 од 27. 1. 2016)

47 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Из образложења: „Тужилац је дао у закуп туженом пољопривредно земљиште површине _____ ha о чему су парничне странке закључиле Уговор о закупу из 2011. године. Тужилац је туженом фактурисао закупнину за период од 1. 11. 2012. године до 31. 10. 2013. године. На утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално правне одредбе из члана 567. Закона о облигационим односима када је закључио да су тужилац и тужени били у пословном односу који по својој правној природи представља уговор о закупу. У том пословном односу је тужилац своју уговорну обавезу испунио и туженом је предао на коришћење одређене парцеле, ближе описане у самом уговору о закупу. Код чињенице да тужени није платио уговорену закупнину у фактурисаном периоду од 1. 11. 2012. године до 31. 10. 2013. године, то је суд правилно, у смислу одредбе члана 567. и 583. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) обавезао да то учини.

Првостепени суд је тужиоцу досудио затезну камату од дана утужења, односно од 7. 4. 2014. године, сагласно одредби члана 279. став 3. Закона о облигационим односима, јер иста представља повремена новчана давања на која тече затезна камата од дана када је суду поднесен захтев за њихову исплату.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Из образложења: „Погрешно је првостепени суд применио материјално право када је тужиоцу досудио законску затезну камату на износ од 750,00 евра како је тужилац определио. Наиме, у конкретном случају се на доспелост досуђеног потраживања има применити одредба члана 186. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93), којом је прописано да се обавеза накнаде штете сматра доспелом од тренутка настанка штете. Како је у овом парничном поступку утврђено постојање штете на страни тужиоца, то тужиоцу припада право на камату од утужења.”

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Нестандардна издвајања из буџета локалне самоуправе са примерима нормативних аката, као правног основа за та издвајања из буџета општина и градова Као посебан подстицај рађању деце из буџета појединих општина једном у току фискалне године издваја се новчана помоћ за новорођену децу чији родитељи имају пребивалиште на њеној територији, а што је потребно уредити посебним правилником. Исто важи и за накнаду штете настале услед уједа паса и мачака луталица. Примере оба нормативна акта доносимо у овом тексту

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

48 Алжбета Марко дипл. ек. с дугогодишњим радним искуством на пословима буџетског пословања, начелник за финансије у општини Ковачица budzeti@legeartis.rs

аконом о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, 16/02, 115/05 и 107/09) уређује се правни основ за финансијску подршку породици са децом из републичког и општинског буџета која у смислу овог закона обухвата: ● побољшање услова за задовољавање основних потреба деце; ● посебан подстицај рађању деце, и ● подршку материјално угроженим породицама са децом, породицама са децом са сметњама у развоју и деци без родитељског старања.

Чланом 9. овог Закона прописана су права на финансијску подршку породици са децом која се огледају у следећем: 1) накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета;

2) родитељски додатак; 3) дечји додатак; 4) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 5) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју; 6) регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Наведена права у тачкама 1–5) обезбеђују се у оквиру буџета Републике, а о тачки 6. наведених права, односно о регресирању трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица стара се општина, односно град и обавезе по овом основу измирују се из буџета јединице локалне самоуправе. Наведним чланом Закона (члан 9) прописано је и то да општина, односно град могу, ако су обезбедили средства у својим буџетима, да утврде и друга права, односно већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање. У складу са тим правним основом, у неким општинама као посебан подстицај рађању деце издваја се из буџета општине једном у току

У складу са датим правним основом, у неким општинама као посебан подстицај рађању деце издваја се из буџета општине једном у току фискалне године новчана помоћ за новорођену децу чији родитељи имају пребивалиште на територији те општине.

49 lege artis ● октобар 2016.

праву на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, о којем решава општинска, односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог. Законом о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/07 и 84/14 – др. закон), тачније чланом 20. овог закона, дефинисане су надлежности општине као јединице локалне самоуправе, које она обавља преко својих органа, а у складу са Уставом и Законом. Између осталих набројаних надлежности, у наведеном члану Закона о локалној самоуправи, према тачки 26) овог члана, општина има надлежност да уређује и организује вршење послова у вези са држањем и заштитом домаћих и егзотичних животиња. У складу са својим надлежностима прописаним Законом, општине и градови доносе, између осталих правних аката, и Правилник о поступку и начину решавања захтева грађана за накнаду штете настале услед уједа паса и мачака луталица, на основу кога физичка лица остварују „накнаде” за ујед паса луталица, а која се појавила као неопходно издвајање из буџета јединице локалне самоуправе будући да до уједа паса луталица долази свакодневно, нарочито у мањим општинама где проблем паса луталица не може на адекватан начин да се реши. У наставку овог текста доносимо пример Правилника о ближим условима и начину остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу и Правилника о поступку и начину решавања захтева грађана за накнаду штете настале услед уједа паса и мачака луталица.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

фискалне године новчана помоћ за новорођену децу чији родитељи имају пребивалиште на територији те општине. Наиме, да би општина утврдила горе наведено право неопходно је да донесе Правилник којим се регулишу ближи услови и начин остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у општини, а којим се регулишу ближи услови које је неопходно испунити од стране родитеља новорођене деце како би се остварило право за добијање новчане накнаде за новорођену децу. У тим условима, практично у свим општинама које су увеле овакво издвајање из буџета једнократну новчану помоћ за новорођену децу најчешће остварује мајка за своје дете под условом да има пребивалиште, односно боравиште на територији те општине и да непосредно брине о детету. Висина једнократне новчане помоћи за новорођено дете је варијабилна, односно разнолика по општинама и градовима, што зависи од финансијских могућности буџета те општине, као и политике која се води у оквиру општине, као и од тога на шта руководство општине ставља првенство у реализацији буџета и колико има слободних средстава за овакве намене, уколико се определи да из буџета издвоји породици новорођенчета посебан новчани подстицај рађању деце. На овом месту треба напоменути да уколико се на (не)утврђено право од стране странке која треба да оствари ово право поднесе жалба, о правима из Закона о финансијској подршци породици са децом у првом степену решава општинска, односно градска управа у којој је пребивалиште подносиоца захтева, осим о

Прилог 1:

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

На основу члана 9. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, 16/02, 115/05 и 107/09) и члана Одлуке о буџету општине за 2016. годину („Сл. лист општине ”, бр. /2015) Општинско веће општине на седници одржаној донело је:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПРАВИЛНИК О СТИЦАЊУ ПРАВА НА ОСТВАРИВАЊЕ ЈЕДНОКРАТНЕ НОВЧАНЕ ПОМОЋИ ЗА НОВОРОЂЕНУ ДЕЦУ У ОПШТИНИ

I Уводне одредбе Члан 1. Овим Правилником одређују се ближи услови и начин стицања права на једнократну , утврђену новчану помоћ за новорођену децу у општини Одлуком о буџету општине за 2016. годину (у даљем тексту: Правилник). II Услови и начин остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у општини Члан 2. Једнократну новчану помоћ за новорођену децу у општини остварује мајка за своје новорођено дете под условом да има пребивалиште, односно и да непосредно брине о детету. боравиште на територији општине Члан 3. Право на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у општини остварује се на основу поднетог захтева мајке и прилога следеће документације: – фотокопије извода из матичне књиге рођених за дете; – фотокопије личне карте, односно доказа о пребивалишту на територији општине или избегличке легитимације за мајку; – изјаве мајке да непосредно брине о свом детету; – фотокопије пребивалишта за дете, – фотокопије штедне књижице или текућег рачуна. Члан 4. Када отац детета остварује право на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у општини Ковачица, поред доказа из члана 3. овог Правилника за мајку детета, подноси исте доказе за себе и један од следећих доказа: наставак на следећој страни

→

Члан 5. Захтев за остваривање права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у општини , подноси се најкасније до навршене прве године живота детета Одељењу за друштвене делатности општине . Право из члана 3. и 4. остварује мајка или отац, под условом да подносилац захтева, у тренутку рођења детета има пребивалиште, односно боравиште на територији општине . Члан 6. Једнократна новчана помоћ за новорођену децу у општини исплаћује се мајци, односно оцу путем уплате на штедну књижицу, текући рачун или – Општинске путем благајне (готовинска исплата) Општине управе .

Члан 7. за Једнократна новчана помоћ за новорођену децу у општини 2016. годину износи динара. Додатна средства у номиналном износу од динара остварују се на основу члана 3, 4. и 5. за рођење близанаца. IV Завршне одредбе

Члан 8. Овај Правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном листу општине ”, а примењује се од 1. 1. 2016. године.

Председник општине

51 lege artis ● октобар 2016.

III Висина једнократне новчане помоћи

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

– извод из матичне књиге умрлих за мајку; – уверење органа старатељства о чињеници да је мајка напустила дете; – решење да је мајка лишена родитељског права; – потврду надлежног здравственог органа о тешкој болести мајке или решење којим је мајка лишена пословне способности; – потврду надлежне установе о почетку и трајању издржавања казне затвора за мајку.

Прилог 2:

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

На основу члана 20. ст. 1. тач. 26) и 39) Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/07) и члана 2. Одлуке о Општинском Већу („Сл. лист Општине ”, бр. 14/08), Општинско Веће Општине , на седници одржаној дана године, донело је

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ И НАЧИНУ РЕШАВАЊА ЗАХТЕВА ГРАЂАНА ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ НАСТАЛЕ УСЛЕД УЈЕДА ПАСА И МАЧАКА ЛУТАЛИЦА

Члан 1. Овим Правилником уређује се поступак и начин решавања захтева грађана за накнаду штете настале услед уједа паса или мачака луталица, на територији општине . Члан 2. Под псом или мачком луталицом у смислу овог Правилника сматрају се пас, односно мачка који немају власника, односно држаоца, напуштени су од стране власника, односно држаоца, лишени су бриге, неге, надзора и слободно се крећу јавним површинама општине . Члан 3. У случају уједа од стране пса или мачке луталице оштећено лице је обавезно да, након уједа, поднесе писану пријаву о насталом догађају Комуналној инспекцији или инспекцији за , у року од 24 часа од тренутка заштиту животне средине, општине уједа (Образац 1, који је саставни део овог Правилника). Изузетно, због медицинске интервенције, односно задржавања, тај рок се може продужити, али најдуже до 72 часа од уједа. Члан 4. Пријава из члана 3. овог Правилника садржи податке о оштећеном лицу (име и презиме, адреса становања, ЈМБГ), место, датум и час насталог догађаја и кратак опис догађаја. Оштећено лице је обавезно да у пријави наведе све околности везане за критичан случај, евентуалне сведоке, као и да опише пса од кога је претрпело повреде. Оштећено лице је у обавези да са комуналним инспектором или инспектором за заштиту животне средине оде на лице места, уколико је то неопходно ради даљег утврђивања чињеница везаних за догађај (фотографисања пса или мачке).

наставак на следећој страни

→

Члан 5.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Комунални инспектор, односно инспектор за заштиту животне средине је обавезан да оштећеном лицу изда потврду о пријављеном догађају (Образац 2, који је саставни део овог Правилника). Комунални инспектор, односно инспектор за заштиту животне средине је дужан да у сарадњи са ветеринарским станицама са територије општине организује предузимање неопходих мера и активности на проналажењу, хватању, идентификацији, фотографисању пса или мачке, места догађаја, да прикупља доказе у циљу утврђивања да ли ухваћени пас, односно мачка имају власника, односно држаоца и др. Члан 6. Оштећено лице је у обавези да се одмах по настанку штетног догађаја јави у надлежну здравствену установу ради збрињавања. Оштећено лице је у обавези да о несрећном случају без оклевања обавести Полицијску станицу у , о чему ће надлежна лица да сачине службену белешку. Члан 7. Оштећено лице, Општинском јавном правобранилаштву може да поднесе Захтев за накнаду штете услед уједа напуштених животиња (Образац 3, који је саставни део овог Правилника).

53 lege artis ● октобар 2016.

Захтев за накнаду штете у смислу ст. 1. овог члана, оштећено лице може да поднесе најкасније 8 дана од дана штетног догађаја. Рок из ст. 2. овог члана може се продужити из објективних разлога (временски период лечења, прибављање медицинске документације), али не дуже од 15 дана од дана настанка штетног догађаја, под условом да ја оштећени поднео пријаву комуналном инспектору, односно инспектору за заштиту животне средине у року из члана 3. овог Правилника. Захтев за накнаду штете из ст. 1. овог члана мора бити у писаној форми, јасне садржине са подацима о оштећеном лицу: име и презиме, адреса, ЈМБГ, контакт телефон, број текућег рачуна. Захтев из ст. 1. овог члана мора да садржи веран опис и локацију догађаја, опис пса или мачке (по могућству и фотографију), ближи опис претрпљених повреда, све потребне податке о непосредним сведоцима догађаја, као и предлог висине износа накнаде која се потражује. Члан 8. Уз захтев за накнаду штете оштећено лице дужно је да достави документацију (оригинал или оверену фотокопију) којом ће оправдати поднети захтев и приложити доказе о насталом случају уједа.

наставак на следећој страни

→

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уз захтев, оштећено лице обавезно доставља: 1) фотокопију личне карте, односно извод из матичне књиге рођених за малолетно лице; 2) потврду издату од стране комуналног инспектора, односно инспектора за заштиту животне средине да је случај пријављен у року из члана 3. овог Правилника; 3) службену белешку издату од стране Полицијске станице ; 4) комплетну медицинску документацију, која се односи на повреде, дијагнозу и лечење; 5) фотографије места (део тела) уједа; 6) писмену изјаву подносиоца о спорном догађају под претњом моралне, материјалне и кривичне одговорности за давање лажне изјаве; 7) друге доказе који могу бити од значаја за решавање захтева. Члан 9. Општинско јавно правобранилаштво, примљене захтеве из члана 7. овог Правилника доставља општинској Комисији за утврђивање основаности захтева и висини накнаде штете настале услед уједа напуштених животиња (у даљем тексту: Комисија) у року од 3 дана од дана пријема. Члан 10. Комисију из члана 9. овог Правилника образује Општинско веће општине посебним решењем у року од 7 дана од дана ступања на снагу овог Правилника. Комисија је састављена од 5 чланова из реда стручњака за области: – здравства, – животне средине, – ветерине, – комуналне делатности, и – других сродних делатности. Члан 11. Актом о образовању Комисије утврђује се број и састав Комисије, послови и задаци које ће Комисија обављати, као и друга питања од значаја за рад Комисије. Члан 12. Комисија је дужна да примљене захтеве размотри и упути предлог Општинском јавном правобраниоцу најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева. У току свог рада, а у циљу прибављања додатних информација и утврђивања релевантних чињеница, Комисија може позвати оштећено лице, узимати изјаве сведока догађаја, вршити консултације и провере са надлежним органима и установама и др. По разматрању примљеног захтева, Комисија доноси одлуку и упућује предлог Општинском јавном правобраниоцу да: – прихвати захтев и са оштећеним лицем закључи вансудско поравнање о накнади штете на висину новчаног износа који је Комисија предложила;

наставак на следећој страни

→

– одбије захтев; – одбаци захтев; – покрене судски поступак против лица, уколико постоји основана сумња да се ради о симулованој радњи.

Уколико оштећено лице дâ сагласност на предложену висину новчане накнаде штете, Општински јавни правобранилац ће са оштећеним закључити споразум о мирном решењу спора.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Члан 15.

Предлог Комисије из ст. 3. овог члана мора бити образложен. Члан 13. Уколико је предлог Комисије да се оштећеном исплати накнада штете у износу већем од 50.000,00 динара, Општински јавни правобранилац је дужан да прибави сагласност Општинског Већа. Члан 14. По прибављеној сагласности од Општинског већа, Општински јавни правобранилац оштећеном лицу доставља предлог висине накнаде штете и оставља му рок од три дана, да се писмено изјасни о понуђеном износу, или да своју сагласност дâ, усмено на записник пред тим органом.

lege artis ● октобар 2016.

Општински јавни правобранилац је обавезан да у року од 15 дана од дана пријема предлога Комисије донесе акт по захтеву оштећеног лица, да закључи вансудско поравнање или писмено обавести подносиоца захтева да је надлежна Комисија одбила његов захтев. Члан 16. Оштећено лице је дужно да се пре покретања поступка за остваривање права на накнаду штете пред надлежним судом, обрати општинском јавном правобраниоцу , са захтевом из члана 7. овог Правилника са предлогом за мирно решавање спора (члан 193. ЗПП-а). Члан 17. Уколико оштећено лице поднесе захтев за накнаду штете без пријаве надлежној инспекцији , односно предлог за мирно решење спора Општинском општине јавном правобраниоцу, исти ће се доставити у оквиру рока предвиђеног чланом 193. ЗПП–а, надлежној инспекцији општине ради спровођења поступка по овом Правилнику. Члан 18. Административне послове за потребе рада Комисије обавља Одељење за урбанизам, стамбено-комуналну делатност, заштиту животне средине, саобраћај и енергетику, имовинскоправне и инспекцијске послове.

наставак на следећој страни

→

Члан 19. Комунални инспектор, односно инспектор за заштиту животне средине је у обавези да устроји и уредно води евиденцију о поднетим пријавама и издатим потврдама оштећеним лицима, као и да о поднетим пријавама и издатим потврдама, уредно обавештава општинског јавног правобраниоца и руководиоца одељења. Извештаји из ст. 1. овог члана достављају се најкасније до 5. у месецу за претходни месец.

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Члан 20.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Општине ”.

Председник општине

Прилог 3: Образац 1

ОДЕЉЕЊУ КОМУНАЛОЈ ИНСПЕКЦИЈИ

ПРЕДМЕТ: Пријава уједа пса/мачке Дана

у часова, у насељеном месту у улици испред (навести кућни број или други постојећи објекат) претрпео/ла сам, односно моје малолетно дете претрпело је штету насталу услед уједа пса. Околности везане за критичан догађај:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ОПШТИНА

Опис догађаја: Сведоци:

(навести личне податке о сведоцима).

године Подносилац пријаве

(адреса становања) (телефон) (број л. к. и ЈМБГ)

lege artis ● октобар 2016.

(опис пса – обавезно навести да ли је пас обележен ушном маркицом)

Прилог 4: Образац 2

ОПШТИНА ОДЕЉЕЊЕ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

КОМУНАЛНА ИНСПЕКЦИЈА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Дана: Број:

ПОТВРДА

Којом се потврђује да је из дана године пријавио Комуналној инспекцији, односно инспекцији за заштиту животне средине, општине Ковачица, ујед пса, који се догодио у дана године у часова, при чему је штету претрпео

Подносиоцу пријаве су приказани евиденциони картони паса који су ухваћени на јавној површини, стерилисани, ваксинисани и враћени на место хватања. Именовани није – јесте препознао пса у евиденцији ухваћених паса коју води ова Служба.

Комунални инспектор / инспектор за заштиту животне средине

Прилог 5: ОПШТИНА ОПШТИНСКОМ ЈАВНОМ ПРАВОБРАНИОЦУ www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

КОВАЧИЦА

ПРЕДМЕТ: Захтев за накнаду штете настале услед уједа пса/мачке луталице Дана

, у улици

претрпео/ла сам, односно моје малолетно дете претрпело је штету насталу услед уједа пса/мачке:

Опис пса/мачке:

улица

Власника:

59 lege artis ● октобар 2016.

Опис догађаја:

Опис повреде:

наставак на следећој страни

→

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Сведоци:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(обавезно унети личне податке сведока: име и презиме, адреса, бр. тел.) На име накнаде настале штете потражујем новчани износ у висини од: динара, који треба уплатити на жиро, односно текући рачун број: који се води код: Уз захтев прилажем: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

У Дана

ПОДНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА

(име и презиме) (адреса)

л. к. бр.

ПУ (својеручни потпис подносиоца)

Конт. тел.

Календар догађаја...

13. октобар 2016.

● Једнодневно саветовање Јавне набавке у пракси Београд, Хотел „Палас”, Топличин венац 23 ИНГ-ПРО д.о.о, www.propisi.net

13–14. октобар 2016.

● Дводневни семинар Финансије за нефинансијере Привредна комора Србије

20–21. октобар 2016.

● Дводневна обука Обука за полагање испита за службеника за јавне набавке Привредна комора Београда

26. октобар 2016.

● Jеднодневни семинар Уговори у привреди са домаћим и страним партнерима и средства обезбеђења Привредна комора Србије

61 lege artis ● октобар 2016.

7. октобар 2016.

● Специјалистичка обука Специјалистичка обука за пореско саветовање Привредна комора Београда

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

1. октобар – 3. децембар 2016.

● Обука Обука за самосталног књиговођу уз стицање практичних знања и рад на рачунару и програму за књиговодство Привредна комора Београда

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Алтернативне кривичне санкције и њихово извршење код пунолетних извршилаца кривичних дела Уз краћи осврт на суштину и значај алтернативних кривичних санкција, у овом тексту детаљно говоримо о раду у јавном интересу и кућном затвору, као двема карактеристичним алтернативним санкцијама које већ сада имају све ширу примену у српском правном систему Никола Пантелић заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

sudski.postupci@legeartis.rs

енденција модерног кривичног права ка проналажењу система кривичних санкција и кривичноправних средстава којима ће се на најадекватнији начин казнити учинилац кривичног дела и спречити да дело поново изврши, изродила је такозвану четврту генерацију кривичних санкција: алтернативне кривичне санкције. Ове санкције имају за циљ да кривично право додатно хуманизују и учине га још ефикаснијим. Избегавање штетних последица до којих доводи изрицање и извршење казне затвора (и то, пре свега, кратког трајања), смањење броја лица која се налазе у казнено-поправним установама, могућност сатисфакције лица које је оштећено кривичним делом, као и поједностављење кривичног поступка, представљају само неке од предности које се овим санкцијама могу постићи. Заправо, алтернативне кривичне санкције су све оне санкције и мере које се могу изрећи учиниоцу кривичног дела, а које представљају алтернативу казни затвора као основној и најкласичнијој кривично-правној санкцији. Ипак, под алтернативним кривичним санкцијама, пре свега, треба подразумевати оне санкције и мере које теже мирном и рационалном решавању сукоба који је настао извршењем

кривичног дела. То подразумева укључивање у кривични поступак и сагледавање интереса како учиниоца, тако и жртве кривичног дела. При свему овоме у поступак извршења алтернативних кривичних санкција треба да буде укључено и само друштво, а пре свега локална заједница, која у одређеном смислу треба да врши надзор и пружи подршку осуђеном лицу приликом њеног извршења. Активна улога осуђеног лица, друштва, породице осуђеног и лица које је оштећено кривичним делом, а која је усмерена на реинтеграцију починиоца кривичног дела у друштво, након његовог извршења, као и накнада штете и пружање одређеног вида сатисфакције жртви кривичног дела, представљају основне карактеристике алтернативних кривичних санкција. Систем кривичних санкција у Републици Србији предвиђен је Кривичним закоником („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 – испр., 107/05 – испр., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14) и чине га следеће врсте санкција: 1) казне: казна затвора, новчана казна, рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе; 2) мере упозорења: условна осуда и судска опомена; 3) мере безбедности, и 4) васпитне мере, које се искључиво изричу малолетним учиниоцима кривичних дела. Иако се алтернативним кривичним санкцијама у ширем смислу могу сматрати готово све

Извршење алтернативних кривичних санкција Увођење алтернативних санкција у кривични систем Републике Србије у складу је са савременим трендовима у области казнене политике, а прекретницу у смислу предуслова за њихово постојање и изрицање, представљало је доношење Кривичног законика из 2005. године. Међутим, на изградњу институционалног оквира који би омогућио примену и ефикасан начин њиховог извршења чекало се извесно време. Данас је извршење алтернативних санкција и мера регулисано, пре свега, Законом о извршењу ванзаводских санкција и мера („Сл. гласник РС”, бр. 55/14), као и Законом о извршењу кривичних санкција („Сл. гласник РС”, бр. 55/14). Поред претходно поменутих Закона, ову област регулише и Правилник о начину извршења ванзаводских санкција и мера и организацији и раду Повереника („Сл. гласник РС”, бр. 30/15), чијим ступањем на снагу су престали да важе: Правилник о извршењу условне осуде са заштитним надзором („Сл. гласник РС”, бр. 20/08), Правилник о извршењу казне рада у јавном интересу („Сл. гласник РС”, бр. 20/08 и 20/14) и Правилник о начину извршења казне затвора у просторијама у којима осуђени станује („Сл. гласник РС”, бр. 64/10). Закон о извршењу ванзаводских санкција и мера (ЗОИВСМ) уређује поступак извршења ванзаводских санкција и мера које су изречене у кривичном, прекршајном или другом судском поступку, а које се извршавају у заједници и њиме се прописују сврха, садржај, начин извршења, положај лица у поступку, као и надзор

63 lege artis ● октобар 2016.

Иако су алтернативне кривичне санкције и мере једна од најкарактеристичнијих особености области малолетничког кажњавања, код кога се путем васпитних налога може доћи до непокретања или обустављања поступка у односу на лакша кривична дела, под условима који су везани за самог малолетника и његов однос према оштећеном, као и према самом делу, на овом месту их нећемо посебно помињати, с обзиром на то да се овај текст бави искључиво алтернативним кривичним санкцијама и мерама поступања код пунолетних учинилаца кривичних дела. Кућни затвор, који у Кривичном законику није предвиђен као посебна кривична санкција, већ представља алтернативни начин извршења казне затвора, такође се може сматрати алтернативном кривичном санкцијом, као и условни отпуст, који представља институт који омогућава да се осуђеним лицима која се налазе на издржавању казне затвора под посебним условима скрати његово трајање. Кад су у питању одређени видови поступања код пунолетних учинилаца кривичних дела, који представљају алтернативу судском поступку и код којих се применом такозваних мера диверзионог карактера, скреће са редовне кривичне процедуре како би се избегло изрицање кривичних санкција и кажњавање, треба рећи да се они сматрају алтернативним видовима поступања и незаобилазна су тема када се говори о алтернативним кривичним санкцијама. У кривичноправном законодавству Републике Србије, у поступања која воде скретању

са редовне кривичне процедуре могу се сврстати: 1) начело опортунитета код пунолетних лица (одлагање кривичног гоњења), које је предвиђено чланом 283. Законика о кривичном поступку („Сл.гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 45/13 и 55/14); 2) измирење приватног тужиоца и осумњиченог, предвиђено чланом 505. Законика о кривичном поступку, и 3) поравнање учиниоца и оштећеног као основ ослобођења од казне (члан 59. Кривичног законика).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

санкције које представљају супститут казни лишења слободе, па се у том смислу у њих могу убрајати и новчана казна, судска опомена и поједине мере безбедности, алтернативним санкцијама у смислу система кривичних санкција који је предвиђен Кривичним закоником треба сматрати, пре свега, оне санкције које на најтипични начин одражавају вредности и идеје које промовишу алтернативне кривичне санкције, а то су: 1) рад у јавном интересу; 2) одузимање возачке дозволе; 3) условна осуда (без заштитног надзора), и 4) условна осуда са заштитним надзором.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

над извршењем ових санкција (члан 1). Сврха и садржај извршења ванзаводских санкција и мера предвиђени су чланом 2. овог Закона, а спроводе се ради заштите друштва од криминалитета, са циљем ресоцијализације и реинтеграције осуђених лица. Послове извршења ванзаводских санкција и мера спроводи организациона јединица надлежна за извршење кривичних санкција, у оквиру Управе за извршење кривичних санкција при Министарству правде Републике Србије – Повереничка служба (члан 3. ст. 1). У оквиру Повереничке службе образују се повереничке канцеларије за подручје територијалне надлежности једног или више виших судова, а лица која обављају послове извршења алтернативних санкција у оквиру ове службе, називају се повереницима. Како бисмо истакли значај и указали на све већи број пресуда којима се изричу алтернативне кривичне санкције, подсетићемо да је Влада Републике Србије у децембру 2013. године донела нову стратегију развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године („Сл. гласник РС”, бр. 114/13). У оквиру овог документа, као један од приоритетних задатака када су у питању алтернативне мере и санкције, социјална реинтеграција и постепени прихват, одређено је отварање нових канцеларија за алтернативне санкције, стварање услова за реализацију постпеналног третмана лица после извршене казне затвора, као и оснивање посебне службе за алтернативне санкције у оквиру Управе за извршење кривичних санкција. Овакво решење је у складу са Стратегијом за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији у периоду од 2010. до 2015. године („Сл. гласник РС”, бр. 53/10 и 65/11), као и Акционим планом за спровођење ове статегије („Сл. гласник РС”, бр.

90/11), која посебно позива на ширу примену алтернативних мера и санкција, даљи развој повереничке службе, као и интезивнију примену института условног и превременог отпуста са издржавања казне затвора. Послови извршења које спроводи Повереничка служба, односно државни службеник из повереничке канцеларије (повереник), предвиђени су чланом 5. Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера и, поред осталих, односе се на: ● праћење извршења обавеза према одлуци јавног тужиоца, када се у односу на осумњиченог одлаже кривично гоњење (начело опортунитета код пунолетника); ● праћење извршења мере кућног притвора и мере забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем; ● организацију, спровођење и праћење извршења казне кућног затвора; ● организовање, спровођење и праћење извршења казне рада у јавном интересу и заштитног надзора код условне осуде; ● надзор над условно отпуштеним лицем и сл. Према члану 6. истог Закона, повереник је овлашћен да прикупља податке о лицима према којима се спроводи извршење, да успостави контакт са њиховим породицама, да изврши увид у службену документацију надлежних органа и правних лица и да од њих затражи да му се доставе потребни подаци. Он израђује и појединачни програм поступања за свако лице према коме се извршење спроводи и то у сарадњи са овим лицем, а он мора бити прилагођен његовој личности, личним приликама, здравственом стању, стручним квалификацијама, проценама ризика и његовим потребама. Као што видимо, задатак повереника у односу на лице према коме се спроводи извршење, треба

Алтернативне кривичне санкције су све оне санкције и мере које се могу изрећи учиниоцу кривичног дела, а које чине алтернативу казни затвора као основној и класичној кривично-правној санкцији.

Казна рада у јавном интересу једна је од најзначајнијих и најчешће изрицаних алтернативних кривичних санкција у савременом кривичном праву, како у свету, тако и у Републици Србији. Ова казна уведена је у домаће законодавство по први пут Кривичним закоником из 2005. године и регулисана је његовим 52. чланом. Казна рада у јавном интересу може се изрећи и као главна, али и као споредна казна према учиниоцима кривичних дела за које је прописана казна затвора до три године или новчана казна (члан 52. ст. 1. КЗ-а). Као што видимо, ова казна је уведена с намером да се избегне лишавање слободе и примена краткотрајних затворских казни код учинилаца лакших кривичних дела. Према подацима Републичког завода за статистику, кривична дела у односу на које се најчешће изриче ова казна јесу: ● кривична дела против имовине из главе двадесет и прве Кривичног законика и то најчешће кривично дело крађе (члан 203. КЗ-а);

Тако је у једној пресуди Првог основног суда у Београду, у предмету 5 К. 94/2016 од 24. 2. 2016. године наведено: „да је окривљени крив, јер је у једној београдској продавници обуће, покушао да одузме покретну ствар у намери да њеним присвајањем за себе прибави противправну имовинску корист немале вредности, способан да схвати значај свог дела и управља својим поступцима свестан да је његово дело забрањено чије извршење је хтео, окривљени је узео мушке сандале у вредности од 5.490 динара и исте ставио у торбу коју је понео са собом, након чега се са одузетим стварима упутио ка другом излазу где се при покушају да изађе из продајног објекта и изнесе робу огласио сензорматик пиштањем, након чега је окривљеном пришао радник обезбеђења и спречио га у извршењу кривичног дела. Тиме је окривљени извршио кривично дело крађе у покушају из члана 203. ст. 1. у вези са ст. 2. КЗ-а у вези са чланом 30. КЗ-а, па га је суд применом наведене законске одредбе, као и одредби чл. 4, 42, 52, 54. КЗ-а и члана 424. ЗКП-а, осудио на казну рада у јавном интересу у трајању од двестотинечетрдесет часова, при чему окривљени ову казну треба да обави у року од шест месеци”. Кад је у питању изрицање казне рада у јавном интересу у односу на кривично дело неовлашћеног држања опојних дрога, поменућемо пресуду Првог основног суда у Београду, у предмету 2 К. 428/2016 од 27. 4. 2016. године, у којој се наводи: „окривљени је крив, јер је у стању урачунљивости, свестан свог дела и да је исто забрањено, а хтео је његово извршење, неовлашћено држао у мањој количини за сопствену употребу супстанце које су проглашене за опојне дроге и то једну цигарету – џоинт укупне масе 0,52 грама која садржи опојну дрогу марихуана, на тај начин што је држао наведену цигарету, те је исцепао

65 lege artis ● октобар 2016.

Рад у јавном интересу

● кривична дела против живота и тела из главе тринаесте Кривичног законика и то кривично дело лаке телесне повреде (члан 122. КЗ-а) и кривично дело учествовања у тучи (члан 123. КЗ-а); ● кривична дела против здравља људи из главе двадесет треће Кривичног законика, при чему се рад у јавном интересу најчешће изриче за кривично дело неовлашћеног држања опојних дрога (члан 246а КЗ-а).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

да буде темељна и систематична процена његове личности, пружање подршке у циљу његове ресоцијализације и интеграције у друштво, као и контрола и праћење његових поступака и његовог понашања током извршења санкције која му је пресудом изречена. Осуђено лице, према коме се спроводи извршење алтернативне кривичне санкције која је правоснажном и извршном пресудом овом лицу изречена, има и право на приговор директору Управе на рад повереника, ако сматра да су поступањем повереника повређена његова права. Повереник је обавезан да на овај приговор дâ одговор у року од три дана од његовог пријема, а коначан одговор на овај приговор даће директор Управе у року од осам дана од пријема приговора (члан 7. Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера). У наставку текста представљамо две карактеристичне алтернативне санкције – рад у јавном интересу и кућни затвор. Као санкцију која, према наводима статистике, има све ширу примену, рад у јавном интересу представља санкцију будућности српског правног система. С друге стране, кућни затвор је санкција која већ има велику популарност у примени, те се њени многобројни ефекти већ сада могу и уочити.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

и уситнио када је видео полицијске службенике Интервентне јединице 92 како му прилазе”. Суд је у овом случају окривљеног осудио на сто часова казне рада у јавном интересу, која треба да буде обављена за време од три месеца. Истом приликом суд је окривљеном изрекао и меру безбедности одузимања предмета из члана 87. КЗ-а, а у вези са чланом 246а ст. 3. КЗ-а. Поред формалног услова, који се односи на извршење лакшег кривичног дела, материјални услов за изрицање казне рада у јавном интересу јесте пристанак осуђеног да му се изречена казна затвора замени казном рада у јавном интересу (члан 52. ст. 4. КЗ-а). Овај услов у складу је са природом ове санкције, чија сврха не би могла бити остварена њеним наметањем окривљеном лицу, а то би било и у супротности са међународним и домаћим правним прописима који забрањују принудни рад. Приликом изрицања казне рада у јавном интересу суд мора, имајући у виду сврху кажњавања, узети у обзир и врсту учињеног кривичног дела, личност учиниоца, као и његову спремност да обавља рад у јавном интересу (члан 52. ст. 4. КЗ-а). Овакво законско решење, такође, указује на природу алтернативних кривичних санкција приликом чијег изрицања се мора водити рачуна о личности, карактеристикама и спремности учионица дела да их изврши. С овим у вези је и једна пресуда Окружног суда у Београду, у предмету К. 2402/2005 од 17. 1. 2006. године, у оквиру које је наведено: ,,да су испуњени услови за изрицање казне рада у јавном интересу, када окривљени раније није осуђиван, стар је 23. године и признао је извршење дела”. Суд је у овом случају ценио спремност окривљеног да обавља рад у јавном интересу, а узимајући у обзир све олакшавајуће околности, огласио га је кривим због извршења кривичног дела неовлашћеног држања опојних дрога из члана 246а ст. 1. Кривичног законика. У овом случају, окривљеном је изречена казна рада у јавном интересу у трајању од 120 часова, која се мора обавити у временском трајању од два месеца. Члан 52. ст. 3. Кривичног законика одређује рад у јавном интересу као сваки друштвено користан рад којим се не вређа људско достојанство и који се не врши у циљу стицања добити. Тако је чланом 39. ст. 1. Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, наведено да: „рад у

јавном интересу не сме угрожавати здравље и безбедност осуђеног и обавља се код правног лица које се бави пословима од јавног интереса, а нарочито хуманитарним, здравственим, еколошким или комуналним делатностима”. Управа уговоре о сарадњи најчешће закључује са јавним предузећима, јавно комуналним предузећима, месним заједницама и сл., док избор послодавца, врсту послова и програм рада за конкретно осуђено лице одређује повереник (члан 13. Правилника о начину извршења ванзаводских санкција и мера и организацији и раду повереника). Једна од предности казне рада у јавном интересу јесте, свакако, и то што лице коме је изречена ова санкција, ову казну може обавити и у своје слободно време, чиме му је омогућено да може наставити школовање или обављање посла који је обављао и пре изрицања ове казне или са којима је започео у време њеног извршења. Тако ст. 3. члана 52. КЗ-а прописује да казна рада у јавном интересу не може укупно трајати краће од шездесет часова, нити дуже од тристашездесет часова, при чему осуђени коме је казна одређена у претходно наведеном оквиру, овај рад мора обавити, за време које не може бити краће од месец дана, нити дуже од шест месеци. У току једног месеца, рад у јавном интересу траје шездесет часова. Повереник који води евиденцију лица осуђеног на казну рада у јавном интересу у извештајима обавештава суд и Повереничку службу о својим запажањима, почетку и току извршења казне. Међутим, ако повереник на основу обавештења послодавца установи да осуђени грубо занемарује своје радне обавезе обавиће разговор са осуђеним, дати му потре бне савете и упозорити га на последице таквог његовог поступања (члан 43. ЗОИВСМ). Ипак, уколико осуђени и после упозорења настави да грубо занемарује своје обавезе, повереник ће обавестити поступајућег судију, који у складу са чланом 52. ст. 5. КЗ-а може казну рада у јавном интересу заменити казном затвора и то тако што ће за сваких започетих осам часова рада у јавном интересу, одредити један дан затвора. Предметна одлука се у овом случају шаље надлежном одељењу за извршење кривичних санкција према пребивалишту осуђеног, ради извршења казне затвора.

Кућни затвор

Увођење алтернативних санкција у кривични систем Републике Србије у складу је са савременим трендовима у области казнене политике.

67 lege artis ● октобар 2016.

Разматрајући значај примене кућног затвора са циљем смањења пренасељености затворских капацитета, изменама и допунама Кривичног законика из 2009. године, по први пут у кривичном законодавству Републике Србије, законодавац уводи могућност да осуђени на казну затвора, ову казну издржава без напуштања просторија у којима станује. Овим изменама и допунама, кућни затвор није предвиђен као самостална кривична санкција, већ као модалитет извршења затворске казне. Међутим, извршење казне затвора у просторијама у којима осуђени станује, представља специфичан начин издржавања затворске казне, посве различит у односу на њено затворско извршење, па се он може посматрати и као самостална алтернативна кривична санкција. Ст. 5. члана 45. Кривичног законика предвиђа да: „ако се учиниоцу кривичног дела изрекне казна затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује, уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање након учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено, може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања”. Једино ограничење у овом погледу односи се на лице које је осуђено за кривично дело против брака и породице и које живи са оштећеним у истом породичном домаћинству, у ком случају се не може одредити извршење ове казне на такав начин (члан 45. ст.

7. КЗ-а). Претходно наведена законска одредба из ст. 5. овог члана упућује на то да се кућни затвор може изрећи и за тежа кривична дела, ако се ублажавањем казне изрекне затвор до једне године. Слично као и код казне рада за опште добро, и овде објективни услов представља изречена краткотрајна затворска казна, али у овом случају до годину дана, док се субјективни услови односе на окривљеног и његов однос према делу које је учинио. Недостатак из (позитивне) законске одредбе биће, вероватно, отклоњен у будућности. Наиме, „Нацртом Закона о изменама и допунама Кривичног законика”, „Казна кућног затвора” предвиђена је посебним чланом 45а. Ставом 1. овог члана предвиђено је отклањање можда и најважнијег недостатка позитивног права; предвиђено је да се казна кућног затвора може изрећи за кривична дела за која је прописан затвор до 8 година, чиме је онемогућено изрицање ове санкције за изузетно тешка кривична дела. Ставом 3. предметног члана удвостручено је трајање најдуже казне кућног затвора – до две године. Имајући у виду претходно наведене услове, а ценећи и целисходност примене ове санкције, Трећи основни суд у Београду је у пресуди 7. К. бр. 4555/2013, окривљеног огласио кривим због кривичног дела преваре из члана 208. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗ-а (где је запрећена казна затвора од 2 до 10 година), при чему га је осудио на казну затвора у трајању од једне године и истовремено одредио да ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује. Образлажући изречену санкцију суд је навео: „да је приликом одмеравања казне нашао да су особито олакшавајуће околности на страни окривљеног чињенице да је у потпуности признао извршење кривичног дела и на тај начин знатно допринео утврђивању његове одговорности, да је неосуђивано лице, те да се ради о старијој особи, као и да нема отежавајућих околности, услед чега је

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

С друге стране, уколико повереник процени да осуђено лице испуњава све своје обавезе везане за рад у јавном интересу и да је у потпуности испуњена сврха изрицања ове санкције, он може предложити суду умањење казне за једну четвртину (члан 42. ЗОИВСМ).

