067 lege artis april 2018 by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ISSN 2406-1085

Број 67 / април 2018.

Десет питања и одговора о озакоњењу објеката Зелене (еколошке и енергетски ефикасне) набавке

Централни регистар фактура ЈАВНЕ НАБАВКЕ

•

РАДНО ПРАВО

•

ГРАЂАНСКО ПРАВО

•

ПРИВРЕДНО ПРАВО

•

УПРАВНО ПРАВО

•

Отпремнина кроз радноправну регулативу и одређене недоумице из праксе

www.propisiupraksi.rs

Неправилности утврђене у поступку контроле буџетске инспекције: измирење обавеза кад за то није постојао правни основ или кад су плаћања вршена супротно закону

www.legeartis.rs

ИЗДВАЈАМО:

КРИВИЧНО ПРАВО

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПРОПИСИ У ПРАКСИ w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници: Владимир Саичић Дејан Обренић Драгана Станковић Николић Марина Антић Милан Ранђеловић Милош Јовић Никола Пантелић Слободанка Келечевић

Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836-890 факс: +381 11 2836-474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

У рубрици Јавне набавке и буџети и даље се бавимо неправилностима које су утврђене у поступку контроле буџетске инспекције, а скрећемо пажњу и на текстове о јавним набавкама. Када је у питању рубрика Грађанско право, издвајамо текст у којем се кроз одговоре на практична питања разматра правни институт противизвршења. Прошло је више од месец дана од почетка рада Централног регистра фактура, тако да је у рубрици Привредно право пажња усмерена на обавезу регистрације фактура. Међу значајним темама издвајамо и текст под називом Десет питања и одговора о озакоњењу објеката у оквиру рубрике Унакрсни поглед. Осим наведених, ту су и други текстови у рубрикама Привредно право и Унакрсни поглед, као и наше сталне рубрике Портал читалаца, Регистар прописа и др.

Редакција

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

1 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Технички уредник: Милена Станковић

Иако уобичајена у пракси, поводом отпремнине се неретко јављају дилеме, па у оквиру рубрике Радно право пишемо о оним најчешћим које су се појавиле у вези са исплатом отпремнине.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година VI, број 67, АПРИЛ 2018.

Поштовани претплатници,

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕ Н Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Зелене (еколошке и енергетски ефикасне) набавке

15 Кривичноправна и прекршајна одговорност у вези са кршењем прописа о јавним набавкама РАДНО ПРАВО 23

Отпремнина кроз радноправну регулативу и одређене недоумице из праксе

Уговор о стручном оспособљавању

Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за државне органе – преглед најважнијих измена –

ГРАЂАНСКО ПРАВО Противизвршење – спорна питања у пракси

Правна схватања, ставови и закључци Врховног касационог суда

ПРИВРЕДНО ПРАВО 45

Централни регистар фактура

Често постављана питања у вези са Централним регистром фактура

Привремена мера кроз судску праксу привредних судова

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 59

Десет питања и одговора о озакоњењу објеката

Случајеви дискриминаторског поступања правних лица која се баве пружањем јавних услуга

РУБРИКЕ 67

Портал читалаца

Преглед прописа донетих између два броја

3 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

4 Неправилности утврђене у поступку контроле буџетске инспекције: измирење обавеза кад за то није постојао правни основ или кад су плаћања вршена супротно закону

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Неправилности утврђене у поступку контроле буџетске инспекције: измирење обавеза кад за то није постојао правни основ или кад су плаћања вршена супротно закону Неправилности утврђене у поступку инспекцијске контроле наменског и законитог коришћења буџетских средстава приказане су на примерима измирења обавеза кад за то није постојао правни основ или кад су плаћања вршена супротно закону или другом пропису.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4 Слободанка Келечевић, дипл. правник, виши буџетски инспектор у Министарству финансија

аконом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15, 103/15, 99/16 и 113/17 – у даљем тексту: Закон) прописана је одговорност за преузете обавезе, као и управљање преузетим обавезама. Према Закону, преузимање обавеза представља ангажовање средстава од стране корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање по основу правног акта, за која се у моменту ангажовања очекује да представљају готовински трошак непосредно или у будућности. Корисници буџетских средстава приликом извршења буџета пренос и расподелу средстава морају да врше искључиво са апропријације економске класификације на којој су опредељена средства за одређену намену.

Сходно томе, обавезе које преузимају директни односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање морају одговарати апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години. Корисници буџетских средстава преузимају обавезе на основу писаног уговора или другог правног акта, уколико Законом није друкчије прописано. Преузете обавезе чији је износ већи од износа средстава предвиђеног буџетом, односно финансијским планом или које су настале у супротности са овим законом или другим прописом, не могу се извршавати на терет консолидованог рачуна трезора Републике Србије, односно локалне власти (члан 56. став 2. и 4. Закона). Плаћање обавеза представља расход и издатак из буџета и мора да се заснива на рачуноводственој документацији. Правни основ у складу са законом и износ преузетих обавеза, који проистичу из изворне рачуноводствене документације, морају бити сачињени и потврђени у писаној форми пре плаћања обавезе (члан 58. став 1. и 2. Закона).

Факултет је рачун број 11 од 28. 5. 2017. године, који је испоставила туристичка агенција, у износу од 91.913,00 динара за авио-карте и смештај у хотелу, платио 30. 5. 2017. године на основу Решења декана број 56 од 29. 5. 2017. године, којим се одобрава исплата у износу од 91.913,00 динара за трошкове смештаја у хотелу и куповина авио-карата на основу овог рачуна. Факултет није дао на увид доказ да је са овом агенцијом закључен уговор о пружању услуга. Уплатом ових средстава туристичкој агенцији за трошкове превоза и смештаја у иностранству, без претходно закљученог писаног уговора за пружање услуга, поступљено je супротно одредбама члана 56. став 2. Закона

Пример број 2. Факултет је уплатио 300.000,00 динара на рачун Н. М. на име рефундације трошкова авио-карата. У поступку инспекцијске контроле правдања ових трошкова дат је на увид допис и копија плана путовања као доказ за правдање трошкова за авио-карте и превоз на име С. В., са ценом карте, датумом путовања и реализацијом. У вези са наведеним плаћањем тражено је да се доставе докази о правдању трошкова. Декан факултета је дана **** доставио писмено образложење у вези са истим, али није пружио доказе о правдању трошкова. Како у поступку контроле није дат на увид доказ о правдању трошкова, односно није дата на увид документација из које би се могло утврдити по ком основу је факултет сносио наведене трошкове превоза и авио-карата плаћањем обавеза на овај начин, поступљено је супротно одредбама члана 58. став 2. Закона о буџетском систему, којима је прописано да правни основ у складу са законом и износ преузетих обавеза, који проистичу из изворне рачуноводствене документације, морају бити сачињени и потврђени у писаној форми пре плаћања обавезе. С обзиром на то да се из наведене документације не може утврдити које су услуге извршене и да ли су уопште извршене, плаћањем ових рачуна поступљено је супротно и одредбама члана 71. став 2. Закона о буџетском систему, којима је регулисана одговорност руководиоца корисника буџетских средстава за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација. Плаћањем обавеза за које правни основ није сачињен и потврђен у писаној форми, почињен је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

5 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Пример број 1.

о буџетском систему, којима је прописано да корисници буџетских средстава преузимају обавезе на основу писаног уговора или другог правног акта, уколико Законом није друкчије одређено. На овај начин одговорно лице – декан починило је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Законом о буџету Републике Србије за 2018. годину („Сл. гласник РС” број 113/2017) прописано је да се обавезе према корисницима буџетских средстава извршавају сразмерно оствареним приходима и примањима буџета. Ако се у току године приходи и примања буџета смање, расходи и издаци буџета извршаваће се по приоритетима, и то обавезе утврђене законским прописима на постојећем нивоу и минимални стални трошкови неопходни за несметано функционисање корисника буџетских средстава. Контролом примене напред наведених одредби Закона о буџетском систему утврђено је да су веома честе неправилности приликом преузимања обавеза без правног основа или да су плаћања обавеза вршена супротно Закону или другом пропису. С обзиром на то да је на примеру утврђених неправилности у обрачуну и исплати плата код буџетских корисника (у 65. броју часописа, из фебруара 2018) размотрена примена члана 54. став 1. Закона, којим је регулисано да буџетски корисници преузимају обавезе у складу са апропријацијом која је одобрена за ту намену у тој буџетској години, у овом тексту предмет анализе биће неправилности уочене у примени одредаба члана 56. ст. 2. и 4. и одредаба члана 58 став 2. Закона. Уочене неправилности биће приказане на следећим примерима:

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Пример број 3.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Општинска управа, као наручилац, и Институт, као извршилац, закључили су Уговор о пружању услуга, предмет: Израда Студије процене утицаја на животну средину. Уговором је констатовано да је наручилац у одговарајућем поступку јавне набавке мале вредности изабрао понуду извршиоца и да је средства за финансирање набавке наведене услуге обезбедио наручилац. Уговорне стране су се сагласиле да укупна цена за израду студије без ПДВ-а износи 2.800.000,00 динара, као и да ПДВ пада на терет наручиоца. Наручилац се обавезао да ће плаћање извршити на рачун извршиоца, авансом у износу од 500.000 динара, у року од 5 дана од дана потписивања уговора, а уплату преосталих уговорених средстава исплатиће по добијању средстава од надлежног министарства према испостављеним ситуацијама или одједном ако услуга буде реализована у потпуности. Институт је испоставио општинској управи авансни рачун у износу од 590.000,00 динара за израду Студије процене утицаја на животну средину. Рачун је плаћен 24. 1. 2017. године по изводу број 14 у износу од 590.000,00 динара, са рачуна буџета општине. Институт је за израду наведене студије испоставио општинској управи и коначни рачун, бр. 222 од 12. 7. 2017. године, за исплату износа од 2.714.000,00 динара. Према спецификацији по овом рачуну, укупна вредност извршених радова износи 3.304.000,00 динара (590.000,00 динара аванса + 2.714.000,00 динара по овом обрачуну). Овај рачун је плаћен у износу од 2.714.000,00 динара са рачуна буџета општине. Како је у поступку контроле утврђено да је наручилац исплатио извршиоцу аванс у износу од 590.000,00 динара и да је уговорена исплата аванса у износу од 500.000,00 динара, као и да није утврђен тачан износ и рок исплате преосталог дела средстава, што је битан елемент уговора, на овај начин поступљено је супротно одредбама члана 71. став 1. и став 2. Закона о буџетском систему, којима је регулисана одговорност функционера односно руководиоца директног

односно индиректног корисника буџетских средстава за преузимање обавеза, њихову верификацију, издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи, издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, као и за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских средстава. Такође, будући да општина није уговорила да ће извршити уплату преосталих уговорених средстава, односно износа од 2.714.000,00 динара, исплатом овог износа поступљено је супротно и одредбама члана 56. став 2. Закона о буџетском систему, којима је прописано да корисници буџетских средстава преузимају обавезе на основу писаног уговора или другог правног акта, уколико Законом није другачије прописано, чиме је почињен прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

Пример број 4. Предмет Уговора о пословно-техничкој сарадњи, закљученог 2. 10. 2017. године између факултета МФК и факултета ФУМ, јесте успостављање пословно-техничке сарадње у областима: истраживачки рад и организовање и спровођење стручног усавршавања кадрова, укључујући и могућност усавршавања у иностранству, као и други облици сарадње који се буду јавили, а да су у интересу уговорених страна. Уговором је регулисано да, у циљу реализације овог уговора, МФК прихвата да обезбеди и омогући коришћење пословног простора у свом власништву: учионице, канцеларије, ходници и мокри чворови у објекту укупне површине свих просторија 1673,25 m2, као и да су услови коришћења пословног простора регулисани Анексом број 1 овог уговора. На име услуга дефинисаних овим уговором ФУМ се обавезује да МФК-у плати накнаду у виду месечног паушала према Анексу 2 овог уговора, као и да ће овај износ платити до 10. у месецу за претходни месец. МФК и ФУМ закључили су и Анекс бр. 1. уз Уговор о пословно-техничкој сарадњи и Анекс бр. 2 уз Уговор о пословно-техничкој сарадњи.

коришћења пословног простора, односно закуп, факултету и основној школи који су такође индиректни корисници средстава буџета Републике, већ само трошкове који су настали коришћењем пословног простора (ел. енергија, грејање и др.). Исплатом ових средстава поступљено је супротно одредбама члана 56. став 4. Закона о буџетском систему, којима је прописано да преузете обавезе које су настале у супротности са овим законом или другим прописом не могу да се исплаћују на терет рачуна трезора, што повлачи одговорност одговорног лица из члана 71. став 1. Закона о буџетском систему. На овај начин почињен је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

Пример број 5.

7 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Начелник општинске управе донео је одлуку којом се одобрава накнада трошкова у јавном саобраћају за долазак и одлазак са рада до висине стварних трошкова превоза, према евиденцији о доласцима, запосленима М. М. и В. Р. Како доказ на основу чега је донета ова одлука није дат на увид, достављена је потврда којом се потврђује да се запослени М. М. налази у радном односу у општинској управи и да од дана заснивања радног односа општинска управа уплаћује допринос за пензијско и инвалидско осигурање ПИО Фонду седишта општинске управе, као и да је здравствено осигуран према месту пребивалишта, општина Х. Х., и да је пребивалиште запосленог место С. С., општина Х. Х. Накнада трошкова у јавном и међуградском саобраћају за долазак и одлазак са рада именованом се исплаћује до висине стварних трошкова превоза према евиденцији о доласцима. Контрола исплате накнаде за превоз на посао и са посла у 2017. години за запосленог извршена је увидом у поједине аутобуске карте којима је запослени правдао трошкове превоза и налог за исплату путних трошкова доласка и повратка са посла радника који станују изван зоне градског саобраћаја.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Анексом бр. 2 уз Уговор о пословно-техничкој сарадњи уговорне стране су се споразумеле да ће МФК омогућити ФУМ-у коришћење додатног пословног простора, осим простора дефинисаног у Уговору, који се налази у објекту „Д”, а не угрожава наставу. Уговорне стране су се сагласиле да месечна накнада у виду паушала по Уговору и у анексима Уговора од 2. 10. 2017. године износи нето 28.000,00 динара без ПДВ-а, што треба да плати ФУМ на жиро рачун МФК-а. Предмет Уговор о давању на коришћење школског простора, закљученог 16. 11. 2017. године између основне школе, као даваоца простора, и факултета, као корисника простора, јесте давање на коришћење просторија основне школе укупне површине 450 m2. Уговорено је да се корисник обавезује да, на име коришћења просторија које су предмет овог уговора, уплаћује школи месечну надокнаду у износу од 60.000,00 динара са ПДВ-ом. Неправилности у закључивању ових уговора и плаћања уговорене закупнине огледају се у следећем: Законом о буџету Републике Србије за 2017. годину, чланом 18, прописано је да директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, буџета локалне власти, осим организација за обавезно социјално осигурање, који користе пословни простор и покретне ствари којима управљају други корисници јавних средстава, намирују само трошкове по том основу. Уколико у случајевима из става 1. овог члана плаћање трошкова није могуће извршити на основу раздвојених рачуна, корисник који управља јавним средствима врши плаћање, а затим директни односно индиректни корисник из става 1. овог члана врши одговарајућу рефундацију насталих расхода. Рефундација из става 2. овог члана сматра се начином извршавања расхода у складу са Законом о буџетском систему . Факултет и основна школа су индиректни корисници буџетских средстава, те из наведене законске одредбе произлази да факултет, као корисник средстава буџета, односно као индиректни корисник буџета Републике, није у обавези да плаћа трошкове

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Извршен је увид у: аутобуску карту издату 23. 1. 2017. године, 07:14:18, превозника С. С., на којој је назначено време поласка 07.21, одредиште ХМ, врста карте: редовна пов. (-20%) одлазна, цена 1.730,00 динара, стан. услуга 30,00 динара, цена укупно: 895,00 динара; аутобуску карту превозника С. С., издату 23. 1. 2017. године, 07:14:18, одредиште ХМ– ХХ, врста карте: редовна пов. (-20%) повратна, цена укупно: 865,00 динара, преко које је стављен (печат) датум 23-01-14-1640; аутобуску карту ХМ–ХХ, превозник С. С., датум 23. 1. 17, време 16.40, резерв. 140,00, укупно дин. и перонска карта С. С. 30,00 динара. Према наведеном, накнада за превоз за долазак на рад и за одлазак са рада није исплаћивана у складу са одредбама члана 3. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 98/07 – пречишћен текст, 84/14 и 84/15), којима је прописано да се трошкови превоза за долазак на рад и за одлазак са рада накнађују у висини цене месечне претплатне карте у градском, приградском, односно међуградском саобраћају. Плаћањем накнада за превоз за долазак на рад и одлазак са рада поступљено је супротно одредбама члана 56. став 4. Закона о буџетском систему, којима је прописано да преузете обавезе које су настале у супротности са овим законом или другим прописом не могу да се исплаћују на терет рачуна трезора, што повлачи одговорност одговорног лица из члана 71. став 1. Закона о буџетском систему, чиме је учињен прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

Пример број 6. Добављачу Д. П. дана 18. априла 2017. године општина је уплатила износ од 300.000,00 динара и износ од 250.000,00 динара по фактури број 119 од 14. априла 2017. године и фактури број 120 од 14. априла 2017. године, за консалтинг услуге, услуге штампања и копирања. У вези са овим расходом нису на увид стављени докази (записници о примопредаји материјала, отпремнице, пријемнице, извештаји о извршеним услугама консалтинга) или било који други документ на основу

кога би се недвосмислено могло закључити да су фактурисане и плаћене услуге по овим фактурама заиста и извршене. Ове фактуре и плаћање фактура није евидентирано у књиговодственој евиденцији. Одредбама члана 58. став 1. Закона о буџетском систему прописано је да се расход и издатак из буџета заснива на рачуноводственој документацији. Одредбама става 2. истог члана прописано је да правни основ у складу са законом и износ преузетих обавеза, који проистичу из изворне рачуноводствене документације, морају бити сачињени и потврђени у писаној форми пре плаћања обавеза. У случају који је описан није постојао правни основ да се исплата изврши, што је супротно одредбама члана 58. став 2. Закона о буџетском систему, а у вези је са чланом 71. став 1. и 2. истог закона, чиме је учињен прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

Пример број 7. У поступку контроле измиривања евидентираних обавеза методом случајног узорка извршен је увид у рачуне које је Ф. Ф. испоставио институту за испоручену робу, и то: рачун број 407. од 26. 6. 2017. године у укупном износу од 3.000.000,00 динара, рачун број 448. од 1. 8. 2017. године у укупном износу од 880.728,40 динара и рачун број 73. од 11. 4. 2017. године у укупном износу од 2.043.292,80 динара. Контролом плаћања ових рачуна утврђено је да су на књиговодственој картици евидентирана плаћања из којих се види да рачуни нису плаћани у укупном фактурисаном износу, што се види из примера плаћања рачуна број 407 од 26. 6. 2017. године. На пример, исплате по рачуну број 407 од 26. 6. 2017. године евидентиране су у 2014. години, и то: 16. 1. 2018. године по изводу број 8 у износу од 601.984,00 динара, 31. 1. 2018. године по изводу број 24 у износу од 200.000,00 динара, 8. 1. 2018. године по изводу број 10 у износу од 1.000.000,00 динара, 12. 1. 2018. године по изводу број 26 у износу од 400.000,00 динара, 100.000,00 динара и 100.000,00 динара, 19. 1. 2018. године

Законом о буџетском систему прописана је одговорност за преузете обавезе, као и управљање преузетим обавезама.

