063 lege artis decembar 2017 by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ISSN 2406-1085

Број 63 / децембар 2017.

ИЗДВАЈАМО:

Функција буџетске инспекције

Неке недоумице у новом Закону о општем управном поступку Помагање као облик саучесништва у судској пракси

Како донети квалитетан правилник о организацији и систематизацији послова и избећи најчешће грешке

Пријава потраживања у стечају кроз законодавство и судску праксу

Правни лекови у извршном поступку

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

•

РАДНО ПРАВО

•

ГРАЂАНСКО ПРАВО

•

ПРИВРЕДНО ПРАВО

•

УПРАВНО ПРАВО

www.propisiupraksi.rs

•

КРИВИЧНО ПРАВО

www.legeartis.rs

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, Саветник читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа, садржи и многобројне примере обрачуна. Намењен је правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд. У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима, а у другом делу су дате карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и из средстава обавезног социјалног осигурања. Уз књигу је приложено и прво измењено и допуњено издање на CD-у, које је усклађено са прописима донетим закључно са августом 2017. године.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нам се обратити путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА АУТОР

мр Жељко Албанезе

ПРОПИСИ У ПРАКСИ w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници: Алжбета Марко Владимир Саичић Дејан Обренић Драган У. Калаба Милан Ранђеловић Милош Јовић Саша Кулић Синиша Недељковић

Технички уредник: Милена Станковић Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић

Прошло је неколико месеци од почетка примене новог Закона о општем управном поступку, па се у овом броју, кроз рубрику Управно право, бавимо недоумицама које су се појавиле у пракси у вези са тим. У рубрици Привредно право бавимо се стечајем, односно пријавом потраживања кроз законодавство и судску праксу, а уз то пружамо и свеобухватан преглед облика одговорности предузетника, чланова и заступника привредних друштава, према Закону о привредним друштвима. У рубрици Јавне набавке и буџети аутори су се бавили преговарањем у поступку јавне набавке, затим статусом сопствених прихода буџетских корисника у Закону о буџетском систему, као и функцијом буџетске инспекције. Помагање као облик саучесништва у судској пракси размотрено је у оквиру рубрике Кривично право. Све је употпуњено и сталним рубрикама Портал читалаца, Регистар прописа донетих између два броја и Календар правних аката.

Штампа: Digital art, Београд

Редакција

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836-890 факс: +381 11 2836-474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

1 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Слободанка Келечевић

децембарском броју часописа у области радног права дајемо детаљно упутство о томе како да се донесе квалитетан правилник о организацији и систематизацији послова и избегну најчешће грешке. Поред тога, скрећемо пажњу и на примере из судске праксе који се односе на Закон о спречавању злостављања на раду, као и на службена мишљења Министарства за рад.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година VI, број 63, ДЕЦЕМБАР 2017.

Поштовани претплатници,

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА пра них аката Kaлендар важења правних а а

Про Писи у П ра кси

ик о измени Правилника о обрасци а ша, објављен у „Сл. гласник р д – примењује се од 13. маја 2016. године 6 године – примењује се објављен од 3. му „Сл. ја 2016. го ● Закон о изменама и допунама Закона о пом рској пловидби, гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године – одредбе члана 16. ст. 6 и члана 20. овог закона ј и б бј ну С примењиваће се од 1. јуна 2016. године

103

15Закон од 5 о6енергетици 2015. године, а ступио је на снагу 13145/14 6. 2015. г 12. д 2014. не године, а ● објављен у „Сл. гласнику РС , бр. од 29. ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

– одредбе члана 98. ст. 1. тач 1)1дојун 3) члана 99.ги 2016 члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године врђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи а● Закон нагу о30по 12 2014 године

лана 225. ступа ст 1 на тач 1) до 3) и2016. члана 225 – Конвенција снагу 16. јуна године

● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни

ђ Е ерит ри алних за ед ица и ” бр 1 2

В(6)на разли продатих у у ценипроизвода 62.50 , 0износе (312 1.250.000,00 500 00 20динара.Укалкулисана ). Трошкови разлика у цени је 25%

стопису изнфактурисани си 312.500 00 динара од чегадресови на цену коштања 240 000,00 250.000 000,00од × 20%) упцу спортски са обрачунатим ПДВ-00м(1у250 износу 1 87

ЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

т и

остојност за наслеђ

ик РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Члан 4. Не може наследити на основу закона штања нити стећи какву корист из завештања 4 За о а ђ ( РС” б 46/95 1 /03 О УС (недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоц то покушао; лан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или прева о о тавиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уи ечио евештање може наследити на одредбу, основу или закона шта онај ко је уј намери спречавања оставиочеве воље уништио или сакрио његово н3)достојан ): завештање, или га је фалсификовао; )4)оонајј ко јсе теже огрешио ј о законску р т ц у обавезу изд оставиоца, или му је ускратио )нужну онај помоћ; ко је на недостојност пази по службеној дужности )Суд онај ко је у намери спр чавања ост ви

О недостојности уж по ћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној дужности, али је терет чињеничне С д наинедостојност пази п службе тврдње доказа да ова недостојност постоји, на странци која то тврди. Из образложења:

„Разлози ревизије о погрешној примени матенедостојности за наслеђивање ријалног права нису основани Према утврђеном уд води рачуна по службеној чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син ужности ал је терет ч њен чн пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 врдње доказа да ова недостојн година. Дои1992. године имао је ретке контакте са оцем а од г дине ни ако. Брига оцу тврди. са његове осто и,тена странци којао то

стране није изостала његовом кривицом. Није се теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је уобразложења: кратио нужну помоћ. Нису постојали ни други разлози који би указивали на недостојност за азлози ревизије о погрешној примени наслеђивање није ј о р оца. Тужилац у ниумишљајно Пр ма утус-р мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих а Није у, се теже л цогрешио ј бр је ен било само свађе. о зак А М Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је им конске обавезе према њему.

обавезу издр оца је примао

ав аоца, је смајке, пок.иА. иМ. издржавање није н требно. Не може се говорити ни о ускра у помоћи оставиоцу, јер то не произилази и изведених доказа. дужн и Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови правилно закључују да нема основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђи оца је примао пензијузасв је м вање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може а б се наследити на основу закона или завештања говори и ни изускраћивању п нити стећи какву корист завештања (недосјерј ко т јенеумишљајно произилази из изведен тојан је), он усмртио оста ио ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињен недостојан је онај ко се теже огрешио о законску ж еп уд в р обавезу издржавања, или ускратио нужну поо ставу нова2. овог приме члана 4. Зако моћ. Према чланаусуд на недостојрегулише појам ност пазикоји по лужбен ј дужно ти У недостојн онкретном случају, истакнути разлози за недостојност туатевање Према ставу 1 тач 1) ов жиоца да наследи свог е д оца, сада а пок. А.у М., нису испуњени. У току поступка у прилог ових својих р т и дотврдњи тужиља није пружилауодговарајуће оказе. 1 Затото ан је) онај ко (непостојању) је умишљајно је суд о постојању тиху

недос ој н је онај ко с ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, б моћ. Према НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМОс ги ра ло и који би указива и на недо НА СВАКО ОД ЊИХ

оцем а д е године ник ко. Брига о оцу с њ г в % Н ј ј теже о реш о о обавезе издржав њ , ити му је )у у у у ј

на цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%).

пац је изврши п аћање фактуре у целости у из ПДВ-ом осу д 1. 75. 00 динара. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим у износу од 00 1.875.000 00 дин.

исте наба Негат у јавних е референце у

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1 875 000,00 динара. реба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун тр шкова (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

И е

в на

х набавки

прокњижити свођење почетног стања залиха д(11)е Треба а крају обрачунс г пер да на ба залиха и подпроизводње т ка из Инавконачно штајастање стању з пролих изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње ају обрачунско на крају обрачунскогпериода периода.

Напоме р од 1 од 250.000,00 динара бази цене На омена ко р одатих датихпроизвода производа 1 250 000 00 израчунати динара и су р на чунати су по комаду), док је док продајна цена спортских ко к а (682 комада × 1.832, 0 динара динара п комаду) је прод јна ена дресова спорт од ки ната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 5.000,00 динара по комаду изра а з 5 0

Књижење: Р. бр.

Конто 2

910

– спортски дресови

4 материјала залиха

портски дресови

120.000 00

ње залиха недовршене

9500

Материјали за

9600

имање залиха Готови прои води спорт готових ки дре

00 500 ,00 000,00 120.000,00

Рачун занедовршене у д рш производње и готових производа 1. 1. 2016. године на проињаводње тих залиха из финансијског књиговодства ирови р јал п ртскизалиха др ви ачуне изаматпреузимање

9010

производа Рачун за ре зимање набавке материјала и робе

1тових 0 0,00

р е о р из За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова у подата а из поч тног ста а тих зал ха из финансијс г к 3а

9500

Материјал за израду – спортски дресови

9100

Сир ер ј р Сировине и материјал – спортски дресови

680.000,00

Рачун за преузимање улагање материјала у производњу у току набав године 9010

њом спортских дресов АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ 950 атери ал а и р д сп ртски д е ови КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ 9100 иро ин и мате ијал по тски ес ви з ршено улагање мате ТУМАЧЕЊА

прим ен мате ијал у а ацин у ези а произв а

200.000,00

спортски дресови 000,00 Рачун за преузи ање залиха мате 500 ијала

За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за з

9001

потражује Из

200.000,00

Сировине и мате ијал – спортски дресови атеријала спортски дресови 9000

1а

дугује 5

дугује потражује

Износ

ПИС

1.000.000 00

1 1

680.000,00

ледње измене и допун акона о јавним 15. године донеле су собом о јавним набавкама из августа ј негативним референцама о кој ко м измена ћемокада го орит је реч о мо говорити у овом тексту

авнимтада набавкама из 2008 године Сходно важећим прописима нару да важећим прописима, имали м гућн ст да наручиоци дбиј п сунуду у

Милош Јовић

саветник у Управи за јавне набавк гућност да одбију понуду уколико поседују

којида понуђач отврђ није је даиспуњавао понуђа каз којидоказ потврђује budzeti@legeartis.rs сво по е обавезе по рани уговорима е закључ воје обавезе раније закљученим набавкама су се односили ад су у питању јавне набавке, појам о јавним е о авним који набавкама који на суисти се о набавке, од претходних ференце има двоструки појавни о предмет ик предм за т период абавке за п ри д пет од година за радове, односно три године за добра У случају кад одређује додатне у еи за в услуге. г ека ће у поступку јавне набавке, у цЗакон ио услуге јавним набавкама из 2012. године тиусл одр в пословног капацитета аза у (ва Сл. гласникЗРС”, значајно је проши к бр. н о124/12) јавним набавкама реализац ј е рио обухват негативних установи одр ђен ство по да у ( Сл гл сникреференци РС” бр 124/12) зн та набавке, односно да је у претходном вши их као обавезу за наручиоце, проширујући лизацији уг в ра исто и с ич дме рио бухва негативни реф р 54 испоручивао добра извршавао услуге или њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке на да је уконкретне претходно од их каоте установивши бавезу за наручио дио авке, радовеодносно који су предмет јавн (не само вши на уговоре), својевр бавке. Тада реч о пословним референцам у„црнуњи листу” негативних пору иваоједобра извршавао услуге и овопонуђача дејство– списак и на сâм поступ које се условно назватит пози еренци радби ве к ји суречено предммогле т конкр ј (н р у тивним референцама. И док је у том случају следње измене и допуне Закона о јавним вке Тада је реч по л вним референ ну „црну листу” понуђ ча сп реч о референцама које понуђача квалификују ма из августа 2015. године („Сл. гласник е би се у ловно могле назва и Р еференци за добијање уговораречено о јавној набавци, негативне /15) донеле су собом неколико измереференце у оне које га могу на еч о негативним референцама вним референцама Идисквалификова док је у том с чај Последње измене и допуне тиоиз трке” за добијање уговора ● не еференца могућност, не игоба реф р нцама које пону ују вк ма икаоавгуста 015 д Институт негативне референце установ веза за це; н д бијање уговора ј вној набавци, нег вне 68 1 донеле су с бом н љен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невез ругих, таксативно законом ференце су онепартнера које га наручиоца, могу дис авалиф ва н реч о негативним нијег уговорног што је ненаведен негативне референце за претпо тавка и рационалнијег одређено●т у нојреференца документацији из трке за целисходнијег добијање у овора на ка трошења јавних начин, одног Институт не средстава. ативн На р тај фер н есанк ус ● овпрецизира вез чи ц периода који је ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен нега ференцом; 0 нобавазе је раду поступку обезбе јавне ивања п узда иј ид нев еихдру их, т набавке или уговорне ● укидање списк референци. ег уг или ворног пар нерананаручиоца, обавезе их не извршавају уговорен начинаиш под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране будући ијег Можда иодређеност најзначајнија измена јесте да етпоставка и рациона у конкур н ј та окум да санкција никада није сама није у обавези већ има шења јавних сред тав себи Н сврха тај нуправо чин наручилац нк ● сада пр више цизирање пр тход г би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу онишу се онуђачи који не извршавај воје обухваће не а ивном рефере код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене вазе у мотивише поступкуна озбиљнији, авне наб професионал вке или уг рне ● укидање списка негативних додатно биле још један корак ближе директивама Европ нији пословнији приступ извршавању сопстве везеиили их не извршавају на уговорен н ске н иуније из области јавних набавки, и у овом

БУЏЕТИ И ЈАВН

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

lege

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

К А ЛЕ Н Д АРИ ... ● венци ВАЖЕЊА ПРАВНИХ Ко а ступа на снагу 16 јуна 20 6АКАТА године ● ДОГАЂАЈА

У склопу сасвим новог формата еке ој карактеристичне од овог рој ом приликом односе на пратити у нашем часопису доно имо неке карактери случајеве из судске праксе, а ко недостојност за наслеђивање

a 2 16

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члан године

le e artis

lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима у „Сл. нику – одредбе члана 16. ст. 6 објављен и члана 20 гла овог за РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиоприм је на снагу 13. 6ћ2015. њив с године д1

д овог броја можете

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПО

пасоша, дипломатског пасоша и , бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио

наслеђивање Недостојност за наслеђи

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАК И

или се одложено примењују у целос

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

иса који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед про но који којодложено ступају г на снагу ц пр и/ да важе (у целости или у делу), одно иоили који одл у делу:

У овом броју... ПРИВРЕДНО ПРАВО Пријава потраживања у стечају кроз законодавство и судску праксу

Одговорност предузетника, чланова и заступника привредних друштава према Закону о привредним друштвима

Спровођење поступка принудне ликвидације од стране Агенције за привредне регистре по службеној дужности

РАДНО ПРАВО 22

Како донети квалитетан правилник о организацији и систематизацији послова и избећи најчешће грешке

Непосредна брига о детету и редовно школовање као услови за остваривање права на дечји додатак

Закон о спречавању злостављања на раду кроз судску праксу

Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

УПРАВНО ПРАВО Неке недоумице у новом Закону о општем управном поступку

ГРАЂАНСКО ПРАВО 44

Правни лекови у извршном поступку

КРИВИЧНО ПРАВО 51

Помагање као облик саучесништва у судској пракси

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ 61

Преговарање у поступку јавне набавке

Функција буџетске инспекције

Сопствени приходи буџетских корисника

РУБРИКЕ 80

Календар важења правних аката

Преглед прописа донетих између два броја

Портал читалаца

3 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Пријава потраживања у стечају кроз законодавство и судску праксу

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Ослањајући се на законодавни оквир и бројне примере из судске праксе, аутор овом приликом анализира пријаву потраживања у стечају.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Синиша Недељковић, председник Привредног суда у Пожаревцу

I ПОЈАМ И ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА Законом о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009 и 83/2014) уређују се услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима. Стечај се спроводи банкротством, а подразумева намирење поверилаца продајом целокупне имовине стечајног дужника, одно сно стечајног дужника као правног лица, као и реорганизацијом, под којом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације. Циљ стечаја је најповољније колективно намирење стечајних поверилаца оствари вањем највеће могуће вредности имовине стечајног дужника, односно самог стечајног дужника. Стечај омогућава колективно и сразмерно намирење стечајних поверилаца, уз остваривање највеће могуће вредности имовине стечајног дужника и највећег мо гућег степена намирења поверилаца, са што мање трошкова и у што краћем временском периоду.

II ПОВЕРИОЦИ И ДРУГИ УЧЕСНИЦИ У ПОСТУПКУ Стечајни поверилац је лице које на дан покретања поступка стечаја над стечајним

дужником има необезбеђено потраживање према стечајном дужнику. Стечајни повери лац је необезбеђени поверилац. Разлучни повериоци су повериоци који имају заложно право, законско право задр жавања или право намирења на стварима и правима о којима се воде јавне књиге или регистри и имају право на првенствено на мирење из средстава остварених продајом имовине. Разлучни повериоци нису стечај ни повериоци, али то својство стичу када је износ њиховог потраживања већи од изно са новчаних средстава остварених продајом имовине или дела имовине на којој су сте кли разлучно право. Разлучни повериоци су обезбеђени повериоци. Излучни поверилац је лице које, на осно ву свог стварног или личног права, има пра во да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе, како га и Закон о стечају у сво јој одредби члана 50. дефинише. Закон даље наводи да излучни поверилац није стечајни поверилац и да ствар коју наведено лице има право да тражи не улази у стечајну масу. Излучни поверилац је лице које је носилац стварних или личних права на стварима које се налазе код стечајног дужника, те наведене ствари и не могу ући у стечајну масу стечај ног дужника. На излучне повериоце се не примењују правила стечајног поступка јер се они не намирују колективно из стечајне масе. Излучни поверилац је обезбеђени пове рилац јер своје право не мора да пријави у поступку стечаја у роковима одређеним ре шењем о отварању поступка стечаја, односно

Поступак намирења потраживања сте чајних и разлучних поверилаца од стечајног дужника покреће се подношењем пријаве потраживања у поступку стечаја који се води над стечајним дужником. Повериоци у писа ном облику подносе пријаве потраживања суду пред којим се води поступак стечаја над стечајним дужником, а то је увек привред ни суд. Пријаве потраживања се не подносе стечајном управнику или стечајном дужни ку, већ искључиво суду. Пријаве потражива ња се подносе у два примерка, од којих један примерак остаје суду, а други се доставља сте чајном управнику ради изјашњења о основа ности потраживања. Уз пријаве потраживања прилаже се и документација којом се доказују наводи из пријаве потраживања, и то тако ђе у два примерка. Закон о стечају не садржи

5 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

III ПРИЈАВА ПОТРАЖИВАЊА

одредбе које се односе на број примерака при јава потраживања које се подносе суду, али се у овом случају сходно примењује одредба чла на 99. став 1. Закона о парничном поступку, којом је прописано да се поднесци и прилози који треба да се доставе противној странци подносе суду у потребном броју примерака за суд и противну странку. Стечајни судија је дужан да, након прије ма пријава потраживања у суд, исте прегледа и утврди њихову формалну исправност, те уколико су пријаве непотпуне, исте врати на уређење, а уколико су неблаговремене, одбаци их. Стечајном управнику се доста вљају само уредне и благовремене пријаве потраживања. Уколико стечајни судија не би утврђивао формалну исправност и бла говременост поднетих пријава потражива ња, створила би се ситуација да се стечајни управник изјашњава и о пријавама потра живања које нису потпуне или су неблаго времене, јер исти нема овлашћења да захтева њихово уређење или одбацивање. Пријавом потраживања се подноси зах тев суду за утврђење постојања одређеног потраживања према стечајном дужнику. Међутим, утврђење потраживања стечај ним повериоцима није само себи циљ, већ је интерес стечајних поверилаца да се утвр ђено потраживање и реализује кроз исплату утврђених износа. Међутим, кроз поступак стечаја не спроводи се појединачно испуње ње поднетих захтева по пријавама потражи вања, већ колективно намирење стечајних поверилаца у процентима који се одреде у зависности од висине деобне масе. Подно шењем пријаве потраживања правно или физичко лице које има потраживање према стечајном дужнику, стиче својство странке у стечајном поступку. Одредбом члана 111. Закона о стечају так сативно је набројано шта пријава потражи вања мора да садржи. У пријави потраживања мора се навести: 1) назив, односно име и седиште, односно пребивалиште повериоца, са контакт адре сом; 2) матични број правног лица, односно је динствени матични број грађана за физичка лица;

ПРИВРЕДНО ПРАВО

о законским роковима, нити се његов захтев разматра онако како се разматрају прија ве потраживања стечајних поверилаца. Он подноси захтев за излучење ствари и његово право да захтева излучење из стечаја одре ђене ствари заснива се на његовом стварном праву, као што је то право својине, које је апсолутно и делује према свима, а затим и на државини, праву службености или пак на личном праву. За разлику од излучних поверилца, стечај ни и разлучни повериоци су дужни да при јаве своја потраживања у поступку стечаја на начин прописан Законом и у форми која је прописана Законом. Такође, они су дужни да своја потраживања пријаве у року који је одређен решењем о отварању стечајног поступка, а најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гла снику Републике Србије”. Стечајни повери оци се процентуално намирују из средстава остварених уновчењем стечајне масе сте чајног дужника, а након отварања поступка стечаја изузетно могу наплатити своје потра живање у обиму у коме оно гласи. Разлучни повериоци се намирују из имовине која је оптерећена разлучним правом и углавном своја потраживања намирују у целости, од носно у износима које су и пријавили.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

3) број пословног или текућег рачуна; 4) правни основ потраживања; 5) износ потраживања, и то посебно износ главног потраживања, са обрачуном камате; 6) ствар на којој је поверилац стекао разлучно право, уколико се ради о обезбеђеном потра живању, и износ његовог потраживања који није обезбеђен, ако његово потраживање није у целини обезбеђено; 7) одређени захтев повериоца, сходно одред бама о садржини тужбе које прописује закон којим се уређује парнични поступак. Ово су обавезни елементи сваке пријаве потраживања, као и сваког поднеска, а про писани су одредбом члана 98. став 3. Закона о парничном поступку, који се сходно приме њује и у поступку стечаја, а на основу одредбе члана 7. Закона о стечају. Недостатак једног од наведених елемената чини пријаву по траживања неуредном односно непотпуном и са њом ће се поступити као са неуредном тужбом односно поднеском, сходно одред бама којима се уређује парнични поступак. То значи да се пријава од стране стечајног су дије враћа стечајном повериоцу на уређење уколико је иста поднета од самог повериоца или се иста одбацује уколику је исту поднео пуномоћник стечајног повериоца, односно адвокат, у смислу одредбе члана 101. став 5. Закона о парничном поступку. Међутим, поред наведених обавезних еле мената, пријава потраживања мора да садржи и друге елементе који ближе идентификују само потраживање или самог стечајног пове риоца. Уколико поверилац има потраживање у страној валути, а не у динарима, исти их при јављује у валути потраживања и у тој валути мора бити и намирен. Потраживања у страној валути обрачунавају се у динарској против вредности према званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан отварања сте чајног поступка. Новчана и неновчана потраживања према стечајном дужнику, која имају за предмет по времена давања, постају једнократна потра живања даном отварања стечајног поступка. Такође, уколико пријаву потраживања подноси пуномоћник стечајног поверио ца, поред потписа наведеног лица на самој

пријави потраживања, неопходно је доста вити и уредно пуномоћје за заступање, пот писано и оверено од стране властодавца – стечајног повериоца. Уколико је стечајни поверилац пре отва рања поступка стечаја водио поступак про тив правног претходника стечајног дужника ради остваривања свог новчаног или ненов чаног потраживања, у пријави потраживања је дужан да означи пословни број предме та под којим се води парнични поступак и суд пред којим се води поступак, као и да назначи у којој фази се налази наведени по ступак. Ово је од велике важности у случају да потраживање стечајног повериоца буде оспорено од стране стечајног управника, а да закључком стечајног судије буде упу ћен на покретање поступка ради утврђења оспореног потраживања, односно на на ставак поступка који је водио пре отвара ња поступка стечаја, с обзиром на то да се ти поступци прекидају по сили закона, а на основу одредбе члана 88. Закона о стечају, у вези са одредбом члана 222. став 1. тачка 5. Закона о парничном поступку. Стечајни управник оцењује основаност пријављеног потраживања, при чему ће исто углавном бити оспорено, док ће основаност захтева бити препуштена суду који ће донети одлуку по тужбеном захтеву. У поступку стечаја пријављују се и недо спела потраживања, а одредбом члана 81. Закона о стечају регулисано је да се потражи вања поверилаца према стечајном дужнику која нису доспела, даном отварања стечајног поступка сматрају доспелим. Солидарни дужници и јемци стечајног дужника, као стечајни повериоци, могу да траже да им се врати оно што су за стечајног дужника платити после дана отварања стечај ног поступка, ако према стечајном дужнику имају право регреса. Према одредби члана 70. став 1. тачка 5. Закона о стечају, решење о отварању стечај ног поступка садржи позив повериоцима да пријаве своја обезбеђена и необезбеђена по траживања у року који не може бити краћи од 30 дана ни дужи од 120 дана од дана об јављивања огласа о отварању стечајног по ступка у „Службеном гласнику Републике

Повериоци подносе пријаве потраживања надлежном суду у писаном облику и исте се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене. Ако поверилац у року који одреди суд не положи предујам за трошкове одређивања допунског рочишта за испитивање потраживања, пријава ће се одбацити. Из образложења: Одредбом члана 111. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 83/2014)

7 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Из судске праксе:

прописано је да повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику, с тим да, сходно одредбама члана 111. став 5. Закона о стечају, пријаве могу да се поднесу по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене. Одредбом члана 111. став 8. Закона о стечају прописано је да је трошкове одржавања допунског рочишта за испитивање потраживања из става 5. овог члана дужан да предујми подносилац пријаве. Ако се у року који одреди суд не положи предујам, пријава ће бити одбачена. У образложењу своје одлуке првостепени суд констатује да је пријава потраживања поднета након протека рока од 90 дана који је одређен решењем стечајног судије од 8. 5. 2015. године, при чему је рок протекао дана 6. 8. 2015. године, али у року од 120 дана од дана отварања стечајног поступка. Међутим, одлука првостепеног суда у погледу датума када је донето решење којим је одређен рок од 90 дана за достављање пријаве потраживања и дана када је истекао поменути рок – није довољно јасно одређено, с обзиром на то да стање у списима предмета потврђује да је решење о отварању стечајног поступка над овде стечајним дужником донето дана 17. 7. 2015. године и да су ставом 4. истог решења позвани повериоци да у року од 90 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у „Службеном гласнику Републике Србије” пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања. На основу дописа који је првостепени суд упутио пуномоћнику подносиоца жалбе, проистиче да исти констатује да је рок од 90 дана, који је одређен решењем првостепеног суда, истекао дана 2. 11. 2015. године, док се у образложењу првостепене одлуке као дан истека рока од 90 дана спомиње дан 6. 8. 2015. године. Из претходно наведеног проистиче да је првостепени суд у погледу одлучних чињеница које се односе на датум када је истекао рок од 90 дана, дао нејасне и неразумљиве податке, противречне подацима у списима предмета,

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Србије”. Повериоци се о отварању стечаја над дужником обавештавају огласом о отварању стечајног поступка, који се, поред огласне та бле суда, објављује и у „Службеном гласнику Републике Србије”. Пријаве потраживања морају бити бла говремене, а оне то јесу уколико се поднесу суду у року који је одређен решењем стечајног судије о отварању поступка стечаја, али нај касније у року од 120 дана од дана објављива ња огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”. Све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговреме не од стране стечајног судије. Повериоци који поднесу пријаву потраживања након рока који је одређен од стране стечајног судије, дужни су да предујме трошкове одржавања допунског рочишта у року који то одреди суд. То је врста санкције због непоштовања судског рока. Уколико се у остављеном року не предујми износ трошкова, пријава потра живања се одбацује од стране стечајног суди је. У пракси се као спорно питање појавила висина трошкова које мора да предујми сте чајни поверилац који није поднео пријаву у року који је одређен од стране суда. Пракса судова је изнедрила решење да су то трошко ви оглашавања допунског испитног рочишта у „Службеном гласнику Републике Србије” и те трошкове стечајни повериоци сносе сра змерно броју пријава потраживања за допун ско испитно рочиште.

па самим тим не може са сигурношћу да се утврди када је истекао рок од 90 дана, односно рок од 120 дана, те да ли је поднета пријава подносилаца жалбе поднета благовремено и у ком року. (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 16/15-1508 од 10. 3. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 214/16 од 14. 4. 2016)

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Из судске праксе:

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Повериоци у стечајном поступку могу да поднесу пријаве потраживања у року одређеном у решењу стечајног судије о покретању поступка стечаја, као и по истеку наведеног рока, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”. Из образложења: Одредбом члана 111. став 5. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр.72/11, 49/13, 55/14) прописано је да се пријаве могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене. Одредбом члана 111. став 1. тачка 6. Закона о стечају прописано је да повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику и да се у пријави нарочито мора назначити ствар на којој је поверилац стекао разлучно право, уколико се ради о обезбеђеном потраживању, и износ његовог потраживања који није обезбеђен, ако његово потраживање није у целини обезбеђено. Одредбом члана 113. став 1. истог прописа прописано је да после истека рока за пријављивање потраживања стечајни судија доставља све пријаве потраживања стечајном управнику, док је у ставу 2. прописано да стечајни управник утврђује основаност и исплатни ред сваког потраживања и о томе сачињава листу признатих и оспорених потраживања. Из напред цитираних одредби Закона о стечају произлази да је обавеза поверилаца да пријаве потраживања у року који одреди стечајни судија, а најкасније у року од 120

дана од дана објављивања огласа о отварању поступка стечаја у „Службеном гласнику Републике Србије”. Надаље, обавеза поверилаца је да поднесу пријаву одговарајуће садржине, у смислу одредбе члана 111. став 1. Закона о стечају, и да, између осталог, наведу ствар односно право на које имају право одвојеног намирења. Првостепени суд по истеку рока за пријаву потраживања све пријаве доставља стечајном управнику, а неблаговремене пријаве потраживања одбацује, што је императивно прописано одредбом члана 111. став 5. Закона о стечају. (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 14/15 од 15. 4. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 328/16 од 22. 6. 2016)

Законом о стечају је прописана обавеза повериоца који је пријавио потраживање у поступку стечаја, да у пријави потраживања наведе да ли постоје јемци за обавезу сте чајног дужника, као и да о поднетој пријави потраживања благовремено обавести јемца, а уколико наплати потраживање од јемца, дужан је да о томе обавести стечајног управ ника у року од осам дана од дана извршене наплате. За разлику од стечајних и разлучних пове рилаца, излучни поверилац не подноси при јаву потраживања суду, већ подноси захтев да му се из стечајне масе излучи ствар која не улази у стечајну масу, а стечајни управник је дужан да у року од 20 дана од дана пријема захтева обавести повериоца да ли прихвата захтев за излучење или одбија такав захтев. Уколико стечајни управник оспори потражи вање излучног повериоца, а стечајни судија одбије приговор на одлуку стечајног управ ника, излучни поверилац своје право може да оствари у другим судским поступцима. Подношење захтева за излучење није везано за рок, али је ограничено моментом продаје имовине у стечају на којој излучни поверилац има неко стварно право.

IV УТВРЂИВАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА И ЛИСТА ПОТРАЖИВАЊА Одредбом члана 113. Закона о стечају регу лисан је поступак утврђивања потраживања

V ИСПИТНО РОЧИШТЕ На испитном рочишту се сачињава ко начна листа о свим пријавама потражи вања. По правилу се одржава само једно испитно рочиште, осим у случају великог броја пријављених потраживања, када се заказује наставак испитног рочишта. И у

9 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

да истакне обавештење где се она налази уколико је иста несразмерно велика. Законом су прописана посебна правила када је основ пријаве потраживања оно по траживање које потиче из извршне исправе. Стечајни управник може да оспори пријаву потраживања која се заснива на извршној исправи ако је: а) извршна исправа укинута, поништена, преиначена или стављена ван снаге; б) потраживање престало на основу чиње нице која је наступила након извршности; в) протекао рок у коме се по Закону може тражити извршења; г) потраживање није прешло на стечајног повериоца, односно ако обавеза није прешла на стечајног дужника; д) извршна исправа таква да би радња ње ног извршења могла бити предмет побијања у складу са Законом о стечају. Законом је прописано да је стечајни управник дужан да изврши личну доста ву обавештења свим оним стечајним по вериоцима чија су потраживања оспорена најкасније 15 дана пре одржавања испит ног рочишта, а на захтев повериоца чије је потраживање оспорено дужан је да, зајед но са повериоцем, поново прегледа његову пријаву са додатним доказима, те да након тога донесе коначну одлуку о основаности пријављеног потраживања. То накнадно ис питивање пријаве потражива представља могућност, али не и правило. Међутим, уко лико стечајни управник не поступи на овај начин, поверилац може да уложи примедбу стечајном судији који ће донети коначну одлуку и евентуално наложити стечајном управнику поновно преиспитивање пријаве потраживања. Стечајни судија о томе одлу чује у форми закључка против кога није до звољена жалба.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

и листа потраживања. Ставом 1. наведеног члана прописано је да стечајни судија после истека рока за пријављивање потраживања доставља све пријаве потраживања стечај ном управнику. Пракса судова у Републици Србији изнедрила је другачије поступање, које није директно у супротности за Зако ном. Наиме, стечајни судија врши доставу поднетих пријава потраживања стечајном управнику по приспећу истих у суд, или по јединачно или одређени број пријава потра живања која су у суд приспела у одређеном периоду. На тај начин постиже се ефикасност у оцени основаности поднетих пријава по траживања од стране стечајног управника. Ово је посебно важно када током поступка стечаја постоји већи број пријава потражи вања за које је стечајном управнику потреб но знатно више времена за оцену њихове основаности. Треба нагласити да стечајни судија доставља стечајном управнику само благовремене пријаве потраживања, одно сно пријаве потраживања које су поднете у року одређеном решењем стечајног судије или у Законом одређеном року од 120 дана, под условом да је поверилац уплатио тро шкове за одржавање допунског испитног ро чишта и само уредне пријаве потраживања, односно оне пријаве потражива које садрже све оне елементе прописане Законом. Небла говремене и неуредне пријаве потраживања, како је то већ наглашено, одбацује стечајни судија својим решењем, против кога је до звољена жалба. Стечајни управник утврђује основаност, обим, висину и исплатни ред сваког потра живања и о томе сачињава листу признатих и оспорених потраживања, коју доставља стечајном судији најкасније десет дана пре дана одржавања испитног рочишта. У којем исплатном реду ће се наћи признато потра живање – одређено је одредбом члана 54. став 4. Закона о стечају, којом је прописано постојање четири исплатна реда. Терет до казивања основаности пријављеног потра живања и његове висине у поступку стечаја на страни је стечајних поверилаца. Стечајни судија је дужан да листу признатих и оспо рених потраживања објави на огласној табли суда и електронској огласној табли, или пак

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

таквом случају се ради о једном јединстве ном испитном рочишту. На испитном ро чишту стечајни управник има могућност да измени своје изјашњење садржано у листи признатих и оспорених потраживања, тако што ће неко од оспорених потраживања признати. Стечајни повериоци, чије прису ство на испитном рочишту није обавезно, могу да оспоре неко од потраживања које је признао стечајни управник и у том случају се стечајни поверилац који је оспорио потра живање другог стечајног повериоца, упућује на парницу ради утврђења да потраживање повериоца не постоји. Оспоравање потра живања других стечајних поверилаца, које је признао стечајни управник, могуће је до окончања испитног рочишта. Законом је прописана могућност да се спорни однос реши и путем медијације, коју може да предложи стечајни управник, уз сагласност одбора поверилаца, или по верилац оспореног потраживања. Медија ција се спроводи у складу са законом којим се уређује поступак медијације, односно у складу са Законом о посредовању у реша вању спорова. Поступак медијације може да траје најдуже 30 дана од дана закључења испитног рочишта, али тај рок може да се продужи до истека рока од 60 дана од дана закључења испитног рочишта, уз одобрење стечајног судије. Након окончања поступка медијације поверилац који је утврдио своје потраживање може да тражи да се уврсти у листу утврђених потраживања, а поверилац који то није успео, стиче статус повериоца оспореног потраживања. Међутим, овај ин ститут није заживео у пракси судова и по ставља се питање његове оправданости.

