053 lege artis februar 2017 by V. M.

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Поштовани претплатници,

w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници: Алжбета Марко Весна Филиповић Драгана Марчетић Драгана Станковић Николић Данијела Рајковић Дејан Обренић Драган У. Калаба Марина Антић Милош Јовић Никола Пантелић Ружа Урошевић Синиша Недељковић

Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић

недоумицама које су се појавиле у примени Закона о извршењу и обезбеђењу, спорним питањима о зарадама и другим

часописа установићете одређене концепцијске и визуелне промене. Циљ нам је да кроз ова унапређења и увек актуелне и практичне чланке помогнемо у решавању недоумица које се могу појавити у пракси, односно при примени прописа у свим областима права којима се часопис бави – привредном, грађанском, кривичном, радном и управном праву, као и у области јавних набавки. У овом периоду почиње примена Закона о становању и одржавању зграда тако да ћемо му посветити посебан текст у овом броју. Међу осталим темама говорићемо и о решењима из новог Закона о општем управном поступку,

примањима, најновијој судској пракси у области накнаде нематеријалне штете, новом Закону о спречавању насиља у породици и неправилностима у јавним набавкама које су установљене приликом екстерне контроле, као и о другим актуелним темама.

Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

Наше текстове потражите и на сајту часописа: www.legeartis.rs

• www.propisiupraksi.rs

Редакција

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Технички уредник: Милена Станковић

Пажљивим прелиставањем фебруарског броја нашег www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година V, број 53, ФЕБРУАР 2017.

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕН Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

из прве руке

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... УНАКРСНИ ПОГЛЕД 4 Начело делотворности и економичности у новом Закону о општем управном поступку

привредно ПРАВО 16 Излучни поверилац кроз законодавство и судску праксу ГРАЂАНСКО ПРАВО 26 Накнада нематеријалне штете кроз примену нових закона – најновија судска пракса – део први 35 Закон о извршењу и обезбеђењу – недоумице у пракси 44

Прописи у пракси – избор из судске праксе

РАДНИ ОДНОСИ

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ 56

Најчешће неправилности у јавним набавкама уочене у поступку екстерне контроле код наручилаца

62 Управљање ризицима у јавним набавкама 68 Прописи у пракси – из Билтена правне праксе Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки 71 Најзначајнија правна решења у новом Закону о изменама и допунама Закона о буџетском систему КРИВИЧНО ПРАВО

78 Шта доноси Закон о спречавању насиља у породици 84 Кривично дело лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика у судској пракси

рубрике 94

Портал читалаца

Календар важења правних аката

Преглед прописа ... донетих између два броја

3 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Најчешћа питања која су постављана Министарству рада о зарадама и другим 48 примањима запослених према одредбама Закона о раду у 2016. години

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

8 Новине из Закона о становању и одржавању зграда са посебним освртом на положај управника зграде

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Начело делотворности и економичности у новом Закону о општем управном поступку

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Одредбама новог Закона о општем управном поступку између осталог је предвиђено да је орган дужан да по службеној дужности врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује Ружа Урошевић судија Управног суда unakrsni.pogled@legeartis.rs

казом Председника Републике од 1. марта 2016. године проглашен је нови Закон о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/2016), који је донела Народна скуп штина Републике Србије на седници одржаној дана 29. фебруара 2016. године. Доношењу но вог закона се приступило иако је општеприхва ћен став у стручној јавности да до сада важећи Закон о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97, 31/01, и „Сл. гласник РС”, број 30/10) спада у ред закона који су по свом квали тету и спроводивости дуго одолевали времену и превазилазили специфичности и потребе тре нутних околности. Новим Законом о општем управном поступ ку је поред осталих основних начела управног поступка, у члану 9. прописано и начело дело творности и економичности, које гласи: Орган је дужан да странкама омогући да успешно и целовито остваре и заштите права и правне интересе. Поступак се води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања.

Орган је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, изврши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује. Орган може од странке да захтева само оне податке који су неопходни за њену идентификацију и документе који потврђују чињенице о којима се не води службена евиденција. Ово начело у ставу 1. и 2. наведеног члана закона представља својеврсну комбинацију начела која познаје важећи закон, и то: начела ефикасности, према коме су органи који воде поступак, односно решавају у управним ства рима, дужни да обезбеде успешно и квалитетно остваривање права и правних интереса физи чких лица, правних лица или других странака; и начела економичности поступка, према коме се поступак мора водити без одуговлачења и са што мање трошкова за странку и друге учесни ке у поступку, али тако да се прибаве сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања и за доношење законитог и правилног решења. Посебну пажњу заслужују одредбе става 3. и 4. истог члана закона, које прописују прецизно одређене обавезе за орган који води поступак. Према тим одредбама, орган је дужан да по службеној дужности врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање, о којима се води службена евиденција, да

5 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

врши увид, прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање. Ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак дужан је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се тражени подаци могу добити електронским пу тем, замољени орган их доставља у најкраћем року. У поступку који се покреће по захтеву странке орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопход но за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. Наведено значи да постоји обавеза органа да по службеној дужности прибављају и обрађују податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, само онда и увек када у управном поступку решавају у управним стварима непосредном применом Закона о општем управном поступку. Насупрот томе, исти овај скуп органа као су бјеката одлучивања, неће бити у обавези да примењује одредбе Закона о општем управном поступку – па ни наведене спорне одредбе – у поступцима који се воде пред тим органима а не представљају одлучивање у управним ства рима. Исти је случај и када се у појединим обла стима материјалним прописом предвиђа сходна примена правила управног поступка на нека питања поступка која нису уређена тим мате ријалним прописом. Ако се не ради о поступ ку у каквој управној ствари, него о решавању спорних питања из неког другог односа (нпр. радноправног односа уређеног Законом о раду и сл.), неће постојати обавеза доносиоца одре ђеног акта да по службеној дужности прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција код других органа. Ово стога што сходна примена Закона о општем управном поступку подразумева да је примена одређених одредби тог закона примерена по себном поступку који се води, а који по својој правној природи није управни поступак. Када је реч о подацима које је орган који води одређени управни поступак дужан да прибави по службеној дужности, важно је истаћи да су у питању само подаци о којима сам орган који

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

их прибавља и обрађује. То значи да је орган дужан да најпре прибави све неопходне подат ке о чињеницама о којима сам води службену евиденцију, а потом и о чињеницама о којима службену евиденцију води други орган. То даље значи да је орган који води поступак дужан да по службеној дужности, путем замолнице, при бави податке од другог органа који води слу жбену евиденцију и да те податке обради. При том је орган законом овлашћен да од странке захтева само оне податке који су неопходни за њену идентификацију и документе који потврђују чињенице о којима се не води службена евиденција. Подизањем на ниво начела, ова одредба по стаје обавезујућа у свим управним областима, без обзира на одредбе посебних прописа који те области уређују, будући да је нови закон за држао решење сада важећег закона према коме се овај закон примењује на поступање у свим управним стварима. Иако је и новим законом предвиђено да се поједина питања управног поступка могу уредити посебним законом, и то само ако је то у појединим управним областима неопходно и ако је то у сагласности са основ ним начелима одређеним новим законом, нови закон поставља и додатни услов – да се на тај начин не смањује ниво заштите права и правних интереса странака зајемчених општим законом. Осим у цитираном члану 9. закона, начело делотворности и економичности је посебно уређено и одредбама чланова 102. и 103, у делу закона који уређује доказни поступак. У члану 102. је прописано да орган утврђује чињенице и околности од значаја за поступање у управној ствари, а да странка не мора да прибави доказе које може да прибави орган, нити уверења и друге исправе које органи нису дужни да издају. Ако се ради о чињеницама које нису општепознате, странка је дужна да за своје наводе предложи доказе и да их поднесе органу ако је могуће, с тим што је чињенично стање на коме заснива свој захтев, странка дужна да изнесе тачно, потпуно и одре ђено. На другој страни, законом је предвиђена дужност органа да одређене податке прибави по службеној дужности, и то одредбом члана 103. којом је прописано да је орган дужан да по службеној дужности, у складу са законом,

УНАКРСНИ ПОГЛЕД lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

води поступак води и службену евиденцију, или подаци о којима службену евиденцију води дру ги орган, у складу са законом. А службена евиденција је евиденција која је установљена законом, односно другим прописима, којом се организовано региструју подаци или чињенице за одређене намене, односно за потребе одређених корисника. Службена евиденција је уједно и основ за издавање јавних и других службених исправа које служе као до каз за утврђивање одлучних чињеница у управ ном поступку. Дакле, основно је да се пре покушаја приба вљања података по службеној дужности утврди да ли одређени орган води службену евиденци ју, односно да ли је законом или другим про писом установљена обавеза било ког органа да води службену евиденцију која садржи подат ке о чињеницама потребним за одлучивање у одређеној управној ствари. Само у том случају је орган дужан да те податке прибави и обрађу је. У противном, ако обавеза вођења евиденци је о одређеним чињеницама није прописана ни законом ни другим прописом, странка по чијем захтеву је покренут одговорајући управни по ступак ће бити дужна да сама прибави и доста ви органу податке о тим чињеницама о којима се не води службена евиденција, као и о чиње ницама које нису општепознате. Примера ради, Служба за катастар непокрет ности као службену евиденцију води катастар непокретности који је основни и јавни реги стар о непокретностима и стварним правима на њима. База података катастра непокретности јесте скуп геопросторних и других података о непокретностима, стварним правима и одређе ним облигационим правима на њима, а садржи податке нарочито о парцелама, објектима, по себним деловима објеката и имаоцима права на непокретностима. У бази података катастра не покретности воде се подаци адресног регистра и регистра просторних јединица. О имаоцима права на непокретностима воде се подаци о: имену, имену једног родитеља и презимену за физичко лице, односно називу правног лица; пребивалишту и адреси за физичка лица, од носно седишту и адреси за правна лица и је динственом матичном броју грађана, односно матичном броју правног лица. Међутим, база података катастра непокретности не садржи, на

пример, и податак о години изградње објеката, па ће странка која има потребу да тај податак користи у неком управном поступку, морати да га прибави сама ангажовањем вештака или другог органа управе који је законом или дру гим прописом овлашћен да изда документ који потврђује ову чињеницу, иако о томе ни он не води службену евиденцију (издавање уверења на основу члана 162. Закона о општем управном поступку). Још један орган, примера ради, који води службену евиденцију је Агенција за привредне регистре која води Регистар привредних субје ката. Овај Регистар садржи податке о привред ним субјектима, и то нарочито: пословно име, седиште, датум и време оснивања, датум и вре ме промена, матични број додељен од стране Републичког завода за статистику, који је исто времено и број под којим се привредни субјект води у Регистру, пореско-идентификациони број (ПИБ), правну форму, шифру и опис пре тежне делатности, бројеве рачуна у банкама, по словно име, правну форму, седиште и матични број оснивача ако је оснивач правно лице, одно сно име и матични број оснивача ако је оснивач физичко лице, за привредне субјекте из члана 4. тач. 2–7) овог закона, име и матични број ди ректора и/или чланова управног одбора, у зави сности од правне форме за привредне субјекте из члана 4. тач. 2–7) овог закона, име и матични број заступника и границе његових овлашће ња, за привредне субјекте из члана 4. тач. 2–7) овог закона и уписан, уплаћен и унет капитал привредног субјекта. Међутим, овај Регистар не садржи податке о томе којим су привредним су бјектима издате дозволе или лиценце за обавља ње одређене делатности. Стога ће сваки орган, кад решава у каквој управној ствари у управ ном поступку, по службеној дужности приба вити податке из Регистра привредних субјеката који се у том Регистру воде. За разлику од тога, појединачне правне акте – дозволе, лиценце и слично, којима се одређено правно лице леги тимише као овлашћено за обављање одређене делатности – мораће да прибави и достави ор гану подносилац захтева. Имајући у виду да је прибављање података по службеној дужности прописано као дужност органа који води поступак, по први пут је, у члану 207. закона, прописана и прекршајна

ЈЕДИНСТВЕНО ИЗДАЊЕ НА НАШЕМ ТРЖИШТУ!

БИЛТЕН СЛУЖБЕНИХ МИШЉЕЊА Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Компанија Инг-Про доо Београд као овлашћени издавач, у сарадњи с Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, објављује Билтен службених мишљења. Билтен садржи званична мишљења Министарства и ауторске текстове стручних лица из Министарства у вези са радноправном регулативом. Издање је намењено привредним друштвима, јавном сектору, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, образовним институцијама, адвокатима и свима другима који примењују радно право. Билтен излази четири пута годишње (укупно четири броја годишње – један број квартално). За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

7 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

достављају податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, истеком 90 дана од дана ступању на снагу закона. Такође, за разлику од осталих одредби зако на које ће се примењивати од 1. 6. 2017. године, све одредбе које се тичу прибављања података из јавних евиденција по службеној дужности почеле су да се примењују истеком 90 дана од дана ступања на снагу закона, односно 8. 6. 2016. године. Примера ради, то значи да се одредбе чла на 51. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, којима је прописано да у по реском поступку терет доказивања сноси По реска управа (за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе), односно порески обвезник (за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза), не могу примењивати по сле 8. 6. 2016. године будући да су истеком тог рока престале да важе, јер је према тим одредба ма терет доказивања за одређене чињенице на страни странке, без обзира на то да ли се ради о доказима које је по општем закону дужан да прибави орган по службеној дужности. Посту пање на начин прописан цитираном одредбом Закона о пореском поступку и пореској адми нистрацији, а противно одредбама Закона о општем управном поступку, повлачи и прекр шајну одговорност овлашћеног службеног лица у Пореској управи, сагласно члану 207. закона.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

одговорност овлашћеног службеног лица које по службеној дужности не изврши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, не затражи их ради прибављања и не обради, односно које на захтев органа који води поступак бесплатно не уступи податке о којима се води службена евиденција у року од 15 дана или у другом року одређеном законом. Посебно треба истаћи да је одредбом члана 215. закона прописано да одредбе закона и дру гих прописа према којима се установљава оба веза за странку и другог учесника у поступку да органу достављају податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, супротно одредбама члана 9. и 103. овог закона, преста ју да важе истеком 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. То значи да се органи, пошто је истекао тај рок, не смеју позивати на посеб не прописе и мимо наведених одредби закона захтевати од странака да достављају податке о којима се води службена евиденција. О томе сведочи и решење у прелазним одредбама за кона, које прописује обавезу примене начела делотворности и економичности, без обзира на одредбе посебних закона, као и престанак важења одредби посебних закона којима се установљава обавеза за странку и другог учесника у поступку да органу

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Новине из Закона о становању и одржавању зграда са посебним освртом на положај управника зграде Овим законом се уводе нови правни институти у циљу остварења начела одрживог развоја становања, а некадашњи принцип добровољног управљања зградом сада је замењен обавезним постојањем управника зграде

Maрина Антић, дипл. правник саветник у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре unakrsni.pogled@legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ови Закон о становању и одржавању зграда (у даљем тексту: Закон), усвојен 22. децембра 2016. године у Народној скупштини Републике Србије, представља „ко дификацију” постојећих прописа из области становања. Наиме, три постојећа закона – За кон о становању, Закон о одржавању стамбе них зграда и Закон о социјалном становању – престали су да важе ступањем на снагу новог Закона о становању и одржавању зграда, који представља управо њихову интегрисану и уна пређену верзију. Основни разлог доношења овог закона је потреба да се стамбена област у неким дело вима детаљније, а у неким деловима по први пут правно уреди и усклади са измењеним дру штвено-економским односима у односу на пе риод доношења напред наведених закона, који датирају из 90-их година и чак и много раније. Лоши услови становања грађана; урушавање и смањење вредности стамбеног фонда (оро нуле фасаде, запуштене зграде, немогућност адекватне реакција органа јавне управе у са нирању и отклањању опасности за живот и тело људи као и имовину грађана); изузетно

велика потрошња енергије у зградама (60% од укупне потрошње енергије); нејасно дефиниса не обавезе власника зграда као и механизми за управљање и одржавање зграда, одговорност ако настане штета услед неодржавања зграда; недовољно јасно развијени механизми за реа лизацију социјалног становања; нерегулисана исељења и пресељења из бесправно изграђе них објеката и насеља која се налазе на туђем земљишту и друго – само су неки од проблема са којима смо се сусретали као грађани у овој области. Овим законом уведени су како нови правни институти тако и нови термини, и то пре све га у домену управљања и одржавања зграда, а све у циљу остварења начела одрживог развоја становања као јавног интереса. Познато је да се стари Закон о одржавању стамбених зграда односио само на стамбене зграде. Међутим, нови закон јасно дефинише зграде свих намена на које се примењује, а то су: стамбена зграда, породична кућа, стамбено-пословна зграда, по словна зграда, зграда јавне намене, али дефини ше и посебне делове зграде. Када је реч о управљању зградом, некадашњи принцип добровољног управљања зградом сада је замењен обавезним постојањем управ ника зграде, а станарима је дат избор за један од три алтернативна облика управљања (иза брани управник, професионални управник и принудни управник), који ће бити прецизније објашњени у даљем тексту.

Стамбеној заједници као организацији власника посебних делова, управо из разлога дефинисања могућности да буде носилац свих права и обавеза у правном саобраћају, овим законом доделило се пуно својство правног лица не само у пословима који се тичу одржа вања и коришћења зграде, што је било старо законско решење. У том смислу појављује се потреба да се другачије уреди регистрација стамбених заједница и да се подаци о стам беној заједници и њеном заступнику (управ нику) учине јавно доступним, о чему ће бити више речи управо у дело о регистрацији стам бене заједнице. Чланом 137. Закона управо је потврђено и прописано да ступањем на снагу новог закона стамбена зграда у којој најмање два лица има ју право својине на два посебна дела, постаје

Како се постаје управник и које су његове дужности Усвојени Закон (члан 40) предвиђа да свака зграда мора да има управника као и скупшти ну, дакле, органе које је свака стамбена зграда и према досадашњим прописима могла да фор мира, а то је био председник скупштине зграде односно савета зграде (стамбене зграде са мање од 10 станова). Међутим, принцип добровољ ног управљања зградом је према ранијем закон ском решењу довео до тога да већина стамбених зграда није организовала скупштину односно савет, што је проузроковало непостојање јасне одговорности за штете које настану по живот, здравље и имовину трећих лица, у случају не адекватног одржавања тих зграда. Разлика је сада у томе што ће власници посебних делова стамбене заједнице убудуће имати могућност не само да бирају управника међу власницима ста нова, које бира скупштина стамбене заједнице из редова чланова скупштине, већ ће тај посао моћи да обавља професионалац уколико се тако станари зграде договоре. Да би неко пристао да обавља функцију управника, треба напоменути којих права и обавеза ће морати да се придржава тај изабра ни управник из комшилука у складу са новим законским оквирима, а то су : 1) заступа и представља стамбену заједницу; 2) подноси пријаву за упис стамбене заједнице у Регистар стамбених заједница; 3) подноси пријаву за регистрацију правила власника у складу са овим законом; 4) истиче решење о регистрацији стамбене за једнице на видно место у стамбеној згради; 5) врши попис посебних, заједничких и само сталних делова и врши њихово означавање; 6) успоставља и води евиденцију о власници ма посебних делова, власницима самосталних делова и лицима којима су заједнички или по себни делови зграде издати у закуп, односно

9 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Појам стамбене заједнице и да ли је правни следбеник стамбене зграде из старог закона

стамбена заједница у тој стамбеној згради и стиче својство правног лица. Тиме је стам бена заједница, образована у складу са овим чланом, правни следбеник стамбене зграде у пословима насталим према прописима о одр жавању стамбене зграде који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Сам појам управљања зградом ближе је де финисан чланом 3. став 1. тачка 22) Закона и то као организациони послови и активности које континуирано обавља изабрано или по стављено лице (управник или професионални управник), односно орган управљања, у сврху руковођења зградом, што подразумева одго ворно предузимање мера ради организовања одржавања зграде, одлучивања о коришћењу финансијских средстава и обезбеђивања кори шћења зграде, односно њених делова у складу са њеном наменом, као и друга питања од зна чаја за управљање зградом. Послове управљања зградом може да обавља: 1) власник, за зграде било које намене у којима је једно лице искљу чиви власник свих делова зграде; 2) власници посебних делова, за породичне куће; 3) стамбе на заједница преко својих органа или профе сионални управник коме су поверени послови управљања, у стамбеној згради која има зајед ничке делове зграде и најмање два посебна дела чији су власници различита лица; 4) власници посебних делова преко својих органа, у зграда ма које немају ни један посебан део намењен за становање; док 5) у стамбено-пословним згра дама послове управљања зградом врше сви вла сници посебних делова зграде.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

на коришћење по другом основу (за физичка лица име, презиме и ЈМБГ, а за правна лица пословно име, адреса седишта и матични број); 7) извршава одлуке стамбене заједнице; 8) на основу одлуке скупштине стамбене зајед нице о управљању средствима стамбене зајeд нице располаже средствима са текућег рачуна стамбене заједнице, у складу са прописима ко јима се уређује отварање, вођење и гашење те кућих рачуна; 9) предлаже скупштини стамбене заједнице програм одржавања и стара се о његовој реа лизацији; 10) организује радове хитних интервенција; 11) организује извођење радова на заједничким деловима зграде и земљишту за редовну упо требу зграде у складу са усвојеним програмом одржавања и контролише да ли се ови радови изводе; 12) води евиденцију о приходима и расходима стамбене заједнице; 13) подноси скупштини стамбене заједнице извештај о раду који посебно садржи приказ укупних прихода и расхода стамбене зајед нице, реализованих активности у односу на планиране, као и искоришћена средства за ре ализацију сваке од активности; 14) управник одговара стамбеној заједници због пропуштања да поднесе тужбу ако је због тога изгубљена могућност регреса од одговор ног лица; 15) врши и друге послове одређене Законом. Према напред наведеним надлежностима из члана 50. Закона, очигледно је да је појачана менаџерска улога управника као извршног органа стамбене, односно стамбено-послов не зграде. Такође, управник има и админи стративне обавезе и то у поступку доношења одлука скупштине стамбене заједнице, у виду вођења записника преко записничара, стара ња о његовом уредном садржају, као и пот пису истог. Међутим, из законског текста не произлази да ће тако изабран управник бити и плаћен за своје ангажовање, чиме се отвара питање одрживости овог модела управљања зградом у пракси. Тако је Законом предвиђе на и друга могућност управљања зградом, а то је преко новог института професионалног управника.

Институт професионалног управника као новина: објашњење самог појма; ко може бити и под којим условима професионални управник Институт професионалног управника дефи нише се кроз добровољни принцип и оставља се као једна од алтернатива свакој стамбеној за једници да по слободној вољи закључи уговор са организатором професионалног управљања (привредним друштвом или предузетником) уколико нико од станара зграде не буде изабран за управника. Професионалним управљањем би се у виду делатности могла бавити привред на друштва и предузетници који би ангажова ли најмање једно физичко лице, запослено у радном односу на неодређено време са пуним радним временом, које има лиценцу за профе сионалног управника. Услови за стицање квалификације профе сионалног управника прописани су законом и то: најмање средње образовање у четворого дишњем трајању; положен испит за професи оналног управника (лиценца); упис у регистар који води Привредна комора Србије, који је до звољен само лицу које није осуђивано правно снажном одлуком за казну затвора за кривично дело које га чини недостојним или неподобним за обављање послова професионалног управни ка. Дакле, предвиђено полагање стручног испи та и лиценцирање професионалних управника обављаће Привредна комора Србије, као и обу ку за полагање, с тим што ће бити неопходна сагласност Министарства грађевинарства, сао браћаја и инфраструктуре за држање тих обука. Осим Привредне коморе Србије, предлог обуке могу послати надлежном министарству на са гласност и друга правна лица. Програм испита и начин полагања испи та, услове за стицање и одузимање лиценце за професионалног управника и ближу садржи ну регистра прописује министар надлежан за послове становања. У прелазним и завршним одредбама, чланом 136. новог закона, прописан је рок у ком су надлежни органи обавезни да донесу подзаконске акте и он је шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, што се од носи и на правилник у вези са полагањем испи та и лиценцирањем будућих професионалних управника.

Могло би се закључити да пре јуна месеца 2017. године нећемо имати лиценциране професионалне управнике у зградама.

Шта је то принудни управник (принудна управа), ко га и кад поставља Принудна управа уводи се поверавањем по слова управљања професионалном управнику у случају кад: 1) пријава за упис стамбене за једнице не буде поднета од стране управника или овлашћеног лица у складу са чланом 40. Закона; 2) по истеку или престанку мандата из било ког разлога није изабран нови управник у

Успостављање регистра стамбених заједница као новина Новим законом предвиђено је да ће реги страцију стамбених заједница вршити јединице локалне самоуправе (које тренутно само „еви дентирају” постојање скупштине зграде). Доби јање својства правног лица стамбене заједнице подразумева и доделу матичног броја и ПИБ-а, те како би се избегао дуг поступак регистраци је одлажењем на више шалтера (Републичког завода за статистику за матични број, Пореске управе за ПИБ и др.), уведен је „једношалтерски систем” регистрације, у ком би подносилац за хтева на једном месту добио услугу више држав них органа који ће бити електронски повезани. Притом ће се установити јединствена евиден ција података о стамбеним заједницама коју ће

11 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Јесу. Професионални управник поред посло ва из надлежности управника зграде, наведених у члану 50. Закона, врши и следеће послове: 1) стара се о одржавању земљишта које служи за редовну употребу зграде; 2) прима пријаве кварова или других проблема (непоштовање кућног реда, бука и други ште тни утицаји у згради) сваким даном у недељи у периоду од 00-24 часа; 3) на основу примљене пријаве из тачке 2) оба вештава надлежни орган о проблему, односно захтева предузимање одговарајућих мера од на длежног органа; 4) евидентира сваку примљену пријаву са по дацима о проблему и времену пријема, као и са другим подацима ако су познати; 5) обезбеђује извршење радова на хитним ин тервенцијама; 6) предлаже скупштини стамбене заједнице ви сину накнаде за одржавање заједничких делова зграде и земљишта на основу најмање три при купљене понуде од лица која се баве одржава њем заједничких делова зграде и земљишта; 7) подноси извештај о свом раду стамбеној за једници најмање једном годишње, ако другачије није уговорено; 8) предузима мере за наплату потраживања стамбене заједнице укључујући и подношење тужбе и предузимање мера за принудно извр шење.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Да ли су обавезе професионалног управника веће од прописаних обавеза управника зграде

складу са чланом 49. овог закона. То је у случа ју да скупштина стамбене заједнице не изабере новог управника у року од 30 дана од дана када је стамбена заједница остала без управника, из било ког разлога, те сваки власник посебног дела има право да захтева покретање поступ ка пред надлежним органом јединице локал не самоуправе за именовање професионалног управника. Поступак увођења принудне управе имено вањем професионалног управника покреће се подношењем пријаве надлежног инспектора или власника посебног дела, у складу са овим законом. Надлежна општинска односно град ска управа води поступак у складу са прави лима која важе за општи управни поступак и решењем именује професионалног управника са листе која се води у регистру професионал них управника. Против решења о именовању професионалног управника може се изјавити жалба општинском односно градском већу на длежне јединице локалне самоуправе у року од осам дана од дана достављања, уколико жалба не одлаже извршење решења. Професионални управник врши ову функ цију све док стамбена заједница не донесе одлуку о избору управника или док не закључи уговор о професионалном управљању, односно док власници посебних делова зграде не закљу че уговор о управљању, ако је реч о згради са мање од пет посебних делова.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

водити Републички геодетски завод и који ће бити јавно доступни на интернет страни Завода. Успостављањем система регистарције омо гућава се транспарентност и јавна доступност информација о броју стамбених заједница и зграда на територији РС и других релевантних података у вези са управљањем и одржавањем зграда. Законом је предвиђено да јединица ло калне самоуправе води Регистар стамбених заједница, док са друге стране Републички геодетски завод води јединствену, централну, јавну, електронску базу података у којој су об једињени подаци о стамбеним заједницама из свих регистара на територији Републике Срби је. Размена података, докумената и поднесака између јединица локалних самоуправа и РГЗ -а обављаће се електронским путем. Поступак регистрације покреће се подношењем пријаве Регистру од стране управника или другог зако ном овлашћеног лица или се покреће по слу жбеној дужности. Пријава регистру подноси се у писаној форми или електронски, путем корисничке апликације за пријем електронске пријаве. Предлагач закона је предвиђене збирке по датака (регистара и евиденција) којима су обу хваћени подаци о личности, прописао законом и тиме одредбе овог закона ускладио са одред бама Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС”, бр. 97/08, 104/09, 68/12 – УС и 107/12) и Закона о слободном приступу инфор мацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС”, бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10). Регистри и Јединствена евиденција, прописа ни Законом, успоставиће се у року од 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона. Скуп штина или савет зграде формиран у складу са прописима који су важили до ступања на снагу овог закона, односно власници посебних делова зграде у којој није формирана скупштина или савет зграде, дужни су да у року од шест месеци од дана почетка рада Регистра изврше регистра цију стамбене заједнице у складу са одредбама овог закона.

Систем осигурања од одговорности за штету причињену трећим лицима Систем осигурања од одговорности за штету причињену трећим лицима услед неодржавња,

односно неадекватног одржавања, остао је на принципу добровољности (члан 48. Закона). Стамбена заједница може да закључи уговор о осигурању од одговорности за штете при чињене трећим лицима услед неодржавања, односно неправилног одржавања зграде, а на начин и под условима утврђеним законом ко јим се уређује делатност осигурања и законом којим се уређују облигациони односи. Имајући у виду да се у тренутку предлагања Закона није располагало свеобухватним подацима који би оправдали увођење система обавезног осигура ња, Законом је предвиђен систем осигурања на принципу добровољности. У наредном перио ду, након доношења и примене Закона, свакако ће се започети рад на прикупљању података од стране самог предлагача и сачињавању свеобу хватне финансијске анализе ради утврђивања оправданости евентуалног будућег прописива ња обавезног осигурања заједничких и посеб них делова зграде, како је то већ предвиђено у земљама региона као што су Словенија и Хр ватска.

Казнене одредбе у новом закону: ко плаћа казну, због чега и колико Чланом 132–135. Закона прописују се нов чане казне и случајеви у којима ће се пре кршајно казнити: физичко лице и правно лице као власници посебног дела; стамбена заједница и одговорно лице у правном лицу; потом, привредно друштво и предузетник који се баве организовањем професионал ног управљања, непрофитна стамбена орга низација; као и одговорно лице у јединици локалне самоуправе. Чланом 132. Закона прописано је да ће се новчаном казном од 5.000,00 до 150.000,00 динара казнити за прекршај физичко лице као власник посебног дела, односно власник зграде ако: 1) након истека рока прописаног решењем инспектора не придржава се обавеза прописа них чланом 14. Закона (то су обавезе власни ка посебних и самосталних делова зграде), а у вези са вршењем инспекцијског надзора репу бличког инспектора за комуналне делатности, односно инспекцијског надзора грађевинског инспектора;

13 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Међутим, ставом 2. чланом 132. Закона пред виђен је за физичко лице и фиксни износ нов чане казне од 5.000,00 динара ако: 1) не обезбеди приступ самосталном делу згра де лицима која у складу са посебним прописима редовно одржавају и контролишу функционал ност мреже, односно трансформаторске стани це, инсталација и опреме, као и склоништа која се налазе у згради; 2) као изабрани управник не поднесе пријаву за упис стамбене заједнице и управника у року од 15 дана од прве седнице скупштине, односно промену управника и регистрацију промене других података који се региструју и објављују у регистру стамбених заједница у року од 15 дана од дана одржавања седнице скупштине односно настанка промене (у складу са чланом 40. став 4. овог закона); 3) као изабрани управник не извршава обавезе прописане овим законом (члан 50); 4) као професионални управник не извршава обавезе односно надлежности прописане овим законом (члан 53. став 2. и 3.); 5) не учествује у трошковима одржавања зајед ничких делова зграде и земљишта за редовну употребу зграде и управљања зградом. Законом је предвиђен исти износ новчане казне, од 50.000,00 до 2.000.000,00 динара, за прекршај стамбене заједнице (члан 133. Закона) ако: 1) након истека рока прописаног решењем ин спектора не изврши упис у регистар стамбених заједница, односно не региструје управника стамбене заједнице у складу са Законом; 2) након истека рока прописаног решењем грађевинског инспектора не спроведе извође ње радова и предузимање других мера чијим неизвршењем би могле да настану штетне по следице по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности (члан 128. Закона); 3) након истека рока прописаног решењем гра ђевинског инспектора из члана 127. став 1. та чка 1) Закона, не прибави одговарајуће решење надлежног органа за коришћење зграде, одно сно дела зграде у складу са њеном наменом; 4) након истека рока из решења инспектора из члана 128. став 1. овог закона, не предузме хитно извођење радова и друге мере по хитним интервенцијама, односно у циљу спречавања

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

2) у року од 30 дана од дана закључења уговора о закупу са трећим лицем не достави управнику податке о закупцу и обавештење да ли ће заку пац уместо власника посебног дела учествовати у раду скупштине односно управљању, као и о трошковима одржавања и управљања зградом (члан 41. став 4. Закона); 3) након истека рока прописаног решењем гра ђевинског инспектора у вршењу инспекцијског надзора, не предузме хитно извођење радова и друге мере по хитним интервенцијама, односно у циљу спречавања настанка штетних последи ца по живот или здравље људи, животну среди ну, привреду или имовину веће вредности; 4) као изабрани управник не предузме потребне радње, укључујући и подношење тужбе, у циљу регреса за трошкове одржавања односно по правке, против лица које је одговорно за оште ћење заједничких делова зграде у року од два месеца од сазнања за штету и одговорно лице у складу са чланом 68. став 1. Закона; 5) и поред решења комуналног инспектора је динице локалне самоуправе, не придржава се општих правила кућног реда који је прописала јединица локалне самоуправе; 6) и поред решења грађевинског инспектора, не омогући несметано обављање радова у мери која је неопходна за отклањање непосредне опа сности по живот и здравље људи и материјал них добара (у складу са чланом 127. став 1. тачка 3) Закона); 7) и поред решења грађевинског инспектора, не дозволи пролаз кроз свој посебан део зграде или његову употребу на други примерен начин, ако је то неопходно за поправку, односно одр жавање другог дела зграде или испуњење друге законске обавезе у складу са чланом 128. став 2. овог закона; 8) настави са коришћењем зграде односно дела зграде уколико се она не користи у складу са својом наменом до прибављања одговарајућег решења надлежног органа, након донетог реше ња из члана 127. Закона; 9) у наложеном року не врати део зграде у прет ходно стање у складу са чланом 128. ст. 1 и 2. овог закона. Такође ће се и правно лице као власник посебног дела казнити новчаном казном од 50.000,00 до 2.000.000,00 динара за неки од пре кршаја из напред наведених тачака 1–9).

УНАКРСНИ ПОГЛЕД lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

настанка штетних последица по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности; 5) након истека рока из решења инспектора не донесе програм одржавања у складу са чланом 127. став 1. тачка 2) овог закона. Одговорно лице у правном лицу казни ће се за напред наведене прекршаје (тачке 1–5) новчаном казном од 5.000,00 до 150.000,00 динара. Чланом 134. Закона предвиђена је новчана казна од 50.000,00 до 2.000.000,00 динара за прекршај привредног друштва које се бави организовањем професионалног управљања, уколико: 1) се бави организовањем професионалног управљања супротно овом закону (и то члану 51); 2) обавља послове организатора професионал ног управљања без закљученог уговора између стамбене заједнице и организатора професио налног управљања; 3) не поступи по захтеву стамбене заједнице да одређено лице које ангажује организатор

професионалног управљања буде одређено за професионалног управника, као и да одређено лице буде разрешено ове функције. За напред наведене прекршаје казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000,00 до 150.000,00 динара, док ће се за исте те прекршаје предузетник који се бави организовањем професионалног упра вљања казнити новчаном казном од 10.000,00 до 500.000,00 динара, дакле, знатно више од одго ворног лица. Закон је такође предвидео и новчану казну у износу од 5.000,00 до 150.000,00 динара за прекршај одговорног лица у јединици локалне самоуправе уколико до краја фебруара текуће године не достави министарству надле жном за послове становања годишњи извештај о резултатима спровођења Стратегије, локалне стамбене стратегије и акционог плана за њено спровођење, као и извештај на прописаном об расцу и извештај са подацима и обавештењима у вези са стамбеним потребама и условима ста новања, као и програмима стамбене подршке на територији своје месне надлежности.

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ – елек тронско правно издање – Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописа, судске праксе (преко 40.000 сентенци), службених мишљења надлежних министарстава, модела уговора и образаца из свих области, коментара прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању, с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан Мејл сервис, који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља му их на мејл. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету. Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Kaлендар важења правних аката Прописи који престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду:

● Правилник о садржини, издавању и вођењу путних налога и евиденцији о издатим путним налозима – објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 20/96 и 32/2010

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

– престаје да важи 12. 2. 2017. године.

● Закон о изменама и допунама Царинског закона – објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016. године – ступио је на снагу 6. 1. 2017, а примењује се тридесетог дана од дана ступања на снагу, осим одредаба чл. 3, 6, 7. и 34. овог закона, које се примењују од 1. 7. 2017. године. ● Уредба о евиденцији и попису непокретности и других средстава у државној својини – објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 27/96 од 15. 6. 1996. године – престаје да важи 28. 2. 2017. године.

– ступио је на снагу 12. 11. 2016, а примењује се од 12. 2. 2017. године. ● Правилник о садржини обрасца вођења евиденције полазака и долазака аутобуса – об јављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 20/96 – престаје да важи 12. 2. 2017. године. ● Правилник о изгледу и садржини обрасца и начину вођења евиденције полазака и до лазака аутобуса – објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 90/2016 од 4. 11. 2016. године – ступио је на снагу 12. 11. 2016, а примењује се од 12. 2. 2017. године. ● Правилник о измени Правилника о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља – објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 81/2016 од 5. 10. 2016. године – ступио је на снагу 6. 10. 2016, а примењује се до 5. 3. 2017. године.

lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

● Правилник о садржини, начину издавања и вођењу путних налога и начину вођења евиденције о издатим путним налозима – објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 90/2016 од 4. 11. 2016. године

Излучни поверилац кроз законодавство и судску праксу У тексту који је пред вама, уз примере из судске праксе, анализирамо и положај излучног повериоца

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Синиша Недељковић

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

председник Привредног суда у Пожаревцу sudski.postupci@legeartis.rs

акон о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11 и 83/14) познаје повериоце и друге учеснике у поступку, те тако на браја и дефинише стечајне повериоце, разлучне и заложне повериоце, излучне повериоце и тре ћа лица (солидарни дужници, јемци, гаранти и слично). Излучни поверилац је лице које на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечај не масе. Ово је законска дефиниција излучног повериоца. Закон о стечају у својој одредби члана 50. дефинише излучног повериоца као лице које, на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе. Закон даље наводи да излучни поверилац није стечајни поверилац и да ствар коју наведено лице има право да тражи, не ула зи у стечајну масу. Излучни поверилац је лице које је носилац стварних или личних права на стварима које се налазе код стечајног дужника, те да наведене ствари и не могу ући у стечајну масу стечајног дужника. На излучне повериоце се не примењују правила стечајног поступка, јер се они не намирују колективно из стечајне масе. Идентичну одредбу садржао је и ранији За кон о стечајном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 84/04 и 85/05), и то у члану 37, осим што наве дени члан садржи и став 4. којим је било про писано да ако је стечајни дужник неовлашћено отуђио ствар, излучни поверилац има право да

као стечајни поверилац тражи сразмерно нами рење износа које одговара тржишној вредно сти ствари. У Закону о стечају наведено право излучног повериоца регулисано је посебном одредбом члана 102. Закона. Одредбом члана 117. ст. 1. Закона о принуд ном поравнању, стечају и ликвидацији („Сл. лист СФРЈ”, бр. 84/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 37/93 и 28/96) прописано је да отварање стечајног по ступка не утиче на права одвојеног измирења из одређених ствари, односно из имовине ду жника (заложно право, право намирења, пра во ретенције и друга разлучна права), као и на права издвајања ствари која не припадају ду жнику (излучна права), док је у члану 121. ст. 5. прописано да излучни повериоци означавају у пријави део имовине (предмет) на који се њихов захтев односи. Из напред наведеног се може закључити да је законодавац излучном повериоцу давао посеб но место у ранијим законима који су регулисали стечајну материју и да се овај појам кроз законо давство развијао и детаљније регулисао. Излучни поверилац је обезбеђени повери лац, јер он своје право не мора пријавити у по ступку стечаја у роковима одређеним решењем о отварању поступка стечаја, односно закон ским роковима, нити се његов захтев разматра на начин како се разматрају пријаве потражи вања стечајних поверилаца. Он подноси захтев за излучење ствари и његово право да захтева излучење из стечаја одређене ствари заснива се на његовом стварном праву, као што је то право својине које је апсолутно и делује према свима, на државини, праву службености или пак на личном праву. За разлику од стечајних поверилаца који се процентуално намирују из средстава

Правни основ

Судска пракса: Из образложења: …Правилно је првостепени суд закључио да је неоснован тужбени захтев за излучење оних непокретности из стечајне масе туженог које се не налазе у његовој државини. Наиме,

17 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Закон о стечају дефинише излучног повери оца као лице које, на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одре ђена ствар издвоји из стечајне масе. То стварно право је најчешће право својине или неко друго излучно правно на ствари у државини стечај ног дужника. Власник има право да захтева од трећих лица која држе његову ствар без прав ног основа да му је предају у посед. Притом, из лучни поверилац мора доказати своје стварно право, тачно одредити предмет излучења и за свој захтев приложити ваљане исправе. Када су у питању генеричке ствари, такав захтев се може поставити само ако су наведене ствари довољно индивидуализоване, односно одреди ве по роду, количини и праву које на њима има излучни поверилац. Ако је излучно право упи сано у земљишну или у другу јавну књигу или регистар, терет доказивања да ствар на којој по стоји такво право, улази у стечајну масу пада на стечајног дужника. Излучна права имају они повериоци који су на основу неког свог права на ствари, као што је стварно право (право својине), или на осно ву фактичке власти засноване на ствари (држа вине), овлашћени да траже издвајање ствари (непокретне или покретне) која не припада стечајном дужнику. На излучне повериоце се не примењују правила стечајног поступка која подразумевају групно намирење поверилаца из стечајне масе. Они се издвојено – појединачно намирују по основу издвајања које могу оства рити и у другим поступцима, а не само у стечај ном поступку.

