065 lege artis februar 2018 by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ISSN 2406-1085

Број 65 / фебруар 2018.

Неправилности обрачуна и исплате плата

Преглед најзначајнијих измена које доноси Закон о изменама и допунама Закона о стечају

Накнада штете као последица повреде на раду – први део ЈАВНЕ НАБАВКЕ

•

РАДНО ПРАВО

•

ГРАЂАНСКО ПРАВО

•

Најчешће потешкоће са којима се сусрећу понуђачи у поступцима јавних набавки, са предлогом одговарајућих решења ПРИВРЕДНО ПРАВО

•

УПРАВНО ПРАВО

•

www.propisiupraksi.rs

•

Приказ измена које доноси нови Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма у односу на претходни закон

www.legeartis.rs

ИЗДВАЈАМО:

КРИВИЧНО ПРАВО

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПРОПИСИ У ПРАКСИ w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници:

Технички уредник: Милена Станковић Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић

Међу значајним темама којима смо се бавили у овом броју свакако је накнада штете као последица повреде на раду, а издвајамо и текст о пореским кривичним делима у оквиру рубрике Кривично право. Поред тога, у рубрици Јавне набавке и буџети бавили смо се неправилностима обрачуна и исплате плата кроз примере неправилности које су уочене у поступку инспекцијске контроле коришћења буџетских средстава, а у оквиру исте рубрике размотрене су и најчешће потешкоће са којима се сусрећу понуђачи у поступцима јавних набавки. Осим наведених, ту су и други текстови у рубрикама Грађанско право, Привредно право и Радно право.

Штампа: Digital art, Београд

Редакција

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836-890 факс: +381 11 2836-474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

1 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Весна Филиповић Владимир Саичић Драгана Марчетић Драгана Станковић Николић Јован Беара Милош Веселиновић Никола Пантелић Слободанка Келечевић Смиљка Стојановић Снежана Марјановић

У средишту занимања фебруарског броја нашег часописа нашли су се закони промењени крајем прошле године, тако да скрећемо пажњу на текст о изменама Закона о стечају, као и на текст у којем је дат приказ новог Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, чија примена почиње 1. априла 2018. године.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година VI, број 65, ФЕБРУАР 2018.

Поштовани претплатници,

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕ Н Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ Најчешће потешкоће са којима се сусрећу понуђачи у поступцима јавних набавки, са предлогом одговарајућих решења

Неправилности обрачуна и исплате плата

ПРИВРЕДНО ПРАВО 16

Преглед најзначајнијих измена које доноси Закон о изменама и допунама Закона о стечају

Ништавост уговора – пракса привредних судова

Могућности и дилеме оснивача приликом оснивања друштва са ограниченом одговорношћу

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 34

Пореска кривична дела у Кривичном законику

ГРАЂАНСКО ПРАВО 46

Накнада штете као последица повреде на раду – први део

Спорови настали из уговора о купопродаји непокретности – други део

РАДНО ПРАВО 62

Рокови за остваривање појединих права у Закону о раду

Рачунање радног времена запосленом на службеном путу

РУБРИКЕ 61

Календар важења правних аката

Преглед прописа донетих између два броја

Портал читалаца

3 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

КРИВИЧНО ПРАВО

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Најчешће потешкоће са којима се сусрећу понуђачи у поступцима јавних набавки, са предлогом одговарајућих решења Како је дошло до кашњења са израдом Нацрта новог закона о јавним набавкама који је, према Акционом плану за спровођење Стратегије развоја јавних набавки у Републици Србији за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 1/2017), био планиран за трећи квартал 2017. године, после чега је требало да следи јавна расправа, у овом тексту разматраће се најчешће потешкоће са којима се сусрећу понуђачи у поступцима јавних набавки према важећим прописима, а у сврху побољшања добре пословне праксе, а затим ће бити предложена и одговарајућа решења. Драгана Станковић Николић, дипл. правник и сертификовани предавач за обуку службеника за јавне набавке

онуђачи су често необавештени о поступцима јавних набавки које наручиоци спроводе, а посебно о поступцима набавки који су изузети од примене Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015), нпр. када наручиоци примењују чл. 7, 7а или 39. став 2. Закона о јавним набавкама, као основ за изузеће од примене Закона. Иако је чланом 7. став 2. Закона о јавним набавкама прописано да је у случају набавки из става 1. овог члана, наручилац дужан да поступа у складу са начелима из овог закона, у пракси често изостаје примена свих принципа на којима је заснован наведени закон, a посебно изостаје примена принципа транспарентности. Обавезност примене начела

транспарентности недостаје такође и у члану 39. став 2. Закона о јавним набавкама, који се примењује у случају набавки чија процењена вредност није већа од 500.000,00 динара, а уколико ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 500.000,00 динара. Следећим ставом прописано је да, када наручиоци спроводе ове набавке, дужни су да спрече постојање сукоба интереса, да обезбеде конкуренцију и да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене. Међутим, недостаје обавезност објављивања позива за подношење понуда који би био јавно доступан свим заинтересованим понуђачима, што би дало допринос начелу транспарентности и конкурентности и у овим поступцима набавки. Према чл. 10. и 11. Закона о јавним набавкама, наручилац је дужан да у поступку јавне набавке омогући што је могуће већу конкуренцију и дужан је да обезбеди јавност и транспарентност поступка јавне набавке поштујући, али не ограничавајући се само на обавезе из овог закона.

5 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

покреће нови поступак, али им позив није упућен нити достављена конкурсна документација, односно обрасци на којима би били у могућности поднети нову понуду. Стога је неопходно и ове поступке учинити транспарентним и прописати обавезу објављивања позива за подношење понуде, као и свих других образаца за подношење понуде, те и одлуке о додели уговора или наруџбенице, барем на интернет страници наручиоца. Једино на тај начин потенцијални понуђачи неће зависити од добре воље наручиоца, односно да ли ће им упутити позив за учешће у поступку набавке, и моћи ће на тражени начин да поднесу понуду која испуњава све тражене услове. Према важећим прописима, уколико у оваквим поступцима, нпр. преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда из разлога хитности, пристигне понуда понуђача коме није упућен позив за подношење понуда, наручилац мора да је отвори и размотри у поступку оцене понуда равноправно са другим понудама. Тешкоће приликом подношења понуда јављају се и у случају када наручилац пропише додатне дискриминаторске услове и критеријуме које многи понуђачи не могу да испуне, те одустају од подношења понуде. На овакав начин смањује се конкурентност у наведеним поступцима јавних набавки, што често доводи до прибављања само једне понуде чија је цена често знатно виша од тржишних цена за исти предмет набавке. Наиме, чланом 76. став 6. Закона о јавним набавкама прописано је да наручилац одређује услове за учешће у поступку тако да ти услови не дискриминишу понуђаче и да су у логичкој вези са предметом јавне набавке. Прописивање додатних услова у конкурсној документацији није обавезујуће за наручиоца, већ се јавља само као могућност провере одређених понуђачевих капацитета, уколико је то потребно, имајући у виду сваки конкретан предмет јавне набавке. У том смислу потребно је јасно и прецизно поставити минимуме којe понуђачи морају да испуне у погледу кадровског, техничког, пословног или финансијског капацитета, као и јасно и прецизно одредити доказе којима се постављени капацитети потврђују. Међутим, често

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Према Правилнику о садржини акта којим се ближе уређује поступак јавне набавке унутар наручиоца („Сл. гласник РС”, број 83//2015), који је донела Управа за јавне набавке на основу члана 22. став 2. Закона о јавним набавкама, чланом 8. овог правилника прописано је да интерним актом наручилац уређује начин обезбеђивања конкуренције у свим поступцима јавне набавке у складу са Законом, као и у случају набавки на које се Закон о јавним набавкама не примењује. У том смислу наручиоци би својим интерним актима требало да уреде ову област, односно да уреде начин на који обезбеђују што је могуће већу конкуренцију. Једино транспарентним оглашавањем, барем на интернет страници наручиоца, може да се постигне објективна и пуна транспарентност и у поступцима јавних набавки у којима је смањена конкуренција, као што је преговарачки поступак, као и у набавкама на које се по неким основима за изузеће не примењује Закон о јавним набавкама. На овај начин дао би се велики допринос доброј пословној пракси, понуђачи би били обавештени и о овим поступцима набавки у којима се троше јавна средства, а у поступцима би био већи број понуђача, што би резултирало знатним уштедама јавних средстава у овој области. На тај начин смањила би се могућност коруптивног деловања, надлежне институције у систему јавних набавки могле би од самог почетка да врше надзор над овим поступцима набавки, да прате поступке и лакше уоче евентуалне неправилности. Понуђачи често постављају питање у случају када имају информацију да је покренут поступак набавке, али им није достављен позив за подношење понуде, да ли имају право да учествују и доставе своју понуду. Међутим, јављају се потешкоће чак и када је понуђач дошао до информације о времену подношења понуде, и то у вези са тим на који начин може да поднесе понуду када није добио позив нити обрасце из конкурсне документације. Ово се често дешава и понуђачима који су имали претходни уговор са наручиоцима и налазе се у завршној фази реализације уговора за чији је предмет поново покренута набавка. Они најчешће долазе до информације да се

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

у конкурсним документацијама наручиоци прописују ове капацитете на погрешан начин, чиме непотребно сужавају конкуренцију, и то на пример одређују следеће: Понуђач треба да има тачно одређени број запослених на неодређено време, као и да су исти засновали радни однос код понуђача након објављивања позива за подношење понуда. Тражени број запослених обично је предимензиониран и није у логичној вези са предметом набавке. Наиме, анализирајући техничку спецификацију често може да се утврди да са много мањим бројем запослених може успешно да се реализује предметни уговор. Такође, како Закон о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017 – одлука УС) прописује и друге облике радног ангажовања, и то на одређено време, преко уговора о делу, уговора о ауторском делу и уговора о привремено повременим пословима, то наручилац нема правног основа да прописује овај услов на овакав начин, чиме неосновано ограничава конкуренцију у поступку јавне набавке. Потребно је да на недискриминациони начин дефинише неопходан број кадровског особља, као и да дефинише профил кључног техничког особља, које квалификације и године радног стажа то особље мора да поседује, те да дефинише на који начин се ове квалификације доказују. Да ли је неко ангажован код понуђача пре или после објаве позива, ирелевантно је за извршење конкретног уговора о јавној набавци. Наручилац такође треба да у конкурсној документацији пропише да се назначе имена особа одређених квалификација која ће бити одговорна за реализацију конкретног уговора о јавној набавци. Често се као додатни услов у конкурсним документацијама, најчешће приликом набавки радова, одређује да је потребно извршити обавезан обилазак локације и неретко се овај услов и временски ограничава, на пример најкасније пет дана пре истека рока за подношење понуда, уз обавезну најаву дан раније. И у овом примеру у питању је дискриминаторски додатни услов јер исти дискриминише понуђаче који немају потребе да врше

обилазак локације, а такође не може да буде ограничен ни временски јер се тиме законски рок за подношење понуда на незаконит начин додатно скраћује. С тим у вези потребно је да овај захтев у конкурсној документацији буде одређен на такав начин да обилазак локације представља могућност за понуђача којима је обилазак потребан ради правилне припреме понуда и без додатног ограничавања времена у коме ће обилазак бити извршен. Овакав став је изражен и у многим решењима Републичке комисије за заштиту права понуђача у поступцима јавних набавки (нпр. Решење број 4-00-1585/2016 од 20. децембра 2016. године) и то тако да обилазак локације не може да представља додатни услов, због чега би, у недостатку овог доказа, понуда била одбијена као неприхватљива јер потенцијални понуђач може на разне друге начине да се упозна са локацијом, на пример преко конкурсне документације, техничке спецификације, појашњења, обиласка другог заинтересованог лица или података познатих од раније или сазнатих на неки други одговарајући начин. У техничким спецификацијама често се одређују ознаке и типови тачно одређених произвођача, без навођења речи „или одговарајуће”, а неретко се постављају слике производа из каталога тачно одређеног понуђача односно произвођача. И у оваквим случајевима постоје дискриминаторски захтеви постављени у техничким спецификацијама, који на јасан начин онемогућавају конкуренцију да узме учешће у поступку јавне набавке и поднесе одговарајућу понуду. Чланом 72. Закона о јавним набавкама прописане су одређене забране у погледу састављања техничке спецификације као обавезног дела сваке конкурсне документације. У том смислу прописано је да наручилац у конкурсној документацији не може да назначи било који појединачни робни знак, патент или тип, нити посебно порекло или производњу. Наручилац не може да у конкурсну документацију укључи било коју одредбу која би за последицу имала давање предности или елиминацију појединих понуђача, осим ако наручилац не може да опише предмет уговора на начин да спецификације буду довољно разумљиве понуђачима. У том

7 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

јављају недоумице око тога да ли ће на питање бити одговорено, када истиче рок за одговор и када се на крају мора донети одлука о томе да ли ће се са поступком оспоравања наставити даље кроз подношење захтева за заштиту права од стране незадовољног потенцијалног понуђача. Чланом 20. став 3. Закона о јавним набавкама прописано је да комуникација треба да се одвија тако да се поштују рокови предвиђени овим законом и да се у том циљу, када је то могуће, користе електронска средства комуникације, а ставом 6. истога члана да, ако је документ из поступка јавне набавке достављен од стране наручиоца или понуђача путем електронске поште или факсом, страна која је извршила достављање дужна је да од друге стране захтева да на исти начин потврди пријем тог документа, што је друга страна и дужна да учини, када је то неопходно, као доказ да је извршено достављање. Имајући наведено у виду, понуђач је дужан да у мејлу којим доставља питање посебно нагласи да, сагласно члану 20. став 6. Закона о јавним набавкама, захтева потврду пријема тог мејла. Уколико потврда изостане, препоручује се писана ургенција потврде пријема. Наравно, у крајњем случају, уколико се наручилац оглуши о своје обавезе око потврде пријема мејла, као и обавезе да свој одговор објави на Порталу јавних набавки и интернет страници наручиоца у року од три дана од дана пријема захтева за појашњење или измену конкурсне документације, понуђач као једино правно средство има подношење захтева за заштиту права којим може да оспори ове радње наручиоца, односно пропуштање одређених чинидби које је по Закону о јавним набавкама наручилац био дужан да учини. Сагласно члану 149. став 2, захтев за заштиту права може да се поднесе у току целог поступка јавне набавке против сваке радње наручиоца, осим ако овим законом није другачије одређено, те у том смислу свака радња наручиоца може да буде благовремено оспорена у року од седам дана пре истека рока за подношење понуде, а у поступку јавне набавке мале вредности и квалификационом поступку захтев мора да буде примљен од стране наручиоца три дана пре истека рока за подношење понуда,

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

случају навођење елемената попут робног знака, патента, типа или произвођача примењује се само у изузетним случајевима и тада мора бити праћено речима „или одговарајуће”. То би значило да у случају да понуђач понуди предмет набавке другог робног знака или типа којим такође испуњава све тражене техничке спецификације наручилац би морао да оцени и ту понуду као одговарајућу. У том смислу потребно је прецизно одредити начин на који се доказују постављени технички захтеви, те посебно водити рачуна о начелу једнакости понуђача којим је у члану 12. Закона о јавним набавкама прописано да је наручилац дужан да у свим фазама поступка јавне набавке обезбеди једнак положај свим понуђачима. Имајући у виду наведено, у борби за правни посао понуђачи који желе да узму учешћа у јавним набавкама често морају да оспоравају овакве конкурсне документације одговарајућим правним средствима која су им, у складу са Законом о јавним набавкама, на располагању. Међутим, и у тим случајевима често наилазе на бројне потешкоће. Један од начина да се утиче на наручиоца да измени на пример дискриминаторски услов у конкурсној документацији јесте превасходно да постави питање у писаном облику наручиоцу и да уједно укаже на неправилност коју је потребно отклонити. Чланом 63. став 2. Закона о јавним набавкама прописано је да заинтересовано лице у писаном облику може да тражи од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са припремањем понуде, при чему може да укаже наручиоцу и на евентуално уочене недостатке и неправилности у конкурсној документацији најкасније пет дана пре истека рока за подношење понуде. У овом случају наручилац је дужан да у року од три дана од дана пријема захтева одговор објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. Међутим, када понуђач постави питање којим уједно укаже и на одређене неправилности, најчешће путем мејл-адресе која је дата у конкурсној документацији, неки наручиоци избегавају да потврде пријем приспећа овог мејла од стране понуђача, те се у том случају

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева, у складу са чланом 63. став 2. овог закона, који је претходно описан, указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио. Међутим, у пракси се показало да наручилац и након истека овог рока некада учини неку радњу супротну Закону о јавним набавкама, на пример измени конкурсну документацију, а не продужи рок за подношење понуда који је по овом закону био дужан да продужи, не објави одговор на постављено питање понуђача, објави одговор на постављено питање понуђача у коме наглашава да ће изменити одређену неправилност у конкурсној документацији, а касније не изврши ту измену у тексту конкурсне документације итд. Понуђач и у овој ситуацији може да делује тако да заштити свој правни интерес, тако што ће до истека рока за подношење понуда уложити захтев за заштиту права, сагласно члану 149. став 4. Закона о јавним набавкама којим је прописано да ће се захтев за заштиту права којим се оспоравају радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након истека рока од три односно седам дана пре истека рока за подношење понуде, сматрати благовременим уколико је поднет најкасније до истека рока за подношење понуда. На крају се поставља питање које су и друге потешкоће које настају у вези са улагањем захтева за заштиту права, са којима се неретко срећу потенцијални понуђачи. У случају када је поднет захтев за заштиту права, наручиоци некада неће да потврде пријем мејла којим је поднет захтев за заштиту права од стране понуђача, кршећи обавезу из члана 20. став 6. Закона о јавним набавкама. Након ове неретко се крши и обавеза из члана 149. став 10. Закона о јавним набавкама, којим је прописано да наручилац објављује обавештење о поднетом захтеву за заштиту права на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници најкасније у року од два дана од дана пријема захтева за заштиту права, које садржи податке из Прилога 3Љ. Према овом прилогу потребно је да наручилац у обавештењу објави следеће податке: назив, адреса и

интернет страница наручиоца; врста наручиоца; врста поступка јавне набавке; за добра и услуге: опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке; за радове: природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке; фаза поступка јавне набавке у којој је поднет захтев за заштиту права; информација да ли наручилац зауставља даље активности у поступку јавне набавке. Имајући у виду да захтев за заштиту права по правилу нема суспензивно дејство на поступак јавне набавке, за понуђача су ове информације јако битне, па је стога важно да ово обавештење буде објављено. Уколико је захтев за заштиту права непотпун, неки наручиоци имају негативну праксу да не позивају подносиоца захтева да допуни захтев или му одреде кратак рок за допуну, на пример један дан, у ком није у могућности да допуни свој захтев за заштиту права, што је супротно важећим одредбама Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС” бр. 18/2016). Према одредби члана 148. став 5. Закона о јавним набавкама, на питања поступка заштите права која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује управни поступак. Према одредби члана 59. став 1. Закона о општем управном поступку, поднесак је неуредан ако има недостатке који орган спречавају да поступа по њему, ако није разумљив или ако није потпун. У том случају орган у року од осам дана од пријема поднеска обавештава подносиоца на који начин да уреди поднесак и то у року који не може бити краћи од осам дана, уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року. То значи да је наручилац дужан да позове подносиоца захтева писаним путем да уреди зах тев за заштиту права и да му остави рок за уређење минимум осам дана од дана пријема захтева за уређење поднеска. У неким случајевима среће се потпуно негативна пракса у којој наручилац након уложеног захтева за заштиту права не предузима никакве радње по питању уложеног захтева за заштиту права. Према члану 153. став 1. Закона о јавним набавкама, после претходног испитивања, у року од пет дана од

новчану казну наручиоцу у износу од 80.000 до 1.000.000 динара и одговорном лицу наручиоца у износу од 20.000 до 80.000 динара, ако наручилац по поднетом захтеву за заштиту права не поступи на начин и у року одређеном у члану 153. став 1. овог закона. Имајући наведено у виду, очигледно је да је и у будућности потребно јачати посебна овлашћења Републичке комисије за заштиту права кроз изрицање новчаних казни наручиоцу и одговорном лицу наручиоца у поступцима јавних набавки код којих је уочена процесна недисциплина, како би иста била санкционисана на адекватан начин. Наравно, свему овоме доприноси и јавна објава оваквих одлука на интернет страници поменуте комисије, као и благовремено указивање на проблеме од стране понуђача.

Неправилности обрачуна и исплате плата

Слободанка Келечевић, дипл. правник, виши буџетски инспектор у Министарству финансија

рво се треба подсетити да је Законом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – исправка, 108/2013, 142/2014, 68/2015, 103/2015, 99/2016 – у даљем тексту: Закон) утврђена обавеза корисника јавних средстава да ова средства користе законито и наменски, као и казнена одговорност за непоступање у складу са одредбама овог закона.

Законом о буџету, одлукама о буџету и финансијским плановима организација за обавезно социјално осигурање уређују се приходи и примања, расходи и издаци, као и извршавање буџета. Опредељена средства се, према економској квалификацији, распоређују за намене за које ће се користити.

Преузимање обавеза Корисници буџетских средстава извршење буџета, односно пренос и расподелу средстава морају да врше искључиво са апропријације економске класификације на којој су опредељена средства за одређену намену. Сходно томе, обавезе које преузимају директни односно индиректни корисници

9 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Ауторка је раније, у броју 63/2017, писала о функцији буџетске инспекције, њеној надлежности и овлашћењима, а овом приликом настојаће да прикаже неправилности утврђене у поступку инспекцијске контроле коришћења буџетских средстава, на примеру обрачуна и исплате плата.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

дана пријема уредног захтева за заштиту права, наручилац ће решењем усвојити захтев за заштиту права или ће Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки доставити одговор у којем ће се изјаснити на све наводе захтева за заштиту права, као и комплетну документацију из поступка јавне набавке, ради одлучивања о захтеву за заштиту права. Наравно, уколико се појави негативна пракса да наручилац не предузима активности на које га овај закон обавезује, понуђач има могућност да о оваквом поступању наручиоца обавести Републичку комисију за заштиту права у поступцима јавних набавки и да исту позове да изрекне новчану казну наручиоцу, сагласно члану 162. Закона о јавним набавкама којим је прописано да ће Републичка комисија решењем изрећи

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање морају одговарати апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години, што је прописано чланом 54. став 1. Закона о буџетском систему. Изузетно од става 1. овог члана, корисници из става 1. овог члана могу преузети обавезе по уговору који се односи на капиталне издатке и захтева плаћање у више година, на основу предлога министарства надлежног за послове финансија, односно органа надлежног за послове финансија, уз сагласност Владе, надлежног извршног органа локалне власти, односно управног одбора организације за обавезно социјално осигурање, за обавезе које се финансирају из средстава обавезног социјалног осигурања, и то у случају преузимања обавеза по уговору само за капиталне пројекте, у складу са предвиђеним средствима из прегледа планираних капиталних издатака буџетских корисника за текућу и наредне две буџетске године у општем делу буџета за текућу годину, односно финансијском плану организације за обавезно социјално осигурање, укључујући и потребна средства до завршетка капиталних пројеката, односно након три фискалне године. Осим што корисници буџетских средстава преузимају обавезе које морају одговарати апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години, приликом преузимања обавеза мора се поштовати и законитост. Кроз пример обрачуна и исплате плата биће објашњен случај обавезе која је преузета у складу са апропријацијом, али није извршена у складу са одговарајућим законом.

Обрачун и исплата плата државних службеника Законом о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 63/06 – испр., 115/06 – испр., 101/07, 99/10, 108/13 и 99/14 – у даљем тексту: Закон) уређују се плате, накнаде и друга примања државних службеника и намештеника.

Увођењем платних група (13 платних група) овим законом прописан је нов начин обрачуна плата државних службеника и намештеника у односу на Закон о платама у државним органима и јавним службама. Из тог разлог неопходно је осврнути се на неке одредбе Закона о платама државних службеника и намештеника. У том кратком осврту треба се подсетити да се плата државних службеника и намештеника састоји од основне плате и додатка на плату и да се у плату урачунавају порези и доприноси који се плаћају из плате. Средства за плате државних службеника и намештеника обезбеђују се у буџету Републике Србије. Основна плата одређује се множењем коефицијента са основицом. Основица је јединствена и утврђује се за сваку буџетску годину Законом о буџету Републике Србије. Коефицијент се одређује тако што се свако радно место сврстава у једну од 13 платних група. У свакој платној групи у коју су сврстана извршилачка радна места постоји осам платних разреда. Платни разреди изражавају напредовање на истом извршилачком радном месту под условима који су одређени овим законом. У члану 13. Закона утврђени су коефицијенти за положај, који се одређују према платној групи у којој се налази положај, као и коефицијенти за извршилачко радно место, који се одређују према платном разреду платне групе у којој се налази извршилачко радно место. Одредбама члана 42. Закона прописано је да се коефицијенти за радна места намештеника одређују тако што се свако радно место намештеника сврстава у једну од шест платних група, тако да платна група одговара врсти у коју је радно место разврстано у Правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у државном органу. У члану 43. истог закона одређени су коефицијенти за радно место намештеника према платној групи у којој се радно место налази. Коефицијент се одређује решењем, како је прописано одредбама члана 14. Закона, као и да се решењем о коефицијенту

Поступак контроле

11 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Контрола обрачуна и исплате плате државним службеницима врши се са аспекта примене наведених одредаба Закона о платама државних службеника и намештеника, увидом у финансијску и другу документацију субјекта контроле (нпр. уговор у раду, решење, одлука о распоређивању и др.), с циљем да се утврди у којем износу су за период контроле пренета средства за плате из буџета Републике Србије и у којем су укупном износу исказани расходи за плате, као и, методом случајног одабира, увидом у платни лист, тј. обрачунски лист за поједине запослене, изводе, решења о утврђивању коефицијента и др., како је вршен обрачун и исплата плата. Уколико се у поступку контроле утврде неправилности и незаконитости приликом обрачуна и исплате плата, контролисаном субјекту налажу се одређене мере у циљу исправке грешака и примене законских одредби. У поступку контроле расхода за плате утврђује се да ли је контролисани субјект утрошио средства у висини средстава која су му пренета за ову намену, као и начин на који је утврђен и обрачунат коефицијент запосленом. С обзиром на то да овим законом нису прописане казнене одредбе, а да се контрола врши на основу Закона о буџетском систему, то се на основу Закона о буџетском систему за утврђене неправилности изричу санкције контролисаном субјекту налагањем мера, доношењем решења и подношењем пријава надлежном суду, односно тужилаштву против

одговорног лица контролисаног субјекта, везано за прекршене одредбе Закона о платама државних службеника и намештеника. Уколико се утврди да је контролисани субјект исплатио средства за плате у већем износу него што су му пренета односно дозвољена, одговорно лице чини прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему, због повреде одредаба члана 56. став 4. овог закона. Наиме, одредбама члана 56. став 4. Закона о буџетском систему прописано је да преузете обавезе чији је износ већи од износа средстава предвиђених буџетом, односно финансијским планом или које су настале у супротности са овим законом или другим прописом, не могу да се извршавају на терет консолидованог рачуна трезора Републике Србије, односно локалне власти. Применом ове одредбе Закона контролисаном субјекту се налаже да незаконито и више утрошена средства врати на рачун извршења буџета Републике Србије. Важно је поменути да се, зависно од висине незаконито утрошених средстава, одређује и врста одговорности одговорног лица. Наиме, Кривичним закоником („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр. 107/205 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 и 108/2014), чланом 362а, прописано је да одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Како из напред наведеног произлази, осим што је дужно да за незаконито исплаћене плате више исплаћена средства врати у буџет, одговорно лице одговара, зависно од висине више исплаћених средстава, у прекршајном или кривичном поступку. У складу са тим неопходно је истаћи да је одредбама члана 71. став 1. и 2. Закона о буџетском систему прописана одговорност функционера односно руководиоца директног односно индиректног корисника буџетских

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

одређује платна група у којој се налази радно место, број платног разреда и висина коефицијента. Важно је истаћи да је Законом дата могућност напредовања државног службеника у виши платни разред, што је утврђено одредбама члана 16. став 1. Закона. Наиме, овим чланом Закона прописано је у којим условима државни службеник може да напредује у виши платни разред, а применом овог члана дата је могућност увећања коефицијента, односно увећања плате запосленом.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

средстава, тј. да је функционер односно руководилац директног односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран за преузимање обавеза, њихову верификацију, издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи и издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, као и да је одговоран за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација. С обзиром на то да је контролом примене овог закона уочено да се најчешће неправилности јављају приликом утврђивања коефицијената по основу напредовања државних службеника у виши платни разред, као и да су на овај начин повређене одредбе члана 58. став 1. и 2. Закона о буџетском систему, којима је прописано да се расход и издатак из буџета заснива на рачуноводственој документацији и да, у складу са Законом, правни основ и износ преузетих обавеза, који проистичу из рачуноводствене документације, морају бити сачињени у писаној форми пре плаћања обавезе, то ће у наредном делу текста бити објашњено у чему се састоје ове неправилности утврђене у поступку контроле, као и које су њихове правне последице.