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

суд окривљеном утврдио казну затвора у блажој мери у односу на ону која је прописана за то кривично дело, истовремено му одређујући да ће казну извршити на тај начин што не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним Законом”. Иако су формални услови за изрицање ове санкције испуњени, суд има дискреционо право приликом одлучивања о предлогу осуђеног да ову казну издржава у просторијама у којима станује. Тако је решењем Вишег суда у Нишу, Су. 12/2012 од 12. 9. 2012. године, суд ценећи околност да се ради о повратнику који је већ осуђиван за истоврсно кривично дело, своју одлуку образложио тиме: „да се сврха кажњавања, прописана чланом 42. Кривичног законика може постићи само тако што ће осуђени бити упућен у установу за издржавање казне затвора, где ће, уз помоћ стручних лица и третмана над њим, променити своје навике и склоности, тако да по изласку из затвора више не врши кривична дела”. Окривљени коме је изречено издржавање казне затвора у просторијама у којима станује не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима који су прописани чланом 23. Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, према коме се осуђеном дозвољава двочасовни дневни боравак ван просторија у којима станује у периоду између 13 и 17 часова. Међутим, уколико се утврди да осуђени злоупотребљава ово своје право, директор Управе, на образложени предлог повереника, донеће одлуку о одузимању овог права. Ипак, уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да се остатак казне издржи у заводу за извршење казне затвора (члан 45. ст. 6. КЗ-а). Осим тога, издржавање казне затвора у просторијама у којима осуђени станује, може се заменити ефективном затворском казном и у случају немогућности започиња извршења ове казне, услед кривице окривљеног. Тако је решењем Вишег суда у Београду К. бр.175/2014 од 18. 5. 2016. године, казна кућног затвора замењена ефективном затворском казном уз образложење: „како је осуђеном изречена казна у трајању од једне године, која ће се извршити на тај начин што осуђени не сме напуштати

просторије у којима станује, са којом чињеницом је и осуђени био упознат, при чему је био и упозорен да ће суд у случају немогућности извршења казне затвора у просторијама у којима станује, одредити да се изречена казна има извршити у затвору, а да и поред свега наведеног позивна писма ради започињања извршења изречене казне осуђеном нису могла бити уручена у два наврата, при чему су полицијски службеници на терену од његовог оца обавештени да се осуђени већ годину дана налази у Немачкој, суд је одлучио да казну затвора у трајању од једне године осуђени издржава у затвору”. Члан 24. ЗОИВСМ-а наводи и посебне разлоге због којих осуђени може напустити просторије у којима станује, а о којима одлучује директор Управе на основу молбе (и приложене документације којом се оправдава овакава молба) осуђеног, као што су: 1) пружање нужне медицинске помоћи осуђеном или члану његовог породичног домаћинства, ако је за пружање медицинске помоћи неопходно напуштање просторија; 2) одлазак на посао, ако кривично дело за које је осуђен није у вези са радом; 3) похађање наставе током редовног школовања; 4) одазивање на позив државног органа; 5) одлазак на полагање испита; 6) тешка, акутна или хронична болест, одлазак на редовне здравствене прегледе или стационарно лечење; 7) венчање осуђеног или венчање крвног сродника до другог степена сродства; 8) смрт блиског сродника; 9) обавеза старања према члановима уже породице предвиђене законом, у случају да ту обавезу не може да обавља друго лице; 10) сезонски пољопривредни радови, ако се осуђени бави пољопривредом као сталном делатношћу; 11) други нарочито оправдани разлози за које осуђени може поднети образложену молбу. Као и код алтернативне кривичне санкције рада у јавном интересу, овакво законско решење омогућава осуђеном да настави са обављањем професије коју је и до тада обављао или са школовањем, чиме се елеминишу негативне последице које би осуђени могао да трпи

запажања, повереник сачињава појединачни програм поступања у који уноси све промене од значаја за извршење казне кућног затвора о којима редовно обавештава суд, полицију и Повереничку службу (члан 7. Правилника о начину извршења ванзаводских санкција и мера и организацији и раду Повереника). На извршење казне кућног затвора без мера електронског надзора примењују се сходно одредбе закона, које се односе и на извршење ове казне уз примену мера електронског надзора (члан 31. ЗОИВСМ-а). Члан 33. ЗОИВСМ-а предвиђа да на предлог руководиоца Повереничке службе, директор Управе може превремено отпустити осуђеног са издржавања казне, због доброг владања и постигнутих резултата у програму поступања, ако му је до њеног истека преостало највише три месеца и уколико је издржао девет десетина казне.

Табела 1:

Табела 1: Година

2005

Број изречених казни

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

357

365

348

371

352

1,2

1,1

1,0

1,1

Удео у структури свих изречених санкција (%) станује, односно месту где ради или телефонским путем. Приликом ових провера повереник може разговарати са осуђеним, члановима његовог породичног домаћинства или послодавцем (члан 30. ЗОИВСМ-а). На основу својих

Табела 2: У табели ниже доносимо податке Министарства правде, Одељења за третман алтернативних санкција, о броју реализованих казни кућног затвора по годинама:

Табела 2: Година Број реализованих казни

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

678

725

689

1214

69 lege artis ● октобар 2016.

У оквиру следеће табеле доносимо податке Републичког завода за статистику који се односе на број пресуда којима је изречена казна рада у јавном интересу по годинама у периоду 2005– 2015, као и процентуално изражени удео казне рада у јавном интересу у структури свих санкција које су изречене пунолетним учиниоцима кривичних дела у појединим годинама:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

уколико би служио ефективну затворску казну, што доприноси и његовом лакшем укључивању у друштвени живот након извршења казне. Издржавање казне кућног затвора може се извршавати уз примену електронског надзора или без њега. Уређај за лоцирање, одашиљач са пратећом опремом, који на зглоб руке или ноге, осуђеном поставља стручно лице, представља техничку могућност која омогућава контролу примене електронског надзора, а даљинским уређајем којим се прати кретање окривљеног и његов положај у простору управља Повереничка служба. Пре него што донесе одлуку о извршењу ове казне уз примену електронског надзора, суд ће утврдити да ли за то постоје техничке и друге могућности. Уколико није у могућности да утврди ове услове, суд ће од Повереничке службе затражити извештај о томе. Након добијања овог извештаја, суд ће у својој одлуци назначити да ли ће се казна кућног затвора извршавати са или без примене електронског надзора (члан 20. ЗОИВСМ-а). Повереник који спроводи, прати и контролише извршавање ове казне, може без претходне најаве проверавати да ли се осуђени налази у просторијама у којима станује или на другом месту које је предвиђено програмом поступања. Он ове провере може вршити непосредно, посетом осуђеном у просторијама у којима овај

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Саизвршилаштво као облик саучесништва из члана 33. Кривичног законика у судској пракси Суштина овог текста је у сагледавању основних елемената који су нужни за постојање саизвршилаштва и анализи бројних дилема које се јављају у примени овог кривичноправног института у судској пракси Драган У. Калаба заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку

sudski.postupci@legeartis.rs

вако кривично дело има свој битан елеменат, а то је радња извршења која у суштини и опредељује биће кривичног дела. На тај начин опредељен је и извршилац кривичног дела. Саизвршилаштво подразумева постојање више лица у улози извршилаца. Постојећи Кривични законик („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14), у глави 3. под називом „Кривично дело”, а под тачком 3. садржи назив „Саучесништво у кривичном делу”, док је у члану 33. предвиђено саизвршилаштво као један од облика саучесништва, а поред подстрекавања и помагања. Поменута одредба гласи: „Ако више лица учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата заједнички изврше кривично дело или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дела, свако од њих казниће се казном прописаном за то кривично дело”. Најпре треба указати на то да саучесништво као општи кривичноправни институт, који у себи поред саизвршилаштва обухвата и подстрекавање и помагање, подразумева учешће више лица у извршењу одређеног кривичног дела. Дакле, када постоји извршилац одређеног кривичног дела, а то је једно лице, степен

друштвене опасности је очигледно мањи у односу на ситуације учествовања више лица при извршењу одређеног кривичног дела. И баш из тог разлога, законодавац је посебним одредбама у Кривичном законику нарочит нагласак ставио на кривичноправни институт саучесништва. Наравно, учествовање више лица при извршењу одређеног кривичног дела не може се одвијати „слободно и стихијски”, већ њихово поступање мора да буде по „правилима”, што значи да међу њима морају постојати одређене субјективне и објективне везе да бисмо уопште могли да говоримо о саучесништву, односно саизвршилаштву. Њихова субјективна веза заправо је свест о заједничком деловању, односно сваки од саучесника је свестан да у радњи извршења учествује још неко лице, при чему се они не морају лично и познавати, па се коначно има сматрати да је остварено и извршено кривично дело њихово заједничко кривично дело, односно да је оно одраз њихове заједничке воље. Објективни услов постојања саучесништва у ствари је реализација радње извршења одређеног кривичног дела од стране више лица. Наравно, сви учесници не морају поступати истовремено при извршењу кривичног дела, али је нужно да предузета радња свакога од њих, у међусобној вези представља једну целину, а њихове, сада већ заједничке радње, воде остварењу истог, заједничког циља, а то је проузроковање одређене последице. То даље значи да између предузетих радњи сваког саучесника и наступеле последице мора постојати узрочна веза.

Саизвршилаштво подразумева постојање више лица у улози извршилаца.

71 lege artis ● октобар 2016.

Када се имају у виду елементи под тач. 1) и 2) онда постоје две категорије саизвршилаца: прва, која предузима радње извршења кривичног дела и друга, која својим другим радњама битно доприноси извршењу кривичног дела. У судској пракси је управо најтежи проблем утврдити границу између остварене радње извршења кривичног дела и предузимања других радњи којима се битно доприноси извршењу кривичног дела. Очигледно је реч о фактичком питању које се решава од случаја до случаја, на темељу свих прикупљених и изведених доказа у судском поступку, а од стране надлежног суда. У сваком случају, за обе категорије саизвршилаца постоји заједничка нит, а то је субјективни елеменат, односно свест о заједничком деловању. Наравно, ова нит је најјача код прве категорије саизвршилаца. Практично, код њих најчешће постоји заједничко деловање на истом простору и у исто време, а такође најчешће постоји и заједнички претходни договор о извршењу кривичног дела, при чему он не мора увек бити нужан. У том смислу ова категорија саизвршилаца не изазива веће дилеме у судској пракси. Знатно већи проблеми и бројне дилеме заступљени су код друге категорије саизвршилаца. По „слову закона”, они морају да предузимају друге радње, а које у садејству са радњама извршења, битно доприносе извршењу кривичног дела. То је чисто објективни елеменат постојања овог облика саучесништва. То значи да такав саизвршилац треба да предузме одређену радњу која као таква није елемент – биће одређеног кривичног дела, али је изричито повезана са радњом извршења и са њом представља нераскидиву целину (представља њихово заједничко деловање), битно доприносећи извршењу кривичног дела. Други елеменат, субјективне природе, огледа се у остварењу заједничке одлуке за извршењем кривичног дела. У првом случају (прва категорија саизвршилаца) би се радило о заједничкој вољи више лица да изврше кривично дело као

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

На такав начин, остварењем објективних и субјективних услова настаје саучесништво, под којим се подразумева делатност више лица – саучесника, уз постојање свести о њиховом заједничком деловању. Као институт кривичног права, саучесништво изазива бројне дилеме и недоумице подједнако у теорији, као и у судској пракси. Најпре треба истаћи да је реч о врло широкој области у кривичном праву, па би се у том смислу могли написати засебни радови који би се односили на поједине области, као што су, рецимо: правна природа одговорности саучесника; шта је основ кажњивости саучесника; која теорија кривичног права је најближа правој и правној природи саучесништва, а посебно саизвршилаштва; нужно саизвршилаштво; привидно саизвршилаштво; посредно извршилаштво и др. Суштина овог текста је у изношењу основних елемената који су нужни за постојање саизвршилаштва и, наравно, у сагледавању практичне стране наведеног института кроз процесуирање датих животних ситуација. Извршилац је лице које извршава радњу извршења одређеног кривичног дела, а саизвршилац је учесник који са другим лицем – извршиоцем, учествује у радњи извршења кривичног дела. Дакле, њихово својство је опредељено предузетим радњама које представљају елементе одређеног кривичног дела. Сва друга лица, као саучесници, а који не предузимају радње извршења кривичног дела су или подстрекачи или помагачи. Елементи института саизвршилаштва су: 1) заједничко извршење кривичног дела од стране више лица; 2) предузимање друге радње којом се битно доприноси, остварењем заједничке одлуке, извршењу кривичног дела; 3) облик виности код заједничког извршења кривичног дела; 4) облик виности код предузимања друге радње којом се битно доприноси, остварењем заједничке одлуке, извршењу кривичног дела.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

своје, а у другом случају (друга категорија саизвршилаца), више лица, нека као извршиоци радњи кривичног дела, нека са предузетим другим радњама која битно доприносе извршењу кривичног дела, остварују заједничку одлуку и тиме сви учесници такво дело желе као своје. С обзиром на то да је објективни услов доминантнији и јачи код прве категорије саизвршилаца (наравно мора постојати и остварење субјективног услова), може се радити о заједничком извршењу кривичног дела, како умишљајних тако и нехатних кривичних дела. Код друге категорије саизвршилаца, с обзиром на то да мора постојати изузетно складна целина између извршилаца који предузимају радње извршења кривичног дела и извршилаца који предузимају друге радње којима се битно доприноси извршењу кривичног дела, очигледно је да такве ситуације могу постојати само при извршењу умишљајних кривичних дела. И коначно, након приказа основних постулата института саизвршилаштва, у наставку текста дајемо преглед карактеристичних судских одлука, а које су у вези са: 1) заједничким извршењем кривичног дела; 2) другом радњом којом се битно доприноси извршењу кривичног дела; 3) саизвршилаштвом и односом са подстрекавањем и помагањем; 4) заједничким договором за извршење кривичног дела, као и постојањем прећутног договора; 5) саизвршилаштвом и применом кривичнопроцесног права; 6) непостојањем саизвршилаштва; 7) саизвршилаштвом у ситуацији непостојања извршиоца.

1. Заједничко извршење кривичног дела Случај #1 Ради се о заједничком деловању тројице извршилаца кривичних дела тешке крађе из члана 204. ст. 1. тач. 1) КЗ-а када је доказима утврђено и у изреци пресуде наведено да су прво и другоокривљени седели у возилу, првоокривљени за воланом, моторно возило је радило, па су њих двојица из возила гледали како трећеокривљени обија шрафцигером браве на возилима оштећених и из таквих возила доносе предмете које су

одузели, а касније су ти предмети пронађени и код прво и код другоокривљеног. Неосновано се жалбама прво и другоокривљеног наводи да је саизвршилаштво непотпуно приказано и да нема субјективних и објективних услова инкриминације, јер је нејасно како је чињеницу „седење у колима” првостепени суд третирао као чување страже и активну улогу у предузимању одређених радњи које улазе у састав бића продуженог кривичног дела тешке крађе. (Пресуда Општинског суда у Чачку К 220/06 од 24. маја 2007. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 136/08 од 19. марта 2008)

Случај #2 Када је једно од оптужених лица стајало на улици 200 метара удаљено од куће и гледало да „неко не наиђе”, у коју су остали оптужени провалили, а након извршења кривичног дела сви заједно су поделили одузете ствари, јављају се као саизвршиоци кривичног дела тешке крађе из члана 166. ст. 1. тач. 1) КЗРС-а. (Пресуда Општинског суда у Чачку К 38/03 од 11. децембра 2003. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 4/04 од 30. марта 2004)

Случај #3 Када су киоску оштећене пришла три лица, па су се двојица ослонила на пулт, то је појачало ефекат претње трећег лица које је држало оружје и утицало да оштећена озбиљно схвати претњу и преда му пазар. Постојање саизвршилаштва потврђује и чињеница да су сва три лица заједно побегла, што указује на међусобно садејство нападача и постојање групе као битног елемента кривичног дела разбојништва. (Пресуда Окружног суда у Београду К 1488/04 од 19. јануара 2005. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 484/05 од 21. априла 2005)

Случај #4 Ако се окривљени огласи кривим због одређеног кривичног дела, али у саизвршилаштву, предвиђеном у члану 33. КЗ-а, тада се у изреци пресуде морају навести радње извршења кривичног дела од стране окривљених, било предузимања конкретне радње извршења или пак друге радње којом се битно доприноси

рада и вршења проституције, чине кривично дело трговине људима у саизвршилаштву.

(Пресуда Окружног суда у Чачку К 9/08 од 10. марта 2008. и Решење Врховног суда Србије Кж 1459/08 од 29. септембра 2008)

(Пресуда Вишег суда у Краљеву К 63/11 од 17. августа 2011. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 4915/11 од 20. децембра 2011)

Случај #5

Случај #9

Постоји у радњама окривљених извршење кривичних дела лаке телесне повреде у саизвршилаштву из члана 122. ст. 2. у вези са ст. 1. и чланом 33. КЗ-а и када доказима није могло да се утврди ко је од окривљених нанео оштећеном лаку телесну повреду.

Постојаће кривично дело фалсификовања и злоупотребе платних картица у саизвршилаштву из члана 225. ст. 4. у вези са ст. 2. КЗ-а, а у вези са чланом 33. КЗ-а, када првоокривљени зна да је другоокривљени одузео торбицу од оштећеног у којој је била и платна картица, па му саопшти да му треба телевизор, а другоокривљени му истом платном картицом купи поменути телевизор и преда првоокривљеном.

(Пресуда Општинског суда у Ади К 79/08 од 5. децембра 2008. и Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 180/09 од 3. априла 2009)

Случај #6

(Пресуда Вишег суда у Неготину К 72/10 од 26. новембра 2010)

Случај #7 У ситуацији постојања претходног договора између свих окривљених да се оштећени само заплаши, само присуство окривљеног критичном приликом испред објекта оштећеног и за време док је оштећени лишен живота у објекту од стране осталих окривљених, не може бити довољан показатељ његове воље да учествује у лишењу живота.

Случај #10 Радња саизвршилаштва у извршењу кривичног дела насилничког понашања постојаће када учинилац који је довезао окривљеног и оштећеног у свом возилу на споредан пут ка гробљу где је окривљени напао оштећеног и према њему вршио насиље, па када је оштећени почео да кука, појачао је музику у возилу како се не би чуло кукање. (Пресуда Општинског суда у Лазаревцу К 75/02 од 24. новембра 2003. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 142/05 од 3. марта 2005)

Случај #11 У радњама оптуженог који прави „зид” другом оптуженом да изврши џепну крађу, ради се о саизвршилаштву као облику саучесништва у извршењу кривичног дела.

(Пресуда Апелационог суда у Београду Кж 1/12 од 30. новембра 2012)

(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1382/01 од 28. септембра 2001)

Случај #8

Случај #12

Када више лица заједничким учествовањем у радњи извршења дела, довођењем у заблуду силом и претњом и задржавањем личних исправа држе друго лице у циљу експлоатације његовог

Саизвршилаштво код кривичног дела одузимања возила из члана 174. КЗРС-а када више лица споразумно одлуче да одузму туђе моторно возило ради употребе за вожњу и после

Као институт кривичног права, саучесништво изазива бројне дилеме и недоумице.

73 lege artis ● октобар 2016.

За постојање саизвршилаштва без значаја је чињеница ко је започео са задавањем удараца и ко је оштећеном задао ударац који је за последицу имао смрт, као и да је такав ударац могао задати само један од њих, када су оба окривљена била свесна да предузетим радњама оштећеног могу лишити живота, те су на то и пристали.

(Пресуда Општинског суда у Ужицу К 113/06 од 27. јуна 2007. и Пресуда Окружног суда у Ужицу Кж 528/07 од 14. новембра 2007)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

извршењу кривичног дела, а које су резултат заједнички донете одлуке.

одузимања се тим возилом возе, без обзира на то што је возило ставио у покрет и тиме управљао само један од њих.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 519/90 од 2. октобра 1990)

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #13 Саизвршилац се може налазили и на 300 метара од места где се врши тешка крађа, када има задатак да на том месту пази да неко не наиђе.

у мењачници, а остали оптужени су у односу на ту тежу последицу поступали са умишљајем јер су на такву последицу пристали (евентуални умишљај), тако да су сви оптужени извршили кривично дело тежак случај разбојништва из члана 16. ст. 2. у вези са ст. 1, у вези са чланом 168. ст. 1. КЗРС-а, у саизвршилаштву. (Пресуда Окружног суда у Ваљеву К 34/02 од 3. новембра 2003)

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 2176/98 од 29. фебруара 2000)

2. Друга радња која битно доприноси извршењу кривичног дела

Случај #14

Случај #1

Код кривичног дела тешке телесне повреде у саизвршилаштву није од значаја ко је од саизвршилаца конкретно нанео тешку телесну повреду оштећеном, већ је од значаја да су се сви саизвршиоци који су задавали ударце оштећеном, саглашавали са радњом другог саизвршиоца, односно прихватали све предузете радње као своје, тако да је њиховим умишљајем било обухваћено тешко телесно повређивање оштећеног.

Институт саизвршилаштва из члана 33. КЗ-а постоји и када учесници у извршењу једног кривичног дела учествују у различитим улогама, па се ипак сматрају саизвршиоцима, али је нужно да радње свих учесника, па и предузета радња једног од њих којом се битно доприноси извршењу кривичног дела, морају бити таквог карактера да се имају сматрати радњама у смислу радње извршења предвиђене у члану 33. КЗ-а.

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 5059/11 од 14. децембра 2011)

(Пресуда Основног суда у Чачку К 1361/10 од 7. децембра 2010. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 2427/11 од 14. септембра 2011)

Случај #15 Учесници у извршењу једног кривичног дела могу учествовати са различитим улогама па да се сматрају саизвршиоцима, али је нужно да радње свих учесника морају бити таквог карактера да се имају сматрати радњама које представљају радње извршења, њихове радње морају бити у толикој мери присутне и заједничке, да се може рећи да је ток извршења дела и остваривање постојећег, зависе управо од доприноса сваког оптуженог. (Пресуда Врховног суда Србије Кж 541/05 од 23. марта 2006)

Случај #16 Када је постојао претходни договор између четворо оптужених да заједно изврше кривично дело разбојништва у мењачници, уз претњу ватреним оружјем са муницијом, које ће свако од њих имати у рукама, оптужени су били свесни могућности употребе ватреног оружја, као и могућности да неко лице може бити лишено живота и због тога када је приликом извршења кривичног дела, један од оптужених са умишљајем лишио живота лице запослено

Случај #2 Постоји кривично дело разбојништва у саизвршилаштву из члана 206. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а када сви окривљени нису непосредно предузели све радње извршења или пак радње које не представљају радње непосредног извршиоца, већ радња окривљеног који је делимично извршио неке радње извршења мора представљати једну животну и логичну целину са предузетим радњама осталих окривљених лица, а то значи да таква предузета радња мора у битноме да допринесе извршењу одређеног кривичног дела. (Пресуда Вишег суда у Чачку К 31/11 од 9. априла 2012. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 3582/12 од 4. септембра 2012)

Случај #3 И поред тога што малолетни оптужени није предузео ниједну радњу која би представљала радњу извршења у лишавању живота сада покојне, нити је касније од присвојеног плена нешто добио, својим присуством радњама другооптуженог,

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 615/05 од 21. јуна 2005)

Случај #4 Радњу окривљеног који је уперио пиштољ у оштећеног, док га је саучесник ударао палицом треба квалификовати као кривично дело насилничког понашања у саизвршилаштву јер је предузета радња окривљеног у битноме допринела извршењу наведеног кривичног дела. (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 4276/11 од 25. јануара 2012)

Случај #5

(Пресуда Апелационог суда у Београду Кж 1/12 од 30. новембра 2012)

Случај #6 Другооптужени се појављује као саизвршилац у извршењу кривичног дела тешке телесне повреде када је оштећеног држао рукама око врата, док га је за то време првооптужени ударао и нанео му тешку телесну повреду, јер је радња другооптуженог у потпуности сагласна са радњом првооптуженог и битно је допринела извршењу кривичног дела. (Пресуда Окружног суда у Београду Кж 21131/00 од 20. децембра 2000)

Саизвршиоцем се сматра не само лице које са другим или другима са умишљајем или из нехата заједнички изврши кривично дело (што подразумева учешће у радњи извршења), већ и лице које остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесе извршењу кривичног дела, а што је у конкретном случају у виду чувања страже од стране једног од саизвршилаца. (Пресуда Окружног суда у Београду К 120/06 од 20. јануара 2006. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 1125/06 од 15. августа 2006)

Случај #8 Када се ради о облику саизвршилаштва који се састоји у предузимању друге радње којом се битно доприноси извршењу кривичног дела, та радња мора бити функционално повезана са делатношћу другог учиниоца, да је допуњава на битан, одлучујући начин, тако да је тај допринос нужан за остварење дела, а не обично подупирање извршења или обично олакшавање извршења дела. (Пресуда Вишег суда у Београду К 4133/10 од 5. фебруара 2013. и Решење Апелационог суда у Београду Кж 2760/13 од 12. септембра 2013)

3. Саизвршилаштво и однос са подстрекавањем и помагањем Случај #1 Помагање из члана 24. ОКЗ-а као облик саучесништва представља радњу којом се доприноси извршењу кривичног дела од стране другог лица, његовој лакшој реализацији, а извршилаштво из члана 22. ОКЗ-а јесте предузимање радњи извршења које су биће предметног кривичног дела. (Пресуда Окружног суда у Чачку К 20/03 од 7. новембра 2005. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 1356/06 од 19. септембра 2007)

Случај #2 Када су оба оптужена обили три возила тако што је првоокривљени разбио стакла на возилима, одузео ствари из возила, а за то време је другоокривљени чувао стражу, а касније су заједно поделили одузете ствари, тада су радње другоокривљеног у ствари радње саизвршилаштва из члана 22. КЗЈ-а, а при извршењу кривичног дела тешке крађе из члана 166. ст. 1. тач.

75 lege artis ● октобар 2016.

За постојање саизвршилаштва неопходно је да буду испуњени и објективни и субјективни услови, односно учешће у делу и свест о заједничком деловању, што се огледа у томе да код саизвршилаца постоји одговарајући допринос у извршењу кривичног дела у виду предузимања радње извршења кривичног дела или неке друге радње која је у тесној вези са радњом извршења, те у свести о заједничком деловању саизвршилаца ако заједнички предузимају радње извршења или у њиховом заједничком умишљају уколико поступају на основу договора, а тиме и са неком другом радњом битно допринесу извршењу кривичног дела.

Случај #7

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

не предузимајући ништа чиме би спречио лишавање живота оштећене, својим активностима које су уследиле накнадно бришући трагове који су указивали на њихово присуство и померајући тело покојне, очигледно је показао да се у потпуности сагласио са свим радњама које су претходно предузете од стране осталих саизвршилаца у лишавању живота сада покојне.

1) КЗРС-а као и у односу на првоокривљеног, а не ради се о радњи помагања из члана 24. КЗЈ-а.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

(Пресуда Општинског суда у Чачку К 120/03 од 10. августа 2003. и Пресуда Окружног суда у Чачку Кж 56/03 од 20. децембра 2003)

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #3 Када је оптужени давао савете и упутства како да се изврши крађа возила и ставио учиниоцу дела на располагање средство за извршење кривичног дела и упутствима отклонио препреке за извршење кривичног дела, не може се радити о помагању у извршењу кривичног дела, већ о саизвршилаштву.

значаја за извршење кривичног дела, јер при томе само потпомаже извршење дела које је друго лице извршило, што очигледно овде није случај. (Пресуда Окружног суда у Београду Кж 322/99 од 17. септембра 1999)

Случај #6

(Пресуда Петог општинског суда у Београду К 1001/03 од 5. марта 2004. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1447/04 од 24. јуна 2004)

Радње као што су: давање кључева од просторије у којој се чувају вреће са цивилном опремом војника лицима која су јасно испољила намеру да ту опрему одузму, зашивање врећа након одузимања опреме од стране тих лица и учествовање са њима у подели одузете опреме, представљају радње саизвршилаштва, а не радње помагања у извршењу кривичног дела крађе из члана 165. ст. 1. КЗРС-а.

Случај #4

(Пресуда Врховног суда Србије К 28/90 од 1. марта 1990)

Нема говора о томе да би оптужени могао бити евентуално помагач како се то неосновано истиче у жалби његовог браниоца, када је добро знао шта се ради, да у свему томе учествује заједно са другим оптуженима и да код њега постоји свест о заједничкој сарадњи, дакле, субјективни елементи саизвршилаштва, па је првостепени суд јасно и потпуно утврдио да је овај оптужени саизвршилац са другима у објективном и субјективном смислу. (Пресуда Врховног суда Србије Кж 33/05 од 14. априла 2005)

Случај #5 Оптужени је саизвршилац у извршењу кривичног дела разбојништва ако је по претходном договору са осталим извршиоцима на бази поделе улога предузео радње које су ван бића кривичног дела, али су битни део процеса његовог извршења. Неосновани су жалбени наводи браниоца да делатност првооптуженог нема обележја саизвршилаштва у кривичном делу разбојништва, већ помагања за које се учинилац може блаже казнити. За разлику од саизвршилаца, помагач предузима оне радње које нису од одлучног

Случај #7 Када оптужени „типује стан” суд мора да утврди ко је предложио извршење кривичног дела у питању, односно чија је идеја била да се дело изврши, јер од тога зависи и облик саучесништва, односно да ли је дело извршено подстрекавањем или помагањем. (Пресуда Врховног суда Србије Кж 1110/00 од 27. јуна 2001)

Случај #8 За постојање саучесништва у извршењу кривичног дела неопходна је субјективна веза која се огледа у постојању свести учиниоца о учешћу саучесника у заједничком делу. Помагање може бити различито и то као претходно, пре започете радње извршења кривичног дела или накнадно, психичко (давање савета и подршке извршиоцу) или материјално (омогућавање смештаја пре извршења кривичног дела) и друго, па побијана пресуда у конкретном случају не садржи разлоге о наведеним облицима саучесништва, саизвршилаштва и помагања, а и дати разлози су неразумљиви, па је учињена наведена битна повреда одредаба

У склопу овог текста дајемо преглед карактеристичних судских одлука.

кривичног поступка, а што води укидању пресуде. (Пресуда Основног суда у Прокупљу К 191/11 од 21. априла 2011. и Решење Апелационог суда у Нишу Кж 1954/11 од 9. августа 2011)

Када су у питању кривична дела која се врше од стране лица са одређеним својством, тада се као саизвршилац у смислу члана 33. КЗ-а може појавити само оно лице које има такво својство, а не и лица која такво својство немају. (Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 187/10 од 21. децембра 2010. и Решење Апелационог суда у Новом Саду Кж 2080/11 од 23. јануара 2013)

4. Заједнички договор за извршење кривичног дела и прећутни договор Случај #1

(Пресуда Врховног војног суда К 143/97 од 11. новембра 1997)

Случај #2 За постојање саизвршилаштва код кривичног дела крађе оружја или дела борбеног средства из члана 223. ст. 2. КЗСФРЈ није нужно да сваки од учесника врши одузимање оружја, већ је довољно да сваки од њих макар и делимично учествује у радњи извршења и да при томе на страни сваког од њих постоји свест о заједничком деловању. Између двојице оптужених је постојао претходни договор о заједничком деловању, а што се посебно види у томе да су они у више наврата истовремено улазили у складишта наведена у изреци пресуде и из њих одузимали предметне ствари, па је потпуно ирелевантно ко је од ове двојице оптужених одузео појединачно одређену ствар која је наведена у изреци. (Пресуда Врховног војног суда К 28/91 од 12. марта 1991)

(Пресуда Врховног суда Србије К-31/72)

Случај #4 Постоји саизвршилаштво код кривичног дела из члана 184. ст. 1. КЗ СРЈ ако су се оптужени договорили да допишу део текста у претходно овереној и потписаној службеној исправи, па је један од њих тај текст и дописао. (Пресуда Врховног војног суда К 249/97 од 13. октобра 1998)

Случај #5 Постоји радња саизвршилаштва код кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗРС-а када један окривљени набави две саобраћајне дозволе и регистарске таблице за два аутобуса, а други окривљени у саобраћајне дозволе унесе неистините податке о аутобусима. (Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1136/02 од 4. јула 2002)

Случај #6 Саизвршилац у извршењу кривичног дела тешког убиства је учинилац чија је улога била да аутомобилом којим је управљао сачека наилазак аутомобила у коме се налазе жртве, да претекне њихов аутомобил на погодном месту, да заустави свој аутомобил да би из њега изашао учинилац који ће их лишити живота из аутоматске пушке, да прати његово понашање, како би после извршења кривичног дела учиниоца примио у аутомобил и одвезао га са места извршења кривичног дела до одредишта на коме је требало да се сакрије, јер је на описани начин

77 lege artis ● октобар 2016.

За постојање саизвршилаштва је довољно да је лице које учествује у делу свесно деловања осталих учесника тј. да је свесно да његово поступање улази у састав деловања других лица, тако да све те поједине радње представљају једну целину, при чему није потребно да је између њих постојао договор о заједничком извршењу кривичног дела.

Код утврђене и неспорне чињенице да су се обојица оптужених унапред договорили да нападну и истуку оштећеног, из чега проистиче и логички закључак да је код њих постојао јединствен умишљај и да је сваки од њих пристао на радњу извршења оног другог у оквирима договора да туку оштећеног, а тиме и на последицу коју други нападач у тим оквирима буде проузроковао, тада у конкретном случају није од значаја ко је од двојице оптужених нанео тешку телесну повреду оштећеном, па с обзиром на постојање јединственог умишљаја код оба нападача има се узети да постоји кривична одговорност сваког од њих за нанету последицу.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Случај #9

Случај #3

битно допринео извршењу кривичног дела тешког убиства остварујући са умишљајем заједничку одлуку да жртве лиши живота.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

(Пресуда Окружног суда у Нишу К 116/06 од 13. априла 2007)

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #7 Када је кривично дело извршено у заједници произилази закључак да су окривљени поступали као саизвршиоци због чега је нужно утврдити о чему су се они претходно договорили и које је радње свако од њих предузео, па чак и ако се ради о Н. Н. лицу.

претходном договору” који иначе код заједничког извршења кривичног дела не мора нужно постојати у форми одређеног претходног споразума, већ тај споразум може бити и прећутан. (Пресуда Окружног суда у Београду К 462/97 од 11. децембра 1997)

Случај #11

(Пресуда Основног суда у Ваљеву К 274/13 од 24. децембра 2013. и Пресуда Апелационог суда у Београду Кж 583/14 од 22. маја 2014)

Када је у питању саизршилаштво код кривичног дела убиства, сагласност да се радње другог прихвате као своје може бити прећутна и може настати и приликом извршења кривичног дела. Првостепени суд је једног оптуженог огласио кривим за кривично дело убиства, а другог за кривично дело тешке телесне повреде. Околност да оптужени негирају претходни договор за извршење кривичног дела убиства и да првостепени суд не налази да је такав договор постојао, само за себе није довољан разлог за неприхватање оптужбе у правцу саизвршилаштва оптужених. Сагласност свих извршилаца да радње других прихватају као своје и дело као заједничко може бити и прећутна, изражена одређеним конклудентним радњама и може настати и приликом извршења кривичног дела све док исто није довршено.

Случај #9

(Решење Окружног суда у Београду Кж 420/98 од 23. марта 1999)

(Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 22/10 од 19. марта 2010. и Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 4708/10)

Случај #8 Кривично дело је учињено у саизвршилаштву и уколико у радњи извршења која се континуирано одвија у дужем временском периоду неко од учинилаца, који поступају по претходном договору, не учествује у свим појединачно предузетим радњама.

За постојање саизвршилаштва на страни окривљених првостепени суд мора да утврди постојање заједничког умишљаја да се изврши кривично дело, односно да ли је постојао договор између окривљених и да је тај договор био усмерен на наведено кривично дело. (Пресуда Вишег суда у Ваљеву К 79/11 од 6. августа 2012. и Решење Апелационог суда у Београду Кж 6041/12 од 19. новембра 2013)

Случај #10 Код извршења кривичног дела разбојничке крађе од стране више извршилаца (саизвршилаца) не мора постојати претходни договор у форми претходног споразума, већ тај споразум може бити прећутан. Није основано истицање у жалби да другооптужени није знао да ће првооптужени извршити кривично дело јер никаквог договора међу њима није било. Оптуженима није ни стављено на терет да су ово кривично дело извршили „по

Случај #12 За оцену да ли су извршиоци кривичног дела поступали као саизвршиоци, од значаја је да је заједничко деловање оптужених остварено макар и прећутним договором који произилази из околности случаја и инкриминисаних радњи, док с друге стране околност да ли је било изричито претходног договора, нема значаја за овакву оцену. (Пресуда Окружног суда у Београду К 859/03 од 9. јуна 2004. и Пресуда Врховног суда Србије Кж 1623/04 од 25. новембра 2004)

5. Саизвршилаштво и кривичнопроцесно право Случај #1 Првостепена пресуда садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. ст. 1. т. 11) ЗКП-а које се огледа у томе што је изрека

(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу К 400/07 од 8. јуна 2009. и Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 372/10 од 4. фебруара 2010)

Случај #2

(Решење Окружног суда у Суботици Кж 496/07 од 19. децембра 2007)

Случај #3 У ситуацији ако у изреци пресуде којом је више лица оглашено кривим да су учинили кривично дело, као извршиоци, нису назначене радње извршења за сваког од њих посебно, таква изрека је неразумљива, а исти је случај уколико није описана квалификаторна околност. (Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 11/10 од 26. јула 2010. и Решење Апелационог суда у Новом Саду Кж 5473/10)

Случај #4 Када више лица сачини план извршења кривичног дела тешке крађе проваљивањем, тако да свако од њих, ради реализације плана обавља одређене радње, од којих неке представљају

(Пресуда Врховног војног суда К 262/85 од 25. јуна 1985)

Случај #5 Првостепени суд је повредио Кривични закон у корист оптужених, јер је пропустио да сходно датом опису у изреци побијане пресуде оптужене огласи кривим и осуди и за саизвршилаштво у извршењу кривичног дела. (Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 129/12 од 7. септембра 2012. и Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 4039/12 од 22. маја 2013)

Случај #6 Да би постојало кривично дело убиства из члана 113. у вези са чланом 33. КЗ-а, неопходно је да изрека пресуде садржи опис животног догађаја који се реално одиграо у стварности, као и опис радњи које је предузео сваки од извршилаца, а које су подведене под правни опис кривичног дела убиства у саизвршилаштву. (Решење Апелационог суда у Новом Саду Кж 4623/10 од 8. јуна 2011)

Случај #7 Када се двојица окривљених потуку и један другом нанесу телесне повреде, извршили су по једно кривично дело из члана 54. КЗРС-а, а не једно кривично дело у саизвршилаштву. (Пресуда Окружног суда у Београду Кж 263/02 од 13. марта 2002)

Случај #8 Када двоје саизвршилаца изврше убиство, један од њих може бити осуђен за кривично дело убиства на мах, а други за убиство. Када је оштећени у једном моменту почео да хвата првоокривљеног за врат, исти је доведен у стање јаке раздражености и стога га је ударио флашом по глави, услед чега је оштећени пао на под, након чега га је другооптужени стегао шакама око врата, да би тада првооптужени

79 lege artis ● октобар 2016.

Првостепеном суду се посебно указује да код постојања саизвршилаштва као саучесништва у ширем смислу, код саизвршилаца мора постојати објективна и субјективна веза, при чему се објективна веза састоји у одговарајућем доприносу у извршењу кривичног дела, а субјективна веза у свести о заједничком деловању саизвршилаца, што даље значи да у чињеничном опису оптужног акта, па тиме и у изреци првостепене пресуде мора да постоји јасан и прецизан опис радње извршења или неке друге радње коју конкретно предузима сваки од саизвршилаца у смислу објективног бића предметног кривичног дела, као и неопходне елементе субјективног бића предметног кривичног дела.

радње извршења кривичног дела, а неке не, већ радње непосредно везане са радњама извршења и без чијег извршења кривично дело не би могло уопште бити извршено, онда се као саизвршиоци јављају не само лица која предузимају радње извршења кривичног дела, већ и она лица која предузимају радње које су у непосредној вези са радњама извршења.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

пресуде противречна разлозима наведеним у образложењу. У побијаној пресуди наведени су нејасни разлози о одлучним чињеницама везаним за постојање саизвршилаштва на страни окривљених, а по питању радњи извршења, јер су у образложењу пресуде изостали разлози о томе које је радње свако понаособ од окривљених извршио, па како би првостепени суд могао на поуздан начин да утврди које су повреде од ког окривљеног настале на телу приватног тужиоца.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

електричним каблом стегао оштећеног око врата услед чега је код оштећеног наступила смрт, па узимајући у праву оцену овакво утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд нашао да је првооптужени извршио убиство на мах јер је доведен без своје кривице у јаку раздраженост тешким вређањем од стране убијеног, па у његовим радњама стоје обележја кривичног дела убиства на мах из члана 48. КЗРС-а, а код другооптуженог кривично дело убиства из члана 47. ст. 1. КЗРС-а.

