057 lege artis jun 2017 by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ISSN 2406-1085

Број 57 / јун 2017.

ИЗДВАЈАМО:

Пружање услуга социјалне заштите од стране јединице локалне самоуправе и наменска средства за социјалну заштиту

У сусрет новом Закону о јавним набавкама Положај странке и других учесника у поступку према новом Закону о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016)

Понављање поступка кроз законодавство и судску праксу Кривична дела обичне крађе, ситне и тешке крађе у Кривичном законику

Заступање странака у парници

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

•

РАДНИ ОДНОСИ

•

ГРАЂАНСКО ПРАВО

•

ПРИВРЕДНО ПРАВО

•

УПРАВНО ПРАВО

www.propisiupraksi.rs

•

КРИВИЧНО ПРАВО

www.legeartis.rs

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Поштовани претплатници,

w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници: Алжбета Марко Биљана Антић Весна Филиповић Драгана Марчетић Милош Јовић Никола Пантелић Саша Кулић Синиша Недељковић Смиљка Стојановић

Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд

Закон о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/2016) почео је да се примењује 1. 6. 2017. године. Овом закону посвећујемо текст „Положај странке и других учесника у поступку према новом Закону о општем управном поступку”, у коме је дат критички осврт на нека од нових законских решења. Скрећемо пажњу и на текст „Пружање услуга социјалне заштите од стране јединице локалне самоуправе и наменска средства за социјалну заштиту” због посебног осврта на услове које треба да испуни јединица локалне самоуправе да би остварила наменска средства за социјалну заштиту. У овом броју су, осим наведених, обрађене и друге актуелне теме, уз сталне рубрике као што су Актуелности из правосуђа, Портал читалаца, Календар правних аката и Преглед прописа донетих између два броја.

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

Редакција

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Технички уредник: Милена Станковић

рајем 2017. године биће усвојен нови Закон о јавним набавкама, те стога овој теми посвећујемо текст „У сусрет новом Закону о јавним набавкама”. Аутор указује на разлике између важећег ЗЈН-а и одредби европског законодавства о јавним набавкама.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година V, број 57, ЈУН 2017.

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕ Н Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ У сусрет новом Закону о јавним набавкама

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 14

Упис ученика у први разред средње школе за школску 2017/2018. годину

УПРАВНО ПРАВО 24 Положај странке и других учесника у поступку према новом Закону о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016) ПРИВРЕДНО ПРАВО 29

Понављање поступка кроз законодавство и судску праксу

ГРАЂАНСКО ПРАВО Заступање странака у парници

КРИВИЧНО ПРАВО 48

Редовни правни лекови у кривичном поступку – 2. део

55 Кривична дела обичне крађе, ситне и тешке крађе у Kривичном законику РАДНИ ОДНОСИ 62 70

Шта доноси Посебни колективни уговор за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе? Повезивање привремене спречености за рад – боловања

Годишњи одмори – мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

РУБРИКЕ 45

Календар важења правних аката

Актуелности из правосуђа

ИНГ-ПРО саветовања

Портал читалаца

Преглед прописа донетих између два броја

3 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

У сусрет новом Закону о јавним набавкама

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Крајем 2017. године биће усвојен нови Закон о јавним набавкама. Аутор указује на разлике између важећег ЗЈН-а и одредби европског законодавства о јавним набавкама, у вези са којима ће и доћи до нових решења у ситуацијама када актуелне одредбе ЗЈН-а нису усаглашене.

Милош Јовић саветник у Управи за јавне набавке budzeti@legeartis.rs

ови Закон о јавним набавкама, сагласно Стратегији развоја јавних набавки у Републици Србији за период 2014–2018. године, биће донет у последњем кварталу 2017. године. Овим законом, четвртим од успостављања система јавних набавки у нашој земљи, требало би да дође до потпуног усаглашавања домаћих прописа са директивама и другим актима Европске уније у области јавних набавки. Нова легислатива и пуно спровођење исте у пракси требало би да заокруже процес придруживања Европској унији и предметној области која је обухваћена поглављем 5 – Јавне набавке, које је отворено на Међувладиној конференцији о приступању Србије ЕУ, која је одржана 13. децембра 2016. у Бриселу. Осим тога, потребно је да се новим законом (свакако у границама европске регулативе) исправе одређени недостаци уочени у пракси. Последња анализа усаглашености позитивног законодавства из области јавних набавки Републике Србије и директива и других прописа Европске уније које уређују област јавних набавки из марта ове године, показала је да је степен усклађености на завидном нивоу, уз поприлично јасну слику где постоји неусклађеност и начина на који је потребно исту отклонити.

Када говоримо о усклађивању српског и европског законодавства, пре свега мислимо на усклађивање Закона о јавним набавкама РС („Сл. гласник РС”, број 124/12, 14/15 и 68/15 – у даљем тексту: ЗЈН) и Директиве ЕУ о јавним набавкама у тзв. класичном сектору, 2014/24/ЕУ (у даљем тексту: Директива). Усаглашавање прописа је неопходно и у тзв. комуналном („utility”) сектору (са Директивом 2014/25/ЕУ), сектору одбране и безбедности (са Директивом 2009/81/ЕЗ), као и у области заштите права (са Директивом 2007/66/EЗ). Међутим, усклађивање је неопходно и када је реч о тумачењу и практичној примени норми и начела јавних набавки, усаглашавању праксе понашања наручилаца и понуђача, те одлукама органа надлежног за решавање по жалбама учесника у поступку код нас и у ЕУ (Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки и Суд правде ЕУ). У наставку је дата компарација најзначајнијих одредби Директиве и ЗЈН-а, у вези са којом треба очекивати да неминовно доведе и до нових решења у националном законодавству у ситуацијама када актуелне одредбе ЗЈН-а нису сагласне са одредбама Директиве.

Поступци доделе уговора о јавним набавкама Попут ЗЈН-а, и Директива као основни поступак за чије покретање није неопходно испуњење било каквих услова, предвиђа отворени и рестриктивни поступак.

5 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

препознаје и два основа за покретање преговарачког поступка, без објављивања позива за подношење понуда, која не познаје ЗЈН, и то су: 1) набавка производа створених само због истраживања, извођења експеримената, проучавања или развоја; 2) нови радови или услуге које се састоје од понављања сличних радова и услуга поверених привредном субјекту којем је исти наручилац доделио првобитни уговор (под одређеним условима). Даље, изменама ЗЈН-а из 2015. године утврђена је листа приоритетних услуга које се могу набавити у поступку јавне набавке мале вредности, без обзира на процењену вредност јавне набавке (здравствене и социјалне услуге, поједине правне услуге, услуге хотела и ресторана, услуге образовања и професионалног оспособљавања и услуге у областима рекреације, културе и спорта). Претходна Директива ЕУ о јавним набавкама (2004/18/ЕУ) познавала је ову поделу (на приоритетне и неприоритетне услуге), али је не познаје и актуелна Директива која је уместо ове поделе увела нови, слабији (light) режим за социјалне, здравствене и друге специфичне услуге које се не набављају нужно у поступку јавне набавке, већ је довољно да се приликом набавки ових услуга обезбеди транспарентност и једнакост понуђача, те квалитет и одрживост услуга. Јавна набавка може бити јединствена, а може бити подељена и по партијама (у више посебних истоврсних целина). Следствено ЗЈН-у, не постоји обавеза спровођења јавне набавке по партијама (постоји обавеза тела за централизоване набавке да поступак обликује по партијама увек када је то могуће, тако да омогући учешће малих и средњих предузећа). С друге стране, Директива установљава дужност наручиоца да размотри да ли је подела уговора на партије прикладна, при чему и треба да има слободу да о томе аутономно одлучи на основу било којих разлога које сматра релевантним. Међутим, с обзиром на то да је наведено да, ако наручилац одлучи да није прикладно поделити уговор на одвојене партије, индивидуални извештај или конкурсна документација треба да садрже главне разлоге за такву одлуку наручиоца, из чега произлази

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Рокови за подношење понуда у овим поступцима су исти и у ЗЈН-у и у Директиви, а разлика је видљива у поступку стручне оцене понуда у овим поступцима. Према Директиви наручилац може да одлучи да прегледа понуде пре проверавања одсуства разлога за искључење и испуњења критеријума за одабир. Међутим, држава чланица ово може да искључи или да ограничи у случају одређене врсте набавки или одређених околности. Провера одсуства разлога за искључење и испуњења критеријума за одабир, треба да се обави на непристрасан и транспарентан начин, тако да уговор не буде додељен понуђачу који је требало да буде искључен или који не испуњава критеријум одабира који је утврдио наручилац. За разлику од ЗЈН-а, Директива не познаје квалификациони поступак, али зато установљава поступак који не постоји у нашем законодавству, а то је партнерство за иновације. Сврха партнерства за иновације требало би да буде развој иновативног производа, услуге или радова, и потом куповина те робе, услуга или радова, под условом да су у складу са стандардом учинка и максималним трошковима договореним између наручиоца и учесника. Наручилац може да одлучи да успостави иновативно партнерство с једним или са више партнера који воде одвојене активности истраживања и развоја. Партнерство за иновације структурирано је у узастопним фазама, у складу с редоследом корака у процесу истраживања и иновација, који могу укључити производњу робе, пружање услуга или завршавање радова. Партнерство за иновације утврђује привремене циљеве које партнери треба да остваре, као и плаћање накнаде у одговарајућим ратама. На основу тих циљева, а након сваке фазе наручилац може да одлучи о раскидању партнерства за иновације или, у случају партнерства за иновације с неколико партнера, да смањи број партнера раскидањем појединачних уговора, под условом да је наручилац у конкурсној документацији навео те могућности, као и услове за њихово коришћење. Преговарачки поступак познају и ЗЈН и Директива, услови за спровођење истог су слични, при чему европско законодавство

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

претпоставка поделе на партије (као правило од којег се може одступити). Осим тога, када је набавка подељена на партије, наручилац треба да наведе да ли се понуде могу подносити за једну, за неколико или за све партије, што значи да наручилац има слободу да забрани истом понуђачу да поднесе понуду за све партије. Такође, ограничење се може односити и на максимални број уговора по понуђачу, што значи да, чак и када дозволи понуђачу да поднесе понуде за више партија или за све партије, наручилац може ограничити број партија (уговора) које се могу доделити једном понуђачу (при чему максимални број партија по понуђачу мора бити наведен у позиву за подношење понуда). Друго, веома интересантно, очекивано усклађивање прописа када је реч о јавним набавкама по партијама, требало би да иде у правцу могућности изузимања из режима јавне набавке оне партије чија је процењена вредност испод одређеног вредносног лимита, а с друге стране, испод процентуалног лимита у односу на целокупну јавну набавку.

Услови за учешће у поступку (услови за искључење) Закон о јавним набавкама одређује обавезне услове за учешће у сваком поступку јавне набавке, препознајући их као услове регистрације, неосуђиваности, финансијско-пореске дисциплине и посебног одобрења (дозвола надлежног органа, када је то услов јавне набавке). Према Директиви, наручилац је дужан да искључи понуђача ако је овај осуђен правноснажном пресудом због: учешћа у криминалној организацији; корупције; преваре; тероризма или кривичног дела повезаног с терористичким активностима; прања новца или финансирања тероризма; дечјег рада и других облика трговине људима. Када је реч о плаћању пореза или доприноса за социјално осигурање, што је обавезан услов за учешће и код нас, Директива као искључујући основ предвиђа само ситуацију када је исти утврђен правноснажном судском или управном одлуком, а оставља могућност да се неплаћање пореза и доприноса докаже било

којим другим одговарајућим средствима (од ових захтева се може одступити због важнијих разлога везаних за јавни интерес, као што су јавно здравље или заштита животне средине). Директива познаје и факултативне услове за искључење (дозвољавајући притом државама чланицама да неке од њих учини и обавезним), а то су: кршење одредаба социјалних закона, закона о раду, закона о заштити животне средине; стечај или ликвидација понуђача; тежак пословни прекршај; постојање споразума са другим привредним субјектима у циљу нарушавања конкуренције; сукоб интереса (уколико се не може делотворно превазићи другим мерама); лоша реализација претходног уговора о јавној набавци; лажно приказивање чињеница при достављању понуда и покушај утицаја понуђача на недозвољени начин на одлучивање наручиоца. Наведени факултативни услови укључени су и у ЗЈН кроз различите аспекте претпоставки и санкција, при чему су углавном сви предвиђени као основ искључења понуђача из предметног или будућих поступака јавне набавке. Директива, међутим, предвиђа и институт „чишћења имена” (ЗЈН не) који омогућава сваком привредном субјекту (понуђачу), било да је реч о обавезним или факултативним основима за искључење, да може да достави доказе да је предузео мере довољне за доказивање своје поузданости, упркос постојању основа за искључење. Ако наручилац сматра да су поднети докази довољни, неће понуђача искључити из поступка, без обзира на испуњеност горе поменутих услова. Понуђач „чисти име” тако што докаже: да је платио или предузео мере да плати накнаду било какве штете изазване кривичним делом или прекршајем; да је разјаснио чињенице и околности на свеобухватан начин, активно сарађујући са истражним органима; као и да је предузео конкретне, техничке, организационе и кадровске мере које су прикладне за спречавање будућих кривичних дела или прекршаја. Ипак, постоји изузетак од обавезе да се понуђач који је предузео мере за чишћење свог имена прихвати као поуздан, а то је у случају када постоји правноснажна пресуда (у периоду искључења изреченом у пресуди, онда када тај

Критеријуми за доделу уговора у ЗЈН-у су економски најповољнија понуда и најнижа понуђена цена. Сагласно Директиви, наручилац заснива одлуку о додели уговора о јавним набавкама на економски најповољнијој понуди. Међутим, реч је само о терминолошкој разлици јер се економски најповољнија понуда

Уговор о јавној набавци – дозвољене измене Сходно одредбама ЗЈН-а, могућности измене уговора о јавној набавци током његовог трајања под одређеним условима јесу: 1. повећање обима предмета набавке; 2. измена уговора по основу вишкова радова (који нису оптерећени лимитима из ситуације 1); 3. измена цене и других битних елемената, при чему предметни основ за измену уговора има своја два појавна облика: ● објективни разлози, јасно и прецизно одређени у конкурсној документацији и уговору; ● објективни разлози, предвиђени посебним прописима. Повећање обима набавке условљено је његовим максималним процентуалним и номиналним износом (5%, односно 5.000.000,00 динара, односно за комунални сектор 10.000.000,00 динара). Такође, неопходно је да могућност повећања обима предмета набавке буде јасно и прецизно наведена у конкурсној документацији и уговору о јавној набавци. Директива дозвољава да се уговор може увек изменити у случају да је вредност измене мања од једне од следећих вредности: а) од прагова за примену Директиве (лимити испод којих није обавезно спровођење поступка јавне набавке),

7 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Критеријуми за доделу уговора о јавној набавци

из угла наручиоца утврђује применом начела економичности, на основу цене или трошка, као што је трошак животног циклуса, и може да укључи најбољи однос између цене и квалитета. Однос између цене и квалитета оцењује се на основу критеријума који обухватају и квалитативне и/или социјалне аспекте и заштиту животне средине, а повезани су предметом уговора о јавној набавци. Дакле, наручилац може да као једини критеријум одреди цену (или трошак), али може да бодује и неценовне елементе. Директива оставља државама чланицама могућност да пропишу да наручилац не сме да користи само цену или само трошак као једини критеријум за доделу, или могућност да ограниче њихову примену на одређене категорије наручилаца или одређене врсте уговора.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

период није изречен у правноснажној пресуди, он не сме бити дужи од 5 година за обавезне услове и 3 године за факултативне услове). Поред обавезних услова које морају испуњавати сви понуђачи у сваком поступку јавне набавке, ЗЈН дозвољава наручиоцу да одреди и додатне услове за учешће како би у што већој мери обезбедио поузданог будућег пословног партнера. Наручилац додатне услове одређује када је то потребно, имајући у виду предмет јавне набавке. Он може одредити додатне услове у погледу сва четири захтевана капацитета, може захтевати неке од њих, али и не мора одредити ниједан додатни услов. Одређујући додатне услове за учешће, наручилац има у виду предмет набавке, њен значај, циљ, претходна искуства и круг потенцијалних понуђача. Директива такође препушта наручиоцима да одреде ниво потребног пословног и професионалног капацитета понуђача за извршење уговора о јавној набавци. Додатне услове понуђачи могу испуњавати самостално или заједно, тако што ће удруживати своје капацитете и подносити заједничке понуде. Директива у односу на ЗЈН иде и корак даље, предвиђајући да се за критеријуме који се односе на образовне и професионалне квалификације или релевантно професионално искуство, понуђачи могу ослањати на капацитете других субјеката, али само уколико ће ови изводити радове или услуге за које се ови капацитети траже. У том случају, понуђач у самој понуди треба да докаже да ће имати на располагању неопходне ресурсе (уговор о пословно-техничкој сарадњи, изјава правних лица која ће бити или чија опрема ће бити ангажована на реализацији уговора…)

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

б) од 10% од првобитне вредности уговора – за уговоре о набавци услуга и добара, и од 15% од првобитне вредности уговора – за уговоре о радовима. Поред овог, Директива познаје још пет различитих основа за измену уговора услед којих није потребно спроводити нови поступак. То су следеће ситуације:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

1. Ако су измене, без обзира на њихову новчану вредност, предвиђене у првобитној конкурсној документацији путем јасних, прецизних и недвосмислених клаузула о измени. 2. За додатне радове, услуге или добра које испоручује првобитни извођач, који су се показали потребним и који нису укључени у првобитну набавку, уз испуњење одређених услова. 3. Ако је до потребе за изменом дошло због околности које ревностан наручилац није могао да предвиди, при чему се изменом не мења целокупна природа уговора, а било које повећање цене није веће од 50% вредности првобитног уговора. 4. Ако нови добављач/извођач замени првобитног услед недвосмислене клаузуле о измени или опцији, односно услед целокупног или делимичног наслеђивања првобитног извођача, под условом да то не подразумева друге материјалне измене уговора и да нема за циљ заобилажење примене ове директиве, или у случају да сам наручилац преузме обавезе главног извођача према његовим подизвођачима, ако је таква могућност предвиђена у националном законодавству. 5. Ако измене, без обзира на њихову вредност, нису материјалне. Дакле, Директива је веома флексибилна када је реч о могућностима за измену уговора, значајно флексибилнија од ЗЈН-а.

Остало усклађивање Измене у домаћем законодавству могу се очекивати и када је реч о изузецима од примене ЗЈН-а и то, пре свега, брисањем два изузетка: 1) набавке добара и услуга које наручилац набавља ради даље продаје, ради прераде и продаје, као и ради пружања услуга или извођења радова на тржишту (под одређеним условима); 2) набавке добара и услуга у вези са сигурносним бојама за израду новчаница, идентификационих докумената и акцизних маркица, набавке заштићених папира за израду новчаница и идентификационих докумената, OVD елемената заштите за израду новчаница, идентификационих докумената и чипова за израду идентификационих докумената и набавке услуга транспорта новца, као и обезбеђење транспорта новца, пошиљки готовог новца и ефективног страног новца. Очекује се и увођење једног изузећа (тачније враћање изузећа које је постојало у Закону о јавним набавкама из 2008. године), а реч је о набавци услуга истраживања и развоја (искључиво за потребе и у целости плаћене од стране наручиоца). У смислу усклађивања нашег и европског законодавства очекују се и одређене измене у следећим сегментима: заштита интегритета поступка, електронске набавке, израчунавање процењене вредности (посебан третман наручиоца који има више организационих целина). Коначно, нови закон о јавним набавкама биће прилика и да се изврше одређене корекције у вези са оквирним споразумима, негативним референцама, резервисаним набавкама и заштитом права, као и да се изврши усклађивање рокова за подношење понуда и рокова за појашњења, односно измене и допуне конкурсне документације и рокова за подношење захтева за заштиту права.

Тема овог текста су услуге социјалне заштите које градови и општине пружају свом становништву, али и наменска средства за социјалну заштиту и услови које треба да испуни јединица локалне самоуправе да би остварила наведена средства.

budzeti@legeartis.rs

акон о социјалној заштити („Сл. гласник РС”, број 24/11), између осталог, прописује да Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују обављање делатности у области социјалне заштите из оквира својих права и дужности утврђених Уставом и законом, оснивањем установа или поверавањем вршења тих делатности другим правним и физичким лицима. Овај закон прецизира и права и услуге у области социјалне заштите о којима се стара локална самоуправа. Тако члан 40, став 2, 3, 4. и 5. наведеног закона, наводи услуге из области социјалне заштите о којима се стара локална самоуправа, а чланови 110. и 111. наводе права у социјалној заштити из домена локалне самоуправе. Уколико Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе поверавају вршење делатности социјалне заштите, њихова међусобна права и обавезе уређују се уговором. Установе социјалне заштите и пружаоци услуга социјалне заштите, уз претходно

прибављену сагласност оснивача, могу обављати и другу врсту делатности сагласну основној делатности и располагати приходима у складу са законом. Општина (или више општина) за услуге у области социјалне заштите које су у њеној надлежности, оснива центар за социјални рад, док Република Србија и аутономна покрајина могу основати завод за социјалну заштиту и установу за васпитање деце и омладине. У центрима за социјални рад остварују се утврђена права и обезбеђује се пружање услуга социјалне заштите у складу са Законом о социјалној заштити. Како би се обезбедио развој и постојећих и нових услуга социјалне заштите које су у надлежности јединице локалне самоуправе, неопходно је да се донесе програм унапређења социјалне заштите на нивоу општине или града, односно свака јединица локалне самоуправе мора утврдити мере и активности за подстицај и развој постојећих и нових услуга социјалне заштите. Центар за социјалну заштиту, основан од стране јединице локалне самоуправе, финансира се једним делом из средстава буџета локалне самоуправе. Средства за обезбеђивање услуга социјалне заштите могу се прибављати и путем донација, као и уступањем имовине и оснивањем задужбина и фондација, у складу са законом.

9 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Алжбета Марко дипл. ек. с дугогодишњим радним искуством на пословима буџетског пословања, начелник за финансије у Општини Ковачица

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

1. Услуге социјалне заштите које су у надлежности локалне самоуправе

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У оквиру општина и градова се становниш тву са територије тих општина и градова пружају услуге социјалне заштите које су у надлежности јединица локалне самоуправе, а то могу бити следеће услуге: 1) Дневне услуге у заједници – обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу. 2) Услуге подршке за самосталан живот – пружају се појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Ове услуге (према члану 45. Закона) обезбеђује јединица локалне самоуправе, осим ако овим законом није предвиђено да их обезбеђује Република Србија. 3) Саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге – пружају се као вид помоћи појединцима и породицама које су у кризи, ради унапређивања породичних односа, превазилажења кризних ситуација и стицања вештина за самосталан и продуктиван живот у друштву. Ове услуге обезбеђују јединица локалне самоуправе, аутономна покрајина, односно Република Србија, у складу са овим законом.

2. Други облици материјалне подршке породици које пружа јединица локалне самоуправе Према члану 110. и 111. Закона о социјалној заштити, општина или град као јединице локалне самоуправе, могу да пружају следеће помоћи: ● једнократну новчану помоћ и ● друге врсте материјалне помоћи грађанима на својој територији (народне кухиње, субвенције и друго). Једнократна помоћ је помоћ која се обезбеђује лицу које се изненада или тренутно нађе у стању социјалне потребе, као и лицу које се упућује на домски или породични смештај, а које нема средстава да обезбеди одећу, обућу и трошкове превоза неопходне за реализацију смештаја (једнократну помоћ обезбеђује и

Република Србија, а средства у буџету Републике Србије обезбеђена су у случајевима изузетног угрожавања животног стандарда великог броја грађана, при чему о додели ових средстава одлучује Влада). Једнократна помоћ може бити новчана или у натури. О обезбеђивању једнократне новчане помоћи и помоћи у натури стара се јединица локалне самоуправе која утврђује и ближе услове и начин остваривања једнократне помоћи. Поступак за остваривање и исплату једнократне новчане помоћи спроводи центар за социјални рад, а поступак за остваривање права на помоћ у натури спроводи орган, организација или служба одређена актом јединице локалне самоуправе. Износ једнократне новчане помоћи не може бити већи од просечне зараде по запосленом у јединици локалне самоуправе у месецу који претходи месецу у коме се врши исплата. Јединица локалне самоуправе може предвидети и друге врсте материјалне помоћи грађанима на својој територији (народне кухиње, субвенције и др.), што општина или град треба да уреди својим актом.

3. Наменска средства за социјалну заштиту Уредбом о наменским трансферима у социјалној заштити („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016) утврђују се висина наменског трансфера за финансирање услуга социјалне заштите, критеријуми за његову расподелу по појединим јединицама локалне самоуправе, критеријуми за учешће локалне самоуправе и динамика преноса средстава, као и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију. У буџету Републике Србије обезбеђују се средства за наменске трансфере којима се, у складу са Законом о социјалној заштити и прописима о финансирању локалне самоуправе, правно уређује намена, а то је могућност трошења средстава за: 1) услуге социјалне заштите које, по Закону о социјалној заштити, финансирају јединице локалне самоуправе и то у оним јединицама локалне самоуправе чији је степен развијености испод републичког просека;

критеријуми за његову расподелу по појединим јединицама локалне самоуправе; ● услуге социјалне заштите које се финансирају кроз наменске трансфере; ● корисници наменских трансфера; ● поступак за обрачун и доделу наменских трансфера; ● као и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију. ●

4. Услови које треба да испуни општина као јединица локалне самоуправе да би остварила наменска средства за социјалну заштиту

11 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Наменски трансфер јединици локалне самоуправе може се доделити ако јединица локалне самоуправе има обезбеђено учешће у финансирању услуга социјалне заштите из своје надлежности, утврђено у одлуци о буџету за текућу буџетску годину, и то: ● за јединице локалне самоуправе из II групе развијености, у висини од најмање 30% средстава у односу на утврђену основицу за обрачун наменског трансфера, по појединим јединицама локалне самоуправе из члана 6. ове уредбе; ●за јединице локалне самоуправе из III групе развијености, у висини од најмање 10% средстава у односу на утврђену основицу за обрачун наменског трансфера, по појединим јединицама локалне самоуправе из члана 6. ове уредбе. Јединицама локалне самоуправе из IV групе развијености, наменски трансфер се додељује без обзира на обезбеђено учешће у финансирању услуга социјалне заштите из своје надлежности. Јединица локалне самоуправе којој се одобри наменски трансфер за иновативну или услугу социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију, дужна је да ове услуге интегрише у одлуку о услугама из своје надлежности до краја буџетске године за коју је одобрен наменски трансфер. Наменски трансфер додељује се за покриће расхода услуга које задовољавају минималне стандарде прописане правилником којим се уређују минимални стандарди услуга социјалне заштите.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

2) услуге социјалне заштите у јединицама локалне самоуправе на чијој територији седиште имају установе за домски смештај у трансформацији, укључујући и трошкове тих установа; и 3) иновативне услуге и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију. Уредбом је утврђено да се јединицама локалне самоуправе из IV групе развијености, наменски трансфер додељује без обзира на обезбеђено учешће у финансирању услуга социјалне заштите из своје надлежности, док ће јединице локалне самоуправе из II и III групе развијености, бити финансиране путем комплементарног односно допуњујућег финансирања, у складу са прописима којима се уређује регионални развој. Другим речима: постоји утврђена обавеза јединица локалне самоуправе из II и III групе развијености, у погледу обезбеђених средстава за социјалну заштиту кроз одлуке о буџетима за буџетску годину, у финансирању услуга из надлежности јединица локалне самоуправе за које се врши наменски трансфер. Наиме, у складу са Законом о социјалној заштити и прописима о финансирању јединица локалне самоуправе, Република је у буџету обе збедила средства за наменске трансфере који ће подржати услуге социјалне заштите на локалном нивоу, дефинисане локалним одлукама о правима и услугама у социјалној заштити (помоћ у кући, дневни боравак, свратиште, становање уз подршку, лични пратилац детета итд.). Јасно је да усвајање Уредбе о наменским трансферима у социјалној заштити доприноси одрживости услуга социјалне заштите на локалном нивоу и представља директну подршку локалним механизмима за смањење сиромаштва, обезбеђујући квалитетнију заштиту рањивих група деце, особа са инвалидитетом и старијих особа, као и маргинализованих група грађана. Треба напоменути да Влада утврђује висину наменског трансфера, критеријуме за његову расподелу по појединим јединицама локалне самоуправе, критеријуме за учешће локалне самоуправе и динамику преноса средстава, као и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију. Уредбом о наменским трансферима у социјалној заштити утврђују се: ● висина наменског трансфера за финансирање услуга социјалне заштите;

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Министарство надлежно за социјалну заштиту обавештава јединице локалне самоуправе о услугама које се финансирају путем наменских трансфера, установама у трансформацији, иновативним и услугама социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију и основицама по јединицима локалне самоуправе, односно износима наменског трансфера према одредбама ове уредбе.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

5. Елементи уговора о наменским трансферима у социјалној заштити Напред дефинисани услови су саставни део уговора о наменским трансферима за социјалну заштиту који закључује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и поједине општине које су испуниле услове и добиле наменски трансфер за социјалну заштиту. Предмет уговора је утврђивање врста услуга социјалне заштите из надлежности општине, које се финансирају наменским трансферима из буџета Републике Србије, затим регулисање међусобних односа уговорних страна и начина извештавања министарства од стране општине о утрошку наменских средстава, као и друга питања од значаја за реализацију наменских трансфера, у складу са чланом 8. став 5. Уредбе о наменским трансферима. Што се тиче врсте услуга социјалне заштите за које се у општини наменски трансфери могу утрошити, треба истаћи да могу да се финансирају услуге социјалне заштите из надлежности јединице локалне самоуправе, у складу са Законом о социјалној заштити и одлукама о правима и услугама из социјалне заштите, донетим од стране јединица локалне самоуправе, по основу степена развијености општине испред републичког просека, и то: ● дневне услуге у заједници (услуге дневног боравка, свратишта и помоћи у кући); ● услуге смештаја у прихватилиште; ● услуге подршке за самосталан живот, осим услуге становања уз подршку за особе са инвалидитетом; ● услуга личног пратиоца детета са инвалидитетом као подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу;

услуге персоналне асистенције доступне пунолетним лицима са инвалидитетом, са процењеним I и II степеном подршке; ● саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге, осим саветовања и обуке хранитеља и усвојилаца; ● остале односно друге услуге социјалне заштите, у складу са потребама и приоритетима јединице локалне заједнице, утврђене одлукама о правима и услугама из социјалне заштите, донетим од стране јединице локалне самоуправе. ●

5.1. Шта општина не може финансирати из наменских трансфера за социјалну заштиту Уговором о наменским трансферима за социјалну заштиту треба прецизирати и оно што се не може финансирати из ових средстава, а то је следеће: ● новчана односно материјална права грађана, утврђена Законом о социјалној заштити и одлукама о правима и услугама из социјалне заштите, донетим од стране јединице локалне самоуправе; ● трошкове који се односе на капитална улагања, односно изградњу, реконструкцију, санацију и адаптацију објеката и набавку опреме; ● трошкове који се односе на текуће поправке и одржавање зграда, објеката и опреме; ● трошкове који се односе на похађање акредитованих програма обука, едукација и стручних усавршавања пружалаца услуга; као и ● неизмирене обавезе по основу пружених услуга социјалне заштите у оквиру надлежности локалне самоуправе из ранијег периода.

