056 lege artis maj 2017 by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ISSN 2406-1085

Број 56 / мај 2017.

ИЗДВАЈАМО:

Врсте огласа у јавним набавкама

Радни однос на одређено време у Закону о раду

Поступак утврђивања запослених за чијим је радом престала потреба у основним и средњим школама

Појам и поступак по тужбама за недозвољеност извршења

Одузимање возила од савесног власника при изрицању мере безбедности одузимања предмета у судској пракси

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

•

РАДНИ ОДНОСИ

•

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Обавеза плаћања накнаде за одводњавање и пракса Управног суда

•

ПРИВРЕДНО ПРАВО

•

УПРАВНО ПРАВО

www.propisiupraksi.rs

•

КРИВИЧНО ПРАВО

www.legeartis.rs

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПРОПИСИ У ПРАКСИ w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници: Биљана Антић Дејан Гавриловић Драгана Станковић Николић Драган У. Калаба Јован Ристић Марина Антић Никола Пантелић Саша Кулић Снежана Богдановић Снежана Марјановић

Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

Тема из области грађанског права обрађена је у тексту о појму и поступку по тужбама за недозвољеност извршења, као и у тексту о валутној клаузули и променљивој каматној стопи у уговору о кредиту кроз судску праксу. У чланку из области кривичног права обрађена је тема одузимања возила од савесног власника кроз праксу наших судова, али и кроз праксу Европског суда за људска права. Када су у питању радни односи, скрећемо пажњу на текст који за тему има уговор о раду на одређено време у којем су разрешене недоумице које су се појавиле након последње измене Закона о раду. Посебну пажњу заслужује и текст о врстама огласа о јавним набавкама. У овом броју су, осим наведених, обрађене и друге актуелне теме, уз сталне рубрике као што су Портал читалаца, Календар правних аката и Преглед прописа донетих између два броја. Редакција

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Технички уредник: Милена Станковић

мајском броју часописа у рубрици Управно право обрађена је врло актуелна тема која изазива полемику у стручној а и широј јавности – Обавеза плаћања накнаде за одводњавање и пракса Управног суда.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година V, број 56, МАЈ 2017.

Поштовани претплатници,

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕ Н Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... ГРАЂАНСКО ПРАВО Појам и поступак по тужбама за недозвољеност извршења

Валутна клаузула и променљива каматна стопа у уговору о кредиту кроз судску праксу

ПРИВРЕДНО ПРАВО 17

Судска пракса привредних судова у вези са комуналним услугама

КРИВИЧНО ПРАВО 24

Одузимање возила од савесног власника при изрицању мере безбедности одузимања предмета у судској пракси

29 Суђење у одсуству – члан 381. Законика о кривичном поступку УПРАВНО ПРАВО 44 Обавеза плаћања накнаде за одводњавање и пракса Управног суда

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

3 50

Врсте огласа у јавним набавкама

РАДНИ ОДНОСИ 56

Радни однос на одређено време у Закону о раду

Поступак утврђивања запослених за чијим је радом престала потреба у основним и средњим школама

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 66

Актуелне недоумице у примени Закона о становању и одржавању зграда (други део)

Нови правилници за примену Закона о проценитељима вредности непокретности

РУБРИКЕ 73

Календар важења правних аката

Портал читалаца

Преглед прописа донетих између два броја

ИНГ-ПРО саветовања

LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Појам и поступак по тужбама за недозвољеност извршења

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У тексту који је због обимности подељен у два дела и чији ће други део бити објављен у следећем броју овог часописа, аутор кроз примере из праксе пише о недозвољености извршења. У првом делу ће бити речи о појму и поступку по тужбама за недозвољеност извршења, а у другом делу о разлозима због којих се може поднети тужба за утврђење да је извршење недозвољено Снежана Марјановић судија Првог основног суда у Београду, заменик руководиоца парничног одељења и одељења судске праксе sudski.postupci@legeartis.rs

акон о извршном поступку („Сл. гласник РС”, број 125/2004 – у даљем тексту ЗИП) у члану 23. је предвиђао да лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, може све до окончања извршног поступка изјавити приговор првостепеном суду којим тражи да се извршење на том предмету прогласи недопуштеним. Суд jе приговор достављао повериоцу и позивао га да се у року од три дана од дана достављања изја сни. Ако треће лице не учини вероватним да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, суд је решењем одбацивао приговор. Суд је током целог поступка могао решењем да упути треће лице чије право оцени вероватним, а које је извршни поверилац оспорио или се о њему није изјаснио, да у року од 15 дана од дана достављања решења против извршног повериоца покрене парнични поступак ради проглашења недопустивости извршења на том предмету. Извршни дужник који оспорава право трећем лицу, могао је бити обухваћен тужбом. Против решења о упућивању на парницу није се могла изјавити жалба. Подношење приговора није спречавло даље спровођење извршења.

Парнични поступак је могао бити покренут и без упућивања суда према члану 24. ЗИП-а. Лице које је тврдило да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, све до окончања извршног поступка, а без упућивања суда из члана 23, могло је да покрене парнични поступак против повериоца због недопустивости извршења на том предмету. Извршни дужник који оспорава право трећем лицу, могао је бити обухваћен тужбом. Покретање поступка није спречавало даље спровођење извршења. Раније важећи Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011, 99/2011 – др. закон, 109/2013 – одлука УС, 55/2014 и 139/2014 – у даљем тексту стари ЗИО) у члану 50. је регулисао материју недопустивости извршења на сличан начин. Лице које је тврдило да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, могло је све до окончања извршног поступка судији да изјави приговор којим тражи да се извршење на том предмету прогласи недопуштеним. Ако извршитељ спроводи извршење, судија приговор доставља и њему. Судија приговор доставља и извршном повериоцу и извршном дужнику и позива их да се у року од пет радних дана од дана достављања изјасне. Судија је решењем одбацивао приговоре ако треће лице не учини вероватним да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење. Судија је током целог поступка могао решењем да упути треће лице чије право оцени вероватним, а које је извршни поверилац

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж. 2302/10 од 29. 4. 2010. године)

Првостепени суд није правилно применио одредбу члана 188. ЗПП-а када је нашао да тужиоци немају правног интереса за подношење тужбе, међутим, тужиоци нису легитимисани за подношење те тужбе, имајући у виду одредбу члана 50. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу, која се у конкретном случају има применити. Законом о извршењу и обезбеђењу предвиђено је да лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, може до окончања извршног поступка против повериоца, а под одређеним условима и против

5 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Из образложења: Првостепени суд правилно налази да извршни дужник нема овлашћење да захтева да се у парничном поступку извршење на одређеном предмету (у конкретном случају на заради дужника) прогласи недопуштеним због тога што

је извршном дужнику заштита обезбеђена кроз извршни поступак по чл. 13. ст. 1, 15, 16. и 17. Закона о извршном поступку. Овим прописима је дужнику у извршном поступку омогућено да против решења о извршењу изјави жалбу и да у жалби изнесе сваки разлог који спречава извршење. Стога је жалба против решења о извршењу правно средство којим је омогућено да се у извршном поступку расправи да ли тужена има право да тражи намирење досуђеног потраживања из тужиљине личне имовине или је одредбама чл. од 222. до 224. ЗОН-а намирење ограничено на предмете заоставштине које је тужиља наследила од пок. М.Т. Аналогној примени чл. 24. Закона о извршном поступку, на коју указује жалба, нема места. Овим прописом је предвиђено да лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, може до окончања извршног поступка да против повериоца, а под одређеним условима и против дужника, покрене парнични поступак ради недопустивости извршења. Овај пропис се односи на лица која немају статус странке у извршном поступку и којима у оквиру извршног поступка није обезбеђена заштита. Тужиљи је као извршном дужнику у извршном поступку обезбеђена заштита по правилима извршног поступка и стога се на њу наведени пропис не може применити. Зато тужиља као извршни дужник нема легитимацију да захтева да се у парничном поступку извршење на одређеном предмету прогласи недопуштеним, нити да вођењем такве парнице утиче на ток и исход извршног поступка, јер јој је заштита обезбеђена у оквиру извршног поступка.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

оспорио или се о њему није изјаснио, да у року од 15 дана од дана достављања решења против извршног повериоца покрене парнични поступак ради проглашења недопуштености извршења на том предмету. Извршни дужник који оспорава право трећем лицу, морао је да буде обухваћен тужбом. Сматрало се да извршни дужник трећем лицу оспорава право ако се о приговору трећег лица не изјасни у року који је прописан. Против решења о упућивању на парницу није било могуће изјавити приговор. Подношење приговора и покретање поступка ради утврђења недопустивости извршења, није спречавало извршење. Судија је решење о упућивању достављао и извршитељу кад извршитељ спроводи извршење. Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, 106/2015 и 106/2016 – аутентично тумачење – у даљем тексту ЗИО) уводи нову терминологију и уместо недопустивости извршења говори о недозвољености извршења – члан 81, 111. и 112. У погледу лица која могу покренути парнични поступак, закон предвиђа новине уводећи могућност да дужник покрене такву врсту поступка. Ако се решење о одбијању жалбе на решење о извршењу заснива на чињеницама које су међу странкама спорне и које се односе на само потраживање, извршни дужник може у року од 30 дана од дана достављања решења о одбијању жалбе да покрене парнични поступак за утврђивање недозвољености извршења. Тужба не одлаже извршење. Дужник не може поднети тужбу ради утврђења недозвољености извршења на одређеном предмету, већ само недозвољеност извршења у односу на спорно потраживање према овој законској формулацији. То су све ситуације које се тичу постојања потраживања и права повериоца на наплату тог потраживања од дужника. Дужник не може тражити да суд прогласи извршење недозвољеним на одређеном предмету јер нема правни интерес за такво утврђење.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

дужника, да покрене парнични поступак ради недопустивости извршења. Ова одредба члана 50. Закона о извршењу и обезбеђењу односи се на лица која немају статус странке у извршном поступку и којима у оквиру извршног поступка није обезбеђена заштита. Тужиоцима је као дужницима у извршном поступку обезбеђена заштита по правилима тог поступка и стога се на њих наведени пропис не може применити. Зато тужиоци као дужници у извршном поступку немају легитимацију да захтевају да се у парничном поступку извршење на одређеном предмету прогласи недопустивим, нити да вођењем такве парнице утичу на ток и исход извршног поступка, јер им је заштита обезбеђена у оквиру извршног поступка. С обзиром на изнето, правилно је првостепеним решењем тужба одбачена као недозвољена, али не из разлога који је првостепени суд у решењу навео. (Решење Вишег суда у Пожаревцу, 2 Гж 100/13 (2009) од 11. 2. 2013. године)

Приговор тужиоца да му није достављен платни налог, по својој природи представља приговор да одлука на основу које је донесено решење о извршењу није извршна (члан 50. тачка 3. Закона о извршном поступку) и спада у опугнационе приговоре. Захтев који се заснива на овом приговору има смисао предлога да се укине као неоснована потврда о извршности, у смислу члана 36. став 3. Закона о извршном поступку. Стога је за одлучивање о тужбеном захтеву било релевантно утврдити да ли је платни налог достављен тужиоцу, јер је о предлогу да се укине неоснована потврда о извршности платног налога одлучено заједно са тужбеним захтевом заснованим на другим разлозима. У смислу одредби члана 36. став 3. Закона о извршном поступку („Сл. лист СФРЈ”, бр. 20/78), неосновану потврду о извршности решењем ће укинути исти суд, односно орган на предлог или по службеној дужности. Када тужилац само из овог разлога поднесе тужбу ради проглашења да је извршење недопуштено, суд ће поступити у смислу одредби члана 19. Закона о парничном поступку, јер је за одлучивање о овом разлогу за приговор поступак одређен чланом 36. став 3. Закона о извршном поступку. (Врховни суд Босне и Херцеговине, Пж. 409/90 од 15. 10. 1990. године)

Приговор као и пре може изјавити и треће лице (члан 108. ЗИО-а). Треће лице које тврди да на предмету извршења има неко право које спречава извршење, може јавном извршитељу поднети приговор којим захтева да се утврди недозвољеност извршења на том предмету. Приговор трећег лица може да се поднесе до окончања извршног поступка. Треће лице дужно је да у приговору наведе разлоге за приговор и да уз приговор приложи исправе којима доказује постојање свог права, иначе се приговор одбацује као непотпун, без претходног враћања на допуну. Приговор се доставља извршном повериоцу да се о њему изјасни у року од осам дана, уз упозорење на последице пропуштања, а доставља се и извршном дужнику. Одлуке о приговору трећег лица према члану 109. могу бити следеће: 1) Приговор се решењем усваја, а извршни поступак се у погледу предмета извршења обуставља, уз укидање решења о извршењу и свих спроведених радњи, ако буде испуњен један од следећих услова: 1. ако се извршни поверилац благовремено не изјасни о приговору; 2. ако извршни поверилац не оспори приговор; 3. ако треће лице докаже приговор правноснажном одлуком или јавном или по закону овереном исправом. 2) Приговор се решењем одбија у осталим случајевима. Закон уводи претпоставку у корист трећег лица – да је његов приговор основан уколико се поверилац не изјасни или не оспори приговор. Такође и предвиђа и доказна средства која треће лице може користити у извршном посупку у прилог својих тврдњи, а то су правноснажна одлука или јавна или по закону оверена исправа. Када се у извршном поступку одлучује о приговору трећег лица, у случају оспоравања повериоца, постојање ових доказа води усвајању приговора. Против решења о одбацивању или усвајању приговора дозвољен је приговор. Против решења о одбијању приговора жалба није дозвољена. Ако усвоји приговор против решења о одбацивању приговора, веће одмах одлучује о основаности приговора. Треће лице у року од 30 дана од дана пријема правноснажног решења о одбијању приговора

(Решење Вишег суда у Пожаревцу, Гж. 1233/14 од 15. 12. 2014. године)

Неоснована је жалба тужиоца ком побија првостепену пресуду у делу којим је одбачена тужба за проглашење извршења недопустивим, уз ваљано образложење да се оваква тужба може поднети само до окончања извршног поступка. Правилно је првостепени суд применио одредбе чл. 56. и 57. Закона о извршном поступку и то на основу чињеница које је сам тужилац у тужби навео. По наведеним законским одредбама лице које тврди да у погледу

(Решење Вишег привредног суда, Пж. 9108/98 од 29. 3. 1999. године)

Приговор и тужба Поставља се питање да ли треће лице мора изјавити приговор пре подношења тужбе суду. Одговор би у овом случају, ценећи начела економичности и хитности поступка, могао бити да се морају користити правна средства која предвиђа ЗИО, а након тога да се покреће парнични поступак за утврђење недозвољености извршења. До сада је судска пракса по раније важећима законима који регулишу материју извршења заузимала другачије схватање. Из образложења: Побијаном пресудом је утврђено у погледу туженог да је тужилац искључиви власник и држалац теретног комби возила, па се решење о извршењу ради продаје возила проглашава недопуштеним, што је тужени дужан признати. По оцени Вишег суда првостепени суд је на утврђено чињенично стање правилно применио материјално право и донео на закону засновану одлуку. Не ради се о погрешној примени чл. 23. и 24. Закона о извршном поступку (ЗИП), на шта се жалбом туженог указује, јер изјављивање приговора првостепеном суду којим се тражи да се извршење прогласи недопуштеним није услов

7 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Из образложења: У конкретном случају тужиљи није достављено решење од 28. 9. 2012. године, којим је упућена на парнични поступак ради утврђења недопустивости извршења на пописаним покретним стварима које су предмет тужбеног захтева, али је тужиља за исто сазнала дана 22. 10. 2012. године, па како је тужбу у овој правној ствари поднела 11. 3. 2014. године, по протеку рока од 15 дана од дана сазнања, то је тужба тужиље неблаговремена. Рок од 15 дана за подношење излучне тужбе је законски рок, што значи да се ради о преклузивном року, а то онда за последицу има губитак права на предузимање радње подношења излучне тужбе. Ако се тужба не поднесе у прописаном року, треба је одбацити као неблаговремену. Како је протекао законом прописани рок за подношење излучне тужбе, првостепени суд је у конкретном случају морао да тужбу одбаци као неблаговремену, а не да мериторно одлучи о тужбеном захтеву.

предмета извршења има такво право које спречава извршење, може поднети приговор против извршења којим тражи да се извршење на том предмету прогласи недопустивим. Приговор се може поднети до окончања извршног поступка, а ако спорност не буде отклоњена у извршном поступку, онда се треће лице упућује на парницу. У конкретном случају је сам тужилац у тужби навео да је приговор на решење о извршењу поднео у извршном поступку, након што је поступак принудног извршења спроведен, што значи да је извршни поступак окончан. Сви остали жалбени наводи су без утицаја на правилност и законитост одлуке првостепеног суда о одбацивању тужбе у делу у ком тужилац тражи проглашење да је недопустиво извршење које је већ спроведено и зато се у овом делу жалба тужиоца одбија као неоснована, а првостепена одлука потврђује.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

може да покрене парнични поступак против извршног повериоца ради утврђења да је извршење на предмету недозвољено (члан 111). Оваква формулација говори о томе да се ради о преклузивном року и да се таква тужба може поднети само у току извршног поступка, док извршење не буде спроведено. То је и логично јер уколико се извршење спроведе, такава тужба је беспредметна, а трећем лицу стоје на располагању друге врсте тужби којима може заштитити своја права. Судска пракса је у погледу овог рока до почетка примене одредби ЗИО-а заузимала слично становиште.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

за подношење тужбе, сходно чл. 24. истог закона. Чл. 23. ЗИП-а предвиђено је да лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, може до окончања извршног поступка изјавити приговор првостепеном суду којим тражи да се извршење на том предмету прогласи недопуштеним. У даљим ставовима истог члана предвиђен је поступак у случају подношења наведеног приговора. Међутим, чл. 24. истог закона предвиђено је да лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, све до окончања извршног поступка и без упућивања суда из чл. 23. ст. 4. овог закона, против извршног повериоца може да покрене парнични поступак ради недопустивости извршења на том предмету, што је у конкретном случају тужилац као треће лице и учинио. Наиме, треће лице није странка у извршном поступку, па се правилима извршног поступка не може таквом лицу ускратити право да подигне излучну тужбу иако претходно није уложило приговор. Приговор је право, а не дужност трећег лица и његова је ствар да ли ће изјавити приговор или ће одмах поднети тужбу без подношења приговора. (Пресуда Вишег суда у Краљеву, 1Гж. 1367/10 од 9. 12. 2010. године)

Покретање парничног поступка не одлаже извршење. Тужени је извршни поверилац који оспорава право трећег лица, а мора да буде обухваћен и дужник који оспорава право трећег лица. Уколико дужник не оспорава право трећем лицу, нема потребе да буде означен као тужени. Из образложења: Из садржине исте одредбе не произлази да лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење, приликом тужбе ради недопустивости извршења мора тужбеним захтевом да тражи и утврђење тог права, а трећем лицу је дата могућност да поред извршног повериоца може и извршног дужника обухватити тужбом, што не значи да оно има обавезу да то стварно и уради. Стога је неправилан и закључак првостепеног суда да је тужиља морала тражити тужбеним захтевом и утврђење свог права на непокретности која је предмет извршења, као и да је тужба неуредна

јер је непотпуна пасивна легитимација пошто као тужени није означен и извршни дужник, па се не може прихватити ни закључак првостепеног суда да је тужбени захтев тужиље из наведених разлога неоснован. (Решење Апелационог суда у Београду, Гж. бр. 5475/10 од 8. 11. 2010. године)

Тужбени захтев трећег лица ради проглашења недопуштености извршења у парници мора бити једновремено управљен и према извршном повериоцу и према извршном дужнику који оспорава такво право трећем лицу. У овој правној ситуацији, због погрешне примене одредбе чл. 50. Закона о извршењу и обезбеђењу, није утврђено да ли је приговор у извршном поступку достављен извршном дужнику и ако јесте, да ли се извршни дужник благовремено изјаснио на приговор тужиоца као трећег лица и таквом изјавом оспорио право тужиоца које спречава извршење. Без утврђења тих околности је закључак суда да је тужбени захтев правилно управљен само према туженом као извршном повериоцу – преурањен. (Решење Апелационог суда у Београду, Гж 2649/2014 од 3. 7. 2014. године)

Да би оваква тужба за утврђење недозвољености извршења могла бити поднета, тужилац мора доказати постојање свог правног интереса, односно права на предмет извршења.

Права сувласника Закон предвиђа ситуације када не може да се захтева утврђење да је извршење недозвољено. Сувласник чији удео на покретној ствари не прелази половину њене вредности, не може захтевати да се извршење на ствари у погледу његовог удела прогласи недозвољеним. Из износа који се добије продајом ствари, он има право да захтева исплату дела цене који је сразмеран његовом уделу пре свих других лица која имају право на намирење и пре намирења трошкова извршног поступка, али и право да захтева да му се ствар уступи ако положи јемство у висини удела извршног дужника на ствари. Ако је удео сувласника на ствари оспорен, он може да поднесе тужбу против извршног повериоца ради утврђења постојања његовог удела.

(Решење Апелационог суда у Београду, Гж.бр. 8368/12 од 23. 7. 2015. године)

Правила поступка Предвиђена су специфична правила парничног поступка. Парнични поступак у том случају има првенство у одлучивању и хитан је. Независно од означене вредности предмета спора, примењују се одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак. Поступак о споровима мале вредности спроводи се пред нижим судовима првог степена, ако ЗПП-ом није другачије прописано. Туженом се не доставља тужба на одговор, већ уз позив за главну расправу. Не заказује се и не одржава припремно рочиште. Ако тужилац не дође на рочиште за главну расправу, сматраће се да је повукао тужбу. Ако тужени изостане са рочишта за главну расправу, суд доноси пресуду због изостанка (члан 351). Странке могу да изнесу чињенице и доказе до закључења првог рочишта за главну расправу. У жалби против пресуде не могу да се износе нове чињенице и предлажу нови докази. Одлука може да се побија само због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. овог закона и због погрешне примене материјалног права. Пресуда у поступку о споровима мале вредности објављује се одмах по закључењу главне расправе. Дозвољена је посебна жалба само против решења којим се окончава поступак. Остала решења против којих је по ЗПП-у дозвољена посебна жалба, могу се побијати само жалбом против одлуке којом се поступак окончава. Жалба се изјављује у року од 8 дана од дана објављивања пресуде, односно решења, а ако је пресуда, односно решење достављено странци, рок се рачуна од дана достављања. Рок за добровољно испуњење и предлог за допуну одлуке је 8 дана. Ревизија није дозвољена. Ова правила се примењују и по тужби дужника и по тужби трећег лица.

Последице усвајања тужбеног захтева за недозвољеност извршења Ако је поступак покренут тужбом дужника или трећег лица, уколико извршни поступак

9 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Из образложења: Тужилац је тужбу поднео 2. 4. 2007. године и тражио да се утврди да није допуштено извршење његовог исељења из просторије стана и предаја истог туженом, те да се извршење решења суда прогласи недопуштеним. Првостепени суд је овај захтев тужиоца одбио као неоснован јер је сматрао да у конкретном случају постоји непотпуна легитимација на страни туженог и да је тужбом као тужени требало да буде означен и извршни дужник, сходно одредбама важећег Закона о извршењу и обе збеђењу („Сл. гласник РС” бр. 31 од 9. 5. 2011. године). Међутим, имајући у виду да је Закон о извршењу и обезбеђењу ступио на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС”, а да се примењује по истеку четири месеца од дана ступања на снагу, да је тужилац тужбу поднео 2. 4. 2007. године, у време када је важио Закон о извршном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 125/04) којим извршни дужник није морао бити обухваћен тужбом, то је погрешан закључак првостепеног суда да је као тужене требало означити и извршног повериоца и извршног дужника, јер то што је ступио на снагу нови закон којим се регулише извршни поступак, не значи да се и парнични поступак који је покренуло треће лице ради недопустивости извршења по претходном закону, мора окончати по новом закону. Чињеница је да Закон о извршењу и обезбеђењу у члану 358. прописује да ће се извршни поступак започет по прописима ранијег закона, окончати по одредбама овог закона, али се та одредба не односи на парнични поступак, већ само на извршни поступак, па како је парнични поступак започет у време важења Закона о извршном поступку („Сл. гласник РС” бр. 125/04), то се не може прихватити као правилан закључак првостепеног суда да је тужилац након доношења новог закона о извршном поступку требало да

преиначи тужбу и као туженог означи и извршног дужника.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Временско важење закона који регулише ове парнице, зависи од тога када је покренут парнични поступак. На парнични поступак који је покренут у време важења ранијег прописа, примењују се тада важећи прописи, без обзира на прелазне и завршне одредбе ЗИО-а које предвиђају другачије поступање у извршном поступку.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

није још окончан, а суд је правноснажном одлуком утврдио недозвољеност извршења, јавни извршитељ на предлог извршног дужника или трећег лица обуставља извршни поступак и укида решење о извршењу и све спроведене радње. Ако је извршење окончано тако што је извршни поверилац намирен, а главна расправа пред првостепеним судом још није закључена, извршни дужник као тужилац има право да преиначи тужбу и без пристанка извршног повериоца и да захтева да суд обавеже извршног повериоца као туженог да му врати оно што је примио извршењем и да му накнади трошкове извршног поступка.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ове одредбе не утичу на права тужиоца према повериоцу из извршног поступка, која се односе на евентуалну накнаду штете, ако је настала као последица спровођења извршења.

Закључак Закон о извршном поступку у погледу недозвољености извршења предвиђа процедурално значајне новине које су изложене у овом чланку. С обзиром на то да је закон у примени мање од годину дана, потребно је време за анализу учинка ових измена.

Валутна клаузула и променљива каматна стопа у уговору о кредиту кроз судску праксу У тексту који следи бавимо се бројним случајевима из судске праксе у споровима везаним за уговарање валутне клаузуле и променљиве каматне стопе у уговорима о кредиту Јован Ристић новинар-фриленсер и сарадник Удружења банкарских клијената „Ефектива” Дејан Гавриловић председник Удружења банкарских клијената „Ефектива” sudski.postupci@legeartis.rs

ре него што изложимо развој судске праксе у вези са кредитима са валутном клаузулом – у првом реду кредита индексираних у швајцарским францима – осврнућемо се на све оне разлоге због којих су корисници тих кредита тужили банке, тј. шта су све тражили од судова.

# Проглашење ништавом наметнуте клаузуле у којој банка себи установљава право да за време отплате, а без закључења посебног анекса, кориснику кредита једнострано повећава променљиву каматну стопу. Ово једнострано право увећања камате дозвољава се у складу са „променама пословне политике банке”, односно „актима пословне политике банке који регулишу висину и начин обрачуна каматне стопе” односно „основне каматне стопе која се формира на основу трошкова извора финансирања које сноси Банка и тржишних услова пословања”. На страну што су ови банкарски термини нејасни обичном човеку и што се на основу њих не може спознати механизам обрачуна и подизања камата, а самим тим ни прецизно одредити шта све утиче на формирање месечног ануитета и колики је

# Раскид уговора о кредиту индексираног у швајцарским францима због промењених околности. Те околности су, како је већ наведено, енор мни и дуготрајни раст вредности CHF који је кориснику кредита до те мере отежао испуњење обавезе да је уговор за њега изгубио сврху, тј. корисник га не би закључио да је могао да предвиди шта ће се догодити. Дакле, раскид се тражи зато што је нестао основ обавезивања за једну од уговорних страна услед радикално промењених околности. # Накнада штете због неоснованог обогаћења на курсним разликама, тј. због исплате кредита по нижем типу курса, а наплате месечних ануитета по вишем типу курса. # Укидање двоструког механизма заштите банака који се огледа у истовременом уговарању валутне клаузуле и променљиве каматне стопе. # Накнада штете због неоснованог обогаћења по основу уговарања више стопе затезне камате у односу на ону коју предвиђа Закон о висини стопе затезне камате. # Проглашење ништавом клаузуле која предвиђа конформни метод обрачуна камате, с обзиром на то да производи забрањени ефекат зарачунавања камате на камату (зеленашење). # Укидање провизије за обраду и праћење кредита. Корисници кредита су истицали да она не би смела да се наплаћује јер, по члану 1065. Закона о облигационим односима, банке у кредитним пословима могу једино приходовати од камате.