тужилац као излучни поверилац је лице које има излучно право у односу на стечајну масу стечајног дужника, сходно правилима нор мираним у члану 102. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр.104/09 и 83/14). Излучна права имају они повериоци који су на основу неког свог права на ствари, као што је стварно право (право својине) или облигационо право (нпр. право закупа), или на основу фактичке власти засноване на ствари (државине), овлашћени да траже издвајање ствари (непокретне или покретне) која не припада стечајном дужни ку. Ови повериоци су излучни повериоци, а не стечајни повериоци, На излучне повериоце се не примењују правила стечајног поступка која подразумевају групно намирење повери лаца из стечајне масе. Они се издвојено – по јединачно намирују по основу издвајања које могу остварити и у другим поступцима, а не само у стечајном поступку, нпр. у парничном поступку, подношењем излучне тужбе, или у управном поступку пред надлежним управ ним органом. Излучну тужбу подноси излу чни поверилац у процесној улози тужиоца који има неко стварно или облигационо право на покретној или непокретној ствари која је ушла у стечајну масу стечајног дужника и то против стечајног дужника као туженог. Да би издва јање те ствари из стечајне масе било могуће, потребно је да излучни поверилац несумњиво докаже да има правни основ за излучење, од носно издвајање тих ствари из стечајне масе. У случају када излучни поверилац своје право на ствари доказује уписом тог права у јавну књи гу, на стечајном дужнику је терет доказивања да на ствари постоји такво право које дозвоља ва да је ствар у стечајној маси (члан 102. ст. 1. Закона о стечају). Дакле, своје право на излуче ње излучни поверилац не може учинити само вероватним, већ доказаним. Друго, ствар која је предмет излучења мора бити индивидуално одређена, мада и генеричке ствари могу бити предмет издвајања када су одредиве, односно када се могу на основу посебног означења или физичке издвојености индивидуализовати. Треће, потребно је да се ствар налази у држа вини стечајног дужника. Излучну тужбу излучни поверилац може поднети у случају када је његов излучни за хтев (захтев за излучење) оспорен у стечајном

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

остварених уновчењем стечајне масе стечајног дужника, и који након отварања поступка сте чаја изузетно могу наплатити своје потражива ње у обиму у коме оно гласи, излучни поверилац своје право остварује у пуном обиму и без ика квих ограничења.

ПРИВРЕДНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

поступку, а може поднети и без обзира да ли је претходно у стечајном поступку тражио излу чење ствари из стечајне масе стечајног дужни ка. Уколико је излучни поверилац у стечајном поступку поднео излучни захтев, стечајни по верилац је дужан да у року од 20 дана од дана пријема захтева обавести да ли излучни за хтев прихвата или одбија. У случају да стечајни управник прихвати излучни захтев, дужан је да у року од 10 дана од дана прихватања захтева излучном повериоцу врати ствар која је пред мет излучног захтева (члан 112. ст. 2. и 3. Закона о стечају). Ако тужилац као излучни поверилац, своје право темељи на стварном праву, односно на праву својине, излучна тужба се подноси као својинска тужба за враћање ствари (action rei vindicatio). (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 611/12 од 28. 10. 2014. године, делимично потврђена – делимично укинута Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж.7947/14 од 23. 9. 2016)

Предмет излучења Предмет излучења може бити ствар или право. Предмет излучења може бити покрет на и непокретна ствар, али и лична имовинска права која не припадају стечајном дужнику – личне службености или право интелекту алне својине. Предмет излучења могу бити и ствари одређене по роду, уколико се могу без тешкоће индивидуализовати, препознати и одвојити. Ствар која је предмет излучења мора бити индивидуално одређена, мада и генеричке ства ри могу бити предмет издвајања када су одре диве, односно када се могу на основу посебног означења или физичке издвојености индиви дуализовати. Такође, потребно је да се ствар налази у државини стечајног дужника да би се могло говорити о излучном повериоцу и праву на издвајање из стечајне масе. Устав Републике Србије јемчи мирно ужива ње својине и других имовинских права стечених на основу закона и прокламује да се право сво јине може одузети, односно ограничити само у јавном интересу утврђеном на основу закона. Отварање поступка стечаја над стечајним ду жником није нити може бити основ за ограни чење својинских права излучног повериоца, те

он своје право остварује у пуном обиму и како оно гласи. Одредбом члана 37. Закона о основама сво јинскоправних односа прописано је да власник може тужбом захтевати од држаоца повраћај индивидуално одређене ствари. Излучно право захтева испуњење неколико услова: а) да се део имовине излучног повериоца, на ком он има стварно или лично право, налази у поседу – државини стечајног дужника по било ком основу; б) да та ствар не припада стечајном дужнику и да иста не испуњава услове да се сврста у сте чајну масу; в) да излучни поверилац поднесе захтев за из лучење у стечајном поступку или такав захтев постави у другим поступцима који имају за циљ предају ствари.

Судска пракса: Из образложења: …У конкретном случају су испуњени услови прописани одредбом члана 50. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр.104/09 и 83/14), да се из стечајне масе стечајног дужника, овде туженог, а у корист тужиоца излучи катастарска пар цела број 5455/2 – потес Б. Д., земљиште под зградом – објектом површине 3 ара, 94 м2 и па шњак 1. класе, површине 41 м2, као и градско грађевинско земљиште укупне површине 45 ара 18м2, уписано у лист непокретности број 22… КО Пожаревац, имајући у виду да је на наве деној катастарској парцели као носилац права својине уписан тужилац – Република Србија, а као носилац права коришћења – тужилац – По љопривредна школа са домом ученика „С. М.” Пожаревац. С друге стране, испуњен је и услов за излучење из стечајне масе туженог објекта изграђеног без одобрења за градњу, стојећег на кп. 5455/2 површине 440 м2 у основи, јер је у ка тастру непокретности наведена непокретност уписана са врстом права и обликом својине др жавна својина, са уделом 1/1. Без утицаја су жалбени наводи туженог да је стечајни управник поднео захтев за накнад но издавање грађевинске и употребне дозволе, те да је у току поступак легализације предмет ног помоћног објекта. Наиме, чињеница да је поднет захтев за легализацију не подразумева

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 512/14 од 26. 2. 2015. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 1000/15 од 12. 11. 2015)

Из образложења: …Првостепени суд је одбио тужбени захтев као неоснован, налазећи да је предмет тужбеног захтева излучење из стечајне масе непокретност – стан број 3, површине 40 м2, у улици Косанчи ћевој број 14, у Пожаревцу – при чему се опи сана непокретност, по основу доказа изведених током поступка, пре свега налаза и мишљења вештака грађевинске струке, не може иденти фиковати на терену, јер стан предметне квадра туре не постоји. На основу наведеног, а применом одредбе члана 50. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 71/12 и 83/14), којом је прописа но да је излучни поверилац лице које на основу свог стварног, личног права има право да тражи да се одређена ствар излучи из стечајне масе, првостепени суд налази да је тужбени захтев неоснован. Међутим, овако дати разлози противречни су стањима у списима предмета, јер је тужилац тужбом тражио да се из стечајне масе туженог излучи стан површине 40м2, који се налази у приземљу објекта стојећег на к.п. бр. 1207/1 у КО Пожаревац, у улици Косанчићевој број 14,

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 144/14 од 9. 4. 2015. године, укинута Решењем Привредног апелационог суда, Пж. 2811/15 од 13. 8. 2015)

Карактеристике излучног повериоца Излучни поверилац је титулар права својине на одређеној покретној или непокретној ствари, носилац других имовинских или личних права, и он није стечајни поверилац. Предмет захтева за излучење може бити покретна или непокретна ствар, или одређена имовинска, стварна или лична права. Излучни поверилац нема новчано потражи вање према стечајном дужнику нити има потра живање на део стечајне масе стечајног дужника. Излучни поверилац не подноси пријаву по траживања у поступку стечаја, већ захтев упу ћен стечајном управнику за излучење ствари или права. За разлику од стечајних поверилаца који имају активну легитимацију за подношење предлога за отварање стечајног поступка над стечајним дужником, уколико се испуне услови прописани законом, излучни поверилац нема такву легитимацију. За излучне повериоце је карактеристично да они своје право остварују не само у стечај ном поступку већ и у другим поступцима, што говори о чињеници да се не ради о стечајним повериоцима и да предмет излучења не ула зи у стечајну масу. Право излучења се може

19 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Судска пракса:

те да је стан власништво тужиоца као излучног повериоца и да не улази у стечајну масу. Тужи лац је надаље поднеском определио тужбени за хтев у складу са налазом вештака грађевинске струке, тражећи да се из стечајне масе туженог излучи стан број 2, површине 45,88 м2, по про јектној документацији место фактичке површи не од 44,08 м2, који се налази у приземљу објекта стојећег на к. п. бр. 1207/1 КО Пожаревац, у ули ци Косанчићевој број 14, власништво тужиоца – излучног повериоца. Иако је првостепени суд одлучио о тужбе ном захтеву опредељеном у поднеску тако што је исти одбио као неоснован, дати разлози поби јане одлуке се односе на првобитно опредељени тужбени захтев, па се основано жалбом указује да нису дати разлози за побијану одлуку, а да су они који су дати – нејасни и непотпуни.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

да ће исти нужно бити усвојен, те да ће објекат бити легализован у корист туженог као стечај ног дужника. То посебно из разлога што у току првостепеног поступка тужени није доказао да је предметни објекат власништво туженог по основу улагања и адаптације. Првостепени суд је усвојио захтев тужиоца за излучење из стечајне масе, јер је одредбом члана 50. ст. 1. Закона о стечају прописано да излучни поверилац има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе, док је према ст. 3. овог члана прописано да ствари из ст. 1. овог члана не улазе у стечајну масу. Тужбени захтев за излучење из стечајне масе стечајног дужника – туженог правилно је усвојен, имајући у виду да је стечајни управник туженог непокретност која је предмет тужбеног захтева пописао у из вештају о економско-финансијском положају стечајног дужника – туженог, те га на тај начин унео у стечајну масу стечајног дужника.

остварити без обзира на ток поступка стечаја и без обзира на чињеницу да ли се стечајни по ступак над стечајним дужником спроводи или обуставља. За остварење права излучног пове риоца није од значаја да ли стечајни дужник има имовине или не, и да ли постоји само један или више стечајних поверилаца. Такође, излучни поверилац своје право може остварити током трајања целог поступ ка стечаја и невезано за рок у коме стечајни повериоци пријављују своје потраживање у поступку стечаја.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Судска пракса:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Из образложења: …Првостепени суд је одлучујући о захтеву тужиоца за излучење предметне непокретности из стечајне масе трећетуженог „Г...” д.о.о. у сте чају, правилно закључио да није испуњен други кумулативни услов прописан одредбом члана 50. Закона о стечају, јер тужилац није доказао да има право својине на предметним непокрет ностима, односно да поседује неко стварно или лично право на тој непокретности, да би се она излучила из стечајне масе. На основу наведеног, а применом одредбе члана 50. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 71/12 и 83/14), којом је прописа но да је излучни поверилац лице које на основу свог стварног, личног права има право да тражи да се одређена ствар излучи из стечајне масе, првостепени суд налази да је тужбени захтев неоснован, те је исти као такав одбијен. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 54/15 од 20. 5. 2015. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 58/16 од 25. 5. 2016)

Поступак остваривања излучног права у поступку стечаја Као што је већ речено, излучни поверилац не пријављује потраживање у поступку стеча ја јер он нема новчано или друго потраживање облигационог права, већ стечајном управни ку подноси захтев за излучење ствари на којој има стварно или лично право. Закон о стечају у својој одредби члана 112. ст. 1. прописује да излучни поверилац подноси захтев да му се из стечаја излучи ствар која не улази у стечајну масу. Закон користи термин „издвајања

из стечаја” јер излучна ствар не улази у стечај ну масу. То је управо и разлика имеђу стечајних поверилаца који своје новчано потраживање пријављују у поступку стечаја, док излучни по верилац подноси захтев стечајном управнику за излучење ствари које је његово власништво. Та ствар мора бити индивидуално одређена, али то, изузетно, могу бити и генеричке ствари уколико су одредиве, односно уколико се могу индивидуализовати.

Судска пракса: Из образложења: …Тужилац је након оспореног излучног права у поступку стечаја поднео тужбу суду против туженог – стечајног дужника, ради предаје у државину дрвеног пелета упакованог у амбалажне врећице робне марке „Ф…”, у ко личини од 1911 тона, који се налази у склади шту туженог. Основ за подношење наведеног захтева је Уговор о купопродаји којим се туже ни обавезао да за тужиоца производи и врши испоруку робе – дрвеног пелета, у складу са ко личинама и динамиком која је ближе описана у уговору. Уговором су дефинисане месечене обавезе испоруке робе туженог, као и количи не које је тужени био у обавези да ускладишти за тужиоца, као и обавеза тужиоца да укупну количину ускладиштене робе плаћа по предра чунима. Тужени је у августу 2014. године, пре отварања поступка стечаја, за тужиоца прои звео, упаковао у посебно обележене врећице и ускладиштио 1911 тона робе – пелета, о чему је састављен и обострано потписан записник. Ту жилац је платио издату профактуру за произве дене пелете у августу месецу у износу од 319.137 евра, након чега је издат рачун број 7. Дрвени пелети у количини од 1911 тона, који су прои зведени и ускладиштени од стране туженог и плаћени од стране тужиоца, нису испоручени иако су протекли уговорени рокови испоруке, а сам тужени се више пута оглушио на захтеве тужиоца за испоруку робе. Тужилац сматра да је на основу члана 34. ст. 2. Закона о основама својинскоправних односа извршена предаја дрвеног пелета тужиоцу издвајањем ствари, те сматра да уговор између странака садржи и елементе уговора о ускладиштењу робе. Ме ђутим, суд је одбио излучни захтев тужиоца са образложењем да тужилац није стекао излучно

У захтеву који излучни поверилац упућује стечајном дужнику мора се јасно определити ствар чије се излучење тражи, са потребним описом, ознакама и другим подацима на осно ву којих се на несумњив начин та ствар може идентификовати. Уз захтев излучни поверилац мора приложити исправе на основу којих за снива своје стварно или лично право и ознаке јавних књига у које је то право уписано. Стечај ни управник је дужан да размотри захтев и све исправе приложене уз захтев и да се о истом изјасни тако што излучење прихвата или исто одбија, и то у року од 20 дана од дана пријема захтева, и да о томе обавести повериоца, како је то прописано одредбом члана 112. ст. 2. За кона о стечају. Законодавац је наведени рок прописао у складу са начелом хитности сте чајног поступка, сматрајући да је то довољан рок у коме стечајни управник може размотри ти целокупну документацију и са сигурношћу утврдити да ли подносиоцу излучног захтева то право припада или не.

21 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

(Неправноснажна Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 381/2016 од 19. 10. 2016)

Стечајни управник се изјашњава у форми обавештења и дужан је да прецизира рок у коме може излучити ствар, у случају да прихвати из лучење као основано. Тај рок за излучење не може бити дужи од 10 дана од дана прихвата ња захтева излучног повериоца, осим када из оправданих разлога то није могуће, при чему у том случају стечајни судија може одобрити продужење рока. Закон не дефинише колико се наведени рок може продужити одлуком стечај ног судије, али свакако то мора бити оптимални рок, водећи рачуна о свим околностима случаја који су од значаја за излучење ствари и о инте ресима излучног поверица, као и о чињеници да се ради о изузетку од правила. Циљ је да се што брже остваре права титулара стварних права, да дођу у посед своје ствари и да се на тај начин отклоне све недоумице око чињенице шта све представља стечајну масу стечајног дужника. Закон о стечају не прецизира ко може под нети захтев стечајном судији за продужење рока за излучење ствари, али имајући у виду да излучни поверилац има интерес да у што кра ћем року стекне право државине на ствари за коју подноси захтев за излучење, то произлази да ће излучни поверилац захтев за продужење наведеног рока поднети само у изузетним слу чајевима. Уколико стечајни управник одбије захтев излучног повериоца за излучење на ствари на којој полаже излучно право, излучни повери лац има право улагања примедбе стечајном судији у циљу преиспитивања правилности и законитости одлуке стечајног управника. За конодавац говори о примедби, а не о приго вору као правном леку, јер се ради о стварном праву које излучни поверилац својим захтевом штити. Рок за подношење наведене примедбе износи пет дана од дана пријема поменутог обавештења од стечајног управника. Уколи ко стечајни судија оспори право на излуче ње ствари било из разлога неуредности било због неоснованости, излучни поверилац може поднети тужбу сходно Закону о парничном по ступку и захтевати предају ствари на којој има право одвојеног намирења. Стечајни судија одлучује у форми закључка против кога није дозвољена жалба. Одлуком стечајног судије окончава се поступак одлучивања о излучном захтеву у поступку стечаја.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

право на дрвеном пелету у количини од 1911 тона, а ово из разлога што су парничне стран ке уговориле примену Incoterms клаузуле DAP (Delivered at place) у погледу момента разграни чења трошкова и ризика у међународној прода ји. Клаузула DAP означава место испоруке што значи да је продавац извршио испоруку када је роба стављена на располагање купцу, неоцари њена за увоз и неистоварена из приспелог пре возног срества, на означено место одредишта, уговореног датума или унутар уговореног рока. Примена ове клаузуле има за решавање ове парнице превасходну тежину која је значајно већа од примене одредбе члана 34. ЗОСПО-а. Сходно закљученом уговору, тужилац је право својине на дрвеном пелету који је предмет ту жбеног захтева, требало да стекне испоруком робе на Железничку станицу Вртојба – Репу блика Словенија, а како је неспорна чињеница да до испоруке робе међу странкама није дошло на наведеној железничкој станици, већ се иста и даље налази у складишту туженог – стечајног дужника, то тужилац није стекао право својине на роби која је претмет излучења, те је тужбени захтев одбијен у целости.

Треба напоменути да постоји обавеза стечај ног управника да ствари у власништво трећих лица врати титуларима тог права и без икаквог посебног захтева тих лица, ако на основу распо ложиве документације и увида у јавне књиге може на поуздан начин да утврди да оне нису власништво стечајног дужника.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Судска пракса:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Из образложења: …У току поступка пред судом тужени је истицао да је предметни стан број 4 већ излу чен на основу пресуде Привредног суда у Пожа ревцу, П.1../2013 од 3. 12. 2013. године, којом је излучен из стечајне масе стан број 5, површине 71,75 м2, на првом спрату стамбено-пословне зграде на к.п. бр. 1.../1 КО Пожаревац, у улици К. број 14, у корист тужиоца М.Р. и да је тужени „М. К.” д. о. о. у стечају обавезан да исти преда тужиоцу. Статус излучног повериоца стиче се на осно ву стварног или личног права на одређеној ства ри. У конкретном случају тужиља је на основу предуговора о купопродаји непокретности купила стан број 1, површине 71 м2 и паркинг место, док је пресудом на основу признања Основног суда у Пожаревцу, П. 1../12 од 29. 3. 2012. године, утврђено њено право својине на стану који се налази у улици К. бр.14, површине 71 м2, и паркинг месту, а на основу предметног предуговора. С друге стране, тужиљи је прво степеном пресудом излучен стан број 4, повр шине 70,01 м2, на првом спрату и паркинг место у објекту на к.п.бр. 1.../01 КО Пожаревац. Стога првостепени суд не даје разлоге о битним чи њеницама – на којој непокретности је тужиља стекла право својине на основу наведеног пред уговора и пресуде – будући да је у току вешта чења утврђено да стан број 1 постоји у згради и то у приземљу објекта, али је нето површина 25,37 м2, а да трособан стан број 1 који према предуговору о купопродаји, Ов. бр. 1.../9 од 7. 9. 2009. године, има нето површину од 71 м2, у објекту у изградњи не постоји. Осим тога, у току првостепеног поступка тужени је истицао да је стан број 4 чије излучење тужена тражи, већ излучен другом лицу (М. Р.) на основу пресуде Привредног суда у Пожаревцу, П..../13 од 3. 12. 2013. године, па првостепени суд не даје разло ге о битној чињеници да ли се у стечајној маси

туженог налази стан чије излучење тужиља тражи, имајући у виду да је то један од нужних услова за стицање статуса излучног повериоца у складу са чланом 50. ст. 1. Закона о стечају. Наиме, да би се одређена ствар, у конкре тном случају непокретност, могла излучити из стечајне масе на основу личног или стварног права тужиоца као излучног повериоца, нужно је да наведена ствар постоји у стечајној маси туженог. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 319/13 од 25. 3. 2014. године, укинута Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 2975/14 од 12. 2. 2015)

Излучење у парничном и другом поступку Дозвољеност излучне тужбе није условљена претходним подношењем захтева за излучење ствари у поступку стечаја, па је излучна тужба поднета пре или мимо захтева за остварење излучног права у стечајном поступку проце сно дозвољена. То јасно произлази из одредбе члана 80. ст. 3. Закона о стечају, којом је про писано да излучни повериоци могу своје потраживање остваривати у свим судским и другим поступцима. То значи да се излучна тужба може поднети без икаквих претходних услова или било каквих рокова. Постоји могу ћност да излучни поверилац поднесе захтев сте чајном судији за излучење ствари из стечаја и истовремено и реивиндикациону тужбу (actio rei vindication) као власник предмета излучења, или пак да одмах поднесе тужбу без подношења захтева у стечају, али би свакако било целисход но претходно обраћање стечајном управнику како због избегавања парничних трошкова, тако и због чињенице да су рокови за одлучи вање по захтеву за излучење у поступку стечаја врло кратки, а самим тим и поступак хитан и економичан. Одредбом члана 37. Закона о основама сво јинскоправних односа прописано је да власник може тужбом захтевати од држаоца повраћај индивидуално одређене ствари. Право на под ношење тужбе не застарева, али је свакако огра ничено моментом неовлашћене продаје спорне ствари у поступку стечаја од стране стечајног управника. Тужба не мора да садржи утвр ђујући захтев, односно захтев да се утврди да

Из образложења: …Побијаном пресудом одбијен је тужбени захтев да се из стечајне масе стечајног дужника, овде туженог, излуче катастарске парцеле које су ближе означене у изреци побијане пресуде, из разлога што се исте према изјави стечајног управника не налазе у стечајној маси стечајног дужника, нити се тужени налази у државини истих, а тужилац није доказао супротно. Пр востепени суд закључује да захтев за предају у државину предметних непокретности тужиоца није основан, јер сходно одредби члана 37. За кона о основама својинскоправних односа, ту жилац мора доказати да је тужени у државини ствари чију предају у државину тражи. Закључак првостепеног суда другостепени суд не прихвата и истиче да је исти преура њен и тај закључак се не може испитати, те су се стекли услови за укидање првостепене пре суде због битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 2. тач. 12. Закона о парничном поступку.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 640/14 од 19. 12. 2014. године, укинута Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 146/15 од 28. 1. 2015)

Накнада за излучно право У пракси постоји могућност да ствар на којој треће лице има право својине или неко друго стварно или лично право, буде изложено продаји пре покретања поступка стечаја, али и током трајања поступка стечаја од стране стечајног управника. Разлог томе је најчешће чињеница да књиговодствена документаци ја стечајног дужника није ажурна, а стечајни управник након именовања и отварања по ступка стечаја нема сазнања да одређена по кретна или непокретна ствар припада трећем лицу, уколико иста није уписана у јавне књиге или друге регистре који воде евиденцију ствар них и личних права. У таквој ситуацији, уколико је ствар на ко јој постоји излучно право стечајни управник неовлашћено отуђио пре отварања стечајног поступка, излучни поверилац може захтевати да се на њега пренесе право на противчинидбу ако она још увек није извршена, а ако је извр шена, има право на накнаду штете као стечајни поверилац. Уколико је ствар на којој постоји излучно право стечајни дужник неовлашће но отуђио у току стечајног поступка, односно претходног стечајног поступка, излучни по верилац може захтевати да се на њега пренесе

23 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Судска пракса:

У конкретном случају је тужени уписан као титулар права коришћења на предметним пар целама, а тужилац као титулар права својине. Због тога постоји оборива претпоставка да се парцеле налазе у стечајној маси туженог. На равно, тужени ту претпоставку може обарати. Он то може учинити тако што ће сагласно ре левантном материјалном праву (Закон о сте чајном поступку и одговарајући Национални стандарди) доставити попис имовине стечајног дужника – туженог, почетни стечајни биланс стечајног дужника, као и извештај стечајног управника о економско-финансијском поло жају, како би се видео преглед целокупне имо вине стечајног дужника, те да ли су предметне парцеле саставни део стечајне масе стечајног дужника – туженог, или нису. Од тога зависи одлука у овој правној ствари.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

тужилац има право на излучење по основу свог својинског или личног права, већ само захтев за излучење и предају ствари. У таквом поступ ку тужилац мора доказати да се ствар на коме има неко стварно или лично право налази у др жавини стечајног дужника (не у стечајној маси јер то није имовина стечајног дужника), да то није имовина стечајног дужника и да располаже ваљаним правним основом по коме може тра жити предају те ствари. На стечајном управни ку је терет доказивања да ствар која је предмет тужбеног захтева није својина излучног пове риоца, односно да иста улази у стечајну масу, уколико се ради о праву које је уписано у јавне књиге и друге релевантне регистре, како је то регулисано одредбом члана 102. ст. 1. Закона. Ово је последица обориве законске претпостав ке о тачности уписа извршених у јавне књиге или регистре. У поступку који се води пред парничним су дом излучни поверилац има право да, у складу са одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу, тражи издавање привремене мере којом би се стечајном дужнику забранила продаја ствари на којој постоји излучни захтев, а до правно снажног окончања парничног поступка.

ПРИВРЕДНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

право на противчинидбу, ако противчинидба још увек није извршена, или да захтева про тивчинидбу из стечајне масе, ако се ствар из стечајне масе још увек може излучити, или да захтева накнаду тржишне вредности те ствари и накнаду за претрпљену штету која се нами рује као обавеза стечајне масе, што је све регу лисано одредбом члана 102. Закона о стечају. На овај начин је регулисано право суброгаци је тутулара излучног права у право стечајног дужника према трећем лицу, када је исти нео влашћено отуђио ствар на којој постоји право излучења. Неовлашћеним отуђењем ствари излучног повериоца од стране стечајног управника из лучни поверилац је онемогућен да оствари своје право на излучење ствари након отва рања поступка стечаја. Због тога законодавац говори о праву излучног повериоца да захте ва накнаду тржишне вредности те ствари, а не накнаду износа који је стечајни управник остварио неовлашћеним отуђењем ствари. Свакако излучном повериоцу припада право на накнаду штете, уколико је исту претрпео. Исплата наведеног износа представља обавезу стечајне масе. Уколико противчинидба није извршена стечајном дужнику од стране купца ствари на којој излучни поверилац има право својине, а исту је стечајни управник неовлашћено оту ђио, сам излучни поверилац има право да тра жи да се на њега пренесе противчинидба која још није извршена и да се према њему извр ши. На тај начин се излучни поверилац дово ди у правну ситуацију као да је он продавац те ствари. Излучни поверилац не може захтевати предају ствари на којој има излучно право од трећег лица, сходно правилима стварног пра ва, уколико је та ствар продата у току стечајног поступка.

Судска пракса: Из образложења: …Одредбом члана 102. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09 и 83/14) прописано је да је на стечајном дужнику терет доказивања да ствар на којој постоји уписано излучно право, у јавној књизи улази у стечајну масу. У конкретном случају, предметна ¼ (иде алног дела) непокретности је у катастру

непокретности уписана са правом тужилаца, па је на туженом био терет доказивања да ове непокретности улазе у стечајну масу, а то значи терет доказивања да је тужени на овим непо кретностима стекао право својине. Тужени то није доказао, те је зато основан захтев тужи лаца за излучење ових непокретности – ¼ дела земљишта и објекта на катастарској парцели број 853/1 К.О. Пожаревац из стечајне масе, и предаја ¼ дела ових непокретности тужиоцима као сувласницима, сагласно одредби члана 37. у вези са чланом 43. Закона о основама својин скоправних односа. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 933/15 од 21. 4. 2016. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5058/16 од 26. 10. 2016)

Финансијски лизинг и излучење Закон о стечају у својој одредби члана 95. говори о последицама отварања поступка сте чаја на финансијски лизинг. На овај начин се финансијском лизингу даје посебан значај и заштита коју овај правни посао мора уживати, без обзира на чињеницу покретања поступка стечаја над примаоцем лизинга. Зато је потре ба регулисања правила у случају покретања стечаја над примаоцем лизинга била неоп ходна и са становишта обезбеђивања правне сигурности домаћих и страних правних лица, односно инвеститора који се у нашем послов ном окружењу најчешће и појављују као дава оци финансијског лизинга. Давалац лизинга који у складу са одредбом члана 2. Закона о финансијском лизингу („Сл. гласник РС”, бр. 55/03, 61/05, 31/11 и 99/11) за држава право својине на предмету лизинга, на примаоца лизинга преноси, на одређени вре менски период, овлашћење држања и кори шћења предмета лизинга, са свим ризицима и свим користима повезаним са правом сво јине, а прималац му за то плаћа лизинг нак наду. Сходно наведеном, давалац лизинга има излучно право на основу којег може захтевати да се предмет лизинга који се налази код при маоца лизинга издвоји из стечајне масе, уколи ко се над примаоцем лизинга отвори поступак стечаја. Давалац лизинга има право на одво јено намирење и право приоритета на начин који прописује Закон о финансијском лизингу.

Закључак: Излучни поверилац је лице које на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе. Он није стечајни поверилац, нема активну легитимацију за подношење предлога за покре тање стечајног поступка нити подноси пријаву потраживања према стечајном дужнику. Излу чни поверилац може своје право остварити у стечајном или у другим судским поступцима, али покретање парничног поступка није усло вљено претходним подношењем захтева за излучење у поступку стечаја.У случају неовла шћеног отуђења ствари на којој је титулар пра ва својине од стране стечајног управника, има право на исплату тржишне вредности ствари и право на накнаду штете.

25 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Законом је регулисана обавеза стечајног ду жника да у року од 8 дана од дана потврђивања усвојеног плана реорганизације преда предмет лизинга даваоцу лизинга, и то само уколико планом реорганизације није прописано даља коришћење предмета лизинга. У случају непо ступања стечајног дужника за предају предме та лизинга у законом прописаном року, давалац лизинга може захтевати извршење на предмету лизинга. Одредбом члана 93. ст. 1. Закона о стечају прописано је да се од дана отварања стечајног поступка не може против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење нити било која мера поступка извршења, осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног поступка. Забрана извршења и намирења из цитира ног члана 93. овог закона сходно се примењу је и на остваривање права даваоца лизинга на излучење из стечаја предмета лизинга и то до доношења одлуке о банкротству стечајног ду жника, односно до потврђивања усвојеног пла на реорганизације. Притом се обавезе стечајног дужника према даваоцу лизинга које доспевају након отварања стечајног поступка сматрају обавезама стечајне масе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Одредбом члана 4. Закона о финансијском лизингу прописано је да је предмет финансијског лизинга покретна непотрошна ствар (опрема, постројења, возила и слично) и непокретна ствар која може бити предмет права својине, у смислу закона који уређује својинскоправне односе. Одредбом члана 95. ст. 1. Закона о стеча ју прописано је да ако се стечајни поступак отвори над примаоцем лизинга, давалац лизинга подноси захтев да му се из стечајне масе излучи предмет лизинга под условима овог члана. То значи да давалац лизинга има правни положај излучног повериоца, а самим тим и право да захтева издвајање предмета ли зинга из стечајне масе. Законом је прописано да о захтеву за излу чење даваоца финансијског лизинга одлучује стечајни судија и то без одлагања, а да је стечај ни управник дужан да преда предмет лизинга такође без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од доношења одлуке о банкротству. У су протном давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету ли зинга у складу са уговором, односно законом. На тај начин остварује се заштита даваоца ли зинга у потпуности. Закон такође наводи да уколико стечајни су дија одбије излучни захтев, уз предлог стечајног управника и уз сагласност одбора повериоца може одредити исплату пуног уговореног изно са лизинга накнаде. Уколико се таква исплата не изврши у року од 30 дана од доношења одлу ке о банкротству, давалац лизинга има право да захтева повраћај државине и извршење на предмету лизинга у складу са уговором и зако ном. У пракси ће се ретко јављати ситуација да стечајни дужник буде у могућности да исплати пун уговорен износ лизинг накнаде, имајући у виду фазу поступка стечаја када се може под нети овакав захтев од стране даваоца лизинга и чињенице да у тој фази још нема одлуке о банкротству стечајног дужника и могућности продаје дела имовине стечајног дужника, што су средства којима би се могла платити наведе на накнада. Такође, у наведеној фази стечајног поступка постоји мала могућност наплате по траживања стечајног дужника од својих дужни ка, што све отежава могућност исплате лизинг накнаде.

Накнада нематеријалне штете кроз примену нових закона

ГРАЂАНСКО ПРАВО

– најновија судска пракса – део први Приметан је већи број тужби које за предмет имају потраживање накнаде нематеријалне штете, према законима који су ступили на снагу у последњих неколико година, што је и тема овог текста Драгана Марчетић судија Првог основног суда која поступа у парничним предметима, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји Весна Филиповић

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

осле приступања Србије Европској кон венцији о људским правима и основним слободама (у даљeм тексту: ЕКЉП), а посебно у последњих неколико година, у судској пракси је дошло до велике промене у погледу схватања и третирања појма и основа накна де нематеријалне штете. Наиме, захваљујући конвенцијама чији смо потписници, нарочито Европској конвенцији о људским правима и основним слободама, а затим и Уставу Србије из 2006. године и законима који су донети у циљу придруживања Србије Европској унији, дошло је до промоције широке лепезе људских права која уживају судску заштиту и чијом повредом настаје обавеза накнаде нематеријалне штете. Дакле, супротно некад важећем ставу да се накнада нематеријалне штете може досудити само у тачно одређеним случајевима, пропи саним искључиво чланом 200. Закона о обли гационим односима (ЗОО), који прописује да за претрпљене физичке болове, за претрпље не душевне болове због умањења животне

активности, наружености, повреде угледа, ча сти, слободе или права личност, за смрт блиског лица као и за страх, суд досуђује, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдавају, пра вичну новчану накнаду, независно од накнаде нематеријалне штете, или изостанка исте. Да нас се нематеријална штета може потражива ти и досудити и у бројним другим различитим случајевима. Ови се случајеви данас најчешће подводе под појам повреде слободе и права ли чности, који се широко тумачи, и повређеним добрима пружа се свеобухватна судска заштита. Због свега наведеног је приметан већи број тужби које за предмет имају потраживање на кнаде нематеријалне штете према законима који су ступили на снагу у последњих неколико година, као што су Закон о објављивању, Закон о рехабилитацији, Закон о забрани дискрими нације, Закон о равноправности полова, Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, Закон о ратификацији Међународног пакта о економ ским, социјалним и културним правима, Закон о спречавању дискриминације особа са инвали дитетом, Закон о правима пацијената и др. Важно питање у овој новој области је и ујед начавање судске праксе и једнако поступање су дова у истоврсним животним ситуацијама. У овом дводелном тексту, који ћемо обја вити у овом и наредном броју нашег часо писа, аутори ће се бавити управо новим објектима судске заштите и новим видови ма нематеријалне штете, које ће покушати

да приближе читаоцима и да их, колико је то могуће, класификују. Напомињемо да тема овог рада неће бити одштетне парнице због дискриминације будући да је већ обрађена у једном од ранијих радова аутора.