унете на испитном рочишту. Коначна листа садржи податке о свим пријављеним потра живањима, о томе ко их је оспорио и у ком износу су утврђена односно оспорена, као и потраживања о којима ће бити донет за кључак о листи утврђених и оспорених по траживања, како је то дефинисано одредбом члана 116. став 2. Закона о стечају. Стечајни судија доноси закључак о листи утврђених и оспорених потраживања и исти доставља стечајном управнику и сваком стечајном по вериоцу, а објављује се и на огласној табли суда. Коначна листа утврђених и оспорених потраживања последица је изјашњења сте чајног управника и расправе спроведене на самом испитном рочишту. У коначну листу се уносе призната и оспорена потраживања као последица изјашњења стечајног управ ника, као и она оспорена потраживања од стране других стечајних поверилаца на са мом испитном рочишту. Закључак стечајног судије има обавезујућу снагу у односу на сва призната потраживања у погледу исплатног реда њиховог намирења, као и за сва оспо рена потраживања чија се основаност може доказати у парници на коју се упућују сте чајни повериоци оспорених потраживања. Стечајни поверилац који докаже своје по траживање у парници на коју је упућен, има право да тражи измену коначне листе утвр ђених потраживања.

VI УТВРЂЕНА ПОТРАЖИВАЊА

Из образложења: Одредбом члана 117. став 1. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 71/12) прописано је да се поверилац чије је потраживање оспорено упућује на парницу ради утврђивања оспореног потраживања, коју може да покрене у року од 8 дана од дана пријема закључка из члана 116. Закона, односно од дана истека рока за медијацију, у складу са чланом 115. Закона о стечају. Према одредби члана 118. став 3. Закона о стечају,

Закон о стечају у својој одредби члана 116. став 1. прописује да се потраживање сма тра утврђеним ако није оспорено од стране стечајног управника или од стране пове рилаца до закључења испитног рочишта. По закључењу испитног рочишта стечајни судија усваја коначну листу на основу ли сте потраживања коју је саставио стечајни управник и на основу самих измена које су

Из судске праксе: Поверилац који је у парници доказао своје потраживање, на коју је упућен из стечајног поступка закључком стечајног судије, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања.

парничном поступку на који је упућен није издејствовао одлуку којом се утврђује његово разлучно право, не може поновљеним захтевом у стечајном поступку да тражи да се поново одлучује о праву одвојеног намирења. (Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ст. 32/12 од 8. 1. 2016, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пвж. 171/16 од 6. 4. 2016)

Из судске праксе: За наставак прекинутог поступка у коме стечајни поверилац има статус тужилачке стране потребно је да је поднета благовремена и уредна пријава потраживања од стране тужиоца из те парнице, као стечајног повериоца, али и да је поднета пријава потраживања на испитном рочишту оспорена од стране стечајног управника и да је тужилац у својству стечајног повериоца, закључком стечајног судије, упућен да захтева наставак прекинутог поступка ради утврђења оспореног потраживања. Из образложења: Одредбом члана 48. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011, 71/2012 и 83/2014) прописано је да је стечајни поверилац лице које на дан покретања стечајног

11 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

У року од 15 дана од дана пријема за кључка стечајног судије о листи утврђених и оспорених потраживања поверилац чије је потраживање оспорено и који је упућен на парницу, може да покрене парницу под ношењем тужбе ради утврђења оспореног потраживања, односно може да настави поступак који је прекинут услед последица отварања стечајног поступка, што је случај у ком се тужба уређује утврђујућим тужбе ним захтевом. Рок од 15 дана тече и од дана истека рока за медијацију, која је прописана одредбом члана 115. Закона о стечају. Рок од 15 дана је преклузиван и поверилац који пропусти тај рок губи својство стечајног по вериоца. О покренутој парници, односно наставку поступка стечајни поверилац је ду жан да обавести стечајног судију у року од 15 дана од дана покретања, односно наставка парнице, а ако то не учини, одговоран је за штету проузроковану пропуштањем.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

правноснажна одлука о оспореном потраживању има дејство према стечајном дужнику и према свим повериоцима стечајног дужника. Стечајни поверилац који докаже своје потраживање у парници на коју је упућен, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања, што је предвиђено одредбом члана 116. став 7. Закона о стечају. Одредбом члана 118. Закона о стечају прописано је поступање стечајног управника и суда у ситуацији када у тренутку отварања стечајног поступка тече парница о потраживању које је оспорено, док одредбе чланова 111–118. Закона о стечају регулишу поступак пријављивања и утврђивања потраживања у стечајном поступку, како стечајних тако и разлучних поверилаца. Из напред наведеног произлази да поверилац који је доказао своје потраживање у парници на коју је упућен из стечајног поступка закључком стечајног судије, има право да тражи исправљање коначне листе утврђених потраживања. У конкретној правној ствари подносилац жалбе је у стечајном поступку пријавио своје потраживање као разлучни поверилац, с позивом на парнични поступак који је био у току пред Привредним судом у Пожаревцу. Након што је потраживање подносиоца жалбе оспорено, исти је наставио прекинути поступак, који је окончан доношењем правноснажне пресуде којом је утврђено потраживање подносиоца жалбе, а на основу које је првостепени суд већ извршио исправку коначне листе потраживања тако што је потраживање подносиоца жалбе по наведеној пресуди уврстио у трећи исплатни ред. Поменутом правноснажном пресудом није утврђено потраживање подносиоца жалбе као разлучног повериоца. Како у парничном поступку на који је упућен након што му је оспорено потраживање као разлучном повериоцу, није доказао и право одвојеног намирења на непокретностима стечајног дужника, то је првостепени суд правилно нашао да је о потраживању повериоца правноснажно одлучено, након чега је исто увршћено у коначну листу потраживања као потраживање стечајног повериоца. Жалилац који у

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

псотупка има необезбеђено потраживање према стечајном дужнику. Одредбом члана 80. Закона о стечају прописано је да стечајни поверилац своје потраживање према стечајном дужнику остварује само у стечајном поступку. Одредбом члана 111. Закона о стечају прописано је да повериоци пријаве потраживања подносе надлежном суду у писаном облику. Одредбом члана 90. Закона о стечају прописано је да се парнични поступак наставља у Законом прописаним случајевима. Одредбом члана 92. Закона о стечају прописано је да ће, уколико у предлогу за наставак поступка тужилац не приначи тужбу постављањем утврђујућег уместо обавезујућег захтева, надлежни суд наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену. За наставак прекинутог поступка у коме стечајни поверилац има статус тужилачке стране потребно је да се кумулативно испуне три услова. Прво, потребно је да је у парници у којој је донето решење о прекиду поступка, тужилац поднео благовремену и уредну пријаву потраживања у поступку стечаја који се води над стечајним дужником, туженим у парници која је у прекиду. Друго, потребно је да је поднета пријава потраживања стечајног повериоца оспорена од стране стечајног управаник. Као трећи, кумулативни услов, потребно је да је тужилац, као стечајни поверилац, закључком стечајног судије упућен да захтева наставак прекинутог поступка ради утврђења потраживања које му је оспорено од стране стечајног управника. У конкретном случају је правилно првостепени суд поступио када је донео решење о наставку поступка који је прекинут решењем због последица отварања поступка стечаја над туженим, као стечајним дужником, а по претходном преиначеном тужбеном захтеву којим је тужилац тражио утврђење оспореног потраживања, па је на тај начин тужилац у свему поступио по цитираним одредбама Закона о стечају. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 1231/15 од 8. 2. 2017, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 2363/17 од 21. 9. 2017)

Поверилац који је оспорио потраживање другог повериоца, које је стечајни управник признао, упућује се на парницу коју је дужан да покрене у року од 15 дана од дана пријема закључка, и то подношењем тужбе за утвр ђење да потраживање другог повериоца које је признато од стране стечајног управника не постоји. Тужба се подноси против поверио ца чије се потраживање оспорава и стечај ног дужника, при чему они имају својство јединственог супарничара. Уколико повери лац не покрене парницу у наведеном року, потраживање другог повериоца сматра се признатим. Уколико стечајни управник или други стечајни поверилац оспоре потраживање које се заснива на извршној исправи, сте чајни судија на парницу упућује стечајног управника или повериоца који је оспорио потраживање, коју такође треба покренути у року од 15 дана од дана пријема закључка. У противном, потраживање се сматра при знатим. Суд пред којим се води парница и који је прекинуо поступак услед последица отварања поступка стечаја над стечај ним дужником који је странка у поступ ку пред тим судом, исти ће наставити по стављању предлога за наставак поступка, било од стране стечајног повериоца који је закључком стечајног судије упућен на парницу, било од стране стечајног управ ника. Притом ће се наведени суд, уколико то није суд пред којим се води поступак стечаја, огласити ненадлежним и предмет уступити стечајном суду. Одредбом чла на 118. став 1. Закона о стечају прописано је да ће, ако у тренутку отварања стечај ног поступка тече парница о потражива њу, стечајни управник преузети парницу у стању у коме се она налази у тренутку отварања стечајног поступка. Одредбом члана 90. Закона о стечају про писано је да се парнични поступак у којем је стечајни дужник тужени – наставља ако је: 1) тужилац, као стечајни или разлучни пове рилац, поднео благовремену и уредну прија ву потраживања; 2) на испитном рочишту стечајни управник оспорио пријаву потраживања;

Стечајни поверилац, у својству тужиоца, може да изврши преиначење тужбе постављањем утврђујућег уместо обавезујућег тужбеног захтева и касније, а не само приликом подношења предлога за наставак поступка који је у прекиду због последица отварања поступка стечаја. Из образложења: Одредбом члана 92. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011, 71/2012 и 83/2014) прописано је да ће, уколико у предлогу за наставак поступка тужилац не преиначи тужбу постављањем утврђујућег уместо обавезујућег тужбеног захтева, надлежни суд наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену. Разматрајући поднету жалбу од стране туженог, Привредни апелациони суд, као суд другог степена, наводи да су без утицаја на другачије одлучивање и на правилност побијане пресуде наводи туженог изнети у

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 1236/15 од 31. 3. 2017, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 3544/17 од 30. 6. 2017)

Правно дејство правноснажне одлуке о оспореном потраживању проширено је За коном о стечају на све повериоце стечајног дужника, а не само на стечајног дужника и то је одступање од правила да пресуда делује само међу странкама.

VII ЗАКЉУЧАК Пријава потраживања представља најва жнију процесну радњу стечајних поверилаца јер на основу поднете пријаве потраживања стечајни повериоци стичу својство странке у стечајном поступку. Подношењем пријаве потраживања покреће се поступак утврђи вања и намирења стечајних поверилаца. Сто га овој процесној радњи мора да се посвети посебна пажња, како од стране стечајних по верилаца тако и од стране стечајног управ ника који на основу поднетих и испитаних пријава сачињава коначну листу утврђених и оспорених потраживања, а затим и нами рује стечајне повериоце током главне деобе. Стечајни управник има посебну улогу током испитивања пријава потраживања, што је процес коме мора приступити са посебном пажњом и значајем. Ово посебно из разло га што погрешно оспоравање пријављених потраживања доводи до непотребних тро шкова вођења парнице, који падају на те рет трошкова стечајног поступка и умањују стечајну масу стечајног дужника, а с друге стране неосновано признавање пријављених потраживања такође доводи до оштећења стечајних поверилаца.

13 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Из судске праксе:

жалби – да је извршена повреда одредбе члана 92. Закона о стечају, односно да је поступано по недозвољеној тужби, с обзиром на то да тужилац није извршио преиначење тужбе, уз предлог за наставак поступка из прекида, у смислу поменуте одредбе члана 92. Закона о стечају, имајући у виду да из важеће судске праксе произлази да се преиначење тужбе из обавезујућег у утврђујући захтев може извршити и у неком каснијем моменту, а не само приликом стављања предлога за наставак поступка.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

3) тужилац, као стечајни или разлучни по верилац, закључком стечајног судије упућен на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђивања оспореног потраживања; 4) тужилац, као стечајни или разлучни по верилац, предложио наставак прекинутог поступка у року од осам дана од дана прије ма закључка стечајног судије из тачке 3) овог члана. Уколико нису испуњени напред наведе ни услови, парнични суд решењем одбацује предлог за наставак прекинутог поступка, а уколико су набројани услови испуњени, пар нични суд одређује наставак поступка. Одредбом члана 92. Закона о стечају прописано је да ће, уколико у предлогу за наставак поступка тужилац не преиначи тужбу постављањем утврђујућег уместо обавезујућег тужбеног захтева, надлежни суд наставити поступак и одбацити тужбу као недозвољену. Међутим, судска прак са привредних судова заузела је став да се утврђујући тужбени захтев може поставити и касније, након наставка поступка од стра не парничног суда, а по предлогу стечајног повериоца.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Одговорност предузетника, чланова и заступника привредних друштава према Закону о привредним друштвима

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закон о привредним друштвима предвиђа различите облике одговорности, како чланова привредних друштава и предузетника тако и заступника привредних друштава.

Владимир Саичић, дипл. правник, с вишегодишњим искуством у области привредног права

Одговорност предузетника Најпре треба нагласити да предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем сво је делатности одговара целокупном својом имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности, као и да одговорност за обавезе не престаје брисањем предузетника из регистра. Што се правног субјективитета предузетника тиче, носилац правног субјективитета je преду зетник, а не његова радња. Предузетник је увек означен именом и презименом, а име и презиме су обавезан део пословног имена под којим се исти региструје. Након бриса ња из регистра одговорност предузетника не престаје јер је носилац правног субјекти витета физичко лице чији правни субјекти витет није престао брисањем из регистра. Дакле, физичко лице које је имало статус привредног субјекта и било уписано у ре гистар предузетника, остаје одговорно за обавезе које су настале у вези са обављањем

предузетничке делатности. Међутим, уко лико поверилац утужује физичко лице које је имало статус предузетника након њего вог брисања из регистра, тужбу не треба да поднесе привредном већ основном или ви шем суду, јер тужени у поступку у тренутку подношења тужбе нема својство привредног субјекта. Другачија је ситуација уколико је у тренутку подношења тужбе физичко лице било уписано у регистар предузетника, а у току поступка буде брисано из истог. По правном схватању Грађанског одељења Вр ховног касационог суда, које је усвојено на седници од 23. 3. 2012. године, својство пре дузетника је на дан подношења тужбе реле вантно за одређивање стварне надлежности привредног суда. По овом правном схвата њу, уколико у току трајања поступка дође до брисања утуженог предузетника из реги стра, привредни суд задржава надлежност јер ова околност не мења суштински кри теријуме на којима је стварна надлежност заснована.

Одговорност ортака у ортачком друштву Ортаци у ортачком друштву неограни чено солидарно су одговорни целокупном

У командитном друштву које се може сма трати прелазом између ортачког друштва и друштва са ограниченом одговорношћу, по стоје два лица: комплементар и командитор. Комплементари у командитном друштву имају статус који је еквивалентан статусу ортака у ортачком друштву. То значи да све што је речено за одговорност ортака према ортачком друштву и према трећим лици ма, важи и за комплементара, што се тиче његове одговорности према командитном друштву и трећим лицима. За разлику од комплементара, командитор не одговара не ограничено. Командитор нема обавезу пре ма трећим лицима уколико је унео свој улог у

Одговорност чланова друштва са ограниченом одговорношћу и акционара За разлику од предузетника, ортака и комплементара, чланови друштва са огра ниченом одговорношћу и акционари у акционарском друштву не одговарају не ограничено, већ је њихова одговорност ограничена. Дакле, осим у случају проби јања правне личности, о чему ће бити речи у даљем тексту, чланови друштва са огра ниченом одговорношћу, као и акционари у акционарском друштву, не одговарају за обавезе друштва. Удео односно акција пред ставља саставни део имовине члана или ак ционара, док је њихов правни субјективитет у потпуности одвојен од самог друштва. Из овoга произлази да поверилац друштва са ограниченом одговорношћу или акцио нарског друштва, у случају несолвентности друштва, не може да захтева да му се потра живање исплати из личне имовине члана од носно акционара, осим у случају пробијања правне личности.

Пробијање правне личности Међутим, од неодговорности командито ра, акционара и чланова друштава са огра ниченом одговорношћу за обавезе друштва

15 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Одговорност комплементара и командитора

друштво, а уколико није, онда одговара само до висине неунетог односно неуплаћеног улога. Дакле, док је положај комплементара еквивалентан положају ортака у ортачком друштву, положај командитора је екви валентан члану друштва са ограниченом одговорношћу, те се због тога сматра да је командитно друштво правни прелаз између ортачког друштва и друштва са ограниченом одговорношћу. Међутим, за разлику од чла на друштва са ограниченом одговорношћу, командитор одговара и целокупном својом имовином, као комплементар, ако је његово име, уз његову сагласност, унето у пословно име командитног друштва. С друге стране, у случају унетог односно уплаћеног улога, командитор за обавезе друштва не одговара уопште.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

својом имовином за обавезе друштва. Ако уговор о оснивању друштва или други уго вор између ортака садржи одредбу о огра ничењу одговорности ортака према трећим лицима, та одредба нема правно дејство. Повериоци ортачког друштва своја потра живања према ортачком друштву могу зах тевати како од самог ортачког друштва тако и од његових чланова, и то по свом избору, с обзиром на то да су ортаци неограничено солидарно одговорни. Наравно, ортак који је исплатио целокупан дуг ортачког друштва према трећем лицу, има право да се регре сира од осталих ортака до висине њиховог дела обавезе. Ортак одговара за обавезе ортачког дру штва настале пре престанка својства орта ка, и то заједно са другим ортацима. Што се одговорности ортака према самом друштву тиче, уколико ортак пренесе свој удео, пре носилац удела и стицалац удела одговарају неограничено солидарно за све обавезе пре носиоца удела према друштву на дан реги страције преноса удела, с тим што захтев друштва застарева у року од три године од дана регистрације преноса. Такође, ортак који накнадно приступи ортачком друштву, неограничено солидарно је одговоран за обавезе друштва као и посто јећи ортаци, укључујући и обавезе настале пре његовог приступања друштву.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закон о привредним друштвима предвиђа изузетак који се односи на тзв. „пробијање правне личности”. Наиме чланом 18. Закона о привредним друштвима прописано је да командитор, члан друштва с ограниченом одговорношћу и акционар, као и законски заступник тог лица ако је оно пословно неспособно физичко лице, који злоупотреби правило о ограниченој одговорности, одговара за обавезе друштва. Прописано је да ће се сматрати да постоји злоупотреба из става 1. члана 18. нарочито ако то лице: 1) употреби друштво за постизање циља који му је иначе забрањен; 2) користи имовину друштва или њоме располаже као да је његова лична имовина; 3) користи друштво или његову имовину у циљу оштећења поверилаца друштва; 4) ради стицања користи за себе или треће лице умањи имовину друштва, иако је знало или морало знати да друштво неће моћи да извршава своје обавезе. Поверилац друштва може поднети тужбу надлежном суду према седишту друштва против лица из става 1. овог члана, у року од шест месеци од дана сазнања за злоупотребу, а најкасније у року од пет година од дана злоупотребе. У случају да потраживање повериоца није доспело у тренутку сазнања за злоупотребу, рок од шест месеци почиње да тече од дана доспећа потраживања. Пробијање правне личности је правни институт чији је циљ да се санкционишу правне злоупотребе одредби Закона о привредним друштвима којима је прописана ограничена одговорност (одговорност до висине улога) чланова привредних друштава. Наиме, користећи неефикасност и спорост надлежних органа, као и тешко доказивање (зло) намерности поступања, физичка лица често злоупотребљавају ограничену одговорност чланова привредних друштава. Тако су честе појаве да се једно исто лице појављује као оснивач више привредних друштава, и то тако што, када се једном привредном друштву обавезе „нагомилају”, исто физичко лице оснује друго привредно друштво са којим настави да послује, наравно без оптерећења дуговања из претходног периода. У том случају је очигледно да је члан друштва користио друштво у циљу оштећења поверилаца

друштва, те није јасно зашто се овом институту у пракси чешће не прибегава. Такође, познати су и случајеви да једно лице, вероватно уз накнаду, преузме власништво над десетинама, па и стотинама друштава са ограниченом одговорношћу, како би лица која преносе удео била „ослобођена” власништва над презадуженим привредним субјектом. У судској пракси је заузето становиште да је тужилац дужан да докаже постојање једног од таксативно наведених разлога из члана 18. Закона о привредним друштвима, што није спорно, међутим, општи утисак је да се овај институт у пракси не користи довољно, како због тешкоће доказивања тако и због очигледне неспремности судова да задиру у одвојеност правних субјективитета привредних друштава и њихових оснивача. У пракси постоје бројне ситуације када је пробијање правне личности више него јасно, посебно у случајевима када оснивач презадуженог привредног друштва или члан његове породице оснива ново привредно друштво, које често има врло слично пословно име као „старо” привредно друштво (обично се дода једна реч). Овакво поступање изазива забуну код других учесника у правном саобраћају, посебно код правних лаика, стварајући привид о истоветности „старог” и „новог” привредног друштва. Да би се овакво поступање несавесних привредних субјеката предупредило, пожељно је да се учесници у привредном промету додатно обезбеде приликом закључења уговора, те да за обезбеђење свог потраживања од сауговарача захтевају потписивање личне менице, уговора о јемству или залагање непокретности или покретне ствари итд. Треба напоменути да уколико друштво има доспеле а неизмирене обавезе по основу јавних прихода, Пореска управа по службеној дужности одузима ПИБ новооснованом друштву чији је оснивач лице које је истовремено власник друштва које има доспеле а неизмирене обавезе по основу јавних прихода. Ово је механизам заштите државе од несавесног пословања пореских обвезника, међутим, повериоце који немају својство јавних субјеката, овај механизам не штити.

Слично као и код ортачког друштва, у случају преноса удела односно акција, пре носилац и стицалац су солидарно одговорни према друштву за обавезе преносиоца у вези са улогом, које су настале до тог преноса.

Одговорност лица која обављају функције управљања и заступања у привредним друштвима

17 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Законом о привредним друштвима пред виђена је одговорност и других лица која нису чланови привредних друштава, већ обављају функције управљања и заступања у привредним друштвима. Заступник дру штва, пуномоћник по запослењу и прокури ста одговарају за штету коју нанесу друштву прекорачењем граница својих овлашћења. Такође, директор друштва одговара за во ђење пословних књига друштва, као и за тачност финансијских извештаја друштва. Директори одговарају друштву и за ште ту коју му проузрокују кршењем одредаба Закона о привредним друштвима, статута или одлуке скупштине. Међутим, директор друштва неће бити одговоран у случају да је, при кршењу одредаба Закона о привредним друштвима, статута или одлука скупштине, поступао у складу са одлуком скупштине. Такође, директор неће одговарати у случају када постоји одбор директора, а директор се успротивио одлуци одбора директора која је донета. Није довољно да директор не гласа или буде уздржан – у тим случајеви ма сматраће се да је гласао за одлуку. Дакле, потребно је да се директор изричито успро тиви доношењу одлуке којом се чини штета друштву. У том циљу најцелисходније је да се у записник седнице одбора директора уне се посебан став директора који се противи одлуци, односно његово противљење или издвојено мишљење. Ако директор није био присутан на седници одбора директора на којој је одлука донета, нити је за њу гласао на други начин, сматра се да је гласао за ту одлуку у погледу постојања одговорности за штету ако се тој одлуци није писаним путем успротивио у року од осам дана по сазнању за њено доношење. Дакле, директор је дужан да се у субјективном року од осам дана (осам

дана од дана сазнања за одлуку) успротиви одлуци да би избегао одговорност. На чла нове извршног и надзорног одбора сходно се примењују одредбе Закона о привредним друштвима којима је регулисана одговор ност директора. Законом о привредним друштвима пред виђена је и дужност пажње за директоре, чланове надзорног одбора, заступнике и прокуристе. Прописано је да ова лица имају посебну дужност пажње у складу са стандар дом „пажње доброг привредника”, с тим да се узимају у обзир и њихова посебна знања и способности, као и знања и способности лица која их саветују. Друштво има право да тужи ова лица за штету проузроковану по вредом дужности пажње. Овакво решење је изазвало прилично утемељене критике, пре свега због превише широко постављене ду жности пажње. С обзиром на то да је штета коју друштво може да претрпи огромна, те да толику штету физичко лице, као дирек тор, члан надзорног одбора, заступник или прокуриста, најчешће никако неће моћи да надокнади, сматра се да је решење Закона о привредним друштвима требало уподобити еквивалентном решењу из Закона о раду, те да лица која имају дужност пажње пре ма друштву одговарају исто као запослени код послодавца, тј. само за намеру или грубу

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

непажњу. Ово друго решење је свакако пра вичније. У Закону о привредним друштви ма је за одговорност приликом припреме и спровођења одлуке о статусној промени, за чланове надзорног одбора и директоре прописана намера или груба непажња као стандард. Нема разлога да се приликом ста тусне промене за стандард одговорности узме намера и груба непажња, а приликом осталих послова обична непажња. Такође, овом решењу су упућиване критике јер је наводно неправично према члановима над зорног одбора и неизвршним директорима, који најчешће доносе одлуке на темељу „пре зентованих” чињеница, те по критичарима овог решења неправично сносе одговорност за одлуке које су донели на основу података који су им саопштени, а чију исправност у пракси нису стигли да провере. Међутим, потоње критике нису основане зато што је дужност неизвршних директора и чланова надзорних одбора да се детаљно упознају и провере податке на основу којих доносе одлуке. У пракси се ангажман ових лица че сто своди на учешће на неколико седница годишње. Дакле, у овом другом случају це лисходније је мењати праксу него законску одредбу. Није неправично решење то што чланови надзорног одбора и неизвршни ди ректори сносе одговорност за одлуке чију нецелисходност нису проверили, већ је не правично и нецелисходно постојање надзор ног одбора и неизвршних директора који не проверавају сврсисходност и исправност одлука које потписују. Законом о привредним друштвима (чл. 61–67) прописане су посебне дужности према друштву следећих лица: 1) ортака и комплементара; 2) чланова друштва са ограниченом одговорношћу који поседују значајно учешће у основном капиталу дру штва или чланова друштва са ограниченом одговорношћу који су контролни чланови друштва; 3) акционара који поседују зна чајно учешће у основном капиталу друштва или акционара који су контролни акционари друштва; 4) директора, чланова надзорног одбора, заступника и прокуриста; 5) ликви дационог управника. Ове посебне дужности су: дужност пажње, дужност пријављивања

послова и радњи у којима постоји лични ин терес, дужност избегавања сукоба интереса, дужност чувања пословне тајне и дужност поштовања забране конкуренције. За повре де ових дужности против њиховог почини оца тужбу могу поднети како друштво тако и један или више чланова друштва. Уколи ко члан друштва подноси тужбу за накнаду штете коју му лице које је повредило посеб не дужности нанесе, таква тужба је инди видуална. Међутим, поред индивидуалне, постоји и деривативна тужба, коју подносе један или више чланова у своје име а за рачун друштва, под условом да поседују најмање 5% акција односно удела, као и под условом да су се писмено обратили друштву са захте вом да друштво поднесе тужбу, а тај захтев је одбијен или на њега у року од 30 дана није одговорено. Што се осталих лица тиче, Законом о привредним друштвима прописана је одго ворност ликвидационог управника за ште ту коју у вршењу својих дужности причини друштву или члановима друштва. Такође, прописана је одговорност чланова друштва након ликвидације, и то ортака и компле ментара – неограничено и након окончања ликвидације, а командитора, чланова дру штва са ограниченом одговорношћу и ак ционара акционарског друштва – до висине примљеног износа из ликвидационог остат ка. Секретар друштва је одговоран у складу са статутом или одлуком о именовању, што значи да је на органима друштва да одреде одговорност секретара друштва. Одговор ност пуномоћника за гласање постоји пре ма властодавцу уколико пуномоћник гласа супротно упутствима властодавца, под усло вом да му је властодавац (лице са правом гласа) издао упутства. Уколико таквих упут става нема, пуномоћник гласа по свом на хођењу, а у најбољем интересу властодавца. Из свега наведеног произлази да одго ворност предузетника, чланова и управља ча привредних друштава није мала, барем када су законске одредбе у питању. Оно што је потребно јесте адекватна примена ових за конских одредби, што би довело до значајног појачавања свести о одговорности приликом пословања.

Спровођење поступка принудне ликвидације од стране Агенције за привредне регистре по службеној дужности

у највећем броју случајева реч је о привред ним друштвима која фактички не постоје и не послују. Уколико привредна друштва која се нала зе у статусу „у принудној ликвидацији” не отклоне недостатке због којих су у наведе ном статусу, следи њихово брисање из Ре гистра по истеку периода од годину дана од покретања поступка принудне ликвидације у АПР-у. Повериоци ових привредних друштава имају могућност да своја потраживања напла те од чланова друштава у судском поступку.

ОДРЕДБЕ ЗАКОНА О ПРИНУДНОЈ ЛИКВИДАЦИЈИ Разлози за покретање поступка Члан 546. Принудна ликвидација се покреће ако: 1) друштву је правноснажним актом изрече на мера забране обављања делатности, одно сно одузета дозвола, лиценца или одобрење за обављање одређене делатности, а друштво не региструје промену претежне делатности или не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правноснажности тог акта;

19 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

ренутно се у бази података Регистра привредних субјеката налази између 1.500 и 1.600 привредних друштава која испуњавају законске услове за покрета ње поступка принудне ликвидације, а од 20. октобра, како се наводи, око 800 привредних друштава стављено је у статус принудне ли квидације. Циљ примене овог института је ажурно стање у Регистру и привреди земље, као и да се сви они који не послују у складу са Зако ном изместе из правног промета и да постоји законито пословање у привреди. Међу разлозима за улазак привредног друштва у статус принудне ликвидације јесу непостојање регистрованог законског за ступника друштва, ништавост оснивачког акта или ништавост регистрације утврђена правноснажном одлуком суда и неусклађе ност привредног друштва са одредбама За кона о привредним друштвима. Информациони систем АПР-а на днев ном нивоу генерише податке о привред ним друштвима која, по неком од Законом прописаних основа, могу ући у статус при нудне ликвидације. Од 1500 до 1600 таквих привредних друштава, до сада је око 800 стављено у статус принудне ликвидације, а

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Агенција за привредне регистре је 20. октобра 2017. године почела са спровођењем поступка принудне ликвидације над привредним друштвима у којима су се стекли услови прописани чланом 546. и 547. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015).

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2) у року од 30 дана од дана истека времена на које је основано друштво не региструје про дужење времена трајања друштва или у истом року не отпочне ликвидацију; 3) ортачко друштво остане са једним орта ком, односно командитно друштво остане без комплементара или без командитора, а друштво у року од три месеца не приступи недостајући члан или у истом року друштво не промени правну форму у ону чије услове испуњава у складу са овим законом, или у ис том року не отпочне ликвидацију; 4) основни капитал друштва се смањи ис под минималног износа прописаног овим законом, а друштво у року од шест месеци не повећа основни капитал најмање до ми нималног износа прописаног овим законом или у истом року друштво не промени правну форму у правну форму чије услове испуњава у складу са овим законом, или у истом року друштво не донесе одлуку о ликвидацији и такву промену у истом року региструје у складу са законом о регистрацији;

5) друштво не достави надлежном регистру годишње финансијске извештаје до краја по словне године за претходну пословну годину, односно ако не достави почетни ликвидаци они биланс у складу са законом којим се уре ђују рачуноводство и ревизија; 6) правноснажном пресудом је утврђена ни штавост регистрације оснивања друштва у складу са законом о регистрацији или ни штавост оснивачког акта друштва у складу са чланом 14. овог закона; 7) правноснажном пресудом је наложен пре станак друштва у складу са чланом 469. овог закона, а друштво у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде не отпочне ликви дацију; 8) друштво остане без законског заступника, а не региструје новог у року од три месеца од дана брисања законског заступника из Реги стра привредних субјеката; 9) друштво у ликвидацији остане без ли квидационог управника, а не региструје но вог у року од три месеца од дана брисања

Електронско правно издање

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописе, судску праксу (преко 40.000 сентенци), службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, и коментаре прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању с међусобно повезаним документима. Прописи. нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан Мејл-сервис који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља их на мејл кориснику. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету. Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ликвидационог управника из Регистра при вредних субјеката; 10) усвојени почетни ликвидациони извештај не буде достављен Регистру привредних субје ката у складу са чланом 536. став 6. овог закона; 11) у другим случајевима предвиђеним Зако ном. Покретање поступка принудне ликвидације

Члан 548. Имовина брисаног друштва постаје имо вина чланова друштва у сразмери са њиховим уделима у капиталу друштва, а у случају ор тачког друштва које нема капитал – расподе љује се на једнаке делове између ортака.