Примери неправилности Пример бр. 1: Решењем је утврђено напредовање, а није коефицијент Државном службенику је решењем одређено звање референта. Одредбама члана 42. Закона о државним службеницима прописано је да се у звању референта раде административни послови и да државни службеник мора да има завршену средњу школу. У члану 13. овог закона за звање референта одређена је XII платна група, први платни разред и коефицијент у висини од 1,55. Приликом обрачуна плате овом државном службенику правилно је примењена основица за обрачун и исплату плата. Државном службенику решењем је одређен коефицијент у висини од 1,55, XII платна група. Међутим, у обрачунском/платном листу уочене су неправилности у примењеном

коефицијенту, у смислу примене члана 13. Закона о платама државних службеника и намештеника. Наиме, приликом обрачуна и исплате плате државном службенику обрачуната је плата по коефицијенту 1,71, а у другом случају по коефицијенту 1,79, односно по XII платној групи, трећи односно пети платни разред, а не 1,55, како је то одређено решењем. Предметним решењем руководиоца на основу којег је извршен обрачун плате, запосленом је одређено напредовање за два платна разреда, у звање референт, XII платна група, трећи односно пети платни разред, али није утврђен коефицијент, те је на основу овог решења државном службенику вршен обрачун плате по коефицијенту у висини од 1,71, односно 1,79. Решења о напредовању донета су на основу члана 16. став 1. Закона о платама државних службеника и намештеника, којим је прописано да државни службеник коме је две године узастопно одређена оцена „нарочито се истиче”, напредује за два платна разреда. Међутим, одредбама члана 14. Закона о платама државних службеника и намештеника прописано је да се коефицијент одређује решењем, као и да се решењем о коефицијенту одређује платна група у којој се налази радно место, број платног разреда и висина коефицијента. Сходно наведеним прописима, обрачун и исплата плате нису могли да се врше на основу решења којим је одређено напредовање државног службеника у виши платни разред, а да није одређена висина коефицијента. С обзиром на то да државном службенику плата није обрачуната на основу решења којим је утврђен коефицијент, већ на основу решења којим је одређено напредовање у виши платни разред, поступљено је супротно одредбама члана 13. Закона о платама државних службеника и намештеника.

Пример бр. 2: Решењем је утврђен коефицијент, а није донето решење о напредовању Државном службенику је решењем утврђен коефицијент 1,71, XII платна група, трећи платни разред. У овом случају није правилно примењена одредба члана 16. Закона о

Начин утврђивања плата, додатака, накнада и осталих примања изабраних, постављених и запослених лица у органима и организацијама локалне самоуправе уређен

Поступак контроле Контрола обрачуна и исплате плата изабраних, постављених и запослених лица у органима локалне самоуправе врши се са аспекта примене наведених одредаба Закона о платама у државним органима и јавним службама и Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, увидом у финансијску и другу документацију субјекта контроле, првенствено увидом у Одлуку о буџету, како би се утврдило да ли

13 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Обрачун и исплата плата у јединицама локалне самоуправе

је Законом о платама у државним органима и јавним службама („Сл. гласник РС”, бр. 34/2001, 62/2006 – др. закон, 63/2006 – испр. др. закона, 116/2008 – др. закони, 92/2011, 99/2011 – др. закон, 10/2013, 55/2013, 99/2014 и 21/2016 – у даљем тексту: Закон). Овим законом одређено је да се плате изабраних, именованих и постављених лица и запослених у јавним службама утврђују на основу: основице за обрачун плата, коефицијента, додатка на плату и обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са Законом. Основну плату изабраних, именованих и постављених лица и запослених чини производ основице, коефицијента и корективног коефицијента. Чланом 3. Закона одређено је да основицу за обрачун плата утврђује Влада Републике Србије. Чланом 4. Закона прописано је да коефицијент изражава сложеност послова, одговорност, услове рада и стручну спрему. Коефицијент садржи и додатак на име накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора. Коефицијенти за обрачун и исплату плата изабраних, постављених и запослених лица у органима локалне самоуправе регулисани су чланом 9. Закона о платама у државним органима и јавним службама и актом Владе донетим на основу овог закона, односно Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима, коју је донела Влада Републике Србије.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

платама државних службеника и намештеника јер за државног службеника није донето решење о напредовању сходно члану 16. став 1. овог закона. Дакле, државном службенику је одређен виши коефицијент, тј. 1,71, а да истом није издато решење о напредовању. Обрачунавајући плате на напред наведени начин, поступљено је супротно одредбама члана 13, 14. и 16. Закона о платама државних службеника и намештеника, а исплатом тако обрачунатих плата поступљено је супротно одредбама члана 56. став 2. и 4. Закона о буџетском систему. Контролисаном субјекту је записником о контроли предложено да уплати на рачун Извршења буџета Републике Србије, број 840-1620-21, средства у износу више исплаћених плата појединим запосленима. Овде је потребно указати и на то да постоји право на примедбе на записник о контроли, које контролисани субјект може поднети у року од осам дана од дана уручења записника, на које се инспектор изјашњава. Уколико контролисани субјект не поступи по налогу у одређеном року, издаје се решење којим се налаже враћање ових средстава. Решење је коначно и против њега може да се покрене управни спор, при чему тужба којом је покренут управни спор не задржава извршење овог решења. Уколико одговорно лице није предузело Законом потребне мере како би извршило поврат средстава, учињен је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему, у вези са чланом 56. став 2. и 4. овог закона. Непоштовањем одредаба члана 54. став 1, члана 56. став 2. и 4. и члана 71. став 1. и 2. Закона о буџетском систему почињен је прекршај одговорног лица корисника буџетских средстава, утврђен одредбама члана 103. став 1 тачка 4) Закона о буџетском систему.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

су и у којем износу том одлуком опредељена средства за плате за ту буџетску годину, као и увидом у напред наведену документацију, а у циљу утврђивања законитости и правилности обрачуна и исплате плата. Најчешће утврђене неправилности приликом обрачуна и исплате плата јесу увећане основице, али и увећани коефицијенти. Наиме, уочено је да општине својим актима прописују на који начин ће се увећати основица за обрачун плата или увећање коефицијената, супротно наведеним прописима.

Пример бр. 1: Решењем је правилно утврђен коефицијент, али није основица Запосленима је вршен обрачун и исплата плата на основу решења о утврђеном коефицијенту за обрачун и исплату плате. Наведеним решењима одређени су коефицијенти како је то прописано Законом о платама у државним органима и јавним службама и Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Међутим, приликом обрачуна и исплате плата запослених основица није правилно примењена, односно примењено је увећање основице од 10% за све запослене, што је на исплатним листићима означено као „стимулација”.

Пример бр. 2: Увећана исплата на основу корекције обрачуна Обрачун и исплата плата вршени су на основу решења начелника општинске управе којим је утврђено да се обрачун и исплата плата врши у складу са прописаним коефицијентима, основицом и припадајућим минулим радом, као и да треба да се изврши корекција обрачунатог износа по основу квалитета, резултата рада, уштеда и рационализације у функционисању локалне самоуправе. Увећање овако обрачунате зараде по основу квалитета, резултата рада, уштеда и рационализације у функционисању локалне самоуправе вршило се у висини од 80% за запослене раднике и за постављена лица.

Пример бр. 3: Увећање плате по основу одговорности и сложености послова На основу решења општинског већа, које је донето на основу Правилника о звањима, занимањима и платама постављених и запослених лица, одређено је да се коефицијенти за обрачун и исплату плата изабраних лица увећавају за 30% по основу одговорности и сложености послова. Обрачунавајући плате на напред наведени начин, поступљено је супротно одредбама члана 2. и 5. Закона о платама у државним органима и јавним службама. Исплатом увећаних плата поступљено је супротно одредбама члана 56. став 4. Закона о буџетском систему, којима је регулисано да преузете обавезе које су настале у супротности са овим законом или другим прописом, не могу да се извршавају на терет консолидованог рачуна трезора локалне власти, као и да средства исплаћена по овом основу треба вратити у буџет. На овај начин одговорно лице корисника буџетских средстава починило је прекршај утврђен одредбама члана 103. став 1 тачка 4) Закона о буџетском систему.

ЗАКЉУЧАК: Обрачун и исплату плата корисници буџетских средстава морају да врше у складу са важећим прописима, односно у складу са Законом о платама државних службеника и намештеника и Законом о платама у државним органима и јавним службама, као и у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима Интерним актом буџетски корисник не може да утврди „стимулацију”, обрачун плате по основу квалитета, резултата рада и уштеда или по основу одговорности и сложености послова, односно не може да увећа цену рада или коефицијента и да на тај начин обрачунава и исплаћује плате супротно Закону. Незаконит обрачун и исплата плата санкционисани су одредбама Закона о буџетском систему.

и 2. Закона о буџетском систему почињен је прекршај одговорног лица корисника буџетских средстава, утврђен одредбама члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему. Одредбама члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему прописана је новчана казна од 10.000 до 2.000.000 динара за одговорно лице корисника буџетских средстава ако не поштује одредбе чланова 49–61, члана 71. и члана 72. став 1. овог закона у поступку извршења буџета. Из наведеног произлази да, уколико се обрачун и исплата плата не врше у складу са Законом, одговорна лица одговарају у прекршајном или кривичном поступку, зависно од висине износа утрошених средстава.

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем имејл-сервиса (директно на имејл корисника).

Разлози за праћење ИНГ-ПРО Јавних набавки: • дневно ажуран преглед свих јавних набавки и све пратеће документације; • јединствена претрага свих врста огласа по више различитих критеријума; • за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге; • пријем обавештења на имејл за оне категорије предмета набавки које сами одаберете; • за претплатну цену добијате могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова ЈН; • евиденција свих измена постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење; • преглед базе победника тендера са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени понуђач победио; • преглед листе ЈН УЖИВО која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

15 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Кривичним закоником („Сл. гласник РС”, број 85/2005, 88/2005 – испр., 107/205 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 и 108/2014), чланом 362а, утврђена је одговорност за ненаменско коришћење буџетских средстава, тј. да ће се одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице, казнити новчаном казном или затвором до једне године. Непоштовањем одредаба члана 54. став 1, члана 56. став 1. и 4. и члана 71. став 1.

Преглед најзначајнијих измена које доноси Закон о изменама и допунама Закона о стечају

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Закон о изменама и допунама Закона о стечају Народна скупштина је усвојила 14. 12. 2017. године, објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 од 17. 12. 2017, а ступио је на снагу 25. 12. 2017. године. Милош Веселиновић, адвокат у Адвокатској канцеларији Учајев Никола Пантелић, заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

рпско стечајно законодавство је у по следњих петнаест година претрпело суштинске промене. Закон који регу лише материју стечаја мењан је више пута. Од доношења Закона о стечајном поступку 2004. године, који је донео темељне измене на пољу стечајног поступка, па све до последњих измена и допуна Закона о стечају из 2017. го дине, извршене су још четири измене. Дакле, за само тринаест година закон који регули ше материју стечајног поступка мењан је чак шест пута. Током примене закона неминовно долази до проблема везаних за тумачење појединих одредби истог. Наиме, поједине одредбе за кона нису довољно прецизно формулисане, што доводи до проблема у примени закона, те до разнолике судске праксе. Осим тога, током примене закона постаје јасно да поје дини институти нису довољно добро поста вљени и не доводе до жељеног циља, након чега се приступа изменама закона. Поставља се питање целисходности оваквог приступа, односно какви ефекти се постижу честим

изменама законских решења. Свакако да током примене закона судска пракса прона ђе решења на спорна питања и по правилу заузме јединствен став, док се сви они који учествују у примени закона упознају са закон ским решењима, што све води извесности у примени права и правној сигурности. Не тре ба посебно истицати да честе измене закона воде правној несигурности. Дакле, суштински разлог за измене зако на треба тражити на пољу промене циљева који се желе постићи одређеним законским решењем. Предлагач Закона о изменама и допунама Закона о стечају наводи да се разлог за доно шење Закона огледа у обезбеђењу услова за адекватнију и бољу примену већ постојећих института, ефикасније спровођење стечајног поступка и побољшање намирења поверила ца. Основно решење које доносе измене и допуне Закона о стечају односи се на побољ шање положаја разлучних и заложних пове рилаца, чији је положај у стечајном поступку суштински измењен. Разлучни повериоци су повериоци сте чајног дужника који имају заложно право, законско право задржавања или право на мирења на стварима и правима о којима се воде јавне књиге или регистри и имају право на првенствено намирење из средстава оства рених продајом имовине, односно наплате потраживања на којој су стекли то право. С друге стране, заложни повериоци су лица која имају заложно право на стварима или

пре свега Закона о стечају, или разлог треба тражити у негативним оценама могућности профитабилности таквих подухвата – тешко је рећи. Оно што са сигурношћу може да се каже јесте да усвојена решења, која свакако погодују банкама, доводе до драстичне нејед накости поверилаца у стечајном поступку.

Најзначајније измене 1. Разлучним повериоцима признаје се право учешћа у Одбору поверилаца чији је један члан сада из реда разлучних поверилаца, чиме је обезбеђено учешће и ових поверилаца у одлучивању о питањима из надлежности Одбора поверилаца.

17 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Чланом 10. предвиђено је да је један члан Одбора поверилаца из реда разлучних пове рилаца, који је и биран од стране разлучних поверилаца. Скупштина поверилаца бира Одбор поверилаца из реда стечајних повери лаца. Такође, регулисано је питање избора и учешћа разлучних поверилаца у Одбору по верилаца. Законом је прописано да разлучни повериоци, без обзира на то да ли су до дана одржавања поверилачког рочишта поднели пријаву потраживања, бирају једног члана Одбора поверилаца из реда разлучних по верилаца. Процена вероватноће намирења потраживања разлучног повериоца врши се у складу са важећим ставом 3. члана 35. За кона о стечају, а разлучни повериоци гласају сразмерно висини дела потраживања за који стечајни судија утврди да постоји вероватно ћа његовог намирења из оптерећене имовине. Одлука се доноси већином гласова присутних разлучних поверилаца. Разлучни повериоци у сваком тренутку могу да разреше изабраног члана Одбора поверилаца и да изаберу новог члана. У случају да члану Одбора поверила ца престане чланство, разлучни повериоци су дужни да у року од 30 дана од таквог пре станка изаберу новог члана. У циљу спреча вања злоупотреба предвиђено је да ће Одбор поверилаца, уколико разлучни повериоци не изаберу новог члана и о томе доставе оба вештење, кооптирати новог члана Одбора поверилаца из реда разлучних поверилаца.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

правима стечајног дужника о којима се воде јавне књиге или регистри, али немају новчано потраживање према стечајном дужнику које је тим заложним правом обезбеђено. Дакле, јасно је, што је и у пракси потвр ђено, да се у улози разлучних и заложних поверилаца пре свега јављају банке. Дакле, измене и допуне Закона пре свега доводе до побољшања положаја даваоца кредита. Пре длагач Закона потребу побољшања положаја даваоца кредита види у чињеници да је пракса из претходног периода резултирала великим бројем ненаплативих кредита који су обезбе ђени имовином или имовинским целинама привредних субјеката. Услед те ненаплати вости повећан је и број стечајних поступака, што је учинило субјекте мање спремним да се упусте у значајне финансијске аранжмане, чак и у случајевима могућности обезбеђења залогом на имовини или имовинској целини дужника. Стратегијом решавања проблема тичних кредита предвиђено је унапређење стечајног оквира као једног од кључних фак тора решавања проблематичних кредита, при чему се пошло од тога да положај обезбеђе ног повериоца не би требало да буде лошији у односу на остале повериоце и специфичност његовог права, све у циљу спречавања сма њене наплате. Предлагач Закона очекује и да уведени модел права обезбеђених поверилаца да захтевају укидање мере забране извршења и наплате ради самосталног спровођења по ступка намирења свог потраживања, поспе ши и тржиште проблематичних кредита. Дакле, основни циљ доношења измене до садашњег Закона о стечају јесте побољшање положаја обезбеђених поверилаца, што би, према мишљењу предлагача, требало да до веде до повећаног инвестирања у привреду услед повољнијег положаја даваоца креди та. Да ли ће усвојена решења заиста довести до остварења овог циља – остаје да се види. Положај обезбеђених поверилаца и у досада шњем законском решењу био је привилего ван у односу на повериоце са необезбеђеним потраживањима, а садашњим решењима положај обезбеђених поверилаца додатно се побољшава. Уз то, да ли су даваоци кредита за иста мање спремни да инвестирају у значајне пословне подухвате услед законских решења,

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Уколико кооптирани или други одређени раз лучни поверилац не прихвати избор Одбора поверилаца, Одбор ће кооптирати новог чла на из реда стечајних поверилаца. Члану Одбора поверилаца из реда раз лучних поверилаца даје се право да захтева одржавање седнице Одбора поверилаца, док је присуство Стечајног управника на овим седницама сведено искључиво на ситуације када је такво присуство неопходно из Зако ном предвиђених разлога.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

2. Обавеза да се имовина која је предмет разлучног права понуди на продају у року од шест месеци од правноснажности решења о банкротству Законом је прописано да је стечајни управник дужан да сваки део имовине који је предмет разлучног односно заложног пра ва понуди на продају у року од шест месеци од правноснажности решења о банкротству. Овај рок се на образложени предлог Стечај ног управника може продужити за највише шест месеци и то само ако постоје нарочито оправдани разлози. 3. Дата је могућност разлучним повериоцима да предложе укидање забране извршења и намирења у погледу заложене имовине стечајног дужника у циљу реализације потраживања које је тим заложним правом обезбеђено, чиме разлучни односно заложни поверилац стиче право да поступак намирења спроводи самостално и ван стечаја, у складу са општим правилима о намирењу вансудским или судским путем. Законодавац је читавим сетом нових чла нова регулисао право разлучног и заложног повериоца да своје потраживање намири ван стечајног поступка. Стечајни судија ће, на предлог стечајног управника, разлучног повериоца или зало жног повериоца који докаже да је његово потраживање обезбеђено заложним правом доспело делом или у целости, донети одлуку о укидању мере обезбеђења или забране извр шења и намирења у односу на имовину која је

предмет обезбеђења, на период од девет месе ци, под следећим условима: 1) стечајни дужник или стечајни управник нису на адекватан начин заштитили пред метну имовину која је предмет разлучног односно заложног права, тако да је њена бе збедност изложена ризику, или 2) вредност предметне имовине се смањује, а нема друге могућности да се обезбеди приме рена и ефикасна заштита од смањења вредно сти имовине. Уместо одлуке о укидању мере обезбеђења или забране извршења и намирења, стечајни судија може да донесе одлуку о адекватној заштити имовине која је предмет разлучног односно заложног права, одређивањем једне или више од следећих мера: 1) исплата редовних новчаних надокнада разлучном повериоцу, чији је износ једнак износу за који се умањује вредност имовине, или надокнада за стварне или предвиђене гу битке; 2) замена имовине или одређивање додатне имовине која ће бити предмет разлучног од носно заложног права, тако да се надокнади смањење вредности или губитак; 3) исплата дела прихода добијених коришће њем имовине која је предмет разлучног од носно заложног права, разлучном односно заложном повериоцу до висине његовог обе збеђеног потраживања или предаја средстава добијених отуђењем ове имовине, ако је имо вину отуђио стечајни дужник пре или током претходног стечајног поступка; 4) поправка, одржавање, осигурање или мере посебног обезбеђивања и чувања имовине; 5) друге заштитне мере или друге врсте на докнада за које стечајни судија сматра да ће заштитити вредност имовине разлучног по вериоца. Стечајни судија, на предлог разлучног по вериоца или заложног повериоца који докаже да је његово потраживање обезбеђено зало жним правом доспело делом или у целости, који садржи процену вредности имовине која је предмет разлучног односно заложног пра ва, сачињену од стране овлашћеног стручног лица (проценитеља), која није старија од 12 месеци, доноси одлуку о укидању мера обе збеђења или забране извршења или намирења

По правноснажности решења којим је констатовано да је мера забране извршења и намирења у односу на ту имовину поново ус постављена, стечајни управник стиче право продаје и располагања имовином у складу са Законом о стечају.

Пре свега извршена је измена члана 1. За кона о стечају у ставу 3. тако што се врши из мена дефиниције банкротства, под којим се, према предложеном решењу, подразумева на мирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно из вред ности стечајног дужника као правног лица. Предложеним решењем прецизира се облик и начин намирења поверилаца у сте чајном поступку и то тако што се дефинише да се повериоци намирују из вредности имо вине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица, уместо до сада предвиђене дефиниције да се намирење по верилаца врши продајом. Иако је измена садржана само у измени речи „продајом” речју „из вредности”, реч је о суштинској измени која рефлектује усвоје на законска решења. Досадашњим законским решењем сви повериоци су своја потражи вања намиривали искључиво у стечајном поступку и то из средстава постигнутим продајом имовине стечајног дужника. Усво јеним изменама разлучни односно заложни

19 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

4. Дата је могућност разлучном повериоцу да пребије своје обезбеђено потраживање износом купопродајне цене. Разлучни поверилац може да се надмеће у случају продаје имовине на којој је стекао разлучно право, те да користи износ свог потраживања уместо новца да исплати цену. На тај начин разлучни повериоци могу да контролишу продају имовине на којој су стекли разлучно право и да реагују ако сматрају да је постигнута цена предмета продаје на јавном надметању неадекватна, а тиме и њихово намирење. Другим речима: ако разлучни поверилац сматра да је остварена цена ниска, може да понуди већу цену и да онда као власник самостално одлучује о судбини предмета продаје.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

у односу на ту имовину, на период од девет месеци, ако је вредност предметне имовине мања од износа обезбеђеног потраживања тог повериоца. Стечајни судија неће донети одлуку о уки дању мере обезбеђења, односно забране из вршења и намирења ако стечајни управник докаже да је предметна имовина од кључног значаја за реорганизацију, односно за продају стечајног дужника као правног лица. Стечајни судија о предлогу за укидање мере обезбеђења или забране извршења и на мирења одлучује решењем у року од 15 дана од дана пријема предлога. У случају укидања мере обезбеђења, одно сно забране извршења и намирења, стечај ни судија по правноснажности тог решења објављује оглас о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења. Пре длагач је у обавези да по закључку суда пре дујми трошкове објављивања овог огласа, у супротном суд ће одбацити предлог. На решење право жалбе имају стечајни управник, Одбор поверилаца и разлучни од носно заложни поверилац који има разлучно односно заложно право на имовини која је предмет тог решења. По правноснажности решења о укидању мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења, стечајни управник нема право да на било који начин располаже имовином која је предмет решења, укључујући давање у закуп или оптерећивање те имовине. Евентуално оспоравање потраживања или оспоравање разлучног односно заложног права од стране стечајног управника, као и вођење парнице за утврђење постојања по траживања или постојање разлучног односно заложног права, нема утицаја на право ра злучног односно заложног повериоца да суду предложи укидање мере обезбеђења, односно забране извршења и намирења. Рок од девет месеци у ком је разлучни поверилац овлашћен да изврши уновчење имовине стечајног дужника оптерећене зало жним правом, може да се продужи за највише три месеца, под условом да разлучни одно сно заложни поверилац достави доказ да је у оквиру поступка уновчења објављен оглас о продаји имовине.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

повериоци могу да се намире и из вредности оптерећене имовине, мимо стечајног поступ ка, и то преузимањем права својине над имо вином стечајног дужника. Разлучном повериоцу је дата могућност да своје обезбеђено потраживање пребије са износом купопродајне цене, и то на следећи начин: 1) у случају да његово обезбеђено потражи вање премашује износ купопродајне цене, односно њеног дела из којег има право прио ритетног намирења, дужан је да на име цене положи износ трошкова продаје и других неопходних трошкова, увећан за евентуал но преостали део купопродајне цене из којег нема право приоритетног намирења; 2) у случају да његово обезбеђено потражи вање не достиже износ купопродајне цене, односно њеног дела из којег има право прио ритетног намирења, дужан је да на име цене положи износ трошкова продаје и других не опходних трошкова, увећан за разлику изме ђу његовог обезбеђеног потраживања и пуног износа купопродајне цене. 5. Условљавање могућности да стечајни управник продаје имовину на којој постоји разлучно право непосредном погодбом сагласношћу разлучних поверилаца. Продаја непосредном погодбом може да се изврши искључиво ако је такав начин продаје претходно одобрен од стране Одбора повери лаца и уз прибављање претходне сагласности разлучног односно заложног повериоца, ако: 1) имовина која се продаје непосредном по годбом, предмет је разлучног односно зало жног права; 2) предложена купопродајна цена, односно њен део у односу на који постоји право првен ственог намирења тог повериоца, не покрива износ његовог обезбеђеног потраживања; 3) претходно није покушана продаја јавним надметањем или јавним прикупљањем пону да. 6. Могућност давања у закуп имовине оптерећене разлучним или заложним правом, само уз сагласност разлучних односно заложних поверилаца.

Извршена је измена тако да је предузимање правног посла давања у закуп имовине сте чајног дужника оптерећене разлучним или заложним правом ограничено сагласношћу разлучних односно заложних поверилаца за случајеве када је предмет закупа оптерећен разлучним односно заложним правом. Наведено решење може да створи доста проблема у пракси. Ноторна је чињеница да су за успешно спровођење стечајног поступка потребна значајна средства. Средства су не опходна за вођење судских поступака, анга жовање адвоката и других стручних лица, а све у циљу обезбеђења стечајне масе. Инте реси разлучних и необезбеђених поверилаца по правилу су супротстављени. С једне стра не, ту су интереси необезбеђених поверила ца који се штите управо вођењем наведених поступака, док се, с друге стране, интереси обезбеђених поверилаца огледају у брзој про даји имовине која је предмет обезбеђења. У случају укидања могућности давања у закуп имовине која је оптерећена заложним пра вом, долази до смањене могућности стечајног управника да врши радње које иду у корист обичних поверилаца, будући да су му могућ ности остваривања прихода смањене или у потпуности онемогућене, а такве радње по правилу се предузимају у корист необезбеђе них поверилаца. Посебно треба имати у виду да је пракса показала да је имовина или макар најзначајнија имовина стечајних дужника по правилу оптерећена заложним правом. 7. Право прече куповине разлучног повериоца у случају продаје непосредном погодбом. Законом је успостављено право прече ку повине у корист разлучног односно заложног повериоца у случају продаје имовине оптере ћене заложним правом непосредне погодбе. Тиме је побољшана позиција разлучног односно заложног повериоца да оптира да ли жели да предметна имовина пређе у његову својину, при чему је дужан да понуди најмање исте услове које је понудио најбољи понуђач. Уз то, банци је омогућено да ово право кори сти и преко повезаног лица (у смислу закона којим се уређују привредна друштва). Ако је

разлучни односно заложни поверилац уло жио примедбу на предложену продају, рок за вршење права прече куповине почиње да тече тек од дана достављања одлуке суда по тој примедби таквом повериоцу. 8. Онемогућено је побијање закључивања уговора о кредиту односно зајму.

9. Рестриктивније одредбе по питању Унапред припремљеног плана реорганизације.

21 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Новим законским решењем обавеза по зивања поверилаца на рочиште за гласање о предлогу Унапред припремљеног плана реор ганизације (УППР) проширена је на све по вериоце. Прописано је да се рочиште за гласање о УППР-у одржава у року од 90 дана од доноше ња решења о покретању претходног поступка. Такође, прецизирано је да су основ или висина потраживања само један од основа оспоравања самог УППР-а, као и да заинте ресована лица примедбе на План достављају само надлежном суду (а не и стечајном управ нику). Најкраћи период који мора да протекне од решења о покретању претходног поступка до дана одржавања рочишта повећан је на 60 дана. Новим законом извршено је детаљније нормирање поступка давања и одговарања на примедбе поверилаца у вези са УППР-ом. Рок за подношење примедби је сада пре клузиван, уз обавезу предлагача да на сваку примедбу одговори у року од 15 дана, уз про писивање преклузивности и тог рока. Право предлагача на измене поднетог УППР-а ограничено је на само једну измену.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

У случају кредитног финансирања при вредног друштва током спровођења реор ганизације, намирењу ових кредита даје се приоритет у случају покретања новог стечај ног поступка тако што су проглашени обаве зом стечајне масе. Такође, тако одобрени кредити изузети су од побијања.

У случају достављања измењене верзије УППР-а није потребно поново достављати изјаве већинских поверилаца. Стечајни судија има могућност да анга жује стручно лице у циљу провере тачности података из УППР-а, али и у циљу обављања других послова које суд може да одреди ре шењем. Такође је прописана и могућност одре ђивања мере обезбеђења у претходном по ступку по предлогу стечајног дужника или по службеној дужности, која сада, поред за бране извршења и намирења која је једино предвиђена постојећим законским решењем, обухвата и именовање привременог стечајног управника, забрану плаћања са рачуна (без сагласности привременог стечајног управни ка или стечајног судије), забрану располагања имовином стечајног дужника (без сагласно сти привременог стечајног управника или стечајног судије) и забрану спровођења при нудне наплате од стране НБС, која може да траје најдуже шест месеци, уз могућност да иста буде укинута и пре истека тог рока. Сте чајни судија је обавезан да, уз одређивање мере забране исплате са рачуна, одреди и на мене за које могу да се врше одређена плаћа ња, уз сагласност стечајног судије. Предвиђена је могућност да стечајни суди ја изврши процену висине потраживања за потребе гласања. Стечајни судија је обавезан да процену висине потраживања за потребе гласања врши на основу достављене проце не, али је истовремено овлашћен да наложи и нову процену од стране овлашћеног стручног лица у случају сумње. Такође, укинуто је право стечајног дужни ка да поднесе План реорганизације у стечају. Прописана је и обавеза стечајног управни ка на сарадњу са овлашћеним предлагачима Плана реорганизације у стечају у погледу до ставе свих потребних информација. Рок за подношење Плана ограничава се на 90 дана. Уведен је нови разлог за одбачај Предлога плана реорганизације у стечају у случају да Планом нису обухваћени повериоци који би, да су њим обухваћени, могли да својим гласа њем утичу на одлуку о усвајању Плана.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Рок за одржавање рочишта продужен је са највише 20 на највише 90 дана. Суд је обавезан да План реорганизације достави само надлежном регистру, при чему је брисана обавеза да се тај план достави и свим повериоцима и оснивачима стечајног дужника. Најкраћи рок за одржавање рочишта за гласање о Плану сада износи 60 дана. Новим законским решењем се, поред ра злучног повериоца, и заинтересованим ли цима признаје право на доставу независне процене вредности за потребе процене права гласа разлучних поверилаца. Период у којем наступа дан почетка при мене Плана реорганизације продужен је са највише 15 на највише 30 дана од дана прав носнажности решења којим се потврђује сам план. Укинута је могућност да предлагачу Плана који није добио довољан број гласова и чији План није изгласан, суд одобри додат них 30 дана за припрему измењеног Плана реорганизације. Стечајни дужник је овлашћен да пре или након истека рока за спровођење Плана реор ганизације суду поднесе предлог за покрета ње стечајног поступка у складу са УППР-ом, чиме је попуњена постојећа правна празнина у погледу таквог права стечајног дужника и створена могућност да се током периода при мене Плана реорганизације омогући предла гање и усвајање новог Плана реорганизације. Проширен је и круг стечајних разлога и на оне које стечајни дужник и повериоци утврде у самом Плану реорганизације.

