054 lege artis mart 2017 by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ISSN 2406-1085

Број 54 / март 2017.

Судска контрола рада јавних бележника

ИЗДВАЈАМО: Значај и улога проценитеља као нове професије уведене Законом о проценитељима вредности непокретности

Прекршајна одговорност за наручиоце и понуђаче у јавним набавкама

Управни уговор као нови правни институт у управном праву

Редовни правни лекови у кривичном поступку

Осврт на измене Закона о тржишту капитала

www.propisiupraksi.rs

•

www.legeartis.rs

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПРОПИСИ У ПРАКСИ w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници: Драгана Марчетић Дејан Обренић Дејан Гавриловић Весна Филиповић Драгана Станковић Николић Јасмина Миленковић Никола Пантелић Ружа Урошевић Снежана Марјановић Снежана Ћусић Технички уредник: Милена Станковић

ао и увек када се донесу или почиње примена важних

за наручиоце и понуђаче у јавним набавкама, а у тексту

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година V, број 54, МАРТ 2017.

Поштовани претплатници,

из области радних односа бавимо се новим прописима из

прописа, тим променама посвећујемо посебну

пажњу у часопису. Овог пута то је потпуно нов Закон о проценитељима непокретности који у правни систем уводи нову професију, као и измене Закона о тржишту капитала. Осим тога, у сусрет почетку примене Закона о општем управном поступку, бавимо се новим институтом – управним уговором. Издвајамо и текст о судској контроли рада јавних бележника са великим бројем примера из праксе. Од осталих тема у мартовском броју издвајамо текст из области јавних набавки о прекршајној одговорности

области безбедности и здравља на раду.

Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд

Наше текстове потражите и на сајту часописа: www.legeartis.rs

• www.propisiupraksi.rs

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

Редакција

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

lege artis ● МАРТ 2017.

Лектура: Милица Радованчев

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕН Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

из прве руке

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Управни уговор као нови правни институт у управном праву 8 ГРАЂАНСКО ПРАВО 10

Судска контрола рада јавних бележника – део први

Поступак обезбеђења 22 Накнада нематеријалне штете – најновија судска пракса кроз примену нових закона 30 – други део привредно ПРАВО Осврт на измене Закона о тржишту капитала 44

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ Прекршајна одговорност за наручиоце и понуђаче у јавним набавкама

Проблеми јавних набавки у здравству 56 РАДНИ ОДНОСИ Нови прописи из области безбедности и здравља на раду 62 Прописи у пракси: Заснивање радног односа 67 Прописи у пракси: Правно схватање о методологији обрачуна новчане накнаде 70 за случај незапослености КРИВИЧНО ПРАВО 72

Редовни правни лекови у кривичном поступку – део први

рубрике 79

Календар важења правних аката

Портал читалаца

Преглед прописа донетих између два броја

3 lege artis ● МАРТ 2017.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Значај и улога проценитеља као нове професије уведене Законом о проценитељима 4 вредности непокретности

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Значај и улога проценитеља као нове професије уведене Законом о проценитељима вредности непокретности Србија је пред сам крај 2016. године добила Закон о проценитељима вредности непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016) који је и раније најављиван, али је тек тада добио потврду у Скупштини Србије, чиме је и званично ступио на снагу

Дејан Гавриловић председник Удружења банкарских клијената „Ефектива” unakrsni.pogled@legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

а становишта предлагача овог закона, ње гово доношење је и те како имало смисла, док из угла одређеног броја постојећих судских вештака који су до сада радили процене непокретности, овај закон није смео бити усво јен, бар не у оваквом облику. Сврха доношења овог закона је да се повериоци обезбеде на бољи начин, те се Закону свакако радују и банке због којих је углавном и донет. Закон је свакако прошао јавну расправу, a предлагачу Закона су у назначеном року при медбе и сугестије доставили: Светска бан ка, Међународни монетарни фонд, Народна банка Србије, Републички геодетски завод, Инжењерска комора Србије и још неколико стручних лица из ове области, те је Закон на крају уобличен и усвојен. Списак предлагача свакако потврђује тезу да је банкарски сектор био највише заинтересован за увођење реда у ову област. До недавно су посао процене вредности некретнине који је рађен највише из разлога обезбеђивања кредита код пословних бана ка, радили овлашћени судски вештаци грађе винске струке, чији је задатак био да испитају

вредност некретнине и да уз детаљан приказ доставе своје мишљење повериоцу, тј. банци. На бази те процене банка је даље одобравала или није одобравала углавном стамбени кредит свом будућем кориснику, али и пословне креди те фирмама са залогом на непокретности. Било је ту доста пропуста који су послужи ли највише као аргумент предлагачу Закона да уведе ред и у ову област и заправо направи нову професију која ће бити одвојена од осталих суд ских вештака (из других области, финансијске, економске итд.). Тако смо добили проценитеље чији ће посао искључиво бити процена вредно сти непокретнe имовине која је предмет залога, у сврху предвиђену Законом. Осим наведених разлога који изискују уна пређење ове области, треба имати у виду да је један од услова за приступање Европској унији и примена Директиве о хипотекарним креди тима, према којој је свака држава чланица ду жна да изради поуздане националне стандарде процене, засноване на међународно признатим стандардима процене (ИВСЦ, ЕГВ, РИЦС), као и да обезбеди да проценитељи некретнина буду стручни и одговарајуће образовани. Циљеви су и унапређење националних стандарда и најбо ље процењивачке праксе у Србији, хармониза ција националних стандарда са међународном регулативом, као и сарадња са међународним професионалним организацијама из области процене.

Ко може бити овлашћени проценитељ

Непокретна имовина је земљиште – по љопривредно, грађевинско, шуме и шумско

5 lege artis ● МАРТ 2017.

Шта спада у непокретну имовину

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Проценитељи предвиђени овим законом, свој посао ће моћи да раде искључиво након добијања лиценце. За њу су потребни одређе ни критеријуми, одговарајућа стручна спрема, успешно савладавање одговарајућих стручних обука, минимум три године претходног рада на истим пословима, положен испит за звање ли ценцираног проценитеља итд. Лиценца за рад се издаје на рок од три године, а за издавање исте је, након испуњења свих претходних услова, на длежан министар финансија који прихвата или одбија захтев за добијање лиценце. Постојећи судски вештаци имају рок од 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона (6. 1. 2017. године) да испуне све потребне услове и поднесу захтев за добијање лиценце. Они који то не ураде у овом року или не испуне потребне критерију ме, неће моћи да се баве послом процене непо кретности у сврхе предвиђене овим законом, али ће моћи да обављају посао судских вештака за потребе суда. Лиценца се може и изгубити несавесним радом који подразумева непрофе сионалне и нетачне извештаје о проценама, што свакако представља подстицај професионални јем обављању посла. Вршење процене вредности непокретности мора бити у складу са Националним стандар дима и Кодексом етике, чиме се обезбеђује да извештаји које праве проценитељи испуњавају највише стандарде „професионализма, интегри тета, јасноће, поузданости и непристрасности”, као и да буду сагласни са највишим међународ ним стандардима и праксом којом се уређује ова област. Национални стандарди и етички кодекс, предвиђени овим законом, дефинисали би основу и методологију процене вредности не покретности, поступак вршења процене, прет поставке и чињенице које се морају узети у обзир приликом израде извештаја о процени, минимални садржај извештаја о процени и пра вила професионалног понашања лиценцираног процењивача.

земљиште, затим зграде, биле оне пословне, стамбене, комерцијалне или комбинација, и други грађевински објекти на којима може по стојати засебно право својине. Закон ће се примењивати искључиво на про цене вредности непокретности које се врше за следеће потребе: 1) закључења уговора о кредиту обезбеђених хипотеком и закључења других послова фина нсијских институција обезбеђених хипотеком; 2) утврђивања вредности непокретности у по ступку стечаја, у складу са законом којим се уре ђује стечај; 3) продаје непокретности у поступку вансуд ског намирења, у складу са законом којим се уређује хипотека. За ширу јавност у Србији свакако су зани мљиве ставке 1 и 3 јер ће њима бити обезбеђена адекватнија процена некретнине у поступку добијања кредита, као и реална процена исте у случају потешкоћа у отплати кредита, када банка активира хипотеку. На тај начин се, бар је то једна од идеја предлагача, реалном проце ном некретнине штити интерес и повериоца и дужника. Оно што је још занимљивије и што додатно упућује обе стране на ангажовање проценитеља који заправо на овај начин тешко да може бити изопштен из овог посла, то је да су уговори из тачки 2) и 3) у којима вредност непокретности није проценио лиценцирани проценитељ НИ ШТАВИ, а јавни бележници, односно други ор гани овлашћени за оверу или закључење уговора о промету непокретности из тачки 2) и 3), ако на основу извршеног увида у именик лиценци раних проценитеља утврде да процена вредно сти непокретности није претходно урађена од стране лиценцираног проценитеља, дужни су да ОДБИЈУ предузимање тражене службене радње. Дакле, неспорно је да ће доношење овог за кона да уведе одређени ред у ову област јер по већава и одговорност онога ко врши процену, повериоцу даје јаснију слику обезбеђења којим може располагати у уговореном року, а дужни ку одређену сигурност да у случају непредвиђе них околности заложена некретнина неће бити продата у бесцење почетним умањивањем њене тржишне вредности, а касније и додатним про центуалним умањивањем предвиђеним Зако ном о хипотеци.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Банкарски сектор у Србији ће свакако по здравити доношење овог закона јер адекватна процена колатерала свакако утиче на трошкове финансирања и појачава стабилност банкарског система смањивањем ризика процене будуће промене вредности заложене некретнине. Тако ће бити избегнуте ситуације које су се, исти на ретко, дешавале, али банкама јесу правиле проблем, на пример када дође до прецењива ња вредности колатерала на основу чега банка пласира више средстава него што је то реално покривено обезбеђењем, што се касније покаже као велики проблем приликом принудне напла те јер банка продајом првобитно прецењене не кретнине, може да покрије само део дуга. Прецењивање вредности некретнине је сва како било у интересу одређеног броја дужни ка који су на тај начин хтели да позајме већа новчана средства, а углавном се то радило код стамбених кредита при чему будући корисник није имао за одређено новчано учешће којим би учествовао у кредиту, већ је вештачким по дизањем вредности некретнине избегавао ту препреку уз испуњавање услова да некретнина вреди више од позајмљених средстава. Други разлог су биле унапред смишљене махинације јер дужник планира да не враћа кредит, те уз не реално приказану вредност залоге подиже већи износ средстава. У том смислу се одговорност проценитеља новим законом повећава, па се тако уводи и до датно обезбеђење за тачност обављеног посла у виду осигурања од професионалне одговорно сти. Тако ће сваки овлашћени проценитељ бити у обавези да пре добијања или обнављања ли ценце, закључи са осигуравајућом кућом уговор о осигурању од професионалне одговорности на минимални износ од 50.000 евра на минимум 3 године, с тим што је дужан да ресорном ми нистарству сваке године доставља одговарајућу полису. Контролу рада проценитеља спроводи Акре дитовано удружење проценитеља чији сваки проценитељ мора бити члан. Ова удружења су у обавези да континуирано прате рад процени теља који су њихови чланови, и да у случају са знања о неправилностима у раду проценитеља, формирају Дисциплинске комисије које изри чу мере проценитељима код којих се утврди неправилност у раду. Мере се деле на лакше и

теже повреде рада. Код лакших повреда рада може бити изречена јавна опомена и новчана казна од 20.000 до 100.000 динара, док код тежих повреда новчана казна може бити у распону од 150.000 до 500.000 дин, уз могућност одузимања лиценце за рад. Дакле, јасно је овим законом уведена лична одговорност проценитеља за професионално обављен посао, док супротно води казнама или чак одузимањем дозволе за рад. Процена пре длагача је да су ове запрећене казне довољне да спрече злоупотребе у раду будућих процените ља, чиме се умањују остали ризици од настанка штете, како повериоцу тако и дужнику. Оно што би могао бити неки незванични коментар и примедба струке и дела јавности који се бавио овим законом, то је да се њиме уводи нова професија попут професије Извр шитеља и Нотара, за чим заправо и није било потребе, већ је било довољно ускладити посто јећу регулативу којом би се заправо постојећа струка надоградила. Уводи се и неколико бе спотребних нивоа и позиција које суштински немају неки значај у раду проценитеља нити су били предвиђени претходним законима. Један од њих је Стручни одбор чији ће задатак бити да предлаже Националне стандарде и Кодекс етике, затим и садржај испита, као и да испи тује и оцењује кандидате, да се бави стручном обуком и континуираним усавршавањем итд. За свој рад Стручни одбор одговара ресорном министру, а финансира се из буџета Републике Србије. Дакле, обављаће суштински посао који највише иде у прилог повериоцу (стране банке у приватном власништву), али ће бити финанси ран новцем пореских обвезника Србије. Постојећа струка сматра да ће релевантне институције, попут Грађевинског факулте та који има организован систем едукације из области процене вредности, мастер студије које трају две године, специјалистичке студи је, врло озбиљне курсеве на којима се будући грађевински инжењери едукују из области гра ђевинарства, као и на неким програмима који су акредитовани код Министарства просвете, бити неправедно дискриминисане и изопштене из целог посла који ће бити додељен удружењи ма без референци и претходног искуства, која ће заправо своје усавршавање градити парале лно са усавршавањем самих проценитеља.

7 lege artis ● МАРТ 2017.

за обуку и стицање лиценце кандидат морати да издвоји од 1.000 до 1.500 евра. То су још и додатни трошкови континуираног усавршава ња, као и обавезног чланства у акредитованом удружењу у ком ће сваки проценитељ морати да плаћа чланарину чију ће висину одредити ресорни министар. У складу са тим је реално да дође и до повећања цене услуге проценитеља, што ће свакако у највећем броју случајева бити преваљено на терет дужника. Тако може доћи до ситуације да исти посао који ће овлашћени проценитељ из овог закона и судски вештак обавити, новчано буде различито вреднован управо зато што проценитељ у свом раду и уса вршавању има веће трошкове. Генерално, остаје утисак да је суштинска иде ја доношења овог закона добра и исправна, али можда и добрим делом закаснела. Банкарски сектор је одавно доживео свој зенит у погледу пласирања стамбених и других кредита обе збеђених хипотеком. Експанзија ових кредита је била у периоду од 2006. до 2008. године, када су највећи посао управо обавили постојећи судски вештаци за ту област. Из тог разлога се намеће процена да ће управо ставка 1. у члану 3. овог закона можда и имати слабију примену у односу на ставке 2. и 3. код којих је делом и због лоших процена непокретности у претходном периоду, као и због лошије економске ситуације у земљи, дошло до повећања ненаплативих кредита и броја активираних хипотека, као и покренутих стечаја фирми које су подизале пословне креди те са залогом непокретности.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

И постојећи судски вештаци сматрају да ће не неки начин бити дискриминисани, али и да је њихово звање и искуство неправедно дегра дирано. У Србији има нешто мање од 7.000 суд ских вештака, од којих су 75% доктори наука. Поставља се питање пред каквом ће то коми сијом један доктор наука полагати испит и ког нивоа оцењивања ће тај испит бити. Такође, уведене су обавезе обуке и усаврша вања због чега се опет уводе и нове позиције лица која ће пружати услуге тог типа. Дакле, пре него што поднесе захтев за лиценцу, кандидат мора да прође стручну обуку и након тога поло жи испит. Затим је у обавези да континуирано ради на свом усавршавању, што свакако подра зумева праћење нових трендова, најпре из обла сти грађевинарства, затим економских кретања итд. Овим делом Закона предлагач као да је ста вио до знања постојећим носиоцима овог посла, овлашћеним судским вештацима, да није задо вољан степеном њиховог знања нити потребног нивоа континуираног усавршавања, односно постојеће свести вештака о потреби стицања нових знања, те је такву обавезу наметнуо за конским актом. С друге стране, судски вештаци приговарају да ће у посао сада моћи да им се ме шају сва заинтересована лица са факултетском дипломом, било које професије, што сматрају деградацијом професије на неки начин, бар у некој почетној фази примене Закона. Све ове активности изискују и додатне тро шкове које судски вештаци до доношења овог закона нису имали. Тако се предвиђа да ће само

Управни уговор као нови правни институт у управном праву

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Управни уговор је двострано обавезан писани акт који, кад је то посебним законом одређено, закључују орган и странка и којим се ствара, мења или укида правни однос у управној ствари

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ружа Урошевић судија Управног суда unakrsni.pogled@legeartis.rs

рви пут је доношењем Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС”, бр. 18/2016 – у даљем тексту: ЗУП) у наш правни систем уведена дефиниција упра вног уговора и први пут су општим законом уређена основна питања везана за све управне уговоре (закључивање, уговорне стране, изменe због промењених околности, раскид и правна средства – приговор и жалба). Детаљно регу лисање појединих типова управних уговора је препуштено посебним прописима. Из цитиране законске дефиниције управног уговора као новог правног института у нашем правном систему, произлази да управне уговоре треба разликовати од грађанских уговора буду ћи да се управним уговорима ствара, мења или укида правни однос у сфери јавног права, док се грађанским уговорима чини то исто, али у сфери приватног права. Поред тога, ваља нагла сити да је нужно разликовати и уговоре упра ве од управних уговора. Уговори управе су сви уговори код којих се на једној страни појављује јавноправни субјект, и то како уговори приват ног права, тако и управни уговори. Управни уговори су само једна врста уговора управе и као такви, они су предмет управног права, па спорови који из њих произлазе спадају у ју рисдикцију Управног суда. Управно-правни карактер ове врсте уговора се посебно огледа

у чињеници да се њиме ствара, мења и укида правни однос у управној ствари. Дакле, управна ствар је битно обележје ове управног уговора, што ову врсту уговора приближава управном акту, али га правна техника битно разликује од управног акта. Будући да управни уговори одступају од оп штег режима решавања у управним стварима, као и од класичног уговорног права, ЗУП-ом је предвиђено да ће се одредбе ЗУП-а сходно при мењивати на управне уговоре, а одредбе Зако на о облигационим односима супсидијарно. То значи да ће се одредбе ЗУП-а примењивати само у случају када то одговара правној приро ди аката који се доносе од страна органа по пра вилима управног поступка (облик и саставни делови решења, поступак по приговорима или жалбама и сл.), док ће се на питања која се тичу самог уговора, а која нису регулисана ЗУП-ом, примењивати одредбе Закона о облигационим односима. Управни уговори су двострано обавезни акти који се закључују између јавноправног субје кта, с једне, и приватноправног субјекта, с дру ге стране. Кауза тих уговора је остварење неког јавног интереса, стварање одређене јавне кори сти за грађане и правна лица. У томе се и огледа специфичност ових уговора у односу на уговоре грађанског права, јер се овлашћења јавноправ ног субјекта ради остваривања јавног интереса појачавају у односу на другу страну уговорни цу, дајући јавноправном субјекту и овлашћење да под одређеним условима раскине управни уговор, док друга страна уговорница то право нема. Друга специфичност ове врсте уговора

• ако изостане сагласност странке да се уговор измени због промењених околности; • ако странка не испуњава уговорне обавезе; и •‌ ако је то неопходно да би се отклонила те

Имајући у виду чињеницу да је приговор ремонстративно правно средство, чини се да друга страна уговорница – приватно правна, није на најбољи начин правно за штићена. Недостатак законског решења се огледа у томе што се приговор изјављује руководиоцу органа на чије се поступање приговор односи, што такође указује на инфериорни положај друге странке у овом уговорном односу, односно на неједнакост странака. Ипак, неравнотежа правног по ложаја јавноправног и приватноправног субјекта у управном уговору није случајна. Она служи томе да се избегну случајеви у ко јима би, давањем права приватноправном субјекту на једнострани раскид уговора, био угрожен јавни интерес чије остварење је било разлог за закључивање управног уговора.

9 lege artis ● МАРТ 2017.

шка и непосредна опасност по живот и здра вље људи и јавну безбедност, јавни мир и јавни поредак, или ради отклањања поремећаја у привреди, а то не може успешно да се откло ни другим средствима којима се мање дира у стечена права. Уговор се раскида решењем органа у коме се изричито наводе и јасно образлажу напред на ведени разлози за раскид уговора. Друга страна уговорница нема уопште право да раскине уговор, већ може да изјави приговор у случају када орган не испуњава уговорне обавезе. Приговор се подноси у року од шест месеци од пропушта ња органа да испуни обавезу из управног уго вора. Ако је приговор основан, руководилац органа га усваја решењем којим одређује даљи начин испуњења обавеза органа из управног уговора и одлучује о захтеву за накнаду штете. Против решења донетог по приговору може се изјавити жалба, с тим што орган који одлучу је по жалби има иста овлашћења као орган – руководилац који је одлучивао по приговору. Против решења донетог у поступку по жалби може се покренути управни спор пред Управ ним судом.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

огледа се у чињеници да ови уговори не делује само, односно првенствено између уговорних страна (inter partes). Они су само средство да се постигне предвиђена кауза – одређени јавни интерес – због чега они и делују према свима (erga omnes). ЗУП не уводи могућност закључења управ них уговора у свим управним областима, већ ће се они уводити након ступања на снагу ЗУП-а доношењем посебних закона, чиме се избегава сукоб закона. Ово стога што ЗУП не допушта да се посебним законима снизи њиме прописан ниво заштите права правних субјеката. При за кључењу управног уговора се мора посебно во дити рачуна о томе да његова садржина не сме бити противна јавном интересу нити правном интересу трећих лица. ЗУП-ом су регулисана питања која се тичу раскида управног уговора због промењених околности које су настале после закључења уговора, а које се нису могле предвидети у вре ме закључења. Законом је дато право свакој уговорној страни, ако би јој испуњење уговор не обавезе постало битно отежано, да од друге уговорне стране захтева да се уговор измени или прилагоди насталим околностима. Притом, захтев органа за измену уговора представља заправо обавештење о новонасталим околно стима и захтев за давање сагласности за изме ну уговора. Ово стога што у случају изостанка сагласности странке, орган може да донесе ре шење којим једнострано раскида уговор. Ту мо гућност странка нема јер не може једнострано да раскине уговор ако орган не да сагласност на њен захтев за измену уговора. Напротив, ако по оцени органа нису испуњени услови за измену уговора или ако би измена уговора иза звала штету по јавни интерес која би била већа од штете коју би претрпела странка, орган ће решењем одбити захтев странке за измену уго вора. Против решења органа којим је одбијен захтев странке за измену уговора, странка може изјавити жалбу, ако је допуштена, или покрену ти управни спор. Већ је указано на једну од битних разлика управног уговора и уговора приватног права. Она се огледа у чињеници да је законом дато право само једној уговорној страни да је днострано раскине уговор. То право је дато само органу и то у следећим случајевима:

Судска контрола рада јавних бележника (део први)

ГРАЂАНСКО ПРАВО

У тексту који је због обимности материје подељен у два дела и чији ће други део бити објављен у следећем броју овог часописа, аутор кроз много примера из праксе пише о случајевима сa којима су се сусретали јавни бележници у раду, али и о одлукама судова приликом судске контроле рада јавних бележника

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Снежана Марјановић судија Првог основног суда у Београду, заменик руководиоца парничног одељења и одељења судске праксе sudski.postupci@legeartis.rs

а заједничкој конференцији Врховног касационог суда и Јавнобележничке ко море Србије, одржаној у новембру 2016. године, наведено је да је планирано предузима ње великог броја активности које су предвиђене Акционим планом за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа за период 2013– 2018. године и Акционим планом за поглавље 23, како би се обезбедило стварање ефикасног и стручног јавног бележништва. Наведено је у излагању да је тумачење поје диних законских одредби различито од стране јавних бележника и судија. Догађа се да постоје и различите судске одлуке поводом истог пита ња. Приликом провере садржине правног посла и провере документације запажено је различи то тумачење суда који умањује улогу бележника и јавних бележника који под притиском одго ворности за тачност података у промету поне кад одлазе у другу крајност. Етички кодекс јавних бележника који је усво јен 26. јуна 2016. године на Скупштини Јавно бележничке коморе Србије, наводи да јавни бележници обављају делатност на пољу пре вентивне правде чија се корист и неопходност у друштву мери степеном савесности, одговорно сти и стручности сваког бележника понаособ. Друштво засновано на владавини права за хтева пре свега правну сигурност и извесност

обављања правних послова, те јавни беле жник има високи степен професионалне од говорности. Јавни бележник јавним деловањем допри носи владавини права, законитости и пра вичности, али и заштити јавног поретка. У вршењу делатности јавни бележник је одгово ран за савете које је дао или пропустио да да, као и за радње које је предузео или пропустио да предузме. За свој рад одговара у складу са законом. Јавни бележник је дужан да темељно и у пот пуности утврди захтеве странака, да одабере правну форму која у највећој мери одговара намерама странака и да обезбеди законитост и правилност те форме, те мора да да странкама сва потребна објашњења и упозорења, узевши у обзир све околности случаја, како би биле свесне могућих правних последица предузетих радњи. Не сме да ускрати предузимање радњи за које је овлашћен, осим када је законом друк чије прописано. Приликом вршења делатности не сме да делује ни у корист ни на штету поједи них странака, већ је дужан да се стара о правил ној примени прописа. Он је дужан да приликом сачињавања јавнобележничких записа поучи странке о правним последицама сачињавања таквог записа. Дужан је да утврди праву намеру странака, да разјасни право чињенично стање и да поучи странке о правном домашају прав ног посла који предузимају у форми јавнобеле жничке исправе. Надзор над јавнобележничком делатношћу врше министарство надлежно за правосуђе, на длежни суд и Комора, према члану 13. Закона о јавном бележништву („Сл. гласник РС”, бр.

РАЗЛОЗИ ОДБИЈАЊА ОБАВЉАЊА СЛУЖБЕНЕ РАДЊЕ – СУДСКА ПРАКСА Из образложења: Из списа произлази да је јавни бележник одбио захтев подносиоца приговора за оверу купопродајног уговора јер је јавни бележник по сумњао да се подносилац приговора привидно појављује као купац, те да је циљ наведеног уго вора да се прибави својина на непокретностима – земљишту – за страног држављанина који иначе нема право да стиче својину на земљи шту које му није неопходно за обављање делатности, у смислу одредбе члана 82а, став 1. и став 2. ЗОСПО-а. По оцени овог суда исправно је поступио јавни бележник с обзиром на то да из списа

11 lege artis ● МАРТ 2017.

Ако јавни бележник утврди да нису испу њени услови за сачињавање, потврђивање или оверу исправе, решењем ће одбити да преду зме службену радњу. Против решења о одбијању јавног бележни ка да предузме службену радњу, странка може изјавити приговор надлежном суду на чијем подручју се налази службено седиште поступа јућег јавног бележника у року од осам дана од дана достављања преписа решења (члан 53а). Суд је дужан да о приговору одлучи у року од осам радних дана од дана достављања приго вора. Против решења суда којим се усваја приго вор странке и налаже поступајућем јавном бе лежнику да предузме тражену службену радњу, јавни бележник нема право жалбе (члан 53б). Против решења којим се одбија приговор, странка може изјавити жалбу надлежном суду у року од 15 дана од дана достављања преписа решења. Суд је дужан да о жалби одлучи у року од 15 радних дана од дана достављања жалбе. Непоступање судије у предвиђеним роковима сматра се несавесним радом судије. Јавни бележници су у извесном броју слу чајева одбијали обављање службених радњи у ситуацијама које су законом предвиђене. По приговору странке на решења јавних бележни ка одлучивали су основни судови, а по жалби на решења основних судова виши судови. Пракса поступања није у свим случајевима била ује дначена.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 – др. закон, 93/2014 – др. закон, 121/2014, 6/2015 и 106/2015, – у даљем тексту: Закон). Јавно бележништво је служба од јавног по верења. Закон дефинише јавног бележника као стручњака из области права, који на основу јавних овлашћења прихвата од странака изја ве воље и даје им потребну писмену форму и о томе издаје исправе које имају карактер јавних исправа, чува оригинале тих исправа и друге поверене документе, издаје преписе исправа, јавно потврђује чињенице, даје странкама са вете о питањима која су предмет његове дела тности, и предузима друге радње и врши друге послове одређене законом. Јавни бележник није заступник странке, већ лице које је овлашћено да обавља послове одређене законом (члан 52). Он је дужан да се за време и изван обављања делатности пона ша у складу са поштовањем и поверењем који се указују његовој служби. Не сме посредова ти у закључењу правних послова ни преузети јемство или дати друго обезбеђење странци у вези са неком службеном радњом, а дужан је да води рачуна да ни лица која код њега раде не предузимају такве радње. У пословима које оба вља јавни бележник мора поступати са пажњом стручњака. Јавни бележник не сме да ускрати предузи мање радњи за које је овлашћен, осим када је овим законом друкчије прописано (члан 53). Ипак, он је дужан да одбије обављање слу жбене радње: 1) ако је она неспојива са његовом службеном делатношћу, нарочито ако се његово учешће за хтева ради постизања очигледно недопуште ног или непоштеног циља; 2) ако утврди да је радња према закону не допуштена и сумња да је странка предузима привидно или да би избегла законске обаве зе или да би противправно оштетила треће лице; 3) ако утврди да странка нема пословну спо собност или из другог законског разлога не може пуноважно закључивати правне по слове, изузев ако у поступку учествује закон ски заступник тог лица; 4) ако располаже чињеницама да странка нема озбиљну и слободну вољу да закључи одређени посао.

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

несумњиво произлази да је подносилац приго вора пре покушаја овере уговора о купопродаји непокретности у своје име, у два наврата код истог јавног бележника приступао ради закљу чења и овере уговора којим би страно лице С. Д. стекло својину на земљишту, из чега недвосми слено произлази постојање сумње да се купац – подносилац приговора појављује привидно у уговору као уговарач. Одредбом члана 53. став 2. Закона о јавном бележништву прописано је да је јавни бележник дужан да одбије обављање службене радње за коју сумња да је странка предузима привидно. Из садржаја законске одредбе произлази да је у конкретном случају јавни бележник поступио правилно и у складу са законом. Подносилац приговора није уз приговор до ставио било какве писане доказе из којих би се поуздано утврдило да ли је подносилац приго вора држављанин Републике Србије или неке друге земље, да ли подносилац приговора оба вља делатност на територији Републике Ср бије, а терет доказивања ових чињеница је на подносиоцу приговора у смислу одредбе члана 231. став 2. ЗПП-а. Без утврђивања наведених чињеница није могуће утврдити да ли подносилац пригово ра има право да, у смислу одредбе члана 82а став 1. ЗОСПО-а, као домаћи држављанин или држављанин друге земље са којом постоји узајамност, стиче својину на земљишту на тери торији Републике Србије која му је неопходна за обављање привредне делатности, као ни да ли у смислу одредбе члана 82а став 2. ЗОСПО-а по дносилац приговора има право да стиче својину на становима и стамбеним зградама као држа вљанин Републике Србије или као држављанин друге земље са којом постоји узајамност. (Решење Основног суда у Аранђеловцу, Р 3 бр. 32/16 од 4. 3. 2016)

Да подносилац приговора под утицајем недопуштене побуде привидно закључу је уговор о доживотном издржавању зарад избегавања законске обавезе прописане Зако ном о социјалној заштити, упућује и њено до садашње понашање, јер да је заиста желела да закључи и првих шест уговора о доживотном издржавању, то не би учинила у једном дану и то непосредно по доношењу решења надлежног органа који јој је наложио измештање старих

лица због неиспуњавања услова њиховог сме штаја, а иста ситуација се догодила и након само пар месеци од извршеног ванредног инспе кцијског надзора када је установљено да у ње ном домаћинству уместо шест има осам старих лица, па је иста брже-боље, у циљу избегавања обавеза и последица поднете кривичне пријаве надлежног органа, јавном бележнику поднела захтев за солемнизацију уговора о доживотном издржавању који је закључила. (Решење Основног суда у Сенти, посл. бр. Р-јб. 2/2015 од 19. 11. 2015)

Утврђује се да је предмет промета пољопри вредно земљиште које је евидентирано у ката стру непокретности као задружна имовина, као и да је јавни бележник од З.З. Н као додат ни доказ затражила потврду да је продавац З.З. Н извршила разграничење друштвене и државне својине на пољопривредном земљишту, као и потврду Агенције за при ватизацију РС о давању сагласности за оту ђење имовине, што су све докази који нису достављени, те је солемнизација одбијена. Према члану 49. ст. 1. Закона о задругама РС, имовину задруге чини право својине на по кретним и непокретним стварима, новчаним средствима и хартијама од вредности (задружна својине) и друга имовинска права, док се према члану 49. ст. 2. истог закона задружна својина образује из удела задругара који су пренесени у својину задруге или чланарине задругара, сред става остварених радом и пословањем задруге, и средстава које је задруга стекла на други на чин, док је чланом 6. Закона о претварању друш твене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине („Сл. гласник РС”, 49/92, 54/96 и 62/2006) прописано да предузеће одно сно правно лице не може отуђивати или заме нити пољопривредно земљиште пре извршеног пописа земљишта у државној својини. Имајући у виду наведену законску регулативну и чињеницу да З.З. није поступила по захтеву јавног бележника и доставила потврду о разгра ничењу државне имовине од друштвене, те да се у конкретном случају без наведене потврде не може утврдити да ли је задружна имовина која је предмет овог промета образована од удела за другара који су пренесени у својину задруге или пак на други начин, односно по основу Закона о

Из напред наведеног произлази да је уговор о купопродаји непокретности закључен 1. 2. 2011. године. Забележба хипотекарне продаје и за бележба забране продаје од стране власника у јавној књизи о непокретностима, по основу решења oсновног суда извршена је 21. 6. 2011. године. На исту забележбу, према подацима из листа непокретности, жалба није уложена од стране власника предметних станова нити је ичим указано да су предметни станови већ раније отуђени уговором о купопродаји од 1. 2. 2011. године, који из непознатих разлога није поднет на оверу код надлежног суда пуне чети ри године, гледано на време подношења захтева за потврђивање (солемнизацију) код јавног бе лежника коме је захтев предат 3. 3. 2015. годи не. Из претходног следи да су у време забележбе

13 lege artis ● МАРТ 2017.

(Решење Основног суда у Кикинди, број Р-јб.1/15 од 28. 5. 2015)

хипотекарне продаје и забележбе забране про даје од стране власника на предметним ста новима, исти већ били отуђени уговором о купопродаји од 1. 2. 2011. године, чије потврђи вање се тражи захтевом купца С. од 3. 3. 2015. године. При томе је плаћање купљених станова према члану 4. уговора извршено компензаци ојом. Напред цитирана одредба члана 31. став 3. тачка 2. Закона о хипотеци прописује да забе лежба хипотекарне продаје садржи и забрану продаје хипотековане непокретности од стра не власника, чиме је по становишту суда јавни бележник основано одбила да изврши потвр ђивање, тј. солемнизацију предметног уговора. Тиме је јавни бележник поступила у складу са одредбом члана 53. став 3. Закона о јавном бе лежништву јер је напред поменутим чланом 31. став 3. тачка 2. Закона о хипотеци изричито забрањена продаја хипотековане непокре тности од стране власника. Јавни бележник је основано ускратила обављање радње која је према закону недопуштена. Уз то, основана је и сумња јавног бележника у правцу привидног предузимања радње од стране странке, тим пре што се ради о уговору између два привредна друштва који је наводно закључен пре више од четири године, а којим се врши промет непо кретности, и који је извесно морао бити оверен како би произвео правне последице закључе ног правног посла по иста привредна друштва, посебно имајући у виду одредбе Закона о при вредним друштвима које регулишу имовину привредних друштава, те прописе који ре гулишу контролу финансијског пословања привредних друштава. Како одредбе члана 107. став 3. Закона о из вршењу и обезбеђењу прописују, извршни по верилац уписом забележбе заложног права у јавну књигу стиче право да своје потраживање намири из непокретности и у случају да треће лице касније стекне на истој непокретности право својине. За случај да је јавни бележник усвојио захтев за потврђивање предметног уго вора, дошло би до ситуације да се потврди (со лемнизује) уговор о купопродаји који датира од 1. 2. 2011. године, чиме би треће лице стекло право својине на предметним становима не ка сније, како одредба члана 107. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу прописује, већ раније

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

аграрној реформи и прописима о национализа цији пољопривредног земљишта у друштвеној својини, па је имовина у катастру непокретно сти евидентирана као задружна имовина – суд налази да је јавни бележник донео правилну и закониту одлуку, а све у циљу заштите инте реса купца и интереса државе, уколико у кон кретном случају разграничење није извршено, а задружна имовина није образована од удела задругара иако је у катастру непокретности евидентирана као имовина задруге. Стоји чињеница изнета у приговору пуно моћника З.З. Н – да Агенција за приватизаци ју РС није, у смислу чл. 49а Закона о задругама РС, овлашћена за давање сагласности за оту ђење некретнина које нису друштвена својина односно друштвени капитал – али како није достављен доказ о томе да ли је разграничење извршено, евидентно је да тражење достављања ове сагласности није било од пресудног значаја за доношење одлуке од стране јавног бележника о одбијању солемнизације предметног уговора. Доношењем решења о одбијању солемниза ције уговора, предлагачи солемнизације нису ускраћени у праву да поново предложе солем низацију предметног уговора уз доставу по требних доказа да би се на поуздан начин могао утврдити основ стицања имовине која је пред мет овог уговора, а све у циљу заштите интереса обе уговорне стране и заштите интереса државе Републике Србије.