Преглед судске праксе у Србији Корисници кредита са валутном клаузулом, како физичка тако и правна лица, прве успехе на суду постигли су 2012. године са тужбама за ништавост уговорних одредби које банкама

11 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

# Проглашење ништавим целих уговора о кредиту са валутном клаузулом због повећања камате као битног елемента уговора. Сви разлози набројани у претходној тачки важе и овде – неодређеност и неодредивост уговорне обавезе и нарушавање начела једнаке вредности узајамних давања и начела равноправности међу уговорним странама – с тим што су се корисници позивали и на то да је њихова уговорна обавеза немогућа због енормног и дуготрајног раста вредности швајцарског франка који је изузетно отежао испуњење обавезе, те да уговор, будући да је изгубио своју

сврху (члан 133. ЗОО-а), треба прогласити ништавим.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

остатак укупне кредитне обавезе, корисници су у тужбама истицали и вештачењем доказивали да се у променљивој каматној стопи заправо мења њен фиксни део – маржа коју узима банка (и која је у неким случајевима увећана више него дупло, нпр. са 2% на 4,75%) – чиме се мења уговорна обавеза корисника кредита и висина његових ануитета. Раст камате као битног елемента уговора обично није био лимитиран, односно није била уговорена горња граница пораста марже банке. У тужбама је истицано да овако недефинисана уговорна обавеза корисника кредита није одређена нити одредива, што је супротно члану 46. Закона о облигационим односима (ЗОО), и није у складу са темељним начелом једнаке вредности узајамних давања из члана 15. ЗОО-а, које важи за двостране теретне уговоре, као и да се таквим клаузулама – које банке „углављују” у унапред припремљене и одштампане уговоре и нуде их физичким и правним лицима по принципу „узми или остави” – установљава суштинска неравноправност на штету корисника кредита, а банкама се омогућава неограничени волунтаризам. Корисници кредита су такође истицали да су банке као битан елемент уговора повећавале камату без њиховог пристанка, супротно одредбама Закона о заштити потрошача, и тражили су да наведене одредбе буду проглашене апсолутно ништавим, као и да им се врати све што им је неосновано наплаћено. Иначе, наведеном праксом једностраног повећања камате, тј. повећања фиксних елемената у променљивој каматној стопи током отплате кредита, служило се десетак страних банака у Србији, а то су чиниле и оне са капиталом Републике Србије.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

дају право да једнострано повећавају камату, а прва правноснажна пресуда пала је у октобру 2013. године. Виши суд у Неготину је, наиме, потврдио пресуду Првог основног суда у Београду према којој је банка због једностраног повећања своје марже у оквиру каматне стопе у уговору који је индексиран у швајцарским францима, дужна да тужиљи Косани Рошуљ исплати 1.325 швајцарских франака које је неосновано присвојила, плус 57.800 динара на име трошкова судског поступка. Судови су испрва проглашавали ништавим наведене одредбе из разлога противности општим начелима ЗОО-а која се односе на равноправност странака и фер однос према кориснику, а касније су значајно проширили аргументацију. Поред утврђивања да су те клаузуле неодређене односно неодредиве, тј. супротне члану 46. ЗОО-а, и да се њима нарушавају начела равноправности међу уговорним странама и једнакости узајамних давања, судови су обратили пажњу на садржину каматне стопе и критеријуме који утичу на њену промену. Један првостепени суд је у пресуди из септембра 2012. навео да „променљиви уговорни елементи могу бити само они који се званично објављују, то јест који су мерљиви”. У сличној првостепеној пресуди је годину дана касније Први основни суд установио да „због могућности промене марже као једног уговорног параметра каматне стопе у складу са пословном политиком банке, није било могуће утврдити висину укупног задужења по основу главнице и припадајуће камате за цео период, чиме је висина остатка главнице постала непредвидива”, и напоменуо да се „диспозитивност норме о уговорној камати може протезати само дотле док не дође у сукоб са начелом једнаке вредности узајамних давања” (делимична пресуда 30. П. бр. 5890/13 од 22. 3. 2013). У једној пресуди из исте године Први основни суд се позабавио нејасном и непрецизном терминологијом коју је користила банка, па је, утврђујући ништавост оспорене клаузуле, навео да су „уговорени критеријуми за формирање Основне каматне стопе – трошкови извора финансирања и тржишни услови пословања – по својој природи банкарски стандарди, али да се ти стандарди, као термини које банке

користе у свакодневној међусобној комуникацији, не могу користити у правном промету због своје неодређености и неодредивости”, а да „корисник кредита, као странка просечног знања и способности, није могао знати границе тумачења банкарских стандарда, као ни границе тумачења пословне политике банке због којих је дошло до једностраног увећања банкарске стопе”. У истој одлуци (П. бр. 35158/13 од 22. 10. 2013) суд је оценио да је „дозвољено уговарати променљиву каматну стопу, али тако да елементи који одређују начин њеног обрачуна буду одредиви”, а да „заштитне клаузуле, као што је валутна клаузула, могу искључиво бити у функцији основних обавеза корисника кредита, у складу са начелом једнаке вредности узајамних давања”. Суд је такође оценио да је „двострука заштита банке кроз истовремено уговарање валутне клаузуле и променљиве каматне стопе у циљу очувања реалне вредности позајмљеног новца у директној супротности са начелом равноправности странака и еквивалентности узајамних престација, поготово у ситуацији када је кориснику кредита одобрени износ исплаћен по куповном курсу Банке на дан пуштања кредита у течај, уз његову обавезу да ануитете утврђене у CHF плаћа у динарској противвредности по продајном курсу банке на дан уплате”. Поврх свега, суд није прихватио тврдњу тужене банке да се Закон о заштити потрошача – на који се позвао тужилац – не може применити на банкарске послове, па је навео у образложењу одлуке да, у складу са чланом 46. тог закона, информације и подаци о својствима производа и услуга или условима продаје морају бити тачне, потпуне, основане, недвосмислене, јасне и благовремене, а да су критеријуми за одређивање основне каматне стопе неодређени и неодредиви”. Судови нису прихватали аргументацију банака да се Закон о заштити корисника финансијских услуга – донет 2011. године управо ради спречавања банкарских махинација – не може примењивати ретроактивно, те су све више узимали у обзир чињеницу да банке намећу своју вољу корисницима као слабијој уговорној страни и то кроз тзв. адхезионе, приступне уговоре које корисници једино могу да потпишу, а пуким стављањем потписа

13 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

политике банке – незаконита работа. Потврђујући претходне одлуке Првог основног суда у Београду (П 21319/12 од 22. 5. 2013) и Апелационог суда (Гж 6527/13д 12. 12. 2014), Врховни касациони суд је навео да је и по његовој оцени „правно недопуштена и противна основним начелима уговорног права оспорена одредба Уговора која представља упућујућу норму на пословну политику банке од које зависи начин обрачуна и висина променљиве уговорене каматне стопе” и да се „оваквом нормом уговора по приступу омогућава једнострана измена висине уговорне обавезе тужиоца као корисника кредита на основу овлашћења тужене банке као економски јаче уговорне стране да једнострано увећава стопу уговорене камате, која се састоји од основне каматне стопе и марже (маргине) банке”. Таквом одредбом се, сматра Врховни касациони суд, очигледно нарушава равноправност уговорних страна (Рев 1282/2015). Међутим, проглашавање ништавости за целе уговоре о стамбеним кредитима иде много теже – судска пракса је неуједначена и нема јасног става у погледу апсолутне ништавости уговора индексираних у швајцарским францима. Према наводима удружења „Ефектива” добар део спорова за ништавост уговора који се воде преко њене службе правне помоћи, преиначен је на раскид уговора „који се у једном тренутку учинио као ’прихватљивија’ опција за судство”. Вероватно је прву првостепену пресуду којом је ништавим проглашен цео уговор о стамбеном кредиту донео Први основни суд у Београду 25. 11. 2013. Према његовој оцени уговор је неправичан, а одредба о праву банке да мења висину уговорене каматне стопе у складу са актима пословне политике представља „неправичну клаузулу која је успоставила значајну неравнотежу између права и обавеза уговорних страна, а на штету корисника кредита, због чега је супротна начелу савесности и поштења, као и да је спорна одредба установљена у искључивом интересу банке као даваоца кредита, па се њоме крши начело еквивалентности узајамног давања уговорних странака код теретних уговора”. Суд је такође оценио да је банка као финансијски и стручно доминантна уговорна страна

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

– по тумачењу банака – они пристају на све што у уговору пише, разумели они садржину или не. Тако је један суд осетио потребу да нагласи како уговоре ваља тумачити: „Нејасне одредбе у уговорима тумаче се у смислу који је мање тежак за дужника”, а у случају „када једна страна другој понуди унапред припремљен садржај на потписивање, нејасне одредбе се тумаче у корист друге стране, односно дужника”. У још једној првостепеној пресуди у којој се ништавом проглашава одредба права банке да једнострано повећава каматну стопу у зависности од промене основне каматне стопе и пословне политике банке, Први основни суд је оценио да је спорна одредба поред осталог и произвољна „јер кад се наведени критеријуми промене на штету банке, она може да промени каматну стопу, а ако се ти критеријуми промене у корист кредита, банка није у обавези да снизи каматну стопу”. Потврђујући дотичну пресуду, Апелациони суд се надовезао оценом да „кориснику кредита остаје непознат механизам по којем се добија висина каматне стопе” и да „значење параметра од којег зависи право на промену каматне стопе треба да буде познато обема уговорним странама” (Гж. 2827/14 од 15. 10. 2014). У још једној правноснажној пресуди Апелациони суд је навео: „Када се предвиди да предмет уговора може одредити једна уговорна страна, та уговорна страна мора поступати у складу са правичношћу”. Оваква опаска Апелационог суда уследила је због тога што се банка позвала на то да је обавеза корисника кредита ипак одредива, с обзиром на то да му је достављен план отплате. „Накнадно достављање плана отплате”, оценио је суд, „не чини обавезу одредивом, јер је план отплате сачињен од стране банке на основу параметара који тужиоцу, према садржини уговора, нису били познати нити предочени уговором”. Проглашавање ништавим клаузула које банци дају право да једнострано повећава уговорену каматну стопу у зависности од политике банке и сл., дефинитивно је постало уједначена судска пракса након одлуке Врховног касационог суда од 5. 10. 2016. године да одбије ревизију коју је једна непокорна банка уложила на пресуду Апелационог суда. Врховни касациони суд је јасно рекао да је повећање камате у складу са променама пословне

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

наметнула уговор какав њој највише одговара, а томе уговору је корисник кредита једноставно приступио, без преговора са корисником кредита, као и без његове могућности да утиче на садржај одредби уговора, те није било равноправности странака у облигационом односу. У истој пресуди (П. бр. 21822/13 од 25. 11. 2013) суд је забранио банци да прода хипотековани стан до окончања поступка. Годину дана касније је сличну првостепену пресуду донео Виши суд у Београду (Гж. бр. 672/13 од 26. 6. 2014), забранивши банци да прода непокретност на основу извршне вансудске хипотеке. Према писању листа „Блиц” из новембра 2014. године, судови су ништавим прогласили три уговора о кредитирању. Трећи основни суд је пресудом од 5. 2. 2015. ништавим прогласио два уговора о стамбеном кредиту, индексирана у швајцарским францима, позвавши се на члан 46. ЗОО-а који прописује да предмет обавезе мора бит могућ, допуштен и одређен односно одредив, а у складу са чланом 47. ЗОО-а који каже да су ништави уговори са немогућим, недопуштеним, неодређеним односно неодредивим предметом обавезе. Како је каматна стопа битан елемент уговора о кредиту, а одредба о дефинисању каматне стопе ништава, цео уговор је ништав, оценио је суд. Трећи основни суд је у фебруару 2016. године ништавим прогласио још један такав уговор, а месец дана касније слично је поступио Први основни суд у Београду, указавши на неодређеност и неодредивост уговорне обавезе, с обзиром на то да је банка задржала себи право да мења каматну стопу до коначног измирења обавезе по кредиту, без закључења анекса, а у складу са актима пословне политике банке. На послетку је Привредни апелациони суд решењем од 26. 5. 2016. ( Гж 3826/15 од 26. 5. 2016) у целости укинуо одбијајућу пресуду Привредног суда поводом тужбе коју је корисник уговора о кредиту у швајцарским францима поднео против банке ради утврђења његове ништавости и евентуалног раскида, ако ништавост није могућа. Као у неким ранијим случајевима, виши суд је констатовао да је првостепени суд неосновано одбио предлог за извођење вештачења којим би се математички утврдило кретање франка у односу на динар и евро и тако стекла слика о промењеним околностима. Привредни

апелациони суд је такође утврдио, што је исказима представника банке потврђено, да је корисник кредита дошао у банку да подигне кредит у еврима, при чему за могућност уговарања кредита индексираних у CHF није знао, а приликом закључења уговора у CHF нису му презентовани природа и ризици такве индексације. Привредни апелациони суд је утврдио да је одбијајућа одлука „заснована на паушалним закључцима” и првостепеном суду, којем је предмет вратио на одлучивање, наложио је да утврди „да ли Уговор повређује основна начела Закона о облигационим односима, на шта се указује тужбом” и да ли је дозвољена примена назначене валутне клаузуле. Удружење „Ефектива” је у мају 2016. године обзнанило могући, алтернативни начин да се утврди ништавост уговора индексираних у швајцарским францима као незаконитих производа са становишта потрошачких права, па је својим члановима понудила образац за подношење захтева за утврђење ништавости оваквих уговора пред надлежним Републичким тужилаштвом, будући да је – како је „Ефектива” образложила – јавни тужилац у смислу члана 109. став 2. ЗОО-а овлашћен да захтева утврђење апсолутне ништавости појединачног уговора уколико су се за то стекли услови по сили закона, у смислу члана 103. ЗОО-а. „Ефектива” је на свом сајту навела да не спори да је индексација у CHF била законита у тренутку закључења уговора и да је она забрањена накнадно, то јест 2011. године, али је додала да је такође потребно поставити питање каузе института валутне клаузуле у конкретном уговору, те надаље неспорним поремећајем равноправности уговорних страна произведеним његовом индексацијом искључиво у CHF. Банка је остварила екстрапрофит јер се активно потраживање банке према кориснику увећало за 60 одсто док је пасивна камата, тј. пасивна рата остала иста јер су обавезе банке према иностраној банци индексиране у еврима. Потом је крајем новембра 2016. године јављено да се тужилаштво укључило у један судски спор на страни тужиоца, и то корисника кредита у швајцарским францима који тражи ништавост уговора. Председник „Ефективе” Дејан Гавриловић је појаснио да се „тражи утврђивање ништавости уговора због

15 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

францима, а морала је у складу са императивним нормама Закона о заштити потрошача. Судска пракса је више пута указала на чињеницу да је валутна клаузула била законита у време када су спорни уговори о кредиту закључивани. Први озбиљнији покушај да се она оспори пропао је када је колективна потрошачка тужба „Ефективе” одбачена пред Трећим основним судом као недопуштена, будући да је Уставни суд уклонио из Закона о парничном поступку целокупну регулативу колективних потрошачких спорова. Тако је судбина валутне клаузуле препуштена појединачним одлукама судова и евентуалном заједничком ставу који би се формирао у будућности. У својим одлукама судови су указивали на границе примене валутне клаузуле. Апелациони суд је у својој одлуци из 12. 11. 2015. године навео да се ради о границама очувања вредности позајмљеног капитала и да се валутна клаузула никако не може уговарати у циљу стицања добити за банку”. Привредни апелациони суд је у новембру 2015. објавио своје ставове по питању коришћења валутне клаузуле, па би по њему „постојала повреда начела једнаке вредности узајамних давања ако би једна уговорна страна, применом валутне клаузуле, добила много више него што је дала, тј. уколико она (валутна клаузула) има за последицу значајно увећање дуга изнад реалне вредности”. За сада је најважнију одлуку у вези са применом валутне клаузуле донео Апелациони суд у Београду у јулу 2016. године, који је навео: „Ако валутна клаузула доведе до драстичног нарушавања начела једнакости узајамних давања, чиме уговор губи сврху за једну страну јер терет обавезе постаје немогућ, стичу се услови за испуњење члана 133. ЗОО-а, а то је раскид уговора због промењених околности”. Указује се, дакле, да је валутна клаузула законита и дозвољена, али само у циљу реалног очувања позајмљеног новца, а никако ради стицања екстрапрофита. У свом реферату на семинару за правнике на Златибору почетком септембра 2016. године тадашњи судија Уставног суда, Драгиша Слијепчевић, упозорио је оне нижестепене судове који још одбијају раскидање уговора индексираних у швајцарским францима – који су према његовим речима изгубили смисао свог постојања – да

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

фактичке неодредивости уговорне обавезе и због тога што су ови кредити супротни јавном поретку”. Према његовим речима, ти уговори су 2012. године забрањени за даљу експлоатацију „али грађани који су се задужили у тој валути до тог тренутка су остали са тим теретом”. Примена валутне клаузуле у условима дубоких поремећаја на финансијском тржишту у уској је вези са правом корисника да раскине уговор о кредиту због промењених околности. Врата за раскиде отворила је практично Народна банка Србије почетком 2015. године својом Одлуком о мерама за очување стабилности финансијског сектора, у којој је поред осталог – имплицирајући промењене околности – навела да је Одлука донета „ради очувања и јачања стабилности финансијског сектора Републике Србије, адекватнијег управљања ризицима банака, као и ради боље заштите корисника финансијских услуга који су примарно погођени негативним последицама актуелних кретања на међународним девизним тржиштима”. У већ помињаном решењу од 12. 11. 2015, о укидању првостепене одлуке којом је једној фирми ускраћено право да због промењених околности раскине са банком „швајцарски” уговор о кредиту, Апелациони привредни суд је навео: „Када због поремећаја на финансијском тржишту примена уговореног валориметра (валутна клаузула) доведе до тога да се наруши начело из члана 15. ЗОО-а (једнакост узајамних давања уговорних страна), тада уговор за једну уговорну страну губи сврху (разлог обавезивања) јер терет преузете обавезе постаје неподношљив у тој мери да он такав уговор не би закључио да је могао предвидети шта ће се догодити. Овакав уговор није ништав од заснивања јер је тада имао постојећи и допуштен основ, али губитак основа обавезивања за једну од уговорних страна због промењених околности представља разлог за суд да такав уговор раскине”. Виши суд у Новом Саду, раскидајући један уговор о дугорочном стамбеном кредиту, усвојио је аргумент тужиоца да је енорман и дуготрајан раст курса CHF у односу на ЕУР и РСД имао за последице да је тужиоцу испуњење обавезе отплате рате кредита постало изузетно отежано, као и да банка није упозорила тужиоце на ризике од кредита индексираних у швајцарским

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ће Уставни суд у случају наставка таквог понашања заузети становиште да су наведени уговори подложни раскиду. Слијепчевић је такође упозорио да би се поред Уставног суда у погледу повреде права на правично суђење могао изјашњавати и Европски суд за људска права у Стразбуру. Слијепчевић је подсетио да Република Србија има обавезу да општеприхваћена међународна права и уговоре мора непосредно примењивати у правном поретку Србије, а указао је и на Директиву 93/13 ЕЕЗ из 1993. године, која забрањује уговорне одредбе супротне начелу савесности и поштења, као и на Споразум о стабилизацији и придруживању из 2008. У том контексту подсећа на Одлуку Суда Европске уније, Ц 26/13 из 2014, као и Врховног суда Аустрије из 2012, којима је исказан став да је валутна клаузула неодржива уколико доводи до повреде начела савесности и поштења. У једном од скоријих поступака за раскид уговора о кредиту због битно промењених околности, тужена банка се позвала на право на надокнаду штете, али је суд у пресуди навео

да банка током трајања поступка није понудила ниједан доказ да трпи било какву штету (Одлука Привредног суда у Београду, 30 П 2743/2016 од 1. 12. 2016). Корисницима кредита се досуђује одштета због неоснованог обогаћења на курсним разликама, примене конформне методе и уговарања више стопе затезне камате од законом прописане, а Апелациони суд је заузео став да није дозвољено уговарати двоструки механизам заштите пласмана кредита кроз истовремено уговарање валутне клаузуле и промењене каматне стопе. На послетку је Апелациони суд у Београду од 26. 5. 2016. ударио на распрострањену праксу наплате банкарских провизија за обраду и праћење кредита. Суд је навео да банка код уговора о кредиту може да приходује само од камате и позвао се на одлуку Врховног суда Србије од 19. 1. 2000. године, у којој се јасно наводи да у складу са чланом 1065. ЗОО-а „банка нема право на накнаду трошкова у процентуалном износу од износа кредита који наплаћује месечно уз камату”.

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ – елек тронско правно издање – Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописе, судску праксу (преко 40.000 сентенци), службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области и коментаре прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан Мејл-сервис који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља му их на мејл. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету. Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Судска пракса привредних судова у вези са комуналним услугама У наставку дајемо примере нове судске праксе привредних судова у вези са комуналним услугама

Редакција ИНГ-ПРО

ПОВЕРАВАЊЕ ОБАВЉАЊА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Из образложења: Првостепени суд је утврдио да не постоји обавеза туженог према тужиоцу на име плаћања цене за извршене комуналне услуге одношења смећа за период 2012–2014. године. Обавеза по основу извршених комуналних услуга настаје започињањем њиховог коришћења у складу са прописом којим се уређује пружање услуга одношења смећа у конкретном случају, сходно члановима 13. став 3. и 4. Закона о комуналној делатности („Сл. гласник РС”, бр. 88/2011). Правилно је првостепени суд ценио постојање активне легитимације тужиоца за утужење накнаде за пружене комуналне услуге одношења смећа, с обзиром на то да се вршилац комуналне делатности одређује у поступку поверавања обављања делатности од стране јединице локалне самоуправе, на начин и под

17 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

ршилац комуналне делатности одређује се у поступку поверавања обављања делатности од стране јединице локалне самоуправе, на начин и под условима који су одређени одредбом члана 9. Закона о комуналној делатности, и то закључењем уговора о поверавању вршења комуналне делатности.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

kompanijsko.pravo@legeartis.rs

условима који су одређени одредбом члана 9. Закона о комуналној делатности, и то закључењем уговора о поверавању вршења комуналне делатности. По извршеном поверавању вршилац комуналне делатности одговоран је за њено уредно испуњавање, уз обавезу да се стара и о наплати извршених услуга, у складу са обимом поверених овлашћења, према ценама које се односе на одношење смећа, одређених чланом 26. Закона о комуналним делатностима. На такав начин однос између вршиоца и корисника комуналне делатности настаје и уређује се претходно наведеним одредбама, па се у овом случају право да се захтева плаћање накнаде на име извршених комуналних услуга, не налази у уговору или било каквом другом правном послу. У конкретном случају је вршење комуналне делатности на територији Општине Мало Црниће, где се иначе налази седиште туженог, поверено привредном друштву *** д. о. о., те је правилно првостепени суд оценио да је оно једино овлашћено да захтева плаћање накнаде у вези са извршеним комуналним услугама. Уколико наведено предузеће, као вршилац комуналне делатности на територији наведене општине, повери вршење услуге одношења смећа тужиоцу, такав уговор може имати само ограничено дејство и то у њиховом међусобном односу. Првостепени суд је правилно тумачио одредбе уговора о пословно-техничкој сарадњи од 1. 10. 2012. године, који је био закључен између парничних странака, с обзиром на то да се њиме тужилац обавезује на вршење одређених комуналних делатности у односу на наведено привредно друштво *** д. о. о., а које се обавезало да му по том основу исплати

ПРИВРЕДНО ПРАВО

половину наплаћене накнаде од корисника комуналних услуга. У том погледу овакав уговор по својој правној природи не представља ни уговор о уступању уговора које је наведено треће лице закључило са Општином Мало Црниће, у смислу одредбе члана 145. Закона о облигационим односима, нити се њиме врши поверавање послова у наплати комуналних услуга, које би припало привредном друштву *** д. о. о. као њиховом овлашћеном вршиоцу, у складу са одлуком јединице локалне самоуправе.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 455/16 од 14. 12. 2016, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 924/17 од 8. 3. 2017)

ЗАКОН О КОМУНАЛНИМ ДЕЛАТНОСТИМА, ЧЛАН 13. Питање: Од када тече право јавног комуналног предузећа као тужиоца да, по основу сваког неплаћеног појединачног рачуна за извршену комуналну услугу (главни дуг), потражује и законску затезну камату у ситуацији када туженој страни као кориснику у спорном периоду нису достављане месечне фактуре, већ је тужилац своје потраживање засновао на ИОС-у, а сама доспелост рачуна за дате услуге одређена је одлуком јединице локалне самоуправе, на чијој територији тужилац пружа комуналне услуге? Да ли у том случају законска затезна камата тече од означене доспелости у фактури и по одлуци или од дана утужења, јер туженик фактуре није примио, те није обавештен о висини своје доспеле месечне обавезе? Одговор: Износ накнаде за све комуналне услуге за претходни месец, корисник комуналних услуга дужан је да плати најкасније до краја текућег месеца пружаоцу комуналних услуга, према одлукама скупштина јединица локалне самоуправе о начину плаћања комуналних услуга, које су чланом 13. Закона о комуналним делатностима овлашћене да својим одлукама прописују начин плаћања цене комуналне услуге на својим територијама.

Корисника комуналних услуга који уплатницу не добије до 15. у текућем месецу за претходни месец, дужан је да уплатницу сам прибави од комуналног предузећа, како је то прописано одлукама о начину плаћања комуналних услуга скупштина јединица локалне самоуправе, рецимо чланом 15. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији Града Београда. Овде је реч о законској доспелости, па самим тим и о законској доцњи. Корисник услуге, тужени у спору по тужби којом се тражи исплата дуга по основу накнаде за извршену услугу, не може основано током поступка истицати да му рачуни пре утужења нису достављени, те у вези са тим основано оспоравати доспелост утужених рачуна. Из тог разлога рачуни којима је фактурисана накнада за извршену комуналну услугу, доспевају закључно са датумом који је назначен у њима. За новчане обавезе које не изврши у року доспелости, тужени је, заједно са осталим задужењем, дужан да плати затезну камату на износ задужења од дана доспелости до исплате по стопи утврђеној законом. (Одговори на питања привредних судова, утврђени на седници Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда, 7. 11. 2016. и 8. 11. 2016, и на седници Одељења за привредне преступе, одржаној 10. 11. 2016)

ОБАВЕЗЕ КОРИСНИКА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА Право пружаоца комуналне услуге одвожења смећа, није условљено постојањем уговора са корисником, већ произлази из императивне норме којом је прописано да су сви корисници те услуге дужни да плаћају његове услуге и то без обзира да ли поседују типску посуду за одлагање смећа или не. Из образложења: Право пружаоца комуналне услуге одвожења смећа, није условљено постојањем уговора са корисником, већ произлази из императивне норме којом је прописано да су сви корисници те услуге дужни да плаћају његове услуге и то без обзира да ли поседују типску посуду за одлагање смећа или не. Постојање посуде за одлагање смећа испред пословних просторија корисника није

обзира на то да ли поседују типску посуду за одлагање смећа или не. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 777/14 од 6. 2. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 779/15 од 1. 2. 2017)

ЗАСНИВАЊЕ УГОВОРНОГ ОДНОСА ЗА ПРУЖАЊЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА Уколико одлуком скупштине јединице локалне самоуправе о обављању комуналне делатности није предвиђено закључење појединачних уговора између вршиоца и корисника комуналних услуга, сматра се да је уговорни однос за пружање комуналних услуга настао започињањем коришћења комуналне услуге.

19 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Из образложења: Одредбом члана 13. став 3. и 4. Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11), прописано је да се, уколико одлуком скупштине јединице локалне самоуправе о обављању комуналне делатности није предвиђено закључење појединачних уговора између вршиоца и корисника комуналних услуга, сматра да је уговорни однос за пружање комуналних услуга настао започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге, у складу са прописима којима се ближе уређује обављање те комуналне делатности. Обавеза корисника комуналне услуге, укључујући плаћање цене комуналне услуге, настаје започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге и када се она користи супротно прописима којима се уређује та комунална делатност. Одредбом члана 34. Одлуке о комуналном уређењу („Сл. гласник Града Пожаревца”, бр. 12/10, 6/11, 2/12, 3/14), прописано је да су сви корисници услуга обавезни да писаним путем даваоцу услуга пријаве све промене које се односе на пребивалиште, седиште, као и евентуалне промене података који се односе на обавезу плаћања накнаде за извршену услугу изношења смећа. У конкретном случају је тужени као закупац складишног простора који се налази на адреси у улици М… бр… , у Пожаревцу, од испостављања предметних рачуна уредно плаћао тужиоцу услуге изношења смећа, а сами рачуни су

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

нужност, посебно не испред објеката у коме ради правно лице, али то није сметња да се смеће одвезе у најближе контејнере или да се одложи у пластичне вреће и изнесе на тротоар испред објекта, на место са кога би вреће биле одвожене. Ово произлази из одредбе члана 99. Одлуке о комуналном уређењу градског и сеоског насеља у Општини Смедерево, која у четвртом ставу обавезује кориснике ове услуге да поседују прописану врсту врећа и да их уредно везују и пакују, како би до одвожења смећа од стране пружаоца услуге биле обезбеђене од паса и мачака луталица, као и од расипања садржаја. Одредбом члана 13. став 1. Закона о комуналној делатности, прописано је да скупштина јединице локалне самоуправе одлукама прописује начин обављања комуналне делатности, као и општа и посебна права и обавезе вршиоца комуналне делатности и корисника услуга на својој територији, укључујући и начин плаћања цене комуналних услуга, начин вршења контроле и наплате комуналних услуга, као и овлашћења вршиоца комуналне делатности у вршењу контроле и мере које су контролори овлашћени да предузимају, док је ставом 4. прописано да обавезе корисника комуналне услуге, укључујући плаћање цене комуналне услуге, настају започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге и када се она користи супротно прописима којима се уређује та комунална делатност. Корисник комуналне услуге је у обавези да користи комуналну услугу тако да не омета друге кориснике и не угрожава животну средину, као ни објекте и опрему који су у функцији обављања одређене комуналне делатности, а све у смислу одредбе члана 18. поменутог закона. Одредбом члана 91. Одлуке о комуналном уређењу градског и сеоског насеља у Општини Смедерево, прописано је да су сви власници и корисници стамбеног или пословног простора, грађани, правна лица, предузетници, организације и установе са територије градског насеља, дужни да сакупљају и одлажу смеће у посуде за одлагање смећа и подлежу обавези организованог изношења смећа, уз плаћање новчане накнаде за извршене услуге, без

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

и гласили на туженог. Након отказа уговора о закупу складишног простора, отказом извршеним од стране закупца 28. 12. 2013. године, са престанком важења уговора закључно са даном 31. 11. 2013. године, тужени је био у обавези да о наведеној промени обавести овде тужиоца у складу са чланом 34. Одлуке о комуналном уређењу, а како би тужилац након извршене промене накнаду за изношење смећа фактурисао на новог корисника, односно власника складишног простора. О наведеној промени тужилац је обавештен тек дописом од 5. 3. 2014. године, када је тужени извршио повраћај рачуна број 2738 од 28. 2. 2014. године. Из наведеног произлази да је све до пријема наведеног обавештења тужени био у обавези према тужиоцу по основу плаћања накнаде за изношење смећа, те је правилно првостепени суд обавезао туженог да тужиоцу плати накнаду за пружену комуналну услугу изношења смећа за услуге извршене у месецу јануару и фебруару 2014. године, у утуженом износу од 5.086,40 динара, са каматом по стопи прописаној Законом о затезној камати. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 612/14 од 27. 11. 2014, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 48/15 од 29. 9. 2016)

ОСНОВ ПОТРАЖИВАЊА НАКНАДЕ ЗА ПРУЖЕНУ КОМУНАЛНУ УСЛУГУ Чињеница да корисник са испоручиоцем није закључио уговор којим би стекао својство тарифног купца топлотне енергије, у смислу члана 2. став 1. тачка 5. Одлуке, не ослобађа корисника обавезе да испоручиоцу за спорни период плати накнаду за испоручену топлотну енергију. Из образложења: Одредба члана 2. став 1. Одлуке о снабдевању топлотном енергијом Града Београда, прописује да је тарифни купац топлотне енергије правно или физичко лице чији је објекат прикључен на топловодну мрежу и који на основу закљученог уговора купује енергију за сопствене потребе, по прописаном тарифном систему. Чланом 30. став 1. предметне одлуке, предвиђено је да пре прикључења кућних грејних инсталација на систем даљинског грејања, а по доношењу коначног

решења о одобрењу за прикључење кућних грејних инсталација, комунално предузеће и тарифни купац закључују Уговор о продаји топлотне енергије. Наведена одредба прописује да се исти закључује у писаној форми, а такође прописује и шта такав уговор треба да садржи. Међутим, по налажењу другостепеног суда чињеница да тужени са тужиоцем није закључио уговор којим би стекао својство тарифног купца топлотне енергије, у смислу члана 2. став 1. тачка 5. Одлуке, не ослобађа туженог да тужиоцу за спорни период плати накнаду за испоручену топлотну енергију. Услове и начин организовања послова у вршењу комуналних делатности, коришћење комуналних услуга, затим права и обавезе јавног предузећа, односно привредног друштва или предузетника коме је поверено обављање комуналне услуге и корисника комуналних услуга, као и начин наплате цене за коришћење комуналних услуга, Закон о комуналним делатностима поверава јединицама локалне самоуправе које наведена питања уређују својим актом. Обавеза закључења уговора између вршиоца и корисника комуналне услуге предвиђена је чланом 2. Одлуке о снабдевању топлотном енергијом Града Београда, акта јединице локалне самоуправе. Међутим, по налажењу другостепеног суда иста не може дерогирати Закон о комуналним делатностима као правни акт више правне снаге, зато што Закон о комуналним делатностима у члану 13. став 4. прописује да обавезе корисника комуналне услуге, укључујући и плаћање цене комуналне услуге, настају започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге и када се она користи супротно прописима којима се уређује та комунална услуга. (Пресуда Привредног апелационог суда, Пж. 5191/15 од 3. 2. 2016)

ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА Комуналне услуге се врше у ширем интересу заједнице и обавези плаћања подлежу сва права лица и предузетници, без обзира на чињеницу закључења уговора са комуналним предузећем.