Случај #3 Саизвршилаштво није могуће код кривичног дела обљубе или противприродног блуда са лицем које није навршило 14 година из члана 106. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗРС-а. (Пресуда Врховног суда Србије Кжм 90/93 од 22. фебруара 1994)

Случај #4

(Пресуда Окружног суда у Београду К 217/97 од 16. фебруара 1998)

Код кривичног дела недозвољеног држања оружја из члана 403. ст. 1. КЗ-а Републике Црне Горе, сем у неким посебним случајевима, не може постојати саизвршилаштво.

Случај #9

(Пресуда Вишег суда у Подгорици Кж 843/07 од 22. новембра 2007)

Саизвршилаштво може постојати не само када сваки од саизвршилаца предузима радњу извршења кривичног дела, већ и онда када неки од саизвршилаца ни не предузима непосредно радњу која по закону представља радњу извршења кривичног дела, већ приликом извршења дела предузима друге радње које омогућавају и доприносе извршењу тог дела. (Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 11/10 од 26. јула 2010. и Решење Апелационог суда у Новом Саду Кж 5473/10)

6. Непостојање саизвршилаштва Случај #1 Када су два учесника у саобраћају управљајући својим аутомобилима противно саобраћајним прописима угрозили јавни саобраћај и својим радњама проузроковали тешке последице, смрт једног или тешку телесну повреду другог лица неће одговарати као саизвршиоци кривичног дела тешког дела против безбедности јавног саобраћаја, већ ће свако од њих одговарати као извршилац тог кривичног дела. (Пресуда Врховног суда Косова Кж 477/79 од 12. фебруара 1980)

Случај #2 Само седење поред возача одузетог моторног возила, без постојања претходне заједничке одлуке о извршењу дела и било каквог облика учешћа у радњи извршења, не представља саизвршилаштво код кривичног дела одузимања моторног возила. (Пресуда Врховног војног суда К 176/86 од 6. маја 1986)

7. Саизвршилаштво у ситуацији непостојања извршиоца Случај #1 Околност да је према малолетном сину окривљене, због истог кривичног дела, кривични поступак обустављен на основу члана 70. Закона о малолетницима не представља сметњу за навођење малолетног сина окривљене као саизвршиоца кривичног дела за које је окривљена оглашена кривом. (Пресуда Врховног касационог суда Кзз 549/14 од 12. јуна 2014)

Случај #2 Када је кривично дело извршено у заједници произилази закључак да су окривљени поступали као саизвршиоци због чега је нужно утврдити о чему су се они претходно договорили и које је радње свако од њих предузео, па чак иако се ради о Н. Н. лицу. (Пресуда Вишег суда у Новом Саду К 22/10 од 19. марта 2010. и Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 4708/10)

Случај #3 Има места примени института саизвршилаштва из члана 33. КЗ-а и у ситуацији када је један окривљени оглашен кривим, а према другом је оптужба одбијена на основу члана 354. тач. 2) ЗКП-а (пресуђена ствар). (Пресуда Општинског суда у Бачкој Тополи К 229/06 од 31. марта 2008. и Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 324/08 од 30. јуна 2008)

Kaлендар важења правних аката

● Правилник о измени Правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 35/16 од 5. 4. 2016. године, а ступио је на снагу 6. 4. 2016. године – примењује се до 5. октобра 2016. године ● Закон о потврђивању Конвенције о надлежности, меродавном праву, признању и извршењу одлука и сарадњи у материји родитељске одговорности и мера за заштиту деце, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни уговори”, бр. 20/15 од 9. 11. 2015. године – Конвенција ступа на снагу 1. новембра 2016. године

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ или се одложено примењују у целости или у делу:

81 lege artis ● октобар 2016.

порези и акцизе

Жалба против пореских управних аката у поступку пореске контроле Несумњиво је да првостепени органи у одређеном броју случајева нехотице чине пропусте на штету пореских обвезника који, обесхрабрени несуспенизивним дејством жалбе, одустају од њеног подношења. Kада имају економски интерес и када су незадовољни првостепеним решењем, порески обвезници би требало да, ипак, поднесу жалбу, јер једино тако могу бити сигурни да су искористили све правне могућности да заштите свој положај Никола М. Јовановић дипл. правник, порески саветник у консултантској кући EY (Ernst&Young) доо Београд porezi.akcize@legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

едно од основних начела пореског поступка, а и управног поступка уопште, јесте начело двостепености у решавању. Сходно овом начелу, против решења донетог у првом степену странка има право на жалбу, а само законом се може прописати да у појединим управним стварима жалба није допуштена, и то само ако је на други начин обезбеђена заштита права и правних интереса странке, односно заштита законитости. Другим речима, без обзира на чињеницу да ли је порески орган донео решење у поступку канцеларијске или теренске контроле, сваки порески обвезник, односно лице које има правни интерес има право да поднесе жалбу на предметно решење. У пракси се поставило питање ко су лица која имају правни интерес. У том смислу, лице које има правни интерес јесте оно лице које је (потенцијално) одговорно по основу

секундарне пореске обавезе (на пример, лице одговорно за обрачунавање и плаћање пореза по одбитку), односно лице које се по закону сматра јемцем за плаћање пореског дуга (тј. стицалац апсолутног права код пореза на пренос апсолутних права) и сл. Појам секундарне пореске обавезе дефинисан је чланом 31. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – испр., 23/03 – испр., 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 - др. закон, 63/06 – испр. др. закона, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – испр., 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – аутентично тумачење, 112/15 и 15/16, у даљем тексту: ЗПППА), као обавеза која настаје када је неко лице одговорно за доспелу пореску обавезу другог пореског обвезника или за доспелу секундарну пореску обавезу другог пореског обвезника. Жалбу је неопходно поднети у прописаном року како би је другостепени орган узео у разматрање. У том погледу, (општи) рок за подношење жалбе прописан је на 15 дана од дана пријема пореског решења, осим ако законом није друкчије прописано. Као пример изузетка од овог рока наводимо рок из члана 77. ЗПППА где је прописано да је рок за подношење жалбе

Рок за жалбу почиње да тече наредног дана од дана уредног достављања решења.

изјављује на записник првостепеном пореском органу. Уколико је жалба благовремено поднета ненадлежном органу, сходно одредбама ЗПППА, сматраће се као да је благовремено поднета надлежном органу, док ће ненадлежни орган којем је жалба достављена бити дужан да по службеној дужности жалбу достави надлежном другостепеном органу. Коначно, чланом 143. ЗПППА прописано је да се у жалби наводи пореско решење против којег се жалба подноси, жалбени разлози и докази за поништење или измену решења. У жалби се могу износити нове чињенице и нови докази, али је жалилац дужан да образложи због чега их није изнео у току првостепеног поступка. У поступку по жалби терет доказивања је на жалиоцу. Подносилац жалбе дужан је да жалбу потпише и приложи доказ о плаћеној републичкој административној такси.

Правно дејство жалбе и одлагање извршења решења против којег је изјављена жалба

83 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Специфичност жалбе у пореском поступку огледа се у томе да жалба по правилу нема суспензивно дејство, за разлику од већине других управних поступака. Према томе, Пореска управа има право да покрене поступак принудне наплате пореског дуга утврђеног у решењу донетим по спроведеној пореској контроли, без обзира на чињеницу што је обвезник поднео жалбу на предметно решење. Несуспенизивно дејство жалбе у пореском поступку дестимулативно делује на обвезнике, те се у пракси неретко дешава да управо из тог разлога порески обвезници не подносе жалбу на решења којима су незадовољни. Иако би се о овоме могло детаљније полемисати, јавни интерес је у овом случају оправдано испред интереса појединаца, те поред свих негативних последица оваквог решења оно поседује довољан легитимитет и не би требало очекивати измену прописа у овом погледу. Наиме, одредбом члана 147. ст. 2. ЗПППА прописано је да другостепени порески орган у изузетним случајевима може одложити извршење решења против којег је изјављена жалба, под условом да порески обвезник документује да би плаћањем пореза или споредних

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

на решење о одређивању принудне наплате пореза осам дана. Одређивање тренутка од кога почиње да тече рок за жалбу често изазива недоумицу код пореских обвезника. Рок за жалбу рачуна се од дана када је уредно достављено решење против којег се жалба изјављује, а дан на који је решење достављено не урачунава се у рок за жалбу (већ рок за жалбу почиње да тече наредног дана од дана уредног достављања решења). Дакле, уколико је решење уредно достављено пореском обвезнику у складу са одредбама ЗПППА 17. септембра 2016. године, рок за жалбу се рачуна почев од 18. септембра 2016. године. С друге стране, уколико последњи дан рока за предају жалбе пада у недељу или у дане државног празника, или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок за жалбу истиче истеком првог наредног радног дана. У случају када жалба није благовремено поднета, односно када је поднета по истеку прописаног рока, првостепени, односно другостепени орган (ако првостепени орган то пропусти) закључком ће одбацити жалбу као неблаговремену. Против овог закључка обвезник може поднети жалбу. Међутим, када обвезник не поднесе жалбу у прописаном року, он може поднети предлог за повраћај у пређашње стање уколико су испуњени услови из ЗПППА. Међу недоумицама које постоје код пореских обвезника свакако је и она која се односи на питање да ли порески обвезник може да изврши допуну поднете жалбе. Одговор је потврдан, али уз ограничење да ће се допуна жалбе узети у разматрање само под условом да је поднета у прописаном року за подношење жалбе. Другим речима, када по поднетој жалби обвезник пронађе нове доказе или сазна за нове чињенице које жели да истакне у жалби, он те доказе и чињенице може навести у допуни жалбе, али ће се они узети у разматрање само ако рок за жалбу није истекао. Жалба се подноси надлежном другостепеном пореском органу (Регионална одељења Пореске управе, а за обвезнике Центра за велике пореске обвезнике – Централи Пореске управе – Сектору за порескоправне послове и координацију), а предаје се непосредно или препорученом поштом првостепеном пореском органу, односно

порези и акцизе lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

пореских давања пре коначности побијаног решења (решења против којег је изјављена жалба) претрпео битну економску штету. Другим речима, извршење пореског решења може се одложити, али само ако порески обвезник уз жалбу поднесе и захтев за одлагање извршења и ако поднесе доказе да би извршењем решења пре његове коначности претрпео битну економску штету. Уредбом о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга („Сл. гласник РС”, бр. 53/03, 61/04 и 71/05, у даљем тексту: Уредба) прописани су услови под којима се пореском обвезнику може одложити плаћање доспелог пореског дуга. Сходно Уредби, плаћање дуга Пореска управа може да одложи пореском обвезнику ако дуг износи најмање, и то за: ● физичко лице – 10% од опорезивих прихода у години која претходи години у којој је поднет захтев за одлагање извршења решења о принудној наплати; ● предузетника и мало правно лице – 5% од укупног годишњег прихода исказаног у последњем финансијском извештају, односно годишњег паушалног прихода; ● средња и велика правна лица – 5% од обр тних средстава исказаних у последњем финансијском извештају. Уколико порески обвезник испуњава напред наведене услове, он може другостепеном пореском органу да поднесе захтев за одлагање извршења решења против којег је поднета жалба. По поднетом захтеву за одлагање извршења решења, другостепени орган решава по хитном поступку, о чему доноси закључак против којег није допуштена жалба. Напомињемо да у овом случају другостепени орган има право на дискреционо одлучивање, тј. чак и у случају да обвезник поднесе захтев за одлагање извршења решења и поднесе доказе да би извршењем решења претрпео битну економску

штету, другостепени орган може, али не мора, да усвоји захтев пореског обвезника. Против закључка који је донео другостепени орган, а којим је одлучено да се захтев за одлагање извршења решења против којег је поднета жалба не прихвата, тј. да се одбија као неоснован, може се у складу са чланом 14. ст. 2. Закона о управним споровима („Сл. гласник РС”, бр. 11/09, у даљем тексту: ЗУС) тужбом покренути управни спор пред Управним судом (том одредбом ЗУС-а прописано је да се управни спор може покренути и против првостепеног управног акта против кога није дозвољена жалба у управном поступку). Уколико обвезник пропусти да уз жалбу поднесе захтев за одлагање извршења пореског решења или његов захтев буде одбијен, он свакако има право да поднесе захтев за одлагање плаћања дугованог пореза, у складу са одредбама чл. 73, 74. и 74а ЗПППА.

Рад и поступање првостепеног органа по жалби Имајући у виду да се жалба подноси првостепеном органу који је донео ожалбено решење, пре него што тај орган жалбу заједно са списима предмета проследи надлежном другостепеном пореском органу, првостепени орган има одређена овлашћења у вези са поднетом жалбом. Након пријема жалбе, првостепени орган је дужан да утврди да је ли је жалба допуштена, благовремена и да ли је изјављена од стране овлашћеног лица. У том смислу, недопуштену, неблаговремену или жалбу изјављену од стране неовлашћеног лица првостепени порески орган одбацује закључком. Против овог закључка може се поднети жалба у року од осам дана од дана пријема закључка. Ако другостепени порески орган нађе да је жалба против закључка оправдана, одлучиће уједно и по жалби која је била одбачена.

У редовном поступку другостепени порески орган мериторно расправља о жалбеном захтеву.

Када првостепени порески орган оцени да је жалба оправдана и да није потребно спроводити ново утврђивање чињеница, не спроводи се допунски поступак, док се у осталим наведеним случајевима допунски

Пример:

85 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Обвезник је пропустио да поднесе жалбу на решење којим му је утврђен порез на пренос апсолутних права, услед одласка на обуку у иностранству. Наиме, док је био на двомесечној обуци у Немачкој достављено му је предметно решење и протекао је рок од 15 дана за подношење жалбе. Другим речима, решење је достављено 11. августа 2016. године, а рок за жалбу је истекао 26. августа 2016. године. Обвезник се враћа у земљу 30. септембра 2016. године и истог дана сазнаје да је пропустио рок за жалбу. Како из објективних разлога није могао да уложи жалбу на предметно решење (био је у иностранству), обвезник 3. октобра 2016. године подноси Пореској управи захтев за повраћај у пређашње стање и у исто време подноси и жалбу на решење. У овом случају захтев за повраћај је благовремен јер је поднет у року од осам дана од дана када је престао разлог који је проузроковао пропуштање (у року од осам дана од дана 30. септембра 2016. године), и то у оквиру објективног рока од три месеца од пропуштеног рока, односно од дана 26. августа 2016. године.

поступак спроводи. У овим случајевима, првостепени порески орган доноси ново пореско решење којим се усваја жалба и мења решење против кога је изјављена жалба. Против новог пореског решења може се поднети жалба, а првостепени орган може изменити ново пореско решење све док жалбу не достави на решавање другостепеном органу. Међутим, уколико првостепени порески орган поводом жалбе нађе да је спроведени првостепени порески поступак био непотпун, а да је то могло бити од утицаја на решавање пореске ствари, он има могућност да допуни поступак. Првостепени порески орган допуниће поступак и онда кад жалилац изнесе у жалби чињенице и доказе који би могли бити од утицаја за друкчије решење пореске ствари, ако је жалиоцу морала бити дата могућност да учествује у поступку који је претходио доношењу ожалбеног пореског решења, а та му могућност није била дата, или му је била дата а он је пропустио да је користи, али је у жалби оправдао то пропуштање. У складу са налазима из допуњеног поступка, првостепени порески орган може пореску ствар решити друкчије и новим пореским решењем заменити акт који се жалбом побија. Кад је пореско решење донето без претходно спроведеног посебног испитног пореског поступка који је био обавезан, или кад је донето по скраћеном поступку, али странци није била дата могућност да се изјасни о чињеницама и околностима које су од значаја за доношење решења, а странка у жалби тражи да се посебни испитни поступак спроведе, односно да јој се пружи могућност да се изјасни о тим чињеницама и околностима, првостепени орган је дужан да спроведе тај поступак. По спровођењу поступка, првостепени орган може уважити захтев из жалбе и донети ново пореско решење. Када првостепени порески орган утврди да постоји основ да се жалба усвоји, дужан је да о томе одлучи у року од 30 дана од дана пријема жалбе. Међутим, када првостепени порески орган нађе да је изјављена жалба допуштена, благовремена и изјављена од овлашћеног лица, а није својим новим пореским решењем заменио решење које се жалбом побија, дужан је да без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема жалбе, пошаље жалбу другостепеном

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Првостепени порески орган може усвојити жалбу и пореско решење изменити ако: ● оцени да је жалба оправдана и да није потребно спроводити ново утврђивање чињеница; ● оцени да је спроведени поступак био непотпун, а то је могло бити од утицаја на решавање; ● жалилац у жалби износи нове чињенице и доказе који би могли бити од утицаја на друкчије решавање ствари; ● жалиоцу није, а морало је бити, омогућено да учествује у поступку, и ● ако је жалилац пропустио да учествује у поступку, али је у жалби оправдао то пропуштање.

порези и акцизе

органу, заједно са списима који се односе на пореску ствар која је предмет првостепеног пореског поступка. Уколико првостепени орган не достави списе предмета другостепеном органу у овом року, другостепени порески орган затражиће од првостепеног органа да му достави списе предмета у року који му остави. Након тога, ако првостепени орган не достави списе предмета у остављеном року, другостепени орган може решити пореску ствар и без списа предмета (ова ситуација није честа у пракси, али постоји теоријска могућност да се она примени).

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Одустанак од жалбе и привремени прекид поступка У складу са одредбама ЗПППА, жалилац може одустати од поднете жалбе до доношења решења по поднетој жалби, када се поступак обуставља закључком и жалилац не губи право на нову жалбу уколико није истекао рок за жалбу. С друге стране, чланом 149. Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/01 и „Сл. гласник РС”, бр. 30/10, у даљем тексту: ЗУП) уређен је привремени прекид поступка по поднетој жалби због решавања претходног питања. Овим чланом ЗУП-а уређен је обавезан привремени прекид поступка пред другостепеним органом ако одлука по жалби зависи од претходног питања које је предмет судског спора или је у надлежности другог управног органа. Претходно питање је саставни део чињеничног стања и питање без чијег се решења не може решити сама пореска ствар. Такво питање чини самосталну правну целину, за чије је решење надлежан суд или други орган. По правилу, претходно питање се јавља у првостепеном поступку, а у жалбеном поступку оно се може појавити само као недостатак у спровођењу првостепеног поступка. Поступање државних органа, па и Пореске управе када наиђе на питање без чијег се решења не може решити сама ствар уређено је одредбама ЗУП-а којима је дата могућност органу који води поступак да, према околностима случаја, одлучи да ли ће поступак прекинути док надлежни орган не реши претходно питање или ће претходно питање сâм решити.

Наведено овлашћење не постоји када се претходно питање односи на постојање кривичног дела, на постојање брака, утврђивање очинства и друго, тј. из разлога који су наведени у члану 135. ЗУП-а.

Решавање другостепеног пореског органа по жалби У оквиру поступка по жалби, код другостепеног пореског органа могу се разликовати претходни поступак и редовни поступак. У претходном поступку другостепени порески орган је овлашћен да испитује допуштеност и благовременост жалбе, као и да ли је жалба изјављена од стране овлашћеног лица. У том смислу, уколико је жалба недопуштена, неблаговремена или изјављена од стране неовлашћеног лица, а првостепени порески орган је пропустио да је због тога одбаци, одбациће је другостепени порески орган. С друге стране, у редовном поступку другостепени порески орган мериторно расправља о жалбеном захтеву. У складу са одредбама ЗПППА, другостепени порески орган може да: ● одбије жалбу (члан 151. ЗПППА); ● поништи порески управни акт у целости или делимично (члан 152. ст. 1, 2, 3. и 5. ЗПППА); ● измени порески управни акт (члан 152. ст. 6. ЗПППА), и ● огласи порески управни акт ништавим (члан 153. ЗПППА).

Одбијање жалбе Другостепени порески орган одбија жалбу кад утврди да је првостепени поступак правилно спроведен и да је пореско решење правилно и засновано на закону, што подразумева: ● да је порески поступак правилно спроведен; ● да је чињенично стање потпуно и тачно утврђено и изведен правилан закључак о чињеницама, а докази правилно оцењени, и ● да је правилно примењен одговарајући материјални пропис. Међутим, другостепени порески орган одбија жалбу и када сматра да је у првостепеном поступку било недостатака, али да су они такви

НАПОМЕНА АУТОРА #1

Допуна, поништавање и измена пореског управног акта Допуна, поништавање и измене пореског управног акта (односно пореског решења и закључка) уређени су чланом 152. ЗПППА. По правилу, другостепени орган треба да употпуни/допуни поступак и отклони утврђене недостатке сâм, преко првостепеног органа или путем замољеног органа. Разлози због којих ће другостепени орган употпунити/допунити поступак могу бити: ● неправилно и погрешно утврђено чињенично стање од стране првостепеног органа; ● повреда правила поступка која би била од утицаја на решавање пореске ствари, и/или ● диспозитив побијаног решења је нејасан или је у противречности са образложењем. По извршеној допуни, односно по отклањању уочених недостатака, другостепени орган може доћи до закључка да је решење законито у ком случају ће жалбу одбити. Међутим, ако другостепени порески орган нађе да се на основу

Насупрот томе, уколико другостепени порески орган утврди да је пореско решење правилно у погледу утврђених чињеница и у погледу примене материјалних прописа, али да се циљ због којег је решење донето може постићи и другим средствима (средствима која су повољнија по пореског обвезника), другостепени орган може изменити првостепено пореско решење у том смислу (у складу са чланом 152. ст. 6. ЗПППА). Исто тако, сходно одредбама ЗУП-а, другостепени порески орган може поводом жалбе изменити првостепено пореско решење у корист жалиоца и мимо захтева постављеног у жалби, а у оквиру захтева постављеног у првостепеном

87 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

да нису могли утицати на другачије решење пореске ствари. Према томе, уколико другостепени орган одбије жалбу, дужан је да образложи због чега жалбени разлози немају значаја на доношење другачије одлуке, односно усвајање жалбе. Исто тако, ако другостепени порески орган нађе да је првостепено решење засновано на закону, али због других разлога, а не због оних који су наведени у ожалбеном решењу, он у свом решењу наводи те разлоге, а жалбу одбија.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Подносилац жалбе може одустати од жалбе све до доношења решења по жалби. У случају да подносилац жалбе одустане од жалбе, поступак по жалби обуставља се закључком. Међутим, одустанком од жалбе подносилац жалбе не губи право на нову жалбу под условом да рок за подношење жалбе није истекао.

чињеница утврђених у допунском поступку пореска управна ствар мора решити другачије него што је решена у првостепеном поступку, он ће решењем поништити првостепени порески управни акт и сâм решити пореску управну ствар, на основу овлашћења из члана 152. ст. 2. ЗПППА. Коначно, а ово се најчешће догађа у пракси, ако другостепени порески орган нађе да ће недостатке првостепеног пореског поступка брже и економичније отклонити првостепени порески орган, он може својим решењем поништити првостепено пореско решење и вратити предмет првостепеном пореском органу на поновни поступак. Уколико се то догоди, другостепени порески орган је дужан да својим решењем укаже првостепеном пореском органу у ком погледу треба да допуни поступак, на основу чега је првостепени орган дужан да у свему поступи по налогу другостепеног органа и да без одлагања, а у року од 40 дана од дана пријема другостепеног решења донесе ново пореско решење (које се такође може побијати жалбом). Даље, другостепени порески орган својим решењем може поништити првостепено пореско решење и сâм решити пореску ствар уколико утврди да су у првостепеном пореском решењу: ● погрешно оцењени докази; ● да је из утврђених чињеница изведен погрешан закључак у погледу чињеничног стања; ● да је погрешно примењен правни пропис на основу којег се решава пореска ствар, или ● ако нађе да је на основу слободне оцене требало донети друкчије пореско решење.

порези и акцизе

пореском поступку, ако се тиме не повређују права трећих лица. Међутим, другостепени орган поводом жалбе може изменити првостепено пореско решење и на штету жалиоца, али само из неког од разлога предвиђеног у ЗУП-у: ● поништавање и укидање решења по основу службеног надзора (члан 253. ЗУП-а); ● ванредно укидање решења (члан 256. ЗУП-а), и ● оглашавање решења ништавим (члан 257. ЗУП-а).

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Даље, ако је жалбу изјавила странка зато што првостепени порески орган није донео пореско решење у прописаном року, другостепени орган ће тражити да му првостепени орган саопшти разлоге због којих решење није донето у року. У том случају, ако другостепени орган нађе да решење није донето у року из оправданих разлога, или због кривице странке, одредиће првостепеном органу рок за доношење решења, који не може бити дужи од једног месеца. Међутим, ако разлози због којих решење није донето у року нису оправдани, другостепени орган ће тражити да му првостепени орган достави списе предмета, те уколико другостепени порески орган може решити пореску ствар према списима предмета, донеће своје решење; у супротном сâм ће спровести поступак и својим решењем решити пореску ствар. Изузетно, ако другостепени орган нађе да ће поступак брже и економичније спровести првостепени орган, наложиће да то учини и да му прикупљене податке достави у одређеном року, после чега ће сâм решити пореску ствар (овакво решење је коначно у управном поступку). Напомињемо да се, према члану 235. ст. 2. ЗУП-а, у образложењу другостепеног пореског решења морају оценити сви наводи жалбе. Међутим, ако је првостепени орган у образложењу свог решења правилно оценио наводе који се у жалби износе, другостепени орган не мора те наводе посебно образлагати, већ се може позвати на разлоге из образложења првостепеног решења. О овој чињеници, порески обвезници треба да воде рачуна, посебно о наводима који се износе у жалби, како другостепени орган не би могао да користи наведено право.

Поништавањем решења и оглашавањем решења ништавим, поништавају се и правне последице које је то решење произвело. Дакле, поништавање решења значи да се то решење уклања из правног поретка са свим правним последицама које је до тада произвело, односно од тренутка када је почело да производи дејство. Коначно, напомињемо да по жалби другостепени порески орган мора одлучити у року од 60 дана од дана предаје жалбе. Ако другостепени орган не одлучи по жалби у овом року, жалилац има право да, под условима прописаним у ЗУС-у, поднесе тужбу Управном суду.

Жалба против закључка Закључком као пореским актом се „управља поступком”, односно покреће, допуњује, мења или довршава нека радња у пореском поступку. Међутим, чланом 34. ЗПППА је прописано и то да закључком (као и решењем) као пореским управним актом Пореска управа решава о појединачним правима и обавезама пореског дужника из порескоправног односа. По правилу, против закључка жалба је допуштена, уколико одредбама ЗПППА није изричито искључена. У том смислу, у следећим случајевима је одредбама ЗПППА прописано да жалба није допуштена против закључка: ● о постављењу заступника по службеној дужности (члан 16. ЗПППА); ● којим се одлучује о продужењу рока за подношење пореске пријаве (члан 39. ЗПППА); ● којим се одлучује о захтеву за повраћај у пређашње стање (члан 53. ЗПППА); ● којим се прекида поступак принудне наплате до доношење одлуке о приговору на процену пописаних ствари (члан 100. ЗПППА); ● којим се одлучује о приговору на налог теренске контроле (члан 124. ЗПППА); ● о мери привременог печаћења пословног или складишног простора (члан 126. ЗПППА); ● по захтеву за одлагање извршења ожалбеног решења (члан 147. ЗПППА). Напомињемо да против пореског акта којим се не одлучује о појединачним правима и обавезама из порескоправног односа (налог за контролу, записник и службена белешка) жалба није допуштена, већ се, примера ради, могу поднети

примедбе на записник о извршеној пореској контроли у којима порески обвезник може изнети чињенице и тврдње којима жели да заштити своје интересе, односно приговор против налога за теренску контролу.

Оглашавање пореског управног акта ништавим уређено је чланом 153. ЗПППА и чланом 257. ЗУП-а. У том смислу, ако другостепени порески орган утврди да је у првостепеном поступку учињена неправилност која пореско решење чини ништавим, огласиће такво решење

НАПОМЕНА АУТОРА #2

Ово су најтеже повреде закона и оне се, од стране другостепеног органа, не могу никада толерисати. Решења која су из напред наведених разлога оглашена ништавим никада не могу стећи правоснажност, што значи да се као таква уклањају из правног поретка. О разлозима због којих се решење може огласити ништавим, дужни су по службеној дужности да воде рачуна сви органи (првостепени и другостепени), па и Управни суд у управном спору.

Повраћај у пређашње стање Повраћај у пређашње стање уређен је одредбама члана 53. ЗПППА. Дакле, ако је порески обвезник из оправданих разлога пропустио да изврши неку радњу у законском року или у року који је одредила Пореска управа и због пропуштања трпи последицу, на његов захтев дозволиће се повраћај у пређашње стање. Захтев за повраћај у пређашње стање подноси се у року од осам дана од дана када је престао разлог који је проузроковао пропуштање,

89 lege artis ● ОКТОБАР 2016.

Након подношења захтева другостепеном органу, порески обвезник би требало да обавести првостепени порески орган да је другостепеном органу поднео захтев за одлагање извршења решења против којег је поднео жалбу и да од првостепеног органа захтева да не спроводи поступак принудне наплате за пореске обавезе из решења против којег је изјављена жалба, док другостепени орган не реши по захтеву за одлагање извршења решења против којег је изјављена жалба. Уз ово обавештење које се доставља првостепеном органу, порески обвезник доставља и копију захтева за одлагање извршења решења против којег је изјављена жалба, а који је достављен другостепеном органу. Уколико првостепени порески орган не уважи достављено обавештење и захтев пореског обвезника да се не спроводи поступак принудне наплате за пореске обавезе из решења против којег је изјављена жалба, док другостепени орган не реши по захтеву за одлагање извршења решења против којег је изјављена жалба, и започне поступак принудне наплате, против решења о принудној наплати би требало изјавити жалбу у којој је неопходно навести да је првостепени орган учинио битне повреде правила поступка на штету пореског обвезника.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Оглашавање пореског управног акта ништавим

ништавим, као и онај део поступка који је спроведен после те неправилности. Исто тако, ако другостепени порески орган утврди да је првостепено пореско решење донео ненадлежни орган, он ће то решење по службеној дужности поништити и доставити предмет надлежном првостепеном органу на решавање. Чланом 257. ЗУП-а прописани су разлози због којих ће другостепени орган решење против којег је изјављена жалба огласити ништавим, а то су: ● ако је решење у управном поступку донесено из судске надлежности или у ствари о којој се уопште не може решавати у управном поступку; ● решење које би својим извршењем могло проузроковати неко дело кажњиво по кривичном закону; ● решење чије извршење није могуће; ● решење које је донео орган без претходног захтева странке, а на то странка није накнадно изричито или прећутно пристала; ● решење које садржи неправилност која је по некој изричитој законској одредби предвиђена као разлог ништавости.

порези и акцизе

Захтев за повраћај у пређашње стање подноси се пореском органу пред којим је требало извршити пропуштену радњу.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

односно од дана када је порески обвезник сазнао за узрок. По протеку рока од три месеца од пропуштеног рока, порески обвезник не може да поднесе захтев за повраћај у пређашње стање (дакле, субјективни рок мора бити у оквиру објективног рока од три месеца). Дакле, да би порески орган дозволио повраћај у пређашње стање, потребно је да се кумулативно испуне следећи услови: ● да је порески обвезник пропустио да изврши неку радњу у пореском поступку (на пример, да поднесе жалбу, да поднесе примедбе на записник састављен у пореској контроли и сл.) у року прописаном законом или у року који је одредила Пореска управа; ● да због тог пропуштања трпи правне последице, тј. губитак неког процесног права; ● да се предметно пропуштање десило из оправданих разлога, и ● да је порески обвезник благовремено поднео захтев за повраћај у пређашње стање (у року прописаном у члану 53. ЗПППА). Одредбе о повраћају у пређашње стање односе се на пропуштање процесних радњи у пореском поступку услед кога порески обвезник губи неко процесно право. Да би порески орган дозволио повраћај у пређашње стање, неопходно је да је порески обвезник пропустио да изврши одређену процесну радњу из оправданих разлога. Одредбама ЗПППА није уређено шта се сматра „оправданим разлогом”, већ о томе порески органи имају право да одлучују по сопственом нахођењу. Разлози за пропуштање могу бити објективне природе – на пример, елементарна непогода (поплава, земљотрес), а могу бити и субјективне природе – болест пореског обвезника, несрећни случај, одсуствовање из земље. У сваком случају, обвезник у захтеву за повраћај у пређашње стање мора да образложи разлог пропуштања радње, као и да те разлоге потврди одређеном документацијом (извештај лекара о болести, копије путне исправе).

Од правила да се захтев за повраћај у пређашње стање мора поднети у оквиру објективног рока од три месеца од пропуштеног рока за предузимање одређене процесне радње, прописан је изузетак због више силе. Напомињемо да ако се пропусти рок за тражење повраћаја у пређашње стање, не може се тражити повраћај у пређашње стање због пропуштања тог рока. Захтев за повраћај у пређашње стање подноси се пореском органу пред којим је требало извршити пропуштену радњу. Уз захтев за повраћај у пређашње стање треба приложити и поднесак (жалбу, примедбе на записник и сл.), у случајевима када се повраћај тражи због пропуштања подношења тог поднеска. Коначно, о захтеву за повраћај у пређашње стање Пореска управа одлучује закључком. Против овог закључка није допуштена жалба, осим ако је захтев за повраћај у пређашње стање поднет због пропуштеног рока за жалбу на пореско решење.

Уместо закључка Несумњиво је да првостепени органи у одређеном броју случаја нехотице чине пропусте на штету пореских обвезника који, обесхрабрени несуспенизивним дејством жалбе, одустају од њеног подношења. Када имају економски интерес и када су незадовољни првостепеним решењем, порески обвезници би требало да, ипак, поднесу жалбу, јер једино на тај начин могу бити сигурни да су искористили све правне могућности да заштите свој положај. Како би жалба била делотворна неопходно је, пре свега, имати у виду врло стриктне рокове прописане релевантним процесним прописима, као и адекватно доказати примењени порески третман. На тај начин, порески обвезници могу покушати да заштите своје интересе и подстаћи повећање правне сигурности сопственог пословања.

zdavačko društvo Ing-Pro osnovano je 1992. godine. Od samog početka orijentisalo se na izdanja pravne sadržine te je među prvima predstavilo pravnoj javnosti prepoznatljiva štampana izdanja: Registar propisa, Zbirka propisa, časopis „Pro Info“ i Sudsko-advokatski rokovnik, koji i dan-danas objavljuje. Nekoliko godina kasnije, svetlost dana ugledala je desktop aplikacija „Paket propisa“, obimna pravna baza s više desetina hiljada dokumenata i mesečnim dopunjavanjem na CD-u. U to vreme ona je predstavljala primer najsavremenije tehnologije u upravljanju dokumentima... Prateći razvoj računarske tehnologije i interneta, 2003. godine napravljeni su Propisi.net, prvo izdanje takve vrste na ovim prostorima koje tekstove propisa, primere sudske prakse i pravnih mišljenja, modele ugovora i obrazaca i stručne komentare, sa svim međusobnim vezama između dokumenata, prikazuje i ažurira na internetu. Tako je kompanija postala prepoznatljiv brend koji s pravom nosi epitet pionira elektronskog izdavaštva, a slogan kompanije Ing-Pro – jednostavnost, brzina, preciznost prati društvo od samog osnivanja.

ELEKTRONSKA IZDANJA ■ PROPISI.NET ■ JAVNE NABAVKE ■ E-ČASOPIS LEGE ARTIS

ŠTAMPANA IZDANJA ■ ČASOPIS LEGE ARTIS ■ KOMENTARI ZAKONA ■ SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

Ing-Pro organizuje brojna savetovanja, seminare, radionice i obuke iz pravne i ekonomske oblasti, sa uglednim predavačima. Budući da u najkraćem roku i na najvišem profesionalnom nivou pruža efikasna, praktična i kreativna rešenja najsloženijih pravnih problema na koje zaposleni nailaze u svom poslovanju, polako prerasta i u modernu konsultantsku kompaniju. Korisnici kompanije, a ima ih preko 10.000, pored ostalih su i: najviši državni organi, sudovi, ministarstva i drugi organi državne uprave, zatim lokalne samouprave, škole, agencije, javna preduzeća, privredna društva, brojni advokati, preduzetnici… Izdavačko društvo ING-PRO d.o.o. osnovano je i u Podgorici, gde uspešno posluje već više od petnaest godina.

SAVETOVANJA I KONSULTANTSKE USLUGE: ■ SEMINARI ■ PRAVNIČKE RADIONICE ■ OBUKE

У тексту који је пред вама наводимо све евиденције које се воде у области рада и посебно разматрамо обавезу послодавца да запосленом достави податке о обрачуну исплаћених и доспелих, а неисплаћених зарада

Јован Беара

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Евиденције у области рада и обавеза послодавца да запосленом достави податке о обрачуну исплаћених и доспелих, а неисплаћених зарада

председник Пословног удружења власника рачуноводствених агенција (УВРА) unakrsni.pogled@legeartis.rs

ЕВИДЕНЦИЈЕ У ОБЛАСТИ РАДА Законом о евиденцијама у области рада („Сл. лист СРЈ”, бр. 46/96 и „Сл. гласник РС”, бр. 101/05 – др. закон и 36/09 – др. закон) уређује се врста, садржај и начин прикупљања, обраде, коришћења и заштите података из евиденција у области рада. Одредбом члана 2. Закона о евиденцијама у области рада установљене су следеће евиденције: ● евиденција о запосленим лицима; ● евиденција о слободним радним местима; ● евиденција о незапосленим лицима; ● евиденција о зарадама запослених лица; ● евиденција о понудама страних послодаваца за запошљавање грађана у иностранству; ● евиденција о запосленима на раду у иностранству; ● евиденција о запосленим и незапосленим страним држављанима и лицима без држављанства (у даљем тексту: странцима); ● евиденција о корисницима права инвалидског осигурања. Евиденцију о запосленим лицима, зарадама запослених лица, запосленим на раду у иностранству, запосленим странцима, као и корисницима права инвалидског осигурања воде послодавци (правна лица, предузетници и физичка лица). Ове и остале евиденције на нивоу Републике Србије воде одређени државни органи и организације, органи јединица локалне самоуправе. Члан 4. Закона о евиденцијама у области рада прописује да се прикупљање, коришћење и заштита података на основу овог закона обавља у складу са Законом о заштити података о личности.

93 lege artis ● OКТОБАР 2016.

2) евиденција о зарадама запослених лица која, поред основних података о запосленом лицу који се воде у евиденцији о запосленим лицима, садржи и: (1) Податке о радном времену и његовом коришћењу: (а) могући број часова са пуним радним временом и радним временом краћим од пуног радног времена; (б) укупно остварени часови са пуним радним временом и радним временом краћим од пуног радног времена (пуно и скраћено радно време), од тога: ● могући број часова са пуним радним временом и радним временом краћим од пуног радног времена; ● часови обуставе рада због штрајка; (в) укупно неизвршени часови, од тога: ● часови годишњег одмора;

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Будући да је заштита података о личности лица утврђена одредбама Устава Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 98/06 – даље: Устав) и Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС”, бр. 97/08, 104/09 – др. закон, 68/12 – одлука УС и 107/12, у даљем тексту: Закон), као и да се сагласно одредби члана 42. ст. 2. Устава прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују законом, то значи да се послодавци приликом прикупљања, држања, обраде и коришћења података о личности морају стриктно придржавати одредби Устава Републике Србије, Закона о заштити података о личности, као и одредаба Закона о евиденцијама у области рада. Законом о евиденцијама у области рада дефинише се садржај и начин вођења евиденција у области рада и то: 1) евиденција о запосленим лицима која садржи: ● презиме и име; ● матични број; ● пол; ● датум и место рођења (место, општина, република, држава); ● пребивалиште и адресу стана; ● место рада (место, општина, република, држава); ● назив и адресу послодавца; ● делатност послодавца; ● занимање; ● врсту и степен стручне спреме; ● оспособљеност за обављање одређених послова; ● назив радног места; ● радно време – у часовима (недељно); ● трајање запослења и врсте послова до ступања на рад код послодавца; ● врсту радног односа (на одређено или неодређено време, по уговору о повременим или привременим пословима, по уговору о улагању страног лица); ● основ упућивања на привремени рад у иностранство (извођење инвестиционих радова, пословно-техничка сарадња и др.) и трајање рада; ● назив послодавца код кога је запослено лице у допунском раду; ● да ли је запослено лице заинтересовано за промену посла; ● да ли је инвалид рада или уживалац пензије; ● податке о осигураним члановима породице; ● податке о коришћењу права за време привремене неспособности или спречености за рад; ● податке о трајању плаћеног одсуства због смањења пословања; ● датум заснивања радног односа; ● датум престанка радног односа; ● разлог престанка радног односа.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

● часови одмора за дане државних празника; ● часови одсуства са рада уз накнаду зараде; ● часови за стручно оспособљавање и усавршавање; ● часови привремене неспособности или спречености за рад; (г) неизвршени часови за које се прима накнада зараде на терет других послодаваца; (д) укупно неизвршени часови за које се прима накнада зараде из средстава организација за здравствено осигурање: ● часови привремене неспособности или спречености за рад; ● часови породиљског одсуства и скраћеног радног времена родитеља са дететом; (ђ) неизвршени часови за које се прима накнада зараде; (е) часови рада дужег од пуног радног времена;

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(2) Податке о бруто заради: (а) исплаћена бруто зарада: ● за рад са пуним и скраћеним радним временом; ● за рад дужи од пуног радног времена; (б) бруто зарада запосленог лица; (в) лична примања послодавца из добити; (г) исплаћена нето зарада: ● за рад са пуним и скраћеним радним временом; ● за рад дужи од пуног радног времена; (д) накнада нето зараде из средстава других послодаваца: ● накнада нето зараде за време привремене неспособности или спречености за рад; ● остале накнаде нето зараде из средстава других послодаваца; (ђ) накнада нето зараде на терет других послодаваца; (е) нето примања запосленог лица: ● солидарна помоћ; ● отпремнина; ● јубиларне награде; ● регрес за годишњи одмор; ● одвојен живот; ● теренски додатак; ● остало. (3) Податке о пословима радног места које је запослено лице обављало, а за које се радни стаж рачуна са увећаним трајањем: ● број часова рада на пословима радног места за које се радни стаж рачуна са увећаним трајањем; ● број часова рада на пословима радног места на којима се радни стаж рачуна са увећаним трајањем на основу посебног својства осигураника; ● стопа увећања. 3) евиденција о корисницима права инвалидског осигурања садржи: ● презиме и име; ● матични број; ● пол; ● датум и место рођења; ● пребивалиште и адресу стана (место, општина, република); ● занимање; ● врсту и степен стручне спреме; ● основ осигурања;

● датум признавања права; ● датум почетка остваривања права; ● врсту права која се остварују; ● датум престанка права.