– пре забележбе хипотекарне продаје и пре за бележбе забране продаје од стране власника која је извршена 21. 6. 2011. године, чиме би се конвалидирала продаја пре наступања закон ске забране продаје од стране власника.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

(Решење Основног суда у Суботици, посл. бр. Р3. 83/15 од 17. 3. 2015)

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Имајући у виду утврђене чињенице, те цити ране законске одредбе, овај суд сматра да не стоје разлози због којих се побија предметно реше ње јавног бележника, будући да је у конкрет ном случају одбијена солемнизација приватне исправе и то анекса уговора који за предмет има фактички непостојеће објекте, те је са мим тим супротан позитивним прописима и то одредбама чл. 46. ЗОО-а који предвиђа да уговорна обавеза мора бити могућа, па како то овде није случај, с обзиром на то да се из меном основног уговора коју обухвата пред метни анекс у промет стављају ствари које не постоје, то је у том смислу и уговорна обавеза продавца у том случају немогућа и фиктив на, те је суд као такву не може дозволити у сми слу чл. 10. ЗОО-а који предвиђа да су стране у облигационим односима слободне у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи, а што с друге стране суду даје овлашћење да у конкретном случају интервенише у зони те сло боде уговарања као једног од основних начела облигационог права када оно није у границама принудних прописа, што је овде случај. Подно силац приговора који не спори да објекти који су предмет анекса фактички не постоје јер су срушени, с једне стране основано указује да би оглашавањем хипотекарне продаје непостоје ћих објеката продавац довео у заблуду купце, чиме би се створила могућност одговорности за накнаду штете, док с друге стране подноше њем приговора захтева да у конкретном случају суд дозволи промет непостојећих објеката, па је суд донео одлуку као у изреци овог решења, не прихватајући наводе из приговора којима се захтева предузимање службене радње со лемнизације предметног анекса и водећи се напред наведеним, као и одредбама Закона о промету непокретности који у одредбама чл. 2. дефинише шта се сматра прометом непокрет ности, одређујући га као пренос права својине

на непокретностима правним послом, уз на кнаду или без накнаде, док у чл. 1. исти закон дефинише шта се сматра непокретностима, одређујући их као земљиште (пољопривредно, грађевинско, шуме и шумско земљиште), згра де (пословне, стамбене, стамбено-пословне, економске и др.) и друге грађевинске објекте, као и посебне делове зграда (станови, пословне просторије, гараже и гаражна места) на којима може постојати засебно право својине. Како се у конкретном случају не може говорити о проме ту непокретности нити непокретности у смислу наведених одредби Закона о промету непокрет ности, суд је одлуку донео као у изреци реше ња јер је прометовање обухваћено предметним анексом, супротно императивним одредба ма цитираних закона. Осим наведеног, суд је имао у виду и да ствар као објекат или предмет стварног права јесте она покретна или непо кретна ствар која је део материјалне природе, а на којој може постојати право својине или неко друго стварно право, што јој даје могућност да у грађанскоправном смислу буде предмет прав ног посла, као што је предметни, као и одредбе чл. 47. Закона о основама својинскорпавних односа којима је предвиђено да право својине престаје пропашћу ствари, што су у конкрет ном случају чињенице које овај суд није могао занемарити приликом одлучивања нити дозво лити предметно прометовање због непостојања непокретности и права својине које је предмет истог. Како је према цитираној одредби чл. 53. Закона о јавном бележништву јавни бележник дужан да ускрати службену радњу усмерену на постизање очигледно недопуштеног циља, а и овлашћен је да ускрати обављање радње која је према закону недопуштена, суд сматра да је поступајући јавни бележник правилно посту пио приликом доношења оспореног решења, при чему су без значаја наводи подносиоца приговора да је циљ закључења анекса омогу ћавање купцу да се укњижи на парцели коју је купио, а не промет непостојећих објеката, јер у конкретном случају нема услова да се пред метни правни посао са свим елементима проме та непокретности дефинише на начин како то подносилац приговора чини, те су без значаја и наводи подносиоца приговора у којима износи околности које су у међувремену наступиле, а односе се на постојање новог озбиљног купца

(Решење Основног суда у Новом Саду, посл. бр. РЈБ 4/16 од 19. 4. 2016)

ПРАВНИ СТАТУС НЕПОКРЕТНОСТИ И ПОСТУПАЊЕ ЈАВНИХ БЕЛЕЖНИКА Постоје различите ситуације у зависности од правног статуса непокретности која је предмет промета.

Јавни бележник је дужан да приликом со лемнизације овог уговора о промету, упозори странке да се у конкретном случају прометује непокретност која је поступку легализације, те да постоји могућност да се у складу са Законом о озакоњењу објеката, приликом техничког прегледа утврди да објекат није подобан за упо требу, и да постоји могућност уклањања обје кта или његовог дела, те да ће у случају таквог исхода купац бити само власник грађевинског материјала који ће морати о свом трошку да уклони. У зависности од чињенице ко је упи сани носилац права на земљишту на коме је изграђен објекат, странке треба упозорити и на одредбе чланова 24–26 Закона о основама сво јинскоправних односа. Судска пракса је дала своје мишљење о овој проблематици. Из образложења: Наиме, из одредаба уговора о купопрода ји чије се потврђивање тражи, утврђено је да није у супротности са принудним прописима,

15 lege artis ● МАРТ 2017.

1. Непокретности које нису уписане у јавне регистре – објекти за које је у току поступак легализације

односно да располагање уговорних страна није у супротности са принудним прописима, јав ним поретком, правилима морала и добрим обичајима. Уговор је у складу са одредбама по зитивних прописа, чл. 10. и 454. ЗОО-a, с об зиром на то да странке – уговарачи слободном вољом уређују облигациони однос, а утврдиле су предмет и вредност ствари која је предмет продаје. Законодавац дозвољава у облигацио ним односима слободно изражену вољу и рас полагање уговорних страна до границе права располагања, али они не могу бити у супротно сти са императивно принудним прописима, а у конкретном случају суд налази да је предметни уговор сачињен уз поштовање начела слободног уговарања и у складу са позитивним прописима. Одредбом члана 4а Закона о промету не покретности прописано је да ако јавни беле жник на основу извршених увида у регистар непокретности или на други начин утврди да је предмет уговора о промету непокретности објекат или посебан део зграде за који није из дата употребна дозвола или у погледу кога је у току поступак легализације, дужан је да о томе упозори уговорнике и да о томе унесе упозорење у складу са правилима којима је уре ђена јавнобележничка делатност, а ако се уго ворници противе уношењу упозорења, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу. Имајући у виду напред наведено, суд налази да је у конкретном случају предмет приватне исправе – купопродаја стана бр. 19 у сутерену стамбене зграде у Земуну, ул. Ј. бр. 18, изгра ђене на делу к.п., али да подносилац захтева није поднео доказ да постоји правни конти нуитет промета земљишта, објекта, односно посебног дела објекта – стана, што је законски услов за стицање грађевинске односно употре бне дозволе која би представљала правни основ за стицање и упис права својине у катастру не покретности. Из побројаних доказа је утврђе но да је продавац по приватној исправи стекао својину на предметном стану од привредног друштва З. а нема доказа како је то привредно друштво стекло својину на стану нити има до каза како је претходник тог привредног друш тва стекао својину на стану, па остаје нејасно ко су правни претходници овде продавца, од носно не постоји правни след аката, односно

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

предметне парцеле и потребу убрзања поступка уписа права својине у корист овде подносиоца приговора који услед тога трпи штетне последи це, посебно имајући у виду да у ситуацији као што је предметна, Закон о државном премеру и катастру у одредбама чл. 114–117. дефинише услове за евидентирање насталих промена на непокретностима међу којима се као таква про мена наводи и уклањање објекта, а по спрово ђењу тог поступка пред надлежним органом по захтеву власника тих објеката били би испуње ни и законски услови за упис права својине овде подносиоца приговора на предметној парцели.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

правни континуитет у стицању права својине на стану, па самим тим и преноса права на друга лица – купца по приватној исправи. Суд је на становишту да је неопходно да се докаже право на непокретности пре него што се та непокре тност даље прометује, невезано за чињеницу да је поднет захтев за легализацију, с обзиром на то да јавном бележнику није поднет захтев за оверу потписа, већ захтев за солемнизацију уговора, па јавни бележник мора утврђивати и да ли је радња коју странке предлажу допуштена и дозвољена. У овом случају је јавни бележник правилно закључио да нису испуњени услови за солемнизацију приватне исправе.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Решење Трећег основног суда у Београду, посл. бр. Рјб. 45/16 од 3. 11. 2016)

Одредбом члана 4а Закона о промету не покретности прописано је да ако јавни беле жник на основу извршених увида у регистар непокретности или на други начин утврди да је предмет уговора о промету непокретности објекат или посебни део зграде за који није из дата употребна дозвола или у погледу кога је у току поступак легализације, дужан је да о томе упозори уговорнике и да о томе унесе упозорење у складу са правилима којима је уре ђена јавнобележничка делатност, а ако се уго ворници противе уношењу упозорења, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу. Имајући све напред наведено у виду, а како за наведене непокретности није издата употребна дозвола нити је у току легализација, суд налази да је приговор основан и да се јавни бележник бавио утврђивањем чињеница које нису реле вантне за оцену законитости промета непокрет ности, с обзиром на то да је био дужан само да упозори странке на наведене чињенице и да то унесе као упозорење. Такође, јавни бележник није имао у виду Закон о основама својинско правних односа који члановима 24–26. говори о законитости промета објеката саграђених на туђем земљишту. (Решење Трећег основног суда у Београду, посл. бр. РЈБ. 26/15 од 13. 11. 2015)

Решењем донетим од стране јавног бележни ка, предлог је одбијен као недопуштен уз обра зложење да продавци, као ни њихов правни

претходник, нису укњижени ни као власници ни као корисници идеалног дела к.п., да је као власник укњижена Република Србија, а као ко рисник Пољопривредно добро Н. Наведено је да се не могу применити одредбе члана Закона о основама својинскоправних односа које се односе на грађење на туђем земљишту јер је За кон о јавној својини посебан закон. У случају да није споран начин стицања земљишта на коме је предметни објекат, јавни бележник је одбио со лемнизацију приватне исправе јер није поднета информација о локацији, објекат који је пред мет продаје није уцртан у надлежном катастру, није поднет пројекат изведеног стања, те се у конкретном случају ради о незаконитом промету иако Закон о промету непокретности оставља могућност промета објеката који су у поступку легализације, уз упозорење јавног бележника јер се ради о недозвољеној градњи, те се одредба има тумачити рестриктивно и да се може прометовати нелегалан објекат за који постоји могућност легализације. Имајући у виду напред наведено, суд налази да се јавни бележник бавио утврђивањем чиње ница које нису релевантне за оцену законитости промета непокретности нити је имао у виду За кон о основама својинскоправних односа који члановима 24–26. говори о законитости проме та објеката саграђених на туђем земљишту. Стога је јавни бележник дужан да, након што је утврдио да је предмет уговора о промету не покретности објекат, тј. посебни део зграде за који није издата употребна дозвола и у погледу кога је у току поступак легализације, упозори уговорнике о томе и унесе то упозорење у скла ду са правилима којима је уређена јавнобеле жничка делатност, као и да потврди предметни уговор. Ово све имајући у виду да члан 4. Зако на о промету непокретности прописује да само уколико се уговорници противе уношењу упозорења, јавни бележник може одбити да предузме тражену службену радњу. (Решење Трећег основног суда у Београду, посл. бр. Рјб-38/15 од 24. 12. 2015)

По оцени суда је правилно јавни бележник одлучио када је одбио захтев за солемнизаци ју приватне исправе – уговора око купопрода је куће изграђене 1994. године без грађевинске дозволе и правног основа – поднет од стране

2. Непокретности које нису уписане у јавне регистре – објекти у изградњи Јавни бележник је дужан да приликом со лемнизације овог уговора о промету, упозори странке да се у конкретном случају врши промет непокретности који нема употребну дозволу и да постоји ризик неприбављања употребне до зволе, као и ризик да радови на објекту не буду урађени у складу са издатим решењем о грађе винској дозволи, те да постоји могућност да се у складу са Законом о планирању и изградњи

3. Непокретности које су уписане у катастар непокретности, али није уписано право својине продавца већ његовог правног претходника Јавни бележник је дужан да утврди правни след до продавца и да приликом солемнизаци је овог уговора о промету упозори странке на чињеницу да је продавац ванкњижни власник непокретности и да све до момента уписа свог права својине у надлежни катастар непокретно сти, има искључиво облигациони захтев према свом правном претходнику да му омогући упис права својине. Такође, странку треба упозорити да у тој ситуацији не може да се позива на наче ло поузданости у јавне књиге. Није спорно да када правни посао није ни штав, јавни бележник може да спроведе посту пак солемнизације када је продавац ванкњижни власник, уколико својство продавца доказује исправама које представљају основ стицања продавца, сачињеним у форми и садржини које су предвиђене законом, без обзира на чињени цу што у катастру непокретности није укњижен као носилац права својине. Јавни бележник је дужан да приликом соле мнизације ових исправа упозори да када је реч о стицању стварних права на основу правног по сла, иста се на непокретностима могу стицати само уписом у катастар непокретности. Одредбе чланова 61. и 117. Закона о држав ном премеру и катастру одређују да је ималац права на непокретности обавезан да поднесе

17 lege artis ● МАРТ 2017.

(Решење Основног суда у Старој Пазови, посл. бр. Р-ЈБ-1/16 од 24. 11. 2016)

приликом техничког прегледа утврди да обје кат није подобан за употребу и да ће у случају таквог исхода купац бити само власник грађе винског материјала који ће морати да о свом трошку уклони. Искуства других земаља у овој области су да је потребно посебним законом императивно регулисати промет објеката у изградњи и тиме осигурати правни промет кроз обавезан начин плаћања у етапама према степену изграђености објекта, уз гаранције и обезбеђења која је гради тељ дужан да обезбеди. Ипак, у ситуацији када недостају такви прописи, на јавном бележнику је да укаже странкама, посебно купцу као по правилу слабијој страни, на могућност обезбе ђења.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Ј.Д. Јавни бележник је, позивајући се на пози тивноправне одредбе чл. 4а Закона о промету непокретности, а пошто је претходно правилно утврдио чињенично стање, правилно оценио да нису испуњени услови за промет предметне не покретности. Наведеним законом је предвиђе но да је промет непокретности, осим у случају када је непокретност укњижена, дозвољен и када постоји правноснажна грађевинска до звола или ако је у току поступак легализаци је, с тим што закон предвиђа два изузетка: када непокретност није уписана у надлежном ката стру непокретности, предвиђена је могућност промета уз упозорење јавног бележника, али је и Законом о промету непокретности и Законом о озакоњењу објекта предвиђено да се у тим по ступцима докаже одговарајуће право на земљи шту, што у овом случају недостаје подносиоцу захтева за солемнизацију. Примарни услов за поступак легализације, а сада озакоњења, јесте постојање доказа о одговарајућем праву на зе мљишту. У листу непокретности је уписана као власништво 1/1 обим удела, државе РС са уписа ним правом коришћења у 1/1 обим удела на име Р. Србија, Рибарско газдинство Р, што значи да у овом случају продавци немају право својине ни право коришћења на земљишту, нити било које друго право предвиђено Законом о планирању и изградњи. На крају, по оцени суда јавни бе лежник је правилно одлучио да нису испуњени услови за промет наведеног објекта због непо стојања одговарајућег права на земљишту, те да је захтев за промет објекта преурањен и да сходно томе треба сачекати окончање поступка озакоњења као претходног питања.

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

захтев за упис непокретности и права својине у катастар непокретности у року од 30 дана од настанка промене, што је законска обавеза има оца права која не утиче на оцену законитости промета непокретности, јер оваква располага ња странака нису у супротности са принудним прописима, јавним поретком, правилима мора ла и добрим обичајима, сходно члановима 10. и 454. Закона о облигационим односима. Поред члана 4а Закона о промету непокре тности, на обавезу јавног бележника да преду зме службену радњу солемнизације оваквих исправа о промету непокретности, упућује и члан 85. став 2. и 3. Закона о државном премеру и катастру, којим је одређено да се упис права у катастар непокретности дозвољава и против лица које није уписани претходник, ако се уз за хтев приложе исправе којима се доказује прав ни континуитет између лица против кога се тражи упис и уписаног претходника, али се када се врши упис стварних права на новоизграђе ном објекту или на стану стеченом уговором о откупу стана у друштвеној односно државној својини, не захтева постојање уписаног пре тходника. У пракси су судови у овим ситуацијама има ли донекле усаглашене ставове. Из образложења: Из доказа приложених уз приговор не може се са сигурношћу утврдити да Привредно друштво „ШКБ” д.о.о. Београд врши располагање истим непокретностима које је стекло на основу уго вора о купопродаји пословног простора, закљу ченог дана 3. 11. 2007. године између предузећа Р и „ШКГ”, с обзиром на то да је предмет овог уговора пословни простор у З., на углу улице М. и С., и с обзиром на то да је уговором поднетим за солемнизацију предмет купопродаје посло вни простор у улици П. број 55 и бб. Такође, сам уговор који је представљен као основ стицања продавца не садржи ни број катастарске па рцеле на којој се налазе објекти, а ни суду није достављен доказ да је „ШКБ” правни следбеник „ШКГ”, нарочито имајући у виду да је увидом у извод из АПР-а утврђено да је датум оснивања „ШКБ” 25. 12. 2007. године, а датум закључења уговора о купопродаји непокретности (на осно ву кога продавац тврди да је стекао својину на предметној непокретности) 3. 11. 1987. године.

Стога продавац не може на купца пренети више права него што га има, те имајући у виду и остале наводе и предлоге подносиоца приго вора које суд није образлагао налазећи да исти нису од утицаја на другачије одлучивање у овој правној ствари, суд је донео одлуку као у диспо зитиву овог решења, а у смислу одредбе члана 53а Закона о јавним бележницима. (Решење Трећег основног суда у Београду, посл. бр. РЈБ. 46/2016 од 4. 11. 2016)

Разлози који су дати у побијаном решењу од стране јавног бележника, у свему као прави лне прихвата и суд. Наиме, својинска права на непокретностима стичу се на оригинаран и на деривативан начин. Без обзира на позивање предлагача да је продавац на оригинаран начин стекао својину на описаном стану, у конкрет ном случају је реч о купопродаји, те се морају испунити услови који се тичу пуноважног прав ног основа, са једне стране, и уписа тог права у јавним књигама (modus aqirendi), с друге стра не. Евиденција непокретности сходно чл. 33. Закона о основама својинскоправних односа, мора да постоји и за конкретну непокретност и то са правима која могу да буду у промету. Јав ни бележник је након увида у лист непокрет ности утврдио да је продавац уписан у рубрику о врсти права као приватни држалац, са обимом удела „заједнички” на згради постојећoj на ката старској парцели. Као продавац у евиденцију о непокретно стима није уписан са правом својине, већ са правом државине, па није било места за по тврђивање уговора о купорподаји јер би то било противно чл. 2. Закона о промету непокретно сти који изричито прописује да промет непо кретности представља пренос права својине на непокретностима. (Решење Основног суд у Алексинцу, Рјб. бр. 1/16 од 26. 2. 2016)

Имајући у виду све напред изнето, суд на лази да у конкретном случају продавац није поднео доказ да постоји правни континуитет промета земљишта, објекта, односно посебног дела објекта – стана – који је предмет промета по приватној исправи. Купопродаја стана број 6, по структури гарсоњере, површине 26 м2, који се налази на првом спрату стамбене згра де у З., у ул. М. бр. 1, изграђене на катастарској

(Решење Трећег основног суда у Београду, посл. бр. Рјб. 49/2016 од 28. 11. 2016)

(Први основни суд у Београду, Рјб бр. 5/2016 од 5. 9. 2016)

Уговорне стране су у споразуму навеле да су сувласници зграде и парцеле земљишта под зградом и да у складу са чл. 16. Закона о основа ма својинскоправних односа међусобно врше деобу станова, гаража и других делова, као по себних делова заједничке зграде, и да уређују начин коришћења заједничке непокретности на којој и трећа лица имају право својине по основу куповине. Споразум садржи и изјаву о дозволи уписа права својине на тако подељеним делови ма заједничке зграде у катастру непокретности. Споразум мора да садржи све податке пропи сане законом како би имао карактер приватне исправе подобне за јавнобележничко потврђи вање и упис код катастра непокретности. (Решење Основног суда у Пироту, Р-јб. бр. 1/16 од 4. 5. 2016)

19 lege artis ● МАРТ 2017.

Имајући у виду садржину решења јавног бележника и наводе истакнуте у приговору, те достављене доказе у копији, по оцени суда је правилно поступио јавни бележник када је одбио да потврди приватну исправу – уговор о купопродаји непокретности – као недопуштен. Наиме, у предлогу за потврђивање уговора о ку попродаји стана – гарсоњера бр. 24, површине 26,75 м2, у поткровљу породичне стамбене згра де у Београду, ул. Т. бр. 24, к.п. бр. 8/1, 8/2, 7/3 – продавац није уписана ни као власник ни као корисник к.п. 8/1 и 8/2 за које су достављени ЛН, нити је достављен правни основ стицања између продавца и уписаних корисника на тим парцелама. Даље, иста није уписана ни као др жалац ни једног од шест евидентираних објека та на к.п. бр. 8/2, док за објекат на к.п. бр. 8/1 не постоји уписан држалац. Такође, из геодетског снимка локације на наведеним катастарским парцелама постоје четири снимљена објекта, али се не може са сигурношћу утврдити у ком од објеката се налази предметни стан, нити за који објекат је предат захтев за озако њење Секретаријату за послове легализације објеката. Ни продавац ни њен правни претход ник из уговора о заједничкој градњи од 8. 12. 2004. године, нити његов правни претходник на основу уговора о заједничкој градњи од 28. 8. 2003. године, немају никакав основ стицања са лицима која су уписана као корисници

к.п. бр. 8/1 и 8/2, нити са лицима која су евиден тирана као држаоци непокретности уписани у извод из ЛН-а. Даље, правилно је оценио јав ни бележник да чак и да је правни претходник продавца на основу наведених уговора уписан у наведене катастарске парцеле, и даље не би било могуће потврдити купопродајни уговор с обзи ром на чл. 4. Уговора о заједничкој градњи од 28. 8. 2003. године, у коме је наведено да ће по за вршетку изградње стамбеног објекта припасти право власништва на становима у објекту у ул. М бр. 18, чији ће број и спратност бити регули сан посебним анексом, док право власништва на преосталим нерасподељеним становима и локалима искључиво припада инвеститору, као и право склапања нових суинвеститорских уговора, као и имајући у виду чл. 9. наведеног уговора коме је предвиђено да се суинвеститор може укњижити у земљишним књигама код надлежног суда као власник станова насталих изградњом објекта, изузев станова наведених у чл. 4. тог уговора, без сагласности инвеститора. Све наведено а посебно када не постоји или није достављен нити јавном бележнику нити суду анекс тог уговора, са сигурношћу се не може утврдити шта је припало инвестито ру, а шта суинвеститору по основу уговора о заједничкој градњи од 28. 8. 2003. године, чиме нису испуњени услови да се потврди приватна исправа – уговор о купопродаји не покретности.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

парцели, законски је услов за стицање гра ђевинске односно употребне дозволе која би представљала правни основ за стицање и упис права својине на објекту у коме се налази пред метни стан као посебан физички део стамбе ног објекта у катастру непокретности. Наиме, продавац по приватној исправи нема доказа из којих би се на несумњив начин утврдио пра вни след аката, односно правни континуитет у законитом стицању права својине на не покретности, па самим тим и преноса права на друга лица – купца по приватној исправи. Суд је на становишту да је неопходно да се до каже право на непокретности пре него што се та непокретност даље прометује, невезано за чињеницу што је поднет захтев за легализа цију објекта.

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Не стоји образложење јавног бележника да би се евентуално потврђивањем предметног уговора избегле обавезе плаћања пореза на пренос апсолутних права и јавнобележничке награде. Наиме, Законом о порезу на имови ну („Сл. гласник РС”, бр. 26/1... 47/13), позити вноправним прописом из члана 23–31б и чланом 27. дефинисано је да је основица пореза на пренос апсолутних права уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне вредности. Надаље, по рески орган не занима ваљаност уговора јер он независно од тога утврђује порез ако има све потребне елементе наведене у уговору: имена и презимена власника или сувласника, податке о непокретности која се прометује и уговорену купопродајну цену. За порески орган ваљан је и уговор у коме два продавца продају сваки своју непокретност на којој су власници ис том купцу, само што купопродајна цена мора бити раздвојена посебно за једну и посебно за другу непокретност, јер су пореском органу обвезници пореза на пренос апсолутних права продавци, а не купци, тако да пореско решење гласи на продавца који је одговоран ако се по рез не плати, а тек онда се порез наплаћује од купца. (Решење Основног суда у Сенти, посл. бр. Р3-9/2015 од 13. 3. 2015)

Према садржини уговора поклонодавац као отац поклања поклонопримцима, према овом уговору својој деци, неопозиво, са гаранцијом на право власништва, без икаквог терета, мо менталним давањем у посед, некретнине које чине његово власништво. Јавни бележник је одбио захтев за солемни зацију приватне исправе уговора о поклону. У конкретном случају је пуномоћник подноси лаца захтева сачинио једну исправу, уговор о поклону, којом покушава да прикрије два правна посла. Јавни бележник закључује да се приватном исправом која је поднета на со лемнизацију ствара привид да је у питању је дан уговор, а прикривају се два правна посла. Непостојање законског разлога за такво посту пање упућује на покушај да се избегне обавеза плаћања јавних дажбина – јавнобележни чке награде. Јавнобележничка награда се, на име, не састоји само из награде за рад јавног

бележника, већ у себи садржи 20% ПДВ-а и 30% средстава за буџет Републике Србије, сходно одредбама чл. 134. Закона о јавном бележни штву. Наводи се да на основу чл. 5. Тарифника јавних бележника, јавни бележник има право да одреди вредност предмета правног посла кад утврђена вредност од стране странака не одговара тржишној вредности. У конкретном случају укупна површина поклоњених њива је 3 ха 19 ари 96 м2, чија је тржишна вредност на основу података пореске управе приближно 4 милиона динара. Јавни бележник наводи да би закључењем једног уговора странке избегле ПДВ од 900 динара за други уговор и 1.350,00 динара који се плаћа у буџет Републике Србије, односно ускратили би државну касу за 2.250,00 динара. Такође наводи да је чињеница да су у приватној исправи вредност поклона одреди ли значајно испод тржишне вредности и то у износу од милион динара за укупно 3 ха 9 ари 96 м2 њиве 3. класе, оно што намеру странака чини још очигледнијом. Против наведеног решења јавног бележни ка предлагачи су изјавили приговор и поред осталог навели да јавни бележник није озна чио разлог за одбијање и истакао да је вредност означена у уговору апстрактно означена, да кле, представља апстрактни износ, затим да се ничим не може доказати да би пореска управа означила вредност непокретности на износ од 4 милиона динара. Предлагачи наводе да је констатација јавног бележника да странке желе да изиграју накнаду за јавног бележника и до приносе до крајности неодржива јер за то нема доказа, понајвише зато јер је правни посао по клањање између родитеља и детета ослобођен плаћања пореза и доприноса, а са друге стране јавни бележник би, ако би сматрао да је плани рани правни посао на месту, након прибављања недостајућих потписа према прописаном могао да изврши оверу, зарачунавајући одговарајућу вредност и на целину сложеног поклањања, као што и порески обвезник у случају сложених уговора о поклону до данашњег дана од случа ја до случаја чини. Јавни бележник, одбијајући солемнизацију, ни један забрањујући правни пропис није могао да именује према коме је дан родитељ одједном, посебно за свако дете у једном уговору, не би могао да поклони делове некретнина.

непокретности, и то на основу вредности ква дратних метара непокретности на конкретном подручју, посебно за сваку некретнину. Ме ђутим, процењена вредност некретнине која је по налажењу овог суда једино меродавна у овом конкретном случају, свакако је нижа од тржишне вредности јер иста зависи од више фактора, а пре свега од општег стања на тр жишту непокретности, те од односа понуде и потражње. Како се у конкретном случају ради о уговору о поклону са апстрактном вредно шћу, јавни бележник је приликом утврђивања награде за солемнизацију уговора требало да има у виду процењену, односно, другим ре чима реалну вредност некретнине, сагласно поменутим одредбама закона. (Решење Основног суда у Сенти, посл. бр. Р3-17/2015 од 4. 5. 2015)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Jавни бележник у свом решењу тврди да је према подацима пореске управе тржишна вредност непокретности четири милиона ди нара. Према ст. 3. тржишну вредност из ст. 2. члана 5. Јавнобележничке тарифе јавни бе лежник може да утврди, између осталог, на основу података надлежних органа као што је процена вредности пореске управе за ко нкретну или сличну ствар. Не улазећи у то да ли је јавни бележник и на који начин приба вио процену тржишне вредности предметних некретнина, и да ли се та вредност односи на конкретну непокретност или на сличну ствар, а с обзиром на то да се иста не налази у списи ма предмета, по становишту овог суда свакако је потребно најпре разликовати тржишну од процењене вредности. Наиме, пореска упра ва може утврдити једино тржишну вредност

– елек тронско правно издање – Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописа, судске праксе (преко 40.000 сентенци), службених мишљења надлежних министарстава, модела уговора и образаца из свих области, коментара прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању, с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан мејл сервис који прати све промене из области пословања које корисник одабере и доставља му их на мејл. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету.

Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

lege artis ● МАРТ 2017.

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

Поступак обезбеђења Поступак обезбеђења има значајну улогу у правном животу и представља заједнички термин за различита средства обезбеђења о којима ће бити речи у овом тексту Дејан Обренић дипломирани правник с вишегодишњим искуством у извршном поступку

ГРАЂАНСКО ПРАВО

sudski.postupci@legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

з самог назива Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, 106/2015 и 106/2016) произлази да је то закон којим се поред извршног поступка уређује и поступак обезбеђења потраживања, али овај други аспект ЗИО-а се често пренебрегава и ретко му се придаје значај барем приближан оном који ужива извршни поступак. У прилог овоме говори и чињеница да се одредбе новог закона којима се уређује поступак обезбеђе ња не разликују много од одредби претходног ЗИО-а, као да ни законописци нису хтели да се нарочито посвете овом делу закона. Супро тно малој количини пажње која му се даје у правничким дискусијама, поступак обезбеђе ња има значајну улогу у правном животу и од њега неретко може да зависи успешност неког другог правног поступка, најчешће поступка извршења. Поступак обезбеђења по својој природи представља акцесорни поступак који не по стоји ради себе, већ за циљ има да обезбеди потраживање извршног повериоца, о чијој основаности и испуњењу се одлучује или ће се одлучивати у неком другом правном поступку који се води упоредо са поступком обезбеђе ња, или ће се тек водити по његовом оконча њу. Поступак обезбеђења је хетероген појам и заправо представља заједнички термин за различита средства обезбеђења као скупове правних радњи којима је заједничко то што се њима обезбеђује неко потраживање и што се воде по истим општим правилима поступка, али се разликују по врсти потраживања која се њима обезбеђују, по предметима обезбеђења,

као и по тренутку када се спроводе у односу на правни поступак који ће бити главни поступак за заштиту или наплату потраживања које се обезбеђује. Тако закон одређује да постоје сле дећа средства обезбеђења: 1. стицање заложног права на непокретно сти и покретној ствари по споразуму стра нака; 2. стицање заложног права на непокретно сти и покретној ствари; 3. претходне мере; и 4. привремене мере.

1. Општа процесна правила поступка обезбеђења За свако од наведених средстава обезбеђе ња постоје одређена, за њега карактеристична, правила поступања, али се уједно сва она воде на основу истих општих правила којима се уре ђује начин покретања поступка обезбеђења, правила вођења поступка, правни лекови и сл. Са друге стране, када су у питању општа прави ла поступка обезбеђења, она се у највећој мери сходно примењују из поступка извршења. Ово се односи на поступак подношења предлога за обезбеђење, доношење решења о обезбеђењу, поступање судова и јавних извршитеља у по ступку обезбеђења, затим на систем правних лекова, процесну терминологију и уопште на дух поступка који је пренет из поступка извр шења. Оправдан разлог за сходну примену пра вила извршног поступка постоји у чињеници да поступак обезбеђења заправо представља неку врсту припреме за поступак извршења онда када се још увек нису стекли услови да се покрене извршни поступак, а одређени разлози налажу да се процесним радњама обезбеди по траживање које треба касније наплатити. Услед ове тесне повезаности поступка извршења и поступка обезбеђења, они су у историји наше

23 lege artis ● МАРТ 2017.

којим одбацује, одбија или усваја предлог. Када предлог за обезбеђење усваја, суд то чини реше њем о обезбеђењу. Решење о обезбеђењу садржи врсту средства обезбеђења, кратко образложе ње законских разлога због којих је предлог за обезбеђење усвојен, поуку о томе да жалба не одлаже извршење решења, рок за жалбу, коме се жалба подноси и ко о њој одлучује и друге са стојке одређене овим законом. Решење о обез беђењу има дејство решења о извршењу и извршава се пре његове правноснажности. Када су у питању правни лекови против ре шења о обезбеђењу, закон прописује да странке имају право на жалбу против решења донетог о предлогу за обезбеђење и против решења о обустави поступка обезбеђења. Ако се побија само део решења донетог о предлогу за обезбе ђење којим су одмерени трошкови поступка, то се чини приговором. Приговор је дозвољен и против решења којим је одлучено о предлогу за продужење трајања претходне мере или при времене мере. Против решења донетог о при говору жалба није дозвољена. На жалбу против решења о обезбеђењу сходно се примењују одредбе о жалби против решења о извршењу, изузев одредаба о обавезном достављању жалбе на одговор, а на жалбу против осталих реше ња у поступку обезбеђења сходно се примењују одредбе о жалби против осталих решења суда у извршном поступку. Поред правила извршног поступка која се сходно примењују у поступку обезбеђења, разу мљиво је да због своје правне природе поступак обезбеђења има и нека себи карактеристична процесна правила која не важе у извршном по ступку. Тако је законом прописано да суд може одлучити о предлогу за обезбеђење пре него што га достави извршном дужнику и омогући му да се о њему изјасни: 1) ако би извршни пове рилац због одлагања могао претрпети ненадок надиву или тешко надокнадиву штету; 2) ради отклањања непосредне опасности противправ ног оштећења ствари или губитка или тешког угрожавања права; 3) ради спречавања насиља. Суд разматра и утврђује само чињенице које су странке изнеле и изводи само доказе које су странке предложиле, изузев кад се примењује принудни пропис. У поступку обезбеђења по траживања из брачних и породичних односа искључена је јавност.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

легислативе и раније били део једног законског текста, као што је уосталом случај и данас када су уређени тренутно важећим Законом о извр шењу и обезбеђењу. У вези са општим правилима поступка обе збеђења, ЗИО прописује да се поступак обезбе ђења покреће предлогом странке, а предлогом других лица или органа само кад је то законом одређено. У предлогу за обезбеђење прецизно се назначавају потраживање чије се обезбеђење захтева, законски разлози за обезбеђење, чиње нице и докази из којих произлази вероватност постојања законских разлога за обезбеђење и врста средства обезбеђења. За разлику од претходно важећег закона, садашњи ЗИО посебно издваја и нарочито прецизно уређује подношење предлога за одређивање претходне или привремене мере, прописујући обавезну садржину пре длога. У циљу прецизнијег дефинисања ових предлога за обезбеђење, закон прописује да се у предлогу за одређивање претходне или при времене мере назначава и врста претходне или привремене мере и њено трајање, а у предло гу за одређивање привремене мере и средство и предмет којим се она извршава. Код назна чивања средстава и предмета којима се при времена мера извршава сходно се примењују одредбе о средствима и предметима изврше ња ради остваривања потраживања на основу решења о извршењу. Предлог за одређивање привремене мере одбацује се решењем ако не садржи средство и предмет којим се привреме на мера извршава, без претходног враћања на допуну. Извршни поверилац дужан је да у пре длогу назначи конкретно одређеног и месно надлежног јавног извршитеља који спроводи извршење. Извршни поверилац може предло жити да се одреди једна или више претходних или привремених мера тако да се извршава ју истовремено или тако да се следећа мера изврши ако претходна није била довољна да обезбеди потраживање. Сходно се примењују одредбе које уређују случај кад је у предлогу за извршење назначено више средстава и пред мета извршења. Као што је већ напоменуто, на поступак обе збеђења се сходно примењују правила извршног поступка, па је у складу са тим прописано и да о предлогу за обезбеђење одлучује суд решењем

ГРАЂАНСКО ПРАВО

2. Заложно право на непокретностима и покретним стварима по споразуму странака

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Оно што је карактеристично за ово сред ство обезбеђења и што јесте његова differentia specifica у односу на остала три средства обе збеђења јесте то што се оно покреће и води спо разумно, уз сагласност странака, из чега извире правна природа овог средства обезбеђења са широком применом начела диспозиције и до бровољности. Следствено томе, примена начела диспозиције и добровољности видљива је у свим фазама поступка, од покретања, преко вођења, до крајње реализације. Како оваква правна при рода никако није карактеристична за извршни поступак као поступак принудне наплате чија се процесна правила у великој мери сходно при мењују у поступку обезбеђења, на први поглед може деловати контрадикторно то што се један поступак обезбеђења води и покреће уз сагла сност странака, њиховим споразумним предло гом, уместо да се то чини на предлог активне, а углавном на незадовољство пасивне процесне стране. Међутим, постојање ове врсте посту пка обезбеђења је сасвим оправдано и у духу је Закона о извршењу и обезбеђењу, с обзиром на то да наведени закон на више места пропаги ра могућност окончања поступка споразумом странака, међусобним поравнањем, па чак и изричито уводи обавезу јавних извршитеља да посредују међу странкама. У вези са покретањем ове врсте поступка обезбеђења закон прописује да странке могу сагласно предложити суду да одреди упис заложног права на непокретности или покретној ствари извршног дужника ради обезбеђења новчаног потраживања извр шног повериоца. Такође, у духу сагласности странака, на њи хов предлог суд заказује рочиште на коме уно си у записник споразум странака о постојању новчаног потраживања и времену његовог доспећа, као и сагласност странака да се по траживање обезбеди заложним правом на не покретности или на покретним стварима после њиховог пописа. Потписани записник о спора зуму странака има снагу судског поравнања и основ је за упис заложног права на непокре тности или покретној ствари. Заложно право

стиче се у тренутку уписа записника о спора зуму странака у катастар непокретности или Регистар залоге. У ситуацијама када се ради о стицању заложног права на непокретности која није уписана у катастар непокретности, сходно се примењују одредбе о извршењу ради нами рења новчаног потраживања на непокретности која није уписана у катастар непокретности.