УГОВОР О ПРУЖАЊУ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА Јединица локалне самоуправе својом одлуком регулише питање обавезности закључења уговора између вршиоца и корисника комуналних услуга.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 187/16 од 12. 5. 2016, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 4764/16 од 13. 7. 2016)

ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ПРУЖЕНИХ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА Корисник комуналних услуга је дужан да благовремено извести вршиоца услуга о свим променама које се тичу статуса корисника услуга, па и о чињеници отуђења непокретности за коју се вршила обавеза плаћања услуга. Из образложења: Одредбом члана 13. Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11), којом се уређују међусобни односи вршилаца комуналне делатности и корисника услуга, у ставу 3. је прописано да уколико одлуком скупштине јединице локалне самоуправе о обављању комуналне делатности није предвиђено закључење појединачних уговора између

21 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 324/14 од 18. 7. 2014, укинута Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6300/14 од 30. 6. 2016)

Из образложења: Одредбом члана 13. Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11), којом се уређују међусобни односи вршилаца комуналне делатности и корисника услуга, у ставу 3. је прописано да, уколико одлуком скупштине јединице локалне самоуправе о обављању комуналне делатности није предвиђено закључење појединачних уговора између вршиоца и корисника комуналних услуга, сматра се да је уговорни однос о пружању комуналне услуге настао започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге, у складу са прописима којима се ближе уређује обављање те комуналне делатности. Правилно је првостепени суд утврдио да тужени није благовремено известио вршиоца комуналних услуга да је дошло до промене у односу на његов статус корисника комуналних услуга, а да је неспорно да је пре утуженог периода тужени био евидентиран као корисник услуга које су пружене за наведене станове, те да је без утицаја чињеница да су станови за које је услуга пружена, продати трећим лицима.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Из образложења: Првостепени суд је извео закључак да је тужбени захтев делимично основан у погледу потраживања тужиоца коме је поверено обављање комуналне делатности на територији Града Смедерева, за износ главног дуга, а по основу пружених комуналних услуга изношења смећа. Суд констатује да се тужени не може ослободити обавезе плаћања пружене услуге на основу навода да делатност обавља у једној просторији у кући у којој живи, јер је обавеза плаћања комуналних услуга предвиђена за сва правна лица и предузетнике. Такође, како правилно налази првостепени суд, нису од значаја ни наводи туженог да нема закључени уговор о изношењу смећа са тужиоцем. Околност да тужени није закључио уговор само значи да није испунио обавезе предвиђене Одлуком о измени одлуке о комуналном уређењу. Оно што представља правни основ за настанак обавезе туженог према тужиоцу јесте Закон о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11) и пратеће одлуке локалне самоуправе којима се уређује пружање комуналних услуга. Привредни апелациони суд у својој одлуци наводи да се становиште првостепеног суда за сада не може прихватити јер пропушта да разјасни у наведеном смислу јасне чињенично-правне закључке да ли тужени уопште користи простор по основу кога су испостављени предметни рачуни или тај простор користи друго лице, имајући у виду да је означена адреса туженог на другој локацији. Стога остаје неразјашњено да ли је тужени пасивно легитимисан по основу услуга које је извршио тужилац и на које се односе предметне фактуре.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

вршиоца и корисника комуналних услуга, сматра се да је уговорни однос о пружању комуналне услуге настао започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге, у складу са прописима којима се ближе уређује обављање те комуналне делатности. Правилно је првостепени суд утврдио да тужени није благовремено известио вршиоца комуналних услуга да је дошло до промене у односу на његов статус корисника комуналних услуга, а да је неспорно да је пре утуженог периода тужени био евидентиран као корисник услуга које су пружене за наведене станове, те да је без утицаја чињеница да су станови за које је услуга пружена, продати трећим лицима. Тужилац је евидентирао неизмирене обавезе туженог, доспеле за наплату за период од октобра месеца 2014. године до октобра месеца 2015. године, и то за стан број 17 и стан број 19 у Београду, у улици К... број 3..., у укупном износу од 203.646,00 динара, по основу ког су и издати утужени рачуни. Како тужени није измирио наведену обавезу, а евидентиран је у пословним књигама тужиоца као корисник комуналних услуга, дужан је да исте рачуне плати, те је првостепени суд правилно, применом одредбе члана 262. став 1, члана 277. став 1. и члана 324. став 1. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93), тужбени захтев усвојио у целости. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 187/16 од 12. 5. 2016, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 4764/16 од 13. 7. 2016)

ПЛАЋАЊЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА Постоји обавеза корисника комуналних услуга да учињене услуге плати, имајући у виду да се наведене услуге врше по основу јавних овлашћења. Из образложења: Тужилац је комунално јавно предузеће које је у периоду од фебруара 2007. године, закључно са новембром 2014. године, вршило услуге изношења смећа које је фактурисало туженом,

те тужени није измирио укупно 2 фактуре из 2007. године, једну фактуру из 2009. године, 5 фактура из 2013. године и 8 фактура из 2014. године, све у укупном износу од 17.224,95 динара. Нема доказа да је тужени рекламирао тужиоцу вршење услуга. Обрачуната камата на наведени главни дуг до дана утужења, тј. до 24. 12. 2014. године, износи 3.577,84 динара. Правилно је првостепени суд применио одредбе чл. 9. и 13. Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11), те је правилно нашао да је тужилац овлашћен за пружање комуналних услуга од стране Града Смедерева као јединице локалне самоуправе, односно да је правни следбеник бившег ЈКП „К…” Смедерево, од кога су преузета и потраживања по подели тог правног лица на више комуналних предузећа. Правилно је првостепени суд применио одредбе наведеног закона које прописују обавезу корисника комуналних услуга да учињене услуге плати. У описаној ситуацији је тужени дужан да, као корисник комуналне услуге, плати насталу обавезу по основу вршења те услуге, уз правилан закључак првостепеног суда да претпоставка вршења услуге постоји, а да није оборена од стране туженог, односно да тужени није својим доказима оборио претпоставку да је тужилац вршио своје јавно овлашћење. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 166/15 од 9. 6. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5549/15 од 12. 5. 2016)

ЗАСТАРЕЛОСТ ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ПРУЖЕНИХ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА ПРЕДУЗЕТНИЦИМА Потраживање по основу пружених комуналних услуга изношења смећа предузетнику, застарева у застарном року од 10 година. Из образложења: Тужилац је комунално јавно предузеће које је у периоду од фебруара 2007. године, закључно са новембром 2014. године, вршило услуге изношења смећа које је фактурисало туженом, те тужени није измирио укупно 2 фактуре из 2007. године, једну фактуру из

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 166/15 од 9. 6. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5549/15 од 12. 5. 2016)

ПАСИВНА ЛЕГИТИМАЦИЈА ЗАКУПЦА ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА ЗА ПЛАЋАЊЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

Из образложења: Тужени је био закупац пословног простора на адреси у Б., у улици Б. број 22, и из истог пословног простора иселио се дана 31. 12. 2011. године, о чему је као доказ доставио решење о раскиду уговора о закупу пословног простора, закљученог између закуподавца и закупца, овде туженог. Такође, тужени је доставио и потврду сервиса из Б. од 6. 1. 2012. године, којом се констатује да је од овде туженог примљен фискални уређај ради дефискализације, због одјаве пословне јединице са адресе у Б., у улици Б. број 22. Спорно је да ли је тужени пасивно легитимисан за плаћање утужене накнаде по основу коришћења комуналних услуга. Суд је на основу овако утврђеног чињеничног стања, правилном применом материјалног права, одбио као неоснован тужбени

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, 1. П. 578/15, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5630/15 од 2. 3. 2016)

Припремила Редакција Инг-Про

23 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Да би се неко сматрао обвезником плаћања накнаде за испоручену топлотну енергију, тужилац мора да докаже да је то лице власник, закупац или корисник простора по било ком другом основу.

захтев. У конкретном случају из решења о раскиду уговора о закупу и потврде сервиса из Б. од 6. 1. 2012. године, произлази да је престанак закупа констатован закључно са даном 31. 12. 2011. године, па је суд правилно закључио да тужени у утуженом периоду није био у пословном односу као закупац са закуподавцем по основу наведеног уговора о закупу, односно није био у поседу простора за који је тужилац извршио обрачун и испоставио фактуре. Основ за фактурисање накнаде не може бити евиденција тужиоца према којој је тужени корисник услуге на наведеној адреси, а на којој је у претходном периоду користио пословни простор као закупац. Према одредби члана 3. став 1. Закона о комуналним делатностима, прописано је да су комуналне делатности од општег интереса, а према ставу 3. истог члана да комуналне делатности обавља јавно-комунално, односно друго предузеће у складу са Законом и прописима донетим на основу закона. Тужилац према наведеним законским одредбама није у обавези да са власницима и корисницима услуге закључује посебне уговоре. Међутим, да би се неко сматрао обвезником плаћања накнаде за испоручену топлотну енергију, тужилац мора да докаже да је то лице власник, закупац или корисник простора по било ком другом основу. Тужилац до закључења главне расправе није доставио доказе да је тужени био корисник спорног простора у периоду фебруар–септембар 2012. године. Како је тужени користио пословни простор на наведеној адреси закључно са 31. 12. 2011. године и то у својству закупца, обавеза одјаве коришћења пословног простора је и на страни власника пословног простора као лица које је у утуженом периоду корисник комуналних услуга, у смислу одредбе члана 19. став 2. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији Града Б. Стога тужени није пасивно легитимисан за плаћање утужене накнаде по основу коришћења комуналне услуге.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

2009. године, 5 фактура из 2013. године и 8 фактура из 2014. године, све у укупном износу од 17.224,95 динара. Нема доказа да је тужени рекламирао тужиоцу вршење услуга. Обрачуната камата на наведени главни дуг до дана утужења, тј. до 24. 12. 2014. године, износи 3.577,84 динара. Правилно је првостепени суд применио одредбе о застарелости потраживања, с обзиром на то да најстарија фактура потиче из 2007. године, те да је утужење извршено у децембру месецу 2014. године, тј. застарни рок од 10 година, прописан одредбом члана 371. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93), није истекао.

КРИВИЧНО ПРАВО

Одузимање возила од савесног власника при изрицању мере безбедности одузимања предмета у судској пракси

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Аутор се бави специфичним питањем које се појавило у пракси домаћих судова, али и у пракси Европског суда за људска права, а односи се на примену мере безбедности одузимања возила од савесног власника Никола Пантелић заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду sudski.postupci@legeartis.rs

1. О мерама безбедности Појава и примена мера безбедности као кривичних санкција, везује се за хуманији приступ кажњавању који настаје почетком двадесетог века. Како се не кажњава само дело, већ појединац који га чини, ни само кажњавање не може бити механичко и стереотипно, већ се мора прилагодити различитим учиниоцима кривичних дела. Овакав приступ je требало да учини и кривично право и друш тво бољим и праведнијим. Ипак, овим се не доводи у питање чињеница да је сврха изрицања мера безбедности у основи иста као и сврха изрицања казни, а огледа се у обављању заштитне функције кривичног права. Систем кривичних санкција у Републици Србији чине казне, мере упозорења, мере безбедности и васпитне мере (члан 4. став 1. Кривичног законика – „Сл. гласник РС”, 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 и 108/2014). Пунолетним учиниоцима кривичних дела, према

члану 79. став 1. тачке 1–11 КЗ-а, могу се изрећи следеће мере безбедности: 1. обавезно психијатријско лечење и чување у здравственој установи; 2. обавезно психијатријско лечење на слободи; 3. обавезно лечење наркомана; 4. обавезно лечење алкохоличара; 5. забрана вршења позива, делатности и дужности; 6. забрана управљања моторним возилом; 7. одузимање предмета; 8. протеривање странца из земље; 9. јавно објављивање пресуде; 10. забрана приближавања и комуникације са оштећеним; 11. забрана присуствовања одређеним спортским приредбама. Прве две мере безбедности, претходно набројане, изричу се у одређеним случајевима неурачунљивим лицима код којих, дакле, нема субјективног односа учиниоца према кривичном делу (члан 80. став 2. КЗ-а). Остале мере безбедности изричу се уз казну, односно другу кривичну санкцију, као њихова допуна којом се остварује нарочита сврха. Мере безбедности у Кривичном законику одређене су као санкције чију сврху у оквиру опште сврхе кривичних санкција представља отклањање стања и услова који могу бити од утицаја на то да учинилац убудуће не врши кривична дела (чл. 78. КЗ-а). Дакле, основни циљ изрицања мера безбедности представља отклањање услова и стања који су довели до извршења кривичног дела, како их учинилац у будућности више не би вршио.

2. Мера безбедности одузимања предмета

3. Одузимање возила од савесног власника у нашој судској пракси

25 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Када је у питању ова тема, најчешћа и истовремено најспорнија ситуација у судској пракси везује се за проблем одузимања возила од савесног власника при изрицању мере безбедности одузимања предмета. Наиме, поставља се питање на који се начин уопште може остварити сврха изрицања мере безбедности када се одузима возило које представља предмет извршења кривичног дела, од власника који није окривљени и који није могао нити је био дужан да зна за учињено кривично дело. Овде учинилац кривичног дела по неком основу (лизинг, рад у оквиру своје делатности…) или чак без основа (проста државина) има овлашћење држања или коришћења возила којим затим врши кривично дело или га користи при вршењу кривичног дела. Овакве ситуације се у пракси најчешће дешавају када правна лица својим запосленима дају возила на коришћење у циљу обављања делатности, а ови то своје право злоупотребе. Како је код појединих кривичних дела, као што смо претходно и истакли, обавезно одређивање мере безбедности одузимања предмета, ово ствара ризик за савесног власника да остане без свог возила. С друге стране, оправдана је претпоставка да савесни власник, када би сазнао да је његовим возилом окривљени извршио кривично дело, поменуто возило више не би давао дотичном. Зато се поставља питање на који начин би овакво обавезно одузимање возила могло да утиче на окривљеног да у будућности више не врши кривична дела, односно на који начин је оваквом мером уопште погођен сам окривљени. У нашој судској пракси постоји и пресуда која указује на обавезу суда да утврди постојање

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Када је у питању мера безбедности одузимања предмета, она се „може одредити у погледу предмета који је био намењен или употребљен за извршење кривичног дела или је настао извршењем кривичног дела, кад постоји опасност да ће се одређени предмет поново употребити за извршење кривичног дела, или кад је ради заштите опште безбедности или из моралних разлога одузимање предмета неопходно” (чл. 87. ст. 1. КЗ-а). У складу са раније наведеном сврхом изрицања мера безбедности и наведеном одредбом која се односи на одузимање предмета, Врховни касациони суд је у једној својој пресуди истакао да „изрицање мере одузимања предмета по члану 87. став 1. КЗ-а не представља обавезу суда, већ суд у конкретном случају процењује потребу за изрицањем наведене мере” (пресуда Врховног касационог суда, Кзз 694/2015 од 1. 9. 2015. год.). Како видимо, одређивање мере безбедности одузимања предмета од стране суда представља његово дискреционо право, те суд у конкретном случају треба да процени да ли је изрицање ове мере заиста неопходно. Међутим, код појединих кривичних дела (рецимо кривично дело неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога – чл. 246. КЗ-а, или недозвољеног прелаза државне границе и кријумчарења људи – чл. 350. КЗ-а), тамо где је то закоником предвиђено с обзиром на значај општег интереса и штета које таква дела могу изазвати, суд не може дискреционо процењивати одређивање наведене мере, већ предмет мора обавезно одузети. Како је ово било спорно правно питање у нашој судској пракси, Врховни касациони суд је на њега дао следећи одговор: „Код кривичних дела код којих је прописано обавезно одузимање предмета, предмети који су били употребљени или намењени за извршење кривичног дела ће се одузети, при чему је без утицаја на одлуку питање да ли постоји опасност да ће се конкретни предмет поново употребити за извршење кривичног дела или да ли је одузимање неопходно ради заштите опште безбедности или моралних разлога” (одговор Кривичног одељења Врховног касационог суда на спорно правно питање у погледу којег није дошло до усаглашавања ставова између

кривичних одељења апелационих судова, са заједничке седнице представника кривичних одељења Врховног касационог суда и свих апелационих судова, одржане у Нишу 2. октобра 2015. год.). Овакав одговор Врховног касационог суда у складу је и са ставом 3. раније наведеног члана 87. КЗ-а, који предвиђа да се законом може предвидети обавезно одузимање предмета, као и да се њиме могу одредити и услови за одузимање одређених предмета у појединим случајевима.

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

каузалног односа између возила и извршеног дела, односно на потребу да суд утврди да ли је возило преправљено тако да има посебна својства која олакшавају чињење кривичног дела, рецимо да ли су уграђена места за скривање (пресуда Врховног касационог суда Србије, Кж И 2536/06). Ипак, код кривичних дела код којих се врши обавезно одузимање возила, односно где се одузимање врши из моралних разлога, чињенице које се тичу непостојања преправки на возилима немају никакав значај. Тако је у једној пресуди Врховног касационог суда речено: „Ни чињенице које би биле релевантне за оцену о постојању или непостојању опасности да ће предмети бити поново употребљени за извршење кривичног дела, а којима је превожена опојна дрога, ни начин паковања и преношења опојне дроге у конкретном случају, немају значај за изрицање мере безбедности обавезног одузимања предмета у овом случају, с обзиром на то да се овде одузимање предмета не врши из тих разлога” (пресуда Врховног касационог суда, Кзз. ОК 10/2013(2) од 16. 10. 2013. год.). Дакле, возило које је окривљени користио при извршењу кривичног дела у овим ситуацијама, свакако ће бити одузето од савесног власника, без освртања на доказе који би потврдили да ли је знао или уопште могао сазнати за кривично дело. Из свега овога произлази да власник возила пред судом не може и није позван да пружи доказе у вези са својом савесношћу, односно да никако није могао или требало да зна за учињено кривично дело. С друге стране, ова пресуда указује на то да возило које се одузима у овим случајевима може бити свако возило које се налази на путевима, без обзира на његова својства, односно на чињеницу да оно није специфично преправљено како би се њиме лакше вршила кривична дела. Наравно, савесни власник чије је возило одузето има права на накнаду штете од учиниоца кривичног дела. Ово потврђује и судска пракса у којој је речено: „Наиме, за одлуку о одузимању предмета употребљеног за извршење кривичног дела, у смислу члана 87. став 1. КЗ-а, није од значаја да ли је тај предмет у својини извршиоца дела, јер се такав предмет одузима и од трећег лица које је власник или држалац истог и независно од тога да ли је то лице знало или могло знати да ће предмет бити употребљен за

извршење кривичног дела, а уз одржање права тог лица на накнаду штете од извршиоца кривичног дела (члан 87. став 2. КЗ-а)”. Иако на први поглед изгледа да овакво решење оправдава начин на који се поступа у наведеним случајевима, па поставља и питање бесмислености прављења питања у вези са овом темом, мора се констатовати да остваривање права савесног власника на накнаду штете у пракси често може бити осујећено. Као што и сами претпостављамо, извршилац кривичног дела који је склон прибављању средстава бавећи се криминалним активностима, често неће имати средства да накнади штету савесном власнику.

4. Одузимање возила од савесног власника у пракси Европског суда за људска права Како је наша земља, као чланица Савета Европе, потписница Европске Конвенције о људским правима („Сл. лист СЦГ – Међународни уговори”, бр. 9/2003, 5/2005, 7/2005 – исправка и „Сл. гласник РС – Међународни уговори” бр. 12/2010), за њу су обавезујуће пресуде Европског суда за људска права. Корисно је и интересантно погледати на који начин овај суд у својој пракси решава питања отворена и у претходном делу чланка. Ово посебно због тога што су решења и размишљања Европског суда за људска права посве другачија у односу на пресуде и ставове из наше судске праксе. Изложићемо предмет B.K.M. Lojistik Tasimacilik Ticaret Limited Sirketi (Привредно друштво подносилац представке – турско привредно друштво) против Словеније, из 2012. године, представка бр. 42079/12. Привредно друштво подносилац представке тврдило је да је одузимање његовог камиона у кривичном поступку пред словеначким судовима довело до незаконитог и несразмерног ометања његовог поседа. Наиме, крајем 2012. године цариници су зауставили и проверили камион наведеног привредног друштва, у коме су пронашли пакете хероина у укупној количини од 105 килограма. У датом тренутку возач камиона је био турски држављанин који је камион користио у службене сврхе. Окружно државно тужилаштво Словеније покренуло је поступак против турског држављанина, теретећи га за производњу

27 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

кривично дело почињено, те је утврдио да је, иако је предметна мера довела до лишавања поседа, она предузета у интересу јавне политике, у циљу спречавања трговине дрогом. Ипак, у смислу става 2. члана 1. Протокола број 1 који овлашћује државе да доносе „законе које сматрају потребним да би регулисале коришћење имовине у складу са општим интересима”, уочено је да се таква ограничења коришћења имовине односе на привремена ограничења коришћења имовине или могућност реституције власништва. Насупрот томе, у овом предмету је одузимање имовине укључивало трајни пренос власништва и подносилац представке није имао реалну могућност да поврати свој камион. Суд је одлучио да се трајна природа мере којом је предвиђен коначни пренос власништва, без могућности повраћаја, сводила на лишавање имовине. С друге стране, Европски суд је истакао да ометање имовине у овим случајевима мора бити прописано законом и мора тежити једном или више легитимних циљева. Поред тога, мора постојати разуман однос пропорционалности између употребљених средстава и циља или циљева који се желе постићи. Што се тиче постизања фер равнотеже између средстава које користе домаће надлежне установе у циљу спречавања трговине дрогом и заштите имовинских права привредног друштва подносиоца представке, Европски суд је истакао да „сматра да таква равнотежа зависи од много фактора, а понашање власника имовине је један од елемената целине околности који треба узети у обзир”. Дакле, домаћи суд мора да размотри да ли су примењени поступци у датом предмету били такви да омогућују разумно узимање у обзир степена кривице или пажње, које се могу приписати привредном друштву, или барем односа између владања привредног друштва и кршења закона до ког је дошло. Суд у овом смислу треба да дозволи и разумну могућност подносиоцу представке да представи свој предмет и своје аргументе надлежним органима. Исти аргумент везан за нарушавање равнотеже између заштите права на имовину и заштите општег интереса, а да претеран и нескривљени терет не би пао на оштећену страну, Европски суд за људска права наводи и у својој пресуди 3508/08, случај Unsped Paketi servisi SaN.VeTIC.A.S. против

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

и трговину нелегалним дрогама, при чему је Окружни државни тужилац захтевао да камион привредног друштва буде одузет. У првостепеном поступку је Окружни суд у Птују утврдио да је возач камиона крив за трговину дрогом и осудио га на девет година затвора, уз то наложивши да се спорни камион врати привредном друштву. Окружни суд је сматрао да није било никаквих назнака да је привредно друштво знало за транспорт нелегалног материјала, те да не постоји услов који се тиче постојања опасности по општу безбедност и морал. Међутим, жалбу на ову пресуду поднели су возач и Више државно тужилаштво Словеније, а Виши суд у Марибору је преиначио првостепену пресуду и наложио одузимање камиона. Суд је сматрао да законодавни оквир предвиђа обавезно одузимање предмета у случајевима кривичних дела везаних за дрогу јер природа њиховог извршења, њихов обим и последице, захтевају продужење мера принуде особама које нису починиоци кривичног дела, без обзира на то да ли су власници возила знали шта је починилац превозио. Виши суд је објаснио да се предмети коришћени при извршењу кривичног дела могу одузети чак и када не припадају починиоцу, у мери у којој право трећег лица на накнаду штете од починиоца није угрожено. Дана 29. 9. 2011. године Уставни суд Словеније је одбацио накнадно поднету уставну жалбу и иницијативу за оцену уставности привредног друштва. Уставни суд је утврдио да мера због које је поднета жалба није довела до прекомерног ометања упркос чињеници да привредно друштво није имало ефективну могућност за спречавање злоупотребе своје имовине у криминалне сврхе и да није учествовало у извршењу кривичног дела. У међувремену је Окружни суд у Птују обавестио привредно друштво да ће камион бити продат на јавној аукцији и да може поднети писане коментаре у том погледу. Камион је продат на јавној аукцији привредном друштву од кога је и одузет (према тврдњама Владе Републике Словеније, што је привредно друштво оспоравало) за износ од 12.000 евра. Путем представке коју је поднело привредно друштво, као што смо раније навели, овај случај је дошао и пред Европски суд за људска права. Европски суд је сматрао да се ово дело односи на одузимање ствари помоћу којих је

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Бугарске, која је објављена 13. 10. 2015. године, као и у пресуди бр. 57785/00 од 15. 9. 2006. године, Zlinsat, Spol. SR.O. против Бугарске. Надаље, Европски суд је истакао „да се не чини да је камион био прилагођен за кријумчарење дроге, нити је било ранијих инцидената изазваних пропустом привредног друштва да спречи превоз нелегалних пошиљки својим возилима, што би покренуло питање личне одговорности привредног друштва за извршење кривичног дела”. Као што видимо, суд је на овом месту имао у виду посебне преправке на возилу (такозване штекове) које би олакшавале извршење дела, а које у овом случају нису постојале. С тим у вези је Европски суд закључио да „не постојање таквих преправки, заједно са чињеницом да је возач камиона окривљен за трговину дрогом и осуђен на девет година затвора, тешко да доводи до закључка да би се камион могао поново користити за транспорт нелегалних супстанци, па стога он не види који негативни ефекти могу резултирати из повраћаја камиона његовом власнику”, односно поставља се питање каква опасност по друштво може надаље постојати у погледу предметног возила. У вези са тим је Европски суд такође истакао да је све претходно наведено „нарочито тачно ако се има у виду да је привредно друштво у сваком случају било у могућности да предметни камион

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

откупи на јавној аукцији (шта више, Влада Републике Словеније тврди и да га је откупило). С друге стране, закључак Европског суда је и да се омогућавање откупа камиона привредном друштву на јавној аукцији не може сматрати средством које отклања штету коју је привредно друштво претрпело, јер поновно стицање возила проистиче из цене коју је оно на јавној аукцији платило. Када је реч о наводима Владе да домаће законодавство пружа привредном друштву делотворну могућност да добије накнаду за свој губитак тако што ће је потраживати од возача који је осуђен, Европски суд је био мишљења да овакав захтев за накнаду штете подразумева додатну неизвесност за савесног власника одузете имовине јер се може утврдити да је одговорни несолвентан. С обзиром на све претходно изнето, Европски суд је заузео став „да обавезно одузимање возила привредног друштва, заједно са недостатком реалне могућности да добије компензацију са свој губитак, није довољно узело у обзир интересе привредног друштва”. Стога је суд закључио да у овом случају не постоји фер равнотежа између захтева општег интереса и права привредног друштва на неометано уживање своје имовине, те да је терет стављен на привредно друштво био претеран.

Кроз разноврсне примере из судске праксе аутор пише о условима који морају бити испуњени да би се применио кривично-процесни институт суђење у одсуству

Драган У. Калаба заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку sudski.postupci@legeartis.rs

29 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

адржина – номенклатура садашњег Законика о кривичном поступку („Сл. гласник РС”, 72/11, 101/11 и 55/14) врло је јасна и прецизна, а у вези са темом овог рада је Глава XVIII која се односи на: ● главни претрес, ● одржавање главног претреса и ● доношење пресуде. У оквиру области главног претреса важно је поглавље под називом „Претпоставке за одржавање главног претреса”, што је обухваћено одредбама од 377. до 385. чл. ЗКП-а. У чл. 377. ЗКП-а наведене су претпоставке за одржавање главног претреса, а то су: ● присуство председника, чланова већа и записничара; ● присуство позваних лица без којих главни претрес не може да се одржи, осим ако постоје услови прописани овим закоником, под којима изузетно главни претрес може да се одржи и у одсуству неког од њих. У чл. 380. ЗКП-а регулисано је довођење окривљеног ако на претрес не дође а свој изостанак не оправда, затим евентуално одлагање главног претреса ради довођења окривљеног, као и опозивање наредбе за довођење под одређеним условима.

То значи да је суштина суђења или вођење тока главног претреса у присуству окривљеног или, прецизније наведено, у његовом учествовању на припремном рочишту као фази главног претреса (уз испуњење законских услова), потом у главном претресу на којем ће се изјашњавати на поднетој оптужби, док ће у доказном поступку предлагати доказе, дати одбрану, бити саслушан, учествовати у испитивању сведока, вештака и стручног саветника, као и што ће се упознати са предложеним доказима оптужбе, учествовати поводом измене, проширења или подношења нове оптужнице, и дати завршну реч. Институт суђење у одсуству је одступање од основних принципа поступка на који је претходно указано. У ситуацији када је нешто предвиђено као одступање, нужно је остварење тачно предвиђених услова за примену тог кривично-процесног института. С друге стране, ЗКП је предвидео ванредни правни лек у виду понављања кривичног поступка лицу које је осуђено у одсуству (чл. 479–482 ЗКП-а), а то је „враћање” у легални ток поступка, односно суђење уз присуство осуђеног. Одредба чл. 381. ЗКП-а гласи: ● У ставу првом: „Оптуженом се може судити у одсуству само када постоје нарочито оправдани разлози да му се суди, иако је одсутан, под условом да је у бекству или није доступан државним органима.” ● У ставу другом: „Решење о суђењу у одсуству доноси веће, на предлог тужиоца”.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Суђење у одсуству – члан 381. Законика о кривичном поступку

КРИВИЧНО ПРАВО

● У ставу трећем: „Жалба не задржава изврше-

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ње решења из става два овог члана.” Дакле, кривично-процесни институт суђење у одсуству има пет нужних елемената који су законски и конститутивни, а то су: 1. да се може судити само лицу које има статус оптуженог лица; 2. да је то лице у бекству или није доступно државним органима; 3. да постоје нарочито оправдани разлози да му се суди; 4. да тужиочев предлог мора да постоји; 5. да суд прихвати тужиочев предлог да се оптуженом суди у одсуству. У чл. 2. ЗКП-а, у одељку „Значење израза”, под тачком 3. је одређено да је оптужени лице: ●против кога је оптужница потврђена; ● коме је поводом оптужног предлога, приватне тужбе или предлога за изрицање мере безбедности обавезно психијатријско лечење, одређен главни претрес или рочиште за изрицање кривичних санкција у скраћеном поступку. Дакле, ради се о случајевима када се том лицу може судити, а са друге стране, институт суђење у одсуству је и предвиђен и нумерисан у оквиру одредаба ЗКП-а које се односе на главни претрес. Оптужено лице мора да је у бекству или није достижно државним органима. Оптужени је у бекству када напусти своје пребивалиште или боравиште („негде се склонио”), а затим мења место боравка и у сваком случају предузима низ активности са циљем да не буде откривен и да онемогући реализацију поступка који се води против њега. Да би се доказима утврдило да је оптужени у бекству, морају се претходно предузети све законске мере да се исти пронађе. Могућности сазнања су разне – преко пријатеља и родбине, полиције, дипломатских представника у иностранству, а затим и преко издавања потернице и међународне потернице, уз испуњење законских услова. У овом делу треба указати на недоумице у судској пракси у погледу разлике између лица које је у бекству и лица чија адреса није позната. Животно је могуће да је некоме адреса непозната не зато што се крије, већ зато што је немаран у пријављивању промењене адресе стана и пребивалишта јер је нпр. теренски радник или

има документа попут личне карте, возачке дозволе и др., која су неуредна и непотпуна, или оптужени живи у тачно одређеном месту, али адресу треба утврдити. Поново треба указати на битну чињеницу, а то је да орган поступка мора доказати јасно и прецизно да је оптужени у бекству, а то је најчешће путем извештаја надлежне полицијске управе. Даље, оптужени је недоступан државним органима у ситуацији када орган поступка не може да дође до њега, било из правних, било из стварних разлога. По мом мишљењу, уместо израза „недоступан” прецизнији је бивши израз „недостижан” у одредбама ЗКП-а које су се у претходном периоду мењале, а односе се и на овај институт. Недостижност је ближе опредељење установи суђења у одсуству него недоступност. У одређеним ситуацијама је било спорно када је оптужено лице недоступно државним органима, па су врховни судови заузели правни став који се често цитира у литератури, а такви случајеви се овде наводе ради подсећања, док други део рада садржи карактеристичне судске одлуке везане за примену овог кривично-процесног института. То су: ● странац у Србији изврши кривично дело, па се врати у своју земљу, након чега од његове воље зависи да ли ће се појавити пред нашим судом; ● домаћи држављанин се након извршења кривичног дела склони у иностранство и не јавља се нашим органима поступка; ● оптужени се налази негде у Србији, али његова адреса не може да се утврди; ● суд је дужан да прво достави оптужни акт и позив оптуженом, а тек након тога да утврди да ли су испуњени услови за суђење у одсуству; ● ако оптужени прими уредно позив за главни претрес, па отпутује у иностранство, суд је дужан да прво утврди његово место боравка у иностранству и да му достави позив за главни претрес; ● оптужени се налази у иностранству на познатој адреси, уредно прима позиве, али се не појављује пред судом, при чему се мора затражити екстрадиција, па ако се иста одбије, има услова за суђење у одсуству;

31 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

чијем образложењу се морају навести јасни и прецизни разлози, као и докази из којих произлази да су реализовани услови за примену овог института. Тек тада се приступа суђењу у одсуству. Због наведеног такво суђење представља одступање од редовног поступка суђења уз присуство оптуженог, па је и због тога установљен ванредни правни лек у виду понављања таквог окончаног поступка. Како се овај институт односи на главни претрес, ако јавни тужилац не да предлог за суђење у одсуству, главни претрес се не заказује и једноставно „се чека” док оптужени не буде доступан. Ако је предлог тужиоца одбијен, против таквог решења тужилац може изјавити жалбу, а такође жалбу може изјавити и бранилац оптуженог против решења којим се дозвољава суђење у одсуству. Наравно, након одбијања тужиочевог предлога, исти може касније дати нови предлог за суђење у одсуству, али и тада се морају остварити сви услови предвиђени у цитираном члану. Овакве ситуације треба разликовати од ситуација када је поступак против оптуженог у фази истраге. Тада тужилац може или да прекине истрагу сходно чл. 307. ст. 2. т. 2. ЗКП-а („осумњичени је у бекству или иначе није достижан државним органима”) или да је обустави сходно чл. 308. ст. 1. т. 2. ЗКП-а („ако постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење”). Све претходно је наведено за редовни кривични поступак. Сходно чл. 495. ст. 1. ЗКП-а (последња реченица) могуће је суђење и у скраћеном поступку, али такво суђење треба разликовати од ситуације предвиђене чл. 507. ст. 2. ЗКП-а: „Ако се оптуженом суди за кривично дело за које је предвиђена новчана казна или казна затвора до три године, па не дође на главни претрес иако је уредно позван, судија може одлучити, након узимања изјаве од тужиоца, да се главни претрес одржи у одсуству оптуженог, под условом да његово присуство није нужно и да је пре тога био саслушан.” То даље значи да, ако се одржи главни претрес пред другостепеним судом, могућа је примена овог института.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

оптужени се налази у иностранству са уредном путном исправом, живи на познатој адреси, али одбија пријем судског позива или се без оправданог разлога не одазива позиву на главни претрес; ● странац се након извршења кривичног дела у Србији врати у своју земљу, па од својих надлежних органа добије савет да није дужан да се одазове позиву суда из Србије, што заиста и користи. Примена овог кривично-процесног института могућа је само након остварења услова предвиђених у чл. 381. ЗКП-а, па је немогућа ситуација да се окривљени или бранилац окривљеног сагласе да му се суди у одсуству. Када се донесе решење о суђењу у одсуству, оптужени од тог тренутка мора имати браниоца сходно чл. 74. ст. 1. т. 4. ЗКП-а, било изабраног, било да му се постави бранилац по службеној дужности, а то даље значи да се оптужни акт, позиви и судске одлуке достављају браниоцу, а не оптуженом лицу. То даље значи да, ако се до завршетка главног претреса појави оптужени, дотадашњи поступак се „претвара” у редовни кривични поступак, уз присуство оптуженог. Следећи услов који се мора остварити јесте постојање нарочито оправданих – важних разлога да се оптуженом суди у одсуству. Наравно, досадашња судска пракса је у овом делу мислила искључиво на тежину извршеног кривичног дела и последице које су наступиле. Суштина је у „реализацији” суђења, а то значи доношење пресуде којом се, на основу изведених и оцењених доказа, утврђује да је оптужени извршилац одређеног кривичног дела. Притом је таква пресуда сатисфакција за на пример оштећена лица у циљу реализације имовинскоправног захтева или пак за државу у виду наплате новчане казне имовинске користи и друге. Не може се дати дефиниција постојања нарочито оправданих разлога за суђење оптуженом у одсуству. То је ствар кривичноправног догађаја и оцене суда да постоји такав разлог, наравно када су испуњени и остали услови за постојање овог кривично-процесног института. И коначно, може се судити оптуженом у одсуству ако постоји предлог надлежног тужиоца и ако је донето решење о суђењу у одсуству у ●

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Судска пракса је у вези са суђењем у одсуству богата. У овом раду ће бити приказане карактеристичне судске одлуке поводом: I присутности оптуженог на суђењу – првенствена обавеза органа поступка; II постојања нарочито оправданих разлога; III непостојања услова за примену чл. 381. ЗКП-а; IV суђења у одсуству у скраћеном поступку; V постојања образложених разлога о испуњености услова предвиђених у чл. 381. ЗКП-а; VI суђења у одсуству и примене института кривично-процесног права; VII суђења у одсуству и примене института општег дела КЗ-а.