5.2. Посебне одредбе уговора о наменским трансферима, односно права и обавезе страна потписница Како би се Уредба о наменским трансферима у социјалној заштити у потпуности реализовала, уговорне стране треба у посебним одредбама уговора да прецизирају овлашћења и могућности вршења одређених права и обавеза. Општина као уговорна страна има следећа права и обавезе: ● Средства по основу наменског трансфера општина може користити само за финансирање

Општина треба да изврши повраћај неутрошених средстава, пренетих од стране министарства за намене које чине предмет уговора, у складу са Законом о буџетском систему. Што се тиче овлашћења и могућности вршења одређених права и обавеза, министарство има следећа права и обавезе: ● да општини пренесе укупан износ средстава за одобрене наменске трансфере на годишњем нивоу, који је утврђен у складу са чланом 4. Уредбе, а на основу критеријума и корективних коефицијената прописаних Уредбом; ● да општини пренесе средства на рачун број: 840-733131843-59, са одређеним позивом на број, при чему се поменути рачун води код управе за трезор. ●

6. Динамика преноса средстава

13 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Чланом 9. ове уредба дефинисано је да се средства за наменске трансфере преносе јединицама локалне самоуправе до 25. у месецу за текући месец, у висини једне дванаестине годишњег утврђеног износа наменског трансфера за расподелу. Јединице локалне самоуправе дужне су да наменски троше средства од одобрених наменских трансфера. По завршетку буџетске године јединице локалне самоуправе достављају министарству надлежном за послове социјалне заштите, извештаје о утрошку наменских трансфера најдаље до 20. јануара текуће године. Контролу наменског коришћења средстава за наменске трансфере врши буџетска инспекција у складу са законом којим се уређује буџетски систем.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

текућих трошкова, односно за ефективно пружање услуга социјалне заштите из надлежности локалне самоуправе, које су утврђене Законом о социјалној заштити и одлукама о правима и услугама из социјалне заштите, донетим од стране јединице локалне самоуправе. ● Средства по основу наменских трансфера општина може да користи за покриће текућих трошкова дефинисаних ценом услуге социјалне заштите, која је утврђена од стране надлежног органа јединице локалне самоуправе, а коју чине трошкови рада, материјала, других услуга, законских обавеза и друго. ● Општина је одговорна за наменско и законито коришћење средстава од одобрених наменских трансфера пренетих од стране министарства. ● Општина је дужна да изврши одговарајуће измене у својој важећој одлуци о буџету у вези са додељеним односно одобреним наменским трансфером, као и да достави министарству акт о изменама и допунама одлуке о буџету. ● Општина је дужна да по завршетку буџетске године достави министарству наративни, статистички и финансијски извештај о утрошку наменских трансфера, најдаље до 20. јануара наредне године, а када је потребно, дужна је да достави и ванредне извештаје на захтев надлежног министарства. ● Општина ће све успостављене и покренуте услуге социјалне заштите од средстава одобрених наменских трансфера интегрисати у одлуку о правима и услугама социјалне заштите из своје надлежности до краја буџетске године. ● Општина је дужна да обавести министарство о свим новонасталим и промењеним околностима и чињеницама које су од утицаја на примену овог уговора.

Упис ученика у први разред средње школе за школску 2017/2018. годину

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

у школе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Биљана Антић дипл. правник, просветни инспектор unakrsni.pogled@legeartis.rs

инистар просвете, науке и технолошког развоја (даље: министар) je 31. марта 2017. године, на основу члана 35. ст. 5. Закона о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, број 55/2013 – даље: Закон), донео Одлуку, број 611-00-2152/2/201603, о упису ученика у средњу школу за школску 2017/2018. годину. На основу члана 36. став 2. Закона министар је расписао заједнички Конкурс за упис ученика у први разред за школску 2017/2018. годину, за све средње школе на територији Републике Србије чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе (даље: Конкурс). За упис у први разред средње школе у Републици Србији, у својству редовног ученика могу да конкуришу кандидати који су рођени после 31. августа 2000. године, који су стекли основно образовање и васпитање и обавили завршни испит.

Распоред организовања и спровођења завршног испита и упис ученика Завршни испит након завршеног осмог разреда полажу сви ученици. Завршним испитом се процењује у којој мери је током осмогодишњег школовања ученик овладао знањима и умећима из српског, односно матерњег језика, математике

и природно-научних и друштвено-научних предмета попут биологије, географије, историје, физике и хемије. Завршни испит се полаже у јунском року у основној школи у којој је кандидат завршио VIII разред (даље: матична основна школа). Како би кандидати који су последњи разред основне школе завршили у Републици Српској, стекли право на упис у први разред средње школе под истим условима, пријављују се за полагање завршног испита у било коју основну школу на територији Републике Србије од 29. маја до 9. јуна 2017. године и у истој школи полажу тестове у оквиру завршног испита.

Полагање завршног испита Полагање завршног испита се обавља у следећим терминима: ● решавање теста из српског, односно матерњег језика – 14. јуна 2017. године, од 09:00 до 11:00 часова; ● решавање теста из математике – 15. јуна 2017. године, од 09:00 до 11:00 часова; ● решавање комбинованог теста – 16. јуна 2017. године, од 09:00 до 11:00 часова.

Објављивање резултата и подношење жалбе ● Основне школе ће објавити привремене резултате завршног испита 18. јуна 2017. године, до 08:00 часова. ● Уколико кандидат сматра да његов тест на завршном испиту није објективно оцењен или да постоје грешке у бодовању, може да поднесе жалбу на резултате завршног испита комисији основне школе 19. јуна 2017. године, од 08:00 до 16:00 часова.

слободних места 4. јула 2017. године, од 08:00 до 15:00 часова. ● Коначни распоред кандидата по средњим школама и образовним профилима, односно по смеровима гимназија у другом уписном кругу, објављује матична основна школа 7. јула 2017. године, од 8:00 часова. ● Упис ових кандидата обавља се у средњој школи у коју су распоређени, 7. јула 2017. године, од 8:00 до 15:00 часова.

Распоређивање и упис кандидата у школе за које се не полаже пријемни испит:

Кандидат који је обавио завршни испит и тиме стекао основно образовање и васпитање, стиче право на рангирање ради уписа у средњу школу.

Мерила за рангирање кандидата Редослед кандидата за упис у средњу школу, односно за упис у гимназију и стручну школу у четворогодишњем и трогодишњем трајању, утврђује се на основу: 1) успеха на завршном испиту, 2) општег успеха од VI до VIII разреда основне школе. Бодовање успеха на завршном испиту и успеха у претходном школовању, врши се на следећи начин: 1. Успех на завршном испиту исказује се бројем бодова освојеним на тесту из српског, односно матерњег језика, математике и на комбинованом тесту из природно-научних и друштвено-научних предмета (биологија, географија, историја, физика и хемија). ● На основу успеха на завршном испиту кандидат може да освоји највише по десет (10) бодова на тесту из српског, односно матерњег језика, десет (10) бодова на тесту из математике и десет (10) бодова на комбинованом тесту, односно највише тридесет (30) бодова укупно. 2. Успех у претходном школовању (општи успех од VI до VIII разреда основне школе) исказује се на следећи начин: ● општи успех од VI до VIII разреда основне школе исказује се бројем бодова тако што се општи успех остварен на крају VI разреда основне школе, заокружи на две децимале и помножи с бројем четири (4), а општи успех остварен на крају VII и VIII разреда, заокружи на две

15 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Кандидати матичним основним школама подносе пријаву са опредељењима на обрасцу за унос жеља у које средње школе и на које образовне профиле или смерове желе да се упишу, 24. и 25. јуна 2017. године, од 08:00 до 15:00 часова. ● У матичним основним школама објављују се листе жеља кандидата за упис у први разред средњих школа 29. јуна 2017. године, до 08:00 часова. ● Кандидати проверавају тачност листе жеља 29. јуна 2017. године, од 08:00 часова. ● Кандидати подносе жалбе на објављене листе жеља за упис у први разред средњих школа 29. јуна 2017. године, од 08:00 до 15:00 часова. ● Званичне листе жеља за упис у први разред средњих школа биће објављене 30. јуна 2017. године, до 12:00 часова. ● Званичне резултате расподеле кандидата по средњим школама и образовним профилима, односно по смеровима/типовима гимназија, објављује матична основна школа 3. јула 2017. године, од 08:00 часова. ● Кандидати који су распоређени (примљени у средњу школу), подносе оригинална документа за упис баш у средњој школи у коју су распоређени, 4. и 5. јула 2017. године, од 08:00 до 15:00 часова. ● Матичне основне школе објављују списак преосталих слободних места за упис ученика 3. јула 2017. године, до 20:00 часова. ● Нераспоређени кандидати подносе листу жеља за упис у средње школе које имају ●

Редослед кандидата за упис

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Школска комисија ће размотрити жалбу и донеће односно издаће решења по жалби истог дана, 19. јуна 2017. године, од 08:00 до 16:00 часова. ● Кандидат незадовољан решењем школске комисије, може да поднесе жалбу на резултате завршног испита окружној уписној комисији 20. јуна 2017. године, од 08:00 до 16:00 часова, када ће се издавати и решења по жалби. ● Објављивање коначних резултата завршног испита обавља се 23. јуна 2017. године, до 08:00 часова. ●

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

децимале и помножи с бројем пет (5), те кандидат по овом основу може да оствари највише 70 бодова; ● кандидат који је завршио VI разред основне школе у иностранству или који је у Републици Србији завршио VI разред у страној школи, остварује 20 бодова на основу општег успеха у VI разреду основне школе. Посебно указујемо да право на рангирање ради уписа у гимназију и стручну школу у четворогодишњем трајању, стиче само кандидат који је остварио најмање 50 бодова укупно (по основу успеха на завршном испиту и општег успеха од VI до VIII разреда основне школе).

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Увећавање броја бодова на основу уписа под повољнијим условима ради постизања пуне равноправности На основу Правилникa о упису ученика у средњу школу („Сл. гласник РС”, број 38/2017 и 51/2017 – даље: Правилник), ученицима – припадницима ромске националне мањине и полазницима који су завршили програм основног образовања одраслих, који су пријављени за упис у средњу школу под повољнијим условима ради постизања пуне равноправности, број бодова који остваре на основу успеха из школе и на основу завршног испита, увећава се за 30% од броја бодова који им недостаје до 100 бодова. Уколико ови ученици, односно полазници живе у породици која је корисник новчане социјалне помоћи, број бодова који остваре на основу успеха из школе и на основу завршног испита, увећава се за 35% од броја бодова који им недостаје до 100 бодова. Важно је напоменути да приликом остваривања права на упис у средњу школу кандидат може да користи право на додатне бодове само по једном од наведених основа. У ситуацији када у истој средњој школи има више одељења истог образовног профила, ученици – припадници ромске националне мањине и полазници који су завршили програм основног образовања одраслих, равномерно се распоређују по одељењима.

Поступак за рангирање (распоређивање) кандидата Кандидати који су обавили завршни испит рангирају се за упис у средњу школу на

јединственој ранг-листи према укупном броју бодова који су остварени по основу свих наведених мерила која се вреднују за упис. После утврђивања јединствене ранг-листе, кандидат има право да у матичној основној школи писмено изрази највише 20 опредељења (жеља) за даље школовање. Опредељење кандидата (ученика) садржи: шифру ученика, назив школе, место школе, шифру и назив образовног профила, односно типа или смера гимназије, у складу са подацима објављеним у Конкурсу. На основу опредељења кандидата и броја бодова на јединственој ранг-листи врши се распоређивање кандидата по типу, смеровима, односно образовним профилима, као и средњим школама. Спискови распоређених кандидата достављају се матичним основним школама и одговарајућим средњим школама.

Рангирање кандидата који остваре исти број бодова Новина је да су Правилником утврђени нови параметри за рангирање у ситуацији када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у средњу школу оствари исти број бодова, односно резултат постигнут на такмичењима ученика осмог разреда основне школе јесте један од параметара на основу кога се утврђује предност у рангирању кандидата до броја предвиђеног за упис. Према одредбама Правилника предност у рангирању до броја предвиђеног за упис имају кандидати: 1) носиоци Дипломе „Вук Караџић”; 2) који су освојили већи број бодова на такмичењима; 3) који су освојили већи укупан број бодова на завршном испиту.

Вредновање резултата постигнутих на такмичењима Резултати постигнути на такмичењима ученика осмог разреда основне школе, вреднују се тако што се кандидату који је у VIII разреду основне школе освојио једно од прва три појединачна места на: ● републичком такмичењу (школско, општинско, окружно, републичко) које је у Календару

Конкурсом је уређена ситуација када се у неко од одељења у школи које је предвиђено Конкурсом, не распореди довољан број ученика. У таквој ситуацији, да би одељење могло да се формира и финансира у складу са законом и стручним упутством о формирању одељења, кандидате који су распоређени у таква одељења Министарство распоређује у друге образовне профиле у којима је остало слободних места и за које кандидати испуњавају потребне услове, уз благовремено информисање њихових родитеља односно старатеља. Изузеци од правила и прелазни режим: Кандидати који су последњи разред основне школе завршили у Републици Српској, рангирају се на основу општег успеха у последња

17 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Распоређивање кандидата када се не распореди довољан број ученика у одељење

три разреда основног образовања и на основу резултата остварених на тестовима из српског језика, математике и на комбинованом тесту из природно-научних и друштвено-научних предмета (биологија, географија, историја, физика и хемија), које полажу у оквиру завршног испита. Кандидати који су основно образовање стекли у Републици Србији закључно са школском 2009/2010. годином, рангирају се тако што се број бодова који имају на основу општег успеха од VI до VIII разреда, увећава за 30% од броја бодова који им недостаје до 100 бодова и уписују се у школу у својству ванредног ученика. Кандидати који су обавили завршни испит у периоду од школске 2010/2011. године до школске 2013/2014. године, односно на крају школске године у којој су на основу општег успеха могли да освоје највише 60 бодова, а на основу успеха на завршном испиту највише 40 бодова, право на рангирање за упис у школу остварују на следећи начин: – број бодова остварен на основу општег успеха исказује се тако што се општи успех остварен на крају VI разреда, заокружен на две децимале, помножи са бројем четири (4), а општи успех остварен на крају VII и VIII разреда основне школе, заокружен на две децимале, помножи са бројем пет (5), тако да на основу општег успеха могу да остваре највише 70 бодова; – број бодова освојен на завршном испиту множи се са бројем 0,75 и заокружује на две децимале, тако да на основу успеха на завршном испиту кандидат може да освоји највише 30 бодова. Изузетно, уколико је кандидат обавио завршни испит на крају школске 2012/2013. године, број бодова које је освојио на завршном испиту исказује се на следећи начин: број бодова остварен на основу општег успеха множи се са бројем три (3), тако добијени број дели се са бројем седам (7) и заокружује на две децимале. Ови кандидати на основу успеха на завршном испиту могу да освоје највише 30 бодова. Кандидати који су од школске 2010/2011. године до школске 2013/2014. године завршили VIII разред, а нису обавили завршни испит,

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

такмичења и смотри ученика основних школа које организују Министарство просвете, науке и технолошког развоја (даље: Министарство), стручно друштво или други организатор, из предмета: српски језик, матерњи језик (мађарски, словачки, русински, румунски, бугарски, хрватски, босански), историја, математика, физика, хемија, биологија, географија, додељују се бодови за: прво место – 6 бодова, друго место – 4 бода, треће место – 2 бода; ● међународном такмичењу које је у Календару такмичења и смотри ученика основних школа, из предмета математика и физика, додељују се бодови за: прво место – 12 бодова, друго место – 10 бодова, треће место – 8 бодова. Наведене резултате такмичења стручна друштва и други организатори достављају Министарству и основној школи коју ученик похађа, најкасније до 1. јуна текуће школске године. Када је кандидат из једног или више предмета освојио више појединачних места на такмичењима, узима се у обзир најбољи остварени резултат, односно највећи број бодова који је ученик остварио на такмичењима. Прва три места су места која одговарају првом, другом и трећем најбољем постигнутом резултату на такмичењу, објављеном на ранг-листи.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

завршни испит обављају у складу са Правилником о програму завршног испита у основном образовању и васпитању („Просветни гласник РС”, бр. 1/11 и 1/12, и „Службени гласник РС – Просветни гласник”, бр. 1/14) и остварују право на рангирање за упис у школу у складу са Правилником. Кандидати који су завршили основно образовање и васпитање или један од последња два разреда основног образовања и васпитања у иностранству, или који су завршили страну школу у Републици Србији или један од последња два разреда основног образовања и васпитања у страној школи у Републици Србији, уписују се преко броја одређеног за упис ученика. Кандидати који су VII разред основног образовања и васпитања завршили у иностранству или страној школи у Републици Србији, а осми разред у Републици Србији, обављају завршни испит и уписују се преко броја одређеног за упис. У ситуацији када више ових кандидата жели да упише исту школу или исти смер гимназије, односно образовни профил у истој школи, равномерно се расподељују по школама, смеровима гимназија и одељењима.

Упис у школе за ученике са сметњама у развоју Кандидати за упис у школе за ученике са сметњама у развоју, право на упис остварују пријављивањем у самим школама у периоду од 29. маја до 9. јуна 2017. године. У том периоду школе ће спровести поступак провере поднетих захтева и њихову усклађеност са општим актима школе и посебним захтевима који проистичу из наставног плана и програма, па ће, сходно томе, извршити упис ученика.

Упис кандидата старијих од седамнаест година у први разред средње школе (ванредних ученика) Кандидати који су рођени пре 31. августа 2000. године, могу да конкуришу за упис у први разред средње школе искључиво у својству ванредног ученика.

Пријем докумената, пријављивање за полагање завршног испита, попуњавање листе жеља, рангирање и распоређивање кандидата старијих од седамнаест година (ванредних ученика) који су конкурисали за упис на неки од образовних профила, обавља се у надлежној школској управи по посебној процедури и временској динамици која је сагласна са роковима који важе за редовне ученике, о чему ће заинтересовани кандидати бити благовремено и континуирано обавештавани.

Рокови активности Пријављивање кандидата за упис у средњу школу и провера да ли испуњавају услове обавиће се у периоду од 29. маја до 9. јуна 2017. године у надлежној школској управи у којој ће кандидати бити обавештени о времену и месту полагања завршног испита, односно о свим питањима која се односе на упис у средњу школу.

Полагање завршног испита: ● Решавање теста из српског, односно матер-

њег језика обавља се 14. јуна 2017. године, од 09:00 до 11:00 часова. ● Решавање теста из математике обавља се 15. јуна 2017. године, од 09:00 до 11:00 часова. ● Решавање комбинованог теста обавља се 16. јуна 2017. године, од 09:00 до 11:00 часова. ● Попуњавање листе жеља обавља се 26. јуна 2017. године, од 8:00 до 15:00 часова у просторијама школске управе. ● Објављивање листе распоређених кандидата по школама је 3. јула 2017. године, до 9:00 часова, у просторијама школске управе. ● Упис распоређених кандидата обавља се 4. и 5. јула 2017. године у средњим школама. Напомена: У тексту Конкурса, у загради, поред броја места планираних за упис редовних ученика на одговарајући образовни профил у школској 2017/2018. години, налази се број места предвиђених за упис у први разред ванредних ученика, односно кандидата старијих од седамнаест година.

Упис кандидата који полажу пријемни испит (распоред организовања и спровођења пријемног испита)

Полагање пријемног испита обавља се у следећим терминима: ● Пријемни испит (из француског, италијанског, руског, немачког и енглеског језика) за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику, обавља се 27. маја 2017. године. ● Пријемни испит у музичким школама полаже се 1, 2. и 3. јуна 2017. године. ● Пријемни испит у балетским школама полаже се 4, 5. и 6. јуна 2017. године. ● Полагање пријемног испита у уметничким школама ликовне области, односно за образовне профиле у области уметности, обавља се 2, 3. и 4. јуна 2017. године. ● Пријемни испит у школама за ученике с посебним способностима (математичка гимназија и математичка одељења) полаже се 3. јуна 2017. године. ● Полагање пријемног испита за упис у одељење за ученике с посебним способностима за физику и одељење гимназије за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, обавља се 4. јуна 2017. године. ● Пријемни испит у школама за ученике с посебним способностима (филолошка гимназија и филолошка одељења) полаже се 3. и 4. јуна 2017. године.

Објављивање резултата и подношење жалбе Објављивање прелиминарних резултата пријемног испита за филолошку гимназију и одељење, односно за математичку гимназију и одељење, одељење за ученике с посебним способностима за физику и одељење гимназије за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, биће најкасније 7. јуна 2017. године, до 8.00 часова. ● Објављивање прелиминарних резултата пријемног испита у уметничким и музичким школама, биће најкасније 8. јуна 2017. године, до 8:00 часова. ●

19 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Кандидати који су: ● последњи разред основне школе завршили у Републици Српској; ● VII разред основног образовања и васпитања завршили у иностранству; ● у Републици Србији завршили VII разред основног образовања и васпитања у страној школи, а у Републици Србији завршавају VIII разред основног образовања и васпитања у школи чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, друго правно или физичко лице; ● завршили основно образовање и васпитање или последња два разреда основног образовања и васпитања у иностранству; ● завршили страну школу у Републици Србији или последња два разреда основног образовања и васпитања у страној школи у Републици Србији; полажу пријемни испит под истим условима као и ученици из Републике Србије.

Пријемни испит се полаже у одговарајућој средњој школи, односно у другој установи коју одреди Министарство. Пријемни испит се полаже у периоду од 27. маја до 6. јуна 2017. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Пријемни испит полажу кандидати за упис у уметничку школу (музичка школа, балетска школа и уметничка школа ликовне области), односно за образовни профил у области уметности; за упис у школу за ученике са посебним способностима (филолошка гимназија и одељење, математичка гимназија и одељење, гимназија и одељење за спортисте, одељење за ученике са посебним способностима за физику у гимназији и одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику), затим за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику и за школу за талентоване ученике (Школа за музичке таленте у Ћуприји). На пријемном испиту проверавају се одговарајућа знања стечена у претходном образовању и посебне способности и склоности кандидата које су неопходне за одређену школу, односно образовни профил.

Место и време полагања пријемног испита

Подношење евентуалних жалби на резултате пријемног испита уписној комисији и комисији у средњој школи и издавање решења, обавља се у средњој школи која спроводи пријемни испит, после објављених резултата пријемног испита – најкасније 8. јуна 2017. године, од 08:00 до 16:00 часова (детаљна обавештења у средњим школама које спроводе пријемни испит). ● Коначни резултати пријемних испита објављују се до 9. јуна 2017. године, до 12:00 часова.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

●

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Распоређивање, рангирање и редослед кандидата Кандидати који су положили пријемни испит рангирају се према укупном броју бодова које имају по свим основама које се вреднују за упис у одговарајућу средњу школу, односно образовни профил. Кандидати који су положили пријемни испит и конкуришу за упис у: ● уметничку школу ликовне области, односно образовни профил у области уметности; ● филолошку гимназију и одељења филолошке гимназије; ● математичку гимназију и одељења математичке гимназије; ● спортску гимназију; ● одељење за ученике с посебним способностима за физику у гимназији; ● одељење за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику у гимназији; ● школу у којој се део наставе остварује на страном језику; имају право да у матичној основној школи писмено изразе највише 20 опредељења за даље школовање. Опредељење кандидата садржи: шифру ученика, назив школе, место школе, шифру и назив образовног профила, типа или смера гимназије, у складу са подацима објављеним у Конкурсу. Опредељена ових кандидата могу бити образовни профили за које су положили одговарајући пријемни испит, као и остали образовни профили (за које се не полаже пријемни испит). На основу опредељења кандидата и броја бодова на јединственој ранг-листи врши се распоређивање кандидата по типу, смеровима,

односно образовним профилима, као и средњим школама. Спискови распоређених кандидата достављају се матичним основним школама и одговарајућим средњим школама. Кандидати који су положили одговарајући пријемни испит, могу да конкуришу у све школе и одељења у Републици Србији за које је Конкурсом одређен услов положен пријемни испит. Приликом исказивања опредељења за даље школовање (попуњавања листе жеља), ови кандидати, уколико су положили одговарајући пријемни испит за више школа или образовних профила за које је услов положен одговарајући пријемни испит, опредељења исказују по редоследу који одговара интересовањима кандидата. Обавештење о попуњавању листе жеља биће истакнуто на огласној табли школе у којој полажу пријемни испит, као и у матичној основној школи. Распоређивање и упис ових кандидата обавља се у истим роковима као и за упис у школе за које се не полаже пријемни испит. Кандидати који уписују музичке и балетске школе и Школу за музичке таленте у Ћуприји, подношење докумената и упис обављају у тим школама. Редослед кандидата који се уписују у филолошку гимназију и одељење, математичку гимназију и одељење, одељење за ученике са посебним способностима за физику у гимназији и у одељење гимназије за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, утврђује се на основу: 1) успеха на пријемном испиту, 2) успеха на завршном испиту; 3) успеха у претходном школовању, и то: ● општег успеха од VI до VIII разреда основне школе; ● резултата постигнутих на такмичењима ученика VIII разреда основне школе. За кандидата који конкурише за упис у било коју од наведених школа, резултати које је остварио на такмичењима вреднују се на начин прописан за ученике основне школе (у одељку 3. тачка 3.3. Конкурса), осим у случају вредновања резултата такмичења из предмета који су од посебног значаја за одређени смер гимназије, односно образовни профил.

Такмичења ученика основне школе која су од значај за упис

В) За упис у одељење за ученике са посебним способностима за физику у гимназији, од значаја за упис су такмичења ученика основне школе из физике и математике, у организацији: 1) за математику – Друштво математичара Србије (Такмичење ученика основних школа из математике); 2) за физику – Друштво физичара Србије и Физички факултет Универзитета у Београду (Такмичење ученика основних школа из физике). Кандидату који је на републичком такмичењу из физике или математике у VIII разреду основне школе освојио прво, друго или треће место, додељује се: за освојено прво место – 120 бодова, за друго место – 100 бодова и за треће место – 80 бодова. Г) За упис у одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и

21 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Б) За упис у математичку гимназију и математичко одељење у гимназији такмичења од значаја за упис су: из математике – у организацији Друштва математичара Србије (Такмичење ученика основних школа из математике). Кандидату који је на републичком такмичењу из математике у VIII разреду основне школе освојио прво, друго или треће место, додељује се: за освојено прво место – 120 бодова, за друго место – 100 бодова и за треће место – 80 бодова. Кандидати који положе пријемни испит за математичку гимназију и одељење, могу да конкуришу за упис у математичку гимназију, за упис у одељење за ученике с посебним способностима за физику у гимназији и одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, односно могу да конкуришу за упис у свим школама у Републици Србији које према Конкурсу уписују наведена одељења.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

A) За упис у филолошку гимназију и филолошко одељење у гимназији од значаја су такмичења из српског односно матерњег језика и језичке културе, и страног језика, у организацији: 1) за српски језик – Друштво за српски језик и књижевност Србије; 2) за матерње језике: мађарски језик – Одсек за хунгарологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду; словачки језик – Национални савет националне мањине и Словакистичко војвођанско друштво; русински језик – Друштво за русински језик, књижевност и културу; румунски језик – Одсек за румунистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду; бугарски језик – Удружење „Матица Бугара у Србији”; хрватски језик – Национални савет хрватске националне мањине; босански језик – Национални савет бошњачке националне мањине; 3) за стране језике (енглески, немачки, руски, француски, италијански и шпански) – Друштво за стране језике и књижевности Србије. Кандидату који је на републичком такмичењу из наведених предмета у VIII разреду основне школе освојио прво, друго или треће место, додељује се: за освојено прво место – 60 бодова, за друго место – 50 бодова и за треће место – 40 бодова. Кандидати који положе пријемни испит (најмање 60 бодова из сваког дела пријемног испита), могу исказати опредељење за: језик који су положили на пријемном испиту, језик који су учили као други у основној школи, италијански језик, шпански језик, јапански језик, кинески језик, класичне језике. Приликом рангирања у одељењима: ● за енглески језик – кандидати се рангирају на основу укупно освојеног броја бодова, без обзира на језик који су положили на пријемном испиту; ● за француски језик – прво се рангирају кандидати који су на пријемном испиту положили француски језик, за немачки језик – кандидати који су положили немачки језик, за руски језик – кандидати који су положили руски језик, а у случају да после рангирања тих кандидата одељење не буде попуњено, до броја предвиђеног за

упис рангирају се кандидати који су на пријемном испиту положили остале језике. Уколико су кандидати полагали испит из мађарског језика и књижевности као матерњег језика, могу да конкуришу у сва одељења филолошке гимназије на мађарском језику, која су одређена Конкурсом.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

информатику, од значаја су такмичења ученика основне школе из математике, физике и информатике и рачунарства, у организацији: 1) за математику – Друштво математичара Србије (Такмичење ученика основних школа из математике); 2) за физику – Друштво физичара Србије и Физички факултет Универзитета у Београду (Такмичење ученика основних школа из физике); 3) за информатику и рачунарство – Друштво математичара Србије (Такмичење ученика основних школа из рачунарства). Кандидату који је на републичком такмичењу из математике, физике или информатике и рачунарства у VIII разреду основне школе освојио прво, друго или треће место, додељује се: за освојено прво место – 120 бодова, за друго место – 100 бодова и за треће место – 80 бодова. Д) За упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику, од значаја су такмичења из страног језика: енглеског, немачког, руског, француског, италијанског и шпанског, у организацији Друштва за стране језике и књижевности. Кандидату који је на републичком такмичењу у VIII разреду основне школе из страног језика освојио прво, друго или треће место, додељује се: 6 бодова за освојено прво место, 4 бода за друго место и 2 бода за треће место. Напомена: Упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику, обавља се за одељења општег типа гимназије, друштвено-језичког и природно-математичког смера, као и за образовне профиле у стручним школама који су одређени Конкурсом. Кандидат за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику и који конкурише за упис у гимназију, може да оствари највише 20 бодова на пријемном испиту из страног језика. Кандидату за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику и који конкурише за упис у образовни профил у стручној школи, положени пријемни испит представља услов за упис датог профила, без додавања додатних бодова приликом рангирања. Кандидати који положе пријемни испит за одговарајући језик у школи у којој се део наставе

остварује на страном језику, могу да конкуришу за упис у свим школама у Републици Србији у којима се, према Конкурсу, део наставе остварује на страном језику, за језик за који су положили пријемни испит. Кандидати који положе пријемни испит у филолошкој гимназији, не испуњавају услов за упис у школу у којој се део наставе одвија на страном језику. Такође и кандидати који положе пријемни испит за одговарајући језик у школи у којој се део наставе остварује на страном језику, не испуњавају услов за упис у филолошку гимназију и одељење. На редослед кандидата који се уписују у уметничку школу ликовне области, односно на образовни профил у области ликовне уметности, музичку школу, Школу за музичке таленте и балетску школу, не примењује се критеријум „успех на завршном испиту”. Редослед ових кандидата утврђује се на основу: 1) успеха на пријемном испиту и 2) успеха у претходном школовању, и то: ● за кандидате који се уписују у уметничку школу ликовне области, односно на образовни профил у области ликовне уметности – општи успех од VI до VIII разреда основне школе; ● за кандидате који се уписују у музичку школу, Школу за музичке таленте и балетску школу – општи успех постигнут у основној музичкој школи, односно основној балетској школи и општи успех из последња три завршена разреда основне школе. Чланом 33. став 3. Закона прописано је, између осталог, да у први разред школе која остварује програме музичког и балетског образовања и васпитања, може да се упише и лице које није завршило основно музичко односно балетско образовање и васпитање, ако претходно положи испит на нивоу програма тог образовања. У таквом, изузетном случају кандидат који није завршио основну музичку односно балетску школу, уписује се према редоследу који се утврђује на основу: 1) успеха на пријемном испиту, 2) успеха у претходном школовању (општег успеха из последња три завршена разреда

Пријављивање кандидата и подношење пот врда о оствареним спортским резултатима за упис у Спортску гимназију обавља се 3. и 4. јуна 2017. године, од 9:00 до 14:00 часова, у просторијама Спортске гимназије.

Рангирање кандидата који остваре исти број бодова У ситуацији када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у уметничку школу ликовне области, односно на образовни профил у области уметности, филолошку гимназију и одељење, математичку гимназију и одељење, гимназију и одељење за спортисте,

Документа потребна за упис у први разред средње школе Приликом уписа у први разред средње школе учесници конкурса подносе школи следећа документа: 1. оригинално уверење о обављеном завршном испиту, оригинално сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању, односно оригинално сведочанство о завршеној основној школи; 2. извод из матичне књиге рођених; 3. лекарско уверење о испуњавању здравствених услова, ако су они прописани за образовни профил за који конкуришу. За упис у гимназију и образовне профиле за које није предвиђено Конкурсом да ученици треба да испуњавају и посебни здравствени услов који проистиче из захтева рада, није потребно подносити потврду односно лекарско уверење о испуњавању здравствених услова.

23 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Пријављивање за упис у Спортску гимназију

одељење за ученике са посебним способностима за физику у гимназији, одељење које остварује наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику и школу у којој се део наставе остварује на страном језику, оствари исти број бодова, предност у рангирању кандидата до броја предвиђеног за упис има кандидат: 1) носилац Дипломе „Вук Караџић”; 2) који је остварио већи укупан број бодова на пријемном испиту, односно већи број бодова на основу остварених спортских резултата за упис у гимназију и одељење за спортисте; 3) који је освојио већи број бодова на такмичењима за ученике осмог разреда основне школе (из одељка 3. тачка 3.3. Конкурса); 4) који је освојио већи укупан број бодова на завршном испиту. Важно је напоменути да је и за упис у ове школе резултат постигнут на такмичењима ученика осмог разреда основне школе, један од параметара на основу кога се, у ситуацији када већи број кандидата од броја предвиђеног за упис у ове школе оствари исти број бодова, утврђује предност у рангирању кандидата до броја предвиђеног за упис.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

основне школе и успеха на испиту за ниво основне музичке односно балетске школе). Кандидати који положе пријемни испит за упис у уметничку школу, односно образовни профил из области уметности, могу да конкуришу за упис у уметничке школе и образовне профиле из области уметности у свим школама у Републици Србији које према Конкурсу уписују наведена одељења. Кандидати који се уписују у Спортску гимназију, не полажу пријемни испит, већ се редослед кандидата утврђује на основу: 1) успеха на завршном испиту; 2) успеха у претходном школовању; 3) постигнутих спортских резултата које је кандидат остварио у VIII разреду основне школе, који се вреднују тако што се кандидату додељују бодови: ● ако наступа за репрезентацију Републике Србије, односно ако се налази на списку репрезентативаца (репрезентативни кампови) за оне спортове који немају репрезентативна такмичења узраста до 14 година – 10 бодова; ● ако је освојио медаљу у спортском такмичењу на првенству Републике Србије, појединачно или као члан екипе – осам (8) бодова за златну медаљу, седам (7) бодова за сребрну медаљу и шест (6) бодова за бронзану медаљу. Потврде о оствареним спортским резултатима, издате од надлежног националног гранског спортског савеза који је регистрован у министарству надлежном за послове спорта, доказ су о постигнутим спортским резултатима.