Изузетак од примене одредаба о принудној ликвидацији Члан 595. Одредбе овог закона о принудној ликвида цији не примењују се на поступак принудне ликвидације прописан Законом о приватиза цији („Сл. гласник РС”, бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 – др. закон и 30/10).

ОДРЕДБА КОЈА ЈЕ ИЗГУБИЛА НА ЗНАЧАЈУ ЈЕР ЈЕ ДОНЕТ НОВИ ЗАКОН О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ Изузетак од примене закона којим се уређује парнични поступак Члан 598. Од дана почетка примене овог закона одредба члана 214. тачка 5) Закона о парнич ном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 125/04 и 111/09) не примењује се у погледу поступака ликвидације који буду покренути у складу са одредбама овог закона.

21 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Последице брисања друштва из Регистра у случају принудне ликвидације

ОДРЕДБА КОЈА ЈЕ ИЗГУБИЛА НА ЗНАЧАЈУ ЈЕР ЈЕ ДОНЕТ НОВИ ЗАКОН О ПРИВАТИЗАЦИЈИ

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Члан 547. У случајевима из члана 546. овог закона регистратор који води Регистар привредних субјеката по службеној дужности преводи друштво у статус „у принудној ликвидацији” и истовремено објављује оглас о принудној ликвидацији на интернет страници Регистра привредних субјеката у непрекидном трајању од шест месеци. Оглас из става 1. овог члана садржи: 1) дан објаве огласа; 2) пословно име и матични број друштва; 3) разлог принудне ликвидације; 4) обавештење повериоцима да у року од шест месеци од дана објаве огласа могу поднети предлог за покретање стечаја на длежном суду, у складу са законом којим се уређује стечај. Над друштвом у принудној ликвидацији може се отворити стечај у случају постојања стечајног разлога, у складу са законом којим се уређује стечај. Ако Регистар привредних субјеката у року од годину дана од дана објаве огласа из ста ва 1. овог члана не прими решење надлежног суда о отварању стечаја над друштвом у при нудној ликвидацији, регистратор који води Регистар привредних субјеката по службеној дужности брише друштво из Регистра.

У погледу имовине из става 1. овог члана, чланови друштва своје односе уређују уго вором, при чему сваки члан друштва може тражити да надлежни суд у ванпарничном поступку изврши поделу те имовине. Након брисања друштва из Регистра привредних субјеката чланови брисаног друштва одговарају за обавезе друштва у складу са одредбама члана 545. овог закона о одговорности чланова друштва у случају ликвидације. Изузетно од става 3. овог члана, контрол ни члан друштва с ограниченом одговорно шћу и контролни акционар акционарског друштва одговара неограничено солидарно за обавезе друштва и након брисања дру штва из Регистра. Потраживања поверилаца друштва према члановима друштва из става 4. овог члана за старевају у року од три године од дана бриса ња друштва из Регистра.

РАДНО ПРАВО

Како донети квалитетан правилник о организацији и систематизацији послова и избећи најчешће грешке У детаљном упутству како да се сачини квалитетан правилник, које је дато у овом тексту, наведени су обавезни и необавезни елементи правилника, као и које недоумице послодавци могу имати у пракси приликом израде новог или промене постојећег правилника и како да их реше.

Милан Ранђеловић, адвокат у Адвокатској канцеларији ЈПМ Јанковић – Поповић – Митић

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

равилник о организацији и систе матизацији послова у Закону о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17) први пут се поми ње у члану 24. став 1, где се као општи услов за заснивање радног односа наводи наврше них 15 година живота, а затим се наводи да је за заснивање радног односа потребно ис пунити и друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене Законом, односно овим правилником. Обавеза доношења правилника не одно си се на послодавца који има 10 и мање за послених. Дакле, послодавци који имају 11 или више запослених, дужни су да имају овај правилник, који се у пракси често назива и „систематизација”. За тумачење термина „за послени” треба погледати члан 5. став 1. Зако на о раду, који наводи да је запослени физичко лице које је у радном односу код послодавца, док члан 30. став 1. прописује да се радни од нос заснива уговором о раду. Закључује се да правилник мора да усвоји онај послодавац

који има 11 или више лица са закљученим уговором о раду. Лица која имају закључен уговор о делу, уговор о привременим и повре меним пословима, уговор о правима и оба везама директора, уговор о допунском раду, ауторски уговор или било који други уговор ван радног односа, једноставно се не узимају у обзир приликом квалификације послодавца за обавезу доношења правилника. Код немалог броја послодаваца јавља се дилема да ли се при рачуници узимају у об зир и запослени који су у радном односу на одређено време. Одговор је потврдан јер члан 31. став 1. Закона о раду наводи да се уговор о раду може закључити на неодређено или одређено време, те се и запослени на одређе но време рачунају када је у питању обавеза доношења правилника. Послодавац који има 10 запослених и ан гажује једанаестог, дужан је да без одлагања донесе предметни правилник. Наравно, сва ки послодавац има право да усвоји овај оп шти акт, без обзира на то колико лица има у радном односу. Он је врло користан из више разлога који ће бити изложени у наставку текста, те га не треба априорно избегавати у случају кад послодавац нема законску обаве зу да га донесе. Често се у пракси јавља једна велика диле ма налик оној добро познатој са кокошком и

23 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Само име правилника о организацији и систематизацији приказује два генерална дела овог општег акта. Савет је да се правил ником прво пропише организација, а да се затим пређе на нормирање систематизације. Организацију уређује послодавац по својој вољи. У питању је готово безгранична слобо да и могућност безброј варијанти организа ције пословања, што увек и зависи од сваког конкретног случаја. Организација именује организационе делове код послодавца (ако исти постоје) и њихове делокруге, циљеве и правила, за сваки понаособ. У наредном делу уследиће пар кратких примера, сумарно на ведених. Ако је у питању послодавац чија је делатност производња безалкохолног пића, који у свом асортиману има више типова пића, организација би могла да се базира управо на тим различитим пићима и то тако што се у правилнику наводи да је обављање делатности послодавца подељено на органи зациони део производње пића А, организаци они део производње пића Б и организациони део производње пића В. Наравно да готово увек постоје и заједнички делови, које чине рецимо директор, секретар, руководилац службе људских ресурса, руководилац слу жбе финансија, књиговођа, возач, чистач и томе слично. Они се могу подвести под ор ганизациони део „Заједнички послови” или „Централа” и томе слично. Други пример организације може бити ло кацијски оријентисан. Ако је основна делат ност послодавца продаја на велико, при чему се његове пословне јединице налазе у Крагу јевцу, Нишу и Суботици, организација може бити структурирана баш по овим местима. Уколико је послодавац више пројектно оријентисан (најчешће су у питању недобит не организације, невладине организације, али то могу бити и рецимо грађевинске компани је итд.), организација може да се подели по пројектима. У правилнику је потребно описати делат ност сваког организационог дела. Након тога, ако послодавац жели, може одмах да наведе називе послова који спадају у сваки од ор ганизационих делова. Разматрајући поново горепоменути пример, у организационом делу производње пића А обављају се рецимо

РАДНО ПРАВО

јајетом. Дилема се тиче ситуације у којој по слодавац први пут доноси правилник, а већ има разрађен систем пословања и организа ције, структуру и устаљен систем услова за ангажовање и рад запослених. Дакле, питање је да ли при доношењу правилника послода вац само треба да „преслика” услове из посто јећих уговора о раду (у којима су прописани називи и описи послова итд.) или је потребно да на систематичан начин регулише сва неоп ходна питања овим правилником и затим да анексира уговоре о раду запослених тамо где је то потребно. Изненађујуће је да униформан одговор не постоји. Све зависи од конкретне ситуације код послодавца. Што се садржаја правилника тиче, Закон о раду то врло кратко и једноставно наводи у члану 24. став 2: „Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, на зив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца.” У наведеном члану се одмах уочава разли ка између две врсте елемената: обавезни (сви наведени, осим броја извршилаца) и опцио ни елементи правилника (број извршилаца). Поред ова два, нико не брани послодавцу да унесе и друге елементе које жели да пропише. Само треба водити рачуна о целисходности тих додатних (неименованих) елемената пра вилника, тј. да њихово прописивање оваквим општим актом има смисла. После инвокације (да се правилник доноси на основу члана 24. Закона о раду, те послов но име и седиште послодавца, његов матични број, место и датум доношења правилника) и наслова општег акта, први члан који тре ба саставити јесте члан који наводи предмет правилника, тј. шта се њиме прописује. Ми нимум елемената (услова) који морају да се пропишу управо су горенаведени обавезни услови из Закона. Све додатне елементе које послодавац жели да има, такође је потребно навести у том првом члану. У њему пак не треба наводити ствари које неће бити про писане правилником (Изненађење је колико често се може видети да се све и свашта пау шално наводи у првом члану, а да то у настав ку правилника уопште не постоји!).

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

следећи послови: 1. технолошки директор производње пића А; 2. лаборант у производ њи пића А; 3. радник на пакерици пића А; 4. чувар постројења производње пића А и тако даље. Вероватно би слични послови били за ступљени и у производњи пића Б и В, па је зато потребно да у сваком организационом делу сваки од послова у наслову послова носи име односног пића. Ово ће касније знатно олакшати евентуални процес решавања ви шка запослених, ако до тога дође, јер се јасно раздвајају послови по организационим де ловима. На пример, ако дође до потребе за оцењивањем рада запослених на пословима где се смањује број извршилаца – послодавац не мора да оцењује сваког лаборанта у ком панији, већ ако се смањује број извршилаца у производњи пића Б, оцењиваће се само рад 2 лаборанта која раде у организационом делу производње пића Б. Нема сметњи да послодавац овим правил ником прокламује и неке основне принци пе којих запослени морају да се држе у раду, као што су рецимо: да је запослени дужан да савесно обавља послове на којима ради, да рационално користи оруђа и средства рада, да се придржава прописаног радног време на, да се према имовини послодавца односи са пажњом доброг домаћина, да чува углед послодавца итд. Наравно, овде се не ради о прописивању одговорности запослених за непоштовање радне дисциплине, јер се то уређује уговором о раду и правилником о раду. У делу који се тиче организације посло вања треба уредити и односе између разних организационих делова, али и начин руко вођења. Овде до изражаја долази тзв. „врх пирамиде”, односно руковођење послодав цем од стране директора и евентуално вишег менаџмента. Потребно је да се пропише на чин руковођења од стране директора, а ако постоји више директора, потребно је да се опише и њихов пословни однос на кохерен тан и јасан начин, као и делокруг овлашћења, сарадња и (не)самосталност у одлучивању. Исто може да се уреди и у погледу вишег ме наџмента (у примеру са производњом без алкохолног пића то би били руководиоци наведена 3 сектора), али не треба превише

залазити у детаље јер ће се структура одго ворности у остатку „пирамиде” решити и систематизацијом послова. Након утврђене организације следи про писивање систематизације. Послодавци у пракси најчешће прво приказују организаци ону шему у овом делу правилника, тако што је једна страна истог практично посвећена сли ци, тачније шеми на којој је приказана струк тура послова код послодавца, са директором на врху, као и са осталим менаџментом и свим другим пословима, а увезани су тако да се приказује смер одговорности и евентуално и други подаци. Организациона шема је јако корисна ствар јер се из исте на једноставан и брз начин може уочити организација послова и одговорности код тог послодавца. Назив и опис свих послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образова ња и други посебни услови најчешће иду на крају правилника јер у ствари чине и најве ћи део истог. Нема сметњи да то буде реци мо и у централном делу правилника. Такође, постоји и опција да се систематизација по слова пропише у оквиру нормативног дела правилника (као један од чланова истог) или да се нормативни део заврши прелазним и завршним одредбама, без систематизације послова, при чему би она онда била прилог правилнику. У том случају је обавезно да се у нормативни део правилника унесе и одредба у којој се наводи да су називи и описи послова, са неопходним условима за заснивање радног односа, дати у прилогу правилника, који чини његов саставни део, при чему прилог заиста увек мора да прати правилник (укључујући и објављивање на огласној табли). Ако постоји више прилога (нпр. организациона шема та кође може бити дата у виду прилога), потреб но је да сваки носи свој број (1, 2. итд.) ради разликовања и идентификације. Међутим, пре навођења саме систематиза ције послова послодавац има на располагању могућност да на општи начин уреди још неке услове или могућности у вези са радним од носима. Послодавац може да дефинише појам вр сте и степена стручне спреме, те да дефинише друге услове које може да захтева за запошља вање физичких лица. То рецимо могу да буду

25 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Послодавац, наравно, може да ангажује лица и по основу уговора о привременим и повременим пословима, уговора о делу и дру гим облицима радног ангажовања ван радног односа, у складу са Законом о раду, а ближе уређење тих режима радног ангажовања може да нађе место или у овом правилнику или у правилнику о раду. Прелазне и завршне одредбе правилника треба да садрже одредбу да се тим правилни ком ставља ван снаге претходни правилник о организацији и систематизацији послова (навести његов деловодни број и датум до ношења), само у случају да је постојао такав правилник. Последња одредба је ступање на снагу правилника, а то је осмог дана од дана објављивања на огласној табли послодавца. Нема сметњи да после места за потпис и печат органа који доноси правилник, стоји и кратак текст или службена белешка у коју се уноси датум објављивања на огласној табли послодавца и датум ступања на снагу (уна пред се израчуна осми дан од дана истицања на огласној табли). Потребно је затим да се доносилац правилника потпише и печатира општи акт и после тог дела текста. Када се врше измене и допуне правилни ка, поред правилника о изменама и допунама, може се донети и пречишћени текст правил ника (није обавезно), јер је много једностав није имати целовит акт и тако пратити његов ток и норме. Бројне измене и допуне, без са стављања пречишћеног текста, могу касније да доведу до одређене конфузије и грешака, које евентуално могу водити и ка незакони том отказу уговора о раду. Било да је систематизација унета у нор мативни део правилника или као његов при лог, тај део овог општег акта је у неку руку и најбитнији. Њиме се, као што смо рекли, прописују називи и описи свих послова код послодавца, врста и степен потребне струч не спреме, односно образовања, као и други услови. Сви ови услови у суштини су аутоном на одлука послодавца. Он је тај који уређује начин и услове свог пословања. Нажалост, судови у нашој земљи неретко залазе у ту аутономију више него што би смели, али је приметан позитиван тренд који се огледа

РАДНО ПРАВО

знање језика (набројати који језици и нивои знања), познавање рада на рачунару (одређе ни програми, оперативни системи), возачка дозвола (навести категорије), претходно рад но искуство (минимални и максимални зах тевани распон из систематизације) и други услови. Посебна знања и остали услови дока зују се одговарајућим исправама издатим од надлежних органа или одговарајућих прав них лица. Важно је напоменути да те исправе односно доказе послодавац треба да затражи од запослених при заснивању радног односа, као и да треба да их чува у њиховом фолдеру у кадровској служби, заједно са осталом до кументацијом и обавезном евиденцијом, у складу са Законом о евиденцијама у области рада („Сл. лист СРЈ”, бр. 46/96, и „Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 36/2009). Послодавац овде начелно може да про пише да се за обављање одређених или свих послова захтева и пробни рад у трајању до највише 6 месеци (то је горњи лимит из члана 36. Закона о раду), те да наведе начин праће ња рада запосленог на пробном раду, отказни рок и томе слично, мада ове ближе одредбе могу бити и део правилника о раду. Још један елемент правилника је и начел но прописивање да се неки послови могу оба вљати са непуним радним временом или да се одређени послови обављају само са непуним радним временом, те да ће послодавац запо слене обавештавати о могућностима прела ска са једног режима рада на други. Даље, ако послодавац има обавезу или потребу да ангажује приправнике, овај пра вилник је идеалан општи акт за уређивање питања рада приправника, њиховог ангажо вања, трајања стажа, начина полагања струч ног испита и наставка рада код послодавца, као и осталих питања од значаја. Директор односно друго овлашћено лице код послодав ца најчешће доноси посебан програм обуке приправника, који треба да обезбеди теориј ско и практично оспособљавање приправни ка за самостално обављање послова за које се оспособљава. Програмом се утврђује садр жај обуке, време трајања обуке на појединим пословима, лице која прати оспособљавање приправника – ментор, начин извештавања о њиховом раду и друго.

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

пре свега у одлукама виших судских инстан ци (апелациони судови и Врховни касациони суд), које много више имају осећаја за такву аутономију послодавца. Опис послова не би требало да буде кра так и сумаран. Послодавцу иде у корист да пропише тачне обавезе и дужности својих запослених, те да наведе све те дужности. Цео опис посла из правилника треба да буде идентично наведен и у уговору о раду запо слених који раде на тим пословима (назив и опис послова су обавезан елемент уговора о раду, према члану 33. став 1. тачка 4) Закона о раду). Овде не би требало да буде одступања. Оно што је од обавеза наведено у системати зацији – треба да стоји и у уговору о раду. Такође, оно што често гледамо у пракси, а није у складу са Законом о раду, јесте наво ђење чувене последње тачке сваког могућег описа посла: „И обавља све друге послове по налогу директора, у складу са потребама по слодавца” и томе слично. Домаћи судови су се више пута изјаснили да су овакве одредбе правилника незаконите јер Закон о раду на води да се у правилнику наводи опис посло ва, односно у уговору о раду – опис послова које запослени треба да обавља. Стога мора да се пропише затворен круг тачно одређе них обавеза и дужности, а не да се оставља отворен скуп и простор арбитрарности. Због тога се и саветује да опис послова буде што детаљнији. Ово користи и послодавцима јер се могу позивати на тачне обавезе запосле них, односно на неку од прецизних дужности које запослени можда одбија да обавља или је лоше обавља. Врста и степен стручне спреме, односно образовања свакако је битан елемент система тизације. Послодавац је у обавези да пропише и врсту и степен стручне спреме за сваки од послова. Уставни суд је, у Одлуци ИУо број 173/2013 од 18. 12. 2014. године („Сл. гласник РС” бр. 17/2015), навео следеће: „Како је у конкретном случају правилником, као захте вани услов за обављање послова утврђених оспореним одредбама, прописан само степен стручне спреме, а не и врста стручне спреме, Уставни суд је оценио да су оспорене одред бе, у делу у коме су утврђени услови за врше ње послова, несагласне са законом.” Тако би

било незаконито и прописивање да се реци мо за посао комерцијалисте захтева VI степен стручне спреме, без навођења врсте стручне спреме. Када је у питању врста стручне спреме, ваља водити рачуна о томе да се она наведе у свом правом облику, а не генерално. Наиме, врста стручне спреме је: медицинска струка, правна струка, економска струка итд. Иако је уобичајено, ипак није у складу са Законом о раду навођење врсте стручне спреме изрази ма: „свака врста стручне спреме”, „друштве не науке”, „природне науке”. Врста мора бити одређена. Ово представља проблем одређе ном броју послодаваца јер имају право „ша ренило” по питању реалних врста стручних спрема лица која раде на једним истим посло вима. На пример, на пословима возача постоје 3 извршиоца, један је завршио гимназију, дру ги лингвистику, а трећи филозофију. Постоји нада да ће законодавац у будућим изменама Закона о раду ближе уредити могућности по том питању и дати простор послодавцима да пропишу врсту стручне спреме на општији начин, макар изузетно, мада се не виде смет ње да се већ сада пропишу алтернативне врсте стручне спреме за одређене послове, погото во ако су блиске (нпр. VII степен медицинске или фармацеутске струке). Такође, када је реч о степену стручне спре ме, изменама Закона о раду из 2014. године уведене су шире могућности: „За рад на одре ђеним пословима изузетно могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спре ме, односно образовања, у складу са Зако ном.” Овде прво треба обратити пажњу на реч „изузетно”, што значи да на свим или на већи ни послова није дозвољено прописати по два степена стручне спреме као услов за заснива ње радног односа. Мада ни сама та реч не даје јасне границе, сматрамо да се може тумачити тако да послодавац за више послова може да пропише по два степена стручне спреме. Друго, дозвољено је само да та два степена буду узастопни, те није у складу са Законом о раду унети у правилник да се нпр. за посло ве чувара захтева IV или VI степен стручне спреме. Треће и последње, очигледно није до звољено да се прописује више од два степена стручне спреме.

доносе измене и допуне правилника. Ако послодавац ангажује додатни број изврши лаца уговором о раду, потребно је да измени правилник тако што ће повећати број извр шилаца на тим пословима. У случају да по слодавац остаје без неког запосленог, а неће да ангажује новог на тим пословима, такође је потребно променити правилник и смањи ти број извршилаца. Коначно и најважније, у поступку решавања вишка запослених, ако се смањује број извршилаца на одређеним пословима, правилник обавезно мора да се измени тако да се смањи број извршилаца – у случају да правилник садржи податке о броју извршилаца на свим пословима код посло давца. Ако овај елемент није прописан (као што је речено, то није обавезно), онда при смањењу броја извршилаца није потребно донети измене правилника. С друге стра не, не мора да се напомиње да се приликом утврђивања вишка запослених укидањем одређених послова („радних места”) у сва ком случају мора изменити правилник упра во укидањем поменутих послова.

ИЗАЗОВИ ЈАВНИХ НАБАВКИ

Аутор: Милош Јовић, саветник у Управи за јавне набавке Књига Изазови јавних набавки намењенa је свим актерима у области јавних набавки, наручиоцима, понуђачима, теоретичарима, практичарима. Аутор разјашњава институте и процедуре са упориштем у теорији, али и уз практични приступ истима.

ИСЕЧАК ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ: Данијела Бојовић, помоћник директора Управе за јавне набавке: Иако је последња глава књиге посвећена предстојећем новом Закону о јавним набавкама, управо је један од њених највећих квалитета тај што књига својим садржајем не остаје заробљена у оквирима позитивног законодавства, тако не губећи на својој вредности, без обзира на законски оквир који ће у скоријој будућности бити другачији од постојећег.

Јасмина Миленковић, чланица већа Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки: Спајајући искуства која има у примени закона, као и праксу других земаља, аутор даје врло корисне савете како се треба понашати у одређеним ситуацијама како би се превазишли проблеми до којих може доћи. Мислим да ова књига може бити од практичне помоћи како лицима која спроводе јавне набавке код наручиоца, тако и представницима понуђача.

Др Марко Шпилер, професор струковних студија на Високој текстилној школи у Београду, доцент на Факултету за менаџмент у Новом Саду и помоћник директора за јавне набавке у ЈКП „Београдске електране”: Аутор кроз књигу наглашава и обухвата готово све кључне аспекте у свим фазама процеса јавне набавке, као и суштинске проблеме и изазове у систему јавних набавки, директно се упуштајући у анализу појединих недовољно проучених и разјашњених питања… Осврт на елементе који ће бити инкорпорирани у нови Закон о јавним набавкама, представља део књиге на који учесници у систему јавних набавки треба да обрате пажњу… Садржај издања можете прегледати на интернет страници www.propisi.net, где можете преузети и предрачун.

Цена књиге је 2.000,00 динара + ПДВ од 10%. За све остало позовите нас на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822, путем мејла: office@ingpro.rs или факса: 011/2836-474.

27 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Ново штампано издање!

РАДНО ПРАВО

Ако је услов за заснивање радног односа на одређеним пословима пробни рад или ако ти послови могу да се обављају са непуним рад ним временом или на одређено време, или је потребно ангажовати приправника, потреб но је да се све то наведе појединачно код сва ког таквог посла у систематизацији. Важно је напоменути и да се код сваког посла пропише и ком запосленом одређени запослени одговара за рад, тј. ко му је надре ђен. Рецимо, дат је опис послова продавца, а затим се наводи да продавац одговара за свој рад шефу смене у продаји, при чему ће се код шефова смене у продаји навести да одговара ју за свој рад нпр. директору директно. На крају следи и разматрање горенаведе ног необавезног елемента овог општег акта, а то је број извршилаца. По важећем Закону о раду не мора да се уноси број извршила ца на сваком од послова. То свакако може да се пропише, чиме ће се лакше организо вати пословање и водити рачуна о броју за послених, планирању итд., али у том случају много чешће ће долазити до потребе да се

РАДНО ПРАВО

Непосредна брига о детету и редовно школовање као услови за остваривање права на дечји додатак Законом о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, број 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је право на дечји додатак, док су ближи услови и начин остваривања овог права прописани Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10, 73/10 и 27/11 – УС). Милена Антић Јанић, шеф Одсека за послове у области популационе политике и финансијске подршке породици са децом

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ечји додатак представља меру социјал не политике, што значи да је условљен материјалним положајем породице. Ово право је у јулу 2017. године остварило 354.672 деце. Право на дечји додатак остварује један од родитеља, старатеља, односно хранитеља који је држављанин Републике Србије, има преби валиште на територији Републике Србије и здравствено је осигуран преко Републичког завода за здравствено осигурање, за прво че творо деце по реду рођења у породици, а изу зетно за децу из вишеструке трудноће која су рођена заједно са трећим односно четвртим дететом, под условом да о њима непосредно брине. Материјални положај породице цени се кроз поседовање непокретности, новчаних и других ликвидних средстава, као и кроз при ходе остварене у три месеца пре подношења захтева. У том смислу подносилац захтева и чланови породице не могу поседовати

непокретности, осим одговарајућег стамбе ног простора у коме живе и који не може бити већи од собе по члану домаћинства увећане за још једну собу. Уколико чланови заједничког домаћинства (породице) изнајмљују пословни простор, он не може бити већи од 20 квадратних метара. Подносилац захтева и чланови домаћин ства могу поседовати пољопривредно зе мљиште које не прелази два хектара по члану домаћинства. Подносилац захтева и чланови породице не могу поседовати новчана и друга ликвид на средства у вредности већој од износа 30 дечјих додатака по члану породице у моменту подношења захтева. Цензус за остваривање права на дечји до датак по члану домаћинства, који се цени у односу на приходе остварене у три месеца који претходе месецу подношења захтева, за захтеве поднете у августу 2017. године износи 8.561,80 динара (редовни), а за децу самохра них родитеља, хранитеља, старатеља и роди теља детета са сметњама у развоју – 10.274,15 динара (увећан за 20%). Цензус за остварене приходе од пољопри вреде за мешовито домаћинство (приходи по неком основу и приходи од пољопривреде) из носи (редовни) од 2,85, односно (увећани) од

Напомена Редакције: Текст је преузет из Билтена службених мишљења Министар ства за рад, запошљавање, борачка и соци јална питања бр. 3/2017, који је, у сарадњи са Министарством за рад, издао Инг-Про д. о. о. Београд.

29 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Међутим, детету припада дечји додатак и ако из оправданих разлога није започело школовање, започело га је касније или га је прекинуло у својству редовног ученика, и то за све време трајања спречености, а најдаље до 19 година живота. После навршених 19 година живота дечји додатак припада детету за које је донет акт о разврставању, све док је обухваћено васпит но-образовним програмом и програмом оспособљавања за рад, као и детету над ко јим је продужено родитељско право најдуже до 26 година. Сходно одредби члана 30. Правилника о ближим условима и начину остваривања пра ва на финансијску подршку породици са де цом, подносилац захтева је дужан да уз захтев достави школску потврду, а корисник права доставља потврду почетком нове школске го дине, до 31. октобра текуће године. За дете које из оправданих разлога не за почне школовање, односно које започне школовање касније или прекине школовање у својству редовног ученика, прилаже се по тврда надлежне здравствене установе. Потврда или решење надлежне школе при лаже се и у случају када ученик из осетљивих друштвених група и ученик са изузетним способностима стиче средње образовање или образовање за рад у својству ванредног уче ника јер је оправдао немогућност редовног похађања наставе и добио сагласност мини стра просвете. Почетком сваке школске године Мини старство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавештава службе дечје заштите на територији Републике Србије о потреби да кориснике права на дечји додатак, преко средстава јавног информисања у својој средини, подсете на обавезу благовременог достављања потврда о редовном школовању за децу школског узраста.

РАДНО ПРАВО

3,41 динар по члану домаћинства, а за оства рене приходе искључиво од пољопривреде износи (редовни) од 6,64 динара, односно (увећани) од 7,97 динара по члану домаћин ства. Износ дечјег додатка за август 2017. године је 2.749,95 динара (редовни), односно 3.574,94 динара (увећан за 30%). Законом је прописано да родитељ мора не посредно да брине о детету (деци). Под непосредном бригом о детету подра зумева се непосредно старање о животу, здра вљу, васпитавању и образовању детета које живи у заједничком домаћинству подносиоца захтева, што значи да дете живи и школује се у месту пребивалишта. Изузетно, сматра се да родитељ непосред но брине о детету ако дете похађа: ● основну или средњу школу ван места пре бивалишта јер у месту пребивалишта не по стоји основна или средња школа; ● основну школу која му је ближа месту ста новања, односно доступнија; ● жељену средњу школу која не постоји у ме сту пребивалишта или коју није могло да упи ше због недовољног броја бодова. Уколико је дете збринуто у установи соци јалне заштите или хранитељској породици, сматра се да нема непосредне бриге родитеља. Родитељ – подносилац захтева доказује чи њеницу да непосредно брине о детету личном изјавом и школском потврдом. И редовно школовање је један од услова за остваривање права на дечји додатак. Тако се ово право може остварити за децу која живе и школују се на територији Репу блике Србије до навршених 19 година живота ако се у својству редовног ученика налазе на школовању. Под школовањем се подразумева стицање образовања у својству редовног ученика у основној и средњој школи, у складу са про писима у области образовања. Ово својство има и ученик из осетљивих друштвених група и ученик са изузетним способностима који стиче средње образовање или образовање за рад у својству ванредног ученика, ако оправда немогућност редовног похађања наставе, по добијеној сагласности министра просвете.

Закон о спречавању злостављања на раду кроз судску праксу

РАДНО ПРАВО

Примери из судске праксе који се односе на Закон о спречавању злостављања на раду, омогућавају потпунији увид у практичну примену одредби којима се решавају поменуте ситуације.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПО ТУЖБИ ЗАПОСЛЕНОГ ПОДНЕТОЈ ПО ЗАКОНУ О СПРЕЧАВАЊУ ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ, ИСКЉУЧИВО ЈЕ ПАСИВНО ЛЕГИТИМИСАН ПОСЛОДАВАЦ.

Образложење: Одговор на правно питање пасивне леги тимације у спору ради спречавања злоста вљања на раду, на потпун и прецизан начин даје одредба члана 29. овог закона. Према њеном садржају, запослени који сматра да је изложен злостављању од стране послодавца, са својством физичког лица или одговорног лица у правном лицу, може против послодав ца да поднесе тужбу пред надлежним судом у року из члана 14. став 2. овог закона. Право да поднесе тужбу против посло давца због злостављања на раду или у вези са радом има и запослени који није задовољан исходом поступка заштите од злостављања код послодавца, и то у року од 15 дана од дана достављања обавештења, односно одлуке из члана 20. ст. 2. и 3. и члана 23. овог закона. Тужбом из ст. 1. и 2. овог члана не може се побијати законитост појединачног акта послодавца којим је решавано о правима, обавезама и одговорностима запосленог из радног односа. Против тог акта запослени има право на судску заштиту – у складу са посебним законом којим је прописана суд ска заштита. Спор из ст. 1. и 2. овог члана јесте радни спор. Ако овим законом нису предвиђена посебна правила, у споровима за остваривање судске заштите због злоста вљања на раду или у вези са радом сходно се

примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак. Кључни искази из ове норме су: запосле ни који сматра да је изложен злостављању на раду, право да поднесе тужбу, против посло давца. Прва два исказа дају одговор на питање ко је титулар права на подношење ове тужбе, док последњи исказ даје одговор на питање против кога се подноси тужба. Пасивно леги тимисан је искључиво послодавац, док актив ну легитимацију има запослени који сматра да је изложен злостављању. При томе је за одговор на ово питање ире левантно да ли је у поступку интерне заштите који је иницирао запослени који сматра да је изложен злостављању, послодавац активирао поступак утврђивања одговорности мобера и донео одговарајућу одлуку. Словом Закона је из предмета заштите од злостављања изричито изостављено право на тужбу запосленог који сматра да је изло жен злостављању, против појединачног акта којим је решавано о правима, обавезама и одговорностима запосленог. О томе се ре шава по посебном закону за судску заштиту, као о појединачном праву запосленог. У том значењу и исказ из одредбе члана 29. став 3, који гласи: „Тужбом из ст. 1. и 2. овог члана не може се побијати законитост појединачног акта послодавца којим је решавано о прави ма, обавезама и одговорностима запосленог из радног односа. Против тог акта запослени има право на судску заштиту – у складу са посебним законом којим је прописана судска заштита.”

Законски разлог овог решења је у обаве зи послодавца да створи услове за здраву и безбедну средину и с тим у вези организује рад којим се спречава појава злостављања на раду – аргумент из одредбе чл. 4. овог зако на. При томе се не искључује право на тужбу ради накнаде штете запосленог који се нашао у овој ситуацији, али као оштећеног против штетника – лица које је непосредни изврши лац радњи из истог чињеничног догађаја, као на пример по основу повреде части, угледа, односно права личности, али не по овом за кону. (Правно схватање усвојено на седници представника одељења радних спорова свих апелационих судова, одржаној 17. 1. 2014. године, и прихваћено на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 4. 3. 2014. године)

31 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Из образложења: Појам злостављања дефинисан је у чла ну 6. Закона о спречавању злостављања на раду, а у члану 31. истог закона прописано је да ако је у току поступка тужилац учинио вероватним да је извршено злостављање из чл. 6. овог закона, терет доказивања да није било понашања које представља злостављање јесте на послодавцу. Полазећи од наведеног, овај суд налази да је правилан став првосте пеног суда да је у току поступка утврђено да је тужиља доказала да је у периоду од … до … године претрпела злостављање од стране Б. Б., непосредно претпостављене М. Р., који је непосредни руководилац тужиље, онако како је то утврђено у одлуци. Наведене чињени це првостепени суд је правилно утврдио на основу исказа непосредно претпостављеног тужиљи М. Р. и тужиље, и утврдио да тужи ља у наведеном периоду није имала и није добијала радне задатке, као ни свој радни

РАДНО ПРАВО

ПОД ПОЈМОМ ОДГОВОРНО ЛИЦЕ КОД ПОСЛОДАВЦА, У СМИСЛУ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ, ПОДРАЗУМЕВА СЕ НЕ САМО ДИРЕКТОР ИЛИ ЛИЦЕ КОЈЕ ЈЕ НА ВРХУ ХИЈЕРАРХИЈСКЕ ЛЕСТВИЦЕ КОД ПОСЛОДАВЦА, ВЕЋ И СВАКО ДРУГО ЛИЦЕ КОЈЕ ЗАУЗИМА НЕКО МЕСТО НА ТОЈ ХИЈЕРАРХИЈСКОЈ ЛЕСТВИЦИ, ЗБОГ ЧЕГА ИМА СВОЈСТВО НАДРЕЂЕНОГ ОДРЕЂЕНОМ БРОЈУ ЗАПОСЛЕНИХ.