I Присутност оптуженог на суђењу – првенствена обавеза органа поступка – Случај #1. Пре доношења одлуке о предлогу Јавног тужиоца да се окривљеном суди у одсуству, мора бити утврђено да се окривљени налази у бекству или да иначе није достижан државним органима. Притом је потребно имати у виду следеће: а) када је боравиште окривљеног непознато, али се основано може узети да се налази у земљи, потребно је покушати да се пронађе његова адреса применом одредбе чл. 550. ЗКП-а и издати потерницу уз остварење услова, па се реално може очекивати да ће се тим путем окривљени пронаћи; б) ако се окривљени налази у иностранству, а повремено долази у Србију, треба сачекати његов долазак и наставити поступак уз његово присуство. Када се ради о окривљеном који је страни држављанин, достављање оптужног акта и позива за главни претрес извршиће се путем међународне кривичноправне помоћи или путем нашег дипломатског или конзуларног представништва, уколико је боравиште окривљеног познато. Ако се окривљени не одазове на позив, а изо станак не оправда или ако одбије пријем позива, може се основано закључити да избегава долазак пред суд и да је недостижан државним органима. Ако је извесно или вероватно да се окривљени налази ван земље, али не долази

ни повремено у земљу нити има изгледа да ће ускоро доћи, а његово боравиште није познато, треба да се покуша да се путем међународне кривичноправне помоћи пронађе његово боравиште када постоји реалан изглед да ће такав начин утврђивања његове адресе бити успешан. (Закључак саветовања представника кривичних одељења врховних судова)

Случај #2. Фактичко је питање да ли се оптужени који се налази на раду у иностранству и не долази у земљу дуже време, може третирати као лице које није доступно нашим државним органима, што треба посебно ценити у сваком конкретном случају. (Став Кривичног одељења Врховног суда Србије)

Случај #3. Оптуженом се може судити у одсуству уколико је недостижан државним органима, а недостижним ће се сматрати тек када буду исцрпљена сва законом предвиђена средства за обезбеђење његовог присуства у кривичном поступку. Из образложења: Из садржине списа и извештаја Полицијске управе о нереализованим наредбама за довођење и достављача о неизвршеним уручењима позива окривљеном, произлази да се исти крије и да се налази у Словенији или у Србији, али на непознатој адреси, а да се само повремено јавља кући. Међутим, како окривљеном није одређен притвор и није издата потерница, тако нису предузете ни све законом прописане радње ради утврђивања његове адресе и његовог проналажења и омогућавања вођења кривичног поступка у његовом присуству. На основу изнетих разлога, у смислу чл. 304. ст. 2. ЗКП-а, првостепени суд ће у поновном поступку предузети све законом предвиђене радње ради утврђивања адресе и обезбеђења присуства окривљеног, уколико су за то испуњени услови, и то одређивањем притвора и издавањем потернице, па ће тек у зависности од резултата предузетих мера одлучити о испуњености услова за одржавање главног претреса. (Решење Окружног суда у Нишу, Кж 1884/08 од 30. октобра 2008)

II Нарочито оправдани разлози за примену чл. 381. ЗКП-а Случај #1. Постоје важни разлози да се суди у одсуству окривљеном који се налази у иностранству на издржавању казне затвора, због чега његово присуство није могуће обезбедити, а апсолутна застарелост кривичног гоњења наступа пре истека казне коју издржава у иностранству. (Пресуда Вишег суда у Београду, Кж 433/14 од 7. 7. 2014)

(Решење Основног суда у Чачку, Кв 193/16 од 10. маја 2016, и Решење Вишег суда у Чачку, Кж 52/16 од 31. маја 2016)

Случај #3. Решењем првостепеног суда је окривљеном продужен притвор сходно чл. 211. ст. 1. т. 1. ЗКП-а. Жалба браниоца окривљеног је неоснована. Из наведених разлога окривљеном је суђено у одсуству и донета је наредба за расписивање потернице 31. јануара 2013. године, а из списа се утврђује да је по расписаној потерници окривљени лишен слободе тек 5. марта 2016. године, а то значи после више од три године. Из свега наведеног очигледно је да се окривљени крио дуже време – неколико година, односно да је био недоступан државним органима, па је потпуно правилна одлука да се окривљеном продужи притвор из претходно наведених разлога. (Решење Основног суда у Чачку, Кв 281/16 од 22. 6. 2016, и Решење Вишег суда у Чачку, Кж 60/16 од 29. 6. 2016)

Случај #4. Постоје услови за суђење у одсуству јер окривљени није био доступан надлежним органима, није се појављивао на главним претресима иако је био уредно позиван, а одређен му је притвор и расписана је потерница, што такође није успело да обезбеди његово присуство, при чему му је стављено на терет кривично дело којим је оштећено малолетно лице. Из образложења: Решењем првостепеног суда одређено је да се окривљеном суди у одсуству због кривичног дела недавање издржавања из чл. 195. ст. 1. КЗ-а. Првостепени суд је правилно утврдио да је испуњен услов из чл. 381. ст. 1. ЗКП-а да му се

33 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

(Пресуда Савезног суда, Кж 15/94 од 20. 9. 1995)

Случај #2. Решењем првостепеног суда одређено је да се окривљеном суди у одсуству. Жалба браниоца окривљеног је неоснована. По оцени Већа другостепеног суда испуњени су услови за суђење у одсуству окривљеном јер је исти дуже време недоступан суду, а постоје нарочито важни разлози за то – кривично дело које му се ставља на терет извршено је у септембру месецу 2012, па разлози правичности и једнакости грађана пред законом налажу да се осуђеном суди у одсуству.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Случај #4. Када се окривљеном суди у одсуству, суд је дужан да у сваком појединачном случају, ако се окривљени налази у иностранству, оцени да ли је доступан државним органима и да ли постоје важни разлози да му се суди у одсуству. Из образложења: У конкретном случају је утврђено да се окривљени налази на раду у Немачкој, али суд у току поступка није утврдио ближу адресу окривљеног, нити је покушао да му достави позив за главни претрес у иностранству, већ је донео решење да се претрес одржи у одсутности окривљеног пошто није достижан државним органима, а постоји бојазан да дође до одуговлачења и застарелости кривичног гоњења. Након тога је одржано више главних претреса на које окривљени није дошао нити је приведен, па је окривљеном суђено у одсутности и донета је првостепена пресуда којом је оглашен кривим, а другостепени суд је такву пресуду потврдио. По оцени Савезног суда фактичко је питање да ли се оптужени који се налази у иностранству и не долази у земљу дуже време, може третирати као лице које није доступно државним органима, што треба посебно ценити у сваком појединачном случају, али поменуту одлучну чињеницу првостепени суд није утврђивао, па за сада нема доказа да је окривљени недоступан државним органима, а одуговлачење поступка и застарелост кривичног гоњења не могу се сматрати нарочито важним разлозима за суђење у одсуству окривљеном, па је због тога основан захтев за заштиту законитости.

КРИВИЧНО ПРАВО

суди у одсуству, а који се односи на постојање нарочито оправданих разлога, имајући у виду да се окривљеном ставља на терет кривично дело које је вршио од септембра месеца 2010. године до дана оптужења, а да ускраћивање суђења у одсуству доводи до знатније штете малолетног лица које је оштећено овим кривичним делом, те да су и поступци у којима су оштећена малолетна лица по самој природи ситни.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

органима, па су испуњени услови да му се суди у одсуству. (Решење Врховног суда Србије, Кж 596/86).

Случај #8. Када оптужени за разбојништво буде пуштен да се брани са слободе, напусти територију СРЈ и оде у отцепљену републику чији држављанин постане, то су важни разлози да му се суди у одсуству.

(Решење Вишег суда у Пожаревцу, Кж 28/16 од 22. 2. 2016)

(Решење Окружног суда у Београду, К 458/94).

Случај #5. Оптуженом се може судити у одсуству под условом да је у бекству или да није достижан државним органима, да постоје нарочито важни разлози да му се суди иако је одсутан, као и да постоји тужиочев предлог и да суд прихвати предлог за суђење у одсуству. Из образложења: По налажењу Врховног суда у конкретном случају постоје нарочито важни разлози да се суди у одсуству оптуженом јер је њему стављено на терет извршење кривичног дела убиства у покушају из чл. 47. ст. 1. КЗ-а РС, у вези са чл. 19. КЗ-а СРЈ, као и кривично дело фалсификовање исправе из чл. 233. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а РС. Имајући у виду тежину и начин извршења кривичних дела, као и чињеницу да је оптужница у овом кривичном предмету поднета 1997. године (протекло је девет година), сви ови разлози представљају нарочито важне разлоге да се суди у одсуству овом оптуженом, а и из списа предмета произлази да је на претресу од 25. априла 2006. године јавни тужилац предложио да се одреди суђење у одсуству оптуженог.

Случај #9. Суђење у одсуству окривљеном, у смислу одредбе чл. 275. ст. 2. ЗКП-а, није ограничено само на најтежа кривична дела, већ је под законским условима дозвољено у свим случајевима у којима постоје важни и оправдани разлози да се окривљеном суди у одсуству, тј. кад би ускраћивање суђења било штетно за значајни интерес друштва или грађана.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 866/06 од 31. 5. 2006)

Случај #6. За суђење у одсуству испуњени су услови ако надлежни органи земље у којој оптужени борави, нису удовољили молби за његово издавање. (Решење Врховног суда Србије, Кж 7/84).

Случај #7. Када се оптужени налази у иностранству на непознатој адреси, недостижан је државним

(Закључци Саветовања представника кривичних одељења врховних судова, од 26. и 27. фебруара 1974. године).

Случај #10. Када се није могло обезбедити учешће окривљеног на главном претресу јер се налази у иностранству, а није позната његова адреса, окривљени је недостижан државним органима, па су испуњени услови за суђење у одсуству, а исцрпљена су сва средства за обезбеђење присуства окривљеног на главном претресу. Супротно томе, недостижним државним органима се не може сматрати окривљени који се налази у иностранству на познатој адреси која омогућава да му се позив достави преко конзуларног представништва наше земље. У конкретном случају постоје важни разлози за суђење у одсуству јер су предмет оптужбе три кривична дела, од којих је за једно предвиђена казна затвора од 10 година. Тежина дела, начин извршења и околности под којима су извршена, указују на неопходност да се пресуда у овој правној ствари донесе што пре, а доношење осуђујуће пресуде би имало значајне ефекте са становишта остварења генералне превенције као облика сврхе изрицања кривичне санкције предвиђене у Закону, док би ослобађајућа пресуда отклонила сваку сумњу у моралну исправност оптуженог и олакшала

би му евентуални повратак у оштећену радну организацију. (Решење Врховног суда Србије, Кж 596/86).

(Решење Вишег суда у Београду, Кв 338/12 од 24. 5. 2012, и Решење Апелационог суда у Београду, Кж 264/12 од 18. 6. 2012).

(Решење Вишег суда у Пожаревцу, Кж 38/16 од 22. 4. 2016)

Случај #13. Приликом доношења решења којим се окривљеном суди у одсуству, суд је дужан да у образложењу наведе потпуне разлоге за постојање оправданих разлога за примену наведеног института. Из образложења: Имајући у виду да је кривично дело извршено 23. октобра 2004. године и да је окривљени недоступан државним органима, правилно је првостепени суд нашао да постоје нарочито важни разлози да се окривљеном суди у одсуству, с обзиром на дуго трајање кривичног поступка и на очекивано наступање застарелости кривичног гоњења 23. октобра 2014. године, као и с обзиром на обавезу суда да поступа у складу са Законом. (Пресуда Основног суда у Ужицу, К 731/12 од 26. 4. 2013, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 3020/13 од 25. 6. 2013)

(Пресуда Основног суда у Ужицу, К 283/13 од 27. 6. 2013, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 7377/13 од 20. 11. 2013)

Случај #15. Када првостепени суд донесе решење којим се окривљеном суди у одсуству, у образложењу се морају навести разлози за постојање оправданих разлога да му се суди у одсуству. Из образложења: Доказима је утврђено да је окривљени у Немачкој и борави на непознатој адреси, а за њим је расписана потерница и донето је решење о одређивању притвора. Правилно је првостепени суд закључио да се окривљени налази у бекству и да је у предмету оптужен као саизвршилац са још једним окривљеним. Имајући у виду и протек времена који је дужи од пет година од подизања оптужног акта, јасно је да су испуњени услови постојања оправданих разлога да се окривљеном суди у одсуству. (Решење Основног суда у Чачку, Кв 720/14 од 13. 10. 2014, и Решење Вишег суда у Чачку, Кв 142/14 од 6. 11. 2014)

Случај #16. Жалба браниоца окривљеног, изјављена против решења првостепеног суда којим је одређено суђење у одсуству окривљеном, неоснована је. Из образложења: Првостепени суд је правилно утврдио постојање нарочито оправданих разлога за суђење у одсуству, с обзиром на то да је окривљени оправдано сумњив да је учинио кривично дело

35 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Случај #12. Постоје услови за суђење у одсуству јер окривљени није био доступан надлежним органима, није се појављивао на главним претресима иако је био уредно позиван, а донето је решење о одређивању притвора и расписана је потерница, што такође није успело да обезбеди његово присуство, при чему је окривљеном на терет стављено кривично дело недавање издржавања из чл. 195. ст. 1. КЗ-а, па би ускраћивање суђења у одсуству довело до знатније штете малолетног лица које је већ оштећено овим кривичним делом, и то малолетног сина окривљеног, рођеног 31. децембра 2003. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Случај #11. Нарочито оправдани разлози за суђење у одсуству могу представљати и чињенице да се један саоптужени налази у притвору, а да међусобна повезаност оптужених њиховим радњама указује да у конкретном случају нема услова за раздвајање поступка.

Случај #14. Неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног, изјављени против пресуде првостепеног суда којом је оглашен кривим због кривичног дела недавање издржавања из чл. 195. ст. 1. КЗ-а, да у конкретном случају нису испуњени услови за суђење у одсуству окривљеном. Из образложења: Правилан је закључак првостепеног суда да постоје нарочито важни разлози да се окривљеном суди у одсуству, имајући у виду да је у предмету оштећено малолетно лице, да се ради о његовом интересу и заштити и да је за поједине радње током поступка већ наступила застарелост кривичног гоњења, као и да прети наступање застарелости и за остале радње.

злоупотреба положаја одговорног лица из чл. 234. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, да оштећеном предузећу није плаћен дуг у износу од три милиона динара и да оштећено предузеће има оправдан интерес да се заврши кривични поступак у коме ће истаћи имовинскоправни захтев. Уз све то и када се има у виду да је окривљени недоступан државним органима, та чињеница је и даље неизвесна.

КРИВИЧНО ПРАВО

(Решење Вишег суда у Чачку, К 195/14 од 23. 9. 2014, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1283/14 од 10. 11. 2014)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #17. У конкретном предмету је утврђено да постоје важни разлози за суђење у одсуству окривљеној којој се ставља на терет кривично дело недавање издржавања из чл. 195. ст. 1. КЗ-а, с обзиром на то да је кривично дело почела да врши 19. маја 2011. и надаље, те да би услед одуговлачења овог поступка и непојављивања окривљене дошло до знатније штете за малолетно лице које је оштећено у овом кривичном предмету, а имајући у виду обавезу окривљене која је утврђена правноснажном пресудом тога суда, П број … (Решење Вишег суда у Пожаревцу, Кж 249/15 од 31. 7. 2015)

Случај #18. Постоје разлози да се оптуженом суди у одсуству – када по потрази и потерници није пронађен, два саоптужена се налазе у притвору, а тежина кривичног дела оправдава суђење у одсуству (кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога). (Решење Врховног суда Србије, Кж 1807/06 од 20. 11. 2006)

Случај #19. Нарочито оправдан разлог за суђење у одсус тву може представљати и чињеница да је један од саоптужених у притвору, а да међусобна повезаност оптужених и њихових радњи указује да у конкретном случају нема услова за раздвајање поступка. (Решење Вишег суда у Београду, Кв 338/12 од 24. 5. 2012, и Решење Апелационог суда у Београду, Кж 264/12 од 18. 6. 2012)

Случај #20. У ситуацији када постоји оправдана сумња да је окривљени извршио кривична дела пре пет година, а његово присуство на претресу

није могуће обезбедити и поред расписивања потернице и одређивања притвора, постоје нарочито оправдани разлози да му се суди иако је одсутан, а они се огледају у потреби заштите интереса оштећених лица која су се придружила кривичном гоњењу и истакла имовинскоправни захтев (у питању су кривична дела тешка крађа из чл. 204. ст. 1. т. 1. КЗ-а и кривично дело неовлашћено коришћење туђег возила из чл. 213. ст. 1. КЗ-а). (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 965/15 од 18. 9. 2015)

Случај #21. Нарочито оправдан разлог да се окривљеном суди иако је одсутан, може представљати и право саокривљених да им се суди у разумном року. (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 922/15 од 3. 9. 2015)

Случај #22. Када се утврди да окривљени нису достижни државним органима јер се дуже време налазе у иностранству на непознатим адресама, као и да прети опасност да ће доћи до застарелости кривичног гоњења за дело које је извршено 1995. године, испуњени су услови да се окривљенима суди у одсуству. (Решење Првог општинског суда у Београду, Кв 1750/03 од 24. 12. 2003, и Решење Окружног суда у Београду, Кж 330/04 од 11. 2. 2004)

Случај #23. Испуњени су услови да се окривљеном суди у одсуству када се он налази у притвору Хашког трибунала јер је неизвестан и временски период током кога ће се окривљени налазити у притвору, и исход поступка који се тамо против њега води. (Решење Окружног суда у Београду, Кв 692/03 од 31. 3. 2003, и Решење Врховног суда Србије, Кж 602/03 од 15. 5. 2003)

Случај #24. Када оптужени за разбојништво буде пуштен да се брани са слободе, а затим напусти територију СРЈ и оде у отцепљену републику чији држављанин постане, то су важни разлози да му се суди у одсуству. (Решење Окружног суда у Београду, К 458/94 и Кв 82/96 од 26. 1. 1996)

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2313/07 од 9. 6. 2008)

III Непостојање услова за примену чл. 381. ЗКП-а

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 810/16 од 15. 11. 2016)

Случај #2. Решење о суђењу у одсуству, уколико су испуњени услови прописани одредбом чл. 381. ЗКП-а, може се донети само након потврђивања оптужнице, јер је у питању институт који је везан за „суђење”. (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 119/16 од 9. 2. 2016)

Случај #3. Чињеница да је окривљени страни држављанин сама по себи није довољна да би се могло сматрати да је недоступан државним органима, утолико више што је овај окривљени сва писмена суда уредно примао на адресу пребивалишта ... коју је пријавио суду. Стоји чињеница да оптужени није приступио на главни претрес од ... , потом и на претресу од ..., али како од маја месеца 2016. године поступајући суд није ни покушао да достави писмена оптуженом на познату адресу пребивалишта, то је правилан

(Решење Апелационог суда у Нишу, Кж 462/16 од 30. 8. 2016)

Случај #4. Ако из списа произлази да оптужени има стално пребивалиште са познатом адресом у Ужицу, да је у тачно одређеном периоду боравио у затвору на издржавању казне затвора и да није одређено његово привођење, тада нема услова да се окривљеном суди у одсуству сходно чл. 304. ст. 2. ЗКП-а. (Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 10/99 од 27. 10. 1999, и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 108/00 од 21. 2. 2000)

Случај #5. Када из судских списа произлази да оптужени има пребивалиште у тачно одређеном граду у Немачкој, тада је, применом чл. 304. ст. 2. ЗКП-а, решење суда о суђењу оптуженом у одсуству преурањено. (Решење Окружног суда у Чачку, Кв 51/05 од 17. 2. 2005, и Решење Врховног суда Србије, Кж 288/05 од 24. 2. 2005)

Случај #6. Стоји чињеница да окривљени није приступио на главни претрес, а изостанке није оправдао, па није пронађен на адреси пребивалишта и према њему је расписана потерница, тако да из извештаја Полицијске управе произлази да се окривљени склонио на подручје града Београда, што даље значи да постоје сазнања о месту његовог тренутног боравка, а самим тим и могућност да се одговарајућим радњама и мерама преко надлежних органа у том месту наведена сазнања провере у погледу околности евентуалног пријављеног боравишта и да се исти покуша пронаћи и привести. За сада је преурањен закључак првостепеног суда да се донесе решење за суђење у одсуству. (Решење Окружног суда у Чачку, Кв 231/09 од 18. 6. 2009, и Решење Врховног суда Србије, Кж 1693/09 од 30. 6. 2009)

Случај #7. Када у кривичном поступку јавни тужилац да предлог да се оптуженом суди у одсуству, то подразумева да Веће на претресу

37 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Случај #1. У ситуацији када се окривљени против кога се пред првостепеним судом води кривични поступак, налази на издржавању казне затвора у страној држави, суд прво треба да преко надлежног министарства затражи његово изручење Републици Србији, па би се тек по одбијању изручења или немогућности изручења од замољене државе, створили услови да му се суди у одсуству.

закључак првостепеног суда да нису исцрпљене све расположиве мере за обезбеђење присуства окривљеном на главном претресу, због чега се не може сматрати да је окривљени у овој фази поступка недоступан државним органима. www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Случај #25. Постоје нарочито важни разлози да се оптуженом суди у одсуству јер се ради о старом и сложеном предмету у коме су, поред оптуженог ... , оптужена још два лица, на шта указује и тежина и начин извршења кривичног дела које је извршено 2001. године. У том случају постоји шеснаест оштећених лица којима је омогућено да остваре своја права, па је искључена и могућност евентуалног застаревања кривичног предмета.

доноси решење да се оптуженом суди у одсуству, а потом да се по извођењу доказа донесе одговарајућа пресуда. У противном је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 364. ст. 1. т. 3. ЗКП-а, јер је претрес одржан без лица чије је присуство на претресу обавезно.

КРИВИЧНО ПРАВО

(Решење Општинског суда у Чачку, К 548/00 од 18. 10. 2001, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 23/02 од 7. 2. 2002)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #8. Службена белешка истражног судије да је према обавештењу полицијске управе окривљени наводно побегао из наше земље, не представља довољан доказ да је окривљени у бекству и да није доступан државним органима, док суд не покуша редовним путем да му уручи оптужницу и позив за главни претрес. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 158/68)

Случај #9. Оптуженом се не може судити у одсуству само због тога што он то захтева и што постоји предлог јавног тужиоца. Оптуженом се може судити у одсуству само ако је у бекству или није достижан државним органима, а постоје нарочито важни разлози да му се суди. (Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж 867/77)

Случај #10. Суђењу у одсуству се прибегава само у изу зетним случајевима јер такво суђење представља институт којим се озбиљно одступа од основних начела кривичног поступка. Из образложења: Основано се жалбом браниоца окривљеног истиче да је у образложењу решења првостепени суд дао нејасне разлоге због којих сматра да је потребно одредити суђење у одсуству, имајући у виду да је од извршења дела које се окривљеном ставља на терет прошло непуних седам месеци, због чега не постоји изражена опасност од застарелости кривичног гоњења. Првостепени суд мора да води рачуна да суђење у одсуству представља поступак којим се озбиљно одступа од основних начела кривичног поступка и који се само изузетно користи, уз остварење законских услова. (Решење Апелационог суда у Београду, Кж 854/12 од 15. 3. 2012)

Случај #11. Да би првостепени суд донео решење о суђењу у одсуству окривљеном, мора се чврстим доказима утврдити да је исти недоступан државним органима. Из образложења: Првостепени суд закључује да има места суђењу у одсуству јер се не може реализовати наредба за довођење окривљеног који се у међувремену налази у притвору у Бечу, па се за сада не може прихватити као правилан закључак првостепеног суда да је окривљени недоступан државним органима наше земље, што је битан услов да би се окривљеном судило у одсуству. (Пресуда Вишег суда у Чачку, К 81/11 од 26. 2. 2013, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2207/13 од 11. 6. 2013)

Случај #12. Првостепени суд је закључио да је окривљени недоступан државним органима јер није било могуће поступити по наредби за довођење окривљеног, тако да му је чак и притвор одређен. Првостепени суд не наводи који су то нарочито важни разлози да се окривљеном суди у одсуству, јер навођење околности протека времена од извршења кривичног дела, без означавања решења у образложењу који је то период, као и чињеница да су у току поступка одређени трошкови исплаћени из буџетских средстава суда, не представљају нарочито важне разлоге да се неком лицу суди у одсуству. Због наведеног има места укидању решења првостепеног суда. (Решење Основног суда у Чачку, Кв 209/14 од 12. 3. 2014, и Решење Вишег суда у Чачку, Кж 44/14 од 24. 3. 2014)

Случај #13. Другостепени суд налази да побијано решење не садржи образложење нарочито оправданих разлога за суђење у одсуству, осим што је наведено да је окривљени „свесно и намерно постао недоступан државним органима, односно побегао у Француску након блокаде његовог предузећа”, што су разлози који се не могу прихватити као нарочито оправдани за суђење у одсуству. (Решење Вишег суда у Чачку, Кв 180/14 од 21. 8. 2014, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1051/14 од 8. 9. 2014)

Случај #14.

(Решење Окружног суда у Београду, Кв 692/03 од 31. 3. 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 11/04 од 29. 4. 2004)

Случај #15. Преурањено је суђење у одсуству оптуженом који се налази у затвору друге државе, ако претходно није остварен покушај да оптужени буде саслушан. (Решење Врховног суда Србије, Кж 1279/05 од 26. 12. 2005)

Случај #17. Нису испуњени услови за суђење у одсуству када нема доказа да се оптужени налази у бекству и да није достижан државним органима. (Пресуда Савезног суда, Кзс 7/99 од 28. 9. 1999)

Случај #18. Нису испуњени услови за суђење у одсуству када окривљени не дође на главни претрес, а позив му се није могао уручити јер избегава пријем писмена и привођење тако што не отвара врата свог стана иако је поуздано утврђено да се у стану налази. (Пресуда Општинског суда у Лазаревцу, К 244/06 од 6. 11. 2006, и Решење Окружног суда у Београду, Кж 285/07 од 22. 2. 2007)

ЈЕДИНСТВЕНО ИЗДАЊЕ НА НАШЕМ ТРЖИШТУ!

БИЛТЕН СЛУЖБЕНИХ МИШЉЕЊА Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Компанија Инг-Про доо Београд као овлашћени издавач, у сарадњи с Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, објављује Билтен службених мишљења. Билтен садржи званична мишљења Министарства и ауторске текстове стручних лица из Министарства у вези са радноправном регулативом. Издање је намењено привредним друштвима, јавном сектору, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, образовним институцијама, адвокатима и свима другима који примењују радно право. Билтен излази четири пута годишње (укупно четири броја годишње – један број квартално). За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

39 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Случај #16. Када се окривљеном ставља на терет кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 201. ст. 4. у вези са чл. 195. ст. 3. КЗ-а РС, нису испуњени услови за суђење у одсуству јер је окривљени становник одређеног

(Пресуда Општинског суда у Бачкој Тополи, К 197/05 од 24. 5. 2007, и Решење Окружног суда у Суботици, Кж 434/07 од 13. 11. 2007)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Када се окривљени налази у притвору у Међународном трибуналу у Хагу, нису испуњени услови да му се суди у одсуству ако суд није претходно покушао да евентуално обезбеди присуство окривљеног пред истим.

града у Аустрији, са познатом адресом, а претреси нису одржавани јер је окривљени тражио одлагање због немогућности доласка из здравствених разлога.

Случај #1. Окривљени не мора бити саслушан пре доношења одлуке о суђењу у одсуству, када је ова одлука донесена зато што се налази у бекству или иначе није достижан државним органима, а постоје нарочито важни разлози да му се суди иако је одсутан. Из образложења: Првостепени суд је, доносећи побијано решење, имао у виду процесну ситуацију у којој се главни претрес у скраћеном поступку може одржати без присуства окривљеног, при чему је нужно да је окривљени пре тога био саслушан, док је Јавни тужилац поднеском … предложио да се окривљеном суди у одсуству, што представља сасвим другачију процесну ситуацију од претходне јер се окривљеном може судити у одсуству иако претходно није саслушан.

(Решење Апелационог суда у Београду, Кж 4851/12 од 27. 12. 2013)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

КРИВИЧНО ПРАВО

IV Суђења у одсуству у скраћеном поступку

Случај #2. Окривљеном који није претходно саслушан, може се у скраћеном поступку судити у одсус тву уколико су испуњени услови из чл. 304. ст. 2. ЗКП-а. (Пресуда Врховног касационог суда, Кзз 12/10 од 14. 4. 2010)

Случај #3. Нису испуњени услови за суђење у одсуству, прописани чл. 304. ст. 2. ЗКП-а, уколико окривљеном који је саслушан и чије присуство није нужно, суд није могао уручити позив за главни претрес, а против њега се води скраћени поступак. Главни претрес у скраћеном поступку се, сходно чл. 445. ЗКП-а, може одржати иако на исти не дође окривљени коме позив није могао бити уручен због непријављивања промене адресе боравишта под напред наведеним условима. (Решење Општинског суда у Нишу, Кв 350/07, и Решење Окружног суда у Нишу, Кж 724/07).