9 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

ЗАКЉУЧАК

Корисници буџетских средстава преузимају обавезе на основу писаног уговора или другог правног акта, уколико Законом није друкчије прописано. Преузете обавезе чији је износ већи од износа средстава предвиђеног буџетом, односно финансијским планом или које су настале у супротности са овим законом или другим прописом, не могу се извршавати на терет консолидованог рачуна трезора Републике Србије, односно локалне власти. Плаћање обавеза представља расход и издатак из буџета и мора да се заснива на рачуноводственој документацији. Правни основ у складу са законом и износ преузетих обавеза, који проистичу из изворне рачуноводствене документације, морају бити сачињени и потврђени у писаној форми пре плаћања обавезе. Решењем се налаже поврат средстава у износу у којем је плаћена обавеза, супротно одредбама Закона о буџетском систему. Преузимањем и плаћањем обавеза, супротно одредбама Закона о буџетском систему, одговорно лице чини прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) овог закона. Одредбама члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему прописано је да ће се за ове прекршаје одговорно лице корисника буџетских средстава, одговорно лице корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање или друго одговорно лице казнити новчаном казном од 10.000 до 2.000.0000 динара. Важно је подсетити да је одредбама члана 362а Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016) утврђена одговорност за ненаменско коришћење буџетских средстава, тј. да ће се одговорно лице корисника буџетских средстава или одговорно лице у организацији обавезног социјалног осигурања, које створи обавезе или на терет рачуна буџета одобри плаћање расхода и издатака преко износа од милион динара у односу на износ утврђен буџетом, финансијским планом или актом Владе којим се утврђује износ средстава позајмице, казнити новчаном казном или затвором до једне године.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

изводом број 29 у износу од 1.000.000,00 динара, 22. 1. 2018. године изводом број 51 у износу од 296.032,00 динара. За претходно наведене рачуне нису пружени на увид налози за плаћање, тако да не може да се утврди да ли је плаћање извршено како је евидентирано у књиговодственој евиденцији, јер евиденција није формирана на бази веродостојне документације. Плаћањем обавеза на овај начин поступљено је супротно одредбама члана 58. став 2. Закона о буџетском систему, чиме је учињен прекршај по члану 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему. Треба истаћи да се у овим и сличним случајевима записником о контроли, као мером, предлаже поврат незаконито исплаћених средстава у буџет, односно на рачун контролисаног буџетског корисника. Уколико контролисани субјекат не поступи по предложеној мери из записника, буџетски инспектор који је вршио инспекцијску контролу доноси решење да се изврши поврат незаконито или ненаменски утрошених средстава. Решење је коначно и против њега може да се покрене управни спор, што значи да контролисани субјекат нема право жалбе на ово решење. Уколико контролисани субјекат покрене управни спор, тужба којом је покренут управни спор не задржава извршење решења. Важно је подсетити да приликом плаћања морају да се поштују рокови за измирење обавеза у складу са Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама. Рок за измирење обавеза дужника из јавног сектора, односно плаћање се врши у року предвиђеном чланом 4. овог закона, који уређује рок за измирење новчаних обавеза између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора.

Зелене (еколошке и енергетски ефикасне) набавке

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Зелене набавке представљају процес у којем наручиоци купују таква добра, услуге и радове који имају мањи негативни утицај на животну средину у целокупном животном циклусу у односу на добра и услуге које би иначе купили, при чему имају исте функције.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Милош Јовић, дипл. правник, виши саветник у Управи за јавне набавке

ланом 13. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15 – у даљем тексту: ЗЈН) прописана је дужност наручиоца да набавља добра, услуге и радове који не загађују, односно који минимално утичу на животну средину, односно који обезбеђују адекватно смањење потрошње енергије – енергетску ефикасност, као и да, када је то оправдано, као елемент критеријума економски најповољније понуде одреди еколошке предности предмета јавне набавке, енергетску ефикасност, односно укупне трошкове животног циклуса предмета јавне набавке. Ово начело јавне набавке уведено је у систем јавних набавки актуелним законом, а последица је глобалног развоја свести о климатским променама и потреби очувања здраве животне средине, као и тежње ка максимизацији употребе природних ресурса у производњи и потрошњи енергије. Како расходи државе приликом набавки добара, радова и услуга износе око 15% БДП-а, онда је и држава та која, не само кроз регулативу већ и кроз задовољење својих потреба, може да буде главни покретач иновација, пружајући стварне подстицаје за развој и афирмацију енергетске ефикасности и заштите животне средине. Ово је посебно важно у секторима где држава, односно предузећа под њеним патронатом представљају велики део

тржишта, као што су велики инфраструктурни пројекти, здравство, јавни превоз итд. Набавке којима се афирмише начело заштите животне средине и обезбеђивање енергетске ефикасности у литератури али и у пракси назива се зеленим набавкама. Зелене набавке су набавке у којима је наручилац имплементирао перформансе које подстичу испољавање предметног начела на један од следећих начина: 1) одређивањем техничке спецификације тако да предмет набавке мора да има одређени ниво квалитета који гарантује одсуство или минимално присуство фактора који загађују животну средину; 2) одређивањем еколошких предности, елемената енергетске ефикасности и укупних трошкова животног циклуса предмета јавне набавке као елемента критеријума економски најповољније понуде; 3) дефинисањем еколошких и енергетски ефикасних захтева у фази извршења уговора. Према дефиницији Европске комисије, зелене набавке представљају процес у којем наручиоци купују таква добра, услуге и радове који имају мањи негативни утицај на животну средину у целокупном животном циклусу у односу на добра и услуге које би иначе купили, при чему имају исте функције. Да би се смањили негативни ефекти на животну средину, у зеленим набавкама наручилац може да захтева: а) што већу енергетску ефикасност производа и производног процеса; б) употребу обновљивих извора енергије; в) примену методологије животног циклуса производа (Life Cycle Costing – LCC), која не

11 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

1) елиминишући или минимизирајући њихов штетни утицај (висок ниво емисије CO2, издувни гасови, смог и друга врста загађења, радијација, зрачење, висок ниво буке и сл.); 2) подстичући и промовишући позитивно дејство одређених добара, радова или услуга (уштеда енергије, обновљиви извори енергије и други видови енергетске ефикасности). Услови који морају да буду испуњени да би у техничким спецификацијама (али и у критеријумима за доделу уговора или условима за извршење уговора) наручилац могао да захтева одређене ознаке јесу: 1) да се захтев за ознаку искључиво односи на критеријуме који су у вези са предметом јавне набавке, као и да је одговарајући за дефинисање карактеристика предмета јавне набавке; 2) да је захтев за ознаку одређен на основу објективно проверљивих и недискриминационих критеријума; 3) да су ознаке одређене у отвореном и транспарентном поступку, уз учешће свих интересних група, попут државних органа, корисника услуга, социјалних партнера, потрошача, произвођача, дистрибутера, невладиних организација и сл.; 4) да су ознаке доступне свим заинтересованим лицима; 5) да су захтеви за ознаком одређени од стране трећег лица над којим заинтересовано лице, односно понуђач који се пријавио за добијање ознаке, не може да врши одлучујући утицај. Међутим, као и када је реч о стандардима, и у случају да понуђач не располаже захтеваном ознаком, наручилац не може да одбије понуду оном ко је „снабдевен” ознаком која суштински на исти начин испуњава захтеве ознаке у конкурсној документацији, исто као што неће одбити као неодговарајућу ни понуду понуђача који очигледно није био у могућности да прибави одређену захтевану или одговарајућу ознаку, ако на други одговарајући начин може да докаже да његова добра (радови или услуге) неспорно потврђују задовољење карактеристика захтеване ознаке. Најпознатије енергетске и еколошке ознаке су EU Ecolabelling Scheme, Energy Star, Blue Angel, Nordic Swan, Green Seal, NF Environment, TCO Certified, EMAS.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

узима у обзир само продајну цену већ и процену трошкова који настају при употреби и после употребе, тј. процену трошкова потрошног материјала, трошкова рада, утицаја на животну средину и одржавање, као и процену свих трошкова који настају по престанку употребе предмета набавки; употребу неотровних материјала и материјала који се заснивају на обновљивим сировинама; г) употребу одрживо прерађених, односно производних материјала и производа и штедљиву потрошњу природних извора; д) примену висококвалитетних технологија за штедњу воде и поновно коришћење воде у производњи или употреби предмета набавке (нпр. употреба кишнице за заливање зелених површина); ђ) употребу разградивих материјала, производа и амбалаже, који у што мањој мери загађују животну средину и могу да се употребе више пута; е) уважавање аспекта емисије буке, као и ниску емисију CО2 и других гасова и честица у производњи и употреби предмета набавке. Један од важних алата (прописан чланом 73. ЗЈН-а) који наручилац има на располагању јесте могућност да се захтева да предмет јавне набавке буде „праћен” одређеном еколошком ознаком квалитета или ознаком енергетске ефикасности која се везује за предмет јавне набавке. Ознака практично представља доказ да добра, радови или услуге располажу одређеним еколошким и енергетски ефикасним стандардима, који су успостављени у циљу заштите животне средине и уштеде ограничених природних ресурса. Ознаке настају кроз отворени и транспарентни поступак, уз учешће различитих интересних група (државни органи, корисници услуга, социјални партнери, потрошачи, произвођачи, дистрибутери, невладине организације и сл.). Оне су настале услед потребе за стварањем „образаца” пожељног друштвено одговорног и еколошки свесног понашања, кроз препознавање, утврђивање и унификацију еколошких и друштвених захтева. Циљ који се постиже дефинисањем ознака кроз одредбе ЗЈН-а јесте да наручилац кроз њихово одређивање прибави добра, услуге или радове:

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

EU Ecolabel је службена добровољна ознака Европске уније намењена означавању производа и услуга с мање неповољним утицајем на животну средину током животног века у односу на сличне или исте производе и услуге из исте групе производа. Знак EU Ecolabel с једне стране даје потврду правним лицима (потенцијалним понуђачима) да њихови производи и услуге задовољавају високе стандарде заштите животне средине, а с друге стране даје информацију наручиоцима да међу производима и услугама на тржишту одаберу оне који у мањој мери неповољно утичу на животну средину. Крајњи циљ употребе ове ознаке јесте смањење негативног утицаја потрошње и производње на животну средину, здравље и климу, као и на потрошњу ресурса и енергије, те подстицање одговорног понашања према животној средини. Програм Energy Star основан је у Сједињеним Америчким Државама 1992. године. Европска комисија је 2001. године почела с промоцијом употребе ове ознаке у Европи. Програм Energy Star обухвата рачунаре, мониторе, штампаче, скенере и фотокопир апарате, а првенствено је фокусирана на енергетску ефикасност производа. Немачка ознака Blue Angel (Der Blaue Engel) најстарија је еко-ознака на европском тржишту за еколошки прихватљиве производе. Blue Angel је примењива првенствено на папир, с обзиром на то да је један од критеријума за добијање сертификата 100%-ни рециклирани папир. Други примери добара која користе ознаку Blue Angel јесу штампачи, калкулатори, сатови, паркирни аутомати и сл., који користе минималну количину енергије приликом рада. Скандинавска ознака Nordic Swan установљена је 1989. године и примењива је за рачунарску опрему и белу технику (машине за веш, машине за прање судова и сл.). Ознака NF Environment је француски сертификат, први пут издат 1991. године, који гарантује смањен утицај производа или услуга на животну средину у свакој фази његовог животног циклуса, истовремено пружајући еквивалентан квалитет у поређењу са другим сличним производима или услугама доступним на тржишту. Све врсте добара могу имати ознаку NF Environment, осим фармацеутских производа, намирница и аутомобила.

Green Seal је сертификат којим може да се „снабде” велики број добара и услуга, а утемељен је на научним, веродостојним и транспарентним еколошким стандардима. Green Seal користи анализу укупног животног циклуса добра за дефинисање критеријума који ће осетно смањити еколошки штетан утицај. Процедура добијања Green Seal сертификата пролази кроз детаљна испитивања, која укључују и преглед самог производног постројења произвођача. TCO Certified је међународни сертификат за одрживе ИТ производе. Укључује широк спектар мерила која гарантују да су производња, коришћење и употреба ИТ производа реализовани уз највећу могућу примену еколошке и друштвене одговорности, узимајући у обзир укупни животни циклус производа. Програм EMAS (Eco-Management and Audit Scheme) развила је Европска комисија, при чему спада у добровољне инструменте заштите животне средине и намењен је оним организацијама које су спремне да примене више стандарде заштите животне средине него што је прописано законом. EMAS је систем еколошког управљања и независног оцењивања којим организације процењују утицај своје делатности на животну средину, информишу јавност о тренутној процени стања утицаја и унапређују ефикасност рада у складу са захтевима заштите животне средине (Национални акцијски план за зелену јавну набавку Реп. Хрватске, 2015). Законодавство ЕУ креира обавезе за набавку одређених добара и услуга постављањем минималних стандарда енергетске ефикасности који морају да се примене приликом појединих набавки. Тако су Energy Star Уредбом ЕУ (106/2008) прописани минимални захтеви енергетске ефикасности приликом набавке канцеларијске ИТ опреме. Осим тога, приликом набавки возила сви наручиоци морају да узму у обзир оперативну употребу енергије и утицај возила на животну средину уз помоћ заједничке методологије за израчунавање оперативних трошкова током животног века (Директива 2009/33/ЕЦ о промоцији чистих и енергетски ефикасних возила за друмски транспорт).

13 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Тако овај правилник прописује да канцеларијска информатичка опрема испуњава минималне критеријуме енергетске ефикасности ако испуњава најновије Energy Star критеријуме. Фрижидери и фрижидери са одељком за замрзавање хране испуњавају минималне критеријуме енергетске ефикасности ако имају класу енергетске ефикасности А+++, односно индекс енергетске ефикасности ЕЕИ < 22. Даље, минимални критеријуми енергетске ефикасности код уређаја за климатизацију јесу А или виша класа ЕЕ, при чему су за једноканалне уређаје за климатизацију номинални коефицијенти хлађења ЕЕР ≥ 2,6, односно грејања ЦОП ≥ 2,3, а за двоканалне уређаје за климатизацију номинални коефицијенти хлађења су ЕЕР ≥ 2,6, односно грејања ЦОП ≥ 3,10, док је код уређаја за климатизацију који нису двоканални или једноканални сезонски коефицијент хлађења СЕЕР ≥ 5,1 и сезонски коефицијент грејања СЦОП ≥ 3,40. Коначно, сијалице испуњавају минималне критеријуме енергетске ефикасности ако имају класу ЕЕ А+ или вишу, при чему је индекс енергетске ефикасности код неусмерених сијалица намењених за унутрашње осветљење ЕЕИ ≤ 0,17, код усмерених сијалица намењених за унутрашње осветљење – ЕЕИ ≤ 0,18, код неусмерених сијалица намењених за спољно осветљење – ЕЕИ ≤ 0,17, а код усмерених сијалица намењених за спољно осветљење – ЕЕИ ≤ 0,18. Осим тога, животни век за прве две категорија сијалица износи најмање 15.000 сати, а за друге две категорије најмање 16.000 сати. Такође, приликом дефинисања зеленог предмета набавке потребно је узети у обзир и важеће одредбе Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон и 43/11), Закона о енергетици („Сл. гласник РС” бр. 145/2014) и Закона о ефикасном коришћењу енергије („Сл. гласник РС” број 25/2013). Имајући у виду све наведено, на примеру набавке рачунарске опреме може се сагледати како наручилац практично може да имплементира захтеве еколошких стандарда у техничке спецификације за јавну набавку ове опреме. У том смислу наручилац ће бити слободан да у захтев техничких спецификација уврсти енергетску ознаку Energy Star, која представља

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Минимални стандарди енергетске ефикасности, који се примењују приликом изградње јавних зграда, постављају се на националном нивоу на основу заједничке ЕУ методологије, а од 1. 1. 2019. године све нове зграде морају да буду „нулте енергетске зграде” (Директива 2010/31/ЕУ о енергетским перформансама зграде). Такође, Директива о енергетској ефикасности поставља обавезне захтеве у вези са реновирањем зграда и куповином или закупом, док неке државе чланице имају посебна правила која креирају обавезне „стандарде зелених набавки” за одређене секторе или врсте уговора. У земљама окружења које су приступиле ЕУ питање зелених набавки додатно је регулисано позитивним прописима. Тако је у Републици Хрватској прописано да до 2020. године у 50% поступака јавне набавке морају да буду укључена нека од мерила зелене јавне набавке. У Републици Словенији донета је Уредба о зеленим набавкама у којој је, примера ради, прописано да наручиоци приликом набавке рачунара морају да прибаве оне рачунаре који имају еколошку ознаку Energy Star (ову ознаку морају да имају и штампачи) и чији дозвољени ниво буке приликом рада није већи од 26 dB (лаптопови не смеју да производе буку већу од 33 dB). Интересантан је и пример набавке електричне енергије чија производња (у понуди коју доставља понуђач) мора да буде минимално 30% из обновљивих извора енергије, при чему се додатно бодује већи проценат учешћа обновљивих извора енергије у целокупној производњи енергије (у Републици Хрватској тај проценат износи минималних 50%, а до краја 2020. планирано је да буде и свих 100%). У Републици Србији је на снази (од 6. 1. 2016. године) Правилник о минималним критеријумима у погледу енергетске ефикасности у поступку јавне набавке добара („Сл. гласник РС”, број 111/15), донет од стране Министарства рударства и енергетике. Њиме су прописани минимални критеријуми у погледу енергетске ефикасности које наручиоци одређују у поступку јавне набавке добара за набавку: 1) канцеларијске информатичке опреме; 2) фрижидера и фрижидера са одељком за замрзавање хране; 3) уређаја за климатизацију и 4) унутрашњег и спољашњег осветљења.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

„сведочанство” о минималном утицају на животну средину, односно високом степену енергетске ефикасности (уштеди енергије) рачунара са овом ознаком. Такође, приликом набавке рачунара могу да се користе и други еколошки стандарди (као захтев техничке спецификације или као елемент критеријума за доделу уговора), као што су WЕЕЕ и CE ознаке, RoHS сертификат и други захтеви. WЕЕЕ (Wаste Electrical and Electronic Equipment) ознака јесте сведочанство да ће понуђена опрема бити рециклирана у складу са захтевима Директиве 2012/19/ЕU. Ознака CE (Conformite Europeenee) јесте сведочанство да понуђена опрема задовољава битне захтеве у погледу безбедности и здравља корисника, као и захтеве заштите имовине и заштите животне средине. RoHS (Restriction of Hazardous Substances) сертификат јесте сведочанство да понуђена опрема има у себи мање опасних једињења (попут олова и живе), у складу са захтевима Директиве 2002/95/ЕC. Такође, наручилац може да захтева да позадинско осветљење ЛЦД монитора не сме да садржи живу или је дозвољено да је садржи у одређеној количини (нпр. не више од 3,5 mg живе по сијалици). Наручилац може да дефинише и највиши дозвољени ниво буке који рачунар може да производи, као и да захтева да тај ниво, сходно ISO 9296 стандарду, не буде изнад 40 dB (децибела) за десктоп рачунаре (35 dB за лаптопове) у неоперативном моду, односно 45 dB за десктоп рачунаре (40 dB за лаптоп рачунаре). Када су у питању елементи критеријума за доделу уговора, ЕУ је развила елементе критеријума за зелене набавке за бројне групе добара и услуга, који се редовно ажурирају. Критеријуми су дизајнирани тако да се директно примењују у конкурсним документацијама, укључујући и информације о методама верификације. Реч је о групацијама различитих добара и услуга, међу којима су: производи за чишћење и услуга чишћења; електрична и електронска опрема у здравственом сектору; електрична енергија; услуге кетеринга; намештај; унутрашња расвета; канцеларијска ИТ опрема; пројектовање; изградња и одржавање путева; улично осветљење и саобраћајна сигнализација; текстил; транспорт итд.

Критеријуми су засновани на подацима из различитих извора, извештаја и техничких испитивања за сваку групу производа и услуга, и укључују два нивоа за сваки обухваћени сектор. Основни критеријуми су постављени са циљем да омогуће једноставну примену стандарда зелених набавки, фокусирајући се на кључне перформансе добара или услуга, док свеобухватни критеријуми узимају у обзир више аспеката или више нивоа еколошких перформанси. Елементи критеријума погодни за зелене набавке, које прописује ЗЈН у члану 85, јесу еколошке предности и заштита животне средине: енергетска ефикасност и трошкови животног циклуса. Међутим, и кроз квалитет, као елемент критеријума, може да се пондерише и сваки „зелени” квалитет који прати предмет јавне набавке који нуди понуђач. Коначно, приликом дефинисања (модела) уговора наручиоци имају велику слободу избора, односно потребног простора за укључивање елемената заштите животне средине и енергетске ефикасности. Кроз услове за извршење уговора, односно уговорне клаузуле наручилац на ефикасан начин може да промовише начело заштите животне средине и енергетске ефикасности, прописујући специфичне обавезе у вези са екстракцијом сировина, прерадом, паковањем, испоруком, употребом или одлагањем предмета набавке. Уговорне клаузуле које штите животну средину приликом набавке добара могу да буду укључене у услове испоруке, на пример захтев да се производи испоруче у одговарајућој количини кроз захтев масовне испоруке (или одређивањем максималног броја испорука), јер ће то бити еколошки ефикасније него да се мање количине испоручују чешће (у смислу веће употребе возила и веће емисије издувних гасова). Осим тога, наручилац може да захтева да се добра испоручују ван саобраћајног шпица како би се смањили утицај на саобраћајно загушење и емисија штетних материја. Такође, од понуђача може да се захтева да узме назад (и рециклира или поново користи) амбалажу у којој је испоручио добра. Поред тога, наручилац може да захтева да понуђач има развијене управљачке процесе у циљу минимизирања ефеката на животну

обавеза добављача да уз рачунарску опрему достави приручник који се односи на функцију уштеде енергије и слична питања у области информационих технологија, који се унапред учитава у рачунар, или да обезбеди једноставан курс за подршку управљању енергетском ефикасношћу информационих технологија или онлајн-сервис са информацијама. Такође, захтеви да се добра испоручују или услуге и радови извршавају тако да се минимизира загађење животне средине, могу да буду праћени подстицајима уколико се поступа у складу са тим захтевима, односно казнама уколико се чини супротно.