Досадашњим решењем стечајни судија је разрешавао стечајног управника ако су ис пуњени таксативно набројани разлози и као изузетак у случају образложеног предлога Одбора поверилаца и у случају када наведе ни услови нису испуњени, али када постоје други разлози који су у вези са испуњавањем обавеза стечајног управника. Истом одред бом било је прописано да предлог за разре шење Одбор поверилаца може да поднесе на првом поверилачком рочишту или у року од 60 дана од дана одржавања првог поверилач ког рочишта. Суд ће новим решењем, на предлог Одбора поверилаца, разрешити стечајног управника и то без икаквог разлога, при чему Одбор по верилаца није ограничен роком за подноше ње предлога. Овакво решење је у много чему несаврше но и у пракси може водити бројним злоупо требама.

10. Могућност разрешења стечајног управника на предлог Одбора поверилаца, без потребе испуњења било каквих додатних услова, при чему Одбор поверилаца није ограничен роком за подношење предлога за разрешење.

Остале измене

Измењен је члан 32. важећег Закона у ста ву 3. тако што је брисан део одредбе којим је предвиђено да се разрешење стечајног управ ника од стране Одбора поверилаца може спровести само ако „постоје други разлози који су у вези са испуњавањем обавеза сте чајног управника.”

11. Смањење већине потребне за доношење решења о банкротству са досадашњих 70% на 50%. Смањена је потребна већина за доноше ње решења о банкротству тако што је пред виђено да ће стечајни судија донети решење о банкротству уколико стечајни повериоци за чија потраживања се учини вероватним да износе више од 50% (уместо досадашњих 70%) укупних потраживања стечајних пове рилаца, одлуче да се стечајни поступак одмах настави банкротством.

Изменама и допунама Закона укинута је и обавеза достављања тромесечних извештаја о току стечајног поступка и стању стечајне масе овлашћеној организацији – Агенци ји за лиценцирање стечајних управника – у случајевима стечаја над правним лицем које је са већинским јавним или друштвеним ка питалом. Иако је усвојено решење логично, с обзиром на то да Агенција за лиценцирање стечајних управника обавља и послове сте чајног управника у случајевима стечаја над правним лицем које је са већинским јавним

Прецизирано је да стечајни судија може да изрекне меру забране плаћања без сагла сности стечајног судије или привременог стечајног управника, уместо досадашње за бране исплата, и то ако у тренутку доношења решења о покретању претходног стечајног поступка пословни рачуни стечајног дужни ка нису блокирани услед извршења основа и налога за принудну наплату код организаци је која спроводи поступак принудне наплате. У случају да су рачуни стечајног дужника у блокади, стечајни судија доноси решење ко јим дозвољава плаћања са рачуна стечајног дужника, при чему решењем одређује намене за које се плаћања могу вршити, уз обавезу да свако конкретно плаћање буде одобрено од стране стечајног судије или привременог стечајног управника у облику давања сагла сности. Прописано је да се на дан првог повери лачког рочишта одржава и прва седница Скупштине поверилаца.

Кроз одређене случајеве из праксе привредних судова који се односе на ништавост уговора издвајамо примере који се односе на последице ако су ништаве само неке одредбе уговора о кредиту, затим на последице ако уговор није закључен по процедури и форми коју прописује Закон о јавним набавкама, као и када је утврђено да последица повреде неке законске норме, ако она то изричито не прописује, не повлачи ништавост уговора, већ само прекршајну одговорност учиниоца. Из образложења: Одредбом члана 105. став 1. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989, 57/1989 и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/1993) прописано је да ни штавост неке одредбе уговора не повлачи

LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Ништавост уговора – пракса привредних судова

НИШТАВОСТ НЕКЕ ОДРЕДБЕ УГОВОРА НЕ ПОВЛАЧИ НИШТАВОСТ И САМОГ УГОВОРА АКО ОН МОЖЕ ДА ОПСТАНЕ БЕЗ НИШТАВЕ ОДРЕДБЕ И АКО ОНА НИЈЕ БИЛА НИ УСЛОВ УГОВОРА НИ ОДЛУЧУЈУЋА ПОБУДА ЗБОГ КОЈЕ ЈЕ УГОВОР ЗАКЉУЧЕН.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

или друштвеним капиталом, као проблем може да се јави транспарентност поступка стечаја у наведеним случајевима јер не по стоји обавеза достављања свеобухватних извештаја о току стечајног поступка и стању стечајне масе и њиховог објављивања, тако да буду доступни најширој јавности, што је сва како обавеза у случају свих осталих стечајних поступака, односно стечајних поступака који се не спроводе над правним лицем које је са већинским јавним или друштвеним капита лом. Искључена је могућност да прву седницу Скупштине поверилаца заказују друга лица осим стечајног судије (стечајни управник, повериоци са одређеном висином потражи вања), док је уместо двотрећинске сада пред виђена обична већина присутних поверилаца као неопходна за доношење одлука. Стечајни судија, сада по службеној ду жности, може да изврши исправку претход но донетог закључка који садржи очигледну техничку или словну грешку.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ништавост и самог уговора ако он може да опстане без ништаве одредбе и ако она није била ни услов уговора ни одлучујућа побуда због које је уговор закључен, док је ставом 2. истог члана прописано да ће уговор остати на снази чак и ако је ништава одредба била услов или одлучујућа побуда уговора у случају кад је ништавост установљена, управо да би уго вор био ослобођен те одредбе и важио без ње. У конкретном случају је одредбом члана 5. Уго вора о кредиту број 147-13061/08 од 7. 4. 2008. године, који је тужилац, као корисник кредита, закључио са првотуженим, уговорена каматна стопа од 14% годишње, уз сагласност корисни ка кредита да банка у току трајања уговора, а без његове даље сагласности, може да врши измену каматне стопе у случајевима промене тржишних услова и пословног окружења и других услова пословања, раста камата на бан карском тржишту, промене пословне политике банке, тржишног и пословног окружења и дру гих услова пословања. Правилан је закључак првостепеног суда да у делу садржаном у чла ну 5. спорног уговора ништавост ових одре даба, као последица противности принудним прописима, није довела до ништавости целог уговора, сходно одредби члана 105. Закона о облигационим односима. Притом побуде бан ке да створи приход од уговорене камате јесу битан елемент уговора о кредиту, као и једна од одлучујућих побуда банке за закључење угово ра о кредиту и пласман новчаних средстава уз камату, али банка ће свакако да оствари при ход од уговорене камате и када се на пласира на новчана средства из одобреног кредита ова камата обрачуна у фиксном износу који је био наведен у самом уговору, а затезна камата на период доцње у плаћању по стопи која је про писана законом. Привредни апелациони суд кроз своју одлу ку закључује да одредбе којима је банка овла шћена да висину стопе уговорне камате може да промени у складу са својом пословном по литиком, као и одредбе о висини стопе затезне камате, заиста не представљају одлучујућу по буду за закључење уговора нити могу да буду разлог ништавости целог уговора. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 480/15 од 28. 10. 2015. године, укинута Решењем Привредног апелационог суда, Пж. 207/16 од 21. 9. 2017)

У СЛУЧАЈУ НИШТАВОСТИ УГОВОРА, СВАКА УГОВОРНА СТРАНА ЈЕ ДУЖНА ДА ВРАТИ ДРУГОЈ СВЕ ШТО ЈЕ ПРИМИЛА ПО ОСНОВУ ТАКВОГ УГОВОРА.

Из образложења: Одредбом члана 104. став 1. Закона о обли гационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) прописано је да је у случају ништавости уго вора, свака уговорна страна дужна да врати другој све што је примила по основу таквог уговора, а ако то није могуће или ако се при рода онога што је испуњено противи вра ћању, мора се дати одговарајућа накнада у новцу према ценама у време доношења судске одлуке, уколико Закон што друго не пропи сује. Ставом 3. наведеног члана прописано је да ће приликом одлучивања суд водити рачу на о савесности једне, односно двеју страна, значају повређеног добра и интереса, као и о моралним схватањима. У конкретном случају парничне странке су биле у облигационоправном односу по основу усмено закљученог уговора о делу, на основу кога је тужиоцу од стране туженог дат налог за вршење радова фактурисаних утуже ним рачунима. Радови су извршени у целости и исти су примљени од стране овлашћених лица туженог, а тужени није рекламирао ко личину и квалитет изведених радова. Међутим, у наведеном случају ради се о ништавом правном послу будући да није за кључен по процедури и форми коју прописује Закон о јавним набавкама, с обзиром на то да је тужени јавно предузећа. Како је правни посао који су парничне странке закључиле ништав, суд одлучује коју ће последицу из члана 104. Закона о облига ционим односима применити, јер је опште правило да се у случају ништавости накнада одређује тако да ниједна страна не постигне корист на штету друге уговорне стране. При том сам уговор о делу који су парничне стран ке закључиле представља двострано теретан и именован правни посао. У овом случају је једна уговорна страна, тужилац у овој пар ници, у потпуности испунила своју уговорну обавезу, док тужени своју обавезу преузету уговором није испунио. Сходно цитираној

одредби члана 104. Закона о облигационим односима, у конкретном случају није могуће да свака странка врати оно што је по основу уговора примила јер је тужилац своју уговор ну обавезу у потпуности испунио, па је туже ни дужан да плати накнаду у новцу на име изведених радова. Тужени нема право да из своје несавесности извлачи корист јер је као јавно предузеће био дужан да се у свом по словању придржава одредби Закона о јавним набавкама, што није чинио. (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 628/15 од 6. 5. 2016. године, укинута Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 4652/16 од 26. 7. 2017)

Из образложења:

(Решење Привредног апелационог суда Пж 6697/15 од 13. 4. 2016)

ПРАВОСНАЖНОМ СУДСКОМ ОДЛУКОМ О УТВРЂЕЊУ НИШТАВОСТИ ОДРЕЂЕНОГ УГОВОРА ИЗ ПРАВНОГ ПРОМЕТА ЕЛИМИНИШЕ СЕ УГОВОР СУПРОТАН ПРИНУДНИМ

Осим последице враћања датог односно примљеног по уговору, ништавост утврђена правоснажном судском одлуком има основ но дејство да елиминише из правног промета уговор који је супротан принудним прописи ма, јавном поретку или добрим обичајима. То значи да се сматра као да уговор није ни био закључен, да није стварао нити да ствара пра ва и обавезе за странке у смислу члана 148. истог закона, односно да не производи друге правне последице. Тужилац на то основано указује у жалби. Ништавост уговора не зависи од савесно сти или несавесности уговорних страна, већ од постојања узрока ништавости. Према за конским одредбама, ни накнадни престанак таквог узрока по правилу не води пунова жности уговора. Од савесности уговорних страна зависи одлука о захтеву за враћање датог, као и обавеза накнаде штете проузро коване закључењем ништавог уговора. (Пресуда Привредног апелационог суда, Пж 3312/16 од 26. 1. 2017)

НЕИЗВРШЕЊЕ УГОВОРОМ ПРЕУЗЕТИХ ОБАВЕЗА ЈЕ РАЗЛОГ ЗА РАСКИД УГОВОРА ПОД УСЛОВИМА ПРЕДВИЂЕНИМ ЗАКОНОМ, А НЕ РАЗЛОГ ЗА УТВРЂИВАЊЕ НИШТАВОСТИ УГОВОРА.

Из образложења: Одредбом члана 52. Закона о облигацио ним односима предвиђено је да је, ако основ не постоји или је недопуштен, уговор ни штав. У складу са наведеном одредбом основ представља главни циљ или сврху обавези вања, при чему је правилно првостепени суд утврдио да уговорне обавезе имају допуште ни основ, будући да конкретни обавезно правни однос и из њега проистекле уговорне обавезе нису правно недопуштени по свом садржају и циљу због кога су настали. Наи ме, у конкретном случају су првотужени и друготужени били у уговорном односу по

25 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Према одредби члана 3. Закона о парнич ном поступку, суд поступа у оквирима поста вљеног тужбеног захтева. Сагласно одредби члана 109. став 1. Закона о облигационим од носима, суд на ништавост пази и по службе ној дужности, али тада такву околност цени као претходно питање од којег зависи основа ност захтева. Уколико се тужбеним захтевом тражи утврђење ништавости уговора, суд испитује само постојање разлога за апсолут ну ништавост, док се разлози релативне ни штавости утврђују само по захтеву странке за поништај уговора и то само разлози на које странка указује и на којој је терет доказивања постојања таквих разлога. По налажењу дру гостепеног суда, уколико се тужилац позива на разлоге апсолутне ништавости, онда не може да захтева поништај уговора.

Из образложења:

ПРИВРЕДНО ПРАВО

КАДА ЈЕ ПРЕДМЕТ ТУЖБЕ ЗАХТЕВ ЗА УТВРЂЕЊЕ НИШТАВОСТИ УГОВОРА, СУД ЦЕНИ ПОСТОЈАЊЕ РАЗЛОГА ЗА АПСОЛУТНУ НИШТАВОСТ УГОВОРА, ДОК СЕ РАЗЛОЗИ РЕЛАТИВНЕ НИШТАВОСТИ ИСПИТУЈУ САМО ПО ЗАХТЕВУ СТРАНКЕ ЗА ПОНИШТАЈ УГОВОРА.

ПРОПИСИМА, ЈАВНОМ ПОРЕТКУ ИЛИ ДОБРИМ ОБИЧАЈИМА, ЗА КОЈИ СЕ СМАТРА КАО ДА НИЈЕ НИ БИО ЗАКЉУЧЕН.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

основу уговора о пословно-техничкој сарад њи из 2007. године, из чијег садржаја прои злази да З. З. на име заједничког пословања улаже земљиште на коришћење, засад шпар гле на 12 хектара и улагања које је извршио на узгоју и расту шпаргле, што укупно изно си … динара, а ДОО … у заједничко посло вање улаже … динара. Из исказа законских заступника који су закључили предметни уговор првостепени суд је утврдио да је воља уговорних страна била да се баве по словањем у пољопривреди и да кроз развој пољопривреде остваре одређене резултате, односно да закључе наведени уговор, што је онемогућено елементарним непогодама, тако да је правилан закључак првостепеног суда да су парничне странке закључиле уго вор који није противан закону, јавном по ретку и добрим пословним обичајима, са допуштеним основом. Чињеница да уговор није реализован не представља разлог ни штавости уговора, већ основ да учесници материјалног правног односа могу да траже одређену накнаду штете под условима пред виђеним законом. Уз то, тужени су истог дана закључили и Анекс 1 Уговора о послов но-техничкој сарадњи од 18. 5. 2007. годи не, којим се, уместо заједничке производње на целокупно раније уговореној површини, са Земљорадничке задруге … преноси на … ДОО самостално право даље производње и продаје шпаргли на површини од 12 хекта ра за 2009. и 2010. годину, а … ДОО треба да врати у посед Земљорадничке задруге … исту парцелу са даном 1. 7. 2010. године. (Пресуда Привредног апелационог суда, Пж 8316/16 од 25. 1. 2017)

УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ НЕПОКРЕТНОСТИ ЗАКЉУЧЕН У ВАНСУДСКОМ ПОСТУПКУ НАМИРЕЊА ХИПОТЕКАРНОГ ПОВЕРИОЦА, НИШТАВ ЈЕ УКОЛИКО У ПОСТУПКУ КОЈИ ЈЕ ПРЕТХОДИО ЗАКЉУЧЕЊУ НИСУ ПОШТОВАНЕ ОДРЕДБЕ ЗАКОНА О ХИПОТЕЦИ.

Из образложења: На правилно и потпуно утврђено чиње нично стање првостепени суд је правилно

применио материјалноправне одредбе из чл. 34. ст. 3, чл. 35 и чл. 36. Закона о хипотеци, као и чл. 103. Закона о облигационим одно сима, а за своју одлуку дао је довољне и јасне разлоге које у битном прихвата и овај суд као другостепени. У конкретном случају захтев за утврђење ништавости купопродајног уговора одно си се на уговор о купопродаји непокретно сти који је морао бити закључен у складу са одредбама Закона о хипотеци („Сл. гласник РС”, бр. 115/05). Првостепени суд је правил но утврдио да се овде тужени, као хипоте карни поверилац, определио за вансудски поступак намирења, који је регулисан импе ративним одредбама чланова 29–38. Закона о хипотеци („Сл. гласник РС”, бр. 115/05), који је релевантан у овом случају. Да би уговор о купопродаји непокретности која је продата у поступку вансудског намирења хипоте карног повериоца, а у складу са одредбама Закона о хипотеци, био и пуноважан, онда је тај уговор морао бити закључен у складу са одредбама поменутог закона, што значи да закључењу уговора мора да претходи по ступак који мора да буде спроведен у складу са одредбама чл. 29–38. Закона о хипотеци. Овде тужени се, као хипотекарни поверилац, определио за аукцијску продају, што је њего ва диспозиција у складу са чл. 35. ст. 1. на веденог Закона о хипотеци, па је био дужан да, сагласно чл. 34. ст. 3. Закона о хипотеци, пре приступања продаји уопште, било да је аукцијска било да је непосредна погодба, утврди оријентациону тржишну вредност непокретности ангажовањем овлашћеног судског вештака. Насупрот жалбеним наводима, првосте пени суд је правилно утврдио да пре при ступања продаји, у овом случају аукцијској продаји, а била су заказана два надметања, хипотекарни поверилац није поступио на начин прописан одредбом чл. 34. ст. 3. Зако на о хипотеци и није утврдио оријентациону тржишну вредност непокретности ангажо вањем овлашћеног судског вештака, него је та вредност утврђена из решења надлежног пореског органа, чиме је поступљено су протно императивној одредби чл. 34. ст. 3. Закона о хипотеци. Неосновано се жалбом

(Из пресуде Привредног апелационог суда, Пж. 5327/16 од 16. 11. 2016)

УКОЛИКО ЈЕ УГОВОР О КУПОПРОДАЈИ ЗАКЉУЧЕН СУПРОТНО ОДРЕДБАМА ЗАКОНА КОЈЕ ПРОПИСУЈУ ИСПУЊЕЊЕ ОДРЕЂЕНИХ УСЛОВА, ТО НЕИСПУЊЕЊЕ УСЛОВА ЧИНИ ГА НИШТАВИМ.

Из образложења: Правилан је закључак нижестепених судо ва да је уговор о купопродаји ништав јер је закључен супротно одредби члана 49а Зако на о задругама и члану 12. Закона о промету непокретности важећем у време закључења наведених уговора, што га чини ништавим у смислу члана 103. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Службени лист СРЈ”, бр. 31/93). И Уговор о закупу спорних пољопривредних

27 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Независно од горе наведеног, полазећи од одредби чл. 35. и 36. Закона о хипотеци, хипотекарни поверилац може да буде купац непокретности само у случају аукцијске про даје и само у случају када је ставио сопствену понуду, сагласно одредби чл. 35. Закона о хи потеци. То подразумева да након стављања сопствене понуде хипотекарни поверилац буде проглашен за купца као једини или нај бољи понудилац, а то се у овом случају није догодило. Насупрот томе, није спорно да су обе аукцијске продаје биле неуспешне. Даље следи да би се могло приступити продаји непосредном погодбом, али у поступку су изостали докази које је требало да достави тужени да је поштована одредба чл. 36, по себно чл. 36. ст. 5. Закона о хипотеци, при чему, када је у питању продаја непосредном погодбом, имајући у виду одредбе Закона о хипотеци, и то чл. 35. и 36, хипотекарни по верилац приликом оваквог начина продаје не може да буде купац, тј. не може „сам са собом” да закључи уговор о купопродаји не покретности непосредном погодбом. Из свих горе наведених разлога правилно је првостепени суд одлучио када је утврдио ништавост предметног уговора о купопро даји непокретности која је продата у поступ ку вансудског намирења.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

туженог указује на то да тужилац није спо рио да је процена извршена. Процена јесте извршена и то је назначено у спорном уго вору, али тек након неуспеле две аукцијске продаје, тј. процена је извршена пре закљу чења спорног уговора, а чланом 34. ст. 3. прописано је да се пре приступања продаји, било аукцијској било непосредном погод бом, мора утврдити оријентациона тржишна вредност непокретности ангажовањем овла шћеног судског вештака. Имајући горе наведено у виду, првосте пени суд је правилно закључио да нису били испуњени законски услови за аукцијску про дају непокретности у овом случају, а то су услови прописани чл. 34. ст. 3. Закона о хипо теци, због чега је предметни уговор о купо продаји закључен супротно одредби чл. 34. ст. 3. Закона о хипотеци, па тиме и ништав. Осим горе наведеног, овде тужени није до казао да је приликом аукцијске продаје (у овом случају друге) тужени, као хипотекар ни поверилац, сагласно чл. 35. ст. 8. Закона о хипотеци, дао сопствену понуду на аук цији, иако се у спорном уговору позива на наведено право хипотекарног повериоца из члана 35. Насупрот томе, тужени је, као хи потекарни поверилац, након неуспеле друге аукцијске продаје закључио спорни уговор, а да при томе није поштована процедура из чл. 35. Закона о хипотеци и пре закључења спор ног уговора није поштована ни императивна обавеза чл. 36. ст. 5. Закона о хипотеци, јер хипотекарни поверилац није обавестио хи потекарног дужника, овде тужиоца, о про даји која ће се обавити, тј. о уговору који ће бити закључен. Стога је првостепени суд правилно закључио да постоји и разлог ни штавости предметног уговора јер је исти закључен а да није поштован поступак из поменутог члана 36. ст. 5. Закона о хипотеци, чиме је уговор супротан наведеној норми, а тиме и ништав у целини. Имајући у виду горе наведено, а полазећи и од одредбе чл. 103. Закона о облигационим односима и имајући у виду закључење пред метног уговора, а супротно одредбама чл. 34. ст. 3. и чл. 36. ст. 5. Закона о хипотеци, првостепени суд правилно закључује да је предметни уговор ништав.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

парцела у моменту овере 30. 11. 2007. године био је ништав, имајући у виду да су парцеле биле евидентиране као друштвена својина. Како се давање у закуп сматра актом распо лагања у смислу одредбе члана 49а Закона о задругама, при чему сагласност надлежне Агенције надлежне за послове приватизације није прибављена, то је и овај уговор ништав. Ништавост се односи и на предуговор о за купу предметног пољопривредног земљишта. Ово из разлога што након ступања на снагу Закона о пољопривредном земљишту, а има јући у виду да је спорна непокретност била имовина Републике Србије, чији је корисник била Земљорадничка задруга „Р…”, у овој правној ствари првотужени – задруга није могла самостално да одлучује о располагању пољопривредним земљиштем давањем истог у закуп. Предуговор који су закључили ту жени супротан је одредбама Закона о пољо привредном земљишту и самим тим ништав у смислу одредбе члана 103. Закона о облига ционим односима. (Пресуда Врховно касационог суда, Прев. 382/15 од 20. 10. 2016, којом је потврђена Пресуда Привредног апелационог суда, Пж. 845/15 од 15. 7. 2015, којом је потврђена Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 175/14 од 27. 1. 2015)

ПОСЛЕДИЦА ПОВРЕДЕ НЕКЕ ЗАКОНСКЕ НОРМЕ, АКО ОНА ТО ИЗРИЧИТО НЕ ПРОПИСУЈЕ, НЕ ПОВЛАЧИ НИШТАВОСТ УГОВОРА, ВЕЋ САМО ПРЕКРШАЈНУ ОДГОВОРНОСТ УЧИНИОЦА.

Из образложења: Првостепени суд је по службеној дужно сти, у смислу одредбе члана 109. Закона о облигационим односима, оценом навода парничних странака и оценом изведених до каза, ценећи наводе туженог да је предметни дуг плаћен у потпуности и то уплатама тре ћим лицима, на основу закључених уговора о асигнацији потписаних од стране тужиоца, туженог и трећих лица којима је по налогу тужиоца плаћао одређене новчане износе, оценио питање пуноважности ових уговора и нашао да су апсолутно ништави у смислу одредби члана 103. став 1. Закона о облигаци оним односима.

Одредбом члана 103. став 1. Закона о обли гационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989, 57/1989, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/1993) прописано је да је уговор који је противан принудним прописима, јав ном поретку или добрим обичајима ништав ако циљ повређеног правила не упућује на неку другу санкцију или закон у одређеном случају не прописује нешто друго, док је чла ном 109. истог закона прописано да на ништа вост суд пази по службеној дужности и на њу може да се позове свако заинтересовано лице. Чланом 46. став 2. Закона о платном промету, који је био на снази у спорном периоду, про писано је било да правна и физичка лица која обављају делатност могу да измирују међу собне новчане обавезе и уговарањем проме не поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и друго), пребијањем (компензација) и на дру ги начин у складу са Законом. Уз то, ставом 3, изузетно од става 2. овог члана, пропи сано је да правна и физичка лица која оба вљају делатност не могу да измирују обавезе по основу асигнације и цесије ако асигнати односно цеденти имају неизмирене обавезе евидентиране код банке у моменту плаћања, осим за плаћања по основу исплата зарада и накнадних трошкова, као и по основу других примања или новчаних накнада социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечај и ликви дацију. Првостепени суд закључује да су предмет ни уговори о асигнацији закључени супротно принудним прописима, односно цитираној одредби члана 46. Закона о платном промету, који је био на снази у спорном периоду, с об зиром на утврђену чињеницу да су закључе ни и извршени у периоду блокаде тужиочевог рачуна на основу принудне наплате, па су као такви апсолутно ништави у смислу члана 305. став 1. Закона о облигационим односима, те стога не производе правно дејство. Привредни апелациони суд, као суд дру гог степена, констатује да овакав закључак првостепеног суда не може да се прихвати као правилан, па је преиначио побијану пре суду. Привредни апелациони суд налази да

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 128/13 од 13. 5. 2015, преиначена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 4075/15 од 27. 10. 2016)

Из образложења: Другостепени суд констатује да је прво степени суд правилно утврдио да нису ис пуњени услови прописани одредбом члана 103. Закона о облигационим односима, те да, супротно жалбеним наводима, Уговор о измирењу дуга, закључен између тужио ца и туженог и оверен у Основном суду у Смедереву под Ов. бр. 492…/2012 од 9. 4. 2012. године, није ништав. Наиме, наве дени уговор је по својој правној природи уговор о промету непокретности. Закон о промету непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 111/09) у члану 4. став 1. прописује да

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу П. 498/15 од 15. 9. 2015, делимично потврђена, делимично преиначена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 7308/15 од 19. 10. 2016)

29 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

ЗАКОНОМ О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА ПРОПИСАНО ЈЕ ДА ЈЕ УГОВОР КОЈИ ЈЕ ПРОТИВАН ПРИНУДНИМ ПРОПИСИМА, ЈАВНОМ ПОРЕТКУ ИЛИ ДОБРИМ ОБИЧАЈИМА НИШТАВ, АКО ЦИЉ ПОВРЕЂЕНОГ ПРАВИЛА НЕ УПУЋУЈЕ НА НЕКУ ДРУГУ САНКЦИЈУ.

се уговор о промету непокретности закљу чује у писаној форми, а потписи уговарача оверавају се од стране суда. Према ставу 2. наведеног члана, уговори који нису закљу чени на начин из става 1. овог члана не про изводе правно дејство. Непокретности су, у смислу наведеног закона, и посебни делови зграда и станова, као и пословне простори је, гараже и гаражна места. Према одредби члана 103. став 1. Зако на о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93), уговор који је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима ништав је ако циљ повређеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако Закон у одређеном случају не прописује што друго, а чланом 105. став 1. истог закона прописано је да ништавост неке одредбе уговора не повла чи ништавост и самог уговора ако он може да опстане без ништаве одредбе и ако она није била ни услов уговора ни одлучују ћа побуда због које је уговор закључен. С обзиром на то да је наведени уговор за кључен у писаној форми и да је потпис уго варача оверен од стране суда, а како није противан јавном поретку ни добрим обича јима, правилно првостепени суд налази да као такав производи правно дејство и није противан принудним прописима, тј. закљу чен је у свему у складу са одредбом члана 4. став 1. Закона о промету непокретности. Правилна је одлука првостепеног суда да одбије тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је Уговор о измире њу дуга, закључен између парничних стра нака дана 27. 6. 2012. године и оверен пред Основним судом у Смедереву под бројем Ов. бр. 492…/2012 дана 9. 4. 2012. године, ништав.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

последица повреде неке законске норме (у конкретној правној ствари одредбе члана 46. став 3. Закона о платном промету, који је ва жио у спорном периоду), ако она то изричито не прописује, не повлачи ништавост уговора, већ конкретно само прекршајну одговорност учиниоца у смислу наведеног закона. Како је одредбама овог закона прописана прекршајна одговорност у виду новчане казне за поступа ње противно забрани измиривања обавеза по основама наведеним у члану 46. став 3. Закона о платном промету, следи да циљ повређеног правила упућује на другу санкцију – новчану казну, па су правне радње туженог на основу уговора о асигнацији пуноважне, из чега про излази да њихово предузимање нема после дицу ништавости правних основа по којима су предузете.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Могућности и дилеме оснивача приликом оснивања друштва са ограниченом одговорношћу

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Приликом оснивања друштва са ограниченом одговорношћу оснивач(и) има(ју) читаву лепезу могућности у погледу одредби оснивачког акта. Формулисање ових одредби у великој мери условљава функционисање и рад привредног друштва.

Владимир Саичић, дипл. правник, с вишегодишњим искуством у области привредног права

акон о привредним друштвима пропи сује обавезне елементе оснивачког акта, те уколико су обавезни елементи унети у уговор, односно одлуку о оснивању и ако не постоје друге Законом предвиђене сметње, свакако ће бити дозвољена његова регистра ција. Међутим, као и код правних односа из међу уговарача који су регулисани Законом о облигационим односима, и Закон о привред ним друштвима оставља слободу оснивачима (уговарачима код уговора о оснивању) да сво је односе, односно функционисање друштва уреде на другачији начин од начина одређе ног Законом. Најпре, друштво са ограниченом одго ворношћу може да буде основано од стране једног члана, али и од стране више чланова. Уколико се друштво оснива као једночлано, оснивачки акт се доноси у форми одлуке о оснивању, а уколико је вишечлано, онда у форми уговора о оснивању. И код одлуке и код уговора о оснивању потписи оснивача морају да буду оверени од стране јавног бележника, осим у подручјима за које јавни бележник није именован, када се потписи оверавају у надлежном суду или општини.