Случај #4. Окривљеном се може судити у одсуству у скраћеном поступку и када се он по другом

предмету налази у притвору, уколико о томе није обавестио суд. (Пресуда Општинског суда у Лазаревцу, К 265/04 од 11. 1. 2005, и Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 621/05 од 14. 4. 2005)

V Постојање образложених разлога о испуњености услова предвиђених у чл. 381. ЗКП-а Случај #1. Сви услови предвиђени у чл. 381. ст. 1. ЗКП-а морају се остварити да би се окривљеном судило у одсуству и то мора бити детаљно образложено у решењу којим се дозвољава суђење у одсуству. (Решење Основног суда у Чачку, Кв 398/15 од 24. 9. 2015, и Решење Вишег суда у Чачку, Кж 87/15 од 7. 10. 2015)

Случај #2. Да би се окривљеном судило у одсуству, поред објективне околности да није достижан државним органима, морају постојати нарочито важни разлози који се морају утврђивати у сваком конкретном случају, с обзиром на то да се не може прихватити садржина образложења решења првостепеног суда који само паушално наводи да је окривљени био недоступан државним органима. (Пресуда Основног суда у Чачку, К 301/10 од 4. 2. 2010, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 3858/10 од 22. 7. 2010)

Случај #3. У решењу којим се дозвољава суђење у одсуству окривљеном, нужно је да буду наведени разлози за постојање испуњености услова за примену наведеног института. Из образложења: Имајући у виду одредбу чл. 304. ст. 2. ЗКП-а, првостепени суд је био у обавези да наведе јасне разлоге из којих произлази да је окривљени био недостижан државним органима и да утврди који су то нарочито важни разлози због којих је нужно окривљеном судити у његовом одсуству, при чему само паушално навођење законске формулације да је окривљени недостижан државним органима, без навођења који су то нарочито важни разлози, није довољан разлог да се главни претрес одржи у одсуству окривљеног. (Пресуда Основног суда у Чачку, К 4017/10 од 8. 2. 2010, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 3870/10 од 22. 9. 2010)

(Решење Вишег суда у Чачку, Кж 142/14 од 6. 11. 2014)

Случај #1. Када првостепени суд у разлозима одлуке пропусти да утврди и образложи постојање нарочито важних разлога који су, поред осталих услова за суђење у одсуству, предвиђени оптуженом у ЗКП-у, то чини битну повреду одредаба кривичног поступка. (Решење Врховног суда Војводине, Кж 698/77)

Случај #2. Када се оптуженом суди у одсуству, не треба му достављати оптужницу и пресуду и поред тога што је његово боравиште у иностранству познато. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 393/84)

Случај #3. Када је оптужени осуђен на казну затвора у одсуству, испуњени су услови да му се продужи притвор због тога што није доступан државним органима. (Решење Окружног суда у Београду, К 247/04 од 22. 6. 2004, и Решење Врховног суда Србије, Кж 1974/04 од 13. 12. 2004)

(Решење Окружног суда у Чачку, Кв 424/06 од 28. 12. 2006, и Решење Врховног суда Србије, Кж 32/07 од 23. 1. 2007)

Случај #5. За доношење решења о суђењу у одсуству, сходно чл. 304. ст. 2. ЗКП-а, није нужно да је окривљени претходно саслушан. (Пресуда Врховног касационог суда, Кзз 76/10 од 17. 3. 2010)

Случај #6. Ако је оптуженом суђено у одсуству јер је сам проузроковао немогућност да буде саслушан, не може се бранилац у жалбеном поступку позивати на повреду права на изношење одбране пред судом. (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 506/14 од 24. 4. 2014)

Случај #7. Решење о суђењу у одсуству, уколико су испуњени услови предвиђени у чл. 381. ЗКП-а, може се донети само након потврђивања оптужнице. (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 119/16 од 9. 2. 2016)

Случај #8. Уколико нису испуњени услови за суђење у одсуству, суд ће о томе одлучити решењем КВ Већа или Судећег већа. (Решење Трећег општинског суда у Београду, К 257/03 од 31. 1. 2007, и Решење Окружног суда у Београду, Кж 425/07 од 15. 3. 2007)

Случај #9. Када тужилац да предлог да се окривљеном суди у одсуству, а Веће не прихвати такав предлог, донеће се решење којим се одбија предлог тужиоца, а на које је дозвољена жалба. (Решење Првог општинског суда у Београду, Кв 274/05 од 18. 5. 2005, и Решење Окружног суда у Београду, Кж 1650/05 од 30. 6. 2005)

41 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

VI Суђења у одсуству и примена института кривично-процесног права

Случај #4. Када се у оптужници да предлог да се оптуженом суди у одсуству, а такође и предлог за одређивање притвора сходно чл. 142. ст. 2. т. 1. ЗКП-а, тада поред доношења решења о суђењу окривљеном у одсуству, нема основа за доношење решења о одређивању притвора када је исто донето раније од стране истражног судије.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Случај #4. Када првостепени суд донесе решење о суђењу окривљеном у одсуству, у образложењу морају бити наведени сви оправдани разлози за суђење у одсуству. Из образложења: Из списа произлази да је непозната адреса окривљеног, па је издата наредба за расписивање потернице и донето решење о одређивању притвора јер се окривљени налази у бекству. Правилно првостепени суд налази да је испуњен претходно наведени разлог, с обзиром на то да је у кривичном поступку оптужен као саизвршилац са још једним окривљеним, а такође имајући у виду и протек времена који је дужи од пет година од подизања оптужног акта. Тиме су испуњени услови постојања оправданих разлога да се окривљеном суди у одсуству. Жалба браниоца окривљеног је неоснована јер образложење решења првостепеног суда садржи потпуне разлоге за суђење у одсуству.

Случај #10. Када је неко осуђен у одсуству, његов бранилац и он могу поднети захтев за понављање поступка у року од шест месеци, који за осуђеног тече од дана када је лишен слободе по потерници ради издржавања казне затвора, па је тада постао доступан државним органима и тиме је наступила могућност да му се суди у присуству.

КРИВИЧНО ПРАВО

(Пресуда Општинског суда у Чачку, Кв 213/05 од 24. 10. 2005, и Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 28/06 од 1. 3. 2006)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #11. С обзиром на то да се о могућности суђења у присуству осуђеног цени према стању у време доношења решења о захтеву за понављање поступка и с обзиром на напред наведену околност да је осуђени у иностранству, првостепени суд је правилно закључио да се не може дозволити понављање поступка док се осуђени налази у иностранству и да такав захтев може да упути тек онда када се врати у земљу и да о томе уз захтев пружи доказ, што произлази из одредбе чл. 413. ст. 1. ЗКП-а. (Решење Општинског суда у Алексинцу, Кв 259/03, и Решење Окружног суда у Нишу, Кж 105/04)

Случај #12. Дозвољено је понављање кривичног поступка осуђеном у одсуству, без обзира на то што је правноснажна пресуда у међувремену преиначена у погледу одлуке о казни, у смислу одредбе чл. 552. ст. 1. т. 1. ЗКП-а. (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1075/15 од 22. 10. 2015)

Случај #13. Кривични поступак у коме је неко лице осуђено у одсуству – док се налазило у иностранству, те суд није имао могућности да његов долазак на претрес обезбеди применом принудних средстава – не може се поновити на захтев осуђеног, упућен из иностранства, већ је потребно да се осуђени врати у Југославију пре него што он или његов бранилац поднесе захтев за понављање поступка, те да о томе уз захтев пруже доказ. (Решење Окружног суда у Београду, Кв 1175/78)

VII Суђења у одсуству и примена института општег дела КЗ-а Случај #1. Право лица осуђеног у одсуству да на основу чл. 410. ст. 1. ЗКП-а у року од годину дана од дана када је сазнало за пресуду којом је осуђено у одсуству, поднесе захтев за понављање поступка, не представља законску сметњу за извршење те пресуде и то у целини, тј. с обзиром на казну лишења слободе и с обзиром на остале санкције, те се рок застарелости извршења казне и у таквом случају рачуна од дана када је пресуда постала правноснажна. (Став Кривичног одељења Врховног суда Србије од 20. јануара 1986. године)

Случај #2. Ускраћивање суђења без присуства окривљеног који претходно није саслушан, значило би прећутну дозволу за наступање застарелости. (Решење Апелационог суда у Београду, Кж 485/12 од 27. 12. 2012)

Случај #3. Кривична санкција се окривљеном одмерава у сладу са општом сврхом кривичних санкција и сврхом кажњавања, независно од чињенице да ли се окривљеном суди у одсуству, односно ова околност се не може ценити као отежавајућа околност приликом одмеравања врсте и висине кривичне санкције. Из образложења: Чињеница да је окривљеној суђено у одсуству не сме бити отежавајућа околност за окривљену, већ она представља само могућност да се суди и у ситуацији када иста није доступна, а постоје нарочито важне околности због којих ће суђење ипак да се одржи, те се првостепени суд правилно водио свим оним законским разлозима када се одлучио за наведену кривичну санкцију коју би изрекао у складу са свим околностима и да је иста била присутна. (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 1257/12 од 10. 5. 2012)

КАЛКУЛАТОР КАМАТА У ОКВИРУ ЕЛЕКТРОНСКОГ ИЗДАЊА

Калкулатор има на располагању две врсте каматних стопа: дефинисане и моје каматне стопе. Дефинисане каматне стопе које ажурира Редакција су:

Моје каматне стопе дефинише сваки корисник и прилагођава сопственим потребама.

Обрачуне камате корисници: • могу сачувати у оквиру базе; • могу по потреби мењати; • могу бирати да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице.

Калкулатор врши обрачуне камата: • пропорционалном методом; • комфорном методом; • јединственом мешовитом методом.

Збирни обрачун камата – обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

43 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

• стопа затезне камате на износ дуга који гласи на динаре; • стопа затезне камате на износ дуга који гласи на евре; • референтна каматна стопа; • есконтна стопа Народне банке Србије; • индекс потрошачких цена; • камата за неплаћене и неблаговремено плаћене јавне приходе; • камата за неблаговремено плаћени царински дуг; • камата за неблаговремено плаћену казну у царинском поступку; • затезна камата на дуг који гласи на доларе (износи су у доларима); • референтна каматна стопа Европске централне банке (ЕЦБ); • затезна каматна стопа по пресудама Европског суда за људска права; • затезна каматна стопа на дуг који гласи на швајцарски франак; • затезна камата (Црна Гора).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

Обавеза плаћања накнаде за одводњавање и пракса Управног суда

УПРАВНО ПРАВО

У јавности се појавила полемика у вези са обавезом плаћања ове накнаде. Аутор овог текста коментарише и пресуде Управног суда, донете у тој области

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Саша Кулић дипл. правник с вишегодишњим искуством у водопривреди unakrsni.pogled@legeartis.rs

бављање водне делатности је у савреме ном свету делатност од посебног инте реса за сваку земљу. Оно је регулисано бројним законским и подзаконским прописи ма, у првом реду стога што је вода као епифе номен повезана са разноврсним корисницима јер служи за задовољавање многобројних и ра зличитих потреба. Правни односи у које ступају јавноправни и приватноправни субјекти пово дом воде, у свакој земљи имају изузетан значај, једнак значају који има вода као један од основ них предуслова живота. Стога је Закон о вода ма („Сл. гласник РС”, бр. 30/10, 93/12 и 101/16 – у даљем тексту: ЗОВ) којим се уређује водни режим, један од „системских” закона, уколико се под тим појмом подразумева пропис који задире у велики број друштвених (самим тим и правних) односа. Одиста, овај закон је своје врсна тачка везивања, не само када је у питању живот и здравље људи, већ и многе друге обла сти: животна средина, пољопривреда, изградња објеката, пловидба, енергетика, туризам, спорт и рекреација итд. Безмало да и нема области људског живота и рада у којој правни субјекти (физичка и правна лица) не ступају у правне од носе поводом воде. С друге стране, овај закон је „системски” у још једном смислу: њиме се успоставља један си стем који је у свакој држави од посебне важно сти – систем водопривреде. Он традиционално

обухвата три целине: коришћење вода, заштиту вода и заштиту од (штетног дејства) вода. Није претерано рећи да систем водопривреде, по ред војске и полиције, представља најважнији систем за очување живота и имовине у свакој земљи. У неким земљама се о једном делу вод них објеката стара управо војска. Дакле, вода и водни објекти су у рангу објеката од значаја за безбедност земље. Заштита од штетног дејства вода дели се на заштиту од спољних вода (заштита од поплава) и заштиту од унутрашњих вода (одводњавање). Претпоставке за ефикасно функционисање си стема за заштиту од штетног дејства вода су нај пре свест о његовом значају и вредности, затим добра опремљеност (кадровска и материјална) и добра организација и координација и на крају постојање стабилног извора финансирања. Овај рад је посвећен заштити од унутра шњих вода и накнади која се плаћа за одвод њавање. С обзиром на то да се системима за одводњавање штити имовина правних и фи зичких лица, јасно је да они који имају користи од те заштите, бенефицијари, морају да учес твују у сношењу трошкова изградње и одржа вања система за одбрану од унутрашњих вода. Својевремено се висина накнаде за одводњава ње пољопривредног земљишта одређивала на различите начине, углавном према роду жита на оном делу пољопривредног земљишта на коме су се градили системи за одводњавање. Данас се, како и ЗОВ у члану 171. прописује, висина накнаде за одводњавање пољопри вредног земљишта одређује према површини и класи земљишта, пољопривредној култури и друго. Под тим „и друго” треба разумети ката старски приход који је у сада важећем ЗОВ у

45 LEGE ARTIS ● MAJ 2017.

Чланом 169. ЗОВ-а прописано је да се нак нада за одводњавање плаћа за уређење водног режима земљишта на мелиорационом подручју, односно делу мелиорационог подручја, одвође њем сувишних вода системима за одводњавање којима управља јавно водопривредно предузеће (у даљем тексту: ЈВП). Том одредбом је устано вљена законска обавеза плаћања накнаде за од водњавање за све власнике односно кориснике који имају земљиште у оквиру мелиорационог подручја. Мелиорациона подручја су одређе на Правилником о одређивању мелиорацио них подручја и њихових граница („Сл. гласник РС”, број 38/11), тако да је крајње једноставно утврдити да ли неко земљиште припада мели орационом подручју или не припада. Обавезу плаћања накнаде имају сва физичка и правна лица, укључујући и општине, јавна предузећа чији је оснивач држава или јединица локалне самоуправе, као и други субјекти. Ratio legis прописивања овакве обавезе је јасан: свако ко има користи од одводњавања, било да је оно непосредно или посредно, мора да сноси тро шкове изградње и одржавања мелиорационог система. Средствима која се од те накнаде при купе, гради се и одржава мелиорациони систем. Притом ваља знати да одводњавање може бити двојако: непосредно и посредно. Непосредним одводњавањем се системом канала и/или цев ном дренажом одводи сувишна вода са повр шина које се штите од унутрашњих вода. За разлику од њега, посредним одводњавањем се системом канала омогућава отицање воде са зе мљишта које је угрожено унутрашњим водама, тако да не долази до превлаживања и поплава. Закон о водама у члану 170. прецизира да је обвезник плаћања накнаде за одводњавање вла сник, односно корисник: 1) пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта; 2) објекта, односно простора намењеног за оба вљање привредне и друге делатности, изузев ако је одвођење вода уређено системом атмос ферске канализације; 3) стамбеног објекта, изузев ако је одвођење вода уређено системом атмосферске канализације; 4) саобраћајне инфраструктуре (путеви, желе знице, луке, пристаништа, аеродроми и друго), изузев ако је одвођење вода уређено системом атмосферске канализације или на други начин;

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

предвиђен као могући критеријум према коме се може одредити висина накнаде за одводња вање. Поређења ради, према раније важећем Закону о водама („Сл. гласник РС”, бр. 46/91, 53/93 и 54/96), у члану 101. став 1. накнада за одводњавање пољопривредног и шумског зе мљишта обрачунавала се и плаћала на основу катастарског прихода, односно по јединици површине. Посебан разлог за писање овог чланка нала зим у чињеници да се у јавности појавила поле мика у вези са обавезом плаћања ове накнаде, а додатну конфузију су унеле и пресуде Управ ног суда својим неуједначеним ставовима и по грешном интерпретацијом прописа у погледу правне природе ове обавезе. Најпре, ваља знати да од укупног земљишног фонда Србије, без Косова и Метохије, обрадиву површину (различитог квалитета) чини око 4,5 милиона хектара. Одводњавањем је обухваћено око 2 милиона хектара на којима се налази око 390 система за одводњавање, са преко 24.000 km каналске мреже, 210 већих и неколико десетина мањих црпних станица, укупног капацитета 543 m3/s и 252 гравитациона испуста. На најугро женијим земљиштима у алувијалним равнима Тисе, Бегеја и Тамиша густина каналске мреже је 10–14 m/hа, са хидромодулом одводњавања између 1,0 и 1,6 l/s по hа. На површинама у при обаљу Дунава каналисаност износи око 10,6 m/ hа, са хидромодулом од 0,5 до 1,0 l/s по hа, док је каналска мрежа на површинама на лесним те расама са хидромодулом 0,5 l/s по hа. Хоризон тална цевна дренажа изграђена је на око 66.000 hа, а најзаступљенија је у Банату, нешто мање у Бачкој, а најмање на водном подручју Мораве. (Извор: „Стратегија управљања водама на тери торији Републике Србије до 2034. године” у „Сл. гласнику РС” број 3/17). Из наведених, макар и овако оскудних пода така, види се да се ради о једном комплексном систему. Без претеривања се може рећи да у неким деловима Републике Србије (посебно у Војводини) без система за одводњавање норма лан живот не би био могућ – унутрашње воде би угрозиле објекте, усеве, шуме и др., укратко велики део површина би био под водом. Отуда је врло важно знати да систем за одводњавање мора несметано да функционише. У против ном, штете су несагледиве.

УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

5) добара у општој употреби (паркови, тргови, улице и друго), изузев ако је одвођење вода уре ђено системом атмосферске канализације или на други начин. Дакле, овом одредбом је побројано шта се све штити мелиорационим системом од уну трашњих вода, због чега се и плаћа накнада за одводњавање. Изузетак од правила по коме се накнада за одводњавање плаћа за свако зе мљиште унутар мелиорационог подручја, прописана је у члану 173. ЗОВ-а: накнада за од водњавање не плаћа се за грађевинско земљи ште под пословним и стамбеним објектима, ако се плаћа накнада за одводњавање за пословни, односно стамбени објекат, као ни за пољопри вредно земљиште за које се плаћа накнада за коришћење воде за наводњавање. Оба изузетка имају своје оправдање. Први је мотивисан на мером да се избегне удвајање обавезе плаћања накнаде за објекат и земљиште под њим, а други изузетак отклања логичну противуречност која би постојала уколико би неко плаћао накнаду за одводњавање исте воде за коју је већ платио накнаду за наводњавање, јер би се тада радило о својеврсном дуплирању обавезе, што је нео правдано и недопустиво. Овде треба поменути и то да је по одлуци Владе, чланом 194. ЗОВ-а, предвиђена могућност ослобађања од обавезе плаћања накнаде за одводњавање ако је прогла шена елементарна непогода, али само за власни ке/кориснике пољопривредног, грађевинског и шумског земљишта. У систему накнаде за одводњавање посебан значај има одредба из члана 191. ЗОВ-а, којом је прописано да Влада утврђује висину накнада за воде. При томе је чланом 171. став 3. истог закона прецизирано да је основ за утврђивање висине накнаде за одводњавање годишњи обра чун трошкова управљања и одржавања систе ма за одводњавање. Влада сваке године доноси уредбу о висинама накнада за воде (у оквиру ње је и висина накнаде за одводњавање за свако ме лиорационо подручје понаособ). С обзиром на то да велики број субјеката (физичких и правних лица) има непокретно сти на мелиорационом подручју, законодавац је морао да поједностави поступак вршења обра чуна и задужења за плаћање накнаде за одвод њавање. Наиме, када су у питању правна лица, обвезници накнаде се броје десетинама хиљада,

док је физичких лица – обвезника накнаде више од милион. Обрачун и задужење, као поверене послове, за све обвезнике врше ЈВП-а у складу са одредбом из члана 192. став 3. ЗОВ-а. До 1. јануара 2017. године обрачун и задужења за физичка лица вршила је Пореска управа. Како би решења о обавезивању могла бити донета за сваког обвезника понаособ, сем наведених еле мената неопходан је још један: подаци о повр шини и култури земљишта, односно подаци о објекту за који се плаћа накнада. Зато је ЗОВ у члану 193. прописао да је организација надле жна за вођење евиденције о непокретностима и правима на њима дужна да ЈВП-у, на његов захтев а без накнаде, доставља ажурне подат ке о земљишту и власницима, односно кори сницима земљишта и других непокретности, ради утврђивања износа и наплате накнаде за одводњавање, као и да је орган који обавља по слове утврђивања и обрачуна висине накнаде за коришћење грађевинског земљишта у једи ници локалне самоуправе, дужан да ЈВП-у, на његов захтев а без накнаде, доставља податке о површини стамбеног и пословног простора, ради утврђивања износа и наплате накнаде за одводњавање. Тиме је цео процес обавезивања на плаћање накнаде за одводњавање заокружен: постоји законски основ, одређена су мелиора циона подручја, Влада је донела одлуку о виси ни накнаде, ЈВП од надлежне службе за катастар непокретности, односно од органа који обавља послове утврђивања и обрачуна висине накнаде за коришћење грађевинског земљишта у једи ници локалне самоуправе, прибавља податке о површини земљишта, катастарском приходу и објектима, и на једном месту има све елементе за доношење решења о обавезивању на плаћање накнаде за одводњавање. Из наведених карактеристика накнаде за од водњавање може се закључити да се код накнаде за одводњавање заправо и не ради о класич ној накнади за учињену услугу, већ је у пита њу својеврсна дажбина sui generis. Накнада за одводњавање је законска обавеза која постоји независно од пружене услуге одводњавања. За разлику од других накнада које представљају новчани еквивалент за учињену услугу, у вези са накнадом за одводњавање обавеза настаје ipso facto – самим тим што се нека површина земљишта налази у границама мелиорационог

47 LEGE ARTIS ● MAJ 2017.

накнаде. Таквим пресудама Управни суд пони штава решења зато што се из првостепеног ре шења не види да ли је одводњавање извршено, колики су трошкови управљања и одржавања система за одводњавање, који се објекти одржа вају или су одржавани, колики је удео обвезни ка накнаде у односу на те трошкове и слично. Из оваквих пресуда се може закључити да суд није разумео правну природу накнаде за одвод њавање, нити је узео у обзир целину норми које регулишу ову специфичну накнаду. Свој став судска већа заснивају на одредби из члана 171. став 3. ЗОВ-а, којом је прописано да је основ за утврђивање висине накнаде за одводњавање годишњи обрачун трошкова управљања и одр жавања система за одводњавање, али та одредба сама за себе наводи на погрешан траг. Ово стога што суд превиђа одредбу из члана 191. ЗОВ-а којом је прописано да Влада утврђује висину накнада за воде. Дакле, трошкови одржавања система за одводњавање и сви други трошко ви у вези са одводњавањем од значаја су само приликом доношења уредбе Владе. Када Влада донесе уредбу за текућу годину и утврди висине накнада за воде, а у оквиру њих и висине накна де за одводњавање, ЈВП мора по њој да поступа и доноси решења о обрачуну и задужењу према висини коју је за свако мелиорационо подручје утврдила Влада. Ако Управни суд својом пресу дом тражи да ЈВП у свом решењу наведе да ли је одводњавање извршено, колики су трошкови управљања и одржавања система за одводњава ње, који се објекти одржавају или су одржава ни, колики је удео обвезника накнаде у односу на те трошкове и сл., он заправо налаже да ЈВП одреди другачију висину накнаде за одводња вање, различиту од оне коју је утврдила Влада, на шта ЈВП није овлашћено. Зато су овакве пре суде de iure неизвршиве. Приликом доношења решења ЈВП не може да занемари уредбу Владе којом је утврђена висина накнаде за одводњава ње. Истине ради, треба рећи и то да се у једном броју решења ЈВП-а у диспозитиву погрешно наводи да се „овим решењем утврђује накнада за одводњавање за обвезника”, што је вероват но и навело Управни суд на погрешан пут јер је утврђивање висине накнаде везано за трошкове одводњавања и функционисање система. Како је напред речено, ЈВП је овлашћено само да из врши обрачун и задужење, али не и да утврди

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

подручја, сматра се да је услуга одводњава ња извршена. Такав је став изражен у Одлуци Уставног суда Републике Србије, У- бр. 141/00 од 23. 1. 2003: „Уставни суд је закључио да је у конкретном случају реч о накнади као обаве зној дажбини, а не о накнади која се плаћа за извршену услугу, односно обављене радове” (подвукао аутор). Идентичан став је заузео и Врховни суд Србије у више пресуда, од којих овде, примера ради, наводим следећи: „По оце ни овог суда правилно је у управном поступ ку утврђено чињенично стање према коме је тужилац корисник непокретности које су по поседовним листовима тачно наведене како по површини, катастарском приходу, тако и по култури, те је правилном применом наведених законских одредаба донео одлуку као у диспози тиву оспореног решења. Нису основани наводи тужиоца да се шума и шумско земљиште не на лазе у мелиорационом подручју, те да шумама и није потребно одводњавање, с обзиром на то да је чланом 100. наведеног закона изричито про писано да се накнада за одводњавање плаћа за мелиорациона подручја која се непосредно, од носно посредно одводњавају, и с обзиром на то да се наведене непокретности неспорно налазе у мелиорационом подручју” (Пресуда Врховног суда, У. 2649/02 од 18. 9. 2002. године). Иденти чан је био и став Управног суда у бројним пре судама: 5-У.200/10(2007) од 11. 3. 2010. године, 11У 934/11 од 6. 12. 2012. године, IIIУ. 15746/15 од 18. 3. 2016. године, итд. Из образложења јед не од тих пресуда издвајам: „Из списа предмета произлази да је првостепени орган на основу података из поседовних листова и листова не покретности утврдио да је тужилац корисник земљишта назначене површине и катастарског прихода, при чему земљиште припада мелиора ционом подручју које се посредно одводњава, што се види из Одлуке о одређивању мелио рационих подручја и њихових граница, па се неосновано у тужби указује да у проведеном поступку није правилно утврђено са коликом површином земљишта располаже тужилац, као и да ли се земљиште налази у мелиорационом подручју” (Пресуда Управног суда, 13У.19960/10 (2009) од 25. 2. 2011. године). Међутим, у последње време све је више пре суда Управног суда у којима судска већа зау зимају потпуно супротан став у погледу ове

УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

висину накнаде за одводњавање. Дакле, овакве формулације из диспозитива решења ЈВП-а су погрешне и то свакако ваља исправити. С друге стране, пресуде суда у којима се поништавају решења стога што не садрже по датке о томе да ли је одводњавање извршено, колики су трошкови управљања и сл., de facto су неизвршиве зато што се трошкови одводња вања не могу доводити у однос са појединим (појединачним) обвезницима накнаде јер се ни одводњавање не врши појединачно. Због тога се нигде у свету не врши обрачун на тај начин, већ једино и искључиво у односу на мелиора циони систем. Иако је систем за одводњавање изузетно важан, у исто време је и веома рањив. Такав је пре свега због чињенице да се од накнада за одводњавање прикупља недовољно средста ва. Проценат наплате је различит од једног до другог мелиорационог подручја, али је укупно узев мали. Додатна средства су такође скромна. Можда се ово најбоље може видети кроз извод из програма ЈВП-а „Воде Војводине” за 2017. годину: На подручју АП Војводине због могуће велике превлажености земљишта изграђен је 331 систем за одводњавање. Њима се одводњава 2.121.781 ha. Системи обухватају 20.703 km канала, 160 црпних станица капацитета преко 350 m³/s и преко 16.000 објеката на каналској мрежи (мостови, пропусти, уставе и сл.). За 100% одржавања у 2017. години по нормативима су потребна средства од 3,69 милијарди динара, чиме би се обезбедио законски прописан минимум радова који обезбеђује одржавање и заштиту подручја од поплава од унутрашњих вода, уз услов да се претходно изврше сви заостали радови у последњих 25 год. Програм радова за 2017. годину темељи се на висини процењеног убира накнаде за одводњавање и износи 1,238 милијарди динара, што је 34% од потребног обима радова редовног одржавања на годишњем нивоу (када се обједине сва планирана средства и од других извора финансирања, проценат је 59% у односу на потребан обим радова) и недовољно за адекватну заштиту од унутрашњих вода пољопривредних површина и осталих добара на водном подручју. Посебно треба напоменути чињеницу да недовољан обим радова траје од 1992. године.

Дакле, може се уочити велики проблем не достатка средстава за минимум неопходних ра дова и тај проблем постоји деценијама уназад. Чини се да би било боље решење да приходи од накнаде за одводњавање поново буду приход ЈВП-а, како је било прописано ранијим Законом о водама из 1991. године, а не приход буџета, како је по сада важећем ЗОВ-у. Очигледно је да држава мора да улаже много више средстава у одржавање овог система јер су накнаде недо вољне. Једна озбиљна анализа би показала коли ке би биле штете од нефункционисања система за одводњавање, па би то могао да буде подстрек за другачији однос према овом проблему. С дру ге стране, пресуде Управног суда које на погре шан начин третирају обавезу плаћања накнаде за одводњавање и без упоришта у прописима поништавају решења којима се задужују обве зници накнаде, такође смањују укупна средства која се прикупљају у сврху одржавања и функ ционисања система за одводњавање. Како смо већ рекли, у поступку доношења решења о обавезивању на плаћање накнаде ЈВП прибавља потребне податке од надлежне службе за катастар непокретности, која је ду жна да исте достави без накнаде. Овде се може појавити једно занимљиво питање: уколико се догоди да се подаци из поседовних листова не слажу са подацима на терену, односно уколико се фактичко стање у погледу тога ко је власник/ корисник земљишта за које треба одредити накнаду за одводњавање, разликује од стања које постоји у евиденцији службе за катастар непокретности, како треба да поступи надле жно ЈВП при доношењу решења о одређивању накнаде за одводњавање. На пример, уколико власник отуђи земљиште за које је годинама уназад плаћао накнаду за одводњавање, али та промена власништва (отуђење земљишта) не буде извршена у евиденцији надлежне службе за катастар непокретности, поставља се пита ње кога треба да обавеже јавно водопривредно предузеће на плаћање накнаде. С једне стране, Закон о општем управном поступку у члану 8. налаже да се у поступку морају утврдити пра вилно и потпуно све чињенице и околности које су од значаја за доношење законитог и правил ног решења (одлучне чињенице). То би значило обавезу органа који води поступак да утврди да ли је дошло до промене власника/корисника

49 LEGE ARTIS ● MAJ 2017.

која уз то иде њему у прилог јер ће га промена у надлежној служби катастра ослободити обаве зе плаћања накнаде за одводњавање. Овде ваља приметити и то да је заснивање решења ЈВП-а на подацима који су добијени од РГЗ-а, у скла ду и са начелом поуздања у земљишне књиге. Дакле, у конкуренцији две законске обавезе, приликом доношења решења о обавезивању на плаћање накнаде за одводњавање, ЈВП треба да се поузда у податке које добије од надлежне службе РГЗ-а, а на обвезнику накнаде је терет доказивања да се фактичко стање разликује од тих података. Овакав начин разрешења спорне ситуације има још један бенефит: у већој мери ће се ускладити подаци из евиденције непокрет ности са фактичким стањем. Наиме, опште је познато да су у Републици Србији врло чести случајеви неслагања ових података, при чему су разлози за неслагање различити: није спроведен оставински поступак, није извршена промена у евиденцији непокретности након пуноважно закљученог правног посла и сл. Предложено по ступање би унеколико могло да поправи такво неповољно стање. Овај чланак има за циљ да баци барем трачак светла на проблем који је већ неко време акту елан код нас, стварајући два супротстављена блока. С једне стране, у време опште беспарице и ниског животног стандарда обвезници нак наде за одводњавање, посебно физичка лица, доживљавају ту обавезу као додатни атак на већ истањени породични буџет, неретко без утиска да за новац који су уплатили на име нак наде за одводњавање нису добили никакву ко рист. Није боља ситуација ни у погледу правних лица као обвезника накнаде. С друге стране, међутим, средства која се прикупе од накнада и обезбеде из других извора нису ни близу ми нимума неопходног за функционисање система за одводњавање, тако да ЈВП-а којима је пове рено управљање системима за одводњавање (а видели смо да су то заиста велики системи) имају нерешив проблем одржања тог система у функционалном стању. Нема сумње у то да нам је овај систем неопходан, те би стога ваљало да сви они који су на било који начин укључени у његово постојање и функционисање, разумеју његово место, улогу и значај, и, ако и не допри носе његовом очувању, да га барем, макар и не свесно, не нарушавају.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