Кривично дело злоупотреба у вези са јавним набавкама предвиђено је у члану 228. Кривичног законика, у глави XXII – Кривична дела против привреде, док је прекршајна одговорност за наручиоце и понуђаче прописана у одељку X Закона о јавним набавкама, где су у члану 169. побројани прекршаји за наручиоца, а у члану 170. прекршаји за понуђаче. Драгана Станковић Николић, дипл. правник и сертификовани предавач за обуку службеника за јавне набавке

КРИВИЧНО ДЕЛО ЗЛОУПОТРЕБА У ВЕЗИ СА ЈАВНИМ НАБАВКАМА Кривичноправна одговорност лица у вези са јавним набавкама предвиђена је кривичним делом злоупотребе у вези са јавним

набавкама, сагласно члану 228. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр.85/2005, 88/2005, 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016). Ово кривично дело налази се у XXII глави Кривичног законика, која носи назив „Кривична дела против привреде”. Прописивање кривичних дела против привреде за циљ има заштиту привредног система једне земље и његово потпуно функционисање. Привредни систем јесте одраз целине друштвено-економских односа који

15 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Кривичноправна и прекршајна одговорност у вези са кршењем прописа о јавним набавкама

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

средину (нпр. стандард ISO 14000), а затим и ниску употребу енергије и воде у реализацији услуга, као и што може да постави захтеве у вези с постојаношћу и трајношћу производа, да предвиди обавезу или могућност рециклирања, односно поновне употребе добара, затим да захтева употребу обновљивих материјала у изради добара, да постави максималне нивое потрошње енергије и воде при изради добара итд. Изабрани понуђачи могу да имају и одређене обавезе у смислу едукације наручилаца (или других корисника), па је стога пожељно да се, приликом набавке рачунара који прати захтев Energy Star стандарда, установи

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

владају на одређеном подручју и обухвата бројне централне институције и принципе на којима се заснива функционисање привреде. Ефикасност функционисања привреде пре свега зависи од политичких, економских и социјалних институција у том систему, као што су банке, министарства, јавна предузећа, привредна друштва, привредне коморе, као и независни државни органи, Државна ревизорска институција, Агенција за борбу против корупције и др.). Разни облици удруживања такође утичу на привредну делатност, а наравно и правни прописи и правила, обичаји, као и други успостављени принципи и понашања. Кривичноправна заштита у овој области обезбеђује привредним субјектима да под једнаким условима обављају привредну делатност. Зато је у овој глави Кривичног законика, поред бројних кривичних дела, инкриминисано и кривично дело злоупотребе у вези са јавним набавкама. Пре свега, потребно је поћи од појма јавне набавке који је одређен Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015), под којим се подразумева да је јавна набавка она набавка добара, услуга или радова од стране наручиоца на начин и под условима прописаним Законом о јавним набавкама, сагласно члану 3. став 1. тачка 1) овог закона. Имајући у виду ову полазну основу, злоупотребе приликом куповине добара, услуга или радова врше се тако што у њима по правилу учествују наручиоци и понуђачи, као и њихова одговорна лица. Сагласно Закону о јавним набавкама, наручилац је: 1) државни орган, орган аутономне покрајине и орган локалне самоуправе; 2) правно лице основано у циљу задовољавања потреба у општем интересу, које немају индустријски или трговински карактер, уколико је испуњен неки од следећих услова: (1) да се више од 50% финансира из средстава наручиоца, (2) да надзор над радом тог правног лица врши наручилац, (3) да више од половине чланова органа надзора или органа управљања тог правног лица именује наручилац.

Само кривично дело прописано је ставом 1. члана 228. Кривичног законика, који прописује да ко у вези са јавном набавком поднесе понуду засновану на лажним подацима или се противно закону договара са осталим понуђачима, или предузме друге противправне радње у намери да тиме утиче на доношење одлука наручиоца јавне набавке, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Ставом 3. овог члана прописан је и тежи облик дела, и то уколико је оно учињено у вези са јавном набавком чија вредност прелази износ од сто педесет милиона динара, због чега ће се учинилац казнити затвором од једне до десет година. Први облик кривичног дела у вези са јавном набавком односи се на понашање онога ко подноси понуду (понуђача), а то понашање је супротно прописима. Радња извршења овог облика дела може да се изврши на један од следећих начина: 1) Подношењем понуде у једном поступку јавне набавке, која је заснована на лажним подацима који се у тој понуди подносе, што утиче на доношење одлуке наручиоца у конкретном поступку јавне набавке. 2) Договарањем са осталим понуђачима супротно прописима о јавним набавкама, с чим у вези треба нагласити да Закон о јавним набавкама, чланом 26, прописује обавезно достављање изјаве о независној понуди, као и да је наручилац дужан да, као саставни део конкурсне документације, предвиди изјаву о независној понуди. Осим тога, прописано је и да изјавом о независној понуди понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да је понуду поднео независно, без договора са другим понуђачима или заинтересованим лицима, као и да се ова изјава доставља у сваком појединачном поступку јавне набавке. 3) Предузимањем низа других противправних радњи, што представља широко постављени облик извршења, у намери да се тиме утиче на доношење одлуке наручиоца у конкретном поступку јавне набавке. Наравно, намера мора да постоји код сва три облика овог кривичног дела, а само кршење прописа не односи се само на Закон о јавним набавкама као основни правни

17 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

3) јавни бележник, јавни извршитељ и арбитар, као и лице у установи, предузећу или другом субјекту, којем је поверено вршење јавних овлашћења, које одлучује о правима, обавезама или интересима физичких или правних лица или о јавном интересу; 4) лице којем је фактички поверено вршење појединих службених дужности или послова; 5) војно лице. Надаље, према члану 112. став 5. Кривичног законика, одговорним лицем у правном лицу сматра се лице које на основу закона, прописа или овлашћења врши одређене послове управљања, надзора или друге послове из делатности правног лица, као и лице коме је фактички поверено обављање тих послова. Одговорним лицем сматра се и службено лице кад су у питању кривична дела код којих је као извршилац означено одговорно лице, а у овом законику нису предвиђена у глави о кривичним делима против службене дужности, односно као кривична дела службеног лица. Радња овог кривичног дела састоји се из искоришћавања свог положаја или поверених овлашћења или пак прекорачења граница овлашћења или невршења своје дужности, све супротно прописима о јавним набавкама. Овде се мисли како на Закон о јавним набавкама тако и на сва друга подзаконска акта која уређују јавне набавке. Уз то, да би кривично дело било довршено, мора да постоји штета која је нанета јавним средствима овим незаконитим радњама или пропуштањем извршења одређених радњи. Није битан износ односно висина штете, већ да је штета проузрокована јавним средствима. Тежи облик овог кривичног дела јавља се у ситуацији када је процењена вредност јавне набавке изнад сто педесет милиона динара, без ПДВ-а. У овом случају није битна висина проузроковане штете јавним средствима, већ процењена вредност јавне набавке, која се одређује у складу са чл. 64–69. Закона о јавним набавкама. Сагласно члану 64. Закона о јавним набавкама, процењена вредност јавне набавке исказује се у динарима, без пореза на додату вредност.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

институт, већ и на бројна подзаконска акта која су донета на основу Закона о јавним набавкама. Извршилац може бити било које лице које учествује у поступку јавне набавке тако што подноси понуду, а има намеру (директни умишљај) да својим понашањем утиче на доношење одлуке наручиоца у конкретном поступку јавне набавке. Пример извршења овог облика кривичног дела јесте ситуација у којој овлашћени представник – законски заступник понуђача – поднесе понуду у поступку јавне набавке, на пример радова, у којој достави фотокопију лажног уверења Пореске управе – Министарства финансија о плаћеним порезима, у којој није наведен податак да овај понуђач није платио доспеле порезе које је био обавезан да плати, и/или на пример достави лажну потврду оверену од стране неког референтног наручиоца, којом доказује да је понуђач извршио предметне радове у вредности која је тражена, као референца у оквиру пословног капацитета, самом конкурсном документацијом, тако да на тај начин изврши утицај на наручиоца, који на основу достављених доказа оцени ову понуду прихватљивом и изабере је као најповољнију доношењем одлуке о додели уговора. Казном из става 1. члана 228. Кривичног законика казниће се и лице које у наручиоцу јавне набавке, искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог овлашћења или невршењем своје дужности, крши закон или друге прописе о јавним набавкама и тиме проузрокује штету јавним средствима. Извршилац овог другог основног облика кривичног дела може бити или одговорно лице наручиоца – законски заступник или неко друго службено запослено лице код наручиоца који спроводи јавну набавку. Према члану 112. став 3. Кривичног законика, службеним лицем сматра се: 1) лице које у државном органу врши службене дужности; 2) изабрано, именовано или постављено лице у државном органу, органу локалне самоуправе, или лице које стално или повремено врши службене дужности или службене функције у тим органима;

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Кривичним закоником је предвиђен и један добровољни основ за ослобађање од казне предвиђене овим закоником, који постоји само код првог основног облика овог кривичног дела, и то када учинилац добровољно открије да се понуда заснива на лажним подацима или на недозвољеном договору са осталим понуђачима, или да је предузео друге противправне радње у намери да утиче на доношење одлука наручиоца, пре него што наручилац донесе одлуку о додели уговора. У том случају учинилац може да се ослободи казне.

ПРЕКРШАЈНА ОДГОВОРНОСТ ЗА НАРУЧИОЦЕ И ПОНУЂАЧЕ Прекршајна одговорност за наручиоце и понуђаче прописана је у одељку X, под називом „Казнене одредбе”, где су посебно побројани прекршаји за наручиоца из члана 169. Закона о јавним набавкама и прекршаји за понуђача из члана 170. овог закона. Ставом 1. члана 169. Закона о јавним набавкама обухваћено је 11 тачака за чије је кршење запрећена новчана казна за наручиоца у распону од 100.000 динара до 1.000.000 динара, односно за одговорно лице наручиоца у износу од 30.000 динара до 80.000 динара. Тачком 1) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописана је радња наручиоца која представља прекршај ако наручилац не заштити податке о понуди и понуђачу. Чланом 14. Закона о јавним набавкама прописана је дужност за наручиоца да, као поверљиве, чува све податке о понуђачима садржане у понуди, које је као такве, у складу са Законом, понуђач означио у понуди; да одбије давање информације која би значила повреду поверљивости података добијених у понуди; да, као пословну тајну, чува имена заинтересованих лица, понуђача и подносилаца пријава, као и податке о поднетим понудама односно пријавама, до отварања понуда односно пријава. Такође је прописано да се неће сматрати поверљивим докази о испуњености обавезних услова, цена и други подаци из понуде

који су од значаја за примену елемената критеријума и рангирање понуде. Другим речима: све што се уноси у записник о отварању понуда, односно све што утиче на бодовање и рангирање понуда не може се сматрати поверљивим. Међутим, да би наручилац имао обавезу да заштити поверљиве податке, за ову правну ситуацију морају бити испуњена два кумулативна услова, и то да је понуђач поверљиве податке означио у својој понуди, као и то да су подаци такви да, у складу са другим прописом, могу да се означе поверљивим. Најчешће су то подаци које понуђачи штите ради заштите од свих радњи нелојалне конкуренције, откривања одређеног пословног процеса или сличног. У складу са тим, нпр. према члану 1. став 2. Закона о заштити пословне тајне („Сл. гласник РС” број 71/2011), информацијама које се штите као пословна тајна сматрају се нарочито: финансијски, економски, пословни, научни, технички, технолошки и производни подаци, затим студије, тестови, резултати истраживања, укључујући и формулу, цртеж, план, пројекат, прототип, код, модел, компилацију, програм, метод, технику, поступак, обавештење или упутство интерног карактера и слично, без обзира на начин на који су сачуванe или компилиранe. Заштиту ових података наручилац посебно мора да обезбеди приликом захтева за увид у документацију од стране учесника у поступку јавне набавке, сагласно члану 110. Закона о јавним набавкама. Тачком 2) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописана је радња наручиоца која представља прекршај ако наручилац не евидентира све фазе поступка јавне набавке, не води евиденцију о закљученим уговорима о јавној набавци или не чува документацију из поступка јавне набавке. Сагласно члану 16. Закона о јавним набавкама, наручилац је дужан да евидентира све радње и акте током планирања, спровођења поступка и извршења јавне набавке, затим да чува сву документацију везану за јавне набавке, у складу са прописима који уређују област документарне грађе и архива, најмање десет година од

19 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

да интерни акт који је донет објави на својој интернет страници. Тачком 4) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац не објави или не достави позив за подношење понуда, конкурсну документацију, измене и допуне конкурсне документације или одговор на захтев за појашњењем конкурсне документације и друге огласе. Сагласно члану 57. Закона о јавним набавкама, огласи о јавној набавци објављују се на Порталу јавних набавки и на интернет страници наручиоца. Огласи о јавној набавци чија је процењена вредност већа од јавне набавке мале вредности, објављују се и на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа. Ако је процењена вредност јавне набавке већа од 250.000.000 динара за добра и услуге и 500.000.000 динара за радове, наручилац је дужан да оглас о јавној набавци објави и на страном језику који се обично користи у међународној трговини у области из које је предмет јавне набавке. Наручилац који не поседује интернет страницу није дужан да је формира ради објављивања огласа о јавној набавци. Наручилац је такође дужан да, сагласно члану 62. Закона о јавним набавкама, истовремено са објављивањем позива за подношење понуда објави и конкурсну документацију на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. Сагласно члану 63. Закона о јавним набавкама, aко наручилац у року предвиђеном за подношење понуда измени или допуни конкурсну документацију, дужан је да, без одлагања, објави измене или допуне на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. У случају да заинтересовано лице тражи од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са припремањем понуде, наручилац је дужан да у року од три дана од дана пријема захтева објави одговор на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. Тачком 5) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац не поштује одредбе о одређивању и коришћењу техничких спецификација и стандарда.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

истека уговореног рока за извршење појединачног уговора о јавној набавци, односно пет година од доношења одлуке о обустави поступка, као и да води евиденцију свих закључених уговора о јавним набавкама и евиденцију добављача. Тачком 3) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописана je радња наручиоца која представља прекршај ако наручилац не обавља комуникацију на начин прописан овим законом или не објави интерни акт и интерни план за спречавање корупције у јавним набавкама. Чланом 20. Закона о јавним набавкама прописана је писана комуникација, и то комуникација путем поште, електронске поште или факсом, као и објављивањем од стране наручиоца на Порталу јавних набавки. У одељку II Закона о јавним набавкама, у одредбама које се баве спречавањем корупције и сукоба интереса, чланом 21. Закона о јавним набавкама, прописане су опште мере за спречавање корупције. Према наведеној одредби овог закона наручилац је обавезан да предузме све потребне мере како не би дошло до корупције у планирању јавних набавки, у поступку јавне набавке или током извршења уговора о јавној набавци, како би се корупција правовремено открила, како би биле отклоњене или умањене штетне последице корупције и како би учесници у корупцији били кажњени у складу са Законом. Наручилац чија је укупна процењена вредност јавних набавки на годишњем нивоу већа од милијарду динара, дужан је да донесе интерни план за спречавање корупције у јавним набавкама. У складу са одредбама члана 22. Закона о јавним набавкама, наручилац је дужан да донесе акт којим ће ближе уредити поступак јавне набавке унутар наручиоца, а нарочито начин планирања набавки (критеријуми, правила и начин одређивања предмета јавне набавке и процењене вредности, начин испитивања и истраживања тржишта), одговорност за планирање, циљеве поступка јавне набавке, начин извршавања обавеза из поступка, начин обезбеђивања конкуренције, спровођење и контролу јавних набавки, начин праћења извршења уговора о јавној набавци. Обавеза наручиоца је

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Чланом 70. Закона о јавним набавкама предвиђено је да техничка спецификација и пројектна документација, у смислу овог закона, представљају техничке захтеве који су обавезни и саставни део конкурсне документације, у којима су предвиђене описане карактеристике добара, услуга или радова. Оне морају омогућити да се добра, услуге или радови који се набављају опишу на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца. У смислу члана 71. Закона о јавним набавкама, техничке спецификације се одређују на два начина, и то: 1) са позивом на техничке спецификације из члана 70. овог закона и на српске, европске, међународне или друге стандарде и сродна документа, тако да свако позивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће”; 2) у виду карактеристика или функционалних захтева који могу да укључују и еколошке карактеристике и захтеве у погледу енергетске ефикасности и који морају да буду довољно прецизни и јасни како би понуђачи могли да припреме одговарајуће понуде, а наручиоци могли да набаве добра, услуге или радове који су у складу са њиховим објективним потребама. У смислу члана 72. Закона о јавним набавкама, наручилац не може да користи нити да се позива на техничке спецификације или стандарде који означавају добра, услуге или радове одређене производње, извора или градње. Наручилац не може да назначи у конкурсној документацији било који појединачни робни знак, патент или тип, нити посебно порекло или производњу, осим ако наручилац не може да опише предмет уговора тако да спецификације буду довољно разумљиве понуђачима. Навођење елемената попут робног знака, патента, типа или произвођача мора да буде праћено речима „или одговарајуће”. Ако наручилац захтева тачно одређену ознаку, дужан је да прихвати све ознаке које потврђују да добра, услуге или радови испуњавају захтеве одговарајуће ознаке, сагласно члану 73. став 2. Закона о јавним набавкама. Тачком 6) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње

наручиоца које представљају прекршај ако наручилац донесе одлуку о додели уговора, а нису испуњени услови за примену изузетка из члана 107. став 4. Закона о јавним набавкама. Наведеном одредбом Закона прописано је да наручилац може да додели уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке, ако није већа од упоредиве тржишне цене и ако су понуђене цене у свим одговарајућим понудама веће од процењене вредности јавне набавке. Да би наручилац могао да примени ову одредбу, а да не учини прекршај, сви услови из наведене одредбе морају да буду кумулативно испуњени. Такође, наручилац у овој ситуацији мора да има обезбеђена финансијска средства у укупном износу који прелази процењену вредност, у свему у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима. Тачком 7) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац не донесе одлуку у року из члана 108. став 2. Закона о јавним набавкама. Да не би наручилац учинио овај прекршај, потребно је да одлуку у поступку јавне набавке донесе у року од најмање 25 дана од дана отварања понуде. Овај рок може да продужи у нарочито оправданим случајевима, ако је у питању обимна документација или сложена понуда, при чему исти не може бити дужи од 40 дана од дана отварања понуда. Међутим, законодавац је за поступак јавне набавке мале вредности одредио знатно краћи рок, који износи десет дана од дана отварања понуда. Тачком 8) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако наручилац, након што је обуставио поступак јавне набавке из разлога предвиђених у члану 109. став 2. овог закона, поново покрене поступак јавне набавке у истој буџетској години, односно у наредних шест месеци. Наиме, ако је, на пример, наручилац покренуо поступак јавне набавке који је дуго трајао из одређених разлога, па се десило да је престао да се производи предмет набавке за који се спроводи поступак, наручилац ће исти из објективних

21 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

места одреди радно место у оквиру којег ће се обављати послови јавних набавки. Наручилац чија је укупна вредност планираних јавних набавки на годишњем нивоу већа од 25.000.000 динара, мора да има најмање једног службеника за јавне набавке. Наручилац је дужан да лицу које обавља послове јавних набавки омогући да у року од три месеца од дана заснивања радног односа, односно од дана када се стекну услови, положи стручни испит за службеника за јавне набавке. Ставом 3. члана 169. Закона о јавним набавкама обухваћено је 12 тачака за које је овим одредбама запрећена новчана казна за наручиоца у распону од 200.000 динара до 1.500.000 динара, односно за одговорно лице наручиоца у износу од 80.000 динара до 150.000 динара. У питању су тежи прекршаји у односу на прекршаје из става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама, који се огледају у следећем: Тачком 1) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај када наручилац набави добра, услуге или радове без примене овог закона, а нису постојали разлози за изузеће од примене овог закона. Разлози за изузеће од примене овог закона предвиђени су у чл. 7, 7а, 122. и 128, као и у члану 39. став 2. Закона о јавним набавкама. То су све ситуација у којима је наручилац без правног основа закључио уговор о набавци или на основу другог правног акта преузео обавезе без примене Закона о јавним набавкама. Тачком 2) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај када наручилац не одбије понуду лица која су учествовала у планирању јавне набавке, припремала конкурсну документацију или поједине њене делове или су сарађивала са понуђачем. У свим овим случајевима обавеза наручиоца је да одбије такву понуду. Његова обавеза је и да одбије понуду у случају сукоба интереса, односно да не закључи уговор о јавној набавци у случају постојања сукоба интереса. Чланом 29. Закона о јавним набавкама прописано је шта се сматра сукобом интереса у смислу овог закона, а чланом 30. забрана закључења уговора у случају сукоба интереса.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