Закључно разматрање

С обзиром на садашњи ниво функционисања Централног регистра обавезног социјалног осигурања и обједињене наплате пореза и доприноса по одбитку, а на основу одредаба Закона о централном регистру стекли су се услови за измену Закона о евиденцијама у области рада или његово потпуно укидање.

Евиденцију о запосленим лицима, зарадама запослених, запосленим на раду у иностранству, запосленим странцима, као и корисницима права инвалидског осигурања воде послодавци (правна лица, предузетници и физичка лица).

95 lege artis ● OКТОБАР 2016.

За напред наведене евиденције у области рада Законом о евиденцијама у области рада, предвиђено је да се воде уношењем података у картотеке, књиге, обрасце, средства за аутоматску обраду података и других средстава за вођење евиденција. С обзиром на садашње стање коришћења средстава електронске обраде података потребно је усагласити програме за вођење кадровске евиденције запослених и обрачуна зараде запослених са Законом о евиденцијама у области рада. Чланом 48. Закона о евиденцијама у области рада, констатује се да се вођењем ових евиденција обезбеђују подаци за систем статистичких истраживања и јединствени информациони систем у области запошљавања и организације за социјално осигурање и запошљавање, као и за потребе државних органа приликом вођења економске и социјалне политике. Сходно напред изнетом, послодавац има законско овлашћење за обраду, између осталих, и података о деци и супружнику запосленог уколико се ради о осигураним члановима породице, а у сврху пријаве на обавезно здравствено осигурање. Односно, за обраду података о личности садржаних у евиденцијама у области рада, послодавац, према одредби члана 8. ст. 1. тач. 1) Закона о заштити података о личности, има законско овлашћење садржано у наведеним одредбама Закона о евиденцијама у области рада. Законско овлашћење за обраду података о личности запослених од стране послодаваца садржано је и у другим позитивним прописима у области рада и радних односа (Закону о раду – „Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, Закону о безбедности и здрављу на раду – „Сл. гласник РС”, бр. 101/05 и др.). Чланом 50. закона предвиђена је новчана казна за правно лице у износу 500.000–1.000.000, односно за предузетника у износу од 300.000–500.000 ако не воде или по прописаним методолошким принципима ако не воде евиденције у области рада. Иста казна предвиђена је и ако неуредно воде наведене евиденције.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Прикупљање, обрада и начин коришћења и заштите података из евиденција у области рада и казнене одредбе везане за вођење евиденција у области рада

Напред наведену констатацију поткрепљујемо констатацијом да Централни регистар обавезног социјалног осигурања 90%, ако не и више, садржи податке које Закон о евиденцијама у области рада прописује послодавцима да их воде у посебним картотекама, књигама, обрасцима, средствима за аутоматску обраду података и друга средства за вођење евиденција. Ако погледамо да је последња измена Закона о евиденцијама у области рада вршена 2009. године, дакле, пре више од 7 година и да је у међувремену пуно тога урађено у обједињавању и вођењу података у области рада преко Централног регистра обавезног социјалног осигурања чија је имплементација 2009. била у повоју.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

ОБАВЕЗА ПОСЛОДАВЦА ДА ЗАПОСЛЕНОМ ДОСТАВИ ПОДАТКЕ О ОБРАЧУНУ ИСПЛАЋЕНИХ И ДОСПЕЛИХ, А НЕИСПЛАЋЕНИХ ЗАРАДА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

На основу члана 121. ст. 8. Закона о раду, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 22. августа 2014. под бројем 110-00-00166/2014-02 донео је Правилник о садржају обрачуна зараде, односно накнаде зараде којим се прописује садржај обрачуна зараде, односно накнаде зараде. Одредбама члана 2. Правилника о садржају обрачуна зараде, односно накнаде зараде прописано је да обрачун зараде, односно накнаде зараде садржи следеће: 1) податке о послодавцу правном лицу: ● назив; ● седиште (адреса); ● ПИБ; ● матични број; ● број рачуна и назив банке код које се рачун води; 2) податке о послодавцу предузетнику: ● пословно име; ● седиште (адреса); ● ПИБ; ● матични број; ● број рачуна и назив банке код које се рачун води; 3) податке о физичком лицу: ● име и презиме; ● адреса; ● ЈМБГ; ● број рачуна и назив банке код које се води рачун; 4) податке о запосленом: ● име и презиме; ● адреса; ● ЈМБГ; ● назив банке и број рачуна на који се исплаћује зарада, односно накнада зараде; 5) податке о периоду на који се односи обрачун; ● месец, односно период на који се односи зарада; ● део или коначан обрачун зараде, односно обрачун накнаде зараде; 6) податке потребне за обрачун зараде, односно накнаде зараде, као и доприноса за обавезно социјално осигурање и пореза у складу са законом, као и износ зараде односно накнаде; 7) датум одређен за исплату зараде, односно накнаде зараде (датум доспелости).

(г) часове за које запослени не прима накнаду – с посебно исказаним часовима: ● неплаћеног одсуства; ● неоправданих изостанака; (д) износ зараде за обављени рад и време проведено на раду, и то: ● износ основне зараде на основу остварених часова рада (часове редовног рада према распореду радног времена, часове рада на дан празника који је нерадни дан, часове рада ноћу, часове прековременог рада, часове рада у смени, друге часове рада остварене у складу са чланом 108. ст. 4. Закона о раду);

Основна сврха Правилника је да дефинише садржај платног листића, тако да он мора садржати одређене податке о послодавцу, запосленом, као и све потребне податке који су коришћени у обрачуну зараде.

97 lege artis ● OКТОБАР 2016.

(б) часове приправности; (в) часове за које запослени остварује право на накнаду зараде – с посебно исказаним часовима: ● годишњег одмора; ● привремене спречености за рад до 30 дана; ● привремене спречености за рад у случају повреде на раду или професионалне болести; ● празника који је нерадни дан; ● плаћеног одсуства; ● војне вежбе; ● одазивања на позив државног органа; ● породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета; ● часове одсуства са рада до којих је дошло без кривице запосленог или услед других околности за које запослени није одговоран; ● за време прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица; ● у којима запослени не ради због других оправданих разлога одређених законом, другим прописом или колективним уговором; ● удаљења са рада због непоштовања радне дисциплине, односно повреде радне обавезе и др.; ● одсуства са рада услед привремене спречености за рад преко 30 дана, осим у случају привремене спречености за рад у случају повреде на раду или професионалне болести;

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Подаци потребни за обрачун садрже следеће: (а) остварене часове рада, односно друге податке од којих зависи износ зараде, и то: ● часове редовног рада према распореду радног времена; ● часове рада на дан празника који је нерадни дан; ● часове рада ноћу; ● часове прековременог рада; ● часове рада у смени; ● друге часове рада остварене у складу са чланом 108. ст. 4. Закона о раду;

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

● износ увећане зараде, на основу остварених часова рада и то: часове редовног рада према распореду радног времена, часове рада на дан празника који је нерадни дан, часове рада ноћу, часове прековременог рада, часове рада у смени, друге часове рада остварене у складу са чланом 108. став 4. Закона о раду и часови приправности; ● износ зараде за радни учинак;

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(ђ) износ зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.); (е) износ накнаде трошкова који имају карактер зараде (топли оброк, регрес и др.); (ж) износ осталих примања из радног односа која имају карактер зараде, односно накнаде зараде; (з) износ накнаде зараде на основу часова из тачке в) овог члана, са посебно исказаном накнадом зараде, која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, у складу са законом којим се уређују права из обавезног здравственог осигурања; (и) износ зараде, односно накнаде зараде по основима из тач. д–з) овог члана; (ј) врсту, основицу, стопу и износ доприноса за обавезно социјално осигурање на зараду, односно накнаду зараде, које је послодавац дужан да обрачуна и уплати у име и у корист запосленог (доприноси из зараде), и то: ● за пензијско и инвалидско осигурање; ● за здравствено осигурање; ● за осигурање за случај незапослености; (к) стопу пореза, износ пореске олакшице за плаћање пореза на зараду, основицу за плаћање пореза на зараду и износ пореза на зараду; (л) износ зараде, односно накнаде зараде без износа припадајућих доприноса и пореза (нето), по основама из тач. ј) и к) овог члана; (љ) врсту, основицу, стопу и износ доприноса за обавезно социјално осигурање на зараду, односно накнаду зараде, које је послодавац дужан да обрачуна и уплати у своје име, а у корист запосленог (доприноси на зараду), и то: ● за пензијско и инвалидско осигурање; ● за здравствено осигурање; ● за осигурање за случај незапослености; (м) износ и врсту обустава; (н) утврђени нето износ за исплату, тј. износ зараде, односно накнаде зараде без припадајућих доприноса и пореза умањен за износ обуставе; (њ) износ зараде, односно накнаде зараде која није исплаћена или није исплаћена у целости, уз назнаку дана доспелости ако на тај дан зарада, односно накнада зараде није исплаћена. Основна сврха Правилника о садржају обрачуна зараде, односно накнаде зараде је да дефинише садржај платног листића, тако да он мора садржати одређене податке о послодавцу, запосленом, као и све потребне податке који су коришћени у обрачуну зараде. Ово је неопходно да би платни листић, сходно члану 121. ст. 6. Закона о раду, могао да представља извршну исправу на основу које запослени може да оспори законитост обрачуна, односно тражи извршење за случај неисплате зараде, односно накнаде зараде. Послодавац је дужан да при свакој исплати зараде, односно накнаде зараде достави запосленом платни листић чији пријем запослени потписује. Платни листић послодавац може да пошаље запосленом путем е-маила и уз потврђен пријем сматра се да је запослени добио платни листић. Поред доставе платног листића при исплати зараде, односно накнаде зараде, послодавац је дужан, за случај доспелости зараде, односно накнаде зараде која није исплаћена (најкасније до краја

текућег месеца за претходни месец), да изврши обрачун зараде и на основу таквог обрачуна достави запосленом одговарајући платни листић, и у том случају уз платни листић обавезно иде обавештење да исплата зараде, односно накнаде зараде није извршена, уз навођење разлога зашто исплата зараде, односно накнаде зараде није исплаћена. У овом случају се платни листић и обавештење обавезно печатирају и потписују од стране послодавца. Да би запослени могао у овом случају да тражи принудно извршење зараде, односно накнаде зараде потребно је да су испуњени следећи услови: ● да зарада, односно накнада зараде није исплаћена, односно да је протекао рок исплате (последњи дан текућег месеца за претходни месец); ● да платни листић као извршна исправа, садржи све елементе прописане Правилником о садржају обрачуна зараде, односно накнаде зараде; ● да се неисплаћена зарада, односно накнада зараде односи на период од септембра 2014. године.

Пример 1: Дилема је када запослени нема прековремени рад да ли се на платном листићу приказује прековремени рад са нулама или се уопште не приказује.

Пример 2: Дилема је када у месецу обрачуна немамо државни празник, да ли се он приказује попуњен нулама или се уопште не приказује тог месеца на платном листићу.

Пример 3: Дилема је да ли се током целе године приказују подаци о годишњем одмору са нулама, а у време када се не користи годишњи одмор, или се годишњи одмор приказује као елемент обрачуна само за време коришћења годишњег одмора. Наше мишљење по овој дилеми је да послодавац треба свим запосленима да подели празан платни листић са свим могућим елементима који су утврђени Правилником о садржају обрачуна зараде, односно накнаде зараде, уз потпис радника и на тај начин упозна запослене шта све може да улази у обрачун зараде, односно накнаде зараде. Овај поступак треба применити и приликом сваког новог запошљавања. После упознавања запослених са комплетним садржајем свих могућих елемената обрачуна зараде, односно накнаде зараде, приликом исплате зараде, односно накнаде зараде запосленом се даје платни листић са свим елементима који су учествовали у обрачуну зараде, односно накнаде зараде.

99 lege artis ● OКТОБАР 2016.

Неисплаћене зараде из периода пре септембра 2014. запослени може потраживати преко надлежног суда у парничном поступку. У пракси је присутна дилема у вези са попуном платног листића и његовог садржаја. Дилема је да ли запосленом послодавац треба да доставља платни листић са свим могућим елементима који се теоретски могу појавити при обрачуну, без обзира на то што 90% елемената није ушло у обрачун, или се на платном листићу могу приказати само они елементи који директно учествују у обрачуну.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Дилема је да ли запосленом послодавац треба да доставља платни листић са свим могућим елементима који се теоретски могу појавити при обрачуну.

Чување пословне документације Државни органи, установе, друштва и остала правна лица обавезни су да усвоје Правилник о канцеларијском пословању и Листу категорија регистратурског материјала са роковима чувања. И када прођу рокови чувања пословне документације, правно лице мора испоштовати поступак излучивања који описујемо у овом тексту

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Владимир Скенџић

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

100

дипл. ек., власник агенције за пружање књиговодствених услуга и аутор бројних чланака из области рачуноводства и финансија unakrsni.pogled@legeartis.rs

пословању правних лица настаје велика количина пословне документације и рачуноводствених исправа на основу којих се састаљају финасијски извештаји, порески извештаји и разни други извештаји и обрачуни. У тој пословној документацији постоји она која се чува трајно, као и она која се чува одређени број година. Пословна документација која се чува 2, 3, 5, 10 или 20 година и која након тог периода постаје безвредни регистратурски материјал може се дати на уништење или на прераду папира. Излучивањем безвредног регистратурског материјала и давањем у прераду папира или уништењем на други начун, правна лица се ослобађају непотребног држања бројних регистратора, фасцикли, картотека, кутија и сл. који код већих правних лица заузимају поприличан пословни простор. Чување пословне документације прописано је већим бројем закона. Наведени закони прописују различите рокове чувања пословне документације, а Законом о културним добрима практично се врши усклађивање рокова чувања појединачних закона. Излучени безвредни регистратурски материјал може се дати на уништење или у прераду само уз одобрење Историјског архива.

Законска регулатива Чување и архивирање пословне документације уређено је Законом о рачуноводству и ревизији („Сл. гласник РС”, бр. 46/06, 111/09 и 62/13), Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14, 142/14, 5/15, 83/15 и 5/16, у даљем тексту: Закон о ПДВ-у), Законом о фискалним касама („Сл. гласник РС”, бр. 135/04 и 93/12), Законом о унутрашњој трговини („Сл. гласник РС”, бр. 45/06, 109/09 и 7/10), Законoм о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 125/04, 36/11, 99/11, 83/14 и 5/15), Уредбом о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/03 и 12/06), Законом о електронском потпису („Сл. гласник РС”, бр. 135/04) и Законом о културним добрима („Сл. гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 и 99/11).

Чување рачуноводствених исправа, пословних књига и финансијских извештаја Законом о о рачуноводству и ревизији прописано је да се рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијски извештаји који се воде по систему двојног књиговодства чувају у пословним просторијама, да је општим актом утврђено ко је одговоран за чување, као и начин чувања. Најкраћи рокови чувања који су прописани Законом о рачуноводству и ревизији су:

исплатне листе и евиденција о запосленима

трајно

документација која се односи на инвестиције, техничку документацију, изградњу и адаптацију објеката

трајно 20 година

дневник главне књиге

20 година

помоћне књиге

5 година

документи на основу којих се књижило

5 година

документи платног промета

5 година

продајни и контролни блокови

2 године

Чување документације према Закону о привредним друштвима Акционарска друштва (АД) чувају оснивачки акт и његове измене и допуне трајно, а остала документа најмање пет година. После тог рока та документа се чувају у складу са прописима о архивској грађи. Друштво с ограниченом одговорношћу (д.о.о.) чува оснивачки акт и уговор о члановима трајно, а остала документа најмање пет година. После тог рока та документа се чувају у складу са прописима о архивској грађи. Документа привредног друштва које је престало ликвидацијом чувају се у складу са прописима којима се уређује архивска грађа. Трајно се чувају: записници и одлуке скупштине, документација о уделима, картони депонованих потписа овлашћених лица, програми, планови, студије и анализе, одлуке директора, документи о имовини, решења, уговори, правилници, персонални досје радника, уговори о раду, решења о распоређивању запослених, пријаве и одјаве радника пензионом и инвалидском осигурању, регулисање радног стажа М-4 образац са прилозима, дипломе, плакете и друга јавна признања. Код кога се чувају пословне књиге и документација привредног друштва, уређује се у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

Чување документације буџетских корисника Чување и архивирање пословне документације, пословних књига и финансијских извештаја буџетски корисници врше у складу са Уредбом о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/03 и 12/06). Уредба се примењује на буџет Републике, буџет територијалних аутономија и локалних самоуправа, као и на директне и индиректне кориснике буџетских средстава, Републички фонд

101 lege artis ● OКТОБАР 2016.

Рокови чувања рачунају се од последњег дана пословне године на коју се односе. Правна лица која врше ревизију чувају пет година документацију на основу које је обављена ревизија. Правно лице својим актом може прописати и дуже рокове чувања пословне документације. Рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијски извештаји чувају се у оргиналу или коришћењем других средстава архивирања утврђених законом. Ако се пословне књиге воде на рачунару, упоредо са меморисаним подацима, правно лице, односно предузетник мора да обезбеди и меморисање апликативног софтвера, како би се подаци сачували и били доступни контроли. Рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијски извештаји могу се уговором поверити на чување правним лицима којима је поверено вођење књиговодства. Препоручујемо правним лицима да за сваку пословну годину штампају дневник, главну књигу и финансијске извештаје, евиденцију основних средстава, зараде запослених и друге извештаје који се морају чувати више година. Приликом чувања података на рачунару, на чврстом диску, другом рачунару или на неком спољном медију, као што је ЦД, а у случају неке хаварије, дошло би до губитка рачуноводствених података. Приликом отварања стечајног или ликвидационог поступка, рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијски извештаји записнички се предају стечајном, односно ликвидационом управнику.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

финансијски извештаји

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

пензијског и инвалидског осигурања, Републички фонд за послове запошљавања, Републички завод за здравствено осигурање. У члану 17. ст. 4. Уредбе прописано је да се рачуноводствене исправе и пословне књиге чувају у пословним просторијама са следећим роковима чувања:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

102

финансијски извештаји

50 година

дневници и главне књиге

10 година

помоћне књиге

10 година

оргинална и пратећа документација

5 година

евиденција о запосленима/зарадама

трајно

Финансијски извештаји, пословне књиге и рачуноводствене исправе чувају се у оргиналу или другом облику архивирања, у складу са законом. Време чувања почиње последњег дана буџетске године на коју се рачуноводствена исправа односи.

Чување документације предузетника Пословне књиге које се воде по систему простог књиговодства и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година од последњег дана пословне године на коју се односе, а на основу Закона о порезу на доходак грађана („Сл.гласник РС”, бр. 24/01 ... и 44/09) и Правилника о пословним књигама и исказивању финансијског резултата по систему простог књиговодства („Сл. гласник РС”, бр. 140/04). Предузетници по Закону о порезу на доходак грађана могу одлучити да пословне књиге воде по систему двојног или простог књиговодства. Предузетник који књиге води по систему простог књиговодства дужан је да пословне књиге држи у пословној просторији. Предузетник може чување пословних књига поверити правном лицу које му води књиговодство. Власници ортачких радњи не могу водити пословне књиге по систему простог књиговодства. Предузетници који књиге воде по систему двојног књиговодства пословне књиге чувају као и остала правна лица која воде двојно књиговодство.

Чување пореске документације Обвезник ПДВ-а дужан је да чува евиденцију о ПДВ-у најмање 10 календарских година по истеку календарске године на коју се евиденција односи. Закон о рачуноводству прописао је чување помоћних књига 5 година, а по Закону о ПДВ-у рок чувања је 10 година. Обвезници ПДВ-а дужни су да најмање 10 година чувају: Књигу примљених и издатих рачуна, примљене и издате рачуне, интерне обрачуне ПДВ-а, преглед обрачуна ПДВ-а, пореске пријаве ПППДВ и друге документе који су у вези са обрачуном и плаћањем ПДВ-а.

Чување фискалних докумената Сагласно Закону о фискалним касама („Сл. гласник РС”, бр. 135/04 и 93/12) и подзаконским актима, најкраћи рок чувања свих фискалних докумената је 3 године. Фискални документи су: контролна трака, дневни извештаји, периодични извештаји, фискални рачуни и књига дневних извештаја. Рок од три године рачуна се од првог дана наредне године.

Чување документације о унутрашњој трговини Књига евиденције промета и услуга, образац КЕПУ и документација на основу које су вршена књижења чувају се у складу са прописима о рачуноводству, а то значи најмање 5 година. Трговачка књига (промет робе на мало) чува се најмање десет година, а документација на основу које су вршена

књижења (калкулације, фактуре, доставнице, пријемнице, повратнице итд.) најмање пет година по истеку пословне године на коју се та документација односи. Од 1. 1. 2010. године укинута је трговачка књига, а евиденција о промету на мало води се на Обрасцу КЕПУ.

Чување документације о девизном пословању

Чување пословне документације након принудног стечаја друштва, кроз пример из праксе

Чување и архивирање архивске грађе према Закону о културним добрима Историјски архив је стручан и надлежан да правном лицу пружи стручну помоћ, а законом је овлашћен да даје и сагласност на акта којима се регулише чување пословне документације. Одредбе Закона о културним добрима су обавезне за друштва, предузетнике и друга правна лица, државне органе и организације и установе. Излучени безвредни регистратурски материјал може се уништити само на основу писменог одобрења надлежног архива. Листе категорија регистратурског материјала са роковима чувања доноси надлежни орган правног лица, а сагласност на Листу даје надлежани архив. Тек по добијању сагласности надлежног архива утврђена Листа се примењује. Сређена и пописана архивска грађа предаје се на чување надлежном архиву после 30 година, рачунајући од дана настанка грађе. Архивска грађа, као и регистратурски материјал, настали у пословању органа, установа, друштава и других правних лица који су законски укинути и престали са радом, сматрају се доспелим за преузимање, ако нико није преузео њихова права и обавезе. Архивска грађа предаје се на месту које одреди установа заштите. Установа заштите може одлучити

103 lege artis ● OКТОБАР 2016.

Над друштвом с ограниченом одговорношћу извршен је принудни стечај због трајне неспособности за плаћање по правоснажном Решењу од 17. 6. 2011. године. На Решење није уложена жалба. Бивши директор и оснивач овог правног лица дао је изјаву у јуну 2016. године да је друштво брисано у регистру Агенције за привредне регистре 2011. године. Као директор овог правног лица, он у поступку принудног стечаја друштва није на било који начин учествовао у окончању стечаја. Нико му није тражио да преда пословну документацију, а нико га није ни позивао на било какве разговоре у вези са друштвом. Наведеним решењем имовина стечајног дужника прешла је у својину Републике Србије, а претпоставка је да уз имовину иде и пословна документација која доказује постојање те имовине. Друштво је имало запослене раднике, опрему и мало остале имовине. Прошло је 5 година од закључивања принудног стечаја и за ово бивше друштво нико не пита шта је са пословном документацијом. Пословна документација је остала код последњег директора (заступника) који је био и оснивач друштва. Након брисања директора као заступника друштва (оснивача) директор – оснивач нема никакве надлежности и обавезе према брисаном друштву. Није познато какав је поступак са чувањем пословне документације по окончању принудног стечаја. Законом је прописано чување пословне документације након окончања „редовног” стечајног поступка. Остаје питање у чијој је надлежности чување пословне документације након спроведеног принудног стечаја?

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Књига контролника, као евидеција о спољнотрговинском пословању, водила се посебно за увоз робе и посебно за извоз робе и чува се најмање пет година (у складу са Законом о рачуноводству и ревизији). За остале евиденције о девизном пословању нису прописани рокови, па се чување врши у складу са роковима прописаним Законом о рачуноводству и ревизији, и општим актом правног лица. Уредба о ближим условима и начину вршења контроле девизног пословања резидената и нерезидената престала је да важи од 6. 10. 2012. године („Сл. гласник РС”, бр. 7/12), а тиме и обавеза вођења евиденције у књизи контролника о сваком закљученом спољнотрговинском послу, као и реализацији на том послу, а која је била прописана одредбама чл. 11. и 12. споменуте уредбе.

да се архивска грађа предаје после 30 године, сваке пете године. Изузетно, кад то захтевају потребе, ималац архивске грађе може захтевати од надлежног органа да се рок од 30 година споразумно скрати. Орган управе надлежан за унутрашње послове може предати архивску грађу у целини одговарајућој установи заштите (члан 39. Закона).

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Поступак излучивања безвередног регистратурског материјала

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

104

Да би правно лице извршило излучивања безвредног регистратурског материјала, односно пословне документације којој је прошао рок чувања, извршило уништење или дало у прераду као стари папир, потребно је да поступи на начин који описујемо у наставку. Правно лице треба да поднесе захтев Архиву Србије да жели извршити излучивање безвредног регистратурског материјала. Архив ће затражити доставу Правилника о канцеларијском пословању и Листу категорија регистратурског материјала са роковима чувања у два примерка. Правилник и Листа могу бити у једном акту, односно Правилнику. Након што архив прихвати Правилник и Листу, по један примерак враћа правном лицу на коришћење. Правно лице мора да формира комисију која пописује безвредни регистратурски материјал сагласно са Листом са роковима чувања, и предлаже га за излучивање. Попис се врши по годинама, изражен по регистраторима, фасциклима, кутијама, картотекама и сл. За излучивање безвредног регистратурског материјала правно лице подноси захтев архиву да изврши преглед материјала и одобри излучивање. Представник архива са комисијом врши преглед пописаног безвредног регистратурског материјала и уколико је попис састављен у складу са Листом састављају Записник о прегледу. Истог дана састаља се и Записник о стручном надзору над архивирањем, стручним одржавањем и одабиром архивске грађе. Историјски архив испоставља предрачун за уплату накнаде за излучивање. Након уплате накнаде, а на основу предлога Комисије, Историјски архив доноси Решење којим одобрава да се безвредни регистратурски материјал може издвојити и дати у прераду. Безвредни регистратурски материјал предаје се на прераду правном лицу које је овлашћено за ову делатност и том приликом саставља се записник о предаји материјала на прераду. Након тога завршава се законито излучивање безвредног регистратурског материјала. Код правног лица и даље остаје пословна документација која се трајно чува и она којој није прошао рок чувања, а може се предати архиву на чување по истеку рока од 30 година.

Уништена пословна документација без сагласности Историјског архива У пракси постоје случајеви да је заступник правног лица или можда власник друштва одлучио да се пословна документација којој је истекао законски рок чувања уништи (баци). Ово су случајеви кад заступник правног лица не познаје или довољно не познаје прописе из ове области, па можда и свесно донесе одлуку о уништавању пословне документације без одобрења архива. Да ли у овим случајевима постоји попис уништене пословне документације код правног лица? Ако би неко од ових правних лица прочитало овај текст о чувању и архивирању пословне документације и желело да накнадно покуша да исправи грешку у начину уништавања пословне документације, предлажемо да заступници тих правних лица контактирају са архивом који ће им сигурно помоћи да се изнађе неко решење о накнадном евидентирању уништене пословне документације, а тиме макар и делимично исправи грешка о учињеном незаконитом уништењу пословне документације.

Чување пословне документације у електронској форми Чување документације, пословних књига и евиденција могуће је у папирној и непапирној форми, на неком од електронских или магнетних медија. На основу одредби Закона о рачуноводству могуће је чување и архивирање рачуноводствених исправа, пословних књига и финансијских извештаја и на неком електронском или магнетном медију, што као начин чувања треба да буде предвиђено општим актом о рачуноводству (Правилником). Чување документације, књига и извештаја

Казнене одредбе У случају да правно лице, односно предузетник рачуноводствене исправе, пословне књиге, финансијске извештаје и осталу пословну документацију не чува на начин и у роковима прописаним законима, предвиђене су новчане казне за правно лице и одговорно лице у правном лицу.

Уместо закључка Државни органи, установе, друштва и остала правна лица обавезни су да усвоје Правилник о канцеларијском пословању и Листу категорија регистратурског материјала са роковима чувања. Сагласност на Правилник и Листу даје Историјски архив. Излучивање безвредног регистратурског материјала врши само архив, а по одобрењу архива материјал се може дати у прераду. Ако се пословна документација чува по основу више закона, рок чувања документације је за најдужи период чувања. Ниједно правно лице или предузетник не може самостално извршити излучивање безвредног регистратурског материјала и дати у прераду или на други начин уништити као отпад. Без обзира на то што су прошли рокови чувања пословне документације, правно лице мора испоштовати поступак излучивања описан у овом тексту.

105 lege artis ● OКТОБАР 2016.

Лица која чувају електронске документе који су електронски потписани, дужна су да чувају податке и средства за проверу електронског потписа онолико времена колико се чувају и сами документи. Чување и заштита електронских докумената уређени су чл. 12. и 13. Закона о електронском документу којима је прописано да су правна и физичка лица и органи власти дужни да чувају и архивирају електронска документа у информационом систему или на медијима који омогућавају трајност електронског записа за утврђено време чувања, у складу са законом којим се уређује архивска грађа, законом којим се уређује електронски потпис и прописима о канцеларијском пословању. Правна лица и предузетници могу послове текућег чувања електронских докумената поверити другом правном лицу које је дужно да ове послове врши у складу са овим законом, својим актима и закљученим правним послом. У обављању послова са електронским документима примењују се одговарајући технолошки поступци и опрема који обезбеђују заштиту тих докумената, у складу са законом којим се уређује архивска грађа, прописима о канцеларијском пословању и међународним стандардима из области управљања документима.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

коришћењем других средстава архивирања (електронски документ похрањен на рачунару, ЦД-у, микрофилму или другом дигиталном медију) могуће је уз услов да су доступни за каснију употребу, да се по потреби могу одштампати или приказати на екрану и да алликативни софтвер помоћу кога се врши књижење буде меморисан како би подаци били доступни контроли. Све претходно наведено важи и за предузетнике који пословне књиге воде по систему простог књиговодства. Законом о порезу на доходак грађана је у члану 45. прописано да се пословне књиге формирају и воде у слободним листовима, повезане или пренете на неки од медијума аутоматске или микрографске обраде података, тако да се по потреби могу одштампати или приказати на екрану, са прописаним подацима. Осим Законом о рачуноводству, чланом 4. Закона о електронском потпису утврђено је да ако је законом или другим прописом предвиђено да одређени документ треба чувати, то се може учинити и у електронском облику, под условом да је електронски документ: ● доступан и да је на располагању за каснију употребу; ● сачуван у облику у коме је формиран или примљен; ● сачуван на начин који омогућава идентификацију времена и места настанка или пријема и лица које га је формирало; ● формиран применом технологије и поступака који омогућавају да се на поуздан начин може утврдити било каква измена у електронском документу.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

106 УНАКРСНИ ПОГЛЕД

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

107

lege artis ● OКТОБАР 2016.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

108 УНАКРСНИ ПОГЛЕД

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

109

lege artis ● OКТОБАР 2016.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

110 УНАКРСНИ ПОГЛЕД

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

111

lege artis ● OКТОБАР 2016.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

112

Састављање тромесечних извештаја јавних предузећа о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања за период од 1. јануара 2016. до 30. септембра 2016. године Следствено члану 3. Правилника о обрасцима тромесечних извештаја о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања, проистиче обавеза јавних предузећа да саставе следећи тромесечни извештај за период од 1. јануара до 30. септембра 2016. године, а чији је рок за достављање 30. октобар 2016. године. У тексту који следи наводимо прописане обрасце уз одговарајуће коментаре о њиховом попуњавању мр Јован Чанак дугогодишњи аутор бројних тема из области рачуноводства и финансија unakrsni.pogled@legeartis.rs

инистар привреде у складу са својим овлашћењима, сходно члану 63. Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РС”, бр. 15/16, у даљем тексту: Закон о ЈП), донео је Правилник о обрасцима тромесечних извештаја о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања (у даљем тексту: Правилник) који је објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 36/16, од 8. 4. 2016. године и ступио је на снагу наредног дана од дана објављивања, тј. од 9. 4. 2016. године. Ступањем на снагу тог Правилника, јавна предузећа су била у обавези да (до сада у 2016. години) саставе тромесечни извештај за период од 1 јануара 2016. до 31. марта 2016. године – до краја априла 2016. године и тромесечни извештај за период од 1. јануара 2016. године до 30. јуна 2016. године – до краја јула 2016. године. С обзиром на то да се ови тромесечни извештаји састављају кумулативно, следствено члану 3. Правилника, проистиче обавеза јавним предузећима да саставе следећи тромесечни извештај за период од 1. јануара до 30. септембра 2016. године чији је рок 30. октобар 2016. године, тј. у року од 30 дана од дана истека тромесечја, како то прописује члан 63. Закона о ЈП. Обавеза састављања тромесечних извештаја, према члану 1, односи се на: 1) јавна предузећа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: јавно предузеће);

2) друштва капитала из члана 3. ст. 2. тач. 1) и 2) Закона о ЈП; то су друштва с ограниченом одговорношћу и акционарска друштва чији је једини власник јавно предузеће; 3) зависна друштва из члана 3. ст. 2. тач. 2) Закона о ЈП; то је друго друштво и предузетник, коме је надлежни орган поверио обављање те делатности.

1. Прописани обрасци тромесечног извештавања

2. Коментар образаца тромесечних извештаја о реализацији програма пословања Податке који се исказују у обрасцима прописаним наведеним Правилником треба исказати на рачунима који се воде у пословним књигама према Правилнику о Контном оквиру и садржини рачуна у Контом оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14, у даљем тексту: Правилник о Контном оквиру за привреду). Међутим, нека јавна предузећа воде пословне књиге према Правилнику о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/16 и 49/16, у даљем тексту: Правилник о Контном плану за буџетски систем), па ће бити потребно да се изврши рекласификација конта која се приказују у обрасцима Биланс успеха (Образац 1), Биланс стања (Образац 1А), Извештај о токовима готовине (Образац 1Б) и извештај – Бруто потраживања јавног предузећа за дате кредите и зајмове, продате производе,

113 lege artis ● OКТОБАР 2016.

Према члану 2. Правилника прописани су следећи обрасци за тромесечно извештавање о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања јавних предузећа, а то су: 1) Образац 1 – Биланс успеха; 2) Образац 1А – Биланс стања; 3) Образац 1Б – Извештај о токовима готовине; 4) Образац 2 – Трошкови запослених; 5) Образац 3 – Динамика запослених; 6) Образац 4 – Кретање цена производа и услуга; 7) Образац 5 – Субвенције и остали приходи из буџета; 8) Образац 6 – Средства за посебне намене; 9) Образац 7 – Нето добит; 10) Образац 8 – Кредитна задуженост; 11) Образац 9 – Готовински еквиваленти и готовина; 12) Образац 10 – Извештај о инвестицијама; 13) Образац 11 – Бруто потраживања јавног предузећа за дате кредите и зајмове, продате производе, робу и услуге и дате авансе и друга потраживања; 14) Образац 12 – Извештај о степену усклађености планираних и реализованих активности из програма пословања.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Одредбе овог Правилника примењују се и на привредна друштва од стратешког значаја за Републику Србију у којима је Република Србија директно или индиректно контролни члан друштва. Састављене тромесечне периодичне извештаје јавна предузећа достављају својим оснивачима у року од 30 дана од дана истека тромесечја. Дакле, тромесечни извештаји за период 1. 1. до 31. 3. достављају се до 30. априла текуће године, за период 1. 1. до 30. 6. достављају се до 30. јула текуће године, за период 1. 1. до 30. 9. достављају се до 30. октобра текуће године и за период 1. 1. до 31. 12. достављају се до 30. јануара наредне године. Јавно предузеће, чији је оснивач Република Србија, извештај доставља Влади Републике Србије. Јавно предузеће, чији је оснивач аутономна покрајина, извештај доставља надлежном органу аутономне покрајине. Јавно предузеће чији је оснивач јединица локалне самоуправе, извештај доставља надлежном органу локалне самоуправе.

робу и услуге и дате авансе и друга потраживања (Образац 11). Треба имати у виду утврђивање резултата пословања на готовинској основи код јавних предузећа која воде пословне књиге према Контном плану за буџетски систем, што значи да се у извештајима приказују стварно наплаћени приходи и примања, те стварно плаћени текући расходи и издаци.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

2.1. Биланс успеха – Образац 1

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

114

Образац 1 - Биланс успеха има 8 колона. У прве три колоне обрасца уносе се подаци који су идентични називима колона (група рачуна, рачун, позиција и АОП) у Обрасцу Биланс успеха из Правилника о Контном оквиру за привреду. У колону 4 обрасца уноси се реализација 1. 1. – 31. 12. 2015. године. У колону 5. уноси се план за период од 1. 1. 2016. – 31. 12. 2016. године. У колону 6. уноси се план, док у колону 7 реализација плана за посматрани тромесечни период. Дакле, за период 1. 1. 2016. – 30. 9. 2016. уносе се подаци о плану за првих девет месеци и подаци о реализација плана првих девет месеци 2016. године. У колони 8. приказује се индекс реализације плана, тако да се ставља у однос реализација плана за период 1. 1. до 30. 9. 2016. према плану за период 1. 1. до 30. 9. 2016.

2.2. Биланс стања – Образац 1А Образац Биланс стања има 8 колона. У прве две колоне уносе се подаци (група рачуна, рачун и позиција) који су идентични подацима који су садржани у обрасцу Биланс стања прописаном према Правилнику о Контном оквиру за привреду. Дакле, уносе се бројчано групе рачуна и рачуни и опи сно називи позиција. У колону 3 уносе се подаци АОП. Треба рећи да су за Активу подаци АОП-а прописани са три бројке, док су према Правилнику о Контном оквиру за привреду подаци АОП-а за Активу прописани са четири бројке. Што се тиче података о АОП-у за Пасиву подаци су потпуно идентични и прописани су у оба случаја са четири бројке. У колони 4 приказује се стање на дан 31. 12. претходне године, што значи 31. 12. 2015. године. У колони 5 приказује се планирано стање на дан 31. 12. текуће године, што значи 31. 12. 2016. године. У колони 6 приказује се планирано стање за период 1. 1. – 30. 9. 2016. године, док се у колони 7 приказује реализовано стање за период 1. 1. – 30. 9. 2016. године. У колони 8 приказује се индекс реализације за период 1. 1. – 30. 9. 2016. године, који се ставља у однос са планираним стањем 1. 1. – 30. 9. 2016. године.

2.3. Извештај о токовима готовине – Образац 1Б Образац Извештај о токовима готовине има 8. колона. У првој колони садржани су редни бројеви позиција, што не постоји као посебна колона у Обрасцу Извештај о токовима готовине који је прописан Правилником о Контном оквиру за привреду. Колоне 2 и 3 (позиција и АОП) овог обрасца су потпуно идентичне колонама 1 и 2 прописаним у Обрасцу Извештај о токовима готовине који је прописан Правилником о Контном оквиру за привреду.

Јавно предузеће, чији је оснивач Република Србија, извештај доставља Влади Републике Србије, а јавно предузеће, чији је оснивач аутономна покрајина, извештај доставља надлежном органу аутономне покрајине.