Положај странке и других учесника у поступку према новом Закону о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016) УПРАВНО ПРАВО

Аутор је у овом тексту дао критички осврт на нека од нових законских решења.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Саша Кулић дипл. правник unakrsni.pogled@legeartis.rs

акон безмало дводеценијске примене Закона о општем управном поступку – ЗУП („Сл. лист СРЈ”, број 33/1997 и 31/2001, и „Сл. гласник РС”, број 30/2010 – у даљем тексту: ранији закон) – Народна Скупштина Републике Србије донела је нови Закон о општем управном поступку. Објављен је 1. марта 2016. године, ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања (9. марта 2016. године), али је самим законом дат прилично дугачак тзв. vacatio legis, што указује на то да је било неопходно припремити најширу јавност на овако значајан закон који чини приметан заокрет у овој материји када се упореди са претходним законом. Наиме, закон се у свим својим одредбама примењује од 1. јуна 2017. године, осим три члана (9, 103. и 207) који су почели да се примењују истеком 90 дана од дана ступања Закона на снагу. Сама чињеница да је донет нови закон уместо измена и допуна постојећег, значи да је преко 50% чланова постојећег закона измењено односно допуњено. Из тога се може закључити да је законодавац унео не мале новине у процедуру која се примењује у поступању у управним стварима од стране органа јавне власти, у најширем смислу. Оно што се може уочити већ prima faciae јесте мањи број чланова,

наслов изнад сваког члана, известан број нових појмова, попуњавање празнина које су постојале у ранијем ЗУП-у (нарочито оних које су се искристалисале у судској пракси), уношење нових института, појашњење нејасних одредби ранијег ЗУП-а, као и извесно осавремењавање и прилагођавање техничким могућностима. Концепцијски гледано, стиче се утисак да је у новом ЗУП-у више него раније посебна пажња посвећена једном субјекту, а то је странка. Странка је истурена у први план; у фокусу је тежња за што лакшим и бржим остварењем и заштитом њених права и правних интереса, са што мање трошкова и ангажовања странке у поступку, као и са што мање процесних обавеза по њу итд., уз очување јавног интереса као другог (не по редоследу) циља управног поступка. Дакле, управни поступак је првенствено прилагођен потребама и интересима странке. То се свакако може сматрати добром интенцијом законодавца, што је у складу и са цивилизацијским тековинама и принципима тзв. „добре управе” која је промовисана у бројним савременим прописима. У Европској Унији је тај принцип инаугурисан и кроз Повељу основних права Европске Уније из 2000. године и садржи дух и начела модерне управе. Међутим, овако амбициозно постављеном циљу остваривања и заштите права странака у поступцима пред органима јавне власти, морају да претходе (пред)услови који то омогућују: добро организована и професионално обучена администрација, кадровски оспособљена

25 LEGE ARTIS ● JУН 2017.

јавна управа (посебно државна управа) тешко носила са бременом превеликог обима посла. Нема сумње да ће додатно повећан обим посла који собом носи нови ЗУП, нарочито (пре) оптеретити органе државне управе који у својој стварној надлежности имају не само много другостепеног, већ и првостепеног управног поступка, што такође представља значајну разлику у односу на органе државне управе земаља ЕУ. Поређења ради, према званично објављеним подацима у земљама ЕУ просечно има 8,5 службеника на 100 становника, док у нашој земљи на 100 становника има свега 6,5 службеника. Можда то на први поглед и не изгледа као велика разлика. Међутим, наведене бројке казују да је, процентуално гледано, у нашој земљи скоро 30% мање службеника од просека у ЕУ, што јасно указује на то да нешто ваља мењати. Логично би било очекивати обрнуто – да боље организована управа, каква је без сумње управа у земљама ЕУ, буде малобројнија од наше. Како то није случај, на органима који о томе одлучују, остаје да сагледају начине кадровског ојачања оних делова јавне (нарочито државне) управе који ни по ранијем ЗУП-у нису били у стању да квалитетно и о року поступају у управним стварима због малог броја извршилаца. Бројни су примери у новом ЗУП-у из којих се може видети да је положај странке (али и других учесника у управном поступку) знатно повољнији у односу на ранији закон. То се пре свега може видети кроз увођење нових начела (попут начела сразмерности, начела предвидивости, право странке на правно средство и начело приступа информацијама и заштите података) или другачију садржину неких начела управног поступка, попут обавезе органа из начела помоћи неукој странци (члан 8. став 3), према којој је орган који води поступак дужан да информише странку ако у току поступка дође до измене прописа који је од значаја за поступање у управној ствари. Исто тако, према одредби из члана 9. став 3. (начело помоћи странци; готово идентична одредба постоји и у члану 103. став 1), орган је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање, о којима се води службена евиденција, односно дужан је да их прибавља и обрађује.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

(по броју и стручој спреми), добро опремљена у техничком смислу, са равномерно распоређеном стварном надлежношћу (кроз децентрализацију и тзв. функционалну стварну надлежност), мотивисана и посвећена послу, добро плаћена итд. Разуме се да све набројано и много тога другог што се томе може додати, није материја закона којим се уређује поступак, па стога није (нити је могла) наћи место у Закону о општем управном поступку јер је материја коју регулишу други закони. Ипак, без испуњења тих предуслова, над применом закона о коме је овде реч надвија се велики знак питања. Уколико органи јавне власти не буду у стању да издрже притисак који собом носи примена овако захтевног закона, испоставиће се да је мала (заправо, никаква) корист и од најнапреднијих законодавних решења из новог ЗУП-а. Како управни поступак подразумева учешће два најважнија субјекта – странку и носиоца јавне власти у најширем смислу – то је више него јасно да оба учесника морају да имају услове за адекватно и целисходно поступање. Нарушавање равнотеже на страни органа јавне власти довешће до тога да странке неће моћи да остваре своја права једнако као да им и нису призната. Другим речима: термин „добра управа” не сме да се посматра само из угла странке и могућности остварења њених права и на закону заснованих интереса. Одређење управе као „добре” мора бити и њен властити квалитет. Ако није добра pro se, онда јавна управа неће моћи да буде добра ни pro alio. Уосталом, довољно је погледати устројство управе у земљама које би могле да нам послуже као добар пример (без потребе да трагамо даље, таква је већина земаља ЕУ). У свим земљама у којима би странке могле да кажу да имају „добру управу”, она то уистину и јесте, али не само зато што странке могу брзо и ефективно пред органима управе да остваре своја права, већ управо зато што је у тим земљама јавна управа и устројена (организована, опремљена, оспособљена, плаћена и сл.) тако да права странака, као и заштита јавног интереса, могу да буду остварена на описани начин. Остаје да се види да ли ће и код нас бити слуха за решавање тог другог дела проблема који се односи на саму јавну управу и њено организовање. Чињеница је да се до ступања на снагу новог ЗУП-а

УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Посебно се ваља осврнути на одредбу из члана 15. новог ЗУП-а (односи се на новоуведено начело приступа информацијама и заштите података) која може довести и до потешкоћа у примени када су у питању трећа лица. Наиме, према одредби из става 1. наведеног члана, орган је дужан да подносиоцу захтева омогући приступ информацији (информацијама) од јавног значаја, у складу са законом. Дакле, овде се ради о упућујућој норми на посебан закон. Тај посебан закон је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС”, број 120/20104, 54/2007, 104/2009 и 36/2010). Према одредби из члана 4. тог закона, сматра се да оправдани интерес јавности да зна постоји увек када се ради о информацијама којима располаже орган власти, које се односе на угрожавање, односно заштиту здравља становништва и животне средине, а ако се ради о другим информацијама којима располаже орган власти, сматра се да постоји оправдани интерес јавности да зна, осим ако орган власти докаже супротно. Из такве формулације произлази да лице које тражи информацију од органа који води поступак, нема обавезу да доказује постојање свог правног интереса да сазна информације од органа (штавише, закон пребацује терет доказивања односно обарања законске претпоставке на орган). Међутим, према одредби из члана 64. став 6. новог ЗУП-а, право на разгледање списа (што свакако представља приступ информацијама), у складу са одредбама овог члана, има и заинтересовано лице које докаже свој правни интерес. И не само то, него и став 8. истог члана прописује да странка, заинтересовани орган и заинтересовано лице које докаже свој правни интерес, имају право на обавештавање о току поступка. Дакле, намеће се питање да ли заинтересована лица и органи морају или не морају да доказују свој правни интерес за разгледање списа и обавештавање о току поступка. Додатну конфузију уноси одредба из става 9. члана 64. новог ЗУП-а, према којој се „одредбама овог члана не дира у остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја садржаним у документима који чине списе”, односно да ли то значи да заинтересована лица и органи (ипак!) не морају да доказују правни интерес приликом разгледања списа и обавештавања о

току поступка. Ако је тако, поставља се питање који је ratio legis одредаба из члана 64, односно коју ситуацију оне правно нормирају. Очигледно је да су овде закони у колизији, што би могло негативно да се одрази на управну праксу и непотребно оптерети јавну управу. Уколико треће лице нема обавезу да учини вероватним свој правни интерес за разгледање списа и обавештавање о току предмета (што је, подсетимо се, најнижи степен доказаности), постоји опасност од злоупотребе права на разгледање списа и тражење обавештења о току поступка. При томе треба приметити да новим ЗУП-ом није предвиђен механизам који би у таквим ситуацијама осујетио заинтересована лица са долозним намерама. С обзиром на то да је чланом 214. став 2. новог ЗУП-а прописана обавеза Владе да образује координационо тело у року од 90 дана од дана ступања на снагу тог закона, ради процене усклађености посебних закона са одредбама овог закона, усклађивање ова два закона могло би да буде предмет рада наведеног тела. Следећи пример на који треба да се укаже, јесте одредба из члана 29. став. 3. новог ЗУП-а. Према тој одредби се уверења и друге исправе издају по правилу истог дана кад је странка поднела захтев, а најкасније у року од осам дана, ако посебним прописом није друкчије предвиђено. Оваква одредба је постојала и у претходном закону, али је рок за издавање уверења и друге исправе износио петнаест дана од дана пријема захтева, уколико не буду издати истог дана (што је, по слову закона, правило). Исто тако, скраћени су (са петнаест на осам дана) и рокови из става 4. (ако орган у року од осам дана од подношења захтева не изда уверење или другу исправу, нити решење којим одбија захтев – странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен) и става 5. (ако орган у року од осам дана од подношења захтева странке не измени издато уверење или другу исправу или не изда ново уверење или другу исправу, нити изда решење којим одбија захтев – странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен) истог члана. Дакле, законодавац је у новом ЗУП-у скратио рокове у корист странке. То би се чак могло назвати и позитивним помаком да није једне „зачкољице”: одредбе из претходног закона које су предвиђале рок од

27 LEGE ARTIS ● JУН 2017.

поступања о року. Овде је важно напоменути да другостепени органи морају имати довољан број добрих „управаша” како би се могао квалитетно спровести велики број другостепених поступака. На пример, јавна водопривредна предузећа од 1. јануара 2017. године на основу одредаба Закона о изменама и допунама закона о водама, као поверене, врше послове обрачуна и задужења физичких лица као обвезника накнаде за одводњавање (тих решења годишње има око 1,2 милиона!). Против тих решења као првостепених, обвезник може изјавити жалбу Министарству пољопривреде и заштите животне средине. Проста рачуница казује следеће: уколико против тих решења само 1% обвезника буде изјавио жалбу (дакле, ако се тек сваки стоти обвезник буде жалио), то је око 12.000 жалби годишње! Када се томе додају и жалбе правних лица, такође изјављене против решења о обавезивању на плаћање накнаде за одводњавање, намеће се закључак да је неопходно добро организовати службу која ће водити другостепени поступак, како би се у роковима које прописује закон донео толики број другостепених решења. Овде ваља навести још једну новину у новом ЗУП-у која заслужује посебну критику, а то су казнене одредбе којима су предвиђене казне за прекршај од 5.000–50.000 динара за службено лице које по службеној дужности не изврши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање, о којима се води службена евиденција, не затражи их ради прибављања и не обради, односно које на захтев органа који води поступак, бесплатно не уступи податке о којима се води службена евиденција у року од 15 дана или другом року одређеном законом (члан 207), као и за овлашћено службено лице које, у смислу овог закона, другостепеном органу не проследи жалбу са одговором првостепеног органа на жалбу и одговарајућим списима у року утврђеном овим законом (члан 166. ст. 1 и 2 овог закона), односно које не води службену евиденцију о решавању у управним стварима (члан 208). Као што се види, казне су предвиђене само за службена лица која воде управни поступак. Ако се има у виду начин на који се у органима јавне власти обављају послови, јасно је да су ове одредбе „промашиле тему”. Наиме, службена лица која воде поступак, по правилу

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

петнаест дана, донете су далеке 1997. године, када је управа (посебно државна управа) била далеко бројнија. Сада, када је службеника неупоредиво мање (много мање и од просека у ЕУ, како је речено напред), законодавац налази за сходно да скрати рокове са петнаест на осам дана и тиме чини додатно оптерећење јавне управе и ствара разлог за незадовољство грађана због непоштовања рокова од стране јавне власти, што је неминовно. Многи органи јавне власти из крајње објективних разлога (у првом реду због недостатка службеника) неће бити у стању да поступе по тако кратким законским роковима. Очигледно да о овоме није вођено довољно рачуна приликом доношења новог ЗУП-а. У контексту ове теме посебно је значајна одредба из члана 171. став 2. новог ЗУП-а, која се односи на поступак пред другостепеним органом (поступак по жалби). Према овој одредби „другостепени орган, сам или преко првостепеног или замољеног органа, допуњава поступак ако нађе да је чињенично стање погрешно или непотпуно утврђено или понавља цео поступак или његов део ако нађе да је учињена повреда правила поступка која је утицала на законитост и правилност побијаног решења. У том случају другостепени орган поништава побијано решење и сам одлучује о управној ствари ако нађе да се на основу чињеница утврђених у допуњеном поступку она мора решити друкчије него што је решена првостепеним решењем.” Оваква одредба се унеколико разликује од сличне одедбе из члана 232. став 2. ранијег закона. Наиме, из конструкције норме: „У том случају, другостепени орган поништава побијано решење и сам одлучује о управној ствари…”, може се закључити да другостепени орган мора сам да одлучи о управној ствари уколико нађе да се на основу чињеница утврђених у допуњеном поступку управна ствар мора решити друкчије него што је решена првостепеним решењем. Са становишта странке, то је свакако боље решење јер ће брже доћи до коначног решења у тој управној ствари. Међутим, са становишта другостепених органа (а то су најчешће државни органи – министарства), постоји опасност од „загушења” предметима и успоравања рада, што за последицу има кашњење и немогућност

УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

су извршиоци, тј. чиновници који ни на један начин не могу да утичу на распоред послова и радних задатака по врсти и обиму у овиру свог радног места. Другим речима: уколико буду преоптерећена послом, службена лица не могу извршити прерасподелу посла унутар органа, нити бољом организацијом посла у оквиру своје организационе јединице могу део свог посла пренети на другог, мање оптерећеног извршиоца. То је у надлежности руководиоца органа, односно лица које је он овластио. Према томе, уколико је интенција законодавца била да се запрећеним казнама успостави таква организација посла у органу јавне власти којом се наведене процесне радње могу извршити о року, логично је било да се казнама запрети на начин на који је то учињено чланом 75. Закона о управним споровима („Сл. гласник РС”, број 111/2009), јер је дужност руководилаца да организују квалитетно обављање посла унутар органа. Дакле, може се закључити да при оваквим законским одредбама из чл. 207. и 208, службена лица могу да одговарају без своје кривице због лоше организације посла у

органу. На овакав закључак наводи и одредба из члана 210. став. 1. новог ЗУП-а, према којој је овлашћено службено лице у органу које води поступак, одговорно ако његовом кривицом дође до неизвршавања одређених процесних радњи. Из те одредбе се може закључити да за случајеве из чл. 207. и 208. службена лица не одговарају по основу своје кривице, већ могу бити одговорна и због лоше организације посла на коју она, како је речено напред, не могу утицати. На крају, могло би се закључити да нови ЗУП уноси значајне новине у однос орган – странка (и други учесници у поступку). Неке од тих новина могле би се означити као боље, напредније и савременије од досадашњих. Утисак је, међутим, да у неким својим одредбама нови ЗУП није најбоље избалансирао положај субјеката у том односу, што би могло да има негативан утицај на примену закона у пракси. Но, како рече Његош: „Вријеме је најбољи судија”.

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ: Закон о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/2016) почео је да се примењује 1. 6. 2017. године, осим три члана (9, 103. и 207) који су почели да се примењују истеком 90 дана од дана ступања закона на снагу. Осим текста у овом броју, о новим решењима Закона писали смо и у следећим текстовима часописа Леге Артис Прописи у пракси:

• Начело делотворности и економичности у новом Закону о општем управном поступку, аутор: судија Ружа Урошевић, број 53, фебруар 2017, стр. 4.

• Управни уговор као нови правни институт у управном праву, аутор: судија Ружа Урошевић, број 54, март 2017, стр. 8.

• Гарантни акт у управном поступку као новина из Закона о општем управном поступку, аутор: судија Ружа Урошевић, број 55, април 2017, стр. 52.

Понављање поступка кроз законодавство и судску праксу У тексту који следи биће објашњено понављање поступка као ванредног правног лека који се може изјавити против правноснажних судских одлука, што му даје посебан значај у процесноправној материји.

sudski.postupci@legeartis.rs

I – ПОЈАМ

29 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

онављање поступка представља врсту ванредних правних лекова који се употребљавају против правноснажних судских одлука. Овај ванредни правни лек може се изјавити само против судских одлука којима је поступак правноснажно завршен, а то су правноснажна пресуда (донета по контрадикторним захтевима, као и пресуда због пропуштања, пресуда због изостанка, пресуда на основу признања и пресуда на основу одрицања), односно правноснажна мериторна решења – платни налог и решење у парницама због сметања државине, правноснажно решење којим се поступак окончава одбацивањем тужбе и правноснажно решење којим се поступак окончава одбацивањем жалбе као недопуштене. Парнични поступак који је окончан судским поравнањем, не може бити подобан за подношење овог ванредног правног лека јер је исти дозвољен само у случају када је парница окончана мериторном судском одлуком. Понављање поступка представља најважнији ванредни правни лек, имајући у виду разлоге због којих се може изјавити и рокове у којима се може поднети. Ванредни правни лекови имају за циљ да суд побијану одлуку стави ван снаге и да донесе нову одлуку у складу са стварним

стањем и у складу са законом. Као последица усвајања захтева за понављање поступка наступа укидање правноснажне пресуде и поновно одлучивање о тужбеном захтеву. Предлог за понaвљање поступка је ванредан, несуспензиван, ремонстративан, двостран и ограничен правни лек. Закон говори о понављању поступка који је одлуком суда правноснажно завршен. Тиме он представља ванредни правни лек. То значи да се предлогом побијају одлуке којима је правноснажно окончан парнични поступак, а то су пре свега пресуде, али и решења којима се тужба или жалба одбацује, односно решења којима се поступак правноснажно окончава – решења у парницама због сметања поседа и платног налога. Предмет побијања могу бити мериторне пресуде, пресуде на основу признања, пресуде на основу одрицања и пресуде због изостанка, уколико су имале за последицу наступање правноснажности поступка. Понављање поступка представља ремонстративни правни лек јер о њему одлучује онај суд који је донео одлуку против које се подноси предлог за понављање поступка. Одлучивање другостепеног суда јесте реакција на недостатке који су настали у поступку по жалби. Примерак благовременог и дозвољеног предлога доставља се другој странци у поступку на одговор, те је предлог за понављање поступка двостран. Предлог за понављање поступка може се поднети само због одређених, таксативно наведених, разлога, те је исти из тих разлога ограничен правни лек.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Синиша Недељковић председник Привредног суда у Пожаревцу

Предлог за понављање поступка под општим условима могу поднети само странке које су учествовале у предметној, правноснажно окончаној, парници, а не и трећа лица, без обзира на њихов правни однос према парничним странкама.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

II – ДОПУШТЕНОСТ ПРАВНОГ ЛЕКА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Да би се о предлогу за понављање поступка могло одлучивати, исти мора бити благовремен, односно поднет у року који је законом прописан. Закон познаје субјективни рок који је везан за конкретне разлоге због којих се изјављује правни лек, а притом је краћи, и објективни рок који је дужи, који се рачуна од дана наступања правноснажности побијане пресуде. Овај ванредни правни лек може се изјавити само против судских одлука којима је поступак правноснажно завршен, а то су правноснажна пресуда (донета по контрадикторним захтевима, као и пресуда због пропуштања, пресуда због изостанка, пресуда на основу признања и пресуда на основу одрицања), односно правноснажна мериторна решења – платни налог и решење у парницама због сметања државине, правноснажно решење којим се поступак окончава одбацивањем тужбе и правноснажно решење којим се поступак окончава одбацивањем жалбе као недопуштене. За подношење предлога за понављање поступка мора постојати правни интерес, а тај интерес имају учесници у поступку који је окончан доношењем правноснажне одлуке суда. Такође, предлог мора бити формалан, односно у истом морају бити наведени законом прописани разлози и околности који поткрепљују наводе предлагача.

III – ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА Закон о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 49/2013, 74/2013, 55/2014) у члановима од 426. до 435. говори о понављању поступка као о ванредном правном леку. Одредбом члана 426. дефинисани су разлози за понављање поступка, одредбом члана 428. прописани су рокови, док је осталим члановима регулисано поступање суда са благовременим и неблаговременим предлозима, рочиште

поводом поднетог предлога, одлуке суда и однос предлога и других ванредних правних лекова.

IV – РАЗЛОЗИ ЗА ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА Разлози за понављање поступка су таксативно наведени, и то у одредби члана 426. Закона о парничном поступку. Поступак који је одлуком суда правноснажно окончан, може да се по предлогу странке понови ако: 1) суд је био непрописно састављен или ако је поступак водио судија који је по закону морао да буде искључен или је решењем суда био изузет, или ако је у доношењу пресуде учествовао судија који није учествовао на главној расправи; 2) незаконитим поступањем, а нарочито пропуштањем достављања, странци није било омогућено да расправља пред судом; 3) у поступку је као тужилац или тужени учествовало лице које не може да буде странка у поступку или ако странку која је правно лице није заступало овлашћено лице, или ако парнично неспособну странку није заступао законски заступник, или ако законски заступник, односно пуномоћник странке није имао потребно овлашћење за вођење парнице или за поједине радње у поступку, осим ако вођење парнице, односно вршење појединих радњи у поступку није било накнадно одобрено; 4) одлука суда се заснива на лажном исказу сведока или вештака; 5) одлука суда се заснива на исправи која је фалсификована или у којој је оверен неистинит садржај; 6) до одлуке суда је дошло услед кривичног дела судије, односно судије поротника, законског заступника или пуномоћника странке, противне странке или трећег лица; 7) странка стекне могућност да употреби правноснажну одлуку суда која је раније међу истим странкама донета о истом захтеву; 8) одлука суда се заснива на другој одлуци суда или на одлуци неког другог органа, а та одлука буде правноснажно преиначена, укинута, односно поништена; 9) накнадно је пред надлежним органом на другачији начин правноснажно, односно коначно решено претходно питање (члан 12) на коме је судска одлука заснована;

За понављање поступка закон предвиђа два рока: субјективни (релативни) и објективни

31 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

V – РОКОВИ У КОЈИМА СЕ ПРЕДЛОГ МОЖЕ ПОДНЕТИ

(апсолутни). Субјективни рок износи 60 дана и рачуна се од дана када је странка сазнала за разлоге због којих се може тражити понављање поступка, односно од дана када је стекла могућност да конкретни разлог употреби, с тим што је законодавац предвидео посебна правила о његовом рачунању, имајући у виду поједине разлоге за понављање поступка. Када се разлог за понављање поступка односи на састав суда, рок се правилима о изузећу и искључењу, повреди начела непосредности и повреди правила на расправљање, рачуна од дана када је одлука достављена странци (члан 428. тачка 1. ЗПП-а). У случају да је у поступку учествовало лице које не може бити странка у поступку, односно у случају повреде правила о страначкој способности, рок се рачуна од дана када је одлука достављена том лицу, а у случају непрописаног заступања, од дана када је одлука достављена странци, односно њеном законском заступнику, а ако законски заступник односно пуномоћник није имао потребно овлашћење за заступање, од дана када је странка сазнала за овај разлог (члан 428. тачка 2. ЗПП-а). Ако је разлог за подношење предлога за понављање поступка неко од кривичних дела које је означено као разлог, рок се рачуна од дана сазнања странке за правноснажну кривичну пресуду. Међутим, ако кривични поступак не може да се спроведе из било ког разлога, рок се рачуна од дана кад је странка сазнала за обуставу тог поступка или за околности због којих се поступак не може покренути (члан 428. став 3. ЗПП-а). Када се правни лек подноси јер је странка стекла могућност да употреби правноснажну одлуку која је између истих странака донета о истом захтеву, јер је одлука на којој је заснована побијана одлука правноснажно преиначена, укинута или поништена, или је Европски суд за људска права или Уставни суд донео одлуку због које се може тражити понављање поступка, рок се рачуна од дана када је странка могла да употреби правноснажну одлуку која је разлог за понављање. Када је надлежни орган на другачији начин правноснажно решио претходно питање, те се то појављује као разлог за улагање овог ванредног правног лека, рок се рачуна од дана када

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

10) странка сазна за нове чињенице или нађе или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих је за странку могла да буде донета повољнија одлука да су те чињенице или докази били употребљени у ранијем поступку; 11) странка стекне могућност да употреби одлуку Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке; 12) Уставни суд у поступку по уставној жалби утврди повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом у парничном поступку, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке. То значи да се предлог за понављање поступка може поднети због неких апсолутно битних повреда одредаба парничног поступка (разлози под редним бројем 1, 2, 3, 7), због кривичног дела које је било одлучујуће за садржину одлуке (разлози под редним бројем 4, 5, 6), због новооткривених околности – нове чињенице и нови докази (разлози под редним бројем 8, 9, 10), због повреда људских права и слобода (разлози под редним бројем 11, 12). Чињенице настале по правноснажности одлуке, не могу бити разлог за понављање поступка. Ово из разлога што нове чињенице могу бити разлог за покретање нове парнице. Такође, уколико су неки од набројаних разлога већ били изнети у ранијем поступку без успеха, исти не могу бити разлог за понављање поступка (члан 426. тачке 1, 2. и 3. ЗПП-а). С друге стране, нове чињенице и докази могу се употребити као разлог за понављање поступка само ако их странка није могла употребити без своје кривице пре него што је ранији поступак завршен правноснажном судском одлуком која се побија (члан 426. тачке 1, 2, 7, 8. и 9. ЗПП-а). Иста је ситуација и приликом повреда правила о саставу суда – поменуте разлоге странка може истаћи само под условом да те околности није могла без своје кривице да истакне. Постојање набројаних кривичних дела доказује се осуђујућом кривичном пресудом.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

је странци достављена правноснажна одлука којом је претходно питање решено (члан 428. тачка 5. ЗПП-а). У случају нових чињеница и доказа, рок за састављање предлога за понављање поступка тече од дана када је странка могла изнети суду нове чињенице, односно нова доказна средства (члан 428. тачка 6. ЗПП-а). Објективни рок је одређен у трајању од 10 година, при чему овај рок важи само ако се понављање поступка тражи због повреде начела контрадикторности, односно ако незаконитим поступањем, а нарочито пропуштањем достављања, странци није било омогућено да расправља пред судом (члан 428. став 4. у вези са чланом 426. тачка 2. ЗПП-а). Понављање поступка се из било ког разлога може тражити у објективном року од пет година. По протеку објективног рока више се не може тражити понављање, без обзира на то да ли је протекао субјективни рок. Објективни рок за подношење предлога за понављање поступка је апсолутан и ако утврди да је протекао наведени рок, суд не утврђује постојање било каквих других чињеница везаних за тај предлог, већ без одржавања рочишта доноси решење којим одбацује поднети предлог као недозвољен. Уколико објективни рок није протекао, суд ће утврдити да ли је протекао субјективни рок у коме се може тражити понављање поступка. Ако утврди да је протекао субјективни рок, суд не утврђује постојање било каквих других чињеница везаних за тај предлог, већ без одржавања рочишта доноси решење којим одбацује поднети предлог као неблаговремен. Могуће је да рок од 30 дана треба да почне пре него што је одлука постала правноснажна. У таквој ситуацији он се рачуна од дана правноснажности одлуке.

VI – ПОСТУПАЊЕ СУДА ПО ПОДНЕТОМ ПРЕДЛОГУ Одредбом члана 429. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да се предлог за понављање поступка подноси суду који је донео одлуку у првом степену. Предлог за понављање поступка подноси се увек суду који је у том поступку донео одлуку у првом степену. Да би

предлог био уредан, у предлогу мора да се наведе законски основ по коме се тражи понављање (неки од разлога из члана 426. тачке 1–12. ЗПП-а). Међутим, није довољно да се наведе само одредба на основу које се тражи понављање поступка, већ се, поред навођења одредбе, мора детаљно описати који су пропусти направљени у том поступку. Након тога се наводе околности из којих произлази да је предлог поднет у законском року и докази којима се поткрепљују наводи предлагача (члан 429. став 2. ЗПП-а). Предлог за понављање поступка без три наведена обавезна елемента сматра се непотпуним и биће као такав одбачен. Сам поступак по предлогу има три фазе, односно три одсека. Најпре, суд испитује да ли је предлог благовремен и дозвољен. Законом је суд овлашћен да без одржавања рочишта одбаци предлоге, и то као недозвољене (ако је протекао објективни рок), као неблаговремене (уколико је протекао субјективни рок) или као непотпуне (ако не садржи све оно прописано одредбом члана 429. став 2. ЗПП-а). У случају да предлог не одбаци, председник већа исти доставља противној странци на договор, а иста може дати одговор у року од 30 дана. Друга фаза поступка односи се на рочиште по предлогу за понављање поступка које суд заказује по пријему одговора противне странке или по протеку рока за давање одговора. На рочишту које се одржава ради расправљања о предлогу за понављање поступка, суд је дужан да утврди све спорне чињенице и да расправи сва спорна питања од којих зависи основаност, односно неоснованост предлога. Суд ће утврђивати да ли постоје разлози за понављање поступка из члана 426. Закона о парничном поступку, који су наведени у предлогу за понављање поступка. Када суд утврди све одлучне чињенице и расправи сва спорна питања везана за основаност, односно неоснованост предлога, приступиће доношењу одлуке по предлогу. Суд може да одржи једно или више рочишта, а по одржаном рочишту доноси одлуку по предлогу тако што предлог одбија или усваја. Уколико утврди да је предлог неоснован, суд ће донети решење којим ће одбити предлог као неоснован. Уколико суд нађе да је предлог основан у односу на разлоге који се односе на првостепени поступак,

(из образложења): Према стању у списима, у овој правној ствари је међу парничним странкама била спорна

Као разлог за понављање поступка који је правноснажно окончан пресудом П. 395/2013 од 13. 5. 2014. године, тужени доставља доказ – фотокопију пасоша сведока М. М. – на околност да је у моменту испоруке робе био у иностранству, као нови доказ. Првостепени суд је поднети предлог одбио сматрајући да нису испуњени услови прописани одредбом члана 426. став 1. тачка 10. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13 и 55/14), да се дозволи понављање зато што је странка сазнала за нове чињенице или нашла или стекла могућност да употреби нове доказе на основу којих је за странку могла да буде донета повољнија одлука да су те чињенице или докази били употребљени у ранијем поступку. Ово из разлога што је и током првостепеног поступка тужени истицао чињеницу да су законски заступник туженог и поменути М. М. у моменту испоруке робе били у иностранству, али на исту околност суду је доставио само копију пасоша законског заступника туженог В. М., а не и копију пасоша сведока М. М., при чему није предложио било које доказе на околност да је наведено лице било ван земље, нити је доказао да му је путна исправа наведеног сведока М. М. недоступна. У самом предлогу за понављање поступка тужени не образлаже нити доказује да није био у могућности да такав предлог стави, нити да је био спречен да сам презентира такав доказ. То значи да тужени, уз предлог за понављање поступка, није доставио доказ да се ради о новом доказу који се раније

33 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Судска пракса

чињеница да ли је тужени примио робу чије плаћање је тужилац тражио тужбом или пак није. У току првостепеног поступка тужени је истицао да је законски заступник туженог В. М. у моменту пријема робе био ван земље, као и његов брат М. М. Првостепени суд је утврдио да је роба испоручена, те је прихватио навод да је В. М. био у иностранству, али током поступка није доказано да је и М. М. био ван земље јер у том правцу нису достављени ни предложени докази, а ни сам М. М. у свом исказу није изричито спорио свој потпис на отпремници.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

донеће решење којим се дозвољава понављање поступка. Истим решењем суд укида правноснажну одлуку донету у претходном поступку, те се по правноснажности наведеног решења заказује рочиште за главну расправу, а поступак се наставља, и расправља се о основаности тужбеног захтева, односно поново се расправља и одлучује о предмету парнице. У новом поступку се мора одлучити о свим захтевима о којима је одлучивано у ранијем поступку. То представља трећу фазу поступка. На новој главној расправи странке могу да износе нове чињенице и да предлажу нове доказе, при чему је суд дужан да одреди временски оквир за спровођење поступка. Нова одлука – пресуда коју суд донесе има карактер првостепене одлуке против које се могу уложити и редовни и ванредни правни лекови. Предлог за понављање поступка може се односити и на поступак пред судом другог степена, при чему првостепени суд доставља предлог, заједно са списима предмета, суду другог степена на даљи поступак и доношење одлуке. Пре достављања списа предмета суду другог степена, суд је дужан да утврди да ли је предлог благовремен, потпун и дозвољен, те ако нађе да је исти неблаговремен, недозвољен или непотпун, одбациће га решењем. О предлогу за понављање поступка другостепени суд одлучује без расправе (члан 433. став 2. ЗПП-а). Уколико нађе да је предлог основан и да није потребно да се одржи нова главна расправа, суд ће укинути одлуке донете у ранијем поступку и донеће нову одлуку о главној ствари. Првостепени суд одлучује о допуштености правног лека ако се захтева понављање поступка пред Врховним касационим судом. Ако првостепени суд одбаци правни лек, доставља га противној странци на одговор, а по пријему одговора или безуспешног протека рока за одговор предмет се доставља Врховном касационом суду који своју одлуку укида и доноси нову без одржавања расправе, уколико је предлог основан.