3. Заложно право на непокретностима и покретним стварима на основу новчаног потраживања из извршне исправе С обзиром на назив овог средства обезбеђе ња, није потребно додатно објашњавати његов метод и правни основ. Оно што је упадљиво на први поглед код овог средства обезбеђења је то што су му као и код претходно описаног средства обезбеђења, предмети непокретне и покретне ствари и упис заложног права на њима, с тим што се у овом случају не ради о споразумном подношењу предлога за упис заложног права, већ предлог за доношење решења о обезбеђењу подноси извршни поверилац као активна про цесна страна. У делу ЗИО-а којим се уређује заложно пра во на непокретностима и покретним стварима на основу новчаног потраживања из извршне исправе, приликом нормирања чланова зако на учињено је неколико необично упадљивих терминолошких нелогичности које уносе кон фузију у тумачење законских одредаба. Из овог разлога је можда било боље да је законописац преписао чланове претходног ЗИО-а или чак можда и чланове Закона о извршном поступку из 2004. године, с обзиром на то да садашњи за кон није донео никакве суштинске измене овог средства обезбеђења у односу на претходне за коне, па није било потребе ни за негативним изменама у начину нормирања. Имајући у виду наведно, није довољно применити језичко тумачење ових законских норми, али се кроз примену систематског и те леолошког, па и историјског тумачења наведе них законских норми може доћи до тумачења и циља који би ове одредбе ЗИО-а требало да постигну. Заложно право на непокретностима и покре тним стварима на основу новчаног потраживања

Претходне мере и привремене мере, као средства обезбеђења представљају класична, најпрепознатљивија средства обезбеђења и то из разлога што у највећој мери пружају обе збеђење потраживања извршног повериоца и максимално тангирају имовину извршног ду жника у границама у којима то дозвољава један поступак обезбеђења. Из ових разлога закон за њих предвиђа и нешто другачија општа правила поступка обезбеђења. Поред општих правила о предлозима за обе збеђење, закон прописује и нека правила која важе само за предлоге за обезбеђење претходном или привременом мером. Тако је прописано да се у предлогу за одређивање претходне или при времене мере назначава и врста претходне или привремене мере и њено трајање, а у предлогу за одређивање привремене мере и средство и предмет којим се она извршава. Код назначива ња средства и предмета којима се привремена

25 lege artis ● МАРТ 2017.

4. Претходне мере

мера извршава сходно се примењују одредбе о средствима и предметима извршења ради оства ривања потраживања на основу решења о извр шењу. Предлог за одређивање привремене мере одбацује се решењем ако не садржи средство и предмет којим се привремена мера извршава, без претходног враћања на допуну. Извршни пове рилац дужан је да у предлогу назначи конкретно одређеног и месно надлежног јавног извршитеља који спроводи извршење. Посебна правила закон прописује и на са држину предлога одређујући да извршни пове рилац може предложити да се одреди једна или више претходних или привремених мера тако да се извршавају истовремено или тако да се следећа мера изврши ако претходна није била довољна да обезбеди потраживање. У овим случајевима се сходно примењују одредбе које уређују случај кад је у предлогу за извршење на значено више средстава и предмета извршења. Претходном мером обезбеђује се новча но потраживање и она се одређује на осно ву домаће одлуке која није правноснажна или домаћег судског или управног пора внања или јавнобележничког записника о поравнању, по којима потраживање није доспело, или на основу домаћег решења о извршењу на основу веродостојне исправе, које је донето на основу менице или чека. Осим постојања неправноснажне одлуке или другог акта који гласе на новчано потраживање, да би се одредила претходна мера потребно је да извршни поверилац учини вероватном опасност да би без претходне мере намире ње његовог потраживања било осујећено или знатно отежано. Постојање опасности да ће потраживање извршног повериоца бити осу јећено или отежано закон претпоставља ако се предлог за одређивање претходне мере заснива на: 1) решењу о извршењу на основу веродостој не исправе, донетом на основу менице или чека против кога је благовремено поднет приговор; 2) пресуди којом је у кривичном поступку усво јен имовинскоправни захтев и против које је предложено понављање кривичног поступка; 3) одлуци која треба да се изврши у иностранству, па и кад је за извршење надлежан домаћи суд; 4) пресуди на основу признања на коју је подне та жалба; 5) судском или управном поравнању или јавнобележничком записнику о поравнању

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

из извршне исправе, покреће се на предлог из вршног повериоца ради обезбеђења његовог новчаног потраживања које се заснива на некој извршној исправи. Уколико се предлогом захте ва упис заложног права на непокретностима, извршни поверилац је дужан да уз предлог при ложи извод из катастра непокретности којим доказује да је непокретност уписана као своји на извршног дужника или исправу подобну за упис својине извршног дужника ако је у ката стар непокретности као власник уписано друго лице. Код предлога за упис заложног права на покретним стварима, закон не предвиђа ника кву сличну обавезу за извршног повериоца. У складу са правилом о сходној примени правила из извршног поступка, закон прописује и приме ну правила о садржини предлога за извршење на садржину предлога за обезбеђење. Решењем о обезбеђењу којим усваја наведе не предлоге извршног повериоца, суд налаже надлежном органу који води катастар непокре тности односно регистар залоге, да извршни упис заложног права на непокретностима од носно покретним стварима извршног дужника у корист извршног повериоца. Наведена зало жна права извршни поверилац стиче моментом уписа у одговарајући јавни регистар.

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

које се побија на законом одређен начин. Ако се предлог заснива на пресуди на основу призна ња на коју је поднета жалба или на судском или управном поравнању или јавнобележничком за писнику о поравнању које се побија на законом одређен начин, суд може на предлог извршног дужника условити одређивање или одржавање претходне мере полагањем јемства од извршног повериоца за штету коју би извршни дужник могао да претрпи од претходне мере, а ако из вршни поверилац не положи јемство у року који одреди суд, суд решењем одбија предлог за одре ђивање претходне мере или решењем обуставља поступак обезбеђења. У одређеним случајевима закон прописује и могућност обезбеђења новчаног потраживања извршног повериоца претходном мером и када оброци тог потраживања нису доспели. Тако за кон прописује да се недоспели оброци потражи вања на основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгу бљено услед смрти дужника издржавања, обе збеђују претходном мером само ако доспевају у једној години од подношења предлога за одре ђивање привремене мере. Претпоставља се да опасност која може да осујети или знатно отежа намирење потраживања недоспелих оброка по стоји и ако је према извршном дужнику већ во ђен извршни поступак ради наплате доспелих оброка или поднет предлог за извршење ради наплате доспелог оброка. С обзиром на специфичност овог средства обезбеђења, закон прописује и посебне елемен те које мора да има решење о обезбеђењу којим је оно одређено. Решење о претходној мери по ред осталог садржи и прецизно наведено нов чано потраживање које се обезбеђује с каматом и трошковима поступка, врсту претходне мере и трајање претходне мере. Дакле, претходна мера представља средство обезбеђења које тра је у тачно одређеном периоду који се наводи у решењу о претходној мери, и може да траје нај дуже док не истекне 15 дана од испуњења услова за подношење предлога за извршење. Рок траја ња претходне мере који прописује сада важећи ЗИО, нешто је дужи од оног који је био прописан претходним законом и који је износио 8 дана. Међутим, овај рок није непромењив и може

се продужити на захтев извршног повериоца. У том смислу закон је прописао да ако траја ње претходне мере истекне пре него што одлу ка постане извршна, суд на предлог извршног повериоца решењем продужава њено трајање ако нису промењени услови под којима је одре ђена. Извршни поверилац дужан је да предлог поднесе пре него што претходна мера истекне. Међутим, извршни поверилац ће сносити про цесне последице уколико не учествује активно у поступку, јер суд обуставља поступак обезбеђе ња ако се у року од 15 дана од истека претходне мере не испуне услови за подношење предлога за извршење, а извршни поверилац дотле не предложи да се трајање мере продужи. Ако се услови за подношење предлога за извршење ис пуне пре истека трајања претходне мере, суд на предлог извршног дужника обуставља посту пак обезбеђења, али извршни поверилац може одржати претходну меру до подношења предло га за извршење, ако предлог поднесе у року од 15 дана од испуњења услова за то. С обзиром на то да претходна мера пред ставља средство обезбеђења које у већој мери тангира имовину извршног дужника, закон даје извршном дужнику одређене процесне могућности да тај притисак на имовину ума њи уколико за то постоје законом прописани оправдани разлози. Тако на предлог извршног дужника суд решењем обуставља поступак обезбеђења и укида претходну меру и све спро ведене радње: 1) ако извршни дужник положи суду односно јавном извршитељу потраживање које се обезбеђује са каматом и трошковима по ступка; 2) ако извршни дужник докаже да је по траживање наплаћено или довољно обезбеђено; 3) ако се правноснажно утврди да потраживање није настало или да је престало; 4) ако одлука или судско или управно поравнање или јавно бележнички записник о поравнању, на којима се претходна мера заснива, престану да важе. Ако је поступак обезбеђења обустављен, али не зато што је извршни дужник положио по траживање које се обезбеђује, већ из другог од наведених разлога, извршни поверилац дужан је да накнади извршном дужнику трошкове по ступка обезбеђења. На овај начин закон штити извршног дужника од неоснованих захтева за обезбеђење извршног повериоца, чак и када по стоје законски разлози за њихово подношење.

Привремене мере представљају средство обезбеђења које суд може одредити пре, у току или после судског или управног поступка, па док извршење не буде спроведено, и њима се, поред обезбеђења потраживања која се састо је од давања, чињења, нечињења или трпљења, могу обезбеђивати и потраживања која се са стоје од захтева за утврђење постојања односно непостојања неког права или правног односа, повреде права личности и истинитост одно сно неистинитост неке исправе или захтева за преображај неког материјалног или проце сног односа. Привремене мере представља ју средство обезбеђења којима се штити

27 lege artis ● МАРТ 2017.

5. Привремене мере

најшири круг потраживања извршног по вериоца према извршном дужнику и нису ограничене предметом обезбеђења или процесним моментом у којем се могу одре дити, као остала средства обезбеђења. Закон прописује да се привременом мером обезбеђује новчано или неновчано потражи вање чије постојање извршни поверилац учи ни вероватним. Да би се одредила привремена мера за обезбеђење новчаног потраживања, из вршни поверилац, поред вероватноће постоја ња потраживања, мора учинити вероватним да ће без привремене мере извршни дужник осу јетити или знатно отежати наплату потражи вања тиме што ће своју имовину или средства отуђити, прикрити или на други начин њима располагати (опасност по потраживање). Да би се одредила привремена мера за обезбеђење неновчаног потраживања, извршни поверилац, осим вероватноће постојања потраживања, мора учинити вероватним и да би без привреме не мере испуњење његовог потраживања било осујећено или знатно отежано или да ће бити употребљена сила или настати ненадокнадива штета (опасност по потраживање). Привре меном мером могу да се обезбеде и недоспела условна и будућа потраживања. Извршни по верилац није дужан да докаже опасност по по траживање ако учини вероватним да извршни дужник може због привремене мере претрпети само незнатну штету или да потраживање треба да се испуни у иностранству. Из свега наведеног је јасно видљиво колико велики обим заштите, тј. обезбеђења, привре мене мере пружају извршном повериоцу дају ћи му могућност да своје потраживање заштити само на основу тога што учини вероватнима чи њенице одређене законом, без обавезе да их и доказује. Закон наводи и шта се сматра опасношћу по потраживање извршног повериоца, наводећи да опасност по новчано потраживање постоји: 1) ако је ради наплате доспелих оброка закон ског издржавања према извршном дужнику већ вођен извршни поступак; 2) ако потраживање треба да се испуни у иностранству, па и кад је за извршење надлежан домаћи суд; 3) ако су редовни приходи извршног дужника мањи од његових законских обавеза и оних утврђених правноснажном одлуком суда и другог органа;

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Специфичност овог средстава обезбеђења је и то што закон прописује numerus clausus претходних мера које се могу одредити, а то су: 1) попис покретних ствари и упис заложног права на пописаним покретним стварима у Ре гистар залоге; 2) пленидба новчаног потражи вања извршног дужника и стицање заложног права на њему; 3) налог организацији за при нудну наплату да банкама које воде рачуне из вршног дужника, наложи да новчана средства у висини обезбеђеног потраживања пренесу у депозит јавног извршитеља; 4) упис забра не располагања финансијских инструмената и упис заложног права на њима у Централни ре гистар хартија од вредности; 5) упис у Регистар залоге заложног права извршног повериоца на уделу извршног дужника у друштву са ограни ченом одговорношћу, ортачком друштву или командитном друштву, и упис заплене удела у Регистар привредних субјеката; 6) пленидба потраживања извршног дужника да му се пре да непокретност или одређена покретна ствар, или испоручи одређена количина покретних ствари, и стицање заложног права на заплење ном потраживању; 7) предбележба заложног права на непокретности у својини извршног дужника или на праву извршног дужника упи саном на непокретности. Овај списак претход них мера је проширен у односу на онај који је био прописан претходним ЗИО-ом, чиме је проширена могућност избора извршног повериоца у обезбеђењу новчаног потра живања.

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4) ако је према извршном дужнику покушано из вршење које није успело зато што је одбио да пру жи податке о томе где се налази његова имовина. С обзиром на широко дата дискрециона овла шћења извршног повериоца код предлагања привремене мере, сасвим је логично дата и за конска могућност да у предлогу за одређивање привремене мере или касније извршни пове рилац може изјавити да се уместо одређивања привремене мере задовољава тиме да извршни дужник положи јемство у висини и на време које закључком одреди суд, а све у складу са правним принципом да „ко може више, може и мање”. Полагање јемства уместо привремене мере може да се дозволи и на предлог извршног ду жника, поднет пре или после одређивања при времене мере. Ако јемство буде положено пре одређивања привремене мере, суд одбија пре длог за одређивање привремене мере, а ако буде положено после тога, суд обуставља поступак обезбеђења. Да процесна погодност за извршног пове риоца буде већа, на његов предлог суд може одредити привремену меру и када извршни по верилац не учини вероватним постојање потра живања и опасност по потраживање, ако у року одређеном у решењу о привременој мери поло жи јемство за штету која би извршном дужнику могла бити нанета одређивањем и извршењем привремене мере. Док се не положи јемство, привремена мера се не извршава, а ако се је мство не положи у року, суд обуставља посту пак обезбеђења. Међутим, на предлог извршног дужника суд може, према околностима, реше њем о привременој мери или касније закључ ком одредити да извршни поверилац положи јемство и када је учинио вероватним постојање потраживања и опасност по потраживање. Имајући у виду бројне процесне погодно сти које привремена мера пружа извршном повериоцу, било је неопходно ублажити то њено широко поље деловања, што је учи њено забраном да се одреди привремена мера ради обезбеђења новчаног потражи вања ако постоје услови за одређивање другог средства обезбеђења којим се по стиже иста сврха. С тим у вези је прописано и да привремена мера није основ за стицање заложног права извршног повериоца, као и да извршни поверилац може од лица које је било

дужно да поштује привремену меру, захтевати накнаду штете коју је претрпео због тога што мера није поштована. Слично као и код обезбеђења претходном мером, и трајање привремене мере је ограниче но и одређује се у решењу о привременој мери. Ако је решење о привременој мери донето пре покретања парничног или другог поступка или ради обезбеђивања будућег потраживања, у њему се одређује рок у коме је извршни пове рилац дужан да поднесе тужбу или покрене дру ги поступак ради оправдања привремене мере. На предлог који је извршни поверилац дужан да поднесе пре него што привремена мера истекне, суд решењем продужава трајање привремене мере ако нису промењени услови под којима је она одређена. Разлози за укидање привремене мере су так сативно прописани и суд на предлог извршног дужника обуставља поступак обезбеђења и укида привремену меру и све спроведене радње у следећим случајевима: 1) ако извршни пове рилац у року одређеном привременом мером не поднесе тужбу или не покрене други посту пак ради оправдања привремене мере; 2) када истекне трајање привремене мере; 3) ако су се услови под којима је привремена мера одређе на тако променили да она више није потребна; 4) ако извршни дужник положи суду односно јавном извршитељу потраживање које се обе збеђује са каматом и трошковима поступка; 5) ако извршни дужник докаже да је потражива ње наплаћено или довољно обезбеђено; 6) ако се правноснажно утврди да потраживање није настало или да је престало. Ова листа разлога за укидање је проширена у односу на ону из претходно важећег закона, а у корист извршног дужника као пасивне про цесне стране. У истом циљу егзистирају и за конске норме по којима извршни дужник има право да му извршни поверилац накнади ште ту нанесену привременом мером која није била основана или коју извршни поверилац није оправдао, што је право које се може остварити у парничном поступку. Када су у питању врсте привремених мера које се могу одредити, за разлику од врста претходних мера, у закону се не наводи њихо ва numerus clausus листа, али су оне наброја не у виду отворене листе на којој су наведене

29 lege artis ● МАРТ 2017.

да промени ствар која је предмет потраживања извршног повериоца; 4) забрана дужнику из вршног дужника да преда извршном дужнику ствар која је предмет потраживања извршног повериоца; 5) налог Централном регистру хар тија од вредности да упише забрану отуђења и оптерећења акција које су предмет потражива ња извршног повериоца и упише забрану извр шном дужнику да користи право гласа из акција и располаже њиме; 6) налог извршном дужнику да предузме радње потребне да се сачува непо кретност или покретна ствар и спречи њихова физичка промена, оштећење или уништење; 7) привремено уређење спорног односа, ако је по требно да би се отклонила опасност од насиља или веће ненадокнадиве штете. У вези са привременим мерама је и Реги стар судских забрана који је Законом о извр шењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, 106/2015 и 106/2016) уведен као нови јавни регистар у нашем правном систему и који садржи пода тке о привременим мерама донетим пре, у току или после судског поступка, којима се забра њује отуђење односно оптерећење покретних ствари, непокретности или стварних права на непокретностима. Овај регистар води Агенција за привредне регистер у електронском облику и јавно је доступан на њеној интернет страници. У Регистар судских забрана се уписују следе ћи подаци: 1) подаци о привременој мери: назив суда који је донео решење о привременој мери, пословни број и датум решења о привременој мери, садржина и трајање привремене мере; 2) подаци о извршном дужнику; 3) подаци којима се одређује непокретност или покретна ствар на коју се привремена мера односи; 4) подаци о обустављању поступка обезбеђења привреме ном мером; 5) други подаци сагласно посебном закону. Наведени регистар је уведен у циљу пу бликовања мера које оптерећују имовину из вршног дужника, како би се избегло отуђење такве имовине од стране извршних дужника, али и заштитила трећа савесна лица. Ова деј ства уписа у регистар су наведена и у закону који на помало театралан начин прописује да се од тренутка уписа нико не може позивати на то да није упознат са забраном отуђења односно оптерећења покретне ствари, нити да му нису били познати подаци који су о њој уписани у Регистар.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

привремене мере које су најчешће у пракси и заправо је тешко сетите се неке која би се могла предложити, а да већ није набројана у закону. Тако закон прописује да се као средство обе збеђења новчаног потраживања може одредити свака мера којом се постиже сврха обезбеђења, а нарочито: 1) забрана извршном дужнику да отуђи односно оптерети покретне ствари чији је власник и, по потреби, њихово одузимање од извршног дужника и поверавање на чува ње извршном повериоцу или другом лицу или судском депозиту; 2) забрана извршном дужни ку да отуђи, односно оптерети непокретности чији је власник или друга стварна права која су уписана у његову корист на непокретностима у катастар непокретности, уз упис забележбе забране у катастар непокретности; 3) забрана дужнику извршног дужника да исплати потра живање или преда ствар извршном дужнику и забрана извршном дужнику да прими испла ту потраживања или прими ствар и да њима располаже; 4) налог организацији за принудну наплату да банкама које воде рачуне извршног дужника, наложи да новчана средства у виси ни обезбеђеног потраживања пренесу у депо зит јавног извршитеља; 5) налог Централном регистру хартија од вредности да упише за брану отуђења и оптерећења акција извршног дужника и упише забрану извршном дужнику да користи право гласа из акција и располаже њиме; 6) одузимање готовог новца или хартија од вредности од извршног дужника и њихово полагање у судски депозит, односно код јавног извршитеља. Одвојено од наведене листе, закон је про писао да ради обезбеђења неновчаног потра живања може да се одреди свака мера којом се постиже сврха обезбеђења, а нарочито: 1) забрана извршном дужнику да отуђи односно оптерети покретне ствари које су предмет по траживања извршног повериоца и, по потреби, њихово одузимање од извршног дужника и по веравање на чување извршном повериоцу или другом лицу или судском депозиту; 2) забрана извршном дужнику да отуђи, односно оптере ти непокретност која је предмет потраживања извршног повериоца, уз упис забележбе забра не у катастар непокретности; 3) забрану извр шном дужнику да предузима радње које могу нанети штету извршном повериоцу и забрану

Накнада нематеријалне штете кроз примену нових закона

ГРАЂАНСКО ПРАВО

– најновија судска пракса – део други У наставку текста чији је први део објављен у претходном броју нашег часописа, аутори се баве новим објектима судске заштите и новим видовима нематеријалне штете, које ће покушати да приближе читаоцима и да их класификују Драгана Марчетић судија Првог основног суда која поступа у парничним предметима, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

Весна Филиповић судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

sudski.postupci@legeartis.rs

НАКНАДА ШТЕТЕ ЗА ПОВРЕДУ ПРАВА НА СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ

уђење у разумном року свакако заслужује посебну пажњу јер је чл. 6. ЕКЉП најче шћи основ за осуђујуће одлуке Европског суда за људска права, донетим против наше зе мље. Право на суђење у разумном року прокла мовано је Уставом, ЕКЉП, а од скора и Законом о суђењу у разумном року. До доношења овог закона судови су о повреди овог права одлу чивали на основу одредби Устава. У наредном одељку биће дато неколико примера о поступа њу судова по овој врсти одштетних захтева.

Повреда права на суђење у разумном року и висина накнаде Тужиоци потражују тужбеним захтевом од тужене Републике Србије накнаду штете коју су претрпели због повреде права на суђење у

разумном року. Наиме, тужиоци су дана 14. 9. 2001. године поднели тужбу суду против ту жених АД Р…. друштво и Д. Р. ради накнаде материјалне штете (за подизање надгробног споменика и изгубљено издржавање) и немате ријалне штете (за претрпљене душевне болове због губитка блиске особе), које су претрпели због смрти Д. Ц. – оца тужилаца малолетних И. Ц. и И. Ц. и супруга тужиље В. Ц. Због ду жине трајања поступка тужиоци су 2007. го дине Уставном суду поднели уставну жалбу, те је Уставни суд на седници 17. 12. 2009. године донео одлуку којом је усвојио уставну жалбу тужилаца и утврдио да је у поступку који је во ђен пред првостепеним судом повређено право тужилаца на суђење у разумном року, зајемче но одредбом члана 32. став 1. Устава РС, али и право тужилаца на накнаду штете у смислу одредбе члана 90. Закона о Уставном суду, па је наложио надлежним судовима да предузму све неопходне мере како би се парнични поступак по тужби тужилаца окончао у најкраћем могу ћем року. Након доношења Одлуке Уставног суда, Министарство правде – Комисија за на кнаду штете – донело је дана 27. 10. 2010. годи не Одлуку којом је усвојило захтев тужилаца за накнаду штете и одредило износ од 70.000,00 динара сваком на име накнаде за претрпљене душевне патње због повреде или ускраћивања људског права зајемченог Уставом. Утврђено је како је текао поступак по тужби тужилаца – ко лико расправа је одржано, а колико није и из ко јих разлога, у којим временским размацима су расправе заказиване, који докази су изведени,

Приликом одмеравања накнаде на име нематеријалне штете у случају повреде члана 6. став 1. Европске конвенције о људским правима, користе се обрасци које је установио Европски суд за људска права Одлуком Уставног суда Републике Срби је, Уж. 372/09 од 23. 6. 2011. године, усвојена је уставна жалба В. С. и утврђено да је у парни чном поступку који се водио пред Петим оп штинским судом у Београду, повређено право подноситељке уставне жалбе на суђење у разум ном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава РС (с обзиром на то да подноситељка уставне жалбе није тражила да јој се због непримерено дугог трајања поступка утврди право на накна ду нематеријалне штете, Уставни суд је, крећући се у границама захтева, у тачки три одлучио да се правично задовољење подноситељке уставне жалбе због утврђене повреде права у конкрет ном случају, оствари објављивањем у „Службе ном гласнику Републике Србије”). Комисија за

31 lege artis ● МАРТ 2017.

па неоправдана дужина судског поступка пре ти да угрози и сам правни поредак. Време које се сматра разумним за трајање поступка зави си од конкретног случаја и представља време у коме треба да се оконча несигурност у којој се грађанин налази у погледу свог грађанскопра вног положаја. Управо због тога што су случаје ви различите сложености, не може се одредити исти временски рок за њихово окончање, али из праксе Европског суда за људска права произла зи оријентација у погледу разумног рока сходно којој би, ако поступак није посебно комплико ван, за пресуду у првом степену требало најви ше три, у другом степену две и у трећем степену једна година. Првостепеном пресудом је тужиоцима мал. И. Ц. и И. Ц. досуђено сваком по 250.000,00 ди нара и тужиљи В. Ц. износ од 220.000,00 динара, док је одбијен као неоснован захтев тужилаца мал. И. Ц. и И. Ц. за износе од 400.000,00 дина ра и захтев тужиље В. Ц. за износ од 480.000,00 динара. Другостепеном пресудом преиначена је првостепена пресуда тако што је тужиоцима мал. И. Ц. и И. Ц. досуђено још по 150.000,00 ди нара сваком и тужиљи В. Ц. износ од 180.000,00 динара.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

када су и какве одлуке о захтевима тужилаца донете пред првостепеним судом, пред друго степеним судом и по ревизији, како су се у току поступка понашале странке у погледу својих процесних права и обавеза. Поступак је трајао 7,5 година до доношења одлуке Уставног суда по уставној жалби тужилаца, а у том тренутку још увек није био правноснажно окончан. Тужена РС је дужна да на основу члана 172. ЗОО-а и члана 6. став 1. Закона о судијама („Сл. гласник РС”, бр. 116/2008, 58/2009 – Одлука УС, 104/2009, 101/2010, 8/2012 – Одлука УС, 121/2012, 124/2012 – Одлука УС) тужиоцима накнади штету коју су претрпели због повре де права на суђење у разумном року. Ниједном одредбом Устава РС, Закона о парничном по ступку нити Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, није одре ђено шта је то разумни рок, односно колики може бити протек времена од покретања по ступка пред судом до окончања тог поступка, како би се могло сматрати да разумни рок није прекорачен. Зато се разумни рок утврђује за сваки случај понаособ и зависи од низа чини лаца: правне природе и сложености спорне ствари, понашања свих учесника у поступку, а пре свега тужилаца, понашања суда и других органа власти који на било који начин учествују у поступку – достављањем појединих доказа и сл. – као и колико је за тужиоца био значајан предмет спора. При томе суд узима у обзир само онај протек времена који се може приписати у кривицу поступајућем суду односно органима власти. У конкретном случају се поступање суда у парници коју су тужиоци 2001. године покре нули пред првостепеним судом ради накнаде штете коју су претрпели због смрти блиског лица, не може оквалификовати као поступање у складу са обавезом суда да поступак спрове де без одуговлачења и са што мање трошкова. Предмет није био нарочито сложен и није било оправданих разлога за дугогодишње трајање поступка (поступак је трајао 7,5 година до до ношења одлуке Уставног суда по уставној жалби тужилаца, а у том тренутку још увек није био правноснажно окончан). Суђење у разумном року је грађанима за јемчено Уставом и представља једно од јем става правичног суђења. Наиме, суђење у разумном року је део права на правично суђење

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

накнаду штете Министарства правде одбила је решењем захтев тужиље за накнаду нема теријалне штете уз образложење да одлуком Уставног суда није утврђено и право тужиље на накнаду нематеријалне штете. Тужена Република Србија – Министарство правде – у парничном поступку је обавезана да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року, исплати износ од 250.000,00 динара са закон ском затезном каматом, имајући у виду да је Законом о Уставном суду прописано право и обавеза странке којој је повређено право на су ђење у разумном року, а одлуком Уставног суда је утврђена повреда тог права, да се обрати ко мисији за накнаду штете, па уколико комисија не одлучи о захтеву у складу са чланом 90. став 2. Закона о Уставном суду и чланом 89. став 2. овог закона, подносилац уставне жалбе може да поднесе захтев за накнаду штете код надлежног суда. Тужиља има право на накнаду нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. Устава РС („Службени гла сник РС”, бр. 98/06), као и да ово право оствари пред судом опште надлежности, јер је одлуком Уставног суда утврђена повреда права, а захтев за обештећење је поднет комисији пре ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о Уставном суду, који је ступио на снагу 4. 1. 2012. године, те је тужена одговорна за нематерија лну штету коју је тужиља претрпела у складу са одредбом члана 172. став 1. Закона о облигаци оним односима и дужна је да јој је надокнади у складу са одредбом члана 200. истог закона. Имајући у виду све околности случаја, као што су дужина трајања поступка због неефи касног и неделотворног поступања суда, који је трајао 28 година, као и то да тужиља није до принела трајању поступка, затим значај повре ђеног добра и циљ коме ова накнада служи, али уз вођење рачуна и о томе да се овом накнадом не може погодовати тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом – из нос од 250.000,00 динара представља правичну сатисфакцију тужиљи за претрпљену нематери јалну штету. Приликом доношења ове пресуде суд је имао у виду и обрасце које је установио Европски суд за људска права, који се користе приликом

одмеравања накнаде на име нематеријалне ште те у случају повреде чл. 6. став 1. Европске кон венције о људским правима (право на правично суђење у оквиру разумног временског рока ), а који представљају смернице за одмеравање нак наде. Према обрасцу Европског суда, накнада за сваку годину трајања поступка, без обзира да ли су подносиоци представке изгубили или добили домаћи поступак, требало би да се креће у износу од 1.000 до 1.500 евра. Међутим, овај износ може бити умањен да би се узео у обзир стандард живота у земљи, што је суд и учинио у овом поступку узимајући у обзир стандард живота у Републици Србији у којој је просечна зарада 42.000,00 динара, а стандард већег броја становника је нижи као последица светске при вредне рецесије која нарочито погађа земље у транзицији каква је Република Србија. (Пресуда Првог основног суда у Београду од 22. 5. 2013. и Пресуда Апелационог суда у Београду од 9. 4. 2014)

Повреда права на суђење у разумном року Према утврђеном чињеничном стању је одлуком Уставног суда усвојена уставна жалба тужиље и утврђено је да је повређено право на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава РС, као и да тужиља има пра во на накнаду нематеријалне штете коју може остварити на начин предвиђен чл. 30. Закона о Уставном суду, а надлежним судовима је нало жено да предузму све непоходне мере како би се парнични поступак по тужби подноситељке уставне жалбе окончано у најкраћем могућем року. Тужиља се 20. 5. 2010. године обрати ла Комисији за накнаду штете са захтевом за накнаду нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року, па је Коми сија одлуком од 23. 12. 2010. године делимично усвојила њен захтев и са тужиљом истог дана закључила Споразум о врсти и висини накнаде штете којим је одређена висина накнаде штете у износу од 200.000,00 динара. Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања – да је одлуком Уставног суда Србије утврђено да је тужиљи повређено право на суђење у разумном року и то у парничном по ступку који траје више од 28 година и још увек није окончан, односно, у току је поступак по

Накнада штете због повреде права на суђење у разумном року и (не)наследивост права Према чињеничном стању тужилац Д. Г. је против предузећа „П” поднео тужбу за накнаду материјалне и нематеријалне штете због повре де на раду, Општинском суду у Ваљеву дана 5. 7. 1991. године. Рочишта су редовно заказива на са размацима од месец дана до два месеца. У поступку је изведен доказ вештачењем преко вештака саобраћајно-машинске струке 1992.

33 lege artis ● МАРТ 2017.

(Пресуда Првог основног суда у Београду од 16. 12. 2011. и Пресуда Апелационог суда у Београду од 6. 2. 2013)

године. Предмет је први пут пресуђен 18. 7. 1996. године, али је првостепена пресуда укину та Решењем Окружног суда од 18. 11. 1996. годи не. Током поступка је над туженим предузећам „П” отворен стечај дана 18. 2. 1997. године, а по Решењу Врховног суда Србије од 26. 5. 1998. го дине поступак је настављен пред Привредним судом Ваљево. Рочишта су заказивана редовно на месец дана. У наставку поступка донето је пет пресуда и то: јула 1999. године; септембра 1999. године; јануара 2001. године и септембра 2002. године – које су решењима Вишег привредног суда укинуте; и марта 2003. године, која је преи начена Пресудом Вишег трговинског суда од 24. 12. 2003. године, а којом је утврђено да постоји потраживање тужиоца према туженом преду зећу „П” у стечају на име накнаде материјалне штете у износу од 9.486,28 динара са законском затезном каматом од 1. 4. 1996. године, немате ријална штета у укупном износу од 1.097.000,00 динара са законском затезном каматом од 24. 12. 2003. године и трошкови поступка у износу од 303.944,58 динара. Поступак за накнаду мате ријалне и нематеријалне штете трајао је укупно 13 година и 5 месеци. Стечајни поступак над предузећем „П”, покренут предлогом од 27. 6. 1996. године, окончан је Решењем од 27. 5. 2005. године, а тужилац није намирио потраживање по правноснажној и извршној пресуди од 24. 12. 2003. године. Вештачењем у току парничног поступка утврђено је да би потраживање ту жиоца из стечајне масе било намирено 100% да по решењу о утврђивању једнократног пореза на екстрадобит и екстраимовину стечену иско ришћавањем посебних погодности у периоду од 1990. до 2000. године, није извршен пренос средстава у корист рачуна тужене. Током овог парничног поступка тужилац је преминуо, а за његовог јединог законског наследника оглашена је његова супруга која је преузела парницу. Применом одредбе чл. 1. и чл. 6. ст. 1. Кон венције о заштити људских права и основних слобода, прописано је право свакога на пра вичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, и обаве за држава чланица да предузму све мере ради обезбеђења исте. Правни стандард разумног рока није непроменљива константа са јасно одређеном дефиницијом која је применљива на сваки предмет. То даље подразумева да се

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ревизији тужиље – суд је, одлучујући о висини накнаде, ценио све остале околности случаја: сложеност чињеничних и правних питања у конкретном предмету; понашање подноси лаца Уставне жалбе као странке у поступку; понашање судова који су водили поступак; природу и значај расправљеног права за под носиоца уставне жалбе и чињеницу да је тужи љи и њеном правном претходнику онемогућен супосед предметних непокретности скоро 30 година, те да је у току извршеног поступка до шло до рушења објекта због чега предаја не покретности у супосед више није била могућа. Због свега наведеног суд је правилно нашао да тужиљи припада правична новчана накнада у износу од 275.000,00 динара, као новчана са тисфакција за душевне болове које трпи због повреде Уставом и Европском конвенцијом зајемчених људских права на суђење у разум ном року. Како је одлуком комисије тужиљи досуђена накнада за ову врсту штете у износу од 200.000,00 динара, тужена је побијеном пре судом обавезана да тужиљи исплати још износ од 75.000,00 динара, док је за износ преко тога тужбени захтев правилно одбијен као преви соко постављен. Суд је на тачно и потпуно утврђено чи њенично стање правилно применио одредбе чл. 172. став 1. и чл. 200. ЗОО-а, као и одре дбе Европске конвенције о људским правима, Устава РС и Закона о Уставном суду, на које се позвао у образложењу пресуде, и правилно закључио да тужиљи за овај вид штете при пада правична новчана накнада у износу од 275.000,00 динара.