сто и столицу, затим није јој био обезбеђен компјутер који је формално дужила, није имала приступ својој електронској пошти нити архиви, а пре него што је измештена на „С.”, тужиља је у радним просторијама има ла сто, столицу, рачунар и све остало што је неопходно за рад. Наведено произлази и из исказа сведока Б. Б., која је у исказу навела да сектор за маркетинг којем је припадала и тужиља, није имао никакав смисао у оквиру комуналног предузећа које је на буџету гра да Н. С., па се поставља питање какве им је уопште послове могла давати, како је то пр востепени суд у одлуци правилно утврдио и образложио. Првостепени суд је, утврђујући да су извршене радње злостављања, правилно закључио да је тужиља, услед наведеног опи саног злостављања, трпела душевне болове због повреде достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета и измењеног амбијента рада. Досуђени износ је сразмеран тежини трпљења, те је жалба тужиље у овом делу одбијена, а позивање тужиље на одлуку у другом предмету и на досуђени износ штете не утиче на другачије доношење одлуке. Тужени у жалби неосновано наводи да је тужиља погрешно определила тужбени зах тев. Наиме, тужиља је тужбеним захтевом тражила да се утврди да је злостављана од стране послодавца ЈКП „Н. т.” Послодавац тужене је ЈКП „Н. т.” Према одредбама члана 6. Закона о спречавању злостављања на раду, став 3, извршиоцем злостављања сматра се послодавац са својством физичког лица или одговорно лице код послодавца са својством правног лица, запослени или група запосле них код послодавца, који врши злостављање из става 1. и 2. овог члана. Првостепени суд је утврдио да је тужиља злостављана од стране туженог и то одговорног лица Б. Б. Одредбама члана 13. Закона о спречавању злостављања на раду прописано је да ако се за злоставља ње не терети одговорно лице у правном лицу, односно послодавац са својством физичког лица, запослени који сматра да је изложен злостављању подноси образложени захтев за покретање поступка за заштиту од злоста вљања непосредно том лицу. Из наведеног произлази да је услов за подношење тужбе за утврђење злостављања, у ситуацији када

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

злостављање није извршено од стране одго ворног лица, спровођење поступка интерне заштите код послодавца, што у конкретном предмету није случај. Наиме, под појмом од говорног лица у правном лицу не сматра се само законски заступник привредног дру штва, већ се под одговорним лицем сматра и свако физичко лице коме је правно или фактички поверен одређени круг послова у правном лицу, као и лице које је овлашћено, односно за које се може сматрати да је овла шћено да поступа у име правног лица, те се под овим појмом подразумева не само ди ректор или лице које је на врху хијерархијске лествице код послодавца, већ и свако друго лице које заузима неко место на тој лествици, због чега има својство надређеног одређеном броју запослених. У конкретном случају Б. Б. је, као руководилац сектора за односе са јав ношћу, била на хијерархијској лествици ор ганизационе шеме тужене, због чега тужиља није била у обавези да поступа сходно члану 13. Закона о спречавању злостављања на раду, односно члану 16. Правилника о правилима понашања послодавца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду, као што то тужена неосновано истиче у жалби. (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Гж1 379/16 од 29. 2. 2016)

ИЗВРШИОЦЕМ ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ СМАТРА СЕ ПОСЛОДАВАЦ СА СВОЈСТВОМ ФИЗИЧКОГ ЛИЦА ИЛИ ОДГОВОРНО ЛИЦЕ КОД ПОСЛОДАВЦА СА СВОЈСТВОМ ПРАВНОГ ЛИЦА, ЗАПОСЛЕНИ ИЛИ ГРУПА ЗАПОСЛЕНИХ КОД ПОСЛОДАВЦА, КОЈИ ВРШЕ ЗЛОСТАВЉАЊЕ ИЗ ЧЛАНА 6. ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ. Из образложења: Тужени у жалби неосновано наводи да је тужиља погрешно определила тужбени зах тев. Наиме, тужиља је тужбеним захтевом тражила да се утврди да је злостављана од стране послодавца ЈКП „Н. т.” Послодавац тужене је ЈКП „Н. т.” Према одредбама члана 6. Закона о спре чавању злостављања на раду („Сл. гласник

РС”, бр. 36/10), став 3, извршиоцем злоста вљања сматра се послодавац са својством физичког лица или одговорно лице код по слодавца са својством правног лица, запо слени или група запослених код послодавца, који врши злостављање из става 1. и 2. овог члана. Првостепени суд је утврдио да је тужиља злостављана од стране туженог и то одговор ног лица Б. Б. Одредбама члана 16. Закона о спречавању злостављања на раду пропи сано је да ако се за злостављање не терети одговорно лице у правном лицу, односно по слодавац са својством физичког лица, запо слени који сматра да је изложен злостављању подноси образложени захтев за покретање поступка за заштиту од злостављања непо средно том лицу. Из наведеног произлази да је услов за подношење тужбе за утврђење злостављања, у ситуацији када злостављање није извршено од стране одговорног лица, спровођење поступка интерне заштите код послодавца, што у конкретном предмету није случај. Наиме, под појмом одговорног лица у правном лицу не сматра се само за конски заступник привредног друштва, већ се под одговорним лицем сматра и свако физичко лице коме је правно или фактич ки поверен одређен круг послова у правном лицу, као и лице које је овлашћено, односно за које се може сматрати да је овлашћено да поступа у име правног лица, те се под овим појмом подразумева не само директор или лице које је на врху хијерархијске лествице код послодавца, већ и свако друго лице које заузима неко место на тој лествици, због чега има својство надређеног одређеном броју за послених. У конкретном случају Б. Б. је, као руководилац сектора за односе са јавношћу, била на хијерархијској лествици организа ционе шеме тужене, због чега тужиља није била у обавези да поступа сходно члану 13. Закона о спречавању злостављања на раду, односно члану 16. Правилника о правилима понашања послодавца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду, као што то тужена неосновано истиче у жалби. (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Гж. 379/16 од 29. 2. 2016)

ПРИ РАЗМАТРАЊУ ДА ЛИ ОДРЕЂЕНЕ РАДЊЕ ОДНОСНО ЧИЊЕЊА ПРЕДСТАВЉАЈУ ЗЛОСТАВЉАЊЕ НА РАДУ, СУД СЕ РУКОВОДИ ДРУШТВЕНО УСВОЈЕНИМ МЕРИЛИМА И СХВАТАЊИМА ЧАСТИ И ЊЕНОГ ПОВРЕЂИВАЊА КАО ОБЈЕКТИВНИМ КРИТЕРИЈУМИМА.

РАДЊА ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ НЕ МОРА ДА БУДЕ ПРЕДУЗЕТА СА ЦИЉЕМ ПОВРЕДЕ ЗАШТИЋЕНОГ ДОБРА, ТЈ. ЗАПОСЛЕНОГ, ВЕЋ ЈЕ ДОВОЉНО ДА ТАКВО ПОНАШАЊЕ ПРЕДСТАВЉА ПОВРЕДУ ДОСТОЈАНСТВА УГЛЕДА, ЛИЧНОГ И ПРОФЕСИОНАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА, ЗДРАВЉА И ПОЛОЖАЈА ЗАПОСЛЕНОГ. Из образложења: Супротно жалбеним наводима, имајући у виду да се у смислу Закона о спречавању зло стављања на раду извршиоцем злостављања сматра послодавац са својством физичког лица или одговорно лице код послодавца са својством правног лица, запослени или гру па запослених код послодавца, који врши

33 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Гж. 2478/16 од 17. 8. 2016)

РАДНО ПРАВО

Из образложења: Супротно жалбеним наводима и с обзиром на утврђене чињенице у конкретној ситуаци ји, субјективни осећај тужиље да је радњама које наводи злостављана на раду и дискри минисана од стране туженог, не представља истовремено и објективни критеријум да зло стављање заиста постоји. При разматрању да ли утврђене радње односно чињења предста вљају злостављање на раду, суд се руководи друштвено усвојеним мерилима и схватањи ма части и њеног повређивања као објектив ним критеријумима, па првостепени суд и по ставу овог суда правилно одбија тужбени захтев тужиље јер тужиља није учинила веро ватним да је над њом извршено злостављање на раду нити дискриминација на начин који тужиља у захтеву наводи, па су супротни жал бени наводи неосновани. Правилно првостепени суд налази да то што након стављања ван снаге решења о от казу уговора о раду тужиља није фактички враћена на рад од стране послодавца, него је након што је сам тужени укинуо своју одлу ку о проглашењу тужиље технолошким ви шком, тужиља решењем упућена на плаћено одсуство (због прекида рада, односно смање ња обима рада до којег је дошло без кривице запослене), као ни чињеница да је тужиља послата на годишњи одмор после истека пла ћеног одсуства (и сама хтела да иде на годи шњи одмор), не представља акт злостављања на раду будући да је Правилником о органи зацији и систематизацији послова, бр. 6807 од 11. 9. 2014. године, укинуто читаво одељење ИМС-а у ком је радила тужиља, при чему је у току судски поступак у коме тужиља тра жи поништај решења … и враћање на рад, и у коме ће се утврђивати да ли је тужиља фак тички враћена на рад (доношењем решења о стављању ван снаге решења о отказу угово ра о раду и враћањем на рад уз истовремено

слање на плаћено одсуство). Овакво понаша ње послодавца евентуално може да предста вља начин избегавања поступања по одлуци Инспектора рада, што не представља радњу дискриминације нити злостављања на раду. Како тужиља није учинила вероватним да је дискриминисана нити да је злоставља на на раду (независно од постојања евенту алних неправилности или незаконитости у поступању послодавца при доношењу спор них решења), правилно је првостепени суд одбио доказни предлог медицинског вешта чења психофизичког стања тужиље као непо требан. Неоснована је тврдња жалбе да је за утврђивање узрочно-последичне везе између радњи утврђених у чињеничном стању и пси хофизичког стања тужиље неопходно било да се изведе доказ предложеним вештачењем јер је, утврђењем да радње које се туженом ста вљају на терет не представљају дискримини шуће или мобизирајуће радње, првостепени суд правилно одбио извођење доказа у вези са психофизичким стањем тужиље. Наиме, у одсуству доказа којима би било учињено вероватним да је извршена дискриминација или злостављање на раду, тужиљино психо физичко стање (независно од тога да ли је лоше услед добијеног отказа) не може да се стави на терет туженом.

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

злостављање (члан 6. став 3), овај суд налази да је првостепени суд правилно утврдио рад ње злостављања и извршиоце злостављања, као и да је Б. одговорно лице, с обзиром на то да му је код туженог поверен посао руко водиоца финансијског сектора, који у односу на посао тужиље има својство надређеног. Надаље, жалбом туженог се истиче да је првостепени суд извео погрешан закључак да радња злостављања не мора да буде пре дузета са циљем повреде заштићеног добра. Овај суд налази да је првостепени суд извео правилан правни закључак, с обзиром на то да је одредбом чл. 6. ст. 1. Закона о спре чавању злостављања на раду прописано да је злостављање, у смислу овог закона, сва ко активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код по слодавца које се понавља, а за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог, при чему исто изазива страх или ствара непријатељско, по нижавајуће или увредљиво окружење, по горшава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопстве ну иницијативу раскине радни однос или от каже уговор о раду или други уговор. Дакле, из наведене одредбе Закона произлази да за такво понашање није нужно да је радња пре дузета са тим циљем, већ је довољно да такво понашање представља повреду. Имајући у виду одредбе чл. 30. Закона о спречавању злостављања на раду, којим је прописано да у поступку пред надлежним судом запослени који сматра да је изложен злостављању може да захтева, између оста лог, утврђење да је претрпео злостављање, а према одредби чл. 31. да ако у току поступка тужилац учини вероватним да је извршено злостављање из чл. 6. овог закона, терет до казивања да није било понашања које пред ставља злостављање јесте на послодавцу, па су по становишту овог суда без основа дру гачији жалбени наводи везани за полемиса ње на коме је био терет доказивања. Полемисање у жалби о неправилној примени материјалног права које је везано за извођење доказа вештачењем, овај суд не прихвата, с обзиром на то да је, према

одредби чл. 264. ЗПП-а, прописано да вешта чење по правилу врши један вештак, а да суд може да одреди два или више вештака ако оцени да је вештачење сложено. Имајући у виду да је у конкретном слу чају одређено више вештака (са различи тим предметом вештачења) и да су вештаци поднели свој налаз и мишљење, а да је пр востепени суд нејасноће у тим налазима от клонио заједничким изјашњењем вештака и саслушањем вештака, без основа је друга чија тврдња туженог у жалби позивањем на одредбе чл. 271. ЗПП-а. Жалбеним наводима се указује на то да је одређеним вештачењима на околност узроч но-последичне везе између радњи описаних од стране тужиље и последица на здравље тужиље, уместо вештачења како је то пре дложио тужени, првостепени суд онемогу ћио туженом закониту, једнаку и правичну заштиту својих права. Наиме, тужени је предложио контролно психијатријско вештачење на околност да ли постоји узрочно-последична веза изме ђу радњи које тужиља описује као радње мобинга, што тужена оспорава изричито, и здравственог стања тужиље, као и да се ве штак изјасни о здравственом стању тужиље пре радњи описаних као мобинг, при чему би дао и осврт на психички статус тужиље. Предложено је да суд одреди личност вешта ка. Будући да је ово вештачење суд поверио доктору И., специјалисти медицине рада, као и да је на основу овог вештачења, као и на основу налаза др Д. и клиничког психо лога С., утврдио узрочно-последичну везу између мобизирајућих активности од стра не туженог и последица до којих је дошло код тужиље, супротни жалбени наводи нису основани. С обзиром на то да је у овом поступку утврђено да је тужиља претрпела немате ријалну штету услед мобизирајућих актив ности на раду, првостепени суд је, по ставу овог суда, о том захтеву одлучио правилном применом одредаба чл. 200. ЗОО-а, што је део у ком није било посебних жалбених на вода. (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Гж. 1691/16 од 14. 7. 2016)

АКО ЈЕ У ТОКУ ПОСТУПКА ТУЖИЛАЦ УЧИНИО ВЕРОВАТНИМ ДА ЈЕ ИЗВРШЕНО ЗЛОСТАВЉАЊЕ НА РАДУ ИЗ ЧЛАНА 6. ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ, ТЕРЕТ ДОКАЗИВАЊА ДА НИЈЕ БИЛО ПОНАШАЊА КОЈЕ ПРЕДСТАВЉА ЗЛОСТАВЉАЊЕ ЈЕСТЕ НА ПОСЛОДАВЦУ.

РАДНО ПРАВО 35 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Из образложења: Полазећи од утврђеног чињеничног ста ња и примењујући одредбе члана 6, 29, 30. и 31. Закона о спречавању злостављања на раду и одредбе члана 200. ЗОО-а, првостепе ни суд налази да је захтев тужиоца за утвр ђење да је претрпео злостављање на раду од стране директора туженог основан, а захтев за накнаду нематеријалне штете за душев ни бол услед повреде достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, који је проузрокован радњама генералног ди ректора, као одговорног лица туженог, због злостављања на раду – делимично основан, док је захтев тужиоца за накнаду нематери јалне штете за душевни бол због умањења животне активности и претрпљени страх – неоснован. Одлучујући на наведени начин, првостепени суд је, на потпуно и правилно утврђено чињенично стање, погрешно при менио материјално право. Члан 6. став 1. Закона о спречавању зло стављања на раду („Сл. гласник РС”, бр. 36/10) дефинише злостављање у смислу да је то свако активно или пасивно понашање према запо сленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које има за циљ или пред ставља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, по ложаја запосленог, при чему изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу ра скине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор. Одредбом члана 31. Закона о спречавању злостављања на раду одређено је да ако је у току поступка тужилац учинио вероватним да је извршено злостављање из члана 6. ис тог закона, терет доказивања да није било

понашања које представља злостављање јесте на послодавцу. По мишљењу овог суда, тужилац у току првостепеног поступка није учинио вероват ним да је генерални директор туженог викао на њега и да га је вређао, а посебно не када се и колико пута то десило, на који начин и којим речима, као и да му је упућивао претње у вези са извршавањем радних задатака током ре конструкције млина у С. и, с тим у вези, када је то и на који начин ускратио тужиоцу право да изнесе своје мишљење и укаже на пробле ме. Уколико је и било одређених конфликата, исти се по мишљењу овог суда могу окарак терисати као разлика у мишљењима која се јавила у вези са обављањем послова и радних задатака, а која није имала за циљ да повреди или намерно увреди тужиоца, што се, сходно одредби члана 13. тачка 6. Правилника о пра вилима понашања послодавца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злоста вљања на раду („Сл. гласник РС”, бр. 62/10), не сматра злостављањем. С друге стране, из утврђења првостепене пресуде произлази да је генерални директор туженог само једном викао, али на све запослене, не само на ту жиоца, због проблема који се јавио приликом реконструкције млина. Тужилац не чини вероватним да су се у пе риоду од … године до … године код туженог одржавали заједнички састанци и да му је на истим онемогућено присуство. При томе је у наведеном периоду тужилац користио годи шњи одмор, а након истека годишњег одмора премештен је на друго радном место, које не подразумева обавезу присуства на заједнич ким састанцима. Када је у питању радња зло стављања која се састоји у недавању радних задатака и изоловању тужиоца из процеса рада у период од … године до … године, ту жилац не чини вероватним да је покушавао и желео да обавља одређене послове, а да га је генерални директор туженог у том спреча вао, као ни да су други запослени имали за брану да га позивају да обавља послове које је до тада обављао. По мишљењу овог суда, тужилац није учинио вероватним ни на који начин је генерални директор туженог исме вао тужиоца пред лицима која нису запосле на код туженог и које је тачно оптужбе везано

РАДНО ПРАВО

за тужиочев рад генерални директор туженог изнео, те како је то тужиоца понижавао и де градирао пред другим запосленима. Надаље, имајући у виду да је код туженог након при ватизације дошло до повећања обима посла и другачије организације која је подразуме вала више радних обавеза, а мање извршила ца, као и да је таква организација рада била иста за све запослене који су морали да раде прековремено и да извршавају радне задатке

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

за које нису били квалификовани, а не само тужилац, по мишљењу овог суда не може се говорити о намери туженог да повреди до стојанство, углед, личност и професионални интегритет и здравље тужиоца тиме што је тужилац обављао и послове за које није ква лификован и који су испод његовог нивоа знања. (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Гж. 2825/16 од 26. 9. 2016)

Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања У сврху потпунијег увида и бољег разумевања радног права у овом тексту је издвојено неколико мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. МОГУЋНОСТ ДА ПОСЛОДАВАЦ УПУТИ КАНДИДАТА ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА НА ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕД И КОНТРОЛУ НА ПРИСУСТВО ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ У ОРГАНИЗМУ Чл. 24, 26. и 38. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) Према члану 24. ст. 1. и 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), услови за рад на одређеним посло вима у погледу врсте и степена захтеване стручне спреме, односно образовања, као и други посебни услови за рад на тим посло вима утврђују се Законом и правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: правилник) који до носи послодавац.

У члану 26. ст. 1. и 2. наведеног закона про писано је да је кандидат дужан да приликом заснивања радног односа послодавцу достави исправе и друге доказе о испуњености усло ва за рад на пословима за које заснива радни однос, који су утврђени правилником. Посло давац не може да захтева од кандидата подат ке о породичном односно брачном статусу и планирању породице, односно достављање исправа и других доказа који нису од непо средног значаја за обављање послова за које заснива радни однос. У члану 38. став 2. Закона о раду прописа но је да запослени може да ради на послови ма (радним местима) са повећаним ризиком, утврђеним у складу са Законом, само на основу претходно утврђене здравствене спо собности за рад на тим пословима од стране надлежног здравственог органа, у складу са Законом.

Имајући у виду наведено, мишљења смо да послодавац не може да упути кандидата за за снивање радног односа на лекарски преглед и контролу присуства психоактивних супстан ци у организму, осим ако Законом или пра вилником у складу са Законом није друкчије одређено. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-884/2016-02 од 6. 1. 2017)

РАЧУНАЊЕ УГОВОРА О РАДУ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ КОЈИ СУ ЗАКЉУЧЕНИ ПРЕ СТУПАЊА НА СНАГУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О РАДУ, У РОК ОД 24 МЕСЕЦА

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и соци јална питања, Сектор за рад, број 011-00-347/2017-02 од 12. 7. 2017)

Према члану 48. ст. 1. и 2. Закона о раду, директор, односно други законски заступник послодавца (у даљем тексту: директор) може да заснује радни однос на неодређено или одређено време. Уговор о раду са директором закључује у име послодавца надлежни орган утврђен законом или општим актом посло давца (став 6). Како је уговор о раду двострани правни акт којим се уређују међусобна права и оба везе из радног односа између запосленог и послодавца, то ни директор у конкретном случају није могао да закључи уговор о раду са самим собом и тиме заснује радни однос. Наиме, уговор о раду са директором је у име послодавца требало да закључи надлежни орган утврђен законом или општим актом послодавца. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-00201/2017-02 од 1. 6. 2017)

ДА ЛИ СЕ ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У СМЕНАМА СА НОЋНИМ РАДОМ, ТЗВ. „РАД У ТУРНУСУ” (12 ЧАСОВА РАДА – 24 ЧАСОВА ОДМОРА, 12 ЧАСОВА РАДА – 48 ЧАСОВА ОДМОРА), У КОНТИНУИТЕТУ, СМАТРА СМЕНСКИМ РАДОМ ИЛИ ПРЕРАСПОДЕЛОМ РАДНОГ ВРЕМЕНА Члан 56. и 63. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – УС) Законом о раду је дефинисан рад у смена ма. Наиме, према члану 63. ст. 1. и 2. Закона о раду, рад у сменама је организација рада код послодавца према којој се запослени на истим пословима смењују према утврђеном распореду, при чему измена смена може да буде континуирана или са прекидима током одређеног периода дана или недеља. Запо слени који ради у сменама је запослени који

37 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Чланом 37. став 1. Закона о раду („Сл. гла сник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17) прописано је да уговор о раду може да се закључи на одређено време за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређе но објективним разлозима, који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време тра јања тих потреба. Чланом 37. став 2. Закона о раду пропи сано је да послодавац може закључити један или више уговора о раду на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који, са прекидима или без прекида, не може бити дужи од 24 месеца. Према члану 37. став 3. Закона о раду, пре кид краћи од 30 дана не сматра се прекидом периода из става 2. овог члана. Уговори на одређено време закључени пре ступања на снагу Закона о изменама и допу нама Закона о раду (29. 7. 2014), окончавају се по одредбама оних закона који су били на снази у време њиховог закључења и не рачу нају се у рок од 24 месеца утврђен важећим Законом о раду. Рок од 24 месеца рачуна се само за уговоре закључене почев од 29. 7. 2014. године.

Члан 48. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – УС)

РАДНО ПРАВО

Члан 37. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – Одлука УС РС)

ДА ЛИ У ЈЕДНОЧЛАНОМ ДРУШТВУ ДИРЕКТОР МОЖЕ ДА ЗАКЉУЧИ УГОВОР О РАДУ СА САМИМ СОБОМ

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

код послодавца код кога је рад организован у сменама, у току месеца посао обавља у разли читим сменама најмање трећину свог радног времена. Полазећи од наведеног, сматрамо да се организација радног времена у коме се за послени на истим пословима смењују према следећем распореду: 12 часова рада – 24 часа одмора, 12 часова рада – 48 часова одмора, у континуитету, сматра радом у сменама, а да се запослени који раде у овако организованим сменама најмање трећину свог радног време на у току месеца, сматрају запосленима који раде у сменама. Ако тако организован рад захтева увођење прерасподеле радног време на, што подразумева да запослени у одређе ном месецу ради дуже од уговореног радног времена, а у другом краће, с тим да у периоду за који се може организовати прерасподела радног времена просечно радно време запо сленог не буде дуже од његовог уговореног радног времена, сматрамо да се ради о пре расподели радног времена и раду у сменама истовремено. Према томе, рад у сменама може да се ор ганизује у оквиру распореда радног времена када запослени са пуним радним временом ради у сменама од 40 часова недељно или када његово радно време није распоређено једна ко по радним недељама, већ просечно радно време запосленог износи 40 часова недељно на месечном нивоу, сагласно члану 56. став 3. Закона о раду, као и у случају увођења прера споделе радног времена. Увођење прераспо деле радног времена не искључује постојање рада у сменама, у складу са чланом 63. ст. 1. и 2. овог закона. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и соци јална питања, Сектор за рад, број 011-00-107/2017-02 од 11. 4. 2017)

МОГУЋНОСТ ИСПЛАТЕ ОДРЕЂЕНОГ ИЗНОСА ЗАПОСЛЕНОМ КОМЕ РАДНИ ОДНОС ПРЕСТАЈЕ НА ОСНОВУ СПОРАЗУМА, У СКЛАДУ СА ЧЛАНОМ 177. ЗАКОНА О РАДУ, И КАРАКТЕР ТАКВЕ ИСПЛАТЕ Чл. 105. и 177. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – УС)

У члану 177. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да радни однос може да престане на основу писаног споразума изме ђу послодавца и запосленог. Законом о раду није прописана обавеза послодавца да запосленом исплати новчану накнаду при споразумном престанку радног односа. Сагласно члану 8. став 2. овог зако на, према коме општим актом или уговором о раду могу да се утврде и друга права, осим права утврђених Законом, са становишта примене Закона о раду нема сметњи да по слодавац запосленом исплати новчану накна ду – отпремнину при споразумном престанку радног односа, ако је то право утврђено оп штим актом или уговором о раду. Новчана накнада која се исплаћује запо сленом при споразумном престанку радног односа, у складу са општим актом или угово ром о раду, јесте друго примање које се сма тра зарадом у смислу члана 105. став 1. Закона о раду и које садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде, у складу са Законом (став 2. наведеног члана). (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и соци јална питања, Сектор за рад, број 011-00-169/2017-02 од 13. 4. 2017)

ДА ЛИ ЗАПОСЛЕНА КОЈОЈ ЈЕ УГОВОР О РАДУ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ ПРОДУЖЕН НА ОСНОВУ ЧЛАНА 187. ЗАКОНА О РАДУ, ИМА ПРАВО ДА КОРИСТИ ГОДИШЊИ ОДМОР НАКОН ИСТЕКА ПОРОДИЉСКОГ ОДСУСТВА И ОДСУСТВА СА РАДА РАДИ НЕГЕ ДЕТЕТА ИЛИ ЈОЈ РАДНИ ОДНОС ПРЕСТАЈЕ, А ПОСЛОДАВАЦ ИМА ОБАВЕЗУ ДА ЈОЈ ИСПЛАТИ НОВЧАНУ НАКНАДУ УМЕСТО КОРИШЋЕЊА ГОДИШЊЕГ ОДМОРА Члан 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – УС) У члану 187. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/14) прописано је да за време трудноће, по родиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосле ном да откаже уговор о раду (став 1), а да се

дана заснивања радног односа код послодав ца (став 2). Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде (став 3). У члану 68. став 4. Закона прописано је да запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накна дом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. У конкретном случају, с обзиром на то да је запосленој уговор о раду на одређено вре ме продужен на основу члана 187. Закона о раду, односно до истека коришћења права на одсуство, те да запослена нема основа за ново продужење радног односа, мишљења смо да јој припада само право на новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у скла ду са чланом 76. Закона о раду. (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социј ална питања, Сектор за рад, број 011-00-184/2017-02 од 23. 3. 2017)

Штампано и електронско издање

ИНГ-ПРО „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК”

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Штампани и електронски часопис „Пословни саветник” представља издање са стручним ауторским текстовима из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: ● ● ● ● ● ● ●

РАДНО ПРАВО

запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређе но време, продужава до истека коришћења права на одсуство (став 2). У члану 187. став 2. Закона о раду ради се о одложном услову за престанак радног од носа запослених на одређено време за време заштите од престанка радног односа коју по Закону остварују труднице, односно запо слене на породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета и посебне неге детета. Наведеном одредбом Закона изричито је про писано по ком основу и до када се продужава радни однос заснован на одређено време када је у питању запослена трудница односно по родиља, а по истеку тог рока запосленој пре стаје радни однос. Чланом 68. ст. 1–3. Закона о раду пропи сано је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом (став 1). За послени стиче право на коришћење годишњег одмора после месец дана непрекидног рада од

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА; РАЧУНОВОДСТВО; ПОРЕЗИ; БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО; ОСТАЛО (новине у платном промету; актуелности у спровођењу царинских прописа; тумачења министарстава, друга актуелна питања); КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ И ДРУГИХ ОБАВЕЗА; ПРЕГЛЕД АКТУЕЛНИХ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА.

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” месечно излази из штампе на 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. Електронска верзија часописа, са комплетном архивом чланака и свим бројевима часописа у пдф формату, налази се на интернет адреси www.poslovnisavetnik.net. Претплатници добијају могућност да писано, путем мејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ingpro.rs. Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Неке недоумице у новом Закону о општем управном поступку Следи анализа одредби Закона о општем управном поступку које могу бити спорне у примени.

