052 lege artis januar 2017 by V. M.

ШТА ДОНОСИ ЗАКОН О ПРИВАТНОМ ОБЕЗБЕЂЕЊУ?

Број 52 ● јануар 2017. ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

: РЕНТдА еО Д РУ Г И

è Искључење члана друштва

è Одговорност за неизмирене комуналне услуге è Кратак осврт на измене и допуне Кривичног законика è Критеријуми за доделу уговора о јавној набавци è Заштита права разлучних поверилаца према Нацрту закона о изменама и допунама Закона о стечају è Кривично дело злостављања и мучења из члана 137. Кривичног законика у судској пракси

Прописи у пракси: î Закуп у судској пракси î Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање,

борачка и социјална питања

Међу ауторима у овом броју...

Нови закон је врло прецизно дефинисао шта све може да потпадне под послове приватног обезбеђења, односно за шта све предузетници и правна лица могу да добију лиценцу. Љиљана Павловић, судија Привредног суда у Београду

Уводи се обавеза прибављања сагласности заложног, односно разлучног повериоца на продају имовине под теретом под прописаним условима.

Мора постојати сврха одређивања елемента критеријума, а која се састоји у његовој непосредној вези са предметом јавне набавке.

Снежана Марјановић, судија Првог основног суда у Београду

До пријаве промене комунално предузеће нема сазнања о постојању новог власника (непокретности) нити да је до такве промене уопште и дошло.

Закон прави разлику између система искључења члана друштва одлуком скупштине друштва и искључења члана друштва одлуком суда.

Никола Пантелић, заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

Допунама чланова 185, односно комплетном новелом члана 185а настављена је тенденција заштите деце од сексуалног насиља и искоришћавања. Драгана Марчетић, судија Првог основног суда и заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји

Захтев за накнаду штете у облику ренте застарева у року прописаном за накнаду штете тј. у року од три (односно пет) година из чл. 376. и 377. ЗОО-а.

Драган У. Калаба, заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку

Кривично дело из члана 137. КЗ-а уочљиво је само у ситуацијама када се постави питање стицаја тог и неког другог кривичног дела, али и тада није често.

1 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Милош Јовић, саветник у Управи за јавне набавке

Татјана Матковић-Стефановић, судија Привредног апелационог суда

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Владимир Ђукановић, члан скупштинских одбора за контролу служби безбедности и одбора за одбрану и безбедност

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕН Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

из прве руке

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

w w w . l e g e a r t i s . r s

ISSN 2406-1085 Година V, број 52 ЈАНУАР 2017.

За оснивача и издавача:

Горан Грцић и Владимир Здјелар

Главни и одговорни уредник:

Владан Мирковић

Сарадници:

Бојана Радивојевић Весна Филиповић Владимир Ђукановић Драган У. Калаба Драгана Марчетић Љиљана Павловић Милош Јовић Никола Пантелић Снежана Марјановић

Уредник рубрике Kaлендар важења правних аката:

Ана Фулетин

Oрганизатор издања:

Оливера Бошковић

Графичка припрема:

Мирослав Арамбашић

Штампа:

Digital art, Београд Редакција:

Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 820 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: redakcija@legeartis.rs

Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.

За јануарски број резервисан је и наставак текста о ренти, где ће бити речи о капитализацији ренте, измени и престанку ренте, застарелости и камати. Од осталих тема у овом броју скрећемо пажњу на кратак осврт на измене и допуне Кривичног законика, критеријуме за доделу уговора о јавној набавци, као и на текст о искључењу члана друштва на основу одлуке скупштине друштва и одлуком суда. Верујемо да ће посебно занимање у овом броју изазвати текст Одговорност за неизмирене комуналне услуге, а имајући у виду неуједначену судску праксу и норме које регулишу питање одговорности за комуналне услуге приликом промене власништва непокретности. Желимо вам успешан почетак, надамо се, још успешније године. Наше текстове потражите и на сајту часописа http://www.legeartis.rs/ http://www.propisiupraksi.rs/

Будимо на вези Часопис Lege Artis отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на е-адресу редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs ● www.propisi.net ● www.facebook.com/IngProLegeArtis

3 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Татјана Матковић-Стефановић

Кад год се законски регулише одређена материја која прописима претходно није била уређена то најчешће изазове велику и жучну полемику у јавности. Многи у томе виде само нове намете које држава уводи према грађанима или привредним субјектима, премда је у основи најчешће искрена потреба за системским уређењем друштвених и правних односа. Такав је случај и са Законом о приватном обезбеђењу, о коме ћемо детаљно говорити у овом броју и који као сасвим нови законски пропис почиње да се примењује од 1. јануара, уређујући једну изразито озбиљну материју „у којој је до сада практично све функционисало у сивој зони”, како наводи аутор овог текста.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Владан Мирковић, главни и одговорни уредник vladan.mirkovic@ingpro.rs

У овом броју...

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 6 Шта доноси Закон о приватном обезбеђењу?

садржај

привредно ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦи

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Искључење члана друштва

Заштита права разлучних поверилаца према Нацрту закона о изменама и допунама Закона о стечају

27 Прописи у пракси: Закуп у судској пракси

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ 30

Критеријуми за доделу уговора о јавној набавци

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи 38

Рента (други део)

48 Одговорност за неизмирене комуналне услугеривредно ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦи РАДНИ ОДНОСИ И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ 58 Прописи у пракси: Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Кратак осврт на измене и допуне Кривичног законика

Кривично дело злостављања и мучења из члана 137. Кривичног законика у судској пракси

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ НЗ-1 Списак обрачунатих накнада зарада и исплата накнада 78 Образац ИОСИ: Извештај о извршењу обавезе запошљавања 79 особа са инвалидитетом

рубрике 1

Међу ауторима у овом броју...

Из прве руке

Уводна реч

Преглед прописа ... донетих између два броја

5 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

80 Потврда о бављењу хранитељством

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦи

Шта доноси Закон о приватном обезбеђењу?

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Иако је у стручној јавности изазвао велике полемике, овај закон заправо представља велики револуционарни помак будући да регулише материју која до сада готово да уопште није ни била регулисана

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Владимир Ђукановић народни посланик, члан скупштинских одбора за контролу служби безбедности и одбора за одбрану и безбедност

unakrsni.pogled@legeartis.rs

елика прашина која се подигла приликом израде, а касније и доношења новог Закона о приватном обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 104/13 и 42/15), несумњиво нам је указала на многе аномалије које владају у овом сектору. Свакако, нови закон далеко је бољи од неких претходних решења, јер ако ништа друго, а оно имамо коначно регулисање ове јако осетљиве области у којој је до сада практично све функционисало у сивој зони. С друге стране, јављају се већ заиста бројне замерке око спровођења овог закона у пракси и сигурно је да ће с временом овај закон морати да доживи и одређене измене. Наравно, највећа бука подигла се управо око лиценцирања за вршење послова приватног обезбеђења, јер тај поступак захтева изузетно сложену процедуру, која захтева и свакако значајна материјална средства и која дефинитивно уводи озбиљност и ред у систем приватног обезбеђења. За правна лица и предузетнике уводи се чак шест различитих лиценци, док се за физичка лица уводе три врсте лиценци. Све лиценце издаје Министарство унутрашњих послова, а услови за њихово добијање изузетно су строги. И пре него што се упустимо у анализу одредаба које регулишу само лиценцирање, важно је истаћи шта Закон заправо подразумева под приватним обезбеђењем. За почетак, врло је важно нагласити да се физичким, а посебно

правним лицима, која су добила лиценцу за обављање послова приватног обезбеђење законом онемогућава да врше послове заштите лица и имовине који су у искључивој надлежности државних органа, нити она могу примењивати оперативне методе и средства, односно оперативно-техничка средства и методе које ти органи примењују на основу посебних прописа. Под појмом „приватно обезбеђење” подразумева се пружање услуга, односно вршење послова заштите лица, имовине и пословања физичком и техничком заштитом када ти послови нису у искључивој надлежности државних органа, као и послови транспорта новца, вредносних и других пошиљки, одржавања реда на јавним скуповима, спортским приредбама и другим местима окупљања грађана које врше правна лица и предузетници регистровани за ту делатност, као и правна лица и предузетници који су образовали унутрашњи облик организовања обезбеђења за сопствене потребе. Услуге приватног обезбеђења не спадају у полицијске или друге послове безбедности које врше органи државне управе. Овакво дефинисање појма „приватног обезбеђења” и надлежности који се јасно деле на послове које обављају искључиво органи државне управе и послове приватног обезбеђења имају логику и у пракси. Наиме, неретко се догађало да се полиција искључиво позива на одговорност приликом организовања одређених скупова, посебно спортских приредби, без обзира на то што је организатор ангажовао приватно обезбеђење. Оваквим дефинисањем надлежности у самом закону избегава се уперивање прста у полицију. Уколико организатор скупа ангажује приватно обезбеђење да обезбеди скуп,

прекршај. За правно лице или предузетника које учини овај прекршај предвиђена је казна од 100.000 до милион динара.

Лиценцирање

Закон је врло прецизно дефинисао шта све може да потпадне под послове приватног обезбеђења – за шта све предузетници и правна лица могу да добију лиценцу.

7 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Претходно смо нагласили да правна лица или предузетници могу да конкуришу за шест врста лиценци које су оптицају, док физичка лица могу то учинити за три, с тим што две лиценце имају најмање још три подлиценце. Правна лица или предузетници могу добити следеће лиценце: 1) лиценцу за процену ризика у заштити лица, имовине и пословања; 2) лиценцу за вршење послова физичко-техничке заштите лица и имовине и одржавање реда на спортским приредбама, јавним скуповима и другим местима окупљања грађана; 3) лиценцу за вршење послова обезбеђења транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки; 4) лиценцу за вршење послова планирања система техничке заштите; 5) лиценцу за вршење послова пројектовања и надзора над извођењем система техничке заштите; 6) лиценцу за вршење послова монтаже, пуштања у рад и одржавања система техничке заштите и обуке корисника. Да би правно лице или предузетник могло да добије неку од ових лиценци потребно је да испуни опште услове прописане овим законом у члану 10. ст. 1, као и одређене посебне услове за сваку од лиценци посебно, а који се прописују у истом члану само у ставу 3. Осим тога, став 2. истог члана даје могућност министру унутрашњих послова да пропише листу референтних здравствених установа које издају уверења о психофизичкој способности за обављање послова приватног обезбеђења. Услови које Закон

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

одговорност ће бити искључиво на организатору и правном лицу које је ангажовано за послове приватног обезбеђења. Практично, уколико на стадиону дође до немилих догађаја приликом фудбалске утакмице, полиција више не сноси никакву одговорност уколико није и ангажована да обезбеди ту утакмицу. Одговорност је на организатору утакмице и на приватном обезбеђењу које је ангажовано. Нови закон је врло прецизно дефинисао шта све може да потпадне под послове приватног обезбеђења, односно за шта све предузетници и правна лица могу да добију лиценцу: 1) процена ризика у заштити лица, имовине и пословања; 2) заштита лица и имовине физичким и техничким средствима, као и послови одржавања реда на јавним скуповима, спортским приредбама и другим местима окупљања грађана у делу који није у надлежности МУП-а; 3) планирање, пројектовање и надзор над извођачем система техничке заштите, монтаже, пуштања у рад, одржавања система и техничке заштите и обуке корисника; 4) обезбеђење транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки у делу који није у надлежности Министарства. Веома битан је члан 7. Закона који забрањује правним лицима и предузетницима који се баве пословима приватног обезбеђења да врше посредовање у наплати потраживања, чиме је држава истакла да ће стати на пут тзв. легалном рекетирању. У пракси се дешавало да приватни извршитељи или уопште повериоци неретко ангажују људе који се баве пословима приватног обезбеђења да наплате одређена потраживања од дужника. Овим законом тако нешто дефинитивно је забрањено. Ипак, постоје мишљења да је овакве радње Закон требало да убаци у кривично законодавство, а не да овакву наплату третира као

УНАКРСНИ ПОГЛЕД lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

прописује били су предмет оштре полемике у јавности, јер објективно гледано велики број фирми које се баве овим послом једноставно нису у могућности да испуне ове законске услове, будући да би у то морали да уложе значајна материјална средства. Физичка лица могу добити следеће лиценце: 1) лиценцу за процену ризика у заштити лица, имовине и пословања; 2) лиценцу за вршење послова физичко-техничке заштите лица и имовине и одржавања реда на спортским приредбама, јавним скуповима и другим местима окупљања грађана: лиценцу за вршење послова одговорног лица l за заштиту; лиценцу за вршење основних послова слуl жбеника обезбеђења – без оружја; лиценцу за вршење специјалистичких послоl ва службеника обезбеђења – са оружјем; 3) лиценцу за вршење послова техничке заштите: лиценцу за вршење послова планирања систеl ма техничке заштите; лиценцу за вршење послова пројектовања и l надзора над извођењем система техничке заштите; лиценцу за вршење послова монтаже, пуштаl ња у рад, одржавања система техничке заштите и обуке корисника. Највише полемике у јавности изазвали су услови под којима физичко лице може да добије неку од законом предвиђених лиценци. Наиме, општих услова има укупно осам, али баш тај осми услов јесте полагање стручног испита у Министарству унутрашњих послова. Иако до сада то није била пракса и било је бројних примедби на увођење овог услова, законодавац је остао чврсто при ставу да једино МУП може да организује полагање стручног испита будући да је намера да ипак држава изврши одређену врсту селекције ко све може да се бави овим послом. Наиме, да би лице дошло до фазе полагања испита, оно мора да прође безбедносну проверу (што такође до сада није био случај), мора да има најмање средњу стручну спрему (што такође до сада није био случај, па смо неретко имали и лица са осмогодишњом школом која су радила на пословима обезбеђења), мора да прође лекарске прегледе у надлежним здравственим установима за које

министар унутрашњих послова одреди да су релевантни. За лица која раде посао обезбеђења под оружјем изузетно је битан општи услов да морају имати одслужени војни рок под оружјем. Овде се јавља проблем због чињенице да убудуће неће бити пуно кандидата за послове обезбеђењa, јер војни рок данас није обавезан. Самим тим, искључиво лица која су отишла на добровољно служење војног рока могу убудуће да конкуришу за добијање лиценце за обављање послова обезбеђења под оружјем, с тим што ако се узму у обзир претходне безбедносне провере, а затим и лекарски прегледи, који могу да укажу на то да то лице не може да добије лиценцу, озбиљно ће се поставити питање да ли ће бити довољан број људи за обављање послова обезбеђења под оружјем. Држава је овде рачунала с тим да се за те послове морају одабрати заиста искључиво беспрекорни кандидати. Поред општих услова за сваку од лиценци за коју неко физичко лице конкурише, прописују се и посебни услови, чиме се поступак и сама селекција оних који ће се овим послом евентуално бавити додатно уздиже на виши ниво. Једна од новина у посебним условима јесте обавеза правног лица или предузетника да за сваког запосленог једном годишње мора да достави доказ о психофизичкој способности за вршење послова приватног обезбеђења. Уколико правно лице или предузетник то не учине, физичко лице за које није достављен доказ о психофизичкој способности за обављање послова приватног обезбеђења изгубиће лиценцу. Правно лице или предузетник не могу обављати послове приватног обезбеђења ако нису уписани у регистар привредних субјеката у Републици Србији са одговарајућом шифром делатности. Одговорна лица у правном лицу морају да буду држављани Републике Србије. Исто се односи и на физичка лица која конкуришу за добијање лиценце. Наиме, физичко лице мора да буде држављанин Републике Србије. У овом закону посебно је важан поступак за издавање лиценце који је држава у потпуности ставила под своју контролу. Наиме, обуку физичких лица која намеравају да се баве пословима физичко-техничког обезбеђења могу да врше МУП и правна и физичка лица која испуњавају материјалне, техничке, стручне и

Правно лице или предузетник послове приватног обезбеђења може вршити само на основу и у оквиру закљученог уговора са правним или физичким лицем коме пружа услуге. Закон је прописао обавезне елементе уговора без којих се он сматра ништавим. Кад се уговор закључи,

Највише полемике изазвали су услови под којима физичко лице може да добије неку од законом предвиђених лиценци.

9 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Начин вршења послова приватног обезбеђења

али и када дође до евентуалних његових промена или састављања анекса уговора, о томе се у року од осам дана обавезно обавештава месно надлежна полицијска управа. Закон је прецизно прописао и шта то обавештење месно надлежној полицијској управи све мора да садржи. Приватно обезбеђење се може обављати кроз шест делатности: 1) послови физичке заштите; 2) послови обезбеђења са оружјем; 3) послови техничке заштите; 4) послови планирања, пројектовања, техничког надзора, монтаже и одржавања система техничке заштите; 5) послови обезбеђења транспорта новца, вредносних и других пошиљки; 6) послови редарске службе. Правна лица и предузетници који имају лиценцу за обављање послова физичко-техничке заштите лица и имовине и одржавања реда на спортским приредбама, јавним скуповима и другим местима окупљања грађана, односно лиценцу за вршење послова обезбеђења транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки морају имати контролни центар. Самим тим, јасно је да је за формирање једне такве фирме потребно изузетно улагање, што у техничка средства, што у кадрове, и што све заједно захтева прилично велика новчана средства. Контролни центар мора да има дежурство током 24 часа. Правно лице или предузетник који поседује контролни центар морају да имају тим за интервенцију по дојавном сигналу од најмање два службеника, а оператер у контролном центру дужан је да одмах обавести полицију о информацијама које указују да се врши кривично дело које се гони по службеној дужности или прекршај са елементима насиља. За сваку од делатности, Закон је иначе прописао услове које правно лице, предузетник или физичко лице морају да испуне како би адекватно вршили намењени посао. Битно је нагласити да код свих послова сагласност за

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

кадровске услове за обављање послова обуке. Међутим, да ли та физичка или правна лица испуњавају прописане услове, о томе одлуку доноси МУП. МУП одређује висину цене обуке, износ републичке таксе за издавање лиценце, у МУП-у се полаже стручни испит, али и прописује начин полагања стручног испита, као и висина трошкова за његово организовање. Трошкове организовања испита и његово спровођење сноси лице које полаже стручни испит или правно лице код кога је лице које полаже стручни испит запослено. Суштински, у пракси ће се веома ретко појављивати правна или физичка лица која ће поред МУП-а бити довољно кадра да спроведу ову обуку, посебно ако МУП цену полагања испита, па и саме услове, прилагоди себи. С једне стране, то јесте добро, будући да држава има у потпуности под контролом цео поступак издавања лиценци, док, с друге стране, представља и монополски положај који МУП, на неки начин, има у овој области. Захтев за лиценцу подноси се МУП-у преко надлежне полицијске управе. Лиценца се правним лицима, предузетницима и физичким лицима издаје на пет година, решење о добијању или одбијању доделе лиценце доноси се у року од 15 дана од поднетог захтева. Лиценца се може и одузети, а то је ситуација ако од дана добијања лиценце правно лице, предузетник или физичко лице не почне са радом у року од шест месеци. Такође, 60 дана пре истека лиценце, правно лице, предузетник или физичко лице дужни су да поднесу захтев за издавање нове лиценце.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

простор који покрива обезбеђење даје МУП. За све што излази ван простора за који је дата сагласност такође се мора затражити сагласност од МУП-а. Занимљиво је да је Закон прописао и које оружје смеју да поседују лица која обезбеђење обављају под оружјем. Наиме, правна лица и предузетници за приватно обезбеђење могу поседовати полуаутоматско оружје, пиштољ калибра 7,65 мм и 9 мм, код којег се једним повлачењем обарача може испалити само један метак. Правно лице не може поседовати ватрено оружје у броју већем од једне половине броја запослених службеника обезбеђења који имају лиценцу за вршење специјалистичких послова службеника обезбеђења – са оружјем. У оквиру начина вршења послова приватног обезбеђења, правна лица и предузетници могу организовати тзв. самозаштитну делатност ради заштите своје имовине, пословања, објеката, простора и лица у њима и организовања своје унутрашње службе обезбеђења за одржавање реда. За ту делатност могу добити једну или више лиценци.

Овлашћење службеника обезбеђења Током обављања послова физичке заштите, службеник обезбеђења има следећа овлашћења: 1) проверава идентитет лица које улази или излази из објекта или простора који се обезбеђује и у самом штићеном простору; 2) прегледа лице или возило на улазу или излазу из објекта или простора у самом штићеном простору; 3) забрањује неовлашћеним лицима улаз и приступ у објекат или простор који се обезбеђује; 4) наређује лицу да се удаљи из објекта или простора који се обезбеђује, ако се лице ту неовлашћено налази;

5) упозорава лице које својим понашањем или пропуштањем дужне радње може угрозити своју безбедност, безбедност других или изазвати оштећење имовине; 6) привремено задржава лице које је затекао у објекту или простору у вршењу кривичног дела и тежих прекршаја нарушавања јавног реда и мира, до доласка полиције; 7) употребљава следећа средства принуде: средства за везивање, l физичку снагу, l посебно дресиране псе, l ватрено оружје, под условима утврђеним l овим законом и законом којим се уређује употреба оружја од стране овлашћеног полицијског службеника. Сва овлашћења се предвиђају закљученим уговором и могу се применити једино у оквиру простора за који је дата сагласност да се обезбеђује, као и у ситуацији праћења транспорта новца и вредносних пошиљки. Примена мере мора бити сразмерна законитом циљу и никако не сме да вређа достојанство, углед и част, нити било које друго загарантовано људско право. Такође, приликом примене мере нико не сме бити подвргнут мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању. Закон веома прецизно дефинише када се које средство сме употребити и у којој мери. На основу онога што смо могли да чујемо од стране законодавца приликом образлагања закона, намера је била да се у сваком погледу спрече злоупотребе овлашћења које су иначе биле веома честе пре доношења овог закона. Неретко смо били сведоци застрашујућих снимака премлаћивања лица приликом уласка у угоститељске објекте. Приликом једне од таквих интервенција приватног обезбеђења смртно је страдало лице, те је прецизно дефинисање употребе мера било неопходно. Тако је, рецимо, употреба физичке снаге дозвољена

Закон о приватном обезбеђењу доноси револуционарни помак будући да ову област до сада готово да уопште нисмо имали уређену.

Службеници обезбеђења дужни су да поседују униформе чију боју и саставне делове прописије министар унутрашњих послова. Изглед униформе одређује правно лице или предузетник својим унутрашњим актом. Док су на дужности, службеници обезбеђења дужни су да носе униформу и њу могу носити искључиво у периоду за време вршења посла. Службеник обезбеђења има легитимацију коју издаје МУП и њу мора поседовати приликом вршења послова обезбеђења и дати је увек на увид полицијском службенику на његов захтев. Ознака припадности правном лицу и предузетнику, затим лого и натпис „Обезбеђење” или „Security” морају бити истакнути на видном делу униформе службеника обезбеђења. Када припаднику обезбеђења истекне радни однос, дужан је да одјави униформу и легитимацију, с тим што легитимацију враћа у МУП. Када је реч о возилима приватног обезбеђења, она не могу да имају ротацију, осим изузетно

Евиденције МУП води следеће евиденције: 1) евиденцију издатих лиценци за правна лица и предузетнике који обављају послове приватног обезбеђења; 2) евиденцију издатих лиценци за физичка лица која врше послове приватног обезбеђења; 3) евиденцију издатих легитимација за службенике обезбеђења. У члану 66. Закона прецизно је прописано шта свака од ових евиденција мора да садржи. Осим тога, правна лица и предузетници морају да воде сопствене евиденције чији садржај Закон, такође, прецизно прописује, а реч је о следећим евединцијама: 1) евиденција о привремено и повремено ангажованим службеницима обезбеђења; 2) евиденција закључених уговора са корисницима; 3) евиденција збирке података за правна и физичка лица која се обезбеђују; 4) евиденција штићених објеката и простора који се обезбеђују; 5) евиденција оружја, муниције, опреме и средстава за рад; 6) евиденција издатих налога за ношење оружја и грађанског одела; 7) евиденција одржаних вежбовних гађања из ватреног оружја; 8) евиденција о примени средстава принуде; 9) евиденција извештаја о кривичним делима која се гоне по службеној дужности и прекршајима са елементима насиља, достављеним надлежној полицијској управи; 10) евиденција о извршеној стручној обуци и стручном испиту службеника обезбеђења. На основу предвиђених обавезних евиденција, за које је дефинисано шта садржински морају да поседују, законодавац је желео да посао приватног обезбеђења издигне на знатно виши ниво него што је то до скоро био случај. Наиме, били смо сведоци да готово ниједна фирма није поседовала овакве евиденције и да су људи који су радили административне послове у фирмама које су се бавиле овом делатношћу углавном

11 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Означавање и представљање

када им се дозвољава бело ротационо светло у складу са прописима којима се уређује безбедност саобраћаја на путевима.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

искључиво после упозорења лицу да ће против њега бити употребљена физичка снага и то искључиво у случају нужне одбране или крајње нужде. Употреба физичке снаге мора бити сразмерна нападу који се одбија и обустављена након престанка напада. Слично је и са употребом ватреног оружја које се, такође, може употребити само у случају нужне одрбане или крајње нужде, али се претходно службеник обезбеђења мора јасно идентификовати и издати јасно упозорење да намерава да употреби ватрено оружје речима „стој, обезбеђење, пуцаћу”. Уколико би таквом интервенцијом службеник обезбеђења довео у животну опасност себе или лице које штити, он нема право да употреби ову меру. После употребе средстава принуде, припадник обезбеђења дужан је да пружи прву помоћ повређеном лицу и да одмах обавести лекарску службу. О самој употреби средстава принуде дужан је да одмах обавести надлежну полицијску управу, а у року од 12 часова мора да достави извештај одговорном лицу у правном лицу или код предузетника за приватно обезбеђење. Одговорно лице у правном лицу или код предузетника дужно је да извештај са мишљењем достави полицијској управи у року од 48 часова.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

били необучени у сваком погледу за овакву врсту посла. Да не говоримо о томе да су сами припадници обезбеђења били углавном лица из подземља која никада никакав извештај нису ни написала. Оваквим прописима законодовац је желео да подстакне све фирме које се баве пословима приватног обезбеђења да сâм посао не своде само на пуку физичку интервенцију, већ да се у оквиру фирме развију све могуће службе, од правне, до техничке, преко службе за људске ресурсе и сл. Самим тим, нема дилеме да закон у својој бити представља велики помак у овој области упркос свим примедбама које су се могле чути.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Заштита података Сви подаци до којих дођу припадници приватног обезбеђења могу се користити искључиво у сврху за коју су прикупљени и не могу се никако уступати трећим лицима, нити јавно објављивати. Лице на које се подаци односе има право да захтева да му се прикупљени подаци ставе на увид како би их прегледао, прочитао, преслушао, прочитао забелешке. Правна лица и предузетници који врше послове приватног обезбеђења, као и службеници обезбеђења, дужни су да као тајну, у складу са законом и другим прописима којима се уређује тајност података, чувају све податке које сазнају у вршењу послова.

Надзор Надзор над спровођењем Закона врши МУП. Поред овлашћених радњи којима се утврђује инспекцијски надзор, полицијски службеници имају право, али и дужност, да проверавају начин чувања ватреног оружја, ношење ватреног оружја, психофизичку споспобност и оспособљавање обезбеђења за руковање оружјем. Полицијски службеници могу и да привремено забране обављање делатности правном лицу или предузетнику, а службенику обезбеђења могу привремено да забране обављање послова приватног обезбеђења уколико делатност врши без лиценце, без закљученог уговора, без потребних кадровских и техничких услова, на нестручан и непрофесионалан начин који може проузроковати штету или опасност за

корисника, службеника обезбеђења или треће лице и ако посао врши супротно налогу да обављање делатности, односно вршење послова усклади са законом. Све неправилности које решењем утврде полицијски службеници морају се отклонити у року од 60 дана од достављања решења. Уколико овлашћени полицијски службеник оправдано посумња у психофизичке способности припадника приватног обезбеђења може га упутити на лекарски преглед.

Уместо закључка Закон о приватном обезбеђењу доноси револуционарни помак будући да ову област до сада готово да уопште нисмо имали уређену. Сама чињеница да су фирме које су се бавиле пословима приватног обезбеђења углавном биле у власништву лица са оне стране закона и да су за своје услуге ангажовале пензионисана лица чије психофизичке способности нису биле адекватне за посао који су морали да обављају, те да су за те услуге припаднике обезбеђења плаћали заиста минимално, нужно је захтевала да се овакав закон што пре и појави. Примедба да ће многи остати на улици, јер не могу да испуне захтеве које пред њих поставља овај закон, само је делимично коректна. Уз све разумевање за социјални апспект, посао приватног обезбеђења заиста не може свако да обавља. Прописана правила у том смислу представљају заправо велики помак. Обука се мора проћи, а само финансијски стабилне фирме које могу да улажу у савремене методе и развој овог посла могу да опстану на тржишту и ниво ових услуга у сваком моменту мораће да се подиже. Овај посао носи велики ризик, те самим тим правила за његово обављање морају да буду ригидна. Добра околност је и то што је држава највећим делом ставила под контролу ову делатност, те по питању одговорности увек можемо и државу да прозовемо уколико је неком лицу издата лиценца мимо прописаних правила. Све у свему, закон се с временом свакако може и додатно побољшати, али свакако представља револуционарни корак напред када је реч о овој материји. Примена овог закона почиње 1. јануара 2017. године.

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима. У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

А У Т О Р

мр Жељко Албанезе

13 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нас контактирати путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд.

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Искључење члана друштва

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У тексту који је пред вама анализирамо разлику између система искључења члана друштва одлуком скупштине друштва и искључења члана друштва одлуком суда Татјана Матковић-Стефановић судија Привредног апелационог суда sudski.postupci@legeartis.rs

акон о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15) дефинише привредно друштво као правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити. Привредно друштво добровољно оснивају оснивачи, правна или физичка лица оснивачким актом у форми одлуке о оснивању – ако друштво оснива једно лице, или уговора о оснивању – ако друштво оснива више лица. Оснивачи, као и лица која му накнадно приступе, јесу чланови друштва, ортаци, комплементари и командитори, чланови друштва с ограниченом одговорношћу, акционари, зависно од правне форме у којој се организује привредно друштво. Основна обавеза коју оснивачким актом чланови преузимају према друштву јесте уплата новчаног улога, односно уношење уписаног неновчаног улога у одређеном року, а по основу кога стичу удео у друштву, односно акције, који им дају прописана чланска права. Непоштовање ове обавезе може бити разлог за искључење члана друштва. Наиме, под одређеним условима, члан друштва може у свако доба, без навођења разлога, добровољно да иступи из друштва, али не и у случају ако има неизмирену обавезу према друштву по основу неуплаћеног, односно неунетог улога или по основу додатних уплата. Међутим, члан друштва може бити искључен из друштва и у случају прописаних или постојања других оправданих разлога. Закон прави разлику између система искључења члана друштва одлуком скупштине друштва и искључења члана друштва одлуком суда. Сâм институт искључења члана друштва

регулисан је у оквиру одредаба које регулишу члана друштва с ограниченом одговорношћу и то одредбама чл. 195–197. Закона о привредним друштвима, са одређеним новинама у односу на законско решење из 2004. године. Одредбом члана 200. Закона о привредним друштвима предвиђен је делокруг рада скупштине друштва у који спада и то да скупштина одлучује о искључењу члана друштва из разлога неуплате, односно неуношења уписаног улога, као и о покретању спора за искључење члана из друштва, зависно од тога да ли се ради о неизвршењу преузете обавезе уплате, односно уноса улога или постоје други разлози из члана 196. Закона о привредним друштвима. Члан друштва који је преузео обавезу уплате, односно уноса улога у друштво дужан је да ту обавезу изврши у року који је прописан оснивачким актом, односно одлуком о повећању капитала, а у противном друштво га може позвати писменим путем да изврши наведену обавезу у накнадно остављеном року који не може бити краћи од 30 дана. Уколико члан друштва пропусти да изврши своју обавезу у накнадном року, друштво може да донесе одлуку о искључењу члана друштва, а јавно акционарско друштво је у обавези да такву одлуку и донесе на основу члана 83. Закона о привредним друштвима. Због једнаког третирања чланова друштва, одлука скупштине о искључењу члана може да се донесе само у односу на све чланове друштва који нису извршили своју обавезу уплате, односно уношење улога или доплате ни у накнадно остављеном року. Одлуке из свог делокруга скупштина друштва, по правилу, доноси обичном већином гласова присутних чланова, па и одлуку о подношењу тужбе из члана 196. Закона о привредним друштвима, тј. одлуку о покретању поступка за искључење члана друштва, сем ако је оснивачким актом одређена већа већина. За искључење члана одлуком скупштине Закон

Одлука скупштине о искључењу члана може да се донесе само у односу на све чланове друштва који нису извршили своју обавезу уплате, односно уношење улога или доплате ни у накнадно остављеном року.