У колони 4 приказује се реализација (остварење) од 1. 1. до 31. 12. претходне године, што значи од 1. 1. до 31. 12. 2015. године. У колони 5 приказује се план за период 1. 1. до 31. 12. текуће године, што значи период од 1. 1. до 31. 12. 2016. године. У колони 6 приказује се план за тромесечје, што у нашем случају значи период од 1. 1. до 30. 9. 2016. године, док се у колони 7 приказује реализација посматраног тромесечја, што значи период од 1. 1. до 30. 9. 2016. године. У колони 8 приказује се индекс реализације (остварења) за период од 1. 1. до 30. 9. 2016. године у односу на план за тромесечје 1. 1. до 30. 9. 2016. године. Образац Трошкови запослених има 7 колона. У првој колони дати су редни бројеви. У колони 2 дата је структура трошкова и броја запослених обухваћена на 29 позиција. У колони 3 исказује се реализација трошкова и броја запослених од 1. 1. до 31. 12. претходне године, што значи од 1. 1. до 31. 12. 2015. године. У колони 4 исказује се план трошкова и број запослених од 1. 1. до 31. 12. текуће године, што значи од 1. 1. до 31. 12. 2016. године. У колони 5 исказује се план за посматрани период, што значи период од 1. 1. до 30. 9. 2016. године, док се у колони 7 исказује реализација (остварење) плана у посматраном периоду, што значи реализација за период од 1. 1. до 30. 9. 2016. године. У колони 8 исказује се индекс реализације за посматрани период, што значи да се ставља у однос реализација за период од 1. 1. до 30. 9. 2016. године према планском периоду 1. 1. 2016. до 30. 9. 2016. године. Напомињемо да се број запослених исказује последњег дана извештајног периода, што значи на дан 30. 9. 2016. године.

2.5. Динамика запослених – Образац 3 Образац Динамика запослених има 5 колона. У колони 1 исказују се редни бројеви позиција датих у колони 2. У редном броју 1 колоне 2 – основ одлива/пријема кадрова уноси се стање на последњи дан претходног тромесечја. У редном броју 2 колоне 2 наводи се основ одлива кадрова. У редни број 6 колоне 2 уноси се пријем, а на редном броју 7 уноси се основ пријема запослених. У последњем реду колоне два уноси се стање на последњи дан тромесечја за који се извештај доставља, што у нашем случају значи на дан 30. 9. 2016. године. У колону 3 уноси се број запослених на неодређено време, док се у колону 4 уноси број запослених на одређено време. У колону 5 уноси се број ангажованих по основу уговора (рад ван радног односа).

115 lege artis ● OКТОБАР 2016.

2.4. Трошкови запослених – Образац 2

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Податке који се исказују у обрасцима прописаним наведеним Правилником треба исказати на рачунима који се воде у пословним књигама према Правилнику о Контном оквиру и садржини рачуна у Контом оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике.

2.6. Кретање цена производа и услуга – Образац 4 Образац Кретање цена производа и услуга има укупно 5 колона, а у колони 4 има 12 потколона (динамика цена по месецима). У редном броју 1 наводи се број врста производа и услуга које јавно предузеће пружа корисницима. У редном броју 2 наводи се назив врсте производа и услуга чије се кретање цена прати. У редном броју три уносе се цене производа и услуга које се односе на децембар претходне године, тј. децембар 2015. године. У колони 4 наводе се цене у динарима по јединици мере за текућу годину, а у потколонама се уноси кретање цена по месецима. Дакле, овде се наводи кретање цена по месецима у првих девет месеци 2016. године. У колони 5 уноси се индекс цена из децембра текуће 2016. године у односу на индекс цена из децембра претходне 2015. године. Напомињемо да се овај податак може унети само приликом састављања тромесечног извештаја за период 1. 1. до 31. 12. текуће 2016. године.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

2.7. Субвенције и остали приходи из буџета – Образац 5

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

116

У обрасцу Субвенције из претходне 2015. године у колону 1 уносе се врста прихода (субвенције и остали приход из буџета). У колону 2 уносе се планирани приходи. У колону 3 пренети приходи из буџета претходне године. У колону 4 уноси се податак о реализованим приходима по наведеној структури. У колони 5 приказују се неутрошени приходи по наведеној структури (пренето из буџета минус неутрошено). У колони 6 уноси се износ неутрошених средстава из ранијих година у односу на претходну годину, тј. неутрошена средства на дан 31. 12. 2014. године. У другом делу обрасца уносе се планирани подаци за период текуће године, тј. од 1. 1. до 31. 12. 2016. године. Унос података врши се кумулативно за субвенције и остале приходе из буџета за тромесечја 1. 1. до 31. 3; 1. 1. до 30. 6; 1. 1. до 30. 9. и 1. 1. до 31. 12. У наредне четири подтабеле овог обрасца приказују се подаци о субвенцијама и осталим приходима из буџета по тромесечјима, како су планирани, колико је пренето из буџета, колико је реализовано, колико је неутрошено (пренето из буџета минус реализовано) и у последњој колони тих подтабела по тромесечјима уноси се индекс реализације по тромесечјима у односу на план по тромесечјима. У складу са инструкцијама из Правилника, под осталим приходима из буџета сматрају се сви приходи који нису субвенције (на пример, додела средстава из буџета по јавном позиву, конкурсу и сл.).

2.8. Средства за посебне намене – Образац 6 У овом обрасцу уносе се подаци о средствима за посебне намене која се односе на: спонзорство, донације, хуманитарне активности, спортске активности, репрезентацију, рекламу и пропаганду и остало. У колону два уноси се податак о плану за претходну 2015. годину, док се у колону 4 уноси податак о реализацији плана из претходне 2015. године. У колону 5 уноси се податак о плану средстава за посебне намене за текућу 2016. годину. У колони 6 и потколонама те колоне уноси се план и реализација по тромесечју, што у нашем случају значи период од 1. 1. до 30. 9. 2016. године. У колону 7 уноси се индекс реализације средстава за посебне намене за првих девет месеци 2016. године у односу на план за првих девет месеци 2016. године. У подтабели овог обрасца треба унети приказ за спонзорство, донације и хуманитарне активности. У вези с тим, потребно је унети податак о томе ко је прималац, која је намена и износ.

2.9. Нето добит – Образац 7 Образац Нето добит има 9 колона. У колону 1 уноси се претходна пословна година, тј. 2015. година. У колону 2 уписује се износ укупно остварене нето добити. У колону 3 уписује се година уплате у буџет, што значи текућа 2016. година у којој је извршена уплата у буџет добити из претходне године. У колону 4 уноси се износ уплаћен текуће године у буџет по основу добити из претходне 2015. године. У колони 5 наводи се правни основ (број одлуке Владе). У колону 6 уписује се датум уплате. У колону 7 уноси се износ уплаћен у буџет по основу добити из претходних година. У колону 8 уноси

се правни основ уплате из претходних година (на пример, нераспоређена добит, уплате по основу обавеза из претходног периода). У колону 9 уноси се податак о укупно уплаћеној нето добити у буџет, што подразумева износ уплаћен у буџет по основу добити из претходне године (колона 4) и износ уплаћен у буџет по основу добити из претходних година (колона 7).

2.10. Кредитна задуженост – Образац 8

Образац 9 – Готовински еквиваленти и готовина има 6 колона. У прву колону уписује се стање на дан, најпре за претходну 2015. годину, затим стање по тромесечним периодима текуће године, тј. на дан 31. 3. 2016, 30. 6. 2016, 30. 9. 2016. и 31. 12. 2016. године. У другој колони уносе се подаци АОП 068 по структури готовинских средстава. Овај податак мора бити саобразан податку АОП 068 из Обрасца 1А – Биланс стања. У трећу колону уноси се описно врста средстава готовинских еквивалената и готовине (текући рачун, благајна, девизни рачун, актредитиви...). У четвртој колони уписује се назив банке код које се средства налазе на рачунима. У колону 5 уноси се износ средстава исказан у оригиналној валути, док се у колону 6 уноси износ у динарима.

2.12. Извештај о инвестицијама – Образац 10 Образац 10 – Извештај о инвестицијама има 7 колона и једну подтабелу. У колону 1 табеле уноси се редни број инвестиционих улагања, а у колону 2 уноси се назив инвестиционог улагања. У колону 3 уноси се извор средстава инвестиционог улагања (1 – сопствена средства, 2 – удружена средства, 3 – финансијски кредити (искључујући оперативни лизинг), 4 – средства државних органа и органа локалне самоуправе). У колону 4 уноси се година почетка финансирања, а у колону 5 уноси се година завршетка финансирања. У колону 6 уноси се укупна вредност инвестиционог улагања, док се у колону 7 уноси износ инвестиционог улагања закључно са претходном, тј. 2015. годином. У подтабели Обрасца 10 приказује се аналитички назив инвестиционог улагања у текућој 2016. години, где се у колони 3 приказују подаци за текућу годину укупно, а у потколонама те колоне

У подтабели Обрасца 10 приказује се аналитички назив инвестиционог улагања у текућој 2016. години.

117 lege artis ● OКТОБАР 2016.

2.11. Готовински еквиваленти и готовина – Образац 9

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У колони 1 овог обрасца даје се преглед кредитне задужености код домаћих и код страних кредитора. Затим, приказује се кредитна задуженост за ликвидност и задуженост за капиталне пројекте. У колони 2 даје се назив кредита/пројекта, док се у колони 3 исказује валута у којој је кредит одобрен. У колону 4 уноси се уговорени износ кредита, а у колону 5 уноси се податак о гаранцији државе (да, не). У колону 6 уноси се стање кредитне задужености у оригиналној валути на дан тромесечног извештавања, тј. на дан 30. 9. 2016. године, док се у колону 7 уноси стање кредитне задужености у динарима на дан тромесечног извештавања, тј. на дан 30. 9. 2016. године. У колону 8 уноси се година повлачења кредита, а у колону 9 уноси се податак о року отплате без периода почека. У колону 10 уноси се податак о периоду почека (grace period), док се у колону 11 уноси податак о датуму прве отплате. У колону 12 уноси се каматна стопа, а у колону 13 уноси се број отплата током једне године. У колону 13 уноси се план плаћања по кредиту за текућу 2016. годину у динарима. Иначе ова колона има 8 потколона. Прве четири потколоне односе се на главницу по кварталима (први, други, трећи и четврти), а друге четири потколоне односе се на камату по кварталима (први, други, трећи и четврти). Уз ову табелу дате су две напомене и то: за стране кредите неопходно је навести износ и у оригиналној валути. Укупно стање кредитне задужености треба да одговара збиру позиција 6.2. и 7.2. у Обрасцу 10 – Извештај о инвестицијама.

даје се план и реализација. У наредном делу подтабеле дају се колоне 4 до 7 о плану и реализацији инвестиција по кварталима (1. 1. – 31. 3, 1. 1. – 30. 6, 1. 1. – 30. 9. и 1. 1. – 31. 12).

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

2.13. Бруто потраживања јавног предузећа за дате кредите и зајмове, продате производе, робу и услуге и дате авансе и друга потраживања

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

118

У складу са напоменом испод Обрасца 11 – Бруто потраживања јавног предузећа за дате кредите и зајмове, продате производе, робу и услуге и дате авансе и друга потраживања, овај се образац попуњава сходно члану 16. Правилника о облику и садржају статистичког извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, број 127/14), како следи: „У табелу XII – БРУТО ПОТРАЖИВАЊА ЗА ДАТЕ КРЕДИТЕ И ЗАЈМОВЕ, ПРОДАТЕ ПРОИЗВОДЕ, РОБУ И УСЛУГЕ И ДАТЕ АВАНСЕ И ДРУГА ПОТРАЖИВАЊА, Под ознаком АОП 9108 уносе се подаци о краткорочним финансијским пласманима који су разграничени и исказани ознакама од АОП 9109 до 9112. На овим позицијама уносе се подаци са одговарајућих рачуна који су наведени у табеларном прегледу, с тим што је потребно разграничити кредите и зајмове на кредите и зајмове дате физичким лицима, домаћим правним лицима и предузетницима, матичним и зависним правним лицима у иностранству, и на остале краткорочне финансијске пласмане. Под тачкама 1.1, 1.2. и 1.3. уносе се само подаци за кредите и зајмове, а не уносе се подаци који се односе на хартије од вредности и учешћа. Подаци унети у колону 6 (нето вредност) за АОП 9108 треба да одговарају подацима из колоне 5, Биланса стања под ознаком АОП 0062. Под ознаком АОП 9113 уносе се подаци о дугорочним финансијским пласманима и дугорочним потраживањима који су разграничени и исказани ознакама од АОП 9114 до 9116. На овим позицијама уносе се подаци са одговарајућих рачуна који су наведени у табеларном прегледу, с тим што је потребно разграничити кредите и зајмове на кредите и зајмове дате физичким лицима, домаћим правним лицима и предузетницима и на остале дугорочне финансијске пласмане и део дугорочних потраживања. Подаци унети у колону 6 (нето вредност) под ознаком АОП 9113 треба да одговарају подацима из колоне 5, Биланса стања по ознакама АОП 0028, 0029, 0030, 0031, 0033, 0035 и 0036 збирно. Под ознаком АОП 9117 уносе се подаци о продатим производима, роби и услугама и датим авансима који су разграничени и исказани ознакама од АОП 9118 до 9123. На овим позицијама уносе се подаци са одговарајућих рачуна који су наведени у табеларном прегледу, с тим што је потребно разграничити потраживања (продати производи, роба и услуге и дати аванси) на потраживања према физичким лицима, јавним предузећима, домаћим правним лицима и предузетницима, републичким органима и организацијама, јединицама локалне самоуправе и на остала потраживања по основу продаје и остали аванси. Подаци унети у колону 6 (нето вредност) под ознаком АОП 9117 треба да одговарају подацима из колоне 5, Биланса стања по ознакама АОП 0009, 0018, 0023, 0037, 0038, 0040, 0050, 0052, 0054, 0056 и 0058 збирно. Под ознаком АОП 9124 уносе се подаци о другим потраживањима који су разграничени и исказани ознакама од АОП 9125 до 9130. На овим позицијама уносе се подаци са одговарајућих рачуна који су наведени у табеларном прегледу, с тим што је потребно разграничити друга потраживања на потраживања према физичким лицима, јавним предузећима, домаћим правним лицима и предузетницима, републичким органима и организацијама, јединицама локалне самоуправе и на остала потраживања. Подаци унети у колону 6 (нето вредност) под ознаком АОП 9124 треба да одговарају подацима из колоне 5, Биланса стања по ознакама АОП 0039, 0041, 0059 и 0060 збирно. Под јавним предузећима, у смислу овог табеларног прегледа, подразумевају се сва јавна и јавно-комунална предузећа која обављају делатност од општег значаја, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Под домаћим правним лицима и предузетницима, у смислу овог табеларног прегледа, подразумевају се домаћа привредна друштва и предузетници који не припадају финансијском сектору. Под републичким органима и организацијама, у смислу овог табеларног прегледа, подразумевају се републички органи и организације, републичке агенције, регулаторна тела и фондови, државни

2.14. Извештај о степену усклађености планираних и реализованих активности из програма пословања за период од 1. 1. до 30. 9. 2016. године Овај извештај или Образац 12 је описног карактера и састоји се од три дела, с тим да се мора навести место и датум састављања.

Други део – ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПОСЛОВАЊА Треба описати пословање – реализацију основне делатности у наведеном периоду (1. 1. до 30. 9. 2016). Након тога дају се текстуална образложења пословања на основу девет образаца за наведни тромесечни период, а то су: 1) Биланс успеха На основу података из Биланса успеха потребно је написати образложење свих позиција тог обрасца. Нарочито је потребно да се детаљно образложи структура реализованих прихода и оствареног нето резултата. Такође, потребно је детаљно образложење позиција које одступају од планираних програмом пословања. 2) Биланс стања Овде је потребно, такође, написати текстуално образложење по свим билансним позицијама биланса стања и нарочито образложити одступање позиција од планираних програмом пословања. 3) Извештај о токовима готовине Овај се извештај такође текстуално образлаже, а детаљније образложење захтева се код позиција које одступају од планираних програмом пословања. 4) Трошкови запослених Ову табелу исто треба образложити по свим позицијама. Нарочито је потребно образложити позиције које одступају од планираних програмом пословања.

119 lege artis ● OКТОБАР 2016.

Први део – ОСНОВНИ И СТАТУСНИ ПОДАЦИ Уносе се следећи подаци: пословно име, седиште, претежна делатност, матични број, ПИБ и надлежно министарство. Након тога треба описати делатности јавног предузећа за које је јавно предузеће / друштво капитала регистровано. У вези са годишњим или трогодишњим програмом пословања треба навести датум усвајања програма пословања и број „Службеног гласника”, уколико постоји програм о изменама и допунама годишњег/трогодишњег програма пословања.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

универзитети и факултети, клиничко-болнички центри и институције и тела од националног значаја, изузев фондова социјалног осигурања. Под јединицама локалне самоуправе, у смислу овог табеларног прегледа, подразумевају се покрајински органи и организације, општине и градови, и друге институције и установе на нивоу покрајине, општине и града. Под осталим краткорочним финансијским пласманима и осталим дугорочним финансијским пласманима и делу дугорочних потраживања (ред. бр. 1.4. и 2.3) и осталим потраживањима (ред. бр. 3.6. и 4.6), у смислу овог табеларног прегледа, подразумевају се сва остала потраживања која се налазе у оквиру наведених ознака за АОП, а нису обухваћена траженим финансијским инструментима и траженим секторским категоријама (физичка лица, јавна предузећа, домаћа правна лица и предузетници, републички органи и организације и јединице локалне самоуправе)”. С обзиром на то да је овде реч о попуњавању образаца финансијских извештаја јавних предузећа за тромесечни период 1. 1. до 30. 9. 2016. године, то подразумева да се и у обрасцу 11 исказују подаци са стањем на дан 30. 9. 2016. године.

Образац 12 је описног карактера и састоји се од три дела. 5) Динамика запослених Образложење се даје и по овој табели уколико је било прилива и одлива запослених у тромесечном извештајном периоду за који се саставља извештај.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

6) Кретање цена производа и услуга Потребно је написати образложење и код ове табеле уколико је дошло до промене цена производа и услуга у извештајном периоду гледано по месецима тог периода.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

120

7) Субвенције и остали приходи из буџета Потребно је дати текстуално образложење за пренета средства из буџета, посебно ако динамика одступа од планиране по програму пословања. 8) Средства за посебне намене Даје се текстуално образложење и за ову табелу по свим позицијама и детаљно се образлажу позиције које одступају од планираних програмом пословања. 9) Извештај о инвестицијама Образложење се даје и за ову табелу уколико су програмом пословања планиране инвестиције.

3. Закључна разматрања и напомене о пословању у посматраном периоду У Закључном разматрању и напоменама наводе се најважнија запажања у посматраном периоду и посебно се образлажу планиране и предузете мере уколико је дошло до поремећаја у пословању јавног предузећа / друштва капитала. Поремећаји у пословању најчешће се манифестују у неостварењу прихода и примитака који су планирани било да се у посматраном периоду није остварила планом предвиђена продаја производа и услуга, било да није извршена наплата тих производа и услуга. Поремећај у пословању изазива и прекомерни износ текућих расхода и издатака у односу на планиране, чиме предузеће доспева у фазу неликвидности и несолвентности што је озбиљан поремећај у пословању који може довести и до стечаја јавног предузећа.

Уместо закључка У контексту одредаба Закона о ЈП видљиво је да јавно предузеће, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, између осталих обавеза има и одређене обавезе према тим оснивачима. Будући да се јавно предузеће оснива са задатком да обавља делатност од општег интереса, а оснива се капиталом поменутих оснивача, онда је сасвим логично и оправдано да су у Закон о ЈП уграђене и одредбе које се тичу обавеза јавног предузећа према оснивачу. У том смислу, члановима 59–62. Закона о ЈП прописано је да су јавна предузећа дужна да доносе дугорочни и средњерочни програм пословања, чији је садржај прописан као и рок усвајања тих програма од стране Владе, надлежног органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе. Да би се пратило остварење тих програма пословања, прописане су одредбе чл. 63–66. Закона о ЈП, које обавезују јавна предузећа да састављају тромесечне извештаје о праћењу реализације годишњег, односно трогодишњег програма пословања. Обрасци на којима се врши извештавање прописани су Правилником који доноси министар привреде чији је коментар изнет у тачки два овог текста.

ELEKTRONSKA IZDANJA

Преглед прописа...

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

122

„Сл. гласник РС”, бр. 73/2016, објављен 31. 8. 2016. • Правилник о спровођењу интерног конкурса међу запосленима у Министарству унутрашњих послова • Правилник о измени Правилника о евиденцији у средњој школи • Правилник о изменама и допунама Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност средњег образовања и васпитања • Правилник о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног и средњег музичког и балетског образовања и васпитања • Правилник о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног и средњег образовања и васпитања ученика са сметњама у развоју • Правилник о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања • Правилник о изменама и допунама Правилника о сталном стручном усавршавању наставника, васпитача и стручних сарадника • Правилник о допуни Правилника о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларација и других образаца у царинском поступку • Одлука о сврставању робе и Допуна листе Одлука о сврставању робе које је донео Комитет за Хармонизовани систем Светске царинске организације на 57. заседању • Одлука о измени Одлуке о броју судија у судовима • Одлука о избору члана Изборне комисије Високог савета судства • Правилник о изменама Правилника о садржини јавних регистара, потврда, пријава и захтева у поступку заштите проналазака, као и о врстама података, начину подношења пријаве и објављивања проналазака • Подаци о просечним зарадама и просечним зарадама без пореза и доприноса по запосленом исплаћеним у јулу 2016. године • Упутство о начину издавања потврде да се одређена опрема, односно роба која се увози не производи у земљи • Упутство о поступку издавања уверења о домаћем пореклу добара у поступцима јавних набавки • Упутство о начину издавања уверења и оверавању фактура и других исправа које прате робу при извозу или увозу • Упутство о начину и поступку издавања сагласности здравственим установама за пружање угоститељских услуга трећим лицима • Одлука о регулисаној цени електричне енергије за гарантовано снабдевање „Сл. гласник РС”, бр. 74/2016, објављен 2. 9. 2016. • Правилник о измени Правилника о програму и начину полагања посебног стручног испита за матичара

• Правилник о изменама и допунама Правилника о униформи, ознакама, наоружању, специјалним возилима и другој опреми у Служби за обезбеђење у Управи за извршење кривичних санкција • Правилник о изменама и допунама Правилника о службеној легитимацији и службеној значки у Управи за извршење кривичних санкција • Пресуда Европског суда за људска права по представци број 34683/08, Цупара против Србије • Правилник о изменама и допунама Правилника о правилима понашања инвестиционог друштва приликом пружања услуга • Правилник о изменама и допунама Правилника о форми, минималном садржају информација које треба укључити у проспект и основни проспект и оглашавању у вези са проспектом • Правилник о изменама и допунама Правилника о техничким условима и одржавању горњег строја железничких пруга • Правилник о изменама и допунама Правилника о техничким условима и одржавању доњег строја железничких пруга „Сл. гласник РС”, бр. 75/2016, објављен 7. 9. 2016. • Уредба о измени Уредбе о утврђивању Програма подстицања равномерног регионалног развоја у 2016. години • Одлука о образовању Комисије за припрему полазних основа за израду стратегије развоја система здравственог осигурања у Републици Србији • Одлука о оснивању Координационог тела за реализацију пројекта изградње високог објекта у блоку између улица Кнеза Милоша, Дринске, Сарајевске и Дурмиторске у Београду • Одлука о измени Одлуке о образовању Радне групе за решавање проблема мешовитих миграционих токова • Правилник о измени Правилника о шумском реду • Правилник о изменама и допуни Правилника о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи • Правилник о начину и поступку давања стручне оцене и стручног мишљења о квалитету рукописа уџбеника, приручника и наставног материјала, додатних наставних средстава, наставних помагала, дидактичких средстава и дидактичких игровних средстава • Правилник о измени и допуни Правилника о начину и поступку избора лица на листу оцењивача, програму обуке за оцењиваче, етичком кодексу лица која учествују у поступку одобравања уџбеника и поступку именовања чланова Комисије за оцену рукописа уџбеника • Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију • Одлука о изменама и допунама Одлуке о висини накнада за стандарде, сродне документе и друге

публикације, као и о висини накнада за услуге које врши Институт за стандардизацију Србије у обављању послова у области стандардизације

„Сл. гласник РС”, бр. 79/2016, објављен 23. 9. 2016. • Правилник о изменама и допуни Правилника о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларација и других образаца у царинском поступку • Правилник о изменама и допунама Правилника о утврђивању здравствене способности физичких лица за држање и ношење оружја • Правилник о измени Правилника о кућном реду казнено-поправних завода и окружних затвора • Правилник о пружању ваздухопловних метеоролошких услуга • Одлука о висини накнаде за упис у Именик Коморе за 2016. годину

... донетих између два броја

123 lege artis ● октобар 2016.

„Сл. гласник РС”, бр. 77/2016, објављен 14. 9. 2016. • Уредба о изменама Уредбе о утврђивању Програма подршке малим предузећима за набавку опреме у 2016. години • Уредба о утврђивању посебних износа који се плаћају за време трајања „Дечје недеље” у 2016. години • Одлука о усклађивању пословања Јавног предузећа „Службени гласник” Београд са Законом о јавним предузећима • Одлука о образовању Савета за унапређење сектора информационих технологија • Одлука о оснивању Координационог тела за деоницу аутопута Е-763, Сурчин–Обреновац • Одлука о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2017. године

„Сл. гласник РС”, бр. 78/2016, објављен 16. 9. 2016. • Правилник о изменама и допунама Правилника о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

„Сл. гласник РС”, бр. 76/2016, објављен 9. 9. 2016. • Одлука Уставног суда РС број Уж-1607/2013 • Одлука Уставног суда РС број Уж-8937/2013 • Одлука о изборним радњама и роковима за спровођење поступка предлагања кандидата за изборног члана Високог савета судства из реда судија апелационих судова • Одлука о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборног члана Високог савета судства из реда судија апелационих судова • Одлука Високог савета судства (број 119-05-321/201601) • Одлука Високог савета судства (број 119-05-322/201601) • Одлука изменама и допунама Одлуке о начину вршења принудне наплате с рачуна клијента • Одлука о изменама и допунама Одлуке о ближим условима, садржини и начину вођења Регистра меница и овлашћења • Одлука о измени Одлуке о ближим условима и начину вођења Јединственог регистра рачуна • Одлука о изменама Одлуке о управљању токовима готовине • Одлука о изненама Одлуке о управљању токовима готовине преко агента банке • Одлука о пуштању у оптицај кованог новца апоена од 1, 2 и 5 динара • Одлука о изменама и допуни Одлуке о јединственој тарифи по којој Народна банка Србије наплаћује накнаду за извршене услуге • Посебан колективни уговор за делатности пољопривреде, прехрамбене, дуванске индустрије и водопривреде Србије

• Правилник о изменама и допунама Правилника о условима које мора да испуњава привредно друштво, односно огранак привредног друштва или средња стручна школа који врше оспособљавање кандидата за возаче • Правилник о изменама и допунама Правилника о организовању, спровођењу и начину полагања возачког испита, вођењу и роковима чувања евиденција о возачком испиту и условима које мора да испуни возило на којем се обавља возачки испит • Правилник о изменама и допунама Правилника о садржају, начину вођења и роковима чувања евиденција из области оспособљавања кандидата за возаче • Правилник о изменама и допунама Правилника о теоријској и практичној обуци кандидата за возаче • Одлука о распореду и коришћењу средстава за суфинансирање јединица локалне самоуправе за израду пројектно-техничке документације у 2016. години • Коефицијент за израчунавање висине месечне закупнине за коришћење станова • Судски пословник о измени и допуни Судског пословника • Пресуда Европског суда за људска права по представци број 41683/06, Пауновић и Милојевић против Србије • Решење о упису у Именик миритеља и арбитара • Решење о брисању из Именика миритеља и арбитара • Индекси потрошачких цена за август 2016. године • Исправка Решења о утврђивању висине најнижег износа пензије од 1. јануара 2011. године • Посебан колективни уговор за грађевинарство и индустрију грађевинског материјала Србије • Посебан колективни уговор за хемију и неметале Србије

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора на њих имају искључиво претплатници на наш часопис

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

124

П: Након што се десила поплава у једној соби услед обилних падавина, предшколска установа је наплатила штету од осигурања. Од новца који је уплатила осигуравајућа кућа, установа је планирала да купи ламинат и ормар који су уништени у поплави. Наше питање је да ли је установа у обавези да распише јавну набавку и у овом случају или средства која су добијена од осигурања може да искористи за надокнаду штете без расписивања јавне набавке? О: И у овом случају наручилац је у обавези да спроведе поступак јавне набавке. ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: У току поступка набавке услуге кетеринга у једној понуди која је најповољнија на основу критеријума „најнижа понуђена цена” у обрасцу структуре цене понуђач је ставио печат, али није потписао образац на означеном месту, што му је и једини недостатак у понуди. Може ли се таква понуда прихватити као исправна или морамо да је одбацимо као неприхватљиву, или постоји и неко „прелазно” решење? О: Уколико се из садржине понуде, односно из других делова понуде која се упоређује са другим понудама са сигурношћу може утврдити, на пример, образац понуде, модел уговора и слично, овај недостатак понуде неће се сматрати битним недостатком, тако да се понуда може прихватити. РАДНИ ОДНОСИ П: Да ли се запосленом коме је изречена мера удаљења у трајању од 15 дана због непоштовања радне дисциплине и правила понашања, по повратку на рад може отказати уговор о раду

за случај да настави после извесног времена са истим понашањем као и пре удаљења? За увреде, претње, недолично понашање које је трајало у континуитету, послодавац је одлучио да изрекне меру удаљења са рада. Који би био следећи корак уколико се понови такво понашање, као и да ли је послодавац у обавези да одлучи о статусу запосленог у току трајања тог удаљења? О: Као послодавац запосленом коме сте изрекли меру удаљења у трајању од 15 радних дана из члана 179а ст. 1. тач. 1) – због непоштовања радне дисциплине и правила понашања, по повратку на рад можете му отказати уговор о раду за случај да настави после извесног времена са истим понашањем као и пре изречене наведене мере. Као послодавац, претходно сте дужни да поступите у складу са одредбом члана 180. Закона о раду, односно да пре отказа уговора о раду тог запосленог писменим путем упозорите на постојање разлога за отказ уговора о раду и оставите му рок од најмање 8 дана од дана достављања упозорења да се изјасни о наводима из упозорења. Битно је да му упозорење доставите у писменој форми и омогућите да се на исто изјасни. Ствар је његовог опредељења да ли он то хоће да учини или не. Запосленог због повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине, удаљујете са рада у смислу одредбе члана 165. ст. 1. тач. 2) Закона о раду. Непоштовање радне дисциплине постојаће ако се запослени не понаша у складу са одредбама овог закона или у складу са општим актом или појединачним актом вас као послодавца. Удаљење ће трајати најдуже три месеца у смислу одредбе члана 167. Закона о раду, јер

Које су последице необјављивања огласа за ЈН на порталу службених гласила РС?

ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: Будући да члан 57. Закона о јавним набавкама налаже да огласи треба да се објављују на порталу службених гласила РС, а да велика већина наручилаца из практичних разлога то не ради, занима нас које су последице непоступања по поменутом члану, поготово кад се узме у обзир и цена самог објављивања. Осим тога, занима нас и ваше искуство у вези са објављивањем огласа за јавне набавке, у смислу ажурности и редовног оглашавања. Напомињемо да ми редовно и уредно објављујемо сву неопходну документацију на порталу Уп– раве за јавне набавке, као и на нашем порталу. О: Обавеза објављивања огласа за све јавне набавке чија је процењена вредност већа од јавне набавке мале вредности прописана је чланом 57. Закона о јавним набавкама, а необјављивање огласа предвиђено је одредбом члана 169. ст. 1. тач. 4) Закона о јавним набавкама као прекршај наручиоца и за њега је предвиђена казна од 100.000 до 1.000.000 динара. Међу прекршајним пријавама којима Државна ревизорска институција иницира ове поступке до сада није било указивања на овакве прекршаје, нити је од стране Републичке комисије донета иједна одлука због оваквог прекршаја.

125 lege artis ● октобар 2016.

РАДНИ ОДНОСИ П: Да ли је послодавац у обавези да након доношења новог правилника о организацији и систематизацији послова запосленима сачини и уручи нове уговоре или анексе уговора о раду имајући у виду околност да код већине запослених нема промена у радноправном статусу (радно место, коефицијент, радно време и сл.)? Напомињемо да смо се у постојећим уговорима о раду у преамбули позвали на Закон о раду, колективни уговор и тада важећи правилник. О: Ако сте ви као послодавац правилником о организацији и систематизацији послова који је донет, променили услове или права, тада сте као послодавац у обавези да закључите анексе уговора о раду уз процедуру прописану одредбом члана 172. Закона о раду („Сл. гласник РС” бр. 75/14). Ако новим правилником о организацији и систематизацији послова не мењате услове и права, у том случају процедура изостаје. Тачније, ви као послодавац имате обавезу да закључите анексе уговора о раду, али без спровођења поступка за понуду. Ово с позивом на ст. 4. члана 172. Закона о раду, којим је прописано: „да

измена личних података о запосленом и послодавцу, као и других података у којима се не мењају услови рада може да се констатује анексом на основу одговарајуће документације, без спровођења поступка за понуду у смислу члана 172. овог Закона”. За случај да сте ви као послодавац претходни уговор о раду више пута мењали доношењем нових анекса, можете га заменити пречишћеним текстом уговора о раду, с позивом на ст. 5. члана 172. Закона о раду. Текст овог уговора садржи податке о запосленом и послодавцу и све друге одредбе које су у моменту састављања текста билe на снази, с тим што ћете се у уводу позвати на одредбе Закона о раду и нови правилник о организацији и систематизацији послова као важећи.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

га доносите да би запосленог спречили у даљем вршењу повреде радних обавеза. Значи у функцији превентивне мере и по истеку овог периода можете му отказати уговор о раду, ако постоје оправдани разлози у смислу одредбе члана 179. ст. 3. тач. 8) Закона о раду и ваших општих аката као послодавца. Дакле, уколико су увреде, претње, недолично понашање трајале у континуитету и ви сте као послодавац запосленом изрекли меру удаљења са рада како сте навели (претпоставка да се ради о мери удаљења од 15 дана), даљи корак вас као послодавца, уколико запослени када се врати на рад настави са таквим понашањем, био би да спроведете прописани поступак у складу са законом како је напред наведено и откажете му уговор о раду у смислу одредбе члана 179. Закона о раду. Може се изрећи и нека друга мера у смислу одредбе члана 179а Закона о раду.

Корисни правни акти Приговор на решење јавног тужиоца да одбаци кривичну пријаву (члан 51. ЗКП-а)

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

ВИШИ ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ У Подносилац кривичне пријаве – оштећени: , ул.

бр.

, из ,

П Р И Г О В О Р оштећеног

на решење Основног јавног тужилаштва у због одбацивања кривичне пријаве

од

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

126 примерака 2 прилога

Оштећени је дана поднео кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у против због постојања основа сумње да је извршио кривично дело из члана КЗ-а РС, која је заведена под пословним бројем / . Јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у од одбацио је кривичну пријаву.

решењем

Оштећеном је решење достављено године, те он благовремено, у року од 8 дана подноси приговор Вишем тужилаштву у , као непосредно вишем. Основи сумње да је пријављени извршио кривично дело за које је пријављен произилазе из писаних доказа приложених уз кривичну пријаву и то дописа који је пријављени упутио суду, а на коме се не налази аутентичан потпис оштећеног, као и приложених фотокопија неспорних потписа оштећеног.

наставак на следећој страни

→

Наиме, поднеском који је пријављени упутио Основном суду у у предмету И-бр. који је потписао као „извршни поверилац ” навео је да повлачи предлог за извршење, тражи укидање решења о извршењу и свих спроведених радњи, те се одриче потраживања трошкова извршног поступка.

Међутим, извршни поверилац, а овде подносилац кривичне пријаве – оштећени је године поднео ургенцију поступајућем судији у извршном поступку захтевајући да суд одмах закаже ново рочиште за јавну продају покретних ствари извршног дужника, а овде пријављеног. Доказ: Поднесак у предмету И-бр.

од

;

Без обзира на све наводе изнете у кривичној пријави, као и на приложене и предложене доказе јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у решењем од одбацио је кривичну пријаву.

ПРЕДЛАЖЕМО

да Виши јавни тужилац у као непосредно виши тужилац Основном јавном тужиоцу у усвоји приговор сходно одредби члана 51. ст. 3. Законика о кривичном поступку и изда обавезно упутство за предузимање кривичног гоњења. У

, дана

године Подносилац приговора – оштећени

127 lege artis ● октобар 2016.

С обзиром на све наведено, као и да није испуњен ниједан од разлога због којих јавни тужилац може у смислу одредбе члана 284. ст. 1. Законика о кривичном поступку одбацити кривичну пријаву

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Дакле, уз кривичну пријаву приложена су документа која оправдавају покретање кривичног поступка против пријављеног, будући да постојe основи сумње да је фалсификовао потпис на поднеску који је упутио суду који спроводи извршење, наводећи том приликом да као поверилац предлаже укидање решења о извршењу и свих спроведених радњи, те се одриче потраживања трошкова извршног поступка.

Жалба против првостепене пресуде због одлуке о кривичној санкцији (чл. 437. и 441. ЗКП-а) Адвокат ул. У

, дана

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Вишем суду

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

128

за Апелациони суд у

К.

Као бранилац оптуженог благовремено подносим суду

из

ЖАЛБУ На пресуду Вишег суда у године због:

под горњим бројем од

– одлуке о казни.

Образложење Побијаном пресудом првостепени суд је оптуженог кривим због кривичног дела из члана законика (КЗ) и осудио га на казну затвора у трајању од Оптужени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка.

огласио Кривичног .

Првостепени суд је правилно поступио када је утврдио да околности значајне за одмеравање казне имају карактер особито олакшавајућих и тако оптуженом ублажио казну. Ипак, по мишљењу одбране, у овом случају су се стекле такве особито олакшавајуће околности које оправдавају и знатније ублажавање казне од оне коју је првостепени суд већ одмерио. С једне стране, суд је олакшавајућим околностима које је ценио могао дати

наставак на следећој страни

→

и већи значај, а с друге, неке олакшавајуће околности уопште нису узете у обзир при одмеравању казне.

– потпуно признање које је оптужени дао још приликом првог испитивања пред судом, при коме је остао све до завршетка главног претреса и које је у значајној мери олакшало поступак и допринело утврђивању материјалне истине; – његово искрено кајање; – ранија неосуђиваност; – околност да се оштећени не придружује кривичном гоњењу. Олакшавајуће околности које првостепени суд није узео у обзир код одмеравања казне: – допринос оштећеног: У току првостепеног поступка неспорно је утврђено: (образложити конкретну околност);

(образложити конкретну олакшавајућу

– младост оптуженог: околност);

(образложити

Првостепени суд се у пресуди није бавио овим околностима и по мишљењу одбране погрешио је што и ове околности није ценио као олакшавајуће. На основу свега изложеног, бранилац сматра да би се сврха кажњавања у овом случају могла остварити и блажом казном од оне коју је првостепени суд одмерио, па зато

ПРЕДЛАЖЕ Да другостепени суд преиначи побијану пресуду тако што ће оптуженом изрећи блажу казну затвора. У

, дана

године Подносилац жалбе

129 lege artis ● октобар 2016.

– последице кривичног дела погађају оптуженог: конкретну олакшавајућу околност);

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Олакшавајуће околности које је суд ценио, а којима је могао дати и већи значај код одмеравања казне:

Непосредна оптужница (члан 331. ст. 5. ЗКП-а)

Република Србија тужилаштво у Кт. бр.

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Датум

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

130

Место

СУДУ У

На основу члана 43. ст. 2. тач. 5) Законика о кривичном поступку (ЗКП), и члана 331. ст. 5. ЗКП-а, подижем

ОПТУЖНИЦУ Против:

Окривљеног , (име и презиме, јединствени матични број грађана или број личног документа, надимак, име и презиме родитеља, девојачко породично име мајке, где је рођен, где станује, дан, месец и година рођења, држављанство, занимање, породичне прилике, да ли је писмен, какве је школе завршио, шта он и чланови његовог породичног домаћинства поседују од имовине, да ли је, кад и зашто осуђиван, да ли је и кад изречена кривична санкција извршена и да ли се против њега води поступак за које друго кривично дело, да ли се налази у притвору, а ако је пре подизања оптужнице пуштен на слободу, онда колико је провео у притвору)

ШТО ЈЕ: (опис дела из ког произилазе законска обележја кривичног дела, време и место извршења кривичног дела, предмет на коме је и средство којим је извршено кривично дело, као и остале околности потребне да се кривично дело што тачније одреди)

чиме је извршио кривично дело из члана (законски назив кривичног дела, са навођењем одредаба закона које се по предлогу тужиоца имају применити).

наставак на следећој страни

→

ПРЕДЛАЖЕМ

1. јавног тужиоца 2. окривљеног 3. сведока-оштећеног 4. сведока 5. вештака – Да суд у току доказног поступка прочита писмене доказе (навести писане доказе), налаз и мишљење вештака, изврши увид (скице лица места, фотодокументација). – Да прочита извештај из КЕ/ПЕ. – Да се према окривљеном изрекне мера безбедности

131

Образложење

(анализирати

Кривица окривљеног утврђује се на основу: доказе). (образложити предлог за меру безбедности).

(ако се предлаже притвор образложити и разлоге за притвор). (оцена постојања кривице и процесних претпоставки за

Заменик јавног тужиоца

lege artis ● октобар 2016.

Чињенични наводи и правна квалификација дела које се окривљеном ставља на терет произилази из кривичне пријаве и прилога уз пријаву и утврђује се на основу предложених доказа .