Повреда права личности – повреда права на људско достојанство, на психички и физички интегритет, права на рад и забрана мучења и злостављања Према утврђеном чињеничном стању, тужи ља се запослила 2001. године на радном месту дактилографа – записничара у Општинском суду у Х. Била је распоређена на месту записни чара код судије – тадашњег председника суда. По његовом налогу тужиља је обучавана за ре ферента судске управе, јер је била добар радник и сарадник са свим стручним способностима за то радно место. Након тога, 2005. године је дошло до промене председника суда и на исто место је именован други судија. Тужиља је на ставила да ради као референт у судској управи за новог председника суда који је од тужиље захтевао да долази на посао у 7:00 часова, пре радног времена, иако је радно време суда од 7:30

27 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Као што смо на почетку поменули, члан 200. ЗОО‑а који се бави видовима нематеријалне штете последњих година се знатно шире тума чи, па се све више нематеријалних добара шти ти ширим тумачењем појма слобода и права личности. У овом одељку биће дато неколико примера шире примене ове законске одредбе у новијим судским одлукама. Такође, у наредним примерима се може запазити да су судови при ликом одлучивања полазили не само од одреда ба ЗОО‑а, већ и од Устава РС и међународних конвенција. Први пример тиче се мобинга, а ради се о пресуди која се односи на накнаду штете због злостављања на раду и која показује да су су дови умели да препознају овај вид штетног понашања и пре доношења Закона о забрани злостављања на раду, управо на основу прописа јаче правне снаге од закона.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Шире тумачење члана 200. Закона о облигационим односима (ЗОО)

часова, и да остаје на послу и после завршеног радног времена (15:30 часова), све до касних ноћних сати (1:00 или 1:30 иза поноћи). Даље је утврђено да је нови председник суда вређао тужиљу називајући је различитим погрдним именима, захтевајући од ње да не излази на па узу за доручак и ручак, због чега је била често исцрпљена, а бранио јој је и да иде у тоалет, у ком случају је морала да позове управитеља пи сарнице како би био у канцеларији уместо ње. Поред тога, утврђено је да је председник према тужиљи поступао понижавајуће и то тако што је цепао све оно што тужиља откуца, а након тога је од ње тражио да сакупља папире по поду, вичући на њу и излажући је непотребним и не пристојним увредама. Од тужиље је тражио да самостално одлучује о стварима за које она није била овлашћена и то да сређује пошту за њега као судију, да одлучује о кадровским променама за које није била надлежна, као и да ради субо том и недељом. Није јој дозвољавао да користи годишњи одмор, вређајући је и алудирајући на њен избеглички статус, јер је тужиља дошла из Хрватске за време ратних дешавања. Уколико би телефон у Управи зазвонио више од једног пута, председник суда би добијао хистеричне нападе, услед чега је тужиља стрепела да се то не догоди, што је за њу било понижавајуће јер није бирао да ли тужиљу вређа пред странкама и другим запосленима у суду. Када је тужиља отишла на боловање због изнемоглости, пре мора и депресије, због чега се лечила у дневној болници на одељењу психијатрије, председник суда ју је распоредио на радно место референта у земљишним књигама, при чему јој је одређена знатно нижа плата, због чега је тужиља покре нула радни спор у коме је успела. Постављеним захтевом, усмереним про тив тужене Републике Србије – Министарства правде, тужиља потражује накнаду нематери јалне штете за претрпљене душевне болове због повреде права слобода и личности. Чланом 23. став 1. Устава Републике Србије прописано је да је људско достојанство непри косновено и да су сви дужни да га поштују и штите, а према одредби члана 25. став 1. Устава РС физички и психички интегритет је неповре див. Одредбом члана 60. Устава РС предвиђено је да свако има право на поштовање достојан ства личности на раду, безбедности и здраве

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

услове рада, потребну заштиту на раду, огра ничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа. Нико се тих права не може од рећи. Чланом 3. Конвенције о људским правима предвиђено је да нико не сме бити подвргнут мучењу или нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. Слободе и права личности као генерички појам, представљају заштитно добро из члана 200. ЗОО‑а, који укључује како неповредивост људског достојанства, тако и неповредивост психичког интегритета личности, али и права на рад запослених, које као заштитни објект укључује и право на поштовање достојанства личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор. Има јући у виду све објективне манифестације тог права, правно су недопуштене све радње ко јим се та права повређују или угрожавају, у одсуству разумно оправданог разлога, а огра ничења тих права су прописана Уставом и за коном. Имајући у виду све наведене чињенице, а како је тужиља у дужем временском периоду била злостављана од стране тадашњег председника суда, радњама које су се манифестовале кроз не примерено понашање председника суда са увре дљивим нападима на тужиљу пред странкама и другим запосленима, у конкретном случају су испуњени сви услови за накнаду штете од стране тужене, а чија одговорност произлази из члана 172. ЗОО‑а. Радње чињења функционера који је руководио органом тужене, које су у кон кретном случају подразумевале повреду права тужиље на одмор у току рада, дневни и недељ ни одмор, повреду радног времена и нормалне пословне комуникације, као и повреду права на заштиту достојанства личности тужиље на раду и у вези са радом, те да су повређени различити аспекти права личности тужиље, немају опра вдани разлог у организацији процеса рада, нити је за такво поступање органа тужене постојао разумно оправдани разлог. Као такве, а имајући у виду све околности случаја, оне су биле подо бне и изазвале су повреду људског достојанства, психичког интегритета и права на рад тужиље,

у домену понижавајућег и нечовечног посту пања, а представљају и поступање ван оквира законом прописаних овлашћења функционера органа тужене. (Пресуда Апелационог суда у Београду од 29. 1. 2016. године и Пресуда Првог основног суда у Београду од 13. 5. 2014. године)

Други пример се тиче начина процене јачине душевних болова који оправдавају досуђивање накнаде нематеријалне штете. Такође се бави ближим одређивањем објективних критеријума доживљаја угледа и части, и субјективног осећа ја оштећеног, као релевантних критеријума за досуђење накнаде нематеријалне штете.

Накнада нематеријалне штете и јачина душевних болова Тужиља је користила стан тужиоца по угово ру о закупу. Како је престала да плаћа закупни ну и трошкове одржавања стана, тужилац као власник стана јој је отказао уговор о закупу, али се тужиља након отказа уговора о закупу није иселила, па је тужилац својим кључем ушао у стан, променио браву и тужиљине ствари из нео уз присуство два сведока и позвао тужиљу да их преузме. Када се тужиља вратила с пута, није могла својим кључем да уђе у предметни стан, позвала је полицију, а затим преспавала у хотелу. Тужиља је преузела ствари које су биле спаковане у више кутија, једну отворила и про верила, а затим потписала записник о примо предаји. Предмет тужбеног захтева је предаја покретних ствари које јој тужени није вратио и накнада нематеријалне штете због претрпље них душевних болова услед повреде слободе и права личности. Тужени је својим поступцима противправно поступао. Приликом оцене основаности дела тужбеног захтева за накнаду нематеријалне штете суд треба да цени да ли је тужиља трпела душевне болове таквог трајања и интензитета који оправдавају досуђивање накнаде немате ријалне штете. Интензитет и трајање душев них болова услед повреде слободе и права личности спада у основ тужбеног захтева поред утврђења противправног поступања туженог. Да би тужени био грађанскопра вно одговоран за насталу штету, потре бно је да је код оштећеног лица, односно

Повреда части и угледа тужиље као адвоката Тужени је као законски заступник привре дног друштва „П. К.”, у поступку пред Трговин ским судом у Београду (који је вођен између тог привредног друштва „П. К.” и привредног дру штва „Н. И.” чији је пуномоћник – адвокат био овде тужилац), у поднеску од 7. 3. 2006. године, у наведеној парници изнео неистине о тужио цу које могу шкодити његовом угледу и части, тако што је између осталог навео: Молим суд да казни пуномоћника туженог адвоката „М. М.” због обмане суда и кривотворења јавних исправа. Наиме, у свом поднеску од 20. 2. 2006. године, став други, цитирано је да је пресуда Четвртог општинског суда у Београду постала правноснажна 18. 12. 2001. године, из чега произлази раскид уговора и престанак потраживања тужиоца. Као доказ овај адвокат прилаже решење Четвртог општинског суда у Београда са лажном клаузулом правноснажности. Такође је у истом поднеску наведено, став , 3, следи гомила лажи, да фактуре нису достављене туженом, што је још једна обмана суда. А, сада фалсификовањем јавних исправа исти адвокат покушава да после четири године, колико траје спор, лажима и преваром врати спор на почетак.” Овај подне сак потписао је у спору тужени као пуномоћник наведеног привредног друштва, а у поднеску од 20. 6. 2006. године је црним фломастером и великим словима три пута исписана реч „лаж” и то на првој, трећој и петој страни. Тужени је затим поднео против тужиоца и дисциплинску пријаву Адвокатској комори Београда, пона вљајући напред цитиране наводе из поднеска од 7. 3. 2006. године. У истој пријави је такође тражио забрану рада тужиоца и да ће о свему бити обавештена јавност, а наведено је и да је председник Трговинског суда у Београду посеб ним поднеском обавештен о „криминалним” радњама тужиоца.

29 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

(Пресуда Првог основног суда у Београду од 29. 1. 2015. године и Решење Апелационог суда у Београду од 3. 9. 2015. године)

И следећи пример представља искорак јер се, осим кроз обавезу суда да то чини у току поступка кроз опомене и кажњавање, и кроз накнаду нематеријалне штете штити право адвоката на достојанство и углед у поступку и санкционише увредљиво понашање учесника у поступку.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

тужиље настала штета, односно душевни бол, јер чл. 155. ЗОО‑а дефинише нематерија лну штету као наношење другом физичког или психичког бола или страха. За накнаду није довољна сама повреда слобода и права лично сти, већ штета настаје кад дође до поремећаја емоционалне и душевне равнотеже оштећеног која даље проузрокује душевни бол. Да би по стојала одговорност за правичну новчану на кнаду нематеријалне штете, није довољно само да је дошло до повреде права личности, већ је нужно да се душевни болови јаве у таквом ин тензитету или трајању који, с обзиром на све околности случаја из члана 200. ЗОО‑а, оправ давају досуђивање новчане накнаде. Душевни бол као поремећај психичке равнотеже треба да буде стваран и трајан јер ЗОО‑а у наведеним законским одредбама накнаду нематеријалне штете условљава јачином болова и њиховим трајањем. Душевни бол је индивидуални су бјективни феномен и зависи од структуралних и психичких особина личности. Међутим, иако се ради о индивидуалном осећају, суд применом правног стандарда анализира све околности случаја, те за чињеничну подлогу своје одлуке не узима субјективну процену оштећеног, већ на основу психологије животног искуства, ценећи објективне и субјективне околности, ствара уве рење о трајању и интензитету душевног бола. Психичка осећања носи у себи свака особа, па с обзиром да се накнада одмерава по слободној оцени у смислу чл. 232. ЗПП‑а, при чему се за кључак о интензитету и трајању извлаче не само из субјективног приказа бола оштећеног него и из других околности случаја, то је неопходно да се кроз доказни поступак, односно саслушањем странке, утврди да ли је тужилац претрпео ду шевне болове, у чему се они огледају, и дужину и трајање истих. У конкретном случају суд треба да оцени да ли су душевни болови које је тужиља претрпе ла довели до поремећаја психичке равнотеже, те да ли је тај поремећај у тој мери интензиван и значајан да је пореметио мир и спокојство ту жиље, и изазвао психичке патње и болове у тој мери да је нужно да се ублажи кроз прибављање задовољства новчаном накнадом, а што улази у оцену основа тужбеног захтева.

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Цитирани наводи туженог у поднеску у предмету Трговинског суда у Београду и при јави поднетој Дисциплинском тужиоцу Адво катске коморе Београд о тужиоцу као адвокату који фалсификује јавне исправе и тако обма њује суд, као и да лажима и на преваран начин жели да утиче на исход спора, због чега му тре ба забранити рад, као и исписивање речи „лаж” на поднеску тужиоца и обележавање делова тог поднеска, представљају објективно увредљи ву, омаловажавајућу, а тиме и противправну квалификацију која је недопуштена, те стога постоји обавеза туженог да накнади штету за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа, које је тужилац претрпео због изноше ња неистина о њему као адвокату. (Пресуда Првог основног суда у Београду од 15. 5. 2013. године и Пресуда Апелационог суда у Београду од 17. 9. 2014. године)

Да у пракси судова насиље у породици може бити процесуирано и кроз парнични поступак за накнаду нематеријалне штете, а не само кроз породични и кривични поступак, говори сле дећи пример.

Накнада штете због повреде угледа и части у породици Према утврђеном чињеничном стању, ту жени је правноснажном пресудом кривичног суда оглашен кривим да је извршио кривично дело насиље у породици из чл. 194. ст. 1. КЗ‑а, на тај начин што је тужиљу дана 13. 1. 2008. го дине дланом ударио у пределу чела, а дана 24. 5. 2009. године више пута шаком у пределу главе и ногом у пределу ноге, услед чега је она пала на под, и тако јој нанео лаке телесне повреде у виду нагњечења поглавине, нагњечења носа, истегнућа мишића вратне кичме и нагњечења десне стране грудног коша. Тужиља је у време ових инцидената живела са туженим и њихо вим заједничким мал. дететом, а са њима је ста новала и ћерка тужиље из првог брака. Тужиља тужбом потражује накнаду штете због повреде угледа и части. Част и углед су моралне димензије човекове личности и представљају друштвене вредно сти. Част је субјективна категорија и предста вља свест о томе да појединац као члан друштва има одређене квалитете који чине људско

достојанство. Повреда части се доживљава као повреда достојанства и поноса. Част обавезује друге да се према личности човека односе са уважавањем. Суд утврђује да ли је част неке особе повређена полазећи од усвојених крите ријума доживљаја части и њеног повређивања у складу са субјективним осећајем повређеног. Углед се може дефинисати као друштвено при знање човекових вредности. Углед је објекти визирана част јер друштво оцењује човекове квалитете и врши градацију уважавања на основу испољеног понашања, постигнутих ре зултата и околности у којима појединац живи. Дужност међусобног уважавања коју имају сви чланови друштвене заједнице наглашена је у породици. Појединац очекује и верује да је породица место безусловне припадности и љубави. Породица је човеково прибежиште од неповољних околности, место утехе и ослон ца. Придавање значаја појединцу у породици је предуслов остварења припадности појединца у друштву. У конкретном случају, описаним понашањем туженог према тужиљи, њена породична улога супруге и мајке је угрожена и деградирана, што је појачано чињеницом да се инцидент од 24. 5. 2009. године догодио пред децом. Осећај по нижења и обезвређивања личности је израже нији када се насиље испољава у породици која треба да представља место подршке и заштите појединца. Тужиља се обраћала Аутономном женском центру и другим институцијама за помоћ. Друштвена заједница оцењује поро дичне околности појединца и оне су елемент угледа. Уколико је околини познато да је поје динац у својој породици понижаван тако што трпи физичко насиље, не може се оспорити да је нарушен углед жртве насиља. Имајући у виду објективне критеријуме доживљаја угледа и ча сти и субјективни осећај тужиље да се плаши батина туженог, суд је нашао да је тужени испо љавањем физичког насиља према тужиљи, што је околини познато, повредио њену част и углед у мери која оправдава досуђивање накнаде у из носу од 100.000,00 динара. Следе примери досуђивања накнаде немате ријалне штете због умањења опште животне ак тивности (ОЖА) и критеријуми за досуђивање новчане накнаде по том основу.

(Пресуда Првог основног суда у Београду од 21. 2. 2012. године и Пресуда Апелационог суда од 24. 1. 2013. године)

Тужиља је у малопродајном објекту ту женог купила пасуљ пребранац. Ванредним санитарним прегледом утврђено је да су у наведеној продавници у промет стављене на мирнице (између осталих и пасуљ пребранац) које су бактериолошки неисправне. Тужиоци су јели пасуљ за вечеру, а наредног јутра су осетили тегобе које су се састојале у повише ној температури, јаким боловима, повраћању и јакој дијареји, због чега су задржани на бол ничком лечењу у трајању од осам дана, где им је констатовано тровање бактеријом салмо нелом. Према усаглашеном мишљењу судског вештака – неуропсихијатра и вештака – ин фектолога, код тужилаца је дошло до укупног умањења ОЖА у износу од 40% привремено у трајању од 8 дана, а након тога 5% трајно. Суд је правилно одбио тужбени захтев којим су тужиоци тражили да им се на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове, због умањења ОЖА, исплати износ од 60.000,00 динара. Наиме, умањење животне активности по стоји када оштећени животне активности не може уопште да обавља или их обавља са повећаним напором. Проценат умањења жи вотне активности је само помоћни критери јум приликом одмеравања правичне накнаде овог вида накнаде нематеријалне штете, док је услов за постојање штете или немогућност обављања животних активности, или њихово обављање са повећаним напором. Суд је на шао да се у спорном случају умањење ОЖА од 5% трајно код тужилаца састоји у томе што приликом конзумирања хране постоји страх. Могу да раде, да трче, да једу сву храну, али осећају страх, осим када једу домаћу храну припремљену у сопственој кухињи. Са пове ћаним напором једу конзервирану храну јер приликом коришћења те хране осећају страх,

31 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Тужиљу је напао чопор паса при чему јој је нанета повреда у виду уједа на левој потколе ници и на левом глутеусу, након чега је тужи љи указана лекарска помоћ. На основу налаза и мишљења вештака – хирурга трауматолога утврђено је да је тужиља задобила уједне ране од стране пса у левом седалном пределу и у пре делу леве потколенице, које по својој природи представљају лаку телесну повреду. Као после дицу повређивања тужиља је трпела физичке болове средњег интензитета 18 до 24 сата. На основу налаза и мишљења судског вештака – неуропсихијатра суд је утврдио да је тужиља трпела страх јаког интензитета 3 сата, секун дарни страх средњег интензитета око осам дана и секундарни страх слабог интензитета око 7 недеља. Привремене психичке последице су довеле до привременог умањења ОЖА у ла ком степену од 5% и трајању од око два месеца. Суд је правилно усвојио тужбени захтев и оба везао тужену да накнади нематеријалну штету на име претрпљеног физичког бола у износу од 50.000,00 динара и на име претрпљеног страха у износу од 120.000,00 динара, док је одбио захтев за накнаду на име претрпљеног душевног бола због умањења ОЖА. Из налаза и мишљења судског вештака – хирурга произлази да код тужиље нe постоји умањење ОЖА, а из налаза и мишљења судског вештака – неуропсихијатра утврђено је да је код тужиље наступило привремено умањење ОЖА од 5%. Правилно је схватање суда, водећи рачу на о значају повређеног добра и циљу коме слу жи ова накнада, да би се досуђивањем накнаде за овај вид нематеријалне штете погодовало те жњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.

Проценат умањења животне активности је само помоћни критеријум приликом одмеравања правичне накнаде овог вида накнаде нематеријалне штете, док је услов за постојање штете или немогућност обављања животних активности, или њихово обављање са повећаним напором

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Вештачењем је утврђено да је код тужиље наступило привремено умањење ОЖА од 5% трајно, због чега је правилно схватање суда, водећи рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи ова накнада, да би се досуђивањем накнаде за овај вид нематеријалне штете погодовало тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

пошто нису сигурни да ли је бактериолошки исправна. Не смеју да једу брзу храну, а под брзом храном се подразумева киоск и све што се једе на брзину и с ногу, као и „McDonalds”. Пекаре су изузете од тога, а тужиоци се хране у својој кући, студентској мензи и на другим местима ван куће, с тим да када једу осећају страх, а брзу храну уопште не смеју да једу. Због тога што не конзумирају брзу храну, ту жиоци губе време. Сада су фобични, што је елемент обољења који је вештачењем утврђен да постоји код њих као постстресни фобични синдром. У конкретном случају тужиоци све жи вотне активности везане за стајање, ходање, седење, одржавање хигијене и припремање хране, обављају без повећаног напора. Храну која је припремљена у кућним условима кон зумирају без страха од могуће заразе, док брзу храну више због страха не користе. Како ту жиоци све животне активности обављају без ограничења, па и активност у вези са исхра ном када користе домаћу храну коју лекари и препоручују за коришћење, чињеница да брзу храну не користе, по правилном нала жењу суда, није основ за досуђивање накнаде нематеријалне штете. (Пресуда Првог основног суда у Београду од 1. 6. 2010. године и Пресуда Апелационог суда од 2. 10. 2012. године)

Накнада штете на основу Закона о рехабилитацији – тзв. рехабилитациона накнада Закон о рехабилитацији прописује да под одређеним условима рехабилитована лица и чланови њихових ужих породица могу од Ре публике Србије да остваре право на накнаду нематеријалне штете – тзв. рехабилитационо обештећење. Претпоставка за вођење овог спо ра је да виши суд најпре позитивно реши захтев за рехабилитацију. Први пример се тиче круга лица која могу остварити право на ову врсту обештећења. У том погледу морају се применити одредбе За кона о рехабилитацији, који као lex specialis пра во на ову накнаду даје ужем кругу сродника од круга лица која под одређеним условима имају право на накнаду нематеријалне штете по оп штим одредбама ЗОО‑а.

Рехабилитација и право на накнаду штете супруге рехабилитованог лица Тужиља је супруга сада пок. Л. Г. који је због прекршаја, решењем Комисије за прекршаје у Београду од 26. 2. 1951. године, осуђен на ка зну лишења слободе (поправног рада) у траја њу од четири дана, и у циљу преваспитавања упућен на друштвено користан рад у трајању од две године. Покојни Л. Г. је на Голом отоку био од 22. 2. 1951. године до 10. 3. 1953. године. Правноснажним решењем Вишег суда у Бео граду од 30. 9. 2013. године усвојен је захтев за рехабилитацију Л. Г. и утврђено је да је решење Прекршајног суда из 1951. године ништаво. Л. Г. је преминуо 2005. године. У тренутку лишења слободе Л. Г. тужиља је са њим била у браку и у заједници живота, али и у другом стању, и сви догађаји су је јако погодили јер је након одласка Л. Г. на Голи оток избачена из стана и са посла, и остала је потпуно сама јер је сва родбина пре кинула сваки однос са њом. Родила је дете које је након порођаја преминуло. Тужиља се 2014. године обратила Комисији за рехабилитационо обештећење Министарства правде РС са захте вом да се постигне споразум о исплати на име накнаде штете за душевне болове, на који није одговорено. Одредбом члана 21. ст. 2. Закона о рехаби литацији прописано је да право на рехабилита ционо обештећење имају и брачни друг, деца и родитељи, односно браћа, сестре и ванбрачни партнер рехабилитованог лица, у складу са чла ном 26. ст. 4. истог закона. Чланом 26. ст. 3. наведеног закона је про писано да рехабилитовано лице и лице из чл. 7. тачка 5. тог закона имају право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове због лишења слободе у складу са законом којим се уређују облигациони односи, док је ставом 4. истог члана прописано да лица из чл. 21. ст. 2. тог закона имају право на накнаду нематери јалне штете за душевне болове због смрти ре хабилитованог лица, под условом да је између њих и умрлог рехабилитованог лица постојала трајнија заједница живота, у складу са законом којим се уређују облигациони односи. Из цитираних законских одредби произлази да, између осталих, брачни друг рехабилитова ног лица има право на накнаду нематеријалне

(Пресуда Првог основног суда у Београду од 29. 1. 2015. године и Пресуда Апелационог суда у Београду од 3. 2. 2016. године)

Рехабилитација и накнада штете Тужилац је пресудом Окружног суда у Сме дереву од 9. 12. 1963. године оглашен кривим што је у 1962–1963. године злонамерно и не истинито приказивао друштвено-политичке прилике у земљи, чиме је извршио кривично дело непријатељске пропаганде и осуђен је на казну затвора од једне и по године, која је преи начена одлуком ВСС на казну затвора од годину дана, коју је тужилац и издржао у КПД‑у. У по ступку рехабилитације пред Окружним судом у Лесковцу усвојен је захтев за рехабилитацију тужиоца и утврђено је да су наведене пресуде ништаве од тренутка њиховог доношења, као и правне последице које су произвеле, те да се тужилац сматра неосуђиваним. Првостепеном пресудом од 14. 2. 2011. го дине одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да му тужена РС на име неосноване осуде и издржане казне у трајању од 1 године, а на име претрпљених душевних патњи, исплати износ од 7.000.000,00 динара са законском зате зном каматом, нашавши да је тужба преурањена

(Пресуда Првог основног суда у Београду од 14. 2. 2011. године и Пресуда Апелационог суда у Београду од 21. 12. 2011. године)

Позивање на Устав и међународне прописе Следећих неколико примера тичу се непо средне примене Устава и међународних угово ра, тачније ЕКЉП, који у хијерархији прописа, према нашем Уставу, имају јачу правну снагу од закона. Следећи пример се тиче права на приватност загарантованог чланом 8. ЕКЉП.

Право на приватност По нестанку свог супруга П. П. дана 15. 3. 2003. године, тужиља Б. П. је тадашњој орга низационој јединици МУП‑а РС – Одељењу за потраге, пријавила ову чињеницу. Наведени државни орган је за несталим лицем трагао до 13. 4. 2003. године, тј. до проналажења његовог тела на обали Дунава код Панчева, после чега је одмах након препознавања тела од стране под носиоца пријаве, специјалиста судске медицине Опште болнице у Панчеву дана 13. 4. 2003. годи не обдукцијом нашао да је смрт највероватније наступила услед продора течности у завршне дисајне путеве, тј. услед утопљења, мада се због нaсталих трулежних промена тачан узрок

33 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Наредна одлука тиче се могућности остваре ња права на рехабилитационо обештећење пре ступања на снагу Закона о рехабилитацији.

до доношења закона који ће уредити ову правну проблематику. Иста пресуда је потврђена пре судом Апелационог суда од 21. 12. 2011. године, уз образложење да су у време пресуђења пра вилно примењени важећи прописи, који су тек упућивали на доношење посебног закона у сми слу члана 8. Закона о рехабилитацији, којим би била регулисана накнада штете. Након пресуђе ња је донет нови Закона о рехабилитацији, који је ступио на снагу 15. 12. 2011. године, којим је предвиђено остваривање права на накнаду ште те, тј. подношење захтева за рехабилитационо обештећење Комисији за рехабилитационо обе штећење коју ће формирати министар надле жан за послове правосуђа, тако да се пре одлуке ове комисије не може поднети тужба суду. Стога ће тужилац моћи да оствари своја права пред надлежном комисијом у складу са сада важећим Законом о рехабилитацији, а истим законом је прописана и судска заштита.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

штете за душевне болове због смрти рехабили тованог лица под условом да је између њих и умрлог рехабилитованог лица постојала трај нија заједница живота, док право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове због лишења слободе припада само рехабилитова ном лицу и лицима из чл. 7. тач. 5. Закона о ре хабилитацији (деца рехабилитованог лица која су за време трајања повреде права и слободе ро дитеља, рођена у установама за извршење сан кција, односно која су у тим установама са њима провела део времена или су за то време расла без родитељског старања једног, другог или оба родитеља). Тужиља не спада у круг лица којима је За коном о рехабилитацији признато право на накнаду штете за душевне болове због лишења слободе рехабилитованог лица и нема право на накнаду нематеријалне штете.

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

смрти није могао са сигурношћу утврдити. Како су у циљу давања што потпунијих информација које би допринеле проналажењу несталог П. П., његова супруга и брат наведеном одељењу МУП‑а РС саопштили да је нестало лице због акутног тровања лековима и алкохолом дана 7. 1. 2001. године код Панчевачког моста било про нађено без свести, и како је тело пок. П. П. око чланака и трупа било облепљено и оптерећено металним предметима, закључено је да је П. П. извршио самоубиство. С обзиром да је П. П. био политички ангажован, да су се у јавности изно силе разне претпоставке о његовом нестанку и да је на снази била одлука о увођењу ванредног стања у Републици Србији, полиција је у циљу информисања и спречавања узнемирења јавно сти дана 15. 4. 2003. године издала саопштење које је истог дана у вечерњим сатима објављено у електронским, а сутрадан и у штампаним меди јима, а у коме је наведено да је по налажењу тела утопљеника које по опису одговара несталом П. П., одмах извршена обдукција којом је утврђе но да је утопљење узрок смрти, да се на случају ради и да је према изјавама најближе родбине установљено да је П. П. и раније покушавао да се убије. Тужиље А. П. (ћерка пок. П. П.) и Б. П. (супруга пок. П. П.) потражују од тужене Ре публике Србије – Министарства унутрашњих послова исплату износа на име накнаде нема теријалне штете за претрпљене душевне боло ве због повреде права на приватност, части и угледа, као и права на пијетет према најближем сроднику, насталих услед изношења у јавност изјаве којом се нарушава право на приватност тужиља, а од стране органа тужене. Налазећи да је, сходно члану 172. ЗОО‑а у вези са чланом 18. Устава РС, донетог 1990. године, и сходно члану 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, основ одговорности тужене у изношењу у јав ност изјаве којом се нарушава право на приват ност тужиља, које се може ограничити само у мери у којој појединац лично приватни живот доводи у додир са јавним животом, првостепе ни суд је правилно усвојио тужбени захтев ту жиља. Наиме, право на пијетет се огледа у пошто вању породичних већа и успомена надживелих чланова породице на личност умрлог и неза висно је од постојања општег интереса – да се

случај нестанка П. П. што пре расветли обја вљивањем информације коју је тужиља Б. П. полицији дала у интересу истраге и бржег про налажења свог супруга – на штету тужиља на рушена је равнотежа интереса јавности и права појединца. Наведена неодмерена слобода изра жавања довела је до повреде права на приват ност као законом заштићеног добра, због чега је тужена обавезна да насталу нематеријалну штету надокнади. Информација која је од стране супруге П. П. дата органу тужене у циљу његовог благовреме ног проналажења имала је за циљ усмеравање пажње полиције на могуће решење случаја ради ефикасности истраге и независно од степена јавне пажње, коју је у тада постојећим околно стима ванредног стања тај случај изазивао, није могла бити саопштена средствима јавног ин формисања. Изношењем у јавност тако личних околности нужно је за последицу имало не само повреду права на пијетет, већ и интензивирање душевних болова тужиља насталих губитком супруга, односно оца. (Пресуда Првог основног суда у Београду од 4. 2. 2015. године и Пресуда Апелационог суда у Београду од 5. 5. 2015. године)

НАПОМЕНА: У другом делу овог текста који ће бити објављен у наредном броју часописа, биће речи о накнади штете за повреду права на суђење у разумном року, накнади нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе, неоснованог привођења и неоснованог вођења кривичног поступка, као и о накнади нематеријалне штете због објављивања неистинитих информација и недопуштеног објављивања информација, и о другим новим видовима накнаде нематеријалне штете.

Закон о извршењу и обезбеђењу – недоумице у пракси

Дејан Обренић дипл. правник, помоћник извршитеља с вишегодишњим искуством у извршном поступку sudski.postupci@legeartis.rs

Коме се подноси предлог за извршење и ко је надлежан за одређивање и спровођење извршења? Као што је био случај и код претходно ва жећег закона, и по новом ЗИО-у се извршни поступак покреће тако што извршни повери лац подноси предлог за извршење на основу веродостојне или на основу извршне исправе

На основу којих исправа је могуће поднети предлог за извршење? Као и по ранијем закону, и по сада важећем закону предлог за извршење се подноси на основу извршне или на основу веродостојне исправе. Закон таксативно наводи да су извршне исправе: 1) извршна судска одлука и судско поравнање који гласе на давање, чињење,

35 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

ана 1. 7. 2016. године ступио је на снагу Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/2015) и одмах по ступању на снагу изазвао бројне опречне реак ције, које су се кретале од оних које га сврста вају у реформске законе, па до оних које овај законски текст сматрају преопширним, непри мењивим и неефикасним. У сваком случају, овај закон је донео бројне новине у организа ционом смислу, затим бројне процесне новине, као и више нових правних института на које се није лако привићи. У овом тексту износимо нека правна питања која су се у протеклих не колико месеци примене закона наметнула као најчешћа или најзначајнија у његовој примени. Треба истаћи да постоји још низ питања у вези са применом овог закона која су спорна, али на која пракса још увек није стигла да да одговор, па ће она бити тема обраде неког сличног текста у будућности.

коју има против извршног дужника. Предлог за извршење се и даље подноси месно на длежном суду, с тим што је сада потребно да извршни поверилац у предлогу за извршење назначи и месно надлежног јавног изврши теља, за којег жели да спроводи извршење, и то тако што назначава јавног извршитеља по имену и презимену и адреси седишта. Наиме, садашњи закон прописује да је, по правилу, за одређивање извршења надлежан суд, док је за спровођење извршења надлежан јавни извршитељ. Изузетак од наведеног законског правила представља подношење предлога за извршење ради наплате новчаног потражи вања насталог из комуналних услуга и срод них делатности, када о предлогу за извршење одлучује јавни извршитељ, а не суд, као и си туација када је одређено спровођење изврше ња ради заједничке продаје непокретности и покретних ствари, затим ради чињења, нечи њења или трпљења, ради извршења извршних исправа у вези са породичним односима, као и спровођење извршења ради враћања запо сленог на рад, у ситуацијама у којима је и за одређивање и за спровођење извршења ис кључиво надлежан суд.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овом тексту износимо правна питања која су се у протеклих неколико месеци примене Закона о извршењу и обезбеђењу наметнула као најчешћа или најзначајнија у његовој примени

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

нечињење или трпљење; 2) извршна одлука донета у прекршајном или управном поступ ку и управно поравнање који гласе на новчану обавезу, ако посебним законом није друкчије одређено; 3) извод из Регистра залоге и извод из Регистра финансијског лизинга; 4) уговор о хипотеци и заложна изјава; 5) план реорга низације у стечајном поступку чије је усваја ње решењем потврдио суд; 6) јавнобележничке исправе које имају снагу извршне исправе; 7) споразум о решавању спора путем посредо вања, који испуњава услове одређене законом којима се уређује посредовање у решавању спорова; 8) исправа која је другим законом одређена као извршна исправа. Такође, у закону је одређено шта представља веродостојну исправу: 1) меница и чек домаћег или страног лица, са протестом, ако је потре бан за заснивање потраживања; 2) извод из Централног регистра хартија од вредности о стању на рачуну законитог имаоца обвезница или инструмента тржишта новца (трезорски, благајнички и комерцијални записи) и одлу ка о њиховом издавању; 3) рачун домаћег или страног лица, са отпремницом или другим пи сменим доказом о томе да је извршни дужник обавештен о његовој обавези; 4) извод из по словних књига о извршеним комуналним или сродним услугама; 5) обрачун или извод из по словних књига за потраживање таксе за јавни медијски сервис; 6) јавна исправа која ствара извршиву новчану обавезу; 7) банкарска гаран ција; 8) акредитив; 9) оверена изјава извршног дужника којом овлашћује банку да с његовог рачуна пренесе новчана средства на рачун извр шног повериоца; 10) обрачун камате са доказом о основу доспелости и висини потраживања; 11) привремена или окончана ситуација о из вршеним грађевинским радовима; 12) обрачун о награди и накнади трошкова адвоката. Битно је напоменути да када је у питању подношење предлога за извршење на осно ву извршне исправе, ако се предлог подно си суду који је донео поменуту извршну исправу, није неопходно снабдевати ту ис праву потврдом о извршности, као што није неопходно ни да се та исправа приложи уз предлог, већ само да се назначе подаци о тој исправи.

Да ли је у предлогу за извршење неопходно назначити средство и предмет извршења на којем ће се спроводити извршење и да ли је и даље могуће предложити спровођење извршења на целокупној имовини извршног дужника? Одговор на ово питање зависи од тога да ли се предлог за извршење подноси на основу извршне или на основу веродостојне исправе. Тако, уколико се ради о предлогу за извршење на основу извршне исправе, прописано је да из вршни поверилац који захтева извршење ради намирења новчаног потраживања, није дужан да у предлогу за извршење назначи средство и предмет извршења. На овај начин је индиректно одређено да је код овог предлога за извршење могуће предложити извршење на целокупној имовини, без конкретног назначавања средства и предмета извршења. Када је у питању подношење предлога за из вршење на основу веродостојне исправе, у овом случају не постоје сличне законске норме, па је у предлогу за извршење неопходно назначити средство и предмет извршења. Извршни пове рилац може у предлогу за извршење назначити једно или више средстава и предмета изврше ња, па чак може и дати избор да ли ће се сва предложена средства спроводити заједно или алтернативно, односно да се следећа спроведу тек ако претходна нису довољна да се извршни поверилац намири.

Да ли током поступка спровођења извршења, извршни поверилац може предложити ново средство и предмет извршења, и да ли је у том случају потребно поднети нови предлог за извршење суду или захтев за измену или допуну решења о извршењу? За промену средства и предмета извршења током самог извршног поступка није потребно подносити нови предлог за извршење суду, нити тражити било какву измену или допуну реше ња о извршењу. Уколико извршни поверилац не може да се намири спровођењем извршења на иницијално одређеном средству и предмету

извршења, он може предложити јавном извр шитељу који спроводи извршење да закључком промени средство и предмет извршења, или да одреди спровођење извршења на новим сред ствима и предметима, поред већ одређених.

На овом месту треба истаћи и да извршни поверилац има опцију да, поред захтевања про мене средства и предмета извршења, тражи и да се извршење спроводи пред другим јавним извршитељем уместо пред оним којег је навео у предлогу за извршење. У том случају јавни извр шитељ доноси закључак о обустави спровођења извршења пред њим и одређивању другог јавног извршитеља, и уступа списе предмета другом јавном извршитељу, који одмах доноси закљу чак о настављању извршења.

Када се извршни поступак води против Ре публике Србије, односно државних органа, аутономне покрајине или јединице локалне са моуправе, као средство и предмет извршења у предлогу за извршење назначавају се пленидба новчаних средстава са рачуна извршног ду жника. Битно је водити рачуна да ли је из вршни дужник директни или индиректни буџетски корисник. Уколико је извршни ду жник директни буџетски корисник, извршни поверилац треба да назначи тог корисника бу џета, његов јединствени број корисника јавних средстава, као и рачун буџета. Када је извршни дужник индиректни корисник буџетских сред става, у предлогу за извршење га је потребно назначити тако што се назначава његов мати чни број, ПИБ, као и рачун преко којег послује. Како се у пракси често јављају недоумице да ли је извршни дужник директни или индиректни

Имајући у виду да је правило да извршни по верилац у предлогу за извршење наведе средство и предмет извршења на којем жели да се спро веде извршење, као и да је као неопходне иден тификационе податке потребно навести ЈМБГ и датум рођења извршног дужника, оправдано је питање како извршни поверилац да дође до свих тих података о извршном дужнику пре него што је извршни поступак отпочео. Решење пружа закон који у члану 31. прописује дужност државних органа, ималаца јавних овлашћења, правних лица и других, да извршном повери оцу или његовом адвокату пуномоћнику, који наведе потраживања ради чијег извршења жели да води поступак, и приложи извршну испра ву у којој је садржано потраживање, бесплатно доставе податке о извршном дужнику које по седују. На овај начин извршни поверилац може бесплатно добити податке о матичном броју, заради и њеној висини, текућим рачунима, фи нансијским инструментима, уделима и другим подацима о извршном дужнику.

Да ли је и даље могуће поднети захтев за достављање изјаве о имовини извршног дужника? Закон о извршењу и обезбеђењу више не познаје институт изјаве о имовини извршног дужника, па самим тим није више могуће ни тражити да извршни дужник достави такву изјаву. Достављање ових изјава је било пре двиђено претходним законом, али никада није имало озбиљнији значај за одређивање средства и предмета извршења и за вођење извршног

37 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Које средство и предмет извршења предложити уколико је извршни дужник држава, односно државни органи?

Како навести средство и предмет извршења у предлогу за извршење уколико не знамо коју имовину поседује извршни дужник нити његове идентификационе податке?

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Да ли извршни поверилац може да тражи да се извршење спроводи пред другим јавним извршитељем уместо пред оним којег је навео у предлогу за извршење?

буџетски корисник, најбоље је пре подношења предлога за извршење консултовати неки од на длежних органа, нпр. Народну банку Србије, на чијем сајту се могу проверити рачуни и други подаци како директних, тако и индиректних корисника буџета.

поступка. Због нецелисходности овог институ та, он више није предвиђен законским одредба ма. Одговор који је дат на претходно питање у овом тексту, заправо објашњава и на који начин је замењено давање изјаве о имовини могућно шћу да извршни поверилац сам дође до пода така о имовини извршног дужника и у складу са тим определи предмет и средство извршења.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Који су правни лекови предвиђени у извршном поступку?

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Правни лекови које предвиђа актуелни за кон јесу жалба и приговор. Правни лекови се могу уложити против решења суда и јавног из вршитеља у случајевима када је то предвиђено законом, док против одлука донетих у форми закључка није предвиђен правни лек. По пра вилу, жалба и приговор не одлажу спровођење извршења, осим у случајевима када је то одређе но законом. Када су у питању правни лекови против решења о извршењу, кратко ћемо напоменути да је против решења о извр шењу, донетог на основу извршне исправе, могуће поднети жалбу, која не одлаже спро вођење извршења, док се против решења о извршењу на основу веродостојне исправе може изјавити приговор, и он одлаже спро вођење извршења, осим када је у питању решење донето на основу менице као веро достојне исправе.

Да ли лице које није странка у извршном поступку може тражити да се извршење утврди недозвољеним на предмету на којем се спроводи? Као што је било прописано и претходним за коном, и садашњи ЗИО предвиђа могућност из јављивања приговора трећег лица, с тим што је овај институт сада регулисан на нешто другачи ји начин. Тако је у члану 108. ЗИО-а прописано да треће лице које тврди да на предмету извр шења има неко право које спречава извршење, може до окончања извршног поступка јавном извршитељу поднети приговор којим захтева да се извршење утврди недозвољеним на том пред мету. Треће лице дужно је да у приговору наведе

разлоге за приговор и да уз приговор приложи исправе којима доказује постојање свога пра ва, иначе се приговор одбацује као непотпун, без претходног враћања на допуну. Приговор се доставља извршном повериоцу да се о њему изјасни у року од осам дана, уз упозорење на последице пропуштања, а доставља се и извр шном дужнику. Новина је, дакле, то што сада о приговору трећег лица одлучује онај ко спроводи извршење, а то је најчешће јав ни извршитељ, али и то што се приговор доставља извршним странкама од којих се извршном повериоцу доставља на обаве зно изјашњење. Против решења којим је одлучено о приговору трећег лица, такође је дозвољен приговор, а о том приговору сада одлучује надлежни суд, у складу са оп штим правилима о одлучивању по правним лековима. Осим приговора, треће лице може, у року од 30 дана од дана пријема правноснажног реше ња о одбијању приговора, да покрене парнични поступак против извршног повериоца ради утврђења да је извршење на предмету недозво љено, али овај парнични поступак не одлаже извршење.