15 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

привредним друштвима не престаје статус члана друштва, већ је потребно доношење одлуке суда, а одлуком скупштине друштва не може се искључити члан друштва ван разлога из члана 195. Закона о привредним друштвима, односно у случају постојања других оправданих разлога. Поставља се питање да ли искључени члан одлуком скупштине друштва може да поднесе тужбу ради побијања наведене одлуке на основу члана 376. Закона о привредним друштвима, будући да му престаје својство члана. Свакако, у овој ситуацији искључени члан има правни интерес да побија незаконито донету одлуку, па суд не може да одбаци тужбу ради побијања предметне одлуке из разлога што је тужиоцу престало својство члана друштва побијаном одлуком. Одлука скупштине о подношењу тужбе за искључење члана друштва представља процесну претпоставку за подношење тужбе, према усвојеном одговору на горе наведеној седници Одељења за привредне спорове, па у случају да иста није донета или није достављена уз тужбу, суд ће одбацити тужбу као недозвољену, с тим што одлука може бити приложена све док се не донесе решење о одбацивању тужбе. Одлука скупштине о подношењу тужбе за искључење члана друштва може бити предмет побијања од стране члана друштва из свих законом прописаних разлога, с тим што подношење тужбе за побијање одлуке скупштине о покретању поступка за искључење члана друштва не спречава друштво да поднесе тужбу за искључење члана, јер подношење тужбе за побијање одлуке не спречава њено извршење с обзиром на садржину одредбе члана 377. Закона о привредним друштвима. У случају правноснажности одлуке о усвајању тужбеног захтева за побијање одлуке, свакако да

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

је прописао већу већину, односно да се одлука доноси двотрећинском већином гласова преосталих чланова друштва, с обзиром на значај наведене одлуке, јер одлука о искључењу представља основ за брисање искљученог члана из регистра привредних субјеката, али се оснивачким актом може прописати и друга већина. На основу члана 214. Закона о привредним друштвима, члан друштва који се искључује одлуком скупштине или према коме се доноси одлука о покретању поступка за искључење не може да гласа у скупштини када се доносе наведене одлуке, нити се његово искључено право гласа може узети у обзир приликом утврђивања кворума за доношење предметних одлука. У ситуацији кад је друштво двочлано, а чланови друштва имају једнаке уделе, код искључења одлуком суда у пракси се као спорно питање појавило то да ли други члан у функцији скупштине може да донесе одлуку о подношењу тужбе из члана 196. Закона о привредним друштвима ако је оснивачким актом прописано да све одлуке скупштина доноси сагласношћу оба члана. Одговор на дато питање утврђен је на седници Одељења за привредне спорове одржаној дана 26. и 27. новембра 2014. године, који полази од одредаба члана 214. Закона о привредним друштвима. Наиме, када је друштво двочлано, тада скупштину и кворум чине други члан друштва чији се глас једино рачуна приликом утврђивања потребног броја гласова за доношење одлуке о подношењу тужбе за искључење другог члана друштва, па је таква одлука скупштине донета у складу са наведеном законском регулативом, јер закон не предвиђа да се оснивачким актом друштва може другачије уредити начин гласања о искључењу. На основу одлуке скупштине друштва за подношење тужбе из члана 196. Закона о

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

отпада процесна претпоставка за даље вођење спора по тужби из члана 196. Закона о привредним друштвима, па се тужба одбацује. Поступак по тужби за побијање одлуке је хитан, са кратким роковима за подношење тужбе, што би требало да искључи процесну ситуацију да се по правноснажности одлуке о искључењу члана друштва донесе правноснажна одлука по тужби члана за искључење. На основу донете одлуке о покретању спора за искључење члана друштва, према члану 196. Закона о привредним друштвима, друштво је једино активно легитимисано за подношење тужбе за искључење члана друштва, за разлику од старог закона по коме је и члан друштва имао активну легитимацију. Дајући активну легитимацију само друштву избегнуто је међусобно вођење парница између чланова друштва по узајамним тужбама за искључење, па самим тим и блокирање рада и одлучивање у друштву, а која процесна ситуација је постојала по старом закону. Тужени, члан који се искључује, може да у истој парници поднесе противтужбу за иступање или посебну тужбу у ком случају би поступци требало да се споје због битног временског редоследа у одлучивању по поднетим захтевима, а да ли ће суд прво одлучивати о захтеву за искључење или о захтеву за иступање зависи од околности конкретног случаја. Наиме, наведено је битно јер искључени члан не може да иступи из друштва, нити члан који је иступио из друштва може да буде искључен. Друштво подноси тужбу против члана са захтевом за његово искључење из разлога предвиђених оснивачким актом или из других оправданих разлога, а нарочито ако члан друштва: 1) намерно или грубом непажњом проузрокује штету друштву;

2) не извршава посебне дужности према друштву прописане овим законом или оснивачким актом, и 3) својим радњама или пропуштањем, противно оснивачком акту, закону или добрим пословним обичајима спречава или у знатној мери отежава пословање друштва, с тим што се тужба може поднети и из других оправданих разлога чија се испуњеност цени у сваком конкретном случају. Друштво мора да наведе разлоге за искључење, са конкретно предузетим радњама којима се друштву намерно или грубом непажњом проузрокују штете, односно конкретне радње пропуштања којима се у знатној мери отежава пословање друштва, односно које конкретне посебне дужности према друштву не испуњава, а само паушално и уопштено навођење разлога, односно радњи, не представља оправдани разлог за искључење члана друштва. Закон уводи рок у коме се може поднети тужба из члана 196. Закона о привредним друштвима, за разлику од тужбе из члана 179. старог закона чије подношење није било везано за рок. Нови закон предвиђа субјективни рок и објективни рок, тако да се тужба за искључење члана друштва може поднети у субјективном року од 180 дана од дана сазнања за разлоге за искључење и у објективном року од 3 године од дана настанака разлога за искључење. Подношење тужбе у законом предвиђеном року је процесна претпоставка да би суд по истој могао да поступа на коју суд пази по службеној дужности, па је тужилац дужан да у тужби наведе чињенице у погледу благовремености исте, а подношење тужбе по истеку законског рока има за последицу одбачај исте на основу члана 294. Закона о парничном поступку. Из одредбе члана 196. Закона о привредним друштвима произилази да је један од разлога за искључење и ако члан друштва не извршава

Друштво подноси тужбу против члана са захтевом за његово искључење из разлога предвиђених оснивачким актом или из других оправданих разлога.

Ако је тужба поднета на основу члана 77. Закона о привредним друштвима, а истом се захтева само искључење члана друштва, треба да се примењује објективни рок од 5 година.

17 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

1) накнаду штете, 2) пренос на друштво користи коју би то лице, односно конкурентско друштво из члана 75. Закона остварило као последицу те повреде, 3) искључење ако је то лице члан друштва, 4) меру забране обављања делатности за то лице, односно конкурентско друштво, 5) раскид радног односа за то лице, ако је запослено у друштву. Чланом 77. Закона предвиђено је да се тужба због повреде дужности чувања пословне тајне, као и тужба због повреде правила о забрани конкуренције подноси у року од 6 месеци од дана сазнања за учињену повреду, а најкасније у року од 5 година од дана учињене повреде. Није спорно да кад друштво на основу члана 77. Закона о привредним друштвима подноси тужбу за накнаду штете и искључење члана друштва због повреде наведених дужности да је рок за подношење ове тужбе 6 месеци од дана сазнања за учињену повреду, односно 5 година од дана учињене повреде, који рокови важе и за искључење тог члана друштва. Међутим, Закон не даје одговор када друштво подноси тужбу због повреде наведених дужности, са позивом на члан 77. Закона о привредним друштвима којом захтева само искључење члана друштва у року из наведеног члана. Питање је значајно само због дужине објективног рока 3 или 5 година, јер је субјективни рок исти и по члану 196. и члану 77. Закона о привредним друштвима. Мишљења смо да у таквој ситуацији, ако је тужба поднета на основу члана 77. Закона о привредним друштвима, а истом се захтева само искључење члана друштва, треба да се примењује објективни рок од 5 година. У тужби за искључење члана, друштво може предложити да суд одреди привремену меру суспензије права гласа члана друштва чије се

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

посебне дужности према друштву прописане овим законом или оснивачким актом, те по овом основу друштво може да поднесе тужбу за искључење у прописаном субјективном и објективном року из наведене одредбе. Одредбом члана 61. Закона о привредним друштвима предвиђена су лица која имају посебне дужности према друштву и међу којима су и чланови друштва са ограниченом одговорношћу који поседују значајно учешће у основном капиталу друштва или члан друштва са ограниченом одговорношћу који је контролни члан друштва у смислу члана 62. наведеног закона. Законом су прописане које посебне дужности према друштву имају лица из члана 61. Закона о привредним друштвима, међу којима су и дужност чувања пословне тајне и дужност поштовања забране конкуренције. Наиме, лице из члана 61. овог закона дужно је да пословну тајну чува и након престанка тог својства у периоду од две године од дана престанка тог својства, с тим што се оснивачким актом, статутом, одлуком друштва или уговором закљученим са тим лицем може предвидети да тај период буде и дужи, али не дужи од 5 година. Одредбом члана 74. Закона предвиђене су последице повреде дужности чувања пословне тајне, тако да друштво може поднети тужбу против лица које је повредило дужност чувања пословне тајне, а којом може тражити: 1) накнаду штете, 2) искључење тог лица као члана друштва ако је то лице члан друштва, 3) раскид радног односа за то лице ако је то лице запослено у друштву. Ако лице из члана 61. Закона повреди правила о забрани конкуренције друштво може поднети тужбу против тог лица за:

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

искључење тражи, као и других права тог члана као што је, примера ради, забрана отуђења, односно да на било који други начин члан располаже својим уделом или суспендовање права на учешће у добити, као и прописану привремену меру увођења принудне управе у друштву ако је то нужно и оправдано ради спречавања настанка штете за друштво. Оцена испуњености услова за одређивање предложених привремених мера цени се према Закону о привредним друштвима, тј. да је предложена мера нужна и оправдана за спречавање настанка штете за друштво, односно да би без тако одређене привремене мере било вероватно да ће наступити штета за друштво као тужиоца, што суд цени у сваком конкретном случају. По Закону, друштво има право да поднесе тужбу за искључење члана под испуњеним условима из члана 196. Закона о привредним друштвима и то право се не може унапред искључити оснивачким актом, што закон изричито прописује. Правноснажна судска одлука којом се усваја захтев за искључење члана друштва представља основ за брисање члана друштва из Регистра привредних друштава и упис друштва као власника удела брисаног члана друштва, јер искључењем члана друштва удео тог члана друштва постаје сопствени удео друштва. Наиме, у пракси се дешава да тужиоци поред захтева да се искључи тужени из тужилачког друштва, захтевају и да суд наложи Агенцији за привредне регистре да по службеној дужности изврши брисање туженог као члана са одређеним уделом, па је суд овлашћен да тужбу одбаци у овом делу, јер се не може налагати трећем лицу да на основу пресуде предузме радње у погледу регистрације, при чему сама пресуда представља основ

за промену података у Регистру привредних субјеката. Доношењем одлуке скупштине о искључењу члана друштва и правноснажношћу судске одлуке о искључењу члана друштва, поред престанка својства члана друштва, наступају и друге законом предвиђене последице за искљученог члана и то да удео искљученог члана постаје сопствени удео друштва, али код искључења одлуком скупштине искључени члан нема право на накнаду удела. За искљученог члана и даље остаје обавеза да изврши обавезу коју није извршио, односно да уплати или унесе уписани улог и изврши додатне уплате када је то неопходно за намирење поверилаца друштва. Код извршења ове обавезе у систему искључења одлуком скупштине закон уводи и солидарну одговорност преносиоца удела са искљученим чланом друштва према стању на дан преноса удела. У случају искључења члана друштва из разлога неплаћања, односно неуношења уписаног улога, друштво може да поднесе тужбу надлежном суду против искљученог друштва са захтевом за накнаду штете по овом основу. Подношење ове тужбе није везано за рок, али потраживање накнаде штете застарева у року предвиђеном чланом 376. Закона о облигационим односима. Искључени члан одлуком суда има по закону право на накнаду вредности свог удела које се не може искључити оснивачким актом, а удео члана друштва постаје сопствени удео друштва, па накнада вредности удела представља у ствари цену коју друштво плаћа за стицање сопственог удела. Закон изричито предвиђа да се плаћање по овом основу не сматра враћањем улога члану друштва, јер се члану друштва и не може извршити повраћај

Према закону, друштво не може остварену добит делити својим члановима друштва све до потпуне исплате накнаде удела члана који је искључен из друштва.

Уместо закључка Из одредаба закона које регулишу институт искључења члана може се извести општи закључак да искључењем престаје својство члана друштва независно од његове воље на основу одлуке скупштине друштва за случај да не испуни законом прописану и оснивачким актом преузету обавезу уплате новчаног улога, односно уношења уписаног неновчаног улога или на основу одлуке суда, када су испуњени оправдани разлози за искључење. Удео искљученог члана постаје сопствени удео друштва за који је предвиђен посебан режим, при чему члан који је искључен одлуком суда има право на накнаду удела у року из одлуке, за разлику од члана друштва искљученог одлуком скупштине, а друштво има право на накнаду штете како од члана који је искључен одлуком суда, тако и од члана који је искључен одлуком скупштине.

19 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

друштва за исплату предметне накнаде која се може користити само за ту сврху. Према закону, друштво не може остварену добит делити својим члановима друштва све до потпуне исплате накнаде удела члана који је искључен из друштва. Такође, друштво ову накнаду може да исплати и из средстава остварених продајом сопственог удела друштва стеченог од искљученог члана. Међутим, у случају да друштво у року који је предвиђен одлуком суда не изврши исплату досуђене накнаде из прописаних средстава за ту намену, искључени члан друштва као поверилац може да поднесе предлог за дозволу извршења ради наплате неисплаћеног износа и то само продајом сопственог удела које је друштво од њега стекло. Искључени члан своје потраживање намирује из средстава остварених продајом сопственог удела у извршном поступку, а ако иста нису довољна за намирење потраживања по основу досуђене накнаде у преосталом делу потраживање се гаси. Као и код искључења члана одлуком скупштине, и у овом случају друштво има право да од искљученог члана потражује накнаду штете, коју је претрпело радњама искљученог члана или самим актом искључења.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

уплаћених, односно унетих улога, нити се може платити камата на оно што су уложили у друштво, али искљученом члану на досуђени износ накнаде за удео припада камата у висини одређеној законом од дана правноснажности пресуде за искључење. Тужбу за накнаду за удео у случају искључења одлуком суда, искључени члан подноси у року од 180 дана од дана правноснажности пресуде о искључењу члана друштва. По Закону о привредним друштвима из 2004. године, искључени члан друштва имао је право на накнаду тржишне вредности удела у време престанка својства члана друштва, па је у пракси било проблема у погледу одређивања ове вредности будући да иста треба да зависи од понуде и потражње на тржишту, а друштво не тргује уделима. Одредбом члана 197. ст. 3. Закона о привредним друштвима дате су јасне смернице за утврђивање висине накнаде, тако да се по овом основу накнада одређује у висини вредности дела ликвидационог остатка (која одговара вредности нето имовине, односно разлици између вредности имовине друштва и обавеза друштва – дугова) који би припао искљученом члану сразмерно његовом уделу у основном капиталу друштва на дан правноснажности пресуде о искључењу тог члана из друштва, али се оснивачким актом може предвидети и другачији начин одређивања висине накнаде. Одлуком којом се усваја тужбени захтев за исплату накнаде, тужиоцу се досуђује камата у висини есконтне стопе Народне банке Србије увећане за 2% од дана правноснажности пресуде о искључењу, као и рок за исплату те накнаде. Рок за исплату накнаде не може да буде дужи од 2 године од дана правноснажности пресуде, с тим што се оснивачким актом може одредити и дужи рок, у ком случају важи рок прописан оснивачким актом који не може да буде дужи од 5 година према закону. Приликом одређивања рока у коме је друштво у обавези да изврши исплату накнаде, суд води рачуна о финансијској ситуацији у којој се друштво налази, затим о очекиваним приходима друштва у редовном току пословања, јер се исплата ове накнаде може вршити само из средстава резерви друштва за ту намену и сва остварена добит се распоређује у резерве

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Заштита права разлучних поверилаца према Нацрту закона о изменама и допунама Закона о стечају С обзиром на обим и значај измена и допуна Закона о стечају које се односе на заштиту права разлучних поверилаца, предмет овог текста јесу само оне измене и допуне које се тичу овог сегмента стечајног оквира

Љиљана Павловић судија Привредног суда у Београду sudski.postupci@legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

тампарска слова још се нису честито ни осушила на тексту измењеног и допуњеног Закона о стечају из 2014. године („Сл. гласник РС”, бр. 83/14, који је ступио на снагу 23. августа 2014. године, а чије се неке одредбе примењују од 1. октобра 2014. године, а неке од 1. јануара 2015. године), а већ је у званичној процедури поступак доношења Закона о изменама и допунама Закона о стечају, по хитном поступку. У образложењу измена и допуна Закона о стечају посебно се истиче да се побољшања стечајног оквира из 2014. године нису одразила на претходно започете стечајне поступке. При томе се превиђа чињеница да је прелазним и завршним одредбама тог Закона предвиђено да ће се стечајни поступци, који су на дан почетка примене закона у току, наставити по прописима који су важили до дана почетка примене закона. Како су у складу са тим сви стечајни поступци настављени по прописима који су важили до дана почетка примене Закона, није се ни могао очекивати утицај ових измена на претходно започете стечајне поступке.

У образложењу измена и допуна Закона о стечају нема ни речи о томе да подзаконска акта која се доносе на основу измена и допуна Закона о стечају из 2014. године која су морала да се донесу у року од 60 дана од дана ступања на снагу Закона, нису донета ни до данас. Само се напомиње да су паралелно са изменама и допунама Закона о стечају, предвиђене измене подзаконских аката, а посебно Правилника којим се утврђују национални стандарди за управљање стечајном масом, иако таква норма није садржана у нацрту. У току јавне дискусије, од представника радне групе која је припремила Нацрт закона истакнуто је да се радна група определила на побољшање стечајног оквира изменама и допунама Закона о стечају, јер би измена стечајног оквира доношењем новог закона о стечају имала негативан утицај на правну сигурност. Ова констатација је тешко прихватљива. Ово тим пре што се стечајни поступци у Србије, зависно од времена покретања – отварања и вредности уновчене имовине воде по одредбама: Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији („Сл. лист СФРЈ”, бр. 84/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 37/93 и 28/96), Закона о стечајном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 84/04 и 85/05); Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 71/12 – Одлука Уставног суда) и Закона о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 83/14).

разлучних и заложних поверилаца, са могућношћу додатног рока од 30 дана „за потребе прибављања нове процене предметне имовине”. Овим правом могу се користити само разлучни, односно заложни повериоци који, сходном применом члана 35. ст. 3. овог закона, учине вероватним да се њихово обезбеђено потраживање може намирити из оптерећене имовине.

Учешће разлучних поверилаца у скупштини и одбору поверилаца

21 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Члан 9. Нацрта Закона предвиђа измену члана 38: l у ставу 1. утврђивањем да скупштина поверилаца на првом поверилачком рочишту бира само чланове одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца; l допуном новим ставом 2. предвиђено је да стечајни судија посебим закључком констатује састав одбора поверилаца из реда стечајних поверилаца; l изменом става 3. утврђује се максималан број чланова одбора поверилаца, уместо досадашњих девет на седам; l изменама става 8. предвиђена је обавеза чланова одбора поверилаца да само суду и стечајном управнику, а не и свим повериоцима стечајног дужника, како је било досадашње решење, доставе контакт податаке: контакт адресу и телефон, електронску адресу за комуникацију; l изменом става 10. предвиђено је да стечајни судија може разрешити члана одбора поверилаца који не извршава обавезе прописане законом или за случај да је члан одбора поверилаца изабран супротно одредбама закона; l изменом става 11. омогућено је да и члан одбора поверилаца, чије је потраживање оспорено у делу, али не у целости, остане члан одбора поверилаца, а с обзиром на то да чланство у одбору поверилаца није условљено висином потраживања члана одбора поверилаца; l изменом става 12. извршено је усаглашавање са изменама и допунама Нацрта Закона у погледу права разлучних поверилаца на учешће у одбору поверилаца; l брисањем става 13. врши се усклађивање у складу са предлогом допуне одредбом члана 38б и 38а.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Циљеви измена и допуна Закона јесу: l побољшање статуса разлучних и заложних поверилаца; l отклањање проблема и повећање ефикасности и транспарентности поступка по унапред припремљеном плану реорганизације и реорганизације у стечају; l заштита нових извора финансирања, разрешење стечајног управника, процесне норме. У побољшању стечајног оквира нацртом Закона о изменама и допунама Закона о стечају посебан акценат, чак и тежиште, јесте заштита права разлучних поверилаца у свим фазама стечајног поступка: почев од учешћа у органима стечајног поступка, учешћа у доношењу одлука посебно у погледу реализације разлучног права, како у стечајном поступку банкротством стечајног дужника, тако и у стечајном поступку реорганизацијом стечајног дужника. А све ради умањења ризика финансирања, регулисања статуса „новог новца” и стварања повољнијег привредног амбијента. Чланом 4. Нацрта Закона извршена је допуна члана 28. новим ставовима 2, 3. и 4. Овим допунама стипулисана су досадашња практична решења којима је предмет закупа стечајни дужник као правно лице, у свим случајевима у којима активни привредни субјект искаже економски интерес за овакав облигационоправни пословни аранжман. Овим решењем се обезбеђује да закупац, вођен способним менаџерским тимом, настави пословање стечајног дужника у оквирима његове претежне делатности, уз евентуално ангажовање стручне радне снаге стечајног дужника. Тиме се стварају повољни услови за његово поновно укључивање на тржиште, повећање његове ефикасности, конкурентности, вредности и могућности продаје стечајног дужника као правног лица. Закључивање уговора о давању у закуп правног лица или имовине која је оптерећена разлучним или заложним правом условљено је сагласношћу разлучних и заложних поверилаца ако је предмет закупа оптерећен заложним правом у корист тих поверилаца. Ово решење је резултат потенцијалног ризика од умањења вредности имовине која је предмет обезбеђења потраживања. Следом начела хитности стечајног поступка, овим допунама је ограничен рок на осам дана за изјашњење

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Чланом 10. Нацрта Закона предвиђена је допуна кроз чланове 38а и 38б. Предложеним новим чланом 38а регулисано је питање избора и учешћа разлучних поверилаца у одбору поверилаца. Предвиђено је да разлучни повериоци, без обзира на то да ли су до дана одржавања поверилачког рочишта поднели пријаву потраживања, из својих редова бирају једног члана одбора поверилаца. Процена вероватноће намирења потраживања разлучног повериоца се врши у складу са одредбама члана 35. ст. 3. Закона о стечају, а разлучни повериоци гласају сразмерно висини дела потраживања за који стечајни судија утврди да постоји вероватноћа његовог намирења из оптерећене имовине. Одлука се доноси већином гласова присутних разлучних поверилаца. Предложеном допуном дато је право разлучним повериоцима да, у сваком тренутку, могу разрешити изабраног члана одбора повериоца и изабрати новог члана. У случају да члану одбора поверилаца из реда разлучног повериоца престане чланство у одбору поверилаца, разлучни повериоци су дужни да у року од 30 дана изаберу новог члана. Ако разлучни повериоци не изаберу новог члана и о томе доставе обавештење стечајном судији и одбору поверилаца, предвиђено је да ће одбор поверилаца кооптирати новог члана из реда разлучних поверилаца или из реда стечајних поверилаца, ако ниједан разлучни поверилац не прихвати такав избор. Предложеним новим чланом 38б уређује се питање када на првом поверилачком рочишту нису изабрани чланови одбора поверилаца. Предложеним решењем право стечајних поверилаца у потпуности се реализује кроз четири стечајна повериоца који ће вршити дужност чланова одбора поверилаца и једног разлучног повериоца са највећим износом потраживања за који, по процени стечајног судије, постоји вероватноћа намирења из оптерећене имовине. Овим је обезбеђено већинско учешће стечајних поверилаца, учешће разлучних поверилаца, забрана учешћа у одбору поверилаца лицима повезаним са стечајним дужником. Уређено је и питање када стечајни дужник нема разлучне повериоце, у ком случају дужност чланова одбора поверилаца врши пет стечајних поверилаца.

Чланом 11. Нацрта Закона предвиђена је допуна члана 39: l у ставу 2. давањем права члану одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца да захтева одржавање седнице одбора поверилаца; l у ставу 3. предложена је у складу са изменама става 2; l ставом 5, присуство стечајног управника на седницама одбора поверилаца је сведено само ако је потребно да у вези са предложеним дневним редом пружи потребна појашњења или информације, или ако је затражено његово изјашњење по неком питању.

КОМЕНТАР АУТОРА: И према садашњем решењу разлучни повериоци су имали активну улогу у току и управљању стечајним поступком. „Одредбом члана 35. ст. 3. Закона о стечају прописано је да разлучни повериоци могу учествовати у скупштини поверилаца само до висине потраживања за које учине вероватним да ће се појавити као стечајни. Овом одредбом Закон о стечају је разлучним повериоцима дао право да учествују у раду скупштине поверилаца, а одредбом члана 49. ст. 2. Закона о стечају да се намирују као стечајни повериоци, за део необезбеђеног потраживања. Из наведених и одредби члана 36. ст. 4. произилази да се исто лице у једном стечајном поступку може истовремено појавити и као стечајни и као разлучни поверилац, што зависи од тога да ли је потраживање повериоца обезбеђено или није. Разлучни поверилац који учини вероватним да део свог потраживања не може остварити из вредности добијене продајом предмета обезбеђења, чини вероватним свој статус стечајног повериоца и стиче право да учествује у раду скупштине поверилаца за део необезбеђеног потраживања. Његово учешће у раду није ограничено ниједном законском нормом, због чега има право да бира и да буде биран у одбор поверилаца, као сваки други разлучни поверилац.” (Билтен судске праксе Привредног апелационог суда број 4/15)

Укидање забране извршења и намирења

Чланом 28. Нацрта Закона мења се члан 132. закона. Предложеним решењима одвајају се начини уновчења имовине (продаја целокупне имовине, продаја имовинске целине, продаја појединачне имовине и продаја правног лица) од метода продаје (јавно надметање, јавно прикупљање понуда и непосредна погодба). У ст. 1. регулишу се начини уновчења имовине. У ст. 2. прописује се обавеза стечајног управника да прибави процену целисходности

Посебан акценат стављен је на заштиту права разлучних поверилаца у свим фазама стечајног поступка.

23 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Заштита права разлучних и заложних поверилаца при продаји имовине

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Чланом 17. Нацрта Закона извршена је допуна члана 93. додавањем нових чланова 93а, 93б, 93в и 93г. Овим новелама предвиђа се могућност намирења разлучног или заложног повериоца. Обезбеђеним повериоцима даје се право да самостално спроведу поступак намирења свог потраживања из имовине на којој имају заложно право. Чланом 93а утврђена је могућност укидања мере обезбеђења забране или привременог одлагања спровођења извршења према стечајном дужнику, укључујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остваривање права разлучних и заложних поверилаца из тач. 4) ст. 2. члана 62. Закона. Овим је дата могућност разлучном, односно заложном повериоцу да спроведе поступак намирења свог потраживања из обезбеђене имовине. У циљу забране злоупотреба ст. 2. овог члана утврђени су услови под којима се одлука о укидању мера обезбеђења може донети. Дата је и могућност да се, уместо одлуке о укидању мера обезбеђења или забране извршења и намирења, одреди нека друга адекватна мера којом се постиже заштита имовине стечајног дужника и права разлучног, односно заложног повериоца. Чланом 93б утврђена је могућност укидања мере обезбеђења из члана 62. ст. 2. тач. 4) или забране извршења или намирења из члана 93. ст. 1. у односу на имовину која је предмет обезбеђења и то на период од 6 месеци, ако је потраживање заложног или разлучног повериоца доспело делимично или у целости и ако је вредност предметне имовине мања од износа обезбеђеног потраживања. Овакву одлуку стечајни судија неће донети ако стечајни управник докаже да је предметна имовина од кључног значаја за реорганизацију, односно продају стечајног дужника као правног лица.

Чланом 93в уређено је поступање стечајног судије по предлогу разлучног, односно заложног повериоца. Стечајни судија доноси одлуку у року од 15 дана од дана подношења предлога. На решење о усвајању предлога допуштена је жалба заинтересованим лицима: стечајном управнику, одбору поверилаца и разлучном, односно заложном повериоцу који има разлучно, односно заложно право на имовини која је предмет односног решења. Након правноснажности решења о усвајању предлога, стечајни судија објављује оглас о укидању мера обезбеђења. Чланом 93г утврђене су последице пропуштања уновчења имовине од стране разлучног, односно заложног повериоца. У случају да разлучни, односно заложни поверилац пропусти да уновчи имовину која је предмет решења о укидању мере забране извршења и намирења из члана 93а или 93б у року од шест месеци од правноснажности решења, стечајни судија по службеној дужности доноси решење којим ће констатовати да је мера забране извршења и намирења у односу на ту имовину поново успостављена. Дозвољена је могућност продужења рока за додатних шест месеци, за случај да разлучни, односно заложни поверилац докаже да је поступак намирења из обезбеђене имовине започет.