земљишта на мелиорационом подручју за које доноси решење о обрачуну и задужењу. Међу тим, с друге стране, власник који је отуђио пред метно земљиште такође има законску обавезу из члана 117. став 1. Закона о државном премеру и катастру („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 18/10, 65/13,), којом је прописано да је ималац права на непокретности дужан да у року од 30 дана од настанка промене поднесе захтев за спровођење промене Служби. Штавише, за непоступање по тој обавези је чланом 185. став 1. тачка 3. истог закона прописано да ће се физичко лице које у прописаном року не пријави насталу про мену на непокретности, казнити за прекршај новчаном казном од 10 до 50 хиљада динара. Остављајући по страни запрећену казну, остаје питање како треба да поступи ЈВП. Дакле, по стоји и обавеза ЈВП-а да прикупи чињенице, али и обавеза физичког лица да пријави проме ну власништва/корисништва, при чему су обе ове обавезе једнаке по снази јер су обе законске обавезе. По логици ствари (од које свакако не треба да бежи ни правна логика) исправно би било да ЈВП на плаћање накнаде обавеже лице које је у надлежној служби за катастар непо кретности уписано као власник/корисник не покретности. Више је разлога за овакав став. Прво, одредбом из члана 193. Закона о водама прописано је да је организација надлежна за во ђење евиденције о непокретностима и правима на њима дужна да ЈВП-у, на његов захтев а без накнаде, доставља ажурне податке о земљишту и власницима, односно корисницима земљишта и других непокретности, ради утврђивања из носа и наплате накнаде за одводњавање. Из ове одредбе произлази да је ЈВП приликом доноше ња решења о обрачуну и задужењу дужно да чи њенично стање заснује на подацима надлежних служби РГЗ-а (катастра). При томе на ажурност података директно утиче понашање обвезника накнаде: уколико он не пријави промену надле жној служби за катастар непокретности, подаци неће бити ажурни. С друге стране, да је обве зник накнаде испунио своју законску обавезу и пријавио насталу промену надлежној служби, питање исправности решења ЈВП-а у погле ду чињеничног стања не би се ни постављало. Најзад, оправдано се може поставити питање због чега би требало наградити обвезника нак наде који није извршио своју законску обавезу,

Врсте огласа у јавним набавкама

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Огласи о јавним набавкама јављају се у различитим фазама поступка јавне набавке и доприносе транспарентности у овој области

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Драгана Станковић Николић дипл. правник и сертификовани предавач за обуку службеника за јавне набавке budzeti@legeartis.rs

гласи у јавним набавкама су регулисани чланом 55. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015) према коме постоје следеће врсте огласа: 1) претходно обавештење; 2) позив за подношење понуда и пријава; 3) обавештење о систему динамичне набавке; 4) позив за учешће на конкурсу за дизајн; 5) обавештење о признавању квалификације; 6) обавештење о закљученом оквирном спора зуму; 7) обавештење о покретању преговарачког по ступка без објављивања позива за подношење понуда; 8) обавештење о закљученом уговору; 9) обавештење о резултатима конкурса; 10) обавештење о обустави поступка јавне на бавке; 11) обавештење о продужењу рока за подноше ње понуда, односно пријава; 12) одлука о измени уговора о јавној набавци; 13) обавештење о поднетом захтеву за заштиту права; 14) обавештење о поништењу поступка јавне набавке. Чланом 59. Закона о јавним набавкама пред виђено је да наручилац може да објави претходно обавештење о намери да ће спровести поступак јавне набавке. У случају објаве прет ходног обавештења, наручилац ће у поступци ма постићи ефекат дупле транспарентности

спровођења предметног поступка, те је у том случају законодавац чланом 95. став 2. Закона о јавним набавкама предвидео краће рокове за спровођење поступка од оних који су прописа ни чланом 95. став 1. То је заправо привилеги ја за наручиоца уколико је објавио претходно обавештење у поступку чија је процењена вред ност јавне набавке већа од 250.000.000 динара за добра и услуге, односно 500.000.000 динара за радове, те може у позиву за подношење понуде навести рок од 20 дана за подношење понуда, под условом да је претходно обавештење обја вио у року од најмање 35 дана а највише 12 месе ци пре објављивања позива. Међутим, у случају да претходно обавештење није објавио или није објавио у прописаном року, рок за подношење понуда не би у претходном случају био мањи од 35 дана. Међутим, за набавке којих у пракси има највише, а чија је процењена вредност мања од 250.000.000 динара за добра и услуге, односно 500.000.000 динара за радове, наручилац може у позиву за подношење понуде навести рок од 15 дана за подношење понуда, под условом да је претходно обавештење објавио у року од нај мање 35 дана а највише 12 месеци пре објављи вања позива. Међутим, у случају да претходно обавештење није објавио или није објавио у прописаном року, рок за подношење понуда не би у претходном случају био мањи од 30 дана. Стога је погодност за наручиоца да почетком године, када донесе план јавних набавки, сагле да набавке које ће спроводити и да за набавке у којима има потребу да користи краће роко ве објави претходно обавештење као најаву за спровођење ових набавки. Садржина претходног обавештења је одре ђена у Прилогу 3 који је саставни део Закона о јавним набавкама. Према Прилогу 3А претход но обавештење треба да садржи:

51 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

7. посебну напомену ако је уговор о јавној на бавци резервисан за установе, организације или привредне субјекте, за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљава ње инвалидних лица; 8. у случају преговарачког поступка, разлог за примену и основ из закона; 9. ако се закључује оквирни споразум, време трајања оквирног споразума; 10. у случају подношења електронске понуде, примене електронске лицитације или система динамичне набавке – основни подаци о инфор мационом систему наручиоца и неопходним техничким условима за учешће; 11. у случају примене система динамичне набав ке, рок трајања система; 12. у случају обавезе подношења понуде са под извођачем, проценат вредности набавке који се извршава преко подизвођача; 13. критеријум, елементе критеријума за доделу уговора; 14. начин преузимања конкурсне документаци је, односно интернет адресу на којој је конкур сна документација доступна; 15. начин подношења понуде и рок; 16. место, време и начин отварања понуда; 17. услове под којима представници понуђача могу учествовати у поступку отварања понуда; 18. рок за доношење одлуке; 19. лице за контакт. Садржина обавештења о систему динамичне набавке прописана је прилогом 3Г према коме ово обавештење садржи, поред основних података о наручиоцу и набавци, претходно описаних у позиву за подношење понуде, и друге специфичности које се односе на систем динамичне набавке, и то: напомену да се ради о систему сталне електронске набавке; рок траја ња система; основне податке о информационом систему наручиоца и неопходним техничким условима за учешће; електронску адресу на ко јој је конкурсна документација доступна; као и начин подношења почетне понуде и рок за под ношење понуде. Садржина позива за учешће на конкурсу за дизајн прописана је прилогом 3Д. Поред основних података о наручиоцу и набавци, спе цифичности овог позива огледају се у навођењу описа и захтева у вези са дизајном, односно про јектом: начин и рок за предају дизајна, односно

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

1. назив, адресу и интернет страницу наручиоца; 2. врсту наручиоца; 3. за добра и услуге: опис предмета набавке, на зив и ознаку из општег речника набавке; 4. за радове: природу и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, озна ку из класификације делатности, односно назив и ознаку из општег речника набавке; 5. оквирни датум објављивања позива за подно шење понуда и за закључење уговора; 6. број уговора који наручилац намерава закљу чити; 7. посебну напомену ако је уговор о јавној на бавци резервисан за установе, организације или привредне субјекте, за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљава ње инвалидних лица; 8. посебну напомену уколико се закључује оквирни споразум. Претходно обавештење може садржати и друге податке уколико наручилац сматра да је битно да исти буду саставни део обавештења. Позив за подношење понуда и пријава на ручилац је, према члану 60. Закона о јавним на бавкама, дужан да објави у: 1) отвореном поступку; 2) поступку јавне набавке мале вредности; 3) преговарачком поступку са објављивањем позива за подношење понуда. Наручилац је дужан да објави позив за под ношење пријава у: 1) рестриктивном поступку; 2) квалификационом поступку; 3) конкурентном дијалогу. Садржина позива за подношење понуда одређена је у Прилогу 3Б, а садржина позива за подношење пријава у Прилогу 3В Закона о јав ним набавкама, те према томе они садрже: 1. назив, адресу и интернет страницу нару чиоца; 2. врсту наручиоца; 3. врсту поступка јавне набавке; 4. за добра и услуге: опис предмета набавке, на зив и ознаку из општег речника набавке; 5. за радове: природу и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, озна ку из класификације делатности, односно назив и ознаку из општег речника набавке; 6. број партија уколико се предмет набавке обликује у више партија;

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

пројекта; посебна напомена ако је учешће ре зервисано за одређену професију; критерију ми за оцену дизајна, односно пројекта; имена чланова жирија; да ли одлука жирија обавезује наручиоца; ако се додељују, број и вредност на града; податак о томе да ли ће са победником бити закључен уговор; као и рок за доношење одлуке наручиоца. Обавештење о признавању квалификација је резервисано за прву фазу рестриктивног и квалификационог поступка којим се у ствари обавештавају заинтересоване стране и јавност о признавању квалификација подносиоцима пријава и формирању листе кандидата. С тим у вези, изменама и допунама Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС” број 68/2015), чла ном 85, у прилогу 3Ђ после тачке 5. додата је и тачка 6 – листа кандидата. Специфичности овог обавештења, поред основних података о нару чиоцу и набавци, огледају се у навођењу датума ажурирања листе кандидата и рока за подноше ње пријава; затиим у навођењу саме листе кан дидата; позиву за подношење пријава; као и у начину преузимања конкурсне документације, односно адресе интернет странице на којој је конкурсна документација објављена. Сагласно члану 116. Закона о јавним набав кама наручилац је дужан да објави обавештење о закљученом оквирном споразуму у року од пет дана од дана закључења уговора, односно оквирног споразума. Садржина обавештења о закљученом оквирном споразуму прописана је прилогом 3З према коме ово обавештење, по ред основних података о наручиоцу и набавци, садржи и податке о броју добављача са којима је споразум закључен, као и датум закључења и период важења оквирног споразума. Имајући у виду члан 40. ст. 2. и 4. Закона о јавним набавкама према коме оквирни спора зум може бити закључен са једним или више по нуђача, као и то да оквирни споразум не може трајати дуже од три године, а ако је закључен са једним понуђачем, не може трајати дуже од две године, значи да у обавештењу о закљученом оквирном споразуму ове информације морају бити објављене. Сагласно члану 36. став 7. Закона о јавним набавкама, након доношења одлуке о покретању преговарачког поступка, наручилац је дужан да истовремено са слањем позива

за подношење понуда објави обавештење о покретању поступка које садржи податке из Прилога 3Е и конкурсну документацију. Обја вљивање овог обавештења чини да прегова рачки поступак који је најмање транспарентан добије на својој транспарентности, те је стога ва жно да ово обавештење буде објављено у складу са поменутом законском одредбом. Специфич ности овог обавештења огледају се у навођењу броја и датума закључења првобитно закључе ног уговора у случају преговарачког поступка из члана 36. став 1. тач. 4) и 5) овог закона, а односе се на додатне испоруке добара од прво битног добављача, као и на додатне услуге или радове. Након тога се обавезно наводи правни основ за примену преговарачког поступка, као и подаци који оправдавају његову примену. На крају, транспарентним треба учинити и начин обезбеђења ефективне конкуренције тако што ће наручилац навести називе и адресе лица ко јима ће послати позив за подношење понуда, а у ситуацији где је оправдано позвати само једног понуђача, назив понуђача коме ће позив бити упућен. Сагласно члану 116. Закона о јавним набав кама наручилац је дужан да објави обавештење о закљученом уговору о јавној набавци или оквирном споразуму у року од пет дана од дана закључења уговора, односно оквирног споразу ма. Такође је предвиђена могућност за наручи оца да обавештења о закљученим уговорима на основу оквирног споразума и у систему дина мичне набавке може објављивати квартално у року од 15 дана по истеку квартала. Обавеште ње о закљученом уговору мора садржати подат ке из прилога 3И, те поред основних података о наручиоцу и набавци, мора садржати податке нарочито о: вредности уговора; критеријуму за доделу уговора; броју примљених понуда; највишој и најнижој понуђеној цени; највишој и најнижој понуђеној цени код прихватљивих понуда; делу или вредности уговора који ће се извршити преко подизвођача; датуму доноше ња одлуке о додели уговора; датуму закључења уговора; основним подацима о добављачу; пе риоду важења уговора; као и о околностима које представљају основ за измену уговора. По спроведеном конкурсу за дизајн наручи лац објављује обавештење о резултатима конкурса, сагласно прилогу 3Ј. Ово обавештење,

53 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

делатности, односно назив и ознаку из општег речника набавке; датум објављивања позива за подношење понуда/пријава; датум објављивања обавештења о продужењу рока; разлог за про дужење рока; време и место за подношење по нуда (нови рок); као и време и место отварања понуда. Одлука о измени уговора о јавној набавци је као посебна врста огласа додата одредбама последњих измена и допуна Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС” број 68/2015). Чланом 115. Закона о јавним набавкама, који је такође претрпео промене последњим изменама Закона, прописано је да наручилац може након закључења уговора о јавној набавци, без спро вођења поступка јавне набавке, повећати обим предмета набавке, с тим да се вредност угово ра може повећати максимално до 5% укупне вредности првобитно закљученог уговора, при чему укупна вредност повећања уговора не може да буде већа од 5.000.000 динара, односно 10.000.000 динара за наручиоце из области водо привреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга, под условом да је та могућност јасно и прецизно наведена у конкурсној документацији и уговору о јавној набавци. Услов за примену ове одредбе је, осим финансијских лимита, и то што је таква могућност претходно најављена у конкурсној документацији и у уговору због поштовања начела транспарентности и једна кости међу понуђачима. Међутим, када нару чилац жели да примени ову могућност, дужан је да, сагласно члану 115. став 5. Закона о јавним набавкама, донесе одлуку о измени уговора која садржи податке у складу са Прилогом 3Л и да у року од три дана од дана доношења одлуку обја ви на Порталу јавних набавки Управе за јавне набавке, а извештај достави Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији. Садржина одлуке одређена је прилогом 3Л пре ма ком одлука садржи следеће податке: назив и адресу наручиоца; врсту наручиоца; за добра и услуге: опис предмета набавке, назив и ознаку из општег речника набавке; за радове: природу и обим радова и основна обележја радова, ме сто извршења радова, ознаку из класификације делатности, односно назив и ознаку из општег речника набавке; првобитну вредност уговора; измењену вредност уговора; објективне разло ге за измену уговора, уз извод из конкурсне

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

поред основних података о наручиоцу и набав ци, мора садржати податке нарочито о: опису и захтеву у вези са пројектом, односно дизај ном; укупном броју учесника на конкурсу; броју иностраних учесника; победнику конкурса; као и податак о наградама. У случају обуставе поступка јавне набав ке, наручилац је дужан да објави обавештење о обустави поступка јавне набавке, сагласно члану 109. став 4. Закона о јавним набавкама. Рок за објаву овог обавештења износи пет дана и рачуна се од дана коначности одлуке о обустави поступка. Садржина обавештења је прописана прилогом 3К. Ово обавештење, поред основних података о наручиоцу и набавци, мора садржа ти податке нарочито о: процењеној вредности јавне набавке; броју примљених понуда; пону ђачима; разлогу за обуставу поступка; као и када ће поступак бити поново спроведен. Када наручилац у обавештењу о обустави поступка наводи податак када ће поступак бити спрове ден поново, он мора имати у виду одредбу члана 109. став 2. Закона о јавним набавкама, којом је прописано да Наручилац може да обустави поступак јавне набавке из објективних и дока зивих разлога који се нису могли предвидети у време покретања поступка и који онемогућавају да се започети поступак оконча или услед којих је престала потреба наручиоца за предметном набавком, због чега се неће понављати у току исте буџетске године, односно у наредних шест месеци. Сагласно члану 63. став 5. Закона о јавним набавкама, ако наручилац измени или допуни конкурсну документацију осам или мање дана пре истека рока за подношење понуда, наручи лац је дужан да продужи рок за подношење по нуда и објави обавештење о продужењу рока за подношење понуда. Обавештење о продужењу рока за подношење понуда, односно пријава измењено је одредбама последњих измена и допуна Закона о јавним набавкама („Сл. гла сник РС” број 68/2015), па према прилогу 3Ж ово обавештење садржи: назив, адресу и ин тернет страницу наручиоца; врсту наручиоца; врсту поступка јавне набавке; затим за добра и услуге: опис предмета набавке, назив и ознаку из општег речника набавке; за радове: природу и обим радова и основна обележја радова, ме сто извршења радова, ознаку из класификације

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

документације или одговарајућег прописа у ко јима се налази основ за измену уговора. Поред одлуке, наручилац израђује и извештај о измени уговора који доставља горе наведеним органи ма, а чија садржина није прописана законом. Међутим, по аналогији са одлуком и самом свр хом извештавања о насталој правној промени, извештај би морао садржати барем податке које садржи одлука о измени уговора. Обавештење о поднетом захтеву за заштиту права постало је врста огласа одредбама последњих измена и допуна Закона о јавним на бавкама („Сл. гласник РС” број 68/2015). Према члану 149. став 10. Закона о јавним набавкама, који је такође измењен последњим изменама прописа, наручилац објављује обавештење о поднетом захтеву за заштиту права на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници најкасније у року од два дана од дана пријема захтева за заштиту права, а оно садржи податке из Прилога 3Љ. Овом одредбом постигнута је транспарентност и у фази жалбеног поступка јавне набавке. Садржина овог огласа је према Прилогу 3Љ: назив, адреса и интернет страни ца наручиоца; врста наручиоца; врста поступка јавне набавке; за добра и услуге: опис предме та набавке, назив и ознака из општег речника набавке; за радове: природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радо ва, ознака из класификације делатности, одно сно назив и ознака из општег речника набавке; фаза поступка јавне набавке у којој је поднет захтев за заштиту права; информација да ли на ручилац зауставља даље активности у поступку јавне набавке. Из садржине овог огласа видимо да је кључно дати информацију у којој фази је уложен захтев за заштиту права, да ли је то фаза пре отварања понуда, када се најчешће оспора ва позив и/или конкурсна документација или нека друга радња наручиоца, или је то фаза на кон истека рока за подношење понуда, када се најчешће оспорава нека од одлука наручиоца. Такође је битно да у обавештењу буде наведено да ли захтев за наручиоца има суспензивно деј ство, имајући у виду одредбу члана 149. став 9. Закона о јавним набавкама којим је прописано да захтев за заштиту права не задржава даље ак тивности наручиоца у поступку јавне набавке, у складу са одредбама члана 150. овог закона. Чланом 150. став 11. Закона о јавним набавкама

прописано је да Наручилац може да одлучи да заустави даље активности у случају подношења захтева за заштиту права, при чему је дужан да у обавештењу о поднетом захтеву за заштиту права наведе да зауставља даље активности у поступку јавне набавке. С тим у вези наручилац мора да учини транспарентном и ову информа цију, те у огласу, односно у обавештењу о уло женом захтеву за заштиту права мора да наведе чињеницу да ли је одлучио да заустави даље активности у поступку јавне набавке у оквиру ког је уложен захтев за заштиту права, пошто одредбама последњих измена и допуна Закона о јавним набавкама није прописано искључиво суспензивно дејство захтева за заштиту права по самом закону, већ је дата могућност наручи оцу да о томе донесе одлуку, што није био случај по прописима који су раније важили. Обавештење о поништењу поступка јавне набавке постало је врста огласа одредбама по следњих измена и допуна Закона о јавним набав кама („Сл. гласник РС” број 68/2015). У складу са чланом 132. став 2. тачка 9. Закона о јавним набавкама, наручилац мора да у електронској форми достави Управи за јавне набавке троме сечни извештај који мора, између осталог, да садржи и податке о поништеним поступцима јавних набавки, ако их је било у кварталу за који врши извештавање. С тим у вези, према прилогу 3М овај оглас мора да садржи следеће податке: назив, адресу и интернет страницу наручиоца; врсту наручиоца; врсту поступка јавне набавке; за добра и услуге: опис предмета набавке, назив и ознаку из општег речника набавке; за радове: природу и обим радова и основна обележја ра дова, место извршења радова, ознаку из класи фикације делатности, односно назив и ознаку из општег речника набавке; као и правни основ за поништење поступка. Из наведеног произлази да имамо више вр ста огласа о јавним набавкама који се јављају у различитим фазама поступка јавне набавке, и то огласе који се објављују пре покретања по ступка јавне набавке, односно пре доношења одлуке о покретању поступка, затим огласе који се објављују после покретања поступ ка јавне набавке, и на крају, огласе којима се окончава поступак јавне набавке. Сви они до приносе транспарентности у области јавних набавки.

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ Електронско издање за праћење јавних набавки

се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су вам потребне и њиховим променама путем имејл-сервиса (директно на ваш имејл).

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке: – зато што имате дневно ажуран преглед свих јавних набавки и све пратеће документације, који се објављује у складу са Законом о јавним набавкама;

– зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге; – зато што можете да одаберете вама потребне категорије предмета набавки и да само о њима добијате обавештења на имејл, путем имејл-сервиса, чиме бисте били поштеђени свакодневног, мукотрпног излиставања огласа на Порталу јавних набавки; – зато што за претплатну цену добијате могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови); – зато што имате све измене постојећих јавних набавки што омогућава њихово једноставно праћење; – зато што имате и базу победника тендера, са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени понуђач победио; – зато што имате листу ЈН УЖИВО која се ажурира свака два минута, и на којој се налазе најновије јавне набавке које још нису прошле процес редакцијске обраде.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

55 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

– зато што имате јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: претрага по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима;

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази

Радни однос на одређено време у Закону о раду

РАДНИ ОДНОСИ

У овом тексту разјашњене су све недоумице везане за уговор о раду на одређено време, које су се јавиле у пракси после измене Закона о раду из 2014. године

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Снежана Богдановић шеф Одсека за унапређење области рада и права по основу рада у земљи и иностранству Сектор за рад, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања radni.odnosi@legeartis.rs

рема Закону о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) радни однос се заснива на неодређено или одређено време. Правило је да се радни однос заснива на неодређено време. Изузетно, радни однос може да се заснује на одређено време. Заснивање радног односа на одређено време ограничено је: – у погледу времена трајања радног односа и – услова (разлога) под којима може да се заснује.

1. РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ У МАКСИМАЛНОМ ТРАЈАЊУ ОД 24 МЕСЕЦА (ЧЛАН 37. СТ. 1–3. ЗАКОНА О РАДУ) Према члану 37. ст. 1–3. Закона о раду, уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла, или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба. Послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1. овог члана, на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца. Прекид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода из става 2. овог члана.

1.1. Услови за заснивање радног односа У овим случајевима је могућност заснивања радног односа на одређено време ограниченa постојањем 2 кумулативна услова, и то: ● ограниченим трајањем посла због чијег обављања се заснива радни однос – послови који треба да се обаве су ограниченог трајања – унапред одређени роком, извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја; ● ограниченим трајањем радног односа са истим запосленим – при чему се, за разлику од ранијег законског решења, временско ограничење укупног трајања радног односа на одређено време везује за запосленог, а не само за послове које обавља код послодавца. Запослени може код истог послодавца да закључи један или више уговора о раду на одређено време који су ограниченог трајања (док постоји потреба за одређеним послом, али не дуже од 24 месеца). Према новом законском решењу из 2014. године, 24-месечно ограничење везује се за запосленог – тако да запослени који је код послодавца радио укупно 24 месеца на истим или различитим пословима, не може поново да заснује радни однос на одређено време код истог послодавца, осим ако се ради о изузецима прописаним у члану 37. став 4. Закона о раду. Према ранијем законском решењу (пре измена и допуна Закона о раду из 2014. године) радни однос на одређено време је био ограничен на 12 месеци, а то ограничење се везивало за послове који се обављају код послодавца, тако да исти или други запослени није могао да ради на одређеним пословима дуже од 12 месеци. С друге стране, један запослени је могао и да по истеку 12 месеци заснује радни однос на одређено време код истог послодавца, али овај пут

на другим пословима, а не за рад на пословима које је претходно обављао.

1.2. Случајеви

може да се закључи и за рад на сезонским пословима ако се ради о повећаном обиму посла у сезони који не може да се изврши прерасподелом радног времена запослених на неодређено време, већ послодавац има потребу да заснује радни однос са одређеним бројем лица у том периоду (најчешће су то послови у пољопривреди, туризму, грађевини и др.). Сезонски послови не представљају посебан основ за заснивање радног односа на одређено време, већ се за ову врсту посла може засновати радни однос на одређено време, с тим што са истим запосленим укупно трајање радног односа по овом основу не може да износи више од 24 месеца. По истеку периода од 24 месеца послодавац може на сезонским пословима да заснује радни однос са другим лицем – опет у оквиру периода од 24 месеца.

Продужење уговора о раду на одређено време анексом уговора о раду Уговор о раду који је закључен на одређено време, садржи трајање уговора, као и основ за заснивање радног односа на одређено време (члан 33. став 1. тачка 7) Закона о раду). Ако је послодавац закључио са запосленим уговор о раду на одређено време ради привремено повећаног обима посла, на период од нпр. четири месеца, а у међувремену се укаже потреба да запослени настави да ради на тим пословима нпр. још три месеца, послодавац може са истим запосленим да: – закључи нови уговор о раду на три месеца одмах по истеку претходног уговора од три месеца, или – закључи анекс постојећег уговора о раду продужењем рока на који је првобитно био

57 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Трајање уговора о раду на одређено време због привремено повећаног обима посла Уговор о раду се закључује у складу са чланом 33. Закона о раду, пре ступања запосленог на рад. У уговору се наводи да се радни однос заснива на одређено време због привремено повећаног обима посла. Рок за који се заснива радни однос утврђује се у складу са потребама послодавца, а са истим запосленим радни однос може да се закључи у континуитету или са прекидима до 24 месеца најдуже.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Законом нису таксативно набројани случајеви када се радни однос може засновати на одређено време до 24 месеца са истим запосленим. Према ранијем законском решењу (пре измена и допуна Закона о раду из јула 2014. године) радни однос на одређено време могао је да се заснује за рад на сезонским пословима, за рад на одређеном пројекту, у случају повећања обима посла који траје одређено време и сл., за време трајања тих потреба, с тим што тако заснован радни однос непрекидно или с прекидима није могао трајати дуже од 12 месеци. Према важећем законском решењу (члан 37. став 4. тачка 2) Закона о раду) за рад на пројекту чије је време унапред одређено, може да се заснује радни однос на одређено време док трају потребе за обављањем посла у оквиру тог пројекта, а најдуже до завршетка пројекта, што представља посебан основ за заснивање радног односа на одређено време који није ограничен на 24 месеца, нити се рачуна у ограничење прописано у члану 37. став 2. Закона о раду. Oстали случајеви – сезонски послови, повећани обим посла и сл. – могу да буду разлози за заснивање радног односа на одређено време које, са прекидима или без прекида, са истим запосленим не може да траје дуже од 24 месеца. Према томе, у оквиру периода од 24 месеца са истим запосленим може да се заснује радни однос у случајевима: ● Привремено повећаног обима посла. Овде се ради о случају када се појави потреба за радом већег броја извршилаца на одређеним пословима, у одређеном – ограниченом временском периоду (нпр. закључење уговора о испоруци већег броја производа у одређеном року или испоруци робе или извршењу услуга до одређеног датума и сл.). У овим случајевима посао у уговореном року или до наступања одређеног датума предвиђеног уговором између послодавца као испоручиоца робе или услуга, не би могао да се обави са постојећим бројем извршилаца (запослених на неодређено време). Послодавац може да заснује радни однос са једним или више запослених за рад на истим пословима.

● Рада на сезонским пословима. Уговор о раду

РАДНИ ОДНОСИ

закључен уговор о раду (са четири на још три месеца), тако да уговор о раду на одређено време у континуитету траје укупно седам месеци.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Прекид радног односа и рачунање рока од 24 месеца Послодавац са истим запосленим може да закључи уговор на одређено време које се прекидима или без прекида може да траје најдуже 24 месеца, при чему се под прекидом не сматра прекид краћи од 30 (календарских) дана. Шта ово практично значи? Послодавац са истим запосленим може да закључи уговор о раду на одређено време за рад на истим или другим пословима који су ограниченог трајања, с тим да укупно трајање радног односа на одређено време са тим запосленим износи најдуже 24 месеца. Ограничење од 24 месеца везује се за запосленог, а не за послове које обавља, тако да промена врсте посла није од утицаја на прекид овог рока ако се уговор закључује са истим запосленим. Која је разлика између два уговора о раду на одређено време са истим запосленим када протекне мање или више од 30 дана? – У првом случају – када размак између два уговора о раду, закључених ради обављања истих или различитих послова са истим запосленим, износи од једног до 29 дана – период између та два радна односа рачуна се у рок од 24 месеца иако је било фактичког прекида између два радна односа (два уговора о раду). – У другом случају – када између два уговора о раду на одређено време протекне 30 и више дана – размак између њих се не рачуна у рок од 24 месеца, али се трајање радног односа по првом и по другом уговору сабирају и рачунају у укупно ограничење од 24 месеца. Третман уговора о раду на одређено време, закључених пре 29. јула 2014. године, и рачунање рокова којима се ограничава трајање уговора о раду на одређено време Када се ради о уговорима о раду на одређено време са запосленима који су код истог послодавца већ радили на одређено време пре измена и допуна Закона о раду из 2014. године, у рок од 24 месеца по новим одредбама Закона рачунају се само уговори закључени од 29. 7. 2014.

године, када је ступио на снагу Закон о изменама и допунама Закона о раду („Сл. гласник РС” број 75/14). Уговори о раду на одређено време, закључени пре ступања на снагу тог закона, окончавају се по одредбама закона које су биле на снази у време њиховог закључења, односно у роковима који су били прописани по тада важећим одредбама Закона о раду.

2. РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ У ПОСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА (ЧЛАН 37. СТ. 4 И 5. ЗАКОНА О РАДУ) У одређеним случајевима – прописаним у члану 37. став 4. Закона о раду – радни однос на одређено време може да се заснује у трајању дужем од 24 месеца, односно независно од тог законског ограничења. Радни однос на одређено време ради замене привремено одсутног запосленог до повратка запосленог У овом случају трајање радног односа на одређено време зависи од периода одсуства запосленог који се замењује – радни однос се заснива до повратка привремено одсутног запосленог. Период трајања радног односа ради замене одсутног запосленог може да траје и више година, нпр. замена запосленог коме мирују права и обавезе из радног односа због привременог одсуства са рада због избора или именовања на државну или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца (сагласно члану 79. став 1. тачка 4) и став 2. Закона о раду). Радни однос на одређено време за рад на пројекту чије је време унапред одређено, најдуже до завршетка пројекта Радни однос за рад на пројекту може се засновати на одређено време ради обављања посла на одређеном пројекту чије је време унапред одређено. Иако пројекат није дефинисан Законом о раду, може се закључити да пројекат представља јединствени процес састављен из низа активности које се извршавају у одређеним роковима, са унапред утврђеним општим и посебним циљевима, роковима за њихово извршење, људским, финансијским и другим ресурсима.

Радни однос на одређено време за рад на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године, на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци Новооснована привредна друштва и друга правна лица, као и предузетници, могу да заснују радни однос са једним или више запослених у периоду од годину дана од дана њиховог оснивања, када је уписан у Регистар привредних субјеката, односно други одговарајући регистар. Радни однос на одређено време може да се закључи на период до 3 године (36 месеци). У периоду од оснивања па до истека годину дана од тог датума, привредни субјект може да заснива радни однос на одређено време са једним или више лица по основу члана 37. став 4.

Радни однос са незапосленим коме до испуњења једног од услова за остваривање права на старосну пензију недостаје до пет година најдуже до испуњења услова, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању Послодавац може са лицем коме недостаје један од услова за стицање права на старосну, односно превремену старосну пензију, да заснује радни однос на одређено време до стицања услова на једну од ових видова старосне пензије, а најдуже 5 година. Ово је такође подстицајна мера за запошљавање лица којима недостаје до 5 година за стицање права на старосну, односно превремену старосну пензију.

2.1. Могућност поновног заснивања радног односа са истим запосленим у случајевима из члана 37. став 4. Закона о раду У члану 37. став 5. Закона о раду прописано је да послодавац може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на одређено време по истеку рока из става 4. тач. 1–3) овог члана, по истом односно другом правном основу, у складу са овим чланом.

59 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Радни однос са страним држављанином на основу дозволе за рад у складу са законом, најдуже до истека рока на који је издата дозвола Страни држављанин који има одобрење за стално настањење или боравак, може да заснује радни однос по добијању радне дозволе у складу са Законом о запошљавању странаца, коју издаје Национална служба за запошљавање.