Приликом измена оснивачког акта не постоји обавеза овере потписа, међутим, са мим оснивачким актом може да се предвиди да она постоји и приликом измене. Непосто јање обавезе овере има предност због еконо мичности, док њено постојање има предност у правној сигурности, тј. у онемогућавању злоупотреба (фалсификовање потписа). Оснивачи имају обавезу да одреде претежну делатност којом ће се друштво бавити. Одабир делатности је слободан, уз ограни чење да делатност није Законом забрањена. Друштво може да се бави и свим другим де латностима које нису Законом забрањене, а које и не морају бити наведене у оснивачком акту. У пракси регистратор не проверава да ли ће се друштво претежно бавити делатно шћу наведеном у оснивачком акту (нити има могућности да то провери), међутим, реги стратор је овлашћен да одбије регистровање друштва које својим називом код трећих лица може да изазове заблуду о претежној делат ности друштва. У оснивачком акту се наводи и седиште привредног друштва. Избор седишта је ви шеструко важан јер се на регистровану адре су седишта врши достављање привредном друштву (уколико није регистрована посебна адреса за пријем поште), затим се у односу на седиште одређује месна надлежност судова итд. Регистратор не проверава да ли је фак тички седиште друштва оно које је наведено

31 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

законом предвиђен већи износ основног ка питала за друштва која обављају одређене делатности. Основни капитал може да буде новчани и неновчани. Од улога у основном капиталу зависи удео члана друштва. На при мер, уколико два оснивача желе да оснују д. о. о., при чему ће први члан имати удео од 60%, а други од 40%, тј. ако је основни капитал 100 динара, први члан треба да уложи 60, а други 40 динара, као што и улози и удели на тај на чин треба да се наведу у оснивачком акту. Од удела у оснивачком акту зависи право гласа у скупштини друштва јер члан друштва има право гласа сразмерно вредности удела. У погледу новчаног удела приликом оснивања друштва са ограниченом одговорношћу, удео се уплаћује након регистровања потписа на оснивачком акту и то на привремени рачун, а доказ о уплати доставља се регистратору при ликом регистрације. Оснивачким актом одређује се и време уплате, односно уношења улога у основни капитал друштва. Што се неновчаног улога тиче, исти се уноси у друштво и његова вред ност може да буде одређена путем процене, тј. може да је одреди овлашћени проценитељ, а може да буде одређена и споразумно од стра не чланова друштва. Уколико је вредност одређена споразумно, оснивачи уз захтев за регистрацију достављају споразум о процени, а регистратор не улази у ваљаност споразума и тачност процене. Пренос удела је слободан, осим ако је За коном о привредним друштвима или осни вачким актом другачије одређено. Дакле, оснивачким актом је могуће ограничити пре нос удела друштва, нпр. забранити пренос удела трећим лицима која нису оснивачи дру штва. Такође, чланови друштва имају право прече куповине удела који је предмет преноса трећем лицу, осим ако је то право искључено оснивачким актом или Законом. Оснивачким актом је могуће искључити законско право прече куповине чланова друштва, те њихов пренос учинити слободним, слично као про мет акција код јавних акционарских друштава. Такође, оснивачким актом може да се предви ди право друштва или једног или више члано ва друштва да у року од шест месеци од смрти члана друштва, а најкасније у року од три

ПРИВРЕДНО ПРАВО

у оснивачком акту. Међутим, уколико се ре гиструје седиште које не одговара стварном седишту, за друштво могу настати несагледи ве штетне последице, на пример тужба или предлог за извршење, као и сва друга писмена упућена од стране суда, послата на регистро вану адресу, која се након понављања слања и истицања на огласној табли суда сматрају до стављеним, тако да тужени или извршни ду жник са фиктивним седиштем може да сноси последице правноснажности и извршности судске одлуке, без обзира на основаност уту жења. Поред адресе седишта, у оснивачком акту се наводи и седиште чланова. Уколико члан након оснивања промени адресу, дужан је да о томе обавести друштво. Обавештавање друштва о промени седишта од стране чла на прописано је пре свега у интересу самог члана, како би исти могао да остварује своја права и овлашћења која има према друштву. Привредно друштво има пословно име. Пословно име мора да садржи назив, правну форму и место у ком је седиште друштва. По ред ових обавезних елемената, пословно име може да садржи и опис предмета пословања друштва. Што се назива тиче, оснивачи мора ју да воде рачуна да не сме да буде истоветан називу другог друштва, а и мора да се разли кује од назива другог правног лица, тако да не изазива заблуду о идентитету са другим дру штвом. У Закону није детаљније објашњено шта се сматра изазивањем заблуде о идентитету. Међутим, Агенција за привредне реги стре у пракси дозвољава регистрацију назива који се од назива другог друштва разликује у најмање три знака, док два нису довољна. Такође, у пракси регистратор сматра изази вањем заблуде назив који се изговара исто или слично као већ регистровани назив са држан у пословном имену другог привредног друштва, без обзира на то да ли се у писаном облику разликују или не (нпр. „керамика” и „ceramica”). Приликом оснивања привредног друштва најцелисходније је претрагом интернет странице Агенције за привредне регистре проверити да ли друго привредно друштво већ користи одабрани назив. Друштво са ограниченом одговорношћу мора да има основни капитал који износи најмање 100 динара, осим ако је посебним

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

месеца од дана регистрације наследника пре минулог члана друштва, у складу са Законом о регистрацији, донесу одлуку о принудном от купу удела од његових наследника. Законода вац је намерно оставио могућност члановима да ограниче или дозволе слободан пренос и на слеђивање удела, због тога што уговор о осни вању може да има карактер intuitu personaе, тј. може да буде везан за лична својства оснива ча, а и не мора. Одлука једног оснивача да са другим оснивачем оснује привредно друштво може да буде узрокована личним својствима сауговарача, па је у том случају пожељно да се пренос удела ограничи и да се предвиди пра во на принудни откуп удела који се наслеђу ју. Уколико је приликом одабира сауговарача (суоснивача) пресудан био капитал, а не лич на својства, онда нема разлога да се могућност преноса удела ограничава. Такође, оснивачким актом могу да се пред виде други разлози за иступање члана дру штва, осим оних који су предвиђени Законом. Оснивачким актом такође може да се пропи ше поступак иступања, као и начин одређи вања накнаде члану друштва који иступа. Још једна битна одлука оснивача друштва са ограниченом одговорношћу јесте да ли ће управљање друштвом да организује као једнодомно или дводомно. У случају једно домног управљања, органи друштва су: 1) скупштина и 2) један или више директора; док су у случају дводомог управљања органи друштва: 1) скупштина, 2) надзорни одбор и 3) један или више директора. Дакле, разлика између дводомног и једнодомног управљања је у томе што код дводомног управљања по стоји надзорни одбор, док код једнодомног не постоји. Предност постојања надзорног од бора је у правној сигурности, док је предност (не)постојања истог у брзини и ефикасности, јер су у друштву са надзорним одбором ди ректори подређени надзорном одбору у мно гим доменима, те исти није погодан за мања или средња предузећа. Осим тога, надзорни одбор изискује знатно сложенију организа цију, те веће трошкове који се манифестују у накнадама члановима, као и дуже време приликом одлучивања. Такође, с обзиром на то да надзорни одбор није извршни (опера тивни) орган, у пракси је веома чест случај да

овај орган представља већу сметњу него што доноси корист јер се, уместо ефикасне кон троле, његово деловање често своди пре свега на успоравање доношења одлука и смањење експедитивности извршног органа (једног или више директора). Надзорни одбор че сто представља непотребну баријеру између скупштине друштва (чланова) и директора, чије је добро разумевање предуслов успешног функционисања привредног друштва. Што се скупштине друштва са ограни ченом одговорношћу тиче, њен рад и начин одлучивања у великој мери зависе од одред би оснивачког акта, тј. од уговора или одлуке оснивача. Најпре оснивачким актом може да се утврди несразмера између удела оснивача и права гласа у скупштини. Оснивачким ак том може да се уреди и надлежност скупшти не, тј. могу да се прошире или сузе овлашћења скупштине прописана Законом о привред ним друштвима. Такође, одредбе које се од носе на сазивање скупштине могу да се уреде оснивачким актом. Док по Закону седницу скупштине сазива директор или надзорни од бор, оснивачким актом може да се предвиди да седницу скупштине сазива члан друштва или неко друго лице, а може и да се смањи и проценат удела који заступају уделничари који имају право да сазову скупштину и про ценат удела који заступају уделничари који имају право да ставе додатне тачке на дневни ред седнице. Закон о привредним друштвима је предвидео и могућност уговарања обаве зне овере пуномоћја за гласање (што је битно уколико се жели да се спрече злоупотребе). Кворум за седницу скупштине, као и кворум за одржавање поновљене седнице такође је подложан изменама од стране оснивача, тако да кворум за седницу скупштине, сходно за конским одредбама, чини обична већина од укупног броја гласова чланова друштва – ако оснивачким актом није одређен већи број гласова, односно 1/3 од укупног броја гласо ва чланова друштва – ако оснивачким актом није одређен већи број гласова. Посебно важна област у којој је могуће де рогирати законска решења јесу одредбе Зако на о привредним друштвима које се односе на одлучивање двотрећинском већином чланова скупштине или на једногласно одлучивање.

33 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

одређено оснивачким актом (то може бити други директор, члан друштва, прокуриста или неко треће лице). Ова обавеза заступ ника може бити интерног карактера уколико није регистрована, као што су уосталом ин терног карактера сва друга ограничења која су наметнута законском заступнику од стра не надлежних органа друштва. То значи да друштво трећим лицима не може да истиче ограничење супотписом. Међутим, уколико је обавеза супотписа регистрована у складу са Законом, ова обавеза може да се истиче и пре ма трећим лицима, тј. трећа лица не могу да се позивају на то да им није била позната обаве за супотписа. У пракси се обавеза супотписа обично односи на новчани износ, тј. на новча ну вредност правног посла за чије закључење је обавезан супотпис. На пример, региструје се да је директор овлашћен да послове вред ности до 100.000 евра закључује самостално, а да је за све послове чија је вредност преко 100.000 евра, поред директоровог потписа, обавезан и потпис одређеног лица. Чланови друштва могу да издају и прокуру. Иначе, прокуру издаје скупштина, међу тим, оснивачким актом може да се предвиди да прокуру издаје директор или надзорни од бор. Оснивачи могу да ограниче овлашћења прокуристе ван ограничења која су прописа на Законом. Осим примера који су наведени у овом тексту, оснивачким актом могу посебно да се уређују или дерогирају одредбе Закона о привредним друштвима које се односе на чу вање пословне тајне, забрану конкуренције, располагање сопственим уделима, поступак у вези са правом прече куповине, деобу уде ла, додатне уплате и зајмове друштву, исплате члановима друштва, иступање друштва, ис кључење члана друштва итд. Закон о привредним друштвима оставља могућност оснивачима да у оквиру јавног поретка уређују своје односе, с обзиром на специфичности самог односа, те је препоруч љиво да се оснивачи пре оснивања детаљно упознају са одредбама Закона како би иско ристили све могућности слободе уговарања и своје односе уредили на начин који је најпри хватљивији, с обзиром на околности сваког појединачног случаја.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Наиме, одредбама оснивачког акта могуће је да се питања за која је Законом предвиђена двотрећинска већина или једногласно одлу чивање предвиди и друга већина, али не мања од обичне већине од укупног броја гласова чланова друштва који имају право гласа по одређеном питању. Ове одредбе су посеб но важне за оснивача који има обичну, а не двотрећинску већину, како би већ приликом оснивања предупредио проблеме који могу да настану уколико мањински члан жели да се успротиви неким одлукама већинског члана када се гласа о питању за које је потребна ква лификована већина или једногласност. Директор друштва, који је истовремено и законски заступник друштва, може да буде одређен оснивачким актом. Оснивачи или скупштина могу да одреде више директора друштва и у том случају сви директори дру штва су законски заступници друштва. Тако ђе, оснивачи могу да одреде и услове које лице мора да испуњава да би било именовано за директора. Чланови надзорног одбора у слу чају дводомног управљања такође могу, али и не морају да се именују оснивачким актом. Важно је истаћи да, у случају да је директор или члан надзорног одбора именован осни вачким актом, а да се касније донесе одлука о његовој промени, није нужно анексирање оснивачког акта да би се таква промена ре гистровала. Тада је довољно да се приликом подношења регистрационе пријаве, уз захтев за брисање односно уписивање, приложи и одлука скупштине, односно одлука надзорног одбора уколико се мења директор друштва са дводомним управљањем. Чланови друштва могу да ограниче овла шћења заступника друштва. Заступник је дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва, међутим, ова ограничења не могу да се истичу према трећим лицима. Изузет но, ограничења овлашћења заступника у виду обавезног супотписа могу да се истичу према трећим лицима ако су регистрована у складу са Законом о регистрацији. Оба веза супотписа је обавеза заступника дру штва да за све или одређене правне послове мора да прибави потпис другог лица које је

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Приказ измена које доноси нови Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма у односу на претходни закон Нови закон има основни циљ да у односу на досадашњи закон унапреди систем откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, као и да се изврши додатно усаглашавање Закона са међународним стандардима везаним за ову област. Јован Беара, дипл. инж., председник Пословног удружења УВРА Нови Сад

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ародна скупштина Републике Србије је 14. децембра 2017. године донела Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма (у даље тексту: Закон). Закон је објављен у „Службеном гласнику РС” број 113/2017 од 17. 12. 2017. године, ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања, а ПРИМЕЊУЈЕ СЕ ОД 1. АПРИЛА 2018. ГОДИНЕ. Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. гласник РС”, бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14). Овај закон је конципиран у 12 одвојених целина, и то: 1. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ; 2. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ОБВЕЗНИЦИ; 3. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ АДВОКАТИ; 4. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ЈАВНИ БЕЛЕЖНИЦИ;

5. ИНДИКАТОРИ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОСНОВА СУМЊЕ; 6. САРАДЊА НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА, ПРОЦЕНА РИЗИКА НА НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ И АНАЛИЗА ЕФИКАСНОСТИ И ДЕЛОТВОРНОСТИ СИСТЕМА; 7. УПРАВА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА; 8. КОНТРОЛА ПРЕНОСА ФИЗИЧКИ ПРЕНОСИВИХ СРЕДСТАВА ПЛАЋАЊА ПРЕКО ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ; 9. ЗАШТИТА И ЧУВАЊЕ ПОДАТАКА И ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈА; 10. НАДЗОР; 11. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ; 12. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ. У наставку приказа Закона настојаће се да се констатују и објасне разлике у односу на досадашњи Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма. На основу објављених оцена у Извештају Комитета Манивал (Манивал је комитет Савета Европе који окупља експерте који процењују усклађеност држава чланица са свим релевантним међународним стандардима за борбу против прања новца и финансирања тероризма у области правне праксе, финансијског система и унутрашњих послова, кроз процес узајамне евалуације равноправних

чланова) Република Србија је ушла у ПОЈАЧАНИ НАДЗОР од стране поменутог комитета, што доводи до обавезног извештавања Комитета о предузетим активностима на исправљању извештајем утврђених недостатака. Досада важећи закон оцењен је од стране Комитета Манивал прилично лошим оценама, тако да је констатовано да се иде на доношење новог закона који би исправио оно што је оцењено као лоше од стране Комитета јер би иначе измена досадашњег закона било у више од 50% одредби.

У уводним одредбама се под ПОЈМОВИМА (члан 3. став 1) уводе посебна објашњења за следеће појмове: ● Лице страног права:

● Уводи се појам ТРАСТА:

ТАЧКА 6: ТРАСТ је лице страног права које једно лице, оснивач (settlor, trustor), успоставља за живота или по смрти, а које поверава имовину на располагање и управљање поверенику (trustee) у корист корисника (beneficiary) или у неку посебно назначену сврху; ТАЧКА 12: Стварни власник траста је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом; одредба ове тачке аналогно се примењује на стварног власника другог лица страног права. Даје се јасније објашњење КОРЕСПОНДЕНТСКОГ ОДНОСА: ТАЧКА 14: Кореспондентски однос јесте однос између две банке или друге сличне институције, који настаје отварањем рачуна једне банке или друге сличне институције код

●

Уводе се додатни појмови везани за функционера, као што су ФУНКЦИОНЕР ДРУГЕ ДРЖАВЕ, ФУНКЦИОНЕР МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ФУНКЦИОНЕР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ: ТАЧКА 23: ФУНКЦИОНЕР ДРУГЕ ДРЖАВЕ је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у другој држави, и то: ● шеф државе и/или владе, члан владе и његов заменик, ● изабрани представник законодавног тела, ● судија врховног и уставног суда или другог судског органа на високом нивоу, против чије пресуде, осим у изузетним случајевима, није могуће користити редовни или ванредни правни лек, ● члан рачунског суда, односно врховне ревизорске институције и чланови органа управљања централне банке, ● амбасадор, отправник послова и високи официр оружаних снага, ● члан управног и надзорног органа правног лица које је у већинском власништву стране државе, ● члан органа управљања политичке странке; ТАЧКА 24: ФУНКЦИОНЕР МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у међународној организацији, као што је: директор, заменик директора, члан органа управљања, или другу еквивалентну функцију у међународној организацији; ●

35 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

ТАЧКА 4: Лице страног права је правна форма организовања у циљу управљања и располагања имовином која не постоји у домаћем законодавству (нпр. траст, ансталт, фидуције, фидокомис и сл.).

Детаљније се даје дефиниција КВАЗИ БАНКЕ: ТАЧКА 15: КВАЗИ БАНКА је страна банка или друга финансијска институција која се бави пословима који одговарају пословима банке или друге финансијске институције, која је регистрована у држави у којој се налази њено стварно седиште, односно у којој нема физичког присуства органа управљања и која није део финансијске групе уређене одговарајућим прописима. ●

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

1. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

друге банке у циљу вршења послова међународног платног промета.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ТАЧКА 25: ФУНКЦИОНЕР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ је физичко лице које обавља или је у последње четири године обављало високу јавну функцију у земљи, и то: ● председник државе, председник Владе, министар, државни секретар, посебни саветник министра, помоћник министра, секретар министарства, директор органа у саставу министарства и његови помоћници и директор посебне организације, као и његов заменик и његови помоћници, ● народни посланик, ● судија Врховног касационог, Привредног апелационог и Уставног суда, ● председник, потпредседник и члан савета Државне ревизорске институције, – гувернер, вицегувернер, члан Извршног одбора и члан Савета гувернера Народне банке Србије, ● лице на високом положају у дипломатско-конзуларним представништвима (амбасадор, генерални конзул, отправник послова), ● члан органа управљања у јавном предузећу или привредном друштву у већинском власништву државе, ● члан органа управљања политичке странке; ТАЧКА 26: ЧЛАН УЖЕ ПОРОДИЦЕ ФУНКЦИОНЕРА јесте брачни или ванбрачни партнер, родитељи, браћа и сестре, деца, усвојена деца и пасторчад и њихови брачни или ванбрачни партнери; ТАЧКА 27: Ближи сарадник функционера јесте физичко лице које остварује заједничку добит из имовине или успостављеног пословног односа или има било које друге блиске пословне односе са функционером (нпр. физичко лице које је формални власник правног лица или лица страног права, а стварну добит остварује функционер); У ТАЧКАМА 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34. и 35. додатно се дефинишу појмови као што су највише руководство, пренос новчаних средстава, пружалац платних услуга, платилац, прималац, посредник, платни рачун и јединствена идентификациона ознака. Под обвезницима (члан 4) изузета су лица која се баве поштанским саобраћајем, а у тачки 17. ближе су дефинисана лица која се баве пружањем услуга куповине, продаје

●

или преноса виртуелних валута или замене тих валута за новац или другу имовину преко интернет платформи, уређаја у физичком облику или на други начин, односно која посредују при пружању ових услуга У истом члану 4. као обвезници констатују се и АДВОКАТИ када помажу у планирању или извршавању трансакција за странку у вези са: ● куповином или продајом непокретности или привредног друштва, ● управљањем имовином странке, ● отварањем или располагањем рачуном код банке (банкарски рачун, штедни улог или рачун за пословање са хартијама од вредности), ● прикупљањем средстава неопходних за оснивање, обављање делатности и управљање привредним друштвима, ● оснивањем, пословањем или управљањем привредног друштва или лица страног права, ● у име и за рачун странке врше финансијску трансакцију или трансакцију у вези са непокретношћу. Обвезници су и јавни бележници у складу са посебним одредбама овог закона.

2. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ОБВЕЗНИЦИ На крају члана 5. у ставу 3. додата је следећа обавеза за обвезника: Обвезник је дужан да у вези са ставом 1. овог члана сачини одговарајућа унутрашња акта којима ће, ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, обухватити радње и мере дефинисане у овом члану. Унутрашња акта морају да буду сразмерна природи и величини обвезника и морају да буду одобрена од стране највишег руководства. У члану 6, под АНАЛИЗОМ РИЗИКА прописује се да је обвезник дужан да сачини: ● Анализу ризика у односу на целокупно пословање; ● Анализу ризика за сваку групу или врсту странке, односно пословног односа, односно за услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности, односно трансакције.

37 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

објективних разлога није могуће утврдити на прописани начин, обвезник је дужан да те податке утврди на основу писмене изјаве странке. Ако обвезник посумња у истинитост прибављених података или веродостојност представљене документације дужан је да о томе прибави писмену изјаву странке. У члану 28. прописана је следећа обавеза ОБВЕЗНИКА, везано за податке о пореклу имовине: Обвезник је дужан да прикупи податке и информације из члана 99. став 1. тачка 11) овог закона о пореклу имовине која јесте или ће бити предмет пословног односа или трансакције када пословни однос није успостављен, као и да процени веродостојност прикупљених информација ако, у складу са анализом ризика из члана 6. овог закона, утврди да у вези са странком постоји висок ризик од прања новца или финансирања тероризма. Обвезник прикупља податке и информације о пореклу имовине од странке и, предузимајући разумне мере, додатно их проверава кроз расположиве изворе информација. У делу који се односи на НОВА ТЕХНОЛОШКА ДОСТИГНУЋА И НОВЕ УСЛУГЕ, у члану 38, везано за ФУНКЦИОНЕРА, обвезник је дужан да утврди поступак по коме утврђује да ли је странка или стварни власник странке функционер. Тај поступак се утврђује интерним актом обвезника, у складу са смерницама које доноси орган из члана 104. овог закона, надлежан за надзор над применом овог закона код тог обвезника. Ако је странка или стварни власник странке функционер, осим радњи и мера из члана 7. став 1. овог закона, обвезник је дужан да: ● прибави податке о пореклу имовине која је или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, и то из исправа и друге документације коју подноси странка, а ако те податке није могуће прибавити на описани начин, обвезник ће о њиховом пореклу узети писмену изјаву непосредно од странке; ● прибави податке о целокупној имовини коју поседује функционер, и то из јавно

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Ово је веома битно за Агенције у посредовању са некретнинама. У члану 7, а везано за радње и мере познавања и праћења странке, у тачки 5. уводи се обавеза обвезника да прибави и процени веродостојност информација о пореклу имовине која јесте или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, у складу са проценом ризика. У члановима 11, 12, 13, 14, 15. и 16. дате су ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ У ВЕЗИ СА ПРЕНОСОМ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА. У делу који се односи на УТВРЂИВАЊЕ И ПРОВЕРУ ИДЕНТИТЕТА СТРАНКЕ, у члану 19. детаљно је дефинисано на који начин обвезник утврђује и проверава идентитет ПРЕДУЗЕТНИКА. Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је предузетник прибављањем података из члана 99. став 1. т. 1) и 3) овог закона. Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, као и у лична документа предузетника, чије копије чува у складу са законом. На копији коју чува обвезник уписује датум, време и лично име лица које је извршило увид у оригинал или оверену копију. Документација из регистра из става 2. овог члана не сме бити старија од три месеца од дана издавања. Податке из става 1. овог члана обвезник може да прибави непосредним увидом у регистар који води надлежни орган државе седишта или други званични јавни регистар. Обвезник је дужан да на одштампаном изводу из наведеног регистра упише датум, време и лично име лица које је извршило увид. Извод из овог става обвезник чува у складу са законом. Ако није могуће прибавити све податке из званичног јавног регистра, односно регистра који води надлежни орган државе седишта, обвезник је дужан да податке који недостају прибави из оригиналног документа или оверене копије документа или друге пословне документације коју доставља странка. Ако поједине податке који недостају из

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

доступних и других извора, као и непосредно од странке; ● обезбеди да запослени код обвезника који води поступак успостављања пословног односа са функционером, пре успостављања тог односа прибави писмену сагласност највишег руководства; ● прати са дужном пажњом трансакције и друге пословне активности функционера у току трајања пословног односа. Надаље, у члану 40. прописује се обавеза обвезника везана за ОФШОР правно лице, а у члану 41. обавеза обвезника када његова странка успоставља пословни однос са странком из државе која не примењује међународне стандарде у области спречавања прања новца. У члану 50, везано за услове које ОВЛАШЋЕНО ЛИЦЕ и његов ЗАМЕНИК морају да испуњавају, избрисана је обавеза поседовања ЛИЦЕНЦЕ

3. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ АДВОКАТИ У овом делу нема посебних додатних зах тева и обавеза за АДВОКАТЕ у односу на раније важећи закон.

4. РАДЊЕ И МЕРЕ КОЈЕ ПРЕДУЗИМАЈУ ЈАВНИ БЕЛЕЖНИЦИ У члановима 64, 65, 66. и 67. предвиђено је: ● обавештавање Управе о лицима и трансакцијама за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма; ● дужност давања података; ● обавеза састављања и примене листе индикатора; ● начин вођења евиденције.

5. ИНДИКАТОРИ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОСНОВА СУМЊЕ Овај део није претрпео неке битне измене и у односу на претходни закон урађене су само мале козметичке измене

6. САРАДЊА НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА, ПРОЦЕНА РИЗИКА НА

НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ И АНАЛИЗА ЕФИКАСНОСТИ И ДЕЛОТВОРНОСТИ СИСТЕМА У члану 70. предвиђено је да ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ образује КООРДИНАЦИОНО ТЕЛО ради остваривања ефикасне сарадње и координације послова надлежних органа који се врше у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма. Процена ризика од прања новца и финансирања тероризма на националном нивоу израђује се у писменој форми и ажурира најмање једном у три године. АНАЛИЗА ЕФИКАСНОСТИ И ДЕЛОТВОРНОСТИ СИСТЕМА САРАДЊЕ остварује се увођењем одређених евиденција које су дефинисане у члану 71, као и дефинисаним подацима који се достављају УПРАВИ.

7. УПРАВА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА Послови УПРАВЕ остали су исти као и у претходном закону, а у члановима 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84. и 85. дефинисано је: ● тражење података од обвезника; ● тражење података од надлежних државних органа и ималаца јавних овлашћења; ● привремено обустављање извршења трансакције; ● праћење финансијског пословања странке; ● иницијатива за покретање поступка у Управи; ● прослеђивање података надлежним органима; ● повратна информација; ● тражење података од страних држава; ● достављање података надлежним државним органима страних држава; ● привремено обустављање извршења трансакције на захтев надлежног органа стране државе; ● захтев надлежном органу стране државе за привремено обустављање извршења трансакције; ● спречавање прања новца и финансирања тероризма; ● извештавање о раду.

8. КОНТРОЛА ПРЕНОСА ФИЗИЧКИ ПРЕНОСИВИХ СРЕДСТАВА ПЛАЋАЊА ПРЕКО ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ

Овај део је исти као и у претходном Закону.

10. НАДЗОР У члану 104. дефинисано је да надзор над применом овог закона од стране обвезника, адвоката и јавних бележника врше: ● Управа; ● Народна банка Србије; ● Комисија за хартије од вредности; ● државни орган надлежан за инспекцијски надзор у области девизних и мењачких послова и игара на срећу; ● министарство надлежно за инспекцијски надзор у области трговине; ● Адвокатска комора Србије; ● министарство надлежно за послове поштанског саобраћаја; ● Јавнобележничка комора.

39 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

9. ЗАШТИТА И ЧУВАЊЕ ПОДАТАКА И ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈА

Сходно члану 115, Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона, у складу са законом којим се уређује пословање банака. Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 4) овог закона, у складу са законом којим се уређује пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима. Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 5) овог закона, у складу са законом којим се уређује делатност финансијског лизинга. Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачка 6) овог закона, у складу са законом којим се уређује делатност осигурања. Народна банка Србије изриче мере и казне обвезнику из члана 4. став 1. тачке 10), 11) и 16) овог закона, у складу са законом којим се уређује пружање платних услуга. Чланом 117. за наведене преступе у том члану предвиђена је: ● новчана казна у износу од 1.000.000 до 3.000.000 динара – казниће се за привредни преступ правно лице; ● новчана казна у износу од 50.000 до 200.000 динара – казниће се за привредни преступ одговорно лице у правном лицу. Чланом 118. за наведене преступе у том члану предвиђена је: ● новчана казна у износу од 100.000 до 2.000.000 динара – казниће се за привредни преступ правно лице; ● новчана казна у износу од 10.000 до 150.000 динара – казниће се за привредни преступ одговорно лице у правном лицу. Чланом 119. за наведене преступе у том члану предвиђена је: ● новчана казна у износу од 50.000 до 1.000.000 динара – казниће се за привредни преступ правно лице; ● новчана казна у износу од 10.000 до 100.000 динара – казниће се за привредни преступ одговорно лице у правном лицу.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Овај део је углавном остао исти, осим што је посебно у члану 89. дефинисано ДОСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА УПРАВИ, и то: Надлежни царински орган дужан је да Управи достави податке из члана 100. став 1. овог закона о сваком пријављеном или непријављеном преносу физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у року од три дана од дана тог преноса, а у случају да постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, дужан је да наведе и разлоге за сумњу. Надлежни царински орган дужан је да Управи достави податке из члана 100. став 2. овог закона у року из става 1. овог члана у случају преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе у износу нижем од износа из члана 86. став 1. овог члана, ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма.

11. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Члан 120: Новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 117. овог закона. Новчаном казном у износу од 30.000 до 300.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 118. овог закона. Новчаном казном у износу од 20.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај предузетник ако изврши неку од радњи из члана 119. овог закона. Новчаном казном у износу од 5.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако изврши неку од радњи из чл. 117. и 118. овог закона. Новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако надлежном царинском органу не пријави физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више, у динарима или страној валути, које преноси преко државне границе (члан 86. став 1). Новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако пријава из члана 86. овог закона не садржи све прописане податке (члан 86. став 2). Члан 121: Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај адвокат ако: ● не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма или када странка

тражи савет у вези са прањем новца или финансирањем тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 58); ● не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 59). Члан 122: Новчаном казном у износу од 10.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај јавни бележник ако: ● не обавести Управу о случајевима када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, односно не обавести је у прописаним роковима и на прописани начин (члан 64); ● не достави Управи, на њен захтев, тражене податке, информације и документацију, односно не достави их у прописаним роковима и на прописан начин (члан 65).

12. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 124: Обвезник је дужан да радње и мере из чл. 5. и 6. овог закона (радње и мере пре успостављања пословног односа и анализа ризика) изврши у односу на странке са којима је пословна сарадња успостављена пре ступања на снагу овог закона, у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона. Обвезник је дужан да своја интерна акта донесе у року од три месеца од дана ступања на снагу Закона.

Пореска кривична дела у Кривичном законику Централно место у корпусу пореских кривичних дела заузима кривично дело пореске утаје, које припада XXII глави Кривичног законика која прописује кривична дела против привреде, а уз наведено Законик прописује и кривично дело неуплаћивање пореза по одбитку, док се остала пореска кривична дела налазе у споредном законодавству. заменик јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду

КРИВИЧНО ДЕЛО ПОРЕСКЕ УТАЈЕ Кривично дело пореске утаје део је нашег кривичног законодавства, са мањим или већим изменама, још од 1959. године, а од 1. марта 2018. године примењиваће се одредба чл. 225. Кривичног законика, која је на нешто другачији начин прописала кривично дело пореске утаје у односу на одредбу чл. 229. ранијег Кривичног законика. Радња извршења основног облика кривичног дела алтернативно је прописана. Изрека пресуде којом се окривљени оглашава кривим због овог кривичног дела мора да садржи једну

41 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

дредбом члана 91. Устава Републике Србије прописано је да се средства из којих се финансирају надлежности Републике Србије, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, обезбеђују из пореза и других прихода утврђених законом. Истом одредбом прописано је и да је обавеза плаћања пореза општа. Како су порези један од најважнијих извора прихода сваке државе и како од испуњења пореске обавезе у крајњој линији зависи остваривање многих државних функција, јасно је да су за кршење тих обавеза предвиђене санкције, а да су најтежи облици пореских деликата прописани као кривична дела.

од алтернативно одређених радњи – мора бити јасно о ком се облику радње извршења ради, у супротном пресуда је неразумљива (Решење Апелационог суда у Нишу Кж. бр. 826/2010 од дана 28. 4. 2010. године). Први облик наведеног кривичног дела чини онај ко даје лажне податке о стеченим приходима, о предметима или другим чињеницама које су од утицаја на утврђивање пореза, доприноса и других дажбина. Најпре може да се постави питање ко је извршилац овог кривичног дела – да ли је то сам порески обвезник, био он физичко или правно лице, или у обзир долазе и друга лица – запослени у правном лицу, рачуновође и томе слично. Неспорно је да учинилац може да буде сам порески обвезник, било да је он физичко лице које не обавља привредну делатност (код, примера ради, пореза на капиталну добит), било да је предузетник или правно лице, у складу са Законом о одговорности правних лица за кривична дела („Сл. гласник РС” бр. 97/2008). Што се тиче других запослених – ситуација је умногоме спорна у пракси. Наиме, иако закон не предвиђа да је учинилац овог кривичног дела одговорно лице, у пракси се често захтева тај статус, па се, када су у питању привредна друштва порески обвезници, као извршиоци кривичног дела појављују углавном директори, а осим њих, евентуално и власници привредних друштава. Тако је и Апелациони суд нашао да уколико окривљени није ни власник ни оснивач, већ само запослени који има пуномоћје за заступање пред пореском управом, он не може бити учинилац кривичног дела пореска утаја јер у односу на њега не постоји обавеза да врши

КРИВИЧНО ПРАВО

Смиљка Стојановић,

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

обрачун и уплату пореза (Пресуда Апелационог суда у Београду Кж. бр. 169701/2012 од дана 29. 1. 2013. године). Као што је већ речено, радња извршења овде се састоји од давања лажних података о чињеницама од значаја за утврђивање пореске обавезе, односно ради се о подношењу пореске пријаве у којој су неистинито приказане одлучне чињенице, а најчешће се приходи приказују мањим или расходи већим него што јесу. Примера ради, овај облик кривичног дела постоји када учинилац прикаже вредност увезене робе мањом него што јесте (Пресуда Апелационог суда у Нишу Кж. бр. 1536/2010) или када лажно прикаже број запослених, чланова породице које издржава, вредност своје покретне или непокретне имовине. Дело је свршено самим подношењем пореске пријаве, односно давањем лажних података на захтев пореске управе. Треба се осврнути и на чињеницу да Закон говори о „давању података”, односно користи трајни глагол. Међутим, за постојање дела довољно је да се само једном да лажни податак, што произлази из одредбе чл. 112. ст. 30. КЗ-а. С друге стране, једно кривично дело постојаће и када учинилац у више наврата даје лажне податке, тако да не долази у обзир конструкција продуженог кривичног дела (Пресуда Окружног суда у Нишу Кж. бр. 1001/2006). У пракси је врло значајно и питање да ли кривично дело постоји само у погледу законито стечених прихода. Иако је из нове законске одредбе која регулише пореску утају обрисана та одредница, те се више не захтева давање лажних података о „законито” стеченим приходима, то не значи да ће обавеза плаћања пореза постојати и у односу на незаконито стечене приходе, већ само да се то више неће утврђивати као битно обележје кривичног дела јер се показало као веома проблематично у пракси. Другачије тумачење и поступање представљало би посредно легализовање незаконитих прихода, што не може бити оправдано. Тако је суд нашао да, када су у питању незаконито стечени приходи јер продаја робе није евидентирана у пословној документацији предузећа, с обзиром на то да је предузеће окривљеног продају фиктивно фактурисало фантомским предузећима, а заправо је продају вршило непознатим купцима за готов новац,

не може бити говора о кривичном делу пореске утаје (Пресуда Вишег суда у Чачку К. бр. 44/2010 од дана 21. 12. 2010. године и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 1-831/2011 од дана 11. 5. 2011. године). Слично томе је и Апелациони суд у Новом Саду утврдио да, када роба уопште није легално набављена јер је окривљени извршио увоз техничке робе на основу Јединствених царинских декларација које није задужио у пореској управи, што упућује на закључак да није поступио на законит начин, чињеница да исте није задужио у пореској управи и умањио своју пореску обавезу не представља радњу извршења пореске утаје (Решење Апелационог суда у Новом Саду Кж бр. 1 87/2016 од дана 31. 3. 2016. године). Уз то, када је роба набављена на црно, приходи добијени продајом такве робе не представљају законито стечене приходе, те стога нема пореске утаје (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж. бр. И 3392/2011 од дана 22. 11. 2012. године, којом је потврђена Пресуда Вишег суда у Новом Саду К. бр. 268/2010 од дана 30. 11. 2010. године). Исти став заузео је и Апелациони суд у Крагујевцу на седници Кривичног одељења дана 7. 12. 2012. године. Међутим, не треба сматрати да када рачун садржи све елементе које закон предвиђа, али у отпремници недостаје неки од података, примера ради регистарски број возила којим је роба довезена, то нужно значи да су рачуни и сам промет фиктивни (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж. бр. 1-974/2014 од дана 16. 6. 2014. године). Другу алтернативно постављену радњу извршења чини онај ко не пријави стечени приход, односно предмете или друге чињенице које су од утицаја на утврђивање пореза, доприноса и других дажбина. Овде се не ради о лагању, већ о пропуштању да се пореска пријава уопште поднесе, о неблаговременом подношењу пријаве или о подношењу непотпуне пореске пријаве. Очигледно је у питању кривично дело нечињења. Кривично дело постоји и када учинилац уопште не пријави приходе, на пример не пријави приходе остварене продајом новоизграђених станова, и тиме избегне плаћање пореза на капиталну добит, као и када пријави само део прихода – примера ради, пријави приходе стечене у земљи, али не и оне стечене

43 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Апелациони суд је нашао да нема пореске утаје јер не постоји намера утаје пореза у ситуацији када окривљена преда пореској управи све уговоре о продаји некретнина ради пријаве и плаћања пореза за пренос апсолутних права, не знајући да постоји и порез на капиталну добит. Да је хтела да утаји порез, окривљена не би ни предавала документе, при чему је суд нарочито узео у обзир и чињеницу да је окривљена консултовала и адвоката који је и сам изјавио да није знао за такав порез, као и чињеницу да је порез платила када је пореска управа донела такво решење (Пресуда Апелационог Суда у Новом Саду Кж. бр. 1 4614/2011 од дана 6. 2. 2012. године). С тим у вези може да се размотри и последица плаћања пореза на постојање кривичног дела. Наиме, када окривљени поднесе лажну пореску пријаву или је не поднесе уопште, а пореска управа сама утврди чињенично стање, па донесе решење којим се утврђује пореска обавеза, при чему окривљени по том решењу и поступи, поставља се питање да ли наведено искључује постојање кривичног дела. Из законског описа кривичног дела произлази да за постојање кривичног дела није потребно да порез заиста и буде утајен, већ да је дело свршено самим подношењем пореске пријаве, односно даном истека рока да се пријава поднесе, ако је у питању непријављивање као радња извршења. Самим тим ни чињеница да је пореска управа утврдила да су поднети подаци лажни или непотпуни, па сама правилно утврдила чињенице и донела одговарајуће пореско решење, не искључује постојање дела нити га оставља у покушају. У том смислу и суд је нашао да из саме дефиниције овог кривичног дела произлази да није неопходно да учинилац успе у својој намери да избегне плаћање пореза и доприноса (Пресуда Окружног суда у Београду Кж. бр. 3441/2006 од 30. 1. 2007). Сходно томе, плаћање пореза би могло да се третира једино као олакшавајућа околност приликом одмеравања казне, у смислу одредбе чл. 54. КЗ-а. Међутим, понекад управо чињеница да је порез плаћен у склопу других чињеница (разлога неплаћања итд.) може да укаже на непостојање намере да се порез утаји и да на тај начин доведе до непостојања кривичног дела.

КРИВИЧНО ПРАВО

у иностранству. Опет треба уважити да у обзир долазе само законито стечени приходи. Коначно, последњи алтернативно постављени облик постоји када неко прикрива податке који се односе на утврђивање пореза, доприноса и других дажбина. У обзир долази сакривање или уништавање пословних књига и друге документације, што доводи до тога да надлежни органи не могу правилно да утврде пореску обавезу учиниоца. Није у питању прикривање када порески обвезник на фактури наведе да није обвезник ПДВ-а, иако је то био, јер је у питању правна чињеница од које не зависи висина пореске обавезе (Пресуда Врховног касационог суда Кж. бр. 24/2010 од дана 28. 4. 2010. године). Кривично дело пореске утаје специфично је по свом субјективном елементу – намери да се потпуно или делимично избегне плаћање пореза. Управо из те намере се види да је пореска утаја посебан облик преваре – учинилац практично доводи у заблуду државне органе подношењем неистинитих пореских пријава, у намери да тако утаји порез и на тај начин оствари корист. Према томе, није свако пропуштање да се пореска пријава попуни тачно и благовремено кривично дело. У сваком конкретном случају преварна намера мора да се докаже. У пракси може да се догоди да је грешка у пореској пријави последица погрешног тумачења права од стране пореског обвезника – он сматра, примера ради, да неки приход нема третман дохотка у смислу Закона о порезу на доходак грађана. Ако је у питању погрешно тумачење права, очигледно нема преварне намере, па ни кривичног дела. Треба узети у обзир и да велики број потписника пореских пријава по струци нису ни правници ни економисти и не морају да познају прописе, па због тога у доброј вери траже савете од лица која сматрају стручним – књиговођа, адвоката и сл., или се информишу из стручних часописа. Добијање погрешних савета може да буде третирано као правна заблуда у смислу одредбе чл. 29. КЗ-а, која би могла бити и неотклоњива у неким случајевима. Међутим, ако ништа друго, лакше је и у таквим случајевима утврдити да кривичног дела нема јер нема субјективног елемента – намере да се порез утаји, него решавати проблем на терену противправности.

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Коначно, кривичном поступку претходни управни поступак пред пореском управом, која доноси првостепено пореско решење на које порески обвезник има право жалбе, а против коначног решења може да покрене управни спор. Имајући у виду рокове застарелости кривичног гоњења, кривични поступак често не може да чека окончање управног спора, већ тече са њим паралелно, а постојање пореске обавезе, као претходно питање, решава сам кривични суд. Јасно је да суд никада не може да узме здраво за готово да је решење пореске управе правилно и законито, већ и износ и постојање и врста пореске обавезе морају да се утврде, при чему ће у погледу рачунања висине исте суд по правилу да се ослони на вештака економско-финансијске струке. Уколико би у међувремену у самом управном поступку првостепено решење било поништено или измењено, то би с друге стране везивало и кривични суд. Биће кривичног дела садржи и једно посебно објективно обележје – за постојање основног облика кривичног дела потребно је да износ обавезе чије се плаћање избегава прелази петсто хиљада динара, а раније решење предвиђало је мањи износ – сто педесет хиљада динара. Јасно је да је законодавац тежио да не оптерећује ни пореску полицију ни тужилаштва и судове тзв. багателним криминалитетом, а из истог разлога је било предлога да овај износ буде чак и двоструко већи од усвојеног. Има мишљења да приликом оцене постојања тог објективног обележја код пореза који се плаћају годишње треба посматрати укупну суму утајеног пореза у једној календарској години која представља фискалну односно пословну годину (Решење Апелационог суда у Новом Саду број Кж. бр. 12739/2011 од дана 15. 4. 2013. године). По овом мишљењу могли би да се сабирају различити порези, али не би могле да се сабирају године. Врховни Касациони суд се такође изјаснио да је за оцену постојања објективног обележја кривичног дела пореске утаје потребно одредити суму утајеног пореза у једној календарској години која представља фискалну односно пословну годину, а у циљу утврђења да ли у радњама окривљеног, везано за износ утајеног пореза који представља објективни елеменат, постоји кривично дело (Пресуда КЗЗ бр. 56/2011 од дана 31. 8. 2011. године).

Први тежи облик кривичног дела постоји када износ обавезе чије се плаћање избегава прелази милион и петсто хиљада динара, а најтежи када прелази седам милиона и петсто хиљада динара. Како су неки облици пореске евазије инкриминисани као прекршаји, постоји могућност да поводом истог догађаја буду покренути и прекршајни и кривични поступак. Свакако стоји да кривично дело консумпира прекршај који садржи иста обележја, те уколико чињеница да су истовремено поднета оба поступка буде благовремено примећена, прекршајни поступак сачекаће окончање кривичног или ће прекршајни списи просто бити здружени кривичним. Међутим, проблем настаје када се не примети истовремено вођење оба поступка, па се прекршајни поступак оконча први. Како је одредбом члана 4. став 1. ЗКП-а прописано да нико не може да буде гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена, или је поступак правноснажно обустављен, то свакако обухвата и одлуке прекршајних судова, те би околност да је донета правноснажна прекршајна пресуда у кривичном поступку била околност која искључује кривично гоњење и доводи до одбацивања кривичне пријаве (чл. 284. ст. 1. т. 2. ЗКП-а), обуставе истраге (чл. 308. ст. 1. т. 2. ЗКП-а), обуставе поступка (чл. 338. ст. 1. т. 2. ЗКП-а) или одбијајуће пресуде (чл. 422. ст. 1. т. 3. ЗКП-а), у зависности од тога у којој фази поступка се та чињеница утврди. Тако је и Врховни суд, поступајући по захтеву за заштиту законитости којим је указано да је окривљени већ правноснажно осуђен у прекршајном поступку, нашао да забрана поновног суђења у истој ствари, односно забрана гоњења и кажњавања за исто дело, која је као основно начело кривичног законодавства Републике Србије садржана у наведеној одредби ЗКП-а, као апсолутно и неповредиво право на правну сигурност гарантовану Уставом Републике Србије (члан 34. став 4) и обавезујућим нормама међународног права (члан 14. став 7. Међународног пакта о грађанским или политичким правима; члан 4. Протокола 7. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода) подразумева немогућност покретања и вођења казненог поступка против неког лица за дело које

произлази из истих чињеница или чињеница које су у суштини исте као оне које су основ оптужбе за казнено дело у ранијем поступку против тог лица који је правноснажно окончан (Пресуда Врховног касационог суда Кзз бр. 1093/2015 од дана 26. 1. 2016. године).

НEУПЛAЋИВAЊE ПOРEЗA ПO OДБИТКУ

КРИВИЧНО ПРАВО 45 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Неуплаћивање пореза по одбитку „модерније” је кривично дело од пореске утаје, а у наше законодавство уведено је 2002. године, при чему је од 2009. део посебног дела Кривичног законика. Као и код кривичног дела пореске утаје, од 1. 3. 2018. године кривично дело неуплаћивање пореза по одбитку добија ново место у Кривичном законику – биће прописано у чл. 226, док се законски опис није мењао (вероватно зато што је ово кривично дело већ претрпело корекције). Основни облик овог дела чини одговорно лице у правном лицу – порески платац, као и предузетник – порески платац који, у намери да избегне плаћање пореза по одбитку, доприноса за обавезно социјално осигурање по одбитку или других прописаних дажбина, не уплати износ који је обрачунат на име пореза по одбитку, односно доприноса за обавезно социјално осигурање по одбитку, на прописани уплатни рачун јавних прихода или не уплати друге прописане дажбине. У погледу овог кривичног дела неспорно је да учинилац може да буде само одговорно лице у правном лицу, односно предузетник који је порески платац. Појам „порески платац” дефинисан је одредбом чл. 12. ст. 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији као исплатилац прихода пореском обвезнику, који је дужан да, у име и за рачун пореског обвезника, обрачуна и по одбитку плати прописани порез на тај приход на одговарајући уплатни рачун. Дакле, порески дужник може да буде сам порески обвезник, али и неко друго лице. Порески платац није порески обвезник, већ неко ко поступа за рачун обвезника, али га Закон обавезује као пореског дужника. У сваком конкретном случају мора да се докаже то својство окривљеног (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж. 1. 1618/2013 од дана 12. 4. 2013. године).

Како то произлази из законског описа, у обзир долази само неплаћање пореза који су већ обрачунати, а плаћају се по одбитку. Ови порези морају да се плате истовремено са настанком обавезе, а пореској управи се подноси извештај о обрачунатом и плаћеном порезу. Међутим, постојање дела није везано за достављање односно недостављање таквог извештаја, већ за саму чињеницу неплаћања (или делимичног плаћања). И када је у питању ово кривично дело, неопходно је постојање субјективног елемента – намере да се избегне плаћање пореза, доприноса или других дажбина. Намера, као и код пореске утаје, мора да се докаже у сваком конкретном случају. Постојање објективног елемента кривичног дела који се састоји у неуплаћивању износа који је обрачунат на име пореза по одбитку на прописани уплатни рачун јавних прихода, евентуално може да представља одређени порески прекршај у недостатку субјективног (Решење Апелационог суда у Београду Кж бр. 2 137/15 од дана 3. 2. 2015. године). Да је утврђивање намере чињенично питање које се мора утврђивати у сваком поједином случају закључено је и на заједничкој седници представника кривичних одељења и одељења судске праксе, апелационих судова Републике Србије и Врховног касационог суда Републике Србије, одржаној у Новом Саду 24. 3. 2014. године. Апелациони суд је закључио да не постоји намера да се утаји порез када су у условима блокаде пословног рачуна предузећа предузете све радње за евидентирање, обрачун и књижење пореза (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду број Кж. бр. 1-3392/2013 од дана 31. 10. 2013. године). С друге стране, исти суд је нашао и да није потребно да учинилац има намеру да порез не уплати трајно, већ је довољна намера да се он не уплати по одбитку – истовремено са платама, а није од значаја како се технички врши исплата и са којег рачуна (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду број Кж. бр. 1-3079/2012 од дана 31. 1. 2013. године). Кривично дело има и тежи облик који постоји када износ обрачунатог а неплаћеног пореза или доприноса прелази милион и петсто хиљада динара, као и најтежи облик када тај износ прелази седам милиона и петсто хиљада динара.

Накнада штете као последица повреде на раду – први део

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Анализа различитих случајева из судске праксе који се односе на накнаду штете због повреде на раду започета је у овом, а наставиће се и у следећем броју часописа, уз нека закључна разматрања.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Снежана Марјановић, заменик руководиоца Одељења судске праксе и Парничног одељења Првог основног суда у Београду

рема подацима Владе РС из Стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013. до 2017. године Управа за безбедност и здравље на раду евидентирала је у 2012. години 6.765 случајева повреда на раду. Према извештају Републичког фонда за здравствено осигурање у 2012. години евидентирана су 22 случаја повреде на раду са смртном последицом, 2482 случаја са тешком последицом и 12.979 случајева са лакшом последицом. Један број ових случајева заврши и у судском поступку за накнаду штете. Ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, послодавац је дужан да му накнади штету, у складу са законом и општим актом, према члану 164. Закона о раду. Према дефиницији, повреда на раду је телесно оштећење које је узрочно повезано са обављањем послова односно радних задатака. Повредом на раду може се сматрати само повреда која је изазвана обављањем посла, под условом да постоји временска и просторна повезаност настанка повреде са обављањем одређеног посла (Видаковић А, едитор, Медицина рада I. Београд: Удружење за медицину рада; 1997). Закон о здравственом осигурању дефинише повреду на раду као повреду, обољење или смрт која је настала као последица несреће на послу, односно као последица сваког неочекиваног или непланираног догађаја,

укључујући и акт насиља који је настао услед рада или је повезан са радом и који је довео до повреде, обољења или смрти осигураника која је наступила одмах или у периоду од 12 месеци од дана настанка повреде на раду. Послодавац је дужан да, сходно члану 16. Закона о раду, запосленом обезбеди услове рада и организује рад ради безбедности и заштите живота и здравља на раду, у складу са законом и другим прописима, као и да запосленом пружи обавештење о условима рада, организацији рада, правилима и правима и обавезама које произлазе из прописа о раду и прописа о безбедности и заштити живота и здравља на раду. Уз то, дужан је и да запосленима да на употребу средства за рад, односно средства и опрему за личну заштиту на раду на којима су примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду и да обезбеди контролу њихове употребе у складу са наменом. Послодавац треба и да изврши оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад приликом заснивања радног односа, односно другог радног ангажовања, премештаја на друге послове, приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад или промене опреме за рад, као и приликом промене процеса рада који може проузроковати промену мера за безбедан и здрав рад. У току оспособљавања за безбедан и здрав рад послодавац мора да упозна запосленог са свим врстама ризика на пословима на које га одређује и са конкретним мерама за безбедност и здравље на раду, у складу са актом о процени ризика. Запослени има право да, према члану 33. Закона о безбедности и здрављу на раду (Закон о БЗР-у), одбије да ради ако му прети непосредна опасност по живот и здравље због

Из образложења: Тужилац се налазио на издржавању казне затвора где је фактички обављао рад на који је, као радноспособан, имао право и обавезу у смислу одредбе члана 89. Закона о извршењу кривичних санкција („Сл. гласник РС” бр. 85/2005). Тужена је одговорна за штету коју је тужилац претрпео, сходно члану 164. Закона о раду („Сл. гласник РС” бр. 24/2005… 32/2013), јер се, у смислу одредбе члана 17.

47 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

установе за издржавање казне затвора (радионица, радилиште и сл.) и на другом месту рада; 5) лица која, у складу са прописима, обављају одређене послове по основу уговора о волонтерском раду. Активна легитимација у случају повреде на раду постоји и за лица наведена у члану 5. Закона о БЗР-у као лица која имају право на безбедност и здравље на раду, а то су: 1) запослени; 2) ученици и студенти када се налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или практичној настави (радионице, економије, кабинети, лабораторије и др.); 3) лица која се налазе на стручном оспособљавању, преквалификацији или доквалификацији; 4) лица на професионалној рехабилитацији; 5) лица која се налазе на издржавању казне затвора, док раде у привредној јединици завода за извршење казне затвора (радионице, градилишта и сл.) и на другом месту рада; 6) лица на добровољним и јавним радовима организованим у општем интересу, радним акцијама и такмичењима у вези са радом; 7) лица која се затекну у радној околини ради обављања одређених послова, ако је о њиховом присуству упознат послодавац. С обзиром на то да безбедност и здравље на раду лицима из става 1. т. 1), 2), 4) и 7) овог члана обезбеђује послодавац, лицима из тачке 3) овог члана – образовна организација, лицима из тачке 5) овог члана – заводи за извршење казне затвора, а лицима из тачке 6) овог члана – организатор радова и такмичења, значи да сва ова лица могу да буду пасивно легитимисана у парницама за накнаду штете настале као последица повреде на раду.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

тога што нису спроведене прописане мере за безбедност и здравље на радном месту на које је одређен, све док се те мере не обезбеде. Пред судом се, као учесници у поступку за накнаду штете због повреде на раду, појављују запослени као тужилац и послодавац као тужени. Закон о БЗР-у у члану 4. дефинише запосленог као домаће или страно физичко лице које је у радном односу код послодавца, као и лице које по било ком основу обавља рад или се оспособљава за рад код послодавца, осим лица које је у радном односу код послодавца ради обављања послова кућног помоћног особља. Послодавац је домаће или страно правно лице, односно физичко лице које запошљава, односно радно ангажује лица, тј. физичко лице које по било ком правном основу обезбеђује посао запосленом (изузимајући лице које посао обезбеђује у домаћинству и носиоца породичног пољопривредног газдинства, који обављају посао са члановима породичног пољопривредног домаћинства у складу са прописима о пољопривреди), као и физичко лице које са члановима свог породичног домаћинства обавља привредну или другу делатност. Овако широка дефиниција покрива разне модалитете радног ангажовања лица и пружа заштиту лицима која су ангажована по било ком основу. Активну легитимацију за вођење парнице за накнаду штете по основу повреде на раду имају лица која раде по било ком основу. Та лица су одређена у Закону о пензијском и инвалидском осигурању (члан 17) поред лица у радном односу на одређено и неодређено време, и то: 1) лица која, у складу са Законом, обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга до навршених 26 година живота, ако су на школовању; 2) лица која се налазе на стручном оспособљавању, доквалификацији или преквалификацији, која упути организација надлежна за запошљавање; 3) ученици и студенти када се, у складу са Законом, налазе на обавезном производном раду, професионалној пракси или практичној настави; 4) лица која се налазе на издржавању казне затвора, док раде у привредној јединици

тачка 4) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/2003… 142/2014), повредом на раду сматра и повреда коју претрпе лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној јединици установе за издржавање казне затвора (радионица, радилиште и сл.) и на другом месту рада. Стога су наводи жалбе тужене да се суд у погледу основа одговорности погрешно позвао на одредбу члана 170. ЗОО-а без утицаја на правилност одлуке суда.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. бр. 1862/2013 од 18. 6. 2015. године)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Постоји могућност да, као врста пословне сарадње или на други начин, лице буде упућено на рад код другог послодавца и тада може постојати одговорност оба лица у зависности од разлога који су довели до повреде радника и обавезе накнаде штете. Зато Закон о БЗР-у у члану 21. изричито наводи да је послодавац који за обављање својих послова ангажује запослене код другог послодавца дужан да за те запослене обезбеди прописане мере за безбедност и здравље на раду, у складу са овим законом. Ипак, то не ослобађа послодавца код кога је лице запослено да предузима све потребне мере заштите и да одговара у ситуацији када до штете дође. Из образложења: Према утврђеном чињеничном стању тужилац је у време штетног догађаја био запослен код туженог „А”, а рад је обављао у просторијама туженог „В”, у дистрибутивном центру у Земуну, на основу уговора о пружању услуга закљученог између ова два тужена предузећа. Тужилац је обављао послове физичког радника на утовару и истовару робе у магацину, користећи као средство рада ручни палетар. Тужилац је у просторијама магацина туженог „В” задобио тешку телесну повреду у виду истегнућа Ахилове тетиве леве ноге, нагњечења левог стопала и прелома две кости у левом стопалу, услед чега је трпео болове јаког интензитета 24 сата, болове средњег интензитета 20 дана и слабог интензитета до три месеца. Услед задобијене повреде код тужиоца је дошло до умањења животне активности за 7%, које је трајног карактера, а огледа се у томе