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

примене било ког начина уновчења који није продаја појединачне имовине (продаја целокупне имовине, продаја имовинске целине и продаја правног лица) са продајом појединачне имовине. Утврђује се обавеза достављања такве процене заложним и разлучним повериоцима. Изменама ст. 3. дато је право сваком повериоцу који има заложно, односно разлучно право на имовини која је обухваћена предложеном продајом да уложи примедбу на начин уновчења имовине, у ком случају суд доноси посебан закључак којим утврђује целисходност предложеног начина продаје и утврђује одговарајући део купопродајне цене на који заложни, односно разлучни поверилац има право. Изменама става 4. дефинисани су методи продаје (јавно надметање, јавно прикупљање понуда и непосредна погодба). Изменама ст. 9. (који постаје ст. 10) уводи се обавеза прибављања сагласности заложног, односно разлучног повериоца на продају имовине под теретом под прописаним условима: да претходно није покушана продаја методом јавног надметања или јавним прикупљањем понуда, да је имовина која се продаје предмет заложног, односно разлучног права и да предложена купопродајна цена не покрива целокупан износ обезбеђеног потраживања. Брише се ст. 10. који је предвиђао обавезу прибављања мишљења Комисије за заштиту конкуренције. Чланом 28. Нацрта Закона мењају се одредбе члана 133: l у ст. 1. изједначавају се права у поступку продаје имовине заложних и разлучних поверилаца, тиме што се свима даје право да добију обавештење о намераваној продаји имовине под теретом; l у ст. 2. брише се део текста; l новим ст. 3. обавезује се стечајни управник да обавештење о продаји достави и Агенцији за лиценцирање стечајних управника;

l изменама ранијег ст. 4. који постаје ст. 5. по-

једностављују се правна средства која стоје на располагању обезбеђеним повериоцима у погледу планиране продаје тако што се предлог за повољнији начин уновчења замењује примедбом на предложену продају, а по примедби одлучује стечајни судија; примедба се може дати и на метод продаје; l ст. 5. који постаје ст. 6. мења се тако да прави разлику између права на примедбу које имају обезбеђени повериоци од права на примедбу које имају остали учесници у стечајном поступку (одбор поверилаца, сваки поверилац и сва остала заинтересована лица за предметну имовину); овакво решење даје право на правно средство и заинтересованим понуђачима, односно потенцијалним купцима имовине која се нуди на продају; l изменама ст. 6. који постаје ст. 7. установљена је забрана да се продаја спроведе пре доношења одлуке стечајног судије по свакој уложеној примедби; l изменама ст. 7. који постаје ст. 8. стечајни управник се обавезује да о спроведеној продаји обавести и сваког обезбеђеног повериоца; l брисањем ст. 8. брисано је право на приговор на извршену продају; l изменама ст. 11. који постаје ст. 12. уређен је поступак након проведене продаје, обавезом стечајног судије да донесе решење о спроведеној продаји, прописивањем да је такво решење (а не купопродајни уговор) правни основ за стисање својине (iustus titulus); l ст. 13. изричито се прописује право жалбе које имају сва заинтересована лица; овим ставом није предвиђена обавеза личне доставе решења свим учесницима у продаји, већ само обезбеђеним повериоцима, док за сва остала заинтересована лица рок за жалбу почиње да тече објавом на огласној табли суда. Чланом 30. Нацрта Закона предлаже се нови члан 133а којим се утврђује обавеза стечајног

И према садашњем решењу разлучни повериоци су имали активну улогу у току и у управљању стечајним поступком.

25 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

пуног износа купопродајне цене, односно износ разлике између његовог обезбеђеног потраживања и укупне цене. Предложено решење ја крајње оправдано, економично и рационално. Сматрамо да ће у великој мери допринети реализацији начела хитности и економичности: бржем и ефикаснијем уновчењу имовине, намирењу поверилаца и разлучних и стечајних. Члан 136в утврђује обавезу прибављања сагласности одбора поверилаца и разлучног, односно заложног повериоца за све случајеве када је понуђена купопродајна цена, односно њен део на којем право приоритета има разлучни, односно заложни поверилац, нижа од 50% процењене вредности имовине на којој разлучни, односно заложни поверилац има право приоритетног намирења. Овај члан садржи одредбу из Националног стандарда број 5 о обавези прибављања сагласности одбора поверилаца на сваку такву продају, при чему је прописана обавеза стечајног управника да сваку такву понуду прихвати, ако су је прихватили и одбор поверилаца и разлучни, односно заложни поверилац. Нови члан 136г утврђује право прече куповине у корист разлучног, односно заложног повериоца за имовину која је под теретом и која је предмет продаје путем непосредне погодбе. Ако разлучни, односно заложни поверилац жели да се користи овим правом, дужан је да понуди најмање исте услове које је понудио купац којег је пронашао стечајни управник. Ставом 2. омогућено је банци да право из ст. 1. користи и преко повезаног лица. Ставом 3. уређена је ситуација у којој је обезбеђени поверилац, користећи се правом из члана 133. ст. 7. закона, уложио примедбу на предложену продају, па се предвиђа да рок за вршење права прече куповине почиње да тече тек од дана достављања одлуке суда по тој примедби обезбеђеном повериоцу.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

управника да сваки део имовине понуди на продају у року од шест месеци од проглашења банкротства, уз могућност продужења рока још једанпут за још шест месеци у случају постојања оправданих разлога које цени стечајни судија. Ставом 3. предвиђа се застој таквог рока у случају укидања мере забране извршења и намирења у складу са новим чл. 93а и 93б, док ст. 4. дефинише да тај рок почне да тече тек након правноснажног окончања поступка за враћање имовине и обештећење (ако је та имовина предмет таквог поступка). Чланом 33. Нацрта Закона предлажу се нови чланови 136а, 136б, 136в и 136г. Члан 136а у складу је са одредбама члана 136. ст. 5. о праву приоритета обезбеђених поверилаца, са прецизирањем да се примењује и на друге начине уновчења (осим продаје правног лица) као што су продаја целокупне имовине стечајног дужника и продаја имовинске целине. Чланoм 136б успоставља се право разлучног или заложног повериоца да пребије своје обезбеђено потраживање са купопродајном ценом, за случај да је он најбољи понуђач у поступку продаје и да је изабран за купца имовине, односно правног лица, и то: l када је обезбеђено потраживање веће од купопродајне цене оног њеног дела на којем право приоритета има разлучни или заложни поверилац, када купац имовине, односно правног лица има обавезу да положи преостали део купопродајне цене из којег нема право приоритетног намирења, односно износ разлике између оног дела на којем има право приоритетног намирења и укупне цене, како би се обезбедило намирење обезбеђених поверилаца нижег реда приоритета, односно наплата оног дела цене који припада стечајној маси, и l када је обезбеђено потраживање мање од купопродајне цене, када разлучни или заложни поверилац има обавезу да доплати разлику до

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уместо закључка

3) Обавеза нуђења на продају обезбеђене имовине.

Новa решења имају за циљ побољшање положаја разлучних поверилаца:

Одредбама члана 133а утврђена је обавеза стечајног управника да сваки део имовине који је предмет разлучног, односно заложног права понуди на продају у року од шест месеци од правноснажности решења о банкротству. Утврђена је и могућност продужења овог рока још једанпут за још шест месеци у случају постојања оправданих разлога које цени стечајни судија. Ставом 3. предвиђа се застој таквог рока у случају укидања мере забране извршења и намирења у складу са предложеним решењима из члана 93а и 93б. Став 4. дефинише да тај рок почне да тече тек након правноснажног окончања поступка за враћање имовине и обештећење – ако је та имовина предмет таквог поступка.

(1) Тиме што је уведено њихово право на учешће у одбору поверилаца. Нова решења у овом делу супротна су начелу хитности и економије поступка. Ово с обзиром на околност да су разлучни повериоци по свом положају довољно заштићени, ако је имовина на којој је установљено заложно право адекватне вредности, а ако није – и по садашњим решењима имају право да учествују у раду скупштине и одбора поверилаца.

(2) Увођењем института пребијања цене са разлучним потраживањем. Одредбама члана 133. предвиђено је да „намирење разлучних и заложних поверилаца мора бити извршено у року од пет дана од дана када је стечајни управник примио средства по основу продаје имовине, односно наплате потраживања.” Одредбама члана 136б утврђено је да разлучни поверилац не уплаћује купопродајну цену (коју стечајни управник мора да му врати на начин и у роковима утврђеном одредбама члана 133. Закона). Купопродајна трансакција се реализује пребијањем обезбеђеног потраживања постигнутом ценом. Као што је напред наведено ово решење ће знатно допринети ефикасности стечајног поступка: разлучни поверилац неће имати трошак камате на позајмљена средства или трошкове гаранције банке за тај износ и трошкове платног промета. „Предност овог института је то што се њиме уклања ограничење које би разлучни поверилац имао у погледу ликвидности. Наиме, и без тог института, разлучни поверилац може се појавити на јавном надметању, али би то подразумевало да располаже одговарајућим новчаним средствима, што није увек случај. Такво решење без потребе повећава трансакционе трошкове, тако што би разлучни поверилац полагањем цене у готовом новцу, био истим тим новцем намирен у стечајном поступку.” Националним стандардима за управљање стечајном масом биће утврђени и други елементи конкретног правног посла: откуп продајне документације, полагање депозита и други.

4) Укидање забране извршења и намирења. Чланом 17. Нацрта Закона извршена је допуна члана 93. додавањем нових чланова 93а, 93б, 93в и 93г. Овим допунама обезбеђеним повериоцима даје се право да самостално спроведу поступак намирења свог потраживања из имовине на којој имају заложно право. Овај институт је предвиђен као мера заштите разлучних и заложних поверилаца, с једне стране, и ради ефикаснијег тока стечајног поступка, с друге стране. Имајући у виду да се стечајни поступак, у највећем броју случајева, отвара због трајније неспособности плаћања као стечајног разлога, разлучни поверилац је знао за постојање стечајног разлога и имао је могућност и право да се намири продајом имовине пре отварања стечајног поступка. Овај институт ће утицати само на продужење трајања стечајног поступка.

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ: У тренутку предаје овог текста у штампу Нацрт закона о изменама и допунама Закона о стечају још увек није ушао у скупштинску процедуру.

П ро п и с и у п р ак с и

Закуп Закупац је дужан платити закупнину у роковима одређеним уговором или законом, а у недостатку уговора и закона, како је уобичајено у месту где је ствар предата закупцу. Из образложења:

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 325/14 од 30. 3. 2016, укинута Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 4157/16 од 12. 10. 2016)

Уговором о закупу обавезује се закуподавац да преда одређену ствар закупцу на употребу, а овај се обавезује да му за то плаћа одређену закупнину, као накнаду за коришћење предмета закупа у износу и роковима како је то уговором одређено. Из образложења: „Привредни апелациони суд сматра да је правилно становиште првостепеног суда када је оценио да су без утицаја на одлуку суда у овој правној ствари наводи туженог да тужилац није власник предметног замљишта имајући у виду да су странке закључиле уговор о закупу, те да се спорни однос расправља као облигационоправни однос а не као стварно-правни однос. Како су парничне странке биле у пословном односу по уговору о закупу из члана 567. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989, 57/1989 и „Службени лист СРЈ”, бр. 31/1993) и како тужени до закључења главне расправе није платио уговорену закупнину у уговореном року, то је првостепени суд правилном применом одредбе члана 583. Закона о облигационим односима обавезао туженог на исплату закупнине у износу од 10.305,33 евра у динарској противвредности по курсу НБС на дан плаћања са законском затезном каматом од дана 25. 4. 2014. године, као дана падања у доцњу, па све до коначне

27 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

„Првостепени суд правилно закључује да спорни уговор о ангажовању грађевинске механизације по својој правној природи представља Уговор о закупу. Тим уговором су странке дефинисале износ закупнине који тужени треба да плаћа тужиоцу за ангажовање грађевинских машина, тако да висина закупнине не може да буде мања од уговором дефинисаног минималног фонда радних сати. У том смислу, првостепени суд правилно закључује да се наводи туженог, о томе да је стварна воља уговорних страна била да се плаћање врши на бази стварно извршених ефективних радних сати, не могу прихватити као основани и немају упориште у одредбама уговора. Чланом 2. Уговора о ангажовању грађевинске механизације се за сваку од машина, које су предмет уговора, прописује цена по радном сату, уз изричиту одредбу да су уговорене стране сагласне да је минимални фонд ефективних сати рада машине у току једног месеца 100 радних сати, осим за „финишер” код кога је минимални фонд у року једног месеца 80 радних сати. Првостепени суд, на основу изнетог, правилно закључује да је на овај начин дефинисан минимални износ накнаде који представља обавезу туженог према тужиоцу, по основу ангажованих грађевинских машина. Уговором је дефинисан и корективни обрачун по ефективном сату рада машине, који се примењује ако машине раде преко уговором прописаног минималног фонда радних сати. То значи да је тужени у обавези да тужиоцу плати минимални фонд ефективних радних сати машина, а ако су радиле преко наведеног броја радних сати, стоји обавеза туженог да плати разлику по ефективним радним часовима. Тужилац је своје машине ставио на располагање туженом и тужени је имао могућност да у сваком тренутку и по свом нахођењу те машине ангажује, при чему тужилац

тада више није могао да тим машинама ради, а није могао ни да их неком другом изда у закуп, односно да њима располаже, јер није могао знати када ће и да ли ће оне бити ангажоване од стране туженог. Стога је правилно примењено материјално право од стране првостепеног суда и то одредбе члана 567. и 583. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989, 57/1989 и „Службени лист СРЈ”, бр. 31/1993).”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо неке карактеристичне случајеве из судске праксе, а који се овом приликом односе на закуп

ПРИВРЕДНО ПРАВО и СУДСКИ ПОСТУПЦИ

П ро п и си у п р ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

исплате, с обзиром на то да је досуђена камата у складу са закљученим уговором о закупу и да се ради о уговореној једнократној закупнини. Цењени су и жалбени наводи туженог да није користио предметно замљиште, али при чињеници да је у првостепеном поступку утврђено да тужени није раскинуо уговор о закупу нити је улагао било какав приговор у погледу земљишта које је било предмет закупа, такви жалбени наводи су без утицаја на другачију одлуку суда.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 437/14 од 17. 3. 2015. године потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду Пж. 1512/15 од 3. 11. 2016)

Битна чињеница за одлучивање о захтеву тужиоца, као закуподавца, за исељење туженог, као закупца и предају закупљене ствари јесте да ли је тужилац предао исту туженом у закуп у површини која је утврђена током поступка. Из образложења: „Битна чињеница за одлучивање о захтеву тужиоца, као закуподавца, за исељење туженог, као закупца и предају закупљене ствари – катастарске парцеле број 1352/1, у смислу одредбе члана 585. став 1. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93), је да ли је тужилац предао исту туженом у закуп у површини која је утврђена током поступка, а након што је уговор о закупу раскинут. Такође, битна чињеница је и да ли је утврђено у току поступка пред судом, коју површину тужени стварно користи и да ли је исту тужени вратио, предао у државину тужиоца. У ситуацији када је у првостепеном поступку утврђено да је тужилац туженом по основу уговора о закупу предао део кп. бр. 1352/1 у површини од 6 ha и да је тужени дописом од 23. 11. 2011. године учинио неспорним да користи део парцеле 1352/1 у површини од 7.24.63 ha, првостепени суд није дао јасне разлоге из којих је усвојио тужбени захтев и обавезао туженог да се исели са дела кп. бр. 1352/1 у површини преко 7.24.63 ha, с обзиром на то да је тужилац за наведено доставио само записник који није потписан од стране туженог и који је оспорен од стране туженог као доказ да тужени користи наведену парцелу у површини од 8.09.53 ha.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 624/11 од 11. 9. 2014, делимично потврђена – делимично укинута Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 7572/14 од 13. 4. 2016)

Уколико закупац након отказа уговора о закупу настави да користи закупљени пословни простор, то по својој правној природи има карактер употребљавања туђе ствари у смислу члана 219. Закона о облигационим односима, те је дужан накнадити штету у висини закупнине. Из образложења: „Одредбом члана 567. став 1. Закона о облигационим односима прописано је да се уговором о закупу обавезује закуподавац да преда одређену ствар закупцу на употребу, а овај се обавезује да му за то плаћа одређену закупнину. Из утврђеног чињеничног стања произлази да су овде тужилац и тужени били у пословном односу који по својој правној природи представља уговор о закупу пословних просторија, у смислу одредбе члана 567. став 1. Закона о облигационим односима, те како тужени није извршавао своју уговором преузету обавезу плаћања закупнине, а простор наставио да користи и након што му је отказан уговор о закупу у ком смислу је употребљавао туђу ствар у смислу одредбе члана 219. Закона о облигационим односима, то је правилан материјалноправни закључак суда да усвоји тужбени захтев. Тужени је оваквим поступањем онемогућио тужиоца да закључи нови уговор о закупу са другим закупцем и на тај начин остварује приходе, у висини закупнине, те је дужан да накнади штету коју тужилац, као закуподавац, трпи.” (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 412/14, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 7713/14 од 10. 2. 2016)

Неплаћање закупнине у уговореном року представља законски разлог за отказ уговора о закупу из члана 584. Закона о облигационим односима. Из образложења: „Према утврђеном чињеничном стању парничне странке су 5. 9. 2007. године закључиле уговор о закупу пословних просторија број 01-361-161/07 по којем је тужилац предао у закуп туженом пословни простор у П., у улици С., укупне површине 34 m2. Чланом 3. је уговорена закупнина у износу од 22.566,00 динара месечно која се плаћа најкасније до 10. у месецу за текући месец и да се цена закупа усклађује месечно према индексу раста цена на мало, а према статистичким подацима Републичког завода за статистику. Уговор о закупу је закључен

П ро п и с и у п р ак с и

Да би се неко сматрао обвезником плаћања накнаде за испоручену топлотну енергију, тужилац мора да докаже да је то лице власник, закупац или корисник простора по било ком другом основу. Из образложења: „Тужени је био закупац пословног простора на адреси у Б., у улици Б. број 22, и из истог пословног простора иселио се дана 31. 12. 2011. године, о чему је као доказ доставио решење о раскиду уговора о закупу пословног простора закљученог између закуподавца и закупца, овде туженог. Такође, тужени је доставио и потврду сервиса из Б. од 6. 1. 2012. године којом се констатује да је примљен фискални

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, 1. П. 578/15, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5630/15 од 2. 3. 2016)

29 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 622/14, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 3879/15 од 3. 2. 2016)

уређај од овде туженог ради дефискализације због одјаве пословне јединице са адресе у Б., у улици Б. број 22. Спорно је да ли је тужени пасивно легитимисан за плаћање утужене накнаде по основу коришћења комуналних услуга. Суд је на основу овако утврђеног чињеничног стања правилном применом материјалног права одбио као неоснован тужбени захтев. У конкретном случају, из решења о раскиду уговора о закупу и потврде сервиса из Б. од 6. 1. 2012. године, произлази да је престанак закупа констатован са даном 31. 12. 2011. године, па је суд правилно закључио да тужени у утуженом периоду није био у пословном односу као закупац са закуподавцем по основу наведеног уговора о закупу, односно није био у поседу простора за који је тужилац извршио обрачун и испоставио фактуре. Основ за фактурисање накнаде не може бити евиденција тужиоца према којој је тужени корисник услуге на наведеној адреси, а на којој је у претходном периоду користио пословни простор као закупац. Према одредби члана 3. став 1. Закона о комуналним делатностима, прописано је да су комуналне делатности од општег интереса, а према ставу 3. истог члана да комуналне делатности обавља јавнокомунално, односно друго предузеће у складу са Законом и прописима донетим на основу закона. Тужилац према наведеним законским одредбама није у обавези да са власницима и корисницима услуге закључује посебне уговоре. Међутим, да би се неко сматрао обвезником плаћања накнаде за испоручену топлотну енергију, тужилац мора да докаже да је то лице власник, закупац или корисник простора по било ком другом основу. Тужилац до закључења главне расправе није доставио доказе да је тужени био корисник спорног простора у периоду фебруар-септембар 2012. године. Како је тужени користио пословни простор на наведеној адреси закључно са 31. 12. 2011. године и то у својству закупца, то је обавеза одјаве коришћења пословног простора и на страни власника пословног простора као лица које је у утуженом периоду корисник комуналних услуга, а у смислу одредбе члана 19. став 2. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији Града Б. Стога тужени није пасивно легитимисан за плаћање утужене накнаде по основу коришћења комуналне услуге.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

на одређено време на период од 2 године и то до 12. 9. 2009. године. Уговор о закупу престаје истеком рока на који је закључен и отказом пре истека рока, а отказни рок износи 30 дана. Према члану 10, уговор о закупу пре истека рока на који је закључен, престаје отказом закуподавца ако закупац не плати доспелу закупнину ни у року од 15 дана од дана пријема опомене упућене од стране закуподавца. Отказ уговора о закупу је пуноважан уколико протекне време предвиђено у уговору за отказ уговора (отказни рок). Тужилац је доставио туженом опомену - позив за плаћање доспелих обавеза 22. 7. 2013. године, а како доспелу, а неисплаћену закупнину у износу од 75.742,19 динара тужени није платио, дао му је отказ уговора о закупу који је тужени примио 14. 10. 2013. године. На правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право када је тужбени захтев усвојио. Наиме, правилно је првостепени суд закључио да је тужилац отказао туженом даље коришћење закупљеног пословног простора, у оквиру уговорених разлога за отказ уговора, због неплаћања закупнине у уговореном року, што представља и законски разлог из члана 584. Закона о облигационим односима. Како је истекао уговорени отказни рок од 30 дана, те како је престао правни основ по коме је тужени користио означени пословни простор, стекли су се услови за враћање тужиоцу закупљене непокретности, сходно одредби члана 585. Закона о облигационим односима, по којој је закупац дужан чувати закупљену ствар и по престанку закупа вратити је неоштећену.”

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Критеријуми за доделу уговора о јавној набавци

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Немогућност да се узму у обзир квалитативни аспекти понуде, различите иновације, трошкови животног циклуса и други меродавни показатељи, чине критеријум најниже понуђене цене мањкавим. С друге стране, ограничења која са собом носи критеријум економски најповољније понуде огледа се, пре свега, у потенцијалним проблемима са којима се сусрећу наручиоци када одређују овај критеријум. О овим критеријумима говоримо у тексту који следи

Милош Јовић саветник у Управи за јавне набавке budzeti@legeartis.rs

д првог Закона о јавним набавкама из 2002. године, преко другог закона из предметне области који је донет 2008. године, укључујући и актуелни Закон о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15, у даљем тексту: ЗЈН), критеријуми за доделу уговора (оцењивање понуда) увек су исти: економски најповољнија понуда и најнижа понуђена цена. У пракси, наручиоци се много чешће одлучују за критеријум најниже понуђене цене. Штавише, у последње три године према званичним статистичким подацима Управе за јавне набавке све је већа заступљеност критеријума најниже понуђене цене. Тако је у 2013. години овај однос био 55% : 45%, у 2014. години 74% : 26%, а у 2015. години 81% : 19% у корист критеријума најниже понуђене цене. Иако једноставан метод за одређивање и рангирање понуда, узимање цене за једини критеријум приликом оцењивање понуда често доводи до тога да се не набављају добра, услуге или радови одговарајућег квалитета имајући у виду сврху, намену и вредност јавне набавке. Наиме, иако набавка применом критеријума најниже понуђене цене ствара утисак избора

најповољнијих услова понуде, често се у пракси покаже да почетно најјефтинија понуда, током коришћења предмета набавке, када се узму у обзир сви трошкови коришћења предмета набавке, као што је одржавање, потрошни материјал, резервни делови, одлагање и сл., на крају буде знатно скупља. Управо немогућност да се узму у обзир квалитативни аспекти понуде, различите иновације, трошкови животног циклуса и други меродавни показатељи, чине критеријум најниже понуђене цене мањкавим. С друге стране, ограничења која са собом носи критеријум економски најповољније понуде огледа се, пре свега, у потенцијалним проблемима са којима се сусрећу наручиоци када одређују овај критеријум, а то су, пре свега: недовољно познавање методологије израде модела за примену овог критеријума, нејасноће: шта је дозвољено, а шта не (несагласност и теоретичара и практичара), опасност од грешке (у одређивању елемената или њиховог релативног значаја), те могућност оспоравања елемената критеријума захтевом за заштитом права од стране потенцијалних понуђача.

Карактеристике економски најповољније понуде Елементи критеријума морају бити описани и вредновани; морају стајати у логичкој вези са предметом јавне набавке; морају бити у вези са

Елемент критеријума мора бити унапред вреднован, а методологија вредновања мора бити јасна, објективна и недвосмислена.

31 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

и додељивању броја пондера сваком од њих. Управо је број пондера који се додељује одређеном елементу критеријума најчешће подложан оспоравању логичке везе са предметом јавне набавке, јер се скоро сваки елемент на неки начин може довести у везу са предметом јавне набавке, али број пондера који са собом носи може да обесмисли ту повезаност, односно да укаже на одсуство логике приликом њиховог одређивања. (в) Као елементе критеријума економски најповољније понуде наручилац може да користи само оне елементе који се односе на извршење конкретног уговора о јавној набавци, те се као елементи критеријума не могу користити они елементи који се односе на реализацију неких других, раније закључених уговора које је извршавао понуђач, као ни остале околности које нису у вези са извршењем конкретног уговора о јавној набавци. Дакле, елементи критеријума се одређују тако да наручиоцу помогну да изврши квалитативни избор између свих понуђача који могу да испуне уговорне обавезе тако што ће одредити елементе од значаја за што боље извршење будућег уговора. (г) Уколико ће одређивање елемента критеријума или додељивање броја пондера искључити из игре одређени број потенцијалних понуђача, а без икаквог утицаја је на добијање квалитетније понуде, јавља се оправдани ризик дискриминације, који је често у корелацији са сумњом у корупцију. На пример, уколико се приликом набавке одређених добара која се по својој природи не везују за хитност у испоруци, као што је, рецимо, канцеларијски материјал, као елемент критеријума одреди време испоруке по издатом налогу тако да ће понуђач који испоручи материјал у року од најдуже 60 минута добити 10 пондера, понуђач који понуди рок испоруке од 60 до 120 минута добити 5 пондера, а понуђач

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

извршењем предметног уговора о јавној набавци; не смеју бити дискриминаторски. (а) Елемент критеријума мора бити унапред вреднован, а методологија вредновања мора бити јасна, објективна и недвосмислена и мора да омогући упоредивост понуда. Субјективна оцена, како понуде у целини, тако и појединих елемената критеријума у оквиру критеријума економски најповољније понуде није дозвољенa. Другим речима, није дозвољено да елемент критеријума носи одређени број пондера, а да позивом и/или конкурсном документацијом није на јасан начин утврђена методологија за доделу пондера за тај елемент критеријума. То значи да, ако, на пример, елемент критеријума „квалитет” носи 20 пондера, у оквиру њега морају постојати унапред одређени критеријуми, тесно повезани са предметом набавке, објективни, сразмерни и недискриминаторски, на основу којих се, у складу са испуњеношћу тражених услова, додељују пондери за тај елемент критеријума. Број пондера који би био додељен на основу субјективне оцене чланова комисије о квалитету понуђеног добра могао би да доведе до нарушавања једнакости понуђача, нарочито у случају када је елемент критеријума такав да је резултат рангирања, без унапред одређене методологије, подложан личном, субјективном утиску и процени чланова комисије. (б) Мора постојати сврха одређивања елемента критеријума, а која се састоји у његовој непосредној вези са предметом јавне набавке. Трошкови животног циклуса могу бити веома значајни приликом набавке аутомобила и штампача, али се тешко могу довести у везу са набавком репроматеријала, храном или горивом. Суштина ове карактеристике јесте да у сваком конкретном случају треба процењивати који елементи критеријума имају утицај на избор најповољније понуде и у којој мери, те сходно томе приступити одређивању елемената

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

који понуди рок испоруке дужи од 120 минута 0 пондера, онда ће без оправданог разлога бити фаворизован добављач који се налази у непосредној близини наручиоца. Тако би хипотетички тај понуђач могао да добије уговор и уколико је далеко неповољнији по питању понуђене цене и/или других елемената критеријума, само из разлога што ће због рока испоруке од рецимо 60 минута добити 10 пондера више од понуђача којем је потребно 150 минута да испоручи канцеларијски материјал, што тешко да може бити околност од значаја за наручиоца. Елементи критеријума морају бити алат наручиоцима да комбинацијом различитих елемената (или само цене, кад је то оправдано) у што је могуће већој мери повећају шансу за добијањем понуде са најбољим односом цене и квалитета. С тим у вези, одређивање услова плаћања као елемента критеријума у ретким случајевима се може сматрати оправданим, нарочито имајући у виду да су Законом о роковима измиривања новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама дефинисани рокови за измирење финансијских обавеза, при чему је посебно значајано ограничење да се уговором између јавног сектора и привредних субјеката не може предвидети рок за измирење новчаних обавеза дужи од 45 дана, у случају кад је у том уговорном односу јавни сектор дужник. Разлог одређивања елемената критеријума не може да буде досадашња пракса тог или других наручилаца. На пример, то што је наручилац прошле године приликом јавне набавке истих или сличних радова „пондерисао” рок за извођење радова са 20 пондера, а из разлога што је било неопходно да објекат буде завршен у што краћем року, не значи да би ове године, када не постоји „цајтнот” за примопредају радова и добијање употребне дозволе, рок извођења радова уопште требало да буде одређен као елемент

критеријума или би требало да му буде додељен толики број пондера. У конкурсној документацији, наручилац наводи, описује и вреднује критеријум и све елементе критеријума које намерава да примени, а посебно наводи методологију за доделу пондера за сваки елемент критеријума која ће омогућити накнадну објективну проверу оцењивања понуда. Дакле, позив за подношење понуда мора да садржи критеријум за доделу уговора и елементе критеријума уколико је као критеријум предвиђен критеријум економски најповољније понуде. С друге стране, поред наведеног, конкурсна документација мора садржати и методологију доделе пондера за сваки елемент критеријума (и сваки поткритеријум) тако да сви потенцијални понуђачи унапред знају не само колико пондера „носи” који елемент критеријума, већ и како ће се у оквиру датог елемента вршити додела пондера за сваку понуду. Сваком елементу критеријума, односно поткритеријуму, наручилац у конкурсној документацији одређује релативни значај (пондер), тако да збир пондера износи 100. Избор између достављених понуда применом критеријума економски најповољније понуде наручилац спроводи тако што их рангира на основу пондера одређених за елементе критеријума. Услови за учешће из чл. 75. и 76. ЗЈН-а не могу бити одређени као елементи критеријума. Иако би наручилац, осим тога што је као додатни услов у погледу пословног капацитета понуђача одредио да је понуђач у последње 3 године извршио минимум 5 уговора на изградњи истог или сличног објекта, можда желео пословни капацитет и да додатно бодује тако да, на пример, 11 и више таквих објеката „награди” са 10 пондера, 8–10 објеката са 5 пондера, а да понуђачу са 5–7 објеката не додели пондере, то никако не би смео да уради.

Сваком елементу критеријума, односно поткритеријуму, наручилац у конкурсној документацији одређује пондер, тако да збир пондера износи 100.