није могао употребити, нити је та чињеница у самом предлогу посебно разјашњена.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

С друге стране, сам доказ на који се тужени позива у предлогу за понављање поступка, није таквог карактера да би довео до другачије одлуке у ситуацији када је првостепени суд утврдио другим доказима да је роба испоручена туженом и да је тужени чак отпочео са измирењем купопродајне цене, те тиме на посредан начин потврдио пријем робе, па одсуство сведока М. М. нема никакав утицај на другачије одлучивање суда

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 395/13 од 24. 5. 2016. године, потврђена Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 4669/16 од 1. 8. 2016. године).

Судска пракса (из образложења): Првостепени суд је својим решењем одбио предлог туженог за понављање поступка окончаног правноснажном пресудом истог суда, П. 622/14 од 19. 5. 2015. године, нашавши да нема места понављању поступка у овој правној ствари из разлога које је тужени истакао у предлогу, и то из разлога из члана 426. тачка 2. и тачка 10. Закона о парничном поступку. Суд је утврдио да није било неправилности у поступању првостепеног суда везано за достављање судских пошиљки туженом у овом поступку, нити је туженом онемогућено да расправља. Тужени је знао да је у току предметни парнични поступак. Тужени се у току поступка није обратио суду због личног учешћа у спору, а након постављања привременог заступника, те је стога правилан закључак суда да није основан разлог за понављање поступка из члана 426. тачка 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/11, 49/13, 55/14). Правилан је и закључак првостепеног суда да није основан ни разлог из члана 426. тачка 10. Закона о парничном поступку, јер докази на које се тужени позива као на доказе за које је накнадно стекао могућност да употреби, представљају пословну документацију странака

насталу током 2013. године, која је цењена током првостепеног поступка. То значи да се не ради о новим доказима који се нису могли употребити у првостепеном поступку (Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 622/14 од 20. 9. 2016. године, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 7975/16 од 8. 12. 2016. године).

Судска пракса (из образложења): Према одредби члана 422. став 1. тачка 9. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС”, број 125/04 и 111/09) по којем је вођен и окончан овај парнични поступак, на предлог странке се може поновити поступак који је одлуком суда правноснажно завршен ако је странка сазнала за нове чињенице или нашла или стекла могућност да употреби нове доказе на основу којих је за њу могла бити донета повољнија одлука да су те чињенице или докази били употребљени у ранијем поступку. Према одредби члана 424. став 1. тачка 6. истог закона, предлог за понављање поступка се, у случају из члана 422. тачка 9. тог закона, подноси у року од 30 дана од дана када је странка могла изнети суду нове чињенице, односно нова доказна средства. Из доказа које је тужилац приложио уз предлог за понављање поступка, произлази да је нове доказе прибавио дана 29. 9. 2015. године на основу захтева за препис и фотокопирање који је упутио Основном јавном тужилаштву у С… дана 21. 8. 2015. године, а како је предлог за понављање поступка поднео дана 16. 10. 2015. године, следи да је исти поднет благовремено, у року од 30 дана од дана прибављања нових доказних средстава. Међутим, предлог за понављање поступка није основан. Као основни разлог за понављање поступка тужилац наводи да је прибавио доказе на околност да је тужени у својим пословним књигама имао евидентирану обавезу према тужиоцу по основу испоруке робе. Међутим, не ради се о новој чињеници за коју тужилац није знао пре правноснажног окончања поступка. Ово стога што у жалби на пресуду Привредног

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 1182/15, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 161/16 од 19. 1. 2016. године).

Због потребе остваривања правне сигурности и економичности у поступку, прописана су правила о односу предлога за понављање поступка и других ванредних правних лекова како би се избегло паралелно поступање. Закон о парничном поступку у својим одредбама чланова 434. и 435. регулише однос предлога за понављање поступка и ревизије као ванредног правног лека. Ова правила сходно важе и за однос предлога за понављање поступка и захтева за преиспитивање правноснажне пресуде. У конкуренцији ванредних правних лекова допуштено је поступање само по једном правном леку, и то из процесних и организационих разлога. Уколико странка прво изјави ревизију, а истовремено или након тога предлог за понављање поступка, суд је дужан да решењем одреди који се поступак наставља, а у ком поступку се одређује застој, узимајући у обзир све околности, а нарочито разлоге због којих

VIII – ЗАКЉУЧАК Понављање поступка представља најважнији ванредни правни лек и исти се може изјавити против свих судских одлука којима је поступак правноснажно завршен, што му даје посебан значај у процесноправној материји. Закон овом правном леку даје посебан значај, а судска пракса је изнедрила решења која имају посебну важност у примени овог правног средства.

35 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

VII – ОДНОС ИЗМЕЂУ ПРЕДЛОГА ЗА ПОНАВЉАЊЕ ПОСТУПКА И ДРУГИХ ВАНРЕДНИХ ПРАВНИХ ЛЕКОВА

су оба правна лека поднета и доказе које су странке предложиле. У случају када странка поднесе предлог за понављање поступка и после тога ревизију, суд ће по правилу да застане са поступком по ревизији до окончања поступка поводом предлога за понављање поступка, осим ако нађе да постоје озбиљни разлози да другачије поступи. Ова правила се примењују и ако јавни тужилац подигне захтев за преиспитивање правноснажне пресуде, а странка пре, истовремено или после тога поднесе предлог за понављање поступка. Ако је прво изјављена ревизија, па истовремено или после тога предлог за понављање поступка, надлежност за доношење одлуке о томе по ком ће се правном леку поступати, зависи од тога ком је од судова прво достављен одговарајући правни лек. Ако предлог за понављање поступка буде достављен првостепеном суду пре него што је предмет поводом ревизије упућен Врховном касационом суду, одлуку доноси првостепени суд. У супротном, ако предлог за понављање поступка стигне првостепеном суду након што је предмет по ревизији упућен Врховном касационом суду, одлуку доноси Врховни касациони суд. У случају да је прво поднет предлог за понављање поступка по ревизији, одлуку доноси првостепени суд, а ако је предмет по предлогу за понављање поступка достављен другостепеном суду јер се односи на поступање овог суда, одлуку доноси тај суд. Суд одлучује решењем против кога није допуштена жалба.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

суда у П., П.../12 од 22. 3. 2012. године, тужилац изричито наводи да су сви рачуни прокњижени код туженог као дужника, те да је тужени по истим пријављивао и ПДВ. Дакле, тужиоцу су ове чињенице очигледно биле познате, али је пропустио да их изнесе на рочишту за главну расправу и да их поткрепи одговарајућим доказима, иако је тужени на том истом рочишту јасно и детаљно образложио због чега оспорава тужбени захтев и за своје наводе доставио доказе који су на том рочишту и изведени и које је суд и ценио приликом доношења пресуде. До понављања поступка може доћи ако странка сазна за нове чињенице за које није знала пре правноснажног окончања поступка, што овде није случај, те је предлог тужиоца за понављање правноснажно окончаног поступка одбијен као неоснован

Заступање странака у парници Ауторке су се бавиле процесноправним питањима заступања странака у парничном поступку, правним положајем странака, њихових заступника и пуномоћника, настанком и престанком заступништва и пуномоћја, врстама заступања, те различитим ситуацијама и положајима у којима се у току поступка могу наћи како заступана лица, тако и они који их заступају.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Текст садржи и примере из праксе судова који су карактеристични и релевантни за ову област.

Драгана Марчетић судија Првог основног суда која поступа у парничним предметима, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји sudski.postupci@legeartis.rs

Весна Филиповић судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

sudski.postupci@legeartis.rs

Заступници

реба разликовати две врсте заступника – законске, односно оне које закон посебно прописује, као што су родитељи и стара тељи малолетних лица и лица лишених послов не способности, као и правобранилаштва, од заступника већине правних лица и привредних субјеката, који су најчешће прописани статути ма ових правних лица. Правно лице заступа физичко лице које је уписано у одговарајући регистар, а одређено је посебним прописима, општим или појединач ним актом правног лица или одлуком суда, при чему на обим овлашћења заступника суд пази по службеној дужности. Заступник правног лица се легитимише из водом из АПР (Агенција за привредне регис тре), а ако постоји разлика између лица које је уписано у регистар и одговарајуће одлуке тог

правног лица, суд ће сматрати да је заступник лице које је у Агенцији за привредне регистре уписано као заступник.

Законски заступници Странку која нема страначку способност, за ступа њен законски заступник. То је лице које учествује у судском поступку уместо странке и у њено име. Ко је законски заступник – одре ђено је законом (родитељ) или актом државног органа (старатељ). Законски заступник је овла шћен да предузима све радње у поступку, осим када је посебним прописима предвиђено да за подношење или повлачење тужбе, признање или одрицање од тужбеног захтева, закључење поравнања и изјављивање, повлачење или одри цање од правног лека, заступник мора да има посебно овлашћење. Приликом предузимања прве радње у по ступку законски заступник је дужан да дока же да је законски заступник, а ако је потребно посебно овлашћење за предузимање одређених радњи у поступку, потребно је да поднесе и по себно овлашћење. Приликом заступања лица под старатељ ством суд има посебно овлашћење да, уколи ко утврди да законски заступник овог лица не показује посебну пажњу у заступању, о томе обавести орган старатељства. Ако би услед про пуштања заступника могла да настане штета за стараника, суд мора да застане са поступком и предложи органу старатељства да постави

37 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

привременог заступника поставља суд на зах тев малолетног детета. За предузимање парничне радње од стране законског заступника малолетног лица, којом се признаје тужбени захтев у погледу распола гања непокретном имовином, неопходно је да суд добије одобрење органа старатељства. О томе говори и следећи пример из праксе: У парничном предмету сви тужени који има ју положај јединствених супарничара и сматра ју се једном парничном странком, признали су тужбени захтев, због чега је суд донео пресуду на основу признања. Суд је у односу на једног од тужених, малолетног М. Р., као правно ваљано признање прихватио признање тужбеног зах тева које је учинио његов законски заступник – мајка Б. Р., у овој парници такође тужена, а да претходно о томе није обавестио надлежни ор ган старатељства и од истог затражио сагла сност за наведену парничну радњу – признање тужбеног захтева од стране законског заступ ника малолетног туженог М. Р. – с обзиром на то да је наведеном парничном радњом законски заступник поменутог М. Р. фактички распола гала његовом непокретном имовином тако што је иста умањена, за шта је, према одредби члана 193. став 3. Породичног закона, била потребна сагласност органа старатељства. Одлука суда којом се доноси пресуда на основу признања, у оваквом случају није правилна. Како законски заступник малолетног туженог М. Р., у овој пар ници тужена Б. Р., није имала сагласност органа старатељства за признање тужбеног захтева и у име малолетног туженог М. Р., те како суд ни накнадно, након доношења наведене пресу де на основу признања, такву сагласност није прибавио, дошло је до повреде поступка због које пресуда на основу признања није могла бити до нета (Пресуда Апелационог суда, Гж 6772/12 од 1. 11. 2012. године). Државно правобранилаштво заступа имо винска права и интересе Републике Србије у по ступцима који се тичу њених права и обавеза, осим делокруга рада министарства одбране и војске, које заступа Војно правобранилаштво. Аутономне покрајине и јединице локалне са моуправе у заштити имовинских права и инте реса заступају правобранилаштва аутономних покрајина и јединица локалних самоуправа – градова и општина.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

другог законског заступника. У случају да суд утврди да странка нема законског заступника или да овај нема посебно овлашћење за засту пање када је оно потребно, затражиће да орган старатељства – Центар за социјални рад – по стави старатеља парнично неспособној странци или да предузме друге мере како би ово лице било правилно заступано. Уколико Центар не поступа по захтеву суда, неопходно је предузе ти ЗПП-ом предвиђене мере и казнити га. Суд ће у овим случајевима одредити рок за отклањање недостатака под условима про писаним чл. 101. ЗПП-а, а до отклањања недо статака у поступку могу се предузимати само оне радње које не трпе одлагање, односно оне чије одлагање би могло довести до настанка штетних последица. Против решења којим се одређују мере за отклањање наведених недоста така, није дозвољена посебна жалба. Надлежни центар за социјални рад одређује се по месту пребивалишта односно боравишта лица под старатељством. У случају да ови недостаци не буду отклоњени у остављеном року или их је не могуће отклонити, суд ће укинути све спрове дене радње и одбациће тужбу ако су недостаци такви да спречавају даље вођење поступка. Заступници малолетних лица су оба родите ља уколико једном од њих није поверено само стално вршење родитељског права и уколико нису лишени родитељског права, а малолетнику се, у складу са одредбом члана 265. Породичног закона, може поставити колизијски старатељ или привремени заступник ако између детета и његовог законског заступника постоје супротни интереси. Суд може затражити од надлежног ор гана старатељства да детету постави колизијског старатеља по службеној дужности када посумња да су интереси супротстављени, а може то учи нити и на захтев детета способног за расуђивање, које је старије од 10 година (кумулативно поста вљени услови). Дете старије од 10 година, које је способно за расуђивање, може само или преко другог лица или установе (органи старатељства, правно лице које се бави заштитом и збрињава њем деце, невладине организације) затражити од суда да му постави привременог заступника због постојања супротстављених интереса изме ђу њега и његовог законског заступника. Овде је битно разлучити да колизијског стараоца поставља орган старатељства на захтев суда, а

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уколико се као странка означи Република Ср бија, без ознаке законског заступника, то не чини тужбу неуредном, а суд није овлашћен да је одба ци. Пропуштање да се у тужби наведу подаци о њеном законском заступнику, не чини тужбу не уредном јер се и без тога по њој може поступати. Ово стога што је законски заступник Републике Србије поименично одређен Законом о јавном правобранилаштву („Сл. гласник РС”, бр. 43/91, са изменама и допунама), тако да не постоји неи звесност поводом идентитета органа који засту па републику и његовог заступничког својства. Обавеза је суда да по службеној дужности пази да у стварима у којима је предвиђено заступање од стране Државног правобранилаштва, сва писмена непосредно доставља правобранила штву. Суд који има седиште на подручју за које је образовано одељење Државног правобрани лаштва, сва писмена доставља непосредно овом одељењу. Следствено томе, уколико тужилац пропусти да означи заступника ових лица или га погрешно означи, суд је дужан да тужбу и остала писмена достави надлежном правобранилаштву, сходно члану 9. Закона о правобранилаштву који прописује ову обавезу. Уколико је достављање извршено другом државном органу, а не пра вобранилаштву, сматраће се да достављање није ни извршено, па суд мора поновити доставу Државном правобранилаштву, а уколико то није учинио, мора одложити рочиште јер нема уредне доставе, те нису испуњене процесне претпостав ке за одржавање рочишта. Најзад, уколико про пусти доставу Државном правобранилаштву, суд мора дозволити враћање у пређашње стање јер се сматра да достава није уредна, те да странка, држава, односно друго правно лице које Држав но правобранилаштво по закону заступа, нису уредно позвани. Законом о привредним друштвима је пропи сано да су законски заступници привредних дру штава она лица која су овим законом као таква одређена за сваки поједини облик друштва, а да законски заступник може бити физичко лице или друштво које је регистровано у Републици Срби ји, с тим што друштво мора имати најмање једног законског заступника који је физичко лице. Осим законског заступника, привредна друштва имају и заступнике који су актом или одлуком надлежног органа друштва овлашћени да заступају друштво и као такви регистровани

у складу са законом о регистрацији. Због тога се ови заступници пред судом морају легити мисати изводом из АПР. Како упис у АПР има конститутивно дејство, када правно лице доне се одлуку о измени заступника, није довољно да достави суду ову одлуку, већ је неопходно да чињеница измене записника буде регистрована у АПР. Дакле, уколико се пред судом као заступ ник правног лица појави физичко лице које није уписано у АПР, сматраће се да оно није заступ ник правног лица, без обзира на постојање од говарајуће одлуке правног лица. У том случају суд ће поступати као да се ради о заступању од стране неовлашћеног лица. Уколико су на истој страни (тужилац или тужени) и правно лице и физичко лице које је и законски заступник правног лица које је та кође странка у поступку, достављање за које закон захтева лично достављање треба да се изврши и правном лицу и наведеном физич ком лицу, без обзира на то што је физичко лице као парнична странка у поступку, истовремено и законски заступник правног лица а парничне стране (на истој страни).

Привремени заступник Привремени заступник се поставља странци од стране првостепеног суда, и то по службеној дужности, ако се у току првостепеног поступка покаже да би редовни поступак постављања за конског заступника трајао дуго, па би због тога могле да настану штетне последице по једну или обе стране. Привремени заступник поставља се готово искључиво туженом, и то по редоследу са списка адвоката који суду доставља надлежна адвокатска комора, а који се налази на интернет страници, те огласним таблама суда и адвокат ске коморе. Суд је дужан да поштује редослед са овог списка. Међутим, постоје одређени случајеви, исти на ретки, када суд поставља привременог заступника тужиоцу. То су случајеви када по стоји сукоб интереса између тужиоца и туженог и неравнотежа положаја у одређеном поступку. То је, рецимо, ситуација када тужилац поднесе тужбу против туженог Центра за социјални рад ради накнаде штете проузроковане поступањем стараоца, постављеног тужиоцу од стране по менутог центра у другом судском предмету. У

39 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

своје право, а с друге стране да предујмљена средства буду довољна како би се обезбедило адекватно заступање туженог (довољан број рочишта, поднесака, евентуално вештачење). Могуће је, али ретко, да се тужиоцу одобри да се ови трошкови плате из судског буџета у слу чајевима када је тужилац ослобођен плаћања трошкова судског поступка. Ако у остављеном року тужилац не предујми трошкове привре меног заступника, суд тужбу одбацује. Уколико трошкови буду благовремено предујмљени, суд доноси решење о постављању привременог за ступника. Против овог решења није дозвољена посебна жалба. Решење уз допис суд доставља надлежном органу старатељства по месту последњег пре бивалишта или боравишта туженог, странкама и адвокату који је постављен за привременог заступника. Истовремено суд шаље и оглас о постављању привременог заступника „Слу жбеном гласнику РС”, како би био објављен ако је привремени заступник туженом постављен зато што је пребивалиште или боравиште ту женог непознато а нема пуномоћника и ако се тужени или његов законски заступник налазе у иностранству а достављање се није могло из вршити. Садржина огласа ближе је прописана чланом 83. став 2. Закона о парничном поступ ку. Након тога, а пошто наложи уплату трошко ва издавања огласа по предрачуну који достави „Службени гласник РС” и пошто од службеног гласила добије обавештење о објављивању огла са, суд може да настави поступак са поставље ним привременим заступником. Да би суд оценио да је пребивалиште туже ног непознато (ради оправданости постављања привременог заступника), није довољно да ту жилац то нагласи, већ је неопходно да се то и службено утврди, па суд о томе прибавља пот врду надлежног органа унутрашњих послова по месту последњег познатог пребивалишта туже ног, како то прописује члан 143. став 1. Закона о парничном поступку. У случају када тужени нема пуномоћника и непознатог је пребивалишта или боравишта, или уколико се налази у иностранству а достављање се није могло извршити, потребно је оглас о по стављању привременог заступника објавити и преко огласне табле суда и на интернет страници суда, а по потреби и на други начин.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

таквом случају постоји решење Центра за со цијални рад о немогућности тужиоца да сам за ступа своје интересе у судском поступку, због чега му је и постављен старалац, али постоји и сукоб интереса између тужиоца и туженог, а у сваком случају и интерес тужиоца за заштиту својих права кроз парнични поступак. У тим случајевима је суд претходно тражио од туже ног Центра за социјални рад да тужиоцу за дати поступак постави другог стараоца који није радник Центра, с обзиром на постојање сукоба интереса, али како је Центар одбио да поступи по истом, суд је тужиоцу поставио привреме ног заступника у личности адвоката, у складу с начелом слободног приступа правди и заштите интереса сваке странке у поступку. Суд ће туженом поставити привременог заступника, нарочито ако је тужени парнич но неспособан а нема законског заступника, ако постоје супротни интереси између њега и његовог законског заступника, ако обе стране имају истог законског заступника, ако је пре бивалиште или боравиште туженог непознато а нема пуномоћника (најчешћи случај у прак си) или ако се тужени или његов законски за ступник налазе у иностранству а достављање се није могло извршити. Ово није коначни спи сак разлога из којих се странци може постави ти привремени заступник и принципијелно је могуће да се у пракси појаве и друге процесне ситуације у којима суд може проценити да под општим условима постави привременог заступ ника туженом. Ове одредбе се односе како на физичка, тако и на правна лица и предузетнике, тј. суд може поставити привременог заступника и правном лицу, односно власнику приватног предузећа као имаоцу радње, који одговара це локупном својом имовином. Када нађе да туженом треба поставити при временог заступника, суд налаже тужиоцу до писом или на рочишту да у одређеном року предујми трошкове за постављање, који увек обухватају како адвокатске трошкове које ће привремени заступник имати, тако и трошкове накнаде за објављивање огласа о постављању привременог заступника туженом у „Службе ном гласнику РС”. Целисходно је да суд тако пројектује ове трошкове да с једне стране не оптерете непотребно тужиоца који их мора предујмити и тиме му не омогуће да оствари

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Привремени заступник има сва права и ду жности законског заступника, те предузима радње у поступку док се странка, односно њен пуномоћник или заступник не појави пред су дом или док Центар за социјални рад не обавести суд да је туженом постављен старалац. Тада суд доноси решење којим привременог заступника разрешава дужности заступања туженог. Ово је решење о управљању поступком и због тога про тив њега није дозвољена посебна жалба. Ако се пребивалиште односно боравиште туженог касније утврди, том лицу се шаље тужба са прилозима, а решење о постављању привременог заступника не мора да му се по шаље, али сматрамо да би то било упутно како би тужени могао да ступи у контакт са адвока том који га је до тада по одлуци суда заступао и како би се упознао са процесним средствима која је овај користио у поступку, као и са самим током поступка. Док привремени заступник заступа туже ног, он има право на адвокатске трошкове по тарифи и те трошкове сноси тужилац. Као што је већ поменуто, дужност је суда да се стара да се у депозиту суда обезбеде средства за трошкове привременог заступања и да се она благовреме но исплаћују привременом заступнику. Након сваке обављене радње у поступку привремени заступник може да испостави трошковник на основу кога се даје наредба рачуноводству за исплату, али привремени заступник може ис поставити и трошковник за више обављених процесних радњи. По окончању поступка суд доноси решење да ове трошкове сноси странка која је изгубила спор. Суд детету поставља привременог заступ ника по службеној дужности ако процени да, руководећи се стандардом најбољег интереса детета, оно није заступано на одговарајући на чин, или када дете старије од 10 година, способ но за расуђивање, то захтева, уколико процени да су интереси детета супротстављени интере сима његовог законског заступника.

Пуномоћник Пуномоћник физичког лица може бити адво кат, крвни сродник у правој линији, сестра или брат, брачни друг, као и представник службе правне помоћи јединице локалне самоуправе,

који је дипломирани правник са положеним правосудним испитом, а пуномоћник прав ног лица може бити адвокат или дипломирани правник са положеним правосудним испитом, запослен код тог правног лица. У сваком случа ју, пуномоћник мора имати потпуну пословну способност. Ванредне правне лекове за странку мора да подноси адвокат, изузев када је странка и сама адвокат. Због тога ће суд одбацити ван редни правни лек који није поднео адвокат. Суд је дужан да странку која нема пуномоћ ника и која се из незнања не користи правима која јој по закону припадају, упозори да може ангажовати пуномоћника у складу са Законом о парничном поступку. Ова подука странци се даје у форми констатације на записнику са рочишта или у форми дописа странци, увек уз позив на члан 85. Закона о парничном поступку који ову обавезу суда прописује. Када суд упо зори странку, није потребно да јој остави рок за ангажовање адвоката, осим ако странка тај рок сама не затражи. Уколико суд одреди рок за ангажовање пуномоћника, па овај безуспешно протекне, суд наставља поступак са странком која се сама заступа. Пуномоћник који није из редова адвоката који заступају физичко лице, мора приликом предузимања прве радње у поступку да доста ви суду доказ, и то извод из матичне књиге, да је са странком коју заступа у сродству које закон допушта за заступање. Слично важи и за пуно моћнике правних лица који нису адвокати. И они приликом предузимања прве радње у по ступку морају да доставе суду уверење о поло женом правосудном испиту. Бесплатну правну помоћ до доношења за кона који ће регулисати ову област, пружају службе за правну помоћ формиране при је диницама локалне самоуправе, затим правне клинике формиране при правним факултети ма, које ову помоћ пружају, рецимо, у области породичног и медицинског права, као и удру жења грађана и невладине организације које ову помоћ нуде. Постоје и сајтови на инернету који нуде ову врсту помоћи странкама. Она се састоји у саветовању странака и састављању писмена и поднесака којима се странке обра ћају, између осталих органа, и суду. Ово је тзв. примарна правна помоћ јер субјекти који је пружају не заступају странку пред судом,

том смислу превазилази овлашћења председ ника скупштине зграде за издавање пуномоћја адвокату без одлуке Скупштине зграде. Исто тако, уколико се не ради о редовним послови ма одржавања и управљања зградом, законски заступник тужиоца стамбене зграде је дужан да уз тужбу достави одлуку Скупштине стана ра стамбене зграде којом се он као председник овлашћује да у име и за рачун стамбене зграде покрене парнични поступак против туженог због неисплаћене месечне накнаде за одржа вање зграде.

Пуномоћје

41 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Пуномоћник заступа странку у њено име и за њен рачун, па радње у поступку, предузете у гра ницама пуномоћја, имају исто правно дејство као да их је предузела сама странка. Границу пуномоћникових овлашћења одређује давалац пуномоћја у самом пуномоћју, па у том смислу странка може да измени или опозове радњу свог пуномоћника, а обим пуномоћја одређује странка, па тако странка може да овласти пуно моћника да предузима поједине одређене радње (опште пуномоћје) или да предузима све радње у поступку (посебно пуномоћје). У том смислу ЗПП прави разлику између радњи које по општем пуномоћју може предузе ти адвокат, од радњи које по општем пуномоћју може предузети лице које то није. Тако, ако је странка издала пуномоћје за вођење парнице, а није ближе одредила овлашћења у пуномоћју, пуномоћник адвокат је на основу оваквог пу номоћја овлашћен да предузима све радње на бројане у члану 89. став 1. Закона о парничном поступку. С друге стране, када странку заступа пуномоћник који није адвокат, а странка у пу номоћју није ближе одредила овлашћења пуно моћника, он може на основу оваквог пуномоћја да предузима све радње у поступку, али му је увек потребно изричито овлашћење за повлаче ње тужбе, признање или одрицање од тужбеног захтева, затим за закључење поравнања, повла чење или одрицање од редовног правног лека, као и за преношење пуномоћја на друго лице. Странка може дати пуномоћје које је времен ски ограничено, ограничено на тачно одређени стадијум парнице, односно ограничено само за приступ на тачно одређено рочиште.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

нити им она може дати пуномоћје, дакле, они немају својство пуномоћника странке, нити га по позитивном праву могу стећи у парничном поступку. Због тога, уколико се давалац бес платне правне помоћи појави као пуномоћник странке, радње које он у поступку предузме не производе правно дејство, осим ако је из редо ва адвоката или је представник службе правне помоћи јединице локалне самоуправе, који је дипломирани правник са положеним право судним испитом – чл. 85. ЗПП-а. Следствено томе, суд ће укинути све радње које овакво лице предузме и по потреби одбацити тужбу уколико је поднета на основу пуномоћја стран ке датог овом лицу. Уколико суд позове странку уместо њеног пуномоћника и одржи рочиште у његовом од суству и одсуству странке, и ако таква стран ка приступи а не да изричиту сагласност да се рочиште одржи у одсуству њеног пуномоћни ка, односно да прихвата да се упусти у распра вљање без пуномоћника (посебно уколико на том рочишту суд закључи главну расправу), то представља битну повреду поступка. У ранијој пракси, пре доношења ЗАКОНА О СТАНОВАЊУ И ОДРЖАВАЊУ ЗГРАДА („Сл. гласник РС”, бр. 104/2016), а по рани је важећем Закону о одржавању стамбених зграда, важило је правило да је потребно да, уколико је странка у поступку стамбена зграда, а тужбу је поднео адвокат странке – стамбене зграде, поменути адвокат уз тужбу достави и Одлуку о конституисању Скупштине станара за стамбену зграду тужиоца, Одлуку о именова њу председника Скупштине станара и чланова исте, Одлуку Скупштине станара о одређива њу овлашћеног лица за заступање у конкрет ној правној ствари, као и Одлуку Скупштине станара поменуте зграде којом се овлашћује да у име и за рачун стамбене зграде поднесе тужбу, те пуномоћје стамбене зграде адвока ту, издато од стране законског заступника уз сагласност зграде. У недостатку наведеног и када се не поступи по налогу суда да се исто достави, ови недостаци чине тужбу неуредном и суд је овлашћен да, сходно одредби члана 101. став 5. ЗПП-а, решењем исту одбаци. Ово стога што покретање судског поступка у име и за рачун стамбене зграде не спада у редовне послове одржавања и управљања зградом, те у

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Судска пракса: Уколико су тужбу потписали лично тужио ци, а уз исту није приложено пуномоћје по коме адвокат који је саставио тужбу заступа тужи оце, при неспорној чињеници да су тужиоци као неуке странке за састављање тужбе ангажова ли адвоката који је у име и за рачун тужилаца саставио тужбу и то потврдио својим печа том, то ипак не значи да тужиоци нису имали пуномоћника. Ово због тога што циљ законо давца при прављењу разлике у поступању суда између ситуације када странка нема пуномоћ ника адвоката за предузимање одређене проце сне радње, и ситуације када у циљу заштите својих интереса странка ангажује адвоката да јој помогне у предузимању процесне радње – подношење тужбе, није био да се сматра да странка у чије име и за чији рачун је предат не разумљив поднесак који је састављао адвокат, треба да буде третирана као странка која нема пуномоћника адвоката. Управо супротно, у ситуацији када је тужбу састављао адвокат, значи када је као стручно лице адвокат предао поднесак који је неразумљив, односно по коме се не може поступати, има се сматрати да су ис пуњени услови из чл. 101. ст. 6. ЗПП-а (став из одлуке Окружног суда у Београду, Гж. 12167/06 од 10. 4. 2007. године). Ако је пуномоћник признао неку чињеницу на рочишту на ком странка није присуствова ла или је неку чињеницу признао у поднеску, а странка то признање касније измени или опозо ве, суд ће да цени обе изјаве у смислу члана 230. став 3. овог закона (суд ће, узимајући у обзир све околности, да оцени да ли ће да узме за при знату или оспорену чињеницу коју је странка прво признала, а после потпуно или делимично оспорила, или ограничила признање додавањем других чињеница). Странка издаје пуномоћје искључиво у писаном облику и пуномоћник је дужан да приликом предузимања прве радње у поступку поднесе пуномоћје. Суд је дужан да у току це лог поступка пази да ли је лице које се појављује као пуномоћник овлашћено за заступање. Ако утврди да лице које се појављује као пуномоћ ник није овлашћено за предузимање одређење радње, суд ће да укине парничне радње које је то лице предузело, ако те радње странка није накнадно одобрила.