Како у пракси функционишу нове одредбе о достављању и ко врши достављање странкама? Према новом ЗИО-у, достављање писмена по правилу спада у круг надлежности јавног извршитеља и он врши достављање како сво јих одлука, тако и одлука суда по чијем решењу води поступак спровођења. Тако, након што суд одобри предлог за извршење, односно на кон што донесе решење о извршењу, он то исто решење прослеђује јавном извршитељу који је наведен у предлогу за извршење, како би овај исто доставио извршном повериоцу и извр шном дужнику. У пракси се најчешће дешава да уз примерак решења о извршењу који му је намењен, извршном повериоцу од стране јавног извршитеља буде достављена и судска опомена за плаћање таксе. Како је на основу закона и Јав ноизвршитељске тарифе, за вођење поступка извршења пред јавним извршитељем потребно да извршни поверилац изврши уплату предујма

Новина коју је донео садашњи ЗИО је и то што је изричито прописано да извршни ду жник може захтевати изузеће јавног изврши теља све до окончања извршног поступка, о чему одлучује суд решењем у року од пет дана од дана пријема захтева. Уколико суд усвоји за хтев извршног дужника за изузеће назначеног јавног извршитеља, он ће одмах позвати извр шног повериоца да у року од пет дана назначи другог јавног извршитеља под претњом обу ставе поступка. На овај начин је извршни ду жник стављен у нешто равноправнији положај него што је то био случај раније, а с обзиром да као пасивна страна није био у могућности да утиче на избор повериоца личности јавног извршитеља који ће спроводити извршење. Могућност подношења захтева за изузеће јав ног извршитеља је сасвим логична, с обзиром да се у различитим ситуацијама могу јавити чињенице које могу утицати на објективност вођења поступка од стране јавног извршитеља,

Да ли је могуће водити извршни поступак на непокретности извршног дужника уколико је већ покренут поступак њене вансудске продаје у складу са Законом о хипотеци? Закон предвиђа да извршни поверилац који као извршну исправу поседује уговор о хипо теци или заложну изјаву извршног дужника, има право да изабере да ли ће намирење на непокретности извршног дужника спроводи ти применом закона којим се уређује хипотека (тзв. вансудском продајом) или пак применом Закона о извршењу и обезбеђењу. Извршни поверилац ово право избора има до доношења решења о упису забележбе хипотекарне продаје, односно до подношења предлога за извршење, а након тога се сматра да се одлучио за један од два могућа начина продаје хипотековане непо кретности. Дакле, извршни поверилац може одабрати на који начин жели спровођење про даје хипотековане непокретности, али не може покренути оба начина истовремено, већ се мора определити за један од њих.

Ко и када доноси решење о трошковима извршног поступка? За разлику од претходно важећег Закона о извршењу и обезбеђењу, сада важећи ЗИО про писује да трошкове извршног поступка и по ступка обезбеђења претходно сноси извршни поверилац и да је он дужан да суду, односно јавном извршитељу предујми трошкове извр шног поступка или поступка обезбеђења на начин, у висини и року који они одреде, и то под претњом обуставе поступка. Даље, члан 34. ЗИО-а прописује да је извршни дужник дужан да извршном повериоцу, на његов захтев, на кнади трошкове који су извршном повериоцу били потребни ради вођења извршног посту пка, као и да се о накнади трошкова поступка одлучује решењем против којег је дозвољен

39 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Може ли извршни дужник тражити изузеће јавног извршитеља?

а како је ЗИО-ом и ЗПП-ом предвиђена мо гућност подношења захтева за изузеће судије, нема разлога да таква могућност не постоји и када је у питању јавни извршитељ. www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

трошкова спровођења извршења, усталила се пракса да извршном повериоцу буде доста вљен и закључак јавног извршитеља којим је одређен износ тог предујма. Иако истовремено достављање свих наведених аката извршном повериоцу може деловати збуњујуће (нарочи то извршним повериоцима који се по први пут срећу са том процесном улогом), у овоме у ства ри нема ничег новог осим што све те акте сада доставља јавни извршитељ, и што се углавном достављају истовремено. Када је у питању достављање писмена извр шном дужнику, правило је да се иста достављају на адресу из решења о извршењу, односно на адресу седишта или пребивалишта извршног дужника, а ако достављање не успе, на адреси дужника се оставља обавештење са подацима о предмету и месту где се писмено може преузе ти, уз упозорење да ће писмено бити окачено на огласну таблу уколико га до сутрадан извршни дужник не преузме. Изузетак постоји када се ради о решењу о извршењу на основу веродо стојне исправе, чија достава се покушава још једном, осам дана након неуспешне доставе.

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

приговор. Истим чланом је прописано да суд, односно јавни извршитељ, на захтев странке доносе закључак о намирењу трошкова у истом поступку у коме су донели и решење о накнади трошкова. Накнада трошкова поступка може да се захтева у року од осам дана од окончања извршног поступка, односно поступка обезбе ђења, иначе се трошкови не признају. Иако ове законске одредбе од самог почетка примене иза зивају недоумице, до забуне су нарочито дове ле одредбе Јавноизвршитељске тарифе, којима је одређено да је извршни поверилац дужан да јавном извршитељу након спроведеног поступ ка исплати накнаду за успешност спровођења извршног поступка или поступка обезбеђења. За разлику од претходног ЗИО-а по којем се на града за успешност спровођења извршења на плаћивала директно од извршног дужника, сада је случај да законске и подзаконске норме про писују да ту награду (односно накнаду за успе шност спровођења) јавном извршитељу плаћа извршни поверилац. Једно од решења које се у пракси наметнуло за ову законску недоумицу јесте оно по којем се поступак спровођења из вршења практично дели у две фазе, и то: 1. фаза, у којој се од извршног дужника на плаћују потраживања из решења о извршењу (главница, камата, парнични трошкови, тро шкови извршног поступка пред судом итд.); и 2. фаза, која након наплате потраживања из прве фазе, отпочиње подношењем захтева за накнаду трошкова којим извршни поверилац захтева да суд или јавни извршитељ донесе решење о накнади трошкова (чл. 34. ЗИО-а). Овим решењем се усваја захтев извршног по вериоца и извршном дужнику оставља рок да измири трошкове који су настали током спро вођења извршења (предујам и награда), под претњом принудне наплате. Уколико извршни дужник не измири наведене трошкове у оста вљеном року, суд или јавни извршитељ доносе закључак којим се одређује спровођење ових трошкова.

Да ли након отпочињања извршног поступка извршни дужник може добровољно да измири дуговање и ко тада сноси трошкове поступка?

Циљ извршног поступка или поступка принудне наплате је свакако намирење потра живања које извршни поверилац има према извршном дужнику. Чињеница да извршни дужник ово потраживање није измирио у року који му је остављен у извршној или веродосто јној исправи, на основу које је покренут извршни поступак, не преклудира извршног дужника да он то дуговање измири и након отпочињања извршног поступка, односно након што извр шни поверилац поднесе предлог за извршење. Међутим, с обзиром да покретањем извршног поступка за извршног повериоца настају тро шкови покретања и вођења тог поступка, јасно је да сада и ови трошкови коначно падају на терет извршног дужника, што се наплаћује на начин описан у одговору на претходно питање у овом тексту. Процесна погодност или олак шица коју извршни дужник има, у случају да након покретања извршног поступка, a пре предузимања прве радње извршења, добровољно измири дуговање, у ствари је то што на тај начин избегава настајање и плаћање трошкова који могу настати током спровођења извршења (трошкови прове ре имовине, доношења закључака, пописа итд.), и што му се у том случају накнада за успешност спровођења извршења умању је за 50%, у складу са Јавноизвршитељском тарифом.

Које су последице уколико послодавац извршног дужника не поступи по решењу о извршењу, односно по закључку јавног извршитеља којим му је наложено да спроведе пленидбу дела зараде извршног дужника? Одговор на ово питање представља још јед ну од битних разлика између норми претход ног и садашњег закона. Претходним ЗИО-ом је проблем непоступања послодавца извршног дужника по закључку извршитеља којим му је наложено да спроведе пленидбу дела зараде извршног дужника, била веома штуро регули сана. Као решење овог питања најчешће су се примењивале одредбе члана 51. Закона, који ма се уређује кажњавање извршних странака и других учесника у извршном поступку због

извршном повериоцу оброке зараде које није запленио. Закон иде и корак даље и прописује да послодавац сада одговара и за штету због свог незаконитог поступања или непоступања. На овај начин ће се оства рити знатно ефикаснији притисак на посло давца да поступа по налозима суда или јавног извршитеља.

Постоји ли опасност да извршни дужник отуђи средства са рачуна, односно штедног улога, од тренутка када јавни извршитељ да налог за пленидбу до тренутка када банка поступи по том налогу?

На који начин се по садашњем закону одвија ток јавног надметања (лицитација) за продају непокретности? Сада важећи Закон о извршењу и обезбеђе њу прописао је другачији ток јавног надмета ња од оног који је био прописан претходним законом, опредељујући се за јавно надметање које се одвија као класична лицитација, у ко јој се понудиоци надмећу за предмет продаје тако што сами предлажу цену која мора бити виша од оне коју је понудио претходни пону дилац и тако све док ниједан понудилац, упр кос двоструком позиву јавног извршитеља, не понуди већу цену. Дакле, сада је предвиђено да понудиоци сами износе понуде, за ра злику од ранијег решења по којем су они заправо прихватали понуђене цене које је износио јавни извршитељ.

41 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Одредбама члана 309. ЗИО-а прописано је да су средства из штедног улога заплењена када јавни извршитељ достави решење о изврше њу банци код које се води штедни улог. Такође, прописано је да јавни извршитељ доставља из вршном дужнику решење о извршењу тек када од банке прими извештај да је пленидба спро ведена. На овај начин је осигурано да извршни дужник не отуђи средства са банковних рачуна пре него што пословна банка успе да поступи по закључку јавног извршитеља.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

вређања суда или непоступања по налогу суда или извршитеља. Проблем код овог решења је био у томе што извршитељ који је наложио послодавцу извршног дужника да спроведе пленидбу дела зараде извршног дужника, није могао и да донесе одлуку о кажњавању тог ис тог послодавца због непоступања по налогу. За доношење одлуке о кажњавању послодавца због непоступања по закључку извршитеља, било је потребно да извршни поверилац или изврши тељ по овлашћењу извршног повериоца поднесе надлежном суду предлог за доношење решења о кажњавању, након чега суд одлучује да ли ће и у ком износу изрећи казну послодавцу. Оваква процедура је била компликована и неефикасна не само због дугог времена потребног да суд до несе решење о кажњавању, већ и због низа спор них питања, почев од питања надлежности суда којем треба поднети предлог за кажњавање, па до питања надлежности за спровођење изрече не казне против послодавца. За разлику од претходног, садашњи ЗИО се више посветио решавању овог спорног пита ња, које се неретко јавља у пракси. Тако, у чла ну 295. Закон прописује да извршни поверилац може до окончања извршног поступка предло жити јавном извршитељу да донесе решење које има дејство решења о извршењу и којим се послодавац обавезује да намири извршном повериоцу оброке зараде које послодавац није запленио и наплатио, и да одреди средство и предмет извршења ако послодавац не намири оброке у року. Прописано је и да ово решење извршава онај ко спроводи извршење на зара ди извршног дужника. Такође, чланом 296. је прописано да послодавац одговара за штету коју извршни поверилац претрпи, зато што послодавац није поступао према решењу о из вршењу или што после окончања радног одно са извршног дужника није новом послодавцу одмах доставио решење о извршењу препо рученом пошиљком с повратницом, или што није одмах обавестио јавног извршитеља да не зна ко је нови послодавац извршног дужника. Дакле, закон је увео могућност да јавни извршитељ који спроводи извршење про тив извршног дужника, директно обавеже послодавца који није поступио по решењу или закључку којим је одређена пленидба дела зараде извршног дужника, да намири

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Да ли извршне странке могу тражити одлагање извршења?

Шта је тужба за утврђивање недозвољености извршења?

Одлагање извршења по захтеву извршних странака је институт који је у ранијим зако нима којима се уређује извршни поступак, био присутан у различитим облицима, али је јасно да живот и пракса изискују постоја ње овог института, па је он предвиђен и сада важећим законом. Одлагање извршења могу тражити обе извршне странке, самостално или заједнички, као и трећа лица, али све под различитим условима и са различитим после дицама. По предлогу извршног повериоца јавни из вршитељ ће донети решење о одлагању све до почетка извршења, а када извршење почне, за доношење одлуке о одлагању је потребна и са гласност извршног дужника. Сагласно начелу диспозиције, извршне странке се могу споразумети да се извршење одложи на предлог једне од њих или на предлог трећег лица. За разлику од извршног повериоца, извршни дужник може тражити одлагање извршења само једном у току поступка и то уколико учини ве роватним да би услед извршења претрпео нена докнадиву или тешко надокнадиву штету, која је већа од оне коју би због одлагања претрпео извршни поверилац, и ако одлагање оправдају нарочити разлози које извршни дужник дока же јавном или по закону овереном исправом. Да ситуација по извршног дужника буде тежа, јавни извршитељ ће, уколико то тражи извршни поверилац, условити одлагање извршења пола гањем јемства од стране извршног дужника, из узев ако би полагање јемства довело извршног дужника или чланове његове породице у тешку оскудицу. Поред наведених случајева, јавни изврши тељ ће одложити извршење и на предлог трећег лица које је поднело приговор да се извршење на неком предмету извршења прогласи недо звољеним, и то само једном у току извршног поступка и случају да треће лице доказује своје право правноснажном одлуком или јавном, или по закону овереном исправом.

Тужба за утврђивање недозвољености извршења је правно средство које пропису је закон, а које заправо има правну природу ванредног правног лека, иако формално није дефинисано као такво. Подношење ове ту жбе, односно покретање парничног поступка за утврђивање недозвољености извршења, предвиђено је у ситуацијама када се решење о одбијању жалбе заснива на чињеницама које су међу странкама спорне и које се односе на само потраживање. Тада извршни дужник може, у року од 30 дана од дана достављања решења о одбијању жалбе, да покрене парни чни поступак за утврђивање недозвољености извршења, који не одлаже извршење и за који закон прописује да је хитан и да има првен ство у одлучивању. Иако покретање овог пар ничног поступка не одлаже извршење, закон је изричит да ако извршни поступак није још окончан, а суд је правноснажном одлуком утврдио недозвољеност извршења, јавни из вршитељ на предлог извршног дужника обу ставља извршни поступак и укида решење о извршењу и све спроведене радње. Следстве но томе, ако је извршење окончано тако што је извршни поверилац намирен, а главна ра справа пред првостепеним судом није још за кључена, извршни дужник као тужилац има право да преиначи тужбу и без пристанка извршног повериоца, и да захтева да суд оба веже извршног повериоца као туженог да му врати оно што је примио извршењем и накна ди трошкове извршног поступка. Иако је вероватна намера законодавца била да овим правним средством пружи додатну правну заштиту извршном дужнику у ситуа цијама које су са становишта извршних стра нака правно спорне, постојање овог правног института је веома спорно са становишта усклађености са осталим законским одредба ма и са становишта примењивости у пракси, па ће бити потребно неко време да се види како ће се он примењивати.

ИНГ-ПРО „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” – за 2017. годину –

Штампани часопис „Пословни саветник” представља ново издање са стручним ауторским текстовима из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада и других примања. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и сл. Од рубрика у часопису издвајамо:

• ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА; • ПОРЕСКИ ПРОПИСИ; • ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО; • БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО; • ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА. Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно, на 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. Претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ingpro.rs. Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

43 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Ово је питање које је можда и најчешће по стављано у вези са одредбама садашњег Закона о извршењу и обезбеђењу, и то чак и пре њего вог ступања на снагу у целости. Наиме, одре дбама става 1. члана 547. Закона прописано је да су извршни повериоци, у чију корист је пре почетка рада извршитеља у Републици Србији донето решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе, или решење о обе збеђењу, и који на дан 1. маја 2016. године још воде извршни поступак или поступак обезбеђе ња, дужни да се у року од 1. маја до 1. јула 2016. године изјасне о томе да ли су вољни да изврше ње спроведе суд или јавни извршитељ, а све под претњом обуставе извршења. Ради се, дакле, о судбини тзв. „старих” извршних предмета, који су се спроводили пред судовима пре увођења извршитеља у правни систем Републике Србије. У оним „старим” предметима у којима су извршни повериоци до 1. 7. 2017. године

надлежном суду доставили изјашњење да желе да се поступак извршења настави пред јавним извршитељем, суд је донео или ће донети ре шење којим се обуставља поступак спрово ђења извршења пред судом и којим се усваја предлог извршног повериоца да се поступак настави пред јавним извршитељем који је на значен у предлогу. У овим предметима је разли чита пракса судова, па чак и судских већа истог суда, по питању достављања списа предмета јавним извршитељима. Док једни судови про слеђују списе предмета одређеном јавном извр шитељу, други само експедују решење којим је обустављен поступак извршења, остављајући извршном повериоцу или јавном извршитељу да затражи списе предмета на преузимање. Да би се поступак спровођења извршења наставио пред јавним извршитељем, извршни поверилац је дужан да изврши уплату предујма трошкова спровођења извршења и то половину висине предујма коју би иначе требало платити. Када су у питању предмети у којима се извр шни повериоци до дана 1. 7. 2017. године нису изјаснили у складу са одредбама члана 547. Закона, у њима је суд донео или ће донети ре шење којим се поступак обуставља ex lege, без достављања налога за изјашњење извршном повериоцу.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Шта се дешава са старим извршним предметима у којима су се извршни повериоци изјаснили да настави да их спроводи јавни извршитељ, а шта са онима у којима се извршни повериоци нису изјаснили?

П ро п и си у п р ак с и

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису, доносимо избор из судске праксе.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Ванкњижно власништво на стану у изградњи

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Код станова купљених у изградњи, ванкњижно власништво на стану може се стећи исплатом купопродајне цене и предајом у посед непокретности. Из образложења: На основу утврђених чињеница нижестепе ни судови су, применом члана 20. став 7. ЗИО-а, члана 103. ЗОО-а, члана 2. Закона о промету не покретности и члана 33. Закона о основама сво јинскоправних односа, одбили тужбени захтев тужиља закључујући да у погледу предмета из вршења немају право које спречава извршење. Чињенице да су тужиље стекле право својине на спорним непокретностима – будући да су купопродајне уговоре закључиле 2005, односно 2006. године, и да су у потпуности исплатиле купопродајну цену и стекле државину над тим непокретностима – нижестепени судови су сма трали ирелевантним за одлучивање о тужбеном захтеву. Одредбом члана 20. став 7. Закона о извр шењу и обезбеђењу прописује се да правно деј ство не производи располагање имовином које извршни дужник учини након пријема решења о извршењу, односно закључка којим се одре ђује извршење. Примењујући наведену закон ску одредбу, нижестепени судови сматрају да је извршни дужник закључењем судског порав нања са тужиљама 29. 11. 2012. године распо лагао спорним непокретностима, након што је 2. 7. 2012. године донето решење о извршењу, које је дужник примио 5. 7. 2012. године, и на кон што је 10. 8. 2012. године у листу непокрет ности дозвољен упис забележбе овог решења о извршењу у теретни лист, због чега је такво располагање ништаво, сагласно члану 103. ЗОО-а. По становишту нижестепених судова тужиље пре уписа у катастар непокретности

нису стекле својину на спорним непокрет ностима, сагласно члану 2. Закона о промету непокретности и члану 33. Закона о основама својинскоправних односа. Тужиље су са туженим закључиле Уговор о купопродаји станова и гаража у предметном објекту у Београду, у улици … број ... . Чи њеница је да ти уговори нису оверени у суду. Међутим, одредба члана 4. став 3. Закона о промету непокретности, који је важио у вре ме закључења уговора, прописивала је да суд може признати правно дејство уговора о про мету непокретности који је закључен у писа ном облику, на коме потписи уговарача нису оверени од стране суда, под условом да је уго вор испуњен у целини или претежном делу, да није повређено право прече куповине и да није повређен принудни пропис. Није спорно да члан 33. Закона о основама својинскоправних односа прописује да се, на основу правног посла, право својине на непо кретности стиче уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом. Нарочито се код станова купљених у изград њи ванкњижно власништво на стану може стећи исплатом купопродајне цене и предајом у посед непокретности. Имајући у виду наве дено, споран је закључак нижестепених судова да је извршни дужник располагао становима који су били предмет извршења, поравнањем закљученим са овде тужиљама, након прије ма решења о извршењу, јер уколико су тужи ље на горе описани начин стекле ванкњижно власништво на спорним непокретностима, тим поравнањем је извршни дужник само по тврдио своја претходна располагања спорним непокретностима – закључењем уговора са тужиљама и предајом истих непокретности тужиљама у посед. Како нижестепени судови нису утврђива ли чињенице релевантне за примену члана 4. став 3. Закона о промету непокретности и

П ро п и с и у п р ак с и

(Решење Врховног касационог суда, Рев. 1001/15 од 4. 2. 2016)

Уговорена и затезна камата Само уговорена камата до падања дужника у доцњу може да тече и после дужникове доцње, ако је виша од стопе затезне камате, што значи да је уговарање камате по већој стопи за период доцње недозвољено уговарање законске затезне камате.

(Пресуда Врховног касационог суда, Прев. 199/15 од 11. 2. 2016)

Статус стана откупљеног у току брака на основу сагласности носиоца станарског права Стан који је један брачни друг откупио у току брака на основу сагласности свог родитеља као номиналног носиоца станарског права, не улази у режим заједничке имовине брачних другова. Из образложења: Када је у току брака, до правноснажности пресуде о разводу брака, брачни друг који је уговорни носилац станарског права закључио уговор о откупу стана, право на стан улази у режим заједничке имовине брачних другова зато што су брачни другови суносиоци ста нарског права, односно заједнички носиоци права трајног откупа, а само је један од њих носилац станарског права и из тог статуса и титулар права на откуп. Из чињенице специ фичних услова стицања стана (да је стан по правилу добијен током трајања брака за оба брачна друга, да су били суносиоци станар ског права, односно права трајног закупа, да је на цену имао утицај допринос из личног дохотка оба брачна друга) произашло би и право на откуп стана по нетржишним, бене фицираним условима. Стога је од битног значаја чињеница да ли су брачни другови суносиоци станарског пра ва, односно заједнички носиоци права трајног закупа стана који је откупљен, односно, како је стечено станарско право на спорном стану, јер

45 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Из образложења: Код утврђених чињеница, када је реч о дугу туженог према тужиоцу, по основу уговора о девизном кредиту нижестепени судови су прихватили обрачун дуга када се за доцњу у наплати примени законска затезна камата, јер је уговарање камате по већој стопи за период доцње недозвољено уговарање законске зате зне камате. Неосновано је у овом делу пози вање ревидента на одредбу члана 277. став 2. ЗОО-а, по којој је затезна камата у потпуној диспозицији уговорних страна. Уговорена ка мата је накнада која се на основу сагласности воља плаћа као противвредност за користи које се уговором добијају. Плаћање затезне ка мате у случају задоцњења у испуњењу новчане обавезе је санкција за неблаговремено испу њење, која је законом предвиђена с обзиром на природу новца као дуговане ствари. Закон о облигационим односима у члану 277. про писује да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе, дугује поред главнице и за тезну камату по стопи утврђеној законом. У ставу 2. дозвољава се да, ако је уговорена стопа камате виша од стопе затезне камате, она тече и после дужникове доцње. То у конкретном случају значи да само она уговорена камата до падања дужника у доцњу може да тече и после дужникове доцње, ако је виша од стопе затезне

камате, што не даје право тужиоцу да за случај доцње уговара већу стопу камате у односу на уговорену стопу камате до падања дужника у доцњу. Како је у конкретном случају на основу обрачуна вештака утврђено да је за тужиоца повољнији обрачун законске затезне камате од обрачуна по уговореној каматној стопи од 12%, а на обрачун камате од 20% нема право, правилно су нижестепени судови преко досу ђеног износа по овом основу одбили тужбени захтев.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

стицање ванкњижног власништва на спорним становима од стране тужиља, односно да ли су и када исте исплатиле купопродајну цену и да ли су им и када предате у посед спорне непокретности, то су нижестепене пресуде морале бити укинуте применом члана 416. став 2. ЗПП-а.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

П ро п и си у п р ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

само статус тужене као номиналног носиоца станарског права, односно статус тужиоца као суносиоца станарског права би водио томе да спорни стан уђе у режим заједничке имовине брачних другова у смислу члана 171. Породи чног закона. Право на откуп друштвеног стана је лично имовинско право које има носилац станарског права и лица наведена у члану 16. став 2. Закона о становању (брачни друг и деца рођена у браку и ван брака, усвојена и пасторчад који заједно са носиоцем станарског права станују у том ста ну) уз писмену сагласност носиоца станарског права, с тим што се сагласност може дати само једном лицу. Имајући у виду да је током поступка на поуздан начин утврђено да је, сада покојни, отац тужене П.П. на преосталом делу стана уговорни, номинални носилац станарског права и да је дао у том статусу (који искључу је статус тужиоца као суносиоца станарског права, односно права трајног закупа на овом делу стана) сагласност туженој да исти може откупити, супротно наводима жалбе у који ма тужилац то тврди, на утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право када је нашао да спорни стан не улази у режим заједничке имовине брачних другова и донео одлуку као у изреци ожалбене пресуде.

има веће потребе, а његова мајка има још једно дете према којем такође има законску обаве зу издржавања. То за разлику од туженог који других обавеза законског издржавања нема осим према млт. тужиоцу, а запослен је са стал ним месечним новчаним примањима, као и ње гова ванбрачна партнерка и његова мајка као пензионер. Суд је у виду имао право млт. де тета као повериоца издржавања на захтева да висина издржавања буде одређена у фиксном месечном новчаном износу (члан 162. став 1. Породичног закона), па је висину номиналног месечног износа издржавања одредио у скла ду са критеријумима прописаним члан 160. Породичног закона. Суд је имао у виду обим потреба млт. тужиоца, износ потребан за под мирење његових потреба на месечном нивоу, приближно као износ минималне суме издр жавања, а с друге стране је оценио могућности туженог као дужника издржавања, па обаве зу туженог одредио на износ од 8.000 динара месечно, почев од утужења 23. 3. 2015. године, па надаље. Код оцене о могућностима туженог као дужника издржавања у обзир се узимају сва његова примања и имовина, па у склопу са чињеницом да је он здрав, радно способан му шкарац, закључује се да је у могућности да за издржавање свог јединог детета обезбеди 8.000 динара месечно, па и по цену жртвовања соп ствених потреба.

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж. 5259/14 од 5. 11. 2015)

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Гж. 136/16 од 3. 3. 2016)

Измена одлуке о висини издржавања малолетног детета Основан је захтев за измену одлуке о висини издржавања малолетног детета када су битно промењене околности на основу којих је донета претходна одлука. Из образложења: Правилно је првостепени суд поступио када је позивом на одредбу члана 164. Породичног закона оценио основаним захтев за промену висине издржавања, с обзиром на то да су бит но промењене околности на основу којих је до нета претходна одлука. Млт. тужилац актуелно

Банкарска гаранција Када се ради о безусловној гаранцији која је самостална и не може се везивати за основни посао, не могу се истицати приговори из основног посла. Из образложења: Банкарску гаранцију у смислу члана 1083. ЗОО-а издаје банка у писаној форми, чиме се обавезује према примаоцу гаранције (кори снику) да ће му измирити обавезу за случај да му треће лице не испуни обавезу од доспе лости, ако буду испуњени услови наведени у гаранцији. Ако банкарска гаранција садржи

П ро п и с и у п р ак с и

Таксени обвезник нема право жалбе на опомену и налог за плаћање судске таксе, већ се странка која сматра да јој је таксена обавеза неправилно одмерена, може обратити суду који је таксу обрачунао са предлогом или захтевом да се преиспита правилност извршеног обрачуна, о чему суд не одлучује решењем. Из образложења: Привредни суд у Пожаревцу је дана 25. 8. 2016. године донео опомену за плаћање судске таксе, којом је тужиоцу као таксеном обвезнику наложено да плати таксу на ревизију у укупном износу од 780.000,00 динара, као и 780,00 динара на име трошкова опомене, са упозорењем да ће се, уколико по истој не поступи, наплата извр шити принудним путем, и то како редовне суд ске таксе, тако и 50% од редовне судске таксе на име казнене таксе. Поднеском од 19. 9. 2016. године тужилац је известио суд да повлачи изјављену ревизију и предложио да суд стави ван снаге опомену за плаћање судске таксе по наведеном основу, а пр востепени суд је донео решење којим је предлог тужиоца као таксеног обвезника одбио. Привредни апелациони суд налази да у кон кретном случају није било места да се о предло гу тужиоца одлучује решењем, а ово из разлога што Законом о судским таксама („Сл. гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 и 106/2015) није прописано да таксени обвезник има право жалбе на опомену и налог за плаћање судске таксе, већ се странка која сматра да јој је таксена обавеза неправилно одмерена, може обратити суду који је таксу обрачунао са пре длогом или захтевом да се преиспита правил ност извршеног обрачуна, о чему суд не одлучује решењем. Жалбом се може побијати само решење којим се одређује принудна наплата судске таксе. (Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 281/13 од 23. 9. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6870/16 од 9. 11. 2016)

47 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

(Пресуда Врховног касационог суда, Прев. 189/15 од 25. 2. 2016)

Правни лек против опомене за плаћање таксе

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

клаузулу без приговора на први позив или речи које имају исто значење према члану 1087. ЗОО-а, банка не може истицати према кори снику приговоре које налогодавац као дужник може истицати према кориснику по обезбеђе ној обавези. У конкретном случају се ради о чинидбеној гаранцији којом банка гарантује да ће налогодавац по гаранцији извршити неку чинидбу, а конкретно се ради о подврсти чи нидбене гаранције за добро извршење посла. Обавеза банке по овој гаранцији се своди на обештећење корисника гаранције до износа на који гаранција гласи, за случај да дужник није извршио или није добро извршио посао, при чему се мора водити рачуна о року за изврше ње посла. Како се у конкретном случају радило о безу словној гаранцији која је самостална и не може се везивати за основни посао, нису се могли истицати приговори из основног посла. Бан ка – гарант код гаранције на први позив може истицати приговор да је дужник извршио пла ћање, односно у конкретном случају да је извр шио чинидбу, јер је то приговор из гаранције, с обзиром на обавезивање банке – гаранта да изврши плаћање уколико главни дужник не изврши своју обавезу чињења. Приговором да је дужник извршио 97,78% посла по угово ру о извођењу радова са тужиоцем, тужени је учинио неспорним да није изведено 100% ра дова, чиме је наступио случај за који је гаран ција дата. Како се у конкретном случају ради о самосталној банкарској гаранцији на први позив, а приговори гаранта који се односе на саму гаранцију нису правно основани, стоји обавеза туженог као банке – гаранта да плати гарантовани износ по чинидбеној гаранцији за добро извршење посла. Стога су без ути цаја ревизијски наводи да гарантовани случај није наступио, односно да је обавеза банке – гаранта значајно већи износ него што износи тужиочево потраживање према умешачу као извођачу радова, а налогодавцу по банкарској гаранцији. На основу изложеног и члана 414. ЗПП-а Врховни касациони суд је одбио ревизију ту женог као неосновану.

радни односи

Најчешћа питања која су постављана Министарству рада о зарадама и другим примањима запослених према одредбама Закона о раду у 2016. години Кроз одговоре на питања која следе, настојимо да решимо дилеме које се јављају у примени радноправне регулативе из области зарада и других примања Данијела Рајковић руководилац Групе за зараде у Сектору за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

radni.odnosi@legeartis.rs

Да ли се може утврдити веће право запосленог на „минули рад” у односу на право које је утврђено Законом о раду?

ланом 108. став 1. тачка 4) Закона о раду утврђено је да запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној оп штим актом и уговором о раду по основу вре мена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца (у даљем тексту: минули рад) – најмање 0,4% од основице. Такође, ставом 2. истог члана утврђе но је да се при обрачуну минулог рада рачуна и време проведено у радном односу код послодав ца претходника из члана 147. овог закона, као и код повезаних лица са послодавцем у складу са законом. Имајући у виду наведено, одредбама општег акта (колективни уговор или правилник о раду)

може се утврдити и већи проценат по години рада који је остварен у радном односу код по слодавца од 0,4%, као и дужи период за обрачун минулог рада од периода утврђеног Законом (на пример: све време проведено у радном односу).

Како се рачуна „минули рад” код послодавца ако се запослени врати да ради код истог послодавца? Чланом 108. ст. 1. тач. 4) Закона о раду утврђе но је да запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца – минули рад – најмање 0,4% од основице. При обрачуну минулог рада рачуна се и време проведено у радном односу код послодавца претходника из члана 147. овог закона, као и код повезаних лица с послодавцем у складу са законом. За запослене који су имали прекид у раду код послодавца при обрачуну увећане зараде по основу минулог рада рачуна се и претходни период у ком је запослени радио код тог посло давца, без обзира на то да ли се ради о прекиду радног односа због одласка код другог посло давца или се ради о прекиду радног односа због проглашења запосленог технолошким вишком.

Ово из разлога што је у питању исти послодавац код кога је запослени претходно већ био у рад ном односу и код истог наставља с радом.

Да ли сви запослени имају право на увећање зараде на дане државних празника? Чланом 108. став 1. тачка 1) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13) утврђено је да запослени има право на увећа ну зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду за рад на дан празника који је нерадни дан најмање 110% од основице. Сходно члану 114. Закона о раду, запосле ни има право на накнаду зараде у висини про сечне зараде у претходна три месеца за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадан дан. За одсуствовање са рада у дане празника запослени има право на накнаду зара де само ако празник падне у дане који су према распореду радног времена његови радни дани. Према Закону о државним и другим празни цима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 43/01, 101/07 и 92/11), у Републици Србији се нерадно празнују следећи државни празници: ● Нова година – 1. и 2. јануар;

49 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Чланом 105. ст. 1. и 3. Закона о раду утврђе но је да зараду чини зарада коју је запослени остварио за обављени рад и време проведено на раду, зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и друга примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду. Под зарадом се сматрају сва примања из рад ног односа, осим примања из члана 14, члана 42. став 3. тач. 4) и 5), члана 118. тач. 1–4), члана 119, члана 120. тачка 1) и члана 158. овог закона. Чланом 114. Закона утврђено је да запосле ни има право на накнаду зараде у висини про сечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсу ства, војне вежбе и одазивања на позив држав ног органа. Ово значи да се накнада зараде, у смислу члана 114. Закона, обрачунава и исплаћује на основу свих примања која чине зараду у складу са чланом 105. Закона, а која су у претходних 12 месеци, пре месеца у коме је запослени започео да користи одсуство са рада (плаћено одсуство у конкретном случају), исплаћена запосленом, и то: ● исплаћена основна зарада за ефективне сате рада у претходних 12 месеци; ● увећање зараде по основу рада на дан празни ка, ноћног рада, прековременог рада, „минулог рада” и других увећања прописаних општим актом; ● део зараде по основу радног учинка (стиму лације и др.); ● друга примања која имају карактер зараде (то пли оброк, регрес, теренски додатак, додатак за одвојени живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде); ● зарада по основу доприноса запосленог послов ном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.).

Запослени се вратио са одсуства са рада, породиљског одсуства, мировао му је радни однос, запослени је тек почео да ради код послодавца и сл. У случају када запослени нема исплаћене зараде из претходних 12 месеци (остваривао накнаду зараде у претходних дванаест месеци, први пут засновао радни однос, био на непла ћеном одсуству или му је мировао радни однос и сл.), обрачун накнаде зараде не може се вр шити применом наведених одредби Закона, с обзиром да запослени у претходних дванаест месеци није радио и није примао зараду код по слодавца. Код овог запосленог једини познати податак о његовој заради је уговорена основна зарада (чл. 33. тач. 10. Закона). Према томе, у случају када запослени нема (ни једну исплаћену) зараду из претходних 12 месеци код послодавца, основица за обрачун накнаде зараде је уговорена основна зарада, увећана за „минули рад”.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Шта се сматра просечном зарадом запосленог у претходних 12 месеци (на основу које се обрачунава накнада зараде)?

Како се обрачунава накнада зараде када запослени нема ни једну исплаћену зараду у претходних 12 месеци?

● Сретење – Дан државности Србије – 15. и 16.

фебруар;

радни односи

● Празник рада – 1. и 2. мај; ● Дан примирја у Првом светском

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

рату – 11.

новембар. Законом о државним и другим празници ма утврђено је да ако један од датума када се празнују државни празници Републике Ср бије падне у недељу, не ради се првог наред ног радног дана. На пример, ове 2017. године, дани када се прослављала Нова година (1. и 2. јануар) пали су у недељу и понедељак, тако да се нерадно празновао и уторак, 3. јануар 2017. године. Запослени који због природе посла или организације процеса рада, раде на дан др жавног празника, имају право на увећану за раду за рад на дан државног празника. Запослени који не раде на дан празника, у дане који су по распореду њихови радни дани, имају право на накнаду зараде. Међу тим, запослени који нису радили на дан пра зника, а дани празника су пали у њихове дане недељног одмора, немају право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада за дане у којима нису радили.

Да ли запослени који је радио у дане државног празника има право истовремено и на увећање зараде за рад на дан држаног празника и на увећање зараде за прековремени рад? Чланом 108. Закона о раду утврђено је право за посленог на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду за рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110% од основице, као и за прековремени рад – најмање 26% од основице. Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада, па уколико се примењује уве ћање од 110% за рад на дан празника, односно 26% за прековремени рад, како је прописано За коном, запослени има право за сваки сат рада у дане празника на основну зараду и увећање од 110%, као и увећање од 26% за прековремене сате рада. Према томе, укупна зарада запосленог који је прековремено радио на дан државног празника

представља збир остварене основне зараде за редован рад, увећане зараде за рад на дан др жавног празника и увећане зараде за прековре мени рад.

Да ли припадници других вероисповести имају право на увећање зараде за рад на дане Божића и васкршњих празника? Према члану 2. Закона о државним и другим празницима у Републици Србији, у Републици Србији празнују се верски празници: 1) први дан Божића (7. јануар); 2) васкршњи празници почев од Великог петка закључно са другим да ном Васкрса. У члану 4. Закона о државним и другим пра зницима у Републици Србији утврђено је право запослених – припадника различитих верои сповести на одсуствовање са рада у дане одре ђених верских празника. У члану 4. тачки 2) наведеног закона утвр ђено је право запослених католика и припад ника других хришћанских верских заједница на одсуство са рада на први дан Божића и у дане ускршњих празника почев од Великог петка за кључно са другим даном Ускрса, према грегори јанском календару. Према томе, верски празници из члана 2. За кона о државним и другим празницима у Репу блици Србији (први дан Божића и васкршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса) су нерадни дани за све запослене, без обзира на верску припадност. Поред ових празника, запослени католичке вероисповести имају право да не раде у дане верских празника утврђених у члану 4. тачка 2) наведеног закона. Имајући у виду наведено, запослени като личке вероисповести имају право да не раде у дане верских празника који су нерадни дани за све запослене у Републици Србији, без обзи ра на верску припадност, као и у дане верских празника утврђених у члану 4. тачка 2) Закона о државним и другим празницима у Републици Србији, када остварују право на накнаду зараде за дане који су по распореду времена њихови радни дани. Уколико раде у наведене дане, имају право на увећану зараду за рад у дане тих пра зника.