Појавни облици елемената критеријума

33 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Елементи критеријума су кроз законе били различити, али су увек представљали неисцрпну листу елемената, што значи да је поред оних наведених у закону, наручилац увек имао могућност да одреди и неки други елемент критеријума по својој вољи и процени. Тих елемената у Закону о јавним набавкама, најпре, је било 13 (2002), потом 12 (2008), да би ЗЈН, најпре, таксативно навео 15, а након последњих измена и допуна закона из августа 2015. године – 17 елемената критеријума. То су: 1) понуђена цена; 2) попуст на цене из ценовника наручиоца; 3) рок испоруке или извршења услуге или радова у оквиру минимално прихватљивог рока који не угрожава квалитет, као и максимално прихватљивог рока; 4) текући трошкови; 5) трошковна економичност; 6) квалитет; 7) техничке и технолошке предности; 8) еколошке предности и заштита животне средине; 9) енергетска ефикасност; 10) пост-продајно сервисирање и техничка помоћ; 11) гарантни период и врста гаранција; 12) обавезе у погледу резервних делова; 13) пост-гаранцијско одржавање;

14) број и квалитет ангажованих кадрова; 15) функционалне карактеристике; 16) социјални критеријуми; 17) трошкови животног циклуса. Међутим, ова листа је неисцрпна, што значи да наручилац може одредити и неки други елемент критеријума. Елементе критеријума можемо поделити, пре свега, у две групе: техничке и економско-комерцијалне. Технички елементи су: квалитет; техничке и технолошке предности; естетске и функционалне карактеристике; еколошке предности и заштита животне средине; енергетска ефикасност и др. Економско-комерцијални елементи критеријума јесу: понуђена цена, рок испоруке/ извршења/извођења, оперативни трошкови, пост-продајни сервис, гарантни рок, услови плаћања и др. У зависности од предмета јавне набавке, наручилац ће сагледати потребу давања значаја (пондерисања) одређеног елемента критеријума, као што ће сваки елемент критеријума бити детерминисан конкретним захтевима предметне јавне набавке. Појавни облици појединих елемената критеријума су неограничени и несагледиви, али указујемо на неке које наручиоци могу да користе: а) квалитет: величина, димензије, перформансе, боја, садржај одређених супстанци, материјала, сировина, витамина (њихов проценат) и др.; б) техничке карактеристике: радна меморија, брзина рада процесора, аутоматика, брзина загревања и хлађења и др.; в) функционалне карактеристике: компатибилност, пропустљивост / моћ упијања, флексибилност/еластичност, издржљивост/отпорност и др.; г) еколошке карактеристике и енергетска ефикасност: ниво загађења ваздуха (емисија CO2, штетних материја), ниво буке, производни (робни) материјал, амбалажни материјал, потрошња / уштеда енергије и др.; д) оперативни/текући трошкови (трошкови животног циклуса): трошкови рада (потрошња горива, других енергената, тонера и др.), трошкови одржавања и поправке (редовно и ванредно одржавање, чишћење и др.), трошкови резервних делова, учесталост потребе за њима и др.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Осим што то није дозвољено ЗЈН-ом (члан 85. ст. 4), овакав елемент критеријума не би био у директној вези ни са реализацијом будућег конкретног уговора о јавној набавци. Управо, док се додатни услови односе на захтевани капацитет понуђача, по основу којег наручилац добија гаранцију или бар висок степен извесности да ће добити пословног партнера који ће бити у стању да на квалитетан начин и у потпуности одговори захтевима предметне набавке, елементи критеријума се односе на само извршење уговора – они служе да се између понуда понуђача који имају капацитет да „изнесу” уговор, изабере она понуда која ће бити најповољнија за понуђача (у погледу цене, рока извршења, броја ангажованих кадрова на самом извршењу, услова плаћања и сл.).

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У пракси се као елемент критеријума, поред цене, најчешће одређује рок испоруке / извођења радова, извршења услуге. У смислу изнетог, важно је унапред сагледати какав је значај рока за конкретну набавку, те уколико је изузетно важан – унапред га дефинисати као задату вредност (фиксирати га), што значи да се исти неће бодовати. Уколико је важан (не изузетно), онда га је пожељно бодовати (са унапред дефинисаним максимумом, евентуално и минимумом), док би у случају да је рок мање важан или неважан требало избећи да исти на било који начин утиче на квалитет понуде (не бодовати га). Као елемент критеријума, рок би могао бити веома чест приликом извођења радова, нарочито уколико би то имало економску логику (на пример, што пре аутопут буде готов, пре ће се успоставити и систем наплате путарине, самим тим и раније започети убирање значајних прихода од путарине) или рецимо здравствено-социјални значај (да се што пре изгради центар за дијализу, услед чега пацијенти којима је она потребна неће морати да чекају месецима на почетак терапије или да путују у неко удаљено место које располаже центром за дијализу).

Модели оцењивања понуда Понуде се оцењују и упоређују применом релативног или апсолутног модела бодовања. Оно што разликује ова два модела јесте њихова независност, односно условљеност другим понудама у поступку. Код релативног модела, оцена понуде зависи од осталих понуда достављених у поступку набавке. Понуда се оцењује додељивањем одређеног броја пондера по основу односа конкретне понуде и других понуда (обично најповољнијих када је елемент који се оцењује у питању). Дакле, оцена поједине понуде не зависи искључиво од вредности њених елемената, него и од вредности (квалитета) елемената у другим понудама. Када је реч о апсолутном моделу, оцена понуде, односно број добијених пондера једне понуде не зависи од осталих понуда достављених у поступку јавне набавке, већ искључиво од квалитета те понуде. На тај начин, наручилац може унапред са сигурношћу да зна колико ће

пондера добити његова понуда, односно сваки од елемената који се оцењује апсолутним моделом. Избор модела (видети одељак Примена модела у пракси) веома је важан јер кроз њега наручилац, сагледавајући своје потребе, дефинише захтеве које у вези са својим потребама поставља пред понуђаче у смислу елемената понуде који су му важни и које оцењује, а како би сама оцена заиста довела до избора најповољније понуде.

Резервни критеријум и додела уговора када постоје једнаке понуде Наручилац је дужан да у конкурсној документацији предвиди поступање уколико дође до ситуације да постоје две или више понуда које су у погледу броја пондера идентичне. У том смислу, он ће одредити тзв. резервни елемент критеријума, али сем тога, а након последњих измена и допуна ЗЈН-а, он може (као крајње решење) предвидети начин избора између две или више таквих понуда када ни резервни елементи критеријума које је употребио нису „издвојили” једну понуду од друге (других). На пример: „У случају да две или више понуда имају исту понуђену цену, наручилац ће доделити уговор понуђачу који понуди дужи гарантни рок за предметно добро; уколико су понуђачи понудили исти гарантни рок, уговор ће се доделити понуђачу са краћим роком испоруке добра; уколико су понуђачи понудили исти рок испоруке, уговор ће бити додељен након обављеног жреба. У случају да буду испуњени услови за жреб, о месту и времену одржавања жреба, понуђачи ће бити обавештени писаним путем.” Наручилац може предвидети као резервни елемент критеријума онај који је и основни (који у том случају има јачу снагу у односу на друге елементе критеријума), а може одредити и додатне елементе критеријума (оне за које не додељује пондере). Дакле, наручилац је дужан да предвиди барем један резервни елемент критеријума (препоручљиво је и више), а да му начин доделе – што је у конкретном примеру жреб, буде последњи избор који му пружа могућност да у

објективни и у духу начела једнакости понуђача. У том смислу, одређивање „ко први преда понуду” или „ко је са територије општине наручиоца” као начина доделе уговора у случају две или више понуда са истом ценом или бројем пондера, супротно је одредбама ЗЈН-а и наручиоци не би требало да их примењују.

ПРИМЕНА МОДЕЛА У ПРАКСИ Примену различитих модела и њихову међусобну разлику сагледаћемо кроз пример набавке фотокопир апарата (са пратећом услугом одржавања), процењене вредности 1.000.000 динара, при чему наручилац бодује цену са 70 пондера, гарантни рок са 15 пондера, времену одазива на сервисну интервенцију даје релативни значај од 10 пондера, а року испоруке 5 пондера. Формула за обрачун је УББ = ПЦ + ГР + ВО + РИ, при чему је УББ = укупан број бодова, ПЦ = понуђена цена, ГР = гарантни рок, ВО = време одазива на сервисну интервенцију, а РИ = рок испоруке.

Понуђач 1

Понуђач 2

Понуђач 3

Цена

913.000

975.000

840.000

Гарантни рок

3 године

4 године

2 године

4 сата

8 сати

6 сати

14 дана

2 дана

14 дана

Рок испоруке

Примењујући релативни модел доделе пондера, наручилац користи следећу методологију: Цена – максимални број бодова 70, уз формулу Б = НПЦ/Пц х 70; при чему је Б – број бодова који је понуда добила за понуђену цену, НПЦ – најнижа понуђена цена, Пц – цена у понуди која се оцењује. Гарантни рок – максимални број бодова 15, уз формулу ГР = ПГР/НГР х 15, при чему је ГР – број бодова који је додељен понуђачу за гарантни рок, ПГР – гарантни рок у понуди која се оцењује, НГР – најдужи понуђени гарантни рок; Време одазива на сервисну интервенцију – максимални број пондера 10, уз формулу ВО = ПВО/НВО х 10, при чему је ВО – број бодова који је додељен понуђачу, НВО – најкраће време одазива на сервисну интервенцију, ПВО – понуђено време одазива на сервисну интервенцију у понуди која се оцењује; Рок испоруке – максимални број пондера 5, уз формулу РИ = МинРи/ПРИ х 5, при чему је РИ – број бодова који је додељен понуђачу, МинРи – најкраћи рок испоруке понуђен у поступку јавне набавке, ПРИ – рок испоруке у понуди која се оцењује.

lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Студија случаја претпоставља подношење 3 понуде, следеће садржине:

Време одазива

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

случају када има прихватљиве понуде, не буде принуђен да донесе одлуку о обустави поступка и до даљег остане без уговора, самим тим и предмета јавне набавке, без сопствене кривице или кривице понуђача. Овде је важно напоменути да начин доделе уговора, као и елементи морају бити

Након што је применио утврђену методологију, наручилац прави следећу ранг-листу понуда: Понуђач 1

Понуђач 2

Понуђач 3

цена/пондери

913.000 – 64,40

975.000 – 60,3

840.000 – 70

гарантни рок / пондери

3 године – 11,25

4 године – 15

2 године – 7,5

4 сата – 10

8 сати – 5

6 сати – 7,5

14 дана – 0,71

2 сата – 5

14 дана – 0,71

86,36

85,30

85,71

време одазива / пондери рок испоруке / пондери

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

укупно

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Дакле, применом релативног модела, наручилац уговор додељује понуђачу 1. Примењујући апсолутни модел доделе пондера наручилац користи следећу методологију: Цена – максимални број бодова 70, понуђена цена до 700.000 динара – 70 пондера, сваких следећих у границама 10.000 динара више – 1 пондер мање (на пример, понуђена цена од 700.000,01 до 710.000,00 динара – 69 пондера, понуђена цена од 800.000,01 динара до 810.000,00 динара – 59 пондера), максимална понуђена цена – ниво процењене вредности (обезбеђених финансијских средстава) – 1.000.000 динара – 40 пондера; Гарантни рок – минимални гарантни рок 2 године, гарантни рок 5 година и дуже: 15 пондера, 4 године: 10 пондера, 3 године: 5 пондера, 2 године: 0 пондера; Време одазива на сервисну интервенцију – максимално време 48 сати, одазив у року од 4 сата: 10 пондера, од 5 до 12 сати: 7 пондера, од 13 до 18 сати: 5 пондера, од 18 до 36 сати: 2 пондера, од 36 до 48 сати: 0 пондера; Рок испоруке – максимални рок 30 дана; испорука у року од 1 до 7 дана: 5 пондера, од 8 до 14 дана: 3 пондера, од 15 до 21 дана: 1 пондер, од 22 до 30 дана: 0 пондера. Након што је применио утврђену методологију, наручилац прави следећу ранг-листу понуда: Понуђач 1

Понуђач 2

Понуђач 3

цена/пондери

913.000 – 48

975.000 – 42

840.000 – 56

гарантни рок / пондери

3 године – 5

4 године – 10

2 године – 0

време одазива / пондери

4 сата – 10

8 сати – 7

6 сати – 7

рок испоруке / пондери

14 дана – 3

2 сата – 5

14 дана – 3

укупно

Како је наручилац предвидео да у случају да две или више понуда имају исти број пондера, предност добија понуда са нижом ценом (цена као резервни критеријум за доделу уговора), уговор ће бити додељен понуђачу 3. Дакле, при истим понудама, применом различитих модела (у првом случају релативног, а у другом апсолутног) различити понуђачи добијају уговор. Наручилац може релативни и апсолутни модел користити и комбиновано. На горе наведеном примеру, обрачун броја пондера за цену може се извршити и на следећи начин: понуда са најнижом

Понуђена цена

Цена/пондери

Квалитет

Укупно пондера

Понуђач 1

4.000.000 динара

(25/40х70) – 43,75

73,55

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Понуђач 2

3.500.000 динара

(25/35х70) – 45,00

73,00

Понуђач 3

3.000.000 динара

(25/30х70) – 58,33

70,33

Понуђач 4

2.500.000 динара

(25/30х70) – 70

72,00

lege artis ● ЈАНУАР 2017.

ценом – 70 пондера, свака понуда скупља у границама до 10.000 динара – 1 пондер мање и тако на сваких 10.000 динара по 1 пондер (на пример, најповољнија понуда 804.000,0 динара – 70 пондера, понуда од 822.000 динара – 68 пондера, понуда од 848.000 динара – 65 пондера). Дакле, у овом случају постоје апсолутне вредности које се пондеришу, али број пондера није унапред одредив, јер зависи од тога која понуђена цена је најповољнија и као таква референтна за израчунавање броја бодова за цену у осталим понудама. Који модел оцењивања користити? Одговор на ово питање није једноставан. У пракси се чешће користи релативни модел, нарочито када је реч о цени. Мишљења смо да је боље решење или комбинација релативног модела (за цену) и апсолутног модела (за остале неценовне елементе) или примена апсолутног модела у потпуности, али истичемо да је неопходно од случаја до случаја извршити анализу (симулацију могућих сценарија) и онда донети одлуку. Овде ћемо, међутим, кроз илустративни пример указати на највећи недостатак релативног модела, а то је, као што је горе речено, чињеница да је број пондера које ће добити једна понуда условљен квалитетом осталих понуда. Сагледаћемо случај јавне набавке добара у којој наручилац као елементе критеријума одређује цену са релативном „тежином” од 70 пондера и квалитет који „носи” 30 пондера, при чему добија следеће 4 понуде:

Наручилац ће у овом случају доделити уговор понуђачу 1. Међутим, уколико би, на пример, понуда понуђача 4 била неприхватљива (на пример, понуђач није доказао испуњеност додатних услова за учешће у поступку), онда понуда тог понуђача (који иначе као трећепласирани не би ни добио уговор) није предмет стручне оцене понуда, већ ће се упоређивати и бодовати само три прихватљиве понуде, односно понуде понуђача 1, 2 и 3. У том случају, бодовање и ранг-листа би изгледали како следи: Понуђена цена

Цена/пондери

Квалитет

Укупно пондера

Понуђач 1

4.000.000 динара

(30/40×70) – 52,5

82,50

Понуђач 2

3.500.000 динара

(35/40×70) – 60,00

83,00

Понуђач 3

3.000.000 динара

(30/30х70) – 70,00

82,00

Чињеница да најнижа понуђена цена, са којом се упоређују остале цене, више није цена коју је понудио понуђач 4 (2.500.000 динара), већ понуђач 3 (3.000.000 динара) директно утиче на другачију прерасподелу пондера у односу на горњи случај (са 4 прихватљиве понуде). То је проузроковало резултат који на прво место ставља понуђача број 2, тако да се уговор додељује њему, а не понуђачу број 1, само због тога што понуђач 4 није поднео прихватљиву понуду.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Рента (други део)

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У другом делу текста о ренти говорићемо о капитализацији ренте, измени и престанку ренте, застарелости и камати, уз закључно разматрање о овом институту Драгана Марчетић судија Првог основног суда која поступа у парничним предметима, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји Весна Филиповић судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

претходном делу овог текста наведено је да се накнада штете у виду новчане ренте може досудити само за штету која постоји у моменту доношења судске одлуке па убудуће, а не и за раније претрпљену штету, која се досуђује у једнократном новчаном износу. Осим тога, наведено је и детаљно објашњено да постоје четири врсте накнаде штете у виду ренте и то: 1) изгубљено издржавање (некад помагање) због смрти даваоца издржавања (члан 194. ЗОО-а); 2) изгубљена зарада због потпуне или делимичне неспособности за рад (члан 195. ст. 1. ЗОО-а); 3) трајно повећање потреба (члан 195. ст. 2. ЗОО-а), и 4) уништење или смањење даљег развијања и напредовања у случају потпуне или делимичне неспособности за рад (члан 195. ст. 2. ЗОО-а). У завршном делу овог текста аутори ће се позабавити капитализацијом ренте, изменом ренте, застарелошћу захтева за накнаду штете у виду ренте и каматом на досуђену ренту. На овом месту важно је истаћи да право на накнаду штете у облику ренте представља лично право, као и накнада нематеријалне штете, па се зато не може нити преносити нити наслеђивати. То важи за случај постављања захтева за накнаду штете у виду ренте. Међутим, када су у

питању већ утврђена и доспела потраживања, онда се она, уз испуњење законом предвиђених услова, могу пренети на друго лице. Доспели износи ренте улазе у имовину оштећеног (а не лична права која треба утврдити), па стога оштећени њима може располагати преносом. Исто тако, смрћу оштећеног, доспели а неисплаћени износи ренте улазе у оставинску масу као имовинско право и могу се наслеђивати.

Капитализација ренте Основно обележје накнаде штете у виду ренте јесте чињеница да је рента врста накнаде материјалне штете специфична по томе што се досуђује унапред, односно убудуће. Исплаћује се унапред ради обезбеђења материјалне сигурности лица које је претрпело штету. Рента је, дакле, будућа штета, а не накнада већ настале штете. Међутим, постоји изузетак и то у ситуацији када је могуће утврдити, односно остварити право на капитализирану ренту. Она се управо и разликује од класичног захтева за накнаду штете у виду ренте по томе што је капитализирана рента и даље облик будуће штете, али штете која се надокнађује у једном укупном износу. Ради се о претварању будуће ренте у једну укупну своту новца. Капитализирана рента је накнада будуће штете која се у законом одређеним случајевима плаћа у укупном износу. Да би се досудила рента у виду капитализиране ренте, потребно је да су испуњени услови из члана 188. ст. 4. или члана 188. ст. 5. Закона о облигационим односима, а то су: да одговорно лице није пружило обезбеђење које је суд на оштећеников предлог одредио или да постоје други озбиљни разлози да се уместо ренте исплати једна укупна свота. Према ставу Апелационог суда у Новом Саду, досуђење ренте у месечним износима који се исплаћују месечно унапред је правило, а

39 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

на пример, када је тужени инсолвентан или му прети опасност од стечаја. У том смислу, у једној судској одлуци жалбеног суда заузет је став да у случају када је у поступку утврђено да је тужилац оболео приликом вршења војне службе, па је због штетног догађаја пензионисан, као и да трпи штету у виду изгубљене зараде и то у висини разлике између плате коју би примао да није дошло до обољења и инвалидске пензије коју прима до испуњења услова за редовно пензионисање, као и разлике између пензије коју би остваривао приликом редовног пензионисања и пензије коју прима, да у том случају није основан захтев за досуђивање капитализиране ренте коју је тужилац тражио зато што је у ранијем периоду купио стан, јер тужилац на овај начин не може да решава своја егзистенцијална питања као што је питање становања, чиме би се убудуће лишио издатака око становања, с обзиром на то да ЗОО ставом 4. члан 188. не предвиђа исто као потребан законски услов. Тужилац у конкретном случају није поставио захтев за обезбеђење исплате ренте да би му се уместо месечне ренте исплатила једна укупна свота – капитализирана рента. Суд је, такође, нашао да дати разлози не представљају озбиљне разлоге због којих би тужилац могао захтевати одмах или доцније да му се уместо ренте исплати једна укупна свота. С друге стране, према другој одлуци истог жалбеног суда, заузет је став да су испуњени услови за признавања права на капитализирану ренту када је тужилац пензионисан, његова неспособност за рад као последица вршења професионалне војне службе износи 100%, тужилац не може више бити радно ангажован, да због природе болести стално користи терапије и лекове, а месечни износи ренте не би обезбедили ни минималне егзистенцијалне услове живота њега и његове породице. Према једној одлуци Врховног суда Црне Горе из 2013 године, становање у неусловном објекту и тешка болест – карцином представљају озбиљне узроке који оправдавају досуђивање капитализиране ренте. Досуђивање капитализиране ренте се може тражити тужбом као иницијалним актом кроз тужбени захтев или касније у току поступка, чак и у току трајања извршавања

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

капитализација изузетак, те је на тужиоцу обавеза да докаже постојање услова из члана 188. ст. 3–5. ЗОО-а да се рента досуди у капитализованом износу. Из наведеног се може закључити да је капитализирана рента накнада будуће штете која се у законом одређеним случајевима плаћа у укупном износу. Оштећени је овлашћен да захтева одређивање капитализиране ренте ако дужник не пружи обезбеђење које суд одреди или ако постоје други озбиљни разлози, а како то закон прописује. Овако замењивање исплате досуђене новчане ренте убудуће у утврђеним будућим периодичним износима за исплату у виду једнократне накнаде може се досудити само из озбиљних разлога, а у пракси су то случајеви када, на пример, штетник – дужник као правно лице може изненада престати да постоји и тиме проузроковати евентуалну немогућност наплате досуђене новчане ренте, а самим тим оправдана бојазан да тужени као дужник у будућности неће бити у стању да плаћа штету у виду ренте, затим нарочите и изузетне потребе оштећеног, било здравствене било економске, или у другим изузетним ситуацијама које је као такве потребно и утврдити у сваком конкретном случају. То су најчешће случајеви: веће потребе за куповином скупих лекова, потреба одласка на лечење у специјалистичке установе, потребе за школовањем своје деце или помагање других лица и др. Озбиљни разлози за досуђивање капитализиране ренте уместо месечних износа могу бити како на страни повериоца, односно тужиоца, тако и на страни дужника, односно туженог. Према једној ревизијској одлуци, заузет је став да чињеница да је тужиља претрпела повреду на раду, да има супруга и двоје малолетне деце и да отежано обавља кућне послове сама по себи не представља озбиљан узрок због кога би било оправдано усвојити захтев за исплату капитализиране ренте. Уз наведене чињенице, било је потребно да тужиља докаже и постојање других озбиљних узрока који оправдавају досуђивање капитализиране ренте, као што су, на пример, могућност да досуђеним износом лице отклони несигурност и бојазан за будућност на начин да ће решити неко егзистенцијално птање као, на пример, свој радни статус или стамбено питање (уколико нема решено) или,

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

обавезе исплате оброка досуђене ренте ако се у једном тренутку промене околности које су постојале у време пресуђења.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Начин утврђивања висине капитализиране ренте Основно питање за судове који одлучују у погледу захтева за досуђивање капитализиране ренте јесте начин на који се утврђује њена висина. У пракси се ради одлучивања о висини капитализиране ренте она најчешће утврђује преко вештака економско финансијске струке – актуара. У члану 188. ст. 4, Закон о облигационим односима, између осталог, прописује да се уместо ренте може исплатити једна укупна свота чија се висина одређује према висини ренте и вероватном трајању повериочевог живота, уз одбитак одговарајућих камата. Капитализирана рента се добија тако што се месечна рента множи бројем месеци вероватног трајања живота оштећеног и од тог износа одбијају дисконтне камате, јер одговорно лице унапред плаћа накнаду штете и не може се користити тим новцем, док се оштећени новцем одговорног лица користи и пре доспелости обавезе. Висина капитализиране ренте се не добија простим сабирањем будућих оброка ренте. Висина износа капитализиране ренте зависи од висине ренте и од броја будућих оброка, који се утврђује просечним животним веком или извесним временским будућим периодом трајања ренте (на пример, до одређеног очекиваног тренутка у будућности). Збир будућих оброка ренти се умањује за износ међукамата, како је то наведено цитираном одредбом члана 188. ст. 4. ЗОО-а с обзиром на то да се дужник онемогућава да та средства користи у будућности. Сразмерно су најчешћи захтеви за досуђивање накнаде у виду капитализиране ренте

у случају трајне неспособности за рад и због уништене или смањене могућности даљег развијања и напредовања. Штета због губитка зараде услед трајне неспособности за рад, као и штета због уништене или смањене могућности даљег развијања и напредовања, јесте будућа штета повређеног. Она се, по правилу, надокнађује периодично у виду месечне ренте која се исплаћује унапред, у смислу члана 188. ст. 2. ЗОО‑а. Само изузетно, оштећени може захтевати да му се надокнада исплати одједном, а такав изузетак у корист оштећеног суд ће допустити ако докаже да се тиме обезбеђују услови за његов бољи живот у будућности, ако оштећени од лица одговорног за штету не може добити задовољавајуће обезбеђење свог потраживања или ако постоје други оправдани разлози. Закон о облигационим односима таксативно не помиње те разлоге и они су у пракси ствар процене сваког конкретног случаја. У том случају, када се надокнада досуђује у једном износу у виду капитализиране ренте, висина штете се утврђује тако што се од нађеног износа укупне штете у номиналном износу имају одбити одговарајуће камате којих се дужник ослобађа због тога што накнаду, коју је дужан да плаћа повремено убудуће, исплаћује одједном. Треба истаћи и то да су захтеви за исплату капитализиране ренте у пракси јако ретки, међутим, чак и у оним ретким случајевима, према судској пракси, одлуке су у највећем броју случајева укидане због неправилног обрачуна капитализиране ренте. Најбољу илустрацију начина обрачуна капитализиране ренте представља Пресуда Врховног суда Србије Рев 1017/2002 од 9. 10. 2002. године. Према њеном образложењу, накнада штете због смањене радне способности досуђена у виду ренте штити интерес оштећеног кроз равномерност у исплатама ренте. Зато

Аутори овог текста сматрају да накнада штете у облику ренте и накнада штете у виду капитализиране ренте нису битно различити институти.

Рента траје одређени период за који је установљена било судском одлуком или вољом обе стране (примаоца и даваоца). У зависности од врсте ренте, она може трајати доживотно, а може трајати и ограничени временски период до настанка одређеног догађаја, односно тренутка у будућности. Рента се у пракси досуђује – док за то постоје законски разлози.

Промењене околности У пракси је највећа недоумица присутна приликом оцене измењених околности и стандарда које треба применити при оцени измењених околности. Наиме, закон изричито прописује да је потребно да се знатније измене околности од доношења одлуке о установљавању права на ренту да би се испунили услови за измену или укидање ренте. Код утврђивања постојања овог услова, суд треба да цени све околности конкретног случаја и да у односу на целокупно

41 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Измена ренте

Када је једном установљена обавеза плаћања ренте (у погледу висине и трајање за будућност), то не значи да се она у неком будућем моменту не може променити (смањити или повећати) или укинути. За све три наведене промене, односно измене потребно је да је наступио услов – битно промењене околности случаја. У том смислу члан 196. Закона о облигационим односима прописује да суд може на захтев оштећеника за убудуће повећати ренту, а може је на захтев штетника смањити или укинути, ако се знатније промене околности које је суд имао у виду приликом доношења раније одлуке. Из ове законске одредбе произилази да се рента може повећати по захтеву оштећеног, док се рента може смањити или укинути по захтеву штетника, односно лица одговорног за штету. Такође важи правило да се измена и укидање ренте може тражити само од дана подношења захтева па убудуће, а никако не и за период пре постављања таквог захтева. Када се досуђује измена ренте, онда се нужно мора изменити и раније донета одлука у погледу висине досуђене ренте, јер би у супротном постојала два извршна наслова у погледу исте правне ствари. Измена (повећање, смањење) или укидање ренте се може тражити више пута у току трајања обавезе исплате накнаде штете у облику ренте, и то сваки пут за убудуће. Уколико је рента једном установљена, па по захтеву буде укинута, то није препрека да се у будућности, ако наступе битно промењене околности, поново може тражити утврђивање права на накнаду штете у облику ренте. Измена ренте се може тражити само ако постоји ранија правноснажна пресуда (или извршни наслов) којом је установљена обавеза плаћања ренте.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

оштећени има право да захтева потребно обезбеђење за исплату ренте. Међутим, у одређеним ситуацијама одређивањем ренте у месечним износима не би били заштићени интереси оштећеног и Закон о облигационим односима тада допушта могућност да се уместо ренте исплати једна укупна свота – капитализирана рента. Оштећени је овлашћен да захтева одређивање капитализиране ренте ако дужник не пружи обезбеђење које суд одреди или из одређених узрока прописаних чланом 188. ст. 4. и 5. ЗОО-а. Износ капитализиране ренте се утврђује путем вештака финансијске струке – актуара. Капитализирана рента се добија тако што се месечна рента множи бројем месеци вероватног трајања живота оштећеног и од тог износа се имају одбити дисконтне камате. Вероватна дужина трајања живота оштећеног се утврђује зависно од пола, стања здравља, животног века његових предака, резултата пописа становништва о просечном животном веку становништва места пребивалишта. Према ставу судске праксе, суд прибавља потребна обавештења и доказе који се тичу околности самог тужиоца као оштећеног, које је тужилац дужан да презентује суду (пол, здравствено стање, животни век предака и др.), а затим вештак прибавља доказе о резултату пописа становништва о просечном животном веку становништва места пребивалишта тужиоца, и доставља налаз и мишљење о висини. Имајући у виду све наведено, аутори овог текста сматрају да накнада штете у облику ренте и накнада штете у виду капитализиране ренте нису битно различити институти, већ да се ради о различитим начинима испуњења у бити истоврсног захтева за накнаду штете (због изгубљеног издржавања, односно, на пример, изгубљене зараде).

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

утврђено чињенично стање донесе одлуку да ли ће удовољити захтеву за измену ренте или га одбити. То значи да чак и када суд утврди истинитост чињеница наведених у предлогу за измену ренте, као наведене разлоге на основу којих се измена потражује, ако друге промењене околности које је суд утврдио да су се такође измениле од тренутка установљавања права на исплату ренте то не оправдавају, измена ренте не би била правична у односу на целокупно утврђено чињенично стање. У пракси постоји мањински став да одлука о измени или укидању ренте важи од пресуђења, односно правноснажности пресуде. Међутим, већински став је да се измењена рента досуђује од подношења захтева са образложењем да се у поступку управо и утврђује постојање битно промењених околности које су логично настале пре или у време подношења захтева за измену ренте, због чега је и поднет захтев за измену ренте. У пракси, битно промењене околности могу бити различите. Најчешће су то: 1) околности које се тичу оштећеног: промена здравственог стања на боље (оздрављење) или погоршање здравственог стања које захтева додатне трошкове лечења, потреба за туђом негом, повећане потребе оштећеног, повећање трошкова живота, наступање пунолетства, заснивање брака, престанак школовања; 2) промена статуса штетника, на пример, промена посла и вишеструко виша зарада, односно губитак посла и немогућност стицања средстава или пак остваривање права из социјалног осигурања и др.