разлога обуставити; или пак, уколико је престала потреба за предметом набавке, наручилац може да обустави поступак јавне набавке, с тим што за исти предмет не може да покрене нови поступак у наредних шест месеци. Тачком 9) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај ако не омогући понуђачу, односно подносиоцу пријаве увид у документацију о спроведеном поступку јавне набавке. Наиме, сагласно члану 110. Закона о јавним набавкама, понуђач, кандидат, односно подносилац пријаве има право да изврши увид у документацију о спроведеном поступку јавне набавке после доношења одлуке о признавању квалификације, одлуке о закључењу оквирног споразума или одлуке о додели уговора, односно одлуке о обустави поступка, у вези са чим може да поднесе писани захтев наручиоцу. Наручилац је дужан да лицу које је поднело писани захтев за увид у документацију омогући увид у документацију и копирање документације из поступка о трошку подносиоца захтева у року од два дана од дана пријема писаног захтева, уз обавезу да заштити поверљиве податке. Тачком 10) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај, а односе се на поступак извештавања од стране наручиоца и то ако наручилац не достави извештај Управи за јавне набавке. У питању су квартални извештаји који се израђују у апликативном софтверу Управе за јавне набавке за планирање и квартално извештавање, а достављају се Управи за јавне набавке, сагласно члану 132. Закона о јавним набавкама, електронским путем, на електронску адресу izvestaj@ujn.gov.rs. Рок за достављање кварталних извештаја је до 10. у месецу који следи по истеку тромесечја. Тачком 11) става 1. члана 169. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај за наручиоца ако наручилац нема запосленог службеника за јавне набавке или ако не омогући лицу запосленом на пословима за јавне набавке да стекне сертификат службеника за јавне набавке. Наручилац је дужан да својим актом којим уређује систематизацију радних

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Тачком 4) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама прописано је да је у питању прекршај наручиоца у случају када спроведе поступак јавне набавке који није отворени или рестриктивни, а да нису постојали услови за спровођење друге врсте поступка. Наиме, наручиоци по правилу спроводе отворени или рестриктивни поступак. За ова два поступка нису потребни никакви додатни услови, разлози, нити мишљења и сагласности одређених органа. Друге врсте поступака спроводе се само када постоје правне могућности за њихово спровођење. Тачком 5) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама предвиђена је такође прекршајна радња у случају када наручилац не донесе план јавних набавки, не објави план јавних набавки или не поштује правила о сачињавању плана јавних набавки. При сачињавању плана јавних набавки, у погледу испуњавања његове садржине и форме, потребно је поштовати члан 51. Закона о јавним набавкама, као и подзаконска акта, донета у складу са овим законом, која уређују поступак планирања. Тачком 6) става 3. члана 169. Закона о јавним набавкама предвиђена је прекршајна радња и у случају када наручилац покрене поступак јавне набавке, а нису испуњени услови за покретање поступка. Услов за покретање поступка је, према члану 52. Закона о јавним набавкама, да је набавка предвиђена у плану јавних набавки. Остале прекршајне одредбе односе се на закључење уговора и то када наручилац закључи уговор, а нису испуњени услови из члана 112. Закона о јавним набавкама. Овом одредбом су предвиђене ситуације када наручилац може да закључи уговор након истека жалбеног рока, а у неким случајевима и пре него што овај рок истекне. Такође су предвиђене и прекршајне радње у случајевима када наручилац измени уговор о јавној набавци супротно одредбама члана 115. овог закона или пак након поднетог захтева за заштиту права донесе одлуку, односно закључи уговор; ако супротно одлуци Републичке комисије закључи или изврши уговор или на основу одлуке Републичке комисије не надокнади подносиоцу захтева трошкове

поступка заштите права или не поступи по налозима садржаним у одлуци Републичке комисије у року предвиђеном том одлуком. Одредбама овог закона санкционисане су и одређене радње које се односе на понуђаче. Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај понуђач, односно подносилац пријаве ако не чува поверљиве податке о наручиоцу, сагласно члану 15. Закона о јавним набавкама; поступи супротно одредби члана 25. овог закона, која прописује забрану радног ангажовања код добављача. Једна од честих појава у пракси јесте пропуштање одређене чинидбе од стране понуђача која је инкриминисана као прекршај, а то је ако понуђач не обавести наручиоца о промени података или ако достави нетачне податке о испуњености услова за учешће у поступку, или даје нетачне податке у погледу стручних референци, или пак ако као подизвођача ангажује лице које није наведено у понуди и уговору о јавној набавци, супротно одредбама овог закона. Такође, као прекршај је дефинисано још једно пропуштање чинидбе од стране понуђача – ако на основу одлуке Републичке комисије не надокнади наручиоцу трошкове поступка заштите права. За ове прекршаје казниће се и одговорно лице понуђача, односно подносиоца пријаве новчаном казном од 30.000 до 80.000 динара. За предузетника, као понуђача, односно подносиоца пријаве, прописана је казна од 30.000 до 200.000 динара, док је за физичко лице прописана новчана казна у износу од 30.000 до 80.000 динара. Овим законом је прописан дужи рок застарелости гоњења прекршаја него што је то предвиђено Законом о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 65/2013, 13/2016 и 98/2016), чиме се даје на значају откривању прекршаја који су повезани са јавним набавкама, у којима се троше јавна средства, при чему наведени рок износи 3 године од учињеног прекршаја. Сагласно Закону о прекршајима, покретање и вођење прекршајног поступка у сваком случају застарева када протекне два пута онолико времена колико се по Закону тражи за застарелост.

Отпремнина кроз радноправну регулативу и одређене недоумице из праксе Отпремнина је један од најпрепознатљивијих института радног права. Иако уобичајена у пракси, поводом ње се неретко јављају дилеме, које су управо и тема овог текста.

23 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

тпремнина се начелно јавља у три облика: 1. отпремнина приликом одласка у пензију; 2. отпремнина у случају вишка запослених; 3. стимулативна отпремнина. На почетку ће бити речи о овим типовима отпремнине и то у општем радном законодавству, а затим и о специфично нормираним отпремнинама у јавном сектору, посебним колективним уговорима, итд. Закон о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/200 5, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 и 113/2017) у члану 119. став 1. тачка 1) прописује да је послодавац дужан да, у складу са општим актом, запосленом исплати отпремнину при одласку у пензију најмање у висини две просечне зараде. Шта се сматра просечном зарадом, дефинисано је у ставу 3. истог члана – просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику. Законодавац по обичају прописује да се исплата ове отпремнине исплаћује у складу са општим актом, па је стога неопходно да својим правилником о раду или колективним уговором подробније регулише ово право (рок за исплату, евентуално виши износ отпремнине и друге елементе). Ако послодавац то није учинио, исплата се врши у складу са постојећом и цитираном законском одредбом.

Често се поставља питање и на коју врсту пензије се мисли. Одговор, између осталог, даје и Пресуда Окружног суда у Ваљеву, Гж. 1 бр. 197/05 од 6. 4. 2005. године, у чијем се образложењу наводи следеће: „По налажењу Окружног суда, без утицаја на право тужиоца на отпремнину је чињеница да је тужени отишао у породичну пензију, јер закон, а ни колективни уговор, право на отпремнину не условљава врстом пензије у коју запослени одлази (да ли се ради о личној, породичној или инвалидској пензији).” Значи да право запосленог на отпремнину није условљено врстом пензије коју запослени почиње да остварује. Истог је становишта и Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, тако да следи Мишљење бр. 011-00-306/06-02 од 11. 4. 2006. године: „Према томе, запослени има право на отпремнину, у смислу члана 119. став 1. тачка 1) Закона, само ако му је радни однос престао ради остваривања права на старосну, инвалидску или породичну пензију.” Има послодаваца који погрешно условљавају исплату овог типа отпремнине запосленима по броју година које проведу у радном односу код тог послодавца. Ова пракса је у потпуности незаконита. У Пресуди Окружног суда у Ужицу, Гж 386/07 од 7. 9. 2007. године, стоји: „Закон није ограничио право запосленог на отпремнину одређеним бројем година рада код послодавца код кога је радио у моменту стицања права на пензију.” Да би запослени заиста стекао право на отпремнину, неопходно је да оде у пензију,

РАДНО ПРАВО

Милан Ранђеловић, адвокат у Адвокатској канцеларији ЈПМ Јанковић– Поповић–Митић

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

па баш по том основу мора да му престане радни однос код послодавца, а не, рецимо, на основу отказа од стране запосленог или послодавца. У том смислу наводи се део Пресуде Апелационог суда у Београду, Гж1 6743/2010 од 24. 11. 2010. године: „Наиме, према одредби члана 119. став 1. тачка 1. Закона о раду („Сл. гласник РС” број 24/05…), послодавац је дужан да, у складу са општим актом, запосленом исплати отпремнину при одласку у пензију најмање у висини три просечне зараде. Поштујући ову правну норму, право на отпремнину запосленом припада под условом да му је радни однос код туженог послодавца престао због остваривања права на пензију. Овде та материјална претпоставка, супротно наводима жалбе, није остварена. Ово из разлога што је тужиоцу код туженог послодавца радни однос престао на основу правоснажног решења о отказу уговора о раду на захтев запосленог број 67. од 30. 4. 2009. године, у радној књижици тужиоца уписан је као радни стаж у самосталној радњи мењачница у периоду од 28. 4. до 30. 6. 2009. године, а тужилац је остварио право на привремену пензију почев од 1. 7. 2009. године.” С обзиром на то да Закон о раду није прецизан поводом питања да ли се ова отпремнина рачуна узимајући просечну зараду у бруто или нето износу, неретко се јављају озбиљне дилеме поводом тога. У овом случају треба погледати постојећу праксу надлежних органа: „Тужиоцу припада отпремнина обрачуната у нето износу. Наиме, одредбом чл. 105. став 1. Закона о раду прописано је да се зарада из чл. 104. истог закона састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду. У ставу 2. истог члана прописано је да се под зарадом из става 1. овог члана сматра зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде, а у ставу 3. истог члана прописано је да се под зарадом, у смислу става 1. овог члана, сматрају сва примања из радног односа, осим накнада трошкова запосленог

у вези са радом из чл. 118, тачке од 1. до 4, и других примања из чл. 119. ст. 1. т. 1. Закона о раду, па се при обрачуну висине отпремнине узима зарада без обрачунатог пореза и доприноса који се плаћају из зараде, односно зарада у висини нето износа, из разлога што ова исплата не представља исплату коју послодавац врши запосленом по основу радног односа, као зараду за обављени рад за време проведено на раду, већ се ради о другим примањима која не чине зараду у смислу чл. 105. Закона о раду, те је првостепена пресуда преиначена у овом делу” (из Пресуде Апелационог суда у Новом Саду, бр. Гж 132/2014 од 23. 5. 2014). Међутим, Мишљење Министарства рада и социјалне политике, бр. 011-00-51/2008-02 од 28. 1. 2008. године, гласи другачије: „У члану 119. став 1. тачка 1) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005 и 61/2005 – у даљем тексту: Закон) утврђена је обавеза послодавца да, у складу са општим актом, запосленом исплати отпремнину при одласку у пензију најмање у висини три просечне зараде. У ставу 3. члана 119. Закона прописано је да се под просечном зарадом из члана 119. став 1. тачка 1) Закона сматра просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику. Под појмом „зарада” сматра се зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде, сходно члану 105. став 2. Закона, односно бруто зарада која и представља основицу за обрачун отпремнине.” У овој ситуацији препоручује се становиште које је дало Министарство, тј. да се при обрачуну отпремнине код одласка у пензију узима бруто (тзв. бруто 1) зарада. Да ли запослени на одређено време има право на овај вид отпремнине? Да, под условом да му радни однос престаје због одласка у пензију, а не због истека уговора на одређено време. О томе говори и Мишљење Министарства рада и социјалне политике, бр. 011-00-190/2012-02 од 6. 6. 2012. године: „Запосленом који је засновао радни однос на одређено време престаје радни однос, сагласно члану 175. тачка 1) Закона, истеком рока на који је радни однос заснован.

25 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

може да буде нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Општим актом или уговором о раду не може да се утврди дужи период за исплату отпремнине од наведеног периода. То значи да није могуће да се утврди да ће послодавац исплатити запосленом отпремнину у висини од једне трећине зараде за сваку навршену годину у радном односу у каријери. Дозвољени период за обрачун отпремнине је само радни однос код тог послодавца код којег остварује право на отпремнину. Оно на шта послодавац има право јесте да утврди већи износ, тј. да уместо једне трећине, то буде, рецимо, једна половина зараде или томе слично. Ипак, за утврђивање висине отпремнине рачуна се и време проведено у радном односу код послодавца претходника у случају статусне промене и промене послодавца у смислу члана 147. Закона о раду, као и код повезаних лица са послодавцем у складу са Законом (овде се мисли на Закон о привредним друштвима). Промена власништва над капиталом не сматра се променом послодавца у смислу остваривања права на отпремнину, у складу са овим чланом. Запослени не може да оствари право на отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина код истог или другог послодавца. У члану 159. Закона о раду прописује се да се зарадом, у смислу члана 158. овог закона, сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина. Раније су постојале бројне дилеме у пракси да ли се при обрачуну узима бруто (тзв. бруто 1) или нето зарада запосленог. Заговорници идеје да се ради о бруто заради налазе своје упориште у члану 105. став 2 Закона о раду, који наводи да се под зарадом, у смислу става 1. овог члана, сматра зарада која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде. С друге стране, присталице идеје да је реч о нето заради сматрале су да реч „исплаћена” у члану 159. Закона о раду подразумева зараду која је

РАДНО ПРАВО

Запослени коме престане радни однос по овом основу, нема право на отпремнину при одласку у пензију, осим ако општим актом послодавца није друкчије одређено. Међутим, запослени у радном односу на одређено време има право на отпремнину при одласку у пензију ако, пре истека времена на које је засновао радни однос, раскине радни однос због стицања услова за остваривање права на пензију.” Закон о раду посветио је 158. и 159. члан отпремнини због престанка радног односа запосленог који је проглашен вишком (у пракси се назива „технолошким вишком” иако је технолошки само један од три могућа разлога – друга два су организациони и економски разлози). Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду запосленом који је вишак исплати отпремнину. У овој законској одредби „крије” се и рок за исплату отпремнине, а то је пре престанка радног односа. Практично, послодавац је дужан да запосленом исплати отпремнину најкасније оног дана када му престаје радни однос, дакле последњег дана у радном односу код тог послодавца. Наведено је од суштинске важности и приликом испитивања законитости решења о отказу јер домаћи судови налазе незаконитим решења о отказу ако је отпремнина исплаћена после престанка радног односа. Међутим, постоје и ретки изузеци, као што је Пресуда Врховног касационог суда, Рев2 231/2015 од 1. 7. 2015, у којој се наводи: „Исплата отпремнине је услов престанка радног односа због престанка потребе за радом запослених. Међутим, решење о престанку радног односа неће бити ништаво ако је исплата извршена после датума означеног као моменат престанка радног односа због грешке у обрачуну зараде, ако је исплата извршена касније, као резултат споразума између послодавца и запосленог у случају да није закључен споразум, али је запослени примио отпремнину пре поднете тужбе за поништај одлуке о престанку радног односа.” И поред тога не саветује се исплата отпремнине након отказа. Висина отпремнине утврђује се општим актом или уговором о раду, с тим што не

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

исплаћена запосленом, дакле нето зараду. У последње време уочава се уједначавање поступања и одлучивања у овом смислу тако што се при обрачуну отпремнине узи ма бруто зарада (бруто 1), што се сматра исправним јер се под зарадом сматрају и порези и доприноси који се плаћају из зараде, а реч „исплаћена” не мора да означава нето зараду јер је и државним органима „исплаћен” део зараде који се односи на порезе и доприносе из зараде. У наставку следи још неколико примера из праксе који се сматрају значајним апропо отпремнине приликом проглашења вишка запослених. У образложењу Пресуде Врховног касационог суда, Рев2 1412/2014 од 28. 1. 2015. године, наводи се следеће: „У сваком случају, уколико је тужени евентуално тужиљи пре отказа уговора о раду исплатио отпремнину у мањем износу од износа који јој припада, тужиља у посебном поступку може захтевати исплату разлике до износа који сматра да јој по овом основу припада. Та околност, како правилно закључују нижестепени судови, не чини побијано решење незаконитим.” Наглашава се да запослени не може да се одрекне права на отпремнину, а о томе говори и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Гж1 3407/2013 од 24. 12. 2013. године: „Код овако утврђеног чињеничног стања правилно је првостепени суд закључио да тужиљи припада отпремнина у износу предвиђеном социјалним програмом, као и да се права на отпремнину, сходно одредби чл. 60. ст. 4. Устава Републике Србије, нико не може одрећи, због чега је тужбени захтев тужиље усвојио и одлучио као у ставу I изреке пресуде.” Стимулативна отпремнина није законска категорија, већ проистиче из праксе послодаваца. Стимулативна отпремнина је надокнада запосленима за добровољни раскид радног односа. Дакле, послодавац својим општим актом може да утврди могућност да са запосленима који би могли да представљају потенцијални вишак раскине радни однос споразумно, уз исплату утврђеног износа отпремнине. Тај износ је редовно већи од износа отпремнине коју би

запослени остварио по Закону о раду да је вишак, јер је потребно запосленог „приволети” – мотивисати да закључи споразум о престанку радног односа. Међутим, стимулативна отпремнина се све чешће користи и у другим случајевима споразумног раскида уговора о раду, рецимо када је ситуација такорећи компликована и нема основа да се законито откаже уговор о раду запосленом или основ постоји, али постоје и отежавајуће и сложене околности за послодавца, па је ризик од тужбе велики. У складу са Законом о раду, могућност исплате стимулативне отпремнине мора да буде предвиђена општим актом послодавца или уговором о раду. То произлази из формулације одредбе члана 120. Закона о раду, тако да би овај тип отпремнине могао да се подведе под тачку 4) овог члана – „друга примања”. Ова отпремнина зато улази у зараду у смислу одредаба Закона о раду и на њу се плаћају порези и доприноси као на зараду (за разлику од законског износа отпремнине у случају вишка запослених и одласка у пензију, где је минимални законски износ ова два типа отпремнине ослобођен плаћања пореза и доприноса). Без обзира на то, у пракси се најчешће могу срести случајеви исплате стимулативне отпремнине запосленима уз споразум, а да то претходно није нормирано општим актом или уговором о раду. Међутим, до сада није било негативних последица по послодавца због тога. Као што је речено, стимулативна отпремнина је редовно већа од отпремнине коју би запослени остварио да је проглашен вишком. Стога се стимулативна отпремнина у пракси најчешће обрачунава на следећи начин: отпремнина као да је запослени вишак + новчана накнада коју би запослени остварио у Националној служби за запошљавање да је вишак + одређени додатни износ који служи томе да запосленог мотивише да потпише споразум о престанку радног односа, јер по споразуму запослени никада нема право на новчану накнаду у НСЗ, па је потребно и то узети у обзир приликом калкулације стимулативне отпремнине.