Форма за закључење одређеног правног посла потребна је и за пуномоћје уколико тај правни посао закључује странка преко пуно моћника. Тако је за пуномоћје за закључење уговора о промету непокретности, потребна иста форма као и за закључење тог уговора пред надлежним нотаром. Исто тако, за закључење уговора о доживотном издржавању потребно је да пуномоћје буде оверено од стране судије који упозорава пуномоћнике уговорних страна на последице закључења таквог уговора, чиме пуномоћје у том случају мора бити оверено на начин на који се оверавају уговори о доживот ном издржавању. Међутим, пуномоћје издато за закључење одређеног правног посла није при хватљиво за заступање исте странке (даваоца пуномоћја) у судском поступку који се води у вези са тим правним послом. Пуномоћје престаје кад странка опозове пу номоћје или кад га пуномоћник откаже, при чему то могу да учине у свако време. Опозив и отказ морају да се саопште суду пред којим се води поступак, у писаном облику или усмено на записник. Пуномоћник је дужан да после отка за пуномоћја још 30 дана предузима парничне радње за лице које му је издало пуномоћје, ако је потребно да се отклони штета за даваоца пуно моћја која би у то време могла да настане, осим ако га странка није изричито ослободила те оба везе или је то супротно принудним прописима. Опозив односно отказ пуномоћја делује од дана када је пуномоћник или властодавац о томе оба вестио суд. Опозивање и сужавање пуномоћја може се учинити изјавом, без посебне форме. Жалба коју пуномоћник изјави путем теле грама, мора садржати потпис подносиоца, при чему је у недостатку потписа иста непотпуна, па ће суд позвати пуномоћника да овај недоста так отклони. Уколико пуномоћник поменути недостатак не отклони у остављеном року, суд ће жалбу одбацити. Пуномоћје престаје смрћу физичког лица, проглашењем за умрло лице и губитком послов не способности. Ако је пуномоћнику физичког лица дато овлашћење да може да предузима све радње у поступку, а странка, односно њен закон ски заступник умре или постане пословно неспо собан, или ако законски заступник буде разрешен дужности, пуномоћник је овлашћен да предузима радње у поступку које не трпе одлагање.

43 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

фотокопији или је скенирано, суд ће наложити пуномоћнику да га у одређеном року достави у оригиналу. Уколико по овом налогу не буде поступљено, суд ће сматрати да пуномоћје није ни дато. Факсимил не може стајати на пуномоћју уме сто потписа јер се ради о документу за чију је пуноважност потребна писана форма, па у том случају суд мора поступати као у ситуацији кад радње у поступку предузима неовлашћено лице. Изузетак од овог правила може бити про писан само посебним законом. Суд у току целог поступка пази да странку не заступа надриписар. То је физичко лице које се неовлашћено бави пружањем правне помоћи у виду занимања и за награду. Овакво пружање правне помоћи представља и кривично дело које се гони по службеној дужности, али није нужно да је такво лице и кривично осуђено да би било санкционисано у парничном поступку, јер је парнични суд овлашћен да на други пого дан начин установи да ли се ради о лицу које се бави надриписарством. Ако суд у току поступ ка утврди да се ради о надриписару, дужан је да му одмах ускрати даље заступање и о томе обавести странку. Против решења о ускраћи вању заступања дозвољена је жалба која нема суспензивно дејство. Радње које је надриписар предузео до ускраћивања даљег заступања, пу новажне су ако их странка накнадно одобри. У противном ће их суд решењем укинути. Сходно члану 46. Закона о адвокатури, стран ка може опуномоћити за заступање само једног адвоката, више адвоката, неке од адвоката или све адвокате у заједничкој адвокатској канцела рији, из чега произлази да странка може издати пуномоћје адвокатској канцеларији. Пуномоћника који је адвокат може да за мењује његов адвокатски приправник, осим у поступку по правним лековима. Адвокатски приправник је дужан да ради по упутствима и у оквиру овлашћења добијених од адвоката код кога је на приправничкој вежби, осим ако су ова супротна Уставу, закону, статуту адво катске коморе и кодексу. Пред државним орга ном или другим лицем адвокатски приправник може да замењује само адвоката код кога је на приправничкој вежби, како у случају када тај адвокат заступа, тако и у случају када тај адво кат замењује другог адвоката (члан 60. Закона

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Пуномоћје које је издало правно лице, пре стаје у ситуацији када престане правно лице отварањем стечајног поступка и поступка ли квидације. По отварању поступка стечаја или ликвидације у поступцима који настају пово дом стечајног поступка, као и у поступцима који су текли пре отварања стечајног поступ ка, а настављени су након отварања наведених поступака, пуномоћници морају да имају пу номоћје које је издао стечајни односно ликвида циони управник. То значи да пуномоћја издата пре покретања стечајног поступка престају да важе, па ће радњу у поступку коју предузме ово лице, суд сматрати радњом предузетом од не овлашћеног лица, са констатацијом да иста не производи правно дејство. Престанком правног лица и брисањем из АПР-а престају овлашћења законског заступника, а самим тим и пуномоћ је адвокату, издато од стране тог законског за ступника. Сматрамо да уколико је у току парничног по ступка адвокату отаказано пуномоћје од стране властодавца, односно парничне странке, он није овлашћен да у време и након закључења главне расправе потражује трошкове поступка за своје предузете радње, јер се не ради о трошковима адвоката, него о трошковима парничне стран ке, како и гласи решење суда којим се трошкови досуђују. Уколико посумња у истинитост пуномоћја или из навода тужбе произлази да се ради о сле пом или неписменом лицу, суд не може одбаци ти тужбу као неуредну без претходне провере и остављања рока за отклањање недостатака. Суд ће у том случају донети решење да у року који одреди, странка одобри радње које је лице са оваквим пуномоћјем предузело, под претњом укидања радњи предузетих од овог лица. Уколи ко рок протекне, а странка не одобри предузете радње, суд укида спроведене радње и поступа као када радње у поступку предузима неовла шћено лице. Не може се сматрати уредним пуномоћје које неком лицу изда правно лице, ако не садржи пе чат властодавца. У том случају суд ће поступи ти исто као код сумње у истинитост потписа на пуномоћју. Пуномоћје мора бити приложено у ориги налу, са аутентичним потписом даваоца пуно моћја. У ситуацији да је пуномоћје предато у

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

о адвокатури). Није неопходно да се са оста лим подацима на пуномоћју наведу и имена адвокатских приправника, довољно је да при правник покаже приправничку легитимацију из које ће суд утврдити код ког адвоката је на приправничком стажу, што се мора констато вати у записнику. Супротно тумачење би било нецелисходно и неекономично јер би странка морала више пута у току трајања поступка, увек када дође до промене адвокатског приправника код неког адвоката, да издаје ново пуномоћје са именом новог приправника. Суд неће признати радњу лица које нема уредно пуномоћје, али захтева од суда да му се дозволи заступање, уз обећање да ће му странка дати пуномоћје. Међутим, суд ће у том случају позвати странку да се изјасни да ли одобрава предузете парничне радње тог лица и остави ти јој примерен рок који, зависно од околно сти случаја (место становања, године старости и сл.), може износити од 8 до 30 дана. Уколико овај рок безуспешно протекне, суд ће укинути све спроведене радње, а ако је тужбу поднело то лице у име странке, тужбу ће одбацити. Пуномоћник странке је увек и пуномоћник за пријем писмена, па се то не мора посебно на значити у општем или посебном пуномоћју. И на крају, пуномоћнику адвокату пуномоћје не може да изда пословно односно парнично не способна странка, већ само законски заступник такве странке.

Пуномоћник за пријем писмена Заступника за пријем писмена поставља суд, а пуномоћника за пријем писмена именује странка. Треба нагласити да се заступник за пријем писмена поставља странци или њеном закон ском заступнику који се налазе у иностранству, а немају пуномоћника у Републици Србији. Суд ова лица позива да у року од 30 дана од дана до стављања позива одреде пуномоћника за при мање писмена у Републици Србији. Ако странка или њен законски заступник не поступе по овом налогу, суд ће странци о њеном трошку да постави привременог заступника, овлашћеног за примање писмена, и о томе ће да обавести странку, односно њеног законског заступника. Такође, ако пуномоћник за примање писмена

откаже пуномоћје, а странка не одреди другог пуномоћника у року од 30 дана од пријема оба вештења о отказу пуномоћја, суд ће странци о њеном трошку да постави заступника за прима ње писмена и да врши достављање преко њега док не прими обавештење странке о одређива њу новог пуномоћника. Странци која опозове пуномоћника за при мање писмена и истовремено не одреди другог пуномоћника, суд ће достављање да врши исти цањем писмена на огласну таблу суда све док та странка не одреди другог пуномоћника за при мање писмена. Ако више лица тужи, а немају заједничког за ступника или пуномоћника, суд их може позва ти да у одређеном року именују пуномоћника за пријем писмена и истовремено их обавести ти кога ће од њих сматрати пуномоћником за пријем писмена, ако не поступе по налогу суда у року који им је остављен. Трошкове пуномоћника и заступника за при јем писмена, као заступник за пријем писмена, сноси странка којој се постављају, а уколико је она недоступна, предујмљује их супротна стра на или падају на терет судског буџета, с тим што се по окончању поступка преваљују на странку којој је ово лице постављено. Суд ће да казни новчаном казном од 10.000 до 150.000 динара пуномоћника за примање писмена који противно одредбама закона не обавести суд о промени адресе. Суд ће на зах тев странке да одлучи да пуномоћник за при мање писмена накнади странци трошкове које је проузроковао неоправданим недостављањем обавештења о промени адресе (чл. 88. ЗПП-а).

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Заступање странака у парничном поступку од стране заступника и пуномоћника свакодневно је присутно у пракси. Само на први поглед може се учинити да се ради о простом и потпуно раз јашњеном процесноправном институту, али у пракси, између осталог, и због великих зако нодавних промена које су евидентне, долази до извесних, прилично честих, недоумица. Овим текстом се због тога настојало да се, руководећи се пре свега интересима праксе, дâ сажет приказ како законских решења, тако и поступања судова у примени ових института.

Kaлендар важења правних аката Прописи који престају да важе или чија одложена примена

● Закон о потврђивању Мултилатералног споразума о комерцијалним правима у ванредном ваздушном авио-превозу у Европи, објављен у „Сл. гласнику РС – Међуна родни уговори”, бр. 11/2016 од 28. 12. 2016. године – Споразум ступа на снагу 21. 6. 2017. године. ● Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администра цији, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016, ступио је на снагу 1. 1. 2017. године – одредбе чл. 1. и 3, члана 5. став 5, чл. 15–19. и члана 21. овог закона, којe се односe на утврђивање надлежности другостепеног органа и решавање у другостепеним пореским поступцима, примењиваће се почев од 1. јула 2017. године, када престају и надлежности Пореске управе у погледу овлашћења за решавање у другостепеном пореском поступку.

● Правилник о садржини обрасца реда вожње и садржини и начину вођења регис тра и овере реда вожње у међумесном и међурепубличком превозу, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 20/96 и 20/2004 – престаје да важи 15. 6. 2017. године. ● Одлукa о објављивању података и информација банке, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 125/2014 и 4/2015 – престаје да важи 30. 6. 2017. године. ● Одлука о објављивању података и информација банке, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 103/2016 од 22. 12. 2016, ступила је на снагу 30. 12. 2016. године – примењиваће се од 30. 6. 2017. године. ● Одлукa о извештавању о адекватности капитала банке, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 45/2011 и 46/2011 – престаје да важи 30. 6. 2017. године.

45 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

● Правилник о садржини обрасца реда вожње, садржини и начину вођења регистра и начину овере реда вожње у међумесном превозу, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 19/2017 од 8. 3. 2017, ступио је на снагу 16. 3. 2017. године – примењује се од 15. 6. 2017. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

почиње у наредном периоду:

Kaлендар важења правних аката Прописи који престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду:

ГРАЂАНСКО ПРАВО

● Одлукa о извештавању о адекватности капитала банке, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 103/2016 од 22. 12. 2016, ступила је на снагу 30. 12. 2016. године – примењиваће се од 30. 6. 2017. године.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Одлука о изменама и допунама Одлуке о извештавању банака, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 103/2016 од 22. 12. 2016, ступила је на снагу 30. 12. 2016. године – примењиваће се од 30. 6. 2017. године. ● Одлукa о изменама и допунама Одлуке о управљању ризицима банке, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 103/2016 од 22. 12. 2016, ступила је на снагу 30. 12. 2016. године – примењиваће се од 30. 6. 2017. године. ● Одлука о адекватности капитала банке, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 46/2011, 6/2013, 51/2014 и 85/2016 – престаје да важи 30. 6. 2017. године. ● Одлука о адекватности капитала банке, објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 103/2016 од 22. 12. 2016, ступила је на снагу 30. 12. 2016. године – примењује се од 30. 6. 2017. године. ● Правилник о упису бродова у одређене уписнике, подаци који се уносе у лист А главне књиге уписника бродова, збирке исправа, помоћне књиге које се воде уз упи снике бродова и обрасци тих исправа и књига, објављен у „Сл. листу СРЈ”, бр. 29/98 од 12. 6. 1998. године – престаје да важи 1. 7. 2017. године. ● Правилник о обрасцима уписника бродова и пловила у градњи и помоћних књигa, обрасцима докумената који чине регистар трајног записа о броду, као и обрасцима предлога за привремени упис и испис поморског брода из Међународног уписника поморских бродова, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 38/2017 од 21. 4. 2017, ступио је на снагу 29. 4. 2017. године – примењује се од 1. 7. 2017. године. ● Правилник о електромагнетској компатибилности, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 13/2010 од 12. 3. 2010. године – престаје да важи 1. 7. 2017. године.

● Правилник о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених гра ница напона, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 13/2010 од 12. 3. 2010. године – престаје да важи 1. 7. 2017. године. ● Правилник о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених гра ница напона, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 25/2016 од 9. 3. 2016, ступио је на снагу 17. 3. 2016. године – примењује се од 1. 7. 2017. године.

● Правилник о техничким мерама за уређаје са светлећим цевима, објављен у „Сл. листу СФРЈ”, бр. 14/67 од 29. 3. 1967. године – престаје да важи 1. 7. 2017. године. ● Правилник о техничким и другим захтевима за обележавање ласерских произво да, затворених просторија и терена, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 56/2009 од 22. 7. 2009. године – престаје да важи 1. 7. 2017. године. ● Правилник о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених гра ница напона, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 25/2016 од 9. 3. 2016, ступио је на снагу 17. 3. 2016. године – примењује се од 1. 7. 2017. године.

47 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

● Правилник о техничким нормативима за ласерске уређаје и системе, објављен у „Сл. листу СФРЈ”, бр. 72/87 од 6. 11. 1987. године – престаје да важи 1. 7. 2017. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

● Правилник о електромагнетској компатибилности, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 25/2016 од 9. 3. 2016, ступио је на снагу 17. 3. 2016. године – примењује се од 1. 7. 2017. године.

Редовни правни лекови у кривичном поступку – 2. део Бавећи се и у овом делу редовним правним лековима, аутор је анализирао садржину жалбе, жалбени поступак, жалбу против другостепене пресуде и жалбу против решења.

КРИВИЧНО ПРАВО

Никола Пантелић

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду sudski.postupci@legeartis.rs

нашем првом тексту који се бавио редовним правним лековима у кривичном поступку, описане су основне карактеристике жалбе као правног лека којим се нападају неправноснажне судске одлуке. Поред тога, објашњавајући какву врсту недостатка једна судска одлука треба да садржи како би се од суда правног лека могло захтевати њено укидање или преиначење, описане су детаљно све законом предвиђене жалбене основе. Такође, говорећи о појединим формалностима у жалбеном поступку, наведено је који су то законом прописани рокови у којима странке и друга законом овлашћена лица (титулари права на изјављивање жалбе) имају право да изјаве жалбу, као и када и на који начин се ова лица могу одрећи изјављивања жалбе или одустати од благовремено изјављене жалбе.

Садржина жалбе Састављање жалбе, као и када су у питању и друге формалности код правних лекова, не може бити сасвим слободно и произвољно. Наравно, као и на другим местима у правном систему уопште, форма ни овде није нити може бити прописана себе ради, већ јој је циљ да створи услове да се по одређеном предмету уопште може поступати, да олакша и омогући странкама и службеним лицима да се на најрационалнији начин са ставом свих актера кривичног

поступка могу упознати, као и да створи услове за доношење правичне судске пресуде. Одредбе које се односе на обавезну садржину жалбе, као и на поступање са неуредном жалбом, одређене су члановима 435. и 436. Законика о кривичном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014). Наиме, жалба треба да садржи пет елемената: 1. означење пресуде против које се жалба изјављује – како би првостепени суд могао да је доведе у везу са конкретним предметом; 2. навођење основа због кога жалилац пресуду побија – о сваком од ових основа смо, како је претходно речено, говорили у нашем првом тексту; 3. образложење жалбе – које се односи на појашњење конкретних разлога садржаних у оквиру жалбеног основа, због којих се пресуда побија; 4. предлог да се пресуда коју жалилац побија: 1. преиначи или 2. укине, и то: а) у потпуности или б) делимично; 5. потпис лица које жалбу изјављује. Жалба се подноси суду који је изрекао првостепену пресуду и мора садржати све елементе, податке, прилоге и неопходан број поднесака, како за суд, тако и за противну страну, браниоца и оштећеног, јер се ова лица морају упознати са жалбеним наводима, а на тај начин им се пружа и прилика да у односу на њих изнесу свој став путем одговора. Члан 436. ЗКП-а бави се преиспитивањем техничке исправности жалбе од стране првостепеног суда. Нечитка жалба или она која не садржи пет обавезних елемената, сматра се неуредном. Поступање у односу на такву жалбу разликује се у зависности од тога ко је подносилац жалбе и да ли је имао одговарајућу стручну правну помоћ, као и какав је недостатак садржине жалбе у питању. Потврђујући наш став

(Решење Апелационог суда у Београду, Кж1. 3599/2013 од 2. 7. 2013. године).

(Пресуда Привредног апелационог суда, Пкж. 401/2013 од 21. 1. 2014. године, Судска пракса привредних судова – Билтен бр. 4/2013).

Поступак суда по жалби може се разликовати у односну на два стадијума: а) поступак пред судом првог степена и б) поступак пред судом другог степена.

Жалбени поступак пред првостепеним судом За уводно поступање првостепеног суда по жалби може се рећи да представља претходну фазу жалбеног поступка. Он овде пре свега треба да утврди постојање процесних претпоставки за наставак поступка по жалби. Дакле, испитивање формалне стране жалбе од стране суда првог степена односи се на утврђивање: 1. да ли је жалба благовремена, односно изјављена у законском року; 2. да ли је дозвољена, односно изјављена од стране овлашћеног лица, лица које се жалбе није одрекло, односно од ње одустало; 3. да ли је жалба уредна. Иако смо о неуредности жалбе говорили и у претходном делу нашег текста, поменућемо да се неуредном жалбом може сматрати и она коју је суду доставио оштећени као тужилац, уз напомену да ће образложење накнадно доставити, па исто накнадно не достави (Пресуда Основног суда у Новом Пазару, 4К. бр. 839/10 (07) од 30. 8. 2010. год., и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр.5236/10 од 8. 11. 2010. год.). Међутим, уколико председник већа првостепеног суда решењем не одбаци жалбу као неблаговремену, недозвољену или неуредну, изузетно он може поново отворити главни претрес пред првостепеним судом и наставити доказни поступак, а након њега и донети нову пресуду, односно мериторно одлучити о жалби, и то уколико оцени да су у жалби, према његовој оцени, изнете чињенице и предложени нови докази који могу допринети свестраном расправљању предмета доказивања (став 1. и 2. члана 443. ЗКП-а). Оваква могућност својеврсног ресуђења предвиђеног закоником, представља новину уведену Закоником о кривичном поступку из 2011. године, а циљ јој је да растерети другостепени суд и пружи прилику првостепеном суду да сам отклони своје евентуалне грешке у утврђивању чињеничног стања, које су садржане у одлуци која се жалбом напада. Овде се најчешће

49 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Став 4. члана 436. ЗКП-а предвиђа услове под којима се у жалби могу износити нове чињенице и предлагати нови докази, дакле они који нису изношени и предлагани у првостепеном поступку, као и они докази који су већ предлагани, али чије извођење је првостепени суд одбио. Овакво изношење чињеница и предлагање доказа је могуће, али је жалилац дужан да наведе разлоге због којих их раније није изнео. Исто тако је дужан и да наведе доказе којима изнете чињенице потврђује, а када предлаже доказе, дужан је и да наведе чињенице које помоћу изнетих доказа жели да потврди. Тако је у једној пресуди Привредног Апелационог суда речено: У ситуацији када странка, жалилац, у жалби износи нове чињенице које није изнела у првостепеном поступку, дужна је да наведе разлоге због којих те чињенице није могла да изнесе у току тог првостепеног поступка. У супротном, другостепени суд неће узети у обзир нове чињенице на које се жалбом указује. Такође, неопходно је кумулативно испуњење другог услова, односно да жалилац наведе доказе на основу којих би се новоизнете чињенице могле доказати или другостепени суд уопште неће разматрати ове жалбене наводе жалиоца јер су исти у том случају недозвољени.

Поступање суда по жалби

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

са почетка претходног пасуса – да постојање појединих формалних елемената у садржини жалбе зависи и од конкретних околности случаја – навешћемо и једну одлуку из наше судске праксе. Наиме, Апелациони суд у Београду је у свом решењу – решавајући о предлогу браниоца окривљене у одговору на жалбу, да суд жалбу треба да одбаци као неуредну јер није потписана – нашао да жалба изјављена телеграмом, која није потписана, није недозвољена нити неуредна. Суд је имао у виду изнети став у одговору који је поднет на изјављену жалбу и то да је жалба недозвољена и зато што није потписана, међутим, такав став је по оцени овог суда неприхватљив пошто је жалба изјављена телеграмом у коме не може бити потписана, а такво изјављивање жалбе је могуће.

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ради о очигледним грешкама и пропустима првостепеног суда које и он сам може приметити и отклонити, без прављења непотребног посла вишем суду. Наравно, и против такве нове пресуде првостепеног суда, којом је његова ранија пресуда потврђена или преиначена, може се изјавити жалба (члан 443. став 3). Уколико пак председник већа првостепеног суда оцени да изнете чињенице и новопредложени докази не могу допринети свестраном расправљању предмета доказивања, првостепени суд ће примерак жалбе доставити на одговор супротној страни, а пошто прими одговор супротне стране или након истека осмодневног рока за одговор, доставиће жалбу и евентуални одговор на жалбу са свим списима предмета другостепеном суду (члан 444. ЗКП-а). Одговор супротне стране на жалбу не представља обавезу за њу, већ искључиво њено право којим јој се омогућава да изложи свој став о жалби и у односу на њу изнесе аргументе.

Жалбени поступак пред другостепеним судом Жалбени поступак пред вишом судском инстанцом започиње фазом која се углавном означава као припрема за одлучивање и карактерише је значајна улога судије известиоца или у нарочито сложеним предметима – више судија известилаца. Улога судије известиоца у овом уводном делу жалбеног посупка пред другостепеним судом, представља упознавање и проучавање списа предмета и вршење припрема како би се олакшало и омогућило већу да на најефикаснији начин одлучи о жалби. Поред осталог, уколико судија известилац утврди да писмено израђена пресуда садржи очигледне грешке, недостатке или несагласности, вратиће списе предмета пре одржавања седнице већа другостепеног суда, како би председник првостепеног већа донео решење о исправци оваквих грешака (члан 445. став 4). Тако је оправдано првостепеном суду вратити спис пре одржавања седнице већа пред другостепеним судом када судија или записничар нису потписали првостепену одлуку (Решење Другог општинског суда у Београду, К. бр. 1958/05 од 5. 7. 2006. год.).

Значајна улога судије известиоца долази до изражаја и у следећим фазама поступка пред другостепеним судом, а с обзиром на то да он презентира и износи списе кривичног предмета пред већем и странкама. Дакле, након прелиминарне фазе која је препознатљива по бројним активностима судије известиоца, следи фаза одлучивања о жалби. Одлука о жалби се редовно доноси на седници већа, а изузетно, веће другостепеног суда може одлучити да се о побијаној пресуди одлучи након одржавања претреса.

Одлучивање другостепеног суда на седници већа Седницу већа другостепеног суда, као обавезну фазу жалбеног поступка, заказује председник већа на предлог судије известиоца и о њој увек обавештава јавног тужиоца. О седници већа биће обавештени и оптужени или његов бранилац, оштећени као тужилац, приватни тужилац или њихов пуномоћник који је захтевао да буде обавештен о седници или је предложио одржавање претреса пред другостепеним судом (став 1. и 2. члана 447. ЗКП-а). Међутим, уколико би по процени већа присуство одређене странке или странака било корисно за разјашњење ствари, оно може одлучити да се и оне о седници већа обавесте иако то нису претходно захтевале (члан 447. став 3. ЗКП-а). Уколико се о седници већа обавештава оптужени који је у притвору или на издржавању казне лишења слободе, а има браниоца, његово обавезно присуство биће наређено само ако веће оцени да је то неопходно за разјашњење ствари (став. 4. члана 447. ЗКП-а). Као што и можемо видети из претходно наведеног, странке се о седници већа само обавештавају, па присуствовање истој не представља за њих обавезу, већ право које по својој вољи могу искористити. Самим тим је природно и да недолазак странака које су о седници већа уредно обавештене, не представља разлог који би спречио одржавање седнице већа. Почетак седнице већа односи се на извештавање судије известиоца о стању ствари у списима предмета. Уколико пак седници присуствују странке и бранилац, судија известилац изложиће и садржај пресуде, а странке и бранилац

Одлучивање другостепеног суда на претресу

(Пресуда Врховног Касационог суда, КЗЗ 179/10 од 27. 10. 2010. године).

На претрес пред другостепеним судом позивају се оптужени и њихови браниоци, овлашћени тужилац, оштећени, његов законски заступник и пуномоћник, као и они сведоци, вештаци и стручни саветници за које суд одлучи

51 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Да ли ће се пред другостепеним судом одржати претрес којим председава судија известилац – одлучује веће другостепеног суда. Иако ова фаза постука по жалби асоцира на главни претрес пред првостепеним судом, битно је напоменути да се овде не испитује основаност оптужбе, већ основаност жалбених навода. Члан 449. став 1. ЗКП-а одређује да ће се претрес пред другостепеним судом одржати ако је потребно да се, због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, изведу или понове докази који су изведени или одбијени од стране првостепеног суда, а постоје оправдани разлози да се предмет не врати првостепеном суду на поновни главни претрес. Тако у поступку којим се одлучује о жалби која се односи на другачије чињенично стање, односно када другостепени суд у жалбеном поступку утврђује одлучну чињеницу од које зависи правна квалификација кривичног дела, одлука не може бити донета у седници већа, већ само након одржаног претреса пред другостепеним судом.

да се непосредно испитају, а упознавање са осталим доказима врши се у складу са правилима ЗКП-а, која се односе на одступање од непосредног доказивања на главном претресу (члан 449. став 2. ЗКП-а). Оптужени ће у позиву бити упозорен да ће претрес бити одржан у његовом одсуству, ако је уредно позван а свој изостанак не оправда, при чему ће му, уколико нема браниоца, бити постављен бранилац по службеној дужности (члан 449. став 3). Уколико Закоником није другачије одређено, одредбе Законика које се односе на првостепени главни претрес, сходно ће се примењивати и на ток претреса пред другостепеним судом (члан 450. став 6). Претрес пред другостепеним судом започиње извештајем председника већа кога, као што смо рекли, представља судија известилац. Овај његов извештај треба да буде објективан и да не прејудицира судску одлуку, дакле у њему не треба да се наводе ставови судије известиоца о основаности жалбених навода (члан 450. став 1. ЗКП-а). Након излагања судије известиоца биће прочитана пресуда или део пресуде на који се жалба односи, а по потреби и записник о главном претресу. Такође се може извршити и увид у друге доказе на које се жалба односи. Пошто узме изјаве од странака, веће може одлучити да се уместо непосредног испитивања сведока или вештака који није присутан, изврши увид у записнике о њиховом испитивању или да председник већа укратко изнесе њихову садржину (члан 450. став 2). Жалилац се затим позива да образложи своју жалбу, а потом и противна страна да му одговори. Странке могу износити чињенице и предлагати оне доказе који су наведени у жалби или су у вези са тим доказима (члан 450. став 4). С обзиром на резултате претреса, овлашћени тужилац може да измени оптужницу у корист оптуженог, а у случају да се окривљени сагласи, може и одустати од оптужнице у целини или делимично. Овакву законску одредбу потврђује и наша судска пракса која каже да „у току претреса пред другостепеним судом измена оптужног акта не може бити извршена на штету оптуженог”. Наравно, у случају одустанка јавног тужиоца од оптужнице, оштећени има право да стекне својство оштећеног као супсидијарног тужиоца (члан 450. став 5. ЗКП-а).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

изнеће наводе жалбе или одговора на жалбу (члан 448. ст. 1. ЗКП-а). На седници већа странке и бранилац не играју тако активну улогу као што то чине на главном претресу или претресу пред другостепеним већем, али веће од њих може затражити објашњења која су му потребна у вези са жалбом или одговором на жалбу. Улога странке и браниоца пред судским већем се, поред претходно наведеног, остварује и њиховом могућношћу да предложе већу да се, због допуне извештаја судије известиоца, прочитају поједини делови списа, а могу и сами предложити да им се дâ дозвола за пружање одређених појашњења својих ставова из жалбе или из одговора на жалбу (члан 448. ст. 2. ЗКП-а).

КРИВИЧНО ПРАВО

Границе судског испитивања првостепене пресуде у жалбеном поступку

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Законик о кривичном поступку својим члановима 451–454. уређује границе испитивања првостепене пресуде од стране другостепеног суда. Правило је да виши суд испитује пресуду првостепеног суда у границама жалбених навода, односно да испитује пресуду у оквиру основа, дела и праваца побијања који су истакнути у жалби која је поднета благовремно од стране овлашћеног лица (члан 451. став 1). Међутим, у одређеним, Закоником предвиђеним, ситуацијама суд по службеној дужности мора испитати одлуку о кривичној санкцији поводом жалбе изјављене у корист окривљеног, и то: 1. ако је жалба изјављена због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања или због повреде кривичног закона; 2. ако жалба не садржи следеће елементе који чине обавезну садржину жалбе: а) основ за изјављивање жалбе и б) образложење жалбе (члан 451. став 2. ЗКП-а). Дакле, суд ће у претходно наведеним ситуацијама испитати такву одлуку и када се тај део пресуде не побија жалбом, а циљ оваквог решења је да се пресуда још једном испита у делу који може бити веома важан за интересе окривљеног, па и интересе правног система уопште. Обавеза другостепеног суда да по службеној дужности испита све одлуке о кривичним санкцијама, обухвата наравно и његову дужност да испита одлуку о изреченој мери безбедности. (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1. 4740/2013 (2) од 14. 2. 2014. године).