Повећање ренте У случају подношења захтева за повећање ренте, оштећени не трпи штету због битно промењених околности, јер због претходно

установљеног права на исплату ренте, од подношења захтева до доношења одлуке суда по захтеву за повећање ренте траје обавеза штетника да му ренту редовно исплаћује по претходној правоснажној одлуци суда. Тужилац има право на повећање ренте само ако се у поступку утврди да постоји већа штета или већи обим штете у односу на штету која је утврђена да је тужилац трпи у време пресуђења у претходном правноснажно окончаном поступку. Штетна последица за повећање ренте мора бити у истој узрочно-последичној вези, као и штета у виду месечне ренте која је претходно досуђена, тј. обе штете (досуђена рента и повећање ренте) морају имати исти узрок. Најчешћи разлог за досуђивање повећања ренте је погоршање здравственог стања које узрокује повећане трошкове лечења, туђе неге и помоћи, повећана неспособност за рад, повећан губитак, односно разлика у заради и др. Разлог за повећање ренте не може бити у повећаним трошковима живота, расту цена нити у инфлацији. Повећане потребе примаоца издржавања могу бити основан разлог за повећање ренте.

Смањење ренте Ако нису испуњени услови за смањење ренте према свим околностима конкретног случаја јер нису испуњени услови из члана 196. ЗОО-а с обзиром на то да је утврђено да нису настале битно промењене околности, тада при одлучивању о измени (смањењу) досуђене ренте нису од битног значаја материјалне прилике штетника јер рента нема алиментациони карактер већ искључиво одштетни карактер. Суд ће удовољити захтеву за смањење ренте ако тужилац докаже да тужени (оштећени) трпи мању штету од оне која је досуђена претходном правоснажном пресудом. Она настаје у супротним случајевима него што су разлози

Суд ће удовољити захтеву за смањење ренте ако тужилац докаже да тужени трпи мању штету од оне која је досуђена претходном правоснажном пресудом.

Укидање ренте

ПРИМЕРИ ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ Према исказаном ставу из једне одлуке Другог општинског суда у Београду признато је право тужиоца на ренту за период од 1. 7. 2005. године до 1. 10. 2006. године. Налазом и мишљењем вештака економско-финансијске струке утврђена је разлика између ренте која треба да се исплати и која се исплаћује тужиоцу, а за период

43 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Укидање ренте се потражује када су престали услови због којих је рента досуђена, па самим тим оштећени штету више и не трпи. У случају укидања ренте, када је иста досуђена претходном пресудом за убудуће па док постоје законски услови, а ти услови отпадну, не може се у извршном поступку тражити престанак плаћања накнаде штете у виду ренте, а самим тим и укидање ренте без судске одлуке донете у парници. Рента досуђена правноснажном пресудом може престати, односно бити укинута само другом правноснажном пресудом суда у спору који по правилу покреће обвезник плаћања ренте против туженог као оштећеног и то подношењем преображајне (конститутивне) тужбе. Тек на основу такве пресуде извршни суд може обуставити извршење наплате ренте досуђене претходном правноснажном пресудом. Укидање ренте се у пракси потражује због престанка околности које су постојале и оправдавале досуђивање ренте, а то су најчешће: настанак пунолетства, престанак школовања, стицање услова за пензију, заснивање брака, запослење и др. Услови за укидање ренте настају у случају претходно досуђене ренте због изгубљеног издржавања и када према околностима случаја пок. лице које је проузроковало штету тужиоцу због година живота не би више радом по редовном току ствари могло да остварује приходе и даје издржавање.

који се тражи у тужби, а све по Правилнику о платама и другим новчаним примањима професионалних припадника Војске Србије, као и према Одлуци о усклађивању војних пензија за 2007. годину. У смислу одредби члана 188. и 195. Закона о облигационим односима, до повећања ренте може доћи само ако оштећено лице трпи већу штету у поређењу са оном која је утврђена у време доношења раније одлуке, а већа штета се може појавити као последица разних околности (услед повећаног губитка зараде, због повећане неспособности за рад, услед повећаних трошкова лечења, повећаних издатака за туђу негу и сл.). Рента се може повећати, а исто тако смањити или укинути, само од дана подношења захтева па за убудуће. Захтев за измену ренте, у смислу повећања, смањења или укидања, може се поднети чим се околности знатније измене, а рента се може изменити само за убудуће и то од дана подношења захтева за измену, јер је висина ренте до дана подношења тужбе обухваћена правоснажношћу пресуде којом је већ досуђена. Камата оштећеном припада на износ накнаде од дана доспелости сваког појединачног месечног износа у смислу члана 277. Закона о облигационим односима. Такође, треба правити разлику између измене (повећања) ренте и накнаде штете. Према Решењу Апелационог суда Гж 2204/12 од 22. 11. 2012. године Тужбени захтев којим се тражи накнада штете због неисплаћене ренте која би припала тужиоцу, с обзиром на извршено усклађивање плата и пензија, не значи да суд одлучује о измени ренте, већ о накнади штете, у смислу члана 172. Закона о облигационим односима. Према чињеничном стању Решењем фонда СОВО тужиоцу је признато право на инвалидску пензију почев од 1. 1. 2003. године. Правоснажном пресудом Другог општинског суда од 2006. године, тужиоцу је признато право на ренту у висини разлике између плате коју би тужилац примао као активно војно лице и инвалидске пензије, у месечном износу од 3.000,00 динара. Вештачењем је утврђено да разлика између ренте која је требала бити исплаћена тужиоцу и исплаћене ренте за период од априла 2004. године до септембра 2011. године, укупно износи 330.000,00 динара. Суд је одбио тужбени захтев тужиоца за период од маја 2005. године до фебруара 2010. године, уз образложење да се

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

за повећање ренте, напред набројани, а то су: побољшање здравственог стања, смањење трошкова лечења и трошкова туђе неге, смањење разлике као губитка у заради од износа висина досуђене ренте, повећање износа инвалидске, односно породичне пензије и др.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

захтев за измену ренте у смислу члана 196. Закона о облигационим односима може тражити само за убудуће, односно од дана подношења тужбе, па је досудио неплаћене месечне износе ренте за период од марта 2010. године закључно са септембром 2011. године, а од 1. 10. 2011. године па до 8. 10. 2015. године, када тужилац навршава 40 година пензијског стажа, тужиоцу је досуђена месечна рента у износу од 6.000,00 динара. Међутим овакав став суда није правилан. Наиме, из садржине тужбе произлази да је тужбеним захтевом тражена накнада штете због неисплаћене ренте која би припала тужиоцу, с обзиром на извршено усклађивање плата и пензија, будући да су органи тужене били у обавези да након сваког усклађивања плата и пензија тужиоцу с тим у вези обрачунају и исплаћују усклађене износе ренте. Дакле, накнада штете се тражи у смислу члана 172. Закона о облигационим односима, па није правилан закључак суда да се тужбом тражи измена ренте. Осим тога, у ситуацији ако се досуђује измена ренте онда се нужно мора изменити и раније донета одлука у погледу висине досуђене ренте, јер би у супротном постојала два извршна наслова у погледу исте правне ствари. Неисплаћени износи ренте могу се досуђивати до пресуђења, а не и након тога. Одлуком Апелационог суда у Београду Гж бр. 6126/15 од 4. 12. 2015. године је одлучивано по питању права на измену, повећање ренте. Првостепени суд је пресудом од 10. 3. 2015. године усвојио захтев за повећање ренте. Тужилац је у току поступка захтевао повећање ренте изменом одлуке у погледу висине досуђене ренте јер су се од дана доношења пресуде чија се измена тражи повећали трошкови живота тако да је досуђени износ ренте обезвређен. У току поступка је вештачењем извршена валоризација досуђеног месечног износа ренте растом цена на мало, односно потрошачких цена за претходни

период и износ месечне ренте на овај начин на дан 1. 10. 2014. године. Жалбени суд је нашао да се измена ренте не може досудити за претходни период већ само од дана подношења захтева па убудуће. Штета која је наступила од настанка до доношења судске одлуке нема карактер ренте већ накнаде доспеле штете. Приликом одлучивања о захтеву оштећеног за повећање ренте нису релевантни пораст трошкова живота, опадање куповне моћи оштећеног или инфлација већ суд као „битно промењене околности” треба да цени да ли би дошло до пораста зараде тужиоца. Утврђивање висине ренте валоризацијом раније досуђене ренте растом цена на мало, односно потрошачких цена је погрешан и неприменљив принцип код захтева за повећање ренте. Рента се не досуђује зато што је смањена радна способност оштећеног, већ зато што је изостала зарада коју би оштећени остварио због смањене радне способности и то у висини коју би иначе остваривао да није дошло до штетног догађаја. Суд треба да утврђује као основни параметар да ли би дошло до повећања зараде тужиоца да није било штетног догађаја. Да ли је основан захтев за досуђивање повећања ренте и у којој висини се утврђује кроз утврђивање да ли су испуњени релевантни услови а то су: коју би зараду тужилац остварио да није дошло до штетног догађаја, повређивања које је проузроковало смањену радну способност, да ли и колику зараду тужилац сада остварује, да ли постоји разлика између ових износа, и да ли је та разлика виша или нижа од претходно досуђене ренте. Тек уколико суд утврди да је разлика виша, у том износу би тужилац имао право на повећање ренте. У овој одлуци је исказан став да штета у висини повећане ренте од подношења захтева до пресуђења има карактер доспеле штете, а од пресуђења карактер ренте и може се досудити убудуће од пресуђења.

Преовлађује став да се рента за убудуће, након доношења пресуде, мора досудити без камате, јер се ради о будућој штети која још није доспела.

Застарелост захтева за накнаду штете цени се према чл. 376. и 377. ЗОО-а без обзира на то да ли се накнада захтева за већ насталу штету или за штету за коју је по редовном току ствари извесно да ће сукцесивно настајати у будућности, као и

ЈОШ ПРИМЕРА ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ Према одлуци Врховног суда Србије Рев 1617/99 од 21. 7. 1999. године потраживање за исплату накнаде штете због изгубљеног издржавања и будуће ренте је потраживање накнаде штете за

45 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Застарелост

без обзира на то да ли се накнада будуће штете захтева у облику ренте или у једнократном износу. Ово је став са заједничке седнице Савезног суда, републичких врховних судова и Врховног војног суда од 25. и 26. новембра 1986. године. Дакле, захтев за накнаду штете у облику ренте застарева у року прописаном за накнаду штете тј. у року од три (односно пет) година из чл. 376. и 377. ЗОО-а. Наведени рок застарелости почиње да тече од момента када је оштећени сазнао за штету, односно обим штете и учиниоца. Рок застарелости не тече од момента настанка штете која је проузроковала право на ренту (на пример, повређивање, односно повреда телесног интегритета), већ застарелост почиње да тече од момента сазнања за штету која у том случају представља, на пример, губитак у заради, и за њену висину. Међутим, ради се о специфичном облику накнаде штете која се не исплаћује у једном износу већ сукцесивно убудуће. Поједини месечни износи досуђене или утврђене ренте застаревају у смислу члана 379. ст. 2. и члана 372. Закона о облигационим односима за три године, а само право на ренту застарева за пет година од доспелости најстаријег неиспуњеног потраживања после кога обвезник исплате није испунио обавезу исплате ренте. Овакво становиште је заузето и одлуком Врховног суда Србије Рев. 3010/97 од 22. 7. 1997. године у којој је наведено да се сукцесивна штета отклања сукцесивном накнадом штете, па се застарелост процењује по прописима о оброчним давањима. Ако је штета причињена кривичним делом, а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застарелости, захтев за накнаду штете у облику ренте застарева када истекне време одређено за застарелост кривичног гоњења. Уколико се ради о накнади штете у облику ренте која је везана за штетни догађај повреде тела и потребу лечења или потребе утврђивања радне способности, тада застарелост почиње да тече од завршетка лечења.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У пресуди Првог основног суда у Београду од 20. 12. 2012. године је одлучено о захтеву за укидање ренте. Према утврђеном чињеничном стању – претходном правоснажном пресудом од 27. 1. 2005. године обавезана је ДЗ СЦГ да туженом накнади материјалну штету у висини разлике између инвалидске пензије и зараде коју би остваривао у досуђеном новчаном износу, као и да му убудуће, па док за то постоје законски услови плаћа новчану ренту. Правоснажном пресудом суда од 1. 4. 2010. године измењена је висина ренте и у том спору тужилац обавезан да туженом плаћа новчану ренту у повећаном износу. Наплата ренте из тог поступка се вршила у поступку извршења (по решењу о извршењу од 21. 5. 2010. године). Тужени је рођен 1958. године и по сили закона војна служба би му престала са навршењем 53 године живота и 40 година пензијског стажа, односно 21. 12. 2011. године. Примењујући напред цитиране материјално-правне норме које регулишу услове за укидање ренте, на овако утврђено чињенично стање, суд је донео пресуду којом је утврђено да тужени има право на ренту закључно са 21. 12. 2011. године и да се рента утврђена пресудом (од 1. 4. 2010. године) укида и престаје са даном 22. 12. 2011. године. У том случају, рента је била одређена претходном пресудом од 1. 4. 2010. године на име губитка зараде услед неспособности за рад туженог а тужилац је био обавезан да плаћа ренту све док за то постоје законски услови. Туженом би по сили закона престао радни однос 21. 12. 2011. године од када не би имао право на зараду и од тог тренутка не постоји штета у висини разлике између зараде која би се туженом исплаћивала и инвалидске пензије коју прима. Зато су испуњени услови из члана 196. ЗОО-а за утврђење да је туженом престало право на ренту и за њено укидање од одређеног датума (а то је 21. 12. 2011. године). Иста пресуда је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду од 27. 2. 2013. године.

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

које важе општа правила о застарелости накнаде штете, а не потраживање издржавања и општи рок застарелости из члана 372. ЗОО-а од десет година. Наиме, тужиоци тужбеним захтевом поднетом тужбом дана 8. 5. 1997. године потражују накнаду штете у виду месечне ренте због изгубљеног издржавања проузроковану погибијом њиховог оца 13. 1. 1992. године. Ради се о потраживању накнаде штете која застарева по истеку субјективног рока од 3 и објективног од 5 година. Основан је приговор застарелости потраживања јер је од настанка штете до подношења тужбе протекао рок од 3 године за застарелост спорног потраживања прописан чланом 376. ст. 1. ЗОО-а. „Захтев за накнаду материјалне штете по основу ренте у висини разлике између пензије коју тужилац остварује и накнаде зараде коју би остварио да је остао у радном односу застарева у року од 3 године (субјективни рок), односно 5 година (објективни рок) из члана 376. ЗОО-а. У конкретном случају, тужиоцу је решењем Фонда за социјално осигурање војних осигураника од 4. 5. 1998. године признато право на инвалидску пензију почев од 1. 3. 1998. године са 85% од пензијског основа и пензија му је мања за 15% од накнаде зараде коју би добијао да је у радном односу. Тужилац је оглашен неспособним за професионалну војну службу трајно. Предмет тужбеног захтева је исплата накнаде материјалне штете у висини разлике између пензије коју остварује и накнаде зараде коју би остварио да је остао у радном односу. Одбијен је тужбени захтев тужиоца због застарелости потраживања. Потраживање накнаде проузроковане штете застарева за 3 године од када је оштећени сазнао за штету и лице које је штету учинило, а у сваком случају ово потраживање застарева за 5 година од када је штета настала. У конкретном случају, тужиоцу је признато право на инвалидску пензију 1. 3. 1998. године, од када прима нижи износ пензије од зараде коју би остваривао да је остао у радном односу, на основу Решења Фонда СОВО од 4. 5. 1998. године. Доношењем наведеног решења тужилац је сазнао да ће његова пензија износити 85% од пензијског основа, па су нижестепени судови правилно закључили да је тог момента сазнао за штету коју ће трпети. Тужбу је поднео 11. 12. 2006. године, и изгубио право да захтева накнаду штете јер је протеком

рока од 5 година наступила застарелост самог права. Неоснован је ревизијски разлог да се застарни рокови код накнаде штете рачунају од дана настанка штете, сходно члану 376. ЗОО-а и да нису застарела тужиочева потраживања за штету коју је претрпео у периоду од 3 године пре подношења тужбе, а посебно будуће штете у виду ренте. Застарелост захтева за накнаду штете цени се према члану 376. ЗОО-а и то без обзира на то да ли се накнада захтева за већ насталу штету или за штету за коју је по редовном току ствари извесно да ће сукцесивно настајати у будућности и без обзира на то да ли се накнада будуће штете захтева у облику ренте или у једнократном износу. Време застарелости почиње да тече од када је оштећени дознао за штету и за лице које је штету учинило. За будућу штету рок застарелости почиње да тече од дана када у будућности та штета буде настала. То се односи на штету која је последица узрока раније штетне радње и која временски није с њом повезана нити је њено наступање извесно. Међутим, ако се будућа штета може већ заједно са садашњом сагледати, ако је она већ тада по редовном току ствари била извесна, као када је у питању губитак зараде, не ради се о штети за коју ће он дознати тек у време када наступи губитак у заради. Због тога, рок застарелости за ту штету почиње да тече већ сазнањем за њу, а не тек оним даном када у будућности настане губитак зараде. Иако таква штета настаје сукцесивно и траје све док трају штетне последице, она има свој узрок у већ свршеној штетној радњи. Реч је о будућој штети, али таквој која је у садашњости већ извесна, на коју оштећени одмах има право и за чије одређивање постоје сви неопходни елементи да му се на терет одговорне особе досуди накнада у рентном облику све док трају штетне последице. Зато застаревање почиње истог дана када би почело и за штету чија укупност настаје одједном.” (Пресуда Другог општинског суда у Београду П бр. 8025/06 од дана 14. 9. 2007. године, Пресуда Окружног суда у Београду Гж. бр. 15118/07 од дана 12. 11. 2008. године, Пресуда Врховног касационог суда Републике Србије Рев. 1081/10 од дана 20. 5. 2010. године)

Застарелост накнаде штете у облику ренте за штету проузроковану кривичним делом. „Тужилац, као активно војно лице ЈНА, рањен дана 2. 5. 1992. године у борбама са муслиманским снагама у реону Сарајево. Том

Оштећеном припада камата на досуђени износ ренте од дана настанка права на ренту и то од доспелости сваког појединачног оброка до доношења пресуде. Када је у питању потраживање накнаде штете у виду ренте због изгубљеног издржавања, тада камата припада тужиоцу само од дана подношења тужбе јер се ради о повременим потраживањима из члана 279. ст. 3. ЗОО-а. Ово правило важи и за накнаду штете због изгубљене зараде, па се за овај вид накнаде камата никако не може потраживати од настанка штете, односно од штетног догађаја. Преовлађује став да се рента за убудуће, након доношења пресуде, мора досудити без камате, јер се ради о будућој штети која још није доспела, па се дужник не може унапред обавезивати на камату, већ само ако закасни са исплатом доспелог оброка ренте.

Уместо закључка

На крају, можемо закључити да рента представља накнаду специфичне будуће материјалне штете за коју важе посебна правила, како она законска, тако и она које је изнедрила судска пракса кроз вишедеценијску примену овог института. И поред тога што се захтеви за накнаду штете у облику ренте релативно ретко јављају у пракси, чини се да у пракси и даље постоје знатне недоумице које судови свакодневно решавају поступањем у предметима по захтевима за досуђивање ренте. То не би требало да чуди јер се ради о једном од најсложенијих института одштетног права. Управо због тога, ауторке овог текста су сматрале да ова обимна и комплексна тема завређује пажњу и да није наодмет подсетити стручну јавност на неке основне поставке, као и на праксу судова у погледу ренте. Све наведено у оба дела овог текста дато је, пре свега, кроз призму судске праксе, која својом динамиком покреће, али и разрешава разне дилеме у овој области у њеној конкретној примени.

lege artis ● ЈАНУАР 2017.

(Пресуда Врховног касационог суда Републике Србије Рев 1367/10 од дана 8. 4. 2010. године)

Камата на ренту

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

приликом задобио је теже телесне повреде. Од стране ниже војнолекарске комисије при ВП 2082 Београд, тужилац је проглашен неспособним за професионалну војну службу трајно, као последица вршења војне службе. Решењем Фонда за социјално осигурање војних осигураника признато му је право за инвалидску пензију почев од 1. 7. 2001. године, којим решењем је утврђено да је инвалидност тужиоца наступила као последица повреде на раду или професионалне болести. Утврђена је висина разлике у примањима тужиоца између пензије коју остварује и плате коју би примао да није било штетног догађаја за период од дана пензионисања 1. 7. 2001. до 31. 10. 2007. године и висина затезне камате до 5. 11. 2007. Утврђен је месечни износ ренте за убудуће, након 1. 11. 2007. године. На основу утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су заузели правилно становиште да тужилац има право на накнаду материјалне штете. Она се темељи у одредби члана 195. ст. 2. Закона о облигационим односима, којом је прописано да ако повређени због потпуне или делимичне неспособности губи зараду, или су му потребе трајно повећане, или су могућности његовог даљег развијања или напредовања уништене или смањене, одговорно лице дужно је плаћати повређеном одређену новчану ренту, као накнаду за ту штету. Материјална штета се огледа у разлици између инвалидске пензије и зараде коју би тужилац остваривао. Материјална штета коју тужилац трпи, представља последицу штетног догађаја (рањавања). Тужилац је остварио право на инвалидску пензију 1. 7. 2001. године и пензионисање тужиоца је последица рањавања, односно штетног догађаја. Потраживање тужиоца није застарело јер је штета проузрокована припадницима бивше ЈНА у оружаним сукобима са паравојним формацијама бивших република СФРЈ до дана њиховог међународног признања од стране Генералне скупштине ОУН 22. 5. 1992. године проузрокована је кривичним делом оружане побуне из чл. 124. КЗЈ, па њено потраживање застарева у року од 15 година, а с обзиром на то да овај период није протекао од пријема решења о стицању права на инвалидску пензију и пријема првог износа исте до подношења тужбе суду.”

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Одговорност за неизмирене комуналне услуге

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Имајући у виду неуједначену судску праксу и норме које регулишу ову проблематику, приликом промене власништва непокретности неопходно је извршити и евидентирање тих промена код комуналних предузећа како би се избегле ситуације вођења судских поступака Снежана Марјановић судија Првог основног суда у Београду, заменик руководиоца Одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

асполагање станом или другим непокретностима продајом, разменом, поклоном или другим правним послом обично усмерава пажњу на одредбе тог уговора и на његову реализацију, при чему се врло често заборављају и друге формалности које је након закључења овог уговора неопходно обавити. Након овере, јавни бележник копију уговора доставља само Пореској управи и катастру. Међутим, промену власништва потребно је пријавити и свим испоручиоцима комуналних услуга, што се обично одмах и обави. У пракси се, свеједно, догађа да свако од уговорника очекује да ће то онај други учинити и на крају то нико ни не обави. За новог власника непокретности то није проблем јер он званично и не постоји евидентиран као корисник комуналних услуга. У случају неизмирења обавеза по основу комуналних услуга, купац, иако користи непокретност, неће бити тужен за неизмирене обавезе. Ипак, нови власник непокретности може имати проблем уколико није проверио да ли је стари власник измирио своје обавезе према комуналним предузећима до закључења уговора. Стога је за све уговараче битно да одмах по закључењу уговора промену власништва пријаве комуналним предузећима. Код услуга Телекома за телефонске услуге у фиксној телефонији и кабловских оператера

који обустављају испоруку својих услуга после два неизмирена рачуна то и није толико велики проблем. Општи услови пословања који се примењују на основу закључених уговора регулишу ситуацију промене власника некретнине за коју се измирују услуге. Општи услови за пружање услуга у јавној фиксној мрежи Телекома Србија у тачки 5.1. предвиђају да претплатник може да тражи „сеобу” услуге на другу локацију, која ће бити реализована уколико је претплатник претходно измирио своја дуговања према Телекому за ту услугу и уколико за реализацију захтева на новој локацији постоје техничке могућности. Тачка 15.1. предвиђа да претплатник може пренети права и обавезе из уговора о коришћењу фиксног телефонског прикључка и услуге преко истог на треће лице, под условом да нови претплатник настави са коришћењем услуга на истој локацији, преко истих прикључака на мрежу, уз накнаду предвиђену ценовником, при чему са претплатником који је пренео права и обавезе важење уговора престаје, а са новим претплатником се закључује уговор. У случају смрти претплатника, пренос права и обавеза из уговора могу захтевати наследници, чланови породичне заједнице, или, уколико их је више, лице које одреде наследници или чланови породичне заједнице (15.3). Општи услови СББ-а, у члану 46, предвиђају да претплатник може, уз одобрење СББ-а, пренети права и обавезе из претплатничког уговора на треће лице. Претплатник не може препродати или дати на даље коришћење услуге СББ-а. Ови општи услови не предвиђају обавезу да се промена корисника пријави. Ту нема дилеме

49 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

закључење новог уговора о продаји електричне енергије не може се поднети за објекат у коме је извршена обустава испоруке електричне енергије, док се не отклоне разлози за обуставу. У случају промене која захтева закључење новог уговора о продаји електричне енергије, крајњи купац је дужан да уз пријаву приложи одговарајуће доказе: оверен купопродајни уговор, уговор о закупу, решење о наслеђивању, извод из регистра привредних субјеката, пријаву – одјаву пребивалишта, а у случају других промена, одговарајуће друге доказе којима се потврђује настала промена, а оператор система је дужан да очита бројила електричне енергије у року од три дана од дана пријема пријаве и достави очитане податке снабдевачу, односно јавном снабдевачу. У случају да се са новим власником објекта не закључи уговор о продаји електричне енергије, односно уговор о приступу систему, са даном очитавања стања на бројилу електричне енергије, оператор система ће обуставити испоруку електричне енергије на том мерном месту. Уколико нови власник поднесе доказе о промени власништва на објекту и доказ о измирењу рачуна на име обавеза до дана очитавања стања на бројилу електричне енергије, може да закључи уговор о продаји и уговор о приступу систему (члан 62). Члан 26. раније важеће Уредбе о условима испоруке електричне енергије предвиђао је да у случају промене власништва, односно права коришћења на објекту који је већ прикључен на електроенергетски систем, нови власник, односно носилац права коришћења плаћа електричну енергију од дана закључења уговора о продаји електричне енергије. Нови власник, односно носилац права коришћења који благовремено не пријави испоручиоцу промену власништва, односно права коришћења, плаћа потрошену електричну енергију од последњег очитавања потрошње на мерном уређају, односно од дана очитавања потрошње по пријави о промени власништва претходног купца. Претходни купац који не пријави промену власништва, односно права коришћења, дужан је да плати електричну енергију потрошену до дана поднете пријаве новог власника, односно носиоца права коришћења. Према Уредби и Одлуци и ранији и нови власник имају обавезу да промену пријаве

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

да за све обавезе одговара корисник услуге који је закључио уговор док се уговор не раскине. Поставља се питање шта се догађа у ситуацији када се промена власништва не пријави комуналном предузећу. Ово је посебно спорно код рачуна „Инфостана” који обједињују наплату и код рачуна за испоручену електричну енергију који могу бити изузетно високи. У случају неплаћања ових рачуна, ко одговара за испоручене комуналне услуге – ранији или нови власник, и на основу чега? Одлука о начину плаћања комуналних услуга на територији града Београда („Сл. лист града Београда”, бр. 24/03, 11/05, 2/11, 34/14) у члану 19. предвиђа да је корисник комуналних услуга који је отпочео са коришћењем комуналних услуга, дужан да о дану почетка комуналних услуга, по претходној пријави код јавног предузећа, обавести предузеће за обједињену наплату, и то у року од осам дана од дана почетка коришћења комуналних услуга. Обавештење садржи податке о кориснику комуналних услуга, објекту који се користи, дану почетка коришћења и комуналним услугама које се користе. Корисник комуналних услуга који намерава да престане да користи одређени стан, кућу или гаражу, односно пословну просторију дужан је да благовремено, писаним путем, обавести предузеће за обједињену наплату о дану када ће престати да користи стан или гаражу, односно пословну просторију. Предузеће за обједињену наплату дужно је да изврши обрачун накнада ових комуналних услуга закључно са даном престанка коришћења стана, гараже, односно пословне просторије. Уредба о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом („Сл. гласник РС”, бр. 63/13) предвиђа да је крајњи купац дужан да оператору система и снабдевачу, односно јавном снабдевачу, пријави промене власништва или промене у вези са правом коришћења, променом имена, променом пословног имена, односно променом назива, променом намене потрошње електричне енергије, статусним променама и другим променама насталим после закључења уговора о продаји електричне енергије, односно уговора о приступу систему најкасније у року од 15 дана од дана настале промене. Пријава у случају промене која захтева

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

комуналном предузећу. До пријаве промене комунално предузеће нема сазнања о постојању новог власника нити да је до такве промене уопште и дошло.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

„Према стању у списима предмета, тужилац ЈКП „Инфостан” је, као извршни поверилац, против туженог, као извршног дужника, дана 16. 2. 2010. године поднео предлог за извршење на основу веродостојне исправе – извода из пословне документације тужиоца, ради наплате дуга за комуналне услуге за наведени објекат, за период од јануара 2009. године до децембра 2009. године, у укупном износу од 16.996,55 динара, са законском затезном каматом од 31. 1. 2010. године. Наведени предлог усвојен је решењем о извршењу Првог основног суда у Београду од 19. 2. 2010. године, које је по приговору извршног дужника стављено ван снаге и поступак је настављен у парници. Током поступка, као и у самом приговору на решење о извршењу, тужени је истакао приговор недостатка пасивне легитимације, истичући да је објекат, уговором о уступању и расподели имовине за живота, овереним дана 11. 2. 2002. године пред Другим општинским судом у Београду, уступио свом сину Б. Т., који је на наведеном објекту и уписан као власник у Катастру непокретности. Такође, навео је да од тада и не живи у том објекту, те да није био корисник услуга тужиоца и да није у обавези да рачуне који су предмет утужења плати. Тужилац је током поступка указивао да тужени није у складу са чл. 19. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији Града Београда, обавестио тужиоца о намери да престане да користи предметни објекат, те се због тога у евиденцији тужиоца и даље води као корисник услуге, па је он и дужан да неплаћене рачуне плати. Првостепени суд је одбио тужбени захтев у целости, јер је нашао да је основан приговор недостатка пасивне легитимације туженог, а с обзиром на то да није власник предметног објекта, нити се може сматрати корисником комуналних услуга и да се на њега не могу применити одредбе поменуте Одлуке. Испитујући жалбене наводе, Виши суд је нашао да се основано жалбом тужиоца указује да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из члана

361. ст. 2. тач. 12) ЗПП-а, јер за одлучне чињенице првостепени суд није дао јасне и довољне разлоге. Наиме, првостепени суд није дао јасне разлоге због чега сматра да се на туженог не односе одредбе Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији Града Београда, а пре свега одредба члана 19. исте, која прописује да је корисник комуналних услуга који намерава да престане да користи одређени стан, кућу или гаражу, односно пословну просторију дужан да благовремено, писаним путем, обавести предузеће за обједињену наплату о дану када ће престати да користи стан или гаражу, односно пословну просторију. По схватању другостепеног суда, у време уступања предметног објекта свом сину, тужени је био власник истог и корисник услуге тужиоца, те је имао обавезу да, у складу са чланом 19. поменуте Одлуке, писаним путем обавести тужиоца о намери престанка коришћења објекта, што није учинио, из ког разлога се код тужиоца и даље води као корисник услуге. У наведеном смислу нејасан је став првостепеног суда да тужени нема својство корисника комуналних услуга што се тиче утужених рачуна.” (Решење Вишег суда у Нишу Гж. бр. 1578/15 од 22. 12. 2015)

„Према стању у списима предмета и изведеним доказима првостепени суд је утврдио: да је дана 16. 2. 2010. године тужилац ЈКП „Инфостан” као поверилац покренуо извршни поступак предлогом за дозволу извршења на основу веродостојне исправе – рачуна за јануар, фебруар и децембар 2009. године, против туженог као дужника, због неплаћених комуналних услуга за стан. Први основни суд у Београду је дана 19. 2. 2010. године донео решење о извршењу којим је дужника обавезао на исплату 22.130,39 динара на име главног дуга, одредивши да ће се уколико дужник у остављеном року не измири наведени дуг извршење спровести принудним путем и то пописом и продајом покретних ствари дужника, те преносом наплаћене тражбине у корист повериоца на означен жиро рачун. Поводом приговора у коме је тужени истакао да је дана 6. 10. 1998. године стан продао С. М. из Београда, Први основни суд у Београду донео је решење 28. 9. 2012. године којим ставља ван снаге своје решење о извршењу од 19. 2. 2010.