27 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца у висини трећине његове плате. Под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у коме је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу радног односа. Општим актом, решењем или уговором о раду не може да се утврди дужи период од периода који се узима у обзир за обрачун отпремнине, од периода утврђеног у ставу 1. овог члана. Државни службеник, односно намештеник не може да оствари право на отпремнину из става 1. овог члана за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина код истог или другог послодавца.” Чланом 51. поменуте Уредбе прописана је висина отпремнине приликом одласка у пензију: „Државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.” У складу са чланом 30. став 1. Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, службеник односно намештеник остварује право на отпремнину због одласка у пензију и отпремнину због тога што је утврђен као вишак запослених или због престанка радног односа услед протека рока у којем је био нераспоређен у складу са законом, у складу са актом Владе. Стога је неопходно осврнути се на Покрајинску уредбу о платама, накнади трошкова, отпремнини и другим примањима постављених и запослених лица у органима Аутономне Покрајине Војводине. Њен члан

РАДНО ПРАВО

Важно је осврнути се и на то како је посебним колективним уговорима нормирана отпремнина, наравно у износима повољнијим за запослене у односу на одредбе Закона о раду. На пример, члан 87. Посебног колективног уговора за делатност пољопривредне, прехрамбене, дуванске индустрије и водопривреде Србије наводи: „Послодавац је дужан да запосленом исплати отпремнину при одласку у пензију најмање у висини двоструког износа зараде запосленог за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим да тако исплаћена отпремнина не може бити нижа од двоструког износа просечне месечне зараде по запосленом код послодавца за месец који претходи месецу у коме се запосленом исплаћује отпремнина, односно две просечне зараде по запосленом исплаћене у Републици према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то за запосленог повољније.” Члан 97. став 1 прописује: „Послодавац је дужан да запосленом за чијим радом је престала потреба исплати отпремнину у износу који не може бити нижи од збира трећине зараде запосленог исплаћене у последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина, за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину, која не може бити нижа од 50% просечне зараде по запосленом у Републици према последњем објављеном податку надлежног органа за послове статистике на дан исплате отпремнине, ако је то за запосленог повољније.” По члану 38. Закона о платама државних службеника и намештеника, државни службеник коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен има право на отпремнину. Државни службеник има право на отпремнину и при одласку у пензију. Висина отпремнине прописује се уредбом Владе. Влада је прописала висину отпремнине Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 98/2007, 84/2014 и 84/2015). Члан 50. Уредбе прописује следеће: „Државном службенику

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

25. прописује: „Постављено и запослено лице остварује право на накнаду трошкова, отпремнину и на друга примања сходном применом одредаба уредбе Владе којом се уређује накнада трошкова и отпремнина државних службеника и намештеника, као и одредаба колективног уговора.” Из наведеног произлази да се на отпремнине службеника и намештеника АП Војводине сходно примењује Уредба Владе Републике Србије, о којој је претходно било речи. Закон о запосленима у јавним службама („Сл. гласник РС” бр. 113/2017) у члану 131. прописује отпремнину при одласку у пензију запосленог у јавној служби. Наиме, запослени остварује право на отпремнину у случају престанка радног односа због испуњења услова за остваривање права на пензију у висини три просечне плате код послодавца, односно три просечне плате запосленог, односно три просечне зараде у Републици Србији, у зависности од тога шта је за њега повољније. Под просечном платом сматра се просечна плата која је остварена у последња три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан престанка радног односа због одласка у пензију. Члан 132. регулише право на отпремнину у случају проглашења вишка запослених у јавној служби. Послодавац је дужан да, у случају престанка радног односа, запосленом који је вишак исплати отпремнину као меру материјалне накнаде и привременог обезбеђења њега и његове породице, насталу због престанка радног односа и привремене незапослености. Висина ове отпремнине утврђује се у висини збира трећине просечне плате запосленог за сваку навршену годину рада код свих послодаваца одређених Законом о систему плата у јавном сектору. За утврђивање отпремнине рачуна се време проведено у радном односу

код послодавца у јавном сектору који је престао да постоји, односно променио облик организовања, ако је за време рада запосленог његов оснивач била Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Запослени не може да оствари отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина код послодавца у јавном сектору. Битно је истаћи и да овај закон прописује да наведену отпремнину не може да оствари запослени који је у радном односу на одређено време. За крај следи осврт и на одредбе Закона о начину одређивања броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 68/2015 и 81/2016). У члану 22. овог прописа регулише се престанак радног односа запослених у јавном сектору уз исплату отпремнине. Организациони облик за који је, у складу са овим законом, утврђена потреба рационализације, дужан је да, након доношења нових аката о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места и престанка радног односа запослених са којима је закључен споразум, утврди број запослених за чијим радом престаје потреба у складу са новом организацијом рада, најмање до броја утврђеног одлуком о максималном броју запослених. Запослени који је утврђен као вишак запослених, односно који је нераспоређен, има право на исплату отпремнине због престанка потребе за његовим радом у висини која се одређује у складу са законом којим се уређује његов радноправни статус, при чему се она обрачунава за све године рада у радном односу у јавном сектору. Запослени не може да оствари право на отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина код истог или другог послодавца. Отпремнина се исплаћује у року од 30 дана од дана престанка радног односа запосленог (овде може да се примети специфично прописивање рока исплате отпремнине јер у другим радноправним прописима тај рок траје до престанка радног односа).

Уговор о стручном оспособљавању Законска регулатива, појам, предмет, форма, права и обавезе и све друго што је потребно да се зна о наведеном уговору може да се прочита у тексту који следи. Снежана Богдановић, Сектор за рад и запошљавање, начелник Одељења за нормативне и студијско-аналитичке послове

ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА

„Уговор о стручном оспособљавању може да се закључи ради обављања приправничког стажа, односно полагања стручног испита, кад је то Законом односно правилником предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци. Уговор о стручном усавршавању може да се закључи ради стручног усавршавања и стицања посебних знања и способности за рад у струци, односно обављања специјализације, за време утврђено програмом усавршавања односно специјализације, у складу са посебним прописом. Послодавац може лицу на стручном оспособљавању или усавршавању да обе збеди новчану накнаду и друга права, у складу са Законом, општим актом или уговором о стручном оспособљавању и усавршавању. Новчана накнада из става 3. овог члана не сматра се зарадом у смислу овог закона. Уговор из ст. 1. и 2. овог члана закључује се у писаном облику.”

ПРЕДМЕТ УГОВОРА Обављање приправничког стажа и полагање стручног испита.

ФОРМА УГОВОРА И МЕЂУСОБНА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ Овај уговор се закључује у писаној форми, не сматра се уговором о раду и њиме се не заснива радни однос. Међусобна права и обавезе уговорне стране утврђују уговором.

ТРАЈАЊЕ УГОВОРА Уговор је ограниченог трајања, које је условљено временом предвиђеним за обављање приправничког стажа.

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ИЗ УГОВОРА Обавезе послодавца: ● да приправника оспособи за самосталан рад

у струци и да му (ако је то предвиђено Правилником о систематизацији послова) омогући полагање приправничког/стручног испита;

29 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

У члану 201. Закона о раду („Сл. гласник РС”, 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 113/17) прописано је следеће:

Уговор о стручном оспособљавању је уговор који се закључује ван радног односа ради обављања приправничког стажа и полагања приправничког/стручног испита, ако је тај испит предвиђен Законом или Правилником о организацији и систематизацији послова код послодавца као услов за рад на одређеним пословима.

РАДНО ПРАВО

(Напомена: Текст је преузет из Билтена службених мишљења Министарства за рад, бр. 4/2017)

УГОВОР О СТРУЧНОМ ОСПОСОБЉАВАЊУ

да приправнику обезбеди безбедност и здравље на раду у складу са Законом; ● да приправнику уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање за случај инвалидности и телесног оштећења по основу повреде на раду и професионалне болести и доприноса за здравствено осигурање за случај повреде на раду и професионалне болести, у складу са чланом 11. тачка 4а) Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање; ● да приправнику изда потврду о обављеном приправничком стажу која садржи податке о пословима на којима је обавио приправнички стаж, захтевану врсту и степен стручне спреме, односно образовања, трајање приправничког стажа, као и потврду о положеном приправничком испиту ако је тај испит полагао код послодавца; ● да приправнику редовно и у роковима исплаћује накнаду за рад, накнаду трошкова превоза и друга права ако су она уговором утврђена; ● да извршава друге обавезе утврђене уговором.

РАДНО ПРАВО

●

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Обавезе приправника ● да ради и учи савесно и са крајњом пажњом; ● да се према раду и запосленима односи ко-

ректно, дисциплиновано и одговорно; ● да поштује радно време и радну дисциплину; ● да се придржава упутстава ментора, односно руководиоца; ● да се придржава општих аката послодавца; ● да се уклопи у организацију рада и методе рада послодавца и запослених код послодавца; ● друге обавезе утврђене уговором.

ПОЈАМ ПРИПРАВНИКА Појам приправника произлази из члана 47. став 1. и члана 201. став 1. Закона о раду. Приправник је лице које је стекло одређену врсту и степен стручне спреме, односно ниво образовања, а нема радног искуства које је потребно за рад на одређеним пословима, утврђеног Законом или Правилником о организацији и систематизацији послова код послодавца.

ПРИПРАВНИЧКИ СТАЖ Приправнички стаж је време које је потребно за оспособљавање лица без радног искуства или без довољно радног искуства за самосталан рад у струци у својству приправника. Према члану 47. став 3. Закона о раду, приправнички стаж траје најдуже годину дана, ако Законом није друкчије одређено (при чему се приправником сматра и лице које је претходно радило краће од времена утврђеног за приправнички стаж у степену стручне спреме која је услов за рад на одређеним пословима – члан 47. став 2. Закона о раду). Послодавац може да закључи уговор о стручном оспособљавању са приправником: ● када је за рад на одређеним пословима предвиђен обавезан приправнички стаж, односно стицање радног искуства; ● када је приправнички стаж услов за полагање приправничког/стручног испита; ● на иницијативу приправника, ради оспособљавања за самосталан рад у струци и добијање потврде о обављеном приправничком стажу и стеченом радном искуству; ● на иницијативу приправника, ради обављања приправничког стажа који је услов за полагање стручног испита.

ПРЕСТАНАК ИЛИ РАСКИД УГОВОРА Уговор је ограниченог трајања и престаје истеком рока на који је закључен. Послодавац нема обавезу запошљавања лица које је стручно оспособио за самосталан рад у струци по овом уговору, али са истим лицем може да заснује радни однос, у складу са Законом о раду (на неодређено или одређено време), за рад на пословима на којима је оспособљен за самосталан рад, под условима и на начина прописан Законом о раду. Послодавац са другим лицем може да закључи уговор о стручном оспособљавању за самосталан рад у струци, на његову иницијативу, ради стицања потребног радног искуства за рад у својој струци и полагања стручног испита, чиме се омогућава младим лицима да буду конкурентнија на тржишту рада и тиме стекну веће шансе за запошљавање у својој струци.

Свака уговорна страна може да раскине уговор пре истека рока на који је закључен, уз поштовање уговореног отказног рока.

УКРАТКО

шћеног лица код послодавца и приправника; престаје истеком рока на који је закључен, а приправник који је стекао потребно радно искуство добија од послодавца потврду о томе; ● по истеку уговора послодавац може, али не мора да то лице прими у радни однос на неодређено или одређено време, у складу са Законом о раду; ● нема сметњи да се са другим лицем без радног искуства закључи уговор о стручном оспособљавању ако су испуњени услови утврђени Законом и Правилником о организацији и систематизацији послова, ако то лице жели да обави приправнички стаж за самосталан рад у струци; ● потврда о обављеном приправничком стажу коју издаје послодавац може приправнику да послужи као доказ о стеченом радном искуству ради полагања стручног испита и/или запошљавања у струци. ●

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/ одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

31 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

РАДНО ПРАВО

Уговор о стручном оспособљавању карактерише следеће: ● закључује се са лицем које нема радног искуства или нема довољно радног искуства за рад на одређеним пословима (приправник), најдуже до годину дана (дуже може само ако је посебним законом предвиђено дуже трајање приправничког стажа); ● закључује се ради стручног оспособљавања приправника за самосталан рад у струци, односно на пословима на којима је приправнички стаж обавезан (предвиђен Законом или Правилником о систематизацији послова код послодавца);

● закључује се у писаној форми између овла-

Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за државне органе

РАДНО ПРАВО

– преглед најважнијих измена –

Изменама у Посебном колективном уговору за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 25/2015, 50/2015 и 20/2018 – у даљем тексту: ПКУ) повећана су одређена материјална права запослених на које се овај ПКУ односи, али су извршена и одређена прилагођавања прописима који уређују радни однос државних службеника и намештеника.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Редакција Инг-Про

лада и репрезентативни синдикати који су основани за територију Републике Србије – Синдикат управе Србије, Синдикат запослених у правосудним органима Републике Србије и Синдикат организација правосудних органа Србије (у даљем тексту: учесници) – закључили су Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за државне органе, који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 20/2018, а ступа на снагу 24. 3. 2018. године. Треба подсетити да, у смислу овог ПКУ-а: ● „запослени” су државни службеници и намештеници који су у радном односу код послодавца, а ● „послодавац” државних службеника и намештеника јесте Република Србија, а права и дужности послодавца у име Републике Србије врши руководилац државног органа (у даљем тексту: руководилац).

У ПКУ-у извршене су следеће допуне: 1. Додавањем нових чл. 12а и 12б појашњава се коришћења годишњих одмора у државним органима. Према тим новим одредбама, време коришћења годишњег одмора утврђује се планом коришћења годишњег одмора који доноси руководилац органа најкасније до краја априла календарске године, након претходно прибављеног мишљења руководилаца унутрашњих организационих јединица државног органа, водећи рачуна о писаном захтеву запосленог. План коришћења годишњег одмора садржи: ● име и презиме запосленог, ● радно место, ● трајање годишњег одмора, ● време коришћења годишњег одмора и ● име запосленог који мења запосленог за време коришћења годишњег одмора. На основу плана коришћења годишњег одмора доноси се решење за сваког запосленог којим се утврђује укупно трајање годишњег одмора према мерилима из члана 12. ПКУ-а и време коришћења годишњег одмора. Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора, ако то захтевају

потребе посла, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора. Решење о коришћењу годишњег одмора може да се достави запосленом у електронском облику, а на захтев запосленог послодавац је дужан да решење достави и у писаној форми.

4. У члану 25. ПКУ-а, који регулише осигурање запослених, задржана је одредба става 1, према којој је послодавац дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде, професионалног обољења, повреде на раду и губитка радне способности, ради обезбеђења накнаде штете. Ова одредба појашњена је новим ставом 3, који прецизира да наведеним уговором о осигурању запослених у оквиру исте премије осигурања могу да се обезбеде и систематски прегледи запослених.

7. Иновирањем члана 40. и новим чланом 40а детаљније су прописани услови накнаде трошкова за случај смрти запосленог или члана његове породице. Према овим новим одредбама породица, у случају смрти запосленог, има право на накнаду оних трошкова погребних услуга који су прописани одлуком о трошковима локалног комуналног погребног предузећа у месту сахране. Ово право остварује се на основу уредне документације у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине месечне просечне зараде у Републици Србији, без пореза и доприноса, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

33 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

3. У члану 15. став 1. ПКУ-а прописани су основи за одобравање и дужина неплаћеног одсуства запосленог, а став 2. допуњен је одредбом да ће на лични захтев послодавац одобрити запосленом неплаћено одсуство до 90 дана, које може да се користи једном у периоду од пет година уколико одсуство запосленог не би битно утицало на извршавање послова радног места на које је распоређен. У односу на ова решења, у поменути члан додат је нови став 3, који прописује да послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство и у дужем трајању и у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца.

6. У члану 38. ПКУ-а, који регулише додатак на плату за приправност, уведен је нови став 4, који захтева да руководилац државног органа који је индиректан корисник буџета, министарству у чијем делокругу је надлежност за обезбеђење средстава за исплату плата, обавезно доставља тромесечни извештај о плану приправности и исплаћеним средствима по основу приправности и по основу рада који су запослени остварили по позиву, уз образложење целисходности увођења плана приправности у односу на остварен рад по позиву.

РАДНО ПРАВО

2. У члану 14. ПКУ-а, који регулише плаћена одсуства, допуњене су две тачке: 1) према иновираној тачки 4) запослени има право на плаћено одсуство са рада у случају ступања у брак – 7 (5) радних дана; 2) према иновираној тачки 8) запослени има право на плаћено одсуство са рада у случају ступања у брак деце запослених, испраћаја детета, односно пасторка/е, усвојеника/це или храњеника/це у војску – 2 радна дана (новина је подебљана).

5. У члану 32. ПКУ-а, који регулише „минули рад”, ставом 1. постављено је основно решење да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Као допуна овом основном решењу додат је нови став 2. у наведеном члану, који прецизира да здравствени радници и здравствени сарадници у Управи за извршење кривичних санкција остварују право на минули рад, осим наведеног, и за године рада проведене у радном односу у установама здравствене заштите и социјалне заштите.

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уколико се смртни случај десио на територији Републике Србије, ван места пребивалишта запосленог, па је потребно извршити превоз ради сахране у место пребивалишта, породица остварује право на накнаду трошкова транспорта. Такође, породица остварује право на накнаду трошкова транспорта уколико се смртни случај десио ван територије Републике Србије, ван места пребивалишта запосленог, али само ако је запослени боравио на тој територији по захтеву послодавца ради обављања послова из надлежности послодавца и ако накнада трошкова није обезбеђена из одговарајућег осигурања. Изузетно, ако запослени нема породицу, право на накнаду трошкова остварује лице које поднесе доказ да је сносило трошкове погребних услуга. Породицом се сматрају брачни и ванбрачни партнер запосленог и деца запосленог. Запослени има право на накнаду трошкова погребних услуга, који су прописани одлуком о трошковима локалног комуналног погребног предузећа у месту сахране, у случају смрти члана уже породице, уколико то право није остварено по другом основу. Сматра се да је право остварено по другом основу ако је члан уже породице био корисник пензије, запослени или осигураник самосталне делатности. Право на накнаду трошкова за члана породице запослени остварује на основу уредне документације у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине месечне просечне зараде у Републици Србији, без пореза и доприноса, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Уз Захтев за накнаду трошкова погребних услуга прилажу се и Извод из матичне књиге умрлих и доказ о постојању сродства. Чланом уже породице сматрају се брачни или ванбрачни партнер и деца запосленог. 8. Према иновираном члану 43. ПКУ-а, запослени има право на солидарну помоћ за случај: 1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице (која постоји

ако је запослени одсутан са рада најмање 60 дана непрекидно због спречености за рад услед болести); 2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице; 3) здравствене рехабилитације запосленог; 4) настанка теже инвалидности запосленог; 5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице; 6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице; 7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике; 8) рођења детета запосленог – у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике (у случају да су оба родитеља запослена у државним органима, ово право остварује мајка детета); 9) штете настале, услед елементарних непогода или несрећним случајем (пожар, поплава, бујица, земљотрес, клизишта и сл.), у породичном домаћинству у коме живи запослени, ако штета није надокнађена из одговарајућег осигурања, односно од штетника – до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Члановима уже породице, у смислу ових одредби, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог. У вези са наведеним видовима помоћи ПКУ прецизира следеће: ● Солидарна помоћ се у току године, у случајевима утврђеним у наведеним т. од 1) до 5), признаје на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету Републике Србије, а највише до висине три месечне просечне зараде без пореза и

35 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

9. У ПКУ-у иновиран је члан 44. који регулише јубиларне награде запосленима. Према новим одредбама запослени има право на јубиларну новчану награду у

висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији, према објављеном податку органа надлежног за послове статистике за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује: 1) за 10 година рада у радном односу – у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса; 2) за 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1), увећане за 25%; 3) за 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2), увећане за 25%; 4) за 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3), увећане за 25% (ово право остварују сви запослени који почев од 1. јануара 2018. године навршавају 35 година рада у радном односу); 5) за 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4), увећане за 25%. Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. Приликом утврђивања права на јубиларну награду рачунају се и године рада код послодавца од кога је надлежни орган преузео надлежности, послове и запослене. Запосленима се исплаћује јубиларна награда у року од 30 дана од дана када запослени стиче право на јубиларну новчану награду.

РАДНО ПРАВО

доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. ● Солидарна помоћ у случају утврђеном у наведеној тачки 6) признаје се породици и остварује се по захтеву члана породице који се подноси у календарској години у којој је наступила околност која је основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике (породицу чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ). ● У случају да је више чланова уже породице запослено у државним органима, право на солидарну помоћ за члана уже породице из наведених т. 1), 2), 5) и 9) остварује један запослени. Запослени може да оствари право на солидарну помоћ уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања и борачко-инвалидске заштите или у складу са другим прописима. Руководилац органа, у складу са овим чланом, одређује висину солидарне помоћи за сваку буџетску годину у складу са обе збеђеним финансијским средствима за те намене. За државне органе који су индиректни корисници буџета висину солидарне помоћи одређује министарство у чијем делокругу је надлежност за обезбеђење средстава за исплату плата државних службеника и намештеника.

Противизвршење – спорна питања у пракси Кроз одговоре на одређена питања која су се појавила у пракси аутор пише о правном институту противизвршења.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Дејан Обренић, дипломирани правник

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

равни институт противизвршења уређен је одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу, кроз релативно мали број чланова Закона (од чл. 113. до чл. 119), али то не значи да овај правни институт има мали правни значај у извршном поступку. Напротив, о значају противизвршења најбоље говори то што је оно био уређено и раније важећим текстовима закона који су уређивали поступак извршења, као и да је претрпело мале измене од времена примене Закона о извршном поступку до сада важећег ЗИО-а. Ипак, и поред великог значаја, пре свега у заштити права извршног дужника, као и значаја за извршни поступак, институт противизвршења умногоме представља непознаницу и постоје бројне недоумице када је у питању његова примена у пракси. У овом тексту ће бити обрађена нека од спорних питања која су се јављала кроз примену противизвршења у пракси, и то кроз систем директних питања и одговора.