што је дуже стајање, као и трчање ограничено и отежано, а некада и болом компромитовано. Приликом повређивања тужилац је трпео и примарни страх у трајању од једног до шест минута, затим секундарни страх јаког интензитета у трајању од 24 сата, секундарни страх средњег интензитета у трајању од око два месеца и секундарни страх слабог интензитета у трајању од око 4 месеца. До повређивања је дошло када је у тужиоца, док је обављао послове у оквиру свог радног места вукући ручни палетар са робом и крећући се уназад, ударио електрични виљушкар којим је управљао тужени АА возећи уназад. Поводом овог догађаја Министарство рада и социјалне политике извршило је инспекцијски надзор над применом закона и других прописа из области безбедности здравља на раду и констатовало да је до повреде на раду дошло услед тога што послодавац „А” није применио превентивну образовну меру пре почетка рада запосленог и у току рада избором метода рада којима се обезбеђује највећа могућа безбедност и заштита здравља на раду, заснована на примени прописа у области безбедности и здравља на раду, док послодавац „В” није применио превентивну меру рада заштите живота и здравља отклањањем препознатих ризика у објекту магацина готових производа обележавањем путева кретања унутрашњег транспорта и запослених и обавезну употребу звучних сигнала при кретању виљушкара. Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је, применом одредбе члана 170. став 2. ЗОО-а, одбио захтев тужиоца у односу на туженог АА, док је тужена предузећа „А” и „В”, применом одредби чланова 173, 174, 177, 200. и 206. ЗОО-а, као и одредбе члана 164. Закона о раду, солидарно обавезао да тужиоцу надокнаде нематеријалну штету. Правилно је првостепени суд нашао да основ одговорности туженог произлази из одредаба чланова 173. и 174. Закона о облигационим односима, јер организовање рада у магацину, уз коришћење опасних средстава, ручних и електричних виљушкара, представља опасну делатност, а штета коју је у конкретном случају претрпео тужилац, настала је у вези са опасном делатношћу, те се сматра да потиче од исте, будући да тужени

„А”, по основу уговора о раду – па је нашао да су овакви наводи неосновани. Пасивна легитимација туженог, односно утврђење да је исти дужник поводом права тужиоца произлази и из одредбе члана 174. Закона о облигационим односима, јер штета настала у вези са опасном делатношћу потиче од опасне делатности којом се тужени бави, као и из одредбе члана 170. Закона о облигационим односима, јер исти по принципу објективне одговорности одговара за штету коју запослени у раду или у вези са радом нанесе трећем лицу, при чему појам „треће лице” обухвата све остале запослене код истог послодавца и друга лица. Другим речима: тужени је у конкретном случају пасивно легитимисан јер је дужан да сноси ризик због бављења опасном делатношћу, као и ризик за поступке својих запослених у функцији рада. (Пресуда Апелационог суда у Београду Гж 4946/15 од 15. 10. 2015. године)

Из образложења: Пресудом – ставом првим изреке – делимично је усвојен тужбени захтев тужиље и обавезан друготужени ББ да тужиљи накнади нематеријалну штету. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се солидарно са друготуженим ББ обавеже и првотужено предузеће „А” да јој накнади нематеријалну штету. Из чињеничног стања утврђеног у поступку пред првостепеним судом произлази да је тужиља у радном односу код првотуженог „А” распоређена на радно место референт кадровских послова. Док је обављала послове на замени у кафе-кухињи, претрпела је лаку телесну повреду од стране друготуженог ББ, који је такође у радном односу код првотуженог „А”, тако што је он два пута песницом ударио по лицу, и то у нос и испод левог ока. Том приликом тужиља је

49 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Ипак, да би послодавац одговарао за штету потребно је да, поред околности да је штета настала на раду, односно у време и на месту где је рад обављан, постоје и други услови, односно да штета има везе са радом радника који су ангажовани или да потиче од опасне делатности или од опасне ствари.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

није доказао да опасна делатност није била узрок штете. Осим тога, основ одговорности туженог није само у одредби члана 174. Закона о облигационим односима, већ и у одредби члана 170. истог закона, јер тужени „В”, као послодавац запосленог туженог АА који је за време радног времена, на радном месту и у делокругу послова који су му поверени, причинио штету тужиоцу, сноси ризик за поступке својих запослених у функцији рада, односно одговара по принципу објективне одговорности. У ситуацији када је до штете дошло због тога што нису примењене превентивне мере ради заштите живота и здравља на раду тако што се у магацину обележе путеви кретања унутрашњег транспорта и запослених и уз обавезну употребу звучних сигнала при кретању виљушкара, правилан је закључак првостепеног суда да тужени АА не само да штету није проузроковао намерно, што би довело до његове одговорности према тужиоцу и то солидарно са својим послодавцем „В”, у смислу одредбе члана 170. став 2. Закона о облигационим односима, већ исти није крив ни за проузроковање штете, будући да није ни могао прекршити процедуру рада јер иста није ни била прописана од стране послодавца. Стога су неосновани наводи жалбе тужиоца да је туженог требало обавезати на накнаду штете солидарно са туженима. Тужени, као лице које се бави опасном делатношћу, није применио све прописане мере за обезбеђивање безбедности на раду, па је основ његове одговорности и у одредби члана 154. став 1. и члана 158. Закона о облигационим односима, будући да је штета произашла из непредузимања радњи које се туженом могу приписати у кривицу. Утврђено чињенично стање у конкретној правној ситуацији оправдава досуђивање новчане накнаде за тражене видове нематеријалне штете, у складу са одредбом члана 200. Закона о облигационим односима, имајући у виду циљ коме накнада нематеријалне штете служи. Суд је ценио наводе жалбе туженог „В” – да исти није пасивно легитимисан будући да тужилац није био запослен код њега, већ код

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

претрпела лаку телесну повреду у виду нагњечења поглавине и носа, због које је трпела бол јаког интензитета у трајању од два дана, средњег интензитета у трајању од десет дана и лаког интензитета у трајању од месец и по дана, а такође је доживела и примарни страх јаког интензитета у трајању од једне до две минуте, секундарни страх јаког интензитета у трајању од 12 часова, секундарни страх средњег интензитета у трајању од једног месеца, као и секундарни страх слабијег интензитета у трајању од два месеца. Услед ове повреде код тужиље није дошло до умањења опште животне активности. Утврђено је да не постоји ни допринос тужиље јер није физички насрнула на друготуженог ББ, што би у конкретном случају представљало изазивање сукоба. На овако утврђено чињенично стање, које је по налажењу Апелационог суда потпуно и правилно, првостепени суд је правилно применио и материјално право, дајући за своју одлуку довољне и јасне разлоге које у свему прихвата и овај суд. Наиме, одредбом члана 154. Закона о облигационим односима прописано је да ко другоме проузрокује штету, дужан је да је накнади, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице, док је одредбом члана 158. истог закона прописано да кривица постоји када је штетник проузроковао штету намерно или непажњом. Поштујући цитиране одредбе закона, а на основу чињеница утврђених у поступку пред првостепеним судом – да је друготужени ББ напао тужиљу и два пута је песницом ударио у главу, и то у нос и предео испод левог ока, због чега је она претрпела лаке телесне повреде, као и да је због тога у кривичном поступку правноснажном пресудом друготужени ББ оглашен кривим за извршавање кривичног дела лаке телесне повреде из члана 54. став 1. КЗ-а РС, правилно је првостепени суд обавезао друготуженог ББ да накнади тужиљи нематеријалну штету због претрпљених физичких болова и претрпљеног страха. Не стоје наводи жалбе да је тужиља изазвала друготуженог ББ и да постоји подељена одговорност за насталу штету (што је друготужени ББ такође истицао и у току поступка), с обзиром на то да је у току првостепеног

поступка утврђено да не постоји подељена одговорност из разлога што, чак и да је тужиља вербално изазвала друготуженог ББ, није га и физички напала. Да би се конституисала одговорност за накнаду штете, потребно је да постоји узрочно-последични однос између радње штетника и штете као последице на страни оштећеног, а основ те одговорности може бити кривица или ризик. Тужиља није претрпела штету кривицом првотуженог „А”, већ, како је то наведено, искључивом кривицом друготуженог ББ, а штета код тужиље не потиче ни од опасне ствари или опасне делатности, због чега нема услова за одговорност првотуженог „А” по основу кривице (одредба члана 154. ЗОО-а), као ни по основу повећане опасности, јер штета није настала од опасне ствари или опасне делатности (одредба члана 174. ЗОО-а). По налажењу овог суда нема услова ни за посебан основ одговорности (одговорност за другог), који је предвиђен одредбом члана 170. Закона о облигационим односима. Наиме, ова одредба прописује одговорност предузећа за штету коју запослени у раду или у вези са радом проузрокује трећем лицу. Тужиља у овом случају није „треће лице”, већ такође радник, односно запослени код првотуженог „А”, а осим тога, штета коју је тужиља претрпела од стране друготуженог ББ, као запосленог код првотуженог „А”, није у вези са радом друготуженог ББ. Због тога чињеница да је о повреди коју је претрпела сачињена листа о повреди на раду, није од утицаја на право на накнаду штете, већ евентуално на права која јој као запосленој припадају према прописима о пензијском, инвалидском и здравственом осигурању. (Пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 бр. 659/10 од 29. 4. 2010. године)

Одговорност послодавца може бити последица повреде на раду, односно професионалне болести запосленог или повреда права запосленог. Под повредом на раду подразумева се повреда која је узрочно везана за обављање послова и задатака повређеног радника, а под професионалном болешћу подразумева се болест проузрокована дужим непосредним утицајем процеса и услова рада који је радник

(Решење Врховног касационог суда Рев2 бр. 1285/10 од 19. 5. 2011. године)

(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 бр. 1564/10 од 7. 7. 2010. године)

Из образложења: Закон о облигационим односима (чл. 154– 177) на који упућује Закон о раду у погледу услова за остварење права на накнаду штете као последицу повреде на раду предвиђа могућност одговорности по основу кривице за

Тужилац је, као професионално војно лице, повређен на полигону приликом извођења падобранског скока и то тако што је, услед наглог пуњења куполе и драстичног смањења брзине пропадања тела у слободном паду, дошло до наглог трзања главе, при

51 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

другог (запосленог) и по основу објективне одговорности од опасне ствари или делатности. Према чињеничном утврђењу у току првостепеног поступка следи да је тужилац повређен приликом вршења полицијске службе, односно интервенције у улици, да је до повреде дошло тако што је приликом прескакања зида упао у рупу дубине 2,5 m и том приликом задобио тешке телесне повреде које се огледају у прелому скочног зглоба леве ноге, контузије десне ноге и другим контузијама по телу, због којих је дуже време провео на лечењу и рехабилитацији. Ако је штета настала због повреде запосленог, основ одговорности може бити кривица или ризик пословања послодавца. Кривица је основ одговорности кад штета није настала услед опасне ствари или опасне делатности. Кривица се, на основу члана 154. став 1. Закона о облигационим односима, претпоставља, али је оборива. Ризик је основ одговорности кад је штета настала услед опасне ствари или опасне делатности послодавца, када се, у смислу члана 154. став 2. Закона о облигационим односима, одговара независно од кривице. Опасна делатност је делатност која својом природом или условима вршења повећава опасност за околину, па мора бити организована уз примену посебних мера опреза и контроле. За штету због повреде радника на послу послодавац може да одговара и по основу кривице и по основу ризика. Ако је повреда настала независно од опасне ствари или опасне делатности, ангажује се кривица, а ако је настала од опасне ствари или опасне делатности, ангажује се ризик, па се ради о објективној односно субјективној одговорности. У конкретном случају послодавац је одговоран по основу ризика јер је повреда радника на послу настала од опасне ствари, односно опасне делатности.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

обављао, под условом да је обухваћена листом професионалних болести. Шта се сматра повредом на раду и професионалном болешћу одређују прописи о пензијском и инвалидском осигурању, а остваривање ових права из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања не искључује право запосленог да захтева накнаду штете која није покривена правима из осигурања јер се, без обзира на њихову комплементарност, остварују по посебним законским режимима. Одговорност послодавца за накнаду штете запосленом због повреде на раду и професионалне болести зависи од основа и услова одговорности. Основ одговорности је кривица послодавца за штетну радњу или пропуштање предузимања радње, као и ризик од опасне ствари чији је ималац послодавац или ризик од обављања опасне делатности којом се послодавац бави. Кривица се исказује као правни стандард одређен односом између очекиваног и конкретног понашања. Очекивано понашање одређено је као савесно вршење послова и задатака и уздржавање од поступака којима се другом може проузроковати штета. Она се претпоставља, а пошто се ради о оборивој претпоставци, послодавац може да доказује да је штета настала без његове кривице. Ако је штета вишеструко узрокована у низу узајамних збивања, узрочно је оно што је адекватно почетном узроку, односно оно што по редовном току ствари следи из првобитне последице, оно што је типично за штету. Радње које предузимају други субјекти или узроци штете које послодавац не може да контролише прекидају ову узрочност према послодавцу, без обзира на то што оштећеном могу да буду признате као повреде на раду по посебним прописима пензијског и инвалидског осигурања.

чему је тужилац повредио вратни део кичме. Вештачењем преко судског вештака ортопеда утврђено је да је код тужиоца дошло до трзајне повреде кичменог стуба, што представља тешку телесну повреду због које је тужилац трпео бол. Првостепени суд је усвојио тужбени захтев и правилно применио чланове 154, 155. и 200. ЗОО-а.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 бр.4625/10 од 16. 4. 2010. године)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Терет доказивања је на послодавцу у погледу околности да је штета настала без његове кривице и одговорности. Закон предвиђа обориву претпоставку одговорности у члановима 154. и 177. ЗОО-а. Међутим, у погледу постојања штете и њене висине терет доказивања је на оштећеном. Из образложења: Првостепени суд је утврдио да се тужилац, као потпоручник у ВП Београд, у току припрема за спортско првенство – војни вишебој, приликом савлађивања полигона – пешадијских препрека на спортском полигону повредио на тај начин што му је приликом савлађивања препреке „тараба” пукла чизма и закачила се за тарабу, те да не би пао на главу, ухватио се левом руком за препреку, а услед инерције и тежине тела лево раме му је испало из лежишта. Тужилац је задобио тешку телесну повреду са заосталим последицама и трпео болове високог интензитета око три дана, средњег интензитета две недеље и слабијег интензитета два месеца у континуитету. Тужилац је трпео и примарни страх у трајању од 1–3 минута, секундарни страх јаког интензитета у трајању од 24 часа, секундарни страх средњег интензитета око месец дана, те страх слабог интензитета у трајању од месец дана, а доживљени страх није оставио трајне последице на психичком плану нити довео до умањења животне активности тужиоца. Са ортопедско-трауматолошке стране код тужиоца постоји умањење животне активности од 15% трајно, које се огледа у ограничености покрета у левом рамену у крајњим амплитудама, са слабијом грубом мишићном снагом леве руке, ризиком од рецидива луксације и ограничењем у обављању послова

који захтевају пун обим покрета у зглобу рамена, као и у ограничењу за бављење спортом. Тужилац је због претрпљене повреде био на боловању. Првостепени суд је утврдио да допринос тужиоца настанку штете износи 10% и састоји се у томе што је тужилац, иако је осетио да му се ђон од чизме, који се касније закачио за препреку, одвалио приликом извођења претходне вежбе пузањем, наставио извођење вежбе јер се надао да то неће представљати проблем. На поуздано и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право када је закључио да је основан тужбени захтев тужиоца. Тужена је одговорна за насталу нематеријалну штету по принципу објективне одговорности, у складу са одредбама чл. 154. став 2, 173. и 174. ЗОО-а, с обзиром на то да је до повређивања тужиоца дошло приликом физичке војне вежбе у којој је учествовао као припадник редовног састава Војске Србије. Војна вежба у којој је тужилац учествовао обухвата активности које се врше у оквиру војне службе и за тужиоца су обавезне, при чему код њих постоји повећана опасност од повређивања, због чега представља опасну делатност, па је првостепени суд правилно закључио да је тужена дужна да тужиоцу накнади штету коју је претрпео. Тужена у овој парници није доказала да постоје услови за искључење њене одговорности у смислу одредбе члана 177. ЗОО-а. Првостепени суд је, одлучујући о висини правичне накнаде која тужиоцу припада за претрпљену нематеријалну штету, правилно применио одредбу члана 200. ЗОО-а када је закључио да тужиоцу за претрпљене душевне болове због умањења животне активности припада правична накнада у износу од 300.000,00 динара, за претрпљене физичке болове у износу од 150.000,00 динара и за претрпљени страх у износу од 100.000,00 динара, те како је утврдио да допринос тужиоца настанку штете износи 10%, то је, у смислу одредбе члана 192. у вези са чланом 205. ЗОО-а, правилно умањио накнаду која припада тужиоцу за износе од 10% и одлучио као у ставу 1. изреке побијане пресуде. Неосновано се наводима жалбе тужене указује на то да је првостепени суд

Уколико је запослени допринео да штета настане или да буде већа него што би иначе била, има право само на сразмерно смањену накнаду. Кад је немогуће утврдити који део штете потиче од оштећеникове радње, суд ће досудити накнаду водећи рачуна о околностима случаја. Из образложења: У конкретном случају на основу резултата изведених доказа следи да се тужиља повредила тако што је запела (и пала) за дрвену платформу која се налази у радној просторији у којој свакодневно обавља своје радне активности. Зато се, према становишту овог суда, не може прихватити као исправан закључак првостепеног суда да на страни

(Решење Апелационог суда у Београду Гж1 7209/10 од 13. 4. 2011. године)

Тужилац је, након што је у умиваонику опрао плафоњерку, кренуо са плафоњерком у ходник, при чему се оклизнуо на мокар под, проклизавши и ударивши ногом о ивицу од прага, након чега је због инерције прелетео праг и пао на бок и на руку. Као последицу задобијених повреда тужилац је трпео физички бол јаког интензитета. Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно је првостепени суд, примењујући одредбе члана 16. ставови 2. и 164. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… 75/2014) и одредбе чланова 173, 174, 177. и 192. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99, 44/99, и „Сл. лист СЦГ” бр. 1/2003 – Уставна повеља), нашао да постоји одговорност тужене за штету коју је претрпео тужилац, налазећи да послови које је обављао тужилац, и то прање плафоњерки у купатилу, затим на сређивању просторија касарне и кретање по мокром и клизавом поду, представљају опасну делатност у смислу одредбе члана 173.

53 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж бр. 774/16 од 22. 3. 2017. године)

тужиље није било немара приликом кретања кроз писарницу, те да тужиља ничим није допринела повређивању, посебно зато што за такав закључак првостепени суд не даје правно вредне разлоге јер тврди да је тужена одговорна зато што се тужиља саплела, а занемарује да је према редовном току ствари тужиља морала да се креће са потребном пажњом управо због чињенице издигнуте платформе. О томе првостепени суд није водио рачуна, па је чињенично стање остало непотпуно утврђено, а од значаја је за правилну примену чл. 192. Закона о облигационим односима. У поновном поступку првостепени суд ће да употпуни чињенично стање у смислу изнетих примедби ради утврђења да ли постоји допринос тужиље насталој штети, па ће на тако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилном применом материјалног права, о постављеном тужбеном захтеву одлучи новом правилном и на закону основаном одлуком.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

неправилно применио материјално право када је закључио да нема места примени одредбе члана 177. став 2. ЗОО-а, јер из достављених и изведених доказа произлази да је до штете дошло искључиво радњама оштећеног, те да услед тога тужена не може бити обавезана на накнаду претрпљене штете, као и да је суд у прениском проценту одредио допринос тужиоца насталој штети. Ово из разлога што је првостепени суд правилно закључио да тужена која је према правилима о терету доказивања, у смислу одредаба члана 228. и 231. ЗПП-а, била дужна да докаже чињеницу да је до штете дошло искључиво радњама оштећеног, због чега би у смислу одредбе члана 177. став 2. ЗОО-а била искључена њена одговорност, у овој парници то није доказала, имајући у виду да је до повређивања тужиоца дошло за време војне вежбе која је за њега била обавезна. По оцени другостепеног суда првостепени суд је правилно закључио да је у конкретном случају постојао допринос тужиоца настанку штете који износи 10%, а састоји се у томе што је тужилац наставио извођење вежбе иако је осетио да му се ђон чизме, који се касније закачио за препреку, одвалио приликом извођења претходне вежбе пузањем, чиме је поступио супротно Правилнику за савладавање полигона пешадијских препрека (методика увежбавања).

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ЗОО-а, те да тужена одговара за штету која је настала обављањем те делатности, с обзиром на то да је тужена, као послодавац тужиоца, била у обавези да тужиоцу обезбеди услове за рад, као и да рад тако организује да заштити безбедност, живот и здравље на раду. Супротно наводима жалбе правилно је првостепени суд нашао и да нису испуњени услови за ослобођење тужене од одговорности, сходно одредби члана 177. ЗОО-а, имајући у виду да на месту рада тужена није, у смислу одредбе члана 16. став 3. Закона о раду, пружила тужиоцу обавештења о могућности проклизавања и других специфичних околности радног места, нити је одредила лице за брисање подова у купатилу. Првостепени суд је правилно нашао да до штете није дошло искључивом радњом тужиоца као оштећеног лица, већ да је тужилац допринео настанку штете са процентом од 50%, с обзиром на то да је приликом обављања послова показао недовољни степен пажње, имајући у виду да је до повређивања дошло након 6 сати од почетка радног времена, да је пре повређивања тужилац већ опрао 9 плафоњерки, те да му је било познато да је под поред умиваоника мокар и клизав, због чега је правилно првостепени суд закључио да је своје кретање морао прилагодити тој околности, што тужилац није учинио, чиме је допринео настанку штете. Утврђене износе правичне накнаде који би тужиоцу припадали да није било његовог доприноса, првостепени суд је правилно умањио за проценат од 50%, колико представља његов допринос настанку штете. (Пресуда Апелационог суда у Београду Гж.бр. 8014/16 од 12. 4. 2017. године)

Из утврђеног чињеничног стања произлази да је тужилац ради издржавања казне затвора примљен у Казнено-поправни завод – КПЗ „П”, где је распоређен на радне задатке у браварску радионицу, те да је приликом обављања посла, односно подизања терета – цеви дужине 6 метара, пречника Фи 100 и тежине око 100 килограма, задобио повреду кичме у виду дисторзије лумбалног дела кичменог стуба, која представља тешку телесну повреду са трајним последицама. Због задобијених повреда тужилац је трпео

физичке болове и страх интензитета и трајања ближе описаних у налазима вештака ортопеда трауматолога и неуропсихијатра. Као последица наведене повреде и претрпљеног страха код тужиоца постоји редукција одређених животних активности, као и мешовито анксиозно депресивно реаговање, због чега му је општа животна активност умањена укупно 18%, што је утврђено на основу конзилијарног налаза судских вештака. На основу утврђеног чињеничног стања првостепени суд је обавезао тужену Републику Србију – Министарство правде да тужиоцу накнади нематеријалну штету и да му исплати због претрпљених физичких болова износ од 150.000,00 динара, због претрпљених душевних болова услед умањења опште животне активности износ од 200.000,00 динара и због претрпљеног страха износ од 100.000,00 динара, са законском затезном каматом од дана пресуђења па до исплате. Суд је ценио наводе жалбе тужене да је тужилац у потпуности крив за настанак штете јер је у конкретном случају могао знати да је терет био превелики и да га је самовољно подигао, као и да је имао право да одбије извршење радног задатка сходно чл. 96. Закона о извршењу кривичних санкција, због чега не стоји одговорност тужене за насталу штету, па је нашао да су исти неосновани. Ово стога што из исказа тужиоца произлази да је тужилац добио задатак да исече цев пречника Фи 100 и дужине 6 метара, да је том приликом био сам у радионици, те да се није постављало питање могућности извршавања задатка у таквим околностима, већ је задатак морао да се обави, а није било први пут да цеви диже и сече сам. Такође, треба имати у виду и да се заштита на раду, предвиђена чл. 96. поменутог закона, примењује у специфичним околностима обављања рада – у затворским јединицама према затвореницима који обављају посао и који не могу бити изједначени са радницима – запосленима који своја права и обавезе црпе из радног односа. (Пресуда Апелационог суда у Београду Гж – 6864/10 од 30. 6. 2010. године)

Првостепени суд је одлучио као у побијаној пресуди, са образложењем да је у проведеном

(Решење Апелационог суда у Београду Гж1. Бр. 1120/11 од 11. 5. 2011. године)

55 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Међутим, оваква одлука првостепеног суда за сада не може да се прихвати с обзиром на то да су разлози дати у образложењу побијане пресуде нејасни и противречни, због чега побијана пресуда има недостатака због којих не може да се испита правилност примене материјалног права, на шта се основано указује у жалби туженог. Пре свега, одредбом члана 177. став 2. Закона о облигационим односима предвиђено је да се ималац ствари ослобађа одговорности ако докаже да је штета настала искључивом радњом оштећеника или трећег лица, коју он није могао предвидети и чије последице није могао избећи или отклонити, док је ставом 3. предвиђено да се ималац ослобађа од одговорности делимично ако је оштећеник делимично допринео настанку штете. Из стања у списима произлази да је тужилац од туженог примио на коришћење мопед у исправном стању, да је критичног дана због неисправности возила тужилац отишао код мајстора, када је утврђено да се ради о квару на управљачу мотора, с тим да возило није поправљено тог дана јер мајстор није имао одговарајући део, због чега је тужилац упозорен да због неисправности возило није за вожњу. Тужилац је и мимо упозорења наставио вожњу брзином од 30 до 40 километара на час, при чему је због губитка контроле над возилом дошло до саобраћајне незгоде. На основу оваквог стања ствари, а ради правилне оцене основаности истакнутог приговора постојања подељене одговорности од стране туженог, првостепени суд је био дужан, што није учинио, да, крећући се у границама овлашћења из чл. 223. ЗПП-а, путем вештачења од стране судског вештака саобраћајне струке несумњиво утврди одлучну чињеницу – да ли је и у којој мери неисправно возило искључиви узрок саобраћајне незгоде или је пак до саобраћајне незгоде дошло искључивом кривицом тужиоца, како би се поуздано утврдио примарни узрок саобраћајне незгоде, те, сходно томе, и евентуални пропуст тужиоца, као и његов допринос настанку исте.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

поступку утврдио да је тужилац претрпео повреду на раду када је, враћајући се са посла својој кући, доживео саобраћајну незгоду на тај начин што је, возећи мотор послодавца, овде туженог, који иначе свакодневно користи у обављању редовних радних задатака, изгубио контролу над мотором, који се том приликом преврнуо, тако да је тужилац пао, клизао по асфалту и, ударивши главом, изгубио свест. Мотор којим је тужилац управљао том приликом био је неисправан, о чему је тужилац имао сазнања, с тим да наведени квар није отклоњен јер мајстор није имао део који је био неопходан за поправку мотора. Приликом повређивања тужилац је задобио тешке телесне повреде у виду прелома десне горњаче у горњој трећини и прелома петог и шестог ребра са десне стране. Тужилац је приликом повређивања трпео физичке болове, страх и животна активност му је умањена. Уговором о коришћењу мопеда, закљученим између парничних странака, регулисани су услови и начин на који радна организација даје раднику на коришћење мопед и истим је предвиђено да се радник обавезује да возило користи и одржава као савестан корисник на извршавању послова свог радног места, а истовремено је радник дужан и да обезбеди исправност возила ради редовног извршавања посла свог радног места. У случају неупотребљивости возила изазваног његовом кривицом, радник је дужан да о свом трошку обезбеди редовно извршавање послова радног места. Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да у конкретном случају постоји допринос тужиоца настанку штетног догађаја, који се огледа у сазнању тужиоца да је наведено возило – мопед у тренутку саобраћајне незгоде било неисправно, због чега је тужилац могао да претпостави да неисправно возило може довести до саобраћајне незгоде, те да његов допринос настанку штетног догађаја износи 10%, због чега је првостепени суд делимично усвојио тужбени захтев обавезавши туженог да тужиоцу надокнади претрпљену нематеријалну штету, а у износима ближе наведеним у ставу првом изреке побијане пресуде.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Спорови настали из уговора о купопродаји непокретности – други део

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Настављајући се на први део чланка објављен у прошлом броју часописа, ауторке се у овом делу баве карактеристичним примерима из новије судске праксе који се односе на: вишеструку продају исте непокретности; продају непокретности која је у режиму заједничке својине брачних или ванбрачних другова; затим на случајеве када је несавестан продавац; као и на правно дејство предуговора о купопродаји непокретности и право на накнаду штете због недостатака на непокретности. Наведена анализа праћена је закључним разматрањима везаним за спорове из уговора о купопродаји непокретности. Драгана Марчетић, судија Првог основног суда у Београду, заменик руководиоца судске праксе у грађанској материји Весна Филиповић, судија Првог основног суда у Београду и руководилац Одељења судске праксе у грађанској материји

ВИШЕСТРУКА ПРОДАЈА ИСТЕ НЕПОКРЕТНОСТИ И САВЕСНОСТ КУПЦА И ПРОДАВЦА Животне околности које је произвела тзв. појава „дивље градње”, односно огроман број случајева градње без грађевинске и употребне дозволе и ван плана, као и смањење куповне моћи становништва, с једне стране, и повећане потребе грађана за решењем стамбеног питања (живот више генерација у малим стамбеним јединицама), с друге стране, довеле су, нажалост, до појаве да се иста непокретност продаје више пута. Предмет оваквих продаја најчешће су станови. То је довело до подношења већег броја тужби

којима се потражује утврђење права својине на непокретности или утврђење ништавости уговора о купопродаји непокретности. У случајевима када су закључена два или више уговора о купопродаји који за предмет имају исту непокретност, задатак суда је да одлучи ко је јачи у праву у односу на исту непокретност. При томе суд води рачуна о савесности односно несавесности стицаоца, о времену када је закључен уговор, о томе ко је укњижен на предметној непокретности, као и о томе ко је у поседу непокретности. Кроз бројне случајеве и различите чињеничне ситуације заузет је јединствен став судске праксе који се огледа у следећем: У ситуацији када су два лица закључила посебне правне послове ради стицања права својине на истој непокретности, о јачем праву треба одлучити применом начела поштења и савесности и начела забране злоупотребе права. Због тога, када су оба стицаоца савесна, а ниједном од њих непокретност није предата у државину нити је извршен упис у јавну књигу, јачи правни основ има лице које је раније закључило уговор којим је та непокретност прометована. Ако су оба стицаоца савесна, јачи правни основ има стицалац који је исходио упис у јавну књигу, а ако ниједан од

Велики број парничних поступака води се због тога што је непокретност стечена у току трајања заједнице живота у браку (или ванбрачној заједници), а отуђена је, без пристанка и сагласности једног супружника, од стране другог супружника трећем лицу. У тој ситуацији поставља се питање да ли је такав