Да ли се може уговорити „цена рада” која је мања од минималне цене рада?

Чланом 111. Закона о раду утврђено је да запо слени има право на минималну зараду за стан дардни учинак и време проведено на раду. Минимална зарада одређује се на основу ми нималне цене рада утврђене у складу са одлуком о висини минималне цене рада која се објављује у „Сл. гласнику РС”. Послодавац је дужан да ми нималну зараду исплати запосленом у висини

Чланом 76. Закона о раду утврђена је обавеза послодавца да у случају престанка радног одно са запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати нов чану накнаду уместо коришћења годишњег од мора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Имајући у виду наведено, обавеза је посло давца да запосленом обезбеди коришћење го дишњег одмора. Запослени се не може одрећи права на годишњи одмор нити му се то право може ускратити или заменити новчаном нак надом, осим у случају престанка радног одно са у складу са овим законом (члан 68. став 4. Закона). Према томе, послодавац је дужан да запо сленом за неискоришћени годишњи одмор ис плати новчану накнаду, без обзира на то који је основ престанка радног односа.

51 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Да ли минимална зарада у 2017. години може бити мања од 22.620 динара (130 дин х 174 сата)?

Да ли послодавац мора сваком запосленом коме престаје радни однос, а није искористио дане годишњег одмора, да исплати новчану накнаду?

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Чланом 107. Закона о раду утврђено је да се елементи за обрачун и исплату основне зараде уређују општим актом (колективним уговором и правилником о раду) и уговором о раду. Чланом 111. Закона прописано је да за послени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду. Минимална зарада одређује се на основу мини малне цене рада утврђене у складу са наведеним законом, времена проведеног на раду и пореза и доприноса који се плаћају из зараде. Посло давац је дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на осно ву одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата. Запослени који прима минималну зараду има право на увећа ну зараду из члана 108. овог закона, на накнаду трошкова и друга примања која се сматрају за радом у складу са законом. Према томе, запослени за стандардни радни учинак и време проведено на раду има право на основну зараду у складу са општим актом и уговором о раду, а најмање у висини минималне зараде. Уколико је општим актом уређено да се основна зарада обрачунава као производ цене рада и коефицијента посла, вредност цене рада по сату може бити утврђена у мањем износу од минималне цене рада, али основна зарада по сату (обрачуната на основу наведених елеме ната) не може бити нижа од минималне цене рада која важи за месец у којем се врши испла та, увећане за припадајући порез и доприносе из зараде.

која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши ис плата. Запослени који прима минималну зараду има право на увећану зараду из члана 108. овог закона, на накнаду трошкова и друга примања која се сматрају зарадом у складу са Законом. Одлуком о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2017. године („Сл. гла сник РС”, бр. 77/16) утврђено је да минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, за период јануар–децем бар 2017. године износи 130,00 динара (нето) по радном часу. Према томе, минимална зарада запосленог који је радио 120 сати у месецу не може бити мања од минималне зараде обрачунате за 120 сати рада, тј. мања од 15.600 динара (130 дин. x 120 сати), увећаних за припадајуће доприносе и порез из зараде. Минимална зарада запосленог који је радио 174 сати у месецу износи 22.620 динара (130 дин. x 174 сати), увећаних за припадајуће доприносе и порез из зараде.

У складу са чланом 186. Закона, послодавац је дужан да исплати накнаду за неисплаћени го дишњи одмор најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.

радни односи

Да ли послодавац мора да има доказ да је запосленом уручио „платни листић” када исти испоручује у електронској форми?

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У члану 121. став 1. Закона о раду прописано је да је послодавац дужан да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун. Обрачун на основу кога је исплаћена зарада, односно накнада зараде у целости, може се доставити запосленом у електронској форми (члан 121. ст. 5. Закона). Када се обрачун исплаћене зараде, односно накнаде шаље у електронској форми, довољно је да се без печата и потписа пошаље запосленом у електронској форми, односно исти није потреб но штампати, потписивати, печатирати, па ске нирани слати у електронској форми. Међутим, потребно је да послодавац обезбеди доказ да је запослени примио и прочитао имејл.

У ком року је послодавац дужан да запосленом исплати отпремнину за одлазак у пензију? Чланом 119. став 1. тачка 1) Закона о раду утвр ђено је да је послодавац дужан да, у складу са општим актом, запосленом исплати отпремни ну при одласку у пензију најмање у висини две просечне зараде. Под просечном зарадом из става 1. тачка 1) овог члана сматра се просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надле жног за статистику. Ову обавезу послодавац је дужан да изврши најкасније 30 дана од дана престанка радног од носа, сагласно члану 186. Закона о раду. Уколико послодавац не изврши обавезу у наведеном року или накнадно, запослени своје право може остварити у судском поступку.

Како обрачунати отпремнину за случај „технолошког вишка” запосленом код послодавца који није исплатио зараду

запосленима за три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина? Чланом 121. став 1. Закона о раду утврђено је да је послодавац дужан да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун. Такође, послодавац је дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није извр шио исплату зараде, односно накнаде зараде, и у том случају послодавац је дужан да запосле ном достави и обавештење да исплата зараде, односно накнаде зараде није извршена, као и разлоге због којих није извршена исплата. Об рачун зараде, односно накнаде зараде послода вац је дужан да запосленом достави најдоцније до краја месеца за претходни месец (чл. 121. ст. 2–5. Закона). У члану 158. Закона прописана је обавеза послодаваца да пре отказа уговора о раду, у смислу члана 179. став 5. тачка 1) овог зако на, запосленом исплати отпремнину у висини утврђеној општим актом или уговором о раду. Висина отпремнине утврђује се општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном одно су код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Сходно члану 159. Закона, под зарадом у смислу члана 158. овог закона сматра се просе чна месечна зарада запосленог исплаћена за по следња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина. Имајући у виду члан 105. став 2. Закона о раду, под зарадом у смислу наведеног члана сматра се зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде. Имајући у виду наведено, основица за обра чун отпремнине је обрачуната, а неисплаћена („бруто”) зарада коју је запослени остварио за претходна три месеца, а коју је послодавац био дужан да исплати најкасније до краја месеца за претходни месец.

Да ли послодавац мора да плаћа увећану накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада када запослени промени место становања?

Чланом 118. став. 1 тачка 1) Закона о раду утвр ђено је да запослени има право на накнаду тро шкова за долазак и одлазак са рада, у складу са општим актом и уговором о раду, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Промена места становања запосленог након закључења уговора о раду не може да утиче на увећање трошкова превоза које је послода вац дужан да накнади запосленом у тренутку закључења уговора о раду, без сагласности по слодавца.

Колика је висина дневнице за службени пут? Чланом 118. став 1. тач. 2) и 3) Закона о раду уређено је да запослени има право на накнаду трошкова, у складу са општим актом и угово ром о раду, за време проведено на службеном путу у земљи и за време проведено на службе ном путу у иностранству. Ово значи да се Законом о раду утврђује пра во запосленог на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи и ино странству, док се општим актом (колективни уговор или правилник о раду) и уговором о раду прописују услови под којим се остварује ово право, висина накнаде и др. Законом о раду није прописано који су тро шкови службеног пута у земљи и иностранству,

53 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Да ли се може општим актом (колективни уговор или правилник о раду) ограничити право запосленог на трошкове превоза територијално и максимално у висини неопорезивог износа?

Општим актом или уговором о раду потреб но је утврдити критеријуме и мерила за исплату трошкова за долазак и одлазак са посла, одно сно под којим условима и на који начин се за посленима обезбеђује накнада ових трошкова. Запослени имају право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, ако посло давац није обезбедио сопствени превоз, само уколико су такве трошкове имали, а висина истих се утврђује на начин и у износу одређе ним општим актом (колективним уговором или правилником о раду) и уговором о раду. Ако је прописано општим актом или уговором о раду, послодавац може од запосленог да тражи доста вљање и других одговарајућих доказа о томе да ли је заиста дошло до остваривања ових тро шкова (аутобуске карте, доказ о куповини ме сечне претплатне карте, рачуни за гориво и сл.). Промена места становања запосленог након закључења уговора о раду (уговори закључени почев од 29. 7. 2014. године) не утиче на увећање трошкова превоза које је послодавац дужан да накнади запосленом у тренутку закључења уго вора о раду, без сагласности послодавца. Према томе, не може се ограничити висина накнаде трошкова превоза, с обзиром на то да у складу са Законом сви запослени имају право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, и то најмање у висини пуне цене месечне прет платне карте у јавном саобраћају, ако послода вац није обезбедио сопствени превоз.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Чланом 118. став 1. тачка 1) Закона о раду де финисано је да запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, у складу са општим актом и уговором о раду, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Ставом 3. овог члана дефинисано је да промена места становања запосленог након закључења уговора о раду не може да утиче на увећање тро шкова превоза које је послодавац дужан да нак нади запосленом у тренутку закључења уговора о раду, без сагласности послодавца. Према томе, уколико је запослени променио место становања након закључења уговора о раду, а што има за последицу увећање трошкова превоза, после ступања на снагу Закона о изме нама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РС”, број 75/14), послодавац није у обавези да исплаћује исте у складу са промењеним местом становања. Послодавац се у овом случају може сагласити да запосленом накнади трошкове превоза који су настали услед промене места становања након закључења уговора о раду. Међутим, ако је запослени променио место становања након закључења уговора о раду, а пре ступања на снагу измењених одредби Зако на о изменама и допунама Закона о раду, посло давац је и даље дужан да накнађује трошкове запосленог за долазак и одлазак са рада у складу са раније важећом одредбом Закона о раду.

нити је прописана дужина трајања службеног пута, као ни дневница која се може исплатити запосленом на службеном путу. Према томе, услове, начин исплате, висину дневнице и друга питања која се односе на нак наду трошкова на службеном путу у земљи и иностранству, потребно је уредити општим ак том и уговором о раду.

радни односи

Шта се сматра „службеним путем”?

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Чланом 118. став 1. тачка 2) Закона о раду утвр ђено је да запослени за време проведено на службеном путу у земљи има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду. Ово значи да се Законом о раду утврђује пра во запосленог на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи, док се општим актом (колективни уговор или правил ник о раду) и уговором о раду прописују услови под којим се остварује ово право, висина нак наде и др. Законом о раду није прописано шта се сма тра „службеним путем запосленог”, тако да ово

питање треба да се уреди општим актом и уго вором о раду.

Шта се сматра „сопственим превозом послодавца” у смислу члана 118. став 1. тачка 1) Закона о раду ? Чланом 118. став 1. тачка 1) Закона о раду, утвр ђено је да запослени има право на накнаду тро шкова за долазак и одлазак са рада, у складу са општим актом и уговором о раду, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако посло давац није обезбедио сопствени превоз. Законом о раду није прецизирано шта се сма тра сопственим превозом, али смо мишљења да послодавац може омогућити остваривање овог права запосленом на било који начин који би био рационалан и омогућавао запосленом до лазак и одлазак са рада. Тако, на пример, послодавац може у складу са општим актом и уговором о раду запосленом омогућити остваривање овог права путем соп ственог возила, ангажовањем другог превозни ка или куповином маркице – карте за превоз у јавном саобраћају или на други начин.

У наставку можете погледати мишљење преузето из Билтена Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, број 4/2016.

ПОД ЗАРАДОМ, У СМИСЛУ ЧЛАНА 159. ЗАКОНА, СМАТРА СЕ ЗАРАДА ЗАПОСЛЕНОГ КОЈА У СЕБИ САДРЖИ ПРИПАДАЈУЋИ ПОРЕЗ И ДОПРИНОСЕ ИЗ ЗАРАДЕ Чл. 105, 159. и 179. став 5. тачка 1) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

Чланом 105. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) утврђено је да се зарада састоји од зараде за обављени рад и времена проведеног на раду, зараде по основу до приноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду. У ставу 2. наведеног члана уређено је да се под зарадом сматра зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде. У члану 158. Закона прописана је обавеза послодавца да пре отказа уговора о раду, у смислу члана 179. став 5. тачка 1) овог закона, запосленом исплати отпремнину у висини утврђеној општим актом или уговором о раду. Висина отпремнине утврђује се општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Сходно члану 159. Закона, под зарадом у смислу члана 158. овог закона сматра се просечна месе чна зарада запосленог, исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина. Према томе, под зарадом у смислу члана 159. Закона сматра се зарада запосленог која у себи садржи припадајући порез и доприносе из зараде, тј. тзв. „бруто 1 зарада”. Напомињемо да се одредбе члана 105. став 2. и члана 159. Закона о раду нису мењале од почетка примене овог закона до данас. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-11/2016-02 од 28. 3. 2016)

НОВА ВЕРЗИЈА ЕЛЕКТРОНСКОГ ПРАВНОГ ИЗДАЊА

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Поштовани,

Вишегодишње сугестије корисника и праћење светских интернет технологија и трендова допринело је да тим правника и софтверских инжењера сада тржишту понуди најнапредније издање ове врсте у Србији и Црној Гори, које се видно издваја по својим карактеристикама, брзини, броју докумената, опцијама. ШТА ЈЕ НОВО?

Најважније промене су: • укидање „pop up blockera”; • могућност претраживања без уноса звездице (*) која се подразумева; • одабир и снимање само једне територије у резултатима претраге (само Србија, само Црна Гора или и Србија и Црна Гора); оптимизација и поједностављење прегледа и кретања (навигације) у издању; • • омогућен одабир величине фонта у приказу докумената; • омогућен одабир величине прозора за приказ докумената; • симетричан приказ више докумената и веза између њих са могућношћу издвајања документа у нови табулатор; • напреднији приказ „Прегледа по гласилима”; • поједностављења у коришћењу „Напредне претраге”; • нови део „Моји документи”; • нови део „Најпрегледанији документи”; • оптимизација текста прописа прилагођеног за штампу (штампа се пречишћени текст); • уколико вас издање аутоматски одјави услед временског некоришћења у трајању од 30 минута, поновним пријављивањем у издање враћате се у документ који је био отворен; ажурирани документи доступни су истог дана кад се и редакцијски обраде; • • нова верзија прилагођена је прегледу преко мобилних телефона и таблета тако да не изискује потребу за посебном андроид апликацијом. Желимо вам успешан рад, Редакција ИНГ-ПРО

55 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

У складу са најнапреднијим апликацијама ове врсте у свету видно су побољшани интерфејс (тј. радна површина), претраживач са основном и напредном претрагом. Рационалнији је распоред постојећих опција уз додате нове опције, као што је и боља прегледност докумената. Једноставност коришћења и брзина рада јесу чврсти аргументи који ће вас уверити да би издање ПРОПИСИ.НЕТ са преко 200.000 докумената требало да буде ваш први и најбољи избор како у погледу квалитета, тако и у погледу цене.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Велико нам је задовољство да вам представимо нову верзију електронског правног издања ПРОПИСИ.НЕТ. Она је резултат дванаестогодишњег искуства и рада у интернет апликацијама ове врсте. Подсетићемо вас да је ИНГ-ПРО д.о.о. још 2003. године креирао прву интернет верзију ПРОПИСИ.НЕТ, апликацију за праћење прописа и судске праксе у Републици Србији, коју су због ограничених интернет ресурса у Србији у том тренутку поседовале само велике компаније које су у том тренутку биле у могућности да себи приуште квалитетну интернет инфраструктуру. У складу са ширењем инфраструктуре интернета по Србији и мрежа коришћења апликације се из године у годину све више шири, да би 2005. године била направљена друга верзија овог издања. Ову верзију која се успешно користи од 2005. године до данас, замениће ТРЕЋА и НАЈНОВИЈА верзија коју вам представљамо.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Најчешће неправилности у јавним набавкама уочене у поступку екстерне контроле код наручилаца У тексту који је пред вама дајемо примере најчешћих неправилности које су корисници јавних средстава, односно наручиоци чинили током претходне буџетске године, а које су утврђене у поступцима екстерне контроле Драгана Станковић Николић дипл. правник и сертификовани предавач за обуку службеника за јавне набавке budzeti@legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

поступцима екстерне контроле спрово ђења поступака јавних набавки и реали зације уговора о јавним набавкама уочене су бројне неправилности које су корисници јавних средстава, односно наручиоци у смислу Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012; 14/2015 и 68/2015), чинили током претходне буџетске године. Понекад је потре бно направити корак уназад, те анализом ра злога и узрока због којих је дошло до негативне праксе код појединих наручилаца у поступку трошења јавних средстава наћи права решења за будућa поступањa. Стога је основни предуслов за правилно по словање субјеката екстерне контроле да посло вање ускладе са прописима или усмерењима која су дужни да уважавају у својим деловањи ма, као и да сврсисходно послују, што предста вља збирни израз за економично, ефикасно и успешно пословање. Сваки субјект који троши јавна средства мора да са посебном пажњом приступи начину трошења одобрених јавних средстава, поштујући пре свега основна начела на којима је заснован Закон о јавним набавкама, а то су: начело ефикасности и економичности

употребе јавних средстава, начело обезбеђи вања конкуренције, начело транспарентности поступка јавне набавке, начело једнакости по нуђача и начело заштите животне средине и обезбеђења енергетске ефикасности. Начело ефикасности употребе јавних сред става указује на то да је наручилац дужан да у поступку јавне набавке прибави добра, услуге или радове одговарајућег квалитета, имајући у виду сврху, намену и вредност јавне набав ке. Начело ефикасности, према другим пропи сима, представља однос између постигнутих резултата у производњи роба или пружању услуга и искоришћених ресурса за производњу односно пружање услуга. Поштујући начело ефикасности и економичности, сваки наручи лац је дужан да обезбеди да се поступак јавне набавке спроводи а додела уговора врши у ро ковима и на начин прописан овим законом, са што мање трошкова повезаних са поступком и извршењем јавне набавке, док за сваког субјекта екстерне контроле начело економије подразу мева минималан утрошак средстава за одре ђену активност, водећи рачуна да се у томе не доведе у питање очекивани квалитет. У складу са начелом транспарентности употребе јавних средстава наручилац је дужан да обезбеди јав ност и транспарентност поступка јавне набав ке, поштујући али не ограничавајући се само на обавезе из овог закона. Наручилац је дужан да у свим фазама по ступка јавне набавке обезбеди једнак положај

Пример 1.

Пример 2. У поступку екстерне контроле је уочено да модел уговора о набавци добара из конкурсне документације није садржао одредбу по којој ће обавезе које доспевају у наредној буџетској го дини бити реализоване највише до износа сред става која ће им за ту намену бити одобрена у тој буџетској години, што није у складу са чланом 7. став 2. Уредбе о критеријумима за утврђивање природе расхода и условима и начину приба вљања сагласности за закључивање одређених уговора који, због природе расхода, захтевају

57 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Субјект екстерне контроле је у поступку јавне набавке обликовао предмет набавке под називом „набавка лиценцираних софтвера, ан тивирус, модернизација система видео-надзора и дојаве пожара, и делови, прибор и материјал за рачунаре”. По спроведеном поступку доде љен је уговор вредности око 20.000.000 динара. Поступак није спроведен у складу са Законом о јавним набавкама имајући у виду да предмет ове јавне набавке није обликован у складу са чланом 64. став 4. Закона о јавним набавкама. Према овој одредби, истоврсна јавна набавка је набавка која има исту или сличну намену, при чему исти понуђачи у односу на природу делат ности коју обављају могу да је испуне. Наиме, овај субјект екстерне контроле је био дужан да уместо једног отвореног поступка спроведе три раздвојена отворена поступка јавне набавке, јер су ове три групе предмета набавке неосно вано смештене у један поступак јавне набавке. На овај начин је без правног основа елимини сана ефективна конкуренција. Потенцијални понуђачи који нуде лиценцирани софтвер и антивирусни програм углавном не нуде услуге модернизација система видео-надзора и дојаве пожара, као и делове, прибор и материјал за ра чунаре. Правилно је било спровести три отво рена поступка јавне набавке, а пожељно је било

и да се сваки од њихових предмета обликује по партијама када год је то могуће. У нашем приме ру то би био отворени поступак број I облико ван у две партије, и то: партија 1. лиценцирани софтвер, и партија 2. антивирусни софтвер; за тим отворени поступак број II обликован у две партије, и то: партија 1. модернизација система видео-надзора, и партија 2. модернизација си стема дојаве пожара; и отворени поступак број III – набавка делова, прибора и материјала за рачунаре. Неоправданим обједињавањем доба ра различите намене, својстава и из различитих група у једну набавку, овај субјект је ограничио конкуренцију и онемогућио понуђачима да учествују у поступку јавне набавке, што није у складу са чланом 10. Закона о јавним набавкама, којим је прописано да је наручилац дужан да у поступку јавне набавке омогући што је могуће већу конкуренцију, као и да наручилац не може да ограничи конкуренцију, а посебно не може онемогућавати било ког понуђача да учествује у поступку јавне набавке неоправданом употре бом преговарачког поступка нити коришћењем дискриминаторских услова, техничких специ фикација и критеријума. Овакво поступање је супротно и одредби члана 57. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101 /2011, 93 /2012, 62 /2013, 63/2013 – исправка, 108/2013, 142 /2014, 68 /2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016) којим је прописано да уговори о набавци добара, финансијске имови не, пружању услуга или извођењу грађевинских радова, које закључују директни и индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање, морају бити закључени у складу са прописима који регулишу јавне набавке.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

свим понуђачима, те није дозвољено одређива ти услове који би значили националну, терито ријалну, предметну или личну дискриминацију међу понуђачима, нити дискриминацију која би произлазила из класификације делатности коју обавља понуђач. И на крају, при набавци доба ра, услуга или радова наручилац мора имати у виду не само своје потребе већ, пре свега, мора водити рачуна о широј друштвеној заједници, поштујући начело заштите животне средине и обезбеђења енергетске ефикасности. То значи набављати добра која штите животну средину односно штеде енергију, како би трошење јав них средстава погодовало не само наручиоцу за кога се набавља већ и друштву у целини. Кроз призму основних постулата спровође ња поступка јавне набавке и реализације уго вора о јавним набавкама, анализираћемо неке неправилности које су се јављале током прет ходне буџетске године.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

плаћања у више година („Сл. гласник РС”, број 21/2014). Овом одредбом наведене Уредбе про писано је да модел уговора, као обавезни еле мент конкурсне документације која се припрема у поступку јавне набавке, мора садржати одред бу по којој ће обавезе које доспевају у наредној буџетској години бити реализоване највише до износа средстава која ће им за ту намену бити одобрена у тој буџетској години, и односи се на уговоре чије трајање није дуже од дванаест ме сеци, али чија се реализација, односно плаћање врши у две буџетске године. За ове поступке је битно нагласити оно што је прописано ставом 1. истог члана – пре покретања поступка јавне набавке, односно уговарања за набавке на које се не примењује закон којим се уређују јавне на бавке, мора да буде обезбеђен део средстава за обавезе које доспевају у текућој буџетској годи ни. Кад смо код овог примера, значајно би било нагласити и другу страну примене ове уредбе, а то је и основни разлог њеног доношења који се везује за уговарање вишегодишњих уговора о јавним набавкама. Уредбом се уређују, између осталог, услови и начин прибављања сагласно сти за закључивање одређених уговора који, због природе расхода, захтевају плаћање у више година. Уредба се односи на директне, односно индиректне кориснике буџетских средстава и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање који могу преузимати оба везе по уговору, који се због природе расхода закључује на период дужи од 12 месеци у оквиру групе 42 – Коришћење роба и услуга, имајући у виду буџетске циљеве и принципе утврђене законом којим се уређује буџетски систем. Пре ма члану 3. ове уредбе, корисници могу преу зимати обавезе по вишегодишњем уговору под условом да: 1) пре покретања поступка јавне набавке имају обезбеђен део средстава за обавезе које доспе вају у текућој буџетској години; 2) прибаве сагласност министарства надле жног за послове финансија, локалног органа управе надлежног за финансије, односно управ ног одбора корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, за обавезе које ће доспевати и бити укључене у финансиј ске планове за наредну и наредне две године. Према овој уредби, сагласност за преузимање обавеза по основу вишегодишњег уговора не

представаља управни акт и иста се подноси по усвајању акта о буџету, а пре утврђивања фи нансијског плана директног корисника сред става буџета, односно за кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање захтев се доставља пре усвајања финансијског плана тог корисника. Захтев за преузимање обавеза по основу ви шегодишњег уговора подносе – директни ко рисници средстава буџета Републике Србије министарству надлежном за послове финансија, директни корисници средстава буџета јединица локалне власти локалном органу управе надле жном за финансије, односно корисник средстава организација за обавезно социјално осигурање управном одбору – на Обрасцу УПР, који je oд штампан уз Уредбу и чини њен саставни део. УПР Образац садржи: 1) податке о подносиоцу захтева; 2) предмет јавне набавке; 3) процењену вредност јавне набавке, на годи шњем нивоу и укупно; 4) износ пореза на додату вредност; 5) податке о апропријацији у буџету, односно финансијском плану, у оквиру које су обезбеђе на средства за предметну јавну набавку; 6) разлоге који оправдавају преузимање обавеза по уговору који, због природе расхода, захтева плаћање у више година. Образац се може преузети, ради попуњава ња, на интернет страници министарства надле жног за послове финансија.

Пример 3. Субјект је извршио расход за набавку рачу нарске опреме у износу од 388.000 динара (на бавка на коју се Закон о јавним набавкама не примењује) без претходно преузете обавезе на основу уговора или другог правног акта, чиме је поступио супротно члану 56. став 2. Закона о буџетском систему, којим је прописано да кори сници буџетских средстава преузимају обавезе на основу писаног уговора или другог правног акта, уколико законом није другачије прописано. То практично значи да када наручиоци пре узимају обавезе и у набавкама на које се не примењују одредбе Закона о јавним набавкама, нпр. по основу члана 39. став 2. Закона о јавним набавкама, дужни су да обавезе преузимају ис кључиво на основу писаног уговора или другог

Пример 4.

Пример 5. Субјект екстерне контроле није од добавља ча са којим је закључио уговор о јавној набав ци прибавио меницу за отклањање грешака у гарантном року приликом прве испоруке, што није у складу са чланом 9. уговора о набавци добара. Наиме, код реализације уговора о јав ној набавци наручилац је морао водити рачуна о испуњењу свих уговорних обавеза. У случају неиспуњења неких од уговорених обавеза, био је дужан да предузме потребне мере у смислу писменог позивања на испуњење, достављања опомене, раскида уговора због неиспуњења, наплате средстава обезбеђења за добро извр шење посла уколико добављач не испуњава обавезе преузете уговором о јавној набавци. У овом случају је као средство обезбеђења за исправан рад у гарантом року била уговоре на меница за отклањање грешака у гарантном року. Иста се доставља приликом прве испоруке предмета уговора и мора да важи најмање ко лико важи произвођачка гаранција предмета уговора за исправан рад, имајући у виду члан

59 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Субјект екстерне контроле је преузео обавезе и извршио плаћање у износу већем од уговоре не вредности добара за неколико стотина хиља да динара, без закључења анекса уговора, што није у складу са чланом 56. Закона о буџетском систему, чланом 115. Закона о јавним набавкама и чланом 10. предметног уговора. Наиме, уко лико се код овог наручиоца појавила потреба за набавком већих количина добара од оне која је уговорена, наручилац је морао поступити са гласно члану 115. Закона о јавним набавкама. То заправо значи да је наручилац могао након закључења уговора о јавној набавци, без спро вођења поступка јавне набавке, повећати обим предмета набавке, с тим да се вредност угово ра могла повећати максимално до 5% од укуп не вредности првобитно закљученог уговора, при чему укупна вредност повећања уговора не може да буде већа од вредности из члана 39. став 1. Закона о јавним набавкама, односно чла на 124а за наручиоце из области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, под условом да је та могућност јасно и прецизно наведена у конкурсној документацији и у уго вору о јавној набавци. Ови лимити се не односе на вишкове радова уколико су исти уговорени. Изменом уговора о јавној набавци не може се мењати предмет набавке, већ искључиво коли чине предмета које су претходно уговорене. Међутим, у овом случају је наручилац дужан да донесе одлуку о измени уговора која садржи

податке у складу са Прилогом 3Л, и да у року од три дана од дана доношења исту објави на Порталу јавних набавки а извештај достави Управи за јавне набавке и Државној ревизор ској институцији. Садржина одлуке о измени уговора према Прилогу 3Л је следећа: назив и адреса наручиоца; врста наручиоца; за добра и услуге – опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке; за радове – природа и обим радова и основна обележја радова, ме сто извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке; првобитна вредност уговора; измењена вредност уговора; и објективни ра злози за измену уговора, уз извод из конкур сне документације или одговарајућег прописа у којима се налази основ за измену. Садржина извештаја о измени уговора која се доставља на званичне адресе горе наведених органа није законом прописана, али тумачи се да га треба израдити по аналогији са садржином одлуке о измени уговора. На овај начин ће поступак доделе уговора за додатне количине преко пр вобитно уговорених количина бити окончан у свему у складу са Законом о јавним набавкама и прописима којима се уређује буџетски систем.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

правног акта. Са друге стране, поставља се пи тање шта би био пример за други правни акт осим уговора. У овим ситуацијама би уместо писаног уговора наручиоци могли да, примера ради, преузимају обавезе на основу наруџбени це (типског уговора). Наруџбеница би требало да садржи основне елементе уговора (податке о наручиоцу, заводни број, број наруџбенице, цену, рок испоруке, рок плаћања, начин плаћа ња, датум издавања и слично) и потребно је да иста буде потписана од стране одговорног лица наручиоца (лица које издаје наруџбеницу). На овај начин се обезбеђује сигурност у правном промету, а поступак је једноставнији него код обостраног потписивања уговора, чиме се ујед но испуњавају услови прописани одредбом чла на 56. став 2. Закона о буџетском систему.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

14. Правилника о обавезним елементима кон курсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Сл. гласник РС”, број 86/2015), којим је прописано да средство обезбеђења траје нај мање онолико колико траје рок за испуњење обавезе која је предмет обезбеђења и не може се вратити понуђачу пре истека рока трајања. Субјект екстерне контроле није предузео ни јед ну активност у смислу прибављања уговореног средства обезбеђења, иако су средства по угово ру у потпуности била исплаћена добављачу који све своје обавезе није испунио. У поступку ек стерне контроле овом наручиоцу је наложено да води помоћну евиденцију примљених меница, у складу са чланом 14. став 1. тачка 10) Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125 / 2003, 12 / 2006). Овом одредбом уредбе је прописано да врсте помоћних књига и евиден ција, између осталог, јесу остале помоћне књиге и евиденције – ако је потребно (благајна готови не, благајна бензинских бонова, евиденције до нација и сл.). Овде је нађено као неопходно да се води помоћна евиденција примљених средстава обезбеђења по основу закључених уговора.

Пример 6. Субјект је преузео обавезе и платио износ око 600.000 динара за набавку услуга посредо вања при куповини авио-карата и других пут них карата, и резервације хотелског смештаја од путничких агенција, без писаног уговора и спроведеног поступка јавне набавке, иако пре ма одредбама Закона о јавним набавкама ове услуге нису изузете од примене Закона о јавним набавкама. У наведеном примеру је јасно да се имајући у виду вредност и предмет уговора не може применити основ за изуће предвиђен чла ном 39. став 2. Закона о јавним набавкама, а ни основи предвиђени чланом 7, 7а, 122. и 128. ис тога закона, те наручилац није могао закључити уговор и извршити плаћања без примене аде кватног поступка у складу са Законом о јавним набавкама. Према одредби члана 168. Закона о јавним набавкама, ништави су уговори о јавној набавци који су закључени без претходно спро веденог поступка јавне набавке, а који је нару чилац био дужан да спроведе према одредбама овог закона. У том смислу предвиђен је прекр шај за наручиоца чланом 169. Закона о јавним

набавкама, који је запрећен казном од 200.000 до 1.500.000 динара ако: набави добра, услуге или радове без примене овог закона, када нису постојали разлози за изузеће од примене овог закона (чл. 7, 7а, 122. и 128). За овај прекршај запрећена је новчана казна и за одговорно лице наручиоца у износу од 80.000 до 150.000 динара.

Пример 7. Субјект екстерне контроле је извршио плаћа ња у износу од око 5.800.000 хиљада динара за истоврсне набавке услуга, спроведене на основу два поступка јавне набавке мале вредности уме сто у отвореном поступку јавне набавке, и то за услуге сузбијања комараца и сузбијања крпеља. Наведено поступање је чланом 169. став 3. та чка 4. Закона о јавним набавкама прописано као прекршај за наручиоца који спроведе поступак јавне набавке који није отворен или рестрик тивни поступак, а да за то нису постојали усло ви из чл. 34–39 овога закона.

Пример 8. Извршен је расход за месечне претплатне карте лицима ангажованим по уговору о делу и уговорима о ауторском делу у нето износу од око 161.000 динара, што је супротно закљученим уговорима и члану 56. Закона о буџетском си стему. За лица која су ангажована по наведеним уговорима плаћене су месечне карте на основу испостављеног рачуна локалног превозника, а уговорима није предвиђен овакав расход. Из наведених примера може се закључити да се најчешће неправилности односе на расходе у којима нису спроведени поступци јавних набавки, а није постојао правни основ за изузеће од примене Закона о јавним набавкама сагласно чл. 39. ст. 2, 7, 7а, 122. и 128. овога закона, као и на спроведени поступак јавне набавке који није отворен или рестриктиван, већ је најчешће поступак јавне набавке мале вредности, а није постојао правни основ за примену овог поступка. Према члану 39. Закона о јав ним набавкама, јавна набавка мале вредности јесте набавка чија процењена вредност није већа од 5.000.000 динара, при чему ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 5.000.000 динара. Чланом 64. став 4 прописана је забрана у којој

Друге неправилности најчешће се односе на сег мент реализације уговора о јавним набавкама и у том смислу овом сегменту треба посветити посебну пажњу, те интерним актима одредити лица која ће бити задужена и одговорна за кон тролу реализације потписаних уговора.

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ Електронско издање за праћење јавних набавки ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су вам потребне и њиховим променама путем имејл-сервиса (директно на ваш имејл).

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке:

– зато што имате јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: претрага по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима; – зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге; – зато што можете да одаберете вама потребне категорије предмета набавки и да само о њима добијате обавештења на имејл, путем имејл-сервиса, чиме бисте били поштеђени свакодневног, мукотрпног излиставања огласа на Порталу јавних набавки; – зато што за претплатну цену добијате могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови); – зато што имате све измене постојећих јавних набавки што омогућава њихово једноставно праћење; – зато што имате и базу победника тендера са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени понуђач победио; – зато што имате листу ЈН УЖИВО која се ажурира свака два минута, и на којој се налазе најновије јавне набавке које још нису прошле процес редакцијске обраде.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

61 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

– зато што имате дневно ажуран преглед свих јавних набавки и све пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама;

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

је наведено да наручилац не може одређивати процењену вредност јавне набавке нити може делити истоврсну јавну набавку на више на бавки с намером избегавања примене овог за кона или правила oдређивања врсте поступка у односу на процењену вредност јавне набавке.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Управљање ризицима у јавним набавкама

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Јавне набавке као важан систем у управљању једне организације, имају стратешку функцију и оперативни значај, и због тога постоји императив за спровођење одређених мера за избегавање ризика у јавним набавкама, као и мера у циљу смањења негативних ефеката у случају њиховог настанка

Милош Јовић саветник у Управи за јавне набавке budzeti@legeartis.rs

Уопште о управљању ризиком

рема ISO 31000 стандарду управљање ризиком представља идентификаци ју, оцену, издвајање приоритета, затим координирање и економично примењивање ресурса како би се минимизирала, пратила и контролисала могућност или утицај неже љених догађаја и максимизирала реализаци ја очекиваних успеха. Управљање ризиком је врло распрострањена дисциплина у оквиру менаџмента предузећа, са својим знањима и ве штинама уз помоћ којих организације иденти фикују, процењују и лече потенцијалне стварне догађаје који могу имати негативан утицај на њихове циљеве, односно резултате.

Уопште о управљању ризиком у јавним набавкама Јавне набавке као важан систем у упра вљању једне организације, имају стратешку функцију и оперативни значај. Улога јавних набавки је вишеструка, а превасходно треба да обезбеди: сигурност и континуитет пословања; набавку неопходних ресурса (добара, услуга, радова) што веће вредности за уложени новац; максимизацију користи у односу на трошкове; сигурност и солидност пословног партнера…

Такође, потребно је додати и друштвени аспект који је важан с обзиром на то да је реч о трошењу јавних средстава, а он се огледа у афирмацији слободног и јединственог тржи шта кроз једнакост учесника у њему, заштити основних друштвених вредности кроз забра ну друштвено неодговорним лицима (учини циома кривичних дела, привредних преступа, неплатишама пореза и доприноса…) да буду део система јавних набавки, афирмацији соци јалних права, енергетске ефикасности, зашти те животне средине и сл. Према томе, постоји императив за спровођење одређених мера за избегавање ризика у јавним набавкама, као и мера у циљу смањења негативних ефеката у случају њиховог настанка. Како би се управљало ризиком, неопходно је: 1. идентификовати општи ризик; 2. издвојити појединачне ризике и утврдити ко је одговоран за који ризик; 3. извршити прогнозу ризика, односно због чега дâти ризик може да има негативне последице; 4. извршити дијагнозу појединачног ризика, од носно на који начин се он може испољити; 5. одредити терапију ризика идентификацијом активности чијим предузимањем се ризик ми нимизира или којим се ублажава његово нега тивно дејство; 6. одредити ниво консолидације – ниво када ризик кроз управљање, односно спроведену те рапију, нестаје или постаје прихватљив. Осим тога, неопходно је успоставити и систем праће ња спровођења терапије и систем корективног деловања.