УПРАВНО ПРАВО

Саша Кулић дипл. правник

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ао и сваки други закон, и нови Закон о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/16 – у даљем тексту: ЗУП) уноси многе новине у наш правни систем. Притом новину не представља само увођење неког института који до сада наше право није познавало, већ се новином могу сматрати и институти који су и раније постојали у нашем праву, али су у новом ЗУП-у добили другачију, односно унеколико измењену садржину. Ово је нарочито важно имати у виду стога што сваки закон, па и нови ЗУП мора да представља једну кохерентну, заокружену и применљиву целину. Такви се услови, разуме се, постављају и пред материјалноправне прописе, али ЗУП има и једну „обавезу” више: док се усклађеност норми материјалноправних прописа ограничава само на статику правних односа, с обзиром на њихову правну природу, норме ЗУП-а морају да буду усклађене и у погледу динамике његове примене јер је ЗУП процесни закон. Примена норми ЗУП-а подразумева временско трајање поступка одлучивања у управним стварима. Другим речима: ЗУП представља законски процесно-правни оквир, у коме орган који води поступак одлучује у управним стварима. Зато би ЗУП требало да буде добро оруђе у рукама вештог „управаша”, односно службеног лица које води конкретан управни поступак. Службена лица која воде поступак могу боље или слабије познавати неку управну област и то је нормално очекивати, нарочито тамо где исто службено лице води управне поступке из више различитих

области. Међутим, правила поступка морају да познају, и то добро, сва службена лица која раде у органима јавне власти на пословима решавања у управним стварима. Другим речима: добро познавање ЗУП-а је најмањи заједнички садржалац за све случајеве ваљаног вођења управних поступака, без обзира на то о ком се нивоу јавне власти ради (органи локалне самоуправе, аутономне покрајине, Републике) и која је материјално правна област у питању. Овде по страни остављамо посебне управне поступке чија се правила примењују у појединим управним областима. Нови ЗУП је практично тек почео да се примењује и тек ће време које је пред нама показати да ли у њему постоје нејасноће, контрадикторности или други могући разлози који отежавају његову примену. Можда је још увек рано говорити о потешкоћама у примени ЗУП-а јер ће тек пракса показати где се појављују проблеми који отежавају решавање у управним стварима, али је ово право време да се анализирају одредбе за које се може претпоставити или макар наслутити да могу бити спорне у примени. Свакако је корисно ставити под критичку лупу оне одредбе које би службена лица која воде управни поступак могле да ставе пред дилему: како поступити. Нема сумње да ће за неке од тих ситуација управна пракса помоћи у уједначавању става према њима, посебно ако се чешће појављују у управним поступцима, односно уколико постану типичне. Овај рад је конципиран тако да постави питања, а не да понуди одговоре. До одговора ће се доћи даљим и дубљим критичким преиспитивањем норми и применом ЗУП-а. Применљивост процесних норми, без дилеме о томе да ли се поступа исправно, једини је начин на који странке могу остваривати своја материјална

41 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

рaду или у вeзи сa рaдoм oргaнa jaвнe влaсти, сaдржaнa у oдрeђeнoм дoкумeнту, a oднoси сe нa свe oнo o чeму jaвнoст имa oпрaвдaн интeрeс дa знa. Чланом 4. истог закона прописано је да се смaтрa дa oпрaвдaни интeрeс jaвнoсти дa знa пoстojи увeк кaдa сe рaди o инфoрмaциjaмa кojимa рaспoлaжe oргaн влaсти, а кoje сe oднoсe нa угрoжaвaњe oднoснo зaштиту здрaвљa стaнoвништвa и живoтнe срeдинe, a aкo сe рaди o другим инфoрмaциjaмa кojимa рaспoлaжe oргaн влaсти, смaтрa сe дa пoстojи oпрaвдaни интeрeс jaвнoсти дa знa, oсим aкo oргaн влaсти дoкaжe супрoтнo. Ова одредба јасно казује да је установљена законска претпоставка у корист постојања оправданог интереса (тако гласи и наднаслов члана 4) лица које поднесе захтев за приступ информацији од јавног значаја да ту информацију сазна. Оно не мора да доказује тај правни интерес; напротив, на органу који води поступак јесте и дужност да докаже да у конкретном случају то лице нема оправдан правни интерес да сазна предметну информацију. Притом, дa би сe нeкa инфoрмaциja смaтрaлa инфoрмaциjoм oд jaвнoг знaчaja, ниje битнo дa ли je извoр инфoрмaциje oргaн jaвнe влaсти или кoje другo лицe, ниje битaн нoсaч инфoрмaциja (пaпир, трaкa, филм, eлeктрoнски мeдиjи и сл.) нa кoмe сe нaлaзи дoкумeнт кojи сaдржи инфoрмaциjу, дaтум нaстaнкa инфoрмaциje, нaчин сaзнaњa инфoрмaциje, нити су битнa другa сличнa свojствa инфoрмaциje (члан 2. став 2. истог закона). Такође, чланом 9. је прописано у којим случајевима оргaн влaсти нeћe трaжиoцу oмoгућити oствaривaњe прaвa нa приступ инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja – уколико би се тиме угрозило неко од важних добара: живoт, здрaвљe, сигурнoст, прaвoсуђe, oдбрaнa зeмљe, нaциoнaлнa и jaвнa бeзбeднoст, eкoнoмскa дoбрoбит зeмљe и тajнa. Најзад, чланом 16. став 1. тог закона прописано је да је орган власти дужан да, без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, тражиоца обавести о поседовању информације, стави му на увид документ који садржи тражену информацију, односно изда му или упути копију тог документа. Копија документа је упућена тражиоцу даном напуштања писарнице органа власти од кога је информација тражена. Дакле, из овако постављеног права јавности на приступ информацијама од јавног значаја у

УПРАВНО ПРАВО

права на ваљан начин. Постављањем проблема и остављањем питања отвореним пружиће се могућност за проналажење најбољег решења за конкретне ситуације. Овде ће бити указано на један од могућих проблема у примени овог закона како би се могло размислити о проналажењу адекватног начина за његово превазилажење када до њега дође. Дакле, овде ће се указати на једну потенцијалну нејасноћу, која у пракси може довести до тога да службеном лицу које води поступак неће бити најјасније како да поступи у конкретној ситуацији. Чланом 15. став 2. ЗУП-а прописано је да је орган дужан да омогући приступ информацијама од јавног значаја, у складу са Законом. Ово је једно од нових начела управног поступка; ранији закони о општем управном поступку уопште га нису познавали. Ставом 2. истога члана прописано је да се тајни и лични подаци штите у управном поступку, у складу са Законом. Дакле, овим начелом је ЗУП установио дужност органа који води поступак да омогући приступ информацијама од јавног значаја, у складу са одредбама посебног закона којим је уређена та материја, али и да штити тајне и личне податке, у складу са одредбама посебног закона. Овде ваља приметити да се могућност приступа информацијама од јавног значаја одредбама овог члана ЗУП-а не ограничава само на странку (сасвим је разумљиво да она то право има већ самим тим што учествује у текућем управном поступку као странка; дакле, има процесну улогу једног од главних субјеката у њему), већ и на друге учеснике у поступку, па чак и на лица која у текућем управном поступку нису имала никакву улогу, односно нису ни учествовала у поступку. Заправо, ово начело има посебан значај управо за заинтересована лица, јер она нису учесници у поступку, али из неког разлога захтевају приступ информацији/информацијама до којих је дошао орган који води поступак. Посебан закон којим је уређена материја слободног приступа информацијама од јавног значаја (и на који упућује одредба ЗУП-а из члана 15. став 1) јесте Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС”, број 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10). Према одредби из члана 2. став 1. тог закона, инфoрмaциja oд jaвнoг знaчaja jeстe инфoрмaциja кojoм рaспoлaжe oргaн jaвнe влaсти, нaстaлa у

УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, на који упућује ЗУП, лице које тражи од органа јавне власти (па и од органа који води управни поступак) неку информацију коју може садржати неки документ, не мора да доказује свој правни интерес за то, чак не мора ни да га учини вероватним, што се сматра најнижим степеном доказаности у праву. Међутим, чланом 64. став 6. ЗУП-а прописано је да право на разгледање списа, у складу са одредбама тог члана, осим странке, има и заинтересовано лице које докаже свој правни интерес. Ставом 9. истога члана прописано је да се одредбама тог члана не дира у остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја садржаним у документима који чине списе. Из овакве императивне норме произлази да не постоји законска претпоставка о постојању правног интереса на страни заинтересованог лица које тражи разгледање списа, већ оно мора да докаже постојање тог правног интереса. Имајући у виду наведене одредбе из члана 64. ст. 6–9. ЗУП-а, као и претходно наведене одредбе Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, намећу се бројна питања: како треба да поступи службено лице које води управни поступак када добије захтев заинтересованог лица да му стави на увид документ који садржи тражену информацију/ информације, односно да му изда или упути копију документа/докумената који су део списа предмета, јер то практично представља увид у списе предмета, односно разгледање списа предмета. Да ли ће службено лице од заинтересованог лица тражити да докаже свој правни интерес или неће тражити доказивање правног интереса? Шта значи формулација из последњег става тог члана, према којој се одредбама из претходних ставова тог члана „не дира у остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја садржаним у документима који чине списе”? Да ли то значи да заинтересовано лице може да исходује увид у списе само уколико се позове на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, али не и на ЗУП, или та одредба значи да заинтересовано лице може да тражи само информацију из документа која се налази у списима предмета, али нема право да тражи да разгледа списе или да

добије копију тог документа (који спада у списе предмета) у коме се налази тражена информација, иако по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја има право да му се изда копија документа? Притом узимамо као неспорно да се не ради о случајевима у којима оргaн влaсти нeћe трaжиoцу oмoгућити oствaривaњe прaвa нa приступ инфoрмaциjaмa oд jaвнoг знaчaja из члана 9. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, нити се ради о тајним и личним подацима, што је материја уређена Законом о тајности података („Сл. гласник РС”, број 104/09) и Законом о заштити података личности („Сл. гласник РС”, бр. 97/08 и 107/12), већ разматрамо само случајеве у којима нема сметњи те врсте. Дакле, није јасно на који начин би службено лице требало да поступи у конкретној ситуацији, а да не ускрати заинтересованом лицу право на увид у списе нити да прекрши норму ЗУП-а. Додатну забуну у већ нејасну ситуацију уноси одредба из следећег члана 65. став 1. ЗУП-а, према којој орган може од заинтересованог лица да затражи да у писаном облику или усмено образложи свој правни интерес. Ова одредба је постојала и у старом закону, у члану 70 став 3. Међутим, док је у том закону она још и имала смисла јер, по том закону, заинтересовано лице (треће лице, како га назива стари закон) није морало да докаже постојање свог правног интереса за разгледање списа, већ само да га учини вероватним (члан 70. став 2. старог закона), у ЗУП-у је оваква одредба под знаком питања. Наиме, спорно је да ли је оваква одредба уопште требало да нађе место у ЗУП-у, као што је нејасно и у ком тренутку службено лице које води поступак по ЗУП-у, може да тражи од заинтересованог лица да образложи свој правни интерес – пре него што заинтересовано лице докаже постојање правног интереса или након тога. Било би тешко правном логиком објаснити ситуацију у којој би орган тражио да заинтересовано лице образложи постојање свог правног интереса за разгледање списа (и тиме омогућио приступ информацијама) пре него што то заинтересовано лице докаже постојање свог правног интереса. Чему онда накнадно доказивање постојања тог правног интереса? Међутим, још је теже прихватити да орган може да тражи образложење постојања

43 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

невладине организације и други. У пракси нису ретки ни случајеви злоупотребе права на тражење информација, што је последица установљене законске претпоставке о постојању правног интереса заинтересованог лица на приступ информацијама од јавног значаја, и то представља посебан проблем органима јавне власти којима такви захтеви буду постављени. Процесна ситуација која је овде анализирана, показује колико је важно имати прецизне одредбе у прописима који садрже процесне норме. Свако упућивање на други закон мора бити јасно и изведено до краја, не сме да оставља сумњу или ствара дилему. Зато је врло неопходно пажљиво писати законске норме, посебно норме процесне природе јер оне „оживе” у поступку који регулишу, постану механизам чије функционисање мора да буде глатко и несметано. Те норме морају да буду јасне и службеном лицу које води поступак, али и странкама и другим учесницима у поступку. Најзад, оне морају да буду и терминолошки усклађене тако да на идентичан начин прописују исте процесне ситуације. Притом се не ради ни о каквом инсистирању на перфекционизму у легислативи (коме свакако треба тежити), већ о разложном захтеву да се исте процесне ситуације појмовно одреде на идентичан начин. То отклања сваку сумњу у погледу њихове правне природе и води у правну сигурност. Наведено се може илустровати управо примером из ЗУП-а. У скоро свим члановима који регулишу ту материју, у ЗУП-у налазимо да се жалба изјављује „против решења”. У старом закону је то било доследно спроведено, без иједног изузетка. Међутим, у ЗУП-у ипак има изузетака, па срећемо другачију формулацију: жалба се изјављује „на решење” (рецимо у чл. 115. став 4. или 202. став 3). Можда су ова одступања занемарљива и не производе никакве практичне последице, али она ипак показују са колико пажње и прецизности морају да се пишу правне, посебно законске норме. Уосталом, како од органа јавне власти који ће, поступајући по одредбама ЗУП-а, водити огроман број појединачних управних поступака, може да се очекује да у својим управним актима користе исту терминологију за означење идентичних процесних ситуација, ако ни сам законодавац у томе није био доследан?

УПРАВНО ПРАВО

правног интереса након што треће лице докаже његово постојање. Јасно је да је, самим тим што је постојање тог правног интереса доказано, оно и образложено. Зашто би се онда доказивао већ доказани правни интерес? Дакле, из постављене дилеме може да се закључи да се не може поступити ни на један од та два једино могућа начина. Намеће се закључак да је ова одредба преузета из старог закона без вођења рачуна о томе да је у ЗУП-у измењен контекст у коме ће се та одредба налазити и примењивати. Она има своје оправдање тамо где се тражи образложење тврдње о постојању правног интереса, ако његово постојање треба да се учини вероватним (што је, како је напред речено, најнижи степен доказаности), али губи смисао тамо где закон тражи да постојање правног интереса буде доказано, као што је то случај са ЗУП-ом. Тиме што је треће лице доказало да има правни интерес за разгледање списа, престаје потреба за његовим образлагањем јер је отклоњена свака неизвесност у погледу његовог постојања. И обрнуто: зашто би заинтересовано лице најпре образлагало постојање свог правног интереса, када ионако мора да докаже његово постојање? Какав процесни значај би имало образложење постојања правног интереса ако не буде доказано његово постојање, како је прописано ЗУП-ом? Очигледно никакав. Дакле, приликом примене члана 64. и 65. ЗУП-а могућа је двострука нејасноћа: прво, да ли ће службено лице које води управни поступак тражити од заинтересованог лица да докаже свој правни интерес да разгледа списе или неће тражити доказивање правног интереса, и друго, да ли ће и када тражити од заинтересованог лица да образложи свој правни интерес. Ово стога што ЗУП у члану 65. став 1. не обавезује орган на то, већ прописује да орган „може” (дакле, не мора!) тражити од заинтересованог лица да образложи свој правни интерес. У сваком случају, биће занимљиво видети како ће се ове одредбе примењивати у пракси. Овде треба додати и то да су из године у годину све чешћа обраћања заинтересованих лица органима јавне власти у погледу тражења информација од јавног значаја, па и оних информација које су настале у току разноразних управних поступака. Захтеве за приступ информацијама подносе физичка лица, али и разна удружења,

Правни лекови у извршном поступку Закон о извршењу и обезбеђењу уводи читав дијапазон правних лекова и средстава која стоје на располагању странкама, при чему ће овде посебно бити речи о жалби и приговору.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Дејан Обренић, дипл. правник

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ОПШТИ ОСВРТ Прокламујући право на једнаку заштиту права и на правно средство, Устав Републике Србије прописује да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу. Ова уставна норма се, дакле, односи на обавезу постојања редовног правног лека против одлука којима се одлучује о нечијем праву, обавези или на закону заснованом интересу, без обзира на то у којој врсти правног поступка је донета та одлука (управном, парничном, ванпарничном, кривичном, извршном…). Чињеница да је право на жалбу, односно право на редовни правни лек прописано на нивоу уставне норме, довољно говори о значају тог права, па га није потребно посебно назначавати. С обзиром на то да представља законом уређен правни поступак, и извршни поступак свакако познаје право на редовни правни лек. Тако Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/2015 и 106/2016 – аутентично тумачење), као закон којим се уређује поступак у коме судови и јавни извршитељи принудно намирују потраживања извршних поверилаца заснована на извршним и веродостојним исправама (извршни поступак), имплементирајући претходно поменуте уставне норме, прописује

да су правни лекови у извршном поступку жалба и приговор. Овде треба напоменути да је Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/11, 99/11 – др. закон, 109/13 – УС, 55/14 и 139/14), који је престао да важи 1. јула 2016. године, као редовни правни лек познавао само приговор, али не и жалбу. Из наведеног разлога биле су учестале критике овог закона да се њиме ускраћује уставно право на жалбу. Иако на први поглед наведена критика делује потпуно оправдано, ипак се не може рећи да је поменути закон странкама укинуо правно средство против одлука донетих у извршном поступку, с обзиром на то да је прописивао постојање приговора против свих важнијих одлука донетих у том поступку. Постојање само једног редовног правног лека (и то приговора, а не жалбе) законодавац је правдао жељом за ефикасношћу и убрзањем извршног поступка. Ипак, чини се да је наведена критика била довољно утемељена и јака, с обзиром на то да је била један од главних разлога за укидање претходног и усвајање сада важећег ЗИО-а. Као што је претходно поменуто, сада важећи Закон о извршењу и обезбеђењу у основним одредбама, као првом делу Закона, децидирано прописује да правни лекови у извршном поступку јесу жалба и приговор. Међутим, из наставка законског текста произлази да, поред два наведена редовна правна лека, странкама на располагању стоје и нека друга правна средства којима могу нападати одлуке донете у извршном поступку и штитити своја права. Тако, поред жалбе и приговора (правни лекови), странкама на располагању стоје и захтев за отклањање неправилности у извршном поступку,

ЖАЛБА

45 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

У нашем правном систему жалба је традиционално редовни правни лек број један (са изузетком претходно важећег ЗИО-а), па је такав случај и у важећем Закону о извршењу и обезбеђењу. У складу са наведеним, Закон прописује да се жалбом побија решење првостепеног суда или јавног извршитеља ако овим законом није одређено да жалба није дозвољена или да се такво решење побија приговором. Из наведене формулације јасно произлази да Закон даје примат жалби у односу на приговор, прописујући да се њом побијају одлуке судова и јавних извршитеља које су донете у форми решења, као и да се њена дозвољеност претпоставља у свим случајевима, осим у онима у којима је стриктно прописано да жалба није дозвољена, као и у случајевима када Закон прописује побијање одлуке приговором. Наведена законска норма може да упути на погрешан закључак да је право на жалбу правило са малим бројем изузетака и да постоји велики број случајева у којима се решења нападају овим правним леком. Међутим, ситуација је заправо супротна. Због већег броја ситуација у којима је прописано да жалба није дозвољена, као и ситуација у којима је прописано да се одлуке побијају приговором, постоји свега неколико одлука за које је Закон прописао да их је могуће нападати жалбом. Тако је жалба у извршном поступку дозвољена само против решења које је донето о предлогу за

извршење на основу извршне исправе, затим против решења о обустави извршног поступка и решења које је донето о приговору на решење о извршењу на основу веродостојне исправе, као и против решења које је донето о предлогу за противизвршење. С обзиром на невелики број одлука које се нападају жалбом, можда је било логичније да се законописац одлучио за numerus clausus начин прописивања ситуација у којима је дозвољено уложити жалбу, уместо што се одлучио за прописивање жалбе као правног лека које је правило, иако су случајеви изузетака у којима се то правило не примењује заправо чешћи од случајева примене самог правила. Када је у питању врста одлука које се могу побијати жалбом, већ је речено да су то одлуке које су донете у форми решења. Закон прописује да се решењем одлучује о предлогу за извршење или обезбеђење, затим о приговору, жалби и у другим случајевима одређеним овим законом. Поред решења, одлуке се у извршном поступку могу доносити и у форми закључка, што се чини онда када се налаже предузимање извршних радњи и управља извршним поступком, дакле у питању су одлуке које имају процесни карактер и не могу се нападати жалбом. Приговор или жалба који су поднети против закључка, одбацују се у решењу или закључку којим се окончава извршни поступак. Што се тиче доносиоца решења против којег се улаже жалба, то може бити суд или јавни извршитељ. Међутим, против само једног решења јавног извршитеља прописана је могућност подношења жалбе, и то против решења јавног извршитеља о обустави поступка, а у свим осталим случајевима жалба се подноси против решења суда. Поред чињенице да је увођење жалбе у извршни поступак било један од главних разлога за замену претходног ЗИО-а садашњим, истовремено је добар део стручне јавности негодовао против сада важећег Закона о извршењу и обезбеђењу управо због постојања жалбе као редовног правног лека, сматрајући да ће њено постојање успорити извршни поступак и учинити га неефикасним. Оваква негодовања су вероватно

ГРАЂАНСКО ПРАВО

противизвршење и оспоравање потраживања (у поступку продаје непокретних или покретних ствари ради намирења новчаног потраживања), као додатна правна средства. Из наведеног се види да је сада важећи Закон о извршењу и обезбеђењу, супротно штурости претходног истоименог закона у прописивању правних лекова, увео читав дијапазон правних лекова и средстава који стоје на располагању странкама, а све у циљу заштите уставом прописаног права на жалбу (или друго правно средство). У наставку овог текста предмет анализе биће само жалба и приговор као редовни правни лекови у извршном поступку.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

додатно поткрепљена и претходно поменутим начином прописивања случајева када се жалба може уложити, који оставља привид широког поља примене жалбе у извршном поступку. На срећу, у досадашњој краткој пракси примене Закона о извршењу и обезбеђењу показало се да критике овог законског решења нису биле у потпуности оправдане, те да увођење (односно враћање) жалбе у систем правних лекова у извршном поступку није довело да битнијих застоја у поступку. Жалба у извршном поступку је, по својој природи, редовни, двострани, деволутивни и по правилу несуспензивни правни лек. Може се рећи да Закон прописује прилично строгу формалност када је реч о садржини жалбе. Тако, поред елемената жалбе чија обавезност произлази из сходне примене Закона о парничном поступку, жалба мора да садржи и жалбене разлоге, чињенице на којима се жалбени разлози заснивају, доказе којима се чињенице поткрепљују, као и све писмене доказе на које се жалилац позива. Наведена строга формалност садржине жалбе произлази из природе жалбе као изузетног правног лека у извршном поступку, затим из потребе да се другостепеном суду предочи сав процесни материјал како би одмах мериторно могао да одлучује по жалби, али и из тежње да се спречи подношење жалбе чији је циљ да се успори извршни поступак. Недостатак неког од обавезних елемената жалбе има за последицу да се жалба одбацује као непотпуна, што значи да суд није дужан да је врати жалиоцу на допуну. Наведеном формалношћу штити се ефикасност и брзина извршног поступка, без последица по право странке да жалбом побија одлуку суда или јавног извршитеља. Заправо, целокупан систем редовних правних лекова у извршном поступку настао је у борби између ова два пресудна начела извршног поступка – начела ефикасности (које свој пун значај доживљава у извршном поступку, као егзекутивном поступку, чији је циљ принудно извршење неке обавезе о чијем је постојању претходно правноснажно одлучено или о којој постоји одређена исправа са снагом веродостојности), с једне стране, и

претходно описаног уставног права на жалбу, с друге стране. Борба начела ефикасности и права на жалбу провлачи се кроз цео текст Закона о извршењу и обезбеђењу, а највидљивија је управо у систему правних лекова. Како је у претходном делу текста већ споменуто, жалба по својој природи, онако како је прописана Законом о извршењу и обе збеђењу, представља редовни, двострани, деволутивни и по правилу несуспензивни правни лек. Иако то Закон експлицитно не наглашава, жалба је редовни правни лек као што је то случај и у другим правним поступцима. За разлику од неких других поступака, извршни поступак не познаје институт ванредних правних лекова, чак је прописана изричита забрана ванредних правних лекова. Тако ЗИО прописује да је решење донето о жалби правноснажно; да је, кад решење може да се побија искључиво приговором, правноснажно решење донето о приговору; као и да против правноснажног решења нису дозвољени ни ревизија ни понављање поступка. Осим што је редовни правни лек, жалба је и двострани правни лек, што практично значи да је она правни лек који се доставља супротној странци на одговор. Рок за одговор на жалбу је исти као и рок за изјављивање жалбе и износи осам дана. Из наведене особине се види да је жалба, између осталог, и поштовање равноправности страна у поступку. Поред наведеног, жалба представља и деволутивни правни лек, односно правни лек о којем одлучује другостепени суд. У вези са тим, Закон прописује да о жалби против решења основног или привредног суда одлучује виши суд или Привредни апелациони суд, у зависности од тога ко је донео решење које се побија. О приговору и жалби одлучује веће од троје судија. Ова правна особина жалбе у извршном поступку заправо представља и главни разлог из ког су њени критичари сматрали да ће жалба, као правни институт, изазвати успоравање извршног поступка, да ће се у радњама достављања жалбе на одговор, затим списа предмета од стране јавног извршитеља суду, као и списа од стране првостепеног суда другостепеном

47 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

наведени рокови јесу инструктивни рокови. Истек рока у коме је суд дужан да предузме неку радњу не доводи до процесних последица ни по суд ни по странке. Једини начин на који Закон може да „натера” поступајуће судове на поштовање рокова јесте кроз претњу применом одредаба закона којима се регулише одговорност за непоштовање начела суђења у разумном року. Закон то изричито и чини, прописујући да се непоступање судија првостепеног или другостепеног суда по приговору или жалби у роковима који су одређени овим законом, увек узима у обзир у поступку за заштиту права на суђење у разумном року. На овај начин се поступајући судови опомињу да нечињењем и спорошћу могу да и у поступку по жалби повреде право странке на суђење у разумном року. Поред наведених карактеристика, претходно је поменуто да жалба у извршном поступку углавном представља несуспензивни правни лек. Наиме, подношење жалбе не утиче на ток извршног поступка, он не застаје, не одлаже се, већ се наставља као да жалбе није било. Ова особина жалбе у извршном поступку најпотпуније изражава тежњу да се помири потреба за постојањем жалбе као редовног правног лека, са потребом да извршни поступак буде ефикасан, а Закон је прописује кроз правило да жалба и приговор одлажу извршење само кад је то овим законом одређено. Од наведеног законског правила постоје само четири изузетка, и то: 1. кад се изјави жалба на решење о противизвршењу којим се побија обавезујући део решења и тада жалба има суспензивно дејство на део тог решења којим су одређени средство и предмет извршења; 2. ако извршни поверилац уз жалбу приложи и јемство једнако висини потраживања извршног дужника 3. ако одлаже извршење решења о извршењу на основу веродостојне исправе до правноснажности, изузев ако је донето на основу менице; 4. ако жалба против решења о извршењу, на основу извршне исправе која гласи на новчано потраживање, на неки начин одлаже извршење решења о извршењу донетог на непокретности или покретној ствари, пошто оне не могу бити продате пре правноснажности решења.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

суду, те у поступку одлучивања другостепеног суда, у жалбеном поступку изгубити исувише времена, преко потребног да би извршни поступак био оно што по својој природи треба да буде – ефикасан и брз. Дакле, жалба је правни лек о коме решава другостепени суд, што значи да је првостепени суд (после испитивања процесних претпоставки за жалбу) доставља другостепеном суду на мериторно одлучивање. С једне стране, на овај начин се испољава тежња да се уједначи пракса поступајућих судова, а с друге стране је неминовно да наведена процедура представља успоравање поступка и да додатно оптерећује другостепене судове. Како би се негативан утицај жалбе и жалбеног поступка на ефикасност и брзину извршног поступка свео на минимум, Закон изричито прописује да, одлучујући о приговору и жалби, суд не може да укине првостепено решење и да предмет упути на поновно решавање. На овај начин Закон директно онемогућава тзв. „пинг-понг” ефекат, односно могућност да другостепени суд враћа предмет на поновно суђење првостепеном суду, који, с друге стране, не поступа по налогу другостепеног суда, већ доноси исто решење као претходно, које другостепени суд опет укида и враћа на поновно решавање, а првостепени суд поступа на исти начин и тако у круг. Поред наведеног, Закон оставља другостепеном суду само четири могућности за одлучивање (не рачунајући могућност одбацивања жалбе), и то: 1. да потврди првостепено решење, 2. да га преиначи, 3. да га укине или 4. да предмет уступи стварно и месно надлежном суду. Дакле, другостепени суд мора да реши предмет и да изрекне правноснажну одлуку о предлогу за извршење о обустави поступка и у другим случајевима кад је дозвољена жалба. У истом циљу као и претходно описане мере, прописани су и кратки рокови за поступање првостепених и другостепених судова у поступку по жалби, и то како рокови у вези са достављањем жалбе на одговор и списа предмета тако и рокови за одлучивање по жалби. Међутим, и поред прописивања кратких рокова за поступање у поступку по жалби, не мора да значи да ће ти рокови у пракси бити и поштовани. Наиме,

ГРАЂАНСКО ПРАВО

ПРИГОВОР

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Као што је више пута споменуто, поред жалбе, други правни лек у извршном поступку је приговор. Он се такође може изјавити само против одлука донетих у форми решења, док приговор против закључка није дозвољен. За разлику од прописивања права на жалбу, Закон није дефинисао правило када се може изјавити приговор, већ је прописао да се приговор подноси против решења донетог о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе, против других решења првостепеног суда или јавног извршитеља одређених овим законом, и као приговор трећег лица. Дакле, дозвољен је против оних решења код којих је то изричито прописано. Право на приговор имају обе странке, али и нека лица која немају статус странке код приговора трећег лица. Рок за изјављивање приговора је осам дана. По својој природи, приговор је редован и ремонстративан, а по правилу једностран и несуспензиван правни лек. За разлику од жалбе као деволутивног правног лека, приговор у извршном поступку је увек ремонстративан правни лек. О приговору увек одлучује веће од троје судија првостепеног суда, било да се њиме побија решење суда било јавног извршитеља. Наравно, није дозвољено да о приговору одлучује судија који је донео решење које се приговором побија, па не постоји могућност да судија појединац у поступку по приговору испитује законитост и правилност решења које је сам претходно донео. Ремонстративност приговора, као правног лека, последица је мањег политичко-правног значаја који он има у односу на жалбу. Како се жалбом побијају решења која имају већи значај за странке, то је прихватљиво извесно жртвовање брзине и ефикасности извршног поступка зарад веће правне сигурности и одлучивања по том правном леку од стране више инстанце. Како решењима која могу да се побијају приговором Закон не даје тако велики значај, нема ни потребе да се жртвује ефикасност поступка и да се предмет прослеђује другостепеном суду на одлучивање по правном леку, већ о њему може да одлучи

и веће првостепеног суда. Сврха приговора је, пре свега, да омогући испитивање законитости и правилности решења које може битно да утиче на правни положај странака и тиме заштити интересе странака. Приговор омогућава контролу судије појединца који је побијано решење донео, а коју чини трочлано веће истог суда. Но, када се приговором побија решење јавног извршитеља, приговор посебно добија на тежини будући да представља иницијални акт којим се омогућава судска контрола решења која донесу извршитељи. У свим тим случајевима приговор има дејство судске контроле аката јавног извршитеља, чиме се добија на уједначавању праксе јавних извршитеља, квалитету заштите и судској контроли. Правило је да је приговор једнострани правни лек, односно да се не доставља супротној страни на одговор. Ово је такође начин да се очува брзина поступка, али и одраз мањег значаја оних одлука које се побијају приговором у односу на оне које се могу побијати жалбом. Изузетак од једностраности приговора Закон прописује приликом побијања решења о извршењу на основу веродостојне исправе, само у делу у коме је извршни дужник обавезан да намири новчано потраживање. У овом случају Закон прописује да, ако извршни дужник побија решење зато што обавеза из веродостојне исправе није настала, судија појединац наредног радног дана од пријема приговора доставља приговор извршном повериоцу, који може да у року од пет дана одговори на приговор. Судија појединац доставља већу приговор, решење и списе предмета наредног радног дана од пријема одговора на приговор или од истека рока за одговор на приговор. С друге стране, ако извршни дужник није поднео приговор зато што обавеза из веродостојне исправе није настала, већ из другог разлога, судија појединац је дужан да приговор, решење и списе предмета достави већу наредног радног дана од пријема приговора; дакле, у овом случају нема достављања приговора на одговор. Већ је речено да Закон прописује да жалба и приговор одлажу извршење само кад је то овим законом одређено, дакле, као и код

Посебну врсту приговора представљају приговори трећег лица. Као што се види из самог назива, реч је приговору који подноси треће лице које тврди да на предмету извршења има неко право које спречава извршење и које може јавном извршитељу поднети приговор којим захтева да се извршење утврди недозвољеним на том предмету. Приговор трећег лица може да се поднесе до окончања извршног поступка. Лице које подноси приговор дужно је да у приговору наведе разлоге за приговор и да уз приговор приложи исправе којима доказује постојање свог права, иначе се приговор одбацује као

49 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

ПРИГОВОР ТРЕЋЕГ ЛИЦА

непотпун, без претходног враћања на допуну. Приговор се доставља извршном повериоцу да се о њему изјасни у року од осам дана, уз упозорење на последице пропуштања, а доставља се и извршном дужнику. О приговору трећег лица одлучује онај ко води поступак спровођења извршења, што је најчешће јавни извршитељ, а облик одлуке о приговору трећег лица јесте решење. Међутим, Закон је, у делу који се односи на одлучивање по приговору трећег лица, дао јасне инструкције каква одлука по приговору може бити, ограничавајући на тај начин диспозитивност онога ко одлуку доноси. Тако Закон прописује да, ако се извршни поверилац благовремено не изјасни о приговору или не оспори приговор, или ако треће лице докаже приговор правноснажном одлуком или јавном или по Закону овереном исправом, приговор се решењем усваја, а извршни поступак се у погледу предмета извршења обуставља, уз укидање решења о извршењу и свих спроведених радњи. У осталим случајевима приговор се решењем одбија. Из наведеног се јасно види интенција законодавца да спречи опструкције од стране трећих лица, прописујући децидирано када тај приговор може бити усвојен. Интересантан је начин на који Закон прописује правне лекове против решења којим се одлучује о приговору трећег лица, а који се јављају само на овом месту у Закону. Наиме, законописац се у једном делу одлучио за негативну дефиницију правног лека против решења којим је у меритуму негативно одлучено о приговору трећег лица, прописујући који правни лек није дозвољен, али изостављајући да наведе који правни лек јесте допуштен. Наиме, Закон је прописао следеће: „Против решења о одбацивању или усвајању приговора дозвољен је приговор; Против решења о одбијању приговора жалба није дозвољена; Ако усвоји приговор против решења о одбацивању приговора, веће одмах одлучује о основаности приговора.” Како наведене норме на први поглед могу деловати као непотпуне, односно као да се њима ствара правна празнина, да би се дошло до правилне одлуке о томе да ли је, у ситуацији када је решењем одбијен приговор трећег

ГРАЂАНСКО ПРАВО

жалбе, и код приговора важи правило несуспензивности, а изузеци постоје само онда кад је то прописано Законом. Тако је прописано да је изузетак од овог правила приговор против решења којим се новчана казна замењује казном затвора, при чему је приговор инспирисан тежином санкције која погађа лице коме је изречена новчана казна. Суд решава о приговору тако што доноси решење. Решење које се донесе поводом приговора по правилу је правноснажно. Оно више не може да се побија ни новим приговором ни жалбом. Изузеци од тог правила важе у поступку против решења које суд донесе одлучујући о предлогу за извршење на основу веродостојне исправе, јер је против решења донетог о приговору дозвољена жалба, с тим што жалба није дозвољена ни ако је приговором побијан само део решења којим су одмерени трошкови поступка. Овај последњи изузетак мотивисан је тежњом да се самостална решења о трошковима поступка увек побијају само приговором. Слично као код жалбе, Закон прописује обавезу странке да у приговору наведе све разлоге за приговор, као и да приложи писмене доказе о основаности тих разлога, а све под претњом одбацивања приговора као непотпуног. Овакво санкционисање непотпуног приговора сасвим је оправдано и неопходно како би се спречиле процесне злоупотребе и како би се странке одвратиле од подношења приговора без основа.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

лица, при чему није дозвољена жалба, дозвољен неки други правни лек, потребно је консултовати основне одредбе Закона којима се уређује систем правних лекова, односно када год се против једног решења изричито искључује жалба, а изричито се не дозвољава приговор, решење не може да се побија ниједним правним леком. У конкретном случају, против решења о одбијању приговора трећег лица изричито је искључена жалба, а пошто приговор није изричито дозвољен, произлази да оно не може да се побија ниједним правним леком. Разлог за овакво законско решење по којем је треће лице лишено права на правни лек против одлуке којим је његов приговор одбијен, лежи у чињеници да се трећем лицу оставља могућност да искористи другу врсту

правног средства које прописује Закон о извршењу и обезбеђењу, а то је могућност да покрене парнични поступак за утврђивање недозвољености извршења. Тако ЗИО прописује да треће лице у року од 30 дана од дана пријема правноснажног решења о одбијању приговора може да покрене парнични поступак против извршног повериоца ради утврђења да је извршење на предмету недозвољено, а покретање овог парничног поступка не одлаже извршење. Тужба за којом се покреће овај парнични поступак свакако се не може сматрати правним леком у извршном поступку, али представља својеврсно правно средство које трећем лицу стоји на располагању у циљу заштите правних интереса.

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су вам потребне и њиховим променама путем имејл-сервиса (директно на ваш имејл).