Став 3. члана 451. Законика допушта да другостепени суд преиначи првостепену пресуду поводом жалбе тужиоца на штету окривљеног у корист окривљеног, а у погледу одлуке о кривичној санкцији. У случају да је на главном претресу пред првостепеним судом учествовао судија или судија – поротник који се морао изузети, жалилац се на ову повреду закона може позивати у жалби само ако ту повреду није могао изнети у току главног претреса или је изнео, али је првостепени суд није узео у обзир (члан 452. ЗКП-а). Принцип забране преиначења пресуде на штету окривљеног важи наравно и овде, а

огледа се у правилу да када се изјави правни лек само у корист окривљеног, виши суд побијану одлуку не може да измени на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције (члан 453. ЗКП-а). Тако ће бити повређено начело забране reformation in peius, када у поновљеном поступку, након укидања раније првостепене пресуде по жалби браниоца окривљеног, он буде осуђен на казну лишења слободе, уз изрицање мере безбедности забране управљања моторним возилом, иако му ова мера није била изречена првостепеном пресудом. (Пресуда Врховног касационог суда, Кж. 59/2012 од 5. 9. 2012. године)

Када је у питању привилегија здруживања, „ако другостепени суд поводом било чије жалбе утврди да су разлози због којих је донео одлуку у корист оптуженог, од користи и за саоптуженог који није изјавио жалбу или је није изјавио у том правцу, поступиће по службеној дужности као да таква жалба постоји” (члан 454. ЗКП-а). Принцип beneficium cohaesionis (у истој ситуацији поступа се на исти начин према истоветним случајевима) важи и у ситуацији када суд поводом жалбе на штету окривљеног, испитујући је по службеној дужности, утврди да треба применити блажи закон према окривљеном, те ће морати да примени блажи закон и према другом окривљеном, без обзира на то што се у односу на њега тужилац није жалио. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж. 3565/06 од 29. 12. 2006. године).

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

Одлуке другостепеног суда о жалби

Поновно суђење пред првостепеним судом

Жалба против другостепене пресуде По правилу, жалба против одлуке другостепеног суда се не може изјавити, те се кривични поступак редовно завршава након жалбеног поступка, доношењем другостепене судске одлуке у форми решења или пресуде. Међутим, против пресуде којом је другостепени суд преиначио првостепену пресуду којом је оптужени ослобођен од оптужбе, и изрекао пресуду којом се он оглашава кривим, жалба се може изјавити (члан 463. ЗКП-а). Овакво законско решење је оправдано, како с обзиром на угроженост и значај интереса који се грешком садржаном у оваквој пресуди могу начинити

53 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Након укидања пресуде од стране другостепеног суда, предмет се враћа првостепеном суду на нови главни претрес. Нови главни претрес биће поновљен у оном делу који је пресудом вишег суда и укинут, дакле у целини уколико је пресуда укинута у целини или само у поједином делу ако је пресуда укинута делимично. Стара оптужница, наравно, представља основу за нови главни претрес, а странке на њему могу истицати нове чињенице и износити нове доказе. Првостепени суд је дужан да изведе све процесне радње и да расправи сва питања на која му је указано одлуком другостепеног суда, дакле везан је одлуком вишег суда у погледу активности које мора да обави, али је, наравно, слободан у доношењу своје одлуке. При изрицању нове пресуде првостепени суд је везан забраном преиначења на штету окривљеног (члан 462. став 4. ЗКП-а).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Одредбе које се односе на одлуке другостепеног суда по жалби, налазе се у члановима 455–460. ЗКП-а. Другостепени суд у седници већа или на основу одржаног претреса о жалби против првостепене пресуде може одлучити на три начина, и то: 1. Одбацивањем жалбе у форми решења као неблаговремене, недозвољене или неуредне (другостепени суд то чини у ситуацијама када првостепени суд сам пропусти да ово учини). 2. Одбијањем жалбе као неосноване у форми пресуде којом потврђује првостепену пресуду, и то када утврди да су кумулативно испуњени следећи услови: а) да не постоје разлози због којих је жалба изјављена; и б) да није нашао повреде закона на које би морао да пази по службеној дужности. 3.1. Усвајањем жалбе у форми решења којим укида првостепену пресуду и враћа предмет на поновно суђење првостепеном суду, и то алтернативно: а) уколико утврди да постоји битна повреда одредаба кривичног поступка, осим када због ових повреда пресудом преиначује првостепену пресуду; или б) ако сматра да је због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања на које се у жалби указује, потребно наредити нови главни претрес пред првостепеним судом. Виши суд може и наредити да се нови главни претрес пред првостепеним судом одржи пред потпуно измењеним већем (члан 458. став 2. ЗКП-а). 3.2. Усвајањем жалбе у форми пресуде којом преиначује првостепену пресуду: а) уколико сматра да, с обзиром на утврђено чињенично стање, у првостепеној пресуди постоји повреда која се односи на неправилну примену материјалног кривичног закона, неправилну одлуку о кривичној санкцији или друге одлуке, а у односу на стање ствари, и ако је првостепени суд повредио одредбе кривичног поступка које се односе на застарелост кривичног гоњења и постојање амнестије или помиловања, као и на већ правноснажно пресуђену ствар или околности које трајно искључују гоњење, постојање оптужбе овлашћеног тужиоца или одобрења надлежног органа, прекорачења оптужбе, забрану reformatio in peius; б) уколико поступа по службеној дужности поводом жалбе изјављене

у корист оптуженог или када поводом жалбе тужиоца на штету окривљеног преиначује пресуду у корист окривљеног. Другостепени суд своју одлуку свакако мора да образложи како би објаснио своје схватање на коме темељи одлуку, али и како би првостепеном суду указао на то које грешке треба да исправи онда када му предмет враћа на поновно суђење. Своје одлуке другостепени суд доставља странкама и другим правно заинтересованим лицима преко првостепеног суда.

окривљеном, тако и с обзиром на чињеницу да постоји огромна разлика између првостепене и другостепене одлуке, па се чини логичним да је ипак потребно да неко трећи реши случај. О овој жалби решава апелациони суд по правилима која важе за поступак у другом степену (члан 454. став 1).

КРИВИЧНО ПРАВО

Жалба против решења

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Законик о кривичном поступку члановима 465–469. регулише одредбе које се односе на изјављивање жалбе против решења. За разлику од пресуде против које је изјављивање жалбе готово увек могуће, жалбе против решења могу се поделити на оне против којих је њено изјављивање редовно могуће а само изу зетно, односно у Закоником прописаним случајевима недозвољено, на оне против којих је изјављивање редовно искључено а само изузетно дозвољено, као и на оне против којих изјављивање овакве жалбе није могуће. Тако против решења органа поступка које је донето у првом степену, овлашћена лица увек могу изјавити жалбу, осим уколико Закоником о кривичном поступку није изричито одређено да је изјављивање овакве жалбе недозвољено (члан 465. став 1. ЗКП-а). Против решења донетог у истрази и у поступку оптужења, изјављивање жалбе није дозвољено, осим у Закоником посебно предвиђеним случајевима када је изјављивање овакве жалбе могуће (члан 465. став 2. ЗКП-а). Тако је у једном решењу Апелационог суда у Београду поводом недозвољености изјављивања жалбе против решења којим је одбијен предлог одбране за укидање притвора, речено: Жалба окривљеног, изјављена против наведеног решења, није дозвољена будући да одредбе ЗКП-а изричито не прописују да је против решења којим је одбијен предлог окривљеног или браниоца за укидање притвора жалба дозвољена. (Решење Апелационог суда у Београду, Кж2. По1 58/2012 од 20. 2. 2012. године).

Слично претходном, и против решања другостепеног суда жалба није дозвољена осим уколико ЗКП-ом није другачије предвиђено (члан 465. став 4. ЗКП-а). Када су у питању решења која се доносе ради припремања и одржавања

главног претреса, овлашћена лица се на њих могу жалити само у жалби на пресуду, док против решења Врховног касационог суда изјављивање жалбе није могуће (члан 465. став 3. и 6. ЗКП-а). Овлашћена лица жалбу на решење изјављују органу поступка који је решење и донео. Одлучујући о жалби, суд је њом везан, па решење испитује у оквиру основа, дела и праваца побијања који су истакнути у жалби (члан 467. став 1. ЗКП-а). Решавајући о жалби, суд је решењем може одбацити уколико је неблаговремена, недозвољена или неуредна, али када је у питању неуредност жалбе, суд води рачуна о свим околностима, па уколико је у изјављеној жалби омашком погрешно означен датум решења против кога се жалба изјављује, али се из њене садржине може без сумње утврдити на које се решење односи, жалба се неће сматрати неуредном. (Решење Апелационог суда у Београду, Кж2. 1775/2012 од 20. 6. 2012. године).

Суд жалбу може и одбацити као неосновану или је уважити, те решење преиначити или га укинути и вратити на поновно одлучивање.

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ: Закон о изменама и допунама Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 94/2016) ступио је на снагу 1. 6. 2017. године. Кратак осврт на измене и допуне Кривичног законика, аутора Николе Пантелића и Бојане Радивојевић, објављен је у јануарском броју нашег часописа на страни 62. Закон о спречавању насиља у породици („Сл. гласник РС”, бр. 94/2016) почео је да се примењује 1. 6. 2017. године. Текст аутора Николе Пантелића, Шта доноси Закон о спречавању насиља у породици, објављен је у фебруарском броју нашег часописа на страни 78.

Циљ текста је да се кроз преглед карактеристичних случајева из судске праксе допринесе правилном разумевању бића кривичног дела крађе, ситне и тешке крађе.

Смиљка Стојановић заменик јавног тужиоца Првог основ ног јавног тужилаштва у Београду sudski.postupci@legeartis.rs

55 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

ривични законик сврстава кривична дела крађе, тешке крађе и ситне крађе у XXI главу коју чине кривична дела против имовине. Крађа у свим облицима спада у тзв. „класична” кривична дела, а оно што је специфично за крађу је да је уперена искључиво против имовине и то је њен једини заштитни објекат (за разлику од, примера ради, имовинског кривичног дела разбојништва које је уперено и против слободе и сигурности грађана), као и да је уперена ка појединим стварима, а не ка имовини једног субјекта као целини (као што је случај са кривичним делима преваре и изнуде). Основни облик кривичног дела крађа прописан је у чл. 203. Кривичног законика, a тај облик чини ко туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист. Из оваквог законског описа прво се може утврдити да је објекат дела туђа покретна ствар. Одредбом чл. 112. ст. 16. КЗ-а прописано је да се покретном ствари сматра и свака произведена или сакупљена енергија за давање светлости, топлоте или кретања, телефонски импулс, рачунарски податак и рачунарски програм. Један од честих појавних облика овог дела у пракси наших судова је одузимање електричне енергије путем неовлашћених прикључака

на електродистрибутивни систем – тзв. „крађа струје”. Покретним стварима се, у смислу овог кривичног дела, сматрају и делови непокретности који се могу одвојити и одузети (врата и прозори на зградама, клима-уређаји, али и ископана земља, извађен камен и сл.). Апелациони суд је нашао да постоји ово кривично дело када учинилац најпре непокретну ствар учини покретном, па је одузме – исече стабла дрвећа са парцеле оштећених, па их одузме и искористи као огрев (Решење Апелационог суда у Нишу, Кж. бр. 72/12 од 8. 2. 2012. године). Нема кривичног дела крађе ако је одузета ствар напуштена или ничија јер се не ради о туђој ствари. Такође, није у питању туђа ствар када неко одузме новац који је заједничка имовина њега и другог лица, јер није у питању туђа ствар, па се у радњама тог лица не стичу законски елементи кривичног дела крађа (Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж. бр. 1328/10 од 13. 5. 2011. године). Радња извршења кривичног дела састоји се у одузимању ствари другом, што подразумева да неко лице, без обзира да ли је оно власник или није (у обзир долази и одузимање од другог лопова), има притежање на тој ствари, а да учинилац то притежање прекида и заснива своје. Начин одузимања ствари зависи од природе саме ствари и околности извршења дела. Примера ради, приликом већ поменуте крађе струје, радња извршења се најчешће састоји у манипулацији учиниоца електричним бројилом, раздвајањем мерних мостова, померањем пређица и слично. Апелациони суд у Београду је нашао да у том случају нема крађе јер окривљени не

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Кривична дела обичне крађе, ситне и тешке крађе у Kривичном законику

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

одузима ствар, напротив, оштећено предузеће „ЕДБ” д.о.о. добровољно испоручује електричну енергију, а окривљени само онемогућава тачно очитавање количине утрошене електричне енергије (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж. бр. 5530/2012 од 20. 12. 2012. године). Међутим, поступајући по захтеву за заштиту законитости против те пресуде, Врховни касациони суд је нашао да је Апелациони суд повредио закон у корист оптуженог и да коришћење електричне енергије мимо мерних уређаја представља радњу извршења кривичног дела крађе (Пресуда Врховног касационог суда, Кзз. бр. 53/13 од 12. 6. 2013. године). За Апелациони суд у Новом Саду није било спорно да се стављањем магнета на електрично бројило, који доводи до очитавања мање потрошње електричне енергије него што је стварно утрошено, врши кривично дело крађе (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж. бр. 3595/12 од 4. 1. 2013. године). Коначно, закон предвиђа и посебан субјективни елемент кривичног дела – намеру прибављања противправне имовинске користи. Ако се ствар одузима без те намере, постоји кривично дело одузимања туђе ствари из чл. 211. КЗ-а. Посебна намера учиниоца претпоставља и директан умишљај, те се дело не може учинити са евентуалним умишљајем. За постојање кривичног дела није од значаја да ли учинилац има намеру да корист прибави себи или другом лицу. За кривично дело ће одговарати и саизвршиоци који од њега нису имали користи (Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж. бр. 2206/12 од дана 16. 5. 2013. године). Одредбом чл. 203. ст. 2. КЗ-а прописано је да је и покушај кривичног дела крађа кажњив јер то по општим правилима (чл. 30. КЗ-а), а имајући у виду запрећену казну до три године затвора, не би био. Разграничење између покушаног и свршеног дела је једноставно када учинилац није ни успео да одузме ствар оштећеном – завукао је руку у ташну оштећене, али није пронашао новчаник, започео је скидање точка са кола оштећеног када су га зауставили полицијски службеници и слично. Међутим, ситуација је компликованија када је учинилац одузео ствар јер није само стицање физичке власти над ствари довољно за постојање свршеног дела. Начелно се може рећи да је кривично дело крађе свршено када учинилац стекне мирну државину

над одузетом ствари. То значи да би, примера ради, лопов који је одузео ствар оштећеном и бежи са њом, па током тог бега буде ухваћен, одговарао за покушај, а не за свршено дело. Судска пракса је дала и став да је приликом крађа из продавница, супермаркета и других продајних објеката у којима се роба плаћа на касама, дело свршено када учиниоци прођу регистар-касу и крену ка излазу, а не плате одузете ствари, а само узимање робе са рафа у намери да се иста не плати остаје само покушај. Може се поставити и питање да ли кривичних дела крађа има онолико колико има одузетих ствари или онолико колико има оштећених власника. Требало би узети у обзир да када учинилац одједном одузме више ствари, без обзира да ли су власништво једног или више лица, постоји само једно кривично дело, изузев ако он зна да су у питању ствари различитих власника, што је случај у ком се може радити о стицају. Уколико је пак ствар у сусвојини више оштећених, постојаће само једно кривично дело. Ситна крађа, прописана у чл. 210. Кривичног законика, представља привилегован облик кривичног дела крађа из чл. 203. ст. 1. Кривичног законика. Да би крађа била ситна, закон захтева да буду испуњена два услова: један објективни услов – да вредност одузетих ствари не прелази износ од 5.000,00 динара, и један субјективни услов – да је учинилац ишао за тим да прибави малу имовинску корист. Оцена испуњености првог услова не представља проблем у пракси – у обзир се узима вредност ствари у време извршења кривичног дела. У случају сумње у погледу те чињенице, суд ће одредити комисионо вештачење, а вештак ће утврдити вредност ствари узимајући у виду њихову старост, амортизацију услед употребе и слично. Небитна је конкретна корист коју је учинилац дела остварио и у том смислу цена коју је за украдену ствар добио даљом продајом. Чак се може и очекивати да ће украдене ствари најчешће и бити продате по цени знатно нижој од њихове стварне вредности, те је за процену вредности ствари и оцену да ли је крађа ситна или обична, битна само њихова стварна тржишна вредност. Када окривљени одузме мењач вредности од 117.965,00 динара, па га прода за 8.000,00 динара, није извршио ситну већ обичну

57 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

динара, може се узети да је та крађа ситна. Уколико пак одузима већи број различитих ствари на којима цена није истакнута, не би се само на основу вредности ствари могло рећи да се ради о ситној крађи. Окружни суд је нашао да одузимање мобилног телефона није ситна крађа јер се мобилни телефон данас не може сматрати искључиво стварју мале вредности (Пресуда Окружног суда у Краљеву, Кж. бр. 39/08 од 16. 4. 2008. године). Из тога се може закључити да се о кривичном делу ситне крађе може говорити само када је вредност одузете ствари окривљеном позната, макар и оквирно, односно када он зна да та вредност не прелази износ од 5.000,00 динара. Управо због тога џепне крађе, као и крађе ташни, торби, новчаника и сл., никада не могу бити ситне јер учинилац не може знати шта се у њима све налази и колика је вредност тих ствари. Већ је напоменуто да је потребна кумулативна испуњеност услова, тако да када учинилац иде за тим да прибави малу корист, али одузме ствар веће вредности (на пример: мисли да краде бижутерију, а испостави се да је у питању вредан накит), он чини кривично дело обичне, а не ситне крађе. За разлику од основног облика из чл. 203. КЗ-а, покушај ситне крађе није кажњив по општим правилима, односно покушај ситне крађе није кривично дело (Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж. бр. 2110/09). Имајући у виду ниску запрећену казну и ниску друштвену опасност овог кривичног дела, оно се, за разлику од обичне и тешке крађе, не гони по службеној дужности, већ по приватној тужби, уколико је извршено на штету приватне имовине (чл. 210. ст. 3. КЗ-а). Раније је закон користио термин „имовина грађана”, па се кривично дело гонило по службеној дужности и када је извршено на штету привредних субјеката који су у приватном власништву, па чак и када је извршено на штету предузетника (Решење Окружног суда у Нишу, Кж. бр. 243/07, и Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж. бр. 146/07). Међутим, ново опредељење законодавца да се дело гони по приватној тужби када је учињено на штету приватне имовине, знатно је сузило број дела за која ће гоњење предузимати јавни тужилац – само на она дела учињена на штету јавне својине под којом се подразумевају

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

крађу, јер је чињеница да ли је окривљени ствар продао и по којој цени је то учинио, без утицаја на одлуку суда (Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж. бр. 3783/12 од 14. 5. 2013. године). Што се другог услова тиче – намере прибављања мале користи – ситуација је сложенија. Како се намера учиниоца не може непосредно утврдити, она се цени посредно – према својим спољним манифестацијама, односно према свим околностима појединог случаја. Суд је обавезан да је утврди у сваком појединачном случају и унесе у законски опис дела, јер недостатак речи „мала” противправна имовинска корист у изреци пресуде којом се неко оглашава кривим за дело ситне крађе, пресуду чини неразумљивом (Решење Окружног суда у Нишу, Кж. бр. 1166/06). Каква је намера учиниоца – најспорније је у случајевима када је вредност одузетих ствари близу постављеног цензуса од 5.000,00 динара. Судска пракса је истакла неке околности које могу помоћи у тој процени, као што су број одузетих ствари, да ли је учинилац одузео све ствари које су у том тренутку биле доступне или само неке од њих, да ли се ради о стварима чија је вредност мање или више позната свима, да ли су ствари имале истакнуту цену и слично. Тако се може узети као неспорно да, ако окривљени из касе у којој се налази 20.000,00 динара, изброји и одузме 5.000,00 динара, он иде за тим да присвоји управо тај износ новца, те се у његовим радњама стичу законски елементи кривичног дела ситна крађа – чл. 210. КЗ-а. Уколико се пак у каси налази 4.000,00 динара, и то још у ситним апоенима на пример, па окривљени без бројања одузме сав новац који је у каси нашао, могло би се узети да он није ишао за тим да прибави малу имовинску корист, већ да је ишао за тим да одузме сав новац који нађе, па би се у његовим радњама стекла обележја кривичног дела крађа – чл. 203. КЗ-а. Тако је Врховни суд нашао да није у питању ситна крађа ако окривљени из џепа панталона оштећеног одузме сав новац, иако износ не прелази имовински цензус, јер није ишао за тим да прибави имовинску корист мале вредности (Пресуда Врховног суда Србије, Кзз. бр. 47/07 од 4. 9. 2007 године). Исто тако, уколико учинилац из продајних објеката одузима предмете са јасно истакнутим ценама, а вредност одузетих ствари не прелази 5.000,00

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

државна својина Републике Србије, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе (чл. 3. Закона о јавној својини РС). Једно од питања које се у пракси може поставити је да ли се од више кривичних дела ситне крађе може конструисати једно продужено дело обичне крађе. Ствар је неспорна када у конструкцију продуженог дела улазе и обичне и ситне крађе. Тада се продужено дело квалификује као обична крађа јер је одредбом чл. 61. ст. 4. КЗ-а предвиђено да је продуженим делом учињен најтежи облик од дела која улазе у његов састав. Међутим, питање је шта се догађа ако у састав улазе само ситне крађе – да ли тада квалификација продуженог дела може бити тежа од свих његових „састојака”. Судска пракса углавном позитивно одговара на ово питање, са позивом на одредбу чл. 61. ст. 5. КЗ-а, којом је прописано да ће се сматрати да је продуженим делом остварен збир износа остварених појединачним делима, уколико је то обухваћено јединственим умишљајем учиниоца. Практично, захтева се да је учинилац својим умишљајем обухватио укупну последицу – укупну остварену корист. Тешка крађа је квалификован облик основног дела крађе, прописан у чл. 204. КЗ-а. Ситна крађа не може никада начином извршења прерасти у тешку крађу, што произлази из самог законског описа дела у ком је експлицитно наведено „учинилац дела крађе (чл. 203) казниће се…”. Законик познаје различите квалификаторне околности које једну обичну крађу чине тешком. 1) Прва група се тиче саме радње извршења која се састоји у обијању или проваљивању затворених зграда, станова, соба, каса, ормана или других затворених простора, или савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека. Обијање је отварање затвореног простора употребом силе, када нужно долази и до оштећења предмета који се обија. О обијању ће се радити када неко развали браву пајсером, разбије прозор, поломи катанац, ископа рупу у зиду. Обијање постоји и када учиниоци искористе незнатно оштећење на жичаној огради, па додатно расплету жицу и прошире отвор да би кроз њега могли ући у двориште (Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж. бр. 1538/06). С друге стране,

скидање пломбе попуштањем мерних мостова на бројилу у циљу одузимања електричне енергије, односно њеног неисправног мерења, не представља обијање, па се не може радити о тешкој, већ само о обичној крађи, како је утврдио Врховни суд (Пресуда Врховног суда Србије, Кзз. бр. 76/07 од 16. 2. 2007. године). Проваљивање је отварање затвореног простора без оштећења предмета, односно простора у који се проваљује. О проваљивању се може говорити када учинилац спусти стакло на прозору и кроз прозор се увуче у кућу оштећеног или када на закључаном возилу стакло на задњим вратима, које је било спуштено 1 цм, насилно спусти и кроз њега одузме торбу са задњег седишта (Пресуда Окружног суда у Краљеву, К. бр. 744/07). Проваљивање постоји и када учинилац користи оригинални кључ до ког је дошао на преваран начин, крађом и сл., односно када је у питању неовлашћена употреба оригиналног кључа. Тако постоји овај облик тешке крађе када учинилац возило отвори оригиналним кључем који је неовлашћено задржао приликом продаје возила чији је био власник (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж. бр. 3562/06 од 6. 2. 2007. године), или када откључа стан оштећеног кључем који му је оштећени претходно дао док му је реновирао стан, након чега га је задржао (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж. бр. 3518/06 од 28. 12. 2006. године), или откључа стан кључем који је неовлашћено узео, знајући где га оштећени држи (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. бр. 274/14 од 3. 4. 2014. године). За постојање тешке крађе није неопходно да учинилац уђе у просторију коју је обио или у коју је провалио, јер може ствар одузети и завлачењем руке кроз отвор који је учинио, на пример кроз разбијени прозор или исечени отвор на жичаној огради. Савлађивање већих препрека постоји када учинилац крађе мора да употреби посебан алат, средства или технике због специфичних особина предмета који одузима. Примера ради, приликом крађе новијих модела возила користе се и уређаји за декодирање компјутера који су везани за конкретан тип возила. Потребно је да се ради о употреби посебних алата и техника који су уско везани за специфичност предмета, тако да коришћење пајсера, ножа или чекића не представља савлађивање већих препрека (Пресуда Апелационог суда у Новом

59 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

на улици или ташну коју носи у руци (Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж. бр. 1888/09), када заговара оштећеног док му извлачи новчаник из џепа и слично. Апелациони суд је нашао да нарочита дрскост постоји када „је крађа извршена уз употребу интензитета злочиначке енергије која видно одскаче од просечне мере дрскости, интензитета, кад се употреби таква злочиначка интуиција и проницљивост која превазилази оно што је нормално и што се може очекивати приликом избора средстава и начина за извршење крађе” (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 1 бр. 190/11 од 21. 2. 2011. године). 4) Четврти облик постоји када је учинилац при себи имао некакво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране. Када макар један од саизвршилаца има код себе такво оружје или оруђе, сви ће одговарати за овај облик тешке крађе, под претпоставком да је та чињеница обухваћена њиховим умишљајем. Није потребно да учинилац и употреби оружје или оруђе које је понео, заправо у том случају ће се најчешће радити о разбојништву (чл. 206. КЗ-а) или разбојничкој крађи (чл. 205. КЗ-а), а не о тешкој крађи. 5) Пета група квалификаторних околности односи се на ситуације у којима се крађа врши – за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса. Практично, учинилац користи неку врсту ванредне ситуације да краде, чиме показује нарочит облик безобзирности који оправдава и теже кажњавање. 6) Тешка крађа постоји и кад учинилац врши крађу искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица. Ова квалификаторна околност је слична претходној – учинилац користи нечију невољу или немоћ да би му одузео ствари. За разлику од претходне, та невоља или немоћ погађа само једно лице – оштећеног (мада би се могло рећи да овај облик постоји и кад је оштећени неко треће лице, нпр. користећи немоћ чувара учинилац одузме ствари које он чува). Беспомоћност оштећеног може бити физичка или психичка, трајна или тренутна, а најчешће се ради о болести неке врсте, стању опијености, разним врстама инвалидитета, па чак и о ситуацијама када оштећени спава. Битно је да учинилац није изазвао ту беспомоћност, у супротном би се радило о неком другом

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Саду, Кж.1-80/13 од 19. 2. 2014. године). Већом препреком се сматра и тешка доступност предмета, примера ради када се налази на висини, па у том смислу пењање на кров куће да би се ушло кроз отворен кровни прозор и из куће одузело нешто, представља тешку крађу савлађивањем већих препрека, или када се предмет налази под водом, на извесној дубини, па учинилац мора да рони да би до њега дошао. 2) Други облик тешке крађе постоји када је крађа извршена од стране групе. Појам групе одређен је одредбом чл. 112. ст. 22. КЗ-а, која прописује да групу чине најмање три лица повезана ради трајног или повременог вршења кривичних дела, при чему не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства, нити развијену структуру. Група, а самим тим и овај облик тешке крађе, постојаће и кад три учиниоца изврше само једно кривично дело, под претпоставком да су се удружили ради извршења више дела. У супротном, може се радити само о саизвршилаштву у обичној крађи уколико, наравно, не постоје неке друге квалификаторне околности (Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж. бр. 367/10 од 12. 2. 2010. године). Закон прописује да за постојање групе није потребна подела улога иако ће у конкретном случају најчешће таква подела постојати, међутим, она ће представљати само околност од значаја за одмеравање казне, у виду доприноса извршењу кривичног дела сваког од учиниоца (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж. 1 бр. 107/12 од дана 28. 2. 2013. године). 3) Трећи облик постоји када је крађа извршена на нарочито опасан или нарочито дрзак начин. Када се говори о крађи извршеној на нарочито опасан начин, мисли се на опасност по живот и тело људи и њихову имовину. То су ситуације кад због начина извршења може доћи до угрожавања ових вредности, на пример, ако се приликом отварања неке просторије користи експлозив или ако опасност за друге потиче од самог предмета који се краде, као што је то у случају крађе биолошког отрова, експлозива и бомбе. Нарочито дрзак начин значи да учинилац испољава већи степен дрскости него што је то уобичајено, иако готово свака крађа подразумева неки степен дрскости. Примера ради, тешка крађа на нарочито дрзак начин постоји кад учинилац отима ланац са врата оштећене

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

кривичном делу (најчешће разбојништву из чл. 206. КЗ-а). 7) Посебна квалификаторна околност, прописана у чл. 204. ст. 2. КЗ-а, јесте вредност одузетих ствари која прелази износ од 450.000,00 динара. Суд је дужан да у сваком конкретном случају утврди вредност одузетих ствари јер је у питању битан елемент бића кривичног дела, те није довољно да та вредност буде утврђена само оквирно (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 1 бр. 5299/10 од 1. 12. 2010. године). У вредност одузетих ствари не улази штета причињена на објекту приликом извршења кривичног дела (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 1. бр. 736/10 од 9. 3. 2010. године). Треба напоменути и да су квалификаторне околности постављене алтернативно и одговарајућим редоследом, те уколико постоји нека од околности из чл. 204. ст. 1. КЗ-а, дело треба тако и квалификовати, чак и ако вредност ствари прелази износ од 450.000,00 динара. Тако је Апелациони суд нашао да, уколико је учинилац дело починио обијањем или проваљивањем, а вредност ствари прелази износ од 450.000,00 динара, његове радње треба квалификовати као кривично дело тешка крађа из чл. 204. ст. 1. тач. 1. КЗ-а, а не као дело из чл. 204. ст. 1. тач. 1. и ст. 2. КЗ-а, јер нема услова за самостално егзистирање квалификованог облика из чл. 204. ст. 2. КЗ-а (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж. 1. бр. 2303/13 од 17. 5. 2013. године). 8) Тешка крађа постоји, без обзира на вредност украдене ствари, ако она представља културно добро, добро које ужива претходну заштиту, природно добро или јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређај система јавног саобраћаја и веза, односно део таквог уређаја. Шта је културно добро – прописано је Законом о културним добрима, док се природним добрима бави Закон о заштити природе. Имајући у виду да су последњих година веома честе биле крађе металних конструкција и каблова за напајање мостова, пруга, водовода и канализације, као и других јавних уређаја, због продаје бакра који садрже, чији учиниоци су за релативно малу остварену противправну имовинску корист стварали огромну штету на јавним постројењима, законодавац је и крађу таквих предмета прописао као тешку.

9) Најтежи облик тешке крађе постоји када је дело извршено од стране организоване криминалне групе или кад вредност одузетих ствари прелази износ од 1.500.000,00 динара. Организована криминална група је појам дефинисан одредбом чл. 112. ст. 35. КЗ-а, и то као група од три или више лица која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи. Имајући у виду запрећену казну, покушај тешке крађе је увек кажњив. У погледу питања када је дело свршено, а када је остало у покушају, важе иста правила као и за обичну крађу – треба узети у обзир да ли је учинилац стекао мирну државину или није. Тако је Окружни суд нашао да је у питању покушај тешке крађе када окривљени отме торбу оштећеној, утрчи у свој аутомобил како би се одвезао са лица места, али га оштећена сустигне и седне му у крило да би га спречила да оде до доласка пролазника који су учиниоцу одузели њену торбу (Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж. бр. 1888/09). Има, међутим, и другачијих мишљења. Тако Апелациони суд налази да је кривично дело тешке крађе свршено кад су учиниоци извукли кроз начињен отвор на жичаној огради фабрике четири добоша са кабловима, након чега су примећени од стране полицијских службеника, те су побегли са лица места, оставивши за собом каблове, јер су по мишљењу суда самим извлачењем кроз ограду засновали фактичку власт над одузетим стварима (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж. 1. бр. 680/15 од 27. 7. 2015. године). Кривично гоњење за обичну и ситну крађу спроводи се по одредбама скраћеног поступка, као и за све облике тешке крађе, изузев најтежег – када је дело извршено од стране организоване криминалне групе или када вредност ствари прелази износ од милион и петсто хиљада динара. Коначно, одредбом чл. 222. КЗ-а прописано је да се и за обичну и за тешку крађу гоњење предузима по приватној тужби када је дело учињено према брачном или ванбрачном другу, сроднику по правој линији, брату, сестри, усвојиоцу, усвојенику и другом лицу са којим учинилац живи у заједничком домаћинству.

Актуелности из правосуђа Претплатници се кроз ову рубрику обавештавају о новим правним схватањима и поступцима оцене уставности и законитости, као и о мишљењима и другим новостима из судова и других правосудних органа.

ИЗ УСТАВНОГ СУДА Поступци за оцену уставности и законитости У предметима оцене уставности и законитости општих правних аката Уставни суд је одбацио иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба чл. 2. и 2а Одлуке о висини стопе пореза на имовину („Сл. лист Града Београда”, бр. 56/13 и 87/14) (предмет IУo-43/2015).