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

разуман односно неразуман рок суђења утвр ђује у сваком конкретном предмету на осно ву општеприхваћена четири критеријума, а они су: сложеност предмета, понашање и поступање странке у судском поступку у коме јој је повређено право, понашање и по ступање суда и значај одлуке за лице коме је повређено право. Разуман рок суђења ра чуна се од подношења тужбе у парничном по ступку, а у извршном поступку од подношења предлога за извршење до окончања извршног поступка. У случају повреде права на правично суђење, појединац се може обратити представ ком Европском суду за људска права, али такав захтев може поднети и домаћем суду позивом на непосредну примену одредби Конвенције и на одредбе чл. 25. Устава РС који је био на снази у време покретања парнице. Стога је суд прави лно обавезао тужену да тужиоцу исплати накна ду штете по основу повреде права на правично суђење, с позивом на кршење чл. 10. ЗПП-а, чл. 25. Устава РС у вези са чл. 172. ЗОО-а, с обзиром на то да је поступак за накнаду материјалне и нематеријалне штете због повреде на раду не оправдано дуго трајао – 13 година и 5 месеци – а потраживање тужиоца према стечајном ду жнику би било 100% намирено. Кроз наведено право се штите право на телесни и психички интегритет, те су ова права лична непреносива права, а на наследнике прелазе само ако су пре ма одредбама чл. 197. ст. 2. и 204. ст. 2. ЗОО-а призната писменим споразумом или досуђена правноснажном судском одлуком. (Пресуда Првог општинског суда у Београду од 18. 9. 2009. и Пресуда Апелационог суда у Београду од 10. 11. 2011)

ПРИВОЂЕЊЕ И НЕОСНОВАНО ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ – ПРАВО НА НАКНАДУ Пракса судова веома је богата у погледу захтева за накнаду нематеријалне штете због неоснованог лишења слободе, неоснованог привођења и неоснованог вођења кривичног поступка. Право на накнаду штете коју трпе због неоснованог лишења слободе, притво рена лица црпу из Кривичног законика који га изричито прописује, али се и у овој вр сти одштетних парница сходно примењује ЗОО. У овој области нема много различитих

поступања већ је пракса уједначена, а основне поставке су да притворено лице има право на накнаду штете ако није својим радњама скри вило притварање, као и да лице против кога је вођен кривични поступак који је окончан доношењем ослобађајуће пресуде, нема право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове јер је у току вођења поступка било за штићено претпоставком невиности. Наредних неколико примера даће бољу илустрацију ових ставова, али ће такође приказати и нека одсту пања и финесе које су се кроз суђење јавиле у овим поступцима.

Тужилац нема право да тражи накнаду нематеријалне штете ако том приликом страх и душевни болови нису произашли из уобичајених стресних ситуација Тужилац свој тужбени захтев заснива на тврдњи да му је, ускраћивањем права да узме браниоца пред органима надлежним за вође ње поступка, причињена нематеријална штета у виду претрпљеног страха и душевних боло ва, а полазећи од налаза и мишљења судског вештака да је тужилац приликом привођења преживео примарни страх јаког интензитета који је трајао 10–15 минута, те страх средњег интензитета у трајању од пола сата, потом страх слабог интензитета у трајању од једног сата, као и да је током боравка у полицији имао психичке сметње и душевни бол који се јавио у унутрашњем психичком животу, с тим да пре трпљени страх није оставио последице на пси хичко здравље нити је исти довео до умањења опште животне активности. Првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиоца имајући у виду да се из налаза и ми шљења судског вештака утврђује да страх и ду шевни бол које је тужилац претрпео спорном приликом, не излазе из оквира уобичајених стресних ситуација у свакодневном животу, у случају чега нису могли довести до пореме ћаја психе и емоционалне равнотеже. Како је сврха накнаде нематеријалне штете да се кроз досуђивање одређеног новчаног износа оште ћеном омогући да ублажи настали пореме ћај у психичкој сфери личности, и како је на

угледа, части и права личности представљају јединствени вид штете који обухвата све ште тне последице нематеријалне штете везане за личност, а право на углед и част је право на поштовање људске части, заслужено стеченим угледом лица, које штити од стварања погре шне представе о лицу које нарушава његово добро име.

(Пресуда Првог општинског суда у Београду од 17. 11. 2009. и Пресуда Вишег суда у Београду од 28. 6. 2013)

(Пресуда Првог основног суда у Београду од 4. 9. 2012. и Решење Вишег суда у Београду од 8. 8. 2013)

Код неоснованог лишења слободе потребно је утврдити да ли је вођење поступка било злонамерно и шиканозно

Неосновано лишење слободе и претрпљена тортура

(Пресуда Првог основног суда у Београду од 21. 5. 2012. и Пресуда Апелационог суда у Београду од 20. 2. 2013)

35 lege artis ● МАРТ 2017.

Суд је одбио захтев тужиоца према туже ној РС – Министарству правде – за накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части, угледа и достојан ства личности, због неоснованог подношења захтева за спровођење истраге и оптужног предлога за вођење кривичног поступка, на лазећи да част, углед и достојанство тужиоца нису могли бити повређени из разлога што је тужилац првостепеном пресудом ослобођен оптужбе, што је потврђено другостепеном пресудом, чиме је тужиоцу пружена морална сатисфакција као потврда његове части, те да су током самог трајања поступка част, углед и достојанство тужиоца били заштићени пре зумпцијом невиности, ценећи да се тужилац током целог кривичног поступка бранио са слободе, а није пружио доказе који би све дочили о постојању и степену угледа који је уживао у својој околини. Међутим, првостепени суд није утврдио да ли је, с обзиром на дужину трајања поступка против тужиоца и елементе кривичног дела које му је стављено на терет, вођење кривичног поступка против тужиоца било злонамерно и шиканозно, односно праћено незаконитим или неправилним радом органа туженог, те с тим у вези да ли је било повреде угледа и ча сти тужиоца, с обзиром да је тужилац пра вноснажно ослобођен оптужбе да је извршио кривично дело. Све ово јер се има у виду да, сходно одредби чл. 200. Закона о облигацио ним односима, душевни болови због повреде

Према утврђеном чињеничном стању у мају 1999. године тужилац Т. Б. је лишен слободе од стране радника МУП-а, након чега је био спро веден у затвор у Липљану, а потом пребачен у затвор у Пожаревцу, одакле је ослобођен 23. 3. 2000. године одлуком Министарства правде РС. За време док је био лишен слободе, тужилац је трпео тортуру од стране радника тужене, Репу блике Србије – МУП, тако што је убоден ножем у стомак, а био је изложен и психичкој и фи зичкој тортури, да би 14. 5. 2008. године током прегледа у КРЦТ код тужиоца био дијагности кован ПТСП. Због неоснованог лишења слободе и претрпљене тортуре код тужиоца је наступи ло умањење животне активности од 15%, које је трајни коначни облик добило 18. 5. 2011. године, што произлази из налаза и мишљења судског вештака – неуропсихијатра. Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, суд је правилно закључио да је тужена у обавези да тужиоцу накнади штету коју је претрпео због неоснованог лишења слободе, правилно применивши одредбу из 172. Закона о облигационим односима, чл. 1. 11. и 12. Зако на о унутрашњим пословима („Сл. гласник РС”, бр. 44/91, 79/91, 55/96) и чл. 5. став 4. и чл. 147. ЗКП-а, јер је тужена одговорна за штету коју је њен орган проузроковао тужиоцу приликом неоснованог лишења слободе, при чему је ту жилац претрпео и тортуру због које је код истог дошло до обољења – посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП) – због ког је код тужиоца наступило умањење животне активности.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

основу налаза и мишљења вештака утврђено да је тужилац претрпео страх који не прела зи оквире уобичајених стресних ситуација у свакодневном животу, то је првостепени суд одбио тужбени захтев као неоснован, јер би исплата накнаде тражених износа била про тивна одредби чл. 200. Закона о облигационим односима.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Критеријуми за одмеравање новчане накнаде код претрпљених душевних болова услед неоснованог лишења слободе

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Тужиоцима је одређен притвор због основа не сумње да су извршили кривично дело фал сификовања новца. После 47 дана проведених у притвору тужиоцима је укинут притвор и одмах су пуштени на слободу. Током притво ра тужиоци су претрпели психичку и физичку тортуру. Једном од тужилаца је након притвара ња промет у радњи драстично опао, здравстве но стање му се погоршало, а околина га осуђује. Суд је тужиоцима досудио нематеријалну ште ту на име душевних болова због повреде угле да и части услед неоснованог лишења слободе. Међутим, одлучујући о висини накнаде штете, суд није правилно применио материјално право када је одлучио да правична новчана накнада за сваког тужиоца износи по 1.200.000,00 динара. Душевни бол је индивидуални и субјективни феномен и зависи од структуралних и психи чких особина личности. Суд применом правног стандарда анализира све околности случаја, па зато не мора за чињеничну подлогу своје одлу ке увек узети субјективну процену оштећеног, већ ће уз помоћ логике, психологије и животног искуства, ценећи објективне и субјективне мо менте, створити уверење о трајању и интензи тету душевног бола. Накнада нематеријалне штете одмерава се по слободној оцени у смислу члана 232. Закона о парничном поступку, при чему се закључак о трајању и интензитету ду шевних болова извлачи не само из субјективног приказа бола оштећеног, него првенствено из других околности случаја. Објективни критери јуми који су од значаја за одмеравање накнаде нематеријалне штете за душевне болове због неоснованог лишења слободе су: време боравка у притвору односно затвору; трајање и услови боравка у притвору односно затвору; врста кри вичног дела које је било предмет истраге, опту жбе или неоправдане осуде; натписи у штампи, радио-телевизији и опште интересовање јавно сти за суђење; чињеница да је оштећени прет ходно искористио средства рехабилитације, односно, ако је објављивањем пресуде, односно саопштењем после неоправдане осуде или ли шења слободе, пружена морална сатисфакција

оштећеном; као и животно доба лица које је неосновано лишено слободе, јер ће млађе лице, имајући у виду просечан људски век, трпети болове дуже, па ће и накнада нематеријалне штете у новчаном износу бити већа. Најзначај нији субјективни критеријуми су породично стање оштећеног, друштвена активност, њего во занимање, осуђиваност, смањени изгледи за напредовање у служби, смањени изгледи за закључење брака, ограничење у обављању по литичких и друштвених функција, омаловажа вање и неприхватање у месту пребивалишта и радној средини и сл. Имајући у виду да се новчаном накнадом душевни бол не отклања него ублажава и да наканда штете представља сатисфакцију (морално задовољење) којом ће оштећени прибавити неко материјално или ин телектуално добро у циљу психичког смирења и ублажавања патњи, накнада није у функцији еквивалента као код натуралне штете, и никада неће бити једнака штети, нарочито имајући у виду субјективну процену оштећеног. (Пресуда Првог основног суда у Београду од 13. 5. 2011. и Пресуда Апелационог суда у Београду од 27. 10. 2011)

Накнада нематеријалне штете услед неоснованог лишења слободе Нису испуњени услови за накнаду нема теријалне штете лицу услед неоснованог лишења слободе, уколико је то лице својим понашањем скривило одређивање притво ра тиме што није пронађено на адреси на којој је имало пријављено пребивалиште, као и на адреси на којој је непријављено живело у Београду, а након пуштања из притвора уз полагање кауције поново је било недоступно суду. Против тужиоца Р. П. је решењем кривич ног суда одређен притвор и у притвору је био 33 дана, након чега је пуштен на слободу јер је суд прихватио понуђено јемство у износу од 5.000 ДМ, што је сума коју је тужилац уплатио у судски депозит. Кривични поступак против тужиоца је обустављен након наступања апсо лутне застарелости кривичног гоњења. Суд је одбио тужбени захтев тужиоца према туженој РС – Министарству правде – за накна ду нематеријалне штете за душевне болове због

судијама јер тужилац на коме је био терет до казивања није пружио доказе да органи туже не РС – судови који су поступали у кривичном поступку вођеном против тужиоца – нису по ступали у оквиру својих законских овлашћења, односно да су иста прекорачили, злоупотреби ли или погрешно применили. Вођење кривичног поступка који је окон чан доношењем ослобађајуће пресуде, не представља доказ незаконитог рада јавног тужиоца ни суда, па тиме ни основ за накна ду штете због повреде угледа и части, при чињене вођењем кривичног поступка.

37 lege artis ● МАРТ 2017.

Суд је утврдио да је пресудом Врховног суда укинута пресуда Општинског суда у Убу и пре суда Окружног суда у Ваљеву, а предмет вра ћен на поновно суђење. Пресудом Општинског суда у Убу тужиоци су ослобођени оптужбе да су учинили кривично дело шумске крађе. Пре судом због изостанка Општинског суда у Убу А. В. (овде тужилац) је обавезан да на име накнаде штете Ј. В. исплати износ од 11.000,00 динара са каматом. Пресуда је постала правноснажна а решењем Општинског суда одређено је извр шење на основу правноснажне пресуде. У извр шном предмету је од А. В. (овде тужиоца) одузет трактор и продат повериоцу Ј. В. Према закљу чку Општинског суда у Убу вредност трактора је процењена на износ од 60.000,00 динара. Суд је правилно одбио тужбени захтев тужиоца А. В. којим је тражио накнаду нематеријалне штете због повреде, угледа и части у износу од 300.000,00 динара, као и накнаду материјалне штете због незаконито одузетог трактора у из носу од 60.000,00 динара са законском каматом и на име измакле добити због некоришћења трактора по 5.000,00 динара за сваки месец. Предмет ове парнице представља захтев тужиоца за накнаду неимовинске штете због повреде угледа и части, причињене неосно ваним вођењем кривичног поступка коју је проузроковао орган тужене у обављању сво јих функција. Законик о кривичном поступку признаје право на накнаду штете лицима не основано лишеним слободе. Међутим, у кон кретном случају нема основа за накнаду штете према одредбама овог закона. Ради остварива ња права на накнаду штете, према одредбама

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

увреде, части, слободе и права личности услед неоснованог лишења слободе, утврдивши да је тужилац својим понашањем скривио одређива ње притвора, а потом проузроковао да новчани износ положен у депозит суда на име јемства, буде уплаћен у Републички буџет. Наиме, про тив тужиоца је одређен притвор из разлога што није пронађен на адреси на којој је имао при јављено пребивалиште (Република Црна Гора), као ни на адреси на којој је непријављено жи вео у Београду, а о промени пребивалишта и боравишта није обавестио суд, те је наређено издавање потернице. По пуштању из притвора и уплати прихваћеног јемства тужилац је по ново био недоступан суду, није приступао на главни претрес, а медицинским вештачењем је у кривичном поступку утврђено да је био спо собан да присуствује главним претресима, те је каснијим решењем утврђено да се тужилац као окривљени налази у бекству, па је одређено да се износ уплаћен у депозит суда на име јемства, уплати у буџет РС (решење је правноснажно). Нису испуњени услови из чл. 172. ЗОО-а и не постоји одговорност тужене РС за накнаду штете тужиоцу јер је тужилац сам допринео да буде лишен слободе. Наиме, иако је знао да се против њега води кривични поступак, није се понашао у складу са својом обавезом из одредбе чл. 134. ст. 4. ЗПП-а која прописује да је окри вљени дужан да одмах обавести суд о проме ни адресе и о намери да промени боравиште. Тиме се тужилац понашао противно Закону о пребивалишту и боравишту грађана („Сл. гласник СРС”, бр. 42/77... 25/89, и „Сл. гласник РС”, бр. 53/93... 101/2005) чији чл. 2. ст. 1. про писује обавезу грађана да пријаве и одјаве сво је пребивалиште, а у чл. 6. ст. 1. и 8. прописује обавезу пунолетног грађанина да пријави или одјави своје пребивалиште и пријави промену адресе стана у року од 8 дана од дана настајања промене, као и да пребивалиште одјави пре на пуштања места пребивалишта. Чланом 560. ст. 3. Законика о кривичном поступку изричито је прописано да накнада штете не припада лицу које је својим недозвољеним поступцима проу зроковало лишење слободе, па стога није од зна чаја што је против тужиоца неосновано вођен кривични поступак, и да је исти застарео због недостатка доказа. Нема одговорности државе у смислу чл. 172. ЗОО-а и чл. 6. ст. 1. Закона о

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

чл. 172. Закона о облигационим односима, ту жиоци морају да докажу незаконит или непра вилан рад држаних органа, односно поступање супротно закону или пропуштање да се закон или други пропис примени, чињење или нечи њење противно прописаном начину обављања делатности. Само вођење кривичног поступка који је окончан доношењем ослобађајуће пре суде, не представља доказ незаконитог рада јавног тужиоца ни суда, па тиме ни основ за накнаду штете због вођења кривичног поступ ка. Поступци јавног тужиоца, истражног су дије и судије на претресу у случају постојања основане сумње да је извршено кривично дело, ако су предузети према правилима процедуре коју прописује Закон о кривичном поступку, не представљају основ за накнаду материјал не или нематеријалне штете јер су засновани на закону. Како је правилно нашао суд, пре зумпција невиности из чл. 3. ст. 1. Законика о кривичном поступку штити углед и част ту жилаца, а доношењем ослобађајуће пресуде фактичка штета није ни наступила. (Пресуда Првог основног суда од 24. 11. 2010. и Пресуда Апелационог суда Гж. од 20. 6. 2012)

Тужиоцу не припада право на накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа само на основу чињенице да је про тив њега вођен кривични поступак који је дуго трајао, а који је окончан пресудом пр востепеног суда којом је оптужба против њега одбијена, посебно из разлога што у тужби а ни током саслушања није указивао у својству парничне странке на то да су то ком вођења кривичног поступак пред су дом против њега биле предузете мере или радње које би код њега изазвале озбиљни је поремећаје психичке и емоционалне рав нотеже, укључујући и трпљење страха, што би оправдало досуђивање новчане накна де тужиоцу. Према утврђеном чињеничном стању суд је пресудом одбио оптужбу упућену тужиоцу да је у временском периоду од 13. 4. 2004. године до 23. 4. 2004. године у експозитури Комерцијалне банке, у стању урачунљивости, као одговорно лице – шеф пословнице, очигледно несавесно поступао у вршењу службе иако је могао бити

свестан да услед таквог поступања за банку може наступити имовинска штета. Према ис казу тужиоца саслушаног у својству парничне странке 2004. године у експозитури где је он био шеф, откривен је мањак који је приписан њему у кривицу, а крајем исте године проглашен је технолошким вишком. Након тога, почетком наредне године, уследила је кривична пријава. Вођење кривичног поступка против њега је имало за последицу да није могао да се запосли иако му је било преостало још 7–8 година до краја радног века, јер је као услов за подношење документације неопходно било приложити до каз да се против њега не води кривични посту пак. Био је без прихода, а поред тога су, како он тако и његова породица, били изложени разним непријатностима. Код овако утврђеног чињеничног стања пра вилно је суд применио материјално право када је применом одредаба чл. 53. став 1. чл. 560. и чл. 556. ЗКП-а и одредаба чл. 154. чл. 155. чл. 172. став 1. и чл. 200. Закона о облигационим односима, одбио као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио накнаду нематерија лне штете због повреде части и угледа. Наиме, према чл. 37. став 1. ЗКП-а свако се сматра невиним док се његова кривица не утвр ди правноснажном одлуком надлежног суда. Код утврђене чињенице која међу странкама није била спорна – да током вођења кривичног поступка против тужиоца није одређиван при твор, односно није био лишен слободе у смислу одредаба чл. 560. ЗКП-а, нити му је изречена не основана осуда у смислу одредбе чл. 556. ЗКП-а – правилно је становиште суда да су током во ђења наведеног кривичног поступка углед и част тужиоца били адекватно заштићени кроз институт „претпоставке невиности” из чл. 37. став 1. ЗКП-а, која важи за све случајеве вођења кривичног поступка, што значи да није од зна чаја какве је природе кривично дело које се ста вља на терет окривљеном, те се захтеву тужиоца не може пружити правна заштита. Изложеност тужиоца и његове породице непријатностима током вођења кривичног поступка против њега, због сумње да је извршио кривично дело, не би оправдало досуђивање накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа нити због евентуалног страха који је тужилац трпео током вођења кривичног поступка.

(Пресуда Првог основног суда у Београду од 12. 11. 2011. и Пресуда Апелационог суда у Београду од 28. 2. 2013)

ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ И ИНТЕРЕС ОДРЕЂЕНОГ ЛИЦА ИЛИ ОПШТЕ ЈАВНОСТИ ДА БУДЕ ОБАВЕШТЕНА – КОНКУРЕНЦИЈА ПРАВНИХ ОСНОВА

Накнада нематеријалне штете због објављивања неистинитих информација Дана 14. 12. 2006. године у листу „Таблоид – лист против мафије”, у интернет издању овог листа, изашао је текст „Нису само Албанци кри ви” са поднасловом „Неколицина пребогатих моћника српске националности у овој енклави на Косову и Метохији буквално терорише своје сународнике који живе на граници егзистен ције”. У време објављивања текста првотуже ни је био правно лице, оснивач јавног гласила, а друготужени главни и одговорни уредник. У тексту је више пута поменуто име тужиоца, из међу осталог, у контексту локалног лидера који

39 lege artis ● МАРТ 2017.

У овом одељку биће дато неколико примера који се могу сврстати у једну целину која се тиче конкуренције права, односно обавезе чување тај не, права на приватност и слично, са једне стране, и интереса појединца, групе или опште јавности да има сазнања о неком питању од општег или личног значаја, са друге стране. У тексту који следи видећемо какве су одговоре дали судови на ова сложена и увек изнова отворена питања.

згрће огромне паре и понаша се бахато према сународницима. У току главне расправе тужилац није дока зао да је претрпео нематеријалну штету због повреда угледа и части услед објављивања спорног текста, с обзиром на то да није пру жио као доказ, односно приложио примерак часописа у коме је објављен инкриминисани текст. Један примерак јавног гласила оснивач је дужан да чува 60 дана од дана објављивања, у смислу члана 35. става 1. тачка 1. Закона о јавном информисању. Имајући у виду наведено, применом члана 223. ЗПП-а тужбени захтев којим се потражује накнада нематеријалне штете због повреде угле да и части, због објављивања спорног текста је неоснован. Међутим, како је садржина текста објављена у интернет издању часописа „Табло ид – лист против мафије”, чија копија је прило жена уз тужбу, а чије интернет издање такође представља јавно гласило у смислу члана 11. Закона о јавном информисању, тужиоцу ипак припада право на накнаду штете због повреде угледа и части због објављивања неистинитих информација у објављеном тексту, а у складу са одредбама члана 79, 80. и 83. Закона о јавном информисању који је важио у време његовог објављивања. Наиме, наведени текст по свом смисаоном и структурном значењу представља информацију која поседује лезиону способност да повреди част и углед тужиоца, с обзиром на препознатљивост субјекта информација, њего ву личну погођеност садржином информација, непропорцијалност и њену неистинитост. Имајући у виду околности конкретног случа ја, као и занимање тужиоца, те чињеницу да се ради о јавној личности чија су права суженија од истоврсних права других лица, јер морају тр пети више него остали, односно да су и његова права ограничена сразмерно оправданом инте ресу јавности, затим и средину у којој тужилац са породицом живи и ради, протек времена од објављивања неистинитих информација на интернет издању, чињеницу да тужилац није тражио објављивање одговора, јачину и време трајања душевног бола који је тужилац трпео због изношења неистинитих информација, доступност информација објављених на сај ту великом броју људи корисника интернета, значај повређеног добра и циљ којем накнада

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Тужиоцу не припада право на накнаду нема теријалне штете због повреде части и угледа ни у смислу одредбе чл. 200. ЗОО-а, само на осно ву чињенице да је против њега вођен кривични поступак који је дуго трајао, а који је окончан пресудом првостепеног суда којом је оптужба против тужиоца одбијена, посебно из разлога што у тужби а ни током саслушања тужилац није указивао у својству парничне странке на то да су током вођења кривичног поступак пред судом против њега биле предузете мере или радње које би код њега изазвале озбиљније поремећаје пси хичке и емоционалне равнотеже, укључујући и трпљење страха, што би оправдало досуђивање новчане накнаде тужиоцу применом одредаба чл. 154, 155, 172. став 1. и чл. 200. ЗОО-а.

ГРАЂАНСКО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

неимовинске штете служи, а посебно да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом – правичну но вчану накнаду која тужиоцу припада због об јављивања неистинитих информација у спорном тексту интернет издања часописа „Таблоид – лист против мафије” суд је утврдио према критери јумима важећим на дан пресуђења и у складу са законом обавезао тужене да солидарно исплате одређени износ за који сматрају да је правичан. Без утицаја је на одлуку суда навод тужених да магазин „Таблоид – лист против мафије” није дневни лист већ двонедељник, па је нашао да је законска формулација одредбе члана 90. Закона о јавном информисању, да је одговорни уред ник дужан да пресуду којом је изречена обавеза накнаде штете, објави без икаквог коментара и одлагања најкасније у другом наредном броју дневне штампе од правноснажности пресуде, без обзира на горе наведене наводе тужених.

ИНТЕРЕС ОБАВЕШТАВАЊА ЈАВНОСТИ И ПРАВО ЗАШТИТЕ ПРИВАТНОСТИ Закон о јавном информисању Начело пропорционалности Тужени Лист је 1999. године објавио текст који говори о сексуалним насртајима на мало летну децу уз разговор са стручњацима у тој области, у коме је поменуто и име тужиоца, као и то да је осуђен. Тужилац је осуђен због кри вичног дела блудне радње за шта му је изречена затворска казна, а пресуда постала правносна жна 1997. године. Условни отпуст је добио 1999. године. Тужбом је тражио накнаду нематери јалне штете на име душевног бола због повреде угледа и части. С обзиром на наведено, суд је одбио тужбе ни захтев, те оценио да је у конкретном случају постојао претежнији интерес јавности да са зна личне податке тужиоца у контексту наве дене друштвене појаве, него интерес заштите приватности тужиоца након што је издржао затворску казну за учињено дело. Новинарска анализа је вршена на основу правноснажне пре суде, које се иначе јавно објављују, па је стога могуће и навођење имена као примера.

Одредбом члана 11. Закона о јавном инфор мисању (важећем у време објављивања пре дметног текста) субјекти јавног информисања морају поштовати неповредивост људског до стојанства и права на приватни живот човека. Ставом 2. јавно гласило не може објавити или редуковати информације, чланке или податке у којима се вређају част и углед лица, или који садрже увредљиве изразе и непристојне речи. Чланом 3. јавна гласила су слободна да изно се чињенице и ставове о свему о чему грађани имају интерес да буду обавештени (јавне ства ри), те да свако има право да буде обавештен о јавним стварима. Како из изведених доказа произлази да фор ма спорног текста и околности у којима је ин формација изнета, нису увредљивог карактера и немају циљ да омаловаже и вређају, то је суд правилно закључио да тужилац нема основа за потраживање накнаде нематеријалне штете. Чињеница да је тужилац овај текст доживео као увредљив и његов лични доживљај не могу ужи вати већу заштиту у односу на интерес и потре бу да ова истраживања буду доступна јавности и објављена.

Накнада штете због недопуштеног објављивања информација (члан 80. и 81. Закона о јавном информисању) У два дневна листа, дана 12. 9. 2003. године и дана 15. 9. 2003. године, објављени су текстови у којима су пренети искази дати у истражном по ступку вођеном пред Основним судом у Подго рици, против окривљених И. К., Ј. Е., О. Б. и П. З. Одлуком истражног судије од 5. 12. 2002. годи не, истрага против окривљених у том предмету проглашена је тајном. Решењем Основног суда у Подгорици од 2. 6. 2003. године, обустављена је истрага против окривљених услед одустајања Основног тужилаштва од кривичног гоњења. Један од дневних листова објавио је текст о обу стави истраге. Суд је услед објављивања ових информација обавезао тужене, Компанију „Н.”, И. Н. и Ђ. Б., да сваком од тужилаца солидарно исплате новчану суму са законском затезном каматом. Чланом 79. Закона о јавном информисању свако лице на које се односи нетачна, непотпуна

Тужиља је била у браку са сада покојним Д. С., који се у периоду од децембра 1991. године

41 lege artis ● МАРТ 2017.

Сазнање здравственог радника о ХИВ статусу пацијента представља професионалну тајну која се само изузетно, на захтев чланова уже породице коју чине: брачни друг, деца и родитељи, може саопштити

до јуна 1994. године лечио код туженог (Завод за болести зависности) од наркоманије. У пе риоду лечења Д. С. је урадио тест на ХИВ ин фекцију који је указао да је ХИВ позитиван, што је пацијенту саопштено 1992. године. Том приликом је обављен разговор са њим када му је и указано на ризично понашање у вези са овом врстом болести, па му је предложено да о свом ХИВ статусу обавести породицу, чему се он успротивио тврдећи да са супругом није у добрим односима и да је фактичка заједница живота престала. Тужиља није била сарадник и пратилац свом супругу приликом његовог лечења, нити је упућивала захтев лекарима да је обавештавају о здравственом стању супруга. За ХИВ статус тада већ покојног супруга тужи ља је сазнала 2005. године, након чега је и сама урадила тест на ХИВ, када је констатовано да је ХИВ вирус нереактиван. Суд је правилно одбио тужбени захтев којим је тражено да се обаве же тужени да тужиљи накнади нематеријалну штету на име претрпљених душевних болова и страха и будућих душевних болова и страха, као и на име посттрауматског стресног поремећаја. Законом о здравственој заштити који је био на снази у периоду лечења покојног супруга ту жиље, прописано је да су здравствени и други радници дужни да чувају професионалну тајну под којом се подразумевају подаци о здравстве ном стању болесника и узроцима, околности ма и последицама тог стања. Дужности чувања професионалне тајне здравствени радник може бити ослобођен од самог болесника или одлу ком надлежног суда. Само изузетно доктор медицине односно стоматолог, на захтев чла нова уже породице којима се сматрају: брачни друг, деца и родитељи, може саопштити пода тке о здравственом стању болесника кога лечи. Здравствени радници туженог су обавештава њем пацијента о врстама ризичног понашања (за ширење болести), али и предлагањем да о свом здравственом стању обавести породицу, дакле и своју супругу, предузели прописане мере за спречавање и сузбијање даљег шире ња ове болести, у складу са чланом 36. Закона о заштити становништва од заразних болести. Сазнање здравствених радника о ХИВ статусу туженог Д. С. представља професионалну тајну у смислу члана 12. став 2. Закона о здравстве ној заштити, па с обзиром на то да их пацијент

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или друга информација чије је објављивање у складу са овим законом забрањено, као и лице коме није објављена исправка, одговор или дру га информација чије објављивање има право да тражи од јавног гласила у складу са овим зако ном, а које због њеног објављивања односно не објављивања трпи штету, има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама овог закона, независно од других правних средстава која том лицу стоје на располагању. Чланом 80. став 1. истог закона новинар, одговорни уредник и правно лице које је оснивач јавног гласила, који су пре објављивања с пажњом примере ном околностима могли утврдити неистиност или непотпуност информација, солидарно од говарају за материјалну и нематеријалну штету проузроковану објављивањем информације. Чланом 80. став 2. истог закона обавеза постоји и када је штета проузрокована недопуштеним објављивањем истините информације (из при ватног живота, пребацивање за извршено кри вично дело и др.), као и у другим случајевима недопуштеног објављивања информација. Чла ном 81. истог закона аутор информације који је новинар, одговара за штету насталу објављива њем неистините, непотпуне или друге инфор мације чије је објављивање недопуштено, ако се докаже да је штета настала његовом кривицом. Чланом 82. истог закона новинар, одговорни уредник и правно лице које је оснивач јавног гласила, не одговарају за штету ако је неистини та или непотпуна информација верно пренета из јавне скупштинске расправе, јавне расправе у скупштинском телу, из судског поступка или из документа надлежног државног органа. Наиме, објављивање оваквих информација сматра се недопуштеним према Закону о јавном инфор мисању, с обзиром на то да се ради о тајним ин формацијама.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

није ослободио обавезе чувања тајне о његовом здравственом стању, правилно су поступили када тужиљи нису саопштили податак о ХИВ статусу њеног супруга. При томе у конкретном случају нису били испуњени ни услови за изузе тно саопштавање података о здравственом ста њу болесника тужиљи као ужем члану породице, с обзиром на то да тужиља ни у једном моменту није упутила захтев лекарима туженог који су лечили њеног супруга, да је обавесте о његовом здравственом стању, нити је на било који начин учествовала или се обавештавала о току његовог лечења и евентуалном исходу болести.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Пресуда Другог општинског суда у Београду, П бр. 6000/05 од 17. 9. 2007, Пресуда Врховног касационог суда, Рев 101/12 од 21. 11. 2012)

Грађани имају право да буду обавештени о питањима од јавног значаја, па и да је против тужиоца, познатог бизнисмена, поднета кривична пријава поводом приватизације Луке Београд, те стога објављивањем садржине кривичне пријаве није нарушена претпоставка невиности Тужилац је тражио да се са ВЕБ презента ције уклони документ у коме је садржан текст кривичне пријаве поднете против тужиоца и 16 лица, и пратеће саопштење туженог (Републи ке Србије) поводом ове пријаве. Овакав захтев тужилац је образложио тврдњом да је тужени објављивањем кривичне пријаве и пратећег саопштења повредио уставна права тужиоца, пре свега претпоставку невиности, те злоупо требио кривичну пријаву како би извршио не дозвољен притисак на суд и истражне органе, и пласирао неистине о тужиоцу, чиме је тужи оцу нанета штета несагледивих размера јер му је нарушен пословни углед и част. Штета која је за тужиоца већ настала додатно се повећава услед чињенице да су медији објављивање наве дених докумената искористили за објављивање сензационалистичких чланака чија је тема наве дена кривична пријава. Суд је правилно одбио тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да са ВЕБ презентације, постављене на спорној адреси, уклони документ у коме је са држан текст кривичне пријаве поднете против

тужиоца и 16 лица, и пратеће саопштење туже ног поводом ове пријаве. Наиме, објављивањем кривичне пријаве и пратећег саопштења тужени није незаконито поступио и прекршио претпоставку невино сти тужиоца. У радњама туженог који је под нету кривичну пријаву, написану стручном правничком терминологијом, објавио у целини, заједно са наведеним саопштењем, нема одли ка деликтних радњи. Тако дат текст кривичне пријаве и пратеће саопштење не прејудицирају одлуку о поднетој пријави и не повређују прет поставку невиности, гарантовану чланом 34. став 3. Устава Републике Србије. По налажењу суда постоји потреба да јавност буде упозната са садржином рада туженог, што подразумева и право на обавештеност из члана 51. Устава Републике Србије, што у конкретном случају није у колизији са претпоставком невиности тужиоца и његовим неприкосновеним људским достојанством (члан 23. став 1. Устава), који на веденим поступањем туженог нису повређени. Саопштење туженог да ни после више од три месеца од подношења кривичне пријаве нема никакве повратне информације о евентуалном поступању надлежних органа, по налажењу суда представља указивање на потребу ажурног поступања свих државних органа, што је један од елемената права на правично суђење, у инте ресу је обе парничне странке и не прејудицира садржину одлуке о поднетој кривичној пријави. (Пресуда Првог основног суда од 16. 12. 2011. и Пресуда Апелационог суда од 17. 10. 2012)

НАКНАДА ЗА КОРИШЋЕЊЕ ЛИЧНОГ ДОБРА У ранијем периоду је накнада нематерија лне штете досуђивана странкама готово у свим случајевима (уз малобројне изузетке) уз приме ну цитираних одредби Закона о облигационим односима. У последњој деценији је приметно ступање на снагу већег броја закона који регули шу различите облике личних права и заштиту истих. Тако је септембра 2015. године ступио на снагу Закон о оглашавању који уређује усло ве и начин оглашавања, права и обавезе огла шивача, произвођача и преносилаца огласних порука, као и прималаца огласних порука. Ме ђутим, тај закон је изузетно ретко примењиван

тужиље. Наведена пресуда је донета уз позива ње на одредбе Закона о оглашавању.

ЗАКЉУЧАК

ИНГ-ПРО „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” – за 2017. годину –

Штампани часопис „Пословни саветник” представља ново издање са стручним ауторским текстовима из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада и других примања. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и сл. Од рубрика у часопису издвајамо:

• ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА; • ПОРЕСКИ ПРОПИСИ; • ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО; • БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО; • ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА.

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно, на 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. Претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ingpro.rs. Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

43 lege artis ● МАРТ 2017.