57 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

ПРОДАЈА НЕПОКРЕТНОСТИ КОЈА ЈЕ У РЕЖИМУ ЗАЈЕДНИЧКЕ СВОЈИНЕ БРАЧНИХ ИЛИ ВАНБРАЧНИХ ДРУГОВА

уговор о продаји непокретности ваљан или је ништав правни посао и каква права има други супружник у односу на поменуту непокретност гледано с аспекта ваљаности уговора о купопродаји. О наведеном говори следећи пример из судске праксе у коме је тужба поднета од стране супружника, као тужиоца, према другом супружнику који је отуђио целу непокретност, као туженом: Према чињеничном стању парничне странке су биле у браку од 1982. до 1987. и од 1994. до 1997. године, када су и изградили породичну кућу у К. од 110 m2. Тужени је, без сагласности тужиље, кућу продао 2004. године уговором овереним пред судом, за купопродајну цену од 1.000.000,00 динара, која му је у целости исплаћена. Даље је утврђено да су и тужиља и тужени све време током трајања брачне заједнице били запослени, са редовном зарадом из сталног радног односа, као и да је тужиља водила бригу о домаћинству, чиме је дала допринос брачној тековини, док је тужени обављао повремене додатне послове. Непокретност је изграђена финансијским средствима оба супружника, уз помоћ породице и пријатеља у раду приликом градње. Одредбом чл. 180. ст. 2. Породичног закона (који се примењује на основу чл. 357. ст. 2. истог закона) прописује се да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки, а већи удео једног супружника у стицању заједничке имовине зависи од његових остварених прихода, вођења послова у домаћинству, старања о имовини и других околности од значаја за одржавање и увећање вредности заједничке имовине (ст. 3). Првостепени суд је закључио да је допринос тужиље у заједничкој имовини стеченој у брачној заједници са туженим 40% предметне непокретности. Првостепени суд је погрешно усвојио основни тужбени захтев којим је тражено 40% тржишне вредности предметне непокретности на дан напуштања брачне заједнице 1997. године, јер је имовина тужиље прешла у имовину туженог без правног основа, даном продаје предметне непокретности без сагласности тужиље, закључењем уговора 2004. године, када се тужени неосновано обогатио на рачун тужиље. Стога тужиљи, по основу неоснованог обогаћења, припада право на исплату 40% вредности продате на

ГРАЂАНСКО ПРАВО

њих није исходио упис у јавну књигу, јачи је у праву онај коме је непокретност предата у државину. Ако је стицалац који је раније закључио правни посао ради стицања непокретности савестан, он има јачи правни основ у односу на стицаоца који је несавестан, а који је касније закључио правни посао ради стицања те непокретности. Ово важи и у случају када је ранији власник непокретност предао у државину каснијем несавесном стицаоцу или је несавесни стицалац који је касније закључио правни посао, исходовао упис у јавну књигу. Релативно често се дешава да је продавац извршио продају непокретности купцу по ваљаном уговору о купопродаји непокретности, а касније се правоснажно утврди да је продавац стекао право својине на непокретности по ништавом уговору о стицању или ништавом правном послу. Ту се поставља питање да ли је касније располагање истом непокретности ваљано или не. Када је предмет спора утврђење ништавости правног посла, тужбом морају да буду обухваћене обе уговорне стране које чине процесну заједницу нужних супарничара, а када је једна од уговорних страна преминула, уместо ње морају да буду обухваћена сва лица која су позвана на наслеђивање. Одговор на ово питање треба тражити у одредби члана 104. став 3. ЗОО-а, који прописује да ће суд приликом одлучивања водити рачуна о савесности једне, односно обеју страна, па ако нађе да је каснији стицалац непокретности савестан, односно да није знао нити је морао знати за разлог ништавости ранијег уговора, каснији уговор ће у односу на оваквог стицаоца бити одржан на снази.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

дан продаје непокретности 2004. године, у износу од ____.____,00 динара (грађевинским вештачењем утврђена је тржишна вредност непокретности у време продаје), са законском затезном каматом од дана закључења уговора (између туженог и трећег лица) до исплате. Међутим, уколико је захтев усмерен на уговор о купопродаји непокретности којим је продавац (супружник) располагао целом непокретности, а самим тим и делом који је својина другог супружника (тужиоца), а стечен је по основу брачне тековине, онда је наведени уговор делимично ништав и тада се цени савесност купца. О томе говори следећи пример из праксе: Према утврђеном чињеничном стању тужиља и првотужени су у току брака стекли у својину непокретност – стан. Првотужени је поднео тужбу за развод брака, а тужиља тужбу за поделу брачне тековине – предметног стана, којом је тражила да се утврди да је стекла право својине на 2/3 идеалних делова предметног стана. Првотужени је, иако је примио тужбу тужиље за поделу брачне тековине, без њене сагласности продао предметни стан друготуженој, која је знала да је првотужени у браку, па је, иако јој је у Агенцији за промет непокретности предочено да је потребна сагласност супруге продавца за продају стана, закључила са првотуженим уговор о купопродаји стана, исплатила му купопродајну цену и ступила у посед стана, уз уверавање првотуженог да је његова супруга сагласна са продајом стана. Правноснажном пресудом због изостанка донетом након закључења уговора о купопродаји стана утврђено је да је тужиља сувласник предметног стана са 2/3 идеалног дела. У оваквој ситуацији располагање првотуженог предметним станом, и то располагање са 2/3 тужиљиног идеалног дела непокретности, противно је принудним прописима и не производи правно дејство јер је располагање учињено без сагласности тужиље, тако да тужиља има право на утврђење ништавости уговора о купопродаји закљученог између првотуженог и друготужене у делу који се односи на располагање са 2/3 идеалног дела непокретности — предметног стана. Није основан тужбени захтев тужиље у делу који се односи на утврђење ништавости уговора

који се односи на располагање са 1/3 идеалног дела стана (до 1/1) који је у власништву првотуженог и којим је првотужени могао да располаже слободно и без сагласности тужиље, у смислу одредбе члана 14. став 2. Закона о основама својинскоправних односа. Такође, није основан тужбени захтев тужиље за исељење тужених из предметног стана јер, применом одредбе члана 20. став 1. истог закона, друготужена има право сувласништва са 1/3 идеалног дела непокретности, као и право на судржавину стана сразмерно свом сувласничком делу, у смислу одредбе члана 14. став 1. Закона о основама својинскоправних односа. Из наведеног примера може да се закључи да је уговор о купопродаји непокретности која је заједничка својина супружника ништав и не производи правно дејство у делу који се односи на сусвојину непокретности једног супружника без чије је сагласности други супружник располагао целом непокретношћу. Купац по основу таквог уговора стиче право сусвојине на делу непокретности која припада продавцу, јер тим делом продавац може слободно да располаже, тако да је неоснован и захтев за исељење купца из непокретности након утврђења ништавости уговора о купопродаји у делу располагања туђом ствари, јер купац стиче право судржавине на непокретности.

НЕСАВЕСНОСТ ПРОДАВЦА Да ли је уговор о купопродаји непокретности ваљан када је купац савестан, а продавац несавестан, нпр. када прећути да по праву наслеђа није једини наследник који је стекао право својине на стану, а уговор је извршен у свему према принудно правним прописима, при чему купац није знао нити је могао знати да на предметној непокретности право својине полажу и други сувласници. Када је купац закључио и пред судом оверио уговор о купопродаји непокретности, исплатио цену и ушао у посед исте, имајући у виду оставинско решење из ког произлази да је продавац једини власник стана, а није знао нити је могао знати да је продавац несавестан, односно да има браћу која такође полажу право на наслеђе на непокретности,

У пракси се јавила дилема да ли предуговор о купопродаји непокретности може да производи правно дејство уговора о купопродаји непокретности и уколико може, под којим условима. У погледу тога постоје различити ставови у истој чињеничној ситуацији. У једном броју предмета судови су закључили да предуговор не може да има дејство уговора о купопродаји непокретности, бранећи свој став

59 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

ПРАВНО ДЕЈСТВО ПРЕДУГОВОРА О КУПОПРОДАЈИ НЕПОКРЕТНОСТИ

чињеницом да предуговор производи правно дејство којим се уговарачи обавезују да ће закључити уговор о купопродаји непокретности, док су у већем броју случајева стали на становиште да под одређеним испуњеним условима предуговор може да се конвалидира и у потпуности има правно дејство уговора о купопродаји непокретности. Овде се изводи закључак да је други став правилнији. Као илустрација различите праксе може да послужи и одлука Врховног касационог суда: Према утврђеном чињеничном стању тужиоци су сувласници са одређеним идеалним деловима непокретности. Предуговором о купопродаји непокретности, овереним пред судом, тужиоци су, као продавци, са туженим, као купцем, констатовали да су продавци земљишно-књижни власници непокретности, те да исту продају купцу за споразумно утврђену купопродајну цену. Тужени је, као купац, исплатио купопродајну цену продавцима, овде тужиоцима, на дан закључења предуговора, а затим, уз сагласност тужилаца, исплатио хипотекарног повериоца, с обзиром на то да је предметна непокретност била оптерећена хипотеком, тако да је на крају ступио у посед непокретности. Странке су се предуговором сагласиле да ће закључити и судски оверити главни уговор о купопродаји непокретности по прибављању свих потребних одобрења и сагласности, а под условима предвиђеним предуговором, када ће продавац дати купцу сагласност за укњижбу. Промет непокретности је одобрен Решењем Министарства финансија РС – Сектора за имовинскоправне послове, али до закључења главног уговора није дошло. Тужиоци су у овој правној ствари тражили исељење туженог из предметне непокретности. Првостепени суд је усвојио тужбени захтев, а другостепени суд је овакву одлуку потврдио и обавезао туженог да се са свим лицима и стварима исели из предметне непокретности и исту преда на слободно располагање тужиоцима, налазећи да тужени нема било која својинска права на непокретности јер се у спорну непокретност уселио на основу предуговора који, по одредби члана 45. став 1. ЗОО-а, представља уговор којим се преузима обавеза да се доцније закључи други главни уговор.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

онда он има јачи правни основ за стицање својине од лица која полажу право на наслеђе, а која према несавесном продавцу могу да истичу само облигационоправни захтев. О томе говори пример у коме је суд нашао да је тужиља савесни купац предметног стана јер је у време купопродаје и овере уговора из оставинског решења закључила да је продавац, тужени, једини власник стана по основу наслеђивања, а чињеницу да тужени има и два брата сазнала је тек када јој је одбијен предлог за укњижбу зато што је у међувремену извршен упис предбележбе укњижбе власништва на спорном стану са власника, пок. оца тужених, на тужене, наследнике ранијег власника. Како је тужиља стекла право својине на стану у смислу чл. 4. Закона о промету непокретности и чл. 454, 455, 467. и 516. ЗОО-а, првостепени суд је утврдио да је тужиља власник предметног стана јер околности које су настале након закључења уговора о купопродаји и извршења истог не могу да утичу на ваљаност уговора, при чему она није знала нити је морала да зна за недопуштену побуду туженог, односно за околност да исти има браћу која су такође наследници на спорном стану. Поред тога, тужиља има јачи правни основ за стицање својине на стану у односу на тужене јер своје право заснива на теретном, двострано обавезном уговору, за разлику од тужених који своје право својине заснивају на решењу о наслеђивању и не налазе се у државини истог, па своје право својине, односно облигационоправни захтев могу да истичу само према туженом наследнику који је самостално располагао станом легитимишући себе као јединог наследника.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

По мишљењу Врховног касационог суда Србије нижестепени судови су на правилно утврђено чињенично стање погрешно применили материјално право. Наиме, наведени предуговор је закључен у форми коју предвиђа закон као услов за пуноважност уговора о продаји. Тужени је у целости исплатио купопродајну цену и хипотекарног повериоца, а тужиоци су туженом уступили кључ непокретности која је била исељена од свих лица и ствари, тако да је тужени ступио у посед непокретности. На основу свега тога правни посао, иако насловљен као предуговор, садржи вољу уговарача и све битне елементе уговора о купопродаји, законом предвиђену форму, дозволу надлежног министарства о промету непокретности и ни у чему није у супротности са принудним прописима и јавним поретком, а испуњава и све услове за пуноважност уговора о продаји непокретности, па закључени предуговор, у складу са законом, који је извршен у целости, производи правно дејство и на основу одредбе члана 45 став 3. ЗОО-а, којом је прописано да предуговор обавезује ако садржи битне састојке главног уговора. На основу свега наведеног Врховни касациони суд Србије усвојио је ревизију туженог, преиначио нижестепене пресуде и одбио тужбени захтев тужилаца као неоснован (Пресуда Врховног касационог суда Србије Рев 228/10 од 11. 3. 2010. године).

ПРАВО НА НАКНАДУ ШТЕТЕ ЗБОГ НЕДОСТАТАКА НА НЕПОКРЕТНОСТИ Посебно питање представља право на накнаду штете која се појави као недостатак на грађевини у случају куповине стана од инвеститора (новоизграђене непокретности). О наведеном говори следећи пример из праксе: Тужилац је од инвеститора купио стан који је саграђен као једна од три стамбене јединице (три стана) при надзиђивању стамбене зграде. По завршетку радова издата је употребна дозвола 28. 6. 1995. године, а тужилац се уселио у стан 13. 10. 1994. године, када су му и предати кључеви. Том приликом записнички су констатовани недостаци на стану, али не и на крову који је изграђен изнад надзиданог дела, а који су тужиоцу у време примопредаје стана

били непознати. Дана 12. 4. 2002. године дошло је до непогоде приликом које су оштећена кровна конструкција и кровни покривач изнад тужиочевог стана, па је тужилац претрпео штету на стану, коју је сам санирао. Тужени, као продавац, није одговоран да надокнади штету, с обзиром на то да је тужиоцу предат стан 13. 10. 1994. године и да је протекао рок од 6 месеци од предаје ствари, предвиђен одредбом члана 482. став 2. Закона о облигационим односима, а уговором није био предвиђен дужи рок, иако је утврђено је да су узрок штете скривени недостаци до којих је дошло током извођења радова. Такође је утврђено да у року од 8 дана од дана настанка штете до које је дошло због непогоде 12. 4. 2002. године, а која је настала због скривеног недостатка на кровном покривачу изнад његовог стана, тужилац није првотуженог обавестио на начин предвиђен одредбом члана 484. став 2. Закона о облигационим односима, при чему је наведени рок преклузиван, већ је преко пуномоћника, писмено обавестио првотуженог по протеку рока од 8 дана и то дана 16. 8. 2002. године. Дакле, продавац не одговара за скривене недостатке ствари – предметне непокретности, за накнаду штете купцу уколико протекну рокови из чл. 482. и 484. ЗОО-а.

ЗАКЉУЧАК Приликом разматрања ове теме – новија судска пракса која се тиче ваљаности уговора о купопродаји непокретности – треба имати у виду да је у овој области дуго година био исти правни режим који регулише овај уговор, а то су Закон о промету непокретности и Закон о облигационим односима. Пре три године ступио је на снагу нови Закон о промету непокретности, а велику новину представља и промена вишедеценијског правила да је обавезна форма овог уговора овера у суду и тај обавезни сегмент пренет је у надлежност јавним бележницима – нотарима. У будућности може да се очекује различита судска пракса по питању ваљаности уговора о купопродаји непокретности, коју ће произвести нови начин овере тог уговора и примена нових прописа, што свакако треба пратити.

Уговор о продаји непокретности је правни посао којим се најчешће врши промет непокретности и веома је заступљен у нашем праву. Због тога су и спорови настали из њега и поводом њега јако чести. Најчешћи су свакако спорови којима се тражи конвалидација купопродаје због недостатка форме, те спорови за поништај и утврђење ништавости овог уговора. Такође, чести су спорови због вишеструке продаје исте непокретности, као и спорови којима се утврђује неважност уговора о продаји због тога што је њима један од заједничара располагао целокупном непокретношћу која је у режиму заједничке

својине стечене у браку. Најзад, чести су и спорови који за предмет имају предуговор о купопродаји непокретности и баве се његовом правном природом. Потребно је што више уједначити судску праксу у овој значајној области и то из разлога правне сигурности. Само једнаким поступањем судова у овој значајној групи спорова поводом промета непокретности путем продаје може да се постигне правна једнакост странака. Ово је неопходно пре свега због велике материјалне вредности, а често и због ширег друштвеног значаја ствари – непокретности које су предмет овог уговора.

Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Сл. гласник РС”, бр. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 45/2005, 61/2005, 72/2009 и 32/2013) – престаје да важи 1. 3. 2018. године. ● Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог

криминала, тероризма и корупције („Сл. гласник РС”, бр. 94/2016)

– примењује се од 1. 3. 2018. године. ● Закон о изменама и допунама Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 94/2016)

– одредбе члана 24, члана 27. и чл. од 35. до 38. ступају на снагу 1. 3. 2018. године. ● Упутство о изменама Упутства за спровођење Одлуке о обавезној резерви банака

код Народне банке Србије („Сл. гласник РС”, бр. 114/2017)

– ступа на снагу 17. 2. 2018. године. ● Правилник о утврђивању Листе српских стандарда из области опште безбедности

производа („Сл. гласник РС”, бр. 115/2017)

– ступио је на снагу 1. 2. 2018. године.

61 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

● Закон

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Kaлендар важења правних аката

РАДНО ПРАВО

Рокови за остваривање појединих права у Закону о раду

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закон о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – Одлука УС, 113/2017), између осталог, прописује и рокове у којима се остварују и штите права запослених из радног односа и по основу рада. Непоштовање ових рокова често за последицу има губљење самог права или губљење права на одговарајућу заштиту. Овде ће бити речи о неким битним роковима прописаним Законом, који су од значаја како за запослене тако и за послодавце. РОКОВИ У КОЈИМА СЕ ОСТВАРУЈУ ОДРЕЂЕНА ПРАВА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА РОК ЗА СТУПАЊЕ НА РАД ЗАПОСЛЕНОГ – члан 34. Закона о раду

Запослени ступа на рад даном утврђеним уговором о раду. Ако запослени не ступи на рад на дан утврђен уговором о раду, сматра се да радни однос није заснован, осим ако је оправдано спречен или се са послодавцем другачије споразумео.

РОК ЗА ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ ЗА ВРЕМЕ ПРОБНОГ РАДА – члан 36. Закона о раду

Пре истека времена за које је уговорен пробни рад послодавац или запослени може да откаже уговор о раду, са отказним роком који не може бити краћи од пет радних дана. У таквом случају послодавац има обавезу да у решењу о отказу уговора о раду образложи отказ овог уговора. Ако је уговор о раду којим је уговорен пробни рад отказао запослени, он нема обавезу образлагања разлога за давање отказа. Како у Закону нису наведени разлози због којих се може дати отказ уговора о раду којим је уговорен пробни рад, овакав уговор може да се откаже из било ког разлога и у било које време, уз поштовање поменутог отказног рока.

РОК ЗА ВРАЋАЊЕ НА РАД ПОСЛЕ МИРОВАЊА РАДНОГ ОДНОСА, ОДНОСНО НЕПЛАЋЕНОГ ОДСУСТВА – чланови 78, 79, 100. и члан 179. став 1. тачка 3) Закона

Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог и његово понашање, и то ако се не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока мировања радног односа из члана 79. овог закона, односно неплаћеног одсуства из члана 100. овог закона. Како право на враћање на рад настаје престанком разлога због којих је одређено неплаћено одсуство, односно мировање права и обавеза

запосленог, то се почетак рока од 15 дана везује за први дан после дана када је престало неплаћено одсуство, односно престао разлог због кога је мировање радног односа одређено. Ако се запослени не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека неплаћеног одсуства, односно рока мировања радног односа, послодавац може да му, у смислу члана 179. став 1. тачка 3), откаже уговор о раду. У случају неплаћеног одсуства из члана 78. Закона, запослени је дужан да се по истеку права на неплаћено одсуство врати на рад првог следећег дана или у остављеном року, у складу с решењем о неплаћеном одсуству. Уколико се не врати на рад у складу с решењем, послодавац може да му откаже уговор о раду или да му изрекне другу меру за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радне обавезе у складу са чл. 179–181. Закона.

РОК ЗА ИЗЈАШЊЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ ПРИ ПРЕНОШЕЊУ УГОВОРА О РАДУ ПРИЛИКОМ ПРОМЕНЕ ПОСЛОДАВЦА – члан 149. Закона о раду

Послодавац-претходник има обавезу да, у случају промене послодавца, о преношењу уговора о раду на послодавца-следбеника писменим путем обавести запослене чији се уговор о раду преноси. Ако се запослени не изјасни о преношењу свог уговора о раду код новог послодавца-следбеника у року од пет радних дана од дана достављања обавештења о томе, послодавац-претходник може запосленом да откаже уговор о раду.

РОК ЗА ПРИХВАТАЊЕ ИЗМЕНА УГОВОРЕНИХ УСЛОВА РАДА (АНЕКСА УГОВОРА) – члан 171. Закона о раду

Уз анекс уговора, послодавац је дужан да запосленом достави и писмено обавештење које садржи: разлоге понуде, рок у коме запослени треба да се изјасни о понуди, који не може бити краћи од осам радних дана, као и правне последице које могу да настану одбијањем понуде. Рок за изјашњење запосленог одређује послодавац, с тим што је Законом прописано да рок не може бити краћи од осам радних дана. Запослени је дужан да се изјасни о понуди у року који одреди послодавац, а пропуштање рока за изјашњење разуме се као одбијање да се закључи анекс уговора, чиме настаје отказни разлог из члана 179. став 5. тачка 2) Закона.

63 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Запослени је дужан да достави послодавцу потврду лекара о привременој спречености за рад у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад, у смислу прописа о здравственом осигурању. У случају теже болести запосленог, потврду у истом року достављају чланови уже породице или друга лица са којима живи у заједничком домаћинству. Уколико запослени живи сам, потврду је дужан да достави у року од три дана, али од престанка разлога због којих није могао да је достави у року од три дана од дана наступања привремене спречености. У случају непоштовања рока за достављање потврде о привременој спречености за рад, послодавац може запосленом да откаже уговор о раду применом одредбе члана 179. став 3. тачка 2) Закона, са позивом на непоштовање радне дисциплине.

РАДНО ПРАВО

РОК ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ОБАВЕШТЕЊА О ПРИВРЕМЕНОЈ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД – члан 103. Закона о раду

Против решења којим је повређено право запосленог или у тренутку када сазна за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан, ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом. Спор пред судом може да се покрене у року од 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права. Поменути рок је преклузиван, па се не може ни продужавати ни скраћивати.

РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ИНСПЕКТОРУ РАДА – чланови 271. и 272. Закона о раду

Према ставу 1. члана 271. Закона, ако инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о раду очигледно повређено право запосленог, при чему је запослени покренуо радни спор, својим решењем, а на захтев запосленог одложиће извршење тог решења до доношења правноснажне одлуке суда. Из овог произлази да ће инспектор рада донети решење о одлагању извршења решења послодавца о отказу уговора о раду запосленом када су испуњени следећи услови: 1) од стране послодавца донето је решење о отказу уговора о раду запосленом; 2) тим решењем очигледно је повређено право запосленог; 3) запослени је против тог решења покренуо радни спор; 4) запослени је поднео захтев за одлагање извршења таквог решења (овај захтев може да се поднесе у року од 15 дана од дана покретања радног спора). Испуњеност свих ових услова мора бити кумулативна. Жалба на решење инспектора рада којим се одлаже извршење решења о отказу уговора о раду, не одлаже извршење решења инспектора. Као што се види, услов за доношење решења о одлагању извршења решења послодавца јесте да је запослени поднео захтев инспектору рада у року од 15 дана од дана покретања радног спора. И овај рок је преклузиван, тако да његово пропуштање доводи до губитка права на подношење захтева, а неблаговремено поднет захтев се одбацује. Такође, сходно члану 272. Закона, против решења инспектора дозвољена је жалба министру надлежном за рад у року од осам дана од дана достављања решења. Рок за подношење жалбе је преклузиван и његово пропуштање доводи до губитка права на жалбу.

РОК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА КОД ФОНДА СОЛИДАРНОСТИ – чланови 124–146. Закона

Члановима 124–146. Закона предвиђено је право на исплату неисплаћених потраживања код послодавца над којим је отворен стечајни поступак. Стечај значи престанак постојања послодавца, али је то и отказни разлог запосленима. Потраживања запослених која остану после раскида радног односа, намирују се или из стечајне масе или, по одредбама Закона, из посебног фонда, а то је у овом случају Фонд солидарности (у даљем тексту: Фонд). Сходно члану 139. Закона, поступак за остваривање права запослених по основу потраживања у случају стечајног

РАДНО ПРАВО

РОК ЗА ПОКРЕТАЊЕ СПОРА ПРЕД НАДЛЕЖНИМ СУДОМ – члан 195. Закона о раду

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ЗАСТАРЕЛОСТ ЗА ДАВАЊЕ ОТКАЗА УГОВОРА О РАДУ – члан 184. Закона о раду

Чланом 184. Закона утврђени су рокови застарелости за давање отказа запосленом. Према одредби става 1. овог члана, отказ уговора о раду послодавац може дати запосленом: – у року од шест месеци од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа (субјективни рок застарелости), односно – у року од годину дана од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа (објективни рок застарелости). Те чињенице, односно основи из члана 179. Закона настају: – ако запослени не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за послове на којима ради (став 1. тачка 1); – ако запослени несавесно или немарно извршава радне обавезе (став 2. тачка 1); – ако запослени злоупотреби положај или прекорачи овлашћења (став 2. тачка 2); – ако нецелисходно и неодговорно користи средства рада (став 2. тачка 3);

65 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

РОКОВИ У КОЈИМА СЕ ОСТВАРУЈУ ОДРЕЂЕНА ПРАВА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА

РАДНО ПРАВО

поступка покреће се на основу захтева запослених који се подноси Фонду у року од 45 дана од дана достављања правноснажне одлуке којом је утврђено право на потраживање, у складу са законом којим се уређује стечајни поступак. Према томе, у року од 45 дана од дана правноснажности решења којим је запосленима утврђено право на потраживање, сваки запослени треба да поднесе захтев Фонду за исплату оног дела потраживања који није исплаћен из стечајне масе, односно за који нема средстава да се исплати из стечајне масе. Према томе, рок од 45 дана од дана достављања правноснажне одлуке којом је утврђено право запосленог у стечајном поступку јесте преклузиван и по истеку наведеног рока захтев се одбацује као неблаговремен, а запослени губи право на исплату. Треба имати у виду још два рока утврђена у односима са Фондом: – Према одредби члана 141. Закона, стечајни управник, послодавац и запослени дужни су да, на захтев Фонда, у року од 15 дана од дана пријема захтева доставе све податке који су од значаја за доношење решења по захтеву. Уколико подаци од значаја за доношење решења не буду достављени у Законом предвиђеном року, Фонд је овлашћен да донесе одлуку којом ће одбацити захтев као неуредан. Одредбом члана 142. став 2. Закона прописан је рок од осам дана за подношење жалбе против решења Фонда којим је одлучено по захтеву запосленог. И овде је реч о преклузивном року, који почиње да тече првог наредног дана од дана достављања решења, при чему пропуштање истог доводи до губитка права на жалбу.

РАДНО ПРАВО

– ако запослени не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему за личну заштиту на раду (став 2. тачка 4); – ако запослени учини другу повреду радне обавезе, утврђену општим актом, односно уговором о раду (став 2. тачка 5); – ако запослени неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге послодавца, у складу са Законом (став 3. тачка 1); – ако запослени не достави потврду о привременој спречености за рад, у смислу члана 103. Закона (став 3. тачка 2); – ако запослени злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад (став 3. тачка 3); – ако запослени дође на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно ако употреби алкохол или друга опојна средства у току радног времена, која имају или могу да имају утицај на обављање послова (став 3. тачка 4); – ако је запослени дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног односа (став 3. тачка 6); – ако запослени који ради на пословима са повећаним ризиком, на којима је као посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност, одбије да буде подвргнут оцени здравствене способности (став 3. тачка 7); – ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца (став 3. тачка 8). Због учињеног кривичног дела на раду или у вези са радом за које је запослени правноснажно осуђен (став 1. тачка 2), послодавац може да дâ отказ уговора о раду запосленом најкасније до истека рока застарелости утврђеног законом за такво кривично дело. Наведеним одредбама члана 184. Закона одређени су рокови застарелости за давање отказа уговора о раду, па истеком тих рокова наступа преклузија у погледу могућности послодавца да из тог отказног разлога откаже уговор о раду запосленом.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ЗАСТАРЕЛОСТ НОВЧАНИХ ПОТРАЖИВАЊА – члан 196. Закона о раду

Сагласно члану 196. Закона, сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе. Другим речима: новчана потраживања из радног односа, као што су зарада, накнада зараде и друга примања, застаревају у року од три године од дана настанка обавезе. Овај рок застарелости прекида се покретањем тужбе или ако дужник (послодавац) призна дуг. Када су у питању зарада и накнада зараде, наведени рокови застарелости почињу да теку од првог дана када је запослени могао да захтева испуњење новчане обавезе (исплату зараде), односно, како то регулише члан 110. Закона, послодавац је дужан да запосленима исплати зараду у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, најмање једанпут месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец. Практично, после истека тог текућег месеца, односно од почетка наредног месеца почиње да тече рок застарелости. На пример, зараду за месец јун послодавац је дужан да исплати најкасније

Треба имати у виду неколико одредби Закона којима се наглашава ништавост појединих одредби уговора о раду. Право на утврђивање ове ништавости никада не застарева. Ради се о следећим одредбама Закона: 1) Према члану 9. став 2. Закона, ништаве су одредбе уговора о раду којима су утврђени неповољнији услови рада од услова утврђених Законом и општим актом, односно које се заснивају на нетачном обавештењу од стране послодавца о појединим правима, обавезама и одговорностима запосленог. 2) Према члану 20. Закона, забрањена је дискриминација у односу на: – услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла, – услове рада и сва права из радног односа, – образовање, оспособљавање и усавршавање, – напредовање на послу, – отказ уговора о раду. Одредбе уговора о раду којима се утврђује дискриминација по неком од наведених основа – ништаве су. 3) Према члану 104. став 4. Закона, ништава је одлука послодавца или споразум са запосленим којим је повређен принцип да се запосленима гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који се остварује код послодавца. Према томе, овде се ради о правима да се захтева утврђивање ништавости одредаба уговора о раду, што се остварује подношењем тужбе надлежном суду, независно од рока за подношење тужбе у радном спору.