Адресар за оверу потписа, преписа и рукописа Министарство правде израдило је Адресар за оверу потписа, преписа и рукописа који ће грађанима Србије омогућити да дођу до информација код ког јавног бележника, суда или општинске управе могу да овере потписе, преписе и рукописе. Послови овере потписа, преписа и рукописа од 1. марта ове године прешли су у искључиву надлежност јавних бележника у градовима и општинама за чије су подручје јавни бележници изабрани. У градовима и општинама у којима нису именовани јавни бележници, ове послове настављају да обављају основни судови, судске јединице, пријемне канцеларије основних судова, као и општинске управе. Адресар грађанима омогућава да уносом назива града или општине ћириличким писмом добију назив, адресе и бројеве телефона органа у којима могу да овере потпис, препис или рукопис. Адресару је могуће приступити на интернет презентацији Министарства правде и на званичном налогу министарства на друштвеној мрежи Фејсбук. У Србији данас постоји 166 именованих јавних бележника, док за подручја 9 основних судова јавни бележници нису именовани.

61 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Закон о изменама и допунама закона о судијама („Сл. гласник РС”, бр. 47/2017) ступио је на снагу 16. маја 2017. године. Председници судова убудуће ће се бирати на четири године, уз могућност да још једном буду изабрани на ту функцију. Досадашњим законским решењима председници судова су се бирали на период од пет година и нису могли поново да буду изабрани на ту функцију. Законом је утврђено и да председнику суда који у току мандата наврши радни век, судијска функција и функција председника суда престају истеком мандата председника суда.

ИЗ МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ПРАВОСУЂА

ИЗМЕЊЕН ЈЕ ЗАКОН О СУДИЈАМА

РАДНИ ОДНОСИ

Шта доноси Посебни колективни уговор за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе? Посебна пажња овде је поклоњена новим решењима, односно најбитнијим одредбама Посебног колективног уговора.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

62 Редакција Инг-Про radni.odnosi@legeartis.rs

епрезентативни синдикати: Самостални синдикат предшколског васпитања и образовања Србије, Синдикат образовања Србије, Грански синдикат просветних радника Србије „Независност” и Влада Републике Србије (у даљем тексту: Уговорне стране), закључили су ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 43/2017, ступио је на снагу 13. 5. 2017. године, а примењиваће се три године од дана ступања на снагу (у даљем тексту: ПКУ). Овим ПКУ-ом уређују се: ● права, обавезе и одговорности запослених из радног односа у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач

Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: Послодавац), ● поступак измена и допуна овог ПКУ-а, ● начин решавања спорних питања која произлазе из закључивања и примене ПКУ-а, и ● међусобни односи Уговорних страна. Треба напоменути да се први пут доноси посебан колективни уговор за предшколске установе за ниво Републике, при чему: 1) оснивач предшколских установа су Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе; 2) послодавац у смислу ПКУ-а је установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, која је основана у складу са законом који уређује основе система образовања и васпитања и законом који уређује област предшколског васпитања и образовања; 3) запослени у смислу ПКУ-а је лице које је у складу са законом засновало радни однос код послодавца; 4) синдикат у смислу ПКУ-а је репрезентативни синдикат у делатности предшколског

Према одредбама ПКУ-а (чл. 12–14), радни однос у предшколској установи заснива се уговором о раду са лицем које, поред законом утврђених услова, испуњава и посебне услове утврђене актом о организацији и систематизацији послова. Пре расписивања конкурса за пријем у радни однос послодавац је у обавези да прибави сагласност, у складу са прописима којима се уређује поступак добијања сагласности за ново запошљавање, као и мишљење репрезентативног синдиката у установи. Члан 14. ПКУ-а прецизира да одлуку о потреби заснивања радног односа са новим запосленим доноси директор у складу са законом, али је он дужан да пре доношења одлуке о потреби заснивања радног односа: ● прибави мишљење репрезентативног синдиката у установи и ● информише репрезентативни синдикат о броју запослених у установи, о извршеном пријему нових запослених, називу посла и степену стручне спреме, односно образовању запослених који су засновали радни однос.

2. Стручно оспособљавање и усавршавање У складу са актуелним интенцијама да се перманентно иновирају знања свих запослених у буџетским установама, ПКУ (члан 19) гарантује запосленима у предшколским установама право, али и обавезу да се у току радног односа стално стручно оспособљавају и усавршавају и да на основу стручног усавршавања унапређују свој рад. У том циљу је директор установе дужан да организацију стручног усавршавања усклади са законом како би запослени користио своје право на суботу и недељу као нерадне дане. Оснивач и директор предшколске установе обавезан је да утврди начин стручног оспособљавања и усавршавања запослених у складу са правилником којим се уређује стално стручно усавршавање и стицање звања наставника, васпитача и стручних сарадника, али и у складу са средствима обезбеђеним у финансијском плану установе.

3. Мерила за годишњи одмор Према одредбама ПКУ-а, у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном законом, општим актом и уговором о раду, као и овим ПКУ-ом – најмање 20 радних дана, а највише 30 радних дана – по свим основама. Дужина годишњег одмора запосленог утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по следећим основама: 1) Допринос на раду – три радна дана (при чему се допринос на раду утврђује у складу са општим актом послодавца). 2) Услови рада, у складу са општим актом послодавца – до пет радних дана.

63 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

1. Примена ПКУ-а приликом заснивања радног односа у предшколским установама

Радни однос се заснива уговором о раду у складу са законом, а може бити закључен на одређено или на неодређено време, са пуним и непуним радним временом. Уговор о раду се закључује пре ступања на рад запосленог и то у писменом облику, у најмање три примерка, од којих се један обавезно предаје запосленом, а два примерка задржава послодавац. Послодавац је дужан да запосленом достави доказ о пријави на обавезно социјално осигурање.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

васпитања и образовања за територију Републике Србије, који је потписник овог ПКУ-а. Приликом утврђивања појединих права под репрезентативним синдикатом се подразумева синдикат у установи који је члан репрезентативног синдиката потписника овог ПКУ-а. Овај ПКУ представља основ за регулисање међусобних права, обавеза и одговорности између оснивача, послодавца и запослених у предшколским установама на територији Републике Србије, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе. Непосредно се примењују и његове одредбе имају снагу обавезности за учеснике уговора и све запослене у предшколским установама. Општим актом код послодаваца могу се утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом и овим ПКУ-ом, осим ако законом није друкчије одређено. У наставку преносимо неке од најважнијих специфичности, мерила и критеријума које утврђује ПКУ.

РАДНИ ОДНОСИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

3) Радно искуство – на сваких пет година рада у радном односу по један радни дан. 4) Стручна спрема: ● са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету – четири радна дана; ● са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године – три радна дана; ● са средњим образовањем – два радна дана; ● са осталим нивоима образовања – један радни дан. 5) Социјални услови: ● Инвалиду рада и војном инвалиду – два радна дана. ● Самохраном родитељу са дететом до 14 година живота – два радна дана, при чему се самохраним родитељем, у смислу ПКУ-а, сматра родитељ који сам врши родитељско право у случају када је други родитељ непознат или је умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права. Родитељ ће се сматрати самохраним и у случају када је други родитељ потпуно или трајно неспособан за привређивање, а није стекао право на пензију или када се други родитељ налази на издржавању казне дуже од шест месеци. Самохраним родитељем се, у смислу ПКУ-а, не сматра онај ко по престанку раније брачне односно ванбрачне заједнице, заснује нову брачну односно ванбрачну заједницу. ● Родитељу са троје деце до 16 година живота – три радна дана. Дакле, годишњи одмор по свим наведеним основама не може да се користи у трајању дужем од 30 радних дана. Као што се види, ПКУ је пошао од основних елемената коришћења годишњег одмора из Закона о раду и додао одређене специфичности из сопствене делатности. Овде пре свега треба напоменути да се наведени критеријуми за одређивање дужине годишњег одмора морају поштовати у колективним

уговорима, правилницима о раду, односно уговорима о раду свих установа на које се овај ПКУ односи. Распоред коришћења годишњег одмора утврђује послодавац према плану коришћења годишњег одмора за сваку годину, на начин којим се не ремети процес рада. У зависности од потребе посла директор одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију са запосленим. Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора, а изузетно, ако се годишњи одмор користи на захтев запосленог, решење о коришћењу годишњег одмора послодавац може доставити и непосредно пре коришћења годишњег одмора.

4. Плаћено одсуство Запослени у предшколској установи у току календарске године има право на плаћено одсуство у укупном трајању до седам радних дана у случају (члан 29): 1) склапања брака – седам радних дана; 2) склапања брака детета – три радна дана; 3) порођаја члана уже породице – један радни дан; 4) теже болести члана уже породице – седам радних дана; 5) заштите од отклањања штетних последица у домаћинству, проузрокованих елементарном непогодом – пет радних дана; 6) селидбе домаћинства на подручју места рада – два радна дана; 7) селидбе домаћинства ван места рада – три радна дана; 8) учествовања на синдикалним сусретима и семинарима за образовање синдикалних активиста – седам радних дана; 9) за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – два узастопна дана; 10) смрти члана уже породице – пет радних дана; 11) смрти родитеља брачног друга – пет радних дана; 12) полагања стручног испита – пет радних дана; 13) решавања личних потреба – два радна дана. Одсуство у случају смрти члана уже породице и добровољног давања крви, не урачунава се

5. Неплаћено одсуство

6. Плата запосленог Запослени у предшколској установи има право на одговарајућу плату која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Плата запосленог утврђује се на основу (члан 35):

65 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство у току календарске године у следећим случајевима: 1) неговања болесног члана уже породице – до седам радних дана; 2) смрти сродника који није члан ужег породичног домаћинства – два радна дана; 3) обављања приватних послова запосленог – два радна дана; 4) посета брачном другу ван места становања – до седам радних дана; 5) школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер, докторат) којем запослени приступа на своју иницијативу – до 30 радних дана; 6) лечења о сопственом трошку – до 30 радних дана; 7) и у другим случајевима утврђеним у колективном уговору код послодавца и правилником о раду, у складу са захтевом запосленог. Неплаћено одсуство се одобрава на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства).

1) основице за обрачун плата (у даљем тексту: основица); 2) коефицијента; 3) додатка на плату; 4) обавеза које запослени плаћа из плате по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, у складу са законом. Основна плата утврђује се множењем основице за обрачун плате и коефицијента радног места на које је запослени распоређен. На основну плату запосленог обрачунавају се додаци на плату, а сходно члану 37. ПКУ-а, запослени има право на додатак на плату у складу са законом, и то за: 1) време проведено у радном односу (минули рад) – у висини од 0,4% од основице за сваку пуну годину рада, остварену у радном односу код послодавца; 2) рад на дан државног и верског празника који је нерадни дан – 110% од основице; 3) рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању коефицијента – 26% од основице; 4) прековремени рад – 26% од основице. Приликом обрачуна „минулог рада” послодавцем из тачке 1) сматрају се предшколска установа и основна школа, као установе које су утврђене одговарајућом мрежом установа као планским актом који доноси оснивач, односно конкурсом који се расписује сваке школске године за упис, односно пријем у ове установе, у складу са одговарајућим законом, имајући у виду јединствени систем просвете који се финансира из буџетских средстава. Ово појашњење је било неопходно с обзиром на то да се, по последњим изменама Закона о раду, минули рад рачуна само за године рада код последњег послодавца. У вези са исплатом додатка за прековремени рад, ПКУ је у члану 23. прецизирао да је на захтев послодавца запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да у одређеном року заврши посао који није планиран, с тим да прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно. Такође, запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно, укључујући и прековремени рад. Послодавац је дужан да, пре почетка обављања прековременог рада, запосленом изда

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

у укупан број радних дана плаћеног одсуства у току календарске године. Члановима уже породице, у смислу ових одредби, сматрају се: брачни друг, деца, браћа и сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ. Наведена права на плаћена одсуства повољнија су од истих из Закона о раду, али и овде следи напомена да установе својим актима не могу предвидети неповољније одредбе о плаћеним одсуствима од ових из ПКУ-а. Практично, наведена мерила за плаћена одсуства, као и она за годишње одморе, директно се примењују код свих установа.

РАДНИ ОДНОСИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

решење о разлозима и трајању прековременог рада, а након обављеног посла да изда налог за исплату увећане плате. У вези са исплатом ноћног рада, ПКУ је у члану 24. прецизирао да се рад који се обавља у периоду од 22,00 часа до 6,00 часова наредног дана, сматра радом ноћу. Запосленом који ради ноћу најмање три часа сваког радног дана или трећину пуног радног времена у току једне радне недеље, послодавац је дужан да обезбеди обављање послова у току дана ако би, по мишљењу надлежног здравственог органа, такав рад довео до погоршања његовог здравственог стања. Послодавац је дужан да, пре увођења ноћног рада, затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и заштите живота и здравља на раду запослених који рад обављају ноћу. Основица за обрачун свих наведених додатака на плату је основна плата – тј. производ основице за обрачун плате и коефицијента из прописа којим се утврђују коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама. Исплата плате може бити у једном или из два дела: 1) ако је исплата у једном делу, исплаћује се до 10. у наредном месецу; 2) ако се исплаћује у два дела: први део се исплаћује до 5. у наредном месецу, а други део до 20. у наредном месецу.

7. Накнаде трошкова запосленима Чланом 40. ПКУ-а призната су права запосленима на накнаду трошкова у вези са радом из Закона о раду, уз одређена појашњења, а конкретно, запослени има право на накнаду следећих трошкова: 1) За долазак и одлазак са рада, у висини пуног износа превозне карте у јавном – градском, приградском, односно међуградском саобраћају – која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. 2) Ако по налогу послодавца користи сопствени аутомобил у службене сврхе, у висини од 30% цене литра погонског горива за сваки пређени километар. 3) За време службеног пута у земљи.

4) За службена путовања у иностранство, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника. Приликом накнаде трошкова за службени пут у земљи, ПКУ даје следећа појашњења: а) Ова накнада трошкова исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, као и за трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну. б) За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. в) Накнада трошкова за време службеног пута исплаћује се на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна.

8. Друга примања запослених (чл. од 41. до 43) Посебни колективни уговор је потврдио и право запослених у установама на остала примања у складу са Законом о раду. Према овим одредбама ПКУ-а, послодавац је дужан да исплати: 1) Отпремнину при одласку у пензију у висини троструког износа последње исплаћене плате запосленог, односно две просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, зависно од тога шта је за запосленог повољније. 2) Накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, односно члановима уже породице у случају смрти запосленог, према приложеним рачунима, а највише до неопорезивог износа који је утврђен за случај помоћи у случају смрти запосленог или члана породице, у складу са законом којим се уређује порез на доходак грађана (члановима уже породице сматрају се брачни друг и деца запосленог).

9. Вишак запослених

10. Услови за рад синдиката Члановима од 62. до 73. ПКУ-а регулисана су основна питања синдикалног организовања у предшколским установама. Треба најпре подсетити на основно решење из члана 62. ПКУ-а, према којем запослени у установама имају право да без претходног одобрења послодавца образују синдикат, као и да му приступају под искључивим условима и да се придржавају његових статута и правила.

67 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Према одредбама члана 47. ПКУ-а, ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за радом запослених на неодређено време, послодавац доноси програм за решавање вишка запослених (у даљем тексту: програм), који нарочито садржи: 1) разлоге због којих је престала потреба за радом запослених; 2) укупан број запослених код послодавца, као и број запослених који раде на неодређено време; 3) критеријуме према којима се утврђује који су запослени вишак; 4) број, квалификациону структуру, године старости и стаж осигурања запослених који су вишак и послове које обављају; 5) мере за запошљавање вишка запослених, као што су: премештај на друге послове, рад с непуним радним временом, али не краћим од половине пуног радног времена, преквалификација, доквалификација, други облик додатног образовања, привремено или трајно упућивање на рад код другог послодавца итд.; 6) средства за решавање социјално-економског положаја вишка запослених; 7) рок у којем ће запосленом који је вишак, бити отказан уговор о раду ако не може да му се омогући запошљавање. Критеријуме из програма утврђује послодавац у сарадњи са репрезентативним синдикатом у установи. Пре доношења програма, послодавац је дужан да, у сарадњи са репрезентативним синдикатом код послодавца и републичком организацијом надлежном за запошљавање, предузме одговарајуће мере за ново запошљавање вишка запослених.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

3) Накнаду штете запосленом због повреде на раду или професионалног обољења, у складу са законом. 4) Јубиларну награду, и то: 1) за 10 година рада у радном односу – 50% просечне плате; 2) за 20 година рада у радном односу – једна просечна плата; 3) за 30 година рада у радном односу – једна и по просечна плата; 4) за 35 година рада у радном односу – две просечне плате. Под просечном платом подразумева се просечна плата запосленог остварена у претходна три месеца који претходе месецу стицања права на јубиларну награду, односно просечна зарада у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец стицања права на јубиларну награду, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог. Запослени стиче право на јубиларну награду у години у којој навршава 10, 20, 30 и 35 година рада остварених у радном односу. 5) Солидарну помоћ за случај: болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице – у вредности неопорезивог износа за солидарну помоћ који је прописан законом којим се уређује порез на доходак грађана, а признаје се на основу уредне документације (при чему запослени једном у току календарске године може да оствари право на солидарну помоћ по сваком од наведених основа). Поред наведених обавезних исплата запосленима, запосленом код послодавца могу се исплатити и друга примања утврђена овим ПКУ-ом и колективним уговором код послодавца, и то: ● деци запосленог, старости до 11 година живота – поклон за Нову годину у вредности неопорезивог износа који је прописан законом којим се уређује порез на доходак грађана; ● запосленој жени – новчани износ за Дан жена – из сопствених прихода у вредности поклона деци за Нову годину; ● новогодишња новчана награда свим запосленима у једнаком износу, о чему оснивач и репрезентативни синдикати, потписници ПКУ-а, преговарају сваке године.

РАДНИ ОДНОСИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Синдикат је дужан само да послодавцу достави акт о упису у регистар синдиката и одлуку о избору председника и чланова органа синдиката. ПКУ дефинише следеће обавезе послодавца – установе: 1) да омогући представнику синдиката да учес твује у поступку утврђивања права, обавеза и одговорности запослених у складу са законом; 2) да обезбеди приступ представницима синдиката свим радним местима и документима, а у циљу заштите права запослених, утврђених законом, колективним уговором код послодавца и правилником о раду, односно уговором о раду; 3) да обавештава синдикат о питањима из своје надлежности, која су од значаја за материјални и социјални положај запослених, и то о: ● приходима оствареним из буџета и ван буџета и о њиховом трошењу, шестомесечно и годишње, ● реализацији програма и других послова, ● исплаћеним платама, шестомесечно и годишње, ● стању безбедности и здрављу запослених на раду и статусним променама; 4) да размотри и да дâ одговоре на покренуте захтеве, предлоге, иницијативе и одлуке синдиката, од значаја за материјални, економски и социјални положај запослених; 5) да, у складу са просторним, техничким и финансијским могућностима, обезбеди услове за рад синдиката који окупља запослене код послодавца, и то: ● коришћење одговарајуће просторије, ● административно-техничке услове, ● да председнику синдиката установе доставља податке одговарајућих стручних служби ради пружања релевантних информација, података у поступку преговарања и закључивања колективних уговора и сл., ● да председнику синдиката код послодавца доставља информације, билтене, публикације и друга документа која су у функцији вршења синдикалних активности, као и да синдикат може да истиче своја обавештења у просторијама послодавца на местима која су приступачна и за то одређена, ● да средства од чланарине уплаћује на рачун синдиката, ● обраду периодичног обрачуна и завршног рачуна;

6) да омогући представнику репрезентативног синдиката код послодавца да присуствује свим седницама Управног одбора. Колективним уговором код послодавца или споразумом између послодавца и репрезентативног синдиката код послодавца, обавезно је утврдити право на плаћено одсуство представнику синдиката ради обављања синдикалне функције, сразмерно броју чланова синдиката. Више чланова ПКУ-а регулише право синдикалних представника на одсуство са рада у циљу обављања својих синдикалних активности. Конкретно: 1) Председнику репрезентативног синдиката у установи, потписнику ПКУ-а, у који је учлањено најмање 50% запослених код послодавца, за обављање његове функције послодавац је дужан да обезбеди најмање 40 плаћених часова месечно, односно сразмерно мање плаћених часова ако репрезентативни синдикат има мање од 50% запослених код послодавца. 2) Овлашћени представник синдиката има право на плаћено одсуство ради обављања следећих синдикалних функција: ● ако је одређен за колективно преговарање, односно одређен за члана одбора за колективно преговарање за време преговарања; ● када је одређен да заступа запосленог у радном спору са послодавцем, пред арбитром или судом за време заступања. 3) Представницима репрезентативног синдиката, учесника у закључивању овог ПКУ-а, послодавац мора да омогући одсуствовање са рада ради реализације програмских активности и присуствовања синдикалним састанцима, конференцијама, седницама, семинарима и конгресима, по позиву органа који организује састанак. У свим наведеним случајевима одсуства са рада, синдикални представник репрезентативног синдиката, учесника у закључивању овог ПКУ-а, има право на накнаду плате у висини просечне плате у претходних 12 месеци. У циљу заштите синдикалних представника, ПКУ у члану 72. прописује да послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај (распоређивање на друге, мање плаћене послове, распоређивање у другу организациону целину, упућивање на рад у друго место рада, упућивање

11. Осигурање запослених Сходно члану 45. ПКУ-а, послодавац је дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде, професионалног обољења, повреде на раду и губитка радне способности, ради обе збеђења накнаде штете. Пре расписивања јавне набавке за закључење овог уговора о осигурању, послодавац је у обавези да преговара и прибави

сагласност репрезентативног синдиката код послодавца. Послодавац може да, у складу са расположивим финансијским средствима, обезбеди додатно здравствено осигурање за исти износ премије осигурања за лечење у здравственим институцијама, у државном или приватном власништву, са којима осигуравајућа кућа има уговор.

12. Прелазне и завршне одредбе Учесници овог ПКУ-а именују комисију која прати његову примену. Ова комисија има по једног представника ког именују министарства надлежна за области просвете, финансија, рада и државне управе, и по једног представника ког именују репрезентативни синдикати, потписници овог ПКУ-а.

ИНГ-ПРО саветовањa

Kомпанија Инг-Про д.о.о. и Пословно удружење власника рачуноводствених агенција УВРА Нови Сад заједнички организују

ЈЕДНОДНЕВНИ СЕМИНАР ЗА РАЧУНОВОДСТВЕНE АГЕНЦИЈE на тему: МЕРЕ И ПРОЦЕДУРЕ ПРАЋЕЊА СТРАНКЕ У ПРИМЕНИ ПРОПИСА О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ОБАВЕЗЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ АГЕНЦИЈА КАО ОБВЕЗНИКА ПО ЗАКОНУ О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА, у петак, 16. 6. 2017. године, од 10.00 до 16.00 часова, у Београду, у хотелу „Палас”, Топличин венац 23. Програм саветовања, детаље о котизацији, као и све друге информације у вези са тим, можете наћи на интернет страници www.propisi.net, на којој можете попунити и електронске пријаве.

69 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Најава саветовања за јун месец:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

на рад код другог послодавца, проглашавање технолошким вишком) представника запослених (председник синдикалне организације, синдикалне подружнице, синдикални повереник, чланови органа синдиката, председник окружног, градског, покрајинског и републичког одбора) за време обављања функције и по престанку функције, у складу са законом.

Повезивање привремене спречености за рад – боловања

РАДНИ ОДНОСИ

Боловање запосленог може се „отварати” по разним основама, али исто тако и продужавати односно настављати по истим или различитим основама, при чему говоримо о тзв. повезивању боловања.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Редакција Инг-Про radni.odnosi@legeartis.rs

рема члану 74. Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 107/2005… и 106/2015 – у даљем тексту: Закон), запослени остварује право на одсуство са рада због привремене спречености за рад (у даљем тексту: боловање) ако је његово здравствено стање, односно стање члана његове уже породице такво да је он спречен за рад, и то ако је: 1) привремено спречен за рад услед болести или повреде ван рада; 2) привремено спречен за рад услед професионалне болести или повреде на раду; 3) привремено спречен за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће; 4) привремено спречен за рад због прописане мере обавезне изолације као клицоноши или због појаве заразних болести у његовој околини; 5) привремено спречен за рад због неге болесног члана уже породице, под условима утврђеним Законом; 6) привремено спречен за рад због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви; 7) привремено спречен за рад јер је одређен за пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно док борави као пратилац у стационарној здравственој установи, у складу са општим актом Републичког фонда за здравствено осигурање (у даљем тексту: Републички фонд).

У вези са свим наведеним разлозима за остваривање одсуства са рада, дужину боловања оцењује стручно-медицински орган Републичког фонда, односно матичне филијале на основу медицинско-доктринарних стандарда за утврђивање привремене спречености за рад. Боловање запосленог наступа оног дана када изабрани лекар установи да запослени није способан за обављање свог рада због болести или повреде, односно оног дана када изабрани лекар установи потребу за негу члана уже породице осигураника или када установи други прописани разлог за боловање запосленог. Изузетно, изабрани лекар може да оцени боловање запосленог и за период пре првог јављања на преглед односно изабраном лекару, али највише за три дана уназад од дана када се запослени јавио изабраном лекару. Уједно, право на накнаду зараде за време боловања припада од првог дана боловања и за све време његовог трајања, али само за време за које би запослени примао зараду да није наступило боловање. Ове моменте треба имати у виду јер се боловање запосленог може „отварати” по разним основама, али исто тако и продужавати односно настављати по истим или различитим основама из поменутог члана 74. Закона. У том случају говоримо о тзв. повезивању боловања, што је регулисано чланом 76. Закона. Одредбама тог члана прописана је могућност односно немогућност повезивања дана боловања како у погледу основа боловања, тако и у погледу висине накнаде зараде за време боловања, а све у зависности од тога да ли се боловање наставља из истих или других разлога и који је број дана између два боловања. Под појмом „повезивање боловања”

овде се подразумева сабирање трајања боловања због једне болести или повреде, са трајањем друге, наредне болести или повреде на раду, уз истоветан приступ исплати накнаде зараде.

Када НИЈЕ могуће повезивање боловања Према члану 76. став 1. Закона, у случају да је осигураник привремено спречен за рад из једног од разлога који су наведени из члана 74. став 1. Закона, а затим без прекида (наредни дан) буде спречен за рад из другог разлога привремене спречености за рад из истог члана, дани привремене спречености за рад запосленог не повезују се у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде. Дакле, у случају да је запослени прво био на боловању јер је био болестан, а после је отворио боловање због неге болесног члана уже породице, дани привремене спречености за рад запосленог не повезују се у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде. У овом случају се трајање боловања из једног разлога (наведеног у члану 74. став 1. Закона) не повезује и не сабира са трајањем боловања из другог разлога, односно дужина трајања боловања по сваком од основа спречености за рад, третира се за себе, независно од другог боловања, у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде, односно друго започето боловање је ново боловање. На пример, запослени је боловао од 10. до 20. у месецу од упале грла (члан 74. став 1. тачка 1. Закона), а 21. је отворио боловање због неге болесног члана уже породице (члан 74. тачка 5. Закона) – ова два боловања се не сматрају повезаним иако следе једно иза другог. Према ставу 3. члана 76. Закона, у случају да је запослени привремено спречен за рад због исте или две различите болести односно повреде, са прекидом између спречености за рад који је дужи од шест дана од последњег дана претходне спречености за рад, дани спречености за рад не повезују се у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде.

71 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Према члану 76. став 2. Закона, у случају да је запослени привремено спречен за рад због једне болести или повреде, а наредног дана (без прекида), односно најдуже у року од шест дана од последњег дана претходне спречености за рад, буде спречен за рад због исте или друге болести или повреде, дани спречености за рад повезују се у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде. Као што се види по овој законској одредби, услов за повезивање односно настављање боловања запосленог јесте: ● да је разлог претходног и наредног боловања исти – болест или повреда; ● да је наредна болест или повреда наступила наредног дана, односно најдуже у року од шест дана. У оваквим случајевима, када се боловање наставља и повезује сходно ставу 4. члана 76. Закона, изабрани лекар је дужан да запосленог упути на првостепену лекарску комисију по истеку 30. дана укупне спречености за рад (као вид контроле основаности боловања и исплате накнаде зараде). На пример, ако је боловање започето 26. септембра и траје до 14. октобра, први дан боловања је 26. септембар, а боловање траје 19 дана по основу повреде ван рада. После два дана изабрани лекар истом запосленом отвара боловање почев од 17. октобра до 28. октобра због болести. Изабрани лекар је дужан да у оваквом случају запосленог упути на првостепену лекарску комисију по истеку 30. дана укупне спречености за рад (рачунајући од 26. септембра), без обзира на прекид. У овом случају основ за накнаду зараде се утврђује у односу на први дан боловања, па је поменути основ зарада запосленог остварена у претходних 12 месеци који претходе дану отварања првог боловања, дакле који претходе 26. септембру, односно за период септембар 2015 – август 2016. године. Исти основ узима се и за накнаду зараде за време другог боловања

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Када ЈЕ могуће повезивање боловања

које је почело 17. октобра. У оба случаја висина накнаде зараде се одређује у висини од 65% од основа за накнаду. Такође, пошто овде укупно боловање траје дуже од 30 дана, накнаду зараде за првих 30 дана исплаћује послодавац на терет својих средстава, а накнада зараде за боловање од 31. дана боловања исплаћује се на терет Републичког фонда.

РАДНИ ОДНОСИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Навешћемо и следећи пример када није могућно повезивање претходног и наредног боловања због различитог узрока: У периоду од 10. до 30. јуна запослена је привремено била спречена за рад услед болести по основу члана 74. став 1. тачка 1. Закона, па је затим без прекида (наредног дана) била спречена за рад услед одржавања трудноће од 1. до 31. јула. Дани привремене спречености за рад запослене не повезују се у погледу основа, висине и исплатиоца накнаде зараде. То значи да: 1) за период од 10. до 30. јуна, када је запослена због болести била на боловању, накнаду зараде исплаћује послодавац на терет својих средстава у висини од 65% од просечне зараде запослене остварене за 12 месеци који претходе месецу у коме је започето коришћење боловања, дакле за период јун претходне – мај текуће године; 2) за боловање које је из другог разлога (одржавање трудноће) трајало од 1. до 31. јула (30 дана), накнаду зараде исплаћује такође послодавац на терет својих средстава у висини од 100% од просечне зараде запослене остварене за претходних 12 месеци, овог пута за период јул претходне – јун текуће године, јер се ово боловање не повезује са претходним због тога што је други разлог одсуствовања са рада; 3) наставак боловања по основу одржавања трудноће од 1. августа па надаље, док за то постоји потреба, представља боловање преко 30 дана за које се накнада исплаћује на терет Републичког фонда у висини од 100% од просечне зараде остварене за месеце април, мај и јун, односно за месеце који претходе месецу започињања боловања због одржавања трудноће. Према посебној одредби у ставу 5. члана 76. Закона, у случају да је запослени привремено спречен за рад због исте или две различите болести односно повреде, са прекидом између спречености за рад који је дужи од шест дана од последњег дана претходне спречености за рад, изабрани лекар је дужан да запосленог упути на првостепену лекарску комисију ако је запослени био спречен за рад у укупном трајању од 30 дана у периоду од 45 дана од дана прве спречености за рад. На пример: ● Запослени започиње боловање 1. 9. по основу болести, које траје до 16. 9. по основу болести.