На крају текста, а из датих примера, може се са приличном сигурношћу закључити да се последњих година у нашем правном и судском систему појавио читав низ одштетних парница које за предмет имају накнаду нематеријалне штете. Ове тужбе су разнородне како у погледу закона и међународних уговора које треба при менити, тако и у погледу одлучних чињеница које се морају утврдити. Због тога је класифи кација поступака дата у овом раду условна, али сматрамо да она може послужити како би се сродни случајеви у пракси лакше препознали. Велика разнородност ових поступака – од којих се неки, као на пример поступци по тужбама ради дискриминације или мобинга, те накнаде штете због повреде права на суђење у разумном року, и не воде по одредбама општег парничног поступка већ по правилима посебних закона – доводи судове у ситуацију да се морају стално прилагођавати и обучавати како би одговорили изазовима који су пред њима. Тек ће се у наред ном периоду јасније видети да ли су наше пра восудне инстанце успеле да адекватно одговоре на ове новопостављене задатке.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

у пракси основних судова у грађанској матери ји и поред повећаног броја животних прилика за примену истог. Тај закон у првим чланови ма регулише и начела оглашавања кроз наче ло препознатљивости огласне поруке, начело забране злоупотребе поверења, забрану ди скриминације и забрану повреде морала. Закон о оглашавању члановима 100–102. регулише судску заштиту ових права кроз прописивање услова за подношење тужбе и привремене мере. У недавној одлуци суда (потврђена пресудом Апелационог суда) досуђена је накнада штете мал. тужиљи чија је фотографија искоришћена за оглас путем плаката, који је био постављен на више десетина локација у Београду без са гласности родитеља као законског заступни ка, при чему ни мал. тужиља ни њена мајка као зак. заступник, нису биле упознате за чију рекламну кампању (ког правног лица) ће фото графије тужиље бити искоришћене, већ су то сазнале видевши билборде по граду. Накнада за коришћење личног добра је тужиљи досуђена за коришћење личног добра, с обзиром на то да се ради о запису лика на основу кога се може препознати идентитет лица, а такав се запис не може објавити без претходног пристанка лица на које се лично добро односи, а одговорност туженог се огледа у чињеници да је као прои звођач огласне поруке користио фотографију

Осврт на измене Закона о тржишту капитала

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Ауторка даје осврт на најбитније измене Закона о тржишту капитала, као што су измене које се тичу увођења нових финансијских инструмената и нових дефиниција појмова, и измене одредби које се односе на злоупотребе на тржишту, инсајдерске информације, истраживање тржишта и др.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Снежана Ћусић дипл. правник kompanijsko.pravo@legeartis.rs

ажећи Закон о тржишту капитала обја вљен је у „Сл. гласнику РС”, бр. 31/11, 112/15 и 108/16. Овим законом се уређу ју понуда и трговање финансијским инструмен тима, тржиште (капитала) и пружање услуга на том тржишту. Уређује се и обелодањивање фи нансијских података, забрана преварних радњи и евиденција финансијских инструмената, као и статусна питања учесника на тражишту капи тала. Последње измене објављене у „Сл. гласни ку РС”, бр. 108/2016, друге су по реду и ступиле су на снагу почетком јануара 2017. године. Пуна примена Закона захтева још усклађивање аката Комисије за хартије од вредности (у даљем тексту: Комисија). У истом гласнику објављене су и измене и допуне Закона о преу зимању акционарских друштава. Циљ и предмет уређивања Закона о тржишту капитала (у даљем тексту: Закон), дефиниса ни чланом 1. (поглавље I Закона – ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ), нису мењани. Осврт на циљеве Закона је добар увод за причу о изменама јер последње измене омогућавају темељније остваривање циљева Закона, а то су: заштита инвеститора, обезбеђење праведног, ефикасног и транспарентног тржишта капитала и смањење системског ризика на тржишту капитала. Разлози за измене су и обавеза усклађивања са прописима Европске уније, али и практична потреба приближавања и уједначавања правила са правилима тржишта капитала у другим државама.

Нови финансијски инструменти У поглављу ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ допуњен је члан 2. који регулише финансијске инструменте (у даљем тексту: ФИ), и то новим појмовима, односно новим ФИ, тако што се додају робни деривати и кредитни дериват на основу насту пања статуса неиспуњавања обавеза. Закон не даје заједничку дефиницију ФИ, већ их у наве деном члану таксативно наводи, а наопштији и заједнички опис ФИ био би да представљају предмет трговања на тржишту капитала. По дефиницији закона робни деривати су из ведени ФИ који се односе на робу, и морају бити намирени у новцу или, изузетно, физички уко лико се њима тргује на регулисаном тржишту, односно МТП. Сличан опис у Закону постоји и за опције, фјучерсе, свопове и остале изведене ФИ (односе се на робу и могу се намирити фи зички под условом да се њима тргује на регули саном тржишту, односно МТП). Даље, даје се дефиниција и робе и пратећих појмова у смислу конкретног закона, као: роба је било која роба заменљиве природе коју је могуће испоручити, укључујући метале и њихове руде и легуре, по љопривредне производе и енергију; затим спот уговор за робу је уговор за испоруку робе којом се тргује на спот тржишту, а која се испоручује од мах након што је извршено намирење у новцу, и уговор о испоруци робе који није ФИ, укључују ћи термински уговор који се намирује физички; и, коначно, спот тржиште као тржиште робе на коме се роба продаје за новац и одмах испоручује након што је уговор намирен у новцу, и друга тр жишта на којима се не тргује ФИ. Заправо, робни деривати су били „присутни” у Закону, али не и дефинисани. Пошто се то није урадило посебним

45 lege artis ● МАРТ 2017.

нема више интереса да га држи, продаје га даље (за мању или већу вредност од оне по којој је купио, опет у зависности од тренутне, дневне цене робе). За све то време цена основног посла се мења или не, а разлика се коригује ценом фи нансијског инструмента. Специфично је дакле и тржиште на којем се тргује. Робом се тргује на спот тржишту, а робним дериватом на тржишту капитала. Слично је и у случају кредитног де ривата, само што је у основи кредитни догађај. У вези са новим финансијским инструмен тима је и измена Закона у поглављу ЗЛОУПО ТРЕБЕ НА ТРЖИШТУ, при чему је проширена примена одредаба тог поглавља (чл. 73–94) и на: 1) спот уговоре за робу чији предмет нису про дукти трговања на организованом тржишту електричне енергије, природног гаса, нафте и деривата нафте, када трансакција, налог или поступак има или ће вероватно имати утицај, или је учињен у намери да утиче на цену или вредност ФИ – којима се заправо спречава ма нилуписање око основног посла из којег је из веден ФИ; 2) изведене уговоре или изведене инструменте за пренос кредитног ризика, код којих закључе ње трансакције, испостављање налога, давање понуде или други поступци, имају или је веро ватно да ће имати утицај на цену или вредност спот уговора за робу у случају када та цена за виси од вредности ФИ; 3) поступке који имају или је вероватно да ће имати утицај на референтне вредности. Изменама Закона дефинише се и појам референтна вредност као свака стопа, индекс или бројка доступна јавности или објављена, која се периодично или редовно утврђује применом формуле на следеће вредности или на основу њих: вредност једне или више врста основне имовине или цена, укључујући и процењене цене, и стварне или процењене каматне стопе, или друге вредности или анкете с обзиром на које се утврђује износ који је потребно платити за неки ФИ, или вредност ФИ. Овом одредбом дата је једна општа дефиниција под коју се могу подвести стопе, индекси и бројке утврђене фор мулом на вредност имовине, а на основу које се утврђује цена ФИ, па стога и сам поступак утвр ђивања може утицати на цену ФИ. У члану 85. став 1. прописује се шта су ма нипулације на тржишту – трансакције и налози

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

законом, морало се дефинисати кроз измене овог закона ком по својој суштини ови инструменти и припадају, јер се њима тргује на тржишту које је предмет регулисања овог закона. (До измена је робни дериват био обухваћен нпр. одредбом члана 75. код инсајдерских информација: Код робних деривата инсајдерске информације су ин формације о тачно одређеним чињеницама које нису јавно објављене, односе се директно или ин директно на један или више таквих деривата, а које би корисници тржишта на којима се тим дериватима тргује очекивали да добију у складу са устаљеним тржишним праксама на тим тр жиштима. Сматра се да корисници тржишта на коме се тргује робним дериватима очекују да добију информацију ако је: 1) редовно доступна корисницима тих тржишта; 2) потребно обја вити информацију у складу са законским про писима, правилима тржишта, уговорима или обичајима на релевантном основном тржишту робе или тржишту робних деривата.) Свакако је сада појам робни дериват правно-технички обрађен. Кредитни дериват на основу наступања статуса неиспуњавања обавеза изменама је дефинисан као врста кредитног деривата којим се пружалац кредитне заштите обавезује да ће кориснику те заштите измирити губитак у слу чају неизмирења обавеза дужника или неког другог уговореног кредитног догађаја, за шта му корисник кредитне заштите плаћа одговарајућу накнаду. Изменама Закона ови инструменти постају стандардизовани финансијски инструменти и нема више сумње да ли су изузети чл. 3. и 5. За кона. Ради се дакле о трговини „папирима” који су изведени из неког основног посла и којима се може трговати (независно од основног посла). У случају робних деривата неко заправо продаје своје право које има из уговора, тј. основног по сла. Надаље, може га продавати и онај који нема иницијално право из основног посла, а на кога је то право уредно и прописно пренето (на тр жишту капитала). Ово је могуће зато што су та кви инструменти и такво трговање прописани законом. Нпр. основни посао вреди 2.000.000,00 динара. Робни дериват (право да се наплати из основног посла) вреди много мање, у промету је, а његов ималац у тренутку када процени да

за трговање који се сада односе и на повезани спот уговор за робу јер се сматра да се и на тај начин може манипуласти, и додаје се и прено шење лажних или обмањујућих информација, или давање лажних или обмањујућих основних података у односу на референтну вредност, када је лице које је пренело информацију или дало основни податак знало или требало да зна да су они лажни или обмањујући, или било који други поступак којим се манипулише израчу навањем референтне вредности.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Још нових дефиниција

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

За потребе Закона о тржишту капитала било је потребно дефинисати и следеће појмове: 1. место трговања је свако регулисано тржи ште, МТП (мултилатерална трговачка платфор ма) или ОТЦ (секундарно тржиште са системом трговања заснованом на преговарању); 2. значајна дистрибуција је сада и законски израз за (иницијалну или секундарну) понуду хартија од вредности (у даљем тексту: ХОВ), која се разликује од уобичајеног трговања како у погледу износа вредности понуђених ХОВ, тако и у погледу методе продаје; 3. стабилизација је куповина или понуда за куповину ХОВ, или трансакција еквивален тним повезаним инструментима коју спрово ди кредитна институција или инвестиционо друштво, у контексту значајне дистрибуције тих ХОВ искључиво за потребе одржавања тржишне цене ХОВ током унапред одређеног периода због притиска на продају поменутих ХОВ; 4. програм откупа је трговање сопственим ак цијама јавног акционарског друштва које ис пуњава услове за стицање сопствених акција, прописане законом којим се уређује пословање привредних друштава, у случају када се стица ње врши на регулисаном тржишту или МТП, а не путем понуде за откуп свим акционарима. Овде само напомињемо да се Одредбе поглавља ЗЛОУПОТРЕБЕ НА ТРЖИШТУ не примењују на трговање сопственим акцијама у оквиру про грама откупа сопствених акција, нити на трго вање у циљу стабилизације ФИ, уколико се то трговање обавља у складу са актом Комисије ко јим се прописује трговање сопственим акцијама у оквиру програма откупа сопствених акција,

односно трговање у циљу стабилизације финан сијског инструмента. 5. лице које професионално договара или извршава трансакције је лице које се професи онално бави примањем и преносом налога за ФИ или извршењем трансакција ФИ. Још једна општа дефиниција у вези са којом се може пита ти да ли је опреза ради унета у Закон или можда одредба може да се тумачи као најава издвајања (осамостаљивања) операције пријема и прено са налога и њено поверавање физичком лицу – предузетнику. Према садашњим прописима брокери (трговци) тргују у оквиру брокерскодилерског друштва. Поглавља Основна обележја ФИ, Јавна пону да, Укључење у трговање, Изузеци; Секундарно трговање; Обавезе јавних друштава – нису ме њана.

Злоупотребе на тржишту Измене третирају област злоупотреба на тр жишту, па можда пре обраде треба подсетити да је Закон о тржишту капитала обиман закон и да је тржиште капитала важна област. Чуди стога да Закон не садржи основна начела. На чела су увек добродошла због своје општости, као и због своје обавезности, нарочито код овакве материје. Начела су мало изван конкрет ног закона, мало су јача од осталих законских одредаба и под њих се подводе остале одредбе, нарочито оне до краја недефинисане. Од начела крећу сва тумачења. С обзиром на то да се на тржишту капитала стално проналазе нове мо гућности и начини злоупотребе и с обзиром на то да злоупотребе и настају тако да се не уклопе у законске описе, као и с обзиром на брзину те хнолошке комуникације – јасно је да је немогуће све ситуације дефинисати и да за „споре” (ме рено брзином тржишта капитала) судове увек има посла. Зато су начела добра – у сумњи се тумачењем начела једно понашање може (брже и лакше) окарактеристи као злоупотреба (или не). Начела додуше има у појединим одредбама Закона, али не и у основним, уводним одредба ма са карактером најважнијих и првих одредаба са којима морају бити у складу све друге које су почетак и крај закона. (У члану 71. помиње се начело једнаког приступа објављеним информа цијама на целом подручју Републике: у члану 164.

Осим поменутог члана 73, мења се и члан 75. под називом Инсајдерске информације. Измене гласе „Информације из става 1. овог члана су информације о тачно одређеним чињеницама ако се њима указује на низ околности које по стоје или за које се разумно може очекивати да ће постојати, или на догађај који се догодио или се разумно може очекивати да ће се догодити, када су довољно специфичне да омогуће закљу чивање о могућем утицају тог низа околности или догађаја на цене ФИ, повезаног изведеног ФИ или повезаних спот уговора за робу.” За право, инсајдерске информације се сад односе и на оне које ће тек настати (не само на оне које постоје само у садашњости). У исто поглавље додаје се члан 78а који гласи: „Сама чињеница да правно лице поседује или је поседовало инсајдерске информације не подра зумева да је то лице користило те информације у трговању, односно да је трговало на основу ин сајдерских информација, уколико је то правно лице увело, спроводило и одржавало примерене и делотворне унутрашње механизме и поступке којима се спречава злоупотреба инсајдерских

47 lege artis ● МАРТ 2017.

Инсајдерске информације

информација”. Описани су и сами унутрашњи механизми и поступци којима се спречава злоу потреба инсајдерских информација, који треба да су такви да се њима осигурава да ниједно физичко лице које је у име правног лица до нело одлуку о стицању или отуђењу ФИ на које се односе информације, нити било које друго физичко лице које је могло утицати на ту одлу ку, није поседовало инсајдерске информације, односно да није подстакло, дало препоруку или на други начин утицало на физичко лице које је у име правног лица одлучило о стицању или отуђењу ФИ на које се те информације односе. Уводи се обавеза издаваоца финансијског инструмента (члан 79. став 4) да све ин сајдерске информације које је обавезан да јавно објављује на својој интернет страници, објави односно учини доступним најмање пет година од дана објављивања. У члану 83. став 3. проширена је садржина списка лица, те став сада гласи: „Списак лица која поседују инсајдерске информације мора да садржи најмање: име и презиме, датум рођења, адресу пребивалишта односно боравишта, ра злог због ког се то лице налази на предметном списку, датум и време када је то лице стекло приступ инсајдерским информацијама и да тум када је списак тих лица састављен односно ажуриран.” Моменат приступа информацијама је врло значајна допуна, али не искључује мо гућност доказивања да је лице и раније стекло информацију односно приступ информацији. У члану 84. проширене су и обавезе лица које обавља дужности руководиоца код издава оца и лица које је повезано са лицем које оба вља дужности руководиоца код издаваоца, па су та лица дужна да обавесте Комисију не само о стицању или отуђењу за сопствени рачун акција издавалаца, у којима та лица обављају руково деће дужности, а које су укључене на регули сано тржиште односно МТП у Републици, већ и да обавесте и о стицању и отуђењу и других ФИ повезаних са акцијама, а сада и о залагању или позајмљивању ФИ и о трансакцијама које су извршила лица која у оквиру свог посла до говарају или извршавају трансакције, или неко друго лице у име лица које обавља дужности руководиоца или лица које је повезано са тим лицем, укључујући случајеве када се користи дискреционо право.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

промовише се начело сигурног и доброг послова ња инвестиционог друштва приликом пружања инвестиционих услуга клијентима, тако што ће стављати интересе својих клијената испред сопствених интереса и пословати правично, поштено и професионално, у складу са најбо љим интересима клијената поштујући начела утврђена одредбама овог закона – нејасно која су то начела с обзиром да других осим овде по бројаних нема; затим начело солвентности и начело ликвидности које се односи на новчану способност бд друштва – члан 197, и начело надзора Комисије над Централним регистром.) Поглавље ЗЛОУПОТРЕБЕ НА ТРЖИШТУ разрађује дефиницију и размену инсајдерских информација (напомињемо овде да и у основ ним појмовима постоји дефиниција инсај дерских информација у смислу овог Закона), забрану њихове злоупотребе, објављивање, списак лица, период забране трговања, истра живање, манипулације и забрану манипулације и препоруку, као и надзор Комисије над приме ном тих одредаба.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Период забране трговања за лице које обавља дужности руководиоца

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Додају се чл. 84а и 84б који регулишу период забране трговања за лице које обавља дужности руководиоца, па је тако лицу које обавља дужности руководиоца код издаваоца забра њено да врши трансакције за сопствени рачун или за рачун трећег лица, непосредно или по средно, у вези са власничким или дужничким ХОВ тог издаваоца или другим ФИ који су са њима повезани, током периода од 30 дана пре објаве годишњег, полугодишњег или квартал ног финансијског извештаја, које је издавалац у обавези да објави у складу са одредбама чл. 50, 52. и 53. Закона. Истовремено се прописује и изузетак – ако постоје ванредне околности које захтевају хитну продају акција или због значаја предметног трговања за трансакције у вези са програмом откупа акција од стране запослених и у сличним случајевима, с тим да Комисија ближе прописује околности.

Потпуна новина је истраживање тржишта Регулисано је и истраживање тржишта (члан 84б) све у циљу да маркетиншке и истражива чке активности не могу бити платформа или по криће за објаву или провлачење инсајдерских информација. Било је много таквих случајева у пракси. Истраживање тржишта од стране изда ваоца, продавца ФИ на секундарном тржишту (у толикој количини или вредности да се трансак ција разликује од редовног трговања и укључу је начин продаје који се заснива на претходној процени интереса од стране потенцијалног ин веститора) и трећег лица које делује у име или за рачун наведених лица, обухвата саопштава ње информација једном или више потенцијал них инвеститора (купаца ФИ) пре трансакције како би се проценио њихов интерес за могућу трансакцију и њене услове, као што је потен цијални обим или цена. Истраживање је и об јављивање инсајдерских информација лицима која имају право на те ХОВ, од стране лица која намеравају да дају понуду за преузимање акци ја или спроведу спајање друштава, уколико су кумулативно испуњени следећи услови: 1) да су информације потребне како би омогућиле

лицима која имају право на те ХОВ да одлуче о томе јесу ли спремна да понуде своје ХОВ на про дају; 2) да је за одлуку о понуди за преузимање или спајање друштава у разумној мери потреб на намера лица да продају своје ХОВ. Учесник на тржишту који врши објављивање пре спро вођења истраживања тржишта, посебно узима у обзир хоће ли истраживање тржишта укљу чити објављивање инсајдерских информација и о томе саставља и ажурира писану евиденцију, коју на захтев доставља Комисији. Ова обавеза примењује се на свако објављивање информа ција непрекидно током истраживања тржишта. Објављивање инсајдерских информација код истраживања тржишта не представља злоу потребу тржишта уколико учесник на тржишту који врши објављивање инсајдерских информа ција, пре објављивања прибави пристанак лица које је учествовало у истраживању тржишта за примање инсајдерских информација; а затим га обавести да је дужно да чува добијене ин формације као поверљиве, и да му је забрањено да употреби те информације или покуша да их употреби тако да стекне или отуђи ФИ на који се те информације односе, за сопствени рачун или за рачун трећег лица, посредно или непо средно, или тако да повуче или измени налог који је већ испостављен и у вези је са ФИ на који се те информације односе.

Евидендија свих информација Учесник на тржишту који врши објављива ње информација, саставља и води евиденцију свих информација које су дате лицима која су учествовала у истраживању тржишта, идентитет потенцијалних инвеститора којима су информа ције објављене, као и правних и физичких лица која делују у име потенцијалних инвеститора, и датум и време сваког објављивања. Када информације објављене током истра живања тржишта престану да буду инсајдерске информације у складу са проценом учесника на тржишту који врши објављивање, тај учесник што је пре могуће о томе обавештава лица из овог члана, а евиденцију о томе доставља Ко мисији. Независно од одредаба овог члана, лице које је учествовало у истраживању тржишта само процењује да ли поседује инсајдерске

Што се Комисије за ХОВ тиче, сада је овла шћена да (члан 93. нови став 10) да захтева од судије да за претходни поступак (истражни) до несе налог да се Комисији обезбеди достављање постојећих записа телефонских позива, размене података које поседују инвестициона друштва, кредитне институције и друга лица над којима Комисија врши надзор и за која постоје основи сумње да су извршила повреде одредаба овог закона о забрани злоупотребе на тржишту. С друге стране, Комисија (члан 94. измењени став 4) информише јавност о изреченим надзорним мерама у вези са кршењем одредаба поглавља VI – ЗЛОУПОТРЕБЕ НА ТРЖИШТУ, и то од мах након обавештења лица на које се одлука

Нови изузетак Одељак РЕГУЛИСАНО ТРЖИШТЕ И МТП мења се у члану 122. тако што се додаје став 3. који гласи: „Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се на издаваоце 3) стране државе, државни ор гани, централне банке, међународне и наднаци оналне институције, као што су Међународни монетарни фонд, Међународна банка за обно ву и развој, Међународна финансијска корпо рација, као и остале чланице Групације Светске банке, Европска централна банка, Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој и остале сличне међународне органи зације; из члана 2. став 1. тачка 38) подтачка (3) овог закона, а чије се дужничке ХОВ искључују са регулисаног тржишта, односно МТП у складу са актима организатора тржишта.” Поглавља Фонд за заштиту инвеститора; Инвестиционо друштво; Овлашћене банке; Централни регистар; Комисија за хартије од вредности – нису мењана. У поглављу КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ – кривич на дела, привредни преступи и прекршаји – по већане су поједине казне, па се чак предвиђа и кажњавање за покушај и уређује се кажњавање у вези са обавештавањем повезаним са инсај дерском информацијом.

49 lege artis ● МАРТ 2017.

Нова овлашћења Комисије за хартије од вредности

о изрицању мере односи, а дужна је (додају се ставови 5. и 6) и да објави податке о врсти и природи повреда одредаба овог закона, док бли же услове у вези са објављивањем тих података Комисија прописује подзаконским актом. Обја вљене одлуке доступне су јавности на интернет страници Комисије најмање пет година од дана њиховог објављивања. У поглављу ОВЛАШЋЕ ЊА И НАДЛЕЖНОСТИ КОМИСИЈЕ у члану 275. додаје се: „Уколико је субјект надзора фи зичко лице које је извршило повреду одредаба поглавља VI – ЗЛОУПОТРЕБЕ НА ТРЖИШТУ, Комисија ће приликом одмеравања новчане ка зне узети у обзир и вредност обављене трансак ције, вредност прибављене имовинске користи, вредност измакле користи или избегнутог гу битка насталог услед утврђених повреда, с тим да максимални износ новчане казне не може бити већи од користи прибављене злоупотре бом на тржишту.”

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

информације, као и када престаје да их поседу је. Учесник на тржишту који врши објављива ње, чува евиденцију из овог члана у периоду од најмање пет година. И коначно, ближе услове и начин истраживања тржишта и вођења евиден ција у смислу овог члана прописује Комисија. Став 3. већ поменутог члана 83. измењен је тако да се под радњама и поступцима који се сматрају манипулацијама на тржишту, поред заједничког деловања ради доминантног по ложаја, сматрају и искоришћавање медија из ношењем мишљења, и куповина или продаја ФИ не само на почетку трговачког дана већ и пред крај трговачког дана, која има или би мо гла имати обмањујући утицај на инвеститоре који доносе одлуке на основу објављених цена, укључујући почетне или цене на затварању. Више није кључно доказати циљ ради довођења инвеститора у заблуду, што се иначе изузетно тешко доказује, већ је довољно да (посматрајући објективно) трговина има или чак само може имати обмањујући утицај на инвеститоре који одлучују на основу објављених цена. Спречавање манипулација на тржишту ка питала је посебно важно. Трансакција на овом тржишту се не тиче само купца и продавца учесника у конкретној трансакцији. Свака трансакција може изазвати многе и различите последице на трговање и посебно је важно одр жати поверење у тржиште и институтције.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Прекршајна одговорност за наручиоце и понуђаче у јавним набавкама

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У тексту који је пред вама дајемо детаљан преглед одредби Закона о јавним набавкама које се односе на прекршајну одговорност наручилаца и понуђача

Драгана Станковић Николић дипл. правник и сертификовани предавач за обуку службеника за јавне набавке budzeti@legeartis.rs

рекршајна одговорност за наручиоце и понуђаче прописана је у глави X, под називом Kазнене одредбе, у којој су посе бно побројани прекршаји за наручиоца чланом 169. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012; 14/2015 и 68/2015), а потом и прекршаји за понуђача у члану 170. овог закона. Ставом 1. члана 169. Закона о јавним наба вкама обухваћено је 11. тачака за које је овим одредбама запрећена новчана казна за нару чиоца у распону од 100.000 динара до 1.000.000 динара, односно за одговорно лице наручиоца у износу од 30.000 динара до 80.000 динара. Тачком 1) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописана је радња наручиоца која представља прекршај и то ако наручилац не заштити податке о понуди и понуђачу. Чланом 14. Закона о јавним набавкама прописана је ду жност наручиоца да: чува као поверљиве све по датке о понуђачима, садржане у понуди, које је као такве, у складу са законом, понуђач означио у понуди; одбије давање информације која би значила повреду поверљивости података доби јених у понуди; чува као пословну тајну имена заинтересованих лица, понуђача и подносилаца пријава, као и податке о поднетим понудама од носно пријавама, до отварања понуда односно пријава.

Такође је прописано да се неће сматрати по верљивим докази о испуњености обавезних услова, цена и други подаци из понуде који су од значаја за примену елемената критеријума и рангирање понуде. Другим речима: све што се уноси у записник о отварању понуда, односно, све што утиче на бодовање и рангирање понуда, не може се сматрати поверљивим. Међутим, да би наручилац имао обавезу да заштити повер љиве податке, у овој правној ситуацији морају бити испуњена два кумулативна услова и то: да је понуђач поверљиве податке означио у сво јој понуди, као и то да су подаци такви да се у складу са другим прописом могу означити као поверљиви. Најчешће су то подаци које пону ђачи штите ради заштите од радњи нелојалне конкуренције, откривања одређеног пословног процеса или слично. У складу са тим, на пример према члану 1. став 2. Закона о заштити послов не тајне („Сл. гласник РС”, број 71/2011), ин формацијама које се штите као пословна тајна сматрају се нарочито: финансијски, економски, пословни, научни, технички, технолошки и производни подаци, студије, тестови и резулта ти истраживања, укључујући и формулу, цртеж, план, пројекат, прототип, код, модел, компила цију, програм, метод, технику, поступак, оба вештење или упутство интерног карактера и слично, без обзира на који начин су сачувани или компилирани. Заштиту ових података наручилац посебно мора обезбедити при захтеву за увид у доку ментацију од стране учесника у поступку јавне набавке, сагласно члану 110. Закона о јавним на бавкама. Такође, до отварања понуда Законом о

51 lege artis ● МАРТ 2017.

у планирању јавних набавки, у поступку јавне набавке или током извршења уговора о јавној набавци, како би се корупција правовремено открила, како би биле отклоњене или умање не штетне последице корупције и како би уче сници у корупцији били кажњени у складу са законом. Наручилац чија је укупна процењена вредност јавних набавки на годишњем нивоу већа од милијарду динара, дужан је да донесе интерни план за спречавање корупције у јавним набавкама. У складу са одредбама члана 22. За кона о јавним набавкама наручилац је дужан да донесе акт којим ће ближе уредити поступак јавне набавке унутар наручиоца, а нарочито на чин планирања набавки (критеријуме, правила и начин одређивања предмета јавне набавке и процењене вредности, као и начин испитивања и истраживања тржишта), одговорност за пла нирање, циљеве поступка јавне набавке, начин извршавања обавеза из поступка, начин обезбе ђивања конкуренције, спровођење и контролу јавних набавки, начин праћења извршења уго вора о јавној набавци. Обавеза наручиоца је да интерни акт који је донет објави на својој ин тернет страници. Тачком 4) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај и то ако наручилац не објави или не достави позив за подношење по нуда, конкурсну документацију, измене и до пуне конкурсне документације или одговор на захтев за појашњење конкурсне документаци је, и друге огласе. Сагласно члану 57. Закона о јавним набавкама огласи о јавној набавци об јављују се на Порталу јавних набавки и на ин тернет страници наручиоца. Огласи о јавној набавци чија је процењена вредност већа од јавне набавке мале вредности, објављује се и на Порталу службених гласила Републике Србије и базе прописа. Ако је процењена вредност јавне набавке већа од 250.000.000 динара за добра и услу ге и 500.000.000 динара за радове, наручилац је дужан да оглас о јавној набавци објави и на страном језику који се обично користи у међу народној трговини у области из које је предмет јавне набавке. Наручилац који не поседује интернет стра ницу није дужан да формира интернет страни цу ради објављивања огласа о јавној набавци.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

јавним набавкама је прописано да је наручилац дужан да чува као пословну тајну имена заинте ресованих лица, понуђача и подносилаца прија ва, као и податке о поднетим понудама односно пријавама, за чије кршење је предвиђена прекр шајна одговорност. Тачком 2) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај и то ако наручилац не евидентира све фазе поступка јавне набавке, не води евиденцију о закљученим уговорима о јав ној набавци или ако не чува документацију из поступка јавне набавке. Сагласно члану 16. Закона о јавним набав кама наручилац је дужан да: евидентира све радње и акте током планирања, спровођења поступка и извршења јавне набавке; чува сву документацију везану за јавне набавке у складу са прописима који уређују област документарне грађе и архива, најмање десет година од исте ка уговореног рока за извршење појединачног уговора о јавној набавци, односно пет година од доношења одлуке о обустави поступка; као и да води евиденцију свих закључених угово ра о јавним набавкама и евиденцију добављача. Из наведене одредбе произлази да све фазе у процесу јавне набавке – од планирања, преко спровођења поступка, до реализације уговора о јавној набавци – морају бити евидентиране код наручиоца. Радња евидентирања је у служби не само самом наручиоцу, већ и интерној односно екстерној контроли. Тачком 3) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај и то ако наручилац не обавља комуникацију на начин прописан овим законом или не објави интерни акт и интерни план за спречавање корупције у јавним набав кама. Чланом 20. Закона о јавним набавкама про писана је писана комуникција и то: путем по ште, електронске поште или факсом, као и објављивањем од стране наручиоца на Порта лу јавних набавки. У глави II Закона о јавним набавкама, у одредбама које се баве спречава њем корупције и сукоба интереса, прописане су чланом 21. тог закона опште мере за спреча вање корупције. Према наведеној одредби овог закона наручилац је обавезан да предузме све потребне мере како не би дошло до корупције

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Наручилац је такође дужан да, сагласно члану 62. Закона о јавним набавкама, истовремено са објављивањем позива за подношење понуда објави и конкурсну документацију на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. Сагласно члану 63. Закона о јавним набавкама, aко наручилац у року предвиђеном за подноше ње понуда измени или допуни конкурсну доку ментацију, дужан је да те измене или допуне без одлагања објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. У случају да заин тересовано лице тражи од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са припре мањем понуде, наручилац је дужан да у року од три дана од дана пријема захтева објави одговор на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. Тачком 5) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај и то ако наручилац не поштује одредбе о одређивању и коришћењу техничких спецификација и стандарда. Чланом 70. Закона о јавним набавкама пре двиђено је да техничка спецификација и про јектна документација у смислу овог закона представљају техничке захтеве који су обаве зни и саставни део конкурсне документације, у којима су предвиђене описане карактеристике добара услуга или радова. Оне морају омогући ти да се добра, услуге или радови који се наба вљају, опишу на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца. У смислу члана 71. Закона о јавним набавкама техничке специ фикације се одређују на два начина, и то: 1) позивом на техничке спецификације из члана 70. овог закона и на српске, европске, међуна родне или друге стандарде и сродна документа, тако да свако позивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће”; 2) у виду карактеристика или функционалних захтева, који могу укључивати и еколошке ка рактеристике и захтеве у погледу енергетске ефикасности, и који морају бити довољно пре цизни и јасни како би понуђачи могли да при преме одговарајуће понуде, а наручиоци могли да набаве добра, услуге или радове који су у складу са њиховим објективним потребама. У случају одређивања техничких специфи кација, наручилац не може да одбије понуду на основу тога што понуђена добра, услуге или

радови не испуњавају постављене услове у по гледу дефинисане спецификације и траженог стандарда, уколико понуђач понуди одговарају ћи доказ да добра, услуге или радови које нуди, на суштински једнак начин испуњавају услове из спецификације и траженог стандарда. Тако ђе, наручилац не може да одбије понуду уколи ко понуђач понуди одговарајући доказ да добра, услуге или радови које нуди, задовољавају срп ске, европске, међународне или друге стандар де или сродна документа, и ако докаже да ови стандарди испуњавају тражене карактеристике или функционалне захтеве. У смислу члана 72. Закона о јавним набавкама наручилац не може да користи нити да се позива на техничке спе цификације или стандарде које означавају до бра, услуге или радове одређене производње, извора или градње. Наручилац не може у конкурсној докуме нтацији да назначи било који појединачни ро бни знак, патент или тип, нити посебно порекло или производњу, осим ако наручилац не може да опише предмет уговора тако да специфика ције буду довољно разумљиве понуђачима. Навођење елемената попут робног знака, па тента, типа или произвођача, мора бити праће но речима „или одговарајуће”. Ако наручилац захтева тачно одређену озна ку, дужан је да прихвати све ознаке које потвр ђују да добра, услуге или радови испуњавају захтеве одговарајуће ознаке, сагласно члану 73. став 2. Закона о јавним набавкама. Тачком 6) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај и то ако наручилац до несе одлуку о додели уговора, а нису испуњени услови за примену изузетка из члана 107. став 4. Закона о јавним набавкама. Наведеном одред бом Закона је прописано да Наручилац може доделити уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену која је већа од процењене вре дности јавне набавке, ако није већа од упоре диве тржишне цене и ако су понуђене цене у свим одговарајућим понудама веће од проце њене вредности јавне набавке. Да би наручи лац могао применити ову одредбу а да не учини прекршај, сви услови из наведене одредбе мо рају бити кумулативно испуњени. Наручилац у овој ситуацији такође мора имати обезбеђена финансијска средства у укупном износу који

53 lege artis ● МАРТ 2017.