Разлози за праћење ИНГ-ПРО Јавних набавки: • дневно ажуран преглед свих јавних набавки и све пратеће документације; • јединствена претрага свих врста огласа по више различитих критеријума; • за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге; • пријем обавештења на имејл за оне категорије предмета набавки које сами одаберете; • за претплатну цену добијате могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова ЈН; • евиденција свих измена постојећих јавних набавки што омогућава њихово једноставно праћење; • преглед базе победника тендера са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени понуђач победио;

• преглед листе ЈН УЖИВО која се ажурира свака два минута, и на којој се налазе најновије јавне набавке које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Помагање као облик саучесништва у судској пракси Помагање као облик саучесништва, које је регулисано у члану 35. Кривичног законика, аутор је разматрао је кроз бројне примере из судске праксе. Драган У. Калаба, заменик Вишег јавног тужиоца у Чачку

КРИВИЧНО ПРАВО

51 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

озитивно српско кривично законодавство јасно је разграничило да кривично дело може бити извршено од стране једног лица, али такође је могуће да у извршењу једног кривичног дела учествује више лица која имају различите улоге. Саучесништво представља учешће више лица у извршењу једног или више кривичних дела. Такође, више лица која имају различите улоге, при извршењу кривичног дела могу бити: извршиоци, подстрекачи или помагачи. Радња помагања се везује за радњу извршења, а то значи да без извршиоца нема помагача, као ни подстрекача. Помагање је облик саучесништва у ужем смислу. Као облик саучесништва, исто дели објективну и субјективну везу између саучесника. Под објективном везом подразумева се предузимање реалних и објективних радњи извршења кривичних дела, тако да све то доприноси извршењу кривичног дела. Под субјективном везом подразумева се постојање свести код саучесника да предузимају радње извршења као своју заједничку делатност и да се међусобно познају, али само у степену обима предузимања радњи сваког од њих. Помагање је, као облик саучесништва, предвиђено у Глави III, под називом „Кривично дело”, и то у чл. 35. Кривичног законика

(„Сл. гласник РС”, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16). Важно је указати на то да садашњи пречишћени текст Кривичног законика обухвата и донети Закон о изменама и допунама Кривичног законика („Сл. гласник РС” 94/16), који се примењује од 1. јуна 2017. године. Садржина чл. 35. КЗ-а обухвата појам помагања (став 1), као и врсте – облике помагања (став 2). Члан 35. ст. 1. КЗ-а гласи: „Ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело или ублаженом казном.” Члан 35. ст. 2. КЗ-а гласи: „Као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито: давање савета и упутства како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средства за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средства којим је кривично дело извршено, трагова кривичног дела или предмета прибављених кривичним делом. Елементи појма помагања, предвиђени у чл. 35. ст. 1. КЗ-а, јесу: ● умишљајно помагање, ● помагање другом, ● помагање у извршењу кривичног дела, ● кажњавање за исто кривично дело и ● ублажавање казне. Дакле, помагач је један од учесника при извршењу кривичног дела, који предузима радње које нису радње извршења, већ напротив, предузетим радњама помагача доприноси се, тј. помаже да се кривично дело лако и лакше изврши.

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Како је помагање облик саучесништва, у субјективном смислу помагач мора имати свест да на неки начин учествује у извршењу кривичног дела, да заједнички делује са другим лицем или лицима којима само помаже да се кривично дело изврши. Помагач не извршава своје кривично дело, он зна да је иницијатор и извршилац друго лице, али њему помаже и доприноси да лакше изврши кривично дело. По природи ствари, помагач предузима радње пре или у току извршења кривичног дела, али никако касније. Помагање може бити непосредно и посредно. Непосредно је када лице лично помаже другом да лакше изврши кривично дело, а посредно – када помаже да се то чини преко другог лица. Помагање претпоставља да код извршиоца постоји план и већ формирана одлука о извршењу кривичног дела. То је битно за утврђење разлике између подстрекавања и помагања. Помагање јесте само умишљајна радња учиниоца, а то значи да мора постојати друго лице које је извршилац кривичног дела, па код помагача постоји свест да помаже, олакшава другом – извршиоцу при извршењу кривичног дела, као и свест да друго лице предузима радње извршења кривичног дела. Не постоји нехатно помагање у смислу кажњивости. Помагање се може извршити на различите начине. У чл. 35. ст. 2. КЗ-а законодавац је употребио реч „нарочито”, па је набројао видове – облике помагања, али то није коначна листа, већ су могући и други облици које живот и судска пракса могу да створе. По набројаним облицима помагања у чл. 35. ст. 2. КЗ-а, помагање може бити психичко и материјално. Под психичким помагањем подразумева се морална и психичка подршка учиниоцу да лакше изврши кривично дело (нпр. давање савета, упутства, унапред обећано прикривање кривичног дела или учиниоца, уверавање да кривично дело неће бити откривено и др.). Под материјалним помагањем подразумева се пружање свих других облика помоћи који нису психички (давање средстава за извршење

кривичног дела, отклањање препрека за извршење кривичног дела, чување страже, превоз извршиоца на лице места, разговор са ноћним чуварем и одвраћање његове пажње од редовне чуварске делатности и др.). Помагање мора, без обзира на облик, или да претходи извршењу кривичног дела или да се предузима у току извршења кривичног дела. Ако се предузимају радње помагања након извршеног кривичног дела, тада може да се ради о другом самосталном кривичном делу. Овај облик саучесништва подразумева постојање одређеног односа између помагача и извршиоца. Како је помагач онај који помаже другом при извршењу кривичног дела, они се могу лично и познавати, али то није нужно. Битно је да код помагача постоји свест да неком другом помаже. Помагање се мора односити на одређено кривично дело, а то значи да сви облици помагања наведени у чл. 35. ст. 2. КЗ-а, морају да се односе на тачно одређено кривично дело. Давање савета како да се евентуално кривично дело уопште изврши – није облик саучесништва. Пратећи суштину овог облика саучесништва, логично је да мора да постоји одређени каузални однос између помагача и извршиоца. То значи да извршилац поступа по саветима помагача, да користи средства која од њега добија и друго. У вези са тим интересантно је закључивање уваженог професора Љубише Лазаревића који каже да „постоји помагање ако је учиниоцу стављен на располагање кључ за отварање одређене просторије, али извршилац га не употреби.” Имајући у виду акцесорну природу помагача – да мора постојати одређени однос помагача и извршиоца, не може да се прихвати такав став. Ако извршилац обије туђу просторију на потпуно други начин, не користећи кључ који је добио од помагача, онда ту помагање и не постоји. Могућ је идеални и реални стицај помагања у различитим кривичним делима, као што може да постоји помагање у стицају са саизвршилаштвом и подстрекавањем, наравно ако је помагач учествовао у извршењу других кривичних дела.

Случај #1. Радња помагања другоме при извршењу кривичног дела подразумева умишљајно, а не нехатно поступање из чл. 24. ст. 1. ОКЗ-а. (Пресуда Општинског суда у Чачку, К 46/03 од 27. октобра 2003, и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 132/04 од 2. јуна 2004)

(Пресуда Окружног суда у Нишу, К 248/08 од 9. марта 2009, и Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж 67/10 од 31. марта 2010)

Случај #3. Радње које предузима помагач морају бити таквог квалитета да се без предузимања истих не би могло остварити само извршење кривичног дела. (Решење Апелационог суда у Београду, Кж 8/12 од 8. фебруара 2013)

Случај #4. За помагање се захтева не само свест о томе да помагач помаже извршиоцу кривичног дела већ и да помагач прихвата коначан исход и кажњавање последице свог понашања. (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж2/12 од 4. октобра 2012)

Случај #5. Помагачке радње су радње којима се туђе кривично дело потпомаже, подржава или се олакшава његово извршење. Оне представљају допринос остваривању кривичног дела и не морају бити са њим у чврстом каузалном односу који подразумева да без тих радњи кривично дело не би било реализовано. Из образложења: У конкретном случају оптужени је несумњиво олакшао малолетном учиниоцу извршење кривичног дела и његова радња зато представља помагање у смислу чл. 24. КЗ-а СРЈ, без обзира на то да ли би малолетни учинилац и без помоћи оптуженог успео да изврши дело, па су жалбени наводи оптуженог и његовог браниоца у том погледу неосновани. (Пресуда Окружног суда у Лесковцу, К 31/95 од 23. фебруара 1996, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 623/96 од 23. августа 1996)

Случај #6. Помагање је умишљајно доприношење учиниоцу да изврши кривично дело, а са гледишта узрочности, оно не представља узрок, већ услов последице. (Пресуда Вишег суда у Београду, К 67/11 од 7. фебруара 2013, и Решење Апелационог суда у Београду, Кж 10/13 од 21. јуна 2013)

Случај #7. Радња помагања може да се предузме и без контакта са извршиоцем – непосредним

53 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

I Уопште о помагању

Случај #2. Кривица помагача условљена је осудом извршиоца за одређено кривично дело.

КРИВИЧНО ПРАВО

И обрнуто, не постоји стицај када се више саучесничких делатности стекне приликом извршења једног кривичног дела. Помагач се кажњава у истим условима као и извршилац, наравно ако је извршио кривично дело које је кажњиво или је остало у покушају. Законодавац предвиђа и могућност факултативног блажег кажњавања учиниоца – помагача. Наравно, помагач одговара само у границама свог умишљаја – чл. 36. КЗ-а, а основи који искључују кривицу извршиоца, не искључују кривично дело помагача. Занимљиво је у вези са претходним питање постојања помагања као самосталног кривичног дела. Оно се остварује на два начина: прво, када законодавац предвиди да се „некоме помогне”, као код кривичног дела помагање непријатељу из чл. 423. КЗ-а, друго, када постоји одређено кривично дело, а један од његових облика је у ствари помагање при извршењу тог кривичног дела, нпр. помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела – чл. 333. КЗ-а и његов облик прикривања кривичног дела и учиниоца, што је у ствари помагање. У наредном делу текста приказане су судске одлуке у вези са следећим сегментима: I Уопште о помагању, II Психичко помагање, III Материјално помагање, IV Помагање и други облици саучесништва, V Помагање при извршењу одређеног кривичног дела, VI Помагање као облик саучесништва и постојање других кривичних дела, VII Помагање и институти општег дела КЗ-а, VIII Помагање и примена кривично-процесног права.

договарањем са другим помагачем – уколико постоји свест да се тиме доприноси извршењу кривичног дела од стране извршиоца (тзв. посредно помагање). (Пресуда Првог основног суда у Београду, К 1043/13 од 26. новембра 2013, и Пресуда Вишег суда у Београду, Кж 194/14 од 9. априла 2014)

Случај #8. За постојање помагања није неопходно да извршилац кривичног дела зна за делатност помагача. (Пресуда Вишег суда у Београду, К 67/11 од 7. фебруара 2013, и Решење Апелационог суда у Београду, Кж 10/13 од

КРИВИЧНО ПРАВО

21. јуна 2013)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #9. Постоји само један случај када се помагање може извршити после извршења радње кривичног дела, а да то не буде самостално кривично дело, а то је ситуација када помагач ствара услове да после радње извршења дела олакша наступање последице која треба да наступи услед предузете радње извршења. (Пресуда Вишег суда у Београду, К 67/11 од 7. фебруара 2013, и Решење Апелационог суда у Београду, Кж 10/13 од 21. јуна 2013)

Случај #10. Помагање може бити различито, и то као претходно, пре започете радње извршења кривичног дела, или накнадно, психичко или материјално и друго. (Решење Апелационог суда у Нишу, Кж 1954/11 од 9. августа 2011)

II Психичко помагање

Случај #1. Када је оптужени малолетном лицу предложио да заједно провале у столарску радњу оштећеног, саопштавајући му где се тачно налази новац у радном столу јер је исти радио у поменутој столарској радњи, па малолетно лице одбије ту сарадњу, али касније све то саопшти другооптуженом, са којим заједно обије столарску радњу и одузме новац, а након сазнања за поменуте радње оптужени тражи од малолетног лица 500 евра да их не би пријавио полицији, тада је оптужени извршио кривично дело тешке крађе у помагању из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. ОКЗ-а. (Пресуда Општинског суда у Гучи, К 150/03 од 3. маја 2003, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 25/03 од 21. децембра 2003)

Случај #2. Радње помагања наведене у чл. 24. ст. 2. КЗЈ-а (ОКЗ), наведене су само примера ради, тако да у сваком конкретном случају треба утврдити да ли радња окривљеног јесте радња умишљајног помагања у смислу чл. 24. ст. 2. ОКЗ-а. Из образложења: У конкретном случају окривљени је осталим учесницима показао кућу и радњу оштећеног, па су исти касније, користећи податке које су добили, извршили кривично дело тешке крађе на штету оштећеног. Неосновано је истицање у жалби браниоца окривљеног да утврђене радње за окривљеног нису радње помагања у смислу чл. 24. ст. 2. КЗ-а, већ напротив, ради се о предузетим умишљајним радњама помагања. (Пресуда Окружног суда у Чачку, К 59/03 од 15. јула 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2245/03 од 15. марта 2004)

Случај #3. Када је окривљена детаљно објаснила осталим окривљенима где се налази стан оштећеног и где му се у стану налази новац, па се у време извршења кривичног дела са оштећеним налазила у кафани како би осталим окривљенима омогућила да уђу у стан, при чему су остали окривљени обили кућу оштећеном и одузели новац, а потом се састали са окривљеном и поделили новац, тада је окривљена извршила кривично дело тешке крађе у помагању из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. КЗЈ-а, а остали окривљени кривично дело тешке крађе из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС. (Пресуда Општинског суда у Чачку, К 386/01 од 14. фебруара 2002, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 278/03 од 15. јануара 2003)

Случај #4. Обећање оптуженог да ће од извршиоца кривичног дела откупити противправно одузете слике, допринело је извршењу кривичног дела. На основу таквог обећања, које је у пракси у више наврата и реализовано, за извршиоца кривичног дела створене су повољније претпоставке јер су оне унапређивале и олакшавале извршење кривичног дела. Стога такво обећање представља психичко помагање извршиоцу овог дела, па се

мора прихватити да је оно облик помагања у смислу чл. 24. КЗ-а СРЈ, јер се под тим подразумева не само физичко прикривање поменутих предмета већ и унапред обећана њихова куповина и даља продаја. На основу наведеног у таквим радњама стоје обележја кривичног дела тешке крађе у помагању, а не обележја кривичног дела прикривања из чл. 184. КЗ-а СРЈ. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1583/94 од 14. фебруара 1995)

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 5658/10 од 25. јануара 2011)

(Пресуда Вишег суда у Нишу, К 3/10 од 25. фебруара 2010)

Случај #7. Када је учинилац на питање малолетника да ли познаје некога коме може да отме новац, рекао да оштећени ради на кванташкој пијаци и да свако вече са собом носи већу количину новца и притом му показао оштећеног и где је његов стан, након чега је малолетник сачекао оштећеног, истукао га и одузео му новац, то представља радње помагања у извршењу кривичног дела разбојништва. (Пресуда Окружног суда у Београду, К 53/97 од 12. марта 1997, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1130/97 од 27. фебруара 1998)

III Материјално помагање

Случај #1. Радњом помагања сматраће се отклањање препреке за извршење кривичног дела од стране извршиоца. За помагање у извршењу кривичног дела принуде казниће се лице које је, држећи оштећеног за руке, првооптуженом

Случај #2. Трећеоптужени је умишљајно помогао осталој двојици оптужених у извршењу кривичног дела из чл. 166. КЗ-а РС, тако што су они одузета возила довозили у фарбарску радњу код трећеоптуженог, са којим су раније постигли договор да ће он преузимати сва одузета возила и потом их продавати, уз прибављање противправне имовинске користи деобом новца од продаје. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2018/98 од 16. новембра 2000)

Случај #3. Првоокривљени је помогао друго и трећеокривљеном да изврше кривично дело разбојништва тако што је предложио друго и трећеокривљеном да од оштећене коју је упознао одузму мобилни телефон. Наиме, првоокривљени је позвао оштећену да се виде, а када се растао са њом, позвао је телефоном, при чему су друго и трећеокривљени напали оштећену у тренутку када је извадила телефон да се јави и одузели јој га. (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 279/10 од 2. јула 2010)

Случај #4. Оптужени је умишљајно помагао извршиоцу кривичног дела тешке крађе када му је по претходном договору ставио на располагање своје путничко возило, са возачем који одлази на место извршења кривичног дела и потом у возилу превезе одузету ствар. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2449/96 од 28. јануара 1997)

Случај #5. Окривљени је умишљајно помагао другом лицу да изврши кривично дело недозвољене трговине из чл. 147. ст. 1. КЗ-а РС, јер се са истим договорио да му за утврђену месечну накнаду изнајми плац на којем је овај инсталирао цистерну за гориво и пумпе, па је, немајући овлашћење за трговину, набавио већу количину моторног бензина који је продавао грађанима. (Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 1528/00 од 12. септембра 2000)

55 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Случај #6. Помагање у извршењу кривичног дела, као облик саучесништва, може да се изврши стварањем осећаја сигурности и безбедности у учиниоцу кривичног дела.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1795/96 од 22. маја 1997)

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #5. Унапред обећано прикривање предмета прибављених кривичним делом, као начин помагања у извршењу кривичног дела, не мора увек да буде претходно вербално договорено, већ може да произлази из начина понашања учиниоца и помагача пре извршења кривичног дела.

отклонило препреку да од оштећеног одузме новац и сат на име наплате дуга.

Случај #6. Када другооптужени држи оштећеног за руку да би првооптуженом отклонио препреку за извршење његове намере, тада чини кривично дело помагањем.

КРИВИЧНО ПРАВО

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 157/96 од 16. октобра 1996)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #7. Окривљени је извршио кривично дело одузимање возила из чл. 174. КЗ-а РС, када је својим возилом, у коме су се налазила још два саизвршиоца, пратио кретање возила оштећеног које су ова двојица одлучила да одузму, а затим, када је оштећени своје возило паркирао и напустио, стао испред тог возила, при чему су друга двојица окривљених изашла из возила окривљеног и одузела возило оштећеног. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1184/00 од 10. октобра 2000)

Случај #8. Када првооптужени саопшти другооптуженом да жели да одузме скупоцени аутомобил, па другооптужени превезе првооптуженог до места где се налазио такав аутомобил и преда му ватрено оружје да има при себи, тада је другооптужени извршио кривично дело разбојништво у покушају помагањем. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 72/04 од 2. марта 2004)

Случај #9. Другооптужени је са умишљајем помогао првоокривљеном у извршењу кривичног дела недозвољене трговине тако што му је ставио на располагање за превоз своје возило, у чијим шупљинама је првоокривљени сакрио 2.200 паклица страних цигарета, без акцизних маркица, које су биле намењене продаји. (Пресуда Окружног суда у Београду, К 1280/04 од 25. маја 2004)

Случај #10. Када је извршилац пришао оштећеном с леђа и обухватио га са обе руке блокирајући му руке и врат, док су га остала двојица тукла и нанела му тешку телесну повреду, првооптужени се појавио као помагач у извршењу кривичног дела јер је са умишљајем помогао осталој двојици у извршењу кривичног дела.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 711/06 од 12. априла 2006)

Случај #11. Учинилац је са умишљајем помогао другооптуженом да изврши кривично дело тешке крађе тако што му је дао пајсер, којим је другооптужени извршио разваљивање улазних врата на радњи оштећеног, након чега је из радње одузео разне ствари. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2118/95 од 7. марта 1996)

Случај #12. Другооптужени је са умишљајем помагао првооптуженом у извршењу кривичног дела убиства – лишење живота службеног лица, саобраћајног полицајца, при вршењу послова јавне безбедности, тако што је, када је милиционер приступио службеној радњи – контроли лица – другооптуженог, коме је затражио личну карту, првооптужени на милиционера отворио ватру из пиштоља, па је другооптужени ударио милиционера у стомак и главу, после чега је првооптужени наставио да пуца и усмртио оштећеног. (Пресуда Окружног суда у Београду, К 371/94 од 26. јануара 1995, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 615/95 од 7. септембра 1995)

IV Помагање и други облици саучесништва

Случај #1. Када лице кроз једну или више радњи изврши подстрекавање и помагање, у односу на исто кривично дело и према истом лицу постоји само подстрекавање, а не и стицај ова два облика саучесништва, јер је помагање лакши облик саучесништва у односу на подстрекавање и конзумирано је подстрекавањем. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 469/79)

Случај #2. Кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246. ст. 1. КЗ-а, постоји и у случају када окривљени А. А. у одређеном временском периоду учестало превози Б. Б. и В. В. у Београд и тиме прибавља имовинску корист, па није логично да је његов умишљај био усмерен на помагање при извршењу кривичног дела из чл. 246а ст. 1. КЗ-а, јер је, враћајући

ове окривљене из Београда, заправо преносио опојну дрогу, чиме су испуњени сви елементи кривичног дела из чл. 246. ст. 1. КЗа, са евентуалним умишљајем као обликом виности, будући да је морао бити свестан да је могуће да окривљене Б. Б. и В. В. вози у Београд ради куповине опојне дроге за даљу продају.

саучесништва, односно да ли је дело извршено подстрекавањем и помагањем. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1110/00 од 27. јуна 2001)

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 952/95 од 22. децембра 1995)

Случај #6. Помагање из чл. 24. ОКЗ-а, као облик саучесништва, представља радњу којом се доприноси извршењу кривичног дела, а не ради се о извршилачкој радњи.

Случај #9. Ирелевантна је тврдња окривљеног да, извршењем радњи које му се стављају на терет, није за себе прибавио никакву имовинску корист, уколико је утврђено да је новац добијен од продаје дроге предавао другом лицу, па је, уз продају, вршио и паковање и превоз опојне дроге, због чега се његове радње не могу квалификовати као радње помагања, већ као поступање саизвршиоца.

Случај #3. Оптужени је саизвршилац у извршењу кривичног дела разбојништва ако је по претходном договору са осталим извршиоцима, на бази поделе улога, предузео радње које су ван бића кривичног дела, али су битан део процеса његовог извршења, па се не може радити о помагању као облику саучесништва. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 322/99 од 17. септембра 1999)

Случај #4. Када двојици саучесника који су већ били решени да изврше неку крађу да би дошли до новца, оптужени дâ податке о лицу које има новац, па они од тог лица одузму новац, ради се о помагању а не о подстрекавању на извршење кривичног дела. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 154/98 од 7. априла 1998)

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1356/06 од 19. септембра 2007)

Случај #7. Када оптужени „типује стан”, суд мора да утврди ко је предложио извршење кривичног дела у питању, односно чија је идеја била да се дело изврши, јер од тога зависи и облик

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 5429/10 од 21. јануара 2011)

57 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 7/05 од 8. фебруара 2005)

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 7271/10 од 18. априла 2011)

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #5. Чини кривично дело из чл. 248. КЗ-а РС онај ко унесе у службене исправе неистините податке, при чему је тада извршилац, а давање налога неком другом да тако поступи један је од облика саучесништва – подстрекавање, помагање.

Случај #8. Првостепеном пресудом оптужени су оглашени кривим да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело тешке крађе. У жалби браниоца оптуженог наводи се да он то дело није хтео као своје, па тврди да би се његова радња могла квалификовати као помагање у тешкој крађи. На правилност закључка да је и трећеоптужени саизвршилац а не помагач у тешкој крађи, упућују неспорне чињенице везане за његово понашање пре, током и после извршења кривичног дела. Он је учествовао у припремању овог кривичног дела и његовог извршења (сајлом је повезао украдени аутомобил са возилом другооптуженог), заједно са осталим учиниоцима удаљио се са места крађе и заједно са њима и био ухваћен од стране полиције. Како је оптужени, заједно са осталим учиниоцима, био носилац одлуке о извршењу дела, у чијем извршењу је затим и учествовао, његово својство саизвршиоца не може да се доведе у питање чињеницом да је возило украдено за другооптуженог, јер учинилац кривичног дела крађе не мора бити руковођен само намером да присвајањем туђе ствари прибави себи противправну имовинску корист, већ и намером да ту корист прибави неком другом, што не значи да он дело не врши као своје и као заједничко, ако га врши заједно са другим учиниоцима.

КРИВИЧНО ПРАВО

V Помагање при извршењу одређеног кривичног дела

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #1. Закон набраја радње помагања примера ради, тако да ће суд у свакој конкретној ситуацији процењивати које радње заиста потпомажу, омогућују и олакшавају извршење кривичног дела. Из образложења: Пресудом првостепеног суда четворица оптужених су оглашени кривим због кривичног дела тешког разбојништва из чл. 169. ст. 1. у вези са чл. 186. ст. 2. и 1. КЗ-а РС, с тим што је четвртооптужени извршио ово кривично дело помагањем. Како радње помагања у Закону нису таксативно набројане већ наведене примера ради, то ће се у таквој ситуацији, анализом сваког конкретног случаја, проценити колико радња помагања заиста омогућује и олакшава извршење кривичног дела. Допринос четвртооптуженог огледа се у томе што је у разговору са трећеоптуженим сазнао да оштећени има већу суму новца и прихватио да пронађе непосредне извршиоце који ће одузети новац оштећеном, при чему ће исте довести у везу са трећеоптуженим, који о тим чињеницама има потпуније информације. Четвртооптужени успева ангажовањем прво и другооптуженог, које упознаје са трећеоптуженим, при чему од њега добијају потпуне информације о конкретном случају. Тим разговорима присуствује и четвртооптужени и за своје ангажовање у извршењу овог дела добија део одузетог новца. Због тога се не може прихватити став да се у његовом случају ради о кривичном делу прикривања, а не о помагању у извршењу кривичног дела тешког случаја разбојништва, јер је од самог почетка и он био свестан да ће у извршењу овог дела са подељеним улогама учествовати три лица, односно да ће ово дело бити извршено у групи. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1711/98 од 18. маја 1999)

Случај #2. За постојање кривичног дела из чл. 204. ст. 3. КЗ-а РС, потребно је да код учиниоца постоји свест о стварним обележјима кривичног

дела које је извршило лице коме се пружа помоћ, а не мора му бити позната правна квалификација дела нити прописана казна. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 210/82)

Случај #3. Када је првооптужени у присуству другооптуженог принудио оштећеног да уђе у возило, па га у току вожње ударио у пределу главе наневши му телесне повреде, а затим узео новчаник и телефон, не може се прихватити да другооптужени није хтео да помогне првооптуженом у извршењу кривичног дела разбојништва. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 28/06 од 1. марта 2006)

Случај #4. Када је оптужени малолетном лицу предложио да заједно провале у радњу оштећеног, саопштавајући му где се тачно налази новац у столу јер је исти радио у поменутој радњи, па малолетно лице одбије ту радњу, али касније све то саопшти другооптуженом, с којим заједно обије радњу и одузме новац, а након сазнања за поменуте радње оптужени тражи од малолетника 500 евра да их не би пријавио полицији, тада је извршио кривично дело тешке крађе у помагању из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. ОКЗ-а. (Пресуда Општинског суда у Чачку, К 158/05 од 22. јуна 2005, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 458/05 од 30. новембра 2005)

Случај #5. Помагач у извршењу разбојништва не улази у састав групе која је извршила разбојништво. (Решење Врховног суда Србије, Кж 1319/03 од 17. новембра 2004)

Случај #6. Ако је извршено кривично дело разбојништва од стране два лица, од којих се једно лице појављује као извршилац, а друго као помагач, не може се радити о кривичном делу разбојништва из чл. 206. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, које је извршено од стране више лица, већ о кривичном делу разбојништва из чл. 206. ст. 1. КЗ-а. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 123/08 од 4. фебруара 2008)

Случај #7. Тиме што је оптужени лицима која већ имају чврсту одлуку да изврше кривично дело тешке крађе, дао податке о томе да оштећени поседује већу суму девиза, показао им кућу оштећеног и рекао им да је најбоље да новац украду око 13 часова, када у кући нема никога, помогао је у извршењу кривичног дела тешке крађе јер је предузео радње којима се са умишљајем доприноси извршењу кривичног дела тешке крађе. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2151/98 од 15. јуна 1999)

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 2236/13 од 16. априла 2014)

(Пресуда Окружног суда у Чачку, К 66/03 од 17. септембра 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2115/03 од 30. децембра 2003)

VI Помагање као облик саучесништва и постојање других кривичних дела

Случај #1. У кривичном поступку се може утврђивати кривична одговорност помагача, сходно чл. 35. КЗ-а, иако је извршилац основног кривичног дела непознат. (Пресуда Основног суда у Сремској Митровици, К 1200/10 од 25. августа 2011, Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 4139/11 од 21. јануара 2014, и Пресуда Врховног касационог суда, Кзз 526/14 од 2. јула 2014)

Случај #3. Када је утврђено да је учинилац, као приватни занатлија, обавестио лица која су се бавила скидањем делова аутомобила са туђих кола, да ће од њих увек откупљивати те делове након што остваре противправно присвајање, у његовој делатности су остварена законска обележја помагања у извршењу кривичног дела крађе из чл. 249. ст. 2. КЗ-а, а не прикривања из чл. 265. ст. 1. КЗ-а. (Пресуда Врховног суда Србије, Кжм 391/74).

Случај #4. То што против учиниоца кривичног дела није покренут кривични поступак, не искључује могућност вођења поступка против помагача у извршењу истог кривичног дела. (Решење Врховног суда Србије, Кжм 16/03 од 23. јуна 2003)

VII Помагање и институти општег дела КЗ-а

Случај #1. Могућа је конструкција продуженог кривичног дела тешке крађе помагањем. Из образложења: Друготужени је оглашен кривим за кривично дело тешке крађе помагањем из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. КЗЈ-а, у продуженом трајању, са две кривичноправне радње. Првотужени учинилац кривичног дела тешке крађе је, заједно са још једним лицем против кога је поступак издвојен, у два случаја украо туђе возило, да би га затим, по претходном договору, одвезао у гаражу друготуженог у намери да тамо возило склоне и касније расклопе у делове које ће изложити продаји. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1152/01 од 7. августа 2001)

59 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Случај #9. Када је другоокривљени обећао првоокривљеном да новац који првоокривљени буде одузео из касе банке, сакрије у својој викендици, па то буде и реализовано, а првоокривљени буде оглашен кривим због кривичног дела тешке крађе из чл. 166. ст. 3. у вези са ст. 1. т. 1. КЗ-а РС, другоокривљени је извршио кривично дело тешке крађе у помагању из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. ОКЗ-а, а не кривично дело из чл. 166. ст. 3. у вези са ст. 1. т. 1. КЗ-а РС и у вези са чл. 24. ОКЗ-а.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1583/94 од 14. фебруара 1995)

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #8. Не ради се о свршеном кривичном делу недозвољене полне радње, већ о помагању при извршењу кривичног дела силовање када окривљени са умишљајем, применом силе, онемогући оштећену да пружа отпор.

Случај #2. Куповина противправно одузетих предмета, која је унапред обећана, представља облик помагања у извршењу кривичног дела, а не кривично дело прикривање из чл. 184. КЗ-а РС.

Случај #2. Нема места примени одредбе која отклања ограничења ублажавања казне када је суд овлашћен да учиниоца кривичног дела ослободи казне, јер законом није предвиђена ова могућност за учиниоца основног облика кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, ни када је дело извршено у помагању. (Пресуда Врховног касационог суда, Кзз 22/13 од 10. априла 2013)

КРИВИЧНО ПРАВО

VIII Помагање и примена кривично-процесног права

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #1. Када се оптужени огласи кривим због кривичног дела крађе у помагању из чл. 165. ст. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. КЗЈ-а, а ранијом пресудом је друго лице оглашено кривим због кривичног дела крађе из чл. 165. ст. 1. КЗ-а РС, тада се у изреци пресуде морају навести радње умишљајног помагања оптуженог. У тој ситуацији умишљај оптуженог мора да обухвати свест да својим радњама олакшава и потпомаже другом лицу при извршењу крађе. Када је у конкретном случају окривљени у својој одбрани навео да је претходно обавештен од својих колега да је милиција у кругу предузећа и да нешто проверава, што потврђују и саслушани полицајци, поставља се питање умишљаја оптуженог у тој ситуацији, а то је да пусти осуђеног да уђе у круг предузећа са возилом, натовари украдену робу и изађе кроз капију предузећа. (Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 251/98 од 11. јануара 1999, и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 49/99 од 17. марта 1999)

Случај #2. Ако је пресудом првостепеног суда окривљени оглашен кривим због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, у помагању, а у изреци пресуде наведене су његове радње као извршиоца кривичног дела, изрека пресуде

је неразумљива и учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368. ст. 1. т. 11. ЗКП-а. (Пресуда Вишег суда у Чачку, К 133/10 од 16. новембра 2010, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 997/11 од 24. маја 2011)

Случај #3. У првостепеној пресуди се морају дати јасни разлози за сваког од окривљених који је оглашен кривим за помагање у извршењу кривичног дела, јер се на основу тих чињеница утврђује да су предузели радње које су допринеле извршењу кривичног дела. (Решење Апелационог суда у Београду, Кж 16/14 од 2. децембра 2014)

Случај #4. Повреде идентитета оптужбе нема ни у објективном ни у субјективном смислу када је једно лице оптужено да је дело извршило као саучесник, у било ком облику саучесништва, а оглашено је кривим као извршилац у истом кривичном делу или обрнуто. (Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 20/02 од 12. новембра 2003)

Случај #5. Ако из описа дела не произлази јасно у чему се састоји умишљај оптуженог који је помагач у извршењу кривичног дела, изрека осуђујуће пресуде је неразумљива, што представља битну повреду одредаба кривичног поступка. (Решење Врховног суда Србије, Кж 1194/05 од 2. марта 2006)

Случај #6. То што против учиниоца кривичног дела није покренут кривични поступак, не искључује могућност вођења поступка против помагача у извршењу истог кривичног дела. (Решење Врховног суда Србије, Кж 16/03 од 23. јуна 2003)

Случај #7. Када се одвојено суди помагачу, у пресуди којом се окривљени оглашава кривим мора се утврдити кривично дело у коме је извршено помагање. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1795/96 од 22. маја 1997)

Преговарање у поступку јавне набавке Преговарачки поступак омогућава наручиоцу да директно преговара са продавцима односно понуђачима у циљу закључења уговора о јавној набавци.