ДА ЛИ ИЗВРШНИ ДУЖНИК МОЖЕ ДА ПРЕДЛОЖИ ИЗВРШЕЊЕ НА ЦЕЛОКУПНОЈ ИМОВИНИ ИЗВРШНОГ ПОВЕРИОЦА? Одредбама члана 113. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је да је у предлогу за противизвршење садржан зах тев да суд донесе решење којим обавезује

извршног повериоца да врати извршном ду жнику оно што је примио извршењем у року од осам дана и одреди средство и предлог извршења ако извршни поверилац не врати што је примио у року, док је одредбама члана 114. став 2. прописано да суд решењем одба цује предлог за противизвршење који не садр жи захтев да се извршни поверилац обавеже да врати оно што је примио или у коме нису назначени средство и предмет извршења, без претходног враћања предлога на допуну. Поред наведеног, члан 117. став 1. ЗИО-а прописује да у решењу о усвајању предлога за противизвршење суд обавезује извршног повериоца да врати извршном дужнику оно што је примио извршењем у року од осам дана и одређује средство и предлог извршења ако извршни поверилац не врати оно што је примио у року. Из цитираних законских норми произлази да обавезну садржину предлога за противизвршење представља захтев за доношење решења којим ће суд обавезати извршног повериоца на враћање онога што је примио у току извршног поступка у року од осам дана (обавезујући део), као и средство и предмет извршења против извршног повериоца за случај његовог непоступања по налогу из обавезујућег дела (одређујући део). За одговор на ово питање потребно је имати у виду и одредбе из општег дела Закона о извршењу и обезбеђењу, пре свега одредбе члана 54. којима се уређује појам средстава извршења и којима је прописано да су средства извршења радње којима се намирује потраживање извршног повериоца, затим да средства извршења ради намирења новчаног потраживања јесу: продаја непо кретности извршног дужника, продаја по кретних ствари извршног дужника, пренос

треба имати на уму у свим другим ситуацијама активног учешћа у извршном поступку, како приликом подношења предлога за извршење на основу веродостојне исправе, тако и приликом подношења предлога за противизвршење. Такође треба имати на уму и да је предлагање спровођења извршења на целокупној имовини пасивног учесника у поступку било другачије регулисано у раније важећем Закону о извршном поступку у односу на сада важећи истоимени закон, па с тим у вези треба узети и учешће у поступку извршења и противизвршења.

КАКО СПРОВЕСТИ ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ АКО ЈЕ ИЗВРШЕЊЕ БИЛО ОДРЕЂЕНО НА ОСНОВУ ИЗВРШНЕ ИСПРАВЕ КОЈА ГЛАСИ НА ОБАВЕЗУ ТРПЉЕЊА ИЛИ НЕЧИЊЕЊА?

37 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Специфичност ове ситуације је у томе што се обавеза извршног дужника, због које је и вођен извршни поступак, састојала у обавези на нечињење или трпљење, односно у пасивним правним радњама. Из ове специфичности заправо произлазе и све остале због којих се вероватно ово питање и чини компликованим. У циљу разјашњења ове дилеме треба најпре поћи од поменуте обавезе извршног дужника на нечињење. Наиме, одредбама члана 4. ст. 1. ЗИО-а прописано је да је суд искључиво надлежан за извршење заједничке продаје непокретно сти и покретних ствари, чињења, нечиње ња или трпљења. Сам поступак спровођења извршења против извршног дужника ради извршења одлуке на нечињење или трпљење прописан је одредбама члана 364. ЗИО-а, којима се одређује да ако се извршни дужник понаша противно обавези из извршне испра ве да се уздржи од одређене радње (нечињење) или да трпи одређену радњу, у решењу о из вршењу налаже му се да се понаша сагласно обавези и изриче новчана казна ако настави да се понаша противно обавези, затим да ако се и после тога извршни дужник понаша про тивно обавези, суд, на предлог извршног по вериоца, доноси решење о извршењу новчане

ГРАЂАНСКО ПРАВО

новчаног потраживања извршног дужника, пренос зараде извршног дужника, пренос нов чаних средстава с рачуна извршног дужника код банке, пренос средстава са штедног улога или текућег рачуна извршног дужника, про даја финансијских инструмената извршног дужника, продаја удела извршног дужника у привредним субјектима и пренос потражи вања извршног дужника да му се предају или испоруче покретне ствари или преда непо кретност, као и да средства извршења ради остваривања неновчаног потраживања јесу: предаја покретних ствари извршног дужни ка, испражњење и предаја непокретности извршног дужника, чињење, нечињење или трпљење извршног дужника, предаја дете та и извршење других одлука у вези с поро дичним односима, враћање запосленог на рад, деоба сувласничке ствари и издејствовање изјаве воље. Како је одредбама чланова 113, 114. и 117. ЗИО-а прописано да обавезне елементе предлога за противизвршење и решења о противизвршењу представљају и средства и предмети извршења, те како одредбама члана 54. ЗИО-а спровођење извршења на целокупној имовини није предвиђено као средство извршења, то би предлог за противизвршење којим извршни дужник предлаже спровођење противизвршења на целокупној имовини извршног повериоца требало да се сматра непотпуним, тако да би га суд као таквог одбацио. Заправо, једина ситуација у којој, по сада важећем ЗИО-у, једна процесна страна може да тражи спровођење извршења на целокупној имовини друге стране, јесте она приликом подношења предлога за извршење на основу извршне исправе, када извршни по верилац који захтева извршење ради нами рења новчаног потраживања није дужан да у предлогу за извршење назначи средство и предмет извршења (извршење на целокупној имовини извршног дужника), што је регулисано одредбама члана 60. Дакле, ни у овој ситуацији извршење на целокупној имовини не сматра се средством извршења, већ Закон допушта да се у овом случају донесе решење о извршењу иако у предлогу за извршење средство и предмет нису назначени. Ово

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

казне, новим решењем изриче извршном ду жнику нову новчану казну, вишу од прет ходне, ако се поново буде понашао противно обавези. На предлог извршног повериоца суд поново доноси решење о извршењу новчане казне и новим решењем изриче извршном дужнику нову новчану казну, вишу од прет ходне, ако понови понашање које је противно обавези. Све то понавља се док се извршни дужник понаша противно обавези. Против решења којим се извршном дужнику изриче нова новчана казна и против решења о из вршењу новчане казне дозвољен је приговор. Из цитираних законских одредби произлази да обавеза извршног дужника на нечињење или трпљење настаје из извршне исправе; затим да се, уколико извршни дужник не поступа по наведеној обавези, принудно извршење те обавезе састоји заправо у новчаном кажњавању, повећавању те казне и њеном понављању све док се на тај начин извршни дужник не приволи (или боље речено не натера) на пасивно понашање на које је био обавезан извршном исправом; као и да током спровођења наведених извршних радњи извршни поверилац није примио ништа што би од њега могло да се тражи да врати у поступку противизвршења, већ се новчане казне које се наплаћују од извршног дужника преносе на рачун буџета државе. Имајући у виду одредбе чл. 115. ЗИО-а, извршни дужник може да се ослободи обавезе на пасивну радњу једино у случају из става 1. тачка 1. овог члана, која као разлог за противизвршење прописује ситуацију када је извршна исправа правоснажно или коначно укинута, преиначена, поништена, стављена ван снаге или је на други начин утврђено да нема дејство. Међутим, чак ни у том случају он предлогом за противизвршење не може ништа да тражи од извршног повериоца јер, због природе обавезе извршног дужника, извршни поверилац од њега није могао ништа ни да прими. Дакле, у овом случају не може да се спроведе противизвршење, али извршном дужнику на располагању стоји могућност да у парничном поступку захтева накнаду штете од извршног повериоца у висини коју је претрпео плаћањем казни у извршном поступку.

КОЈИ СУ РАЗЛОЗИ ЗА ЖАЛБУ ПРОТИВ РЕШЕЊА О ПРОТИВИЗВРШЕЊУ? Законске одредбе којима се уређује институт противизвршења веома скромно уређују поступак по правним лековима на решење о противизвршењу. Потребно је тумачити одредбе општег дела Закона како би се дошло до одговора на наведено питање. Тако је одредбама чл. 24. став 1. прописано да су правни лекови у извршном поступку жалба и приговор, а ставом 2. истог члана да се жалбом побија решење првостепеног суда или јавног извршитеља, ако овим законом није одређено да жалба није дозвољена или да се такво решење побија приговором. Из претходно наведеног, а и како одредбама Закона којима се уређује противизвршење није одређено да жалба није дозвољена нити да се решења о противизвршењу побијају приговором, произлази да против решења којим се одлучује о предлогу за противизвршења може да се изјави жалба. Када је у питању решење којим се предлог за противизвршење одбија или одбацује, јасно је да правни интерес за жалбу против таквог решења имају извршни дужник или треће лице које је поднело предлог. Међутим, Закон о овој опцији ништа не каже, па би наведени учесници у поступку морали да се позову на опште одредбе Закона приликом изjављивања жалбе. Када је у питању решење којим је усвојен предлог за противизвршење, против њега жалбу може да изјави извршни поверилац. Закон је у овом случају нешто речитији, па је одредбама члана 117, између осталог, прописано и да жалба којом извршни поверилац побија цело решење или део решења којим је обавезан да извршном дужнику врати што је примио, одлаже извршење дела решења ко јим се одређују средство и предмет извршења само ако извршни поверилац уз жалбу поло жи јемство у висини потраживања извршног дужника. Жалба којом се побија само део ре шења којим се одређују средство и предмет извршења не одлаже извршење решења којим се усваја предлог за противизвршење. У свему осталом, на жалбу против усвајања предло га за противизвршење сходно се примењују

8) ако је протекао рок у коме може да се зах тева извршење; 9) ако је извршење одређено на стварима и правима која су изузета од извршења или на којима је извршење ограничено; 10) ако је потраживање које је досуђено у из вршној исправи застарело; 11) ако је у решењу о извршењу одређен месно ненадлежан јавни извршитељ. Из наведеног произлази да, због природе поступка противизвршења, извршном повериоцу не стоји на располагању много жалбених разлога, осим оног процесног о месној ненадлежности јавног извршитеља, с обзиром на то да се остали разлози односе или на извршне исправе и условне обавезе, којих приликом противизвршења нема, или на протек рока и застарелост, који приликом противизвршења такође не могу да се примене.

Директан одговор на ово питање свакако не постоји у тексту Закона о извршењу и обезбеђењу, али представља итекако битан проблем у примени правног института противизвршења. Наиме, у ситуацији када је решењем о извршењу одређено извршење против извршног дужника ради наплате новчаног потраживања израженог у страној валути, односно његовој динарској противвредности, са припадајућом каматом, извршење ће се спровести неким од средстава извршења и на неком од предмета извршења предвиђеном за спровођење ради намирења новчаног потраживања извршног повериоца (спровођење на покретним стварима, на непокретним стварима, на примањима извршног дужника, на текућем рачуну итд.). Без обзира на то којим средствима и на којим предметима

39 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

АКО ЈЕ ОБАВЕЗА ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА ГЛАСИЛА НА ДИНАРСКУ ПРОТИВВРЕДНОСТ ДЕВИЗНОГ ИЗНОСА, СА КАМАТОМ НА ДЕВИЗЕ, ШТА МОЖЕ ДА СЕ ТРАЖИ ПРЕДЛОГОМ ЗА ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ, ОДНОСНО КАКО ТРЕБА ПОСТАВИТИ ЗАХТЕВ?

ГРАЂАНСКО ПРАВО

одредбе о жалби против решења о изврше њу, изузев одредаба о обавезном достављању жалбе на одговор. Дакле, Закон прави разлику између ситуације у којој извршни поверилац жалбом побија цело решење или само обавезујући део решења, од оне у којој побија само одређујући део решења о усвајању предлога за противизвршење. Када су у питању жалбени разлози на које извршни поверилац може да се позове у овом случају, Закон о томе не каже ништа, већ упућује на опште одредбе о жалби против решења о извршењу, уз изузетак одредби о обавезном достављању жалбе на одговор. Међутим, списак разлога је наведен у члану 74. ЗИО-а, у ком је прописано да извршни дужник може жалбом да побија решење о из вршењу из следећих разлога који спречавају спровођење извршења: 1) ако исправа на основу које је донето ре шење о извршењу нема својство извршне ис праве; 2) ако је извршна исправа на основу које је до нето решење о извршењу поништена, укину та, преиначена, стављена ван снаге или није извршна; 3) ако су судско или управно поравнање или јавнобележнички записник о поравнању, на основу којих је донето решење о извршењу, поништени или на други начин стављени ван снаге; 4) ако није протекао рок за испуњење обавезе извршног дужника; 5) ако обавеза извршног дужника зависи од претходног или истовременог испуњења оба везе извршног повериоца или од наступања услова, а извршни поверилац није испунио своју обавезу или није обезбедио њено испу њење или услов није наступио; 6) ако је потраживање престало на основу чињенице која је настала у време када извр шни дужник више није могао да је истакне у поступку из кога потиче извршна исправа или после закључења судског или управног поравнања или јавнобележничког записника о поравнању; 7) ако потраживање није прешло на извр шног повериоца или ако обавеза није прешла на извршног дужника;

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

се извршење спроводи, оно се спроводи у динарској противвредности по курсу назначеном у извршној исправи и решењу о извршењу (у пракси је то најчешће средњи курс по НБС на дан спровођења извршења). Када је у питању обрачун и наплата камате која се обрачунава на износ главнице, потребно је применити одредбе чл. 4. Закона о затезној камати („Сл. гласник РС” бр. 119/2012), којима је прописано да се сто па затезне камате из члана 2. овог закона, на износ дуга који гласи на евре, утврђује на годишњем нивоу у висини референтне каматне стопе Европске централне бан ке на главне операције за рефинансирање, увећане за осам процентних поена. Стопа затезне камате из члана 2. овог закона, на износ дуга који гласи на другу страну валу ту, утврђује се на годишњем нивоу у виси ни референтне/основне каматне стопе коју прописује и/или примењује приликом спро вођења главних операција централна банка земље домицилне валуте, увећане за осам процентних поена. Уколико референтна/ основна каматна стопа из ст. 1. и 2. овог члана, није утврђена као фиксна каматна стопа, него је утврђена у одређеном распону између минималне и максималне каматне стопе од стране домицилне централне бан ке, стопа затезне камате утврђује се као аритметичка средина минималне и макси малне референтне/основне каматне стопе увећане за осам процентних поена. Уз то, треба применити и одредбе члана 5. истог закона, које прописују да се стопа затезне камате утврђује на начин из члана 4. овог закона и у случају када износ дуга гласи на страну валуту, а исплаћује се у динарима. Одредбама чл. 113. став 2. ЗИО-а прописано је да је у предлогу за противизвр шење садржан захтев да суд донесе решење којим обавезује извршног повериоца да вра ти извршном дужнику оно што је примио извршењем у року од осам дана и одреди средство и предлог извршења ако извршни поверилац не врати што је примио у року. Одредбама чл. 117. став 1. ЗИО-а прописано је да у решењу о усвајању предлога за противизвршење суд обавезује извршног

повериоца да врати извршном дужнику оно што је примио извршењем у року од осам дана и одређује средство и предлог изврше ња ако извршни поверилац не врати што је примио у року. Одредбама члана 115. Закона прописано је да се предлог за противизвршење подноси ако је: 1) извршна исправа правоснажно или ко начно укинута, преиначена, поништена, стављена ван снаге или је на други начин утврђено да нема дејство – у року од 30 дана од када је извршни дужник примио одлуку о томе; 2) у току извршног поступка извршни ду жник добровољно намирио потраживање извршног повериоца мимо суда, тако да је извршни поверилац двоструко намирен – у року од 30 дана од окончања извршног по ступка; 3) решење о извршењу укинуто или преина чено тако да је предлог за извршење одбачен или одбијен – у року од 30 дана од када је извршни дужник примио одлуку; 4) правоснажном судском одлуком утвр ђена недозвољеност извршења – у року од 30 дана од када је извршни дужник примио одлуку; 5) извршни поверилац примио више од свог потраживања или ако при извршењу на за ради и другим сталним новчаним примањи ма нису поштоване одредбе о ограничењу извршења – у року од 30 дана од окончања извршног поступка. Извршни дужник не може да остварује потраживање у парничном поступку док не истекне рок у коме може да предложи про тивизвршење. Дакле, у ситуацији када се на основу решења о извршењу од дужника наплати неки девизни износ у динарској противвредности, са припадајућом каматом, а постоји неки од разлога за противизвршење из члана 115. ЗИО-а, извршни дужник од извршног повериоца може да потражује исто оно што може и у другим случајевима противизвршења – оно што је извршни поверилац примио извршењем.

ДА ЛИ ПРЕДЛОГ ЗА ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ МОРА ДА САДРЖИ ОЗНАЧЕЊЕ ОДРЕЂЕНОГ ЈАВНОГ ИЗВРШИТЕЉА И ДА ЛИ СЕ, АКО НЕ САДРЖИ, ОДБАЦУЈЕ?

Како је наведено у одговорима на нека од претходних питања, Закон у члану 113. одређује шта је то што предлогом за противизвршење извршни дужник може да зах тева од извршног повериоца. С обзиром на то да Закон прописује да извршни дужник предлогом предлаже да суд донесе решење којим обавезује извршног повериоца да вра ти извршном дужнику оно што је примио извршењем, без одређивања шта је то што је извршни поверилац извршењем примио (покретне или непокретне, замењиве или незамењиве ствари и сл.), нити по ком основу (главни дуг, камата, трошкови и др.), не би требало да има дилеме у вези са овде постављеним питањем. Наиме, како Закон нигде не прецизира да потраживање чије се враћање тражи предлогом за противизвршење мора да буде новчано, то је јасно да предмет

41 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

ДА ЛИ У ПОСТУПКУ ПРОТИВИЗВРШЕЊА МОЖЕ ДА СЕ ЗАХТЕВА ВРАЋАЊЕ ДРУГИХ СТВАРИ, А НЕ НОВЧАНОГ ИЗНОСА?

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Као што је већ напоменуто у претходном делу текста, садржина предлога за противизвршења уређена је одредбама члана 113. Закона о извршењу и обезбеђењу. Међутим, како, осим прописивања обавезујућег и одређујућег дела предлога за противизвршење, не постоје друге одредбе којима се одређује садржина предлога за противизвршење (нпр. идентификациони подаци, захтев за надокнаду, трошкови поступка, подаци о јавном извршитељу, други захтеви извршног дужника и др.), то је за одговор на ово питање неопходно применити системско тумачење законских норми којима се уређује правни институт противизвршења, зато што, када би се одредбе којима се уређује садржина предлога за противизвршење тумачиле самостално, стекао би се утисак да, осим обавезујућег и одређујућег дела предлога, други елементи нису неопходни за усвајање и спровођење, што у стварности свакако није случај. Из наведеног разлога потребно је применити и одредбе којима се уређује садржина предлога за извршење, наравно у оној мери у којој оне могу да се примене на институт противизвршења. Тако је за могућност одлучивања по предлогу за противизвршење потребно да се у њему назначе идентификациони подаци о извршном повериоцу и извршном дужнику, затим захтев да суд донесе решење којим обавезује извршног повериоца да врати извршном дужнику оно што је примио извршењем у року од осам дана, као и средство и предмет извршења. Даље, из одредаба члана 4. став 2. Закона, којима је прописано да јавни извршитељи јесу искључиво надлежни за извршење оста лих извршних исправа, решења о извршењу на основу веродостојне исправе, решења о усвајању предлога за противизвршење и решења о извршењу решења о изреченим судским пеналима, јасно произлази надлежност јавних извршитеља за спровођење

извршења, како по решењима о извршењу тако и по решењима о усвајању предлога за противизвршење, онда када за то није надлежан суд. За ове одредбе везана је и неопходна примена одредби чл. 63. ЗИО-а, које прописују да је извршни поверилац дужан да у предлогу за извршење на основу извршне или веродостојне исправе назначи конкрет но одређеног и месно надлежног јавног извр шитеља да спроведе извршење. Дакле, за могућност поступања по предлогу за противизвршење потребно је да се, поред елемената наведених у претходном делу одговора на ово питање, наведу и подаци о месно надлежном јавном извршитељу који ће спроводити извршење односно противизвршење. Једина недоумица која остаје у вези са овим питањем јесте да ли ненавођење података о јавном извршитељу представља разлог за одбацивање предлога за против извршење или не. У овом случају не би било места одбацивању предлога за противизвршење, већ би суд требало да врати предлог извршном дужнику на допуну.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

противизвршења може да буде како новчани износ који је извршни поверилац примио током извршења, тако и нека ствар или радња чињења. На овом месту треба напоменути да у вези са захтевом за противизвршење нема разлике ни у правном основу по ком је извршни поверилац нешто примио. Тако извршни дужник предлогом за противизвршење може да тражи како оно што је извршни поверилац примио по основу главног дуга, тако и оно што је примио по основу камате, трошкова поступка и сл.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

КОЈИ ЈЕ СУД СТВАРНО И МЕСНО НАДЛЕЖАН ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О ПРЕДЛОГУ ЗА ПРОТИВИЗВРШЕЊЕ? Када је у питању надлежност суда за одлучивање по предлогу за противизвршење, одредбама члана 114. став 1. Закон прописује само да се предлог за противизвр шење подноси суду који је месно надлежан да извршном дужнику принудно врати оно што је извршни поверилац примио. Дакле, у овом делу Закон не прецизира надлежност суда за одлучивање, па је потребно консултовати одредбе општег дела Закона које се

примењују при одређивању надлежног суда за подношење предлога за извршење. Тако је општа месна надлежност прописана одредбама члана 3. ЗИО-а, којима је прописано да је за одлучивање о предлогу за извршење или обезбеђење опште месно надле жан суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште или боравиште, односно седиште, и оне се примењују у ситуацијама када Закон не прописује месну надлежност суда по другим критеријумима. Поред опште надлежности, Закон одређује и месну надлежност суда зависно од средстава и предмета извршења, па је тако за одређивање извршења на непокретности месно надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност, а за одређивање извршења на покретним стварима месно је надлежан суд на чијем се седишту налази покретна ствар итд. Када је у питању стварна надлежност суда за одлучивање по предлогу за противизвршење, она је прописана одредбама Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – др. закон, 78/2011 – др. закон, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – др. закон, 13/2016, 108/2016 и 113/2017) и о њој је потребно водити рачуна у сваком конкретном случају.