„Према утврђеном чињеничном стању, тужена је као закупац користила пословни простор у Београду, у периоду од 1994. године до раскида

Након овере, јавни бележник копију уговора доставља само Пореској управи и катастру. Међутим, промену власништва потребно је пријавити и свим испоручиоцима комуналних услуга.

51 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

(Пресуда Вишег суда у Новом Пазару Гж. 488/15 од 16. 12. 2015)

уговора о закупу 25. 6. 2007. године, када је и напустила наведени пословни простор, с тим што је из Регистра привредних субјеката брисана као предузетник, односно оснивач самосталне трговинско комисорне радње „СС” дана 8. 9. 2008. године. Тужена је захтев за брисање из евиденције корисника услуга ЈКП „Инфостану” поднела дана 29. 11. 2011. године. Нов корисник комуналних услуга предузеће „ББ” регистрован је дана 1. 2. 2012. године, а који је предметни пословни простор почео да користи почетком 2009. године. Полазећи од тога да тужена није у складу са чланом 19. ст. 2. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији града Београда, благовремено, писаним путем, обавестила тужиоца о дану када је престала да користи предметни простор, првостепени суд је нашао да је стога тужена у обавези да за комуналне услуге, за период од јануара до децембра, осим за мај месец 2009. године, исплати износ од 23.481,02 динара којим је тужилац задужује. Првостепени суд је обавезао тужену на исплату и законске затезне камате на износ главног дуга почев од 31. 1. 2010. године, када је доспела обавеза, па до исплате, а у смислу одредби члана 277. ЗОО-а. Правилно првостепени суд закључује да постоји обавеза тужене да за пословни простор измири дуг за утужени период, који се на тај објекат и односи, а који неспорно није плаћен, имајући, пре свега, у виду да тужена насталу промену, престанак коришћења наведених пословних просторија, која је од значаја за наплату извршених услуга није благовремено пријавила тужиоцу, већ је то учинила тек по покретању поступка. Променом закупца предметног пословног простора код тужиоца се мењају само имена

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

године у делу у којем је одређено извршење и укидају се све спроведене радње, те одређује да ће се поступак наставити као поводом приговора против платног налога, а наложено је да се по правноснажности решења списи предмета доставе парничном одељењу Првог основног суда у Београду. Неосновани су жалбени наводи туженог да исти није у обавези да исплати наведени дуг јер је обавестио суд о продаји стана и при том приложио уговор оверен 6. 10. 1998. године, као и то да му није познат члан 19. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији града Београда. Првостепени суд је правилно поступио када је одлучио као у диспозитиву одлуке, узимајући у обзир чињеницу која произлази из уговора о купопродаји да је дана 6. 10. 1998. године тужени продао и предао стан купцу С. М., не ослобађа туженог обавезе измирења дуга према тужиоцу, с обзиром на то да ни наведени купац његовог стана такође није од дана коришћења комуналних услуга благовремено обавестио тужиоца, све у смислу одредбе члана 19. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији града Београда која прописује да корисник комуналних услуга који намерава да престане да користи одређени стан, кућу или гаражу, односно пословну просторију дужан је да благовремено, писаним путем, обавести предузеће за обједињену наплату од дана када ће престати да користи стан, гаражу или пословну просторију.”

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

корисника комуналних услуга, док идентификациони број, који је додељен још власнику локала, остаје исти. Стога уношењем идентификационог броја, приликом штампања рачуна, без обзира за који период, штампа се име тренутно евидентираног корисника, те како је као нов корисник комуналних услуга, предузеће „ББ” регистрован дана 1. 2. 2012. године, то је и збирна уплатница одштампана дана 25. 4. 2013. године, одштампана на име новог корисника. Међутим, то не значи да је обавеза, односно дуг за спорни период, аутоматски прешао са тужене на новог корисника, како правилно закључује и првостепени суд, с обзиром на то да тужена своју обавезу пријављивања настале промене није учинила благовремено, у ком случају би тужилац био дужан да изврши обрачун накнаде комуналних услуга закључно са даном престанка коришћења предметног локала, у смислу члана 19. ст. 3. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији града Београда. Тужена је захтев за брисање из евиденције корисника комуналних услуга ЈКП „Инфостану” поднела дана 29. 11. 2011. године. Потврда Управе јавних прихода Града Београда за предметни простор ради регулисања обрачуна накнаде за грађевинско земљиште код ЈКП „Инфостана”, осим што је на захтев тужене издата временски много након исељења, односно тек 29. 12. 2012. године, у истој је само констатовано да је тужена као предузетник брисана из АПР дана 8. 9. 2008. године и да не користи пословни простор од 25. 6. 2007. године, те да самим тим није обавезник накнаде за коришћење грађевинског земљишта. Констатација у потврди да тужена више није обавезник, не указује, нити доводи до закључка да је тужена ослобођена плаћања наведене накнаде од дана исељења, јер је обавеза тужене да се благовремено одјави као корисник комуналних услуга постојала према тужиоцу.

Следи да ни жалбени наводи да тужилац, као објединитељ свих накнада није у могућности да задужује тужену одређеном врстом накнаде ако је изворни корисник те накнаде ослободио тужену од обавеза плаћања исте, нису од утицаја на правилност и законитост побијане одлуке, с обзиром на то да представљају сопствено виђење стања ствари и сопствену оцену изведених доказа. С друге стране, како се ради о спору мале вредности, то се на основу члана 478. ЗПП-а у поступку по жалби не испитује правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања, јер се одлуке могу побијати само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. ст. 2. Закона и због погрешне примене материјалног права, због чега жалбене наводе који се односе на чињенично стање другостепени суд није разматрао.” (Пресуда Вишег суда у Нишу Гж. бр. 1584/15 од 18. 1. 2016)

„Првостепени суд је правилном оценом изведених доказа утврдио да је тужени Д. Б. непокретност у Земуну у којој је неспорно тужилац испоручивао електричну енергију продао С. М. дана 15. 8. 1999. године, али да није пријављена промена корисника, а из обрачуна тужиоца је утврдио да тужени дугује тужиоцу за утрошену електричну енергију износ од укупно 33.109,73 динара. У том делу првостепени суд се погрешно позива на члан 26. Одлуке о општим условима за испоруку електричне енергије која је престала да важи 31. 12. 2005. године, али правилно закључује да је тужени у обавези да плати дуг за утрошену електричну енергију тужиоцу јер није благовремено пријавио промену корисника. Ово због тога јер је члану 26. Уредбе о условима испоруке електричне енергије која се има

До пријаве промене комунално предузеће нема сазнања о постојању новог власника нити да је до такве промене уопште и дошло.

„Према стању у списима тужилац ЈКП „Инфостан” је дана 28. 2. 2013. године поднео тужбу против тужене ради дуга за пружене комуналне

53 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

(Решење Вишег суда у Шапцу Гж бр. 754/15 од 8. 12. 2015)

услуге за стан за период од јануара 2012. године до децембра 2012. године у укупном износу од 17.251,80 динара. Уз тужбу је доставио извод из пословних књига на коме је као корисник услуга назначен Н. М. Први основни суд у Београду је дана 6. 3. 2013. године донео решење о издавању платног налога којим је обавезана тужена да тужиоцу исплати утужени износ са каматом, као и трошкове поступка. Против наведеног решења тужена је изјавила приговор наводећи да оставински поступак иза њеног супруга није окончан, те да предметни стан користе трећа лица, и то бивша супруга оставиоца и брат оставиоца. Решењем Првог основног суда у Београду од 21. 10. 2013. године расправљена је заоставштина пок. М. Н. и за наследнике заоставштине коју чине сва права и обавезе према уговору о откупу стана у Београду улица К, оглашени су супруга оставиоца овде тужена и кћерке оставиоца К. Н. и мал. Н. Н., са делом од по 1/3. Како је тужена сувласник на предметном стану са уделом од 1/3 дела, а за који стан није плаћена накнада за комуналне услуге за период од јануара до децембра 2012. године у укупном износу од 17.251,80 динара, то је првостепени суд нашао да је тужена дужна да тужиоцу плати део накнаде, сразмерно свом сувласничком уделу на предметном стану, односно износ од 5.750,60 динара са каматом, у смислу члана 2. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији града Београда и члана 277. ЗОО-а, док је у преосталом делу, а за износ од 11.501,20 динара тужбени захтев одбио као неоснован и одлучио као у ставу три изреке ожалбене пресуде. Овај суд је ценио наводе жалбе тужиоца којима се указује да је приликом доношења ожалбеног дела пресуде првостепени суд морао имати у виду одредбу члана 224. Закона о наслеђивању којом је прописано да наследници солидарно одговарају за оставиочеве дугове, као и да се дугови међу наследницима деле сразмерно њиховим наследним деловима, па је нашао да су исти без утицаја на доношење другачије одлуке. Ово због тога што се у конкретном случају тужбени захтев односи на потраживање које је настало након смрти оставиоца, и то у периоду од јануара 2012. године до децембра 2012. године, а оставилац који је био корисник комуналних услуга је умро 8. 7. 2009. године, па како предметно потраживање није ни постојало у

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

применити за конкретни период предвиђено да у случају промене власништва, односно права коришћења на објекту који је већ прикључен на електроенергетски систем, нови власник, односно носилац права коришћења плаћа електричну енергију од дана закључења уговора о продаји електричне енергије. Нови власник, односно носилац права коришћења који благовремено не пријави испоручиоцу промену власништва, односно права коришћења, плаћа потрошену електричну енергију од последњег очитавања потрошње на мерном уређају, односно од дана очитавања потрошње по пријави о промени власништва претходног купца. Претходни купац који не пријави промену власништва, односно права коришћења, дужан је да плати електричну енергију потрошену до дана поднете пријаве новог власника, односно носиоца права коришћења. Сличну одредбу садржи и сада важећа Уредба о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом у члану 62. Из наведених разлога неосновани су наводи жалбе туженог да тужени није пасивно легитимисан у овом спору, због чињенице да је објекат који је прикључен на електроенергетски систем продао 15. 8. 1999. године, јер тужиоцу није пријављена промена власништва на објекту, па је тужени дужан у смислу члана 26. ст. 3. наведене уредбе да плати електричну енергију потрошену до дана поднете пријаве новог власника. Међутим, имајући у виду истакнути приговор застарелости потраживања од стране туженог, првостепени суд није био у могућности да правилно примени материјално право и једногодишњи рок застарелости у смислу члана 378. ст. 1. Закона о облигационим односима, јер није утврдио из ког периода потиче потраживање тужиоца. Из обрачуна тужиоца у списима предмета може се утврдити само када су поједини износи доспели за наплату, а не и из ког периода потичу, чиме је првостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка на коју је већ указано.”

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

моменту смрти оставиоца, већ је исто настало две и по године након оставиочеве смрти, то се не може сматрати да се ради о дугу оставиоца, већ о обавези тужене као сувласника на предметној непокретности.”

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Пресуда Вишег суда у Београду Гж бр. 9389/14 од 26. 11. 2015)

Ове наведене одуке само се позивају на Одлуку и Уредбу, али се одговорност старог власника непокретности може заснивати и на одредбама Закона о облигационим односима. Ради се о потраживањима која застаревају за годину дана у случају да се ради о домаћинствима (члан 378) или 3 године уколико се ради о правним лицима (члан 374). Непријављивањем промене стари власник је комуналном предузећу причинио штету јер се због протека времена потребног за застарелост он више не може наплатити од новог власника. То је аргументација за одговорност старог власника. Могу се применити и одредбе члана 452. ЗОО-а који наводи да лице на које на основу уговора пређе нека имовинска целина физичког или правног лица, или један део те целине, одговара за дугове који се односе на ту целину, односно на њен део, поред дотадашњег имаоца и солидарно с њим, али само до вредности њене активе. Према повериоцима нема правног дејства одредба уговора којом би се искључивала или ограничавала одговорност. У том случају би постојала одговорност новог власника за обавезе настале након закључења уговора. „Основано се ревизијом указује да нижестепени судови нису дали никакве разлоге за непримену одредбе члана 452. Закона о облигационим односима, нити су у том смислу утврђивали чињенице релевантне за примену наведене одредбе, мада још у тужби тужилац поред позивања на одредбу члана 435. ст. 3. Закона о предузећима, позвао се и на одредбу члана 452. ЗОО-а, истичући у чињеничним наводима да је дужник основао ново предузеће у циљу избегавања плаћања доспелих обавеза према повериоцима и да је на новоосновано предузеће пренео активу. Прелазак имовинске целине у смислу члана 452. Закона о облигационим односима на новог титулара укључује како уступање потраживања која улазе у састав те имовинске целине, тако и преузимање дугова који чине њену

пасиву. Ради ефикасније заштите поверилаца имовинске целине, изричито је прописано да за дугове уз дотадашњег титулара имовинске целине одговара и стицалац и то солидарно са њим до вредности њене активе. Солидарна одговорност стицаоца не може се уговором ни искључити ни ограничити.” (Решење Врховног суда Србије Рев 91/07 од 15. 11. 2007)

Одговорност наследника У случају смрти власника заоставштина прелази по сили закона на оставиочеве наследнике у тренутку његове смрти (Закон о наслеђивању чл. 206–236. „Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – одлука УСРС и 6/15). Наследник одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине. Наследник који се одрекао наслеђа не одговара за оставиочеве дугове. Санаследници солидарно одговарају за оставиочеве дугове, сваки до висине вредности свог наследног дела, без обзира на то да ли је извршена деоба наследства. Међу санаследницима дугови се деле сразмерно њиховим наследним деловима, ако из завештања не следи што друго. Стога потраживања комуналних предузећа према оставиоцу до његове смрти надокнађују наследници до висине вредности наслеђене имовине. Након смрти оставиоца, за испоручене комуналне услуге одговарају сразмерно својим наследним уделима. „Неосновани су и наводи жалбе тужиоца којима се указује да је суд погрешно применио материјално право и то одредбу члана 414. ст. 1. ЗОО-а којом је прописано да сваки дужник солидарне обавезе одговара повериоцу за целу обавезу и поверилац може захтевати њено испуњење од кога хоће све док она не буде потпуно испуњена. Наиме, одредбом члана 15. ст. 6. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да трошкове коришћења, управљања и одржавања ствари, и остале терете који се односе на целу ствар, сносе сувласници сразмерно величини својих делова. Управљање није посебно својинско, односно сусвојинско овлашћење, јер је управљање обухваћено овлашћењем власника, односно сувласника да се ствар држи и користи, а под редовним управљањем, поред осталог,

(Пресуда Вишег суда у Београду Гж бр. 9389/14 од 26. 11. 2015)

(Пресуда Вишег суда у Сомбору број Гж. 735/13 од 31. 1. 2014)

„Према члану 222. Закона о наслеђивању, наследник одговара за дугове оставиоца до висине вредности наслеђене имовине. Значи, наследник одговара за дугове оставиоца неограничено и безусловно. Ова законска одредба указује да је потребно да постоји наслеђе, односно заоставштина да би наследници могли да одговарају за дугове оставиоца. Према члану 1. ст. 1. и 2. Закона о наслеђивању, наслеђује се заоставштина, а заоставштину чине сва наслеђивању подобна права која су оставиоцу припадала у тренутку смрти. Чињеница је да је, чланом 206. ст. 1. Закона о наслеђивању, регулисано да се смрћу лица отвара његово наслеђе, а чланом 212. истог закона је предвиђено да заоставштина прелази по сили закона на оставиочеве – наследнике у тренутку његове смрти, односно иако наследник стиче заоставштину у тренутку делације, он не мора и дефинитивно бити наследник, јер наследник је овлашћен да се одрекне наслеђа. Он то може учинити само у оставинском поступку и до окончања истог. Ако се одрекне наслеђа, сматра се да никада није ни био наследник, а сходно члану 213. ст. 1. и 2. Закона о наслеђивању. Према члану 223. Закона о наслеђивању, наследник који се одрекао наслеђа не одговара за оставиочеве дугове. Значи, у нашем праву важи начело добровољности, а не обавезности наслеђивања. С обзиром на то да из смртовнице сада пок. В. Б., произилази да нема имовине која би била предмет расправљања, да је неспорно да је свом

Потраживања комуналних предузећа према оставиоцу до његове смрти надокнађују наследници до висине вредности наслеђене имовине.

55 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Наследник одговара за оставиочеве дугове и својом и наслеђеном имовином. Оставиочеви дугови се могу наплатити и из наслеђене имовине и из наследникове имовине коју је наследник стекао по другом основу. Наследник који се одрекао наслеђа никада не одговара за оставиочеве дугове. Наследник који се одрекао наслеђа у корист другог наследника не одговара за оставиочеве дугове. Ту одговорност преузима наследник у чију се корист он одрекао наслеђа. „Према одредби члана 224. ст. 1. Закона о наслеђивању, санаследници одговарају за дугове оставиоца до висине вредности свог наследног дела, без обзира на то да ли је извршена деоба наследства. Тужени су тако солидарно одговорни за дугове оставиоца што подразумева право тужиоца да се у целости наплати од било кога од тужених. Тако је цитирана законска одредба од значаја само приликом регулисања односа између самих наследника, односно евентуалног постављања регресног захтева од стране

наследника који је на име оставиочевих дугова платио већи износ од оног који одговара вредности његовог наследног дела према осталим наследницима који су заједно са њим солидарни дужници одређене обавезе.” www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

подразумева се и исплата дугова. Одредбом члана 412. ст. 2. ЗОО-а је прописано да кад у некој дељивој обавези има више дужника, обавеза се дели међу њима на једнаке делове и сваки од њих одговара за свој део обавезе. Имајући у виду да се у конкретном случају ради о новчаном потраживању, односно о облигацији која је дељива, то тужена која је сувласник на предметном стану са уделом од 1/3 дела, у смислу наведених законских одредаба, је у обавези да тужиоцу исплати део потраживања који је сразмеран величини њеног сувласничког удела на предметном стану, односно 1/3 од укупног потраживања, како је то правилно закључио првостепени суд.”

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

својом имовином располагао уговором о поклону којим је поклонио туженом В. Б., односно произилази да наследници, сходно члану 222. Закона о наслеђивању, не одговарају за дугове оставиоца неограничено и безусловно.”

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж-126/14 од 28. 10. 2014)

„Одредба члана 224. ст. 1. према којој санаследници солидарно одговарају за оставиочеве дугове, сваки до висине вредности свог наследног дела, без обзира на то да ли је извршена деоба наследства, морају се тумачити у ширем смислу, не само као дуговања у новчаном изразу, већ и као дужност на чинидбу која наслеђивањем прелази на наследнике као његове универзалне сукцесоре.” (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, бр. Гж 4070/14 од 17. јуна 2015)

„Према утврђеном чињеничном стању тужиоцу сада пок. АА дуг из 1993. године у уговореном року није био враћен. Дана 18. 2. 1994. године сада пок. АА је са првотуженом ћерком закључио уговор о поклону којим је поклонио стан у Београду, а са супругом се развео 25. 11. 1994. године. АА је преминуо 4. 1. 1995. године, а оставински поступак је обустављен јер је утврђено да нема имовине која би ушла у заоставштину иза покојног АА. Према одредбама члана 140. ст. 1. Закона о наслеђивању из 1974. године наследник одговара за дугове оставиочеве до висине вредности наслеђене имовине. Тужилац у овој правној ствари захтева од тужених исплату износа који му дугује сада пок. АА по основу уговора о зајму. Тужене су ћерке пок. зајмопримца и оне би одговарале за дугове свога оца до висине вредности наслеђене имовине.

Међутим, оставински поступак иза сада пок. АА је обустављен јер оставилац у моменту смрти није имао имовине на свом имену. Код таквог стања ствари тужене – ћерке оставиоца нису ништа наследиле, па је стога правилан правни закључак судова нижег степена да тужилац као поверилац неосновано од њих захтева исплату дуга њиховог оца јер оне у овом случају не одговарају за дугове оставиочеве. Трећеозначена тужена је бивши брачни друг оставиоца и она није оглашена за законског наследника иза смрти разведеног супруга, па стога не одговара за његове дугове.” (Пресуда Окружног суда у Београду Гж. 10407/02 од 23. 1. 2003)

У конкретном примеру, као и у оваквим случајевима, ЈП за комуналне услуге би стајала на располагању могућност примене института побијања дужникових правних радњи (280–285. ЗОО-а). Поготово када се ради о бестеретном располагању у оквиру круга породице. Али у том случају се поставља питање релативно кратких рокова од 1 и 3 године за подизање такве тужбе од стицања непокретности и немогућности комуналног предузећа да у том року сазнају за промене власника. У том случају тужбени захтев ЈКП би морао бити постављен у складу са правилима ових законских одредаба. Ипак, комунална предузећа се овим законским могућностима ретко користе. „Неосновани су и жалбени наводи тужене којима се истиче да предметни уговор није закључен са намером да се осујети наплата потраживања тужиоца, јер се, пре свега, сходно одредби члана 281. ст. 3, код бестеретних располагања сматра да је дужник знао да наноси штету повериоцима, а и јер је, свакако,

У извршном поступку, у случају намирења преносом права својине, ЗИО не регулише питање плаћања комуналних услуга, па важе иста правила, као и у већ наведеним примерима, али и исте дилеме.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж 2699/12 од 2. 10. 2012)

Промена власника у извршном поступку У извршном поступку, у случају намирења преносом права својине, Закон о извршењу и обезбеђењу „Сл. гласник РС”, бр. 106/15 чл. 190–191. не регулише питање плаћања комуналних услуга, па у сваком случају важе иста правила, као и у већ наведеним примерима, али и исте дилеме.

Промена власника у стечајном поступку Према Закону о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11 – др. закон, 71/12 – одлука УС и 83/14), по доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине или дела имовине стечајног

57 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

У току поступка тужени може стварног корисника услуга позвати да у поступку учествује као умешач на страни туженог. Стари или нови власник који плати дугове за извршене комуналне услуге које је користио нови, односно претходни власник, има право да од тог лица које је услуге користило, тражи повраћај исплаћених износа по правилима одговорности за штету. За туженог у парници по тужби комуналног предузећа је настала штета исплатом комуналном предузећу. Од тог тренутка он има право да у другој парници од ранијег, односно новог власника тражи накнаду штете. У случају исплате без судског поступка би се лице које је извршило исплату за комуналне услуге које није користило могло позвати на правила пословодства без налога из чл. 220–225. ЗОО-а.

дужника. Стечајни управник дужан је да изврши процену целисходности продаје стечајног дужника као правног лица, односно целокупне имовине стечајног дужника у односу на продају имовине стечајног дужника у деловима и да о томе обавести одбор поверилаца. Продаја имовине врши се јавним надметањем, јавним прикупљањем понуда или непосредном погодбом, у складу са овим законом и у складу са националним стандардима за управљање стечајном масом (члан 132). У поступку продаје када купац исплати цену, на купца се преноси право својине на купљеној имовини без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину. Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити по правноснажности решења одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом (члан 133. ст. 11). После продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак се у односу на стечајног дужника обуставља. Уговор о продаји стечајног дужника као правног лица мора садржати одредбу да имовина стечајног дужника која није била предмет процене из члана 135. ст. 2. овог закона улази у стечајну масу. Новац добијен продајом стечајног дужника, као и имовина стечајног дужника улази у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води орган надлежан за вођење регистра привредних субјеката и заступа је стечајни управник. За потраживања према стечајном дужнику која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима, а правна лица која су стечајном дужнику пружала услуге од општег интереса не могу обуставити вршење тих услуга по основу неплаћених рачуна насталих пре отварања стечајног поступка (члан 136). Закон о стечају је lex specialis у односу на Закон о облигационим односима и у овом случају нови власник не одговара за обавезе ранијег власника.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

закључивањем предметног уговора о поклону Б. Н. остао без имовине на свом имену, што такође говори у прилог чињеници да је та радња предузета на штету повериоца, овде тужиоца, односно у циљу да се исти онемогући са наплатом свог потраживања.”

радни односи и социјално осигурање

П р о п и си у п р ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

СРАЗМЕРАН ГОДИШЊИ ОДМОР И НАКНАДЕ ШТЕТЕ ЗА НЕИСКОРИШЋЕНИ ГОДИШЊИ ОДМОР У СЛУЧАЈУ МИРОВАЊА РАДНОГ ОДНОСА Чл. 68, 76. и 79. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Одредбом члана 68. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства с рада уз накнаду зараде. Одредбом члана 79. Закона о раду утврђени су случајеви када запослени има право на мировање радног односа. Током трајања мировања радног односа запослени одсуствује с рада, а сва права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мирују, те запослени има право на годишњи одмор сразмерно броју месеци које је провео на раду, пре или након мировања радног

односа. Током обављања функције код другог послодавца, запослени остварује сразмеран годишњи одмор код послодавца код којег обавља функцију. Имајући у виду наведено, запосленом који одсуствује с рада по основу мировања радног односа у складу са чланом 79. Закона о раду мирује и право на годишњи одмор, осим ако је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено. Одредбом члана 76. Закона о раду прописано је да је у случају престанка радног односа послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Имајући у виду да приликом примене института мировања радног односа, запосленом не престаје радни однос већ му права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мирују, мишљења смо да нису испуњени услови за примену члана 76. Закона о раду, односно да запослени нема право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор.

Члан 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

Према томе, коришћење породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета не може бити разлог за отказ уговора о раду, нити критеријум за утврђивање запослених који су вишак. Уколико, међутим, дође до престанка потребе за обављањем одређеног посла услед технолошких, економских или организационих промена, нема сметњи да запослена за време одсуства с рада ради посебне неге детета буде утврђена технолошким вишком, али јој не може престати радни однос док се налази на наведеном одсуству.

У члану 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду (став 1), а да се запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава до истека коришћења права на одсуство (став 2). Чланом 187. став 3. Закона о раду прописано је да је решење о отказу уговора о раду ништаво ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.

У члану 183. Закона о раду прописано је да се оправданим разлогом за отказ уговора о раду, у смислу члана 179. овог закона, не сматра коришћење породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета.

У члану 2. став 2. Закона о раду, прописано је да се одредбе овог закона примењују на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није другачије одређено.

Имајући у виду наведено, запослена за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства с рада ради неге детета и одсуства с рада ради посебне неге детета ужива посебну заштиту од отказа уговора о раду, осим у случају када запосленоj престаје радни однос по „сили закона” због престанка рада послодавца, у складу са законом.

Што се тиче захтева који се односи на решавање радноправног статуса док се подносилац захтева налази на одсуству с рада ради посебне неге детета, због доношења новог Правилника о организацији и систематизацији послова, указујемо на то да се на запослене у државним органима примењује Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору и Закон о државним службеницима, који су у надлежности Министарства државне управе и локалне самоуправе, то је захтев истом министарству уступљен на надлежност.

У складу са чланом 179. став 5. тачка 1) Закона о раду запосленом може да престане радни

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-173/2016-02, од 3. 3. 2016)

59 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

однос ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла. www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

МОГУЋНОСТ УТВРЂИВАЊА ВИШКА ЗАПОСЛЕНЕ ЗА ВРЕМЕ ОДСУСТВА С РАДА РАДИ ПОСЕБНЕ НЕГЕ ДЕТЕТА, РЕШАВАЊА ЊЕНОГ РАДНОПРАВНОГ СТАТУСА И ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА ЗА ВРЕМЕ ТОГ ОДСУСТВА, КАДА ЈЕ У ПИТАЊУ ЗАПОСЛЕНА У ДРЖАВНОМ ОРГАНУ

радни односи и социјално осигурање

П р о п и си у п р ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПРИМЕНА ЗАКОНА О УСЛОВИМА ЗА УПУЋИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ НА ПРИВРЕМЕНИ РАД У ИНОСТРАНСТВО КАДА СЕ РАДИ О СЛУЖБЕНОМ ПУТУ ВАН СЛУЧАЈЕВА ПРОПИСАНИХ У ЧЛАНУ 3. ТОГ ЗАКОНА

У члану 4. став 3. Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити прописано је да се одредбе тог закона не примењују на случајеве упућивања запослених на службени пут у иностранство, ако пут не траје дуже од 30 дана непрекидно или 90 дана са прекидима у току календарске године.

Чл. 3. и 4. Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 91/15)

У члану 118. став 1. тачка 3) Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом (колективним уговором или правилником о раду) и уговором о раду за време проведено на службеном путу у иностранству, а накнада ових трошкова не сматра се зарадом сагласно члану 105. став 3. Закона о раду.

Законом о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити („Службени гласник РС”, број 91/15) уређују се права запослених који се упућују на привремени рад у иностранство: услови, поступак и обавезе послодавца у вези са упућивањем запослених на привремени рад у иностранство; сарадња органа и организација који обављају послове државне управе у вези са заштитом права запослених на привременом раду у иностранству; и надзор над применом овог закона (члан 1. Закона). У члану 3. наведеног закона прописују се случајеви у којима се примењују одредбе овог закона, односно када се на упућивање запослених примењује Закон, и то када се ради о послодавцима који упућују запослене на привремени рад у иностранство ради: 1) рада у оквиру извођења инвестиционих и других радова и пружања услуга, на основу уговора о пословној сарадњи односно другог одговарајућег основа; 2) рада или стручног оспособљавања и усавршавања за потребе послодавца у пословним јединицама послодавца у иностранству, на основу акта о упућивању или другог одговарајућег основа; 3) рада или стручног оспособљавања и усавршавања за потребе послодавца у оквиру међукомпанијског кретања по основу позивног писма, политике међукомпанијског кретања или другог одговарајућег основа.