61 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

уди преговарају сваки дан, били тога свесни или не. На послу, али и у кући, у продавници, на улици, траже боља решења, бирају боље солуције, боре се за квалитетније, исплативије, корисније итд. Преговарање представља дијалог између два или више лица, са намером да се постигне повољан исход у односу на једно или више питања у којима постоји супротстављени интерес између више лица по барем једном питању. Повољан исход је циљ, али не и нужан резултат преговарања, те тај циљ некад могу остварити сви учесници у преговорима, некад само један од њих, а некада ниједан. Преговарање у послу има за циљ да се оствари што бољи финансијски и пословни интерес и да се „извуче” највише од онога што би за преговарача био најбољи могући резултат. Преговарање у јавним набавкама представља вођење организованих и структурних разговора између наручиоца и једног или више понуђача ради постизања споразума о набавци добара, услуга или радова. У јавним набавкама преговори нису исти као преговори који се воде између привредних субјеката ван режима јавних набавки. Основна разлика је у томе што је понуђач лимитиран унапред дефинисаним захтевима јавне набавке (захтеване техничке спецификације, утврђени услови за учешће, тражена средства обезбеђења), а условно речено, у

преговорима не може да оствари боље услове него што је имао приликом подношења иницијалне понуде. С друге стране, ни његова иницијална понуда не мора да буде и (ако говоримо о преговарању у правом смислу те речи) није она која једина задовољава његове интересе, већ је обично реч о почетној понуди која би била његов идеалан исход, што не значи да не би био задовољан и са мање, па некад и са много мање од онога што нуди у иницијалној понуди. Компромис између нпр. 0% снижене цене, односно уопште неснижене цене, као идеалног сценарија за продавца (понуђача), и рецимо 50%, као идеалног попуста на почетну цену „у очима” купца (наручиоца), јесте сврха преговора, односно компромис који би требало да задовољи обе стране, при чему ће задовољство или незадовољство једне од страна које преговарају бити условљено циљевима, начином и вештином преговарања. Преговарачки поступак у јавним набавкама омогућава наручиоцу да директно преговара са продавцима односно понуђачима у циљу закључења уговора о јавној набавци. Овај поступак је ограничен на поједине случајеве, односно постоје одређени услови који морају бити испуњени како би се уопште могао покренути преговарачки поступак, а последично морају бити испуњени одређени услови како би се могло приступити самом преговарању. Закон о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15 – у даљем тексту: ЗЈН) познаје две врсте преговарачких поступака: један у којем се објављује позив за подношење понуде и један у којем се то не чини, већ се у поступак преговарања позивају само одређени понуђачи.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Милош Јовић, саветник у Управи за јавне набавке

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПРЕГОВАРАЧКИ ПОСТУПАК СА ОБЈАВЉИВАЊЕМ ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА може се спровести у три случаја: 1) Када наручилац у отвореном, рестриктивном или квалификационом поступку или конкурентном дијалогу добије све неприхватљиве понуде. Премда је реч о новом поступку јавне набавке, исти представља неку врсту наставка претходног поступка, који је, условно речено, неуспешно завршен обуставом. Уколико жели да покрене овај поступак, наручилац не сме да одступи од услова за учешће у поступку, техничких спецификација и критеријума за доделу уговора, које је одредио у поступку који је претходио. Међутим, његово је право да одлучи да ли ће у преговарачки поступак позвати сва заинтересована лица или ће право на учешће да резервише само за учеснике у претходном поступку који је окончан обуставом. Наиме, њему ЗЈН даје могућност да, уместо објављивања позива, у преговарачки поступак само позове и све понуђаче који су учествовали у претходном поступку, при чему ће они своје понуде учинити прихватљивим. Уз горе поменуте услове у виду забране измена одређених делова конкурсне документације, којих се строго мора држати наручилац, у овој ситуацији и понуђачи имају једно ограничење, а то је да цена коју нуде у овом преговарачком поступку не може бити већа од понуђене цене у оном поступку који је претходио и који је био основ за покретање преговарачког поступка. 2) Када због природе добара, услуга или радова, као и ризика везаних за њих, није могуће унапред проценити вредност јавне набавке. Овај основ постоји у оним ситуацијама када наручилац жели да набави потпуно нови предмет набавке, непознат постојећом тржишту, при чему ће бити у опасности да, примењујући отворени поступак, погрешном проценом вредности добије „прихватљиву а скупу” понуду, док у овом случају има могућност да кроз преговоре дође до повољније и реалније цене. С друге стране, то могу бити и набавке које нису нужно непознате и потпуно нове, али које због неочекиваних околности повлаче за собом ризике непредвидивих пратећих трошкова, које је,

сем тешкоће у предвиђању, веома тешко или немогуће и проценити. 3) Када наручилац у конкурсној документацији не може унапред да одреди прецизне техничке спецификације услуга као предмета набавке. Овај основ јесте последица чињенице да наручилац често нема потребна знања за набавку сложених и комплексних предмета набавки, те постоји опасност да не дефинише на прави начин техничку спецификацију и не добије жељени предмет набавке. Када је реч о наручиоцима из тзв. посебног сектора (водопривреда, енергетика, саобраћај и поштанске услуге), преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда они могу спроводити без икаквих предуслова. То значи да услови за спровођење ове врсте поступка у ствари представљају оцену наручиоца да ли би тај поступак био целисходан за одређени предмет набавке у датом времену и околностима. Тако ће нпр. свест наручиоца о израженој конкуренцији на тржишту предметне набавке иницирати његову одлуку да спроведе поступак са преговарањем у циљу да кроз поступак преговарања у којем учествује већи број лица, добије још бољу понуду од оне коју би добио у отвореном поступку. У таквим околностима и понуђачи реагују у односу на број и карактеристике конкурената, па ће, имајући у виду ко су им конкуренти, често бити спремни да своју понуду доведу до доњег нивоа профитабилности само да би преговарање завршили као победници и добили уговор. С друге стране, од значаја је и „снага и величина” самог наручиоца. Одлуку да спроводи овај преговарачки поступак пре ће донети наручилац који је свестан свог ауторитета, односно референтности као купца. Претпоставка је, свакако оборива, да ће „велики наручилац” бити „добар мамац” за привредне субјекте којима би такав наручилац, као купац, „отворио врата” будућим пословима и представљао озбиљну пословну референцу за будућност. У таквим ситуацијама понуђачи би били спремни да додатно побољшају своју понуду у циљу добијања посла. Један од фактора који може бити релевантан за доношење одлуке о покретању

63 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Када је реч о ПРЕГОВАРАЧКОМ ПОСТУПКУ БЕЗ ОБЈАВЉИВАЊА ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА, њега наручилац може покренути по једном од осам предвиђених основа: 1) Недобијање ниједне одговарајуће понуде, односно недобијање ниједне понуде уопште, у отвореном или рестриктивном поступку који је претходно за тај предмет набавке спроведен. Осим ове околности, неопходно је да наручилац и у новом поступку користи техничке спецификације, услове за учешће у поступку и критеријуме за доделу уговора, идентичне онима у првобитном поступку. 2) Постојање техничких или уметничких разлога, односно искључивих права у вези са реализацијом уговора о јавној набавци. У овом случају на тржишту постоји само један понуђач који може испунити јавну набавку. Када је реч о техничким разлозима или разлозима везаним за постојање искључивог права, то би била ситуација када је рецимо понуђач једини овлашћени заступник произвођача и једини овлашћени сервисер опреме која се одржава у гарантном року. У преговарачком поступку по основу уметничких разлога сама специфичност уметничког изражавања и поимања и доживљаја уметности доводи до одсуства ефективне конкуренције, јер је уметник сâм по себи јединствен и неупоредив са другима. 3) Постојање изузетне хитности проузроковане ванредним околностима или

непредвиђеним догађајима. Да би постојао овај основ за покретање поступка, неопходно је да за конкретну набавку постоји хитна потреба која се неодложно мора задовољити, да је та хитност проузрокована ванредним околностима или непредвиђеним догађајима због којих наручилац није могао да поступи у дужим минималним роковима које ЗЈН предвиђа за поступке који се спроводе по правилу (отворени или рестриктивни поступак) и да те околности нису ни у ком случају зависиле од воље наручиоца, нити су у било каквој вези са њим. 4) Додатна испорука добара. Овде је реч о потреби за добрима која се разликују од првобитно уговорених и која су намењена за делимичну замену производа, материјала или инсталација или проширење обима постојећих. Да би овај основ постојао, морале би да постоје посебне околности које оправдавају преговарање са првобитним добављачем, односно чињеница да би у супротном наручилац морао да набавља материјал који има другачије техничке карактеристике, што би проузроковало несразмерно велике техничке тешкоће у његовом пословању, при чему је укупна вредност свих додатних добара максимално 15% од укупне вредности првобитно закљученог уговора, а од закључења тог уговора није протекло више од три године. 5) Додатне услуге или додатни радови. Овде наручилац има потребу да набавља додатне услуге или радове који нису били укључени у првобитни уговор о јавној набавци, а неопходни су за извршење уговора. Осим истих услова који се односе и на претходни основ (укупна вредност додатних услуга или радова није већа од 15% и од закључења првобитног уговора није протекло више од три године), овде мора бити испуњен и услов да се додатне услуге или радови у техничком или економском погледу не могу раздвојити од првобитно уговорених, а да се притом не проузрокују несразмерно велике техничке тешкоће или несразмерно велики трошкови за наручиоца, или да су, иако се могу набавити одвојено, неопходни за извршење првобитног уговора о јавној набавци.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

ове врсте поступка може бити и процењена вредност, односно њена валидност у односу на тржишне околности. Уколико је наручилац свестан да процењена вредност јавне набавке, услед лоше процене, промена на тржишту или недостатка довољних финансијских средстава, није адекватна, односно нижа је од реалне, постоји извесна опасност и да понуде у поступку садрже цену изнад процењене вредности, услед чега би те понуде наручилац морао да одбије као неприхватљиве. У случају поступка преговарања ниједна понуда се због цене изнад процењене вредности априори не одбија, већ се кроз преговоре може довести на жељени ниво.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

6) Набавка добара под посебно повољним условима од понуђача који је у ликвидацији или стечају. 7) Набавка добара понуђених и купљених на робним берзама. 8) Набавка услуга које су део наставка конкурса за дизајн, ако је уговор закључен са награђеним учесником, односно награђеним учесницима на конкурсу и ако наручилац у преговарачки поступак укључи сваког од њих. Од другог до шестог основа наручилац је обавезан да се пре доношења одлуке о покретању поступка обрати Управи за јавне набавке захтевом за мишљење о основаности његове примене. У року од десет дана од дана пријема комплетног захтева Управа за јавне набавке даје мишљење о постојању основа за спровођење преговарачког поступка, при чему оно може бити позитивно или негативно. Испитивање постојања основа за спровођење преговарачког поступка задржава даље активности наручиоца у поступку, осим у случају тзв. преговарачког поступка „по хитности”, али и у случају да мишљење није достављено у року од десет дана од дана пријема комплетног захтева.

БРОЈ ПОНУЂАЧА СА КОЈИМА СЕ ПРЕГОВАРА Једанаест различитих основа покретања обе врсте преговарачког поступка утиче на број лица са којима се воде преговори и на положај тих лица у односу на наручиоца, што узрокује потребу за различитим припремним радњама за вођење преговора, али и за различитим начинима преговарања. То се посебно односи на преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда. У неким ситуацијама се (потенцијално) преговара са више њих, као што је у случајевима када се поступак покреће из разлога недобијања ниједне (одговарајуће) понуде у претходном поступку или из „разлога хитности”. Иначе, преговара се само са једним понуђачем приликом набавке додатних добара, услуга и радова или у случају постојања техничких или уметничких разлога, односно искључивих права у вези са реализацијом уговора о јавној набавци.

Преговори са једним понуђачем свакако пружају знатно мањи маневарски простор за наручиоца. Међутим, то не значи да наручилац не поседује преговарачки потенцијал и у том случају. И у ситуацијама када једини понуђач са којим се преговара има својеврсну монополистичку позицију, наручилац мора да наметне свој ауторитет и да буде свестан да и понуђач има интерес да уговор о јавној набавци буде закључен. И тада наручилац мора да има одређену платформу за преговарање, односно једну врсту црвене линије прихватљивих услова у понуди испод које неће ићи, при чему, када год је то могуће, мора имати и алтернативно решење у случају да преговори са јединим понуђачем не успеју.

ПОДАЦИ О ПОНУЂАЧУ СА КОЈИМ СЕ ПРЕГОВАРА Важно је прикупити информације о понуђачу са којим ће се преговарати: његовом промету, приходима, кључним уговорима, руководећем и стручном кадру, очекиваном нивоу заинтересованости за склапање посла са наручиоцем. Анализа добављача важна је и за степен заинтересованости наручиоца у смислу прикупљања података о бонитету, кредитном рејтингу и пословном понашању понуђача, јер ти подаци могу сведочити не само о могућем понашању тог понуђача у реализацији будућег уговора, већ и о његовим „јаким и слабим” странама за преговарање. На пример, понуђач који у претходном периоду има проблем са ненаплаћеним потраживањима, спремнији је да уђе у пословни аранжман са државом (коју персонификује наручилац), која је по правилу сигурнији партнер од приватног партнера, нарочито у случају добрих услова плаћања које предвиђа наручилац. Имајући такву информацију, наручилац може нпр. да предвиди авансно плаћање или краћу валуту плаћања, очекујући да заузврат понуђач понуди нижу цену. Даље, понуђачу сама свест о користима које доноси уговор може бити довољна да учини да његови захтеви (понуђена цена, рокови испоруке, гарантни рок и други комерцијални услови уговора) буду

Нaручилaц мoрa унaпрeд, прe пoчeткa прeгoвoрa, дa oдрeди свoje циљeвe и жeљeнe исхoдe прeгoвaрaњa. Oвo дирeктнo утичe нa тo кaкo сe прeгoвoри вoдe, укључуjући и то кaкo ће се oдрeдити oпциje и дискутoвaти o њимa, кoja je aлтeрнaтивнa oпциja нaручиoцa и кoликo сeби мoжe да приушти кoмпрoмис, тј. уступак. Вaжнo je унaпрeд рaзмислити o тoмe кoje уступкe je нaручилaц спрeмaн дa нaпрaви, a током преговора ће наручилац видети и кoликo тај уступaк знaчи понуђачу и рaзмислиће кaдa трeбa да пoнуди уступaк, кoлики он трeбa да буде и штa би нaручилaц трeбaлo дa дoбиje зaузврaт (Смернице за преговарање, Управа за јавне набавке).

КО СПРОВОДИ ПРЕГОВАРАЊЕ? Два од три кључна елемента за успешно преговарање везана су за лица која воде преговоре, а то су: знање тих лица и њихове вештине преговарања (трећи кључни елемент је успешно дефинисање циља којем се стреми као резултату преговарања). Преговоре у име наручиоца води комисија за јавну набавку. Дакле, ЗЈН не прави разлику између различитих поступака јавне набавке, те не постоји посебна комисија за преговарање. То значи да би у комисију за јавну набавку морала бити именована лица која поседују стручна знања из области која је предмет јавне набавке, те стручњаци из области финансија и права, али и лица која поседују преговарачке вештине, као и лица која се налазе на одговорним и ауторитативним позицијама код наручиоца, чије сâмо присуство може да ојача његову преговарачку позицију. Уколико с друге стране преговарачког стола седе професионални, врхунски преговарачи, са много искуства у преговарању (било са наручиоцима било уопште), што ће бити случај када је понуђач велика компанија, наручилац ће морати да учини већи напор, односно мораће да ангажује више лица са вештинама и искуством у преговарању, те да их по потреби ангажује и ван своје организације. Такође, пожељно је да у преговорима учествује и лице које ће управљати будућим

65 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

ЦИЉЕВИ ПРЕГОВАРАЊА

Нajбoљa aлтeрнaтивa пoстигну тoм спoрaзуму je вeoмa пoзнaт кoнцeпт у кoнтeксту тeoриje прeгoвaрaњa. Пoстoje чeтири кoрaкa зa прoцeњивaњe свoje најбоље алтернативе: нaпрaвити списaк aлтeрнaтивa, прoцeнити их, утврдити свojу најбољу алтернативу и изрaчунaти рeзeрвисaну врeднoст, односно нajнижу врeднoст спoрaзумa кojу је наручилац спреман да прихвати. Укoликo je врeднoст прeдлoжeнoг спoрaзумa нижa oд рeзeрвисaнe врeднoсти, потребно је одбити понуду, и супротно, укoликo je кoнaчнa пoнудa вeћa oд рeзeрвисaнe врeднoсти, понуду треба прихватити (Кoнцeпт Хaрвaрдскoг прeгoвaрaчкoг прojeктa).

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

прихватљиви за наручиоца. Имајући у виду друге околности, те користи, осим горе наведених (пословање са референтним партнером, лидерство или конкуренција лидеру на предметном тржишту, слабљење или елиминација конкуренције и др.), могу бити и пре свега вредност уговора и његово трајање. Вредност уговора се може односити како на укупну финансијску вредност тако и на профитабилност посла, те и на однос очекиваног ангажовања и очекиваних резултата. Када је реч о дужини уговора, свакако да су уговори који трају две или три године „привлачнији” од оних који трају годину дана или краће, и у смислу њихове вредности и због чињенице да њима понуђач обезбеђује упосленост својих капацитета у дужем периоду. Поред тога, понуђач после истицања вишегодишњег уговора стиче компаративну предност за добијање новог посла код истог наручиоца јер је у међувремену имао прилику да добро упозна потребе наручиоца, његове специфичности и како да на најбољи начин задовољи његове захтеве (Упутство за преговарање, Управа за јавне набавке). Коначно, подаци о понуђачу наручиоцу помажу и у дефинисању своје почетне позиције као доминантног, равноправног или потчињеног преговарача, у смислу „јачине” лица која преговарају.

уговором о јавној набавци, јер ће то лице ефикасније пратити извршење уговора уколико кроз преговоре буде активно укључено у дефинисање његових битних елемената.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

ПРЕДМЕТ ПРЕГОВАРАЊА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Цена је најчешће коришћен и готово обавезан елемент понуде о којем се преговара. У ствари, осим уколико позитиван пропис или обавезна тарифа не дефинишу фиксну цену, о цени се увек мора преговарати. Приликом преговарања о цени понуђач нуди иницијалну цену за своја добра/радове/услуге, а наручилац у фази преговарања од понуђача тражи да понуди или процентуални попуст или нижу номиналну цену. Као и у случају других елемената о којима преговара, наручилац мора располагати свим информацијама у вези са ценама које прате предметну набавку. То су знања: о актуелној тржишној цени; о њеној структури и начину на који елементи структуре утичу на стабилност цене; о ценама постигнутим у претходном периоду, те пројектованим ценама у будућем периоду, у складу са очекиваним тржишним кретањима и евентуалним мањим или већим осцилацијама; о ценама постигнутим од стране других наручилаца (и купаца уопште); као и о свести о специфичним околностима услед којих би та цена реално требало да буде виша или нижа од упоредивих (реперних) цена итд. Међутим, наручилац у преговорима не мора нужно да инсистира искључиво на снижавању цене, већ може да преговара са понуђачем и о томе да добије већи квалитет предмета набавке и боље комерцијалне услове понуде за понуђену цену или цену коју је понуђач у преговорима дефинисао као коначну. У смислу изнетог, осим цене, предмет преговора могу бити и сви елементи будућег уговора које наручилац сматра битним и релевантним за предмет набавке, као што су: рок испоруке, гарантни рок, постуговорно опслуживање, брзина реаговања по налогу наручиоца и сл. Такође, преговори се могу водити и у вези са облигационоправним елементима уговора, те елементима од значаја

за управљање уговором, као што су: време испоруке, мере за квалитетно извршење и уговорни подстицаји, начин достављања информација и извештавања, врста и висина новчаних казни и пенала, надлежност и начин у решавању спорова и др. У случају комплекснијих преговора, када су, осим цене, предмет преговарања и бројни квалитативни, комерцијални или облигационоправни елементи, oндa би о цeни трeбaлo прeгoвaрaти нa крajу, нaкoн штo свa другa питaњa буду рeшeнa, будући дa oдрeђивaњe цeнe умногоме зависи oд oстaлих питaњa o кojимa сe прeгoвoри вoдe.

НАЧИН ПРЕГОВАРАЊА Сâмо спровођење преговарања са понуђачима није уређено ЗЈН-ом, већ је сваки наручилац слободан да исто уреди на свој начин и да га прилагоди својим потребама и процедурама, имајући у виду циљ који преговарањем жели да постигне. Притом ЗЈН установљава дужност наручиоца, као корисника јавних средстава, да обезбеди да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене и да са дужном пажњом проверава квалитет предмета јавне набавке. Оно што је наручилац дужан да поштује када је реч о преговарачком поступку јесу начела јавних набавки, пре свега начело једнакости понуђача, односно мора да обезбеди да сви понуђачи под једнаким условима учествују у преговарању, да располажу истим релевантним информацијама и да имају једнако време и за преговоре и за достављање ревидиране и/или коначне понуде. Такође, у случајевима када наручилац преговара са сваким понуђачем одвојено, други понуђачи треба да буду упознати са тим и обавештени о резултатима сваког таквог преговарања. Осим тога, наручилац мора да, сагласно начелима ефикасности и економичности, обезбеди да поступак преговарања почне на време и да не траје предуго, као и да не изискује озбиљније трошкове за све учеснике. Коначно, већ у самој конкурсној документацији која је транспарентна, наручилац мора да дефинише о чему ће се, када и

67 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

понуђачу да поднесе коначну понуду, а наручиоцу да донесе одлуку у односу на њу. Када је о самом току поступка преговарања реч, иако се ради о „слободној зони” коју уређује сваки наручилац појединачно, у складу са свим специфичностима конкретне јавне набавке, преговори би требало да иду својим структуираним редоследом, кроз одређене фазе. Преговарање се започиње фазом отварања у којој наручилац утврђује испуњеност техничких услова за почетак преговора, односно наводи шта је предмет преговарања (која јавна набавка и о којим елементима ће се преговарати), ко су лица која су представници наручиоца и (сваког од) понуђача, како је структуирано преговарање, у колико кругова, како се подносе нове понуде и сл. Након тога, приступа се дефинисању појединачних елемената о којима се преговара и наводе се иницијалне понуде или почетни захтеви наручиоца ако елемент преговора није био предмет иницијалне понуде. Потом се врши преговарање онако како је одређено конкурсном документацијом, и то који би начин у конкретном случају био најефикаснији и најцелисходнији, нпр. достављање ревидираних понуда у затвореним ковертама, усмено преговарање и надметање, у једном кругу, у три круга, на више састанака, на једном састанку и сл., све док понуђачи не доставе своје коначне понуде, након чега следи затварање преговарања у којем се саопштавају коначне понуде и наводи у ком року ће наручилац донети одлуку којом окончава поступак јавне набавке. О свим фазама у преговарању наручилац обавезно води записник, који се доставља свим учесницима у преговорима. Додела уговора врши се Одлуком о додели уговора (као и у другим поступцима јавне набавке), а по коначности одлуке закључује се уговор, о чему наручилац у року од пет дана објављује обавештење на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

на који начин преговарати. У смислу реченог, наручилац би требало да размисли и о могућим исходима у фази подношења иницијалних понуда, односно на који начин би се, сходно одређеним ситуацијама, водили даљи преговори. С тим у вези, а имајући у виду прокламована начела, наручилац већ у конкурсној документацији мора да назначи да ли ће преговарати са свим понуђачима или само са понуђачима који су испунили услове за учешће и друге захтеве из конкурсне документације, затим да ли ће преговарати са свим понуђачима одједном или са сваким посебно, да ли усмено на записник или путем подношења нових писаних понуда, као и како ће се одвијати преговори ако понуду поднесе само један понуђач. У преговарачким поступцима који се спроводе код нас преговорима се по правилу приступа одмах након отварања понуда, а исти се завршавају истог дана када се и отварају иницијалне понуде. Оваква пракса је оправдана код поступака „по хитности”, у већини случајева када се преговара само о цени и у неким ситуацијама када се преговара само са једним понуђачем. У другим случајевима поступак преговарања би требало да траје дуже и да буде сложенији. Наручилац би између отварања понуда и преговарања најпре требало да изврши стручну оцену понуда (нарочито у случају ако је навео да ће преговарати само са понуђачима који су испунили услове за учешће и друге захтеве из конкурсне документације). Такође, како је познавање понуђача са којима ће се преговарати веома важно претходно питање за успешне преговоре (о чему је горе било речи), потребно је и одређено време у том циљу, што није могуће ако се преговарању приступа одмах након отварања иницијалних понуда. Коначно, ако се преговарање спроводи у више кругова и/или ако се након последњег круга преговарања не поднесу одмах коначне понуде, може бити од користи да прође одређено време за обе стране у преговорима:

Функција буџетске инспекције

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Ауторка у овом тексту указује на улогу, рад и овлашћења буџетске инспекције, која има изузетну функцију и велика овлашћења у поступку инспекцијске контроле јавних средстава. Функција буџетске инспекције утврђена је Законом о буџетском систему.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Слободанка Келечевић, дипл. правник, виши буџетски инспектор у Министарству финансија

аконом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – исправка, 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015 и 99/2016 – у даљем тексту: Закон) одређена су правила и процедуре за кориснике јавних средстава у циљу одржавања финансијске дисциплине и смањивања неправилности у пословању, као и јачања одговорности за законито и наменско коришћење средстава корисника буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката одређених Законом. Законом се уређује процес планирања, припреме, доношења и извршења буџета Републике Србије, као и планирања, припреме, доношења и извршења буџета аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе. Овим законом се утврђују фискални принципи, правила и процедуре на основу којих се установљава фискални оквир како би се обезбедила дугорочна одрживост фискалне политике. Да би се ови принципи, правила и процедуре поштовали од стране корисника јавних средстава, а у циљу одржавања финансијске дисциплине и смањивања неправилности у пословању, одређују се правила којима се јача одговорност за законито и наменско коришћење средстава корисника буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката одређених Законом. Ради контроле и надзора над овим правилима уређује се контрола и ревизија

корисника јавних средстава и буџета Републике Србије, буџета локалне власти и финансијских планова организација за обавезно социјално осигурање. Сврха контроле је: ● обављање пословања на правилан, етичан, економичан и делотворан начин; ● усклађеност пословања са законима, прописима, политикама, плановима и поступцима; ● заштита имовине и других ресурса од губитака узрокованих лошим управљањем, неоправданим трошењем и коришћењем, као и заштита од неправилности и превара; ● јачање одговорности за успешно остваривање задатака; ● благовремено финансијско извештавање и праћење резултата пословања. Контролу наменског и законитог коришћења средстава код корисника јавних средстава обавља буџетска инспекција.

УЛОГА И ЗНАЧАЈ БУЏЕТСКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ Буџетска инспекција има веома важну функцију у контроли јавних средстава, било да се ради о контроли стицања јавних средстава и средстава која је корисник стекао по другом основу, било да је у питању контрола трошења јавних средстава и трошења средстава која је корисник стекао по другом основу, с обзиром на то да има инструменте да квалитетно обави своју функцију. Функција буџетске инспекције је утврђена Законом о буџетском систему као инспекцијска контрола примене закона у области материјално-финансијског пословања и наменског и законитог коришћења средстава корисника буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката.

ДЕЛОКРУГ РАДА И ОВЛАШЋЕЊА

гурање; ● јавним предузећима основаним од стране Републике Србије, правним лицима основаним од стране тих јавних предузећа, правним лицима над којима Република Србија има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, као и над другим правним лицима у којима јавна средства чине више од 50% укупног прихода; ● аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, јавним предузећима основаним од стране локалне власти, правним лицима основаним од стране тих јавних предузећа, правним лицима над којима локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, као и над другим правним лицима у којима јавна средства чине више од 50% укупног прихода; ● правним лицима и другим субјектима којима су директно или индиректно дозначена буџетска средства за одређену намену, правним лицима и другим субјектима који су учесници у послу који је предмет контроле и субјектима који користе буџетска средства по основу задуживања, субвенција, остале државне помоћи у било ком другом облику, донација, дотација и др. Одредбама члана 85. Закона утврђено је да послове буџетске инспекције на територији аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе обавља служба за буџетску инспекцију аутономне покрајине и служба за буџетску инспекцију јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: буџетска инспекција), у циљу вршења инспекцијске контроле. Дакле, овим изменама је тачно прописано да буџетска инспекција врши инспекцијску контролу, а не надзор, и да њена улога није да превентивно делује. У одредбама члана 86. Закона утврђена је функција буџетске инспекције, а то је инспекцијска контрола примене закона у области материјално-финансијског пословања и наменског и законитог коришћења средстава корисника буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката из чл. 84. и 85. овог закона.

69 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Пре најновије измене Закона у одредбама члана 84. и 85. утврђено је да буџетска инспекција обавља послове са циљем вршења инспекције. Доношењем Закона о инспекцијском надзору, којим се уређују садржина, врсте, облици и поступак инспекцијског надзора, а чији је циљ да се превентивним деловањем или налагањем мера обезбеди законитост и безбедност пословања и поступања надзираних субјеката и спрече или отклоне штетне последице по добра, права и интересе који су законом и другим прописом заштићени, поставило се питање како ће буџетска инспекција примењивати ове одредбе, јер буџетска инспекција не делује превентивно нити саветодавно, односно не врши надзор над законитошћу рада, већ врши контролу пословања за претходни период, односно накнадно (ex post). Најновијим изменама Закона („Сл. гласник РС”, бр. 99/2016 од 12. децембра 2016. године), у члану 84, утврђено је да послове буџетске инспекције обавља Министарство финансија, у циљу вршења инспекцијске контроле над: ● директним и индиректним корисницима буџетских средстава;

● организацијама за обавезно социјално оси-

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

У поступку контроле поштују се начела законитости, ефикасности и економичности, затим начело оцене доказа и самосталности у вођењу поступка и доношењу налаза на основу чињеница утврђених контролом, као и друга начела, а све у циљу обављања контроле на законит и квалитетан начин. Утврђивањем неправилности и незаконитости у коришћењу јавних средстава и предузимањем Законом прописаних мера буџетска инспекција доприноси јачању одговорности и правилности у коришћењу јавних средстава. Ако се у поступку контроле утврде неправилности и незаконитости, налажу се мере за њихово отклањање. За непоступање по датим мерама буџетска инспекција је овлашћена да поднесе пријаве надлежном суду, као и да донесе решење којим се налажу мере за отклањање незаконитости утврђене инспекцијском контролом.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Делокруг рада и овлашћења буџетске инспекције прописани су Законом о буџетском систему и Уредбом о раду, овлашћењима и обележјима буџетске инспекције. Влада је донела нову Уредбу о раду, овлашћењима и обележјима буџетске инспекције, која је објављена у „Службеном гласнику Републике Србије” број 93 од 16. октобра 2017. године, а ступила је на снагу 24. октобра 2017. године (у даљем тексту: Уредба). Овом уредбом се уређује начин рада, овлашћења и обележја буџетске инспекције, службе за буџетску инспекцију аутономне покрајине и службе за буџетску инспекцију локалне самоуправе. У члану 2. Уредбе прописано је да буџетска инспекција обавља послове буџетске инспекције код директних и индиректних корисника буџетских средстава, организација обавезног социјалног осигурања, правних лица и других субјеката, при чему је овлашћена да врши те послове Законом о буџетском систему или другим законом. Приликом контроле законитости располагања средствима утврђује се начин остваривања ових средстава, расподела и коришћење. Наиме, утврђује се да ли је корисник донео потребна нормативна акта (статут, правилник, план рада, финансијски план, план јавних набавки и сл.), да ли је донео одлуку о буџету у Законом прописаном року и друге одлуке. Такође, у поступку контроле утврђује се уредност и ажурност у вођењу књиговодствених и других евиденција и документације којом се обезбеђује законитост располагања средствима.

ПОСТУПАК ИНСПЕКЦИЈСКЕ КОНТРОЛЕ Поступак инспекцијске контроле се врши прегледом пословних књига, извештаја, евиденција и друге документације контролисаног субјекта, како би се утврдило да ли је субјект контроле приликом обављања своје делатности наменски и законито трошио средства. На основу евиденција утврђује се правилност располагања средствима, тачност података унетих у ове евиденције, као и да ли

су исти засновани на валидним рачуноводственим и другим исправама. Да би се квалитативно извршила контрола, буџетска инспекција у поступку инспекцијске контроле има приступ свим подацима, документима, извештајима и информацијама потребним за обављање контроле. Поред тога, буџетска инспекција има право увида у документацију о послу који је предмет контроле и код других правних лица – учесника посла. Такође, она има на располагању одговарајуће ресурсе – особље, простор и опрему – који обезбеђују вршење њене функције. Инспекцијска контрола се обавља на основу програма рада буџетске инспекције који утврђује министар финансија. Програм рада се сачињава првенствено на основу пријава, представки, приговора и захтева за вршење контроле пристиглих од органа, организација, правних и физичких лица. Ове одредбе се примењују и на службу за буџетску инспекцију аутономне покрајине, односно службу за буџетску инспекцију јединице локалне самоуправе. Треба напоменути да се под представкама и пријавама подразумевају првенствено оне из којих произлази сумња на неправилности и незаконитости, преваре и др. Уредбом је прописан начин избора субјекта инспекцијске контроле који ће бити обухваћен програмом рада буџетске инспекције, односно да је избор субјекта инспекцијске контроле који је обухваћен програмом рада буџетске инспекције резултат анализе и процене ризика на основу: 1) садржаја пријава, представки, приговора и захтева за вршење инспекцијске контроле; 2) незаконитости, односно неправилности на које се указује; 3) нивоа извесности да је учињена повреда закона, односно кажњиво дело; 4) оствареног промета новчаних средстава преко пословних рачуна субјеката инспекцијске контроле; 5) равномерне заступљености субјеката инспекцијске контроле по нивоима финансирања, делатностима и територијалној припадности;

6) учесталости и броја пријава које су поднете против истог субјекта инспекцијске контроле и др.

ЗАПИСНИК О КОНТРОЛИ

Решење се обавезо доноси уколико је записником о контроли предложено да се изврши поврат незаконито и ненаменски утрошених средстава. Решење је коначно и против њега може да се покрене управни спор, што значи да контролисани субјекат нема право жалбе на ово решење. Важно је истаћи да, уколико контролисани субјект покрене управни спор, тужба којом је покренут управни спор не задржава извршење решења. Дакле, из наведеног се може закључити да, осим што је Законом регулисано да буџетска инспекција након инспекцијске контроле саставља записник којим предлаже мере, прописано је и да је решење буџетске инспекције коначно, дакле укинуто је право жалбе министру, односно надлежном извршном органу локалне власти, како је било прописано пре измене Закона. Такође, уколико контролисани субјект покрене управни спор, та тужба не задржава извршење решења.