подизање оптужнице).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

– Да се пред тим судом као стварно и месно надлежним закаже и одржи главни јавни претрес, на који позвати:

Оптужница (чл. 331. и 332. ЗКП-а)

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Република Србија ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У бр. Датум У

Основном суду у

На основу члана 43. ст. 2. тач. 5), члана 331. ст. 1. и члана 332. ст. 1. Законика о кривичном поступку (даље: ЗКП), у року од петнаест дана од завршетка истраге (у нарочито сложеним предметима овај рок се може на основу одобрења непосредно вишег јавног тужиоца продужити за још 30 дана), подижем

ОПТУЖНИЦУ

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

132

Против: окривљеног надимак, девојачко

име и презиме,

, име оца и мајке , , датум рођења , место рођења , матични број , број личне карте , издате од или број путне исправе , издате од , пребавилаште/боравиште , место , улица бр. , насеље , општина , држављанство , занимање , брачно стање , писмен , школска спрема , од имовине поседује , запослен у неосуђиван, налази се у притвору по решењу судије за претходни поступак од године или се брани са слободе што је: У стању урачунљивости, свестан свога дела чије је извршење хтео и свестан да је његово дело забрањено дана . године око часова, у , у ул. бр. , (навести

наставак на следећој страни

→

опис дела) – чиме је извршио кривично дело

из члана

. КЗ-а.

– Да се пред Основним судом у на који треба позвати:

закаже и одржи главни претрес

1. Јавног тужиоца ОЈТ у

, (име и презиме)

2. окривљеног 3. сведока-оштећеног у 4. сведока

. .

са адресе ул. са адресе ул.

– Да се у току доказног поступка изведу докази читањем:

133 од

3. Извештаја из Казнене евиденције за окривљеног, 4. Налаза и мишљења вештака о душевном стању презиме) лекара-психијатра др

(име и презиме).

(име и

Образложење У исказу датом у истрази окривљени признаје извршење кривичног дела из члана ст. . КЗ-а. Тачније, својим исказом потврђује да је (навести садржину исказа окривљеног). Исказ оштећеног је подударан са исказом окривљеног у вези са догађајем од године. У погледу догађаја од године оштећени наводи да је (навести исказ оштећеног). Идентично догађај описује (име и презиме сведока).

lege artis ● октобар 2016.

1. Потврде о привремено одузетим предметима, издате од ОУП-а бр. , 2. Потврде о враћеним предметима издате од ОУП-а ,

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Предлажем

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Према

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

134

резултатима

истраге постоји оправдана сумња да су у радњама (име и презиме) остварени елементи кривичног дела из члана . ст. . КЗ-а. Субјективне и објективне чињенице које улазе у састав бића кривичног дела утврђене су на основу саслушања окривљеног и испитивања сведока. Потврдама о привремено одузетим и враћеним стварима утврђује се да је окривљени употребом претње дана године одузео ствари од , док се испитивањем сведока (име и презиме) и (име и презиме) доказују чињенице у погледу дела извршеног године. На главном претресу је предложено извођење доказа читањем извештаја из Казнене евиденције, то је доказ који није изведен у истрази и којим би требало утврдити чињенице о осуђиваности окривљеног које су од значаја за одмеравање казне. С обзиром на то да је својим исказом признао извршење кривичног дела и да је признање поткрепљено сведочењима и материјалним доказима налазим да је (име и презиме) скривљено извршио кривично дело из члана . ст. . КЗ-а због чега предлажем да га суд огласи кривим и изрекне му казну затвора у трајању од године. Такође, сматрам да је окривљени кривично дело извршио услед зависности од употребе алкохола и да постоји озбиљна опасност да ће и даље вршити кривична дела што произилази из налаза и мишљења лекарапсихијатра др (име и презиме), па предлажем да осим казне суд изрекне и меру безбедности из члана 84. ст. 2. КЗ-а.

Јавни тужилац

ЗА ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО – ОКТОБАР 2016. ГОДИНЕ –

Садржај ■ Јубиларне награде ■ Привремене дивиденде ■ Повремено-привремени послови за пензионисана лица ■ Исплате наставницима на екскурзији ■ Замена финансијских извештаја за 2015. ■ Теренска пореска контрола ■ Подношење измењене пореске пријаве

1 lege artis ● октобар 2016.

■ Минимална зарада за септембар 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ПРАКТИКУМ

ИСПЛАТА МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ ЗА СЕПТЕМБАР 2016. ГОДИНЕ

агласно Одлуци Владе Републике Србије о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2016. године („Сл. гласник РС”, бр. 79/15, у даљем тексту: Одлука), минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, по радном часу за период јануар - децембар 2016. године износи 121 динар (нето). Пошто се, сагласно члану 111. ст. 2. Закона о раду, „минимална зарада” утврђује на основу: ● минималне цене рада, и ● времена проведеног на раду, Mинимална зарада за месец септембар 2016. године (на бази 22 радна дана) износи:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4 (2 × 3)

Месец

Број часова рада

По часу – нето

Укупно месечно– нето

Септембар 2016.

176

121,00 дин.

21.296,00 дин.

Наведена висина минималне зараде на нивоу месеца може варирати зависно од остварених часова рада запосленог, који, такође, варирају од распореда рада, прерасподеле радног времена, рада у турнусу, рада у сменама и сл. На пример, запослени је у месецу септембру засновао радни однос код послодавца који исплаћује свим запосленима минималну зараду, и у том месецу остварио 15 дана рада. Његова минимална зарада за овај месец износи (15 д. x 8 час. x 121 дин.) 14.520,00 динара. Подсећамо да запослени може остварити мањи број ефективних сати рада и у случају, на пример, повратка са породиљског одсуства (за које време накнаду зараде исплаћује надлежно министарство). У другом случају, ако запослени има већи број ефективних сати рада од пуног фонда сати у месецу (због прековременог рада или рада на празник), износ минималне нето зараде утврђује се као производ броја стварних сати рада и минималне цене рада. У трећем случају, ако запослени оствари пун фонд ефективних сати рада, али оствари радни учинак који је нижи од стандардног, који је услов за исплату минималне зараде у пуном износу, примиће мање за проценат умањења за неиспуњење стандардног учинка прописаног општим актом послодавца. Значи, запослени који има пун фонд часова рада, а за 5% неиспуњен стандардни учинак, примиће за септембар: (176 час. x 121 дин.) × 0,95 = 20.231,20 динара.

Обрачун минималне зараде за септембар 2016. године

Приликом исплате минималне зараде за септембар 2016. године, у октобру 2016. године, послодавци треба да имају у виду: 1) минимална нето зарада за септембар 2016. износи 21.296,00 динара, за пуно радно време; 2) примењује се најнижа месечна основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, која од 1. августа 2016. године, износи (бруто) 21.400,00 динара; 3) на исплату минималне зараде за септембар у октобру 2016. године, примењује се пореско умањење од 11.604,00 динара за пуно радно време запосленог, пореска стопа од 10% и збирна стопа доприноса за обавезно социјално осигурање од 19,9% на терет запосленог, односно од 17,9% на терет послодавца; 4) најнижа (бруто) месечна основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, која важи од 1. августа 2016. године, и која износи 21.400,00 динара, мања је од бруто минималне зараде (која износи 28.724,11 динара) добијене применом формуле за превођење нето износа у бруто износ, која гласи: Бруто = ((Нето – 1.160,40) : 0,701). То практично значи да ће послодавац, ако исплаћује само износ минималне зараде без обавезних увећања за минули рад, топли оброк, а евентуално и регрес, доприносе за обавезно социјално осигурање обрачунавати на износ те минималне зараде. Треба, међутим, подсетити да је обрачун минулог

рада, топлог оброка и регреса законска обавеза послодаваца на сваку обрачунату зараду, па и на минималну зараду, због чега сваку исплату минималне зараде треба посматрати с тим исплатама, које су обавезне за послодавце, односно, на које запослени по закону има право. Конкретно, приликом обрачуна минималне зараде за септембар 2016. године, запосленом с правом на минули рад од 4% и топлим оброком од 1.000,00 динара нето месечно, поступак је следећи: Ред. бр.

Позиција

Износ 22.400,00

Нето минимална зарада (за 176 часова рада у септембру 2016.)

21.296,00

Минули рад (4% на ред. бр. 2)

Топли оброк

1.000,00

Укупна нето зарада (ред. бр. 2 + ред. бр. 3 + ред. бр. 4)

23.147,84

Бруто зарада (23.147,84 - 1.160,40) : 0,701

31.365,82

Основица за обрачун свих доприноса (већи износ са ред. бр. 1 и 6)

31.365,82

Основица за обрачун доприноса

31.365,82

Збирни доприноси на терет запосленог (19,90% на ред. бр. 1)

6.241,80

Умањење пореске основице

11.604,00

Основица за обрачун пореза (ред. бр. 1 – ред. бр. 3)

19.761,82

Порез (10% на ред. бр. 4)

1.976,18

Зарада за исплату (ред. бр. 1 – ред. бр. 2 – ред. бр. 5)

23.134,84

Збирни доприноси на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 1)

5.618,85

lege artis ● октобар 2016.

Најнижа месечна основица доприноса – бруто

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

851,84

Преведена бруто минимална зарада у нашем примеру је већа од најниже месечне основице доприноса, па ће се приликом обрачуна минималне зараде овом запосленом за септембар 2016. године, спровести следећи обрачун: Ред. бр.

Позиција

Износ

Као што смо рекли, послодавци који исплаћују минималну зараду, обавезни су да запосленима који примају ову зараду исплате и увећање за „минули рад”, топли оброк и регрес, као и друга увећања која запослени оствари у току месеца (ноћни рад, рад на празник, прековремени рад и сл.). Укупан збир ових примања чини исплату запосленом, па ако је она већа од најниже основице, формула за превођење у бруто је: Бруто минимална зарада = (Нето минимална зарада – 1.160,40) : 0,701, где су: ● 19,90% – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленога; ● 10% – пореска стопа на зараде; ● 0,701 – коефицијент добијен из односа [100 – (10 + 19,90)] / 100; ● 1.160,40 дин. – 10% од неопорезованог износа зараде од 11.604,00 дин., за пуно радно време. Међутим, ако је обрачуната уговорена нето минимална зарада запосленог, мања од најниже основице доприноса (због неизвршења норме, неостваривања стандардног учинка у месецу), која од 1. августа 2016. године, бруто износи 22.400,00 динара, утврђени нето износ минималне зараде се преводи у бруто износ помоћу формуле: Бруто минимална зарада = [(Нето зарада + 0,199 x НнО) – (11.604 x 10%)] : 0,90, где су: ● 0,199 - стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; ● НнО - важећа најнижа основица доприноса;

● 0,90 - коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 - 10 = 90 : 100); ● 11.604 дин. - пореска олакшица на зараде. Претходна формула скраћено гласи:

Бруто минимална зарада = [(Нето зарада + 4.181,39) – (1.160,40] : 0,90, односно Бруто минимална зарада = (Нето зарада + 3.020,99) : 0,90,

*** КАРАКТЕРИСТИКЕ У ИСПЛАТИ И ОПОРЕЗИВАЊУ ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ

У lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

– у складу са Законом о раду

члану 120. ст. 1. тач. 1) Закона о раду („Сл. гласник РС” број 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, у даљем тексту: Закон) наведено је да послодавац може запосленом да исплати јубиларну награду у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду. Никакве друге појединости о исплати јубиларне награде у Закону о раду нису дате, па су сви елементи ове исплате у искључивој надлежности аката послодаваца. Из наведене одредбе Закона може се закључити да послодавац нема обавезу да запосленима исплаћује јубиларне награде, нити је Законом дефинисано конкретније, шта се сматра и у којим случајевима се исплаћује јубиларна награда. Очигледно, послодавцима је остављена могућност да право на јубиларну награду, услове, критеријуме и мерила за исплату и висину јубиларне награде утврде колективним уговором, односно правилником о раду, односно уговором о раду. Према томе, уколико је јубиларна награда утврђена колективним уговором и правилником о раду, односно уговором о раду, иста се може исплатити на начин и у износу који је прописан тим актима, а у случају да ово право није утврђено на наведени начин, онда послодавац нема обавезу исплате јубиларне награде У посебном случају, послодавци морају да поштују одредбе посебних колективних уговора који се на њих односе. Дајемо три примера регулативе исплате јубиларне награде код послодаваца у привреди: Први пример регулативе јубиларне награде: Члан ___.

Послодавац може запосленом да обезбеди јубиларну награду за навршених 10, 20, 30 и 35 година рада код послодавца. Јубиларна награда исплаћује се након навршених пуних година рада из става 1. овог члана, и то за: ● 10 година рада у радном односу - у висини једне просечне зараде исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде, ● 20 година рада у радном односу - у висини једне и по просечне зараде исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде, ● 30 година рада у радном односу - у висини две просечне зараде исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде, и ● 35 година рада у радном односу - у висини две и по просечне зараде исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде. Јубиларна награда запосленима који су испунили услов за исплату, исплаћује се најкасније у року од три месеца од дана испуњења услова.

Према другом примеру:

Члан ___.

Послодавац исплаћује јубиларну награду запосленом за сваку навршену – пуну годину рада код послодавца, рачунајући од дана заснивања радног односа код послодавца. Јубиларна награда се исплаћује у износу који је неопорезован у складу са прописима о порезу на доходак грађана.

Послодавац исплаћује јубиларну награду запосленом сваке године на дан јубилеја послодавца. Јубиларна награда се исплаћује сваком запосленом који се налази у сталном радном односу код послодавца. Јубиларна награда се исплаћује у износу који је неопорезован у складу са прописима о порезу на доходак грађана. (Алтернатива: Јубиларна награда се исплаћује сваке године на дан јубилеја послодавца запосленима који су показали у протеклој години посебне резултату у раду на својим радним местима. Листу запослених за исплату јубиларне награде доноси надлежни орган код послодавца). Уз ове примере, треба напоменути да се у године рада код послодавца, за исплату јубиларне награде рачуна и радни однос заснован са непуним радним временом. Односно, код исплате јубиларне награде, када је критеријум навршене године рада проведене у радном односу, узимају се навршене године рада без обзира да ли је запослени радио са пуним или са непуним радним временом (мишљење Министарства рада и социјалне политике, бр. 011-00-00902/2008-02 од 23. 2. 2009. године).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Порески третман јубиларне награде

Према трећем примеру:

Члан ___.

Ред. бр.

Опис

Износ

Износ исплаћене јубиларне награде

50.000,00

Неопорезован износ

18.331,00

Износ за опорезивање

31.669,00

Бруто износ за опорезивање (р. бр. 3. / 0,90)

35.187,78

Порез на зараде (р. бр. 4. x 10%)

3.518,78

Укупан трошак послодавца (р. бр. 1. + р. бр. 5)

53.518,78

При исплати јубиларне награде изнад 18.331,00 динар, послодавац Пореској управи подноси Образац ППП-ПД, уз коришћење ШВП 1 01 110 00 0, а порез се уплаћује на рачун 840-4848-37. За наш пример, образац ППП-ПД је попуњен на следећи начин:

lege artis ● октобар 2016.

Према члану 18. ст. 1. тач. 7) Закона о порезу на доходак грађана, од 1. фебруара 2016. године, не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу јубиларне награде до 18.331,00 динара годишње. На износ преко 18.331,00 динар, плаћа се порез по стопи од 10%. Напомињемо да се приликом одређивања висине неопорезованог износа примењује износ који је важећи у моменту исплате, невезано за који период се јубиларна награда исплаћује. Ако се по акту послодавца исплата јубиларне награде врши по више основа, или више пута у току године, укупан годишњи неопорезован износ по свим основама је 18.331,00 динар, па пореска обавеза настаје када послодавац плати први динар изнад неопорезованог износа. Пошто се на износ преко 18.331,00 динар, плаћа само порез по стопи од 10%, пореска основица, односно бруто износ јубиларне награде се добија када се нето износ који се исплаћује подели са коефицијентом 0,90. У наредној табели је дат пример обрачуна пореза на јубиларну награду.

1.2

Обрачунски период

3.6

Шифра врсте прихода

1 01 110 00 0

3.7

Број дана

3.8

Број сати

3.8а

Фонд сати

3.9

Бруто приход

35.187,78

3.10

Основица за порез

35.187,78

3.11

Порез

3.518,78

3.12

Основица доприноса

0,00

3.13

Допринос за ПИО

0,00

3.14

Допринос за здравство

0,00

3.15

Допринос за незапосленост

0,00

3.16

Додатни допринос за ПИО

0,00

Књижење:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Конто Р. бр. дугује потражује 1

5291

ОПИС

Износ дугује

потражује

Остала лична примања и накнаде - Јубиларне награде

53.518,78

4631

Обавезе за јубиларне награде

50.000,00

489

Остале обавезе за порез, доприносе и друге дажбине

3.518,78

– за обрачун јубиларне награде 2.

4631

Обавезе за јубиларне награде

50.000,00

489

Остале обавезе за порез, доприносе и друге дажбине

3.518,78

241

Текући рачун

53.518,78

– за исплату јубиларне награде

Исплата јубиларне награде лицу које није запослено код послодавца

Пошто је уређивање исплате јубиларне награде у целини у надлежности послодаваца, општим актом се може предвидети и исплата јубиларне награде лицима која нису запослена код послодавца, на пример, пензионисаним радницима. У том случају се на цео износ јубиларне награде обрачунава порез по стопи од 20%, на основицу коју чини бруто исплата награде умањена за 20% нормираних трошкова, будући да у овом случају пореско ослобођење од 18.331,00 динар, не важи за лица која нису у радном односу код послодавца. Тај бруто износ се добија дељењем нето утврђене награде са коефицијентом 0,84. На пример, ако се врши исплата награде у износу од 15.000,00 динара, обрачун је:

Опис

Износ

Износ за исплату – нето

15.000,00

Бруто износ (15.000 : 0,84)

17.857,14

Нормирани трошкови (р. бр. 3. x 20%)

3.571,43

Основица за плаћање пореза (р. бр. 2. – р. бр. 3)

14.285,71

Порез (20% на р. бр. 4)

2.857,14

За исплату (р. бр. 2 – р. бр. 5)

15.000,00

Обрачунски период

3.6

Шифра врсте прихода

1 01 611 00 0

3.7

Број дана

3.8

Број сати

3.8а

Фонд сати

3.9

Бруто приход

17.857,14

3.10

Основица за порез

14.285,71

3.11

Порез

2.857,14

3.12

Основица доприноса

0,00

3.13

Допринос за ПИО

0,00

3.14

Допринос за здравство

0,00

3.15

Допринос за незапосленост

0,00

3.16

Додатни допринос за ПИО

0,00

При овој исплати, послодавац Пореској управи подноси Образац ППП-ПД, уз коришћење ШВП 1 01 611 00 0, а порез се уплаћује на рачун 840-4848-37. За наш пример, образац ППП-ПД је попуњен на следећи начин:

Подсетимо још да према одредби члана 123. Закона, сва новчана потраживања из радног односа се сматрају оброчним давањима и застаревају у року од три године од дана настанка обавезе. Уколико се јубиларна награда исплаћује у новцу, застарева у року од три године од дана настанка обавезе. Рок застарелости тече од дана када је запослени испунио услове за исплату утврђене општим актом или уговором о раду.

*** ИСПЛАТА ПРИВРЕМЕНЕ ДИВИДЕНДЕ У АКЦИОНАРСКОМ ДРУШТВУ

рема одредбама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15 – у даљем тексту: Закон), акционарско друштво може одобрити плаћање дивиденди на своје акције годишње, али и у било које време између редовних седница скупштине, осим ако статутом друштва није другачије одређено. Према члану 273. ст. 1. Закона, оваква исплата се назива „привремена дивиденда”, односно „међудивиденда”. На сличан начин, исплату „међудивиденди” може вршити и друштво са ограниченом одговорношћу, јер је чланом 83. Закона, прописано да се на исплату добити члановима друштва са ограниченом одговорношћу сходно примењују одредбе Закона о исплати дивиденде и међудивиденде акционарима.

lege artis ● октобар 2016.

1.2

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Р. бр.

Који су основни услови ако би желели да исплатимо привремене дивиденде за 2016. годину, у току 2016. године, сада у октобру, односно до краја ове године? Према члану 273. Закона, ако статутом није другачије одређено, акционарско друштво може плаћати привремену дивиденду у било које време између редовних седница скупштине, ако: 1) извештаји о пословању друштва и његовим финансијским резултатима сачињеним за ту намену јасно показују да је друштво у периоду за који се исплаћује међудивиденда остварило добит и да су расположива новчана средства друштва довољна за плаћање те међудивиденде; 2) износ међудивиденде који се исплаћује није већи од укупне добити остварене након завршетка претходне пословне године за коју су сачињени финансијски извештаји, увећане за нераспоређену добит и износе резерви које се могу користити за те намене, а умањене за утврђене губитке и износ који се мора унети у резерве, у складу са законом или статутом.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Као што се види, Закон јасно тражи да се поводом исплате привремених дивиденди сачини „извештај о пословању” који треба да обухвати обрачун пословног резултата акционарског друштва за период од почетка године до дана исплате тих дивиденди (на пример за период јануар – септембар, ако се исплата обавља у октобру). За ову прилику, сматрамо да је довољно сачинити биланс успеха за одређени број месеци у току године, из кога се може видети остварена добит за тај период. Међутим, акценат наведеног законског ограничења је на утврђивању ликвидности акционарског друштва поводом исплате привремених дивиденди. Наиме, у члану 273. тач. 1) Закона, захтева се да акционарско друштво утврди да су „расположива новчана средства довољна за плаћање међудивиденде”. Овде се мисли на обезбеђивање ликвидних средстава за плаћање привремених дивиденди и истовремено на обезбеђивање ликвидних средстава за редовно плаћање свих других обавеза акционарског друштва у периоду плаћања тих дивиденди и непосредно после тога. У том смислу, поводом исплате привремене дивиденде, друштво за своје потребе треба да сачини најмање два документа: 1) биланс прихода и расхода за конкретан број протеклих месеци од почетка године, из кога се виде пословни резултат и остваривање добити; 2) биланс ликвидности – прилива прихода и плаћања обавеза за наредни период до три наредна месеца након исплате привремених дивиденди (тај биланс, који почиње са садашњим салдом на рачуну, коме се додају очекиване наплате и коме се одузимају планирана плаћања, треба да докаже да исплата привремене дивиденде неће онемогућити плаћање обавеза, а поготово изазвати неликвидност друштва). Други захтев из тач. 2) члана 273. Закона, се односи на финансијску способност акционарског друштва да плаћа привремене дивиденде. Према том захтеву, износ привремене дивиденде у току 2016. године, не може да пређе износ који представља укупан добитак исказан по годишњем рачуну за 2015. годину, увећан за нераспоређени добитак исказан у билансу стања за 2015. годину, као ни износе повучене из резерви које се могу користити за те намене, а умањен за утврђене губитке и износ који се мора унети у резерве друштва, у складу са законом или статутом. Очигледно, у Закону се тражи да акционарско друштво које у току године жели да исплати привремене дивиденде мора за претходну годину на основу састављеног годишњег извештаја да има исказан већи добитак од евентуалних губитака који се налазе у билансу друштва, а нису покривени. Такође, акционарско друштво не може да исплати привремене дивиденде ако има такве обавезе за издвајање у резерве, у складу са сопственим статутом, које су веће од добитка. Према томе, пре него што приступи планирању исплате привремених дивиденди, друштво треба да стави у однос све наведене позиције из својих финансијских извештаја за претходну годину, па тек ако су добици и расположиве резерве веће од исказаних губитака и обавезне резерве, по последњем годишњем билансу, може се приступити планирању исплате привремених дивиденди.

Захтев за постојање нето имовине друштва

У члану 275. Закона, постављено је још једно ограничење које се може пренети и на исплату привремених дивиденди. Конкретно, према одредби у ст. 1. члана 275. Закона, акционарско друштво не

Одређивање акционара који имају право на привремене дивиденде

Из одредби чланова 271. и 274. Закона, произлази да акционарско друштво у поступку исплате привремених дивиденди има следеће три етапе: 1) доношење одлуке о одобрењу плаћања привремених дивиденди – то је дан на који друштво објављује акционарима и широј јавности намеру да исплати привремене дивиденде; након доношења овакве одлуке и њеног објављивања, акционар коме она треба да буде исплаћена постаје поверилац друштва за износ припадајуће дивиденде; 2) дан дивиденди – то је дан за који се сачињава листа акционара овлашћених за исплату привремених дивиденди; на тај дан стручне службе акционарског друштва на основу својих евиденција утврђују ко је акционар тог друштва; (подсећамо, према члану 249. ст. 1. Закона, акционаром, у односу према акционарском друштву и трећим лицима, сматра се лице које је као законити ималац акције уписано у Централни регистар, а дан уписа у Централни регистар јесте дан стицања акције); 3) дан плаћања – то је дан на који се обавља исплата привремених дивиденди.

Утврђивање привремене дивиденде по акционарима

У члану 271. ст. 3. Закона, дефинисано је да се дивиденда на акције исплаћује акционарима у складу са правима која произилазе из врсте и класе акција које поседују на дан дивиденде, а сразмерно броју акција које поседују у укупном броју акција те класе. Према томе, расподела привремених дивиденди на поједине акционаре се врши сразмерно номиналној вредности акција које они поседују, а ако акције нису уплаћене – сразмерно са извршеном уплатом, према времену уплата извршених у току пословне године. На основу тако утврђеног износа потпуно отплаћених акција односно сразмерног учешћа делимично отплаћених акција, укупна маса средстава издвојена за привремене дивиденде дели се са бројем акција да би се добио износ привремене дивиденде, која је једнака по свакој акцији. На тај начин акционар добија привремену дивиденду сразмерно вредности акција које поседује а које је отплатио. У примеру, уколико у току 2016. године, није било уплате нових акција, а све акције имају исту номиналну вредност, расподела привремених дивиденди се може обавити и према броју акција у рукама сваког акционара. Конкретно, по одлуци одбора директора, утврђено је: Укупна средства за привремене дивиденде

300.000 динара

Број издатих акција

600 комада

Привремена дивиденда по једној акцији

500 динара

Након утврђивања укупне масе средстава за привремене дивиденде, расподела ових средстава се спроводи према следећим претпоставкама:

9 lege artis ● октобар 2016.

Према члану 274. Закона, статутом може се одредити дан или метод његовог одређивања, на који се утврђује списак акционара који имају право на дивиденду (дан дивиденде). Ако статутом није одређен дан дивиденде за исплату привремене дивиденде, тај дан се одређује одлуком којом се одобрава њена исплата. Привремене дивиденде се плаћају лицима која су била акционари друштва на тај дан (дан дивиденде).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

може да врши плаћања акционарима ако је према последњим годишњим финансијским извештајима нето имовина друштва мања, или би услед такве исплате постала мања, од уплаћеног основног капитала, увећаног за резерве које је друштво у обавези да одржава у складу са законом или статутом, ако такве резерве постоје. Наиме, од акционарског друштва се овиме тражи да је његова нето имовина (која је једнака разлици укупне имовине и обавеза) већа од основног капитала, јер се у нето имовину рачунски укључују и износи добити и резерви. Та позитивна разлика између нето имовине и основног капитала је уједно и услов за омогућавање исплате привремених дивиденди.

● друштво је издало 600 обичних акција, које су у целини отплаћене; ● 300.000,00 динара, бруто су средства за дивиденде, пошто по овом основу треба обрачунати сваком акционару и пореске обавезе; ● друштво је евидентирало да акције припадају тројици власника. На основу ових података, обрачун привремених дивиденди за исплату по сваком власнику може се приказати на следећи начин: Акционар

Број акција

Привремена дивиденда по једној акцији

Износ привремених дивиденди

4 (2 × 3)

„А”

250

500

125.000

„Б”

200

500

100.000

„Ц”

150

500

75.000

Укупно

600

500

300.000

Према томе, бруто привремена дивиденда по једној акцији износи 500,00 динара, а акционар ће добити укупну масу привремених дивиденди у зависности од броја акција које поседује.

Порески третман привремене дивиденде

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према члану 61. ст. 1. тач. 2. Закона о порезу на доходак грађана, дивиденда је, па тиме и привремена дивиденда, приход од капитала, при чему по одредбама тог закона: ● на приход од дивиденде се плаћа само порез по стопи од 15% (члан 64); ● основица за обрачун пореза је опорезиви приход, који чини 100% бруто дивиденде расподељене обвезнику (члан 63. ст. 1); ● обвезник пореза на дивиденду је физичко лице које остварује приход од дивиденде, тј. акционар (члан 62.). На основу ових чињеница о опорезивању и претходно датих података, обрачун дивиденди за исплату по сваком власнику може се приказати на следећи начин:

Акционар

Број акција

Износ по једној акцији

Износ привремених дивиденди

Пореска основица

Износ пореза

Привремена дивиденда за исплату

4 (2 × 3)

5 (100% × 4)

6 (15% × 5)

7 (4 – 6)

„А”

250

500

125.000

18.750

106.250

„Б”

200

500

100.000

15.000

85.000

„Ц”

150

500

75.000

11.250

63.750

600

500

300.000

45.000

255.000

Износ од 300.000,00 динара, издвојене аконтационе добити се односи на бруто привремене дивиденде из којих треба обрачунати порез на приход. Обрачунат порез по стопи од 15% на 100% основицу одмах се уплаћује, а акционарима се исплаћује нето привремена дивиденда. Исплата привремених дивиденди може се акционарима – физичким лицима извршити уплатом на жиро-рачун, уплатом на текући рачун или исплатом у готовини. Порез који се плаћа приликом исплате дивиденди представља порез по одбитку, што значи да је исплатилац прихода дужан да:

● пре сваке исплате прихода обрачуна порез по прописима који важе у моменту исплате и ● пре исплате поднесе Пореској управи пореску пријаву на Обрасцу ППП-ПД - Појединачна пореска пријава о обрачунатим порезима и доприносима. За плаћање обавеза по основу исплате ове накнаде. Приходи од дивиденди у Обрасцу ППП-ПД пријављују се под ОВП 402, а обрачунати порез на дивиденде плаћа се на рачун 840-4848-37.

*** ОДОБРАВАЊЕ ЗАЈМА ЗАПОСЛЕНИМА ЗА НАБАВКУ ЗИМНИЦЕ И СЛИЧНЕ ПОТРЕБЕ

Одобрени зајам нема карактер зараде. Ако запослени не врати зајам у утврђеном року, односно ако послодавац опрости дуг (отпише зајам), опроштени дуг има карактер зараде. У посебном случају, ако код послодавца није закључен колективни уговор, нити је донет правилник о раду, а уговором о раду исплата зајма није предвиђена, послодавац ову исплату може утврдити посебном одлуком управног одбора или директора, при чему та одлука треба да садржи све елементе у вези са исплатом. Послодавац може општим актом да утврди само могућност одобравања зајма, без одређене намене и да зајам одобрава према потреби запослених. Такође, послодавац може општим актом да утврди да се зајам не мора одобравати свим запосленима у истом износу и на исти начин, већ једном броју запослених према њиховим потребама или запосленом појединцу на основу његовог захтева. Послодавци имају потпуну слободу регулисања висине зајма који исплаћују запосленима. Заправо, не постоји пропис који ограничава висину зајма, па износ исплате у пракси зависи од два фактора: ● могућности послодавца да издвоји ликвидна средства за исплату; ● могућности запослених да примљени износ врате у уговореном року.

11 lege artis ● октобар 2016.

рема члану 120. тач. 4) Закона о раду (у даљем тексту: Закон), општим актом односно уговором о раду могу да се предвиде права запослених на друга примања, па тиме и право запослених на зајам. При томе, послодавац може запосленима да одобри зајам само ако је то предвиђено општим актом (колективним уговором или правилником о раду) или уговором о раду. Ако у општем акту, односно у уговору о раду није уређено давање зајма, послодавац не може одобрити зајам док то не уреди општим актом односно уговором о раду. Послодавац у општем акту односно уговору о раду мора да уреди: ● случајеве у којима запосленима може да се одобри зајам; ● орган надлежан за доношење одлуке о одобравању зајма; одлуку може да донесе управни одбор или директор; ● висину зајма, тј. највећи износ који се може одобрити; ● почетак враћања зајма и рокове у којима се зајам враћа, као и рок до кога се зајам мора у целости вратити; ● права послодавца да зараду запосленог приликом исплате може да умањи за рату зајма коју је запослени дужан да врати у одређеном року; о овоме мора да има писмену сагласност запосленог (из члана 123. Закона о раду); то може да буде само изјава запосленог или уговор закључен са сваким запосленим са којим се уређују услови одобравања и враћања зајма; ● обавезу враћања зајма; зајам може да се отпише само у случају смрти запосленог.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У посебном случају, ако се привремена дивиденда исплаћује правном лицу, на ту дивиденду се не обрачунава и не плаћа порез. Према члану 65. Закона о тржишту капитала („Сл гласник РС”, бр. 31/11), јавно друштво издавалац власничких хартија од вредности којима се тргује на регулисаном тржишту, односно МТП је обавезно да објави обавештење о исплати дивиденди.

Начин исплате зајма

Зајам се по правилу исплаћује у новцу. Међутим, пошто послодавац самостално одлучује о одобравању зајма, на основу сопствених критеријума, зајам се може исплатити и у натури, зависно од намене зајма, што послодавац мора предвидети својим актом. Зависно од сврхе давања зајма, он се може додељивати у дрвима, угљу, уџбеницима, месу (полуткама), сопственим производима или другој роби. Приликом оваквог додељивања зајма треба имати у виду: ● да се вредност зајма у натури обрачунава са ПДВ-ом; ● да се сопствени производи обрачунавају по малопродајним ценама; ● да је враћање оваквог зајма искључиво у новцу. Ако послодавац својим актом предвиди исплату зајма само у натури, запослени који робу не желе, не могу тражити исплату зајма у новцу.

Зајам се враћа из нето зараде запосленог

Зајам се враћа из зараде запосленог, и то из нето зараде, умањене за порез и доприносе на терет запосленог. Дакле, рата зајма је урачуната у бруто зараду, па се при утврђивању нето зараде плаћају порез и доприноси из зараде, а након њиховог обрачуна се обуставља зајам. На пример, зарада запосленог је 50.000,00 динара, а једна рата укупног зајма од 39.000,00 динара је 6.500,00 динара. Обрачун је:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ред. бр.

Опис

Износ

Бруто зарада

50.000,00

Порез ((50.000,00 – 11.604,00) x 10%)

3.839,60

Доприноси (19,90% на ред. бр. 1)

9.950,00

Нето зарада (ред. бр. 1 – ред. бр. 2 – ред. бр. 3)

36.210,40

Отплата зајма

6.500,00

Нето за исплату (ред. бр. 4 – ред. бр. 5)

29.710,04

Књижење исплаћеног зајма и уплата рате: Р. бр.

Конто дугује

потражује

2323

ОПИС

Износ дугује

Потражује

Краткорочни кредити дати запосленима

39.000

2410

Рачуни код банака

39.000

– исплата зајма на текући рачун 2)

2410

Рачуни код банака

2323

Краткорочни кредити дати запосленима

6.500 6.500

– уплата обуставе од запосленог по основу зајма

Порески третман зајма

Зајам који се запосленима исплаћује нема карактер прихода, односно личног примања у смислу Закона о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: Закон о порезу), па се на одобрени зајам приликом његове исплате не обрачунавају порез на доходак грађана и доприноси за социјално осигурање. Међутим, уколико се зајам не отплаћује, важе следеће одредбе:

1) ако се зајам неоправдано отпише, односно опрости запосленима, неотплаћени износ добија карактер зараде, па се на њега плаћају порез и доприноси као на редовну зараду; 2) ако се зајам оправдано отпише (смрт запосленог), на неотплаћени износ се не плаћају ни порез ни доприноси.

Опис

Износ

Одобрени зајам

50.000,00

Отплаћени зајам

20.000,00

Отписани зајам

30.000,00

Бруто износ отписаног зајма ((30.000,00 – 1.160,40) : 0,701)

41.140,66

Пореска олакшица

11.604,00

Пореска основица (41.140,66 –11.604,00)

29.536,66

Порез (10% на 29.536,66)

2.953,67

Доприноси из зараде (19,90% на 41.140,66)

8.186,99

Опроштени дуг – примање запосленог са карактером зараде (ред. бр. 4 – ред. бр. 7 – ред. бр. 8)

30.000,00

Доприноси на терет послодавца (17,90% на 41.140,66)

7.364,18

Трошак послодавца (ред. бр. 3 + ред. бр. 7 + ред. бр. 8 + ред. бр. 10)

48.504,84

Ако послодавац донесе одлуку о опраштању дуга по основу зајма, обавеза плаћања укупно неотплаћеног зајма, са припадајућим порезом и доприносима, настаје даном доношења те одлуке. У овом случају та одлука послодавца донета је пре исплате редовне зараде запосленима, па приказани обрачун опроштеног зајма има карактер исплате првог дела зараде. У другом случају, ако је послодавац пре одлуке о отпису зајма већ исплатио први део зараде, опроштени зајам има карактер исплате другог дела зараде. У том случају врши се сабирање првог дела зараде који је исплаћен у истом месецу са зарадом по основу отписа дуга. На збир се обрачунавају доприноси за социјално осигурање, одбијају доприноси који су плаћени приликом исплате првог дела зараде и утврђује износ доприноса за уплату. Приликом исплате другог дела зараде (у овом случају то је опроштени зајам) порез на зараду се обрачунава само на износ друге исплате (без умањења неопорезованог износа од 11.604,00 динара). С обзиром на то да се опроштени део зајма (који у овом случају представља исплату другог дела зараде) увек исказује у нето износу, ради кумулирања са исплаћеном зарадом (која представља исплату првог дела зараде) прерачунава се у бруто износ по формули Б = Н : 0,701. У посебном случају, уколико послодавац нема од кога или из чега да обустави рату за отплату зајма (због смрти дужника, ликвидације предузећа, престанка радног односа запосленог и сл.), односно када је, сходно прописима о рачуноводству, могућност наплате неизвесна и документована, онда послодавац може отписати зајам. У том случају не постоји ни обавеза плаћања пореза.

13 lege artis ● октобар 2016.

Ред. бр.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Наиме, ако је реч о зајму који није враћен (на пример, послодавац га је отписао запосленима), према одредбама Закона о порезу (члан 14. ст. 3.), неотплаћени износ зајма се опорезује порезом на зараде од 10%. Даље, овај зајам, са становишта Закона о раду, има карактер зараде, што значи да се на неотплаћени део плаћају порез и доприноси за социјално осигурање као и на остале делове зараде. Отписани зајам у бруто износу се укључује у бруто зараду за месец у коме је отписан зајам. На пример, запослени су од 50.000,00 динара, одобреног зајма отплатили 20.000,00 динара, а 30.000,00 динара, зајма послодавац је својом одлуком од 5. октобра отписао. У овом случају послодавац је дужан да 5. октобра 2016. године, обрачуна порез и доприносе. Ако пре 5. октобра, није исплаћивана зарада, овај обрачун има карактер прве исплате зараде, па обрачун овог отписа са карактером зараде пре исплате редовне зараде у конкретном месецу изгледа овако:

*** ОБАВЉАЊЕ ПРИВРЕМЕНИХ И ПОВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА ОД СТРАНЕ ПЕНЗИОНИСАНОГ ЛИЦА

члану 197. Закона о раду, регулисано је обављање привремених или повремених послова, а њихова основна одлика је у томе што су то послови ван радног односа – дакле, послови за које се не закључује уговор о раду. Из одредби Закона о раду, произлази да су основни услови за обављање привремених или повремених послова следећи: 1) да је реч о пословима који могу да буду из делатности послодавца или ван делатности послодавца; 2) да се обављају по претходно закљученом уговору; 3) да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години. Према члану 197. Закона о раду, уговор о обављању привремених и повремених послова може се закључити: ● са незапосленим лицем; ● са запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена; ● са корисником старосне пензије; ● са лицем које је члан омладинске или студентске задруге које није старије од 30 година.

Пријава на осигурање пензионисаног лица

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ако пензионисано лице обавља послове по уговору о привременим или повременим пословима, добија статус обавезно осигураног лица по основу пензијског и инвалидског осигурања. Зато се за ова лица подноси јединствена пријава за обавезно социјално осигурање на Обрасцу М, који је прописан Уредбом о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу Централног регистра обавезног социјалног осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 54/10 и 124/12). Пријава се подноси у року од три дана од дана закључења уговора о обављању повремених или привремених послова, по основу кога се стиче својство осигураника. На основу података из пријаве, врши се регистрација осигураника ради остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања. Уз пријаву се подносе докази за стицање својства осигураника – уговор о обављању послова. Наиме, пензионисана лица нису обавезно осигурана лица, већ корисници права и када, у складу са Законом о раду, обављају привремене или повремене послове постају обавезно осигурана лица. При томе треба имати у виду: 1) aко привремене или повремене послове обавља корисник старосне пензије, та пензија му се не обуставља за време овог посла; 2) aко привремене или повремене послове обавља корисник породичне пензије, та пензија му се обуставља док ради те послове. Приликом почетка обављања привремених или повремених послова за пензионисано лице се подноси јединствена пријава на Обрасцу М, без обзира на то да ли се посао обавља у пуном или у непуном радном времену. Пензионисана лица која обављају привремене или повремене послове имају право да им се у радну књижицу упишу подаци о стажу осигурања за који су уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање. Ове податке уписује организација за пензијско и инвалидско осигурање.