тачка 4) Закона о раду, при чему уговор о раду не може да траје дуже од 36 месеци по овом основу. Радни однос који новоосновани послодавац заснује са одређеним лицем у складу са чланом 37. став 4. тачка 4) Закона о раду, представља подстицајну меру за новооснованог послодавца на почетку обављања делатности и омогућава његово лакше прилагођавање и уклапање у економске и тржишне токове. За период на који новоосновани послодавац заснује радни однос са одређеним лицем по овом основу, не рачуна се опште ограничење трајања радног односа на 24 месеца из члана 37. став 2. Закона о раду. Услови за заснивање радног односа по члану 37. став 4. тачка 4) Закона о раду: – да је радни однос на одређено време заснован пре истека годину дана од дана уписа у регистар привредних субјеката или други одговарајући регистар, – да је радни однос заснован на период који износи најдуже три године (36 месеци).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Пројектом су унапред дефинисани општи и посебни циљеви, утврђене активности које доприносе постизању циља, фазе односно рокови за спровођење активности у оквиру пројекта, као и људски и финансијски ресурси за спровођење пројекта који се обезбеђују од стране носиоца пројекта или из других извора. Носилац пројекта треба да испуњава све услове за његово спровођење, рачунајући и потребне људске ресурсе, а само изузетно може да заснује радни однос на одређено време са лицима за рад на том пројекту или у одређеним фазама пројекта и то ако за поједине послове не располаже довољним људским ресурсима или му је за одређене специфичне послове у оквиру пројекта потребан посебан профил запосленог који поседује одређене квалификације, ако запосленог са тим квалификацијама нема у радном односу, односно нема довољан број запослених потребних за рад на пројекту.

РАДНИ ОДНОСИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

То значи да послодавац са истим запосленим може да заснива радни однос на одређено време више пута по истом или другом основу, када су у питању случајеви: – замене привремено одсутног запосленог – до његовог повратка; – рада на пројекту чије је време унапред одређено – најдуже до завршетка пројекта; – страни држављанин коме је поново издата нова дозвола за рад у складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености – до истека важења те дозволе; – рада на пословима код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године – на време чије укупно трајање није дуже од 36 месеци; – незапосленог коме до испуњења једног од услова за остваривање права на старосну пензију недостаје до пет година – најдуже до испуњења услова – у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

2.2. Могућност заснивања радног односа на одређено време са лицем које је код истог послодавца било у радном односу на одређено време 24 месеца, на основу члана 37. став 2. Закона о раду Радни однос у случајевима из члана 37. став 4. може да се заснује и са запосленим који је код послодавца радио 24 месеца по основу ст. 1–3. овог члана и обрнуто, послодавац може да са запосленим који је радио по неком од основа из члана 37. став 4. Закона о раду, заснује радни однос на одређено време до 24 месеца са истим запосленим, у складу са чланом 37. ст. 1–3. Закона о раду, при чему се време које је провео у радном односу по основу члан 37. став 4. Закона о раду не рачуна у законско ограничење из члана 37. став 2. Закона о раду.

3. МОГУЋНОСТ ЗАСНИВАЊА РАДНОГ ОДНОСА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ У ДРУГИМ СЛУЧАЈЕВИМА УТВРЂЕНИМ ЗАКОНОМ О РАДУ Законом о раду утврђени су и други случајеви када радни однос може да се заснује на

одређено време, осим случајева прописаних у члану 37. тог закона, и то: ● Чланом 48. Закона о раду – могућност засни-

вања радног односа са директором или другим законским заступником послодавца – до истека рока на који је изабран на дужност директора, односно до његовог разрешења са те дужности. Директор у складу са законом, односно статутом правног лица, може имати ограничено трајање мандата, са могућношћу поновног избора. У овим случајевима са директором може да се заснује радни однос на одређено време – до истека мандата, односно разрешења пре истека мандата, у складу са одредбама члана 48. ст. 1. и 3. Закона о раду. ● Чланом 174. Закона о раду – у случају упући-

вања запосленог на рад код другог послодавца, запослени са послодавцем код кога је упућен заснива радни однос на одређено време док трају разлози због којих је упућен. Овде се не ради о класичном случају рада на одређено време јер су разлози за заснивање радног односа на одређено време код послодавца код кога је запослени упућен, на страни послодавца који запосленог упућује на рад код другог послодавца (привремено смањен обим посла, издавање у закуп пословног простора, уговор о пословно-техничкој сарадњи и др.). За време упућивања запосленом мирује радни однос код послодавца који га је упутио на рад код другог послодавца и има право да се по истеку рока на који је упућен, врати на рад код послодавца који га је упутио.

НАПОМЕНА: Овај текст је преузет из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 1/2017, који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про доо Београд.

У наредном тексту ће бити речи о критеријумима и поступку за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, као и о правима запослених, а све према Посебном колективном уговору за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика Биљана Антић дипл. правник, просветни инспектор radni.odnosi@legeartis.rs

61 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

акон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013 и 35/2015 – аутентично тумачење, 68/2015 и 62/2016 – одлука УС, даље: Закон), одредбама чланa 131, став 1. и 2, прописује да запослени који је у установи у радном односу на неодређено време а остао је нераспоређен или има статус запосленог са непуним радним временом, остварује право на преузимање стављањем на листу запослених са које се врши преузимање. Наведена листа се утврђује до 15. августа за сваку наредну школску годину у оквиру школске управе по јединицама локалне самоуправе, а на основу пријава установа о запосленима који имају право на преузимање. Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, број 21/2015 – даље: Колективни уговор) одредбама члана 5. уређује поступак стављања запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, као и у претходном периоду, и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом, на листу са које се врши преузимање.

Поступак за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, као и њихова права у основним и средњим школама уређују се одредбама Колективног уговора, чл. 34–40. Наведени поступак спроводи се после завршетка наставне године како би се благовремено, односно до 15. августа текуће школске године, утврдили запослени за чијим радом је престала потреба у наредној школској години и листа доставила надлежној школској управи. Посебно указујемо да одредбе члана 131. став 1. Закона, којима је прописано да право на преузимање стављањем на листу са које се врши преузимање, остварује запослени који је у установи у радном односу на неодређено време а остао је нераспоређен или има статус запосленог са непуним радним временом, треба тумачити тако да се оне односе на све запослене у установи који су у радном односу на неодређено време, а не само на наставнике, васпитаче и стручне сараднике. Према наведеној норми Закона бодују се и запослени у радном односу на неодређено време који су у тренутку бодовања на боловању. Запослени у радном односу на одређено време се не бодују. На пример: не бодује се запослени који је у установи у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог којем мирује радни однос, као ни одсутни запослени кога он мења.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Поступак утврђивања запослених за чијим је радом престала потреба у основним и средњим школама

Критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба

РАДНИ ОДНОСИ

Одредбама члана 34. Колективног уговора прописано је седам критеријума на основу којих се утврђују запослени за чијим је радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом, а вреднују се у бодовима, и то:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

1. Рад остварен у радном односу: – за сваку годину рада оствареног у радном односу – 1 бод; – за сваку годину рада оствареног у радном односу у установама образовања – 1 бод. Детаљно је дефинисано како се запосленом рачуна „година рада остварена у радном односу”, односно запосленом се рачуна цела година проведена на раду у радном односу, без обзира на то да ли је радио са пуним или непуним радним временом. Прецизирано је да се не сматра радом у радном односу време проведено на раду по основу уговора о привременим и повременим пословима, уговора о делу, уговора о стручном оспособљавању и усавршавању, уговора о допунском раду, затим посебан стаж осигурања у складу са прописима ПИО (нпр. рођење трећег детета, спортски стаж, време за које је осигураник самостално уплаћивао доприносе и сл.), као и време обављања самосталне делатности. 2. Образовање: Прецизирано је бодовање које се врши према стеченом одговарајућем образовању: – за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању, а почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године – 20 бодова; – за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно основне струковне студије), студијама у трајању од три године или више образовање – 15 бодова;

– за специјалистичко образовање након средњег образовања – 13 бодова; – за средње образовање у трајању од 4 године – 12 бодова; – за средње образовање у трајању од 3 године – 10 бодова; – за основно образовање и оспособљеност за рад у трајању од једне или две године – 5 бодова. 3. Такмичења: 1) Број бодова за општинско такмичење и смотру: – за освојено прво место – 2 бода; – за освојено друго место – 1,5 бод; – за освојено треће место – 1 бод. 2) Број бодова за окружно/регионално, односно градско такмичење и смотру: – за освојено прво место – 4 бода; – за освојено друго место – 3 бода; – за освојено треће место – 2 бода. 3) Број бодова за републичко такмичење и смотру: – за освојено прво место – 8 бодова; – за освојено друго место – 6 бодова; – за освојено треће место – 4 бода. 4) Број бодова за међународно такмичење: – за освојено прво место – 15 бодова; – за освојено друго место – 12 бодова; – за освојено треће место – 10 бодова. Одредбама Колективног уговора детаљно је дефинисан критеријум „такмичења” и начин његовог бодовања: – по основу такмичења бодује се наставник који је ученика припремао за такмичење и који је остварио релевантне резултате; – приликом бодовања запослених у обзир се узима резултат постигнут на такмичењима и смотрама који су организовани у складу са стручним упутством Министарства просвете, науке и технолошког развоја о организовању такмичења и смотри ученика и који су утврђени календаром истог; – вреднује се само један резултат остварен у највишем рангу такмичења и смотри; – бодовање по оствареним резултатима на такмичењу и смотри врши се уколико у тој категорији запослени имају могућност учешћа у такмичењу; – приликом бодовања вреднују се резултати остварени у току целокупног рада оствареног у образовању.

6. Здравствено стање на основу налаза надлежне здравствене установе, односно надлежног фонда пензијског и инвалидског осигурања: 1) инвалид друге категорије – 3 бода; 2) тешка болест запосленог на основу конзилијарног налаза лекара надлежне здравствене установе – 3 бода; 3) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода. Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за запосленог. Ради лакше примене овог критеријума, одредбама Колективног уговора дефинисано је да се тешка болест запосленог утврђује на основу конзилијарног налаза лекара надлежне здравствене установе на територији општине или на територији града на коме је формирана таква комисија.

Поступак за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба (сачињавање ранг-листе) На основу наведених критеријума из Колективног уговора сачињава се ранг-листа свих запослених који обављају послове на радном месту на коме више не постоји потреба за једним или више извршилаца, односно на коме је утврђен вишак запослених (са пуним или

63 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

5. Имовно стање: 1) ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 0,5 бодова; 2) ако су укупна примања домаћинства по члану испод републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 1 бод. Код бодовања имовног стања, у „домаћинство” се убрајају брачни друг, деца и родитељи које запослени издржава.

7. Број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 година старости: 1) ако запослени има једно дете – 1 бод; 2) ако запослени има двоје деце – 3 бода; 3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова. Јасно су дефинисани случајеви када се сматра да је дете на редовном школовању. Дететом на редовном школовању до 26 година старости сматра се и ученик завршног разреда основне и средње школе до краја школске године, односно до 31. августа године у којој дете има својство редовног ученика завршног разреда. Такође је утврђено ради лакшег спровођења поступка за утврђивање листе запослених за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба, да се критеријум за који запослени не достави потребну документацију у остављеном року бодује са нула бодова. Колективни уговор својим одредбама не везује примену наведених критеријума за број запослених за чијим је радом престала потреба, те је, сходно томе, критеријуме прописане чланом 34. Колективног уговора директор установе у обавези да примењује, без обзира на чињеницу да ли престаје потреба за једним или више извршилаца, и то у ситуацији: – када утврђује запосленог за чијим је радом престала потреба, односно који је остао нераспоређен, и – када утврђује статус запосленом у погледу рада са непуним радним временом, односно када постоји потреба да се запосленом само умањи проценат радног времена, тј. у случају делимичног престанка потребе за радом запосленог.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

4. Педагошки допринос у раду: 1) Рад на изради уџбеника који су одобрени решењем министра просвете, науке и технолошког развоја, у складу са прописима из области образовања и васпитања: – аутор – 7 бодова; – сарадник на изради уџбеника – илустратор – 5 бодова; – рецензент – 4 бода. 2) Објављен рад из струке у стручној домаћој или страној литератури – 1 бод (без обзира на број објављених радова – по овом основу добија се само један бод). Бодови за педагошки допринос у раду добијају се само по једном основу.

РАДНИ ОДНОСИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

непуним радним временом) и то према редоследу бодова, почев од највећег. За запосленог за чијим је радом престала потреба утврђује се запослени (један или више) који оствари најмањи број бодова. Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је остварио већи број бодова по основу рада оствареног у радном односу, образовања, такмичења, педагошког доприноса у раду, имовног стања, здравственог стања, броја деце, и то наведеним редоследом. То конкретно значи да ће се упоређивати бодови запослених са истим укупним бројем бодова, најпре по основу рада оствареног у радном односу, затим по основу образовања и даље по основу такмичења, педагошког доприноса у раду итд., све док се не дође до критеријума по коме ти запослени имају различит број бодова на основу којих ће се утврдити ко је од њих запослени за чијим је радом (у потпуности или делимично) престала потреба.

Доношење решења о престанку потребе за радом запосленог Решење којим се утврђује да је престала потреба за радом запосленог доноси директор на основу предлога комисије. Комисију на предлог синдиката именује школски одбор (члан 36. став 1. Колективног уговора). Она утврђује предлог запосленог за чијим је радом престала потреба, на основу (ранг) листе сачињене према критеријумима за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба. На сачињену (ранг) листу запослени нема право приговора. Међутим, уколико директор уочи неправилности у поступку утврђивања предлога запосленог за чијим радом је престала потреба и сачињавања ранг-листе, дужан је да, сходно одредбама члана 62. став 1. Закона, којима је прописано да је директор, између осталог, одговоран за законитост рада установе, врати комисији утврђивање предлога на поновно поступање. Имајући у виду чињеницу да Колективним уговором није прецизиран број чланова комисије, њен састав, начин одлучивања и друга

питања значајна за рад комисије, мишљења смо да би та питања требало регулисати општим актом школе. На основу члана 145. став 1. Закона запослени има право да на решење директора којим се утврђује да је престала потреба за његовим радом, поднесе приговор школском одбору у року од осам дана од дана достављања решења. На основу коначног решења закључује се анекс уговора о раду.

Поступак по коначности решења о престанку потребе за радом запосленог Када решење о престанку потребе за радом запосленог постане коначно, а пре почетка школске године, односно најкасније до 15. августа, директор школе доставља листу запослених за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, као и у претходном периоду и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом, као и листу слободних радних места. Начелници школских управа, представници директора и представници репрезентативних синдиката дужни су да пре почетка нове школске године (1. септембра) заједнички разматрају и утврде листу запослених из претходног става (члан 5. став 2. Колективног уговора).

Права запослених за чијим је радом престала потреба Чланом 37. Колективног уговора прописане су мере за запошљавање запослених за чијим је радом престала потреба, које се могу применити у циљу збрињавања запослених који су остали нераспоређени, и то: 1) распоређивање на друго радно место у установи; 2) распоређивање на радно место са непуним радним временом у установи; 3) преузимање на основу споразума о преузимању у другу установу уз сагласност запосленог; 4) упућивање на преквалификацију или доквалификацију. Према Колективном уговору, члан 5. став 3, преузимање у другу установу уз сагласност запосленог врши се следећим редоследом:

65 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Сходно наведеном, уговор о раду се не сме отказати пре него што решење којим је утврђено да је престала потреба за радом запосленог, односно да је он остао нераспоређен, постане коначно, нити пре исплате отпремнине. Одредбама члана 38. Колективног уговора утврђује се коме не може да престане радни однос иако је утврђен као запослени за чијим је радом престала потреба, и то: 1) запосленој за време трудноће или са дететом до две године старости; 2) запосленом самохраном родитељу; 3) запосленом чије дете има тешки инвалидитет; 4) ако оба брачна друга раде у истој установи, једном од брачних другова; 5) запосленом мушкарцу који има најмање 35 година стажа осигурања и запосленој жени која има најмање 30 година стажа осигурања, без њихове сагласности, под условом да не испу њава један од услова за пензију. Наведеним запосленима радни однос може да престане само уколико сe сагласе. Према члану 60. Колективног уговора директор не може да донесе решење о престанку радног односа, нити на други начин да стави у неповољан положај запосленог који обавља функцију председника синдикалне организације, синдикалне подружнице, синдикалног повереника, чланова органа синдиката, председника окружног, градског, покрајинског и републичког одбора, за време док обавља функцију и по престанку функције. Директор је обавезан да функционере синдиката по истеку функције врати на послове које су обављали пре избора, односно на одговарајуће радно место (члан 60. став 2. Колективног уговора). Сходно наведеном, критеријуми прописани чланом 34. Колективног уговора примењују се на тзв. „заштићене запослене” утврђене чланом 38. Колективног уговора, што значи да се они рангирају, али не може да им престане радни однос у смислу члана 39. Колективног уговора, иако су утврђен као запослени за чијим је радом престала потреба, осим ако се сагласе. Међутим, на запослене утврђене чланом 60. став 1. Колективног уговора не примењују се наведени критеријуми и они се не рангирају.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

1. са листе запослених за чијим је радом делимично или у потпуности престала потреба (запослени се може преузети само за проценат за који му је смањено радно ангажовање у односу на проценат са којим је засновао радни однос); 2. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом у тој установи (у овој ситуацији не може да се примени институт „преузимања запосленог”, већ се запосленом који је у радном односу у школи на неодређено време са непуним радним временом, ако испуњава услове, повећава проценат радног времена на основу решења директора); 3. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом у установама на територији надлежне школске управе; 4. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом из других школских управа уз сагласност школских управа. Преузимање запослених се може вршити из друге установе после 15. августа (члан 6. став 1). Запослени може бити преузет из других установа на неодређено време највише у проценту у којем је засновао радни однос (члан 6. став 2). Колективни уговор одредбама члана 39. став 1. утврђује могућност престанка радног односа запосленом за чијим је радом престала потреба, а коме није могло да се обезбеди ниједно од права утврђених законом, колективним уговором код послодавца или уговором о раду, под условом да му се претходно исплати отпремнина и то најмање у висини која је утврђена Законом о раду, односно која је утврђена посебним програмом за решавање вишка запослених у установама из области образовања у процесу рационализације броја запослених, који се доноси у складу са општим актом Владе којим се уређују та питања. Исплата отпремнине врши се најкасније до дана престанка радног односа, а исплата свих неисплаћених зарада, накнада зарада и других примања које је запослени остварио до дана престанка радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду, најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа (чл. 39. ст. 2. Колективног уговора).

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Актуелне недоумице у примени Закона о становању и одржавању зграда (други део)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

И у овом броју разрешавамо недоумице везане за Закон о становању и одржавању зграда бавећи се појмом јавног интереса и с тим у вези новом улогом јединица локалне самоуправе, затим појмом одрживог развоја становања, питањем трошкова управљања и одржавања зграда, али и стамбеном подршком као обликом помоћи која је предвиђена новим законом

Марина Антић дипл. правник, саветник у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре unakrsni.pogled@legeartis.rs

1. Шта је новим Законом о становању и одржавању зграда проглашено за јавни интерес и која је нова улога општине? У случају када власници, односно одговорна лица не изврше потребне активности на одр жавању зграде, услед чега би могле да настану штетне последице по живот или здравље људи, радове на одржавању зграде преузима јединица локалне самоуправе на терет обавезних лица. Да би се боље разумела улога јединица ло калне самоуправе, потребно је објаснити појам одрживог развоја становања. Чланом 2. Закона о становању и одржавању зграда (у даљем тек сту: Закон) по први пут се уводи термин одржи вог развоја у области становања, иако у пракси региона он постоји већ дужи низ година. Истим чланом је прописано да одрживи развој стано вања у смислу овог закона представља јавни интерес. У циљу остваривања јавног интереса Република Србија, аутономна покрајина и је динице локалне самоуправе доносе стратешке

документе за спровођење стамбене политике и обезбеђују средства у својим буџетима за испу њење обавеза утврђених овим законом и стра тешким документима. Јединице локалне самоуправе помажу грађа нима, одређују урбанистичке зоне и обезбеђују одржавање зграде. Даље, улога јединицe локалне самоуправе може бити да донесе одлуку којом предвиђа бес повратно суфинансирање активности на инве стиционом одржавању и унапређењу својстава зграде, као и да најмање једном недељно обе збеди саветодавну помоћ грађанима за унапре ђење енергетске ефикасности зграде. Такође, у циљу спречавања настанка штетних последица јединица локалне самоуправе одлуком може да утврди урбанистичке зоне за које пропису је обавезу извршења одређених активности у одржавању зграде, а може и да новом одлуком пропише обавезу одржавања спољног изгледа зграде (фасаде) и забрану промене спољног из гледа. Све претходно наведене улоге општине детаљније ће бити објашњене у даљем тексту. Наиме, чланом 60. Закона предвићено је да власници или корисници самосталних делова зграде имају обавезу да одржавају своје дело ве зградe на начин којим се обезбеђује функ ционалност тог дела зграде према прописима који ближе одређују њихову функционалност и на начин којим се елиминише опасност од

2. Појам одрживог развоја становања Сам појам одрживог развоја становања бли же је дефинисан чланом 2. Закона и представља: 1) унапређењe услова становања грађана и очување и унапређење вредности стамбеног фонда уз побољшање енергетске ефикасности, смањење негативних утицаја на животну среди ну и рационално коришћење ресурса, односно усклађивање економског и социјалног развоја и заштите животне средине приликом развоја стамбеног сектора; 2) одржавање и управљање у стамбеним зграда ма, стамбено-пословним зградама, пословним

67 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

средства у буџету за учешће у пројектима фи нансирања ових активности и доноси одлуку којом прописује поступак доделе средстава, проценат учешћа и услове под којима јединица локалне самоуправе учествује у финансирању ових активности. Средства за финансирање радова из ст. 1. и 2. истог члана обезбеђују се у буџету јединице локалне самоуправе. Ради остваривања јавног интереса, а у складу са чланом 2. Закона, јединица локалне самоу праве доноси акт о минималној висини износа о текућем одржавању зграда, акт о висини износа накнаде коју плаћају власници посебних делова у случају принудно постављеног професионал ног управника, као и акт о минималној висини износа издвајања на име трошкова инвестици оног одржавања заједничких делова зграде. У циљу остваривања јавног интереса за уна пређење својстава зграде, јединица локалне са моуправе нарочито је дужна да најмање једном недељно обезбеди лицима из члана 15. Закона саветодавну помоћ за унапређење енергетске ефикасности зграде. Министар надлежан за послове становања прописује критеријуме за утврђивање мини малног износа који одређује јединица локалне самоуправе за плаћање трошкова из става 8. члана 61. Закона. Чланом 62. Закона предвиђено је да је орга низација којој је поверено обављање послова од јавног интереса у области становања, у ствари могућност оснивања правног лица за обављање послова од јавног интереса у области становања од стране јединица локалне самоуправе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

наступања штете или немогућности коришће ња других делова зграде. Одржавање зграде се уговором може поверити правним лицима или предузетницима који се баве пословима одржа вања зграде. Уколико лица из ст. 2. и 3. члана 60. Закона, не организују одржавање у складу са овим законом, надлежни орган јединице ло калне самоуправе повериће посао одржавања зграде организацији којој је поверено обављање послова од јавног интереса. Тако је чланом 61. Закона предвиђено у ко јим случајевима се преузимају послови одржа вања зграда и унапређења својстава зграде ради остварења јавног интереса. У случају када лица из члана 15. Закона не изврше потребне активности на одржавању зграде, а неспровођењем ових активности могле би да настану штетне последице по живот или здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности, радове на одржавању зграде преузима јединица локалне самоуправе. У циљу спречавања настанка напред наведе них штетних последица, јединица локалне само управе може одлуком да утврди урбанистичке зоне или блокове за које прописује обавезу из вршења одређених активности у одржавању зграде, односно обавезно инвестиционо одржа вање и унапређење својстава зграде, уз могућ ност да се обавеза предузимања тих активности, ако је не испуне лица из члана 15. овог закона, принудно испуни на терет обавезних лица по основу налога надлежног органа. Јединица локалне самоуправе може одлуком да пропише обавезу одржавања спољног изгле да зграде (фасаде) и забрану промене спољног изгледа (забрана постављања клима-уређаја на видљивом делу зграде и сл.), уз прописивање различитих степена обавезности одржавања спољног изгледа зграде, у зависности од урба нистичке зоне или блока у ком се зграда налази. У случају из ст. 1. и 2. члана 61. Закона, једи ница локалне самоуправе има право регреса од лица које је било дужно да те активности само предузме. Као што је већ напоменуто, јединица локалне самоуправе може донети одлуку којом предви ђа бесповратно суфинансирање активности на инвестиционом одржавању и унапређењу свој става зграде, из става 2. члана 61. Закона, при чему јединица локалне самоуправе обезбеђује

зградама, зградама јавне намене или зградама које су проглашене за културно добро и згра дама у заштићеним културно-историјским целинама, у циљу спречавања или отклањања опасности по живот и здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредно сти, односно у циљу обезбеђивања сигурности зграде и њене околине.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

3. Висина и начин утврђивања трошкова управљања и одржавања зграде

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Чланом 64. Закона предвиђено је да се одлу ком стамбене заједнице о прихватању тро шкова одржавања заједничких делова зграде и управљања зградом, која се доноси у складу са чланом 44. став 1, односно чланом 44. став 3. Закона, прописује износ који је сваки власник посебног дела дужан да плаћа на име свог уче шћа у трошковима текућег одржавања и упра вљања зградом, а који не може бити нижи од износа прописаног актом о текућем одржава њу зграда који доноси јединица локалне само управе. Одлука стамбене заједнице из става 1. чла на 64. Закона уноси се у записник седнице скупштине, а посебно се сачињава извод из записника који садржи текст одлуке који пот писује управник и на њему оверава свој пот пис у складу са законом којим се уређује овера потписа. У случају принудно постављеног профе сионалног управника, висина накнаде коју ће плаћати власници посебних делова одређује се одлуком јединице локалне самоуправе. Про фесионални управник, именован у поступку принудне управе, доноси одлуку о трошкови ма одржавања и управљања зградом у складу са одлуком јединице локалне самоуправе из ст. 1. и 3. члана 64. Закона, уз претходну са гласност надлежног органа јединице локалне самоуправе. Висина издвајања на име трошкова инвести ционог одржавања заједничких делова зграде одређује се одлуком скупштине стамбене за једнице, а не може бити нижа од износа који представља резервни фонд зграде, а прописан је актом о инвестиционом одржавању зграда који доноси јединица локалне самоуправе.

Начин плаћања трошкова управљања и одржавања зграде Чланом 65. Закона прописано је да власник посебног дела зграде уплаћује износ, утврђен у складу са чланом 64. Закона, на текући рачун стамбене заједнице најкасније до последњег дана у месецу за текући месец, осим уколико уговором закљученим са лицем које управља и/ или одржава зграду није одређено да се наплата трошкова управљања и/или одржавања зграде врши уплатом на текући рачун тог лица или преко система обједињене наплате комуналних и других услуга, у случају да је јединица локалне самоуправе успоставила такав систем. Сваки власник посебног дела има право да захтева од управника, односно професионалног управника да му се омогући електронски или други увид у стање и промене на текућем рачуну стамбене заједнице. Уколико лице које у складу са овим зако ном пружа услуге одржавања и/или управља ња зградом, не врши наплату својих трошкова преко система обједињене наплате, дужно је да сваком власнику посебног дела зграде достави фактуру (рачун) за износ утврђен одлуком о прихватању трошкова одржавања и уговором којим му је стамбена заједница поверила посло ве одржавања и/или управљања зградом. Трошкови хитних интервенција финансира ју се из средстава стамбене заједнице, без обзи ра на намену средстава.

Извори финансирања радова на одржавању заједничких делова зграде Поред накнаде коју плаћају власници посеб них делова, послови одржавања и унапређења својстава зграде или дела зграде финансирају се и из кредита, донација и других извора. Стамбена заједница може да, ради добија ња кредита, заложи потраживања која има од власника посебних делова и друга своја потра живања, у складу са законом којим се уређују заложна права на покретним стварима уписа ним у Регистар. У случају енергетске санације зграде, финанси рање активности је могуће вршити и путем уго варања енергетских учинака са предузећима или предузетником регистрованим за пружање енер гетских услуга (ESCO), у складу са законом којим се уређује област ефикасног коришћења енергије.

4. Стамбена подршка као облик помоћи државе/јавног сектора за становање и различити видови стамбене подршке, предвиђени новим законом

Циљне групе односно категорије корисника стамбене подршке су нарочито: ● бескућници; ● лица којима су значајно нарушени услови

Услови за остваривање стамбене подршке корисника су следећи: ● да је држављанин Републике Србије; ● да је лице без стана које нема у својини стан,

односно породичну кућу на територији Репу блике Србије; ● да је лице које у својини има једино стан или породичну кућу која не задовољава најмање је дан од услова прописаних чланом 90. овог за кона (одговарајући стан у смислу овог закона је

Важно је у вези са применом Закона напоме нути да је Министарство грађевинарства, сао браћаја и инфраструктуре упутило мишљење јавним бележницима о тумачењу појединих чланова Закона о становању и одржавању зграда, према којем председник скупштине станара, односно савета зграде који је имао ту функцију пре него што је закон ступио на снагу, може до избора управника да заступа стамбену заједницу. Такође, и уговори о преносу права на зајед ничким деловима зграде због доградње могу да се оверавају и пре регистровања стамбене заједнице. Ако у згради није постојао председник скупштине станара нити је изабран управник, потребно је да власник незаконито дозиданог објекта, као доказ о регулисаним односима, прибави сагласност већине власника посебних делова зграде. Када је реч о потписима на уговору између стамбене заједнице и особе која стиче право над неким заједничким делом зграде, потреб на је овера потписа, а не солемнизација јавног бележника.

69 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

становања услед елементарне или друге непо годе; ● жртве породичног насиља; ● корисници права на новчану социјалну по моћ; ● корисници права из области борачко-инва лидске заштите и заштите цивилних инвалида рата; ● лице са занимањем које је недостајуће и од значаја за ЈЛС/државну управу; ● лице без стана, односно без одговарајућег стана, које нема довољно средстава да обезбе ди стан на тржишту за себе и своје породично домаћинство, односно да унапреди своје усло ве становања.

Чланом 92. Закона предвиђени су видови кроз које се остварује стамбена подршка и то кроз: 1) закуп стана по условима непрофитног заку па (давање стана у јавној својини у закуп или субвенционисање закупнине стана); 2) куповину; 3) друге начине стицања права својине над ста ном или породичном кућом; 4) унапређење услова становања; 5) помоћ за озакоњење стана или породичне куће; 6) стамбено збрињавање.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Појам стамбене подршке дефинисан је чла ном 88. Закона као сваки облик помоћи за ста новање лицу које из социјалних, економских и других разлога не може сопственим средстви ма да реши стамбену потребу по тржишним условима за себе и своје породично домаћин ство. Треба истаћи и да је Законом о становању и одржавању зграда, између осталих, престао да важи и Закон о социјалном становању којим је ова област била ближе уређена, али и правно утемељена у нашем законодавству тек од 2009. године.

стан који испуњава услове према критеријуму просторних услова опремљености основним инсталацијама и конструктивне сигурности и безбедности, као и услове заштите од спољних климатских утицаја и основне хигијенске усло ве становања); ● да је лице које не може сопственим средстви ма да реши стамбену потребу по тржишним условима за себе и своје породично домаћин ство.

Нови правилници за примену Закона о проценитељима вредности непокретности

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

За примену Закона предвиђено је доношење већег броја подзаконских прописа, од којих је министар финансија за сада донео два нова правилника

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

акон о проценитељима вредности непокретности („Сл. гласник РС”, број 108/2016 од 29. 12. 2016) ступио је на снагу 6. 1. 2017. године, а примењиваће се од 5. 6. 2017. године (у даљем тексту: Закон). Законом се пре свега уређују услови и начин вршења процене вредности непокретности од стране лиценцираних проценитеља, стручна оспособљеност лица, услови за добијање лицен це и друга питања у вези са вршењем процене вредности непокретности. У смислу Закона, непокретности су: земљиште (пољопривред но, грађевинско, шуме и шумско земљиште), зграде (пословне, стамбене, комерцијалне, било која комбинација тих врста зграда и др.) и дру ги грађевински објекти, као и посебни делови зграда (станови, пословне просторије, гараже и гаражна места, и друго) на којима може по стојати засебно право својине (у даљем тексту: непокретности). За примену Закона предвиђено је доношење већег броја подзаконских прописа, од којих је министар финансија сада донео два, а то су: 1) Правилник о поступку издавања, обнављања и одузимања лиценци за вршење процена вредности непокретности и 2) Правилник о врсти, висини и начину плаћања такси у вези са проценитељима вредности непокретности. Правилници су објављени у „Службеном гласнику РС”, број 35/2017 од 12. 4. 2017. године, а примениће се од дана примене Закона, дакле од 5. јуна 2017. године.