Законом о раду није дефинисано шта се сматра службеним путем нити његово трајање. Како запослени могу бити упућени на службени пут ради привременог обављања рада или стручног оспособљавања за потребе послодавца, које истовремено може да представља неки од основа за упућивање запослених на привремени рад у иностранство прописаних у члану 3. Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство, овим законом је ограничен период у коме послодавци могу да упућују запослене на службени пут у оквиру случајева из члана 3. овог закона, а ради обезбеђивања доследне и уједначене примене овог закона и правне сигурности за послодавце и запослене. Сагласно томе, мишљења смо да послодавац може да упућује запослене на службени пут у иностранство независно од рока прописаног у члану 4. став 3. овог закона, ван случајева прописаних у члану 3. Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство (нпр. упућивање запосленог на службени пут у иностранство ради вођења преговора са потенцијалним партнером и закључења уговора о пословно-техничкој сарадњи).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

С обзиром на то да се ради о изузецима од примене овог закона који имају за сврху да обезбеде заштиту запослених који се упућују у иностранство, у сваком конкретном случају се цени да ли постоји веза са неким од случајева из члана 3. Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство, а тиме се и утврђује обавеза примене овог закона код упућивања запосленог у иностранство у трајању дужем од рокова прописаних у члану 4. став 3. овог закона. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-299/2016-02 од 4. 7. 2016)

ПРИНУДНО ИЗВРШЕЊЕ НА ПЕНЗИЈИ Према Закону о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, број 106/15), за извршење је надлежан суд, а предмет извршења су и пензије, па се тако извршење на пензији, као и на заради, плати, накнади плате и зараде, може спровести у висини до 2/3 пензије.

61 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Извршење које се спроводи на минималној заради и на најнижој пензији може се спровести до 1/2 те зараде и пензије. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање дужан је да спроводи извршење на пензијама на напред наведени начин, што значи да се извршење на најнижој пензији – која износи 13.500,00 динара – може спровести до 1/2, а на пензијама које су веће од најниже, у висини 2/3 пензије. Имајући у виду наведено, правилност и законитост судских одлука и решење о извршењу могу се оспоравати само у поступку који је прописан законом, па стога министарство не може да утиче на спровођење извршења на пензији. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, број 117-00-02618/2016-07 од 24. 10. 2016)

Напомена редакције: Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (02/2016 и 04/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

Кратак осврт на измене и допуне Кривичног законика Као модерна кривична кодификација српског правног система, Кривични законик морао је поново да претрпи измене и допуне, у складу са Истанбулском конвенцијом, али и са актуелним друштвенополитичким потребама

Бојана Радивојевић тужилачки приправник у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

sudski.postupci@legeartis.rs

Никола Пантелић заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

sudski.postupci@legeartis.rs

пркос чињеници да због већег степена правне сигурности кривичноправне одредбе није препоручљиво пречесто мењати, ова правна област, баш као и друге, подложна је променама. Промене материјалног и процесног права могу имати различите корене, било да су условљене стварним потребама или политичким прагматизмом. Узрок често могу бити и прихваћене међународне обавезе, када долази до преузимања готових законских решења, без претераног освртања на реалне потребе за тим и прилике у друштву. Обавезе прихваћене ратификовањем Истанбулске конвенције обавезују њене потписнице да инкриминишу облике насиља као што су психичко насиље, прогањање, физичко насиље, сексуално насиље, силовање, принудни брак, генитално сакаћење жена, принудни абортус и стерилизацију, сексуално узнемиравање и сл. Република Србија постепено испуњава прихваћене међународне обавезе и изменама и допунама прилагођава свој правни систем захтевима Конвенције.

Међутим, и унутрашње друштвенополитичке прилике, дакле, актуелне потребе друштва диктирају законодавцу текст закона. Промене законодавства су у том случају најпримереније. Пред нама је велики сет измена и допуна материјалног законодавства (готово 70 чланова обухваћено је изменама и допунама) на које ћемо се, због целисходности и просторних ограничења, највећим делом осврнути у начелу, анализирајући поједина решења која суштински могу допринети променама, односно којима се желело остварење промена. На обим последњих измена и допуна довољно указује чињеница да је читава једна глава Кривичног законика (у даљем тексту: КЗ) систематизована и „пречишћена”, с тим да није одстрањена млађа кћер кривичног дела Злоупотреба службеног положаја – Злоупотреба положаја одговорног лица, не тако давно конципирана као прелазно решење, ка потпуном укидању Злоупотребе службеног положаја и њених кривичноправних сателита. Осим тога, скренућемо пажњу и на низ нових кривичних дела потпуно другачијег заштитног објекта, у чијем центру је заштита индивидуе, а за имплементацију тих квалификација можемо захвалити поменутим међународним обавезама. Првим изменама КЗ-а обухваћена је концепција, прилично ригидно формулисаног члана 18. КЗ-а који се односи на кривично дело малог значаја. Нажалост, законодавац, као ни пракса, не увиђају потенцијал примене овог члана и потребу друштва да одстрани обиље кривичних дела чија је друштвена опасност незнатна.

63 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

У члану 49. који се односи на новчану казну, у ст. 5. избрисане су речи „али је власник имовине или носилац имовинских права”. Код граница ублажавања новчане казне, предвиђене чланом 57. законски текст у ст. 1. тач. 8) који гласи „ако је за кривично дело прописана новчана казна са назначењем најмање мере, казна се може ублажити до десет дневних износа, односно десет хиљада динара” мења се речима „ако је за кривично дело прописана новчана казна, казна се може ублажити до једне половине најмање прописане мере”. Законодавац је овим изменама (превасходно у члану 49) желео да омогући суду да по слободној процени утврђује висину дневног износа, тј. да га не везује то да је учинилац власник имовине или носилац имовинских права. Иако оваква одредба може повући са собом неке негативне консеквенце и неправичности по власнике те имовине која може подлећи санкционисању, у начелу, сматрамо да њени претежни ефекти могу да буду позитивни. Изменама КЗ-а у члану 89б ст. 5. је избрисан. Интересантно је да се законодавац у сред интензивне борбе против хулигана, одлучио да избрише став који је предвиђао да се може казнити лице које после издржане казне затвора прекрши забрану присуствовања одређеним спортским приредбама. Ова мера прилично је популарна у свету и њено посебно апострофирање евентуално је могло да буде прилагођено, у смислу уподобљавања санкције новом члану 340а који носи наслов „Кршење забране утврђене мером безбедности”, макар као својеврсна генерална превенција и опомена хулиганима. Прво од новододатих кривичних дела предвиђено је чланом 121а КЗ-а и носи назив „Сакаћење женског полног органа”, које представља велику непознаницу за нашу теорију и праксу и изазвало је шок јавности која није упозната са прихваћеним међународним обавезама наше земље. Потребно је напоменути да је ова појава карактеристична за поједина поднебља у Африци и Азији, те да се у Републици Србији ништа слично није десило, што би представљао елементарни ratio legis за имплементацију оваквих одредби. Након кривичног дела Угрожавање сигурности, у КЗ-у сада имамо и кривично дело Прогањање, предвиђено чланом 138а. Кривичним

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Наиме, дело малог значаја није кривично дело, уколико је степен кривице низак, последица незнатна или одсутна, а сврха кривичних санкција не захтева кажњавање. Уместо увођења прецизног степена кривице, игром речи је враћено на снагу решење које је постојало пре измена и допуна Кривичног законика из 2009. године, те је „низак степен кривице” замењен речима „степен кривице није висок”, док је у ст. 3. овог члана смањена запрећена казна за дела која могу да се подведу под ову категорију, са 5 година затвора, на 3 године затвора. Није најјаснија намера законодавца: да ли је желео да још више спута већ ионако минорну примену члана 18. или је на уму имао нешто друго. Дакле, поред тога што је смањио дијапазон кривичних дела, на чије се извршиоце може применити овај институт, проблематично питање кривице, које је и онемогућавало закониту примену члана, није отклоњено, већ је само замењено козметичким изменама. Измењен је и институт условног отпуста, предвиђен чланом 46. Ранија формулација која се односила на оцену да ли су испуњени услови за условни отпуст, која је, између осталих услова, гласила „показује да је у односу на њега (осуђеног) постигнута сврха кажњавања” замењује се формулацијом „указују да осуђени док траје условни отпуст неће извршити ново кривично дело”. Уместо да хируршку прецизност законодавац постави код захтева одређеног степена кривице, када је посреди дело малог значаја, из члана 18, он захтева од судског већа да фактички предвиди како ће се осуђени владати („да не изврши кривично дело када изађе из затвора”) у једној потпуно другачијој средини, него што је затвор. Док је осуђени, према пређашњој формулацији, имао јасан мотив да се понаша уљудно у затвору, и заиста оствари ресоцијализацију, сада, рецимо, његов ранији живот (осуђиваност) може, као показатељ да ће наставити са пређашњим животом, онемогућити ову примену. Уместо да буде награђен за оно како се владао у затвору, осуђеном ће се, поред тога, ценити и неки други критеријуми. Посебно је питање како је уопште то могуће оценити. На који начин суд може поуздано да зна да било ко у времену које следи неће извршити кривично дело.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

делом је предвиђено да ће бити кажњен окривљени који неовлашћено прати или предузима друге радње у циљу физичког приближавања оштећеном противно његовој вољи, односно да противно вољи другог лица настоји да са њим успостави контакт непосредно, преко трећег лица или путем средстава комуникације, злоупотреби податке о личности другог лица или њему блиског лица ради нуђења робе и услуга, те предузима друге сличне радње којима може осетно да угрози лични живот лица према коме се радње предузимају. Без обзира на широк дијапазон могућности, којима је инкриминисано ово кривично дело, са чим је уско повезана и правна (не)сигурност, охрабрује чињеница да је људски интегритет стављен у први план. У пракси смо имали немали број случајева да прогањање оштећених остане несанкционисано, јер окривљени нису, приликом фактичког прогањања својих жртава, угрозили њихову сигурност претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиских лица, чиме би извршили кривично дело угрожавање сигурности. Дакле, иако је сигурност неког лица ништа мање угрожена када га неко прати, физички му се приближава, настоји противно његовој вољи да успостави контакт, злоупотребљава податке о његовој личности и сл., органи гоњења нису имали материјалноправни инструментариј да гоне прогонитеља, уколико он не би извршио биће неког кривичног дела, за које се гони по службеној дужности. Одређивањем ставова 2. и 3. законодавац је предвидео и теже последице овог кривичног дела. Дакле, одредбама је предвиђено „изазивање опасности по живот”, где је запрећено казном затвора од три месеца до пет година, односно у последњем ставу смрт оштећеног, где је запрећена казна затвора од једне до десет година. Ипак, за увођење овог кривичног дела, поред разлога практичне природе, највише се може захвалити потреби поштовања међународних обавеза, тачније имплементацији поменутих одредаба Истанбулске конвенције, која служи унификовању законодавства европских држава. Међутим, овај крајње практичан члан има велику ману. Законодавац је тач. 4) ст. 1. овог члана предвидео да ће прогањање извршити и лице које „прети нападом на живот, тело или слободу”. Несхватљиво је из ког разлога је извршено

ово преклапање са законским текстом кривичног дела Угрожавање сигурности из члана 138. које инкриминише „угрожавање сигурности претњом неког лица да ће напасти на живот или тело...”. Сматрамо да је ст. 1. тач. 4) овог члана сувишан и да ће унети само забуну приликом формулисања правне квалификације. Јавност благонаклоно гледа на нетрпељив однос власти према сексуалном насиљу. У жељи да што више искаже прекор према кривичним делима којима се угрожава полна слобода (глава осамнаеста), законодавац је повисио запрећени минимум казне и то: у ст. 1. кривичног дела Силовање, са три године, на пет година затвора; код ст. 1. члана 179. кривичног дела Обљуба над немоћним лицем законски распон је са „две до десет”, замењен речима „пет до дванаест”, да би законски минимум у ст. 1. кривичног дела Обљуба над дететом био подигнут од запрећене три године, на пет година затвора, што је, у истом ставу, поновљено и код кривичног дела Недозвољене полне радње, предвиђене чланом 182. КЗ-а. Новим чланом 182а предвиђено је и ново кривично дело, „Полно узнемиравање”, које инкриминише „свако вербално, невербално или физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење”. Ово кривично дело је продужетак и интензивно проширење репресивних мера против полне слободе. Једина ублажавајућа ставка, потпуно оправдане репресије против полне слободе, предвиђена је ст. 4, а састоји се у томе што се кривично гоњење предузима по предлогу. Допунама чланова 185, односно комплетном новелом члана 185а настављена је тенденција заштите деце од сексуалног насиља и искоришћавања. Није потребно посебно апострофирати да је праћење развоја и инкриминисање савремених информационих технологија којима се угрожава полна слобода малолетника, пожељна у цивилизованом друштву, што је управо учињено допунама члана 185. КЗ-а. На крају, репресивне одредбе главе Кривичног законика против полне слободе окончане су брисањем члана 186. КЗ-а који је фаворизовао брачне другове, који би према другом брачном другу извршили кривична дела из члана 178, 179. и 182.

Разлог због кога се предлагало брисање инкриминисања кршења мера заштите од насиља у породици нису разлози систематике, већ потенцијална „ефикасност”.

65 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

породици, предвидео је (у циљу ефикасности) да се кршење мера заштите у породици, санкционише као прекршај, јер се на тај начин може ефикасније реаговати у случају кршења мера заштите од насиља у породици, с обзиром на то да је предвиђено да се за прекршај може изрећи казна затвора до 60 дана, која се може извршити одмах; док је кривични поступак спор и дуг. Ипак, додајући речи „којим се уређују породични односи” на крају законског текста става 5. којим је инкримисано кршење мере заштите од насиља у породици, одређене од стране суда, законодавац је очувао егзистенцију спорног става 5. Кривично дело „Превара у осигурању” имплементирано у Законик 2009. године и предвиђено као lex specialis кривичног дела Преваре, сасвим је другачије постављено, што оправдава постављање овог кривичног дела као посебног. С друге стране, код кривичног дела Злоупотреба поверења, у ст. 2. смањена је санкција од 1 године до 6 година затвора, на шест месеци до пет година. Свакако највећа новина предметних измена и допуна јесте глава кривичних дела против привреде. У глави која се односи на кривична дела против привреде, КЗ сада садржи 29 кривичних дела. Законодавац је декриминализовао три постојећа кривична дела и увео седам нових дела (посебно се предвиђа значај кривичних дела Превара у обављању привредних делатности, Злоупотреба поверења у обављању привредне делатности и Злоупотреба поверења у поступку приватизације). Пажњу стручне јавности подједнако привлачи декриминилизација кривичних дела Издавање чека и коришћење платних картица без покрића (члан 228), Злоупотреба овлашћења у привреди (члан 238) и Фалсификовање и злоупотреба платних

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Како су окончане одредбе против полне слободе, у истом духу је настављено и у глави Законика који регулише кривична дела против брака и породице. Међу првима је инкриминисано понашање за које многи сматрају да је реликт прошлости. Ко силом или претњом принуди друго лице да закључи брак (или га одведе у иностранство или га у истом циљу наведе да оде у иностранство) извршиће кривично дело „Принудно закључење брака” из члана 187а. Мултиетничност становништва Србије, спој различитих религија и обичаја, као и руралност многих области, довољни су разлози да се и без међународних обавеза (које су, ипак, одлучне у овом случају) предвиди један овакав институт, чијим се извршењем могу повредити најзначајнија људска права. Допунама чланова 191. (Одузимање малолетног лица) и 192. (Промена породичног стања) КЗ-а проширена је кривичноправна заштита новорођене деце, те је омогућено да се генералном превенцијом утиче на евентуалне извршиоце наведених кривичних дела. Нестанак беба из породилишта није нова појава, а опомене од стране Европског суда за људска права у Стразбуру, поред монструозности чина крађе беба из породилишта, оправдавају бескомпромисну борбу против оваквих појава. Ст. 5. члана 194. (кривично дело Насиље у породици), на чију спорну правну природу и неприродну систематизацију у Кривичном законику кривичноправна теорија већ годинама указује, ипак, није обрисан. Међутим, разлог због кога се предлагало брисање инкриминисања кршења мера заштите од насиља у породици нису разлози систематике, већ потенцијална „ефикасност”. Предлог закона за заштиту насиља у

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

картица (члан 225). Декриминализацијом чланова 225. и 228. банкама је стављено на знање да им на „располагању стоје и друге техничке и организационе могућности којима се може онемогућити коришћење кредитних и дебитних картица без покрића, тачније да је могуће обезбедити и другу врсту санкције, те кривичноправна заштита није неопходна”. За праксу ће бити од значаја што је код кривичног дела Пореска утаја (нови члан 225) изостављено то да се у законском опису кривичног дела захтева давање лажних података о законито стеченим приходима, тачније њихово непријављивање. Како предлагач појашњава „то свакако неће значити да ће обавеза плаћања пореза постојати и у односу на незаконито стечене приходе, већ да се то више неће утврђивати као битно обележје кривичног дела, што је у пракси до сада изазивало озбиљне проблеме”. Једна од (вербалних) мета Владе за будуће промене стања у „пракси” (критика члана, без конкретне измене) био је и члан 234. КЗ-а – Злоупотреба положаја одговорног лица, од законодавца уведен као прелазно решење и услед рогобатности кривичног дела Злоупотреба службеног положаја, који је у себи поред незаконитих радњи службеног лица, инкриминисао и одговорно лице. Влада је у предлогу измена и допуна приметила да пракса иако има читав низ кривичних дела против привреде, упорно недозвољене радње (против привреде) квалификује чланом 234. КЗ-а, иако је ово кривично дело супсидијарно, у односу на остала дела. Значајна новина је и имплементација кривичног дела Оштећење поверилаца (нови члан 233. КЗ-а). Наиме, често смо имали ситуације да одговорна лица у субјекту који је

неспособан за плаћање, поставе неког повериоца у повољнији положај, у односу на другог повериоца, чиме би знатно оштетили овог другог повериоца. Такво понашање је сада недвосмислено инкриминисано, као радња извршења овог кривичног дела. Велико је питање сврсисходности кривичног дела Злоупотреба приликом приватизације, предвиђено чланом 228а КЗ-а. Питање сврсисходности се поставља јер се поступак приватизације у великој мери привео крају, упркос постојању појединих привредних субјеката који још увек чекају на приватизацију. Сматрамо да би целисходност увођења овог кривичног дела у правни систем била несумњива на почетку процеса приватизације, пре петнаестак година. У пракси нису ретки случајеви да путници на лету угрожавају безбедност ваздушног саобраћаја насиљем (члан 292. КЗ-а). Законодавац је овим допунама Законика предвидео да ће извршилац овог кривичног дела бити и лице које прети да ће извршити радњу извршења, ближе описану ст. 1. члана (спроводи насиље према лицу у ваздухоплову, поставља или уноси експлозив, опасне направе, уништава уређаје за навигацију и сл.). Чињеница да у пракси имамо више случајева где је, у вези са летом ваздухоплова, насиље вербално, односно где се прети различитим радњама, него где се те радње реализују, оправдава да се и само испољавање претњи инкриминише. Новелама КЗ-а настављено је усавршавање кривичноправне заштите безбедности рачунарских податка, те је новим чланом детаљно разрађено ово питање, а од старог члана 304а остао је само наслов – остале одредбе су промењене.

Велико је питање сврсисходности кривичног дела Злоупотреба приликом приватизације, предвиђеног чланом 228а Кривичног законика, тим пре јер се поступак приватизације у великој мери привео крају.

67 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

временски период и представља једну од мера тзв. борбене демократије. Демократска друштва на све могуће начине настоје да онемогуће тоталитарним режимима да искористе слободу коју демократија носи са собом и разним средствима покушавају да очувају тај поредак.Чување демократије од себе саме, са правнотеоријског гледишта је проблематично. Клицу овог проблема уочио је још Платон у бесмртном делу „Држава”, док је хронолошки посматрано проблем уочио и наш законодавац, те је предвидео казну затвора за „јавно одобравање, негирање или значајно умањивање тежине геноцида, злочина против човечности, и ратних злочина учињених против групе лица...” на начин на који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та дела утврђена правноснажним пресудама домаћег или Међународног кривичног суда. Упркос несумњивој политичкој позадини ове инкриминације (изостављању пресуда донетих од судова признатих од стране Републике Србије, попут Међународног суда правде или Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију), не можемо оспорити њене метадомете, који би у будућности требало да се огледају у очувању демократских достигнућа. Врло значајна новина предвиђена је чланом 391. где су инкриминисане припремне радње за кривично дело Тероризма, које једине ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику. Већина измена и допуна Кривичног законика ступа на снагу 1. јуна 2017. године, изузев следећих одредаба које ступају на снагу 1. марта 2018. године, а то су: 1) брисање кривичног дела Превара у осигурању, предвиђена чланом 208а; 2) читава глава кривичних дела против привреде; 3) одредбе које се односе на измене и допуне кривичних дела Проневера, члан 364. КЗ-а, Трговина утицајем (члан 366), те одредбе које се односе на кривична дела Примање мита (члан 367) и Давање мита (члан 368). Већ смо напоменули да су одредбе које се односе на кривично дело Тероризам, из члана 391. КЗ-а, ступиле на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије” (2. 12. 2016).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Глава 31. где су смештена кривична дела против јавног реда и мира, такође је претрпела промене, изазване с једне стране новим Законом о оружју и муницији, а с друге стране практичним разлозима. Статистика бележи пораст тешких кривичних дела, извршених употребом забрањеног или нелегалног оружја. Кривична дела из члана 347. КЗ-а (Израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела) и 348. КЗ-а (Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја ) у потпуности су измењена. Мигрантска криза, те учестала извршења кривичног дела „Недозвољен прелазак државне границе и кријумчарење људи” из члана 350. КЗ-а навео је законодавца да у ставовима 2, 3. и 4. повећа запрећене казне затвора, јер како стоји у образложењу оваквог предлога Владе „циљ пооштравања казне јесте да се спречи искоришћавање људске несреће миграната”. Појачавање санкција за кривична дела, посебно имајући у виду судску праксу и све шире испољавање ове тенденције код грађана који не бирају начин да дођу до новца, вероватно ће имати већи ефекат на сузбијање ове појаве. Законодавац је унео и неколико мањих (али никако безначајних) измена и допуна КЗ-а у главу тридесет трећу (против службене дужности), међу којима бисмо апострофирали снижен степен кривице код кривичног дела Несавестан рад у служби из члана 361. КЗ-а, где се за извршење кривичног дела некада захтевао највиши степен умишљаја (изражен речју „морало”), од стране службеног лица, и замењен нижим степеном кривице (замењен речју „могло”). Дакле, сада је довољно да је службено лице, да би извршило ово кривично дело, на основу свих околности могло да зна да услед његових радњи може да наступи последица. Смањивање степена кривице неопходног за санкционисање кривичних дела против службене дужности може имати позитиван ефекат и лакше доказивање у пракси, јер су службена лица посебна категорија учинилаца кривичних дела и за постојање њихове кривице не треба захтевати само директни умишљај. Кривично дело Расна и друга дискриминација (ст. 5. члана 387) допуњено је одредбом која је у светским токовима забрањена већ дужи

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Кривично дело злостављања и мучења из члана 137. Кривичног законика у судској пракси У тексту који следи анализирамо биће кривичног дела злостављања и мучења у свим његовим појавним облицима, уз навођење карактеристичних судских одлука које доприносе правилном разумевању спорних ситуација у пракси Драган У. Калаба заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку

sudski.postupci@legeartis.rs

нкриминација кривичног дела злостављања и мучења предвиђена је у члану 137. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14), а налази се у Глави 14. под називом „Кривична дела против слобода и права човека и грађанина”. Из наведеног јасно произилази да се ради о кривичноправној заштити основних вредности човека и грађанина – поштовању његове личности и његовог људског достојанства. У питању су уставне категорије, па је тако у члану 25. Устава Србије предвиђено да су физички и психички интегритет неповредиви, да нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка. Готово исти статус има и у међународним документима, односно у међународном праву, које је саставни део нашег законодавства, па тако у Конвенцији против тортуре и других сурових нехуманих или понижавајућих казни и поступака коју је наша земља ратификовала 1991. године предвиђено је да израз „тортура – мучење” означава сваки акт којим се једном лицу намерно наноси бол или тешке физичке или менталне патње у циљу добијања од њега или неког трећег

лица обавештења или признања или његовог кажњавања за дело које је то или неко треће лице извршило или за чије извршење је осумњичено, застрашивање тог лица или вршење притиска на њега или застрашивања и вршења притиска на неко треће лице или из било којег другог разлога заснованог на било ком облику дискриминације. На готово истоветан начин говори се и у Конвенцији о спречавању мучења, нечовечних и понижавајућих поступака и кажњавања, коју је наша земља ратификовала 2003. године. Историјски гледано, пре ступања на снагу Кривичног законика, тј. пре 1. јануара 2006. године, а у Кривичном закону Србије (важио до 1. јануара 2006. године) постојало је кривично дело злоставе у служби, предвиђено у члану 66, а које је гласило: „Службено лице које у вршењу службе другог злостави, увреди или уопште према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство, казниће се...” Поставља се питање зашто је извршена измена у кривичном законодавству дана 1. јануара 2006. године, а у вези са претходно поменутим кривичним делом? Пре свега, дотадашње кривично дело се везивало, као прво, за службено лице и, као друго, за вршење његове службе, а богата животна и судска пракса наметнула је очигледну и честу ситуацију која се огледа у вршењу злостављања према другом, али од стране било ког лица које нема статус службеног лица. Осим тога, Генерална скупштина Уједињених нација у међувремену је донела конвенције које регулишу ову материју, а које је ратификовала и

У првом, основном облику овог кривичног дела предвиђене су две алтернативне радње извршења: злостављање другог и поступање према другом на начин којим се вређа људско достојанство.

69 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Овде се посебно наглашавају: „објективна мерила”, а то значи да се не полази од осећаја који, критичном приликом, има лице коме је повређено људско достојанство. Извршилац овог кривичног дела може бити свако лице, а за његово извршење је потребан умиљшај, под којим се подразумева постојање свести да се други злоставља, односно да се према њему поступа на други начин којим се вређа његово људско достојанство. Карактеристично је да се последица овог кривичног дела не утврђује, већ је она, у ствари, и сама предузета радња извршења. У члану 137. ст. 2. КЗ-а, за други облик овог кривичног дела, предвиђене су алтернативне радње извршења у виду: l примене силе и претње; l предузимања других недозвољених начина којима се другом наноси велики бол или тешке патње. Предузимање обе алтернативне наведене радње извршења мора се реализовати циљно, а то значи у намери да се: l од њега или трећег лица добије признање, исказ или друга обавештења, или l да се он или неко треће лице застраши или незаконито казни, или l да се то учини из других побуда заснованих на било ком облику дискриминације. Дакле, учинилац наведене радње извршења предузима са циљем да другоме нанесе велике или тешке патње. Реч је о тежем облику злостављања, а то је наношење већих и великих физичких или психичких болова, које сада имају карактер патњи. Она настаје употребом силе, претње или на било који други недозвољен начин.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

наша земља, што је изискивало потребу регулисања поменуте материје и у нашем унутрашњем кривичном законодавству. С тим у вези је и настало кривично дело злостављања и мучења, предвиђено у члану 137. КЗ-а. Наведено кривично дело има три облика: 1) први се односи на злостављање (ст. 1); 2) други се односи на мучење (тортуру) и предвиђен је у ст. 2. истог члана, а 3) трећи облик предвиђен у ст. 3 односи се на својство извршиоца кривичног дела из ст. 1. и 2. истог члана. Основни облик – члан 137. ст. 1. КЗ-а гласи: „Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство, казниће се...” У првом, основном облику предвиђене су две алтернативне радње извршења: l злостављање другог; l поступање према другом на начин којим се вређа људско достојанство. Злостављање другог представља нељудско, нечовечно поступање којим се проузрокују физичке или психичке патње, а којим нису нанете лаке телесне повреде. Наношење физичких патњи је у ствари деловање на телесни интегритет: вуча за нос, косу, шамарање, а наношење психичких патњи је у ствари исмевање другог, омаловажавање, без деловања на телесни интегритет другог. Поступање на други начин којим се вређа људско достојанство покрива широки дијапазон поступања. Наравно, вређање људског достојанства се у конкретном случају има ценити по објективним мерилима, у склопу схватања просечног грађанина и постојећих обичаја.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Такво наношење великог бола или тешких патњи мора се вршити циљно, са одређеном намером, а то значи да се од пасивног субјекта или трећег лица добије обавештење, признање или да се то лице или пак треће лице застраши или се наношење великог бола или тешких патњи врши из било којих других побуда заснованих на било ком облику дискриминације. Побуда може бити у виду мржње, пакости, лукавства, а сваки облик дискриминације је вршење исте по верској, расној, политичкој основи, друштвеном положају и др. Овај облик кривичног дела може извршити свако лице, а свршено је наношењем великог бола или тешке патње. Дело се може извршити директним умишљајем које је праћено намером – циљно, а како је то већ претходно описано. Трећи облик кривичног дела, предвиђен у члану 137. ст. 3. КЗ-а, односи се на својство извршиоца кривичног дела, а то је службено лице и нужност предузимања радњи извршења из ст. 1 и 2 овог члана, у вршењу службе. Наравно овај облик кривичног дела је јасан и не изискује посебну анализу. Извршилац кривичног дела је службено лице које је одређено у члану 112. ст. 3. и 4. КЗ-а у делу под „значење израза”. Вршење службе има се прихватити као елеменат кривичног дела несавесног рада у служби, предвиђеног у члану 361. КЗ-а. Наравно, по запрећеној казни, кривично дело из члана 137. ст. 3. КЗ-а је и најтежи облик овог кривичног дела. Када је реч о судској пракси, треба указати и на следеће: (а) кривично дело из члана 137. КЗ-а (у сва три појавна облика) заиста се у судским и кривичним поступцима јавља ретко, а ако и постоји „оно је замагљено или обухваћено другим кривичним делима”; (б) исто кривично дело уочљиво је само у ситуацијама када се постави питање стицаја тог и неког другог кривичног дела, али и тада није често. Тим пре што је мали број објављених карактеристичних судских одлука у вези са овим кривичним делом, постојеће одабране одлуке биће приказане детаљније и то у вези са: 1) кривичним делом из члана 137. ст. 1. КЗ-а; 2) кривичним делом из члана 137. ст. 3. КЗ-а;

3) кривичним делом из члана 137. КЗ-а и односом са другим кривичним делима; 4) кривичним делом из члана 137. КЗ-а и институтима општег дела КЗ-а; 5) кривичним делом из члана 137. КЗ-а и применом кривичнопроцесног права.