Тачком 9) става 1. члана 169. Закона о јав ним набавкама прописане су радње наручио ца које представљају прекршај ако не омогући понуђачу односно подносиоцу пријаве увид у документацију о спроведеном поступку јавне набавке. Наиме, сагласно члану 110. Закона о јавним набавкама понуђач, кандидат, односно подносилац пријаве има право да изврши увид у документацију о спроведеном поступку јавне набавке после доношења одлуке о признавању квалификације, одлуке о закључењу оквирног споразума или одлуке о додели уговора, одно сно одлуке о обустави поступка, о чему може поднети писани захтев наручиоцу. Наручилац је дужан да лицу које је поднело писани за хтев за увид у документацију, омогући увид у документацију и копирање документације из поступка о трошку подносиоца захтева у року од два дана од дана пријема писаног захтева, уз обавезу заштите поверљивих података. Тачком 10) става 1. члана 169. Закона о јав ним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај, а које се односе на поступак извештавања од стране наручиоца и то ако наручилац не достави извештај Управи за јавне набавке. У питању су квартални извештаји који се израђују у апликативном софтверу Управе за јавне набавке за планирање и квартално изве штавање и који се достављају, сагласно члану 132. Закона о јавним набавкама, Управи за јав не набавке електронским путем на електронску адресу izvestaj@ujn.gov.rs. Рок за достављање кварталних извештаја је до 10. у месецу који следи по истеку тромесечја. Тачком 11) става 1. члана 169. Закона о ја вним набавкама прописане су радње наручио ца које представљају прекршај за наручиоца ако наручилац нема запосленог службеника за јавне набавке или ако не омогући лицу запосленом на пословима за јавне набавке да стекне серти фикат службеника за јавне набавке. Наручилац је дужан да својим актом којим уређује систе матизацију радних места, одреди радно место у оквиру којег ће се обављати послови јавних набавки. Наручилац чија је укупна вредност планираних јавних набавки на годишњем нивоу већа од 25.000.000 динара, мора да има најмање једног службеника за јавне набавке. Наручилац је дужан да лицу које обавља послове јавних

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

прелази процењену вредност, у свему у скла ду са прописима којима се уређује буџетски систем односно располагање финансијским средствима. Тачком 7) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац не доне се одлуку у року из члана 108. став 2. Закона о јавним набавкама. Да не би наручилац учинио овај прекршај, потребно је да одлуку у поступку јавне набавке донесе у року од најмање 25 дана од дана отварања понуде. Овај рок наручилац може продужити у нарочито оправданим слу чајевима, на пример обимне документације или сложених понуда, када он не може бити дужи од 40 дана од дана отварања понуда. Међутим, законодавац је за поступак јавне набавке мале вредности одредио знатно краћи рок који из носи десет дана од дана отварања понуда. На ручилац има још три дана од дана доношења одлуке да исту објави и учини транспарентном на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. Тачком 8) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац, након што је обуставио поступак јавне набавке из разлога предвиђених чланом 109. став 2. овог закона, поново покрене поступак јавне набавке у истој буџетској години, односно у наредних шест месеци. Наиме, чланом 109. став 2. Закона о јавним набавкама је прописано да наручилац може да обустави поступак јавне набавке из објективних и доказивих разлога који се нису могли предвидети у време покретања поступ ка и који онемогућавају да се започети посту пак оконча или услед којих је престала потреба наручиоца за предметном набавком, због чега се неће понављати у току исте буџетске годи не, односно у наредних шест месеци. Наиме, ако је наручилац на пример покренуо поступак јавне набавке који је дуго трајао из одређених разлога, па је дошло до тога да је престао да се производи предмет набавке за који се спроводи поступак, наручилац ће исти из објективних ра злога обуставити. Ако је пак престала потреба за предметом набавке, наручилац може да обу стави поступак јавне набавке, с тим што за исти предмет не може покренути нови поступак у наредних шест месеци.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

набавки омогући да у року од три месеца од дана заснивања радног односа, односно од дана када се стекну услови, положи стручни испит за слу жбеника за јавне набавке. Ставом 3. члана 169. Закона о јавним набавк ама обухваћено је 12. тачака за које је овим одред бама запрећена новчана казна за наручиоца у распону од 200.000 динара до 1.500.000 динара, односно за одговорно лице наручиоца у износу од 80.000 динара до 150.000 динара. У питању су тежи прекршаји у односу на прекршаје из става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама, који се огледају у следећим, напред описаним, ситу ацијама. Тачком 1) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај и то када наручилац на бави добра, услуге или радове без примене овог закона, при чему нису постојали разлози за изу зеће од примене овог закона. Разлози за изузеће од примене овог закона предвиђени су у чл. 7, 7а, 122. и 128, као и у члану 39. став 2. Закона о јавним набавкама. То су све ситуације у који ма је наручилац без правног основа закључио уговор о набавци или на основу другог правног акта преузео обавезе без примене Закона о јав ним набавкама. Тачком 2) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај и то када наручилац не одбије понуду лица која су учествовала у пла нирању јавне набавке, припремала конкурсну документацију или поједине њене делове, или су сарађивала са понуђачем. У свим овим слу чајевима обавеза наручиоца је да одбије такву понуду. Такође, обавеза наручиоца је и да од бије понуду у случају сукоба интереса, односно да не закључи уговор о јавној набавци у случају постојања сукоба интереса. Чланом 29. Закона о јавним набавкама прописано је шта се сматра сукобом интереса у смислу овог закона, а чла ном 30. забрана закључења уговора у случају сукоба интереса. Тачком 4) става 3. члана 169. Закона о јав ним набавкама прописано је као прекршај за наручиоца случај када спроведе поступак јавне набавке који није отворени или рестри ктивни, а да за то нису постојали услови за спровођење друге врсте поступка. Наиме, по правилу наручиоци спроводе отворени или

рестриктивни поступак. За ова два посту пка нису потребни никакви додатни услови, разлози нити мишљења и сагласности одре ђених органа. Друге врсте поступака се спро воде само када постоје правне могућности за њихово спровођење. Тачком 5) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама предвиђена је такође прекршајна радња у случају када наручилац не донесе план јавних набавки, не објави план јавних наба вки или ако не поштује правила о сачињавању плана јавних набавки. При сачињавању плана јавних набавки, у погледу испуњавања његове садржине и форме потребно је поштовати члан 51. Закона о јавним набавкама, као и подзакон ска акта донета у складу са овим законом, која уређују поступак планирања. Тачком 6) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама предвиђена је прекршајна радња и у случају када наручилац покрене поступак јавне набавке, а да нису испуњени услови за покре тање поступка. Услов за покретање поступка је према члану 52. Закона о јавним набавкама да је набавка предвиђена у плану јавних набавки. Остале прекршајне одредбе односе се на за кључење уговора и то када наручилац закључи уговор а да нису испуњени услови из члана 112. Закона о јавним набавкама. Овом одредбом су предвиђене ситуације када наручилац може за кључити уговор након истека жалбеног рока, а у неким случајевима и пре него што овај рок ис текне. Такође, предвиђене су прекршајне радње када наручилац: измени уговор о јавној набав ци супротно одредбама члана 115. овог закона; када након поднетог захтева за заштиту права донесе одлуку односно закључи уговор; ако су протно одлуци Републичке комисије закључи или изврши уговор; или када на основу одлуке Републичке комисије подносиоцу захтева не на докнади трошкове поступка заштите права или не поступи по налозима садржаним у одлуци Републичке комисије у року предвиђеном том одлуком. Одредбама овог закона су санкционисане и одређене радње које се односе на понуђаче. Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 ди нара казниће се за прекршај понуђач, односно подносилац пријаве ако: – не чува поверљиве податке о наручиоцу, сагласно члану 15. Закона о јавним набавкама;

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ Електронско издање за праћење јавних набавки ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и за могућност обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем имејл-сервиса (директно на ваш имејл).

Разлози за праћење ИНГ-ПРО Јавних набавки: • дневно ажуран преглед свих јавних набавки и све пратеће документације; • јединствена претрага свих врста огласа по више различитих критеријума; • за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге; • пријем обавештења на имејл за оне категорије предмета набавки које сами одаберете; • за претплатну цену добијате могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова ЈН; • евиденција свих измена постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење; • преглед базе победника тендера са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени понуђач

победио; • преглед листе ЈН УЖИВО која се ажурира свака два минута, и на којој се налазе најновије јавне набавке које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

55 lege artis ● МАРТ 2017.

Према члану 84. став 1. Закона о прекрша јима („Сл. гласник РС”, бр. 65/2013, 13/2016 и 98/2016) застарелост покретања и вођења прекршајног поступка је годину дана од дана када је прекршај учињен, док према члану 171. Закона о јавним набавкама застарелост гоње ња за прекршаје предвиђене овим законом, на ступа протеком три године од дана учињеног прекршаја. Оправдано је прописан дужи рок застарелости него што је то предвиђено За кон о прекршајима, имајући у виду да се ради о прекрашајима који су у вези са поступцима јавних набавки, односно који су у вези са јав ним финансијама. Сагласно члану 165. Закона о јавним набав кама Републичка комисија води прекршајни по ступак у првом степену за прекршаје прописане овим законом. Прекршајни поступак пред Републичком ко мисијом покреће се на захтев Управе за јавне на бавке, Државне ревизорске институције, другог овлашћеног органа или по службеној дужности, одмах по сазнању за прекршај. О изјављеној жалби на првостепено решење одлучује Прекршајни апелациони суд у другом степену.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

– поступи супротно одредби члана 25. овог закона, која прописује забрану радног ангажо вања код добављача. Такође, једна од честих појава у пракси је пропуштање одређене чинидбе од стране по нуђача, која је инкриминисана као прекршај ако понуђач не обавести наручиоца о промени података или ако достави нетачне податке о испуњености услова за учешће у поступку јав не набавке, или даје нетачне податке у погледу стручних референци, или пак, ако као подизво ђача ангажује лице које није наведено у понуди и уговору о јавној набавци, супротно одредбама овог закона. Као прекршај је предвиђено још једно про пуштање чинидбе од стране понуђача – ако на основу одлуке Републичке комисије не надок нади наручиоцу трошкове поступка заштите права. За наведене прекршаје казниће се и одговор но лице понуђача, односно подносиоца пријаве, новчаном казном од 30.000 до 80.000 динара. За предузетника као понуђача, односно подносиоца пријаве, прописна је казна од 30.000 до 200.000 динара, док је за физичко лице прописана нов чана казна у износу од 30.000 до 80.000 динара.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Проблеми јавних набавки у здравству

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У тексту који следи аутор се бави проблемима у јавним набавкама медицинских средстава, потрошног медицинског материјала и лекова, које спроводи здравствени сектор, као и ставовима и одлукама Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки у овом сектору Јасмина Миленковић, дипл. правник, члан Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки budzeti@legeartis.rs

оред мањкавости које се јављају у свим поступцима јавних набавки, од којих су неке учестале, а има и оних специфи чних и нових ситуација које карактеришу све поступке јавне набавке (дакле нису везане за неки одређени предмет), у јавним набавкама које спроводи здравствени сектор уочавају се одређени проблеми који прате управо јав не набавке које имају за предмет медицинска средства, потрошни медицински материјал и лекове. Како је Републичка комисија за заштиту права у донетим одлукама у овом сектору заузе ла одређене ставове, циљ овог чланка је да вас упознамо са истим како би учесници поступка – потенцијални понуђачи – било да су у питању наручиоци било заинтересована лица – знали како да поступе у тим ситуацијама. Везано за обавезан услов за учешће – прописан одредбом члана 75. став 1. тачка 5. ЗЈН-а који прописује да понуђач мора доказати да има важећу дозволу надлежног органа за оба вљање делатности која је предмет јавне набав ке, ако је таква дозвола предвиђена посебним прописом – пре свега је потребно испитати и правилно утврдити да ли је конкретан предмет јавне набавке медицинско средство, те да ли је следствено томе потребно за исто тражити Ре шење Агенције за лекове и медицинска средства и дозволу за промет коју издаје Министарство

здравља, а који гласе на конкретног понуђача. Наиме, не мали број наручиоца креће у посту пак јавне набавке и сачињава конкурсну доку ментацију а да претходно ову чињеницу није правилно испитао и утврдио. Одредбама кон курсне документације се само преписују по менуте одредбе члана 75. став 1. тачка 5. ЗЈН-а, као и одредба члана 77. став 1. тачка 5. ЗЈН-а која прописује доказ за испуњеност овог услова у виду важеће дозволе за обављање одговара јуће делатности, издате од надлежног органа. Оваквим поступањем се понуђачи препушта ју да сами, на основу сазнања која имају или на основу мишљења које прибаве од помену те Агенције за лекове и медицинска средства, утврде да ли је конкретан предмет јавне набавке медицинско средство, те да сходно томе доставе дозволу за исто. У пракси ово усложњава по ступак стручне оцене понуда будући да све што није јасно тражено од понуђача, не може бити разлог за неприхватљивост понуде, те уколи ко је спорно да ли су понуђачи морали да до ставе решење о упису медицинског средства у Регистар АЛИМС-а, то јест да ли је понуђено добро уопште медицинско средство, наручио ци би тек у фази стручне оцене понуда морали исту околност правилно да утврде (обраћањем АЛИМС-у), што води пролонгирању започетог поступка јавне набавке, што пак није у интересу ни наручиоца ни учесника поступка. У пракси су у вези са изложеним запажене ситуације да су се понуђачи обраћали АЛИМС-у са питањем да ли је конкретно добро медицинско средство, али су од истог добијали различите одговоре, те је примера ради, при набавци медицинске опреме за службу трансфузије коју је спроводио

57 lege artis ● МАРТ 2017.

Решење о упису у регистар медицинских сред става АЛИМС (Решење Републичке комисије бр. 4-00-632/2016). Затим, иако није реч о повреди типичној за здравствени сектор, како се понуђач Медигала јавља као чест понуђач медицинских апарата, Републичка комисија је заузела став да се због тога што у поступку јавне набавке насту пају као конзорцијум са још једним понуђачем, а притом конзорцијским уговором не дефинишу део посла који ће радити други учесник кон зорцијума, већ само наводе да је учешће другог члана групе потребно због испуњења пословног и финансијског капацитета, иста понуда мора оценити као неприхватљива. Наиме, конзор цијум се формира због заједничког извршења предметног посла, те уколико се конзорцијским уговором не назначи у ком смислу ће сваки од учесника конзорцијума извршавати предметне послове, реч је о неприхватљивој понуди која се, сходно одредбама члана 107. став 2. ЗЈН-а, мора одбити у поступку стручне оцене, без обзира на то што је повољнија по понуђеним условима од других понуда (Решење Републичке комисије бр. 4-00-1073/2016). Затим, иако није реч о предмету јавне набав ке коју спроводе здравствени наручиоци, већ друге категорије наручилаца, али које имају за предмет пружање здравствених услуга, Репу бличка комисија је у више одлука заузела став да је неоправдан захтев кадровског капацитета да предметне услуге обављају искључиво она лица која су приказана као кадровски капаци тет у моменту када се подноси понуда. Наиме, свако лице има слободу да по сопственој одлуци промени послодавца или да престане да обавља одређени посао из различитих разлога, у смислу одредби Закона о раду, а послодавац не може сносити одговорност за то (Решење Републичке комисије бр. 4-00-1179/2015). Такође, у свим јавним набавкама у којима се омогућава понуђачима да доставе одређене изјаве од овлашћеног представника произвођа ча – када се појави недоумица да ли је приложе на изјава од лица које има овај статус будући да је одредбама Закона о лековима и медицинским средствима, као и Правилником о начину уписа медицинског средства у регистар медицинских средстава, предвиђено да носилац уписа ме дицинског средства истовремено има и статус овлашћеног представника, односно захтев за

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

КЦ Земун, на питање да ли је подна центрифу га за кесе за крв медицинско средство, АЛИМС једном понуђачу одговорио потврдно, а другом одрично. Испоставило се да је за правилан одго вор неопходно било навести намену центрифу ге, те како је један понуђач назначио намену центрифуге, од АЛИМС-а је добио одговор да иста јесте медицинско средство, а како други понуђач није нагласио у постављеном питању намену центрифуге, АЛИМС се изјаснио да подна центрифуга за кесе за крв није медицин ско средство, што је додатно закомпликовало поступак стручне оцене понуда (Решење Републичке комисије бр. 4-00-2829/2015). Поред наведеног, често се као спорно јавља питање да ли је у понуди достављено Решење АЛИМС-а које се односи на управо понуђени модел медицинског средства, тј. често се кроз поступке заштите права оспорава решење АЛИМС-а јер њим није обухваћен управо по нуђен модел медицинског средства (већ неки други модел), као и што регистрацијом нису обухваћене поједине компоненте медицинског уређаја (сонде, монитори и сл.), те се исте мора ју посебно регистровати. Републичка комисија у оваквим случајевима упућује наручиоце да се за разјашњење ових спорних околности мора ју обратити АЛИМС-у, те је у случајевима када се иста питања појаве као спорна, у интересу бржег окончања поступка јавне набавке што пре прибавити изјашњење АЛИМС-а на исту околност (Решење Републичке комисије, бр. 4-002637/2014 и 4-00-1498/2014). Тако је на пример у поступку јавне набавке пацијент монитор, коју је спроводила за потребе Каменица 2, на основу појашњења АЛИМС-а утврђено да уколико се пацијент монитор испоручује заједно са потро шним материјалом као његов саставни део, није потребно посебно решење о упису медицинског средства за потрошни материјал у Регистру јер се он не ставља у промет као посебан прои звод, већ као део регистрованог медицинског средства (Решење Републичке комисије бр. 4-001180/2016). Како Опште болнице релативно често наба вљају душеке за своје потребе, сходно Правил нику о класификацији општих медицинских средстава исти нису сврстани у медицинска средства, па за њих није потребно захтева ти посебну дозволу Министарства здравља и

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

упис у регистар АЛИМС-а подноси или прои звођач медицинског средства који има дозволу за производњу или његов овлашћени представ ник – то се чињеница да ли је у питању овлашће ни представник произвођача може утврдити на овај начин (Решење Републичке комисије бр. 4-00-2939/2015). Један од најчешћих проблема свих поступака јавних набавки, дакле не само оних које спро води здравствени сектор већ и сви наручиоци, а који се последично, релативно често јавља и у здравству, јесте проблем да се одреди који је доказ најверодостојнији у потврђивању траже них техничких спецификација. Свесни чињени це да каталози и проспекти често не прате све понуђене перформансе неког добра, да се често не изјашњавају о техничким спецификацијама које конкретни наручилац тражи, и сами на ручиоци предвиђају алтернативне начине до казивања. Тако се најчешће предвиђа да је на име доказа тражених спецификација потребно доставити каталог, извод из каталога или те хничку документацију произвођача, а у случају да исти нема констатацију испуњености тра жених техничких карактеристика, омогућава се доказ у форми изјаве произвођача или самог понуђача. Пракса заштите права, дугогодишње оспоравање изабраних понуда услед мањкаво сти форме или садржине достављених доказа, те честа обраћања АЛИМС-у да се изјасни о техничким перформансама регистрованог до бра, показала је да је „најчвршћи” и „најјачи” доказ путем кога се може утврдити постојање тражене техничке карактеристике, изјашњење самог произвођача (под пуном материјалном и кривичном одговорношћу). У том смислу наручиоци не поступају правилно када као ра злог одбијања наводе да понуђач није доставио тражени доказ у форми каталога, већ је доста вио изјашњење произвођача које притом није тражено конкурсном документацијом, будући да је реч о доказу несумњиве доказне снаге, без обзира на околност да исто није тражено у кон кретном поступку јавне набавке. Затим, будући да је целу понуду могуће до ставити у фотокопији, релативно често се оспоравају достављени каталози, изјаве про извођача или друга техничка документација, уз аргументацију да је реч о „фалсификатима”. Како се одређени документ може прогласити

фалсификатом у редовном судском поступку, Републичка комисија нема основа да сама утвр ђује такве околности, већ се подносиоци захтева који указују на околност фалсификата упућују на судске поступке, а сами наводи у заштити права се оцењују као недоказани, а самим тим и неосновани. Међу новим неправилностима које су уо чене од стране наручилаца, у заштити права је оспорена одлука о одбијању понуде Синофарма који је игле за пен шприц произвођача „Sinofine” оценио као неприхватљиве, уз образложење да је исти производ, тј. игле у различитим парти јама понудио по различитој цени. Будући да је утврђено да су исте, иако декларисане као игле за пен шприц, тражене и понуђене у различи тим дужинама, због чега се не може рећи да је у питању исто добро, а и при чињеници да су у питању биле различите количине које су се за предметне игле тражиле у две партије, то је опредељење понуђача да их нуди по различи тим ценама имало своје економско оправдање. У описаној ситуацији, при указивању да је цена по којој се нуде предметне игле ствар послов не политике понуђача, Републичка комисија је оценила да наручилац није имао упориште у одредбама ЗЈН-а да одбија понуду из наведених разлога (Решење Републичке комисије број 4-001245/2016). Код набавке медицинске опреме ултразву чни апарат, неприхватљиво је као техничку спецификацију прописати „могућност надоградње софтвера” будући да то није кара ктеристика апарата који се набавља, већ будућа неизвесна околност за понуђаче која зависи ис кључиво од воље и могућности самог наручио ца. Иако је у оспореном поступку Институт за кардиоваскуларне болести Војводине правдао захтев за овом техничком карактеристиком указујући на то да има потребу за тим софтве ром, али да тренутно нису обезбеђена средства у оквиру финансијског плана, Републичка коми сија је, оценивши исту техничку карактеристи ку као дискриминаторску, сугерисала да се иста софтверска могућност евентуално може кори стити као поделемент критеријума „техничко технолошке предности” (Решење Републичке комисије, бр. 4-00-906/16 и 4-00-769/2016). Такође, Републичка комисија је оценила као неприхватљиво поступање наручиоца који је

59 lege artis ● МАРТ 2017.

односно да се у фази стручне оцене понуда не могу уводити нови параметри битни за оце ну понуда. Тако је поништен поступак јавне набавке Клиничког центра Србије који је, на бављајући средства за дијализу, у конкурсној документацији тражио да добра морају бити компатибилна моделу апарата из спецификације за који се набавља сав потрошни мате ријал (Гамбро), да би у стручној оцени понуда наручилац упутио на то да произвођач апарата указује да дужина пумпнног сегмента крвне линије која се користи на апарату мора бити 247 мм, да је више од тога неадекватно (тешко ће при монтирању, неадекватан продор крви), све услед тога што таквог захтева у конкурсној документацији за компатибилношћу из овог ра злога није било (Решење Републичке комисије бр. 4-00-1102/2016). Као један од позитивних примера коришће ња законске одредбе која захтева од наручио ца да након назива бренда наведу произвођача или „одговарајуће”, треба поменути јавну на бавк у Апотеке „Зајечар” која је набављајући игле за пен шприц, након навођења имена швајцар ског произвођача ових игли, у кон курсној документацији захтевала да игле мо рају имати „универзални клик систем”. Тако је одбијен захтев понуђача који је тражио да његове понуђене игле морају бити оцењене као одговарајуће траженом бренду, који је притом нудио игле са одвртањем или завртањем, по зивајући се на околност да су понуђене и тра жене игле истог генеричког назива, као и да су их и други наручиоци прихватали као од говарајуће. Наиме, наручилац је у конкурсној документацији дефинисао технички захтев за игле које имају „универзални клик систем”, те је као законито оцењено поступање у стручној оцени понуда при чему је оцена да ли је пону ђени бренд одговарајући траженом заснован на испуњењу ове техничке околности, из чега треба извести закључак да је добро да се уна пред пропишу техничке спецификације које су кључне за оцену да ли је понуђени бренд одго варајући траженом (Решење Републичке комисије бр. 4-00-18/2016). Као лош пример непостојања адекватних техничких спецификација у конкурсној до кументацији у комбинацији са најављеним тестирањем узорака потрошног медицинског

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

услед несклада приложеног проспекта у по нуди и изјаве произвођача која се односила на исто добро, тражио од понуђача да му омогући увид у понуђени апарат за ултразвучну дија гностику, након чега је обавештен од понуђача да увид може да оствари код произвођача опре ме у Кини будући да у нашој земљи није било испорука понуђеног модела. Наиме, исти начин провере техничких спецификација није посе бно најављен у конкурсној документацији, те и поред одредби члана 93. став 1. ЗЈН-а наручи лац не може одбити понуду у стицају описаних околности – понуђено добро се први пут нуди и набавља у предметном поступку, а референ тних испорука није било у нашој земљи чиме је практично онемогућен овакав начин провере техничких спецификација понуђеног апарата. У последњој години су више пута оспорава ни поступци јавне набавке који су за предмет имали хируршке конце са иглама. Наиме, на ручиоци попут Универзитетске дечје клинике набављају хируршке конце са „cutting” иглама, што су по образложењу наручиоца игле које имају троугласти попречни пресек, сечивна ивица им је на унутрашњој страни, односно овај наручилац је твдрио да је под оваквом ознаком желео да набави „конвенционалне” игле. Поме нути наручилац је одбио понуду понуђача који нуди „reverse cutting” игле (игле са сечивном ивицом на унутрашњој страни), што по ставу Републичке комисије није било правилно по ступање, будући да у конкурсној документа цији није назначено да се захтева „conventional cutting” (Решење Републичке комисије бр. 4-00812/ 2016). Међутим, одбијен је захтев за заштиту права подносиоца захтева који је оспоравао поступа ње истог наручиоца у фази стручне оцене пону да који је микрометром мерио дебљину узорака игли на средини њене дужине и тако утврђивао да ли одговарају траженим, уз тврдњу да се пре цизна дебљина игле може утврдити тек кад се иста исправи, све услед околности што је ова кав начин провере био најављен конкурсном документацијом (Решење Републичке комисије бр. 4-00-1413 /2016). Поменуте примере треба посматрати у све тлу тога да је за правилно поступање наручиоца битно да све релевантне околности буду унапред најављене одредбама конкурсне документације,

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

материјала, треба поменути примере јавних набавки хируршких конаца и хируршких рука вица које су спроводили Институт за кардиова скуларне болести „Дедиње” и Универзитетска дечја клиника у Тиршовој. Наиме, Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње” наба вља хируршке конце, клипсеве, мрежице игле (материјал за затварање оперативног поља), а конкурсном документацијом се тражи до стављање каталога произвођача, извода из каталога или друго штампано издање прои звођача, али се такође тражи и да се доставе пробни узроци за које се напомиње да морају бити нови, неупотребљени и у оригиналном паковању, као и да ће их комисија наручиоца оцењивати на месту употребе и о томе сачини ти извештај. Током пробног испитивања коми сија је утврдила недостатке тестираних игала и конаца, које се огледају у томе да се конци лако кидају, раслојавају, те да се игле криве током шивења. Како је оспорено овакво поступање, Републичка комисија је заузела став да све док конкурсна документација није имала таквих параметара чији недостатак је утврђен током тестирања, већ се искључиво тражила одре ђена дужина игле и конаца, тип, врста игле, закривљеност и FDA/CE сертификат, оваква стручна оцена није правилна јер се тиче не најављених релевантних параметара (Решење Републичке комисије бр. 4-00-2249/2015). Исто тако Универзитетска дечја клиника набавља рукавице „хируршке стерилне, за дуготрајну употребу, Аnsell, Semperit или еквивалентно”, а у конкурсној документацији је предвиђено да се приликом употребе узора ка проверава да ли омогућавају „сигуран рад са пацијентима, односно да ли угрожавају живот пацијената”, од чега и зависи да ли је понуда одговарајућа. Током тестирања хируршких ру кавица без присуства понуђача утврђено је да „рукавице не приањају уз руку, да спадају током рада”. Када је оспорено овакво поступање, Ре публичка комисија је заузела став да није могу ће утврдити да ли су овако утврђени резултати објективни (на пример, да ли је коришћена аде кватна величина рукавица), а у решењу којим је овај поступак делимично поништен, дат је налог да се или спроведе ново јавно тестирање хирур шких узорака, или да се анализом постојећих или нових доказа оцењује понуда са становишта

дефинисаних техничких спецификација (Решење Републичке комисије бр. 4-00-47/2016). Након више година поништавања поступака од стране Републичке комисије услед тога што су одређени захтеви конкурсне документације процењени као дискриминаторски и супрот ни начелу једнакости понуђача, а тицали су се покушаја наручиоца да кроз одређене захтеве зауставе понуђаче који нуде неквалитетна по трошна медицинска средства, углавном поре клом из Кине и Индије (на пример кроз захтев да добра или референце буду пореклом из ЕУ или Америке), Републичка комисија је донела одлу ке којима је одобрено поступање наручиоца у набавци хируршких конаца високог квалитета. У питању су јавне набавке које је спровела Оп шта болница „Стефан Високи” Смедеревска Па ланка, која је набављала хируршки конац који је дефинисала као „Polyglactin 910-poliglycol acid, обложен триклосаном” (органско једињење ко јим је обложен антибактеријски конац). Нару чилац се том приликом када је оспорен захтев за облогом од триклосана као дискриминаторски, јер је реч о решењу које имају хируршки конци једног одређеног бренда (Jonson&Jonson), пра вдајући значај и потребу за набавком хирур шког конца са поменутом облогом, позвао на клиничке студије Laar и сарадници из 2012. го дине, системски преглед мета анализом Dienera и сарадници из 2014. године, системски преглед Sajid и сарадници из 2013. године, системски преглед Wang и сарадници из 2013. године, си стемски преглед Dauda и сарадници из 2014. год, који показују смањење укупног релативног ризика постоперативних инфекција током при мене триклосоном обложених хируршких ко наца, што је по ставу наручиоца указивало на неопходност исте облоге за сигуран рад. Репу бличка комисија је заузела став да су оправдане објективне потребе наручиоца за триклосаном имајући у виду стручну литературу и став спе цијалисте опште хирургије који образлаже у којим областима, којим врстама операција и са којом успешношћу се користе конци, тј. по следице на здравље и опоравак пацијента; при том је утврђено да на нашем тржишту постоје три правна лица у својству неексклузивног и овлашћеног дистрибутера која могу понудити ове конце, што говори о постојању одређене конкуренције. Имајући у виду аргументацију

61 lege artis ● МАРТ 2017.

поменутим ФДА сертификатом који се издаје у Америци (и који је аналоган решењу АЛИМС -а у нашој земљи), има у оспореним партијама своје оправдање, и да се не може оценити ни дискриминаторским, као ни супротним наче лу конкуренције у поступцима јавних набавки (Решење Републичке комисије бр. 4-00-693/2016). Од како је престало спровођење централизо ваних јавних набавки хемодијализе, већ су кли нички центри и болнице почели сами за своје потребе да спроводе ове набавке, учесталији су захтеви за заштити права и у овој области. Често је било спорно да ли понуђени материјал за хемодијализу има компатибилност са апара тима које поседује наручилац, а с тим у вези је било важно предвидети релевантан доказ пу тем кога се ова карактеристика може утврдити. Тако наши наручиоци као доказ компатибилно сти предвиђају изјаву произвођача апарата, тј. његовог овлашћеног представника, стручно ми шљење АЛИМС-а, декларацију о усаглашености произвођача реагенаса, декларацију на пакова њу – да је употребљиво на конкретном апарату (Решење Републичке комисије бр. 4-00-188/2016). Такође, најчешће оспораване техничке каракте ристике су да средства за хемодијализу не посе дују заштиту од продора крви у хемодијализни апарат, као и да ли имају дилуционе наставке или, на пример, да ли захтевана два стандарда (ЕН 1283 и ИСО 8637) имају све перформансе дијализатора (Решење Републичке комисије, бр. 4-00-101/ 2016 и 4-00-102/2016). Као неосновани су оцењени наводи везани за преференцијал Фрезенијуса (произвођач: Немачка, производно место: Вршац Србија), као и да је наручилац дужан да им да преференцијал и кад немају у понуди Потврду Привредне ко море о домаћем пореклу, уз аргумент да је „оп штепознато да је реч о домаћем произвођачу” (Решење Републичке комисије бр. 4-00-324/2016). Што се тиче јавних набавки које имају за предмет сервисирање медицинске опреме про извођача Drager, те вишегодишњем „рату” по нуђача „Drager Tehnika” и „Медитеран плус”, реч је о заиста специфичној теми која захтева посебну анализу како поступања именованих понуђача, тако и наручилаца, као и надлежних органа којима се исти обраћају, а са којима се сусреће Републичка комисија у својим одлукама у овој области.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

наручиоца да исте конце користи за одређене високоризичне захвате, као и несумњиву стру чну аргументацију која је говорила о предности ове облоге, не може се утврдити да је овакво по ступање супротно одредбама ЗЈН-а. Након ове набавке и Клинички центар Србије је набављао хируршке конце у којима је за одређене парти је такође поставио захтев да хируршки конци буду обложени триклосаном, те је уз сличну ар гументацију наручиоца који је образлагао сво је мотиве за оваквим поступањем, Републичка комисија одбила захтев за заштиту права којим је такво поступање оспорено (Решење Републи чке комисије, бр. 4-00-263/2016 и 4-00-717/2016). Притом треба напоменути да ове одлуке не треба интерпретирати тако да је у свакој јавној набавци хируршких конаца оправдано овакво поступање будући да се хируршки конци ко ристе у различитим оперативним захтевима, те да је овакво поступање поменутих наручи лаца било везано за високоризичне хируршке захтеве, као и за њихову аргументацију којом су образлагали своје објективне потребе у таквим врстама интервенција. И на крају, везано за потрошни медици нски материјал, конкретно за јавне набавке хируршких конаца, треба напоменути једну специфичну одлуку Републичке комисије. На име, реч је о набавци хируршких конаца коју је спроводио Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, а која је оспорена од стране понуђача Ако – Мед, када је поменути подно силац захтева указивао да је дискриминаторски захтев наручиоца да понуђени хируршки кон ци морају имати ФДА сертификат. Наручилац је поменути захтев правдао већом гаранцијом квалитета од ЦЕ сертификата, односно укази вао је да је настојао да обезбеди најбоље услове за рад. Притом, захтев за истим сертификатом је постављен само у одређеним партијама где постоји потреба за „финим” концима који се користе за оперативне захвате на срцу, крвним судовима, уградњи валвула, коронарних бајпа са, односно високоризичној кардиохирургији. Такође, наручилац је указивао да имају бољу базу вигиланце од домаћег АЛИМС-а, да га има осам понуђача у нашој земљи, да међу њима има хируршких конаца чак и пореклом са Далеког Истока. Републичка комисија је уз наведену ар гументацију наручиоца утврдила да захтев за

Нови прописи из области безбедности и здравља на раду Недавно су ступили на снагу нови прописи у области безбедности и здравља на раду. Овим путем желимо да вас о томе обавестимо и упознамо са њиховом садржином и новинама које доносе

Редакција ИНГ-ПРО

радни односи

radni.odnosi@legeartis.rs

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уредба о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу оштрих предмета који су медицинска средства у здравственој делатности (објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 101/2016 од 16. 12. 2016. године, а ступила је на снагу 24. 12. 2016)

Укратко о Уредби и њеним одредбама Примена Уредбе: Ова уредба примењује се на све запослене у здравственој делатности који обављају рад под непосредном и посредном контролом послодавца, а који у свом раду користе оштре пред мете, као и на правна лица и предузетнике који на основу уговора обављају услуге повезане са пословима здравствене делатности. Дефиниција: Оштри предмети јесу медицинска средства у здравственој делатности која се користе приликом пружања здравствене заштите, којима запослени може да се посече или убоде и која могу да изазову повреду и/или инфекцију, а сматрају се опремом за рад у смислу прописа о безбедности и здрављу на раду. Обавезе послодавца у складу са Уредбом: – Послодавац је дужан да за сва радна места у радној околини на којима запослени користе оштре предмете на раду, изврши процену

ризика од настанка повреда и/или инфекција и оштећења здравља оштрим предметима са циљем одређивања начина и мера за отклањање или смањење тих ризика. – Ако се проценом ризика утврди да постоји ризик од повреда и/или инфекција и оштећења здравља оштрим предметима, послодавац је дужан да примени посебне превентивне мере: ● утврди и спроведе поступак за безбедно коришћење и одлагање оштрих предмета и медицинског отпада; ● сведе коришћење оштрих предмета на најмању могућу меру тако што ће обезбедити коришћење медицинских средстава која садрже механизме за заштиту од оштрих предмета; ● забрани да се заштитни поклопци за игле поново користе. – Када послодавац не може да спречи изложеност оштрим предметима, дужан је да обезбеди примену следећих превентивних мера: ● увођење поступка одлагања оштрих предмета у складу са прописом о управљању медицинским отпадом насталим приликом обављања послова у здравственој делатности и постављањем јасно обележених и технички безбедних посуда за одлагање оштрих предмета и опреме за инјекције за једнократну употребу, што је могуће ближе месту за које је процењено да се оштри предмети користе или се могу наћи; ● развијање кохерентне целокупне политике превенције која обухвата технологију, организацију рада, услове рада, психосоцијалне штетности у вези са радом и утицај штетности повезаних са радном околином; ● оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад; ● праћење здравственог стања у складу са прописом о превентивним мерама за безбедан и

● мерама

које треба предузети када се догоди повреда на раду. – Послодавац је дужан да одмах, без одлагања, у тренутку настанка повреде на раду оштрим предметом, поред других мера утврђених прописима о безбедности и здравља на раду, обезбеди: ● збрињавање запосленог који је претрпео повреду на раду, укључујући ефикасне мере профилаксе и друге неопходне лекарске прегледе, као и праћење здравственог стања; ● анализу околности под којима је дошло до повреде на раду оштрим предметом. – Послодавац је дужан да обезбеди мере заштите података о повреди на раду, дијагнози и лекарским прегледима, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Прописане новчане казне за прекршаје: – Новчана казна за правно лице 500.000– 1.000.000 дин., односно 100.000–500.000 за поједине прекршаје. – Новчана казна за предузетника 100.000– 500.000 дин., односно 80.000–300.000 за поједине прекршаје. – Новчана казна за одговорно лице код послодавца 20.000–60.000 дин. – Новчана казна за запослене 10.000–20.000 дин.

Правилник о начину пружања прве помоћи, врсти средстава и опреме који морају бити обезбеђени на радном месту, начину и роковима оспособљавања запослених за пружање прве помоћи (објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 109/2016 од 30. 12. 2016. године, а ступио је на снагу 7. 1. 2017)

Новине које доноси Правилник

63 lege artis ● МАРТ 2017.