Порески третман

На приходе по уговору о повременим или привременим пословима са пензионисаним лицем не плаћа се допринос за здравствено осигурање, јер су пензионисана лица осигурана на здравствено осигурање код Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Према томе, на накнаду коју остварују пензионисана лица обављањем привремених или повремених послова послодавац уплаћује следеће пореске обавезе:

На терет извршиоца

На терет послодавца

Укупно

Допринос за пензијско и инвалидско осигурање

14%

12%

26%

Порез на накнаду

10%

–

10%

Основица: 1) за порез – бруто накнада; 2) за допринос за пензијско и инвалидско осигурање – уговорена бруто накнада, али не нижа од најниже месечне основице доприноса и не виша од највише основице доприноса.

На основу ових напомена, у наредној табели су приказана два примера обрачуна накнаде пензионисаним лицима, када је она уговорена у нето износу, под претпоставком да се посао обавља у пуном месечном фонду часова рада. Ред. број 1

Позиција

Накнада већа од најниже основице

Накнада мања од најниже основице

Уговорена нето накнада

18.240,00

15.200,00

Уговорена бруто накнада (ред. бр. 1 : 0,760)

24.000,00

20.000,00

Најнижа законска основица за доприносе (бруто)

22.400,00

Основица за плаћање доприноса (већи износ са ред. бр. 2 и 3)

24.000,00

22.400,00

15 lege artis ● октобар 2016.

Као што се види, код уговора закљученог са пензионисаним лицем, не плаћа се допринос за здравствено осигурање, с обзиром на то да пензионисана лица имају статус осигураника као корисници пензије. Такође, не плаћа се допринос за случај незапослености на накнаде које се по основу уговора о привременим и повременим пословима исплаћују пензионисаном лицу. Тај моменат значајно умањује трошкове накнаде за привремено-повремене послове, када их обавља пензионисано лице. Ако је накнада за рад пензионисаном лицу утврђена у бруто износу, обрачун се врши тако што се на бруто износ обрачунају пореске обавезе и исплати накнада преостала после тога, с тим што се допринос за пензијско и инвалидско осигурање плаћа на уговорену накнаду, уколико је она већа од најниже месечне основице доприноса, односно на најнижу месечну основицу, ако је она нижа од уговорене бруто накнаде. Уколико је накнада са пензионисаним лицем уговорена у нето износу, она се, ради обрачуна пореских обавеза, мора превести у бруто износ на следећи начин: 1) ако је уговорена нето накнада већа од најниже основице за доприносе, коефицијент за превођење у бруто износ је 0,760, који је утврђен на основу стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање од 14% и стопе пореза од 10% (100 – (14 + 10) : 100 = 0,760); 2) ако је уговорена нето накнада нижа од најниже основице за доприносе, основица за доприносе је најнижа бруто основица, а основица за порез је бруто накнада изведена по формули: ((уговорена нето накнада + обрачунат допринос за ПИО на најнижу основицу по стопи од 14%) : 0,90); 3) ако је уговорена нето накнада виша од највише основице за доприносе, основица за доприносе је највиша бруто основица, а основица за порез је бруто накнада изведена по формули: ((уговорена нето накнада + обрачунат допринос за ПИО на највишу основицу по стопи од 14%) : 0,90).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Врста обавезе

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Допринос за пензијско-инвалидско осигурање на терет запосленог (14% на ред. бр. 4)

3.360,00

3.136,00

Бруто приход – основица за порез: а) нето накнада 18.240,00 : 0,760 (колона 3) б) (нето + износ доприноса за ПИО) : 0,90 (колона 4)

24.000,00

20.373,33

Порез (10% на ред. бр. 6)

2.400,00

2.037,33

Износ који се исплаћује (ред. бр. 6 – ред. бр. 5 – ред. бр. 7 = ред. бр. 1)

18.480,00

15.200,00

Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодавца (12% на ред. бр. 4)

2.880,00

2.688,00

Пре исплате накнаде по уговору о привременом или повременом обављању послова, исплатилац подноси пореску пријаву ППП ПД надлежној организационој јединици Пореске управе, након чега добија БОП за плаћање обавеза по основу исплате ове накнаде. Приходи од обављања повремених или привремених послова у Обрасцу ППП-ПД пријављују се под ОВП 150, 151. или 152. Приликом исплате накнаде пензионисаном лицу за привремене или повремене послове порез и доприноси на ове приходе плаћају се на рачун 840-4848-37. На налогу за плаћање наводи се шифра плаћања 254 и број одобрења за плаћање (БОП) добијен од од стране Пореске управе. Уколико пензионисано лице обавља привремене или повремене послове у времену краћем од календарског месеца, уговорена накнада за рад се, ради обрачуна доприноса, упоређује са сразмерним износом најниже прописане месечне основице за број часова рада у односу на пун месечни фонд часова. Ако је накнада за рад на привременим или повременим пословима који трају краће од пуног месеца нижа од најниже сразмерне основице, доприноси се плаћају на сразмерну најнижу основицу и обрнуто.

***

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ УНАПРЕД ПЛАЋЕНИХ ТРОШКОВА – у привреди

ходно Правилнику о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14, у даљем тексту: Правилник), на рачунима групе 28 – Активна временска разграничења, исказују се трошкови плаћени у току пословне године који се односе на наредну пословну годину, и приходи, по основу којих су настали трошкови у текућој години, а који нису фактурисани за текућу годину. У оквиру ове групе, на рачуну 280 – Унапред плаћени трошкови, исказују се трошкови који су унапред плаћени за наредни/е обрачунске периоде, као што су закупнине, осигурање, претплата на стручне часописе и др. У корист овог рачуна исказује се обрачунати отпис унапред плаћених трошкова за односни период. На пример, рачуноводствено евидентирање унапред плаћених трошкова можемо приказати на следећи начин: 1) друштво даје у закуп пословни простор на период од годину дана. Уговорена закупнина је 60.000,00 динара, месечно без ПДВ-а. Уговором је утврђено да се закупнина плаћа унапред за целу годину. Закупац је платио закупнину за период од 1. 11. 2016. до 31. 10. 2017. године, у износу од 720.000,00 динара, и ПДВ-а у износу од 144.000,00 динара. 2) примљен је рачун на име претплате за стручну литературу за наредну 2016. годину, у износу од 70.000,00 динара, плус 10% ПДВ у износу од 7.000,00 динара.

Р. бр.

Конто потражује

280

Износ дугује

потражује

Унапред плаћени трошкови

720.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи

144.000

435

Добављачи у земљи

864.000

– по уговору о закупу 1а)

533

Трошкови закупнина (2 месеца x 60.000 дин.)

120.000

280

Унапред плаћени трошкови

120.000

– за трошкове закупа текуће године 2)

280

Унапред плаћени трошкови

70.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи

7.000

435

Добављачи у земљи

77.000

– претплата на стручни часопис

3) У наредној години биће признати припадајући део трошкова закупа за 10 месеци као и трошак претплате на стручне часописе. Р. бр.

Конто потражује

533

Износ дугује

потражује

Трошкови закупнина (10 месеци x 60.000 дин.)

600.000

280

Унапред плаћени трошкови

600.000

– за трошкове закупа 3а)

559

Остали нематеријални трошкови

70.000

280

Унапред плаћени трошкови

70.000

– трошкови претплате на стручни часопис

*** ИСПЛАТЕ НАСТАВНИЦИМА И ДРУГИМ ЛИЦИМА ЗА ВРЕМЕ ЕКСКУРЗИЈЕ Право наставника на исплату накнаде – дневнице за време екскурзије

Накнада наставницима за извођење екскурзија има карактер дневнице, због чега савет родитеља, после избора понуђача, на основу усаглашеног предлога родитеља ученика сваког одељења за које се изводи екскурзија одлучује о висини дневница. Право на дневнице остварују: наставник – одељенски старешина, стручни вођа пута, као и лекар–пратилац, зависно од програма путовања. Дневнице се обрачунавају у бруто износу и исплаћују, у складу са законом, на терет родитеља ученика који путују. Директор школе је дужан да изда путни налог запосленом који путује. Према томе, право на дневнице остварују: ● наставник – одељенски старешина, ● стручни вођа пута, и ● лекар–пратилац,

17 lege artis ● октобар 2016.

дугује

ОПИС

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дугује

ОПИС

зависно од програма путовања. Дневнице се обрачунавају у бруто износу и исплаћују, у складу са законом, на терет родитеља ученика који путују. Савет родитеља, на основу усаглашеног предлога родитеља ученика сваког одељења за које се изводи екскурзија, одлучује о висини дневница. Приликом доношења одлуке о дневницама, савет родитеља узима у обзир све важне параметре везане за екскурзију (где се путује, колико дана, који је узраст ученика, када се путује и друго). Одлука треба да буде донета у складу са пословником о раду овог органа којим се уређује начин рада савета родитеља. Одлука савета родитеља школе о висини надокнада за наставнике је обавезујућа за школу. Уз ове одредбе, треба имати у виду и члан 26. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, у коме је утврђено да запослени (који је упућен на извођење ученичке екскурзије) има право на накнаду трошкова превоза у пуном износу, дневнице и накнаде пуног износа хотелског рачуна за спавање. Овом запосленом за време проведено на путу у трајању: ● од 8 до 12 сати – исплаћује се 50% дневнице; ● дуже од 12 сати – исплаћује се пун износ дневнице. Према томе, приликом упућивања на екскурзију са ученицима, наставник остварује право на следећа примања: ● новчану надокнаду, која има карактер дневнице, у складу са одлуком савета родитеља; ● накнаду трошкова превоза у пуном износу; ● накнаду пуног износа хотелског рачуна за спавање.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према мишљењу Министарства просвете упућеном Министарству финансија, број 414-0000040/2007-04, накнаде наставницима за извођење излета, екскурзија или наставе у природи имају карактер дневнице. Према мишљењу Министарства финансија број 414-00-63/2009-04 од 21. августа 2009. године, пошто приход који остваре наставници по основу накнаде за извођење екскурзије има карактер дневнице, приход који остваре по основу накнаде за извођење екскурзије, која има карактер дневнице, предмет је пореског ослобађања сагласно одредби члана 18. ст. 1. тач. 2) Закона о порезу на доходак грађана. Део дневнице за службено путовање који се запосленом исплаћује у износу већем од законом прописаног неопорезованог износа, предмет је опорезивања порезом на доходак грађана на зараде, сагласно одредбама чл. 13. до 16. Закона о порезу на доходак грађана.

Обрачун новчане накнаде – дневница наставницима за време екскурзије

Ђачке екскурзије су активности које организују школе, а финансирају се средствима родитеља. Школе су обавезне да прикупљена новчана средства уплате и троше преко отвореног подрачуна код Управе за трезор. Погледајмо како се евидентирају та средства и како се обрачунавају и евидентирају исплате наставницима за време екскурзије. – Евидентирање уплате и употребе новчаних средстава која су уплатили родитељи Новчана средства која су за екскурзију уплатили родитељи евидентирају се на посебном подрачуну код Управе за трезор, чиме се обезбеђује њихово наменско трошење. Ради праћења и евидентирања ових новчаних средстава, као и ради евидентирања плаћања која школа обавља, школа треба да устроји посебну благајну, преко које ће се водити пријем уплата од родитеља, као и уплате које школа обавља по основу уговорене екскурзије. При томе, треба нагласити да је школа обавезна да примљена новчана средства од родитеља евидентира преко књиге благајне и наредног дана уплати на подрачун код Управе за трезор. Ради конкретног спровођења евиденције родитељских уплата за ђачке екскурзије, у Правилнику о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/16 49/16) утврђена су посебна субаналитичка конта на којима се евидентирају новчана средства родитеља: ● субаналитички конто 742378 – Родитељски динар за ваннаставне активности, који служи за евидентирање примљених новчаних средстава од родитеља; ● одговарајућа субаналитичка конта у класи 400000 – Текући расходи, на којима треба књижити исплате које школа врши по уговору о организовању екскурзије.

У наставку дајемо пример књижења новчаних средстава које су родитељи уплатили школи за екскурзију, као и примере књижења расхода везаних за спровођење екскурзије. Конкретни подаци су следећи: 1) родитељи су уплатили 350.936,00 динара, за ђачку екскурзију, новац је уведен у књигу благајне и уплаћен на подрачун школе; 2) туристичка агенција је доставила фактуру – обрачун за организовање екскурзије на износ од 240.000,00 динара, у који је урачунат порез на додату вредност од 20% (нето вредност износи 200.000,00 динара, а порез је 40.000,00 динара); школа је платила фактуру из издвојених родитељских средстава са подрачуна код Управе за трезор. Школа нема право на одбитак претходног пореза у складу са чланом 25. ст. 2. тач. 13) Закона о порезу на додату вредност. Књижења која у наставку дајемо, обухватају примљена новчана средства која су уплатили родитељи за екскурзију, као и расходе ових средстава по основу екскурзије.

Конто

Ред. бр.

Дугује

Потражује

1213193 742378

Износ

Опис

Дугује

Потражује

Остале благајне (новчана средстава за екскурзију)

350.936,00

Родитељски динар за ваннаставне активности

350.936,00

Прелазни рачун

350.936,00

Остале благајне (новчана средстава за екскурзију)

350.936,00

Жиро-рачун средстава прикупљених од родитеља

350.936,00

Прелазни рачун

350.936,00

Обрачунати неплаћени расходи

236.000,00

Добављачи у земљи

236.000,00

– уплаћен новац родитеља за екскурзију 2

121113 121319-3

– за уплату на подрачун Управе за трезор 3

1211112 121113

– по изводу Управе за трезор за уплаћену готовину 4

131211 252111

– по фактури туристичке агенције

19 lege artis ● октобар 2016.

Књижење за примљена средства од родитеља и плаћање агенцији за превоз ученика:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Субаналитички конто 742378 може се користити само за евидентирање родитељских уплата за екскурзију и за уплате родитеља по основу других ваннаставних активности, због чега школа треба да прилагоди односно рашчлани још два конта на којима ће се издвојити уплата средстава родитеља за друге намене, а то су: ● субаналитички конто 121111 – Жиро-рачуни, па се тако може отворити посебан конто 121111-1 ● Жиро-рачун средстава из буџета за редовну делатност, конто 121111-2 – Жиро-рачун средстава прикупљених од родитеља итд.; ● субаналитички конто 121319 – Остале благајне, па се тако може отворити посебан конто 121319-3 ● Благајна средстава прикупљених од родитеља, који ће служити за евидентирање новчаних средстава чији се промет води преко књиге благајне.

252111 121111-2

Добављачи у земљи

240.000,00

Жиро-рачун средстава прикупљених од родитеља

240.000,00

Остале опште услуге

240.000,00

Обрачунати неплаћени расходи

240.000,00

– за исплату фактуре добављача 6

423911 131211

– за пренос на расходе

– Исплата дневница наставницима за екскурзију у земљи Ради вођења ђачке екскурзије, директор школе је издао путни налог за два наставника који ће провести на екскурзији са ђацима пет дана. Висина дневнице износи 3.185,00 динара, дневно по наставнику. Неопорезив износ је 2.201,00 динара, по једној дневници (до 31. 1. 2017. године). Обрачун дневница је следећи: Износ дневница: 2 наставника по 5 дана (2 x 5 x 3.185,00 динара)

31.850,00

Неопорезив износ:10 x 2.201,00 динара

22.010,00

Опорезив износ – нето (31.850 – 22.010)

9.840,00

Бруто основица за обрачун пореза (9.840,00 : 0,90)

10.933,33

Порез на дневнице (10% на 10.933,33)

1.093,33

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

20 Књижење за обрачунате и исплаћене дневнице наставницима Конто

Ред. бр.

Дугује

Потражује

131211

Опис 4 Обрачунати неплаћени расходи

237111 237211

Износ Дугује

Потражује

32.943,33

Обавезе по основу нето исплата за службена путовања у земљи

31.850,00

Обавезе по основу пореза на исплате за службена путовања

1.093,33

– за створену обавезу по основу службеног пута 2

121113

Прелазни рачун 121111-2

Жиро-рачун средстава прикупљених од родитеља

31.850,00

– по изводу Управе за трезор за подигнут новац за службени пут 3

121319-3

Остале благајне (новчана средстава за екскурзију) 121113

31.850,00

Прелазни рачун

31.850,00

– за унос у благајну за исплату дневница 4

237111

Обавезе по основу нето исплата за службена путовања у земљи

31.850,00

237211

Обавезе по основу пореза на исплате за службена путовања 121319-3

1.093,33

Остале благајне (новчана средстава за екскурзију)

121111-2

31.850,00

Жиро-рачун средстава прикупљених од родитеља

1.093,33

422111 131211

Трошкови дневница (исхране) на службеном путу

31.850,00

Обрачунати неплаћени расходи

31.850,00

– за пренос на расходе

- Исплата по уговору лекару за екскурзију у земљи Ради обезбеђења здравствене заштите ученика за време извођења ваннаставне активности – екскурзије, дајемо пример када је школа ангажовала лекара и са њим склопила уговор о делу. Уговором је предвиђена накнада за пружање медицинских услуга ученицима за време екскурзије, по једном дану у нето износу од 8.000,00 динара. Обрачун примања лекара је следећи: Ред. број

Позиција

Износ

Нето износ уговорене накнаде (5 x 8.000,00)

40.000,00

Коефицијент за прерачун

Бруто накнада (ред. бр. 1 x ред. бр. 2)

63.291,14

Нормирани трошкови (20% на ред. бр. 3)

12.658,23

Основица за опорезивање (ред. бр. 3 – ред. бр. 4)

50.632,91

Порез на лична примања (20% на ред. бр. 5)

10.126,58

Допринос за пензијско и инвалидско осигурање (26% на ред. бр. 5)

13.164,56

Нето за исплату (ред. бр. 3 – ред. бр. 6 – ред. бр. 7)

40.000,00

0,632

Књижење обрачунате и исплаћене накнаде лекару по основу уговора Конто

Ред. бр.

Дугује

Потражује

131211

Опис 4 Обрачунати неплаћени расходи

Износ Дугује

Потражује

63.291,14

237311

Обавезе по основу нето исплата за услуге по уговору

237411

Обавезе по основу пореза на исплате за услуге по уговору

10.126,58 13.164,56

237511

Обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за услуге по уговору – за створену обавезу по основу уговора

40.000,00

21 lege artis ● октобар 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

– за плаћање по обрачуну трошкова за дневнице

237311

Обавезе по основу нето исплата за услуге по уговору

237411

Обавезе по основу пореза на исплате за услуге по уговору

237511

Обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за услуге по уговору 121111-2

40.000,00 10.126,58

13.164,56

Жиро-рачун (средства прикупљена од родитеља)

63.291,14

– по изводу Управе за трезор за исплату по уговору 3

424351

Остале медицинске услуге 131211

63.291,14

Обрачунати неплаћени расходи

63.291,14

– за пренос на расходе

Напомена: У случају да лекар кога је школа ангажовала није запослен, на износ обрачунате накнаде, поред доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, обрачунава се и исплаћује и допринос за здравствено осигурање по стопи од 12,3%.

*** КЊИЖЕЊЕ ТРОШКОВА ЕНЕРГЕТСКИХ УСЛУГА КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

орисници буџетских средстава обавезни су да, у складу са чланом 5. ст. 1. Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/03 и 12/06, у даљем тексту: Уредба), примењују готовинску основу приликом вођења буџетског рачуноводства. Према одредбама истог члана Уредбе, корисници буџетских средстава могу водити рачуноводствене евиденције и према обрачунској основи за потребе интерног извештавања, под условом да се финансијски извештаји израђују на готовинској основи ради консолидованог извештавања. У наставку ћемо дати примере књижења одређених сталних трошкова буџетских корисника по готовинској основи на групи 421000 – Стални трошкови, која садржи синтетичка конта на којима се књиже трошкови платног промета и банкарских услуга, енергетских услуга, комуналних услуга, услуга комуникације, трошкови осигурања, закупа имовине и опреме и остали трошкови задужењем одговарајућих субаналитичких конта у оквиру ове групе уз одобрење конта 252111 – Добављачи у земљи, а сагласно Правилнику о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски сyстем („Сл. гласник РС”, бр. 16/16 и 49/16). Предмет нашег интересовања је синтетички конто 421200 – Енергетске услуге, који садржи аналитичка конта на којима се књиже услуге за електричну енергију и трошкови грејања. 1. Књижење трошкова услуга за електричну енергију – 421211 У оквиру аналитичког конта 421210 – Услуге за електричну енергију, прописан је субаналитички конто 421211 – Услуге за електричну енергију, на коме се књиже трошкови за утрошену електричну енергију. Пример: Корисник буџетских средстава је од електродистрибуције примио фактуру за утрошену електричну енергију у износу од 72.000,00 динара (основица 60.000,00 динара, и ПДВ 12.000.00 динара). Корисник буџетских средстава има право на одбитак претходног пореза. Фактура је плаћена у целости у пореском периоду.

Књижење: Конто дугује

потражује

131211

ОПИС

Износ дугује

потражује

Обрачунати неплаћени расходи

60.000

123961

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи

12.000

252111

Добављачи у земљи

72.000

– за обавезе по фактури добављача 2

252111

Добављачи у земљи

121112

Текући рачун

72.000 72.000

– за плаћање електричне енергије (по изводу Управе за трезор) 3

421211

Услуге за електричну енергију

131211

Обрачунати неплаћени расходи

60.000 60.000

– за пренос на трошкове без ПДВ-a

Књижење износа од 12.000,00 динара, по основу претходног пореза (затварање конта 123961) спроводи се приликом обрачуна пореза на додату вредност на крају пореског периода. У случају да буџетски корисник нема право на одбитак претходног пореза, на свим наведеним контима књижио би се износ од 72.000,00 динара.

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

022211

ОПИС

Износ дугује

потражује

Залихе материјала за грејање

72.000

3111261

Залихе потрошног материјала

72.000

– књижење залиха материјала за грејање (по фактури добављача) 2

131211

Обрачунати неплаћени расходи

252111

Добављачи у земљи

72.000 72.000

– за обавезе по фактури добављача 3

252111

Добављачи у земљи

121112

Текући рачун

25.000 25.000

– за део уплате добављачу (према изводу Управе за трезор) 4

421222

Угаљ

25.000

23 lege artis ● октобар 2016.

2. Књижење трошкова за набавку угља – 421222 Пример: Корисник буџетских средстава је од добављача примио фактуру за испоручени угаљ у износу од 72.000,00 динара (основица 60.000,00 динара и ПДВ 12.000,00 динара). Корисник буџетских средстава нема право на одбитак претходног пореза. Фактура је плаћена у више делова. Први део у износу од 25.000,00 динара је плаћен одмах по добијању фактуре. У току месеца је утрошен угаљ у износу од 20.000,00 динара. Књижење:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Ред. бр.

131211

Обрачунати неплаћени расходи

25.000

– за пренос на трошкове за део који је плаћен 5

311261

Залихе потрошног материјала

022211

Залихе материјала за грејање

20.000 20.000

– за утрошак угља у току месеца

На исти начин се књижи и набавка дрва и угља.

*** МОГУЋНОСТ ЗАМЕНЕ РЕДОВНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА 2015. ГОДИНУ (РОК 31. ДЕЦЕМБАР 2016)

амена јавно објављених финансијских извештаја се у највећем броју случајева врши услед откривања материјално значајних грешака у финансијским извештајима, услед чега исти не приказују истинито и објективно финансијски положај и резултате пословања правног лица.

Замена јавно објављених финансијских извештаја за 2015. годину

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У складу са чланом 36. Правилника о условима и начину јавног објављивања финансијских извештаја и вођењу регистра финансијских извештаја („Сл. гласник РС”, бр. 127/14, у даљем тексту: Правилник) обвезник може да захтева замену финансијског извештаја који је уписан у Регистар финансијских извештаја (у даљем тексту: Регистар) и јавно објављен, ако утврди да у том извештају резултати пословања и финансијски положај нису исказани истинито и објективно. У случајевима замене финансијских извештаја, обвезник доставља следећу документацију: 1) захтев за замену јавно објављеног финансијског извештаја, и то на обрасцу прописаном од стране Регистратора финансијских извештаја (даље: Регистратор); 2) одлуку о усвајању тог извештаја измењене садржине, у односу на извештај који је јавно објављен на интернет страници Агенције за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција); 3) одлуку о расподели добити, односно покрићу губитка по редовном годишњем финансијском извештају, ако је одлучено да се добит распоређује, односно да се врши покриће губитка; 4) годишњи извештај о пословању (ако је друштво обвезник састављања истог), и 5) ревизорски извештај (ако је друштво обвезник ревизије). Према члану 18. Правилника, у случајевима када од стране скупштине или другог надлежног органа обвезника није донета одлука о усвајању редовног или консолидованог годишњег финансијског извештаја до истека рока за достављање финансијских извештаја Агенцији, законски заступник може

НАПОМЕНА АУТОРА 1 Независно од тога који оквир финансијског извештавања правно лице примењује, дефинисање материјално значајне грешке и начин исправке грешака је на исти начин уређен и МРС 8 и МСФИ за МСП и Правилником за микро правна лица. Такође, независно од тога који оквир финансијског извештавања правно лице користи, да ли је грешка материјално значајна или се не утврђује на основу процене руководства, при чему би правна лица требало да у свом општем акту, односно Правилнику о рачуноводству и рачуноводственим политикама утврде праг материјалности за материјално значајну грешку.

Накнаде за регистрацију замене јавно објављених финансијских извештаја за 2015. годину

Накнада за обраду и јавно објављивање замене само документације у складу са прописима, износи 1.000,00 динара. Када су испуњени услови за јавно објављивање замене финансијског извештаја, односно документације, поред тог извештаја или документације на интернет страници Агенције у оквиру Регистра остају објављени и финансијски извештај, односно документација који су били предмет замене.

Важност прављења разлике између материјално значајне и материјално безначајне грешке Све грешке, у складу са прописима о рачуноводству, могу бити: ● материјално значајне грешке; ● материјално безначајне грешке.

Разликовање ове две врсте грешака од значаја је због начина њиховог евидентирања у пословним књигама обвезника, али је од значаја и са пореског аспекта, будући да ће само у случају постојања материјално значајне грешке постојати обавеза подношења измењене пореске пријаве. Материјално значајне грешке могу бити утврђене од стране самог правног лица након датума објављивања финансијских извештаја или утврђене у извештају независног ревизора, а нису исправљене до датума објављивања финансијских извештаја. Материјално значајна грешка се дефинише као грешка која је резултат значајних изостављања ставки у финансијским извештајима или погрешних исказивања која би, појединачно или заједно, могла да утичу на економске одлуке корисника донете на основу финансијских извештаја. Материјални значај зависи од величине и природе изостављене или погрешно исказане ставке која се процењује у конкретним околностима. Величина и природа ставке, или њихова комбинација, могу бити одлучујући фактор.

25 lege artis ● октобар 2016.

За обраду и јавно објављивање замене финансијских извештаја и документације из члана 34. Закона о рачуноводству, у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 119/13, 138/14, 45/15, 106/15 и 32/16, у даљем тексту: Одлука), плаћа се накнада која износи за: 1) редовне годишње финансијске извештаје и документацију за обвезнике ревизије, осим микро правних лица, односно консолидоване годишње финансијске извештаје и документацију, 6.000,00 динара; 2) редовне годишње финансијске извештаје и документацију, за микро правна лица обвезнике ревизије и за мала правна лица која нису обвезници ревизије, 3.000,00 динара; 3) редовне годишње финансијске извештаје и документацију за микро правна лица – привредна друштва, задруге, установе, правна лица која у складу са посебним прописима примењују одредбе Закона о рачуноводству, огранке страних правних лица са седиштем у иностранству, који обављају привредну делатност у Републици Србији, 1.200,00 динара; 4) редовне годишње финансијске извештаје и документацију за микро друга правна лица, као и редовне годишње финансијске извештаје за предузетнике и све ванредне финансијске извештаје, 500,00 динара.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

уместо те одлуке да достави изјаву о томе, уз навођење разлога због којих та одлука није донета. Такође, када није донета одлука о расподели добити, односно покрићу губитка, уместо те одлуке законски заступник доставља Агенцији изјаву да она није донета. Дакле, обвезник може извршити како замену јавно објављених финансијских извештаја, тако и документације из члана 34. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13) и замену изјава да одлуке о усвајању финансијских извештаја и расподели добити нису донете, односно да региструје одлуке које су накнадно донете. Замену финансијских извештаја и јавно објављене документације, обвезник може да захтева најкасније до истека наредне године, у односу на годину на коју се тај извештај односи, односно најкасније до 31. 12. 2016. године, за финансијске извештаје за 2015. годину.

НАПОМЕНА АУТОРА 2 Правна лица која нису имала искуства са заменом финансијских извештаја, обично имају недоумицу односно питање: како да евидентирамо трошкове или приходе, а претходна година је закључена. У вези са недоумицом, скрећемо пажњу корисницима да се исправка грешака врши у години у којој су грешке откривене, дакле, у 2016. години, а исправљени подаци се приказују у колони текућа година (колона 5 Биланса стања и Биланса успеха) која се односи на 2015. годину. Дакле, у случају када је друштво саставило и регистровало редовне финансијске извештаје за јавно објављивање за 2015. годину, а у периоду након тога открије материјално значајне грешке, дужно је да их исправи преко резултата ранијих година и да, уколико надлежни орган у друштву донесе одлуку, састави кориговане финансијске извештаје и изврши замену јавно објављених финансијских извештаја.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Независно од начина утврђивања, начин исправке материјално значајних грешака је регулисан: ● Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 8 Рачуноводствене политике, промене рачуноводствених процена и грешке („Сл. гласник РС”, бр. 35/14, у даљем тексту МРС 8) за правна лица која примењују пуне МРС/МСФИ; ● Одељком 10. Рачуноводствене политике, процене и грешке Међународног стандарда финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете („Сл. гласник РС”, бр. 117/13, у даљем тексту: МСФИ за МСП), за правна лица која примењују овај стандард; и ● Одредбама чл. 6–9. Правилника о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/13 и 95/14, у даљем тексту: Правилник за микро правна лица), за микро и друга правна лица. У складу са Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14, у даљем тексту: Правилник о контном оквиру), исправка материјално значајне грешке се врши у корист или на терет рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година.

ПРИМЕР 1 У извештају независног ревизора за 2015. годину, утврђене су две материјално значајне грешке. Извештај ревизора је усвојен након дана објављивања финансијских извештаја, и друштво је донело одлуку да коригује финансијске извештаје и усвоји извештај ревизора, као и да спроведе евидентирање у пословним књигама. Извршено је следеће књижење у 2016. години: 1) обавезе по дугорочном кредиту из иностранства су мање исказане у износу од 400.000,00 динара, јер друштво није извршило усаглашење ове обавезе на дан биланса стања; разлика се односи на необрачунате и неевидентиране курсне разлике. Ред. бр. дугује 1

340

Конто потражује 3

415

Опис

Износ дугује

потражује

Нераспоређени добитак ранијих година

400.000

Дугорочни кредити и зајмови у иностранству – за корекцију почетног стања

400.000

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

340 209

Опис

Износ дугује

потражује

Нераспоређени добитак ранијих година

4.500.000

Исправка вредности потраживања од продаје

4.500.000

– за корекцију почетног стања

Материјално безначајна грешка Материјално безначајна грешка исправља се у текућој години кориговање преко прихода, односно расхода текућег периода. У складу са Правилником о контном оквиру, предвиђена су 2 рачуна за исправку материјално безначајних грешака: ● рачун 592 – Расходи по основу исправки грешака из ранијих година које нису материјално значајне, и ● рачун 692 – Приходи по основу исправки грешака из ранијих година које нису материјално значајне.

ПРИМЕР 2 Привредно друштво је својим правилником о рачуноводственим политикама утврдило да се материјално значајном грешком сматра свака грешка која прелази 1% пословних прихода утврђених у финансијским извештајима за претходну годину. Друштво је у 2016. години, приликом сравњења стања са добављачем, утврдило да није евидентирало фактуру добављача из новембра 2015. године, која се односи на закуп пословног простора у износу од 50.000,00 динара. Пословни приходи исказани у финансијским извештајима за 2015. годину, за ово друштво износе 50.000.000,00 динара, па је извршен обрачун значајности грешке (50.000.000 x 1% = 500.000) и констатовано да је грешка материјално безначајна јер је нижа од утврђеног износа прага материјалности, па се корекција ове грешке спроводи на терет рачуна 592. Књижење у 2016. години:

27 lege artis ● октобар 2016.

У коригованим финансијским извештајима за 2015. годину, за овај износ смањиће се у билансу стања вредност исказана на позицији Купци у земљи (АОП 0056), и повећаће се у билансу успеха позиција Расходи од усклађивања вредности остале имовине која се исказује по фер вредности кроз биланс успеха (АОП 1051), јер да је ова промена књижена у 2015. години, евидентирало би се обезвређење потраживања на рачуну 585 – Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У коригованим финансијским извештајима за 2015. годину, за овај износ повећавају се остали финансијски расходи у билансу успеха (АОП 1045) и дугорочни кредити и зајмови у иностранству у билансу стања (АОП 0438), јер да је курсирање извршено у 2015. години, ефекат би био књижен на рачуну 563 – Негативне курсне разлике (према трећим лицима); 2) друштво није на дан биланса извршило исправку вредности потраживања од купаца у земљи у складу са усвојеном рачуноводственом политиком; обрачуната исправка вредности према политици усвојеној у Правилнику о рачуноводству и рачуноводственим политикама за потраживања старија од 60 дана износи 4.500.000,00 динара.

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

Опис 4

Износ дугује

потражује

Расходи по основу исправки грешака из ранијих година које нису материјално значајне 50.000

592 435

Добављачи у земљи

50.000

– за исправку материјално безначајне грешке

По основу исправки материјално безначајних грешака не врши се кориговање јавно објављених финансијских извештаја (за 2015. годину). Аутор: мр Милица Бјелић, овлашћени екстерни и интерни ревизор

*** ПОДНОШЕЊЕ ИЗМЕЊЕНЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ ЗБОГ ПОГРЕШНЕ ПРИМЕНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ И ПОРЕСКИХ ПРОПИСА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

овом тексту биће речи о подношењу измењене пореске пријаве по основу утврђивања материјално значајних грешака, које су настале погрешном применом прописа о рачуноводству, као и о подношењу измењене пријаве по основу погрешне примене Закона о порезу на добит. Погрешно утврђивање пореза на добит може бити последица погрешне примене: ● рачуноводствених прописа, односно када порески обвезници вођење пословних књига, признавање и процењивање имовине и обавеза, прихода и расхода, састављање, приказивање и обелодањивање својих финансијских извештаја не врше у складу са законском, професионалном и интерном регулативом; ● Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – др. закон,142/14 91/15 аутентично тумачење и 112/15, у даљем тексту: Закон о порезу на добит), односно када порески обвезници усклађивање добити исказане у билансу успеха и обрачун података у прописаним обрасцима и коришћење пореских подстицаја и погодности, од значаја за утврђивање опорезиве добити, не врше у складу са одредбама Закона о порезу на добит и пратећим подзаконским актима. Погрешна примена рачуноводствених прописа доводи до тзв. рачуноводствених грешака које у складу са прописима о рачуноводству могу бити: ● материјално значајне грешке; ● материјално безначајне грешке. Подела рачуноводствених грешака на материјално значајне и материјално безначајне важна је за пореске обвезнике из више разлога, а пре свега: ● са аспекта њиховог рачуноводственог евидентирања у пословним књигама; ● због елиминисања субјективности и просуђивања приликом рачуноводственог обухватања и дилеме да ли је пословна трансакција материјална или не; ● са аспекта документовања пред екстерним органима, као што су Пореска управа, ревизори, друга регулаторна и контролна тела; ● са пореског аспекта, будући да постоји обавеза подношења измењене пореске пријаве у случају постојања материјално значајне грешке.

Пореске импликације: Подношење измењене пореске пријаве због исправке материјално значајних грешака из претходних периода

Пример Подношење измењене пореске пријаве због исправке материјално значајне грешке у финансијским извештајима

Р. бр.

Опис

Првобитни

Измењени

60.000.000

80.800.000

Резултат из Биланса успеха 1.

Добит пословне године Усклађивање расхода

Трошкови који нису документовани

1.200.000

12.

Новчане казне, уговорне казне и пенали

600.000

18.

Укупан износ амортизације обрачунат у финансијским извештајима

80.100.000

19.

Укупан износ амортизације за пореске сврхе

75.000.000

23.

Расходи за рекламу и пропаганду

2.500.000

Опорезива добит

29 lege artis ● октобар 2016.

Друштво је у 2016. години, спровело корекције материјално значајних грешака из 2015. године, у складу са извештајем независног ревизора. С обзиром на то да је укупан ефекат грешке материјално значајан (20.800.000,00 динара), обвезник је саставио нови порески биланс и измењену пореску пријаву. У примеру се полази од претпоставке да је првобитно исказана добит пре опорезивања у износу од 60.000.000,00 динара, а након корекције материјално значајних грешака она износи 80.800.000,00 динара, што представља збир првобитне добити од 60.000.000,00 динара, и спроведених корекција од 20.800.000,00 динара. У наставку примера полази се од претпоставке да је друштво имало одређена усклађивања расхода приказана у скраћеном обрасцу ПБ1. На основу измењене пореске основице утврђене у Обрасцу ПБ1, обвезник је саставио измењену пореску пријаву.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Погрешна примена рачуноводствених прописа, односно оквира финансијских извештавања која примењују правна лица доводи до настајања материјално значајних грешака чија се исправка врши корекцијом почетног стања нераспоређене добити или губитка из ранијих година и састављањем коригованих финансијских извештаја, што је основ и за подношење новог измењеног пореског биланса и измењене пореске пријаве за период за који је грешка установљена. Наиме, у складу са одредбама чл. 6. и 7. Закона о порезу на добит, опорезива добит се утврђује у пореском билансу, усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са МРС-ом, односно МСФИ и прописима из рачуноводства. Имајући у виду да се основица за порез на добит утврђује усклађивањем пословне добити исказане у билансу успеха, обавеза подношења измењене пореске пријаве постојаће у случајевима када грешка из претходног периода утиче на позиције биланса успеха, и то у случајевима када је та грешка утицала да добит пословне године буде исказана у мањем износу у односу на добит која би била исказана да није дошло до грешке, што је последично довело и до мањег износа опорезиве добити и мање плаћеног пореза. Кад је реч о исправци материјално значајне грешке из претходних година која доводи до смањења опорезиве добити, што значи да је обвезник платио већи износ пореза од оног који би платио да није било грешке, обвезник тада није дужан да подноси измењену пореску пријаву. Међутим, обвезник има право (али није дужан) да поднесе измењену пореску пријаву и да тражи повраћај више плаћеног пореза.

52.

Опорезива добит

69.400.000

90.200.000

54.

Износ губитка из пореског биланса из претходних година, до висине опорезиве добити

22.400.000

62.

Пореска основица

47.000.000

67.800.000

Образац ПДП – Пореска пријава за аконтационо – коначно утврђивање пореза на добит правних лица – (скраћена форма) Ред. бр.

Опис

Првобитна Измењена пореска пријава пореска пријава

Пореска основица (р. бр. 62. Обрасца ПБ 1)

47.000.000

67.800.000

Пореска стопа

15%

Обрачунати порез (1*2)

7.050.000

10.170.000

Укупна умањења обрачунатог пореза

3.525.000

Обрачунати порез по умањењу (3 – 4)

3.525.000

6.645.000

Пореске импликације: Подношење измењене пореске пријаве због погрешне примене Закона о порезу на добит

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У претходном делу текста било је речи о пореском третману материјалне грешке која је настала погрешном применом прописа о рачуноводству, што је последично доводило и до погрешно утврђеног пореза на добит правних лица. У овом делу текста биће речи о случају кад је обвезник исправно исказао добит пословне године у билансу успеха, али је неправилном применом Закона о порезу на добит, погрешно саставио порески биланс што је довело до погрешно утврђеног износа пореза на добит. То су, на пример, случајеви када обвезник тачно не обрачуна пореску амортизацију, не примени или погрешно примени правила о утврђивању пореских капиталних добитака или губитака, не примени правила о трансферним ценама, правила о усклађивању расхода и сл. У случају погрешне примене Закона о порезу на добит, није битан износ грешке, тј. не постоје материјално значајне или безначајне грешке, будући да свака грешка у примени пореских прописа која доводи до мање обрачунатог износа пореза на добит доводи до обавезе подношења измењене пореске пријаве. Исправка грешке која је настала по основу погрешно утврђене обавезе за порез на добит за претходну годину специфична је по томе што се корекција ове грешке у текућој години увек врши корекцијом резултата претходног периода независно од тога да ли је грешка материјална или не. Наиме, у складу са Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14) на рачуну 481 – Обавезе за порез из резултата, исказује се обрачунати порез на добитак, задужењем рачуна 721 – Порески расход периода. У наредној години, када се грешка открије, књижење ће се вршити на следећи начин: ● ако је грешком био утврђен нижи износ пореске обавезе, књижење се врши ставом 340, (350)/481; ● ако је грешком био утврђен виши износ пореске обавезе, књижење се врши ставом 481/340, (350).