Када говоримо о планирању, најпре је важно указати на то да не постоји знак једнакости између планирања и плана јавних набавки, јер је израда плана јавних набавки само један од корака (последњи) у процесу планирања којем претходе: организација планирања, дијагноза стања, дефинисање стратешких циљева, дефи нисање појединачних циљева, израда страте шких докумената, израда планова пословања (дугорочног, средњерочног и краткорочног, односно годишњег). Годишњи план послова ња садржи и годишњи финансијски план, а овај план представља основ за израду плана

63 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Управљање ризиком у планирању јавних набавки

јавних набавки којим се финансијски план конкретизује у домену у којем на расходној страни постоји обавеза спровођења поступка јавне набавке из којег ће проистећи однос (по правилу уговорни) као основ за успостављање обавезе настанка расхода. Како се овде бавимо само управљањем ризи ком у јавним набавкама, све ризичне тачке које захтевају идентификацију, дијагнозу, терапију и консолидацију у вези са планирањем, одно сно утврђивањем потреба као таквих – сврси сходност набавке уопште, сврсисходност јавне набавке, укључујући и сврсисходност и оправ даност врсте јавне набавке (нпр. добара – као куповина или услуга – као тзв. outsourcing), рангирање приоритета, примена начела „3+1 Е” и сл., оставићемо по страни и фокус усмерити на ризике у планирању јавних набавки, односно изради, доношењу и спровођењу плана јавних набавки. Ризици који се могу идентификовати у про цесу израде плана јавних набавки јесу ризици формалне и материјалне природе. Формални ризици односе се на доношење плана јавних на бавки уопште; правовремено доношење плана јавних набавки, објављивање плана; могућност измене плана. Ризици материјалне природе су: 1. утврђивање прецизних потреба; 2. утврђива ње износа потребних средстава; 3. дефинисање правог поступка јавне набавке; 4. дефинисање рокова покретања поступка, закључења и извр шења уговора. Приликом дефинисања предмета јавне на бавке неопходно је најпре да дефинишемо циљеве: шта тачно желимо и колико желимо? Затим, неопходно је да извршимо извесна ис траживања, и то: истраживање тржишта, ис тих набавки других наручилаца, претходних уговора истог предмета набавке, како бисмо дошли до алтернатива које би се могле упо ређивати уз помоћ потребних анализа (Swot анализа, Benchmarking, Cost-benefit анализа…) и како би се извршио прави избор предмета јавне набавке. У овој фази се могу идентифико вати различити ризици али се они могу субли мирати у један – неадекватан избор предмета јавне набавке – при чему последице остваре ња овог ризика могу бити вишеструке: набавка непотребног (неефикасног, превазиђеног…), недобијање ниједне одговарајуће понуде,

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Све ове фазе морају садржати опис поступа ња актера у датом ризику. Управљању ризиком се приступа методично тако да су све значајне активности идентификоване, а сви ризици који произлазе или су у вези са тим активностима – назначени и категоризовани. У том смислу је ва жно систем јавних набавки детаљно разложити на све активности у том процесу, како би се исте јасно идентификовале, утврдиле њихове компо ненте, носиоци тих активности, њихов значај и ризик који са собом носе. Када причамо о ризицима у јавним набав кама, можемо говорити о општим ризицима као непожељним појавама у друштву уопште (корупција, сукоб интереса), ризицима који су присутни и у другим сферама пословања једног правног лица (застој у пословању, незадовоље ње потреба корисника), те ризицима који су својствени искључиво јавним набавкама, од носно активностима и околностима у вези са њима (погрешна врста поступка, недобијање ниједне понуде у поступку, поступак заштите права инициран од стране заинтересованог лица или понуђача, недобијање адекватног предмета јавне набавке…). Генерално, систем јавних набавки у једној организацији обухвата три фазе: планирање јавних набавки; поступак спровођења поступ ка јавне набавке, односно избора уговорног партнера; праћење реализације самог уговора о јавној набавци. Даље се ове фазе могу подели ти у подфазе.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

немогућност реализације набавке (нпр. набав ка резервних делова или потрошног материја ла који нису компатибилни са опремом). Утврђивање потребних средстава предста вља дефинисање процењене вредности јавне набавке. Када утврђује износ потребних сред става, наручилац мора у обзир узети актуелно стање на тржишту предмета јавне набавке, али и трендове – пројекцију цене коштања у вре ме покретања поступка, затим чиниоце укуп не цене коштања (фиксне и зависне трошкове имајући у виду њихов утицај на укупну цену), те посебне погодности (време падања тражње – падања цене, количинске и вредносне раба те…), односно хендикепе (време раста тражње, време наступања негативних кретања на пред метном тржишту…). Приликом избора поступка јавне набавке мора се најпре водити рачуна о постојању за конског основа за одређену врсту поступка. Ризик кршења законских норми не постоји у случају покретања отвореног или рестрик тивног поступка, док је најчешћи приликом спровођења преговарачког поступка без обја вљивања позива за подношење понуда и јавне набавке мале вредности. Како је покретање поступка за који није постојао законски основ прекршај из јавних набавки (члан 169. став 3. тачка 4. Закона о јавним набавкама, „Службе ни гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15; у да љем тексту: ЗЈН), овај ризик је идентификован самом том чињеницом, а управља се добрим познавањем и разумевањем, односно правил ном применом члана 36. ЗЈН-а (основа прего варачког поступка без објављивања позива за подношење понуда), односно члана 64. став 3. ЗЈН-а (истоврсност набавки ради правилне примене овог института, односно сагледава њем истоврсних предмета набавке који у збиру својих процењених вредности онемогућава ју спровођење поступака јавне набавке мале вредности). Потом, у оквиру законских осно ва је важно изабрати ону врсту поступка која ће у конкретном случају бити најцелисходнија. Погрешно одабрани поступак може негативно утицати на сам исход јавне набавке. Стога је важно сагледати све жељене инпуте једне на бавке као што су: процењена вредност набавке, временска флексибилност, обезбеђивање што веће конкуренције, ефикасно поступање, веће

могућности за добијање квалитетнијих пону да, мањи изгледи за обуставу поступка, мањи изгледи за заштиту права. Ризици који се везују за време спровођења појединих активности су такође веома важни. Притом, пожељно је спровести тзв. „планира ње уназад” почевши од крајње активности, а то је време када наручилац жели да реализује предмет набавке. Тај временски период усло вљава и време када би уговор о јавној набaв ци требало да буде закључен, односно када је поступак који претходи закључењу уговора пожељно покренути. Чиниоци које је потреб но узети у обзир приликом утврђивања поме нутих оквирних датума су многобројни: истек претходног уговора (уколико је реч о набавка ма које се понављају, а које морају постојати у континуитету), врста поступка, рокови, вре ме потребно за стручну оцену понуда и доделу уговора, вероватноћа потенцијалних захтева за заштиту права (на садржај конкурсне доку ментације, на одлуку о додели уговора). На примеру ризика који са собом носи про цена висине неопходних средстава за дефини сану набавку, сагледаћемо модел управљања ризиком. Подсетимо, најпре се ризик иденти фикује – планирање јавне набавке, и конкрети зује – одређивање процењене вредности, те се утврђује ко је носилац потенцијалног ризика, а то би у овом случају била набавна служба (као део финансијске службе или заједно са њом, уколико су одвојене), односно лице или лица која се баве утврђивањем процењење вредно сти кроз горе поменута истраживања и ана лизе. Затим следи прогноза ризика: постоји изве стан ризик да ће процењена вредност јавне на бавке за предметно добро у моменту доношења плана јавних набавки бити значајно нижа од тржишне вредности на дан покретања поступ ка, односно подношења понуда. Потом се успо ставља дијагноза ризика: цена предметне робе је директно зависна од флуктуација на тржи шту предметне робе, те ризик треба смањити анализом кретања цена на тржишту овог добра у последњих пет (седам, десет) година. Следи одређивање терапије: 1. калкулација очекива ног раста цена на велико и мало предметног добра; 2. увећање вредности у финансијском плану за додатних 10%. Коначан (жељени)

отворени поступак). Ризик је консолидован адекватном припремом чињеница и доказа, а ризик „цајтнота” елиминисан правовременим покретањем процедуре тражења мишљења.

Управљање ризиком у спровођењу поступка јавне набавке

65 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

У фази спровођења поступка јавне набавке постоји прегршт активности чији су носиоци пре свега чланови комисије за јавну набавку. Сâм поглед на обавезне акте и радње комисије за јавну набавку у току једног поступка (изра да конкурсне документације, комуникација са заинтересованим лицима, отварање и стручна оцена понуда, поступање по захтевима за изме ну конкурсне документације и захтевима за за штиту права) довољан је за сагледавање многих потенцијалних ризика. Ризик који са собом носи израда конкурсне документације генератор је многих потенци јалних појединачних ризика: недобијање ни једне понуде, недобијање одговарајућих или прихватљивих понуда, неквалитетан и ризи чан уговорни (пословни) партнер, непостојање заштитних механизама у реализацији уговора, дуго трајање поступка итд. Сви ови ризици се могу довести у везу са активностима на изра ди конкурсне документације, односно на кре ирању њеног садржаја. Тако су они последица лоше одређених техничких спецификација, по грешно утврђених додатних услова за учешће у поступку, неадекватних елемената критерију ма за избор најповољније понуде, неквалитетно израђеног модела уговора (који касније прера ста у лош уговор). У следећем примеру ћемо ризик дугог трајања поступка са ризиком неизвесности окончања поступка конкретизовати ризиком подношења захтева за заштиту права. Овај ризик се може категоризовати (нпр. високи ризик; солидни ризик, средњи ризик; низак ри зик, минималан ризик) с обзиром на вредност јавне набавке (примера ради, јавна набавка процењене вредности 1.000.000.000,00 дина ра аутоматски се категоризује као набавка са високим ризиком постојања поступка зашти те права), али и имајући у виду предмет јавне набавке (нпр. набавка осигурања носи висок

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

резултат управљања конкретним ризиком је сте његова консолидација: ризик је ублажен објективном проценом вредности добра у време покретања поступка, а 10% „вишка” у финансијском плану спречава ризик од евен туалних „потреса” на тржишту, јер наручиоцу омогућава да приликом покретања поступка јавне набавке процењену вредност повећа за до 10%, и то без измене плана јавних набавки, сагласно члану 51. став 4. ЗЈН-а. Размотрићемо и пример ризика у вези са основом за покретање поступка јавне набав ке, како у смислу његове основаности, тако и у смислу ефикасности спровођења истог. Уз мимо пример да наручилац сматра да постоји основ за спровођење преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда из члана 36. став 1. тачка 2) ЗЈН-а, због тога што набавку може извршити само одређени понуђач, из разлога повезаних са заштитом искључивих права. Један од појединачних ри зика који се овде манифестује јесте могућност добијања негативног мишљења Управе за јавне набавке која, сходно ставу 2. истог члана, пре покретања поступка по предметном законском основу даје мишљење о основаности примене поступка. Носилац ризика јесте лице/лица за дужено за подношење захтева за мишљење о основаности поступка, пре свега службеник за јавне набавке. Прогноза указује на то да постоји ризик до бијања негативног мишљења за спровођење овог поступка у који наручилац, због поседо вања „искључивих права”, жели да позове само одређеног понуђача. Дијагноза ризика јесте да се исти може значајно умањити свеобухват ном анализом досадашњих сличних случајева. Подлога за анализу јесу објављена мишљења Управе за јавне набавке на Порталу јавних на бавки за исти законски основ. Конкретна тера пија обухвата: 1. утврђивање свих релевантних чињеница које су од значаја за постојање осно ва; 2. прикупљање доказа којим се чињенице доказују (оних који су у претходним случа јевима код других наручилаца били основ за позитивно мишљење); 3. покретање процедуре петнаестак дана пре планираног рока покре тања због евентуалног негативног мишљења Управе за јавне набавке и правовременог спро вођења поступка за који постоји основ (нпр.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ризик постојања жалбеног поступка) и прет ходна искуства (нпр. за тај предмет набавке никада за последњих 10 година није покренут поступак заштите права па је и ризик мини малан). У следећем примеру прогноза је да постоји ризик од подношења захтева за заштиту права на садржину конкурсне документације услед специфичног предмета јавне набавке, значајне вредности, који захтева и „виши праг” додат них услова. С обзиром да се, сходно одредба ма члана 149. став 3. ЗЈН-а, захтев за заштиту права којим се оспорава садржина конкурсне документације сматра благовременим, изме ђу осталог, и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. став 2. овог закона указао наручиоцу на евентуалне недостатке и непра вилности, а наручилац исте није отклонио, дијагноза ризика гласи: идентификовати мо гуће захтеве за појашњење и изменом конкур сне документације, и утврдити релевантност сваке потенцијалне „слабе тачке” конкурсне документације. Овде су носиоци активности који представљају ризик сви чланови комиси је. Терапија ризика би могла да изгледа овако: 1. унапред предвидети могуће сценарије и де финисати шта је подложно измени, а шта не (која је доња, гранична линија додатних услова за учешће у поступку испод које се не иде), те спремити уопштене одговоре и појашњења на потенцијалне захтеве; 2. дефинисати обавезу комисије за јавне набавке да се након добијања захтева за појашњење или измену конкурсне документације неодложно састане, и дефини сати ко ће и у ком року припремати одговор на захтев (у зависности да ли је питање техничко, правно, економско, процедурално). Ризик је консолидован тако да су се сви чланови комисије адекватно припремили за правовремено и оптимално реаговање у по тенцијалној кризној ситуацији, односно по поднетим захтевима заинтересованих лица за измену конкурсне документације, чиме се смањује ризик подношења захтева за заштиту права, односно ризик успешности тог захтева (у случају да захтев ипак буде поднесен, пове ћавају се шансе наручиоца за позитиван исход поступка заштите пред Републичком коми сијом за заштиту права у поступцима јавних набавки).

Управљање ризиком у извршењу уговора о јавној набавци Извршење уговора о јавној набавци је тако ђе веома важан део процеса јавне набавке, јер уколико не постоје механизми за праћење реа лизације уговора, ефекти доброг планирања и успешно спроведеног поступка јавне набавке могу бити анулирани. У поступку реализаци је уговора важно је спровести адекватан над зор над извршењем уговора друге уговорне стране, али ништа мање важно је и извршити одговарајућу поделу послова који се односе на реализацију уговорних обавеза од стране наручиоца. Стога је потребно дефинисати све активности, а сходно томе и идентификовати ризике који се појављују у овој, трећој фази јавне набавке (посматране у ширем смислу). Ризици могу настати: у праћењу извршења обавеза друге уговорне стране; у утврђивању квалитета испоручених добара/услуга/радова; у управљању уговором и пратећом докумен тацијом; у средствима обезбеђења; у комуни кацији између уговорних страна; приликом предаје радова/услуга; у вези са основом за измену уговора и процедуром измене; у вези са поступањем у случају примедби крајњих ко рисника, те отклањању грешака у гарантном року. У следећем примеру ћемо ризик у извршењу уговора конкретизовати ризиком евентуалног неадекватног стручног надзора над извође њем радова, при чему је надзорни орган (име нован решењем одговорног лица наручиоца) носилац активности у вези са предметним ри зиком. Првобитни ризик који је препознат као средњи ризик, услед обима и специфичности грађевинских радова, у коначном је катего ризован као висок ризик услед неуобичајеног рока извођења истих. Наиме, прогноза је та ква да ће услед веома кратког понуђеног рока за извршење уговора који је понудио (а који је касније имплементиран у уговор), те доста вљеног динамичног плана извођења радова (као саставног дела понуде), извођач радове изводити целодневно (и у ноћној смени), што захтева додатно ангажовање стручног надзо ра. Дијагноза гласи: услед нестандардног анга жовања извођача постоји ризик да постојећи кадар наручиоца са постојећим ангажовањем

Накнадна анализа

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

67 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

На крају поменимо још један алат који доприноси развоју управљачке функције у организацији, а самим тим и успешнијем управљању ризиком – то је накнадна анализа јавне набавке која се спроводи по завршетку комплетног процеса набавке, односно након реализације уговора. Накнадна анализа би требало да нам пружи податке о томе да ли је реализована јавна набавка била сврсисходна, односно да ли смо извршили прави избор из међу различитих опција. Примера ради, можда услуга кетеринга није економски оправдана, већ треба размотрити евентуалну изградњу сопственог ресторана (кухиње); можда је боље одустати од уређења зелених површина у кругу предузећа сопственим ресурсима јер је однос уложеног и добијеног бољи уколико уместо

ангажовања својих запослених (и њиховог времена услед чега не могу бити ангажовани на другим пословима), опреме за уређивање зеленила, горива за косилице итд., ангажујемо привредни субјекат који ће нам вршити пред метну услугу. Даље, накнадна анализа треба да нам пружи одговоре на следећа питања: да ли смо направили пропусте у одређивању тех ничке спецификације захтеваних добара услед чега нисмо добили жељени предмет набавке; да ли смо извршили погрешан избор критеријума за доделу уговора те нисмо добили заиста нај повољнију понуду (изабрали смо критеријум најниже понуђене цене која нам није донела квалитет, а услед лошег квалитета и убрзаног расходовања, цена је на крају испала највиша); да ли смо „ниско” поставили додатне услове за учешће у поступку, па смо дозволили ква лификацију „слабог” и „неозбиљног” понуђа ча; да ли смо имали уговорне недостатке услед којих нисмо могли да санкционишемо лоше извршену услугу/ радове. Ли Ајакока, један од успешнијих менаџе ра у последњих пола века, бивши извршни директор аутомобилских гиганата Форда и Крајслера, рекао је да се грешке не могу избе ћи, већ да се само можемо надати да нас неће прескупо коштати. Та цена ће свакако бити мања уколико из истих нешто и научимо, од носно исте грешке не поновимо, што је основ на сврха накнадне анализе реализоване јавне набавке. Минимализација броја и тежине гре шака управо је и циљ управљања ризицима, кроз унапред утврђене механизме којима се потенцијалне грешке предупређују или ефи касно неутралишу.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

не може адекватно да изврши стручни надзор. Терапија је следећа: 1. лицима која врше над зор смањити обим стандардних активности; 2. извршити додатну прерасподелу радног времена лицима која врше стручни надзор; 3. именовати додатна лица која ће обављати стручни надзор (или заменике постојећих). Ризик је консолидован већом присутношћу, ангажовањем и контролом над извођењем радова од стране лица која врше надзор. Исправност радова и пратеће документације (грађевинска књига, листови грађевинског дневника…) извеснија је, а самим тим смањује се ризик изведених радова који не одговарају по свом квалитету и квантитету.

П ро п и си у п р ак с и

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису, доносимо ставове Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, објављене у Билтену правне праксе бр. 4–5/2016.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

ЧЛАН 148. СТАВ 1. ЗАКОНА О ЈАВНИМ НАБАВКАМА – АКТИВНА ЛЕГИТИМАЦИЈА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према основном тексту Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015), одредба члана 148. став 1. ЗЈН-a, ко јом је уређено питање активне легитимаци је за подношење захтева за заштиту права на страни како лица заинтересованих за учешће у поступку јавне набавке, тако и самих учесни ка поступка (понуђача, подносилаца пријава, кандидата, који су дефинисани у оквиру члана 3. ЗЈН-a), гласила је: „Захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, подносилац пријаве, кандидат, одно сно заинтересовано лице (у даљем тексту: под носилац захтева).” Међутим, на основу Закона о изменама и допунама Закона о јавним набавкама („Сл. гла сник Републике Србије”, бр. 68/2015) одредба члана 148. став 1. ЗЈН-a је у потпуности изме њена, и сада гласи: „Захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, подносилац пријаве, кандидат, од носно заинтересовано лице које има интерес за доделу уговора, односно оквирног спора зума у конкретном поступку јавне набавке и који је претрпео или би могао да претрпи штету због поступања наручиоца противно одредбама овог закона (у даљем тексту: под носилац захтева).” Из наведеног произлази да постоји јасна и недвосмислена разлика у начину на који је био постављен концепт активне легитимације из члана 148. став 1. Закона о јавним набавкама пре измена („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015), у односу на то како гласи поменута норма изме њена на основу Закона о изменама и допунама Закона о јавним набавкама („Сл. гласник Репу блике Србије”, бр. 68/2015). Наиме, према члану 148. став 1. из Зако на о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр.

124/2012, 14/2015), захтев за заштиту права као одредбама ЗЈН-а установљени механизам прав не заштите у поступцима јавних набавки, који се може искористити у току целог поступка и против сваке радње наручиоца, на начин и у роковима који су прописани одредбама члана 149. ЗЈН-а, могао је да поднесе понуђач, подно силац пријаве, кандидат, односно заинтересо вано лице. Сходно члану 3. став 1. тачке 3, 4. и 6. ЗЈН-а, статус понуђача, подносиоца пријаве и канди дата стиче се тек када се у поступку јавне на бавке поднесе понуда/пријава, односно када се лицу у првој фази рестриктивног и квалифика ционог поступка, односно конкурентног дија лога, призна квалификација, зависно од тога о којој се врсти поступка ради. Из наведеног произлази да се према члану 148. став 1. из Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015), када је у одређеном поступку јавне набавке протекао рок за достављање понуда/пријава, постојање активне легитимације лица које је поднело за хтев за заштиту права утврђивало с обзиром на околност да ли је исто доставило понуду/прија ву у предметном поступку јавне набавке, стога што се само на тај начин може стећи статус по нуђача, подносиоца пријаве и кандидата, што даље значи да је тим законским решењем актив на легитимација у поступку заштите права била широко постављена, те да је за њено постојање било довољно да је захтев за заштиту права под нело лице које је било учесник поступка јавне набавке. Међутим, на основу Закона о изменама и допунама Закона о јавним набавкама („Сл. гла сник Републике Србије”, бр. 68/2015), којим је у потпуности измењена одредба члана 148. став 1. ЗЈН-а, концепт активне легитимације за подно шење захтева за заштиту права је битно друга чије постављен, односно значајно је сужен круг лица која су активно легитимисана за подноше ње захтева за заштиту права.

П ро п и с и у п р ак с и

Члан 149. став 3. ЗЈН-а представља законску норму којом је установљено опште правило на основу којег се цени благовременост поднетог захтева за заштиту права, којим се оспорава

69 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

ЧЛАН 149. ЗАКОНА О ЈАВНИМ НАБАВКАМА – БЛАГОВРЕМЕНОСТ ЗАХТЕВА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА

врста поступка, садржина позива за подноше ње понуда или конкурсне документације, након доношења Закона о изменама и допунама Зако на о јавним набавкама („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 68/2015), а гласи: „Захтев за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације, сматра ће се благовременим ако је примљен од стра не наручиоца најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, а у поступку јавне набавке мале вредности и квалификационом поступку, ако је примљен од стране наручиоца три дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања, и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. став 2. овог закона указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио.” Међутим, након доношења Закона о измена ма и допунама Закона о јавним набавкама („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 68/2015) чланом 149. став 4. ЗЈН-а је установљен изузетак од по менутог општег правила, имајући у виду да је том законском нормом предвиђено следеће: „Захтев за заштиту права којим се оспора вају радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након истека рока из става 3. овог члана, сматраће се благовреме ним уколико је поднет најкасније до истека рока за подношење понуда.” Наведеним законским решењем је устано вљен механизам који омогућава да потенци јални понуђачи не буду оштећени, пре свега, у случају да наручилац који се руководи ставом да је истекао рок за подношење захтева за за штиту права, па због тога накнадне измене или допуне конкурсне документације не могу више бити оспорене, покуша да одређене елементе учини делом конкурсне документације иако они могу бити спорни са становишта њихове сагласности са одредбама ЗЈН-а, односно могу бити дискриминаторног карактера, тј. имати за циљ фаворизацију одређених понуђача у од носу на друге, потенцијално заинтересоване за учешће у поступку јавне набавке. Дакле, изузетак од општег правила за оце ну благовремености захтева за заштиту права утврђеног чланом 149. став 3. ЗЈН-а, по својој природи је ексклузивног карактера и као такав

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Наиме, према важећем законском решењу у фази након што је донета нека од одлука који ма се може окончати стручна оцена (одлука о додели уговора, одлука о закључењу оквирног споразума, одлука о признавању квалифика ције или одлука о обустави), активна легити мација за подношење захтева за заштиту права (којим се на начин и у роковима који су утвр ђени одредбама члана 149. ЗЈН-а иницира по ступак заштите права поводом поступка јавне набавке) заснива се на постојању интереса лица које подноси захтев за заштиту права, да добије уговор о јавној набавци у конкретном поступку јавне набавке, и чињенице да ли је то лице могло да претрпи или је непосредно претрпело ште ту због поступања наручиоца, које је противно одредбама ЗЈН-а. Дакле, кључна разлика је у томе што, према важећем законском решењу, активна легитима ција за подношење захтева не може да се засни ва на могућности да оспорени поступак буде поништен па да због тога подносилац захтева буде у могућности да поднесе понуду/пријаву у новом, наредном поступку јавне набавке, са ис тим предметом који би наручилац евентуално у будућности покренуо. Према постојећем законском решењу, ак тивна легитимација за подношење захтева за заштиту права се мора утврђивати искључиво са становишта да ли лице које је поднело захтев за заштиту права има реалан интерес за доделу уговора у конкретном поступку јавне набавке, дакле, оном у којем је поднео понуду/пријаву и на који се односи поднети захтев за зашти ту права, који се пре свега конкретизује кроз постојање законског основа да му исти буде додељен, односно кроз постојање могућности да коначни исход стручне оцене понуда буде у корист подносиоца захтева уколико би евенту ално, због усвајања поднетог захтева за заштиту права, дошло до понављања фазе стручне оцене понуда/пријава.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

П ро п и си у п р ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

не може бити употребљен да би се оправдало подношење неблаговременог захтева за зашти ту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације. Такође, битно је нагласити да након доно шења Закона о изменама и допунама Закона о јавним набавкама („Сл. гласник Републике Ср бије”, бр. 68/2015), одредба члана 149. став 6. ЗЈН -а којом је утврђен рок у којем се благовремено може поднети захтев за заштиту права након што наручилац донесе неку од одлука којима се окончава поступак стручне оцене, гласи: „После доношења одлуке о додели угово ра, одлуке о закључењу оквирног споразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка, рок за подношење захтева за заштиту права је десет дана од дана објављи вања одлуке на Порталу јавних набавки, а пет дана у поступку јавне набавке мале вредности и доношења одлуке о додели уговора на осно ву оквирног споразума, у складу са чланом 40а овог закона.” Наведено законско решење има за последи цу да се свака одлука којом се оконча поступак јавне набавке од стране наручиоца објављује на Порталу јавних набавки, уместо да се по један њен примерак појединачно доставља сваком од понуђача који су били његови учесници, какво је било процесно решење према основном тек сту Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015), што даље значи да је таква одлука од истог момента свим учесници ма поступка јавне набавке видљива и доступна ради упознавања са њеном садржином. Описано законско решење је на једноставан и ефикасан начин успоставило механизам који омогућава наручиоцима да са једне стране пре дупреде несавесно поступање понуђача, које се у ранијем периоду исказивало кроз непотврђи вање пријема неке од одлука којима се окончава поступак јавне набавке, а у сврху пролонгирања почетка тока периода у којем се може иницира ти поступак заштите права, а са друге стране има за последицу да је за све учеснике поступ ка јавне набавке утврђен јединствени почетак рока за подношење захтева за заштиту права, који почиње да тече наредног дана од дана када су поменуте одлуке објављене на Порталу јав них набавки.

ЧЛАН 151. СТАВ 1. ЗАКОНА О ЈАВНИМ НАБАВКАМА – ПОТПУНОСТ И УРЕДНОСТ ЗАХТЕВА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА Одредбом члана 151. ЗЈН-а није прописан начин на који је наручилац дужан да поступи уколико у оквиру поднетог захтева за заштиту права није садржан неки од обавезних елемен та из става 1. овог члана ЗЈН-а, што представља радњу која претходи процесној последици која се састоји у одбацивању непотпуног поднеска, која је утврђена ставом 2. овог члана ЗЈН-a, нити је с друге стране прописано да наручилац нема законску обавезу да подносиоцу захтева упути позив за допуну таквог, неуредног (непотпуног) захтева за заштиту права, што дакле значи да се на описану процесну ситуацију, у складу са одредбом члана 148. став 5. ЗЈН-a, сходно при мењују одредбе закона којима се уређује управ ни поступак. Чланом 148. став 5. ЗЈН-a изричито је пропи сано да се на питања поступка заштите права, која нису уређена овим законом, сходно приме њују одредбе закона којима се уређује управни поступак. Чланом 58. став 1. ЗУП-a је прописано да ће, ако поднесак садржи неки формални недоста так који спречава поступање по поднеску, или ако је неразумљив или непотпун, орган који је примио такав поднесак учинити све што је по требно да се недостаци отклоне, а подносиоцу одреди рок у ком је дужан да то учини. Чланом 58. став 2. ЗУП-а је прописано да ће се сматрати да је поднесак од почетка био уредан ако подносилац отклони недостатке у одређеном року, односно, уколико подносилац не отклони недостатке у одређеном року, па се услед тога не може поступати по поднеску, орган ће закључ ком одбацити такав поднесак, што је последица на коју је нарочито дужан да упозори подносио ца у позиву за исправку поднеска. Дакле, према члану 148. став 5. ЗЈН-a у вези са чланом 58. став 1. и 2. ЗУП-а, наручилац има законски основ да одбаци поднети захтев за заштиту права као непотпун једино уколико је претходно позвао подносиоца да уреди подне ти захтев тако да садржи све што је потребно у смислу члана 151. став 1. ЗЈН-а, па подносилац не поступи по позиву у остављеном року или

П ро п и с и у п р ак с и одредбом члана 58. став 1. ЗУП-a, нужно под разумева његову дужност да у позиву за допуну најпре констатује у чему се састоје недостаци у садржини поднетог захтева за заштиту права, те да потом на адекватан и прецизан начин по учи подносиоца захтева у чему се састоје његове обавезе у погледу уређења поднетог захтева, тј. на који начин је дужан да поступи да би откло нио утврђене недостатке.

Најзначајнија правна решења у новом Закону о изменама и допунама Закона о буџетском систему

Алжбета Марко дипл. ек. с дугогодишњим радним искуством на пословима буџетског пословања, начелник за финансије у општини Ковачица budzeti@legeartis.rs

аконом о изменама и допунама Зако на о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 99/16) стварају се нови услови за унапређење програмске структуре буџета кроз уређивање процеса праћења и извешта вања о оствареним учинцима програма, што представља надоградњу система за планирање и израду програмског буџета. Информације о оствареним учинцима програма користе се за унапређење ефективности и ефикасности јавне потрошње, као и за праћење квалитета јавних услуга. Ово унапређење програмске структу ре је наставак процеса увођења програмског буџета имајући у виду да је у 2015. години у

потпуности напуштен линијски модел буџе тирања, сходно члану 112. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15 и 99/16). Програмски буџет као један од механизама за спровођење програма реформе управљања јав ним финансијама, омогућава боље управљање учинком јавне управе, већу одговорност корисни ка буџета, успостављање снажнијих веза између годишњег буџета, утврђивање приоритетних рас хода и издатака и спровођење јавних политика, као и већу транспарентност потрошње. Програмска класификација се користи за формулисање јавних политика, и одговорности за учинак и његово праћење. Велики проблем програмског буџета, са становишта ове теме и уопште, јесте веза између програмске и органи зационе – административне структуре, доби јена комплексност, недостатак „власништва” и губитак одговорности.

71 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

У тексту који је пред вама дајемо детаљан преглед новина у буџетском систему које доноси Закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

не допуни поднети захтев у складу са позивом за допуну, који при томе мора да садржи јасну поуку о начину на који би требало извршити до пуну, јасно назначен рок за допуну и последице пропуштања. При томе, обавеза наручиоца да позове под носиоца захтева да изврши уређење евентуал но неуредног захтева за заштиту права, која произлази из члана 148. став 5. ЗЈН-a у вези са

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према Правилнику о буџетским класифи кацијама, програмска класификација исказује примања и издатке према задацима и активно стима корисника буџетских средстава, који се спроводе у циљу ефикасног управљања сред ствима по предложеним програмима, а који доприносе остварењу стратешких циљева у складу са економском политиком земље. Праћење и извештавање дају потребне по вратне информације руководиоцима органа, министарству надлежном за послове финан сија, Влади и Народној скупштини, односно локалном органу управе надлежном за фи нансије и скупштини локалне власти, о томе да ли се активности директних корисника буџетских средстава спроводе у складу са по стављеним циљевима и финансијским планом, као и о томе какав утицај резултат остварен у извештајном периоду има на учинке и средства планирана за наредни период. Када ове информације буду познате руково диоцима надлежних органа, уколико се утврде одступања, оне омогућавају благовремену из мену програмских активности односно проје ката, или прерасподелу буџетских средстава у наредном периоду у циљу остварења бољих резултата. Обавезност објављивања извештаја о учин ку програма омогућава да и јавност добије увид у резултате остварене кроз буџетску по трошњу. Треба напоменути да се овим законом пре длаже продужење важења привременог режи ма забране запошљавања код корисника јавних средстава до краја 2017. године, с обзиром на то да је оцењено оправданим очување меха низма контролисаног запошљавања, посебно у контексту примене Закона о начину одређи вања максималног броја запослених у јавном сектору.

Најзначајнија поједина правна решења у овом закону 1. Појам квоте Законом је дефинисан појам квоте на нов на чин, те квота према члану 1. овог закона пред ставља ограничење потрошње апропријације за одређени период. Утврђивање квота (права на потрошњу за одређени временски период у

току фискалне године) корисницима буџетских средстава је од посебног значаја јер им омогу ћује адекватан распоред преузимања обавеза које се лоцирају у тај временски период у току фискалне године где је то право на потрошњу према утврђеним квотама дозвољено. Чланом 14. овог закона омогућава се одре ђивање квоте, односно ограничења потрошње апропријације за различите периоде у току бу џетске године, у зависности од ликвидности буџета, и тај члан глас: „Корисници буџетских средстава могу да врше плаћања до висине рас хода и издатака који су утврђени квотама за одређени период”.

2. Измене везане за таксе за пружање јавних услуга Измене везане за члан 17. у Закону о буџет ском систему односе се на таксе за пружање јавних услуга од стране корисника јавних сред става. Наведена измена се предлаже с обзиром на то да су важећа решења, у погледу прописи вања овлашћења за утврђивање висине такси за јавне услуге које пружају корисници средстава буџета Републике Србије, довела до тога да се висина републичких административних такси прописује различитим подзаконским актима уместо Законом о републичким администра тивним таксама. Предложена решења ће допринети унапређе њу транспарентности система јавних прихода остварених од такси и обезбеђивању предвиди вости трошкова грађанима и привреди, а уједно ће се онемогућити увођење различитих такси за исте списе и радње. Између осталог, у изменама је уређена могу ћност да се посебним законом може дати право кориснику јавних средстава који није корисник средстава буџета Републике Србије, да утврди висину таксе за јавну услугу коју пружа. У том случају се мора прибавити сагласност на акт ко јим се утврђује висина такси.

3. Измена Закона у делу фискалних правила – забрана запошљавања у јавном сектору и повећање плата и пензија Што се тиче промена у фискалним прави лима Закона, односно у члану 27е став 34. који прописује забрану запошљавања код корисника

• •

вачима (осим истраживача који имају радни од нос заснован на факултету) и помоћном особљу за 5%; установама културе за 5%; установама социјалне и здравствене заштите за 5%; предшколским установама за 6%. Повећање пензија и плата из ст. 44. и 45. овог члана вршиће се почев од пензије, односно пла те за децембар 2016. године.

• • •

4. Обезбеђење услова за унапређење програмске структуре буџета Члановима 5, 6, 8, 9. и 21. овог закона врши се допуна постојећих одредаба Закона о буџетском систему у циљу обезбеђења услова за унапређе ње програмске структуре буџета, пре свега кроз увођење обавезе извештавања о оствареним учинцима програма корисника буџетских сред става на свим нивоима власти. Такође, чланом 8. овог закона налаже се директним корисницима буџетских средстава да у предлогу финансијског плана исказују примања по основу закључених споразума о зајму, из којих проистиче директна обавеза за буџет Републике Србије. Измена се односи, између осталог, и на то да Образложење буџета треба да садржи: а) образложење општег дела буџета; и б) образложење програмских информација – „Програмске информације из става 5. тачка 2) овог члана садрже описе програма, програм ских активности и пројеката корисника буџет ских средстава, циљеве који се желе постићи у средњорочном периоду спровођењем програ ма, програмских активности и пројеката, као и показатеље учинка за праћење постизања наве дених циљева. Неки од дефинисаних циљева, од носно показатеља учинка програма, програмске активности или пројекта, представљају родно одговорне циљеве, односно родне показатеље којима се приказују и прате планирани допри носи програма, програмске активности или про јекта остваривању родне равноправности.” Што се тиче програмског извештавања, новина која је везана за јединице локалне само управе је у томе што у буџетском календару – са датумом 1. септембар – директни корисници средстава буџета локалне власти достављају предлог финансијског плана локалном органу

73 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

•

• научноистраживачкој делатности – истражи

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

јавних средстава на основу које корисници јав них средстава не могу засновати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места, промена се односи на важећу забрану у делу трајања забра не, односно обе забране важе и у 2017. години. Дакле, овим изменама предлаже се продужење важења привременог режима забране запошља вања код корисника јавних средстава до краја 2017. године, с обзиром на то да је оцењено оправданим очување механизма контролисаног запошљавања, посебно у контексту примене За кона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, с обзиром да је на ведена мера дала изузетне резултате у смањењу обима расхода за плате у буџетима свих нивоа власти, односно у целом јавном сектору. С обзиром на то да су у 2016. години мере фи скалне консолидације које је предузела Влада у претходном периоду са циљем очувања стабил ности јавних финансија, дале бољи резултат од очекиваног, оцењено је оправданим и економ ски одрживим да се у 2016. години повећају пен зије и плате запосленима у делу јавног сектора (члан 27е, став 44, 45. и 46). Што се тиче плата, прописано је да се у 2017. години могу повећати плате запослених у: Министарству унутрашњих послова, Мини старству одбране, Безбедносно-информатив ној агенцији, Управи за извршење кривичних санкција – само за државне службенике и на мештенике у казнено-поправним установама и правосуђу, осим судија и тужилаца, државних службеника и намештеника који у складу са одредбама Закона о организацији и надлежно сти државних органа у сузбијању организова ног криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Сл. гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. за кон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 – др. закон, 101/11 – др. закон и 32/13), као и Закона о организаци ји и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Сл. гласник РС”, бр. 67/03, 135/04, 61/05, 107/07, 104/09, 101/11 – др. закон и 6/15), остварују право на плату у дуплом из носу – за 5%; установама основног и средњег образовања и ученичког стандарда за 6%; установама високог и вишег образовања и студентског стандарда за 3%;

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

управе надлежном за финансије за буџетску и наредне две фискалне године, који садржи извештај о учинку програма за првих шест месеци текуће године. Треба напоменути да је Министарство фи нансија унапредило Упутство за припрему програмског буџета за 2017. годину, које је ди стрибуирано општинама и градовима полови ном новембра, и то у погледу обавезе праћења и извештавања о циљевима и индикаторима – дефинисања врста програмских активности и одређивања код којих врста програмских ак тивности није потребно дефинисати циљеве и индикаторе. Министарство финансија је у са радњи са СКГО припремило униформну про грамску структуру за ЈЛС, која се примењује у изради одлуке о буџету јединица локалне само управе за 2017. годину, а ревидирана је и садржи 17 програма уместо досадашњих 15, као и низ измена на нивоу програмских активности са сходно усклађеним шифрама.

5. Новине у Упутству за припрему одлуке о буџету локалне власти Што се тиче Упутства за припрему одлука о буџету локалне власти, овим изменама закона мењан је члан 36. према коме Министарство доставља локалној власти Упутство за израду одлуке о буџету локалне власти. Ово Упутство садржи: 1) основне економске претпоставке и смер нице за припрему одлуке о буџету локалне власти; 2) методологију израде одлуке о буџету локал не власти; 3) методологију израде предлога финансијског плана корисника средстава буџета локалне власти; 4) услове за укључивање капиталних пројеката у буџет локалне власти. Уколико одлука о буџету локалне власти буде супротна смерницама из Упутства у делу којим се локалној власти дају смернице за планирање укупног обима прихода, масе средстава за плате, броја запослених и субвенција у одлуци о буџе ту, министар може привремено обуставити пре нос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на за раде и пореза на добит правних лица, до момента док се одлука о буџету не усклади са Упутством.

Такође, у члану 40. додаје се тачка 8. која про писује да Упутство за припрему буџета локалне власти, осим наведеног у овом члану, треба да садржи и начин на који ће се исказати програм ске информације.

6. Измене везане за спровођење принудне наплате Члановима 15. и 16. овог закона предвиђа се брисање појединих одредаба члана 56. Закона о буџетском систему, које се односе на принудну наплату, и њихово прописивање новим чланом 56а. Увођењем појединих индиректних кори сника буџетских средстава (судови, тужила штва и др.) у систем извршења буџета Републике Србије, стекли су се услови за измену члана 56. Закона о буџетском систему, на тај начин што би се дефинисао начин извршења принудне напла те и за ове кориснике, с обзиром на то да имају другачији третман у систему за извршење буџе та Републике Србије од директних корисника буџетских средстава. Наиме, индиректни кори сници немају годишње апропријације утврђене у буџету појединачно за сваког индиректног корисника буџетских средстава, као што је то случај са директним корисницима, већ се њи хове годишње апропријације налазе у оквиру главе у буџету која обједињује све индиректне кориснике одређене врсте (виши судови, основ ни судови, прекршајни судови, тужилаштва и друго). Из тог разлога није могуће да се извр шење принудне наплате обавља на исти начин као за директне кориснике буџетских средстава. Ту је, дакле, прописано да извршавање на лога достављених од стране Народне банке Србије – принудну наплату, у оквиру система консолидованог рачуна трезора, када је дужник корисник јавних средстава – спроводи Управа за трезор. Принудна наплата која се односи на кори сника буџетских средстава, а у основ за принуд ну наплату је наведен рачун извршења буџета, може се спровести до износа 50% укупног обима средстава опредељеног том буџетском корисни ку, односно тој врсти индиректних корисника буџетских средстава, на терет његових апро пријација, а преко апропријације која је наме њена за ову врсту расхода, чије ће се извршење обављати сукцесивно, према динамици извр шења буџета (квоте).