После прекида од 9 дана, запослени отвара боловање 26. 9. због друге болести, које траје до 10. 10. ● После прекида од 8 дана, запослени са почетком од 19. 10. отвара боловање због повреде ван рада, које траје до 28. 10. У оваквом случају се, пре свега, дани привремене спречености за рад запосленог не повезују иако је основ за боловање исти – болест и повреда ван рада. Међутим, сходно ставу 3. члана 76. Закона, прекид између појединих периода боловања је дужи од шест дана. Такође, овде је изабрани лекар дужан да запосленог упути на првостепену лекарску комисију када боловање буде укупне дужине 30 дана у периоду од 45 дана од дана прве спречености за рад. Коначно, пошто се наведена боловања не сабирају, односно не повезују се, за свако од ових боловања утврђује се посебна накнада зараде у зависности од просечне зараде која је остварена за 12 месеци који су претходили сваком од боловања на терет послодавца, тј. у односу на претходна три месеца за боловање које пада на терет Републичког Фонда. Може се рећи да наведене одредбе ст. 4. и 5, у члану 76. Закона, имају за циљ да регулишу контролу боловања, и то после сваких 30 дана спречености за рад, с обзиром на то да је за наставак даље спречености за рад (од 31. дана и надаље, без обзира да ли је у питању привремена спреченост за рад у континуитету или са прекидима) изабрани лекар дужан да запосленог упути на првостепену лекарску комисију. Наиме, изабрани лекар после сваких 30 дана спречености за рад запосленог, истог упућује на лекарску комисију како у случају боловања са прекидима, тако и у случају оног боловања које је утврђено у континуитету (нпр. запослени је био привремено спречен за рад по једном основу 25 дана, након чега је, са паузом или без паузе у односу на задњи дан боловања, поново спречен за рад у трајању од 7 дана, при чему је изабрани лекар дужан да таквог запосленог упути на лекарску комисију по истеку 30. дана укупног боловања, уз примену члана 76. ст. 4. и 5. Закона). На такав начин ће се овај запослени који је на дужем боловању под условима из члана 76. ст. од 1. до 3. Закона, јављати на првостепену лекарску комисију по упуту изабраног лекара на сваких 30 дана укупне спречености за рад. ●

Годишњи одмори –

У наставку наводимо нека од карактеристичних мишљења Министарства која се односе на коришћење права на годишњи одмор. Редакција Инг-Про radni.odnosi@legeartis.rs

КОРИШЋЕЊE ГОДИШЊЕГ ОДМОРА ЗАПОСЛЕНОГ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

Одредбом члана 68. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14 – у даљем тексту: Закон) прописано је да запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и време одсуства са рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. Дужина годишњег одмора утврђује се у складу са чланом 69. Закона којим је прописано да запослени у свакој календарској години има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-837/2015-02 од 17. 9. 2015)

73 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Чл. 68, 69. и 72. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног иску ства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. Одредбом члана 72. Закона прописано је право на сразмерни део годишњег одмора. Запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос. Имајући у виду наведено, запослени у календарској години остварује право на годишњи одмор сразмерно времену проведеном на раду код послодавца у тој години. Приликом утврђивања дужине годишњег одмора за календарску годину узима се у обзир време које ће запослени провести у радном односу у тој календарској години. Према томе, у конкретном случају запослени који је засновао радни однос на одређено време од 1. 9. 2014. до 31. 8. 2015. године, има право на сразмеран годишњи одмор у 2014. години (4/12 годишњег одмора из члана 69. Закона) и сразмеран годишњи одмор у 2015. години (8/12 годишњег одмора из члана 69. Закона). Дужина годишњег одмора се, у складу са наведеним одредбама, на исти начин утврђује и у случају запосленог на одређено време ради замене одсутног запосленог.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

ДУЖИНА ГОДИШЊЕГ ОДМОРА

РАДНИ ОДНОСИ

Члан 69. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У члану 69. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Према члану 69. став 2. Закона о раду, дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. Према томе, критеријуми за одређивање дужине годишњег одмора утврђују се општим актом или уговором о раду. На основу сваког од утврђених критеријума запосленом се увећава законски минимум од 20 радних дана, уколико запослени испуњава прописане критеријуме. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-324/2016-02 од 23. 6. 2016)

ПРАВО ЗАПОСЛЕНОГ НА КОРИШЋЕЊЕ ГОДИШЊЕГ ОДМОРА ЗА ПРЕТХОДНУ ГОДИНУ Чл. 68. и 73. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) У члану 73. став 1–2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/14) прописано је да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Чланом 68. став 1–3. Закона о раду прописано је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад, у смислу прописа

о здравственом осигурању, и време одсуства са рада уз накнаду зараде. У члану 68. став 4. Закона о раду прописано је да запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. У конкретном захтеву се наводи да запослени није искористио годишњи одмор за 2015. годину због одсуства са рада по основу привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању, као и да је након закљученог боловања 20. 6. 2016. године, Полазећи од напред наведеног у конкретном случају, мишљења смо да запослени има право на други део годишњег одмора за 2015. годину, који мoже да искористи најкасније до 30. јуна 2016. године, с обзиром на то да му је први део у трајању од најмање две радне недеље пропао јер је исти морао да искористи у току 2015. године. Такође, указујемо да запослени само у случају престанка радног односа има право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор, у складу са чланом 76. Закона о раду. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-463/2016-02 од 18. 7. 2016)

ПРАВО ПОРОДИЉЕ НА НОВЧАНУ НАКНАДУ УМЕСТО КОРИШЋЕЊА ГОДИШЊЕГ ОДМОРА, АКО ЈОЈ ЈЕ УГОВОР О РАДУ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ ПРОДУЖЕН НА ОСНОВУ ЧЛАНА 187. ЗАКОНА О РАДУ Чл. 68. и 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) У члану 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/14) прописано је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду (став 1) а да му се продужи рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време из става 1. овог члана, до истека коришћења права на одсуство (став 2). У члану 187. став 2. Закона o раду ради се о одложном услову за престанак радног односа запослених на одређено време, за време

КОРИШЋЕЊЕ ГОДИШЊЕГ ОДМОРА ЗАПОСЛЕНЕ НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ ПО ПОВРАТКУ СА ОДСУСТВА РАДИ НЕГЕ ДЕТЕТА Чл. 69. и 73. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Закон о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14 – у даљем тексту: Закон) прописује у члану 68. стицање права на годишњи одмор. Наведеним чланом прописано је да запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-847/2015-02 од 7. 9. 2015)

ДА ЛИ ПОСЛОДАВАЦ НА ИЗРИЧИТ ЗАХТЕВ ЗАПОСЛЕНОГ МОЖЕ ДА МУ ОДОБРИ КОРИШЋЕЊЕ ПРВОГ ДЕЛА ГОДИШЊЕГ ОДМОРА У ТРАЈАЊУ КРАЋЕМ ОД ДВЕ РАДНЕ НЕДЕЉЕ, КАО И ДА ЛИ ПОСЛОДАВАЦ, ТАКОЂЕ НА ИЗРИЧИТ ЗАХТЕВ ЗАПОСЛЕНОГ, МОЖЕ ДА МУ ОДОБРИ ДА МУ СВАКИ ДЕО ГОДИШЊЕГ ОДМОРА БУДЕ КРАЋИ ОД ДВЕ РАДНЕ НЕДЕЉЕ? Члан 73. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) У члану 73. ст. 1–3. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу

75 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-470/2016-02 од 19. 7. 2016)

радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању, и време одсуства са рада уз накнaду зараде. Дужина годишњег одмора утврђује се у складу са чланом 69. Закона којим је прописано да запослени у свакој календарској години има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. Даље, у члану 73. став 4. Закона прописано је да запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и посебне неге детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године. У складу са наведеним, запослена је у конкретном случају имала право да припадајући годишњи одмор за 2014. годину, искористи најкасније до 30. јуна 2015. године, док припадајући годишњи одмор за 2015. годину, може да искористи најкасније до 30. јуна 2016. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

заштите од престанка радног односа које по Закону остварују труднице, односно запослене на породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета и посебне неге детета. Наведеном одредбом Закона изричито је прописано по ком основу и до када се продужава радни однос заснован на одређено време када је у питању запослена трудница односно породиља, а по истеку тог рока запосленој престаје радни однос. Чланом 68. ст 1–3. Закона о раду прописано је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању, и време одсуства са рада уз накнаду зараде. У члану 68. став 4. Закона о раду прописано је да запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. У конкретном случају, с обзиром да је запосленој уговор о раду на одређено време продужен на основу члана 187. Закона о раду, односно до истека коришћења права на одсуство, те да запослена нема основа за ново продужење радног односа, мишљења смо да јој припада само право на новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у складу са чланом 76. Закона о раду.

РАДНИ ОДНОСИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Имајући у виду наведено, ако се годишњи одмор користи у деловима, први део се користи у трајању од најмање две радне недеље у континуитету у току календарске године за коју се остварује право на годишњи одмор. Остатак годишњег одмора може да се искористи најкасније до 30. јуна наредне године. Према томе, у ситуацији када се годишњи одмор користи у деловима, трајање првог дела годишњег одмора не може бити краће од две радне недеље и мора да се искористи до краја календарске године за коју се остварује право на годишњи одмор. Нема могућности да се послодавац и запослени договоре о краћем коришћењу првог дела годишњег одмора, осим ако се ради о сразмерном годишњем одмору који у укупном трајању не износи две радне недеље. Преостали део годишњег одмора запослени може искористити одједном или на свој захтев у више делова, а најкасније до 30. јуна наредне године. Према томе, на захтев запосленог преостали део годишњег одмора не мора да се користи у континуитету, већ у деловима који могу да буду краћи од две радне недеље, ако му је такво коришћење годишњег одмора одобрио послодавац. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-333/2016-02 од 16. 6. 2016)

ДА ЛИ ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ ЈЕ ПРИВРЕМЕНО ПРЕСТАО ДА РАДИ КОД ПОСЛОДАВЦА, ОДНОСНО КОМЕ МИРУЈУ ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ЗБОГ ИМЕНОВАЊА НА ФУНКЦИЈУ, ИМА ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ЗА НЕИСКОРИШЋЕНИ ГОДИШЊИ ОДМОР?

годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању, и време одсуства са рада уз накнаду зараде. Одредбом члана 79. Закона о раду утврђени су случајеви када запослени има право на мировање радног односа. Током трајања мировања радног односа запослени одсуствује са рада, а сва права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мирују, те запослени има право на годишњи одмор сразмерно броју месеци које је провео на раду, пре или након мировања радног односа. Током обављања функције код другог послодавца запослени остварује сразмеран годишњи одмор код послодавца код ког обавља функцију. Имајући у виду наведено, запосленом који одсуствује са рада по основу мировања радног односа, у складу са чланом 79. Закона о раду, мирује и право на годишњи одмор, осим ако је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено. Одредбом члана 76. Закона о раду прописано је да је, у случају престанка радног односа, послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Имајући у виду да приликом примене института мировања радног односа запосленом не престаје радни однос, већ му права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мирују, мишљења смо да нису испуњени услови за примену члана 76. Закона о раду, односно да запослени нема право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-609/2016-02 од 14. 10. 2016)

Члан 68. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14)

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ:

Одредбом члана 68. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да запослени има право на

Мишљења у овом тексту преузета су из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (3/2016, 4/2016 и 1/2017), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис. добро домаћег порекла и понуђача који нуди добро страног порекла. Уколико су понуде доставили понуђачи који нуде добро домаћег порекла (уколико је ова чињеница неспорна), наручилац нема обавезу да примењује преференцијални третман, сагласно члану 86. Закона о јавним набавкама.

Обустава поступка јавне набавке и покретање новог поступка П: Спроведена је јавна набавка добара у отвореном поступку – намирнице за припремање хране, по партијама (9 партија). За пет партија су на Порталу управе за јавне набавке објављене одлуке о додели уговора, а за четири партије су објављене одлуке о обустави поступка зато што су све понуде биле неприхватљиве (изнад процењене вредности). Понуђени износи свих понуђача били су прилично изнад процењених вредности за предметне партије (за сто до двеста хиљада динара), тако да се сматра да преговарачки поступак не би дошао у обзир. Да ли

77 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Рок за закључење уговора о јавној набавци П: Уколико наручилац спроводи преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда за набавку услуге одржавања информационог система ЛПА (члан 36. ст. 1. тач. 2. ЗЈН-а), а на основу добијеног претходног позитивног мишљења Управе за јавне набавке, да ли мора да сачека рок од 10 дана од дана објаве Одлуке о додели уговора на Порталу јавних набавки за подношење захтева за заштиту права или може одмах да приступи закључењу Уговора о јавној набавци? О: У овом случају мора се сачекати истек жалбеног рока од 10 дана од дана објављивања Одлуке о додели уговора на Порталу јавних набавки, па се тек онда може закључити уговор.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

ЈАВНЕ НАБАВКЕ Право на преференцијални третман П: Наредна недоумица везана је за отворени поступак јавне набавке обликован по партијама за набавку горива и мазива за 2017. годину, а односи се на партију 1 – набавка горива. Наиме, дана 27. 2. 2017. године на порталу јавних набавки расписан је и објављен јавни позив и конкурсна документација за јавну набавку у отвореном поступку за набавку горива и мазива, обликовану по партијама. Јавни позив објављен је и на порталу „Службеног гласника”. До истека рока за подношење понуда, тј. до 29. 3. 2017. године пристигле су две понуде. Комисија за јавне набавке извршила је отварање понуда и прегледање документације. Дана 30. 3. 2017. године донета је Одлука о додели уговора понуђачу који је понудио нижу цену. Проблем је настао када је понуђач коме није додељен уговор, поставио питање да ли је Комисија приликом оцењивања понуда узела у обзир да је он понуђач робе домаћег порекла, за шта је у конкурсној документацији приложио потврду издату од Привредне коморе Србије, коју је Комисија приликом оцењивања превидела. Одмах је поново прегледана конкурсна документација и утврђено је да је поменути понуђач доставио ту потврду као део конкурсне документације. Поновним прегледањем конкурсне документације понуђача којем је додељен уговор, утврђено је да исти нема ту потврду, али да у Декларацији о усаглашености производа коју је приложио, стоји да је производ сачињен у Републици Србији. Уз све то, истиче се и да наручиоци у конкурсној документацији нигде нису предвидели достављање Уверења о доказу робе домаћег порекла. Да ли у том случају наручилац треба да закључи уговор са понуђачем којем је додељен уговор? О: Право на преференцијални третман остварује се у ситуацији када имамо понуђача који нуди

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

може да се покрене и спроведе нова јавна набавка у отвореном поступку за четири обустављене партије, а да се не буде у сукобу са чланом 109. став 2. ЗЈН-а? О: Члан 109. став 2. ЗЈН-а – забрана спровођења јавне набавке у истој буџетској години (или у наредних 6 месеци) – односи се на случајеве када је наручиоцу престала потреба за одређеним предметом набавке. У конкретној ситуацији то није случај, тако да не постоје препреке за спровођење новог отвореног поступка одмах након правноснажности Одлуке о обустави поступка.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗВРШНИ ПОСТУПАК П: Да ли треба да се сматра да постоји правна фикција о упису забележбе решења о извршењу у јавној књизи, у смислу чл. 155. ст. 2. ЗИО-а, имајући у виду да је поводом достављеног решења о извршењу надлежни катастар известио јавног извршитеља да ће се поступак уписа забележбе водити тек по коначности свих раније поднетих захтева за ту парцелу? О: Пре свега треба напоменути да се одговор на ово питање разликује у зависности од тога да ли је предметни извршни поступак започет и води се по одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу из 2011. године или по одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу из 2015. године, који је ступио на снагу 1. 7. 2016. године. Претпостављајући према формулацији питања да се оно односи на поступак који се води по новом ЗИО-у, одредбе члана 155. ст. 2. ЗИО-а треба тумачити системски, у вези са одредбама осталих ставова овог члана, као и у складу са духом целог закона. Тако, одредбом члана 155. став 2. ЗИО-а прописано је да је орган који води катастар непокретности, дужан да упише забележбу решења о извршењу у року од 72 часа од пријема захтева за упис, иначе се сматра да је забележба уписана истеком 72 часа од пријема захтева за упис. Ставом 3. истог члана прописано је да уписом забележбе решења о извршењу извршни поверилац стиче право да се намири на непокретности (право на намирење) и ако друго лице касније стекне својину на њој. Став 4. овог члана прописује да извршни поверилац који пре уписа забележбе решења о извршењу није стекао заложно право, стиче од

уписа забележбе право да се намири пре сваког ко после тога стекне заложно право или право на намирење на непокретности. Из наведених законских одредаба јасно произлази да, сходно ставу 2, уколико надлежни орган за катастар непокретности није поступио по захтеву јавног извршитеља у року од 72 часа од пријема захтева за упис забележбе решења о извршењу, сматра се да је поменута забележба извршена истеком тог рока. Међутим, треба имати у виду и одредбе става 3. и става 4. истог члана, те знати да извршни поверилац чије је решење о извршењу раније достављено органу који води катастар непокретности, а који није у прописаном року извршио упис забележбе, има право на намирење пре извршног повериоца који је доцније ступио у извршни поступак. Дакле, у конкретном случају важи правна фикција о упису забележбе решења о извршењу у случају да орган за катастар непокретности није поступио по захтеву јавног извршитеља у року од 72 часа од пријема захтева, али треба имати у виду и да постоји право првенства за упис забележбе оних извршних поверилаца који су раније поднели захтев истом органу. У случају да надлежни орган није благовремено поступио ни по захтевима претходних извршних поверилаца, тада и за њих важи примена поменуте правне фикције, па се забележба сваког од њих сматра уписаном истеком 72 часа од пријема захтева за упис, а свако од њих спроводи своју забележбу по праву првенства уписа. РАДНИ ОДНОС Достављање упозорења о постојању разлога за отказ П: Потребно је појаснити поступак доставе Упозорења које претходи Решењу о отказу уговора о раду у случају када запослени одбије да прими наведено упозорење. Да ли се у наведеном случају Упозорење качи на огласну таблу предузећа и по истеку 8 дана сматра урученим запосленом? У случају да се Упозорење качи на огласну таблу, да ли се запосленом на кога се Упозорење односи рачуна још и рок од 8 дана да се изјасни на исто, у смислу члана 180. Закона о раду, а по истеку 8 дана од објављивања на огласној табли, тј. од момента кад се сматра да је Упозорење уручено запосленом?

Радни однос на одређено време П: Да ли лице које је запослено као замена породиље на 30 месеци, после истека тог периода може закључити нови уговор о раду на одређено време до 24 месеца без икаквих ограничења или може бити ангажовано поново само као замена породиље, због рада на пројекту и рада са страним држављанином? О: Радни однос у случајевима из члана 37. став 4, може да се заснује и са запосленим који је код послодавца радио 24 месеца по основу ст. 1–3. овог члана и обрнуто, послодавац може да са запосленим који је радио по неком од основа из члана 37. став 4. Закона о раду, заснује радни однос на одређено време до 24 месеца са истим запосленим, у складу са чланом 37. ст. 1–3. Закона о раду, при чему се време које је провео у радном односу по основу члана 37. став 4. Закона о раду, не рачуна у законско ограничење из члана 37. став 2. Закона о раду.

Уговор о раду са директором школе П: Школски одбор је донео одлуку о избору директора, а након добијања акта Министарства просвете, и решење о ступању на дужност директора школе. Како именовани директор није запослен у школи, Школски одбор је у обавези да са директором закључи уговор о раду на основу члана 48. став 1. Закона о раду. Да ли Школски одбор са директором закључује уговор на одређено или неодређено време? Напомиње се да новоименовани директор није ступио на дужност из радног односа. О: Школски одбор закључује уговор о раду на одређено време. Тако заснован радни однос на одређено време може да траје до истека рока на који је изабран директор, односно до његовог разрешења.

79 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

Однос уговора о раду и уговора о привременим и повременим пословима П: Да ли по Закону о раду у рок од 24 месеца за заснивање радног односа на одређено време улази уговор о привременим и повременим пословима за незапослена лица по јавним радовима код Националне службе за запошљавање? О: Запослени који је код послодавца ангажован по основу уговора о раду на одређено време у трајању од 24 месеца, може код истог послодавца да буде ангажован и по основу уговора о привременим и повременим пословима (реч је о раду ван радног односа) уколико се код тог послодавца јави потреба за обављањем послова који нису систематизовани и који имају карактер привремених и повремених послова.

ОБРАЗОВАЊЕ Примена Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама П: У уговору закљученом са другим привредним субјектом школа (индиректни буџетски корисник) је уговорила рок плаћања од 20 дана (школа је дужник). Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, 119/12 и 68/15 ) у члану 4. прописује максимални рок за измирење новчаних обавеза од 45 дана, али не прописује минимални рок. Постоји ли пропис који ограничава кориснике буџетских средстава да уговоре краћи рок за измирење обавеза? Може ли локална самоуправа (по члану 159. Закона о основама система образовања и васпитања, она обезбеђује средства за текуће расходе школе) својим актом ограничити слободу уговарања и преношење средстава за измирење новчаних обавеза условити тако да рок измирења буде 45 дана? О: Закон је прописао да се уговором између јавног сектора и привредних субјеката не може предвидети рок за измирење новчаних обавеза дужи од 45 дана у случају када је у том уговорном односу јавни сектор дужник. То значи да се уговором могу предвидети и краћи рокови за измирење обавеза. С обзиром на специфичан положај школа које финансира локална самоуправа, сматра се да се код већих сума рокови плаћања могу усаглашавати или се годишњим планом финансирања може уредити питање рокова плаћања за дужи период – да се локалној самоуправи не би стално постављало питање ликвидности.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

О: Када запослени одбије да прими Упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду, послодавац може да изврши достављање у складу са чланом 185. Закона о раду, односно дужан је да о томе сачини писмену белешку и Упозорење објави на огласној табли. Након истека рока од осам дана од дана објављивања на огласној табли, сматра се да је Упозорење достављено. Напомиње се да је првобитно потребно да се проба са личним достављањем – у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог – према члану 185. ст. 2. Закона.

Преглед прописа... ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

ДРЖАВНА УПРАВА

• Уредба о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова управника („Сл. гласник РС”, бр. 42/2017 од 4. 5. 2017)

•

Уредба о изменама и допунама Уредбе о електронском канцеларијском пословању органа државне управе („Сл. гласник РС”, бр. 42/2017 од 4. 5. 2017)

•

Стратегија за смањење преоптерећености смештајних капацитета у заводима за извршење кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године („Сл. гласник РС”, бр. 43/2017 од 5. 5. 2017)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

•

Одлука о изменама Одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне Покрајине Војводине и систему локалне самоуправе за 2015. годину („Сл. гласник РС”, бр. 43/2017 од 5. 5. 2017)

•

Правилник о утврђивању обавезних елемената програма општег и посебног стручног усавршавања службеника у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 49/2017 од 22. 5. 2017)

• Правилник о критеријумима и условима за

• Уредба о измени Уредбе о условима, начину и поступку под којима се грађевинско земљиште у јавној својини може отуђити или дати у закуп по цени мањој од тржишне цене, односно закупнине или без накнаде, као и услове, начин и поступак размене непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 46/2017 од 12. 5. 2017)

РОБНЕ РЕЗЕРВЕ

• Упутство о додатним условима за склади-

штење обавезних резерви нафте и деривата нафте и средства обезбеђења за ускладиштене обавезне резерве код енергетских субјеката („Сл. гласник РС”, бр. 47/2017 од 15. 5. 2017)

• Упутство о изменама Упутства о додатним условима за складиштење обавезних резерви нафте и деривата нафте и средства обезбеђења за ускладиштене обавезне резерве код енергетских субјеката („Сл. гласник РС”, бр. 47/2017 од 15. 5. 2017)

БУЏЕТ

• Правилник о изменама Правилника о усло-

вима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна („Сл. гласник РС”, бр. 46/2017 од 12. 5. 2017)

• Правилник о изменама и допунама Правил-

ника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 46/2017 од 12. 5. 2017)

акредитацију реализатора програма стручног усавршавања службеника у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 49/2017 од 22. 5. 2017)

•

ЈАВНА СВОЈИНА

ПРАВОСУЂЕ

• Уредба о допунама Уредбе о условима при-

бављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда („Сл. гласник РС”, бр. 42/2017 од 4. 5. 2017)

Стратегија развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору у Републици Србији за период 2017–2020. године („Сл. гласник РС”, бр. 51/2017 од 25. 5. 2017)

• Закон о изменама и допунама Закона о су-

дијама („Сл. гласник РС”, бр. 47/2017 од 15. 5. 2017)

РАДНИ ОДНОСИ

• Одлука о измени Одлуке о седишту Управе

•

• Решење о утврђивању репрезентативности синдиката (Заједница синдиката Србије, Београд) („Сл. гласник РС”, бр. 49/2017 од 22. 5. 2017)

ОБРАЗОВАЊЕ

• Правилник о изменама и допуни Правилника о упису ученика у средњу школу („Сл. гласник РС”, бр. 51/2017 од 25. 5. 2017) ПОРЕЗИ ђивању услуга предаје јела и пића за конзумацију на лицу места за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017)

• Правилник о измени Правилника о облику,

садржини, начину подношења и попуњавања декларација и других образаца у царинском поступку („Сл. гласник РС”, бр. 46/2017 од 12. 5. 2017)

ЦАРИНА

• Правилник о допуни Правилника о одре-

ђивању царинских органа за царињење одређених врста робе или спровођење одређених поступака („Сл. гласник РС”, бр. 46/2017 од 12. 5. 2017)

• Одлука о утврђивању Националне контрол-

не листе робе двоструке намене („Сл. гласник РС”, бр. 48/2017 од 19. 5. 2017)

та („Сл. гласник РС”, бр. 51/2017 од 25. 5. 2017)

• Закон о допуни Закона о Агенцији за осигу-

• Одлука о изменама Упутства о начину изда-

вања уверења и оверавању фактура и других исправа које прате робу при извозу или увозу („Сл. гласник РС”, бр. 49/2017 од 22. 5. 2017)

ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА, ПРИВАТИЗАЦИЈА, ПРИВРЕДА, ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

• Уредба о начину и поступку продаје акција

банака које су у власништву Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 42/2017 од 4. 5. 2017)

• Закон о допуни Закона о осигурању депозирање депозита („Сл. гласник РС”, бр. 51/2017 од 25. 5. 2017)

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

• Правилник о усклађеним износима подсти-

цајних средстава за поновну употребу, рециклажу и коришћење одређених врста отпада („Сл. гласник РС”, бр. 43/2017 од 5. 5. 2017)

• Правилник о усклађеним износима накнаде

за загађивање животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 43/2017 од 5. 5. 2017)

• Правилник о усклађеним износима накнаде за управљање посебним токовима отпада („Сл. гласник РС”, бр. 43/2017 од 5. 5. 2017)

•

Правилник о изменама и допунама Правилника о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија („Сл. гласник РС”, бр. 44/2017 од 9. 5. 2017)

... донетих између два броја

LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

• Правилник о допуни Правилника о утвр-

царина, оснивању, почетку и престанку рада царинарница, царинских испостава, одсека и реферата („Сл. гласник РС”, бр. 49/2017 од 22. 5. 2017)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Посебан колективни уговор за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 43/2017 од 5. 5. 2017)

Преглед прописа... • Правилник о изменама и допунама Правил-

САОБРАЋАЈ

• Правилник о Списку класификованих супстанЗДРАВСТВО, ЛЕКОВИ

управља ро-ро трајектом или брзим путничким бродом мора да обезбеди на тим бродовима и условима које у погледу квалификација и независности морају да испуњавају инспектори признате организације који су овлашћени да врше прегледе домаћих ро-ро трајеката и брзих путничких бродова („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017)

•

Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи („Сл. гласник РС”, бр. 40/2017 од 27. 4. 2017)

• Правилник о поступку добијања одобрења

• Закон о трансфузијској медицини („Сл. гла-

•

ника о садржини документације која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада („Сл. гласник РС”, бр. 48/2017 од 19. 5. 2017) ци („Сл. гласник РС”, бр. 50/2017 од 24. 5. 2017)

сник РС”, бр. 40/2017 од 27. 4. 2017)

• Правилник о ближим условима за обављање

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

делатности пружања хигијенских услуга, као и начину спречавања и преношења заразних болести („Сл. гласник РС”, бр. 40/2017 од 27. 4. 2017)

•

Правилник о пријављивању заразних болести и посебних здравствених питања („Сл. гласник РС”, бр. 44/2017 од 9. 5. 2017)

• Правилник о Листи лекова који се пропи-

сују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 45/2017 од 11. 5. 2017)

• Одлука о изменама и допунама Одлуке о нај-

• Правилник о захтевима које компанија која

за рад специфичне вучне инсталације („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017) Правилник о форми, изгледу и садржини товарног, односно колског листа у унутрашњем железничком саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017)

• Правилник о изменама Правилника о поморским књижицама и дозволама за укрцавање („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017)

• Правилник о потврдама о обучености ваздухопловно-метеоролошког особља и центрима за обуку („Сл. гласник РС”, бр. 43/2017 од 5. 5. 2017)

• Правилник о изменама и допунама Правил-

ника о дозволама и центрима за обуку пилота параглајдера („Сл. гласник РС”, бр. 43/2017 од 5. 5. 2017)

вишим ценама лекова за употребу у хуманој медицини, а чији је режим издавања на рецепт („Сл. гласник РС”, бр. 46/2017 од 12. 5. 2017)

•

КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ

ПОЉОПРИВРЕДА, СТОЧАРСТВО, ШУМАРСТВО, ВОДОПРИВРЕДА

•

Аутентично тумачење одредбе члана 82. став 1. тачка 2) Закона о државном премеру и катастру („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – УС и 96/15) („Сл. гласник РС”, бр. 47/2017 од 15. 5. 2017)

• Правилник о изменама Правилника о висини таксе за пружање услуга Републичког геодетског завода („Сл. гласник РС”, бр. 48/2017 од 19. 5. 2017)

Правилник о условима за зимовнике за страна и домаћа пловила („Сл. гласник РС”, бр. 48/2017 од 19. 5. 2017)

•

Правилник за рад и поступање у вршењу стручно-саветодавних послова у шумама сопственика („Сл. гласник РС”, бр. 40/2017 од 27. 4. 2017)

• Правилник о коришћењу подстицаја за ор-

ганску сточарску производњу („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017)

• Правилник о коришћењу подстицаја за ор-

ганску биљну производњу („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017) Правилник о утврђивању Годишњег програма пострегистрационе контроле средстава за заштиту биља за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017)

• Правилник о подстицајима за спровођење

активности у циљу подизања конкурентности кроз увођење и сертификацију система квалитета хране, органских производа и производа са ознаком географског порекла („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017)

•

Правилник о допунама Правилника о енолошким поступцима и енолошким средствима за производњу шире, вина и других производа („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017)

• Уредба о утврђивању Годишњег програма

•

Уредба о изменама Уредбе о утврђивању Програма управљања водама у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 42/2017 од 4. 5. 2017)

•

Правилник о утврђивању Програма мера здравствене заштите животиња за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 43/2017 од 5. 5. 2017)

• Правилник о изменама Правилника о упи-

су у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Сл. гласник РС”, бр. 46/2017 од 12. 5. 2017)

• Правилник о условима и начину остваривања права на кредитну подршку („Сл. гласник РС”, бр. 48/2017 од 19. 5. 2017)

•

Правилник о условима за обављање контроле плодности обрадивог пољопривредног земљишта („Сл. гласник РС”, бр. 48/2017 од 19. 5. 2017)

•

Правилник о утврђивању Програма мера заштите здравља биља за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 48/2017 од 19. 5. 2017)

• Листа средстава за заштиту биља на основу

издатих решења о регистрацији средстава за заштиту биља („Сл. гласник РС”, бр. 49/2017 од 22. 5. 2017)

• Листа одобрених супстанци („Сл. гласник РС”, бр. 49/2017 од 22. 5. 2017)

ЕНЕРГЕТИКА

• Правилник о усклађеним износима остваре-

ног укупног месечног прихода домаћинства, као услова за стицање статуса енергетски угроженог купца („Сл. гласник РС”, бр. 49/2017 од 22. 5. 2017)

СПОРТ

• Правилник о ближим условима за обављање спортских активности и спортских делатности („Сл. гласник РС”, бр. 42/2017 од 4. 5. 2017)

СТАМБЕНИ ОДНОСИ

•

Правилник о програму испита и начину полагања испита, условима за стицање и одузимање лиценце за професионалног управника и садржини регистра професионалних управника („Сл. гласник РС”, бр. 41/2017 од 28. 4. 2017)

•

Правилник о садржини регистра и документацији потребној за регистрацију и евиденцију података о стамбеним заједницама, као и начину подношења података и докумената („Сл. гласник РС”, бр. 49/2017 од 22. 5. 2017)

... донетих између два броја

83 LEGE ARTIS ● ЈУН 2017.

развоја саветодавних послова у пољопривреди за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 42/2017 од 4. 5. 2017)

за ветеринарске лекове, као и начину издавања и прописивања ветеринарских лекова („Сл. гласник РС”, бр. 48/2017 од 19. 5. 2017)

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

•

• Правилник о обрасцу и садржини рецепта

Електронско правно издање ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописе, судску праксу (преко 40.000 сентенци), службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области и коментаре прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан мејл-сервис који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља их на мејл кориснику. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету. Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Јединствено издање на нашем тржишту! БИЛТЕН СЛУЖБЕНИХ МИШЉЕЊА Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Компанија Инг-Про доо Београд као овлашћени издавач, у сарадњи с Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, објављује Билтен службених мишљења. Билтен садржи званична мишљења Министарства и ауторске текстове стручних лица из Министарства у вези са радноправном регулативом. Издање је намењено привредним друштвима, јавном сектору, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, образовним институцијама, адвокатима и свима другима који примењују радно право. Билтен излази четири пута годишње (укупно четири броја годишње – један број квартално).

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

25 ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

w w w. propisi. net

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Управно право

Привредно право

Радни односи и социјално осигурање

Унакрсни поглед