Правна схватања, ставови и закључци Врховног касационог суда У наставку наводимо новија правна схватања, закључке и ставове грађанског одељења Врховног касационог суда. ПАСИВНА ЛЕГИТИМАЦИЈА У ПАРНИЦИ РАДИ НАКНАДЕ ШТЕТЕ НАСТАЛЕ У ВЕЗИ СА ИЗВОЂЕЊЕМ РАДОВА Закључак: Тужени „Коридори Србије” д. о. о., као наручилац радова, пасивно је легитимисан у

парници трећих лица – тужилаца ради накнаде штете настале у вези са извођењем радова, на основу чл. 207. Закона о облигационим односима. (Закључак усвојен на седници Грађанског одељења одржаној 18. 12. 2017)

ПРОБЛЕМ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ И НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ У ПРЕДМЕТИМА ТЗВ. „РЕЗЕРВИСТА ПРОТИВ ДРЖАВЕ”

Закључак: ОСНОВНИ СУД ЈЕ ИСКЉУЧИВО НАДЛЕЖАН ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА ИЗ СВИХ ПОРОДИЧНИХ ОДНОСА, ПА И ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКЕ О ИЗДРЖАВАЊУ.

43 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

ПРАВНИ ЗАКЉУЧЦИ УСВОЈЕНИ НА СЕДНИЦИ ГРАЂАНСКОГ ОДЕЉЕЊА ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА, ОДРЖАНОЈ 27. 6. 2017. ГОДИНЕ Закључак: ПРЕДЛОГ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ЈЕ УРЕДАН АКО УМЕСТО ПОТПИСА ПРЕДЛАГАЧА САДРЖИ ФАКСИМИЛ (ПРЕДЛАГАЧА ИЛИ ПУНОМОЋНИКА). Образложење: Да ли предлог за извршење на основу извршне или веродостојне исправе мора да садржи потпис предлагача (пуномоћника) или је довољан факсимил? У примени постоје два супротна мишљења: по првом, које заступа Виши суд у Београду,

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Закључци усвојени на седници Грађанског одељења, одржаној 14. 11. 2017. године: 1. Тужба за утврђење постојања дискриминације не застарева. 2. Потраживање ради накнаде штете (материјалне и нематеријалне) застарева у роковима из члана 376. Закона о облигационим односима. 3. Рок застарелости Захтева за накнаду штете по основу дискриминације, која је претходно утврђена у посебном поступку, почиње да тече од момента доношења Закључка Владе РС од 17. 1. 2008. године. 4. Цела територија Републике Србије сматра се подручјем на којем су вршена ратна дејства (ратиште). 5. За остваривање права на накнаду штете по основу дискриминације без значаја је чињеница да ли су се тужиоци претходно обраћали суду или органу управе. 6. Не постоји дискриминација ако су војни резервисти у потпуности остварили право на исплату ратних дневница које им по прописима припадају. 7. У предметима у којима је, поред тужене Републике Србије, означено и Министарство одбране (или војна јединица), тужену заступа Војно правобранилаштво. 8. У предметима у којима је као тужена означена Република Србија – Влада РС, тужену заступа Државно правобранилаштво.

Привредни суд у Београду и неки други судови, поднесак пуномоћника – адвоката или предлагача (иницијални акт), ако је снабдевен само факсимилом или печатом, сматра се непотпуним, па се одбацује без враћања на уређење; по другом, факсимил на иницијалном акту или поднеску не чини такав акт неважећим и по њему може да се поступа. Заступници првог мишљења сматрају да, осим разумљивости и одређености, сви поднесци треба да садрже све што је потребно, па, између осталог, морају да имају и потпис подносиоца (члан 98. став 3. ЗПП-а, члан 29. став 5. Закона о адвокатури). ЗИО у члану 39. прописује да се у извршном поступку супсидијерно примењују правила ЗПП-а, тако да изостанак правила у погледу „потписа” у предлогу за извршење (члан 59) треба допунити по основу супсидијерне примене ЗПП-а. По другом мишљењу, потпис предлагача није нужан услов за уредност предлога. Законодавац је свесно изоставио овај елеменат, сматрајући да је факсимил довољан. Он је имао у виду постојање великог броја дужника према јавним предузећима, па потписивање сваког акта од стране поверилаца (правних лица) једноставно успорава поступак. С друге стране, Закон је детаљно прописао садржину предлога за извршење – подобност извршне исправе, стављајући акценат на идентификационе податке о извршном дужнику и извршном повериоцу (члан 30. ЗИО-а), који својом потпуношћу замењују оригинални пропис предлагача. Нагласак је на суштини ствари: да ли је дужник (или није) испунио своју обавезу. Приликом доношења Закона расправљало се о овом важном елементу и стало се на становиште да је предлог уредан и када садржи само факсимил предлагача или факсимил адвоката, јер се тиме убрзава извршни поступак, па тај формални недостатак не води одбачају предлога јер је свесно изостављен. На седници Грађанског одељења од 27. 6. 2017. године усвојено је друго становиште.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Образложење: Члан 3. став 2. гласи: Суд је искључиво надлежан за спровођење извршења одлука у вези са породичним односима. У пракси је спорно да ли је суд надлежан да доноси одлуку о предлогу за извршење свих одлука из породичних односа (садржина члана 3. у вези са чланом 205. Породичног закона) или је ограничено надлежан у три случаја (нормирано у члановима 224–235. поверавање деце, одржавање личних односа и насиље у породици). Пракса није јединствена. Неки судови и већина јавних извршитеља сматрају да потраживање по основу издржавања представља новчану обавезу за чије је извршење искључиво надлежан јавни извршитељ. Други судови и део јавних извршитеља сматрају да у овом случају треба дословно применити правило о „породичним односима” из Породичног закона (чл. 201–289) и правило из члана 3. ЗИО-а, па како су алиментације саставни део тзв. породичних односа, то је не само за доношење решења о предлогу за извршење већ и за спровођење извршења искључиво надлежан суд. На саветовању у Врњачкој Бањи 2016. године у реферату судије М. Николића садржан је став да извршење одлука у вези са издржавањем (алиментација) спроводи суд, имајући у виду граматичко тумачење члана 3. став 2. „породични односи”. Схватање о искључивој надлежности извршитеља и једнаком третману алиментације са другим новчаним обавезама заснива се на тврдњи да је ЗИО у посебним правилима чл. 224–235. посебно нормирао надлежност суда у области породичних односа (поверавање деце, одржавање личних односа и насиље у породици), а да област извршења новчаних обавеза у породичним односима у том делу није посебно нормирана. Правило из члана 3. начелног је карактера, а посебна правила прецизније дефинишу надлежност суда у погледу извршења одлука и породичних односа. Не види се ни један разлог због којих би новчана потраживања принудно реализовали јавни извршитељи, а само област издржавања била ван тог режима. По другом мишљењу, законодавац је у члану 4. одредио надлежност органа (разграничио га) и зато све правоснажне и извршне одлуке из

породичних односа треба принудно да извршава суд, а не извршитељ. Правно-политички разлог и циљ Закона иду у прилог овог схватања, а то су појачана заштита и брига о интересима деце и поверилаца издржавања, као и уштеда трошкова у спровођењу извршења. Осим тога, посебна правила садржана у чл. 224–235. треба тумачити тако да се њима дефинишу и прецизирају одређене специфичности које постоје у тој материји, а не дерогација правила о новчаним обавезама у материји издржавања. На седници Грађанског одељења од 27. 6. 2017. године усвојено је друго становиште. Закључак: У СПОРОВИМА РАДИ НАКНАДЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ЗБОГ НЕИСПЛАТЕ ПЕНЗИЈА ЛИЦИМА СА ТЕРИТОРИЈЕ АП КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, УЗИМА СЕ У ОБЗИР (УМАЊУЈЕ) НОВЧАНИ ИЗНОС КОЈИ ЈЕ ТУЖИЛАЦ ПРИМИО ОД СТРАНЕ УНМИК-А. ЗАКЉУЧАК „О ПРАВНОМ ДЕЈСТВУ КОЛЕКТИВНИХ УГОВОРА КОД ПОСЛОДАВАЦА И ЊИХОВИХ ОСНИВАЧА”: Колективни уговори закључени код послодаваца – привредних друштава важе за запослене код тих послодаваца, а колективни уговори код оснивача ових привредних друштава важе за запослене код оснивача и немају проширено дејство на запослене код основаних привредних друштава. Одредбе колективних уговора резултат су колективног преговарања, али када је у питању њихова садржина, иако су аутономни извори права, тумаче се према позитивним прописима и општим начелима облигационог права о одредивости предмета уговорне обавезе (чл. 46. и 47. ЗОО-а). Само колективни уговори које закључују оснивачи јавних предузећа, друштва капитала и јавних служби, важе за запослене у основаним јавним предузећима, друштвима капитала чији је оснивач јавно предузеће и јавним службама – као посебни колективни уговори (члан 246. став 1. ЗОР-а). (Закључак усвојен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 27. 6. 2017. године)

Централни регистар фактура Повериоци субјеката јавног сектора дужни су да у Централном регистру фактура региструју издате фактуре и друге захтеве за исплату у комерцијалним трансакцијама у којима су субјекти јавног сектора дужници, и то пре њиховог достављања дужницима.

45 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

зменама Закона о роковима измире ња новчаних обавеза у комерцијал ним трансакцијама предвиђено је да се истим уређује и регистровање фактура и других захтева за исплату издатих од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјека та, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници. Овим законом су повериоци субјеката јав ног сектора обавезани да у информационом систему за чије је вођење надлежна Управа за трезор, у Централном регистру фактура, региструју издате фактуре и друге захтеве за исплату у комерцијалним трансакцијама у којима су субјекти јавног сектора дужници, и то пре њиховог достављања дужницима. Повериоци субјеката јавног сектора такође су обавезани да регистроване фактуре, од носно захтеве за исплату у комерцијалним трансакцијама у којима су субјекти јавног сектора дужници, региструју пре њиховог достављања дужницима, а за саму доставу одређен је рок од три дана почев од дана ре гистровања. Дужници (субјекти јавног сектора) изми рују обавезе по фактурама само ако су оне исправно регистроване у Централном реги стру фактура, што утврђују провером у том регистру. Чланом 12. Закона предвиђена је прекршајна одговорност и новчане казне за правно лице, односно привредни субјект или субјект јавног сектора, ако не региструје

издате фактуре и друге захтеве за исплату у Централном регистру фактура, као и за одговорно лице у јавном сектору уколико субјект јавног сектора којим руководи из мири новчану обавезу по фактури и другом захтеву за исплату који нису регистровани у Централном регистру фактура. Дана 3. фебруара 2018. године на снагу је ступио Правилник о начину и поступку регистровања фактура, односно других зах тева за исплату, као и начину вођења и са држају Централног регистра фактура („Сл. гласник РС”, бр. 7/2018 – у даљем тексту: Правилник), који је донет као подзаконски акт у циљу ближег регулисања и примене одредби Закона о роковима измирења нов чаних обавеза у комерцијалним трансакци јама. Од 6. фебруара 2018. године у Управи за трезор почела је регистрација привред них субјеката и субјеката јавног сектора у Централном регистру фактура, док се ре гистрација фактура у Централном регистру фактура, по одредбама Правилника, врши почев од 1. марта 2018. године. Правилником је ближе прописан начин вођења и садржај Централног регистра фак тура, који успоставља и води Министарство финансија – Управа за трезор. Посебни ин формациони систем Управе за трезор по вериоцима и дужницима треба да омогући приступ, унос и преглед унетих података преко одговарајуће веб-апликације. Пове риоци који су дужни да региструју фактуре, преко поменуте веб-апликације могу да из врше регистрацију истих. Чланом 4. Правилника одређен је садржај Централног регистра фактура, који садржи податке о: 1. фактурама у којима је, поред броја, датума издавања и укупног износа

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Владимир Саичић, дипл. правник, с вишегодишњим искуством у области привредног права

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

фактуре, садржан и назив или јединствени број корисника јавних средстава (ЈБКЈС) дужника; 2. датуму и износу измирења фак туре; 3. повериоцима и дужницима за које је, поред основних идентификационих по датака, обавезан и унос адресе електронске поште и броја телефона 4. физичким лицима – администраторима и 5. физичким лицима – локалним корисницима. Као што се види из претходног пасуса, Правилник предвиђа физичка лица овла шћена за приступ Централном регистру – администраторе и локалне кориснике. Администратор је лице које има право при ступа и сва овлашћења за рад у Централном регистру фактура на основу овлашћења за ступника, односно одговорног лица пове риоца или дужника. Администратор има могућност да другим лицима – локалним ко рисницима креира корисничке налоге, те да их на тај начин овласти за рад у Централном регистру фактура. Администратор и локал ни корисник имају овлашћења да региструју фактуре (само за повериоце) и да отказују фактуре (само за повериоце), као и да врше преглед регистрованих фактура и експорт фактура. Поред ових радњи, администратор је овлашћен и да креира корисничке налоге за локалне кориснике, отказује корисничке налоге и врши преглед детаља корисничких налога. Приступ Централном регистру фактура регулисан је чланом 5. Правилника. Пове риоци односно дужници приступ оствару ју уношењем идентификационих података у веб-апликацију Управе за трезор. Након уношења идентификационих података по верилац односно дужник добија попуњену форму обрасца за приступ на електронску адресу наведену у тим подацима, а затим по пуњену форму обрасца штампа и потписани и печатирани примерак доставља Управи за трезор, као захтев за регистрацију повери оца односно дужника, уз следећу докумен тацију: 1) овлашћење повериоца физичком лицу – администратору за право приступа и сва овлашћења за рад у Централном реги стру фактура, потписано од стране заступ ника, односно одговорног лица повериоца, односно дужника; 2) овлашћење лицу које

преузима кориснички налог (уколико то лице није администратор), потписано од стране заступника, односно одговорног лица повериоца, односно дужника; 3) уве рење о одобреном привременом боравку и одобрење привременог боравка, уколико је овлашћено лице страни држављанин. Процес регистрације у Централном ре гистру фактура састоји се од попуњавања онлајн-регистрационе форме и физичког достављања потребне документације у ор ганизациону јединицу Управе за трезор. Након успешне регистрације овлашћено лице (администратор) добија у посед локал ни администраторски налог којим је могуће да за пријављену организацију региструје и прегледа фактуре и креира налоге за додатна овлашћена лица (локалне кориснике). Попуњавање регистрационе форме врши се електронским путем. Регистрациона фор ма се састоји од три дела која је потребно по пунити. У првом делу се попуњавају следећи подаци: јединствени број корисника јавних средстава (ЈБКЈС), који уписују само кори сници јавних средстава којима је исти доде љен за рад у оквиру консолидованог рачуна трезора; назив правног лица или органа; матични број и порески идентификациони број; адреса седишта; адреса електронске по ште и број телефона. Други део регистрацио не форме садржи податке о администратору, и то: име и презиме, број личне карте, адресу електронске поште и број телефона. Трећи део регистрационе форме садржи податке о организационој јединици Управе за трезор. Битно је нагласити да не постоје ограничења по питању одабира организационе јединице Управе за трезор, тј. приступилац може да одабере било коју организациону јединицу приликом електронске пријаве, с тим што је у обавези да документацију поднесе управо јединици коју је одабрао електронским пу тем. Важно је приметити да Управа за трезор у корисничком упутству за попуњавање кори сти израз „назив правног лица”, што може да изазове забуну јер се пословно име привред них друштава, према Закону о привредним друштвима, састоји од назива, правне форме и места у ком је седиште друштва, тако да

47 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

налога и опозивања истих, тј. администра тор је овлашћен да „ангажује” локалног ко рисника и да опозива његов „ангажман” на основу овлашћења које је добио од заступни ка правног лица. Управо због овог хијерар хијског односа предвиђеног Правилником користи се термин „локални корисник”. Уколико је субјект јавног сектора ду жник по фактурама које су регистроване пре регистрације самог дужника, истом ће регистроване фактуре бити видљиве након његове регистрације у Централном регистру фактура. Што се самог регистровања фактуре тиче, оно је могуће на два начина: појединачним уносом – у коме се попуњава онлајн-фор ма и групним уносом – у коме се доставља фајл јединственог формата. Путем интернет адресе објављене на сајту Министарства финансија – Управе за трезор овлашћеним лицима је дозвољен приступ и увид у детаље регистрованих фактура. У Централном ре гистру фактура омогућено је регистровање и профактура, с тим што ће их систем ауто матски отказати након истека рока важења уколико нису започета плаћања. Уколико је профактура делимично измирена, рачунање рока измирења започиње од дана регистро вања прве уплате. Администратор и локални корисник при ликом регистровања фактуре уносе податке о датуму издавања фактуре. Што се рока из мирења тиче, исти је законски регулисан и добија се тако што се на датум када је факту ра регистрована додају три дана као закон ски дефинисан број дана у коме поверилац мора дужнику физички доставити фактуру, а затим се добија и законски рок за изми рење новчаних обавеза, који може износи ти 45, 60 или 90 дана (зависно од тога ко се јавља у улози повериоца и дужника), као и број дана који се додаје уколико претходно израчунати датум пада на нерадни дан. У Централном регистру фактура могуће је регистровати асигнацију, као и књижна одобрења и задужења. Утврђивање и евидентирање корисника јавних средстава у евиденцији корисника јавних средстава који су укључени и који нису укључени у систем консолидованог

ПРИВРЕДНО ПРАВО

није јасно да ли привредно друштво треба да унесе само податке о називу који је каракте ристични део пословног имена по коме се то друштво разликује од других друштава или ипак о целом пословном имену. Ова дилема је актуелна зато што се у многим обрасцима разних организација, па и самих државних органа, термини „назив” и „пословно име” неоправдано поистовећују. Након успешног слања регистрацио не форме администратор добија на адресу електронске поште коју је навео обавеште ње од Управе за трезор о даљим корацима регистрације. Том приликом добија и листу докумената која се подносе у организаци ону јединицу Управе за трезор (физички, не електронским путем). Документа која је потребно поднети јесу лична идентифика циона документа (пасош или лична карта), захтев за регистрацију, овлашћење админи стратору потписано од стране заступника или другог одговорног лица, те овлашћење за преузимање корисничког налога уколико га не преузима лично будући администра тор. Уколико је овлашћено лице страни др жављанин, потребно је поднети и уверење о одобреном привременом боравку, као и одобрење привременог боравка. Уколико је поднета документација исправна, овлашће но лице од Управе за трезор добија потврду о предаји корисничког налога, која садржи назив корисничког налога. При преузи мању корисничког налога администратор самостално креира своју лозинку. Након успешне регистрације и добијања локалног администраторског налога, администрато ру и локалном кориснику омогућено је да за пријављену организацију региструју и пре гледају фактуре, док је администратору до датно омогућено да креира налоге за локалне кориснике, као и да отказује исте. Овде је такође важно приметити да се у Правилнику од физичких лица наводе ад министратор и локални корисник, док се у корисничком упутству Управе за трезор на води термин „локални администратор”, што такође може да изазове забуну приликом приступања. Правилник предвиђа овлашће ња администратора локалном кориснику у смислу креирања локалних корисничких

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

рачуна трезора утврђено је Правилником о начину утврђивања и евидентирања кори сника јавних средстава и о условима и на чину за отварање и укидање подрачуна код Управе за трезор. Наведеним подзаконским актом утврђени су и типови корисника јав них средстава. Корисници јавних средстава типа 0, 1, 2, 4 и 6 јесу дужници који се реги струју и на које се односе одредбе Правил ника. Из овога произлази да јавна предузећа основана од стране Републике Србије, од носно локалне власти, као и правна лица основана од стране тих предузећа, која се примарно баве комерцијалним активно стима, и правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или 50% гласова у органу управља ња, нису дужници који се региструју у Цен тралном регистру фактура. Остало је неразјашњено питање какве су правне последице уколико се субјекту јавног сектора учини одређено давање или чињење чија је цена исказана на фактури која није уредно регистрована или какве су правне

последице уколико се регистрована фактура не достави у року од три дана почев од дана регистровања. Ни Закон ни Правилник нису предвидели овакве случајеве, којих ће свакако бити, тако да ће по свој прилици судови бити принуђени да попуњавају ове правне празни не. Судови, као и други надлежни државни органи, мораће да дају одговор на питање да ли је субјект јавног сектора у обавези да ис плати дуг уколико фактура није регистрована или уколико није исправно регистрована, те да ли је субјект јавног сектора у обавези да исплати дуг уколико се фактура не достави у року од три радна дана од дана регистрова ња. Ова питања се додатно компликују када се сагледају са аспекта правно неоснованог обогаћења, поверилачке и дужничке доцње, као и других правних института. Намеће се утисак да је за ове важне но вине у законодавству правним субјектима требало оставити више времена за припре му, као и да је примену законских измена и подзаконских аката требало одложити за период у ком би се омогућило детаљно упо знавање са променама.