7. Измене везане за садржај Завршног рачуна

8. Остале новине везане за измене Закона Чланом 11. овог закона прописује се обавеза за надлежне органе да закон, односно одлуку о буџету са образложењем објављују на интернет страницама. На исти начин објављи ваће се и ребаланс буџета, закон о завршном рачуну буџета Републике Србије, односно одлу ка о завршном рачуну буџета локалне власти.

75 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Изменама се мења и садржај Завршног рачуна. Наиме, у члану 79. Закона о буџетском систему, ради прецизнијег уређења садржаја завршног рачуна који се саставља за буџет Републике Ср бије, буџете локалних власти и организација за обавезно социјално осигурање, даје се овла шћење министру да уреди садржај годишњег финансијског извештаја о извршењу буџета, годишњег финансијског извештаја о изврше њу плана организација за обавезно социјално осигурање, као и годишњег консолидованог финансијског извештаја Републичког фонда за здравствено осигурање. Завршни рачун буџета садржи: 1) годишњи финансијски извештај о извршењу буџета који садржи годишњи извештај о учин ку програма са додатним напоменама, објашње њима и образложењима; 2) извештај екстерне ревизије. Завршни рачун организација за обавезно со цијално осигурање садржи: 1) годишњи финансијски извештај о изврше њу плана организација за обавезно социјал но осигурање, као и годишњи консолидовани финансијски извештај Републичког фонда за здравствено осигурање, са додатним напоме нама, објашњењима и образложењима; 2) извештај екстерне ревизије. Годишњи финансијски извештаји морају бити у складу са буџетском класификацијом, с тим да се финансијски резултат у тим изве штајима утврђује сагласно међународним ра чуноводственим стандардима за јавни сектор – готовинска основа. Форму и садржај годишњих финансијских извештаја, додатних напомена, објашњења и образложења уређује министар.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Код директног корисника буџетских сред става код кога је искоришћена укупна годи шња апропријација за извршење принудне наплате, Управа за трезор врши преусмера вање средстава умањењем друге одговарајуће апропријације за износ који треба извршити принудним путем. На начин из става 3. овог члана Управа за трезор поступа и у случају када је укупна годи шња апропријација за извршење принудне на плате опредељена министарству надлежном за послове одбране искоришћена, а то министар ство достави Управи за трезор предлог износа штете који је потребно платити по основу за кљученог вансудског поравнања или извршног решења. Код индиректног корисника буџетских средстава који плаћање врши преко система извршења буџета Републике Србије, код кога је искоришћена укупна годишња апропријација за извршење принудне наплате, директни ко рисник који је у буџетском смислу одговоран за тог индиректног корисника буџетских сред става, умањује апропријацију намењену за ову врсту расхода у оквиру главе у буџету Републике Србије која се односи на ту врсту индиректних корисника буџетских средстава, а повећава апропријацију намењену за ову врсту расхода конкретног индиректног корисника буџетских средстава на чији терет се извршава принудна наплата. Код корисника јавних средстава који пла ћање не врше преко система извршења буџета, принудна наплата се извршава на терет подра чуна ако нису изузети од блокаде. Уколико је као дужник наведен рачун извр шења буџета локалне власти, рок за почетак из вршења таквих решења је пет дана од дана уноса решења. Принудном наплатом не могу се теретити апропријације намењене за финансирање пла та и пензија, за отплату дуга и датих гаранција, за извршавање расхода и издатака из средстава донација, и за финансирање учешћа Републи ке Србије у спровођењу финансијске помоћи Европске уније, као ни апропријације које се финансирају из финансијске помоћи Европске уније када су иста дата на управљање Републици Србији.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Тиме би се широј јавности учиниле доступним програмске информације, као и све друге реле вантне информације о јавној потрошњи. Ова одредба односи се и на одлуку о буџету локалне власти, као и на ребаланс буџета и завршни ра чун буџета. Члановима 12. и 13. овог закона извршена је измена чланова 50. и 51. Закона о буџетском систему, с обзиром на то да је у току поступак увођења индиректних корисника буџетских средстава у систем извршења буџета, који имају обавезу да као и директни корисни ци буџетских средстава достављају планове за извршење буџета. Ту се, наиме, мења рок од 15 дана на рок од 30 дана од дана ступања на снагу закона, одно сно одлуке о буџету. Директни корисници бу џетских средстава који су у буџетском смислу одговорни за индиректне кориснике буџетских средстава, врше расподелу средстава индирект ним корисницима у оквиру својих одобрених апропријација и о томе обавештавају сваког индиректног корисника по добијеној сагласно сти Управе за трезор, односно трезора локалне власти. Финансијски планови индирекнтих ко рисника буџетских средстава се усклађују, као и раније, у року од 45 дана од дана доношења Одлуке о буџету локалне власти. Чланом 17. овог закона прецизирају се одред бе члана 59. Закона о буџетском систему, које се односе на повраћај средстава у случају непостојања правног основа за плаћање, с обзиром на то да се у том случају не врши ума њење апропријације већ извршеног расхода, односно издатка. Наиме, овде је прописано да ако се средства врате у истој фискалној години у којој је плаћање извршено, за износ враћених средстава умањује се извршени расход или из датак одговарајуће апропријације корисника буџетских средстава коме је извршен повраћај, а ако се средства врате у наредној фискалној го дини, увећава се општи приход буџета. Даље, значајнија измена ЗОБС-а је у томе што се мењају одредбе везане за утврђивање укупног износа текуће буџетске резерве (члан 20 Закона). Дефинисано је да се текућа буџетска резерва може определити највише до 4% укупних прихода и примања од продаје не финансијске имовине за буџетску годину.

Члановима 23, 24, 25. и 29. овог закона врши се прецизирање појединих одредаба Закона о буџетском систему, а с обзиром на то да буџетска инспекција врши инспекцијску кон тролу потрошње јавних средстава. Чланом 26. овог закона прописано је да решење буџетске инспекције буде коначно и да се против њега може покренути управни спор, с тим што под нета тужба нема суспензивно дејство. На овај начин обезбедиће се ефикасније спровођење налога буџетске инспекције, посебно у делу који се односи на повраћај ненаменских и не законито утрошених средстава у буџет, док се чланом 27. овог закона обезбеђује интегритет буџетског система кроз давање овлашћења ло калној власти да обуставља пренос средстава из буџета контролисаним субјектима (у висини незаконито и ненаменски утрошених средста ва) у случају непоступања по решењу службе за буџетску инспекцију. Наиме, уколико корисници буџетских сред става из члана 85. став 1. тач. 1), 2) и 3) и став 3. тач. 1) и 2) овог закона не поступе по коначном решењу службе за буџетску инспекцију, надле жни извршни орган локалне власти може из дати налог да им се обустави пренос средстава буџета у текућем периоду, осим средстава за плате, у висини ненаменски и незаконито утро шених средстава која су им – по коначном ре шењу службе за буџетску инспекцију аутономне покрајине, односно службе за буџетску инспек цију јединице локалне самоуправе – наложена да врате. Чланом 28. овог закона прописано је да се програм буџетске инспекције сачињава на осно ву пријава, представки, приговора и захтева за вршење контроле пристиглих од органа, орга низација, правних и физичких лица, а у циљу обезбеђивања објективности при одабиру су бјеката контроле. Члановима 30–35. овог закона врши се из мена појединих одредаба Закона о буџетском систему којима се уређује рад Фискалног савета. Између осталог, врши се терминолошка измена назива руководиоца стручне службе Фискалног савета, што је у складу са међуна родном праксом и упоредиво је са већином других фискалних савета у државама чланица ма Европске уније.

77 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

Безбедносно-информативне агенције и њеног индиректног корисника. Дакле, према члану 93б став 1. сада „Управа за трезор врши цен трализовани обрачун примања запослених, изабраних, постављених и ангажованих лица код директних и индиректних корисника бу џетских средстава Републике Србије, изузев Војнобезбедносне агенције, Војнообавештајне агенције и Безбедносно-информативне аген ције и њеног индиректног корисника.” Чланом 38. овог закона прописано је да рок застарелости за покретање прекршајног по ступка за прекршаје из чл. 103, 103а и 103б буде пет година, што је у складу са чланом 84. Закона о прекршајима, који предвиђа да се за прекрша је из области јавних прихода и финансија може посебним законом прописати дужи рок заста релости од три године, с тим што не може бити дужи од пет година. Чланом 39. овог закона предвиђа се рок за напуштање линијског модела буџетирања од стране корисника организација за обавезно со цијално осигурање. Надаље, чланом 41. овог закона обухваћена је важна одредба којом се прописује да се, изузет но и у 2017. години, преусмеравање апропри јације може вршити у износу до 10% вредности апропријације чија се средства умањују, због прилагођавања корисника буџетских средстава на програмски модел буџетирања. Чланом 42. овог закона прописан је продуже так рока из члана 43. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 73/10, 93/12, 142/14 и 103/15), с обзиром на то да је Акционим планом за спро вођење Програма реформе јавних финансија планиран рок за примену међународних рачу новодствених стандарда за јавни сектор (ИП САС) до 2020. године. Чланом 43. овог закона дат је рок за иницира ње допуна Закона о републичким администра тивним таксама, како би се њиме прописале таксе за све јавне услуге које пружају корисници средстава буџета Републике Србије. Члан 44. овог закона прописује да се одред бе овог закона које се односе на извештавање о учинку програма, примењују почев од 1. јануа ра 2017. године, док последњи члан овог закона прописује његово ступање на снагу.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

С обзиром на то да је досадашња пракса показала да у оквиру Фискалног савета по стоји превелики јаз у професионалном на предовању запослених између економиста – почетника и специјалних саветника који обављају најкомпликованије фискалне анали зе, предлаже се увођење позиције фискалног аналитичара као „међупозиције” приликом професионалног напредовања запослених који су превазишли знања и вештине мла ђих сарадника, али још увек нису овладали искуством и знањима која се очекују од спе цијалних саветника. Поред тога, прописује се начин утврђивања броја фискалних аналити чара, њихов радноправни статус, плата и дру га примања и права. Чланом 36. овог закона врши се измена постојећег члана 93. Закона о буџетском си стему, који уређује делокруг рада Управе за трезор. Мења се члан 93б Закона о буџет ском систему, тако што се предлаже да Упра ва за трезор врши централизовани обрачун примања запослених, изабраних, поставље них и ангажованих лица код директних и индиректних корисника буџетских средста ва Републике Србије, изузев Војнобезбедно сне агенције, Војнообавештајне агенције и

Шта доноси Закон о спречавању насиља у породици

КРИВИЧНО ПРАВО

У овом тексту дајемо преглед најбитнијих одредби Закона о спречавању насиља у породици, који је у примени од 1. јуна 2017. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Никола Пантелић заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

sudski.postupci@legeartis.rs

оциолошки посматрано породица представља основну ћелију сваког друштва, па породично насиље не представља једино кршење основних људских права лица која га трпе, већ и озбиљан напад на основне темеље сваког друштва. Иако породица чини заједницу коју најчешће чине супружници и њихова деца, а чији помен првенствено рађа асоцијације на стварање, љубав, разумевање, нежност и пажњу, подаци многобројних истраживања указују на то да породица представља друштвену институцију у којој је насиље веома честа појава, односно место где постоје велике шансе да неко буде лишен живота, осакаћен, повређен, ошамарен, психолошки или економски злоупотребљаван, полно узнемираван и сл. Ипак, имајући у виду специфичну испреплетеност емотивних веза унутар саме породице, као и потребу њених чланова да је често, чак и по сваку цену, сачувају, бежећи каткад и од притисака средине, а суочавајући се са могућношћу друштвене осуде и осећања личног неуспеха, могућност сазнања да је у одређеној породици дошло до породичног насиља представља посве специфичан проблем. Многобројне институционалне и правне мере заштите од насиља у породици често нису ефикасне, а у појединим ситуацијама могу само усложити већ постојеће проблеме. Наиме, често

се доношењем прописа који неретко представљају међународну обавезу, брзоплето и недовољно промишљено усвајају одредбе које се своде на шаблонско преписивање решења других земаља, заборављајући да у овој сфери значај одређеног поднебља и обичаји одређене друштвене средине имају посебан значај. Нису само устаљена правила понашања која се низом година понављају на одређеном простору брана која решавању ове проблематике не дозвољава механички приступ, већ и сваки индивидуални породични случај. Све ово захтева један темељнији приступ проблематици, чији свакако важан део представља специјализација кадрова, као и њихова међусобна координација, чији ће институционални оквир подразумевати већу одговорност, стручност и озбиљнији приступ сваком поједином случају. Закон о спречавању насиља у породици („Сл. гласник РС”, бр. 94/2016) управо треба да прошири лепезу мера и могућности које стоје на располагању посебно обученим службеним актерима, чија делатност подразумева заштиту жртава и друштва од породичног насиља. Управо због изузетне друштвене опасности, жртвама породичног насиља у Србији се у правном смислу пружа вишеструка заштита, како кривичноправна и прекршајна, тако и грађанскоправна. Када је реч о кривичноправној заштити, кривично дело насиље у породици предвиђено је кроз пет ставова члана 194. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016). Овим кривичним делом окривљеном се одређује казна када је већ угрожено

грађанскоправна заштита, усмерена на заштиту од породичног насиља, није ефикасна и довољна у заустављању овог тренда.

Одредбе Закона

79 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Први члан Закона о спречавању насиља у породици одређује свој предмет као уређивање спречавања насиља у породици, као и поступање државних органа и установа у спречавању насиља у породици и пружању заштите и подршке жртвама насиља у породици. Дакле, реч је о повезивању и одређеном виду професионализације свих државних органа и установа у циљу општег и јединственог деловања у правцу заштите жртве породичног насиља и то непосредно након сазнања о његовом постојању. Потребно је напоменути да се овај закон не односи на малолетна лица која учине насиље у породици. Разлог оваквог решења је у томе што се санкције које се малолетницима могу изрећи, уколико учине насиље у породици (кривично дело или прекршај), налазе у другим законима као што је Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Закон о пре кшајима и сл. Закон својим 3. чланом дефинише појам насиља у породици на шири начин него што је он до сада био карактерисан нашим позитивним правом, те га одређује као акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља који чини учинилац према жртви. Новина у нашем праву која се односи на економско насиље може се манифестовати на разне начине, али се у принципу редовно своди на ускраћивање економских ресурса (пре свега новца) који су жртви насиља неопходни за задовољење њених основних животних потреба, као и ускраћивање права на обављање економске активности (рада). Закон прецизира и круг лица која могу бити жртве насиља. То су лица са којима се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном, ванбрачном или партнерском односу, или лица са којима је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена, или са којим је сродник по тазбини до другог степена, или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ, или према другом лицу са којим

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана породице, и то: применом насиља, упућивањем претње да ће се напасти на живот и тело, односно, уколико је дошло до дрског и безобзирног понашања од стране окривљеног или је он прекршио мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио. Са друге стране, Породични закон („Сл. гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015) у свом деветом делу који се односи на заштиту од насиља у породици, предвиђа специфичне мере заштите против члана породице који врши насиље, а којима се насилнику привремено забрањује или ограничава одржавање личних односа са другим чланом породице (члан 198. ПЗ-а). Како би суд могао одредити поједину или више мера заштите предвиђених Породичним законом, потребно је у судском парничном поступку утврдити да је до угрожавања телесног интегритета, душевног здравља или спокојства жртве породичног насиља и дошло. Народна скупштина Републике Србије усвојила је 23. новембра 2016. године Закон о спречавању насиља у породици. Примена овог закона започеће од 1. јуна 2017. године. Република Србија је усвајањем овог закона испунила своју обавезу да законски нормира систем сузбијања насиља у породици, а која произлази из међународних уговора које је она потврдила. Конкретно, реч је пре свега о усклађивању националног законског оквира са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, која је донета у Истанбулу 11. маја 2011. године (Истанбулска конвенција), а коју је наша земља ратификовала. Ова Конвенција за земље потписнице утврђује обавезе које се превасходно односе на организацију и мултиресорну сарадњу државних органа како би се на делотворан начин законски одговорило на проблем породичног насиља и како би се на што потпунији начин заштитила његова жртва. Са друге стране, овај закон представља, нажалост, и резултат поражавајућих података који се тичу све већег броја тешких кривичних дела која се извршавају у породици, а о којима готово свакодневно добијамо обавештења путем медија. Очигледно је да кривичноправна и

КРИВИЧНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

живи или је живео у заједничком домаћинству. Дакле, насиљем у породици се може сматрати чак и оно насиље које је извршено према било ком лицу са којим учинилац живи или је живео у заједничком домаћинству, те се оно не односи само на лица са којима учинилац има полне или сродничке везе. Као што сам назив Закона и говори, овде је пре свега реч о превенцији породичног насиља. Како постојећи правни оквир који се односи на кривичноправне и грађанскоправне одредбе не садржи решења која подразумевају одређивање хитних мера којима се насилнику забрањује и ограничава приступ жртви у ситуацијама када се насиље у породици догодило или прети опасност од његовог понављања, али не постоји основ да се насилнику одреди притвор, овај Закон настоји да управо пронађе решење за тај правни вакуум у коме се најчешће насиље понавља уз могућност његове трагичне ескалације. Исто тако, постојеће законске норме немају решење ни за ситуације у којима се насиље није догодило али прети непосредна опасност да се догоди. Решења која у овом смислу нуди Закон о спречавању насиља у породици, на посредан начин треба да охрабре и жртву породичног насиља која од пријаве насиља често одустаје знајући да постоји могућност да се насилник, уколико му се не одреди притвор, убрзо врати на „поприште злочина”. Наиме, члан 17. Закона о спречавању насиља у породици предвиђа да специјално обучен полицијски службеник који је задужен за спречавање насиља у породици, након процене ризика, а пошто установи непосредну опасност од насиља у породици, доноси наређење којим изриче хитну меру учиноцу од кога прети непосредна опасност. Хитне мере могу бити: а) мера привременог удаљења учиниоца из стана; и б) мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој. Ове две мере се, у зависности од околности сваког појединог случаја, могу изрећи појединачно али и кумулативно. Хитна мера коју изриче полицијски службеник траје 48 часова од уручења наређења, а ако јавни тужилац након сопствене процене установи да постоји опасност од насиља у породици, дужан је да суду

поднесе предлог да се хитна мера продужи. Суд хитну меру, након што процени све доказе и околности случаја, може продужити за још тридесет дана. Обезбеђујући поштовање и придржавање донетих хитних мера, законодавац је прописао затворску казну за прекршај у трајању до 60 дана за учиниоца који прекрши хитну меру која му је изречена или продужена (члан 36. став 1). Закон на овај начин изражава принцип „нулте толеранције” на насиље у породици, који би жртвама требало да обезбеди брзу и благовремену заштиту не само када је до насиља дошло непосредно пре његовог откривања, па постоји опасност да оно убрзо буде поновљено, већ и када постоји опасност од понављања насиља које је раније извршено, па чак и уколико до одређеног тренутка насиља није ни било, али се може проценити да постоји опасност од његовог настајања. Иако је благовремена заштита жртве несумњиво од суштинске важности за спречавање породичног насиља, поставља се питање могућности погрешног процењивања постојања ризика услед постојања обавезе брзог одлучивања од стране специјално обученог полицијског службеника. Исто тако, могуће је да оваква законска решења буду мета покушаја злоупотреба од стране појединаца или наводних жртава. Наиме, члан 3. став 1. Закона предвиђа да „непосредна опасност од насиља у породици постоји када из понашања могућег учиниоца и других околности произлази да је он спреман да у времену које непосредно предстоји по први пут учини или понови насиље у породици”, док се према ставу 1. члана 16. Закона процена ризика од непосредне опасности заснива на доступним обавештењима и одвија се у што краћем року. При процени ризика непосредне опасности од насиља, надлежни полицијски службеник нарочито мора водити рачуна о следећим околностима: да ли је могући учинилац раније или непосредно пре процене ризика учинио насиље у породици; да ли је спреман да га понови; да ли је претио убиством или самоубиством; поседује ли оружје; да ли је ментално болестан или злоупотребљава психоактивне супстанце; да ли постоји сукоб око старатељства над дететом или око начина одржавања личних односа

81 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

за спречавање насиља у породици и пружање заштите и подршке жртвама породичног насиља, као и жртвама посебно наведених кривичних дела на која се, у домену сарадње у спречавању насиља и подршке жртвама насиља, сходно примењују законске одредбе. То су пре свега полиција, јавна тужилаштва, судови опште надлежности, прекршајни судови и центри за социјални рад. Полиција је задужена да учествује у поступку спречавања насиља, као и у поступку пружања заштите жртвама породичног насиља. Јавна тужилаштва учествују у спречавању насиља, предлагању продужења хитних мера предвиђених овим законом али и гоњењу за кривична дела која се односе на породично насиље. Судови опште надлежности одлучују о продужењу хитних мера које предлаже јавни тужилац и одлучују у поступцима за одређивање мера заштите од насиља у породици предвиђених Породичним законом, док прекршајни судови одлучују о прекршајним казнама које предвиђа Закон. Центри за социјални рад учествују у примени овог закона помажући осталим актерима овог поступка да спрече породично насиље, али и пружањем конкретне подршке жртвама насиља. Поред набројаних органа и установа у спречавању породичног насиља, пружањем помоћи и обавештења о насиљу, као и пружањем подршке жртвама насиља, учествују и друге установе из области дечје, социјалне заштите, образовања, васпитања и здравства, а у овом смислу се могу придружити и друга правна/физичка лица или удружења. На овај начин законодавац жели да покаже да насиље у породици више није приватна ствар породице или појединог њеног члана, већ друштвени феномен којим треба да се бави читаво друштво. У том смислу Закон својим 12. чланом одређује обавезу свим надлежним државним органима и установама да делотворно и координисано спречавају насиље у породици и вршење кривичних дела одређених овим законом, као и да пруже жртви заштиту, правну помоћ као и психосоцијалну и другу подршку ради њеног опоравка, оснаживања и осамостаљивања. Законски члан 12. у истом контексту налаже обавезу за све грађане да без одлагања пријаве полицији или

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

детета и родитеља који је могући учинилац; да ли је могућем учиниоцу изречена хитна мера или одређена мера заштите од насиља у породици; да ли жртва доживљава страх и како она процењује ризик од насиља (члан 16. став 2). Надлежни полицијски службеник свакако мора пружити прилику и могућем учиниоцу да се изјасни о свим битним чињеницама случаја, али и да прикупи друга потребна обавештења од других полицијских службеника који су му пријавили случај породичног насиља. Такође, пре окончања процене ризика надлежни полицијски службеник може по потреби затражити и мишљење центра за социјални рад о оклоностима из његове надлежности, које могу бити корисне за процену ризика. Дакле, ипак се чини да је специјализација полицијског службеника који ће о хитним мерама одлучивати, као и Законско навођење околности о којима он на свеобухватан начин мора водити рачуна, довољна за непостојање забринутости да ће ефикасност која се овде захтева бити на уштрб правде. Неопходно је осврнути се и на Законом установљену обавезу надлежног полицијског службеника да неодложно мора доставити сва прикупљена обавештења о насиљу у породици или непосредној опасности од њега, као и процену ризика, надлежном јавном тужилаштву, центру за социјални рад и групи за координацију и сарадњу. Ово стога како би они могли преузети мере које су у њиховој надлежности. Јавни тужилац на овај начин може проценити да ли постоје основи и за кривично гоњење насилника или подношење предлога да се хитне мере продуже за још 30 дана. Центар за социјални рад на основу овога предузима потребне мере ради пружања подршке жртви, а група за координацију и сарадњу израђује законом установљену израду индивидуалног плана заштите и подршке жртви. Са друге стране, уколико надлежни полицијски службеник установи постојање опасности која по његовој процени није непосредна, обавезан је да сва доступна обавештења и своју процену ризика достави надлежном јавном тужиоцу и центру за социјални рад. Одредбама чланова од 7. до 11. Закона предвиђени су органи и установе надлежни

КРИВИЧНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

јавном тужиоцу насиље у породици или непосредну опасност од њега, а новчаном казном од 50. 000 динара до 150. 000 динара могу се казнити за прекршај одговорна лица у државним и другим органима, организацијама и установама, која не пријаве или не реагују на пријаву, или опструирају пријављивање или реаговање на свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од њега (чл. 36. став 2). Надлежни државни органи и центри за социјални рад, поред обавезе пријављивања породичног насиља, дужни су да у оквиру својих редовних делатности препознају насиље у породици или опасност од њега. Препознавање може настати као резултат уочавања физичких трагова на телу жртве породичног насиља, а може произаћи и из проучавња пријаве породичног насиља, као и других околности повезаних са појединачним случајевима. Када је у питању специјализација представника надлежних органа, јавног тужилаштва и суда, Закон нормира њихову дужност да заврше специјализовану обуку према програму који доноси Правосудна академија у сарадњи са другим стручним установама и организацијама, док за полицијске службенике специјализовану обуку спроводи Криминалистичко – полицијска академија (чл. 28. ЗСПН-а). Из редова овако обучених кадрова надлежни органи ће одредити службенике који ће у оквиру полицијских надлежности спречавати насиље у породици и пружати заштиту жртвама насиља (надлежни полицијски службеник), односно у оквиру надлежности јавних тужилаштава спречавати насиље у породици и гонити учиниоце кривичних дела предвиђених овим законом, као и у оквиру надлежности судова – поступати у предметима који се односе на спречавање насиља у породици. Управо специфичности породичног насиља о којима се говори на почетку овог текста, изискују специјализацију органа надлежних служби који се баве овим друштвеним феноменом. Надамо се да ће полицијска академија укључити и цивилни сектор у рад који се тиче обуке ових органа, с обзиром да је он током претходних година имао највише контаката са жртвама породичног насиља, као и имајући у виду да је дао велики допринос решавању ових

проблема кроз институције као што су сигурне куће, СОС телефони и сл. Мултиресорна сарадња и координација државних органа и установа у циљу спречавања насиља у породици, која се преплиће кроз читав Закон, посебно је предвиђена у његовом четвртом делу који носи назив „Сарадња у спречавању насиља у породици”. Члан 24. Закона предвиђа институт „лица одређеног за везу”. Ова лица која именује надлежни орган, а која су завршила посебну обуку, постојаће у сваком од надлежних државних органа и установа, дакле, у полицијској управи, основном и вишем јавном тужилаштву, основном и вишем суду и центру за социјални рад. Њихова дужност биће да свакодневно размењују обавештења и податке битне за спречавање насиља у породици, откривање, гоњење и суђење за кривична дела одређена овим законом, као и за пружање заштите и подршке жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом. Поред „лица задуженог за везу”, Закон својим 25. чланом предвиђа и институт „групе за координацију и сарадњу” која је надлежна да „разматра сваки случај насиља у породици који није окончан правноснажном судском одлуком у грађанском или кривичном поступку, случајеве када треба да се пружи заштита и подршка жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела из овог закона, израђује индивидуални план заштите и подршке жртви и предлаже надлежном јавном тужилаштву мере за окончање судских поступака”. Ова група одржаваће састанке најмање једном у петнест дана, којима по потреби могу присуствовати представници образовних, васпитних и здравствених установа и Националне службе за запошљавање, представници других правних лица и удружења, и појединци који пружају заштиту и подршку жртвама насиља у породици. Чланове групе за координацију и сарадњу са подручја за које се група образује чине представници основних јавних тужилаштава, полицијских управа и центара за социјални рад, који се у својим органима и установама баве спречавањем насиља у породици. Ово представља добро законско решење јер унутар групе спаја све чиниоце који

83 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

ефикасан и како би се осујетила евентуална пасивност конкретних извршилаца овог плана, одређени су рокови за предузимање мера, као и план праћења и процене делотворности планираних и предузетих мера. Нарочито је битна одредба која пружа могућност и жртви насиља да учествује у изради овог индивидуалног плана, јер оваква њена улога може позитивно утицати на њено самопоуздање, а пружа јој и прилику да се сама изјасни о својим интересима и потребама. На крају треба поменути да Закон у свом седмом делу предвиђа вођење евиденције о случајевима насиља у породици. Ове евиденције су бројне и воде их сви органи и установе које су пре свега надлежне за спровођење овог закона, па постоји евиденција коју води надлежна полицијска управа, евиденција коју води основни суд, евиденција коју води основно јавно тужилаштво и евиденција центра за социјални рад. Ове евиденције воде се у електронском облику и чине Централну евиденцију о случајевима насиља у породици, коју води Републичко јавно тужилаштво. Приступ подацима из Централне евиденције дозвољен је само органима који су укључени у спровођење овог закона. Подаци садржани у евиденцијама чувају се десет година и након тога бришу. Закон о спречавању насиља у породици, као што се види из претходног дела текста, управо настоји да одговори на специфичности овог друштвеног феномена. Детаљан и персонализован приступ сваком поједином случају насиља, као и већа одговорност свих службених учесника задужених за спречавање насиља, виши степен транспарентности њихових радњи и координисана и мултиресорна сарадња између свих органа, установа и институција задужених за спречавање породичног насиља, представљају добар корак, у правном смислу, на путу успешнијег решавања ове проблематике. Да ли ће ови законодавни напори и заиста испунити очекивања грађана и жртава породичног насиља, остаје нам да видимо у неком будућем времену.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

су добро упознати са околностима конкретног случаја. Дакле, своја мишљења, утиске и предлоге у оквиру групе моћи ће да дају како специјално обучен надлежни полицијски службеник који је сачинио процену ризика и евентуално изрекао хитну меру, надлежни специјално обучени заменик јавног тужиоца који је предложио продужење хитне мере, као и сви други Законом наведени чиниоци заинтересовани за конкретан случај насиља у породици. У петом делу Закона који се бави заштитом и подршком жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом, наводе се права и конкретан вид подршке која се пружа жртвама насиља. Како непознавање и неупућеност у сопствена права често може бити разлог који код жртве насиља може додатно мултипликовати осећај одбачености и недостатка подршке, па и изазвати њену допунску виктимизацију, законодавац предвиђа обавезу за све државне органе и установе да жртви насиља већ у првом контакту пруже потпуна обавештења о органима, правним лицима и удружењима која јој пружају заштиту и подршку (чл. 29. ЗСНП-а). Када је у питању индивидуални план заштите и подршке жртви који, по пријему процене ризика којом је установљена непосредна опасност од насиља у породици, израђује група за координацију и сарадњу, потребно је да он садржи целовите и делотворне мере заштите и подршке како према жртви породичног насиља, тако и према другим члановима породице којима је подршка потребна (чл. 31. ЗСНП-а). Ове персонализоване и конкретне мере Закон дели на мере заштите и мере подршке које се пружају жртви насиља. Мере заштите треба да пруже безбедност жртви, да зауставе насиље, спрече да се оно понови и заштите права жртве. Мере подршке служе како би се омогућило да се жртви пружи психосоцијална и друга подршка ради њеног опоравка, оснаживања и осамостаљивања. Како би се обезбедило да индивидуални план заштите буде заиста

КРИВИЧНО ПРАВО

Кривично дело лажно пријављивање из члана 334. Кривичног законика у судској пракси Кроз бројне примере из судске праксе анализирамо биће овог кривичног дела, приказујемо карактеристичне случајеве, бавимо се односом овог кривичног дела са другим кривичним делима и наводимо примере у којима не постоји кривично дело лажно пријављивање Драган У. Калаба заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку sudski.postupci@legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

адржина кривичног дела лажно пријављивање је предвиђена у члану 334. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14) а припада глави XXX под називом „Кривична дела против правосуђа”. Нужно је указати да је правосуђе посебна област делатности која има за циљ да решава, између осталог, дате кривичноправне ситуације уз примену правних норми. Од правилног функционисања правосуђа зависи и правилно функционисање целокупног правног система. То је и разлог зашто се у свим државама велика пажња поклања обезбеђењу остварења задатака правосуђа. И коначно, то је разлог што се указује дужно поштовање правосуђу и на плану кривичноправне заштите и што су ова криви чна дела из главе XXX и предвиђена као посебна група кривичних дела. Садржина овог кривичног дела је предвиђена у ставу 1, 2, 3. и 4. чл. 334. КЗ‑а. Члан 334. ст. 1. КЗ‑а гласи: „Ко пријави одређено лице да је учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности, а зна да то лице није учинилац тог кривичног дела, казниће се...”

У чл. 334. ст. 2. КЗ‑а је наведено: „Казном из ст. 1. овога члана, казниће се и ко подметањем трагова кривичног дела или на други начин изазове покретање кривичног поступка због кривичног дела за које се гони по службеној дужности...” У ст. 3. истог члана је наведено: „Ко сам себе пријави да је учинио кривично дело које се гони по службеној дужности, иако зна да га није учинио, казниће се...” У ст. 4. истог члана је предвиђено: „Казном из ст. 3. овог члана казниће се и ко пријави да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности иако зна да то дело није учињено...” Управо имајући у виду суштину овог криви чног дела, а то је лажно пријављивање неког лица да је учинило кривично дело и лажно пријављивање да је извршено кривично дело, и притом се у оба случаја мора радити о криви чном делу које се гони по службеној дужности, па је јасно зашто је ово кривично дело законодавац предвидео управо као прво кривично дело у групи кривичних дела под називом „Кривична дела против правосуђа”. Извршењем овог кривичног дела наноси се велика штета како појединцу, тако и држави. Негативна последица наведеног је покретање кривичног поступка против лица које није извршилац кривичног дела, док су, са друге стране, правосудни органи усмерени тада у

85 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

против истог лица због истог кривичног дела, обухваћеног поднетом пријавом. Претходно је наведено да пријава мора да је лажна. Подносилац пријаве је апсолутно свестан да пријављено лице није учинилац кривичног дела. Са друге стране, а што је у пракси често, поднесе се пријава против одређеног лица да је учинило кривично дело, које се затим гони по службеној дужности али са одређеном сумњом да је то лице учинилац кривичног дела, па даљим радњама надлежни орган то треба да провери – тада нема елемената кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ‑а. Ако се поднесе пријава због тежег кривичног дела у односу на учињено дело, ово кривично дело такође не постоји (нпр. у пријави се наведе тешко убиство а у питању је обично убиство). Пријава не мора да садржи правну квалификацију кривичног дела (по Кривичном законику), већ је довољно када је дат опис кривичноправног догађаја на основу којег је лако утврдити које је кривично дело у питању. Пријава се односи на „учињено кривично дело”, а то даље значи да може да се односи како на свршено, тако и на покушано кривично дело. Кривично дело лажно пријављивање је свршено подношењем пријаве надлежном органу, односно када је пријаву примио надлежни орган. Није нужно да је дошло до покретања кривичног поступка да би ово кривично дело постојало. Извршилац може бити свако лице. Дело се може извршити директним умишљајем, па мора постојати свест да се подноси лажна пријава против одређеног лица, а зна се да то лице није извршилац кривичног дела. Мотив извршења кривичног дела није нужан елемент, али може бити од утицаја код одмеравања казне, што је фактичко питање. Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 2. КЗ‑а има следеће нужне елементе: изазивање покретања кривичног поступка l подметањем трагова кривичног дела или пак на други начин; покретање кривичног поступка против одреl ђеног лица због кривичног дела које се гони по службеној дужности; постојање свести да пријављено лице није l учинилац кривичног дела.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

погрешном правцу, уместо да концентрација рада буде усмерена управо ка познатим извршиоцима кривичних дела. Елементи кривичног дела из чл. 334. ст. 1. КЗ‑а јесу: пријава одређеног лица да је учинилац криl вичног дела, која је лажна; пријава се односи на кривично дело које се l гони по службеној дужности. Пријава, односно пријављивање јесте давање података надлежном органу да је одређено лице извршило кривично дело. Таква пријава може бити усмена, писмена, путем телефона или пак на други начин. Наравно, ако је усмена, онда мора да се саопшти надлежном органу и заведе у записник. Законодавац код овог кривичног дела не одређује да подносилац пријаве мора да се идентификује. То значи да пријава може бити и анонимна. Таква пријава мора да буде поднета против одређеног лица и да је исто учинило кривично дело. Идентификација поменутог лица може бити потпуна или делимична, али у сваком случају, такво лице се може лако пронаћи. Поднета пријава треба да је лажна и да се односи на кривично дело које се гони по службеној дужности. Подносилац пријаве је свестан да лице које је у пријави назначено као учинилац кривичног дела, није извршилац кривичног дела. Подразумева се да је пријава поднета надлежном тужилаштву или органима гоњења, али кривично дело постоји иако је пријава поднета и ненадлежном органу, због тога што у ЗКП‑у, као и у процесним законима других правних области (грађанско, управно и друго), постоји општа одредба да је ненадлежни орган, уколико прими одговарајућу пријаву, дужан да је проследи надлежном органу. Наравно, ово кривично дело постоји и када примљену пријаву ненадлежни орган евентуално не достави надлежном органу. У чл. 334. ст. 1. КЗ‑а законодавац није предвидео да се због такве поднете пријаве „покрене кривични поступак”, али је логично да се поводом такве пријаве, имајући у виду језичко тумачење овог уз остале ставове истог члана, може покренути кривични поступак. Са друге стране, ово кривично дело неће постојати ако се већ води кривични поступак

КРИВИЧНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У овом ставу законодавац је јасан, а то је да услед предузетих радњи долази до покретања кривичног поступка против одређеног лица. Подметање трагова кривичног дела јесте остављање одређених трагова или предмета који треба да припадају лицу које се сумњичи да је учинилац кривичног дела. То могу бити следећи трагови: отисак прстију или остављање одеће и обуће учиниоца кривичног дела. До изазивања покретања кривичног поступка може доћи и на други начин: подметањем фалсификованих исправа, личне карте, возачке дозволе и друго. Нужно је да дође до покретања кривичног поступка против одређеног лица због кривичног дела које се гони по службеној дужности, а лице које подмеће трагове је свесно да лице против кога је кривични поступак покренут, није учинилац кривичног дела. Све оно што је претходно наведено у вези са ст. 1. чл. 334. КЗ‑а, у вези са кривичним делом које се гони по службеној дужности – да постоји свест учиниоца да лице против кога је кривични поступак покренут није учинилац кривичног дела – важи и за елементе кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. ст. 2. КЗ‑а. У члану 334. ст. 1. КЗ‑а постоји тзв. директно лажно пријављивање, а у члану 334. ст. 2. постоји тзв. индиректно или посредно лажно пријављивање. Извршилац кривичног дела може бити свако лице, а кривично дело је свршено када је услед подметања трагова кривичног дела, односно услед предузете неке друге делатности, дошло до покретања кривичног поступка против одређеног лица. Кривично дело се може извршити са директним умишљајем, што подразумева постојање свести да се предузетим радњама изазове покретање кривичног поступка код надлежног органа против одређеног лица које није извршилац кривичног дела, дакле, невиног лица. Наравно, и за овај облик кривичног дела мотив извршења није релевантан, а може бити од утицаја код одмеравања казне, што је фактичко питање. Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 3. КЗ‑а има следеће елементе: подносилац пријаве самог себе пријављује као l учиниоца кривичног дела;

кривично дело које је пријављено мора да се l

гони по службеној дужности; постојање свести за подносиоца да није учиl нилац кривичног дела, иако је себе пријавио. Ово су класични случајеви самопријављивања. Оно изискује додатне провере надлежног органа у виду утврђивања мотива за самопријављивање, да ли је тиме „сакривено” друго, теже кривично дело, да ли се евентуално ради о болесној особи и друго. Све ово што је претходно наведено за елементе кривичног дела из чл. 334. ст. 1. КЗ‑а, односи се и на овај облик кривичног дела. Нужни елементи кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. ст. 4. КЗ‑а јесу: пријава да је учињено кривично дело које се l гони по службеној дужности; постојање свести да то кривично дело није l учињено. За овај облик кривичног дела је карактеристично, за разлику од претходно наведених облика, да се лажно пријављује извршење одређеног кривичног дела, што изискује рад надлежног органа, при чему се уопште не указује на извршиоца кривичног дела конкретно нити ко би то евентуално био. Није нужан елемент овог кривичног дела мотив, али се он најчешће утврђује у поступку поводом овог облика кривичног дела. Најчешће је то разлог да се надлежни органи укључе у рад поводом такве пријаве, а у суштини се тим поступањем склањају од стварно извршеног кривичног дела које није пријављено. И у овом случају важи све што је наведено за претходне облике кривичног дела лажно пријављивање – ово кривично дело је свршено подношењем пријаве надлежном органу, извршилац може бити свако лице, исто се може извршити директним умишљајем, што обухвата свест да се пријављује кривично дело које се гони по службеној дужности, а исто није извршено. Код кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. КЗ‑а, у судској пракси и теорији кривичног права, најчешће се говори о обиму дате одбране окривљеног у кривичном поступку, односно да ли може својом одбраном да укаже да је неко друго лице извршилац кривичног дела које се њему ставља на терет. Право одбране окривљеног, обим истог, јасно је регулисано одредбама ЗКП‑а, а то даље

Када је окривљени МУП‑у пријавио одређена лица да су учинила кривично дело изнуде за које се гоњење предузима по службеној дужности, иако је знало да они то кривично дело нису учинили, ради се о лажном пријављивању. Из образложења: Окривљени је оглашен кривим због извршења кривичног дела лажно пријављивање, предвиђено у чл. 205. ст. 1. КЗС‑а. Он је у просторијама МУП‑а припадницима полиције пријавио да је био позиван од два лица чија је имена навео, да су они од њега тражили новац и претили да ће му отети чланове породице уколико не исплати тражени износ. Другостепени суд је одбио као неосновану жалбу браниоца. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 732/06 од 6. априла 2006, и Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 1677/03 од 14. октобра 2005)

Случај #3. Када учинилац познатом лицу прода своје возило, које му у уговореном року не исплати остатак уговорене цене, па учинилац поднесе пријаву МУП‑у у којој наведе да је своје возило позајмио непознатом лицу и да га је тако преварио, чини кривично дело из чл. 205. КЗС‑а. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1573/94 од 15. фебруара 1995, и Пресуда Петог општинског суда у Београду, К 909/92 од 29. јуна 1993)

Случај #1.