Обавезе запослених: – Запослени је дужан да одмах, без одлагања, обавести послодавца и/или лице за безбедност и здравље на раду о свакој повреди на раду или опасној појави ако се користе оштри предмети. – Запослени је дужан да на захтев послодавца достави и све остале информације о повреди на раду или опасној појави.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

здрав рад при излагању биолошким штетностима; ● обезбеђивање коришћења средстава и опреме за личну заштиту на раду. – Послодавац је дужан да, када се проценом ризика утврди да постоји ризик по безбедност и здравље запослених услед изложености биолошким штетностима за које постоје ефективне вакцине, запосленима понуди да буду вакцинисани у складу са прописом о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању биолошким штетностима. – Послодавац је дужан да запосленима који користе оштре предмете обезбеди информације које се односе на безбедност и здравље на раду, а нарочито на мере које се предузимају у циљу остваривања безбедних и здравих услова за рад: ● информисање запослених о специфичним ризицима при коришћењу оштрих предмета, као и о поступцима за безбедно одлагање оштрих предмета и медицинског отпада; ● обезбеђење упутства за безбедан рад за коришћење оштрих предмета по прописима у области безбедности и здравља на раду; ● подстицање добре праксе у вези са спречавањем повреда на раду оштрим предметима и извештавањем о тим повредама; ● утицање на подизање свести запослених у сарадњи са репрезентативним синдикатима и/ или представницима запослених; ● обезбеђење информације о доступним програмима подршке. – Послодавац је дужан да запослене у току оспособљавања за безбедан и здрав рад при коришћењу оштрих предмета упозна са свим врстама ризика, а посебно са: ● правилним коришћењем медицинских средстава која садрже механизме заштите од оштрих предмета; ● ризицима који су у вези са изложеношћу крви и телесним течностима; ● значајем примене превентивних мера за безбедан и здрав рад при коришћењу оштрих предмета, укључујући поступке за безбедан и здрав рад; ● правилним коришћењем и одлагањем оштрих предмета и медицинског отпада; ● значајем имунизације; ● обавештавањем, процедурама праћења примене мера и њиховим значајем; и

радни односи lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Оспособљавање запослених: – Оспособљавање за пружање прве помоћи обухватаће теоријски и практични део, а спроводиће се према Програму који се налази у Правилнику (прилог 2 Правилника), чија садржина мора да обухвати основно оспособљавање из прве помоћи за сва радна места у радној околини и напредно оспособљавање из прве помоћи за радна места са повећаним ризиком. – Оспособљавање за пружање прве помоћи врши се на сваких 5 година. – За пружање прве помоћи морају бити оспособљени руководиоци, као и најмање 2% од укупног броја извршилаца у једној радној смени или локацијски одвојеној јединици, за основно или напредно оспособљавање за пружање прве помоћи у зависности од процењених ризика. – Послодавац је дужан да обезбеди да за сваку радну смену и локацијски одвојену јединицу буде присутан најмање један запослени који има завршено основно оспособљавање за пружање прве помоћи. – Послодавац је дужан да обезбеди да при раду на радном месту са повећаним ризиком буде присутан најмање један запослени са завршеним напредним оспособљавањем за пружање прве помоћи. – Обавезе оспособљавања из прве помоћи ослобођени су здравствени радници. Средства и опрема за пружање прве помоћи: – Послодавац је дужан да обезбеди зидни ормарић или преносиву торбу за пружање прве помоћи. – Један ормарић или преносива торба за пружање прве помоћи довољни су уколико је број запослених до 20, а од 20 до 100 запослених, и даље на сваких 100 запослених, додаје се још по један ормарић или преносива торба. – Садржај ормарића: 1) стерилна компреса од газе – појединачно паковање 10 x 10 цм (5 ком.); 2) стерилна газа по 1/4 м – појединачно паковање 80 x 25 цм (5 ком.); 3) стерилна газа по 1/2 м – појединачно паковање 80 x 50 цм (5 ком.); 4) стерилна газа по 1 м – појединачно паковање 80 x 100 цм (5 ком.);

5) калико завој 10 цм x 5 м (5 ком.); 6) калико завој 8 цм x 5 м (5 ком.); 7) лепљиви фластер на котуру 2,5 цм x 5 м (2 ком.); 8) лепљиви фластер са јастучићем (1 кутија); 9) троугла марама величине 100 x 100 x 140 цм (5 ком.); 10) игла сигурница (5 ком.); 11) маказе са заобљеним врхом (1 ком.); 12) рукавице за једнократну употребу, пар (5 ком.); 13) памучна вата, 100 г (2 ком.); 14) нејодно антисептичко средство за кожу, 100 мл (1 ком.); 15) спецификација садржаја (1 ком.); 16) упутство и поступци за пружање прве помоћи (Прилог 1 Правилника), а исти морају бити истакнути у просторијама послодавца на видном и лако уочљивом месту. Ормарић за пружање прве помоћи: – На спољној страни ормарић мора имати ознаку црвеног крста. – На зидном ормарићу мора бити означено следеће: 1) адреса и број телефона најближе службе хитне помоћи и здравствене установе; 2) адреса и број телефона здравствене установе која пружа специфичне услуге за поједине повреде (нпр. Центар за тровања, Центар за опекотине итд.); 3) бројеви телефона најближе полицијске станице и ватрогасне службе. Рокови за усаглашавање са Правилником: – Запослени који су завршили обуку из прве помоћи и лица која су положила испит из прве помоћи, у складу са другим прописима ослобођени су обавезе основног оспособљавања из прве помоћи до истека рока од пет година. – Послодавци који су пре ступања на снагу овог правилника обезбедили коришћење средстава и опреме за пружање прве помоћи, дужни су да своје пословање ускладе са одредбама поменутог правилника у року од две године од дана ступања на снагу истог. – Оспособљавање запослених за пружања прве помоћи према одредбама Правилника мора се обавити у року од две године од дана ступања Правилника на снагу.

Правилник о мерама за безбедан и здрав рад запослене жене за време трудноће, породиље и запослене која доји дете (објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 102/2016 од 20. 12. 2016. године, а ступио је на снагу 28. 12. 2016)

Дефиниције: 1. Запослена жена за време трудноће је запослена која о трудноћи достави послодавцу потврду лекара. 2. Породиља је запослена којој од порођаја није прошло више од 12 месеци, а која о томе достави послодавцу потврду лекара. 3. Запослена која доји дете је запослена мајка детета до навршене прве године живота детета које доји, која о томе обавести послодавца.

Забране: –Запослена жена за време трудноће не сме радити на радном месту за које је проценом ризика утврђен ризик по безбедност и здравље на раду од излагања следећим штетностима и радним условима: ● раду у хипербаричној средини; ● изложености биолошким штетностима – токсоплазма, вирус рубеоле – осим ако су запослене жене за време трудноће вакцинацијом доказано на одговарајући начин заштићене од тих штетности; ● изложености опасним хемијским материјама – олово и деривати олова – ако постоји опасност да људски организам апсорбује те материје; ● подземном раду у руднику. – Запослена која доји дете не сме радити на радном месту за које је проценом ризика утврђен ризик по безбедност или здравље од излагања следећим штетностима и радним условима: ● изложености опасним хемијским материјама – олово и деривати олова – ако постоји опасност да људски организам апсорбује те материје; ● подземном раду у руднику.

Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад младих (објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 102/2016 од 20. 12. 2016. године, а ступио је на снагу 28. 12. 2016)

Укратко о Правилнику и његовим одредбама

65 lege artis ● МАРТ 2017.

Обавезе послодавца у складу са Правилником: – Послодавац је дужан да изврши процену свих ризика по безбедност и здравље на раду на радним местима на којима постоји могућност излагања штетностима, процесима или радним условима као што су: ● изложеност ударцима, вибрацијама или покретима; ● ручно преношење терета, а посебно оног при којем нарочито постоји ризик од настанка повреде или обољења кичменог стуба; ● изложеност утицају буке; ● изложеност јонизујућем зрачењу; ● изложеност нејонизујућем зрачењу; ● изложеност екстремној хладноћи или врућини; ● покрети и положаји тела, путовања при раду, психички и физички умор и остала физичка оптерећења везана за активности запослене која могу проузроковати лезије фетуса и/или могу изазвати одвајање постељице; ● изложеност биолошким штетностима; ● изложеност опасним хемијским материјама: излагање карциногенима или мутагенима, живи и дериватима живе, антимикотичким лековима, угљен-моноксиду, опасним хемијским материјама које се доказано апсорбују кроз кожу; ● производња аурамина;

полицикличним ароматичним угљоводоницима присутним у чађи, катрану или смоли каменог угља; ● излагање прашини, диму и аеросолима који настају при жарењу и електропреради бакарникловог каменца; ● производња изопропил-алкохола у присуству јаких киселина; ● рад који укључује излагање прашинама тврдог дрвета; ● подземни рад у руднику. – Послодавац је дужан да о процени ризика и мерама које се предузимају у циљу отклањања процењених ризика, обавести запослене (запослене жене за време трудноће, породиље, запослене које доје дете) и њихове представнике за безбедност и здравље на раду.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Укратко о Правилнику и његовим одредбама

●  излагање

радни односи

Млади су лица старости од најмање 15 а највише 18 година, која су у радном односу код послодавца.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Обавезе послодавца у складу са Правилником: – Потребно је да на свим радним местима у радној околини на којима раде млади, послодавац изврши процену ризика пре почетка обављања послова. – Ако се у поступку процене ризика утврди да постоји ризик за безбедност, физичко или психичко здравље или развој младих, послодавац је дужан да обезбеди финансијска средства за праћење здравственог стања младих, које се врши као и претходни и периодични лекарски прегледи запослених на радним местима са повећаним ризиком. – Послодавац је дужан да обезбеди да запослени млади буду у писаној форми обавештени о резултатима процене ризика на радном месту и мерама за безбедан и здрав рад. – Послодавац је дужан да обезбеди да млади буду заштићени од свих специфичних ризика за њихову безбедност и здравље, тј. од следећих специфичних ризика за младе: ● излагања штетностима (јонизујуће зрачење, рад у повишеном атмосферском притиску, биолошке штетности, хемијске штетности); ● рада и процеса при раду са канцерогенима или мутагенима; ● производње и руковања уређајима, пиротехничким средствима и другим средствима која садрже експлозиве; ● рада са дивљим или отровним животињама; ● индурстријског клања животиња; ● рада при коме се рукује опремом за производњу, складиштење или примену сабијених, течних или растворених гасова; ● рада са бурадима, цистернама, резервоарима или боцама које садрже опасне материје; ● рада који укључује ризик од рушења; ● рада који укључује опасност од високог електричног напона; ● рада чији темпо одређују машине и који укључује плаћање по учинку.

Забране: – Забрањено је да се радно ангажују млади на радном месту на којима се обавља рад: ● који је објективно изнад њихових физичких или психолошких способности; ● који укључује штетно излагање опасним материјама које су отровне, канцерогене, изазивају наследна генетска оштећења или оштећују плод, или на било који начин хронично утичу на људски развој; ● који укључује штетно излагање зрачењу; ● који укључује ризик од повреда за које се може претпоставити да их млади не могу препознати или избећи због недовољно пажње коју посвећују безбедности или недостатка искуства или оспособљености; ● у којем постоји ризик за здравље због екс тремне хладноће или врућине, или буке или вибрација.

Напомена редакције: ОБЈАВЉЕНА ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА О НЕУСТАВНОСТИ ОДРЕДБЕ ЗАКОНА О РАДУ У „Сл. гласнику РС” број 13/2017 објављена је Одлука Уставног суда РС, број I Уз424/2014, којом се утврђује да одредба члана 179. став 3. тачка 5) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) није у сагласности са Уставом, тако да је одредба која се односи на отказ од стране послодавца, а која гласи „5) ако његово понашање представља радњу извршења кривичног дела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против запосленог покренут кривични поступак за кривично дело”, престала да важи дана 24. 2. 2017. године.

П ро п и с и у п р ак с и

Заснивање радног односа

У ПРАВИЛНИКУ О ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ ПОСЛОВА, КАО УСЛОВ ЗА ОБАВЉАЊЕ ОДРЕЂЕНИХ ПОСЛОВА МОЖЕ ДА СЕ УТВРДИ ВИШЕ ЗАНИМАЊА У ОКВИРУ ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ И СТЕПЕНА ЗАХТЕВАНЕ СТРУЧНЕ СПРЕМЕ, АЛИ ЈЕ ПОТРЕБНО ДА СЕ ИСТА НАВЕДУ Члан 24. ст. 2. и 3. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и соција лна питања, Сектор за рад, број 011-00-286/2016-02 од 16. 5. 2016)

Члан 24. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

У вези са дописом Републичког фонда за здравствено осигурање, којим се указује на „сумњу у валидност правних послова које закључују поједини послодавци са својим запосленима у циљу остваривања права на накнаду зараде за време привремене спречености за рад због компликација или болести у вези са одржавањем трудноће”, у смислу одредби Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), обавештавамо о следећем: Чланом 2. Закона о раду прописано је да се одредбе овог закона примењују на запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног, односно физи чког лица (у даљем тексту: послодавац), као и на запослене који су упућени на рад у иностранство од стране послодавца, ако законом није друкчије одређено (став 1). Такође, одредбе овог закона примењују се и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није друкчије одређено (став 1). По питању „да ли се може сматрати валидним уговор о раду у коме није садржан опис послова на који се послодавац позива као на разлог за вишеструко повећање зараде, нити је такав опис садржан у анексу уговора о раду“, указујемо да према Закону о раду назив и опис послова представљају елементе уговора о раду. Поред

67 lege artis ● МарТ 2017.

У вези са питањем „да ли послодавац у правилнику о организацији и систематизацији послова може као услов за обављање послова навести нпр. електротехничар, сва занимања, IV степен стручне спреме”, дајемо следеће мишљење: Члан 24. ст. 2. и 3. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописује да се правилником о организацији и систематизацији послова утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања, и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом. Полазећи од наведених одредаба Закона о раду, мишљења смо да у правилнику о организацији и систематизацији послова, као услов за обављање одређених послова може да се утврди више занимања у оквиру одређене врсте и степена захтеване стручне спреме, али је потребно да се иста наведу.

ВАЛИДНОСТ УГОВОРА О РАДУ У КОМЕ НИЈЕ САДРЖАН ОПИС ПОСЛОВА НА КОЈИ СЕ ПОСЛОДАВАЦ ПОЗИВА КАО НА РАЗЛОГ ЗА ВИШЕСТРУКО ПОВЕЋАЊЕ ЗАРАДЕ, НИТИ ЈЕ ТАКАВ ОПИС САДРЖАН У АНЕКСУ УГОВОРА О РАДУ

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У склопу формата Прописи у пракси који већ неко време можете пратити у нашем часопису, доносимо нека карактеристична мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а која се овом приликом односе на заснивање радног односа

радни односи

П р о п и си у п р ак с и

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

тога, опис послова садржан је и у правилнику о организацији и систематизацији послова коју доноси послодавац (члан 24. Закона о раду), који представља општи акт који треба да буде доступан запосленима. Послодавац, такође, има обавезу да запослене обавести о условима и организацији рада, као и о условима и правилима у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа (члан 16. став 3). У погледу овог и осталих питања из захтева напомињемо да ово министарство, сагласно члану 80. Закона о државној управи, даје мишљења о примени закона из своје надлежности која нису обавезујућа. За оцену законитости уговора о раду надлежан је суд, а сваки запослени за заштиту својих појединачних права из радног односа може да се обрати и инспекцији рада ради предузимања мера из надлежности овог органа, чл. 268–272. Закона о раду. С обзиром на то да је у конкретном случају у питању примена прописа из области здравственог осигурања, обавештавамо да смо допис и одговор овог министарства проследили Министарству здравља. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и соција лна питања, Сектор за рад, 011-00-513/2016-02 од 18. 7. 2016)

ПОСЛОВИ ЗА КОЈЕ ЈЕ ЗАСНОВАН РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ ЗА РАД НА ПРОЈЕКТУ, А КОЈИ СУ ДЕФИНИСАНИ ПРОЈЕКТОМ И НИСУ РЕДОВНИ КОД ПОСЛОДАВЦА, НЕ МОРАЈУ БИТИ СИСТЕМАТИЗОВАНИ Члан 37. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

У складу са Законом о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) радни однос се може засновати на неодређено и одређено време. Одредбом члана 37. Закона о раду уређено је заснивање радног односа на одређено време. Уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено обје ктивним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих послова а најдуже 24 месеца. Изузетно, уговор

о раду се може закључити на дужи период у случају рада на пројекту чије је време унапред одређено, а најдуже до завршетка пројекта. Одредбом члана 24. став 2. Закона о раду прописано је да се правилником о организацији и систематизацији послова утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме односно образовања, и други посебни услови за рад на тим пословима. С обзиром да се ради о пословима који нису редовни код послодавца, односно који су дефинисани пројектом, сматрамо да такви послови не морају бити систематизовани. Напомињемо да је, с обзиром да је Универзитет у *** буџетски корисник на ком се примењује Закон о начину oдређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, број 68/15), потребно да са обратите надлежном Министарству за државну управу у погледу могућности заснивања радног односа на одређено време. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјал на питања, Сектор за рад, 011-00-479/2016-02 од 18. 7. 2016)

МОГУЋНОСТ ДА СЕ РАДНИ ОДНОС СА ЗАПОСЛЕНИМ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ ДО 24 МЕСЕЦА ПРЕКИНЕ ЗБОГ ЗАМЕНЕ ОДСУТНОГ ЗАПОСЛЕНОГ И ПОНОВО НАСТАВИ ПО ПОВРАТКУ ОДСУТНОГ ЗАПОСЛЕНОГ – ДО ИСТЕКА РОКА ОД 24 МЕСЕЦА Члан 37. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

Чланом 37. став 1–3. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба. Послодавац може закључити један или више уговора о раду на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који, са прекидима или без прекида, не може бити дужи од 24 месеца. Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода.

П ро п и с и у п р ак с и

Уколико по том основу након повратка одсутног запосленог и престанка радног односа запосленог на одређено време наступе објективни разлози, у смислу члана 37. ст. 1–3. Закона о раду, са истим запосленим може се закључити уговор о раду на одређено време за преостало време до 24 месеца, не рачунајући период трајања радног односа на одређено време ради замене одсутног запосленог. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјал на питања, Сектор за рад, број 011-00-314/2016-02 од 30. 5. 2016)

Напомена редакције: Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 4/2016, који у сарадњи са Министарством издаје компанија ИнгПро доо Београд.

БИЛТЕН СЛУЖБЕНИХ МИШЉЕЊА Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Компанија Инг-Про доо Београд као овлашћени издавач, у сарадњи с Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, објављује Билтен службених мишљења. Билтен садржи званична мишљења Министарства и ауторске текстове стручних лица из Министарства у вези са радноправном регулативом. Издање је намењено привредним друштвима, јавном сектору, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, образовним институцијама, адвокатима и свима другима који примењују радно право. Билтен излази четири пута годишње (укупно четири броја годишње – један број квартално). За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

69 lege artis ● МарТ 2017.

ЈЕДИНСТВЕНО ИЗДАЊЕ НА НАШЕМ ТРЖИШТУ!

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Такође, ставом 4. истог члана Закона предвиђени су изузеци – случајеви када уговор о раду на одређено време може да се закључи у дужем трајању од 24 месеца (замена привремено одсутног запосленог до његовог повратка, рад на пројекту до његовог завршетка, рад код новооснованог послодавца – најдуже три године, са лицем коме недостаје до пет година за испуњење за старосну пензију – до испуњења услова, са страним држављанином – до истека рока за који важи дозвола за рад). Послодавац може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на одређено време по истеку рока из става 4. тач. 1–3) овог члана, по истом, односно другом правном основу у складу са овим чланом. Имајући у виду наведено, сматрамо да са запосленим са којим је закључен уговор о раду на одређено време у трајању до 24 месеца, у смислу члана 37. ст. 1–3. Закона о раду, може да се раскине уговор пре истека тог рока уколико су престали објективни разлози због којих је заснован радни однос. Након тога, са истим лицем може да се заснује радни однос на одређено време ради замене одсутног запосленог у складу са ставом 4. тачка 1. истог члана.

П р о п и си у п р ак с и

Правно схватање о методологији обрачуна новчане накнаде за случај незапослености радни односи

У свом правном ставу Врховни касациони суд је заузео став о обрачуну накнаде за незапослене

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

1. Новчана накнада за случај незапо слености, утврђена на начин из члана 69. Закона о запошљавању и осигурању за слу чај незапослености, не може бити нижа од 80% нити виша од 160% минималне зараде утврђене у складу са чланом 111. став 2. За кона о раду (принцип бруто зараде). 2. О праву на новчану накнаду одлучу је се по правилима управног поступка и против коначног решења се може водити управни спор. Основни судови у Аранђеловцу, Пријепољу, Нишу и Смедереву доставили су Врховном касационом суду захтеве за решавање спорног правног питања: методологије обрачуна накнаде за незапослене и то да ли се минимална зарада као полазни елемент за обрачун новчане накнаде за случај незапослености, обрачунава као минимална зарада без пореза и доприноса (нето) или минимална зарада са порезом и доприносима који се плаћају из зараде (бруто). Основни суд у Пријепољу је поставио и питање разграничења надлежности управног органа и суда опште надлежности за исплату новчане накнаде по овом основу. Пред основним судовима у Републици Србији је у току више десетина хиљада спорова корисника новчаних накнада за незапослене против Националне службе за запошљавање, са новчаним потражи вањем за накнаду штете на име разлике од примљеног износа накнаде за случај незапослености до износа које корисни ци овог права сматрају да им припада. Парнице су покретане у периоду након 14. 3.

2012. године, када је Национална служба за запошљавање променила методологију обрачуна минималне накнаде снижавањем месечних износа, применом бруто принципа обра чуна минималне зараде. Начин обрачуна је измењен по препоруци Државне ревизорске институције након ревизије завршног рачуна Националне службе за запошљавање за 2010. годину. За математички обрачун евентуално постојеће разлике до припадајуће накнаде, судови немају стручна знања и висину дуга су утврђивали вештачењем преко судских вештака одговарајуће струке. Међутим, методологија обрачуна је у домену примене материјалног права и судске контроле. Услед различитог поступања и одлучивања нижестепених судова у наведеним парничним поступцима, Врховни касациони суд је оценио да су испуњени законски услови из члана 180. Закона о парничном поступку у вези са заузимањем става о спорном правном питању ради уједначавања судске праксе. Новчана накнада је једно од права из обавезног осигурања за случај незапослености, прописаних чланом 64. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Сл. гласник РС”, бр. 36/09...38/15). О праву незапосленог лица на новчану накнаду и о њеној висини према члану 80. истог закона одлучује се у управном поступку пред Националном службом за запошљавање као првостепеним органом и директором Националне службе за запошљавање као другостепеним органом, а против коначног решења могуће је покренути управни спор.

П ро п и с и у п р ак с и

(Правно схватање Грађанског одељења Врховног касационог суда, утврђено на седници 23. 1. 2017. године)

71 lege artis ● МарТ 2017.

основаног за Републику Србију, и то по радном часу без пореза и доприноса за календарску годину, и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” (члан 112. и 113. Закона о раду). Корисник новчане накнаде за случај незапослености има право на здравствено и пензијско и инвалидско осигурање за време остваривања права на новчану накнаду. Према члану 78. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, доприноси за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање су садржани у новчаној накнади и плаћају се на терет лица које прима новчану накнаду. Истовремено је чланом 6. став 1. тачка 20. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/04...5/2016) регулисано да је новчана накнада она накнада која се остварује за време незапослености из средстава организације надлежне за запошљавање, а у којој су садржани доприноси који се плаћају на терет лица које остварује ту накнаду. На износ новчане накнаде за незапослене се не плаћа порез ни допринос за незапослене. Из наведених прописа произлази да су зарада, минимална зарада и накнада за случај незапослености дефинисане законима као бруто категорије и да је минимална цена рада, садржана у структури минималне зараде, нето износ без пореза и доприноса. Код чињенице да је најнижи износ накнаде за случај незапо слености 80%, а највиши 160% минимал не зараде, правилан је обрачун накнаде за незапослене када је утврђен на основу члана 111. став 2. Закона о раду, према из носу минималне зараде као бруто изно са утврђеног применом минималне цене рада са порезом и свим доприносима који терете зараду. Обрачун минималне накна де за незапослене који би се вршио према минималној цени рада по радном часу без пореза и доприноса, или приписивањем само доприноса који терете накнаде за не запослене, у супротности је са одредбама члана 70. став 2. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, које изричито износ накнаде везују за мини малну зараду као упоредну, корективну и самосталну категорију.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Суд опште надлежности је надлежан да одлучује о захтеву за накнаду штете због неправилног и незаконитог рада правног лица, причињене ускраћивањем дела накнаде за случај незапослености, када је право на новчану накнаду признато правноснажним и коначним решењем надлежног органа. О разграничењу између судске и управне надлежности изјаснило се Грађанско одељење Врховног суда Србије на седници одржаној 6. 4. 2004. године (Билтени 3/05 и 4/08). Према члану 69. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, основица за утврђивање висине новчане накнаде јесте просечна зарада, односно плата или накнада зараде, односно накнада плате из ранијег периода, а према члану 70. истог закона новчана накнада се утврђује у висини од 50% основице, с тим што новчана накнада не може бити виша од 160% нити нижа од 80% минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду за месец у којем се врши исплата новчане накнаде. Из наведеног произлази да је минимална зарада обрачунска категорија и коректив за одређивање висине накнаде. Већина корисника накнаде за незапосленост због претходно остварених ниских зарада прима накнаду у најнижем износу, која треба да се реализује у висини од 80% минималне зараде. Прописивањем да новчана накнада не може бити нижа од 80% минималне зараде законодавац је обезбедио минимум материјалне и социјалне сигурности незапосленима, односно запосленима код којих је наступио осигурани случај незапослености. Зарада запосленог се према члану 105. став 1. и 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005... 75/14) састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду, и садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде. Према члану 111. став 1. и 2. истог закона, запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду, а минимална зарада се одређује на основу минималне цене рада утврђене у складу са овим законом, времена проведеног на раду и пореза и доприноса који се плаћају из зараде. Минимална цена рада се утврђује одлуком Социјално-економског савета

Редовни правни лекови у кривичном поступку – део први –

КРИВИЧНО ПРАВО

У првом делу овог дводелног текста аутор пише о жалби против првостепене пресуде у кривичном поступку, титуларима права на подношење жалбе и основима за изјављивање жалбе

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Никола Пантелић заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

sudski.postupci@legeartis.rs

зависности од става странака или других законом овлашћених лица према судској одлуци коју је изрекао суд нижег степена, кривични поступак предвиђа и могућност поступка по правним лековима који, уколико се употребе, представљају последњу фазу кривичног поступка. Дакле, уколико су овлашћени субјекти незадовољни судском одлуком нижег суда јер сматрају да је она незаконита или неправилна, могу је побијати правним леком и тражити да се она судском одлуком укине или преиначи. Како је употреба правног лека факул тативна, она представља право, а не и обавезу овлашћених лица да га користе, па постојање ове фазе кривичног поступка искључиво зависи од њихове воље. Међутим, како постоји могућност да услед многобројних околности одређена судска одлука садржи грешке, установљење правних лекова у служби је и прави чности, као и остварења законитости судских одлука, јер омогућава вишим судским инстанцама да исправе евентуалне недостатке садржане у одлукама нижих судова. С обзиром на штету коју може причинити грешка садржана у одређеној судској одлуци, а посебно на права која може угрозити кривична пресуда, право на правни лек је и једно од основних људских права, па њега гарантује и Устав Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 98/2006) који у свом чл. 36. ст. 2. предвиђа да „свако има право на жалбу

или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на законом заснованом интересу”. За разлику од ванредних правних лекова, редовним правним лековима се нападају неправноснажне судске одлуке. Такође, за разлику од ванредних правних лекова, редовним правним лековима се судске одлуке побијају по свим основима, правним и чињеничним. Глава важећег Законика о кривичном поступку Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014) која се односи на „Поступак по правним лековима”, свој први део (чл. 432 – чл. 469) посвећује редовним правним лековима. Према одредбама Законика постоје три врсте редовних правних лекова који се разликују у односу на врсту и степен одлуке против које се улажу, и то су: 1. жалба против пресуде првостепеног суда; 2. жалба против пресуде другостепеног суда; 3. жалба на решење.

Жалба против првостепене пресуде Рок за изјављивање жалбе и њено дејство Када је у питању рок за изјављивање жалбе против првостепене пресуде у редовном кривичном поступку, овлашћена лица жалбу могу изјавити у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде (чл. 432. ст. 1. ЗКП-а). Код скраћеног кривичног поступка који се односи на кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до осам година, жалба се може изјавити у року од 8 дана од достављеног овереног преписа пресуде (чл.

Тако је у једној одлуци Апелационог суда у Нишу наведено: „Имајући у виду да је кривичним закоником, одредбом чл. 446. ст. 6. ЗКП-а, прописан само преклузивни рок за изјављивање жалбе, а не и дилаторни рок у коме се та радња не би смела вршити, то нема ни стварног разлога да се преурањена жалба одбаци. Околност да бранилац још није прочитао пресуду не може изазвати штету јер он своју жалбу увек може допунити по пријему пресуде до истека рока.” (Решење Апелационог суда у Нишу, Кж. 1155/13 од 20. 8. 2013)

Титулари права на изјављивање жалбе Лица која Законик овлашћује на изјављивање жалбе су: странке (овлашћени тужилац и оптужени), бранилац оптуженог, оштећени и лице чији је предмет одузет или од кога је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом или имовина проистекла из кривичног дела. У корист оптуженог жалбу могу изјавити и

Једно решење Апелационог суда у Новом Саду поводом овога истиче: „Таква жалба је недозвољена из разлога што тужилац не може изјавити жалбу на одлуку о имовинскоправном захтеву ни по општем овлашћењу да као странка изјављује жалбу на пресуду, ни по посебном овлашћењу да изјављује жалбу у корист окривљеног. Како тужилац нема овлашћења да тај интерес заступа током поступка, не може га засту пати ни у жалбеном поступку.” (Решење Апелационог суда у Новом Саду, Кж. 1 3853/10 од 25. 11. 2010)

Оптужени првостепену пресуду може поби јати по свим основима и може је изјавити само у своју корист, па ће жалбени суд правилно поступити када одбаци жалбу којом оптужени предлаже да буде строже кажњен. (Врховни суд Србије, Кж. 830/91 од 16. 1. 1992)

Бранилац и лица која су у закоником прописаном сродничком или одређеном блиском односу са оптуженим, жалбу могу изјавити и без посебног овлашћења оптуженог, али не и против његове воље, изузев ситуације када је оптуженом изречена затворска казна

73 lege artis ● МАРТ 2017.

Ипак, код нарочито сложених предмета, оно што представља фактичко питање је то што странке и бранилац могу одмах по објављивању пресуде захтевати додатни рок, тј. захтевати продужење рока за изјављивање жалбе (чл. 432. ст. 2. ЗКП-а). О овом захтеву ће одмах одлучити председник већа, а уколико га усвоји, рок за жалбу може продужити највише за још 15 дана (чл. 432. ст. 3. ЗКП-а). У складу са правилом које редовно важи код редовних правних лекова, благовремено изјављена жалба против пресуде има суспензивно дејство, што значи да спречава наступање њене правноснажности и извршења (чл. 432. ст. 4. ЗКП-а).

одређена лица која су у блиском односу са њим, а то су: његов брачни друг, лице са којим живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота, сродници по крви у правој линији, законски заступник, усвојитељ, усвојеник, брат, сестра и хранитељ (чл. 433. ст. 2). Границе овлашћења лицима која имају права на изјављивање жалбе Законик даје имајући у виду њихов конкретни и непосредни правни интерес да побијају судску пресуду. Тако јавни тужилац жалбу може изјавити како на штету тако и у корист оптуженог (чл. 433. ст. 3), што је у складу са његовом дужношћу да са једнаком пажњом испита све чињенице, како оне које терете окривљеног тако и оне које му иду у прилог. Ипак, јавни тужилац нема, рецимо, овлашћење да изјави жалбу због имовинскоправног захтева, па у случају да је ипак изјави, иста ће бити одбачена као недозвољена.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

509. ст. 1 ЗКП-а). Рокови за изјављивање жалбе су преклузивни, што значи да овлашћена лица која пропусте да изјаве жалбу у тако одређеном року, губе право на изјављивање жалбе против те пресуде. Међутим, Закоником није прописан рок у коме се жалба не би могла изјавити, па се жалба која је преурањена неће одбацити.

у трајању од тридесет до четрдесет година (чл. 433. ст. 6). Ова лица ни у ком случају не могу да изјаве жалбу на штету оптуженог или против његове воље, што се може установити и на посредан начин.

КРИВИЧНО ПРАВО

Тако ће се сматрати да је жалба изјављена против воље оптуженог уколико бранилац у жалби тврди да је окривљени као возач моторног возила, услед потпуне опијености био у стању привремене душевне поремећености, док оптужени у жалби наводи да у датој ситуацији није конзумирао алкохол.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Врховни суд Србије, Кж. 233/64 од 13. 3. 1964)

Оштећени који током поступка није имао својство супсидијарног тужиоца, пресуду може побијати само у одређеном обиму и то због одлуке суда о трошковима кривичног поступка и о досуђеном имовинскоправном захтеву (чл. 433. ст. 4). Одредба којом се овакав оштећени овлашћује да пресуду побија, и због одлуке суда о имовинскоправном захтеву представља новину садржану у новом Законику о кривичном поступку, којом је решено раније спорно питање његовог права да се жали и из овог разлога. С друге стране, оштећени од кога је јавни тужилац преузео кривично гоњење може изјавити жалбу због свих основа због којих се пресуда може побијати. Лица чији је предмет одузет или од којих је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом или имовина проистекла из кривичног дела, такође могу изјавити жалбу и то само у погледу свог правног интереса, односно одузетог предмета, имовинске користи или имовине (чл. 433. ст. 5). Када окривљени призна да је учинио кривично дело, а суд на оваквом доказу који је проистекао из исказа оптуженог, заснива своју пресуду јер признање оптуженог испуњава претпостваке да се може сматрати истинитим, оптужени, његов бранилац и друга лица која у корист оптуженог могу изјавити жалбу, могу због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања жалбу изјавити само у односу на чињенице од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције (чл. 433. ст. 7).

Одрицање и одустанак овлашћених лица од изјављивања жалбе Како је претходно и истакнуто, од воље овлашћених лица зависи да ли ће правни лек искористити, те га они и не морају изјавити. Исто тако, с обзиром да је употреба жалбе њихово право, они се употребе правног лека могу и одрећи, али и одустати од жалбе коју су већ изјавили. Одрицање представља писмену или усмену изјаву овлашћеног лица да жалбу неће изјављивати. Међутим, с обзиром на последице које по окривљеног може произвести најстрожа кривична санкција, не може се одрећи од права на жалбу нити од ње може одустати оптужени коме је изречена казна затвора у трајању од тридесет до четрдесет година (чл. 434. ст. 3). Такође, оптужени се жалбе може одрећи тек пошто му је пресуда достављена, а само изузетно он то може учинити и пре тога, односно након објављивања пресуде, и то уколико су се тужилац и оштећени који може изјавити жалбу због свих основа, одрекли права на жалбу, и уколико том пресудом оптужени није осуђен на казну затвора (чл. 434. ст. 1). Оптужени својом изјавом може и одустати од благовремено изјављене жалбе и то до доношења одлуке другостепеног суда о њој. Он до тог тренутка може одустати како од жалбе коју је сам изјавио, тако и од жа лбе коју је изјавио његов бранилац и лица која су у закоником прописаном сродничком или одређеном блиском односу са њим, а која могу изјавити жалбу у његову корист (чл. 434. ст. 2). Међутим, он никада не може одустати од жалбе коју је у његову корист изјавио јавни тужилац. Тужилац и оштећени се права на жалбу могу одрећи од тренутка објављивања пресуде па до истека рока за изјављивање жалбе, а такође, они од изјављене жалбе могу и одустати до доношења одлуке другостепеног суда (чл. 434. ст. 4). У складу са деволутивним начелима Више јавно тужилаштво увек може одустати од жалбе нижег јавног тужилаштва и у таквој ситуацији суд ће жалбу одбацити као недозвољену. (Решење Вишег суда у Пожаревцу, 3 Кж. 64/15 од 17. 3. 2015)

У складу са смислом одредаба о одрицању и одустанку од жалбе, оне су трајног карактера и никада се не могу опозвати (чл. 434. ст. 5).

Основи за изјављивање жалбе

Битне повреде одредаба кривичног потупка представљају кривичнопроцесне, дакле правне недостатке садржане у одређеној судској одлуци, због којих се она жалбом напада. Све ове повреде морају бити битне, али се према свом дејству на судску одлуку деле на апсолутно би тне и релативно битне повреде одредаба кривичног поступка. Утврђивање постојања неке од апсолутно битних повреда одредаба кривичног поступка у судској одлуци, аутоматски повлачи њену незаконитост и неправилност. Релативно битне повреде одредаба кривичног поступка, са друге стране, обавезују жалбени суд да преиспита какав утицај таква одлука има на пресуду, те утврђивање сваке релативно битне повреде не мора аутоматски да повлачи њену незаконитост и неправилност. Чланом 438. ст. 1. тачкама 1–11. Законик о кривичном поступку предвиђа апсолутно битне повреде одредаба кривичног посту пка. Прва апсолутно битна повреда односи се на кривично гоњење, те ће повреда постојати уколико „је наступила застарелост кривичног

75 lege artis ● МАРТ 2017.

Битне повреде одредаба кривичног поступка

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Основ правног лека представља конкретну врсту недостатка због кога се по Законику правни лек против судске одлуке може изјавити, те на основу тога захтевати од суда укидање правног лека или преиначење одређене судске одлуке. Како смо у претходном делу нашег текста и истакли, жалбом је судску одлуку могуће побијати и по правним и по чињеничним основима, па она представља потпун правни лек. Према одредбама Законика о кривичном поступку, основи за изјављивање жалбе су: 1. битне повреде одредаба кривичног поступка; 2. повреда кривичног закона; 3. погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање; 4. неправилна одлука о кривичној санкцији и другим одлукама.