Пример Подношење измењене пореске пријаве због погрешне примене Закона о порезу на добит

Друштво је саставило и поднело порески биланс и пореску пријаву за 2015. годину. На основу састављеног пореског биланса и пореске пријаве утврђена је обавеза за порез на добит у износу од

Наведени расходи увећаће пореску основицу за укупно 6.500.000,00 динара. Р. бр.

Опис

Првобитни

Измењени

20.000.000

1.000.000

600.000

Резултат из Биланса успеха 1.

Добит пословне године Усклађивање расхода Трошкови који нису документовани

10.

Камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина

18.

Укупан износ амортизације обрачунат у финансијским извештајима

6.800.000

8.300.000

19.

Укупан износ амортизације за пореске сврхе

7.000.000

31.

Дугорочна резервисања која се не признају у пореском билансу

3.000.000

33.

Расходи по основу обезвређења имовине

1.000.000

20.400.000

26.900.000

20.400.000

26.900.000

Опорезива добит 52.

Опорезива добит

54.

Износ губитка из пореског биланса из претходних година, до висине опорезиве добити

62.

Пореска основица

Образац ПДП – Пореска пријава за аконтационо – коначно утврђивање пореза на добит правних лица – (скраћена форма) Првобитна Измењена пореска пријава пореска пријава

Р. бр.

Опис

Пореска основица (р. бр. 62. Обрасца ПБ 1)

20.400.000

26.900.000

Пореска стопа

15%

Обрачунати порез (1*2)

3.060.000

4.035.000

Укупна умањења обрачунатог пореза

560.000

Обрачунати порез по умањењу (3 – 4)

2.500.000

3.475.000

31 lege artis ● октобар 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

2.500.000,00 динара, која је евидентирана у пословним књигама на рачуну 481 – Обавеза за порез из резултата. Након предаје, друштво је констатовало да у пореском билансу нису унети одређени расходи који су признати у Билансу успеха, али се не признају у складу са Законом о порезу на добит. Друштво је саставило нови порески биланс и пореску пријаву за 2015. годину, са следећом структуром која је измењена због следећих грешака: ● приликом уношења обрачунате амортизације у финансијским извештајима превидом је мање унета амортизација за 1.500.000,00 динара (ради се о амортизацији која се односи на нематеријална улагања и није сабрана са амортизацијом некретнина, постројења и опреме); ● расходи по основу обезвређења имовине у износу од 1.000.000,00 динара, нису унети у порески биланс; ● обрачунати трошкови који се не могу документовати износе 1.000.000,00 динара; ● дугорочна резервисања која се не признају у пореском билансу износе 3.000.000,00 динара.

Разлику између новоутврђене обавезе за порез на добит у односу на евидентирану и исказану обавезу у финансијским извештајима за 2015. годину, у износу од 975.000,00 динара (3.475.000 – 2.500.000), друштво ће евидентирати у 2016. години, задужењем рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година у корист рачуна 481 – Обавезе за порез из резултата.

Рокови за подношење измењене пореске пријаве

Према одредби члана 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – испр., 23/03 – испр., 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 63/06 – испр. др. закона, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – испр., 93/12, 47/13, 108/13, 68/14 и 105/14, 91/15 – аутентично тумачење, 112/15 и 15/16, у даљем тексту: ЗПППА), ако порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео Пореској управи, садржи грешку или пропуст, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости (5 година од дана када је застарелост почела да тече), поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени (у даљем тексту: измењена пореска пријава). Према томе, порески обвезник може поднети измењену пореску пријаву у року од пет година, с тим што се рок рачуна од првог дана наредне године од године у којој је поднета првобитна пореска пријава (пореска пријава која се мења).

Пример

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Обвезник је приметио је да је у пореској пријави и пореском билансу које је поднео у 2015. години, обрачунао и платио порез на добит у мањем износу него што је требало, с обзиром на то да је на терет расхода у пореском билансу признао расход који није настао у пословне сврхе обвезника. Рок за подношење измењене пореске пријаве, у овом случају, почиње да тече од 1. јануара 2016. године, и траје до истека 31. децембра 2020. године. Кад поднесе измењену пореску пријаву, обвезник ће морати да плати разлику између износа пореза који је обрачунао и платио по првобитно поднетој пореској пријави и износа пореза који је обрачунао у измењеној пореској пријави, са обрачунатом каматом на ту разлику, у складу са чланом 75. ЗПППА, од дана доспелости пореске обавезе до дана плаћања разлике.

НАПОМЕНА АУТОРА Уколико обвезник пореза на добит не поднесе измењену пореску пријаву, већ Пореска управа у поступку контроле открије грешку или пропуст који је довео до мање плаћеног пореза на добит, у том случају, поред пореза и камате, обвезник може да сноси и прекршајну одговорност, а у неким случајевима одговорна лица у правном лицу могу да сносе и кривичноправну одговорност. Аутор: мр Милица Бјелић, овлашћени екстерни и интерни ревизор

*** ОСТВАРИВАЊЕ И ОПОРЕЗИВАЊЕ ПРИХОДА ПО ОСНОВУ ИЗДАВАЊА СОПСТВЕНЕ НЕПОКРЕТНОСТИ У ЗАКУП ПРАВНОМ ЛИЦУ ДО КРАЈА 2016. ГОДИНЕ

аконом о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, објављеним у „Сл. гласнику РС”, бр. 112/15 од 30. 12. 2015. године, утврђена је промена у пореском третману сопствених непокретности, а конкретно: 1) до 31. 12. 2016. године, приходи од издавања сопствених непокретности сматрају се приходом од капитала, а 2) од 1. 1. 2017. године, приходи од издавања сопствених непокретности сматраће се приходом од непокретности.

Погледајмо како се до краја 2016. године, порески третира приход од издавања сопствених непокретности, а у складу са Законом о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС” бр. 24/01... и 112/15, у даљем тексту: Закон).

Приход од сопствених непокретности

Порески третман прихода од издавања сопствене непокретности

Дакле, имајући у виду наведене одредбе Закона, приходи од издавања сопствених непокретности опорезују се порезом на доходак грађана на приходе од капитала по стопи од 20% која се примењује на пореску основицу коју чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 25% или за стварне трошкове које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода. Обвезник пореза од давања у закуп сопствене непокретности је физичко лице које остварује приход по том основу (закуподавац). Порез на приходе од давања у закуп сопствене непокретности обрачунава се и плаћа по одбитку када је исплатилац прихода правно лице.

Примери обрачуна прихода од непокретности

У вези са примером обрачуна пореза, ако је уговорен бруто износ закупнине у висини од 40.000,00 динара, пореска основица коју чини опорезиви приход добија се умањењем бруто прихода за износ нормираних трошкова од 25%, конкретно за 10.000,00 динара (40.000 x 25% = 10.000), па се применом пореске стопе од 20% на пореску основицу од 30.000,00 динара (40.000 - 10.000 = 30.000) добија износ пореза од 6.000,00 динара (30.000 x 20% = 6.000). То значи да исплатилац прихода (правно лице), у конкретном случају исплаћује закуподавцу 34.000,00 динара (40.000 - 6.000 = 34.000) и дужан је да плати порез у износу од 6.000,00 динара. Сагласно томе, бруто приход по основу закупнине у себи садржи и износ пореза и „нето” приход пореског обвезника.

33 lege artis ● октобар 2016.

Као што смо рекли, до 31. 12. 2016. године, приход од сопствених непокретности је приход од капитала, а обвезник пореза на овај приход је физичко лице које издавањем у закуп сопствене непокретности правном лицу оствари приходе по том основу. Опорезив приход од капитала за приход од издавања сопствених непокретности чини бруто приход од остварене закупнине, умањен за нормиране трошкове у висини од 25%. Изузетно, код утврђивања опорезивог прихода од непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода. Обвезнику пореза на приходе од сопствених непокретности, на његов захтев, уместо нормираних трошкова, могу се признати стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе. Стопа пореза на приходе од капитала по основу прихода од издавања сопствених непокретности износи 20%. Према томе, елементи за обрачун пореза на приходе од давања у закуп сопствених непокретности су: ● плаћа се порез по одбитку по стопи од 20%; ● на основицу коју чини бруто приход (износ закупнине и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац) умањен за нормиране трошкове у висини од 25%, односно за 50% (за изнајмљивање соба путницима и туристима), односно за стварно доказане трошкове.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Приходом од сопствених непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари издавањем у закуп непокретности. Тај приход је заправо остварена закупнина у коју се урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, осим обавеза плаћања трошкова насталих током закупа, а који зависе од обима потрошње закупца (на пр. електричне енергије, телефона и слично). Непокретностима по основу чијег издавања се остварује приход од издавања сматрају се: ● земљиште; ● стамбене, пословне и друге зграде; ● станови, пословне просторије, гараже и други надземни и подземни грађевински објекти, односно њихови делови.

Уколико је са закуподавцем непокретности уговорена нето накнада (која у себи не садржи порез на доходак грађана), она се, ради добијања основице за обрачун пореских обавеза, мора превести у бруто износ по следећој методологији: 1) ако је уговорена нето накнада са нормираним трошковима од 25%, бруто приход се добија дељењем са коефицијентом 0,85; 2) ако је уговорена нето накнада са нормираним трошковима од 50%, бруто приход се добија дељењем са коефицијентом 0,90; 3) ако је уговорена нето накнада са стварним трошковима, бруто приход се добија по формули: Бруто приход = (Нето приход без стварних трошкова : 0,80) + Стварни трошкови. На основу претходног излагања, у наредној табели су приказана два примера обрачуна пореза на приходе од сопствене непокретности које остварују физичка лица издавањем у закуп пословног простора правном лицу: Позиција

Нормирани трошкови 25%

Нормирани трошкови 50%

Нето износ уговорене закупнине

20.000

Формула за превођење у бруто износ

Н : 0,85

Н : 0,90

Бруто приход

23.529

22.222

Нормирани – стварни трошкови

5.882

11.111

Основица за опорезивање (ред. бр. 3 – ред. бр. 4)

17.647

11.111

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Р. бр.

Порез (20% на ред. бр. 5)

3.529

2.222

Нето за исплату (ред. бр. 3 – ред. бр. 6)

20.000

Порез на приходе од издавања непокретности, ако је исплатилац прихода правно лице обрачунава се и плаћа по одбитку, сагласно одредби чл. 99. и 101. Закона. То значи да је правно лице које врши исплату прихода које оствари физичко лице по основу издавања сопствене непокретности, као порески платац, дужно да порез по одбитку за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода. Исплатилац прихода дужан је да пре сваке исплате прихода по овом основу Пореској управи достави пореску пријаву о обрачунатом и плаћеном порезу по одбитку на Обрасцу ППП-ПД. Приход од издавања сопствених непокретности у Обрасцу ППП-ПД пријављује се под ОВП 405, а рачун за уплату пореза је 840-4848-37. За наш пример из колоне 4 претходне табеле, књижење код привредног друштва је следеће: По овој исплати, извршено је следеће књижење: Ред. бр.

Конто

Назив конта

дугује

потражује

525 465

Износ дугује

потражује

Трошкови накнада физичким лицима

22.222,00

Обавезе према физичким лицима за накнаде по уговорима

20.000,00

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

2.222,00

-по обрачуну 2.

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

2.222,00

465

Обавезе према физичким лицима за накнаде по уговорима

20.000,00

241

Текући (пословни) рачун

22.222,00

-за исплату закупнине по уговору

У посебном случају, закупци се могу обавезати на друга плаћања закуподавцу (комуналне услуге), или на плаћање закупнине у девизама, па је обрачун у оваква два случаја следећи: Р. бр.

Позиција

Пример 1

Пример 2

Нето износ уговорене закупнине

20.000,00

24.600,00 (200 евра x 123 дин.)

Друга плаћања закуподавцу (комуналије)

5.000,00

Приход од непокретности (1 + 2)

25.000,00

24.600,00

Формула за превођење у бруто износ

Н : 0,85

Бруто приход

29.412

28.941

Нормирани трошкови (25%)

7.353

7.235

Основица за опорезивање (ред. бр. 3 – ред. бр. 4)

22.059

21.706

Порез на лична примања (20% на ред. бр. 5)

4.412

4.341

Нето за исплату (ред. бр. 5 – ред. бр. 8) закуподавцу

25.000,00

24.600,00

*** КОЕФИЦИЈЕНТ ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ ВИСИНЕ МЕСЕЧНЕ ЗАКУПНИНЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ СТАНОВА ЗА ПЕРИОД VII-XII 2016. ГОДИНЕ

а основу члана 32. Закона о становању („Сл. гласник РС”, бр. 50/92..., и 99/11, у даљем тексту: Закон), министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је утврдио да коефицијент за израчунавање висине месечне закупнине за коришћење станова у друштвеној, државној и својини грађана у шестомесечном обрачунском периоду јул – децембар 2016. године, износи 0,201272. Коефицијент је објављен у „Сл. гласнику РС” бр. 77/16 од 14. 9. 2016. године. Наиме, поменутим чланом 32. Закона, прописано је да се закупнина за стан у друштвеној и државној својини и својини грађана утврђује у зависности од површине стана, квалитета стана и зграде у којој се налази стан, а изражава се бројем бодова за квалитет стана и зграде, површине стана и коефицијента. Ради спровођења ових законских одредби, донето је Упутство о начину утврђивања закупнине („Сл. гласник РС”, бр. 27/97, 43/01, 28/02 и 82/09 – у даљем тексту: Упутство), којим је прописано да се месечна закупнина израчунава полугодишње, за јануар-јун и јул-децембар, а утврђивање, обрачун и наплату закупнине врши власник стана, односно носилац права располагања или предузеће за стамбене услуге или друго правно лице коме се повере ти послови.

35 lege artis ● октобар 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

489

Према тачки 2. Упутства, месечна закупнина се утврђује на основу броја бодова, површине стана и коефицијента, по следећој формули: Зк = Бб x По x Ко, при чему су: Зк - месечна закупнина; Бб - број бодова; По - површина стана у m2; Ко - коефицијент. Број бодова конкретног стана утврђује се на основу Листе за утврђивање квалитета зграде и стана, која је прописана Упутством и чини његов саставни део. Коефицијент – као елемент ове формуле добија се тако што се износ у висини од 15% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији у претходном обрачунском периоду подели са бројем бодова стана просечне опремљености (600 бодова) и површином стана (56 m2). Стога, израчунавање коефицијента се врши према формули: Ко = Из : (Бб x По), У којој су: Из - износ у висини 15% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији у претходном обрачунском периоду; Бб - број бодова стана просечне опремљености (600 бодова); По - корисна површина стана 56 m2.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

На основу ових елемената, министар грађевинарства и урбанизма је утврдио да коефицијент за израчунавање висине месечне закупнине за коришћење станова у друштвеној, државној и својини грађана за период јул-децембар 2016. године, износи 0,201272, па је на тај начин омогућено израчунавање висине месечних закупнина за станове. У примени ове формуле, може се запазити да коефицијент има карактер константе, а износ закупнине ће зависити од остала два елемента формуле – броја бодова за квалитет стана и површине стана. На пример: Ред. бр.

Опис

Износ

Површина стана

60 m2

Број бодова према месту за утврђивање квалитета стана

Коефицијент за израчунавање висине закупнине у шестомесечном обрачунском периоду јул-децембар 2016. године

0,201272

Месечна закупнина (1 × 2 × 3)

9.057,24

750

Износ закупнине утврђен на приказани начин у износу од 9.139,81 динар, плаћа носилац станарског права за период од 1. 7. до 31. 12. 2016. године, и на тај приход власник стана, односно носилац права располагања не плаћа ПДВ. На овако утврђени износ закупнине предузеће за стамбене услуге или друго правно лице закупцу издаје решење у коме се исказује нови месечни износ закупнине за период јул-децембар 2016. године, рокови уплате, број текућег рачуна на који се врши уплата, камата за случај кашњења уплате и сл.

*** ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРЕНСКЕ ПОРЕСКЕ КОНТРОЛЕ

Пореска контрола по овим основама врши се на основу годишњег плана, односно ванредног плана, који доноси директор Пореске управе, а који је заснован на оцени пореског значаја и пореског ризика пореског обвезника. У наставку дајемо више детаља о теренској пореској контроли, која је уређена члановима 123. до 129в Закона.

Појам и место обављања теренске контроле

Иза ових законских одредби свакако стоји контрола формалне и материјалне исправности документације, књиговодствених и других евиденција (аналитичке евиденције, помоћне књиге и др.) са циљем да утврди да ли иста садржи све битне елементе и да ли је правилно ликвидирана, а пореска обавеза исправно обрачуната и плаћена. Теренску контролу: ● обавља порески инспектор на основу налога за контролу, а ● поједине радње у оквиру одређених поступака теренске контроле прописаних Законом обавља порески контролор. У току теренске контроле, порески инспектор користи и податке прикупљене на начин из члана 120. ст. 1. Закона, а то значи проверава математичку тачност, формалну исправност и потпуност пореске пријаве и других извештаја, које порески обвезник, у складу са законом, доставља Пореској управи. Како и само име каже, теренска контрола врши се, по правилу, ван канцеларије Пореске управе, и то: ● у пословним просторијама пореског обвезника, или ● на другом месту, у зависности од предмета контроле. Ако се теренска контрола врши у његовим пословним просторијама, порески обвезник је дужан да обезбеди одговарајуће место за рад пореског инспектора, а ако такав простор за вршење теренске контроле не постoји, уз пристанак пореског обвезника, контрола се може обавити у његовим стамбеним просторијама, односно на другом месту које одреди Пореска управа. Ако се теренска контрола не обавља у пословним просторијама пореског обвезника, порески инспектор је дужан да прегледа просторије и о томе сачини белешку, која се уноси у записник о теренској контроли. То друго место пореске контроле може бити издвојена пословна јединица,

37 lege artis ● октобар 2016.

Према члану 123. ст. 1. Закона, теренска контрола представља скуп радњи којима Пореска управа проверава: ● законитост у раду, и ● правилност испуњавања пореских обавеза од стране пореских обвезника.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

рема одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/02... и 104/15, у даљем тексту: Закон), пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, који врши Пореска управа, у складу са Законом. Субјект ове контроле је Пореска управа, која је образована Законом као орган управе у саставу министарства надлежног за послове финансија и којим се уређују њена надлежност и организација. У опису њеног посла је и пореска контрола, како је претходно дефинисана. Према члану 117. Закона, у поступку пореске контроле Пореска управа, у складу са законом, обавља: 1) канцеларијску контролу; 2) теренску контролу; 3) радње у циљу откривања пореских кривичних дела.

или просторија код лица где се по уговору воде пословне књиге за рачун пореског обвезника. Међутим, ако не постоји погодно место за рад контроле, она се може обавити и у просторијама Пореске управе, а по одобрењу руководиоца организационе јединице Пореске управе, уз услов да порески обвезник достави пословне књиге са комплетном документацијом и одреди лице које ће учествовати у контроли. Изузетно, сходно члану 125. ст. 5. Закона, порески инспектор, има право да уђе у стан пореског обвезника, по одобрењу суда, ради вршења контроле. Такође, пореском обвезнику или његовом пуномоћнику, односно заступнику мора се пружити могућност да присуствују прегледу земљишта, просторија, односно стана који се врше у поступку контроле, а у случају да се порески обвезник, односно пуномоћник или заступник, не одазову позиву, односно не користе могућност да присуствују прегледу земљишта, просторија, односно стана, а инспектор оцени да се на тај начин онемогућава или одлаже спровођење пореске контроле, инспектор ће обезбедити два пунолетна сведока и извршити преглед земљишта, просторија и стана уз њихово присуство. О тако извршеном прегледу просторија, инспектор сачињава белешку, коју поред инспектора потписују и присутни сведоци. Инспектор мора обавезно да у записник унесе разлоге неприсуствовања пореског обвезника, односно пуномоћника и заступника.

Време теренске контроле

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закон гарантује послодавцима обавезу инспектора да теренску контролу изврши у времену наведеном у налогу за контролу, и у току радног времена пореског обвезника. Изузетно, пореска контрола се обавља и по истеку радног времена, ако то налаже сврха контроле (на пр. континуитет контроле, започети попис), а уз пристанак пореског обвезника, што инспектор уноси у записник (сходно члану 126. ст. 1. Закона). Ако по окончању радног времена послодавца, инспектор мора да прекине контролу, у случају потребе (на пример, ако је започет, а незавршен попис), инспектор може привремено запечатити пословни или складишни простор послодавца који је контролисао. Мера привременог печаћења може трајати најдуже до почетка радног времена пореског обвезника, првог наредног радног дана. О овој мери инспектор доноси закључак, против којег жалба није допуштена. Печаћење се врши на тај начин што инспектор на врата објекта који се печати, ставља јемственик и восак, а преко воска печат Пореске управе, и обавештава пореског обвезника да ће почетком наредног радног дана инспектор скинути печат. Инспектор истовремено упозорава пореског обвезника на санкције у случају неовлашћеног отпечаћивања објекта, односно скидања воска и јемственика (у том случају чини се кривично дело повреде службеног печата).

Отпочињање теренске контроле

Налог за теренску контролу Пореска управа доставља пореском обвезнику, слањем препоручене пошиљке, обичне пошиљке или преко службеног лица пореског органа, непосредно пре почетка контроле. Налог за контролу који издаје руководилац надлежне организационе јединице Пореске управе која спроводи контролу - директор Центра за велике пореске обвезнике (ЦВПО). Дакле, пре почетка контроле, инспектор пореском обвезнику уручује налог за контролу и упознаје га са предметом контроле, уз обавезно показивања службене легитимације. Исте обавезе има и порески контролор, с тим да је он дужан да покаже или службену легитимацију или решење о овлашћењу. У случају кад је дошло до поремећаја у промету на тржишту или постоји индиција да је повећан обим нелегалне трговине, пореска контрола врши се на основу ванредног плана контроле који доноси министар, а поступак теренске контроле отпочиње без достављања налога за теренску контролу пореском обвезнику. Исти је случај и када се предузима контрола евидентирања промета преко фискалних каса, у ком случају такође не постоји законска обавеза достављања налога за контролу. Порески инспектор је дужан да покаже службену легитимацију пореском обвезнику, а порески контролор службену легитимацију или решење о овлашћењу. Пореска управа може да одложи почетак спровођења теренске контроле ако порески обвезник поднесе усмени приговор одмах по пријему налога за теренску контролу, наводећи разлоге за одлагање контроле, с тим што је у року од 24 часа од пријема налога дужан да достави приговор у

Према члану 127. Закона, порески обвезник је дужан да учествује у утврђивању чињеничног стања и даје обавештења и изјаве на захтев пореског инспектора. Такође, порески обвезник је дужан да пореском инспектору омогући увид у стање сировина, репродукционог материјала, полупроизвода, готових производа и робе и опреме, као и да омогући увид у пословне књиге, евиденције и другу документацију или исправе. При томе, треба приметити да учествовање пореског обвезника у поступку контроле истовремено прописано као неотуђиво право пореског обвезника (члан 24. ст. 1. тач. 10) Закона) и обавеза пореског обвезника (члан 25. тач. 9) Закона). Ако није у могућности да присуствује теренској контроли, порески обвезник ће одредити лице које, у његово име, извршава обавезе које порески обвезник има према наведеним одредбама. Неизвршавање наведених обавеза пореског обвезника не одлаже вршење теренске контроле. Порески инспектор може захтевати податке, односно увид у документацију и од запослених код пореског обвезника или других лица, и то им саопштава усмено. Лица којима се инспектор обратио, дужна су да податке којима располажу, односно документацију учине доступним пореском инспектору.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

писменом облику Пореској управи. По овом приговору, Пореска управа доноси закључак против којег није допуштен правни лек. Међутим, ако порески инспектор оцени да је усмени приговор изјављен да би се ометала теренска контрола, отпочеће поступак контроле и навести у записнику разлоге на основу којих је донео такву одлуку. Према томе, ако закључком Пореске управе није одобрено одлагање, инспектор започиње контролу, а ако је одобрено одлагање контроле, инспектор прекида започету контролу, односно започиње контролу код пореског обвезника, од датума који је одређен у закључку.

Записник о теренској контроли

Обавеза учествовања пореског обвезника у поступку теренске контроле

Пореско решење које се доноси у теренској контроли

Ако се у поступку теренске контроле утврди да порески обвезник није применио, или није правилно применио прописе приликом утврђивања пореза, на основу записника о извршеној теренској контроли, односно допунског записника, доноси се решење у складу са чланом 54. ст. 2. тач. 2) подтач. (1) Закона – које се доноси у поступку пореске контроле ако порески обвезник, супротно закону, не обави утврђивање пореске обавезе или га изврши нетачно или непотпуно. Пореска управа доноси пореско решење у року од 60 дана од дана достављања записника, односно допунског записника о теренској контроли. Оно што је у њему битно, јесте налагање пореском обвезнику да поднесе пореску пријаву у којој отклања утврђене неправилности ако је пореска пријава основ за евидентирање износа утврђеног пореза. Ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву по налогу Пореске управе, Пореска управа подноси пореску пријаву уместо пореског обвезника. То је у складу са чланом 38. ст. 8. Закона, којим је прописано да Пореска управа подноси пореску пријаву уместо пореског обвезника по службеној дужности, односно у случају када порески

lege artis ● октобар 2016.

Порески инспектор саставља записник о теренској контроли, у коме свака страница мора бити означена редним бројем и потписана. Записник о теренској контроли доставља пореском обвезнику, у року од пет дана од дана завршетка контроле. На записник о теренској контроли порески обвезник има право да поднесе примедбе у року од осам дана од дана пријема записника, осим на донето усмено решење, које се доноси када инспектор оцени да је угрожена наплата пореза. Ако су примедбе поднете на страном језику у року од 8 дана, сматраће се да су благовремено поднете ако се у року од наредна два дана достави превод примедби на српски језик оверен од стране овлашћеног лица. Ако су у примедбама изнети нови докази и чињенице, због којих би требало променити чињенично стање утврђено у записнику или изменити раније правне оцене, порески инспектор ће о таквим доказима и чињеницама или о новим правним оценама саставити допунски записник. На овај допунски записник не може се изјавити приговор.

обвезник пропусти да је поднесе по налогу контроле, као и у другим случајевима прописаним Законом.

Мере за отклањање утврђених повреда закона и неправилности у примени прописа у поступку теренске контроле

Мере за отклањање утврђених повреда и неправилности у примени прописа у поступку пореске контроле, у Закону су подељене на две групе: ● у току поступка пореске контроле (чл. 130, 131. и члан 132. ст. 4. ЗПППА) и ● после обављене пореске контроле (члан 132. ЗПППА).

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

1. Мере у току пореске контроле У складу са чланом 130. Закона, у току поступка теренске контроле, инспектор је дужан да контролисаном пореском обвезнику одузме робу у следећим случајевима: ● када постоји сумња да су роба или сировине, односно репродукциони материјал, употребљени и (или) набављени без обрачунатог пореза или на неки други начин супротан прописима, а порески обвезник нема доказа да их је набавио у складу са прописима и уз плаћање пореза, ако је оно прописано; ● када робу ставља у промет лице које није регистровано, односно овлашћено за обављање те делатности; ● када се врши производња робе ради стављања у промет, односно када се врши промет робе, а роба није прописно евидентирана у пословним књигама и другим пословним евиденцијама; ● када се врши транспорт робе без прописане документације (отпремница, товарни лист, рачун и сл.); ● када се роба продаје ван регистрованих пословних просторија или другог места одређеног за продају од стране надлежног органа. Поред тога, у поступку контроле инспектор је дужан да одузме и превозно или друго средство којим се роба транспортује, односно ставља у промет, ако је вредност робе која се одузима већа од 1/3 вредности тог средства. Превозно или друго средство одузеће се у поступку контроле и када вредност робе није већа од 1/3 вредности тог средства, ако је оно, после фабричке израде, додатно опремљено посебним простором за скривање или тајно транспортовање робе. У току пореске контроле порески инспектор може, уз потврду, привремено одузети пословне књиге, евиденције, другу документацију или исправе, до окончања поступка пореске контроле, а такође и средства за аутоматску обраду података, на којима се воде пословне књиге и евиденције, до окончања поступка пореске контроле. Послодавце треба упозорити да порески инспектор, сходно члану 131. ст. 1. Закона, у току пореске контроле може решењем пореском обвезнику изрећи привремену меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана, ако утврди да се: 1) делатност обавља тако да робу и услуге не прати веродостојна документација од значаја за утврђивање пореза (отпремница, фактура, изјава купца и друго); 2) избегава утврђивање плаћања пореза тако што се не уплаћује дневни пазар, у складу са прописима; 3) избегава утврђивање и плаћање пореза радним ангажовањем лица која немају закључен уговор о раду или други акт о радном ангажовању, донет у складу са прописима о радним односима, као и ако та лица нису, у складу са прописима, пријављена надлежној организацији обавезног социјалног осигурања; 4) промет од продаје роба и пружања услуга не региструје преко фискалне касе или на други прописани начин. Коначно, ако порески обвезник врши продају акцизних производа који нису обележени на прописани начин, може му се изрећи заштитна мера – забрана обављања делатности за правно лице, у трајању од три месеца до једне године.

Наведене мере трају док порески обвезник не отклони утврђене повреде закона, односно неправилности у примени прописа.

Жалба на решење донето у поступку теренске контроле

Пошто смо навели основне елементе теренске пореске контроле, даћемо и неколико напомена у вези са могућношћу пореских обвезника да изјаве жалбу на пореско решење после теренске контроле. Сходно члану 140. Закона, против пореског управног акта којим је одлучено о појединачним правима и обавезама из порескоправног односа (дакле и по теренској контроли) може се поднети жалба. Против пореског решења донетог у првостепеном пореском поступку увек је допуштена жалба. Жалбу може поднети: а) лице о чијим је правима или обавезама одлучено у првостепеном пореском поступку, и б) лице о чијим правима или обавезама није одлучено у првостепеном пореском поступку, али које има правни интерес за подношење жалбе против пореског решења (нa пр. јемац или лице одговорно по основу секундарне пореске обавезе).

41 lege artis ● октобар 2016.

У складу са чланом 142. Закона, жалба се подноси у року од 15 дана од дана пријема пореског решења, осим ако законом није друкчије прописано. Жалба се подноси надлежном другостепеном пореском органу, а то су Регионална одељења за другостепени поступак, а за обвезнике Центра за велике пореске обвезнике то је Централа Пореске управе – Сектор за пореско правне послове и координацију. Жалба се предаје непосредно или препорученом поштом, односно изјављује на записник првостепеном пореском органу. Према члану 147. став 1. Закона, жалба не одлаже извршење пореског решења, што значи да пореско решење постаје извршно када је достављено странци и када истекне у њему одређен рок за извршење обавезе која из њега проистиче (тзв. парициони рок). Међутим, чланом 147. ст. 2. Закона, прописано је да другостепени орган изузетно може одложити извршење решења против којег је изјављена жалба, ако порески обвезник документује да би плаћањем пореза или споредних пореских давања пре коначности побијаног решења (решења против којег је изјављена жалба) претрпео битну економску штету. По поднетом захтеву за одлагање извршења решења, другостепени орган решава по хитном поступку, о чему доноси закључак против којег није допуштена жалба. Након подношења захтева другостепеном органу, порески обвезник треба и првостепеном пореском органу да достави обавештење, којим га обавештава о томе да је другостепеном органу поднео захтев за одлагање извршења решења против којег је поднео жалбу. У наведеном обавештењу од првостепеног органа се захтева да не спроводи поступак принудне наплате за пореске обавезе из решења против којег је изјављена жалба, док другостепени орган не реши по захтеву за одлагање извршења решења против којег је изјављена жалба.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

2. Мере после обављеног поступка контроле Према члану 132. Закона, ако порески обвезник не поступи по решењу Пореске управе, предузеће се мере које подразумевају: ● забрану располагања средствима на рачуну, осим у сврху измирења обавеза по основу пореза; ● привремену забрану обављања делатности; ● привремену забрану обављања појединих послова; ● привремену забрану отуђења ствари у случају основане сумње да ће порески обвезник осујетити, односно онемогућити измиривање пореске обавезе.

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ И ДРУГИХ ОБАВЕЗА Октобар 2016. године

ОПИС ОБАВЕЗЕ Послодавци Пореској управи достављају извештај о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом у складу са законом - Образац ИОСИ

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

РОК ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОБАВЕЗЕ

ОБРАЧУНСКИ ПЕРИОД

OСНОВ

5. 10. 2016.

1. 9.-30. 9. 2016

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом

Боравишна такса

5. 10. 2016. 20. 10. 2016.

16. 9.-30. 9. 2016. 1. 10.-15. 10. 2016.

Закон о туризму

Подношење пореске пријаве за ПДВ од пореских дужника који нису обвезници ПДВ

10. 10. 2016.

1. 9.-30. 9. 2016.

Закон о порезу на додату вредност

Извештај о јавним набавкама за III тромесечје

10. 10 .2016.

1.7.– 30 .9. 2016.

Закон о јавним набавкама

Произвођачи и обрађивачи дувана Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде достављају извештај о производњи, обради и промету дувана, обрађеног дувана и дуванских производа

10. 10. 2016.

VII – IX 2016.

Закон о дувану

Месечна аконтација пореза на добит правних лица

15. 10. 2016.

1. 9.-30. 9. 2016

Закон о порезу на добит

Порез на паушални приход од самосталне делатности, и порез на приход од самосталне делатности предузетника који води пословне књиге

15. 10. 2016.

1. 9.-30. 9. 2016

Закон о порезу на доходак грађана

наставак на следећој страни

→

15. 10. 2016.

1. 9.-30. 9. 2016

Закон о тржишту капитала

Тромесечни обрачун акцизе

20. 10. 2016.

VII – IX 2016.

Закон о акцизама

1. 9.-30. 9. 2016

Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање

Крајњи рок за исплату зарада за претходни месец, односно обрачун и уплата доприноса за обавезно социјално осигурање на најнижу основицу ако послодавац нема средства за исплату зарада

31. 10. 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Обавеза брокерскодилерског друштва да Комисији за хартије од вредности достави извештај о своме пословању

43 lege artis ● октобар 2016.

Подаци од значаја за рад пословних субјеката Износи личних примања запослених

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Регрес за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 6) Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Отпремнина код одласка у пензију

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (62.474 · 2 = 124.948)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 · 62.474 = 124.948 дин.)

Јубиларна награда

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 18.331 динара годишње

Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.666 дин.

Накнада за исхрану у току рада

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 5) Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Дневница за службено путовање у земљи

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2) Закона о раду)

Неопорезиво до 2.201 дин. по дневници

Дневница за службено путовање у иностранство

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тач. 3) Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник”, бр. 86/07, 84/14 и 84/15), а највише до 15 евра; за субјекте ван јавног сектора неопорезиво је до 50 евра

44 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно накнада за повећане трошкове рада на терену) уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду наставак на следећој страни

→

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Исплате разних видова помоћи запосленима ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Накнада трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 64.162 дин.

Солидарна помоћ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 64.162 дин.

Солидарна помоћ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 36.665 дин. по случају

Остале солидарне помоћи (чл. 120. тач. 1) Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

Стипендије и кредити ученика и студената – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.000 дин. месечно

Стипендије и кредити ученика основних школа – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

Зајам који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

Хранарине и стипендије које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 9.166 дин. месечно

45 lege artis ● октобар 2016.

наставак на следећој страни

→

Остала примања

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Накнада трошкова превоза сопственим путничким моторним возилом у службене сврхе

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 l бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.417 дин. месечно

Додатак за одвојени живот

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Накнада трошкова смештаја на службеном путу

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

Накнада трошкова превоза на службеном путовању

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

Накнада трошкова смештаја и исхране за рад на терену (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

Отпремнина при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по чл. 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. ст. 1. тач. 18) Закона о порезу на доходак грађана)

наставак на следећој страни

→

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција, која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ

47 lege artis ● октобар 2016.

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. ст. 1. тач. 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова.

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 · 62.474 = 374.844 динара). Стимулативне отпремнине при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Једнократна новчана накнада запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Сл. гласник РС“ бр. 9/15, 84/15 и 19/16)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

УКРАТКО... У припреми – захваљујући пројекту обједињавања катастарских снимака, Србија ће до 27. новембра добити централну базу података земљишне администрације, у оквиру Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. То ће омогућити свим заинтересованим да једним кликом дођу до поуздано ажурираних података о свакој непокретности на територији Србије. Подсећамо – од 1. јануара 2017. године, за правна лица биће обавезно чланство у Привредној комори, а у складу са Законом о привредним коморама („Сл. гласник РС”, бр. 112/15). О износу чланарине тренутно се преговара. Али, оно што је од издатaка битније за привреднике је шта за уплату добијају? Ипак, Удружење за заштиту уставности и законитости најављује да ће се са привредницима жалити Уставном суду. Између осталог, браниће се аргументом да је обавезно чланство у супротности са Уставом РС гарантованим правом да се остане изван сваког удружења. Бићемо у току. У процедури – изменама Закона о порезу на додату вредност, биће укинут повраћај ПДВ-а на храну и опрему за бебе. Уместо тога, биће повећан родитељски додатак. Основни циљ ове измене је равноправан и правичан третман свих родитеља који ће на овај начин остварити надокнаду. Захваљујући овим изменама више родитеља ће остварити право на ову надокнаду, јер ће сви родитељи који имају право на родитељски додатак добити увећање. У Министарству финансија кажу да ће предност оваквог социјалног приступа биће и чињеница да од сада родитељи неће морати да пролазе кроз дуготрајну процедуру прикупљања фискалних рачуна, њихову верификацију и одобрење од стране Пореске управе, већ ће им новац једнократно бити уплаћен на рачун.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Појашњавамо – нашој читатељки која се интересује коју врсту и степен стручне спреме треба да има лице које у установи образовања када заснива радни однос на месту шефа рачуноводства и да ли су за то потребне одређене године радног искуства и/или поседовање одговарајућег сертификата? По овом питању, подсећамо да према члану 19. Уредбе о буџетском рачуноводству (у даљем тексту: Уредба), вођење пословних књига, припрему, подношење и објављивање финансијских извештаја корисника буџетских средстава обавља стручно лице које није кажњавано за кривична дела која га чине неподобним за обављање послова из области рачуноводства. Услови за оспособљавање стручних лица и стицање стручних звања уређују се националним стандардом који до данас нису донети. У том смислу услови за вођење пословних књига шефа рачуноводства у установама образовања према уредби су следећи: ● да је запослен код корисника буџетских средстава; ● да није кажњаван за кривична дела која га чине неподобним за обављање послова из области рачуноводства; ● да има радно искуство и стручну спрему предвиђену актом о организацији и систематизацији радних места установе. Уредба директно не регулише потребно радно искуство у смислу година рада у рачуноводству, нити одговарајућу стручну спрему коју треба да има шеф рачуноводства да би лице могло да обавља наведене послове. Ближе услове које треба да испуњава шеф рачуноводства, у смислу година радног искуства и стручне спреме, према потребама послодавца утврђују се актом о организацији и систематизацији радних места којег у складу са Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13 и 35/15 - аутентично тумачење) доноси директор установе, уз сагласност органа управљања. С друге стране, поседовање било каквих сертификата о стицању знања и звања из области рачуноводства законом (ни подзаконским актом) није предвиђено као обавеза. Имајте у виду – ако послодавац, због потребе процеса и организације рада, нуди запосленом измену уговорених услова рада–анекс уговора о раду, ради премештаја на други одговарајући посао, који се обавља са повећаним ризиком, ово може да учини само на основу претходно утврђене здравствене способности од стране надлежног здравственог органа. Односно, послодавац је дужан да запосленом пре премештаја на послове са повећаним ризиком обезбеди претходни лекарски преглед у служби медицине рада, а запослени је дужан да прихвати ове послове ако је извештајем службе медицине рада утврђена одговарајућа здравствена способност запосленог у односу на те послове. Послодавац запосленом, који одбије да буде подвргнут претходном лекарском прегледу, може да: ● откаже уговор о раду, због непоштовања радне дисциплине, или ● изрекне или меру привременог удаљења са рада без накнаде зараде у трајању од једног до 15 радних дана или ● изрекне новчану казну у висини од 20% основне зараде, у трајању од три месеца, на основу решења послодавца. Против решења којим му је изречена једна од напред наведених мера (привремено удаљење, новчана казна) у прописаном року запослени може да покрене спор пред надлежним судом. Још једна новина у најави – Од 1. јануара 2017. године, уводи се институт привредног заштитника. Према најавама из Привредне коморе Србије, биће формирано 16 регионалних привредних комора и у свакој од њих мали предузетници ће имати свог заштитника. За разлику од Омбудсмана, привредни заштитници неће имати овлашћења установљена законом, те ће се у ситуацијама када њихово посредовање у неком случају не буде довољно, укључивати Заштитник грађана који ће ауторитативно ценити да ли се администрација – локална или републичка, према неком привредном субјекту посебно некоректно понаша, да ли крши правила добре управе и по потреби и тражити одговорност за то.

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима. У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нас контактирати путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА А У Т О Р

мр Жељко Албанезе

Унакрсни поглед

Радни односи и социјално осигурање

Грађанско право и судски поступци

Привредно право и судски поступци

Кривично право и судски поступци

Буџети и јавне набавке

Практикум за финансије и рачуноводство