Лиценца за вршење процена вредности непокретности Према одредбама Закона процену вредно сти непокретности врши лиценцирани проценитељ, а то је физичко лице које испуњава услове прописане Законом и коме је министар надлежан за послове финансија (у даљем тек сту: Министар) издао лиценцу за вршење про цене вредности непокретности. Лиценца за вршење процене вредности непокретности је јавна исправа коју, у складу са Законом, издаје Министар. Закон је такође прописао да Мини стар доноси акт којим ближе уређује поступак издавања, обнављања и одузимања лиценце. На основу овог законског овлашћења Министар је донео Правилник о поступку издавања, обна вљања и одузимања лиценци за вршење проце на вредности непокретности (у даљем тексту: Правилник), којим се ближе уређује поступак издавања, обнављања и одузимања лиценци за вршење процена вредности непокретности (у даљем тексту: лиценца).

Издавање лиценце Лиценца се издаје решењем, на писани захтев лица које испуњава услове прописане Законом, а који се подноси министарству надлежном за послове финансија (у даљем тексту: Министар ство). Решење о издавању лиценце доноси Ми нистар. Захтев за издавање лиценце садржи податке о лицу које подноси захтев (у даљем тексту: под носилац захтева), као и доказе о испуњености услова за издавање лиценце, прописане Законом:

недостојним за обављање послова вршења процене, и то за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, јавног реда и мира, правног саобраћаја и слу жбене дужности и за кривично дело финанси рања тероризма).

Обнављање лиценце

Одузимање лиценце Лиценца се одузима решењем које доноси Министар: 1) ако је решење о издавању лиценце издато на основу нетачних, односно непотпуних по датака; 2) на основу пријема предлога за изрицање мера у складу са чланом 39. Закона, а по претходно прибављеном мишљењу Стручног одбора; 3) ако лиценцирани проценитељ не извршава обавезе у погледу осигурања од професионалне одговорности, у складу са чланом 12. Закона; 4) ако лиценцирани проценитељ не извршава обавезе у погледу чланства у акредитованом удружењу, у складу са чланом 13. Закона; 5) ако је у току важења лиценце правноснажно осуђен за кривична дела која га чине недостој ним за обављање послова вршења процена, и то за кривична дела из члана 14. став 1. тачка 5) Закона.

71 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

Лиценца се обнавља решењем, на писани захтев лиценцираног проценитеља, који се подноси Министарству најраније 90 дана, а најкасније 30 дана пре истека рока важења ли ценце. Решење о обнављању лиценце доноси Ми нистар у року од 30 дана од дана пријема уред ног захтева за обнављање лиценце. Захтев за обнављање лиценце садржи личне податке о подносиоцу захтева, као и следеће доказе о испуњености услова за обнављање лиценце, прописане Законом: 1) потврду организатора континуираног професионалног усавршавања да је похађао програме континуираног професионалног уса вршавања у складу са чланом 17. Закона; 2) примерак уговора о осигурању од професи оналне одговорности из члана 12. Закона; 3) доказ о плаћеној такси за обнављање лиценце.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

1) диплому односно уверење о стеченом висо ком образовању на студијама другог степена, у складу са законом којим се уређује високо обра зовање, односно на основним студијама у траја њу од најмање четири године; 2) потврду организатора стручне обуке да је похађао стручну обуку и да је успешно прошао завршну проверу знања; 3) потврду послодавца о радном искуству у тра јању од најмање три године на пословима врше ња процена; 4) примерак уговора о осигурању од професио налне одговорности; 5) доказ о плаћеној такси за издавање лиценце. У поступку издавања лиценце Министар ство по службеној дужности прибавља за под носиоца захтева следеће доказе о испуњености услова за издавање лиценце, прописане Зако ном: 1) уверење о положеном испиту за стицање зва ња лиценцирани проценитељ; 2) потврду надлежног органа о неосуђиваности за кривична дела. Изузетно, подносилац захтева који по седује важећу квалификацију за обављање послова лиценцираног проценитеља међуна родно признате стручне организације за про ценитеље, уз захтев подноси следеће доказе о испуњености услова за издавање лиценце, прописане Законом: 1) сертификат за обављање послова процените ља међународно признате стручне организаци је за проценитеље, као и потврду међународно признате стручне организације за проценитеље да поседује важећи сертификат за обављање по слова проценитеља; 2) потврду организатора стручне обуке о по ложеном допунском испиту из познавања про писа којима се уређују стварноправни односи, статус, промет и друга питања од значаја за не покретности; 3) примерак уговора о осигурању од професио налне одговорности; 4) доказ о плаћеној такси за издавање ли ценце. У поступку издавања лиценце Министар ство по службеној дужности за овог под носиоца захтева прибавља потврду да није кажњаван за кривична дела из члана 9. став 1. тачка 6) Закона (за кривична дела која гa чине

Решењем се утврђује и период у коме се лицу коме се одузима лиценца не може издати нова лиценца, а који не може бити краћи од једне нити дужи од три године од дана доношења тог решења. Уједно, ово решење је основ за брисање лиценцираног проценитеља из именика лицен цираних проценитеља.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Прелазне одредбе

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Изузетно од наведених одредби Правилника за стицање лиценце: 1. Подносилац захтева из члана 48. став 3. Закона – лице које је на дан 31. децембра 2015. године поседовало научно звање доктора наука и било уписано у регистар судских вештака од говарајуће струке Министарства правде, у скла ду са одредбама Закона о судским вештацима, са регистрованом ужом специјалношћу „про цена грађевинске вредности објеката, процена некретнина, процена вредности непокретности или процена вредности имовине” – може у року од 90 дана од дана почетка примене Закона (зна чи до 5. септембра 2017. године) поднети захтев за издавање лиценце, уз следеће доказе о испу њености услова за издавање лиценце, прописа не Законом: 1) диплому односно уверење о стеченом висо ком образовању на студијама другог степена, у складу са законом којим се уређује високо обра зовање, односно на основним студијама у траја њу од најмање четири године; 2) диплому односно уверење о стеченом науч ном називу доктор наука на дан 31. децембра 2015. године; 3) примерак уговора о осигурању од професио налне одговорности из члана 12. Закона; 4) доказ о плаћеној такси за издавање лиценце. 2. Подносилац захтева из члана 48. став 4. За кона – резидент Републике Србије који на дан ступања на снагу Закона (6. 1. 2017. године) по седује важећи сертификат за обављање посло ва проценитеља међународно признате стручне организације за проценитеље – може у року од 90 дана од дана почетка примене Закона подне ти захтев за издавање лиценце, уз следеће дока зе о испуњености услова за издавање лиценце, прописане Законом: 1) сертификат за обављање послова процените ља међународно признате стручне организације

за проценитеље, као и потврду међународно признате стручне организације за проценитеље да на дан 6. јануара 2017. године поседује важе ћи сертификат за обављање послова процени теља; 2) примерак уговора о осигурању од професио налне одговорности из члана 12. Закона; 3) доказ о плаћеној такси за издавање лиценце. Правилник је ступио на снагу 21. 4. 2017. го дине, а примењује се од 5. 6. 2017. године.

Плаћање такси у вези са проценитељима вредности непокретности Према члану 40. Закона Министар доноси акт којим прописује врсту, висину и начин пла ћања такси у вези са проценитељима вредно сти непокретности. На основу овог законског овлашћења Министар је донео Правилник о врсти, висини и начину плаћања такси у вези са проценитељима вредности непокретности, којим се прописују врста, висина и начин пла ћања такси у вези са проценитељима вредности непокретности. Према Правилнику таксе износе: 1) за полагање испита за стицање звања лицен цирани проценитељ – 16.000 динара; 2) за издавање, односно за обнављање лиценце за вршење процене вредности непокретности – по 5.700 динара; 3) за добијање статуса акредитованог професи оналног удружења проценитеља – 35.000 дина ра; 4) за годишње одржавање статуса акредитова ног професионалног удружења проценитеља – 16.500 динара; 5) за упис у именик организатора спровођења програма стручне обуке за лиценциране проце нитеље – 35.000 динара; 6) за упис у именик организатора спровођења програма континуираног професионалног уса вршавања лиценцираних проценитеља – 35.000 динара. Наведене таксе уплаћују се на рачун јавних прихода Републике Србије. Правилник је ступио на снагу 21. 4. 2017. го дине, а примењује се од 5. 6. 2017. године. Припремила Редакција Инг-Про

Kaлендар важења правних аката Прописи који престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду:

● Закон о општем управном поступку, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 18/2016 од 1. 3. 2016, ступио на снагу 9. 3. 2016. године – примењује се од 1. 6. 2017. године (изузев одредаба чл. 9, 103. и 207. овог закона, које су већ у примени). ● Правилник о измени Правилника о програму и начину полагања посебног стручног испита за матичара, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 74/2016 од 2. 9. 2016, ступио на снагу 10. 9. 2016. године – примењује се од 1. 6. 2017. године. ● Уредба о изменама и допунама Уредбе о програму и начину полагања државног стручног испита, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 81/2016 од 5. 10. 2016, ступила на снагу 13. 10. 2016. године – примењује се од 1. 6. 2017. године.

● Закон о спречавању насиља у породици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 94/2016 од 24. 11. 2016, ступио на снагу 2. 12. 2016. године – примењује се од 1. 6. 2017. године. ● Закон o прoцeнитeљима врeднoсти нeпoкрeтнoсти, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016, ступио на снагу 6. 1. 2017. године – примењује се од 5. 6. 2017. године. ● Правилник о поступку издавања, обнављања и одузимања лиценци за вршење процена вредности непокретности, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 35/2017 од 12. 4. 2017, ступио на снагу 20. 4. 2017. године – примењује се од 5. 6. 2017. године. ● Правилник о врсти, висини и начину плаћања такси у вези са проценитељима вредности непокретности, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 35/2017 од 12. 4. 2017, ступио на снагу 20. 4. 2017. године – примењује се од 5. 6. 2017. године. ● Правилник о условима које треба да испуни контролна организација, као и начину и поступку рада контролне организације, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 30/2017 од 31. 3. 2017, ступио на снагу 8. 4. 2017. године – примењује се од 1. 5. 2017, осим одредбе члана 4. тачка 2) овог правилника, која се примењује од 1. 8. 2020. године. ● Правилник о међународној потврди (сертификату) о улову и листи производа рибарства за које нису потребне међународне потврде (сертификати) о улову, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 10/2017 од 14. 2. 2017, ступио на снагу 22. 2. 2017. године – примењује се од 1. 6. 2017. године.

73 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

● Закон о изменама и допунама Кривичног законика, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 94/2016 од 24. 11. 2016. године – ступа на снагу 1. 6. 2017, изузев одредаба члана 24, члана 27. и чл. од 35. до 38. овог закона, које ступају на снагу 1. 3. 2018, и одредаба члана 41, које ступају на снагу 2. 12. 2016. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

● Закон о општем управном поступку, објављен у „Сл. листу СРЈ”, бр. 33/97 и 31/2001, и „Сл. гласнику РС”, бр. 30/2010 – престаје да важи 1. 6. 2017. године.

Имате питање? Имамо одговор!

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ЈАВНЕ НАБАВКЕ Примена Закона о јавним набавкама на уговоре о раду П: Молила бих Вас да ми појасните следеће: ППП-и не потпадају под Закон о ЈН, али код Уговора о раду се мора водити рачуна о годишњем износу. Да ли се то односи на годишњи нето износ (плата) или се узима у обзир и нето износ и доприноси укупно? Ако се узима у обзир укупан износ, да ли се рачуна у односу на 500.000,00 на годишњем нивоу? О: У ЗЈН-у пише „осим уговора о делу”, а не „осим уговора о раду”. Дакле, заснивање уговора о раду, без обзира на број запослених, висину бруто и нето плата, не потпада под ЗЈН. Вредновање понуда П: Расписана је јавна набавка. На конкурс се јавило 5 понуђача. Критеријум је најповољнија понуда. Да ли треба да вреднујемо сваког понуђача да би образложио одлуку? О: Вреднују се само понуде које су прихватљиве. Оне које нису прихватљиве, не бодују се, а у одлу ци се образлаже због чега су неприхватљиве. Јавна набавка услуге осигурања П: Учествовали бисмо испред осигуравајуће куће у јавној набавци једног дома пензионера. С обзиром на то да конкретна осигуравајућа кућа ради само животно осигурање, да ли смо по закону у могућности да тражимо од послодавца да колективно осигурање раздвоји од имовине и ауто одговорности?

О: Можете тражити да различите врсте осигурања буду раздвојене по партијама како би се повећала конкурентност набавке. Спровођење поступка јавних набавки на двогодишњем нивоу П: Процењена вредност набавке на годишњем нивоу износи 5.000.000,00 динара без ПДВ-а, што је сврстава у јавне набавке мале вредности. Уколико наручилац жели да закључи оквирни споразум са једним понуђачем на две године, да ли је онда процењена вредност набавке 10.000.000,00 динара без ПДВ-а и да ли мора да се спроводи отворени поступак уместо поступка јавне набавке мале вредности? Уколико остаје да је јавна набавка мале вредности, а вредност оквирног споразума је 10.000.000,00 динара без ПДВ-а, да ли се мора објавити Обавештење о покретању преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда и у „Службеном гласнику”? О: Према члану 39. став 1. Закона о јавним набавкама, набавка мале вредности је набавка која није већа од 5.000.000 динара. У том смислу, ако би наручилац спроводио поступак на двогодишњем нивоу и ако би процењена вредност набавке износила 10.000.000 динара без ПДВ-а, морао би тада спровести отворени поступак јавне набавке. У наведеном примеру, поред Портала УЈН и интернет странице наручиоца, оглас се објављује и на Порталу службених гласила Републике Србије и у бази прописа.

ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

О: Потребно је уредити предлог за извршење и исказати ново стање дуга и при томе водити рачуна о року.

Промена места пребивалишта и путни трошкови П: Запослена је услед склапања брака променила место пребивалишта тако да сада мора да користи два превоза. Да ли је послодавац дужан да исплаћује све ове трошкове, с обзиром на то да је дошло до увећања трошкова превоза и промењених околности након закључења уговора о раду? О: Законом о раду утврђено је право запосленог на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, као и минимум који послодавац мора обезбедити запосленом за накнаду ових трошкова, а то је износ у висини цене превозне карте у јавном саобраћају ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Општим актом утврђују се критеријуми под којима се остварује право на накнаду трошкова (када се врши исплата накнаде трошкова: на почетку или на крају месеца), као и на који начин ће запосленима бити надокнађени трошкови превоза – исплатом у новцу или куповином месечне претплатне карте и др.

Повећање броја група продуженог боравка П: Обраћамо вам се како бисте нам помогли у решавању правне ситуације у вези са повећањем броја група продуженог боравка, а у циљу решавања недоумица на плану спровођења важећих прописа. Наиме, у нашој школи је сагласношћу Министарства просвете и спорта 2005. године отворено једно одељење продуженог боравка. Тада смо приликом тражења сагласности Министарству поднели сву потребну документацију: Иницијативу Савета родитеља, Сагласност Наставничког већа, Одлуку Школског одбора и елаборат о образовно-васпитном раду продуженог боравка. Извели смо закључак да се сагласност Министарства за продужени боравак односи на продужени боравак као облик образовно-васпитног рада, а не на обим/број група, као и да се дозвола за повећање броја извршилаца у продуженом боравку налази управо у члану 16. Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања. С обзиром на то да при нашој школи, сагласно исказаним потребама родитеља за продуженим боравком, постоји потреба за једним извршиоцем више, молимо вас да нам разјасните да ли је за нову групу продуженог боравка потребно покренути нову процедуру за сагласност или је руковођење Правилником о критеријумима

75 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

РАДНИ ОДНОС

ОБРАЗОВАЊЕ

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

П: Дана 28. 2. 2017. поднели смо Привредном суду предлог за извршење на основу веродостојне исправе. Закључак да уредимо предлог за извршење у смислу усклађивања висине укупног дуга са износом појединачних фактура и окончане ситуације примили смо дана 13. 3. 2017. године. У међувремену је по основу менице наплаћен минимални износ од дужника. Да ли треба уредити предлог за извршење не наводећи уплату која је у међувремену настала, с обзиром на то да се уређује предлог пре наплате по основу менице, или треба послати уређен предлог са износом припремне наставе за полагање пријемног испита који је умањен? Таксу на предлог смо уредно платили и обавестили Привредни суд о томе.

У члану 118. ставом 3. Закона утврђено је да промена места становања запосленог након закључења уговора о раду без сагласности послодавца не може да утиче на увећање трошкова превоза које је послодавац дужан да накнади запосленом у односу на место становања у тренутку закључења уговора о раду. Ово значи да послодавац нема обавезу да плаћа увећане трошкове превоза који су настали због промене места становања у односу на место становања које је запослени пријавио приликом закључења уговора о раду. Напомињемо да се ова измена односи само на случајеве који су настали након ступања на снагу измена и допуна Закона о раду (29. јул 2014).

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања довољно, тј. довољно је то што дозволу за повећањем броја извршилаца имамо у члану 16. поменутог правилника, те да посебна сагласност није потребна.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

О: Према одредбама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013 и 35/2015 – аутентично тумачење, 68/2015 и 62/2016 – одлука УС, даље: Закон) и Правилника о ближим условима организовања целодневне наставе и продуженог боравка („Сл. гласник РС”, број 77/2014), продужени боравак је посебан облик образовно-васпитног рада са ученицима који се реализује у основној школи после или пре часова редовне наставе и у оквиру кога ученици имају самосталан рад и низ различитих облика слободних активности и један оброк. Групе продуженог боравка могу да буду хомогене (формиране од ученика једног одељења, као и од ученика из одељења истог разреда) и хетерогене (формиране од ученика различитих разреда). Да би основна школа добила сагласност за формирање група продуженог боравка, потребно је да испуњава кадровске, просторне и материјално-техничке услове, у складу са правилником који регулише нормативе простора, опреме и наставних средстава у школи. Због добијања сагласности за формирање (нове) групе продуженог боравка за наредну школску годину, основна школа подноси захтев Министарству просвете, науке и технолошког развоја (даље: Министарство) преко надлежне школске управе до 15. августа текуће школске године. Уз захтев се прилаже следећа документација: – Иницијатива Савета родитеља, – Сагласност Наставничког већа, – Одлука Школског одбора и – елаборат о образовно-васпитном раду продуженог боравка. У поступку утврђивања испуњености услова, Министарство, односно надлежна школска управа, прибавља сагласност просветног саветника школске управе, мишљење саветника за финансијско-материјалне послове о

могућности финансирања продуженог боравка, као и извештај (записник) просветне инспекције којим је утврђено да су испуњени прописани услови у погледу простора, опреме, наставних средстава и запослених, односно да су испуњени прописани услови за формирање (нове) групе продуженог боравка. Према Стручном упутству Министарства о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2016/2017. годину, број: 601-00-3/2016-01-60 од 14. 7. 2016. године, Министарство обезбеђује потребна средства за остваривање школског програма у групи продуженог боравка у основној школи чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, национални савет националне мањине, за ученике првог и другог разреда. Напомињемо да је одлуком Скупштине Града Београда („Сл. лист Града Београда”, бр. 8/2012, 51/2012 и 45/2013) утврђено финансирање (из буџета Града Београда) наставника разредне наставе ангажованих за обављање послова у продуженом боравку за ученике трећег и четвртог разреда основних школа чији је оснивач Република Србија или Град Београд, а које имају седиште на територији Града Београда и које испуњавају прописане услове, осим основних музичких, основних балетских и основних школа за образовање одраслих. Правилником о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, број 73/2016), одредбама члана 16. тачка 2) прописано је да се број запослених у школи може увећати у случајевима када школа са продуженим боравком има 1 извршиоца по свакој групи продуженог боравка, односно за сваку (нову) групу за једног извршиоца (наставника разредне наставе). На основу наведеног, када у конкретној ситуацији школа добије сагласност Министарства за формирање нове групе продуженог боравка, директор школе ће извршити пријем лица у радни однос на упражњено радно место наставника разредне наставе (у продуженом боравку), сагласно броју извршилаца прописаном наведеним правилником.

О: У смислу ПКУ-а за школе, исплаћује се солидарна помоћ за боловање дуже од 3 месеца у континуитету. Ако запослена тражи ову помоћ за време „одржавања трудноће”, сматрамо да има право на помоћ јер одржавање трудноће има карактер боловања. Међутим, породиљско одсуство нема карактер боловања, па сматрамо да за то одсуство не следује поменута солидарна помоћ. Пошто се питање односи на ПКУ за школе, указујемо да је чл. 62. овог ПКУ-а формирана посебна Комисија која је овлашћена да тумачи исти, тако да се за евентуалне недоумице можете обратити и Комисији.

77 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

О: Како не постоји посебан закон за основне музичке школе, одредба члана 32. став 9. Закона о основном образовању и васпитању примењује се и на основне музичке школе. Школа може решењем о 40-часовној радној недељи, у оквиру годишње норме, задужити наставника „припремама ученика за пријемни испит у средњу музичку школу”. Овај број часова може бити и већи ако наставнику недостаје часова у оквиру годишње норме од 1760 часова. Нажалост, пракса показује да се наставнику годишња норма обезбеђује кроз „остали послови”, а ученици се приватно припремају за пријемни испит. У основним музичким школама свим наставницима са пуном нормом недостаје око 300 часова на годишњем нивоу. Ово стога што у календарској години наставних недеља има 35, а радних недеља 44.

Солидарна помоћ на основу Посебног колективног уговора П: Запослена нам се обратила захтевом за солидарну помоћ, бр. 64 од 20. 1. 2017. године, у ком тражи исплату солидарне помоћи позивајући се на Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, члан 29. став 1. тачка 3. која гласи: „Послодавац је дужан да запосленом, по основу солидарности, исплати помоћ у случају: 3) боловања дужег од три месеца у континуитету – у висини једне просечне плате једном у календарској години”. Наиме, именована радница је на боловању – одржавању трудноће непрекидно од 10. 10. 2016. године, а од 6. 2. 2017. на породиљском одсуству. Нас интересује да ли запослена има право да тражи исплату солидарне помоћи с обзиром на то да се ради о породиљском одсуству.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Припремна настава за полагање пријемног испита П: У музичкој школи је планирано одржавање припремне наставе за полагање пријемног испита за упис у средњу музичку школу. Закон о основном образовању и васпитању (чл. 32. став 9) прописао је дужност школе да организује припрему ученика за полагање завршног испита током другог полугодишта осмог разреда, а десет дана пре полагања испита најмање два часа дневно. Да ли је у случају одржавања припремне наставе за полагање пријемног испита, музичка школа дужна да организује припремну наставу у трајању наведеном у члану 32. став 9. Закона о основном образовању и васпитању?

Преглед прописа... ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

ПРИВАТИЗАЦИЈА, ПРИВРЕДА • Уредба о измени Уредбе о преносу капитала без накнаде запосленима код издавача медија („Сл. гласник РС”, бр. 31/2017 од 3. 4. 2017)

ДРЖАВНА УПРАВА • Одлука о распореду и коришћењу средстава за суфинансирање јединица локалне самоуправе за израду пројектно-техничке документације у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017) • Правилник о начину спровођења и методологији примене полиграфског испитивања („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• Уредба о поступку и начину продаје удела и акција у власништву Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017) • Уредба о изменама и допунама Уредбе о утврђивању Програма стандардизованог сета услуга за микро, мала и средња предузећа и предузетнике у 2017. години који се реализује преко акредитованих регионалних развојних агенција („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017)

ПРАВОСУЂЕ • Одлука Уставног суда РС, број IУо-235/2016, којом се утврђује да одредбе члана 34, став 2. и став 4. у делу који гласи: „и других прикупљених података” и став 5. Статута Адвокатске коморе Београда („Сл. лист Града Београда”, број 93/16), нису у сагласности са Уставом и законом („Сл. гласник РС”, бр. 30/2017 од 31. 3. 2017) • Правилник о Обрасцу легитимације помоћника јавног извршитеља, издавању и уништавању легитимације и евиденцији о издатим легитимацијама („Сл. гласник РС”, бр. 35/2017 од 12. 4. 2017)

РАДНИ ОДНОСИ • Анекс I Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017)

НАУКА, ОБРАЗОВАЊЕ • Уредба о утврђивању Програма промоције науке, научно-технолошких резултата и достигнућа за период 2017–2019. године („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017) • Одлука о броју студената за упис у прву годину студијског програма основних академских студија који се финансирају из буџета Републике Србије на Академији за националну безбедност („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017) • Одлука о финансирању набавке уџбеника средствима буџета Републике Србије за школску 2017/2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017) • Одлука о утврђивању Годишњег плана образовања одраслих у Републици Србији за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 34/2017 од 11. 4. 2017)

• Правилник о упису ученика у средњу школу („Сл. гласник РС”, бр. 38/2017 од 21. 4. 2017) • Правилник о изменама и допунама Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача („Сл. гласник РС”, бр. 38/2017 од 21. 4. 2017)

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

СТАНДАРДИ • Правилник о критеријумима за одређивање висине трошкова оверавања мерила („Сл. гласник РС”, бр. 34/2017 од 11. 4. 2017) • Правилник о престанку важења одређених правилника („Сл. гласник РС”, бр. 34/2017 од 11. 4. 2017) • Правилник о изменама и допунама Правилника о техничким захтевима безбедности од пожара спољних зидова зграда („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017)

САОБРАЋАЈ

• Правилник о садржини и начину спровођења Годишњег програма мониторинга квалитета деривата нафте и биогорива за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 30/2017 од 31. 3. 2017)

• Правилник о здравственој исправности базенских вода („Сл. гласник РС”, бр. 30/2017 од 31. 3. 2017)

• Правилник о измени и допуни Правилника о условима које мора испуњавати насељено место у којем се обавља полагање практичног испита кандидата за возаче и вођењу евиденција о местима која испуњавају прописане услове („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017)

• Правилник о садржају и обрасцу дозволе за производњу, односно промет психоактивне контролисане супстанце („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017)

• Правилник о измени Правилника о одржавању железничких возила („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017)

БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ

• Правилник о измени Правилника о реду вожње („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017)

• Правилник о условима које треба да испуни контролна организација, као и начину и поступку рада контролне организације („Сл. гласник РС”, бр. 30/2017 од 31. 3. 2017)

• Правилник о обрасцу дозволе за каботажу и обрасцима појединачних, временских и посебних дозвола („Сл. гласник РС”, бр. 37/2017 од 20. 4. 2017)

... донетих између два броја

79 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

ЗДРАВСТВО, ЛЕКОВИ

• Правилник о изгледу и садржини обрасца лиценце за пружање станичних услуга и садржини и начину вођења регистра издатих лиценци за пружање станичних услуга („Сл. гласник РС”, бр. 34/2017 од 11. 4. 2017)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

• Правилник о допунама Правилника о ближим условима за остваривање двојезичне наставе („Сл. гласник РС”, бр. 35/2017 од 12. 4. 2017)

Преглед прописа... • Правилник о обрасцима уписника бродова и пловила у градњи и помоћних књига, обрасцима докумената који чине регистар трајног записа о броду, као и обрасцима предлога за привремени упис и испис поморског брода из међународног уписника поморских бродова („Сл. гласник РС”, бр. 38/2017 од 21. 4. 2017) • Правилник о техничким условима и одржавању железничке телекомуникационе мреже („Сл. гласник РС”, бр. 38/2017 од 21. 4. 2017) • Уредба о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд – Суботица – државна граница (Келебија) („Сл. гласник РС”, бр. 32/2017 од 5. 4. 2017)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• Одлука о изради измена и допуна Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора ауто-пута Е-761, деоница Појате–Прељина („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017) • Одлука о измени Одлуке о утврђивању цена резервисаних поштанских услуга у међународном поштанском саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 39/2017 од 24. 4. 2017)

ПОЉОПРИВРЕДА, СТОЧАРСТВО • Правилник о условима за разврставање и утврђивање квалитета средстава за исхрану биља, одступањима садржаја хранљивих материја и минималним и максималним вредностима дозвољеног одступања садржаја хранљивих материја и о садржини декларације и начину обележавања средстава за исхрану биља („Сл. гласник РС”, бр. 30/2017 од 31. 3. 2017) • Правилник о Листи генетских резерви домаћих животиња, начину очувања генетских резерви домаћих животиња, као и о Листи аутохтоних раса домаћих животиња и угрожених аутохтоних раса („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017)

• Правилник о изменама Правилника о подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за изградњу и опремање објеката за унапређење примарне пољопривредне производње („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017) • Правилник о изменама и допуни Правилника о подстицајима програмима за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима кроз подршку младим пољопривредницима („Сл. гласник РС”, бр. 32/2017 од 5. 4. 2017) • Правилник о подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку нових машина, опреме и квалитетних приплодних грла за унапређење примарне пољопривредне производње („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017) • Правилник о регистрацији, односно одобравању објеката за узгој, држање и промет животиња („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017) • Правилник о условима и начину остваривања права на подстицаје у сточарству за краве за узгој телади за тов („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017) • Правилник о престанку важења Правилника о коришћењу подстицаја у органској сточарској производњи по кошници пчела („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017) • Правилник о подстицајима програмима за унапређење конкурентности за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства кроз подршку подизања вишегодишњих производних засада воћака, винове лозе и хмеља („Сл. гласник РС”, бр. 37/2017 од 20. 4. 2017) • Правилник о организацији и пословима учесника у функционисању система рачуноводствених података на пољопривредним газдинствима која учествују у FADN систему („Сл. гласник РС”, бр. 37/2017 од 20. 4. 2017)

• Уредба о утврђивању Програма извођења радова на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 39/2017 од 24. 4. 2017)

ВОДОПРИВРЕДА

ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ, ПРОЦЕНИТЕЉИ • Правилник о поступку издавања, обнављања и одузимања лиценци за вршење процена вредности непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 35/2017 од 12. 4. 2017) • Правилник о врсти, висини и начину плаћања такси у вези са проценитељима вредности непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 35/2017 од 12. 4. 2017)

• Правилник о одређивању случајева у којима је потребно прибавити водну дозволу („Сл. гласник РС”, бр. 30/2017 од 31. 3. 2017)

• Одлука о изменама Одлуке о техничким резервама („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017)

• Правилник о садржини и начину вођења регистара заштићених области („Сл. гласник РС”, бр. 33/2017 од 7. 4. 2017)

• Одлука о изменама Одлуке о стицању звања и усавршавању овлашћеног актуара („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017)

• Правилник о условима у погледу техничко-технолошке опремљености и организационе и кадровске оспособљености за добијање лиценце за обављање делатности вађења речних наноса, као и о начину вођења евиденције издатих и одузетих лиценци („Сл. гласник РС”, бр. 39/2017 од 24. 4. 2017)

• Одлука о измени Одлуке о спровођењу одредаба Закона о осигурању које се односе на издавање дозволе за обављање послова осигурања/реосигурања и појединих сагласности Народне банке Србије („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017) • Правилник о изменама Правилника о стручном испиту за посреднике у промету и закупу непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 39/2017 од 24. 4. 2017)

ТУРИЗАМ • Правилник о изменама Правилника о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај („Сл. гласник РС”, бр. 30/2017 од 31. 3. 2017)

... донетих између два броја

81 LEGE ARTIS ● МАЈ 2017.

• Уредба о висини накнада за воде за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 од 13. 4. 2017)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

• Уредба о утврђивању Годишњег програма мера за спровођење одгајивачког програма за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 39/2017 од 24. 4. 2017)

ИНГ-ПРО саветовањa Најава саветовања за мај месец у организацији компаније ИНГ-ПРО ДОО:

1. САВЕТОВАЊЕ ИЗ ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ: ДРЖАВНОПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ УТИЦАЈА, СПЕЦИФИЧНОСТИ ЈАВНИХ НАБАВКИ И ПРОГРАМСКО БУЏЕТИРАЊЕ, са ексклузивним римским ручком и обиласком Датум и место одржавања семинара: петак, 19. 5. 2017. године, Археолошки парк Виминацијум.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2. НОВИ ЗАКОН О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ (у примени од 1. 6. 2017. године) Датум и место одржавања семинара: петак, 26. 5. 2017. године, од 10.00 до 16.00 часова, Београд, Хотел „Србија”, сала „Тиса”, Устаничка 127ц.

Програме саветовања, детаље о котизацији, као и све друге информације у вези са тим, можете наћи на интернет страници www.propisi.net, на којој можете попунити и електронске пријаве.

25 ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

w w w. propisi. net

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Управно право

Привредно право

Радни односи и социјално осигурање

Унакрсни поглед