гоњења или је гоњење искључено услед амнестије или помиловања, или је ствар већ правноснажно пресуђена, или постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење” (438. ст. 1. тачка 1). Како наведени разлози трајно искључују могућност кривичног гоњења, њихово постојање природно представља апсолутно битну повреду одредаба кривичног поступка. Апсолутно битне повреде одредаба криви чног поступка односе се и на ситуације везане за надлежност и састав кривичног суда који је донео пресуду која се жалбом побија. Дакле, оваква повреда постоји уколико је пресуду донео стварно ненадлежан нижи суд који по одредбама о стварној надлежности није имао овлашћење да суди. Међутим, уколико је виши суд пресудио ствар која је у надлежности непосредно нижег суда, у складу са деволутивним начелом апсолутно битне повреде одредаба поступка неће бити (438. ст. 1. тачка 2). Када је у питању састав кривичног суда, повреда ће настати уколико је суд био непрописно састављен или је у изрицању пресуде учествовао судија или судија – поротник који није учествовао на главном претресу или који је правноснажном одлуком изузет од суђења (438. ст. 1. тачка 3). Ова повреда ће постојати и ако је главни претрес био одложен, а није започео изнова пред измењеним већем нити су докази поново изведени, а нису прочитани ни искази већ саслушаних сведока (ВС Словеније, Кж. 62/69 од 21. марта 1969). Тачкама 4–6. члана 438. ст. 1. предвиђене су апсолутно битне повреде које се односе на одређене неправилности које се тичу главног претреса. Тако ће постојати повреда уколико је на главном претресу учествовао судија или судија – поротник који се морао изузети (438. ст. 1. тачка 4). Закоником је ограничено право позивања у односу на ову тачку, па се жалилац на њу може позвати само уколико ту повреду није могао изнети у току главног претреса, или је изнео, али је првостепени суд није узео у обзир (члан 452. ЗКП-а). Апсолутно битна повреда постојаће и уколико на главном претресу нису учествовала лица чије је присуство обавезно на главном претресу (то могу бити: оптужени, бранилац, овлашћени тужилац, тумач и преводилац), или ако је оптуженом, браниоцу, оштећеном или приватном тужиоцу, противно

КРИВИЧНО ПРАВО lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

његовом захтеву ускраћено да на главном претресу употребљава свој језик и да на свом језику прати ток главног претреса (438. ст. 1. тачка 5). Према одредбама члана 11. ст. 3. ЗКП-а, странке, сведоци и друга лица која учествују у поступку, имају право да током поступка употребљавају свој језик и писмо ако се поступак не води на њиховом језику. Став 4. истог члана прописује да превођење обавља преводилац. Дакле, улогу тумача не могу преузети чланови већа који знају језик окривљеног. До апсолутно битне повреде доћи ће и у случају да је, противно законику, искључена јавност на главном претресу (438. ст. 1. тачка 6). Овиме се обезбеђује јавност рас прављања кривичне ствари. Следећа апсолутно битна повреда одредаба кривичног поступка односи се на ситуацију у којој се поставља питање да ли је уопште постојала оптужба овлашћеног тужиоца (да ли је постојала тужба или сам овлашћени тужилац), односно одобрење надлежног државног органа за преузимање кривичног гоњења које је у неким случајевима обавезно (438. ст. 1. тачка 7). Тако, рецимо, поступак вођен по приватној тужби за кривично дело које се гони по службеној дужности, те доношење пресуде по таквој тужби, представља ову повреду. (Пресуда ВСС, Кзз. 82/03 од 16. 11. 2003)

Апсолутно битне повреде које се односе на пресуду, садржане су у оквиру тачака 8–11. члана 438. ст. 1. ЗКП-а. До повреде ће, наиме, доћи уколико пресудом није потпуно решен предмет оптужбе (438. ст. 1. тачка 8). Како суд мора решити оптужбу у целини, до ове повреде ће доћи уколико суд није донео одлуку о некој тачки оптужбе или у односу на неког или неке од оптужених. Апсолутна повреда ће постојати и уколико је оптужба прекорачена (438. ст. 1. тачка 9). Овиме се повређује идентитет између пресуде и оптужбе, те суд чини повреду прекорачујући своја овлашћења, судећи изван оптужбе. Такође, у ситуацији када се пресудом повреди забрана преиначења на штету оптуженог, постојаће апсолутно битна повреда поступка (438. ст. 1. тачка 10). Наиме, ако је изјављена жалба само у корист оптуженог, пресуда се не сме изменити на његову штету (забрана reformation in peius).

На овај начин се окривљени штити од могућности да у случају неуспеха жалбе која је изјављена само у његову корист, дође до погоршања његовог положаја. Последња апсолутно битна повреда предвиђена закоником постојаће уколико је изрека пресуде неразумљива (438. ст. 1. тачка 11). Пресуда је неразумљива у ситуацији када се из ње не може јасно утврдити њен смисао. Ово представља фактичко питање које се има ценити од случаја до случаја. Тако је у једном решењу Окружног суда у Београду истакнуто: „Изрека пресуде је противречна разлозима пресуде када суд у личним подацима окривљене наводи да је осуђивана, док у образложењу пресуде стоји да је окривљена неосуђивана.” (Решење Окружног суда у Београду, Кж. 185/03 од 7. 2. 2003)

Релативно битне повреде одредаба кри вичног поступка садржане су у ставу 2. члана 438. ЗКП-а. Прва таква повреда постоји уколико се пресуда заснива на доказу који није законит (438. ст. 2. тачка 1). Како се код релативно битних повреда постојање узрочне везе између повреде и пресуде не претпоставља, пресуда може опстати ако би било очигледно, с обзиром на друге доказе, да би се и без незаконитог доказа имала донети иста пресуда. Друга релативна повреда одредаба поступка предвиђена је чланом 438. ст 2. тачка 2. и односи се на ситуацију у којој постоје недостаци у саставу, односно изреци и образложењу пресуде: уколико је изрека пресуде противречна себи самој или су разлози пресуде противречни изреци; ако пресуда уопште не садржи разлоге; ако у њој нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања или су ти разлози потпуно нејасни или противречни; ако о чињеницама које су предмет доказивања, постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника. До провреде услед наведених разлога ће доћи само ако услед њиховог постојања није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

У вези са овим је у једној судској пресуди речено:

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж. 1 130/15 од 26. 3. 2015)

Последња релативно битна повреда, прописана чланом 438. ст. 2. тачком 3, односи се на ситуацију када суд у току главног претреса није применио или је неправилно применио неку одредбу Законика о кривичном поступку, а то је било од одлучног утицаја на доношење законите и правилне пресуде.

„Како је одлука о одређивању притвора против окривљеног донета без његовог саслушања, а не постоје докази на основу којих би се могло утврдити да уредно позван окривљени није дошао или да очигледно избегава пријем позива, веће је утврдило да је одлука о одређивању притвора окривљеном донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. ст. 2. тачка 3. у вези са чланом 212. ст. 2. и 4. ЗКП-а.” (Решење Вишег суда у Нишу, Кв 790/2013 од 14. 11. 2013)

Повреда кривичног закона Овај жалбени основ предвиђен чланом 439. ЗКП-а обухвата повреде одредаба кривичног материјалног права, дакле, како одредаба Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014) као основног извора кривичног материјалног права, тако и одредаба других закона у којима су садржане материјалне кривичноправне норме.

„Полазећи од наведеног, првостепени суд је учинио повреду кривичног закона из члана 369. став. 1. тачка 1. јер дело за које је окривљени првостепено оглашен кривим, није кривично дело већ прекршај, због чега је Апелациони суд преиначио побијану пресуду и окривљеног ослободио оптужбе.” (Пресуда Аплационог суда у Новом Саду, бр. Кж.12492/12 од 4. 10. 2012)

Ова повреда може постојати како на штету тако и у корист окривљеног. Друга ситуација која се односи на повреду кривичног закона постоји уколико је на кривично дело које је предмет оптужбе, примењен закон који се не може применити (439. тачка 2). Ова повреда може постојати, рецимо уколико се кривично дело погрешно квалификује. Трећа повреда кривичног закона постоји уколико је одлуком о кривичној санкцији или о одузимању имовинске користи, или о опозивању условног отпуста, повређен закон (439. тачка 3). Последњи облик повреде кривичног закона постоји када су повређене одредбе о урачунавању забране напуштања стана, притвора или издржане казне, као и сваког другог облика лишења слободе у вези са кривичним делом. Тако суд чини ову повреду када прекорачи своја овлашћења и учиниоцу изрекне меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, при чему унапред одреди дужину њеног трајања. (Решење Окружног суда у Београду, К. бр. 412/06 од 25. 4. 2006)

77 lege artis ● МАРТ 2017.

Тако је у једном судском решењу наведено:

Тако је у једној пресуди апелационог суда у Новом Саду речено:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

„Уколико су разлози у побијаној пресуди у довољној мери јасни и уверљиви, из списа предмета и садржине изведених доказа недвосмислено произлази да заиста нема доказа о постојању објективног или субјекти вног обележја наведеног кривичног дела, није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка. Наиме, наведена противречност изреке и разлога не онемогућава да се испита законитост и правилност пресуде и није од таквог значаја да би утицала да се првостепена пресуда само због тога укине.”

Прва оваква повреда се односи на кри вично дело, односно на питање да ли је дело за које се оптужени гони уопште кривично дело (439. тачка 1). Повреда ће постојати уколико суд погрешно утврди постојање или непостојање неког од елемената опшег појма кривичног дела. Овде се ради и о ситуацији у којој суд погрешно утврди постојање кривичног дела иако је у питању привредни преступ или, рецимо, прекршај.

КРИВИЧНО ПРАВО

Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Као што и сам назив говори, овај жалбени основ своди се на чињеничне грешке, односно жалба се у овој ситуацији изјављује због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања од стране нижег суда. Члан 440. став 2. ЗКП-а прописује: „Чињенично стање је погрешно утврђено када је суд неку одлучну чињеницу која је предмет доказивања погрешно утврдио, а непотпуно је утврђено када неку одлучну чињеницу која је предмет доказивања није утврдио”. Одлучну чињеницу представља она која је релевантна односно значајна за решавање конкретног кривичног поступка. Како би се донела законита и правилна пресуда, потребно је да суд правилно утврди чињенично стање јер то представља услов за исправну примену кривичног закона. Међутим, суд је обавезан и да не само правилно већ и потпуно утврди постојање одлучних чињеница. Тако је у једном решењу Вишег суда у Пожаревцу речено: „Првостепени суд није на правилан начин ценио одредбе кривичног дела Грађење без грађевинске дозволе из члана 219а. став 1. КЗ-а, јер није у потпуности извео све доказе. Виши суд као другостепени поднету жалбу браниоца окривљене сматра основаном, с обзиром да се основано указује да је првостепени суд погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање јер је своју одлуку донео иако није извео све потребне доказе након чије оцене би донео правилну одлуку о кривици окривљене.” (Решење Вишег суда у Пожаревцу, 3 Кж. 110/15 од 2. 7. 2015)

Неправилна одлука о кривичној санкцији и другим одлукама Члан 441. ЗКП-а прописује могућност побијања судске одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама које су донете у оквиру овлашћења које суд има, али уз неправилну примену појединих законских одредби. Члан 441. став 1. ЗКП-а предвиђа да се „пресуда може побијати због одлуке о казни, условној осуди или судској опомени када том одлуком

није учињена повреда закона (члан 439. тачка 3)‚ али суд није правилно одмерио казну с обзиром на чињенице које утичу да казна буде већа или мања‚ као и због тога што је суд погрешно изрекао или није изрекао одлуку о ублажавању или о пооштравању казне‚ о ослобођењу од казне‚ о условној осуди, о судској опомени или о опозивању условног отпуста”. Овде се ради о томе да је суд неправилно одмерио казну ценећи олак шавајуће и отежавајуће околности предвиђене чланом 54. Кривичног законика, или је погрешно применио прописе који се односе на ублажавање или пооштравање казне, о ослобођењу од казне, о условној осуди, о судској опомени или о опозивању условног отпуста. Други став истог члана предвиђа да се „одлука о мери безбедности или о одузимању имовинске користи може побијати када том одлуком није учињена повреда закона (члан 439. тачка 3)‚ али је суд погрешно изрекао или није изрекао одлуку о мери безбедности или одлуку о одузимању имовинске користи од лица на које је пренесена без накнаде или уз накнаду која не одговара стварној вредности”. Овде се такође ради о погрешној процени суда, у овом случају у односу на меру безбедности и одузимање имовинске користи. Став 3. члана 441. предвиђа да се одлука о досуђеном имовинскоправном захтеву или одлука о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, може побијати ако је суд овом одлуком повредио законске одредбе. Суд у овом случају својом одлуком повређује законске одредбе које се односе на имовинскоправни захтев и одлуку о одузимању имовине која је пристекла из кривичног дела. Последња ситуација из става 4. члана 441. односи се на одлуку о трошковима кривичног поступка која се може побијати ако је суд овом одлуком повредио законске одредбе, као и због тога што је суд погрешно изрекао или није изрекао одлуку о ослобађању оптуженог од дужности да у целини или делимично накнади трошкове кривичног поступка.

Напомена редакције: у другом делу овог текста који ће бити објављен у једном од наредних бројева, бавићемо се садржином жалбе, жалбеним поступком, жалбом против другостепене пресуде и жалбом против решења.

Kaлендар важења правних аката Прописи који престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду:

● Правилник о техничким и другим захтевима за котрљајне лежаје – објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 98/2016 од 8. 12. 2016. године, ступио је на снагу 16. 12. 2016. године – примењује се од 1. 4. 2017, осим члана 16. који се примењује од дана приступања Републике Србије Европској унији.

79 lege artis ● МАРТ 2017.

● Одлука о изменама и допунама Одлуке о минималним стандардима управљања информационим системом финансијске институције – објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 2/2017 од 13. 1. 2017. године – ступила је на снагу 21. 1. 2017, а примењује се од 1. 4. 2017.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

● Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност – објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016. године, ступио је на снагу 1. 1. 2017. године – одредбе члана 4. овог закона примењиваће се од 1. априла 2017. године, осим одредбе која садржи овлашћење за доношење подзаконских аката, која се примењује од дана ступања на снагу овог закона.

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

РАДНИ ОДНОСИ

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

П: Молим вас да ми помогнете у тумачењу чл. 132. став 6. тачка 1. Закона о основама система образовања и васпитања, а везано за боловање због одржавања трудноће. Прецизније, ако је спроведен конкурс за замену одсутне запослене која се налази на боловању због одржавања трудноће, да ли је потребно поновити конкурс када та иста запослена отвори породиљско боловање? О: Овде се ради о боловању преко 60 дана. Још увек важи забрана запошљавања која обухвата и забрану расписивања конкурса за пријем у радни однос на одређено време (преко 60 дана). Министарство је дало прећутну сагласност за пријем у радни однос најпре до 60 дана, а након тога до расписивања конкурса и избора по конкурсу, а најдуже до повратка запослене са трудничког боловања и породиљског одсуства. У случају да је запослена ипак примљена по конкурсу, а мења је друга запослена дуже од 60 дана, може се расписати поново конкурс уколико надлежна Школска управа Министар ства просвете то одобри. Није нам познато да је било сагласности за расписивање конкурса у конкретном случају. П: Имамо недоумицу да ли и ми као научна установа која се финансира из буџета, али на основу пројеката, имамо обавезу да запошљавамо особе са инвалидитетом или да платимо тих 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији. И уколико бисмо били у обавези да платимо, коме би требало да уплатимо тај износ?

О: Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом утврђена је обавеза запошљавања особа са инвалидитетом од стране свих послодаваца у Републици Србији. Обавеза запошљавања утврђена је тако да је послодавац који има од 20 до 49 запослених, дужан да заснује радни однос са једном особом са инвалидитетом. Послодавац који има 50 и више запослених, дужан је да заснује радни однос са најмање две особе са инвалидитетом и на сваких наредних започетих 50 запослених још по једну особу са инвалидитетом. Послодавац може да изврши обавезу запошљавања на следеће начине: 1) запошљавањем односно радним односом одређеног броја особа са инвалидитетом; 2) учествовањем у финансирању зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Послодавац извршава обавезу уплатом средстава за зараде на посебан уплатни рачун буџета Републике Србије, број 840-745126843-22, у износу који не може бити мањи од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији. Према томе, ако сматрате да инвалидна лица код вас не могу да раде или немају шта да раде, обавезни сте да плаћате обавезу наведену под бројем 2, за број инвалидних лица која морате запослити према законској обавези. Подсећамо да је у вези са обавезом запошљавања инвалидних лица пореска управа дала Корисничко упутство.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

О: Нема ограничења у ЗЈН-у у вези са роком када се може расписати нова набавка; требало би да наручилац објави обавештење о поништењу поступка на Порталу јавних набавки, те да крене у нов поступак; ако је последица усвајања захтева за заштиту права у томе да све понуде оцени као неприхватљиве, наручилац не мора покретати нов поступак јавне набавке, већ може да по члану 35. ст 1. позове понуђаче у преговарачки поступак како би допунили понуду. П: Да ли службеник за јавне набавке може да обавља и посао пријема и завођења поште везане за ЈН?

П: У питању је набавка електричне енергије. Наиме, школа као установа плаћа струју за објекат у коме није смештена већ више од четири године. Уз то је потрошња прилично ниска, око 6000 динара месечно, како је и наведено у рачунима, док су остали намети државе 25.000 динара. Иако је Школа упутила захтев општини за одобрење искључења струје, општина то није одобрила. Због таквог стања трошкови на годишњем нивоу су 571.000 динара без ПДВ-а. Објекат се реновира и планира се повратак у исти у септембру ове године, када би и потрошња била много већа, али се висина потрошње сада не може израчунати. Уз то, по Закону о енергетици ова школа спада у мале потрошаче

О: Уколико према члану 2. став 1. тачка 37. Закона о енергетици („Сл. гласник РС”, број 145/14) наручилац спада у мале купце и уколико има важећи уговор за набавку електричне енергије, може остати на јавном снабдевању и реализовати важећи уговор. Такође, наручилац има право и могућност (али не и обавезу) да у поступку јавне набавке изабере новог снабдевача када се за то стекну услови. У ситуацији када финансијска средства нису потпуно извесна, најбоље је спровести поступак јавне набавке путем закључења оквирног споразума, а тек када сред ства постану извесна, приступити закључењу уговора. ПРЕКРШАЈНО ПРАВО П: Због измена Закона о прекршајима (казне у фиксном износу) ЈКП… не може да процесуира доплатне карте преко Прекршајног суда, путем захтева за покретање прекршајног поступка. Предлог ЈКП-а је да се изменом Одлуке о јавним паркиралиштима у поступак наплате допла тне карте уведе комунална полиција која би за

81 lege artis ● МАРТ 2017.

О: Завођење поште и рад писарнице није регулисан одредбама Закона о јавним набавкама. Дакле, сваки наручилац у складу са другим прописима и својим интерним процедурама решава ово питање. Када је реч о сукобу интереса, он никако не зависи од тога ко прима, односно ко је одговоран за пријем поште. У том смислу, уколико службеник за јавне набавке прима понуде, самим чином исти не може бити ни у каквом сукобу интереса.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

П: Уколико наручилац у поступку по поднетом захтеву за заштиту права усвоји захтев понуђача и поништи поступак у целини, када може да га распише поново?

јер по Одлуци о максималном броју запослених има 43 запослена, нема приход од 10 милиона динара и троши мање од 30 хиљада квч годишње (тренутна потрошња је око 15 000 квч), и у складу са члан 2. став 1. тачка 37. Закона о енергетици може да потпише уговор са ким је потребно, при чему наведена школа има склопљен уговор са ЕПС-ом од октобра 2015. године, који је постао трајни уговор пошто није раскинут до 30. 12. 2016. године. Школу интересује да ли треба да распише ЈНМВ, при чему ни за ту позицију нема одобрена већа средства, већ само онолико колико је плаћала прошле године, односно нема одобрена средства уколико се од септембра врати у објекат, осим оних која ће јој бити одобрена ребалансом за ту намену. Дакле, Школа не може расписати набавку за 9 месеци нити може проценити потрошњу електричне енергије ако се врати у објекат. Шта Школа може да предузме и како, у складу са наведеним стањем, треба да попуни кварталне извештаје?

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

неплаћене доплатне карте издавала прекрша јне налоге, на шта иначе по закону има право. Све ово и из разлога што је ЈКП као предузеће основао град… као стопостотни власник, комунална полиција је део градске управе, а сматра се и да би било повољније и за кориснике. Да ли на овај начин може да се врши наплата доплатних карата или наплата мора да се врши преко јавних извршитеља?

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

О: Прекршајни налог се издаје за откривени прекршај кад (и ако) постане коначан, а ако онај коме је налог издат не плати новчану казну изречену тим налогом, издавалац налога подноси прекршајном суду такав налог на извршење. Није спорно да би комунална полиција могла да издаје прекршајне налоге, али је спорно својство „неплаћене доплатне карте”. Вероватно би то била „исправа” која би била издата оном ко непрописно паркира возило. У том случају би се радило о потраживању ЈКП „...” или по основу накнаде штете за неодговарајуће коришћење паркинг простора или по основу пружене комуналне услуге коју корисник није платио. У оба случаја би „неплаћена доплатна карта” могла бити јавна исправа или извршна исправа (по Закону о извршењу и обезбеђењу) по основу које би се водио извршни поступак пред јавним извршитељем или основним судом. Што се тиче прекршајног налога: комунална полиција нема законски основ да за неплаћене доплатне карте издаје прекршајни налог јер се прекршајни налог издаје на начин одређен у члану 169. Закона о прекршајима, а то овде, колико схватамо, не би био случај. Наиме, изменом Одлуке о паркиралиштима, како то пише претплатник, не би се добио прекршајни налог који прописује Закон о прекршајима, па тиме не би ни био подобан за извршење пред прекршајним судом. ПРИВРЕДНО ПРАВО П: Да ли је особа која оснива ресторан дужна да приликом регистровања привредног друштва које ће се бавити пружањем угоститељски услуга, достави документацију Министарству

туризма и, уколико јесте, која документација је у питању и где се доставља? О: Према Закону о туризму („Службени гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – др. закон, 93/2012 и 84/2015) угоститељска делат ност је пружање услуга смештаја, припремање и услуживање хране, пића и напитака, као и припремање и достављање хране корисницима за потрошњу на другом месту. Угоститељску делатност може да обавља привредно друштво, друго правно лице, предузетник, огранак страног правног лица, ако је регистровано у одговарајућем регистру. Удружење које обавља делатност из става 1. овог члана, дужно је да ту делатност упише у одговарајући регистар. Ако се угоститељска делатност обавља у седишту, али не као претежна делатност, за ту делатност се образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Ако се угоститељска делатност обавља ван седишта, за ту делатност у сваком пословном простору односно месту пословања образује се огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма. Регистар туризма води Агенција за привредне регистре. Према врсти угоститељских услуга које се у објекту пружају, угоститељски објекти могу бити: 1) угоститељски објекат за смештај; 2) угоститељски објекат за исхрану и пиће. У угоститељском објекту за пружање услуга исхране и пића припремају се и услужују топла и хладна јела и напици, точе и служе алкохол на и безалкохолна пића (у врсти угоститељског објекта: ресторан, кафана, бар, објекат брзе хране, кетеринг објекат, покретни објекат и други објекти). Пословно име, фирма и други назив, назив огранка, простор ван пословног седишта или одговарајућа организациона јединица, као и ознака пружаоца угоститељских услуга, не може да садржи речи које указују на врсту угоститељског објекта.

Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у угоститељском објекту, а који се односе на уређење и опремање уређајима за одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија. ● за угоститељски објекат у којем се емитује музика или изводи забавни програм, обезбеди прописане услове у погледу уређења и опремања, ради обезбеђења заштите од буке; Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди услове за уређење и опремање угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке. ● за угоститељски објекат, који се налази у стамбеној згради, обезбеди техничке и друге прописане услове, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту;

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

83 lege artis ● МАРТ 2017.

Јединица локалне самоуправе може ближе да уреди техничке и друге услове у угоститељском објекту који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту. ● угоститељску делатност у објекту који се налази у стамбеној згради обавља на прописан начин, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту; ● обавља делатност са пажњом доброг при вредника.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Угоститељ (Врста угоститељског објекта – ресторан) је дужан да: ● на улазу у угоститељски објекат видно иста кне пословно име и седиште, као и назив и врсту угоститељског објекта према претежној врсти услуга које се у њему пружају; ● на улазу у угоститељски објекат видно иста кне радно време и да се у свом пословању придржава прописаног радног времена; ● на улазу у угоститељски објекат видно иста кне ознаку категорије, односно посебног стан дарда који се у њему пружа; ● буде евидентиран у Регистру туризма и да у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља угоститељску делат ност, држи решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистар туризма; ● у угоститељском објекту одржава просторије и опрему и пружа услуге према прописаним минимално техничким и санитарно-хигијенским условима, као и стандардима за врсту објекта у којој обавља делатност и за категорију која му је одређена решењем министра, односно надлежног органа јединице локалне самоуправе; ● у писаном, говорном или визуелном јавном оглашавању тачно користи врсту угоститељског објекта; ● да истакне цене хране, пића и напитака у ценовницима који морају бити доступни корисницима услуга у довољном броју примерака и на сваком месту где се корисници услужују; ● придржава се истакнутих, односно на другом месту објављених цена; ● за сваку пружену услугу изда прописан рачун; ● утврди нормативе хране и пића које услужује и на захтев корисника услуга омогући увид у те нормативе, као и да услуге пружа у одговарајућој количини и према тим нормативима; ● пружање угоститељске услуге не условљава пружањем друге услуге, односно неким другим условом који је корисник услуга дужан да испуни; ● за угоститељски објекат обезбеди прописане услове у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре и мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину;

Преглед прописа... ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА… ЈАВНА СВОЈИНА И ЈАВНИ ДУГ

• Уредба о допунама Уредбе о условима, на-

чину и поступку располагања грађевинским земљиштем у јавној својини Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Уредба о поступку за утврђивање права на

исплату девизне штедње грађана („Сл. глас ник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017)

• Уредба о изменама Уредбе о евиденцији непокретности у јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 13/2017 од 24. 2. 2017) ПОРЕЗИ, АКЦИЗЕ, ЦАРИНЕ, ТАКСЕ

• Усклађени динарски износи из члана 56б

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

став 2. тачка 1) и став 3. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

•

Усклађени динарски неопорезиви износи пореза на доходак („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Усклађени

динарски износи акциза („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Усклађени динарски износ из члана 13. став 3. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање годишњим индексом потрошачких цена у 2016. години („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017) • Правилник о изменама и допунама Правил-

одређених врста робе или спровођење одређених поступака („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Усклађени динарски Износи накнада из јединствене тарифе по којој се наплаћују накнаде за услуге које врши Управа за трезор („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Уредба о изменама и допунама Уредбе о вр-

сти, количини и вредности робе на коју се не плаћају увозне дажбине, роковима, условима и поступку за остваривање права на ослобођење од плаћања увозних дажбина („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017)

• Усклађени износи накнада из члана 32. став

3, члана 40. став 3, члана 45. став 1. тачка 4) и члана 54. став 3. Закона о дувану

• Правилник о изменама и допунама Правил-

ника о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларација и других образаца у царинском поступку („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017)

• Уредба

о изменама и допунама Уредбе о изгледу контролне акцизне маркице, врсти података на маркици и начину и поступку одобравања и издавања маркица, вођења евиденција о одобреним и издатим маркицама и обележавања цигарета и алкохолних пића („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017)

• Уредба о допунама Уредбе о царински до-

звољеном поступању с робом („Сл. гласник РС”, бр. 10/2017 од 14. 2. 2017)

ника о пореској пријави за утврђивање пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање самоопорезивањем на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

ПОДСТИЦАЈИ, СУБВЕНЦИЈЕ

• Правилник о изменама Правилника о садр-

вреди и руралном развоју у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017)

жају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на доходак грађана на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Правилник о измени и допуни Правилника

о одређивању царинских органа за царињење

•

Правилник о обрасцу пријаве за доделу средстава подстицаја („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Уредба о расподели подстицаја у пољопри• Уредба о утврђивању Програма стандарди-

зованог сета услуга за микро, мала и средња предузећа и предузетнике у 2017. години, који се реализује преко акредитованих регионалних развојних агенција („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017)

о друштвима за осигурање/реосигурање и другим субјектима надзора у делатности осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 11/2017 од 17. 2. 2017)

• Уредба о утврђивању Програма коришће-

• Одлука о изменама и допунама Одлуке о стицању звања и усавршавању овлашћених посредника и овлашћених заступника у осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 11/2017 од 17. 2. 2017)

• Уредба о утврђивању Програма подстица-

• Правилник о садржају извештаја привреме-

вима, начину и обрасцу захтева за остваривање права на регрес за ђубриво („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017)

ња средстава за решавање стамбених потреба и друге програме интеграције избеглица у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017) ња развоја предузетништва кроз финансијску подршку за почетнике у пословању у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017)

• Одлука о распореду и коришћењу средстава

за реализацију пројеката Националног инвестиционог плана, утврђених Законом о буџету Републике Србије за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017)

• Уредба о изменама и допунама Уредбе о са-

• Уредба о утврђивању Програма подршке малим предузећима за набавку опреме у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 13/2017 од 24. 2. 2017)

РАДНИ ОДНОСИ

• Одлука Уставног суда РС, број IУз-424/2014,

којом се утврђује да одредба члана 179. став 3. тачка 5) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) није у сагласности са Уставом („Сл. гласник РС”, бр. 13/2017 од 24. 2. 2017. године)

КОМПАНИЈСКО ПРАВО, ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

• Правилник о садржини и форми понуде за преузимање акција („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Одлука о изменама и допунама Одлуке о са-

држини и начину вођења регистара података

• Правилник о начину и поступку обављања

платног промета у оквиру система консолидованог рачуна трезора за девизна средства („Сл. гласник РС”, бр. 13/2017 од 24. 2. 2017)

САОБРАЋАЈ , ВОДОПРИВРЕДА, ЕНЕРГЕТИКА, ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

• Правилник о ближим саобраћајно-технич-

ким и другим условима за изградњу, одржавање и експлоатацију аутобуских станица и аутобуских стајалишта („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Уредба о висини посебне накнаде за под-

стицај повлашћених произвођача електричне енергије у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Допуна Општих услова превоза у међуме-

сном друмском превозу путникa („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017)

• Уредба о изменама Уредбе о начину плаћања накнаде и условима одлагања плаћања дуга по основу накнаде за коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017) • Правилник о садржини посебног плана управљања водама („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017) • Одлука о изменама и допунама Правила о промени снабдевача („Сл. гласник РС”, бр. 10/2017 од 14. 2. 2017. године)

... донетих између два броја

85 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

држини, начину и поступку вођења Регистра мера и подстицаја регионалног развоја („Сл. гласник РС”, бр. 12/2017 од 22. 2. 2017. године)

ног заступника капитала („Сл. гласник РС”, бр. 12/2017 од 22. 2. 2017)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

• Правилник о изменама Правилника о усло-

Преглед прописа... • Правилник о спецификацији Регистра ин-

ПРАВОСУЂЕ

фраструктуре („Сл. гласник РС”, бр. 10/2017 од 14. 2. 2017. године)

• Правилник

• Правилник о условима и поступку за издавање сертификата аеродрома („Сл. гласник РС”, бр. 11/2017 од 17. 2. 2017)

• Одлука Европског суда за људска права по

• Листа авио-превозилаца којима је забрање-

ДРЖАВНА УПРАВА

• Правилник о изгледу и садржини обрасца

радних места полицијских службеника („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017)

• Правилник о садржини, начину и поступку

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

представци број 7584/13, Тохољ против Србије („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017)

но летење у Европској унији („Сл. гласник РС”, бр. 11/2017 од 17. 2. 2017) захтева за издавање и продужење рока важења лиценце за превоз, обрасцима лиценце за превоз и извода лиценце за превоз и начину стављања на увид јавности информације о издатим и одузетим лиценцама за превоз („Сл. гласник РС”, бр. 11/2017 од 17. 2. 2017)

о допуни Правилника о сталним судским тумачима („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

спровођења јавног конкурса за јавно-приватно партнерство и концесије у подручју жичара („Сл. гласник РС”, бр. 12/2017 од 22. 2. 2017)

• Правилник

о евиденцији радног времена члана посаде возила („Сл. гласник РС”, бр. 13/2017 од 24. 2. 2017)Правилник о радионицама за тахографе („Сл. гласник РС”, бр. 13/2017 од 24. 2. 2017)

• Уредба о утврђивању Годишњег програма коришћења средстава Буџетског фонда за шуме Републике Србије у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 13/2017 од 24. 2. 2017)

• Уредба о мерилима за распоред руководећих • Уредба о стручном оспособљавању приправ-

ника и полагању стручног испита у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017)

• Стратегија интегрисаног управљања границом у Републици Србији 2017–2020 („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017) • Уредба о каријерном развоју полицијских

службеника („Сл. гласник РС”, бр. 11/2017 од 17. 2. 2017)

• Уредба о измени и допуни Уредбе о оснива-

њу завода за извршење кривичних санкција у Републици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 11/2017 од 17. 2. 2017)

ЗДРАВСТВО И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

• Одлука о Износу средстава која се преносе

• Правилник о утврђивању Методологије за

филијали у току 2017. године („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Правилник

• Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017)

израду карте угрожености и карте ризика од поплава

о утврђивању критеријума за одређивање заштићених области („Сл. гласник РС”, бр. 13/2017 од 24. 2. 2017)

• Правилник о условима за расподелу и ко-

ришћење средстава Буџетског фонда за воде Републике Србије и о начину расподеле тих средстава („Сл. гласник РС”, бр. 13/2017 од 24. 2. 2017)

• Одлука о оснивању Координационог тела за подршку праћења реализације пројеката, улагања у реконструкцију и/или изградњу клиничких здравствених центара („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017)

• Правилник

о изменама и допунама Правилника о друштвеном стандарду корисника пензија Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 11/2017 од 17. 2. 2017)

ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА

• Јединствена тарифа накнада за емитовање

фонограма и на њима забележених интерпретација путем веб радија и веб телевизије („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Тарифа о измени Тарифе за остваривање права на посебну накнаду („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017) • Анекс 7 Уговора о пословној сарадњи у на-

спортова („Сл. гласник РС”, бр. 12/2017 од 22. 2. 2017)

ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ, МЕДИЈИ

• Уредба о утврђивању Програма коришћења средстава Буџетског фонда за финансирање активности и мера унапређења и развоја области електронских комуникација и информационог друштва у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017) • Правилник о изменама и допунама Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017) • Правилник о ближим условима за упис у Евиденцију посебних центара за превенцију безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима („Сл. гласник РС”, бр. 12/2017 од 22. 2. 2017) ОСТАЛЕ ОБЛАСТИ

• Правилник о изменама и допунама Правил-

КУЛТУРА, СПОРТ

• Правилник о ближим условима, мерилима и

критеријумима, као и поступку по захтевима лица за утврђивање статуса лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017)

• Правилник о измени и допуни Правилника о

саставу и начину рада Комисије за утврђивање репрезентативности удружења у култури и о ближим условима и начину утврђивања и престанка статуса репрезентативног удружења у култури („Сл. гласник РС”, бр. 11/2017 од 17. 2. 2017)

• Правилник о допуни Правилника о науч-

ним, уметничким, односно стручним областима у оквиру образовно-научних, односно образовно-уметничких поља („Сл. гласник РС”, бр. 12/2017 од 22. 2. 2017)

ника о здравственој исправности дијететских производа („Сл. гласник РС”, бр. 7/2017 од 31. 1. 2017)

• Списак уписаних, односно брисаних јавних складишта из Регистра јавних складишта („Сл. гласник РС”, бр. 8/2017 од 3. 2. 2017) • Листа биоцидних производа уписаних у Регистар биоцидних производа у 2015. години („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017) • Правилник о садржини и начину вођења Листе одобрених супстанци, Листе забрањених супстанци и Листе средстава за заштиту биља (“Сл. гласник РС”, бр. 10/2017 од 14. 2. 2017. године) • Правилник о изменама Правилника о листи оцењивача вина и висини надокнаде за рад оцењивача („Сл. гласник РС”, бр. 10/2017 од 14. 2. 2017. године)

... донетих између два броја

87 lege artis ● ФЕБРУАР 2017.

плати јединствене накнаде („Сл. гласник РС”, бр. 9/2017 од 10. 2. 2017)

• Правилник о националној категоризацији

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

• Правилник о изменама и допуни Правилника о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 11/2017 од 17. 2. 2017)

КАЛКУЛАТОР КАМАТА У ОКВИРУ ЕЛЕКТРОНСКОГ ИЗДАЊА

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Калкулатор има на располагању две врсте каматних стопа: дефинисане и моје каматне стопе. Дефинисане каматне стопе које ажурира Редакција су: • стопа затезне камате на износ дуга који гласи на динаре; • стопа затезне камате на износ дуга који гласи на евре; • референтна каматна стопа; • есконтна стопа Народне банке Србије; • индекс потрошачких цена; • камата за неплаћене и неблаговремено плаћене јавне приходе; • камата за неблаговремено плаћени царински дуг; • камата за неблаговремено плаћену казну у царинском поступку; • затезна камата на дуг који гласи на доларе (износи су у доларима); • референтна каматна стопа Европске централне банке (ЕЦБ); • затезна каматна стопа по пресудама Европског суда за људска права

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• затезна каматна стопа на дуг који гласи на швајцарски франак • затезна камата (Црна Гора). Моје каматне стопе дефинише сваки корисник и прилагођава сопственим потребама. Обрачуне камате корисници: • могу сачувати у оквиру базе; • могу по потреби мењати; • могу бирати да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата: • пропорционалном методом; • комфорном методом; • јединственом мешовитом методом. Збирни обрачун камата – обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна) – по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

25 ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

w w w. propisi. net

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Привредно право

Радни односи и социјално осигурање

Унакрсни поглед