71 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

ДОНОШЕЊЕ РЕШЕЊА

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

О извршеној инспекцијској контроли саставља се записник о контроли. Ако се контролом утврде незаконитости или неправилности, у записнику се наводи у чему се оне састоје, докази на основу којег су утврђене, а предлажу се и мере и одређују рокови за њихово отклањање. Записник о контроли се доставља корисницима јавних средстава код којих је извршена инспекцијска контрола. Пре достављања записника буџетски инспектор упознаје одговорно лице субјекта контроле са налазом констатованим у поступку контроле. У случају да контролисани субјект не поступи по предложеним мерама из записника, буџетска инспекција решењем налаже мере за њихово отклањање и предузима друге Законом утврђене радње.

Уколико контролисани корисник буџетских средстава не поступи по коначном решењу буџетске инспекције, министар може издати налог да му се обустави пренос средстава из буџета у текућем периоду, осим средстава за плате, у висини ненаменски и незаконито утрошених средстава, за која је по коначном решењу буџетске инспекције наложено да буду враћена. Такође, уколико контролисани корисник буџетских средстава не поступи по коначном решењу службе за буџетску инспекцију, надлежни извршни орган локалне власти може да изда налог да им се обустави пренос средстава буџета у текућем периоду, осим средстава за плате, у висини ненаменски и незаконито утрошених средстава, за која им је по коначном решењу службе за буџетску инспекцију аутономне покрајине, односно службе за буџетску инспекцију јединице локалне самоуправе наложено да буду враћена. Указује се и на одредбе члана 89. Закона, којима је прописано да, уколико аутономна покрајина не поступи по решењу буџетске инспекције, министар може привремено да обустави пренос припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит предузећа, односно пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије аутономној покрајини. Овом одредбом је прописано и да, уколико јединица локалне самоуправе не поступи по решењу буџетске инспекције, односно службе за буџетску инспекцију аутономне покрајине, односно службе за буџетску инспекцију јединице локалне самоуправе, министар на основу обавештења буџетске инспекције, односно службе за буџетску инспекцију аутономне покрајине, односно службе за буџетску инспекцију јединице локалне самоуправе, може привремено да обустави пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, до отклањања неправилности констатованих записником. Дакле, овим законским одредбама обезбеђује се извршење решења уколико корисник буџетских средстава не поступи по истом. Такође, уколико се у поступку контроле утврде незаконитости које имају обележја кривичног дела или обележја привредног преступа, буџетска инспекција је дужна да

поднесе кривичну пријаву или пријаву за привредни преступ.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Као што је наведено, уколико се у поступку контроле утврди незаконито и ненаменско коришћење средстава, буџетски инспектор, зависно од утврђене неправилности, подноси или захтев за покретање прекршајног поступка и/или кривичну пријаву, као и пријаву за привредни преступ. Законом, чл. 103–103б, утврђени су прекршаји за одговорна лица буџетских средстава, организације за обавезно социјално осигурање или друга одговорна лица (члан 103), као и за правна лица, друге кориснике јавних средстава и за одговорно лице другог корисника јавних средстава или друго одговорно лице (члан 103а и 103б), ако не поштују одредбе овог закона. Изменом члана 104. Закона продужен је рок застаре за покретање прекршајног поступка са три на пет година, па сада прекршајни поступак из чл. 103, 103а и 103б овог закона не може да се покрене ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен. Ова измена је важна за буџетску инспекцију из разлога сврсисходности контроле, јер предмет инспекцијске контроле може да обухвати период од неколико претходних година, као и да за тај период, уколико су утврђене неправилности и незаконитости, није наступила застара за покретање прекршајног поступка. Непоштовањем одредаба Закона чини се прекршај из члана 103. Закона, за који је прописана новчана казна од 10.000 до 2.000.000 динара за одговорно лице корисника буџетских средстава. Одредбама члана 362а Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016) утврђена је одговорност за ненаменско коришћење буџетских средстава, тј. да ће се одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање

расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице, казнити новчаном казном или затвором до једне године. Одредбама члана 228. Кривичног законика прописано је да ће се затвором од шест месеци до пет година казнити одговорно или службено лице у наручиоцу јавне набавке које, коришћењем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности, крши закон или друге прописе у јавним набавкама и тиме проузрокује штету јавним средствима, а уколико је дело учињено у вези са јавном набавком чија вредност прелази износ од 150.000.000 динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

ПРАВА И ДУЖНОСТИ Права и дужности буџетске инспекције утврђена су у члану 90. Закона о буџетском систему. Важно је истаћи да је, према овом члану, рад буџетске инспекције независан и самосталан. У свом раду она има приступ свим подацима, документима, извештајима и информацијама потребним за обављање контроле, а на располагању су јој одговарајући ресурси (особље, простор и опрему) који обезбеђују вршење њихових функција.

ИЗВЕШТАВАЊЕ Сходно члану 91. Закона, буџетска инспекција доставља министру задуженом за финансије извештај о извршеној инспекцији са налазима и мерама, док служба за буџетску инспекцију аутономне покрајине и служба за буџетску инспекцију јединице локалне самоуправе такав извештај достављају надлежном органу локалне власти. Буџетска инспекција доставља записник корисницима буџетских средстава, правним лицима и другим субјектима из члана 84. и 85. Закона, код којих је вршена инспекцијска контрола.

Такође, записник о спроведеној инспекцијској контроли корисника из члана 84. и 85. Закона доставља се скупштини локалне власти ради упознавања са истим и предузимања одговарајућих мера из њихове надлежности.

ЗАКЉУЧАК

Предмет интересовања ауторке овог текста је (не)дефинисан статус сопствених прихода буџетских корисника у Закону о буџетском систему и право на њихово коришћење од стране појединих буџетских корисника. Алжбета Марко, дипл. ек., с дугогодишњим радним искуством на пословима буџетског пословања, начелник за финансије у Општини Ковачица

ИЗМЕНЕ ЗАКОНА ВЕЗАНЕ ЗА УКИДАЊЕ СОПСТВЕНИХ ПРИХОДА И ПОСЛЕДИЦЕ ТИХ ИЗМЕНА Закон о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15 и 99/16) представља „кровни” закон којим се уређује буџетски систем, односно буџетско пословање и он је

од увођења буџетског система 2002. године претрпео низ измена и допуна, те је 2009. године донет и објављен текст новог закона. Овај закон из 2009. године још увек је на снази, а претрпео је десет измена. Кад се каже за овај закон да је „кровни” закон у буџетском пословању, мисли се на одредбу члана 105. Закона, којом се прописује правна норма која му даје „кровност”, односно њоме се прописује да се одредбе Закона о буџетском систему примењују у случају да су одредбе других закона у супротности са њим. Управо због тога што снажан правни оквир представља основни стуб исправног финансијског управљања, њиме су регулисана сва битна питања за функционисање буџетског система, а дефинишу се и појмови

73 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Сопствени приходи буџетских корисника

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Функција буџетске инспекције утврђена је Законом, а то је инспекцијска контрола примене закона у области материјално-финансијског пословања и наменског и законитог коришћења средстава корисника буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката (коморе, институти, дирекције, фондови и сл.). Уредбом се уређују начин рада, овлашћења и обележја буџетске инспекције, службе

за буџетску инспекцију аутономне покрајине и службе за буџетску инспекцију локалне самоуправе. Ако се у поступку контроле утврде неправилности и незаконитости, буџетска инспекција налаже мере за њихово отклањање. За непоступање по датим мерама буџетска инспекција је овлашћена да донесе решење којим се налаже отклањање незаконитости утврђених контролом, као и да поднесе пријаве надлежном суду. Такође, потребно је указати на то да приликом вршења инспекцијске контроле треба имати у виду одредбу члана 105. Закона о буџетском систему, којом је прописано да, ако су одредбе других закона односно прописа у супротности са овим законом, примењују се одредбе овог закона.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

који су коришћени у прецизирању правних норми овог закона. Међутим, у неким својим члановима овај закон дотиче правну регулацију „сопствених прихода” буџетских корисника иако тај појам није дефинисан Законом. Наиме, једна од наведених десет измена и допуна овог закона је и Закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему из 2012. године („Сл. гласник РС”, број 93/12), који је усвојен пред крај године, а њиме је, између осталих измена и допуна, брисана дефиниција сопствених прихода које, својим активностима или продајом робе и вршењем услуга, остваре директни и индиректни корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање. Када је ова дефиниција брисана из одредаба Закона, појавио се оправдани страх буџетских корисника да неће моћи да располажу овим средствима јер ће се она у будућности уплаћивати у буџет. Међутим, иако је сама дефиниција сопствених прихода брисана, ипак је, самосталним чланом 47. истог закона и даљим изменама и допунама Закона о буџетском систему, дозвољено коришћење сопствених прихода, без ограничења рока, тако да су овим изменама и допунама Закона буџетски корисници стављени у неравноправан положај, односно овим чланом је прописано следеће: Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе закона и других прописа којима се уређује припадност сопствених прихода корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање. Изузетно од става 1. овог члана, одредбе закона којима се уређује коришћење и расподела сопствених прихода које остваре установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања, укључујући и заводе за извршење кривичних санкција, као и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање, престају да важе кад се за то створе технички услови.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, приходи по основу наплате судских такси, као и приходи које својом делатношћу остваре високообразовне и научне установе и установе културе чији су оснивачи Република Србија и органи локалне власти, задржавају карактер сопствених прихода и користе се за намене утврђене посебним законом. Приходи које остваре организационе јединице Министарства одбране и Војске Србије, које се баве делатношћу истраживања, едукације, развоја, модернизације, ремонта, производње и промета, испитивања, контроле квалитета и кодификације наоружања и војне опреме, као и метролошком делатношћу, задржавају карактер сопствених прихода, с тим што у 2013. години представљају општи приход буџета Републике Србије. Министар ближе уређује начин извештавања о уплати и коришћењу сопствених прихода корисника из ст. 2, 3. и 4. овог члана. Из напред наведеног је јасно да се, према важећим законским одредбама Закона о буџетском систему, неким стицаоцима сопствених прихода дозвољава коришћење и остваривање истих, као и располагање њима у оквиру обављања делатности. Наведена средства су, изузећем у Закону, остављена на располагање кориснику јер право на стицање сопствених прихода горенаведених буџетских корисника, према одредбама Закона из 2012. године, „престаје да важи кад се за то створе технички услови.” Који су то технички услови – не зна ни Министарство финансија, а ни Управа за трезор. Јасна је само правна норма прописана Законом, по којој набројани корисници буџетских средстава који стичу сопствене приходе, исте користе до момента стицања техничких услова, односно „док се не стекну технички услови” за укидање наведене одредбе, што је, мора се признати, јако неодређено време, с обзиром на то да су неодређени и недефинисани и технички услови који треба да се испуне да би одређени корисници буџетских средстава, који сада имају право стицања сопствених средстава, надаље изгубили то право и да би сопствени приходи свих буџетских корисника постали општи приход буџета.

ТРЕНУТНИ СТАТУС СОПСТВЕНИХ ПРИХОДА БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА ПРЕМА ЗАКОНУ О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ

МОГУЋНОСТИ СТИЦАЊА СОПСТВЕНИХ ПРИХОДА БУЏЕТСКИХ

75 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Садашње решење статуса сопствених прихода у Закону о буџетском систему састоји се у следећем: ● Одредбе закона којима се уређује коришћење и расподела сопствених прихода које остваре установе које су основане од стране Републике Србије или локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши Законом утврђена права у погледу управљања и финансирања, укључујући и заводе за извршење кривичних санкција, као и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање, престају да важе кад се за то створе технички услови. ● Приходи по основу наплате судских такси, као и приходи које својом делатношћу остваре високообразовне и научне установе и установе културе чији су оснивачи Република Србија и органи локалне власти, задржавају карактер сопствених прихода и користе се за намене утврђене посебним законом. ● Приходи које остваре организационе јединице Министарства одбране и Војске Србије, које се баве делатношћу истраживања, едукације, развоја, модернизације, ремонта, производње и промета, испитивања, контроле квалитета и кодификације наоружања и војне опреме, као и метеоролошком делатношћу, задржавају карактер сопствених прихода, с тим што у 2013. години представљају општи приход буџета Републике Србије. Дакле, поменутим изменама и допунама Закона о буџетском систему из 2012. године створена је нелогичност у самом Закону, и то на тај начин што се у прелазним и завршним одредбама уређује нешто што не постоји у претходним одредбама Закона, с обзиром на то да су дефиниција сопствених прихода и члан 22. који је ближе регулисао сопствене приходе – избрисани.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Надаље треба констатовати да, након измена и допуна Закона о буџетском систему које су донете 2012. године, нису извршене измене одређених подзаконских аката везаних за буџетско пословање, у којима се појављује регулатива везана за сопствене приходе, као што и Закон и подзаконски акти нису усклађени са Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему из 2012. године, те ни из аката нису избрисани сопствени приходи. Евидентно је на пример да није мењана регулатива Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/16, 49/16, 107/16 и 46/17), која се односи на сопствене приходе, јер је чланом 8. овог правилника прописана класификација извора финансирања и она и надаље обухвата сопствене приходе буџетских корисника (извор 04), односно она није мењана по брисању дефиниције сопствених прихода из Закона и извора 04 – Сопствени приходи буџетских корисника. Брисање није било могуће јер нису свима укинути сопствени приходи, већ је то учињено парцијално, с обзиром на члан 47. Закона. Такође, Правилником о начину коришћења средстава са подрачуна, односно других рачуна консолидованог рачуна трезора Републике („Сл. гласник РС”, бр. 16/16, 49/16, 107/16 и 46/17), који је донет на основу Закона о буџетском систему, уређено је да корисници буџета Републике могу да имају подрачуне на којима се воде средства за редовно пословање и подрачуне на којима се воде сопствени приходи. Наиме, чланом 15. овог правилника прописано је да се, ради обезбеђивања посебних евиденција и обједињавања наплате прихода, одређени јавни приходи уплаћују на рачуне са ознаком 845 – Евиденциони рачуни прихода органа и других корисника јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора. На рачун 845 – Евиденциони рачуни прихода органа и других корисника јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора – уплаћују се, између осталог, и приходи које органи управе и правосудни органи остваре обављањем своје делатности, а имају третман сопствених прихода.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

КОРИСНИКА ПРЕМА ДРУГИМ ЗАКОНИМА И ЊИХОВЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према одредбама Закона о буџетском систему (члан 47), начин стицања и располагања сопственим приходима буџетских корисника упућује на посебне законе којима су те могућности прописане, јер се управо начин на који се ови приходи стичу уређује наведеним прописима. Могуће је класификовати стицање сопствених прихода у следеће групе: 1. Сопствени приходи у култури; 2. Сопствени приходи у делатности здравља; 3. Сопствени приходи у социјалној заштити и 4. Сопствени приходи у делатности образовања; Законом о култури („Сл. гласник РС”, бр. 79/09, 13/16 и 30/16 – исправка), тачније у члану 10. став 2. уређује се начин финансирања културних програма и пројеката установа културе, при чему је наведено да се ови програми и пројекти могу финансирати, између осталог, и из прихода остварених обављањем делатности, од накнада за услуге, продаје производа, уступања ауторских и сродних права, до легата, донација, спонзорстава и на други начин у складу са Законом, из чега се може закључити да установе културе могу да остварују сопствене приходе на горе наведени начин. Приходи из напред наведених услуга, накнада и ауторских и сродних права, као и из осталих наведених извора средстава, могу се препознати као сопствени приходи установа културе у најужем смислу. Сопствени приходи библиотека уређују се Законом о библиотечко-информационој делатности („Сл. гласник РС”, број 52/11), а установа их стиче по основу чланарина корисника или продајом производа и услуга на тржишту. Треба напоменути и да се чланом 186. став 2. Закона о култури уређује да остваривање сопствених прихода, као и њихово евидентирање и коришћење врши у складу са прописима којима се уређује буџетски систем. На основу анализе важећих прописа јасно је да установе културе могу, као проширену

делатност, да врше следеће послове: пружање услуга, обављање производне делатности, продаја и друге делатности у складу са прописима којима се уређује класификација делатности, за шта је потребно обезбедити сагласност Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Законом о здравственој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 107/2005, 72/2009 – др. закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 – др. закон, 93/2014, 96/2015 и 106/2015), тачније чланом 161. став 2. прописано је да: Здравствене услуге које здравствена установа, односно приватна пракса пружа грађанима на њихов захтев, као и здравствене услуге које нису обухваћене здравственим осигурањем, наплаћују се од грађана, по ценама које утврди управни одбор здравствене установе, односно оснивач приватне праксе. Ова цитирана одредба Закона упућује на то да се и у оквиру здравствених установа остварују одређени приходи који би се могли дефинисати као сопствени јер проистичу из услуга које нису обухваћене здравственим осигурањем које се, по ценама које утврди управни одбор здравствене установе, наплаћује од грађана. Такође, чланом 19. Закона о јавном здрављу („Сл. гласник РС”, број 15/2016) прописано је да се средства за деловање у области јавног здравља обезбеђују, између осталог, и продајом услуга и производа у систему јавног здравља. Јасно је дакле да се овим чланом уређује да, поред средстава из буџета са свих нивоа власти, средства обезбеђују и од других извора за јачање капацитета института и завода за јавно здравље, а то је нпр. за набавку одговарајуће опреме, кадрова, простора, информационих и комуникационих технологија, за инвестиционо одржавање и финансирање програма јавног здравља, као и ради обезбеђивања других услова неопходних за спровођење активности, према Закону о јавном здрављу. С обзиром на то да се продајом услуга и производа на тржишту и у здравству ради о сопственим приходима, иако они нису тако децидирано наведени, ови приходи представљају значајан извор средстава којима се надомешћују средства из надлежности

услуге које високошколска установа пружа студенту у оквиру остваривања студијског програма за једну годину студија. За сопствене приходе које оствари, односно за све претходно набројане приходе високошколска установа, према овом закону, општим актом утврђује на који начин ће извршити расподелу сопствених прихода које оствари у току једне календарске (фискалне) године. Треба напоменути и то да Министарство просвете, науке и технолошког развоја, као надлежно министарство, непрекидно прати и прикупља, па и анализира податке о приходима високошколских установа и њиховом трошењу.

ЗАЈЕДНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СОПСТВЕНИХ ПРИХОДА

КОРИШЋЕЊЕ СОПСТВЕНИХ ПРИХОДА ЗА УВЕЋАЊЕ ЗАРАДА/ ПЛАТА У ЈАВНИМ УСТАНОВАМА КОЈЕ МОГУ ОСТВАРИВАТИ ПРИХОДЕ ПРЕМА ВАЖЕЋИМ ПРОПИСИМА

77 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Вршећи анализу сопствених прихода по горе наведеним друштвеним делатностима долази се до закључка да се њихове заједничке карактеристике могу свести на следеће констатације: ● сопствени приходи су приходи који се од стране установа друштвених делатности остварују од додатне, односно проширене делатности или на основу пружања услуга и продаје производа по одређеним ценама на тржишту; ● цене услуга и производа на тржишту одређују се актом сваке поједине установе којим се утврђују и критеријуми и начин расподеле сопствених прихода; ● из ових прихода може се вршити већање капацитета или допринети квалитету рада у установама, те сопствени приходи представљају значајан извор средстава у финансирању јавног сектора; ● установа која остварује сопствене приходе, може из истих увећати зараде/плате запослених, што ће бити ближе објашњено у наредној тачки овог текста.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

буџета и Републичког фонда за здравствено осигурање. Закон о социјалној заштити („Сл. гласник РС”, број 24/11) такође прецизира да установе социјалне заштите и пружаоци услуга социјалне заштите могу располагати приходима оствареним од обављања друге делатности, сагласно основној делатности, под условом да су претходно прибавили сагласност оснивача. Јасно је да се, према члану 22. став 3. овог закона, могу препознати сопствени приходи установа социјалне заштите. У оквиру делатности образовања такође се могу остваривати сопствени приходи. Наиме, Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, број 88/2017) прописана је могућност стицања сопствених прихода установа од проширене делатности, чиме је ова врста прихода јасније дефинисана у односу на претходни закон. Овим новим законом уређено је да се остварење сопствених прихода и евидентирање и коришћење средстава врши у складу са Законом о буџетском систему. Школа као установа може обављати проширену делатност, и то пружањем услуга обављања производне делатности, као и продајом и другом делатности, у складу са прописима, за шта је потребно обезбедити сагласност Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Такође, новим Законом о високом образовању („Сл. гласник РС”, број 88/2017) прописано је да су сопствени приходи високошколске установе средства која установа обезбеђује, изузев средстава из буџета Републике, а то су средства остварена из следећих извора: као школарина, пружање услуга трећим лицима, поклон, спонзорство и други извори који су прописани у члану 70. овог закона. Од свих горе набројаних прихода, школарина представља највеће учешће у сопственим приходима високошколских установа, а она се утврђује на основу одлуке о висини школарине за студенте који плаћају школарину, а општим актом високошколске установе утврђују се мерила за одређивање висине школарине. Може се напоменути да школарина обухвата накнаде за редовне

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Анализирајући законске прописе, долази се до закључка да корисници буџетских средстава који имају право да остварују сопствене приходе, могу да поступе у складу са чланом 12. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Сл. гласник РС”, бр. 34/01… 99/14). Овим чланом Закона прописано је да јавне службе које остваре приходе који нису јавни приходи у смислу Закона о јавним приходима и јавним расходима, могу да увећају плате утврђене, у складу са Законом, до висине оствареног прихода, а највише до 30% по запосленом, односно плате које се финансирају из буџета. Закон о јавним приходима и јавним расходима обједињен је у Закон о буџетском систему, а наведене одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама нису мењане. С обзиром на то да је у овом моменту јавности доступан Нацрт закона о запосленима у јавним службама, у ком је чланом 128. такође предвиђена могућност увећања плате запосленима у високообразовним и научним установама и установама културе, као и у другим установама које обезбеђују сопствене приходе у складу са Законом, може се констатовати да ће се увећање плата до 30% запосленима у установама које остварују сопствене приходе, примењивати и надаље уколико Нацрт овог закона буде у датом тексту и усвојен. Наиме, предвиђено је да се плате могу увећати сразмерно учешћу трошкова рада запосленог у стицању сопствених прихода, а ово учешће се утврђује општим актом, док ће се удео средстава за увећање плата запослених у сопственом приходу установе израчунавати на основу критеријума утврђених посебним законима којима се уређује област рада јавне службе.

ПОТРЕБА ЗА ПРЕЦИЗНИМ ДЕФИНИСАЊЕМ СТАТУСА СОПСТВЕНИХ ПРИХОДА У ЗАКОНУ О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ И УСКЛАЂИВАЊЕ ПОДЗАКОНСКИХ АКАТА На основу свега напред изнетог јасно је да тренутно важећи Закон о буџетском систему није јасно дефинисао сопствене приходе, те се сматра да се приликом припреме новог закона или приликом измене постојећег у

првом реду мора пронаћи системско решење за сопствене приходе буџетских корисника на свим нивоима, које треба да буде једнообразно, јер ови приходи представљају значајан извор финансирања установа у буџетском систему. Наиме, они треба да се дефинишу са аспекта карактера, а не са аспекта припадности. Што се тиче садашњег прелазног решења – „Кад се стекну технички услови”, јасно је да је ова одредба неадекватна и нејасна за примену, као и да се мора мењати, због чега је преовладало мишљење да техничко решење уплате сопствених прихода у буџет не треба суштински да утиче на право располагања сопственим средствима која остварују буџетски корисници и да на јединствен начин треба решити питање сопствених прихода. Другим речима: свим буџетским корисницима који остварују сопствене приходе, исти треба да се оставе, поштујући Уставну одредбу о једнакости, односно да су сви у правима и обавезама једнаки, или свим корисницима буџетских средстава треба укинути сопствене приходе и уплаћивати их у буџет, независно од тога која установа их остварује. Дакле, закључак, односно резиме свега напред наведеног могао би да се сведе на следеће: ● према тренутно важећим прописима није детаљније дефинисано који сопствени приходи имају карактер јавних прихода, односно за које постоји обавеза да се уплаћују у буџет, а који имају третман сопствених прихода, јер су неки корисници изузети из те обавезе према члану 47. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 93/12); ● овим законом се, у прелазним и завршним одредбама, напред наведеним чланом, уређује нешто што не постоји у одредбама Закона о буџетском систему јер је дефиниција сопствених средстава избрисана. Било би веома корисно да се појам „сопствени приходи” обухвати Законом ако се већ приход оставља на располагање буџетским корисницима који га остварују, а израз „сопствени приходи” упућује буџетске кориснике на припадност прихода, или пак да се искористи други појам који би по

Сопствени приходи су приходи које својим активностима, односно продајом робе и вршењем услуга, у складу са Законом, остваре директни и индиректни корисници буџетских средстава и средстава организација за обавезно социјално осигурање. С обзиром на да је Министарство финансија најавило доношење Новог закона о буџетском систему, за шта је већ формирана радна група, која је већ и одржала неколико састанака у оквиру Министарства финансија, и с обзиром на то да се за протеклих пет години „нису стекли технички услови” за потпуно укидање сопствених прихода, неопходно је да се у дефиниције у Закону о буџетском систему дода и дефиниција сопствених прихода. Такође треба дефинисати сопствене приходе и у случају ако се сопствени приходи не оставе на располагању свим буџетским корисницима који их стичу, што је тренутно важеће решење у овом закону.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

дефиницији упућивао на приходе који се остваре на тржишту или од пружања услуга буџетских корисника који пружају услуге у својој делатности. После дефинисања прихода стеченог од стране буџетских корисника било би могуће определити се за начин коришћења тих прихода у смислу коришћења наведених средстава од стране установа. Такође је неопходно да се створи основ за посебно евидентирање прихода на одређеном извору финансирања и да се тиме створи могућност за њихово коришћење. Због једнообразности у примени над свим буџетским корисницима у целој Републици Србији, треба вратити категорију сопствених прихода и право на њихово располагање свим буџетским корисницима или пак свима укинути исте. Дефиниција би могла да гласи на следећи начин:

У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис. РАДНO ПРАВО

Ангажовање по основу уговора о ауторском делу П: Да ли закон допушта да се ангажује старосни пензионер по уговору о ауторском делу када исти већ има закључен уговор о привременим и повременим пословима са неким трећим привредним друштвом? О: Нема ограничења у вези са ангажовањем пензионера по ауторском уговору, па ни за

пензионере који већ раде по основу уговора о привременим и повременим пословима. П: Да ли неко ко је на трудничком или породиљском одсуству може бити ангажован на основу уговора о ауторском делу, при чему та особа није запослена у институцији за коју би обављала послове? О: Ни законским ни подзаконским прописима о породиљама и породиљском одсуству није наведена забрана њиховог радног

LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Имате питање? Имамо одговор!

ангажовања ван радног односа, па сматрамо да постоји могућност да запослена на породиљском или трудничком одсуству обавља послове по уговору о ауторском делу.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

Запослени са здравственим сметњама

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

П: Запослени има психичке проблеме. Био је и на болничком лечењу (Ф-дијагноза), али му је Комисија закључила боловање и послала га на рад. Годину дана након боловања он је све мање способан, односно доста неспособан да извршава своје радне задатке и тешко је организовати посао са њим. Која је процедура за послодавца како би тражио оцену његове радне способности? Ком здравственом органу треба да се упути захтев? О: У складу са одредбама чланова 81. став 2, 101. и 102. Закона о раду, као и са одредбама Закона о безбедности и здрављу на раду, запослени се може упутити на преглед у надлежну службу медицине рада ради провере преостале радне способности. Након тога се поступа у складу са налазом службе медицине рада. Уколико налаз покаже да запослени није здравствено способан да обавља послове које тренутно обавља – послодавац је дужан да му омогући да обавља друге послове према преосталој радној способности, што значи да му понуди анекс уговора о раду ради премештаја на друге одговарајуће послове, у складу са Законом о раду. Уколико запослени одбије анекс – може му се отказати уговор о раду. Ако послодавац не може запосленом да омогући обављање поменутих других послова, запослени се сматра вишком и може му се отказати уговор о раду као вишку запослених.

Отказ уговора о раду П: Уколико постоји више отказних разлога у решењу о отказу уговора о раду и један отказни разлог је неуставан, а остали су у реду, да ли је само решење о отказу уговора о раду незаконито или не?

О: Иако из Закона о раду то не произлази непосредно, судска пракса је показала да уколико постоји више отказних разлога у решењу о отказу, а само неки од њих су основани, и сам отказ јесте основан, тј. престанак радног односа није незаконит. П: Решење о отказу уговора о раду дато је након дисциплинског поступка који је завршен после 8 месеци од подношења пријаве о повреди радне обавезе, када су сакупљене све чињенице на основу којих се утврдило да је запослени извршио повреду радне обавезе. Да ли је поступак за давање отказа уговора о раду застарео самим истеком 6 месеци од подношења пријаве о повреди радне обавезе или рок почиње да тече од тренутка сазнања свих чињеница које су од значаја за утврђивање постојања повреде радне обавезе, односно од завршетка дисциплинског поступка? О: Преклузивни рок застарелости, прописан чланом 184. Закона о раду, и то субјективни рок од 6 месеци, почиње да тече од сазнања послодавца за чињенице које су основ за давање отказа. У конкретном случају, рок почиње да тече од момента када је послодавцу поднета пријава о повреди радне обавезе. Од тог момента послодавац има рок од 6 месеци да спроведе читаву процедуру, тј. да утврди све чињенице, запосленом упути упозорење, сачека евентуални одговор и затим одлучи о поступању апропо одговорности запосленог и давању отказа или примени некој од алтернативних мера из члана 179а. Закона о раду. Сматрамо да би у потенцијалном судском поступку суд стао на исто становиште тумачећи одредбу о роковима за давање отказа, која би дефакто било у корист запосленог. Овакав отказ је незаконит у смислу члана 191. Закона о раду, јер је протекао преклузивни рок за давање отказа запосленом. Међутим, још увек су неизвесне последице конкретног случаја јер за сада не постоји судска пракса која би дала одговор на питање да ли би се у овом случају применила одредба о враћању на рад, по којој се исплаћује 18/36 зарада накнаде штете + изгубљена зарада + доприноси за социјално осигурање, или 6 зарада из члана 191. став 7. Закона о раду.

Мировање радног односа и максимални број запослених П: Радник који је запослен на неодређено време у предузећу, поднео је захтев да му мирује радни однос с обзиром на то да је постављен за директора локалног јавног предузећа. Директор је донео решење којим му радни однос мирује, али је потребно да зна које су обавезе предузећа према фонду за социјално осигурање и да ли и овог запосленог треба рачунати приликом приказивања броја запослених у табелама које се шаљу оснивачу, као и да ли он уопште улази у број запослених?

Ментор приправника П: Правилником о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника, чланом 5. истог, предвиђено је да за ментора може бити одређен наставник са ИСТИМ СТЕПЕНОМ И ВРСТОМ ОБРАЗОВАЊА као и приправник. У случају наставника језика, питање је да ли наставник енглеског језика може да буде ментор наставнику-приправнику шпанског језика, а када су у питању стручни сарадници – да ли педагогу-приправнику ментор може да буде психолог школе. О: Сагласно Правилнику о степену и врсти образовања наставника и стручних сарадника у основној школи („Сл. гласник РС – Просветни гласник”, бр. 11/2012 и 1572013):

П: Да ли је рок битан елемент конкурса, који мора бити садржан у самом тексту конкурса за посао, и ако јесте, којим је прописом то регулисано? Да ли наведено може бити разлог за поништавање конкурса? О: Рок за подношење пријава за избор наставника и директора школе по конкурсу није предвиђен законом. Остала је пракса (ранији закони су регулисали рокове) да рок за пријаву кандидата за избор наставника по конкурсу износи 8 дана, а рок за пријаву кандидата за избор директора школе износи 15 дана. Одлуку о расписивању конкурса за пријем наставника у радни однос – на одређено или неодређено време – доноси директор школе. Наведеном одлуком треба прецизирати садржину текста конкурса, начин објављивања (у ком средству информисања), рок за достављање пријава на конкурс, поступање са пријавама које су приспеле (састав и начин рада конкурсне комисије). Сходно наведеном, школа својим статутом уређује питање расписивања конкурса и избора наставника по конкурсу. Сматрамо да непостојање рока за подношење пријава на конкурс у самом тексту конкурса, може бити разлог за поништавање конкурса.

81 LEGE ARTIS ● ДЕЦЕМБАР 2017.

ОБРАЗОВАЊЕ

Рок за подношење пријава за избор наставника и директора школе по конкурсу ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

О: Када се донесе решење о мировању и запосленом престане рад код првог послодавца, тај послодавац подноси одјаву осигурања због мировања, а запосленог пријављује послодавац код кога је прешао на рад. Запосленом, дакле, не престаје радни однос и он има право да се врати код првог послодавца, при чему се не рачуна у број запослених код њега, већ га рачуна други послодавац код кога ради, има уговор о раду и социјално је осигуран.

само лице које има звање дипломирани школски психолог/педагог, може бити ментор педагогу основне школе; ● само лице (наставник енглеског језика) које има звање дипломирани филолог – англиста – мастер, а поседује знање из шпанског језика најмање на нивоу компетенције Б2 Заједничког европског оквира за језике, може бити ментор наставнику шпанског језика. ●

Kaлендар важења правних аката

КАЛЕНДАР ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА

Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уредба о евиденцији и попису непокретности и других средстава у државној својини, објављена у „Сл. гласнику РС” бр. 27/96 од 15. 6. 1996. године

●

– престаје да важи 31. 12. 2017. године.

Правилник о мерилима брзине возила у саобраћају, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 119/2014 и 111/2015

●

– одредбе пододељака 4.2. и 4.4. Прилога 3 oвог правилника важе до 1. 1. 2018. године.

Правилник о квалитету жита, млинских и пекарских производа и тестенина, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 68/2016 од 11. 8. 2016, ступио је на снагу 19. 8. 2016. године

●

– а одредбе чл. 6–11. и чл. 15–61. примењују се од 1. 1. 2018. године.

Закон о изменама и допунама Закона о акцизама, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 108/2016 од 29. 12. 2016, ступио је на снагу 1. 1. 2017. године

●

– одредбе чл. 1, 4 (у делу којим се уређује шта се сматра производњом кафе), 6 (у делу којим се уређује обележавање кафе контролном акцизном маркицом), 7, 8. и 11. овог закона примењиваће се од 1. 1. 2018. године.

Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ-а, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 90/2017 од 6. 10. 2017, ступио је на снагу 14. 10. 2017. године

●