Случај #4.

Лажно самопријављивање, као и лажно пријављивање других за кривично дело за које се гони по службеној дужности, може бити извршено и на посредан начин – у виду датог обавештења на тражење органа унутрашњих послова. Из образложења: Под пријавом у смислу кривичног дела лажно пријављивање, поред кривичне пријаве из чл. 150. ЗКП‑а, подразумева се и усмено или писмено означавање одређеног лица као учиниоца кривичног дела, дато у виду обавештења на тражење органа унутрашњих послова у смислу чл. 151. ЗКП‑а. Кривично дело лажно пријављивање, дакле, може бити извршено директно или индиректно.

Када окривљени приликом саслушања, у својству окривљеног пред судом, пријави треће лице да је учествовало заједно са њим као саиз вршилац у извршењу кривичног дела за које је он оптужен, иако је знао да то није тачно, извршио је кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 1. КЗС‑а.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кзз бр. 42/98 од 4. фебруара 1999)

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1276/02 од 4. јула 2002, и Пресуда Општинског суда у Обреновцу, К 12/01 од 13. новембра 2001)

Случај #5. Под лажним пријављивањем подразумева се и када учинилац у преткривичном поступку припадницима полиције да лажан исказ на основу кога је поднета кривична пријава против другог лица, без обзира што против тог другог

87 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

I Кривично лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ‑а

Случај #2.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

значи да се може бранити „како жели”, односно изношењем и неистина, прећуткивањем битних чињеница, али то може чинити само до одређене границе преко које се задире и улази у права других лица. У случају да лажно пријављује друго лице као извршиоца кривичног дела, свестан је да може доћи до покретања кривичног поступка против другог лица, што већ представља напад на личност другог лица. У таквом случају постоји кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. КЗ‑а. Судска пракса у вези са овим кривичним делом је богата. У раду ће бити приказани карактеристични случајеви у вези са овим кривичним делом, а односе се на: I Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ‑а; II Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 2. КЗ‑а; III Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 3. КЗ‑а; IV Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 4. КЗ‑а; V Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. КЗ‑а и однос са другим кривичним делима; VI Непостојање кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. КЗ‑а.

лица није дошло до покретања кривичног поступка. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 158/04 од 25. фебруара 2004, и Пресуда Петог општинског суда у Београду, К 787/03 од 23. септембра 2003)

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #6.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ‑а може се извршити само умишљајем. Из образложења: Решењем првостепеног суда одбијен је оптужни предлог оштећеног као тужиоца и обустављен је кривични поступак због кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. применом чл. 441. ст. 1. у вези са чл. 274. ст. 1. т. 3. ЗКП‑а. С обзиром на чињеницу да је окривљена поднела кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву против свог оца, овде оштећеног као тужиоца, због кривичног дела недавање издржавања из чл. 195. ст. 1. КЗ‑а у периоду од 1. фебруара 2006. до 12. октобра 2007, односно до дана подношења кривичне пријаве, као и на чињеницу коју је Првостепени суд правилно утврдио – да је обавеза издржавања укинута почев од 4. јула 2008. године, правилан је закључак Првостепеног суда да је окривљена поднела кривичну пријаву у време када је обавеза издржавања постојала, па тиме не постоји основана сумња да је њеном радњом учињено кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ‑а. (Решење Основног суда у Ужицу, К 724/11 од 18. фебруара 2011, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2185/11 од 2. децембра 2011)

Случај #7. Када је окривљени као странка у парничном поступку против првостепене пресуде исцрпео све редовне и ванредне правне лекове, и потом поднео кривичну пријаву против поступајућег судије због кривичног дела кршења закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика, коју је надлежни јавни тужилац одбацио, окривљени је знао да оштећени судија није извршио ово кривично дело, па је на наведени начин извршио кривично дело лажно пријављивање. (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 6625/12 од 7. фебруара 2013)

Случај #8. Код кривичног дела лажног пријављивања, по питању субјективног односа учиниоца кривичног дела према предузетој радњи не тражи се никакав мотив код учиниоца, што значи да није потребно утврђивати да ли је учинилац лажног пријављивања имао и намеру за покретање кривичног поступка против лица које је лажно пријавио да је учинило кривично дело, а које се предузима по службеној дужности. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 53/68 од 7. новембра 1968)

Случај #9. Под пријавом се, поред кривичне пријаве, подразумева и усмено или писмено пријављивање одређеног лица као учиниоца кривичног дела за које се гони по службеној дужности, дато у виду обавештења на тражење органа унутрашњих послова у смислу одредбе чл. 151. ст. 2. ЗКП‑а. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1319/88)

II Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 2. КЗ‑а Случај #1. Када је окривљени теретио оштећеног да је он тај који је продао дрогу, а знао је да није учинилац, због чега је дошло до подношења кривичне пријаве и покретања кривичног поступка, извршио је кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 1. КЗС‑а. Неосновано је истицање окривљеног у жалби да није извршио кривично дело, јер се тада у својству окривљеног бранио како је њему најповољније у циљу избегавања кривичне одговорности. Одбрана окривљеног не може имати неограничену слободу па чак и да лажно терети оштећеног. (Пресуда Окружног суда у Чачку, К 4/03 од 26. фебруара 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1044/03 од 23. септембра 2003)

Случај #2. Окривљени је изазвао покретање кривичног поступка против другог лица тако што је, након што је био приведен због сумње да је извршио

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 158/04 од 25. фебруара 2004, и Пресуда Петог општинског суда у Београду, К 787/03 од 23. септембра 2003)

III Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334 ст. 3. КЗ‑а Случај #1.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 42/98 од 4. фебруара 1999)

Случај #2. Кад неко учини изјаву док га надлежни орган у кривичном поступку испитује као окривљеног, у којој том органу саопшти да је одређено лице, против кога кривични поступак није покренут, учинило одређено кривично дело, а зна да означено лице то није учинило, таква изјава има карактер лажног пријављивања. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2567/54)

Случај #3. Кривично дело лажно пријављивање може учинити окривљени који у својој одбрани пребацује кривицу на другу особу, тврдећи да је она извршила кривично дело које се окривљеном инпутира. Међутим, ваља при томе утврдити умишљај оптуженог, какве ће последице из такве изјаве произаћи, да ли је оптужени такве последице хтео и на њих пристао, без обзира на то да ли је желео наступање таквих последица. (Пресуда Врховног суда Хрватске, Кж 1746/65)

Случај #4. Ако учинилац као руководилац поднесе против оштећеног пријаву за покретање дисциплинског поступка, то не може представљати кривично дело из чл. 205. КЗС‑а, јер је оштећени оглашен кривим у том дисциплинском поступку. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 644/92, и Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 733/91)

89 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Када се окривљени пријави саобраћајној полицији да је учинио саобраћајни удес, иако то није учинио, извршилац је кривичног дела из чл. 205. ст. 3. КЗС‑а. Из образложења: Пресудом Општинског суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела лажно пријављивање из чл. 205. ст. 3. КЗС‑а, а Окружни суд је поводом жалбе браниоца преиначио првостепену пресуду тако што је окривљеног на основу чл. 350. т. 1. ЗКП‑а ослободио оптужбе да је учинио ово кривично дело. Врховни суд Србије налази да је захтев за заштиту законитости основан. Наведеном пресудом другостепени суд је окривљеног ослободио оптужбе да је извршио кривично дело налазећи да исто по закону није кривично дело, с обзиром да кривично дело лажно пријављивање може бити извршено само путем директног пријављивања, а не и посредним путем, па је извео закључак да пријаву није поднео окривљени већ овлашћено службено лице. Овакво становиште другостепеног суда је неприхватљиво из следећих разлога: Под пријавом у смислу кривичног дела лажно пријављивање, поред кривичне пријаве из чл. 150. ЗКП‑а, подразумева се и усмено или писмено означавање одређеног лица као учиниоца кривичног дела, дато у виду обавештења на тражење органа унутрашњих послова, у смислу чл. 151. ст. 2. ЗКП‑а. Дакле, кривично дело лажно пријављивање се може извршити директно, при чему су побуде из којих је дело извршено небитне.

Како је у конкретном случају дошло до самопријављивања окривљеног у информативном обавештењу које је дао саобраћајној полицији, дакле, у ситуацији када окривљени није имао својство окривљеног јер кривични поступак није започет, то је његово пријављивање, односно самопријављивање довољно за постојање кривичног дела лажно пријављивање из чл. 205. ст. 3. КЗС‑а, те је окривљени кривично одговоран за извршење овог кривичног дела, како је то правилно утврдио првостепени суд.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

кривично дело, дао уместо својих, личне податке другог лица, потписао потврду о привремено одузетим предметима на име тога лица, као и решење о одређивању и укидању задржавања, па су радници МУП‑а поднели кривичну пријаву против тог другог лица, те се исти појављује као извршилац кривичног дела лажно пријављивање из чл. 205. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗС‑а.

IV Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 4. КЗ‑а Случај #1. Окривљени који је неопрезно рукујући пиштољем упуцао себе у ногу, а затим у болници испричао припадницима полиције да су га напали разбојници који су му отели мобилни телефон, извршио је кривично дело лажно пријављивање. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 3116/04 од 27. децембра 2004)

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #2.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

За постојање кривичног дела лажно пријављивање из чл. 282. ст. 4. КЗ‑а, није неопходно да подносилац пријаве у истој назначи правну оцену дела чије извршење пријављује. Довољно је да је у пријави дат чињенични опис кривичног дела које се гони по службеној дужности и да је пријава лажна, тј. да њен подносилац тврди да је учињено једно кривично дело, иако зна да није. (Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 22/78)

Случај #3. Када учинилац прода своје возило, па затим пријави органима унутрашњих послова да му је возило одузето од стране непознатог извршиоца, чини кривично дело из чл. 205. ст. 4. у вези са ст. 3. КЗС‑а. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 112/99 од 23. фебруара 1999, и Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 924/98 од 23. октобра 1998)

Случај #5. Позивањем дечјег вртића и анонимним лажним обавештењем да је у вртићу на три места постављена бомба, и да се деца не примају у вртић, извршено је кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 4. КЗ‑а. Из образложења: Неосновани су наводи окривљеног да кривичним делом нису остварене веће последице, јер су деца из вртића морала бити евакуисана, дошло је до узнемиравања деце, родитеља и васпитача, као и ангажовања противдиверзионе екипе МУП‑а, што указује на велики степен друштвене опасности овог кривичног дела. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1412/06 од 25. маја 2006, и Пресуда Четвртог општинског суда у Београду, К 972/05 од 24. фебруара 2006)

Случај #6. Када оптужени после тешке крађе у којој је био затечен са својим возилом, пријави Одељењу јавне безбедности да му је украдено возило, а знао је да то дело није учињено, чини кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 4. КЗС‑а. (Пресуда Окружног суда у Београду, К 156/92, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1385/92)

V Кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. КЗ‑а и однос са другим кривичним делима Случај #1.

Када окривљени присвоји и потроши новац са којим је био задужен у предузећу, а затим пријави да је према њему извршено кривично дело разбојништва од стране два непозната лица и да му је том приликом одузет новац који је пре тога присвојио и потрошио, извршио је кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 4. КЗС‑а.

Када учинилац својим возилом одвезе друго лице које покуша да одузме из туђег камиона нафту, при чему побегну возилом када их примети власник, да би потом у станици полиције учинилац поднео кривичну пријаву против непознатог лица које му је наводно одузело моторно возило, поред кривичног дела крађа у покушају из чл. 165. ст. 1. КЗС‑а у вези са чл. 19. КЗЈ‑а, чини и кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 4. у вези са ст. 1. КЗС‑а.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 135/02 од 7. фебруара 2002, и Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 552/01 од 16. јула 2001)

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 398/96 од 2. априла 1996, и Пресуда Другог општинског суда у Београду, К 442/94 од 16. јуна 1995)

Случај #4.

Случај #2.

(Пресуда Петог општинског суда у Београду, К 787/03 од 23. септембра 2003, и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 158/04 од 25. фебруара 2004)

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2040/76)

Случај #6.

Могућ је стицај кривичног дела лажног пријављивања и преваре када учинилац полицији под измишљеним именом поднесе пријаву да је на његову штету од стране непознатог извршиоца извршена тешка крађа, што је дело које се гони по службеној дужности, а у пријави наведе и да су му тада одузета и лична документа, у намери да копију те пријаве са лажним идентитетом покаже оштећеном од кога је наводно купио возило и тако га доведе у заблуду да му на штету своје имовине преда возило ради наводне пробе.

Када окривљени у договору са ноћним чуваром претресе фирму у којој је овај радио и пронађене ствари одузме, па да би исценирао кривично дело разбојништва, окривљени веже чувара и удари га по глави, после чега је овај по договору пријавио полицији извршење разбојништва, тиме су као саизвршиоци, поред кривичног дела крађе, извршили и кривично дело лажно пријављивање.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1339/00 од 14. септембра 2000, и Пресуда Општинског суда у Обреновцу, К 128/99 од 6. децембра 1999)

Случај #4. Са појмом пријављивања „одређеног лица” које је учинило кривично дело, може се изједначити пријава запослених у одређеној мења чници поднета органу унутрашњих послова – да су окривљеном при замени новца дали лажне новчанице уместо правих. Правилно је окривљени оглашен кривим због кривичног дела фалсификовања новца из чл. 168. ст. 1. ОКЗ‑а и лажног пријављивања из чл. 205. ст. 1. КЗРС‑а. (Пресуда Окружног суда у Београду, К 105/03 од 24. фебруара 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2207/03 од 29. јануара 2004)

Случај #5. Када оптужени провали у просторије радне организације у којој ради као келнер и из

(Пресуда Окружног суда у Београду, К 450/04 од 26. маја 2004, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1161/04 од 2. новембра 2004)

Случај #7. Утврђено је да је оптужени поднео криви чну пријаву надлежном органу да је приватни тужилац учинио два кривична дела крађе. Међутим, решењем јавног тужиоца су обустављени извиђаји по тој пријави услед недостатка доказа. Дакле, окривљени је, полазећи од тога да је знао да дела није извршио пријављени, пријавио надлежном органу да је одређено лице извршило кривично дело које се гони по службеној дужности. Према томе, у оваквој радњи окривљеног може стајати само криви чно дело лажног пријављивања, а не кривично дело клевете, како су то погрешно узели судови побијаним пресудама, јер се лажним пријављивањем једном лицу приписује извршење одређеног кривичног дела због кога оно може бити гоњено, а не такво кривично дело које може умањити његову част или углед, што би представљало увреду или клевету. (Пресуда Савезног врховног суда, Кж 85/54 од 20. јула 1954)

91 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

Случај #3.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Окривљени је изазвао покретање кривичног поступка против другог лица тако што је, након што је био приведен због сумње да је извршио кривично дело, дао личне податке другог лица уместо својих, потписао потврду о одузетим предметима на име тог лица, као и решење о одређивању и укидању задржавања, па су радници МУП‑а поднели кривичну пријаву против тог другог лица.

закључане касете одузме новац и цигарете које други келнер на раду у истој организацији у њој чува, а затим у циљу прикривања проневере коју је раније извршио, овлашћеном органу пријави да су новац и цигарете одузете из закључане касете која је њему као келнеру била додељена за чување тих ствари, тада у његовим радњама постоје обележја кривичних дела тешке крађе из чл. 250. ст. 1 тач. 1. КЗ‑а и лажног пријављивања из чл. 282. ст. 4. КЗ‑а, учињених у реалном стицају.

VI Непостојање кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. КЗ‑а

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #1.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Нису остварени елементи кривичног дела лажно пријављивање из чл. 185. ст. 1. КЗХ‑а, ако пријавилац истинито изнесе у пријави да су му милиционери у току свог службовања, уз претњу употребе силе, одузели сав новац који је имао код себе. Из такве његове пријаве не следи још да их је теретио и за то да су они наведено учинили у намери да себи или другом прибаве какву противправну имовинску корист, па да би их према томе лажно теретио за извршење кривичног дела разбојништва. (Пресуда Врховног суда Хрватске, Кр 118/84)

Случај #2. Код кривичног дела лажно пријављивање из чл. 334. ст 1. КЗ‑а, лажна пријава се мора односити на тачно одређено лице, а на субјективном плану кривично дело се може извршити само са директним умишљајем, односно са знањем да дело није учинило лице које се лажно пријављује. Уколико услед душевне болести подносиоца пријаве постоји сумња да је учињено кривично дело које се гони по службеној дужности, односно да је одређено лице учинилац тог кривичног дела, чак и ако та сумња нема реалног основа, недостаје битно субјективно обележје предметног кривичног дела.

Случај #4. Ако је подносилац пријаве имао основа да верује да је неко лице извршило кривично дело и у том уверењу поднесе пријаву, неће одговарати за кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 1. КЗС‑а. (Пресуда Окружног суда у Чачку, К 58/02 од 1. априла 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 519/04 од 7. априла 2005)

Случај #5. Када је окривљени у полицијској управи пријавио свог брата да му је телефоном претио убиством, исти се има ослободити од оптужбе, применом чл. 350. тач. 1. ЗКП‑а, да је извршио кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 1. КЗС‑а, јер се у конкретном случају ради о кривичном делу које се не гони по службеној дужности. (Пресуда Општинског суда у Чачку, К 295/05 од 7. септембра 2005, и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 597/05 од 20. јануара 2006)

Случај #6. Када су окривљени као директори јавног предузећа поднели кривичну пријаву против одређеног лица као извршиоца одређеног кривичног дела у циљу заштите својих права и права својих радника, а нису свесни да пријављено лице није учинилац кривичног дела, тада се имају ослободити од оптужбе да су извршили кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ‑а.

(Пресуда Основног суда у Крагујевцу, К 48/11 од 31. октобра 2011, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 508/12 од 7. фебруара 2012)

(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 365/07 од 7. октобра 2008, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 759/08 од 5. децембра 2008)

Случај #3.

Случај #7.

Када је оштећени поднео кривичну пријаву надлежном тужилаштву против осумњиченог због кривичног дела убиство у покушају из чл. 47. ст. 1. КЗРС‑а у вези са чл. 19. КЗЈ‑а, па се истрага обустави јер нису пружени докази да је осумњичени извршио поменуто кривично дело, правилна је одлука другостепеног суда да тиме оштећени – окривљени није извршио кривично дело лажно пријављивање из чл. 205. ст. 1. КЗС‑а.

Није учињено кривично дело лажно пријављивање када је на основу постојећих или претпостављених околности у кривичној пријави изнета само сумња да је одређено лице учинилац кривичног дела које се гони по службеној дужности.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 226/02 од 23. јануара 2003, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 400/03 од 18. новембра 2003)

(Пресуда Окружног суда у Ваљеву, К 291/05 од 4. октобра 2005)

Случај #8. Не остварује се биће кривичног дела лажно пријављивање подношењем дисциплинске или

друге пријаве са неистинитом садржином која се не односи на кривично дело. (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 5133/13 од 22. априла 2014)

Поставља се озбиљно питање да ли је окривљени извршио кривично дело лажно пријављивање ако је приликом свог саслушања у полицијској управи у својству осумњиченог лица, уз присуство браниоца, у својој одбрани навео да је саучесник у извршењу кривичног дела тешке крађе и малолетно лице..., а након три дана је, поново у полицијској управи, у допуни своје одбране навео да малолетно лице није саучесник у извршењу наведеног криви чног дела. (Пресуда Основног суда у Ужицу, К 717/11 од 3. априла 2012, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2338/12 од 21. децембра 2012)

Случај #10.

(Пресуда Основног суда у Ужицу, К 65/10 од 5. септембра 2012, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 160/13 од 24. јануара 2013)

Случај #11. Није кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 3. КЗ‑а када је окривљена сама себе пријавила да је учинила кривично дело које се гони по службеној дужности, тако што је приликом давања изјаве полицијским службеницима изјавила да је неовлашћено држала опојну дрогу хероин, иако је знала да је исти неовлашћено држао њен супруг. (Пресуда Окружног суда у Ужицу, К 49/09 од 27. августа 2009, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 806/10 од 29. марта 2010)

Случај #12. Када оштећени поднесе кривичну пријаву ОЈТ против осумњичених због кривичног дела преваре из чл. 208. КЗ‑а, које ОЈТ након

Случај #13. Кривично дело лажно пријављивање може се извршити само са директним умишљајем. (Решење Четвртог општинског суда у Београду, К 996/02 од 27. септембра 2002, и Решење Окружног суда у Београду, Кж 2284/02 од 22. новембра 2002)

Случај #14. Неће постојати лажно пријављивање ако се свесно износе као неистините само околности које дело чине тежим, за дело које је пријављено лице стварно извршило, јер извршилац не мора да буде свестан правне квалификације дела које је предмет пријављивања. (Пресуда Првог општинског суда у Београду, К 1313/02 од 19. априла 2006, и Решење Окружног суда у Београду, Кж 3510/06 од 28. децембра 2006)

93 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

У ситуацији када је окривљена код више државних органа пријавила свог супруга – оштећеног, а између њих трају вишегодишњи сукоби, то не значи да је извршила кривично дело лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ‑а.

(Решење Основног суда у Ужицу, К 268/12 од 28. фебруара 2013, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 807/13 од 10. априла 2013)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Случај #9.

истражних радњи оптужи због наведеног кривичног дела, а након тога пријављени поднесе оптужни предлог против подносиоца кривичне пријаве због кривичне пријаве лажно пријављивање из чл. 334. ст. 1. КЗ‑а, тада се оптужни предлог има одбити сходно чл. 441. ст. 1 у вези са чл. 274. ст. 1. тач. 3. ЗКП‑а.

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици доносимо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

ПРИВРЕДНО ПРАВО

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

П: Два правна лица су 2012. закључила уговор о преносу удела у трећем правном лицу. Правно лице 1 је пренело на правно лице 2 50% удела код тог трећег правног лица. Дакле, правно лице 1 и правно лице 2 су постали уделичари са по 50% удела у том трећем правном лицу. Удео је пренет уз одређену накнаду. Начин исплате накнаде за пренети удео (који је код АПР-а регистрован као уписан и унет) одређен је самим уговором. Правно лице 1 је покушало да преко суда раскине предметни уговор, али је суд правноснажно одбио тужбени захтев, односно утврдио да нема места раскиду уговора о преносу удела. Питање је: Може ли правно лице 1 да преко суда захтева да му правно лице 2 исплати накнаду за пренети удео (ако би се у том судском поступку утврдило да накнада – цена за пренети удео – није исплаћена у целости), а имајући у виду да је протекло 4 године од дана када је та обавеза доспела, односно по вашем мишљењу, у ком року застарева предметна обавеза (обавеза да се потражује накнада/део накнаде за пренети удео? О: За ову ситуацију Закон о привредним друштвима не прописује посебан рок застарелости. Требало би применити рок застарелости из одредбе члана 371. Закона о облигационим односима, а то је застарни рок од 10 година. У конкретном случају се не може

применити рок застарелости од 3 године јер, иако су правна лица у питању, пренос удела не представља промет робе или услуга. ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: Да ли се у апликацију Управе за јавне набавке морају убацивати набавке испод 500.000 дин. тј. набавке на које се не примењује Закон о јавним набавкама, с обзиром да се на њих не примењује поменути Закон и не улазе у План јавних набавки јер то нису? О: У апликативни софтвер се не морају уносити набавке до 500.000, али се укупна вредност набавки испод лимита приказује у кварталном извештају.

РАДНИ ОДНОСИ П: Привредно друштво жели да ангажује лице за обављање послова директора и да са њим закључи Уговор о правима, обавезама и одговорностима директора КОЈИ НИЈЕ ЗАСНОВАО РАДНИ ОДНОС, у складу са чланом 48. став 4. Закона о раду (тзв. менаџерски уговори). С обзиром да се ради о ангажовању ван радног односа, за које ипак постоји обавеза подношења пријаве на обавезно осигурање и уплата доприноса за ПИО, поставља се питање да ли се време проведено (на пример 5 година) као ангажовање на основу Уговора о правима,

ОСТАЛО П: Да ли је здравствена установа, обавезна да по Закону о привредним коморама плаћа чланарину или није? О: По Закону здравствена установа није члан коморе, али може, ако жели, то и да постане.

95 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

О: У складу са одредбама члана 48. Закона о раду, послови директора могу да се обављају: 1) заснивањем радног односа на неодређено време или одређено време; или 2) закључивањем посебног уговора о правима и обавезама директора без заснивања радног односа. Према томе, лице изабрано за директора може да заснује радни однос на неодређено време или да заснује радни однос на одређено време, или да обавља послове директора без заснивања радног односа. У случају када се послови директора обављају без заснивања радног односа, међусобна права, обавезе и одговорности директора и послодавца уређују се посебним уговором (став 4. члана 48. Закона). То није уговор о раду јер се не заснива радни однос, већ уговор којим се уређују међусобна права и обавезе између лица које је постављено за директора и послодавца. Сагласно ставу 5. члана 48. Закона, лице које обавља послове директора у привредном друштву ван радног односа за то своје ангажовање има право на накнаду за рад. Ова накнада треба да је у сагласности са природом посла тог директора, а зависи од фактора као што су обим посла директора, врста делатности, број запослених, обим прихода послодавца, услови и сложеност посла итд.

Са пореског становишта, накнада за рад директору који своје послове обавља по уговору о правима и обавезама директора, ван радног односа, има карактер другог прихода. А то значи да се на ту накнаду плаћају: 1) порез на лична примања по стопи од 20% на основицу коју чини бруто уговорена накнада за рад, умањена за проценат нормираних трошкова од 20%; 2) допринос за пензијско и инвалидско осигурање на терет извршиоца послова по стопи од 26% на основицу на коју се плаћа порез на доходак грађана (опорезив приход); 3) допринос за здравствено осигурање на терет извршиоца по стопи од 10,3% на основицу на коју се плаћа порез на доходак грађана, и то само ако послове директора обавља лице које није осигурано по другом основу, а ако ове послове обавља већ осигурано лице (на пример запослени са непуним радним временом или пензионер), нема обрачуна овог доприноса. Према томе, године рада директора по уговору ван радног односа не рачунају се у године рада за стицање права на пензију, јер је овде случај о раду ван радног односа. Само износ накнаде директору ће ући у обрачун будуће пензије.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

обавезама и одговорностима директора КОЈИ НИЈЕ ЗАСНОВАО РАДНИ ОДНОС, урачунава у „радни стаж”, односно да ли ће бити урачунато у године које се збрајају за остваривање права на старосну пензију („пензијски стаж”). Овај уговор, односно врста ангажовања, има сличности и са уговором о делу и са уговором о привременим и повременим пословима. Међутим, време проведено на ангажовању по уговору о делу се НЕ УРАЧУНАВА У РАДНИ СТАЖ, већ само утиче на висину пензије, док се код привремених послова време урачунава и у радни стаж и у висину пензије. Пошто Закон о раду и Закон о ПИО не дају одговор на ово питање, потребно нам је ваше мишљење.

Преглед прописа... ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА… РАДНИ ОДНОСИ

• Закон о изменама и допунама Закона о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016) •

Уредба о основном коефицијенту плате према чину и дужности, односно задацима и пословима које професионални припадник Војске Србије обавља за време службе у иностранству („Сл. гласник РС”, бр. 107/2016 од 29. 12. 2016)

• Уредба о радном времену, одморима и од-

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

суствима професионалних војних лица („Сл. гласник РС”, бр. 107/2016 од 29. 12. 2016)

• Правилник о начину пружања прве помоћи, врсти средстава и опреме који морају бити обезбеђени на радном месту, начину и роковима оспособљавања запослених за пружање прве помоћи („Сл. гласник РС”, бр. 109/2016 од 30. 12. 2016) • Правилник о изменама и допунама Правил-

ника о критеријумима, начину и другим питањима од значаја за спровођење мера активне политике запошљавања („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017 од 25. 1. 2017)

• Правилник о утврђивању програма општег

стручног усавршавања државних службеника из органа државне управе и служби Владе („Сл. гласник РС”, бр. 6/2017 од 27. 1. 2017)

ДРЖАВНА УПРАВА, ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

• Уредба о служби у помоћној полицији („Сл. гласник РС”, бр. 109/2016 од 30. 12. 2016)

• Уредба о престанку важења Уредбе о служби у помоћној полицији („Сл. гласник РС”, бр. 2/2017 од 13. 1. 2017)

• Уредба о утврђивању Програма подстицања

регионалног и локалног развоја у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017 од 25. 1. 2017)

• Уредба о утврђивању Програма стандардизованог сета услуга за акредитоване регионалне развојне агенције у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017 од 25. 1. 2017) • Уредба о поступку по коме се бирају инфраструктурни пројекти и поступку по коме се спроводи подршка унапређења локалне и регионалне инфраструктуре – Градимо заједно („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017 од 25. 1. 2017) • Правилник о изменама и допунама Пра-

вилника о униформи, ознакама, наоружању, специјалним возилима и другој опреми у Служби за обезбеђење у Управи за извршење кривичних санкција („Сл. гласник РС”, бр. 3/2017 од 18. 1. 2017)

• Упутство о изменама Упутства о канцеларијском пословању органа државне управе („Сл. гласник РС”, бр. 3/2017 од 18. 1. 2017)

БУЏЕТИ, ЈАВНА СВОЈИНА, ЈАВНИ ДУГ

• Закон о измени и допуни Закона о јавној

својини („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

• Закон о изменама и допуни Закона о регули-

сању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

• Закон о регулисању јавног дуга Републи-

ке Србије по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене код банака чије је

• Закон о преузимању обавеза акционар-

ског друштва за производњу петрохемијских производа, сировина и хемикалија „ХИП – Петрохемија” Панчево према привредном друштву „Нафтна индустрија Србије” а.д. Нови Сад и претварању тих обавеза у јавни дуг Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

• Уредба о начину давања концесије у фазама („Сл. гласник РС”, бр. 1/2017 од 6. 1. 2017)

• Уредба о финансирању јавних медијских

• Правилник о Списку корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 107/2016 од 29. 12. 2016) • Правилник о изменама и допунама Правил-

• Закон о изменама и допунама Закона о тржишту капитала („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016) • Закон о изменама и допунама Закона о преузимању акционарских друштава („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

• Правилник о висини трошкова накнаде за рад и висини накнаде стварних трошкова привременог заступника капитала („Сл. гласник РС”, бр. 109/2016 од 30. 12. 2016)

• Одлука о изменама и допунама Одлуке о минималним стандардима управљања информационим системом финансијске институције („Сл. гласник РС”, бр. 2/2017 од 13. 1. 2017) • Правилник о изменама и допунама Правилника о обрачуну, начину и роковима уплате редовног доприноса чланова Фонда за заштиту инвеститора („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017 од 25. 1. 2017)

ника о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна („Сл. гласник РС”, бр. 107/2016 од 29. 12. 2016)

• Правила о изменама и допунама Правила пословања организатора Фонда за заштиту инвеститора („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017 од 25. 1. 2017)

• Правилник о изменама и допунама Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 107/2016 од 29. 12. 2016)

ПОРЕЗИ, АКЦИЗЕ, ЦАРИНЕ, ТАКСЕ

• Правилник о начину и садржају извешта-

вања о планираним и извршеним расходима за плате у буџетима локалне власти у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017 од 25. 1. 2017)

• Закон о изменама и допунама Закона о ак-

цизама („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

• Закон о изменама и допунама Закона о по-

резу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

... донетих између два броја

97 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

сервиса из буџета Републике Србије у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 2/2017 од 13. 1. 2017)

ПРИВРЕДА, ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА, БАНКАРСКИ СИСТЕМ www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

седиште на територији Републике Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

Преглед прописа... • Закон о изменама и допунама Закона о по-

реском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

државних водних путева („Сл. гласник РС”, бр. 109/2016 од 30. 12. 2016)

• Закон о измени Закона о привременом уре-

• Уредба о категоризацији међународних и међудржавних водних путева („Сл. гласник РС”, бр. 109/2016 од 30. 12. 2016)

ђивању начина наплате таксе за јавни медијски сервис („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

• Одлука о измени и допуни Одлуке о условима за смањење царинских дажбина на одређену робу („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• Уредба о одређивању међународних и међу-

• Закон о изменама и допунама Царинског За-

кона („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

САОБРАЋАЈ

• Одлука о измени Одлуке о одређивању пољопривредних и прехрамбених производа за које се плаћа посебна дажбина при увозу и утврђивању износа посебне дажбине („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016) • Правилник о изменама Правилника о обли-

ку, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 109/2016 од 30. 12. 2016)

• Правилник о изменама и допунама Пра-

• Уредба о начину постепеног искључивања из

пловидбе танкера без двоструке оплате („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017 од 25. 1. 2017)

• Правилник о допуни Правилника о звањи-

ма, условима за стицање звања и овлашћењима чланова посаде бродова трговачке морнарице („Сл. гласник РС”, бр. 3/2017 од 18. 1. 2017)

• Правилник о изменама Правилника о најмањем броју чланова посаде за безбедну пловидбу које морају имати бродови и друга пловила трговачке морнарице („Сл. гласник РС”, бр. 3/2017 од 18. 1. 2017)

• Правилник о измени Правилника о садржи-

ни, начину издавања и вођењу путних налога и начину вођења евиденције о издатим путним налозима („Сл. гласник РС”, бр. 4/2017 од 20. 1. 2017)

вилника о утврђивању добара и услуга чији се промет опорезује по посебној стопи ПДВ -а („Сл. гласник РС”, бр. 109/2016 од 30. 12. 2016)

• Правилник о превозу нарочитих пошиљака

ПРАВОСУЂЕ

• Правилник о обрасцима и садржају образаца за вођење здравствене документације, евиденција, извештаја, регистара и електронског медицинског досијеа („Сл. гласник РС”, бр. 109/2016 од 30. 12. 2016)

• Закон о измени Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016) • Правилник о начину вођења личног листа за судију, судију поротника и запосленог у суду („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

(„Сл. гласник РС”, бр. 6/2017 од 27. 1. 2017)

ЗДРАВСТВО

• Одлука о изменама и допунама Одлуке о нај-

вишим ценама лекова за употребу у хуманој

медицини, а чији је режим издавања на рецепт („Сл. гласник РС”, бр. 2/2017 од 13. 1. 2017)

торингу квалитета деривата нафте и биогорива („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017 од 25. 1. 2017)

епидемиолошког надзора над заразним болестима и посебним здравственим питањима („Сл. гласник РС”, бр. 3/2017 од 18. 1. 2017)

• Уредба о допунама Уредбе о обележавању

• Правилник о обавезним здравственим пре-

• Правилник о садржини и начину вођења Ре-

гледима одређених категорија запослених лица у објектима под санитарним надзором, обавезним и препорученим здравственим прегледима којима подлежу одређене категорије становништва („Сл. гласник РС”, бр. 3/2017 од 18. 1. 2017)

• Правилник о условима за обављање дезинфекције, дезинсекције и дератизације („Сл. гласник РС”, бр. 3/2017 од 18. 1. 2017) • Листа о допуни Листе лекова који се изда-

ДРУГЕ ОБЛАСТИ

• Закон о проценитељима вредности непо-

гистра произвођача јаких алкохолних пића, обрасцу захтева за упис у регистар и обрасцу годишњег извештаја („Сл. гласнику РС”, бр. 110/2016 од 30. 12. 2016)

• Правилник о захтевима за производњу и промет ароматизованих вина („Сл. гласник РС”, бр. 110/2016 од 30. 12. 2016)

• Правилник о програму, условима и начину полагања стручног испита за обављање послова оверавања мерила („Сл. гласник РС”, бр. 2/2017 од 13. 1. 2017) • Правилник о условима за обављање послова оверавања мерила, начину овлашћивања и вођењу регистра овлашћених тела („Сл. гласник РС”, бр. 2/2017 од 13. 1. 2017)

кретности („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

• Правилник о детекторима јонизујућег зрачења („Сл. гласник РС”, бр. 4/2017 од 20. 1. 2017)

• Закон о измени Закона о јавним медијским

• П Правилник о дозволама за обављање де-

сервисима („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016)

• Уредба о условима и начину привлачења

директних инвестиција („Сл. гласник РС”, бр. 110/2016 од 30. 12. 2016)

•

Уредба о Методологији за одређивање цене складиштења обавезних резерви нафте и деривата нафте у складиштима у јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 4/2017 од 20. 1. 2017)

латности промета, односно дозволама за коришћење нарочито опасних хемикалија („Сл. гласник РС”, бр. 6/2017 од 27. 1. 2017)

• Правилник о измени Правилника о Реги-

стру хемикалија („Сл. гласник РС”, бр. 6/2017 од 27. 1. 2017)

• Упутство о утврђивању превентивних мера за безбедно чување, складиштење односно коришћење нарочито опасних хемикалија („Сл. гласник РС”, бр. 6/2017 од 27. 1. 2017)

... донетих између два броја

99 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

ју без рецепта и који се могу рекламирати у средствима јавног информисања („Сл. гласник РС”, бр. 3/2017 од 18. 1. 2017)

(маркирању) деривата нафте („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017 од 25. 1. 2017)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

• Правилник о врстама и начину спровођења

• Уредба о изменама и допунама Уредбе о мони-

КАЛКУЛАТОР КАМАТА У ОКВИРУ ЕЛЕКТРОНСКОГ ИЗДАЊА

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Калкулатор има на располагању две врсте каматних стопа: дефинисане и моје каматне стопе. Дефинисане каматне стопе које ажурира Редакција су: • стопа затезне камате на износ дуга који гласи на динаре; • стопа затезне камате на износ дуга који гласи на евре; • референтна каматна стопа; • есконтна стопа Народне банке Србије; • индекс потрошачких цена; • камата за неплаћене и неблаговремено плаћене јавне приходе; • камата за неблаговремено плаћени царински дуг; • камата за неблаговремено плаћену казну у царинском поступку; • затезна камата на дуг који гласи на доларе (износи су у доларима); • референтна каматна стопа Европске централне банке (ЕЦБ); • затезна камата (Црна Гора).

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

100

Моје каматне стопе дефинише сваки корисник и прилагођава сопственим потребама. Обрачуне камате корисници: • могу сачувати у оквиру базе; • могу по потреби мењати; • могу бирати да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата: • пропорционалном методом; • комфорном методом; • јединственом мешовитом методом.

Збирни обрачун камата – обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима. У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нам се обратити путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА А У Т О Р

мр Жељко Албанезе

25 ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

w w w. propisi. net