1. Кривично дело злостављања и мучења из члана 137. ст. 1. КЗ-а Случај #1 Да би постојало кривично дело злостављања и мучења из члана 137. ст. 1. КЗ-а није нужно да се у дужем периоду вређа људско достојанство оштећене. Из списа произилази, нарочито саслушањем сведока, да су исти видели оштећену како клечи на поду, иза ње стоји окривљени, који су га извели напоље, а оштећена је све време плакала, а такође да су исти видели да је окривљени покушавао да удари оштећену по глави која је успела да се одбрани, потом је ухватио оштећену рукама за косу и ишчупао јој прамен косе, оборио је на под и више пута ударао по телу, а даљи сукоб је спречен интервенцијом сведока. Неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног да за постојање овог кривичног дела треба да постоји понашање окривљеног у дужем временском периоду којим се вређа људско достојанство оштећене, што у конкретном случају не постоји, већ се ради о једном животном догађају. Такви наводи су неосновани, па другостепени суд налази да су у конкретном случају противправне радње окривљеног биле праћене и другим радњама којима се повређује људско достојанство, да се под злостављањем сматра предузимање одређених радњи којима се наносе телесне и душевне патње слабијег интензитета, које не представљају лаку телесну повреду, те је потребно овакво понашање санкционисати, па се зато и не тражи дужи временски период таквог понашања окривљеног, што значи да се радња кривичног дела може извршити и једнократно. (Пресуда Основног суда у Ужицу К 1126/10 од 7. марта 2011. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 1449/11 од 20. априла 2011)

Случај #2

Случај #3 Кривично дело злостава у служби може се извршити и једном радњом ако се њоме стварно

2. Кривично дело злостављања и мучења из члана 137. ст. 3. КЗ-а Случај #1 Полицајац, као службено лице, је злостављао оштећеног на тај начин што га је приликом спровођења, док су му руке биле везане на леђима ударио у пределу стомака, леђа и грудног коша. (Пресуда Првог општинског суда у Београду К 561/05 од 14. априла 2006. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 2608/06)

Случај #2 Пресудом Општинског суда у Јагодини К 707/07 од 3. септембра 2008. окривљени је оглашен кривим због кривичног дела злостављања и мучења из члана 137. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а. Окружни суд у Јагодини је својом пресудом Кж 1107/08 од 28. новембра 2008. одбио као неосноване жалбене наводе ОЈТ и браниоца окривљеног. Супротно наводима у жалби, окривљени је предузео више инкриминисаних радњи сукцесивно током 2006. и 2007. године, а на начин којим се вређа људско достојанство, што је наведено у диспозитиву побијане пресуде: „да је глупа, да не зна да ради свој посао, цепао припремљене текстове, избацивао је из канцеларије уз присуство колега, наводећи јој да купи прње и да се торња”, лупао стварима по столу говорећи да не може да се ради са њом захтевајући да не долази на посао јер му смета њено присуство. Првостепени суд је правилно и потпуно анализирао исказе испитаних сведока, првенствено

Побуда може бити у виду мржње, пакости, лукавства, а сваки облик дискриминације је вршење исте по верској, расној, политичкој основи, друштвеном положају и др.

71 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

(Пресуда Основног суда у Нишу К 210/10 од 25. маја 2010. и Решење Апелационог суда у Нишу Кж 2952/10 од 24. маја 2011)

(Пресуда Врховног суда Македоније Кж 3/79 од 30. октобра 1979)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Кривично дело злостављања и мучења може се извршити не само наношењем физичких или психичких патњи, већ и сваким другим поступањем којим се вређа људско достојанство, што треба ценити у објективном смислу. Нејасни су разлози првостепеног суда за ослобађање окривљеног од оптужбе применом члана 355. тач. 1) ЗКП-а, при чему наводи да у радњама окривљеног нема елемената бића кривичног дела злостављања и мучења из члана 137. ст. 1. КЗ-а, а при чему се позива на преглед оштећеног од стране доктора ... која је утврдила да није било никаквих телесних или психичких последица по његово здравље. Стога се не може поуздано утврдити да ли је првостепени суд закључио да у конкретном случају дело које се окривљеном ставља на терет по Закону није кривично дело или нису доказани битни елементи тога кривичног дела, у ком случају треба применити одредбу члана 355. тач. 2) ЗКП-а. Ово утолико пре што се наведено кривично дело може извршити не само наношењем физичких или психичких патњи, већ и сваким другим поступањем којим се вређа људско достојанство. У конкретном случају, првостепени суд се није упуштао у оцену да ли је поступањем окривљеног, како је наведено у оптужном акту, повређено људско достојанство оштећеног имајући у виду вредновање конкретног понашања са аспекта обичаја и схватања средине, док се последице овог кривичног дела посебно не утврђују.

вређају част и достојанство лица према коме је радња усмерена.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

исказ оштећене, јер је њено казивање било сагласно исказима цитираних сведока, а који су у свему потврдили инкриминисано понашање окривљеног, а одбрану окривљеног, суд је потпуно и довољно ценио и исту није прихватио. Овакво понашање, првостепени суд је анализирао и вредновао са аспекта стандарда, обичаја и других схватања који постоје у средини где оштећена живи и ради, имајући у виду односе субординације, надређености и подређености са окривљеним, међусобне односе, мотиве и побуде у конкретном случају. Понашање окривљеног суд је ценио објективно, и то не само на основу казивања оштећене, већ свеобухватно на начин да је наведене инкриминисане ситуације вредновао и оцењивао објективно, тј. на начин који код једног просечног грађанина с обзиром на усвојене важеће норме понашања, представљају повреду људског достојанства. Да ли је повређено људско достојанство оштећене у конкретном случају, суд је исто оцењивао објективним критеријумима, прихваћених вредности у друштву, а не само са аспекта осећања пасивног субјекта оштећене. Евидентно је да је на описани начин, понашањем окривљеног, остварена узрочна веза са забрањеном последицом у психичкој и физичкој сфери, остварио повреду права која су оштећеној као грађанину загарантована Уставом, законима и другим подзаконским актима, тј. дошло је до повреде људског достојанства, права на рад, слободно кретање и друго. Осим класичног вида увреде које је првостепени суд утврдио, такође је утврдио и друге поступке, наведене у диспозитиву пресуде, када је окривљени као службено лице поступао на начин којим се вређа људско достојанство грађанина, пасивног субјекта, те је извршио кривично дело које му се ставља на терет. Изразити презир, шиканирање личности оштећене, у вези са службеним делом посла, који је обављала оштећена, као и

задирање у њену приватност, остварено је бирократско понашање према подређеној особи, оштећеној као сараднику. На основу наведеног правилно је првостепени суд огласио окривљеног кривим због кривичног дела из члана 137. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а. (Пресуда Општинског суда у Јагодини К 707/07 од 3. септембра 2008. и Пресуда Окружног суда у Јагодини Кж 1107/08 од 20. новембра 2008)

Случај #3 Биће кривичног дела злостављања и мучења из члана 137. ст. 1. КЗ-а је злостављање – вређање људског достојанства другог, али је при томе нанет мањи бол, а оштећени није претрпео тешке патње. Доказима је утврђено да се окривљени као службено лице, а приликом спровођења службене радње, према оштећеном понашао дрско тако што га је неколико пута ударио руком у пределу главе, више пута ногом у пределу десне потколенице, при чему је оштећени задобио лаке телесне повреде. Неосновано је истицање у жалби браниоца окривљеног да окривљени није извршио кривично дело представљено у оптужном акту. Наиме, под злостављањем се подразумева нечовечно поступање са другим које се најчешће испољава у наношењу физичких или психичких патњи мањег интензитета, а што је битан елемент кривичног дела злостављања и мучења из члана 137. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а. (Пресуда Основног суда у Ужицу К 99/10 од 10. јуна 2010. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 4459/10 од 14. априла 2011)

Случај #4 Када је припадник полиције, без службеног овлашћења, позвао телефоном оштећеног да се јави у Полицијску станицу како би са њим

Трећи облик кривичног дела, предвиђен у члану 137. ст. 3. Кривичног законика, односи се на својство извршиоца кривичног дела, а то је службено лице.

расправио приватни сукоб који су имали претходног дана, па га ударио шаком по лицу, на тај начин је злостављао другога, па је извршио кривично дело злостављања и мучења из члана 137. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а.

Случај #5 Наставник Основне школе који у обављању те функције злостави ученика, има својство службене особе, па према томе чини кривично дело злостављања у обављању службе. (Окружни суд у Бјеловару Кж 604/80 до 23. јуна 1981)

Случај #6 Када оптужени као милиционери приликом легитимисања грађана, туку их и вређају, називајући их шверцерима, поступају према њима на начин којим се вређа људско достојанство, чине кривично дело злоставе у служби.

3. Кривично дело из члана 137. КЗ-а и однос са другим кривичним делима Случај #1 Кривично дело злостављања и мучења, извршено од стране службеног лица у вршењу службе, као теже кривично дело, конзумира кривично дело лаке телесне повреде учињено истом приликом. На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, другостепени суд је правилно применио Кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног стичу сва битна обележја

Случај #2 Када су окривљени по договору у намери да од оштећеног изнуде новац, према оштећеном се понашали дрско, безобзирно, понижавали га пред другима, злостављали, скинули му одећу, континуирано га ударали рукама по глави и телу, присиљавали га да трчи наг по парку и да извикује одређене речи, да би га на крају пустили уз услов да следећег дана донесе 100 евра, тада су у саизвршилаштву извршили кривично дело отмице из члана 134. ст. 1. КЗ-а, а којим су обухваћене радње и кривичних дела злостављања и мучења из члана 137. ст. 1. КЗ-а и противправног лишења слободе из члана 132. ст. 1. КЗ-а. Пресудом првостепеног суда окривљени су оглашени кривим због кривичног дела отмице из члана 134. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а у стицају са кривичним делом злостављања и мучења из члана 137. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а. Пресудом другостепеног суда, преиначена је првостепена пресуда, уважавањем жалбе браниоца окривљених у погледу правне оцене дела, тако што другостепени суд налази да су се

Посебно се истичу: „објективна мерила”, што значи да се не полази од осећаја који, критичном приликом, има лице коме је повређено људско достојанство.

73 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

(Пресуда Четвртог општинског суда у Београду К 1046/93 од 21. марта 1994. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 1064/94 од 11. октобра 1994)

(Пресуда Апелационог суда у Београду Кж 14/14 од 28. маја 2014)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

(Пресуда Општинског суда у Лазаревцу К 382/03 од 30. јануара 2006. и Пресуда Окружног суда у Београду Кж 464/06 од 24. фебруара 2006)

кривичног дела из члана 137. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а за које је и оглашен кривим. Неосновани су жалбени наводи којима се истиче да је примењен Закон који се не може применити јер радња предметног кривичног дела не обухвата и телесно повређивање, већ је иста постављена алтернативно као злостављање или као поступање на начин којим се вређа људско достојанство. Ово стога јер по оцени другостепеног суда, у конкретном случају, кривично дело злостављања и мучења из члана 137. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а као теже кривично дело, конзумира лаку телесну повреду.

КРИВИЧНО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

у радњама окривљених описаних у изреци пресуде стекла сва законска обележја кривичног дела отмице у саизвршилаштву из члана 134. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а, па их за наведена кривична дела осуђује... Доказима је утврђено да су окривљени критичном приликом према оштећеном поступали са намером да од њега изнуде новац и то према налажењу другостепеног суда представља једно крајње дрско, безобзирно, неуобичајено малтретирање, понижавање и злостављање праћено физичким боловима и психичким патњама, скидање одеће, противправно лишење слободе, његова невољна вожња возилом у таквом стању на непознато и забачено место, претраживање његове гардеробе у току вожње са противправним одузимањем мобилног телефона, задавање више удараца рукама и ногама које је оштећени задобио по разним деловима тела, присиљавање оштећеног да без одеће трчи око окривљених уз изговарање одређених речи, присиљавање да трчи с подигнутим рукама по парку, а потом су га пустили на слободу под условом да донесе следећег дана 100 евра, када му је један од окривљених вратио одећу, па све наведене кривичноправне радње по својој природи и карактеру саставни су део противправног лишења слободе, принуде, изнуде као конститутивних елемената кривичног дела отмице из члана 134. ст. 1. КЗ-а. Првостепени суд је на тако правилно и утврђено чињенично стање, неправилно применио Кривични закон када је нашао да се у радњама окривљених стичу сва законска обележја кривичног дела отмице из члана 134. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а, кривичног дела злостављања и мучења из члана 137. ст. 1. у вези са чланом 33. КЗ-а, па таквом примењеном правном квалификацијом на штету

окривљених, према налажењу Окружног суда, учињена је повреда Кривичног закона из члана 369. тач. 4) ЗКП-а. (Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 22/07 од 13. фебруара 2007)

Случај #3 Ако је приликом извршења кривичног дела злоставе у служби оштећеном од стране службеног лица нанета телесна повреда ради се о стицају кривичног дела из члана 66. КЗС и члана 54. КЗС. (Пресуда Врховног суда Србије Кзз 58/98 од 19. новембра 1998)

4. Кривично делo из члана 137. КЗ-а и институти општег дела КЗ-а Случај #1 Када је за кривична дела запрећена иста казна и по старом и по новом закону, суд је обавезан да примени закон који је важио у време извршења кривичног дела. Првостепени суд је после ступања на снагу Кривичног законика донео пресуду којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела злостављања и мучења из члана 137. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, а другоокривљеног због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. ст. 4. КЗ-а. Другостепени суд је уважавањем жалбе Јавног тужиоца и браниоца окривљених преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације кривичног дела тако што је првоокривљени оглашен кривим због кривичног дела злоставе у служби из члана 66. КЗРС,

Кривично дело из члана 137. КЗ-а (у сва 3 појавна облика) заиста се у судским и кривичним поступцима јавља ретко, а ако и постоји „оно је замагљено или обухваћено другим кривичним делима”.

(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 464/06 од 24. фебруара 2006)

Случај #2

(Из Билтена Окружног суда у Београду бр. 72/2006)

5. Кривично делo из члана 137. КЗ-а и примена кривичнопроцесног права

Када је у оптужном предлогу наведен опис радње извршења кривичног дела, тада није имало места одбачају оптужног предлога од стране првостепеног суда сходно члану 441. ст. 1. у вези са чланом 274. ст. 1. тач. 1) ЗКП-а. Решењем првостепеног суда одбијен је оптужни предлог оштећеног као тужиоца а због кривичног дела лаке телесне повреде из члана 122. ст. 1. КЗ-а, кривичног дела противправног лишења слободе из члана 132. ст. 2. КЗ-а и кривичног дела злостављања и мучења из члана 137. ст. 3. КЗ-а. Решењем другостепеног суда уважена је жалба оштећеног као тужиоца па се решење првостепеног суда укида. Првостепени суд је одбио оптужни предлог налазећи да дела која су предмет оптужбе нису кривична дела, али првостепени суд за такву своју одлуку не даје потпуне и ваљане разлоге с обзиром на то да суд може одбити оптужни предлог или приватну тужбу у смислу члана 274. ст. 1. тач. 1) ЗКП-а само ако дело које је предмет оптужбе није кривично дело, али из самог оптужног предлога је очигледно да радње које су окривљеном стављене на терет по Закону јесу кривично дело, али се поставља питање да ли постоје докази да је окривљени исто дело извршио. У том правцу првостепени суд прави грешку па цени одређене доказе вршећи увид у службене белешке Полицијске управе и на основу тога закључује да радња окривљеног коју је предузео критичном приликом није кривично дело јер је наводно поступао у границама свог службеног овлашћења при чему првостепени суд закључује да окривљени критичном приликом није применио никакву силу ни принуду. На овај начин првостепени суд излази из овлашћења која има у смислу члана 441. ЗКП-а с обзиром на то да доказе уз оптужни предлог може да цени само ако су спроведене истражне радње и тада оптужни предлог може да одбаци само из разлога предвиђеног у члану 274. ст. 1. ЗКП-а. (Решење Општинског суда у Чачку К 241/08 од 22. априла 2008. и Решење Окружног суда у Чачку Кж 523/08 од 20. августа 2008)

75 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Одговор који је дат од стране судије Врховног суда Србије, а на питање да ли се блажи закон цени само према запрећеној казни или блажи закон треба ценити и према инкриминацији, уколико се по новом закону, за исто кривично дело предвиђа још неки додатни елеменат да би се остварила сва обележја кривичног дела, као што је случај са кривичним делом злостављања и мучења из члана 137. КЗ-а (злостављање у служби из члана 66. КЗРС)? Одговор гласи: Ако неко кривично дело садржи више алтернатива у погледу радње извршења, од којих су неке изостављене или додате у новом Кривичном законику, нови Законик неће се самим тим сматрати блажим или строжим, већ само онда када се примена на конкретан случај, кривичноправну ситуацију учиниоца услед изостављања или додавања овакве радње извршења, чини повољнијом или неповољнијом. Код кривичног дела из члана 137. КЗ-а је, пре свега, проширен круг лица која могу бити извршиоци, тако да у ст. 1. и 2. извршилац може бити свако лице, а у ст. 3. је санкционисано противправно понашање службеног лица. Члан 137. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а у свему одговара кривичном делу злостављања у служби из члана 66. КЗРС, а инкриминација из члана 137. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а је нова и може се односити само на противправна понашања после ступања на снагу новог Законика и иста је уведена у складу са Конвенцијом против тортуре.

Случај #1

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

а другоокривљени због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 53. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗРС. Ово због тога што је за оба кривична дела запрећена иста казна и по старом и по новом Закону, па је суд био у обавези да примени у таквој ситуацији Закон који је важио у време извршења кривичног дела.

Преглед прописа... „Сл. гласник РС”, бр. 95/2016, објављен 30. 11. 2016. године • Уредба о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе • Уредба о допуни Уредбе о планирању и врсти роба и услуга за које се спроводе централизоване јавне набавке • Уредба о изменама Уредбе о утврђивању Програма стандардизованог сета услуга за микро, мала и средња предузећа и предузетнике у 2016. години који се реализује преко акредитованих регионалних развојних агенција • Уредба о измени Уредбе о начину и поступку добровољног служења војног рока са оружјем • Стратегија развоја индустрије информационих технологија за период од 2017. до 2020. године • Правилник о спортским гранама од посебног значаја за Републику Србију • Правилник о надлежним националним спортским савезима за спортске гране и области спорта у Републици Србији • Правилник о изменама и допунама Правилника о спортским гранама и областима спорта у Републици Србији и спортским дисциплинама у оквиру спортских грана и области спорта • Правилник о допуни Правилника о одређивању царинских органа за царињење одређених врста робе или спровођење одређених поступака • Правилник о изменама и допуни Правилника о мерилима • Правилник о изменама и допуни Правилника о уговарању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања са даваоцима здравствених услуга за 2016. годину

„Сл. гласник РС”, бр. 96/2016, објављен 2. 12. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• Смернице за израду и спровођење плана интегритета

• Правилник о условима и начину поступања са посмртним остацима умрлог лица • Правилник о обрасцу исправе о продаји брода, односно карата на броду, као и обрасцу захтева за упис у уписник бродова • Правилник о изменама и допунама Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем • Правилник о изменама и допунама Правилника о садржини, начину и поступку израде и начин вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката • Правилник о измени и допуни Правилника о онеспособљавању оружја • Правилник о вредности дневне, вишедневне и годишње дозволе за рекреативни риболов за 2017. годину • Правилник о изменама Правилника о условима, програму и начину полагања стручног испита за рибочувара и стручног испита за рибара

„Сл. гласник РС”, бр. 97/2016, објављен 7. 12. 2016. године

• Правилник о условима за именовање енергетских менаџера у привредним друштвима чија је претежна делатност у производном сектору и предузећима као јавним службама • Правилник о допуни Правилника о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података • Правилник о допунама Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива • Наредба о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести птица авијарна инфлуенца у Републику Србију • Одлука о расподели средстава из наменских примања буџета Републике која се остварују приређивањем игара на срећу, а користе за финансирање локалне самоуправе • Одлука Уставног суда РС број IУз-367/2013 којом се: 1. утврђује да одредбе члана 336. Закона о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 65/13 и 13/16) нису у сагласности са Уставом и 2. одбацује захтев за обуставу извршења појединачних аката или радњи предузетих на основу одредаба Закона из тачке 1. • Одлука Уставног суда РС број IУо-7/2014 којом се: 1. утврђује да Закључак Владе Републике Србије, 05 број 121-14320/2001-2 од 18. децембра 2001. године, није у сагласности са Уставом и законом и 2. одбацује захтев за обуставу извршења појединачних аката, односно радњи предузетих на основу Закључка из тачке 1. • Одлука Уставног суда РС број IУо-358/2014 којом се утврђује да одредба члана 54. став 6, у делу који гласи: „а сматра се завршеним моментом одмицања најмање једног пара точкова возила од подлоге, након чега није могуће извршити прекид уклањања возила по издатом налогу”, Правилника о начину вршења контроле и непосредног регулисања саобраћаја на путевима и вођењу обавезних евиденција о примени посебних мера и овлашћења („Сл. гласник РС”, бр. 69/10, 78/11, 31/13 и 37/13), није у сагласности са законом • Одлука о достављању података банака о стању динарских штедних улога становништва • Правилник о изменама Правилника о исправи о здравственом осигурању и посебној исправи за коришћење здравствене заштите

„Сл. гласник РС”, бр. 99/2016, објављен 12. 12. 2016. године • Закон о буџету Републике Србије за 2017. годину • Закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему • Закон о допуни Закона о привременом уређивању начина исплате пензија • Фискална стратегија за 2017. годину са пројекцијама за 2018. и 2019. годину

„Сл. гласник РС”, бр. 100/2016, објављен 13. 12. 2016. године • Уредба о утврђивању Државног програма обнове инфраструктуре која је у надлежности јединице локалне самоуправе • Уредба о допуни Уредбе о утврђивању Државног програма обнове јавних објеката у јавној својини у секторима образовања, здравства и социјалне заштите • Уредба о утврђивању лучког подручја луке у Бачкој Паланци

• Уредба о усклађивању номенклатуре Царинске тарифе за 2017. годину

• Уредба о утврђивању лучког подручја луке у Сенти

„Сл. гласник РС”, бр. 98/2016, објављен 8. 12. 2016. године

• Правилник о поморској опреми

• Уредба о висини накнаде за коришћење неметаличних сировина за добијање грађевинског материјала за 2017. годину • Уредба о ближим критеријумима за одређивање обавезно обезбеђених објеката и начину вршења послова њихове заштите • Уредба о минималним техничким условима код обавезне уградње система техничке заштите у банкама и другим финансијским организацијама • Уредба о измени и допуни Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе • Стратегија развоја туризма Републике Србије за период од 2016. до 2025. године • Правилник о техничким и другим захтевима за котрљајне лежаје

• Стратегија развоја трговине Републике Србије до 2020. године • Правилник о утврђивању Списка психоактивних контролисаних супстанци • Правилник о измени Правилника о додели пореског идентификационог броја правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију је регистрацију надлежна Агенција за привредне регистре • Правилник о Листи стручних, академских и научних назива • Правилник о изменама Правилника о уговарању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања са даваоцима здравствених услуга за 2016. годину

„Сл. гласник РС, бр. 101/2016, објављен 16. 12. 2016. године • Закон о изменама и допунама Закона о пољопривреди и руралном развоју

• Одлука о критеријумима и мерилима за утврђивање висине накнаде за рад у надзорним одборима јавних предузећа • Правилник о утврђивању Плана расподеле фреквенција/локација за терестричке аналогне FM радио-дифузне станице за територију Републике Србије • Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад младих • Правилник о мерама за безбедан и здрав рад запослене жене за време трудноће, породиље и запослене која доји дете • Правилник о садржини и начину вођења подрумарске евиденције • Измене и допуне Минималних услова за избор у звања наставника на универзитету

„Сл. гласник РС”, бр. 103/2016, објављен 22. 12. 2016. године • Одлука о адекватности капитала банке

• Закон о становању и одржавању зграда • Закон о транспорту опасне робе • Закон о изменама и допунама Закона о комуналним делатностима • Закон о изменама и допунама Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама • Правилник о бројилима активне електричне енергије класе тачности 0,2 S • Правилник о допунама Правилника о начину обављања послова у служби за обезбеђење у заводима за извршење кривичних санкција • Правилник о висини, измени висине и начину обрачунавања накнаде за пружање медијске услуге • Правилник о условима које морају испуњавати радионице за одржавање железничких возила

„Сл. гласник РС”, бр. 105/2016, објављен 26. 12. 2016. године • Уредба о условима, начину и поступку за остваривање права првенства закупа, критеријумима за утврђивање висине закупнине за право првенства закупа, као и документацији која се доставља уз захтев за остваривање права првенства закупа • Уредба о условима и начину доделе и коришћења средстава за подстицање унапређења туристичког промета домаћих туриста на територији Републике Србије • Уредба о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе • Уредба о изменама Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2016. години • Одлука о условима и начину за смањење царинских дажбина на одређену робу, односно за изузимање одређене робе од плаћања царинских дажбина у 2017. години • Одлука о изменама Одлуке о сезонским царинским стопама на увоз одређених пољопривредних производа • Усклађени динарски износи пореза на употребу, држање и ношење добара • Правилник о солидарној помоћи у Министарству унутрашњих послова • Правилник о стручном усавршавању матичара • Правилник о изгледу и садржини обрасца захтева за издавање лиценце за превоз, изгледу и садржини лиценце за превоз и извода лиценце за превоз • Одлука о ценама закупа резерве снаге за системске услуге секундарне и терцијалне регулације и цене помоћних услуга за 2017. годину • Статут Коморе јавних извршитеља • Правилник о Листи забрањених допинг средстава • Етички кодекс јавних извршитеља

„Сл. гласник РС”, бр. 106/2016, објављен 28. 12. 2016. године • Аутентично тумачење одредбе члана 48. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/15) • Аутентично тумачење одредаба члана 1, члана 5. став 1. и члана 53. ст. 1. и 2. Закона о експропријацији („Сл. гласник РС”, бр. 53/95, 23/01 – СУС, 20/09 и 55/13 – УС) • Правилник о начину вођења, садржини и изгледу обрасца евиденције жичара • Правилник о потврди о активностима возача

• Одлука о објављивању података и информација банке • Одлука о извештавању о адекватности капитала банке • Одлука о изменама и допунама Одлуке о извештавању банака • Одлука о изменама и допунама Одлуке о управљању ризицима банке • Одлука о управљању ризиком ликвидности банке

• Закон о управљању аеродромима

• Правилник о допунама Правилника о просторно-техничким условима за безбедно смештање и чување оружја и муниције • Правилник о измени Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла • Одлука о измени Одлуке о одређивању релевантних тржишта подложних претходној регулацији

... донетих између два броја

77 lege artis ● ЈАНУАР 2017.

„Сл. гласник РС”, бр. 102/2016, објављен 20. 12. 2016. године

„Сл. гласник РС”, бр. 104/2016, објављен 23. 12. 2016. године

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

• Закон о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју • Закон о изменама и допунама Закона о водама • Уредба о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу оштрих предмета који су медицинска средства у здравственој делатности • Уредба о начину укључивања у друштвени, културни и привредни живот лица којима је признато право на уточиште • Правилник о захтевима за плоче иверице • Правилник о начину праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршења те обавезе • Правилник о пореској пријави за утврђивање пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање самоопорезивањем на приходе од самосталне делатности • Правилник о изменама и допунама Правилника о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица • Правилник о изменама Правилника о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица • Правилник о изменама и допунама Правилника о начину обрачунавања и плаћања акцизе, врсти, садржини и начину вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве • Правилник о изменама и допунама Правилника о начину и поступку обрачунавања и плаћања акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу • Правилник о изменама Правилника о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона о акцизама, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе • Правилник о изменама и допунама Правилника о условима и начину јавног објављивања финансијских извештаја и вођењу Регистра финансијских извештаја • Правилник о оглашавању и спонзорству у електронским медијима • Правилник о утврђивању Стандарда за акредитацију здравствених установа у области породилишта и неонатолошке здравствене заштите • Правилник о утврђивању Стандарда за акредитацију здравствених установа у области стоматолошке здравствене заштите • Правилник о условима за прибављање овлашћења за вршење послова заштите од јонизујућих зрачења • Правилник о измени Правилника о условима за добијање лиценце за обављање радијационе делатности • Правилник о изменама и допунама Правилника о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања

78 (назив организације - послодавца)

(М.П.)

Доприноси за уплату (ПИО, здравство, за запошљавање)

10 (7+8+9)

Напомена:

1) На овом обрасцу се врши обрачун накнада зарада и исплата накнада корисницима којима обрачун и исплату накнада зарада врше општинске, односно градске управе (за лица из члана 10. став 1. тачка 2) Закона). 2) Послодавци који исплату накнада зарада врше по преносу средстава из буџета Републике на основу списка који утврди Министарство финансија, достављају списак у два примерка.

Датум овере ____________________________

Број факса _____________________________

Број телефона __________________________

_____________________________ (Презиме и име)

Износ за исплату

_____________________________ (Презиме и име)

______________________ (Датум пријема списка у општинској, односно градској управи)

Обрачунати износ пореза

_____________________________ (Презиме и име)

Износ накнаде основица за обрачун пореза

Старешина органа у општинској, односно градској управи

_____________________________ (Презиме и име одговорног лица у организацији)

30% од пуног износа (чл. 12. ст. 2. Закона)

Оверу извршио у општинској, односно градској управи

(М.П.)

60% од пуног износа (чл. 12. ст. 2. Закона )

Умањен износ по основу радног стажа

Обрачун накнаде зарада у организацији извршио

С в е г а:

Име и презиме

Ред. број

Пун износ накнаде зараде коју би остварило лице да ради (у складу са чланом 12. став 1. Закона) 3

ЗА МЕСЕЦ ____________________ 20_____. ГОДИНЕ

Укупне обавезе

НЗ-1 Списак обрачунатих накнада зарада и исплата накнада

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

СПИСАК ОБРАЧУНАТИХ НАКНАДА И ИСПЛАТЕ НАКНАДА ________________________________________________________

ПИБ ______________________________________________________________________

БРОЈ ЖИРО-РАЧУНА ______________________________________________________

НАЗИВ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (ПОСЛОДАВЦА) ___________________________________

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Корисни правни акти

lege artis ● ЈАНУАР 2017.

Донет је нови Правилник о начину праћења извршавања обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и начину доказивања извршавања те обавезе („Сл. гласник РС”, бр. 101/16) који ће се примењивати од 1. јануара 2017. године и којим је предвиђено да се Извештај на Обрасцу ИОСИ подноси у електронском облику као јединствени запис исказан XML језиком, електронским путем преко портала Пореске управе или попуњавањем обрасца у оквиру корисничке апликације на порталу Пореске управе, најкасније до 5. у месецу за претходни месец.

Напомена Редакције уз Извештај на Обрасцу ИОСИ:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs 79

Образац број 2

На основу члана ____ Правилника о ближим условима за заснивање хранитељства и ) стандардима заштите деце на хранитељству ("Службени гласник РС", број

КОРИСНИ ПРАВНИ АКТИ

Центар за социјални рад _____________________ издаје

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПОТВРДУ О БАВЉЕЊУ ХРАНИТЕЉСТВОМ

___________________________________________________________________________________ (име и презиме хранитеља)

из _____________________________, са станом у ____________________________ коме је општа подобност за хранитељство утврђена дана _______________200

. г.

Потврда се издаје дана ___________________ с роком важења од две године уз могућност продужења.

Број:_____________________ У________________________ Датум: ___________________

ДИРЕКТОР

25 ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

w w w. propisi. net