67 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

ПРАВА КОЈА НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ

РАДНО ПРАВО

до 31. јула, при чему од 1. августа почиње да тече рок застарелости за потраживања исплате зарада за јун; или, запослени коме је, супротно Закону, општем акту и уговору о раду, исплаћена плата у мањем износу од плате коју је остварио, има право да се обрати инспекцији рада и суду ради утврђивања повреде права на одговарајућу плату и наплате својих потраживања по том основу. У другим случајевима остваривања права на новчана потраживања запослених (на пример: по основу топлог оброка, регреса за годишњи одмор, накнаде за превоз на рад и са рада, дневнице за службени пут и сл.) рок за наступање застарелости рачуна се од дана када је, у складу са актом послодавца, настала обавеза обезбеђивања ових права односно потраживања. Протеком рока застарелости потраживања из радног односа запослени (поверилац) губи право да захтева испуњење обавезе од послодавца (дужника), а обавеза послодавца постаје природна (натурална), па запослени не може да захтева намирење судским путем. За разлику од преклузије, суд не пази на застарелост по службеној дужности, већ само по приговору дужника, што значи да застарелост производи правно дејство само уколико се дужник на њу позове.

Рачунање радног времена запосленом на службеном путу

РАДНО ПРАВО

Тема овог текста је рачунање радног времена запосленог који је упућен на службени пут у радне дане према распореду радног времена код послодавца, на дан недељног одмора или на дан празника у коме се не ради, као и карактеристичан случај прековременог рада на службеном путу за возаче моторних возила.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

аконом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014, 13/2017 - Одлука УС РС и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) уређују се, између осталог, радно време (чл. 50. и 51), одмор у току дневног рада, дневни и недељни одмор (чл. 64–67), прерасподела радног времена (чл. 57–61) и прековремени рад (члан 53). Законом није посебно уређено питање радног времена запосленог за време службеног пута, већ се сходно примењују напред наведене одредбе Закона, при чему се морају имати у виду специфичности службеног пута. У вези са питањем које путовање запосленог има карактер службеног пута, може се пренети искуство из досадашње праксе према коме се службеним путовањем у земљи сматра путовање ван места редовног запослења ради извршења одређених службених послова по налогу послодавца, уколико је на пример место у које путује удаљено од места његовог рада више од 30, 40 километара итд.

Службени пут у редовно радно време Запослени може да буде упућен на службени пут у радне дане према распореду радног времена код послодавца или на дан недељног одмора или на дан празника у коме се не ради. Сматра се да се запосленом на службеном путу по правилу рачуна и евидентира редовно радно време, односно службени пут у радне дане запосленима се признаје у пуно радно

време утврђено код послодавца, без обзира на то колико су ефективно радили, односно запосленом на службеном путу по правилу се рачуна и евидентира редовно радно време (8 часова) ако је службени пут трајао једнако или дуже од редовног радног времена запосленог, без обзира на то колико је ефективно радио за време службеног пута. Изузетно, запосленом који је на службеном путу ефективно радио дуже од пуног радног времена, такав рад се посебно евидентира и рачуна као рад у прерасподели радног времена или као прековремени рад, у зависности од конкретног случаја, односно од тога да ли је време проведено на ефективном раду дужем од пуног радног времена унапред планирано или се ради о изненадном и непланираном послу. Остало време проведено на службеном путу преко редовног (пуног) радног времена, које је проведено у путовању, одмору и др., не рачуна се у радно време, односно прековремени рад или прерасподелу радног времена. То конкретно значи да се: ● време путовања (до места у које је запослени упућен на службени пут), ● време одмора и ● време проведено на пословном ручку не рачунају у радно време, већ се у радно време рачуна само ефективан рад у вези са обављањем посла због кога је запослени и био упућен на службени пут. Наиме, одредбом члана 50. Закона прописано је да је радно време временски период у коме је запослени дужан односно расположив да обавља послове према налозима

Случајеви прековременог рада на службеном путу

69 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

У вези са питањем да ли запослени на службеном путу има право на накнаду за прековремени рад, може се рећи да су Законом предвиђени случајеви када је запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена. Ако је запослени на службеном путу радио дуже од пуног радног времена, за рад тог дана има право на зараду увећану по основу прековременог рада само уколико је тај прековремени рад обављен у случајевима утврђеним Законом или колективним уговором послодавца донетим у складу са Законом. Ако је запослени на службеном путу обављао послове који нису наведени у Закону, односно у колективном уговору послодавца, тада има право само на прерасподелу радног времена, односно право на слободне дане за онолико времена колико је радио дуже од пуног радног времена. Према томе, службени пут у радне дане запосленима се признаје у пуно радно време утврђено код послодавца, без обзира на то колико су ефективно радили. Међутим, у највећем броју случајева време проведено на службеном путу траје дуже од пуног радног времена. Када време проведено на службеном путу траје дуже од пуног радног времена, онда се онолико времена колико је запослени

ефективно радио на службеном путу признаје за остваривање права на увећану зараду или прерасподелу радног времена. Као што је речено, запосленом се у радно време не рачуна време проведено у вожњи (било које превозно средство) до места у које је упућен на службени пут. Радно време почиње да тече од тренутка доласка у место у које је упућен на службени пут и у коме почиње са радом. То је исто као што се запосленом у радно време не рачуна време доласка и одласка са рада у седиште рада. Конкретно, ако је на службеном путу провео укупно 11 часова, од тога у путу три часа, а осам часова је ефективно радио, за наведена три часа запослени нема право на увећану зараду нити на прерасподелу радног времена. У другом случају запослени је провео на службеном путу 12 часова, од тога два часа у вожњи, а 10 часова ефективно радећи. За два часа ефективног рада, дужег од пуног дневног радног времена (осам часова дневно радно време), запослени има право на увећану зараду јер је у питању био повећан обим рада на службеном путу (конкретни радови по извештају). У трећем случају службени пут је трајао 12 часова, од чега је два часа трајала вожња, а 10 часова ефективан рад. Ако разлог за два часа ефективног рада, дужег од пуног радног времена, није један од случајева када запослени може да ради прековремено, према Закону запослени има право на прерасподелу радног времена, а не на увећање по основу прековременог рада. Треба размотрити и сложенији пример, када запослени проводи више дана на службеном путу. На пример, запослени је кренуо на службени пут 4. јула у 8.00 часова и био је на путу до 7. јула, до 17.00 часова. Радно време код послодавца је осам часова. Запослени је укупно провео на службеном путу четири дана: првог дана (4. јула) провео је на путу три часа и ефективно је радио 10 часова; другог дана (5. јула) ефективно је радио од 10.00 до 16.00 часова (шест часова), а од 16.00 до 20.00 часова имао је пословни ручак; трећег дана (6. јула) ефективно је радио од 9.00 до 14.00 часова, тј. пет часова, а после тога је имао слободно време; четвртог

РАДНО ПРАВО

послодавца на месту где се послови обављају, у складу са Законом. Сходно томе, и запослени који обављају рад односно послове свог радног места на службеном путу, обављају га у одређеном временском периоду за који остварују право на зараду. Стога у радно време не може да се рачуна време проведено на службеном путу које се односи на период потребан за одлазак до места где треба да се обави службени посао, као ни време повратка, будући да у том временском периоду запослени није обављао послове свог радног места. Отуда је и време проведено на службеном путу за које запослени има право на дневницу шири временски оквир од радног времена и обухвата и радно време (време проведено у обављању послова) и време потребно за одлазак и долазак са службеног пута.

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

дана (7. јула) ефективно је радио 10 часова, а три часа је провео у путу. У овом случају запослени је: а) првог дана провео укупно три часа на путу и 10 часова је ефективно радио, па за осам часова има право на зараду и за два часа право на увећану зараду за рад дужи од пуног радног времена (повећан обим посла); б) другог дана провео укупно са пословним партнерима 10 часова, од којих ефективан рад обухвата шест часова и пословни ручак четири часа, а после тога је отишао у хотел на одмор, па у овом случају има право на зараду за осам часова; ц) трећег дана ефективно радио пет часова, а остало време се одмарао, па има право на зараду за осам часова; д) четвртог дана ефективно радио од 8.00 до 18.00 часова, а од 18.00 до 21.00 час провео је на путу (повратак са службеног пута), па има право на зараду за осам часова и два часа за прерасподелу радног времена, јер та два часа рада дужег од пуног радног времена нису прековремени рад према случајевима из Закона. Према томе, без обзира на то колико је дана запослени провео на службеном путу, остваривање права на увећану зараду или прерасподелу радног времена има само за онолико часова ефективног рада колико је радио дуже од пуног радног времена утврђеног код послодавца. Дакле, време одмора у хотелу, пословни ручак или вечера и друге активности које нису обављање конкретног посла због ког је запослени упућен на службени пут, не могу бити предмет права запосленог на прерасподелу радног времена, нити се евидентирају као прековремени рад, али могу ући у редован рад до дневног фонда часова (као што је то трећи дан у примеру). У посебном случају, ако је послодавац упутио запосленог на службени пут у земљи са задатком да за потребе послодавца обави одређени посао за који постоји обавеза да се у одређеном року заврши или да обави неки други посао, у смислу члана 53. Закона, за чије обављање је потребно да запослени интензивно ради на службеном путу и прековремено, што је послодавац требало да назначи (захтева) у путном налогу, у том

случају ће, поред дневнице за службено путовање, запослени имати право и на зараду за прековремени рад. Ако послодавац није запосленом наложио да на службеном путу ради прековремено, запослени не може да оствари право на зараду за прековремени рад, већ само право на дневницу за службено путовање.

Прековремени рад возача моторних возила Случај прековременог рада на службеном путу посебно је карактеристичан за возаче моторних возила. У радно време возача рачуна се време проведено у вожњи (ефективан рад), као и време обавезне присутности (време чекања на утовар или истовар робе коју превози и слично). Време које возач проводи у вожњи или чекању питање је организације рада и потребе посла послодавца. Возачу се на службеном путу признаје пуно дневно радно време утврђено код послодавца, без обзира на то колико је ефективно радио (возио). Међутим, уколико време проведено на службеном путу траје дуже од пуног радног времена, возач има право на прерасподелу радног времена само ако је ефективно радио (возио) дуже од пуног радног времена код послодавца, а часови чекања проведени на службеном путу не могу бити основ за утврђивање прерасподеле радног времена, односно права на слободне дане. У овом случају се радно време возача на службеном путу прерасподељује тако што се сабирају часови ефективног рада (вожње) у току дана проведеног на службеном путу, па ако тај збир прелази пуно дневно радно време код послодавца, вишак часова ефективног рада (вожње) представља основ за прерасподелу радног времена, односно право на слободне дане. Међутим, уколико је природа посла возача таква да захтева често одлажење на службени пут, а време проведено на службеном путу (у вожњи и чекању на вожњу) прелази пуно радно време, та околност би, као отежавајући услов рада, требало да се узме у обзир приликом утврђивања норматива и критеријума за одређивање зараде возача, што се уређује колективним уговором.

Службени пут у дане недељног одмора и празника

Извештај уз путни налог

71 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Ради остваривања права по основу прековременог рада или прерасподеле радног времена, требало би да запослени који је на службеном путу у извештају уз путни налог наведе време ефективног рада, време проведено на путу, време проведено на пословним ручковима и слично. Возачи моторних возила требало би такође да воде евиденцију о часовима проведеним у вожњи, у чекању, у отклањању кварова и др., како би се могло утврдити право на прековремени рад или на прерасподелу радног времена. Искази у извештајима увек могу да се провере, па самим тим и да се изврши корекција извештаја појединих запослених, наравно ако постоји сумња у исправност поднетог извештаја уз путни налог. Уколико таквог извештаја нема уз путни налог, запосленима ће бити исплаћена само зарада за осам часова рада, без признавања права на увећану зараду за прековремене часове рада. Дакле, запослени који жели да оствари право на увећану зараду за прековремени рад или право на прерасподелу радног времена, мора у извештају да наведе своје активности на путу да би послодавац из тога могао да утврди да ли постоји основ за остваривање једног од ова два права.

РАДНО ПРАВО

Запослени може да буде упућен на службени пут на дан недељног одмора или на дан празника који је нерадни. За време проведено на службеном путу на дан недељног одмора запослени нема право на увећану зараду нити на прерасподелу радног времена јер се запосленом, ако ради на дан недељног одмора, у складу са чланом 67. Закона, мора обезбедити један дан одмора у току наредне недеље (који му је плаћен). Међутим, ако би запослени радио у оба дана свог недељног одмора, онда би му се један дан евидентирао као прековремени рад и тако био плаћен, а за други би добио слободан дан. Послодавац који запосленог упућује на службени пут у дане недељног одмора има обавезу да са запосленим договори на који начин ће да му надокнади рад у дане недељног одмора. Ако су послови за које је запослени упућен на службени пут предвиђени у члану 53. Закона, за које је на захтев послодавца запослени обавезан да ради прековремено, тада послодавац треба запосленом да изда и налог за прековремени рад за време трајања службеног пута у дане недељног одмора. Дакле, прековремени рад може да се исплати запосленом за време службеног пута само ако је послодавац такав рад захтевао својим налогом. Међутим, за време проведено на службеном путу у дане празника који су нерадни, запослени има право на зараду и увећану зараду, у складу са општим актом или уговором о раду, за време проведено на ефективном раду. Радно време проведено на путу, када запослени не ради (време одмора, путовање и чекање на посао), не рачуна се у ефективно време и за то време запослени нема право на зараду и увећану зараду, пошто за време проведено на службеном путовању запослени има право на дневницу. Дневница служи за покриће повећаних трошкова које запослени има ван места боравка, као и да истовремено компензује део времена у ком запослени не ради. За време док се налази на службеном путу запослени остварује право на дневницу у складу са општим актом или уговором о раду. Дневница пре свега служи за то да се покрију повећани трошкови

које запослени има ван места боравка. Према томе, то што запослени прима дневницу док ради на терену не утиче на његово право на прерасподелу радног времена. При томе се ваља подсетити да се прерасподела радног времена не сматра прековременим радом, те за рад обављен у прерасподели радног времена запослени нема право на увећану зараду, већ само на слободне дане. У посебном случају, ако је код послодавца радно време распоређено тако да запослени има само један дан недељног одмора (шестодневна радна недеља), а запослени је на дан недељног одмора на службеном путу, не може да му се за тај дан исплати прековремени рад, већ је послодавац обавезан да му, у складу са чланом 67. Закона, омогући да у наредној недељи користи један дан недељног одмора.

Преглед прописа... ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА… РАДНИ ОДНОСИ

• Анекс II Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 5/2018 од 19. 1. 2018. године)

• Уредба о изменама и допунама Уредбе о Каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 6/2018 од 23. 1. 2018. године)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

• Споразум о продужењу рока важења Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године)

• Одлука о максималном броју запослених у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС”, бр. 5/2018 од 19. 1. 2018. године)

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ • Правилник о изменама и допунама Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијским материјама („Сл. гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године) • Правилник о изменама и допунама Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању карциногенима или мутагенима („Сл. гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године)

ДРЖАВНА УПРАВА, ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР • Правилник о посебним елементима процене ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области радних односа и безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године) • Правилник о посебним елементима процене ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области социјалне заштите („Сл. гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године) • Правилник о облику и начину вршења унутрашње контроле инспекције у области радних односа и безбедности и здравља на раду и у области социјалне заштите („Сл. гласник РС”, бр. 118/2017 од 28. 12. 2017. године) • Правилник о облику и начину вршења унутрашње контроле у туристичкој инспекцији („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године) • Правилник о допуни Правилника о управи у Државном правобранилаштву („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године)

ВОЈСКА • Уредба о измени и допуни Уредбе о стањима у служби професионалних војних лица и о унапређивању официра и подофицира („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године)

БУЏЕТСКИ СИСТЕМ

ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

• Правилник о Списку корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 118/2017 од 28. 12. 2017. године)

• Одлука о изменама и допунама Одлуке о управљању ризицима банке („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године)

• Уредба о изменама и допунама Уредбе о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа акциза („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године) • Правилник о изменама Правилника о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године)

• Правилник о измени Правилника о облику и садржини извештаја о пословању слободне зоне („Сл. гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године) • Правилник о допуни Правилника о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларација и других образаца у царинском поступку („Сл. гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године) • Уредба о извозу и увозу робе која би се могла користити за извршење смртне казне, мучење или друго окрутно, нељудско или понижавајуће поступање или кажњавање • („Сл. гласник РС”, бр. 1202017 од 30. 12. 2017. године) • Уредба o евиденцији извозника воћа и поврћа у Руску Федерацију („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године)

• Одлука о изменама и допунама Одлуке о јединственој тарифи по којој Народна банка Србије наплаћује накнаду за извршене услуге („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године) • Одлука о измени Одлуке о стопи и начину одржавања заштитног слоја капитала за структурни системски ризик („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године)

ОБРАЗОВАЊЕ • Допуна и измена Минималних услова за избор у звања наставника на универзитету („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године)

ЗДРАВСТВО, ЛЕКОВИ, ХЕМИКАЛИЈЕ • Правилник о измени Правилника о Регистру хемикалија („Сл. гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године) • Правилник о Листи забрањених допинг средстава („Сл. гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године) • Правилник о измени Правилника о врстама и стандардима медицинских средстава која се уграђују у људски организам на терет средстава обавезног здравственог

... донетих између два броја

73 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

ЦАРИНЕ, СПОЉНА ТРГОВИНА

• Одлука о врстама девиза и ефективног страног новца које се купују и продају на девизном тржишту („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године)

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

ПОРЕЗИ, АКЦИЗЕ

Преглед прописа... осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године)

гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године)

ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊА

• Правилник о распреми брода („Сл. гласник РС”, бр. 118/2017 од 28. 12. 2017. године)

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

• Уредба о измени и допунама Уредбе о локацијским условима („Сл. гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• Правилник о изменама и допунама Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем („Сл. гласник РС”, бр. 1202017 од 30. 12. 2017. године)

ЗАШТИТА ПРИРОДЕ, ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА • Правилник о критеријумима за идентификацију предела и начин процене њихових значајних и карактеристичних обележја („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године) • Уредба о покретној опреми под притиском („Сл. гласник РС”, бр. 1202017 од 30. 12. 2017. године) • Правилник о техничким нормативима за заштиту индустријских објеката од пожара („Сл. гласник РС”, бр. 1/2018 од 3. 1. 2018. године) • Правилник о техничким нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење пожара („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године)

• Правилник о измени Правилника o захтевима за безбедност пловила за рекреацију и пловила на водомлазни погон („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године) • Правилник о информацијама које се достављају пре успостављања и измене функционалног блока ваздушног простора („Сл. гласник РС”, бр. 1/2018 од 3. 1. 2018. године) • Уредба о измени и допуни Уредбе о увозу моторних возила („Сл. гласник РС”, бр. 5/2018 од 19. 1. 2018. године) • Правилник о детаљним мерама за примену заједничких основних стандарда обе збеђивања у ваздухопловству („Сл. гласник РС”, бр. 5/2018 од 19. 1. 2018. године) • Правилник о сертификацији ваздухоплова и других ваздухопловних производа, делова и уређаја и о издавању дозвола за обављање ваздухопловно-техничке делатности организацијама за производњу и пројектовање („Сл. гласник РС”, бр. 5/2018 од 19. 1. 2018. године)

ЕНЕРГЕТИКА

САОБРАЋАЈ

• Правилник о измени Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Сл. гласник РС”, бр. 117/2017 од 27. 12. 2017. године)

• Правилник о измени Правилника о мерилима брзине возила у саобраћају („Сл.

• Уредба о висини накнаде за коришћење неметаличних сировина за добијање грађевинског материјала за 2018. годину („Сл.

гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године)

• Одлука о измени Одлуке o одређивању пољопривредних и прехрамбених производа за које се плаћа посебна дажбина при увозу и утврђивању износа посебне дажбине („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године) • Уредба о висини посебне накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије у 2018. години („Сл. гласник РС”, бр. 5/2018 од 19. 1. 2018. године)

• Правилник о измени Правилника о коришћењу подстицаја за органску сточарску производњу („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године) • Наредба о предузимању мера за спречавање уношења заразне болести животиња трансмисивних спонгиоформних енцефалопатија и других болести животиња које се могу пренети споредним производима животињског порекла у Републику Србију („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године)

• Списак српских стандарда из области електричне опреме намењене за употребу у оквиру одређених граница напона („Сл. гласник РС”, бр. 1/2018 од 3. 1. 2018. године) • Правилник о мерилима („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године)

ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА • Тарифа посебних накнада организације за остваривање репрографских права („Сл. гласник РС”, бр. 2/2018 од 5. 1. 2018. године) • Уредба о измени Уредбе о условима и начину за примену мера за заштиту права интелектуалне својине на граници („Сл. гласник РС”, бр. 3/2018 од 12. 1. 2018. године) • Анекс 8 Уговора о пословној сарадњи у наплати јединствене накнаде („Сл. гласник РС”, бр. 5/2018 од 19. 1. 2018. године)

МЕДИЈИ • Уредба о финансирању јавних медијских сервиса из буџета Републике Србије у 2018. години („Сл. гласник РС”, бр. 5/2018 од 19. 1. 2018. године)

ТУРИЗАМ • Уредба о условима и начину доделе и коришћења средстава за подстицање унапређења туристичког промета домаћих туриста на територији Републике Србије

... донетих између два броја

75 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

СТОЧАРСТВО, ВЕТЕРИНАРСТВО

СТАНДАРДИ ...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

• Уредба о измени Уредбе о мониторингу квалитета деривата нафте и биогорива („Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године)

(„Сл. гласник РС”, бр. 119/2017 од 29. 12. 2017. године)

Имате питање? Имамо одговор!

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПАРНИЧНИ ПОСТУПАК П: Уколико постоји правоснажно решење о наслеђивању којим нису обухваћени сви законски наследници, да ли морају да се пријаве законски наследници суду који је спровео оставински поступак, па да их исти упути на парницу ради утврђивања законских наследника или одмах може да се поднесе тужба за утврђивање законских наследника, без упућивања на парницу? О: Закон о ванпарничном поступку предвиђа у члану 130. да, ако се по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату утврди да неко лице које није учествовало у поступку за расправљање заоставштине полаже право на заоставштину као наследник, оставински суд неће поново расправљати заоставштину, већ ће то лице упутити да своје право може да оствари у парничном поступку. Упут ванпарничног суда није неопходан јер странка има право да поднесе тужбу суду за утврђење права својине по основу наслеђивања, сходно члану 194. ЗПП-а. То право не може да се оствари у ванпарничном већ само у парничном поступку. ИЗВРШНИ ПОСТУПАК П: Извршни поверилац је у блокади. У току извршног поступка доставља специјалну пуномоћ са назнаком да се сва новчана средства која буду наплаћена у току поступка (гл. дуг,

камата, трошкови) пренесу на рачун пуномоћника повериоца из реда адвоката, уместо директно на рачун повериоца. Предлог је првобитно био да се новчана средства која буду наплаћена у току поступка пребацују на рачун повериоца, а затим се поднеском тражи ова измена. Да ли јавни извршитељ сме да пренесе новчана средства онако како је то поверилац поднеском определио, с обзиром на то да се тако евидентно заобилази блокада и повериочеви повериоци неће моћи да се наплате преко блокаде? Да ли се тиме крши неки закон или други пропис и који? О: Одредбама чланова 66. и 67. ЗИО-а прописано је да обавезну садржину решења о извршењу, између осталог, чине и идентификациони подаци странака прописани чланом 30. Закона. Одредбама члана 300. Закона прописано је да се „осим идентификационих података (члан 30) у предлогу за извршење назначавају и бројеви динарског рачуна извршног повериоца и број рачуна извршног дужника који није изузет од принудног извршења.” Одредбама члана 134. Закона прописано је да се извршење спроводи у границама које су одређене решењем о извршењу. Имајући у виду наведене законске одредбе, сматрамо да би се у описаној ситуацији извршење са текућих рачуна извршног дужника могло спровести само онако како је наведено у решењу о извршењу, односно само на рачуне извршног повериоца.

РАДНО ПРАВО

Право на отпремнину у складу са чланом 158. Закона о раду

О: У члану 158. став 1. Закона о раду стоји да се отпремнина утврђује за сваку навршену годину рада, што би значило да се време краће од године не рачуна. Евентуално другачије тумачење могло би да дâ само Министарство рада.

П: Да ли послодавац може да ангажује особу која је у пензији на основу уговора о раду или по неком другом основу? О: Нема сметњи да се са корисником старосне пензије закључи уговор о раду. У зависности од послова и ако су испуњени други законски услови, са корисником старосне пензије може да се закључи и уговор о делу, као и уговор о повременим и привременим пословима.

Запошљавања другог лица у случају престанка радног односа запосленом као технолошком вишку П: Уколико је радно место укинуто и лице проглашено технолошким вишком, а пре истека рока од 3 месеца у ком се не сме нико запослити на то радно место или радно место које захтева исту стручну спрему, послодавац закључи консултантски уговор,

Минули рад П: Када је запослени био привремено упућен на рад код другог послодавца, у складу са одредбама чл. 174. Закона о раду, да ли му се минули рад обрачунава (1) за све године рада код актуелног послодавца, рачунајући оне пре и оне после упућивања на рад код другог послодавца, или (2) узимајући у обзир и ту годину код другог послодавца или (3) само за пуне године рада код садашњег послодавца по повратку од другог послодавца? О: При обрачуну минулог рада рачунају се све године рада код актуелног послодавца, рачунајући оне пре и оне после упућивања на рад код другог послодавца. Изузетно, ако је то правно лице повезано правно лице са садашњим послодавцем, онда се рачуна и година рада код њега.

77 LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2018.

Радно ангажовање старосног пензионера

О: Ако радно место није укинуто, не може да се након отпуштања запосленог унутар три месеца ангажује друга особа за обављање тих послова по уговору ван радног односа. Ако је радно место укинуто, онда су могућности послодавца различите, односно он може да регулише начин обављања ових послова, али само ако је конкретно радно место укинуто. У том смислу карактеристична је Пресуда Врховног касационог суда Рев2. 2031/15 од 13. 4. 2016. године. (Напомена: Сентенцу можете прочитати у електронском правном издању Propisi.net, у делу „Судска пракса”.)

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

П: Како се обрачунава износ отпремнине када се запослени који је радио мање од 12 месеци код послодавца, односно радио је 10 месеци, проглашава технолошким вишком, односно да ли поменути запослени има право на отпремнину јер није навршена година рада код послодавца? Уколико има право на отпремнину, како се иста обрачунава у том случају (да ли сразмерно времену проведеном на раду)?

уговор о делу или уговор о привременим и повременим пословима са лицем за послове који спадају у опис послова радног места које је укинуто или су у питању послови за које је потребна стручна спрема коју има лице које је проглашено технолошким вишком, да ли је повређена горепоменута одредба да се не сме запослити лице у року од 3 месеца од проглашења технолошког вишка? Ако би тим уговорима била повређена наведена одредба, да ли постоји неки уговор којим иста не би била повређена?

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Неспроведени поступци из Плана јавних набавки за 2017. године

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

О: Поступке који нису спроведени нити покренути према плану за 2017. годину треба планирати у плану за 2018. годину уколико и даље постоји потреба за тим набавкама, па их покренути након доношења Плана јавних набавки за 2018. годину.

Раскид уговора о јавној набавци

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

П: Шта се дешава са неспроведеним поступцима из Плана јавних набавки за 2017. године (а постоје три)? Да ли могу да се спроведу током јануара 2018. године, односно до усвајања новог Плана јавних набавки за 2018. годину и како се приказују кроз извештај за четврти квартал, а нису ни покренути ни обустављени?

П: Школа је закључила уговор за намирнице за ђачку кухињу 15. новембра 2017. у поступку ЈНМВ. Јавио се само један понуђач и са њим је закључен уговор. Након испоруке намирница у последњем месецу и достављања фактуре уочено је да је појединачна цена пецива већа за 14 динара. Уговором је одређено да је појединачна цена фиксна првих шест месеци, а након тога везана је за курс евра, тако да наведено повећање нема основа. Након што је Школа ступила у контакт са изабраним понуђачем саопштено јој је да је произвођач подигао цене, те да понуђач не може другачије да поступи. Напомена: У питању су школе које су мале и налазе се у два села, па вероватно због тога нема заинтересованих понуђача, а тако је било и претходних година. Да ли би сада требало раскинути уговор према ЗОО-у и расписати нову набавку

(што Школи и није у интересу јер кухиња неће моћи да функционише)? Које све законске могућности постоје за решавање овог проблема? Да ли у новом поступку може поново да се јави исти понуђач са којим би Школа раскинула уговор? О: Законске могућности су наплата средстава обезбеђења уколико их је Школа тражили и раскид уговора. Потом може да се спроведе преговарачки поступак по хитности, а као разлог за хитност треба навести управо овај раскид уговора. У новом поступку Школа може да одбије понуђача са којим је раскинут уговор као неприхватљивог, из разлога постојања негативне референце (доказ: Изјава о раскиду уговора због неиспуњења уговорних обавеза по старом уговору). ОБРАЗОВАЊЕ

П: Да ли Васпитно-образовно веће за члана Управног одбора може да предложи запосленог који није члан наведеног већа (нпр. кувара)? О: Чланом 116. став 6. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС” бр. 88/2017) прописано је да чланове органа управљања из реда запослених предлаже Васпитно-образовно, односно Наставничко веће, за школу са домом – Наставничко и Педагошко веће, на заједничкој седници, тајним изјашњавањем. Реч је, дакле, о свим запосленима – законодавац се није ограничио само на наставнике, васпитаче и стручне сараднике. Према томе, у конкретном случају Васпитно-образовно веће за члана Школског одбора из реда запослених може да предложи запосленог који није члан Васпитно-образовног већа – кувара.

Za viĹĄe informacija pozovite: +381 11 22 52 746 ili nam piĹĄite na: marketing.rs@bisnode.com www.bisnode.rs

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Управно право

Привредно право

Радно право

Унакрсни поглед