Често постављана питања у вези са Централним регистром фактура У наставку следе одговори на питања која су постављена Управи за трезор у вези са радом Централног регистра фактура. Да ли се и даље евидентирају обавезе кроз РИНО? Све фактуре издате до 28. фебруара еви дентираће се кроз РИНО, као и њихово изми рење. Ово важи за КЈС (тип 0, 1, 2, 4 и 6). Јавна предузећа раде у систему РИНО као и до сада.

Да ли ће бити омогућена функционалност измене фактуре? Биће дозвољена само измена износа.

Да ли се и на који начин врши регистрација предрачуна односно профактура, уколико је уговором дефинисано авансно плаћање? Уколико је уговором дефинисано аван сно плаћање 100%, може да се изврши регистрација профактуре и да се прати из мирење. Уколико је дефинисан аванс који је мањи од 100%, региструје се профактура на износ аванса, а касније се региструје и

сама фактура, али на преостали износ за плаћање.

Ко уноси књижна одобрења – дужник или поверилац? Поверилац уноси књижна одобрења и за дужења.

Да ли је могућа регистрација предрачуна? Да.

Како се региструју асигнације?

Како се региструју књижна одобрења и задужења? Описано је у Корисничком упутству Упра ве за трезор.

Да ли се бришу фактуре и профактуре?

Уколико понуда садржи инструкцију за плаћање, потребно је исту регистровати као профактуру са датумом важења.

Уколико је профактура делимично измирена, како региструјемо рачун? Рачун региструјете на разлику, преостали износ у односу на профактуру.

Како се повезују број рачуна и предрачуна по броју? Не постоји повезивање у систему.

Да ли региструјемо коначни рачун ако је измирен по предрачуну? Не, само достављате дужнику.

Регистровали смо фактуру са ПДВ-ом, при чему је дужник ослобођен ПДВ-а у ПУ и доставља нам потврду о ослобађању. Шта треба даље чинити?

LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Фактуре се не бришу већ отказују (уколико није започето плаћање). Уколико је у питању профактура, она се аутоматски отказује у року који је поверилац навео – уколико није започето плаћање, а поверилац може да је от каже и раније самостално.

Уколико издамо понуду купцу и он самоиницијативно уплати износ по истој, без претходне регистрације у ЦРФ, која је наша даља обавеза?

Како региструјемо фактуру где, према уговору, један део измирује наручилац посла (министарство), а други део инвеститор (локална самоуправа)?

Региструјете нову фактуру када примите потврду, а претходну откажете.

Региструју се два захтева за плаћање, један на наручиоца, други на инвеститора, према договореном проценту плаћања.

Препорука је да се унесе као профактура под одређеним бројем (нпр. број уговора). Профактуру се уноси када дужник овери привремену ситуацију јер од тада теку закон ски рокови за измирење.

Како поступамо уколико је фактура измирена, а уочимо неку грешку? Обратите се УТ.

Да ли ће дужник измирити фактуру која није регистрована? Законски није обавезан.

Шта наводимо у коментару? Да ли је то број уговора за договорену валуту плаћања?

ПРИВРЕДНО ПРАВО

У Корисничком упутству на сајту Управе за трезор описан је начин регистрације.

Поље Коментар није обавезно. Може се навести било која информација по жељи по вериоца.

Како пријављујемо привремене ситуације?

Ко отказује фактуру? Поверилац.

Које фактуре се региструју у ЦРФ? У ЦРФ региструју се фактуре у којима су корисници јавних средстава типа 0, 1, 2, 3, 4, 6 дужници. Употребом сервиса Регистар КЈС може се видети који су то корисници: http:// www.trezor.gov.rs/src/services/registarkjs.

Да ли систем омогућава регистрацију фактура за дужнике КЈС тип 7 и 8? Не. Фактуре које су евентуално регистро ване у систему, биће отказане, а убудуће ће постојати системска контрола која ће одби јати регистрацију фактура за ове типове КЈС.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Да ли се Правилник односи на фактуре које имају датум од 1. 3. 2018. или се односи на рачуне који су примљени од 1. 3, а датум фактуре може бити из фебруара? Да ли се такве фактуре региструју?

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Правилник се односи на фактуре издате од 1. марта 2018. године.

Да ли се региструје фактура издата после 1. марта, ако је роба плаћена по профактури у јануару или фебруару?

Да ли привредни субјекти који пружају угоститељске услуге КЈС региструју такве фактуре? Да. Члан 2. тачка 1. Закона о роковима из мирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама дефинише појам комерцијал не трансакције.

Да ли се региструју обавезе добављача из иностранства? Не.

Да ли се региструју девизна плаћања? Не.

Да ли се региструју накнаде зарада (боловање и сл.) које се рефундирају од РФЗЗО?

Не, фактуру без регистрације достављате дужнику.

Не. Овакве обавезе нису предмет реги страције у ЦРФ јер није реч о комерцијалним трансакцијама.

Да ли се региструју регресни захтеви?

Да ли пољопривредна газдинства региструју фактуре?

Не. Нису комерцијалне трансакције.

Да ли заводи за извршење кривичних санкција региструју фактуре према судовима? Не. У питању су јавни приходи.

Да ли локалне самоуправе региструју фактуре за закуп пословног простора и грађевинског земљишта? Не. То су јавни приходи који се плаћају са шифром 253.

Да ли се, уколико правно лице врши синдикалну продају запосленима у институцијама које припадају јавном сектору, при чему се фактура издаје на ту институцију, а запосленима се од зараде обуставља припадајућа рата, ове фактуре региструју? Није у питању комерцијална трансакција између приватног и јавног сектора, већ се као дужник појављује физичко лице, тако да се одредбе Закона и Правилника не примењују на наведене трансакције.

Само уколико је пољопривредно газдин ство привредни субјект.

Да ли је потребно евидентирати сваку обуставу зараде, блокаду рачуна, обуставу пензије итд.? Не. Предмет ЦРФ су само комерцијалне трансакције.

Да ли се региструје документ о задужењу за продате поклон-картице? Не.

Да ли је измирење новчаних обавеза за премије осигурања према друштву за осигурање потребно регистровати? Не.

Судови имају велики број фактура према затворима и КП домовима и од 1. јануара 2018. укључени су у систем за извршење буџета.

Да ли су такве фактуре предмет регистрације? Не. Те уплате имају карактер јавних при хода и уплаћују се са шифром плаћања 253.

Да ли је кофинансирање предмет регистрације? Не.

Да ли су рефундације трошкова за електричну енергију, воду итд. предмет регистрације?

Да ли се региструју електронске фактуре према РФЗО за испоруку лекова и медицинских помагала осигураним лицима?

Не.

Да ли осигуравајуће куће, као повериоци, региструју своја потраживања?

Да ли се компензације и цесије региструју? Компензације се не региструју јер не по стоји новчана трансакција. Када је у питању цесија, први поверилац (цедент) фактуру от казује, а други поверилац (цесионар) изврша ва поновну регистрацију фактуре.

Не. Таксе су јавни приход.

Да ли се финансијске трансакције региструју? Не.

Да ли се рачуни за телекомуникационе услуге морају регистровати? Да.

Да ли се обрачуни банака по постојећим уговорима и плановима отплате региструју?

Да ли се региструје фактура уколико је дужник измирио дуг у целости плаћањем профактуре? Када је дужник измирио дуг плаћањем профактуре, коначна фактура се не регистру је у ЦРФ, већ се без регистрације доставља дужнику. Када је дуг делимично измирен по профактури, региструје се и коначна фактура на преостали износ дуга.

Да ли се региструју готовинске уплате? Не.

Да ли се региструје месечно задужење или укупан дуг? Месечно задужење.

Да ли мора да се региструје профактура? Да, уколико се плаћање врши по профак тури.

Уколико су у питaњу рате за отплату кре дита/лизинг, не региструју се јер су то финан сијске трансакције.

Да ли се региструју фактуре на име чланарине (нпр. издате од сталне конференције градова и општина)?

Да ли адвокати/судски вештаци региструју трошковнике које подносе суду?

Да ли се региструју отпремнице?

Не, јер то нису комерцијалне трансак ције.

Да.

Не, отпремница нема изражену вредност робе у новцу.

51 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Да ли се републичке административне таксе региструју?

Не.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Не, јер услуге осигурања нису комерци јалне трансакције и измирују се са шифром плаћања 260.

Да ли агенције за вештачење региструју фактуре према судовима који плаћање врше са депозитног рачуна на који странке у поступку уплаћују средства?

Да ли се региструју фактуре које се уплаћују на рачуне за уплату јавних прихода? Не. Такве трансакције нису комерцијалне, већ је у питању јавни приход за који се плаћа ња врше са шифром 253.

Да ли се региструју фактуре према НБС?

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Не.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Да ли се региструју захтеви за пренос средстава из буџета општине за финансирање пројеката и програма? Не, реч је о трансферима.

Да ли региструјемо обавезе по основу уговора о куповини непокретности са КЈС који је на 24 месечне рате? Да, уколико је обичан уговор (комерцијал на трансакција).

Да ли региструјемо фактуре које немају обавезу плаћања (донације итд.)? Не, само фактуре са обавезом плаћања.

Да ли може да се региструје један збирни рачун који се односи на једног дужника за одређени број дана? Да, уколико купцу издајете само један ра чун за одређени временски период.

Како и да ли се региструје фактура у којој је дужник јавно предузеће, али је уговор о преузимању дуга закључен са корисником јавних средстава (тип 0, 1, 2, 4 и 6)? Када је у питању овај тип асигнације, по требно је да поверилац региструје фактуру на новог дужника (асигнат), али уз инструкцију првог дужника (асигнант).

Да ли у ЦРФ региструјемо фактуре према КЈС ако је поверилац физичко лице у систему ПДВ-а? Не.

Да ли се у ЦРФ региструје фактура уколико је наручилац КЈС, а уплату средстава врши приватна фирма као донацију? Да, уколико фактура гласи на КЈС.

Да ли региструјемо фактуру у ЦРФ ако је наручилац КЈС, а уплату средстава врши приватна фирма по уговору о донацији? Да, уколико фактура гласи на КЈС.

Да ли у ЦРФ региструјемо фактуру коју КЈС плаћа из сопствених прихода? Да, независно из којих извора КЈС оства рује приходе.

Како се рачунају рокови? Рачунање рокова детаљније можете погле дати у Упутству на следећој адреси: https://crf. trezor.gov.rs/docs/user/register-invoice.

Да ли постоји дефинисан рок за регистрацију фактуре у ЦРФ од дана издавања? Не.

Да ли рокови плаћања остају исти као и за РИНО? Да. Рокови плаћања дефинисани су Зако ном о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

Који је рок за пријаву испостављених ситуација, с обзиром на то да је могуће да је испостављена у једном месецу, а оверена у другом? Пријављивање фактура по испостављеној ситуацији ради се након овере исте.

Да ли је дефинисан рок за пријављивање фактуре у ЦРФ? Рок за пријаву фактуре није дефинисан, али је дефинисано када почиње да тече рок за плаћање – 3 дана од пријаве фактуре у ЦРФ.

Да ли је у случају договореног краћег рока за плаћање између дужника и повериоца потребан уговор?

То је однос дужника и повериоца, тако да није неопходно, а није ни забрањено.

Шта се дешава када дужник не испуни обавезу према договореној валути плаћања? Корисници само плаћају своје обавезе пре ко рачуна у УТ и пословним банкама, што значи да не зависи од УТ када ће дужник из вршити своју обавезу.

Како региструјемо фактуру уколико је уговором са КЈС дефинисано плаћање на 6 месечних рата? Који рок уносимо у профактури и да ли постоји обавеза плаћања? Не постоје законски рокови за плаћање по профактурама – она је вид понуде купцу без обавезе плаћања. У ЦРФ уноси се исти рок који је назначен на профактури.

Измирење је аутоматско (детаљније у ко рисничком Упутству на https://crf.trezor.gov. rs/docs/user/invoices/settlement).

Како се плаћају регистроване фактуре? Начин плаћања регистрованих фактура остаје исти као и до сада. Приликом реги страције фактуре потребно је пратити Упут ство за регистрацију на https://crf.trezor.gov. rs/docs/user/register-invoice.

Да ли су могућа плаћања путем спецификације већег броја рачуна? Функционалност је у току израде.

Које се шифре плаћања користе за комерцијалне трансакције? Детаљи плаћања су доступни на https://crf.trezor.gov.rs/docs/user/invoices/ settlement/#detalji-registracije-placanja.

Шта се дешава са налозима за пренос који су са шифром плаћања 221–226, а за које не постоји регистрована

Шта је ИДФ? Да ли се наводи у инструкцији за плаћање? То је интерни број у информационом си стему и тренутно се нигде не наводи.

Шта се дешава са фактурама које су регистроване у пуном износу, а касније поверилац одобри попуст за плаћање пре рока? За фактуре са попустом постоји могућност смањивања износа фактура кроз књишка за дужења.

Да ли ИДФ мора да буде наведен на фактури која се шаље дужнику, а која је претходно регистрована у ЦРФ? Не. Члан 9. Правилника о начину и по ступку регистровања фактура, односно дру гих захтева за исплату, као и начину вођења и садржају Централног регистра фактура („Сл. гласник РС” број 7/2018) каже да се прили ком регистрације фактуре уноси број фак туре, при чему је број фактуре позив на број одобрења из инструкције за плаћање или број фактуре под којим је издата у случају да није наведена инструкција за плаћање.

Који је максималан број дана за плаћање по профактури? Максималан број дана за плаћање по про фактури је 90 дана.

Како се врши унос фактуре у ком је дужи рок плаћања од законског? Уколико је уговором дефинисан рок пла ћања дужи од законског, дужник је у оба вези да измири обавезу у законском року – члан 3. и 4. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним тран сакцијама.

Да ли су могућа делимична плаћања фактура? Да.

53 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Ко уноси измирење – дужник или поверилац?

УТ ће издати инструкцију за плаћање коју ће примењивати КЈС за плаћања која се не ре гиструју у ЦРФ.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

За сваки месец региструјете (про)фактуру.

фактура или захтев за плаћање у ЦРФ?

Шта када дужник измирује обавезу са рачуна који не припада УТ (840), већ са рачуна из пословне банке? Повериоца не занима са ког рачуна дужник измирује обавезу. Обавезе дужника дефини сане су Законом о роковима измирења новча них обавеза у комерцијалним трансакцијама.

Да ли је потребно да поверилац у фактуру унесе ЈБКЈС дужника?

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Закон не предвиђа било какву обавезу по вериоца да мења садржај рачуна који се испо ставља дужнику, тако да не постоји обавеза навођења ЈБКЈС.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Где уносимо валуту плаћања? Валуту плаћања не уносите у ЦРФ. Она је уговорени однос између дужника и повери оца и није предмет ЦРФ. Законски рокови плаћања се у ЦРФ рачунају у зависности од КЈС и то је максималан рок у коме дужник мора да измири своју обавезу. Наравно, то не спречава дужника да измири обавезу према договореној валути.

Када је у питању број фактуре, уколико имамо модел 97, да ли у број фактуре уносимо 97 па ПБО? Не. У број фактуре уноси се само ПБО без 97.

Уколико се број фактуре у ЦРФ, коју је поверилац регистровао, разликује од броја фактуре коју је доставио дужнику, који број дужник уноси у платни налог? Члановима 10. и 11. Правилника о начину и поступку регистровања фактура, односно других захтева за исплату, као и начину вође ња и садржају Централног регистра фактура („Сл. гласник РС” број 7/2018) дефинисане су обавезе дужника.

Шта у ПБО уносе КЈС који плаћање врше преко Система за извршење буџета – ИСИБ? У ПБО уносе број фактуре под којим је ре гистрована у ЦРФ. Извор: https://crf.trezor.gov.rs/docs/user/ faq/

Привремена мера кроз судску праксу привредних судова Привремена мера je, као мера обезбеђења, у овом случају обрађена кроз примере нове судске праксе привредних судова. Циљ привремене мере је обезбеђење испуњења потраживања уколико је остварење потраживања у опасности.

Из образложења: Одредбом члана 449. став 1. Закона о из вршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС” бр. 106/2015) прописано је да се привременом мером обезбеђује новчано или неновчано по траживање чије постојање извршни повери лац учини вероватним.

У конкретном случају тужилац је поднео тужбу са предлогом за одређивање привре мене мере којом ће се туженој забранити употреба, отуђење и оптерећење покретних ствари које су таксативно наведене у самом предлогу. Привремена мера је поднета ради обезбеђења неновчаног потраживања. У са мом предлогу тужилац је навео да је власник покретних ствари чије обезбеђење тражи, да је са туженом био у пословном односу по основу закљученог усменог уговора о закупу

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 56/18 од 26. 1. 2018, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 1104/18 од 14. 2. 2018) Суд неће одредити привремену меру по правилима извршног поступка уколико предлагач може да оствари заштиту својих права у стечајном поступку.

Из образложења:

55 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Одредбом члана 447. став 1. Закона о из вршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС” бр. 106/2015) прописано је да суд може да одре ди привремену меру пре, у току или после судског или управног поступка, па све док извршење не буде спроведено, док је ставом 2. истог члана прописано да, поред обезбе ђења потраживања која се састоје од давања, чињења, нечињења или трпљења, привреме на мера може да се одреди и ради обезбеђе ња потраживања која се састоје од захтева за утврђење постојања односно непостоја ња неког права или правног односа, повре де права личности и истинитости односно неистинитости неке исправе или од захтева за преображај неког материјалног или про цесног односа. У конкретном случају предлагач је тражио да се привременом мером противнику пре длагача забрани отуђење покретних ствари продајом која је заказана за 28. 11. 2017. го дине у стечајном поступку који се води над противником предлагача у предмету При вредног суда у Пожаревцу Ст. 5/2017, као и свака даља продаја покретних ствари до окончања поступка по захтеву предлагача. Захтев се заснива на чињеници да је дана 31. 5. 2017. године као правно лице у стечајном по ступку купио привредно друштво ФЖВ „Ж.” Смедерево у стечају, при чему је 12. 1. 2017. године на адресу АД ФЖВ „Ж.” Смедерево стигло обавештење противника предлагача о намери, плану, начину и роковима продаје покретних ствари, и то побројане опреме – машина, залиха материјала, залиха готових производа и монтажних објеката, као и да предметна имовина није имовина противни ка предлагача. Предлагач је навео да је учинио вероватним постојање свог потраживања,

ПРИВРЕДНО ПРАВО

истих ствари, да је уговор раскинуо дописом који је упутио туженој дана 8. 11. 2017. године, да тужена није вратила покретне ствари које су биле предмет закупа, те да тужилац има са знања да се наведене ствари налазе код другог предузетника, при чему се таквом употребом умањује вредност истих, а тужилац доводи у ситуацију да је онемогућен да оствари своје неновчано потраживање. Првостепени суд доноси решење којим одбија предлог за одређивање предложене привремене мере. Такво решење суд доноси без одржавања рочишта и пре него што је тужба туженом уручена. Првостепени суд наводи да тужилац није пружио доказ да је са туженом био у пословном односу по основу закљученог уговора о закупу, пре небрегавајући чињеницу да уговор о закупу није формални уговор, као и да је закупац дужан да закупљену ствар чува и да је по престанку закупа врати закуподавцу нео штећену. Такође, првостепени суд наводи да тужилац није учинио вероватним сво је потраживање нити опасност да би, без одређивања предложене привремене мере, тужена знатно отежала или онемогућила тужиоцу реализацију свог неновчаног по траживања. Одредбом члана 460. став 1. тачка 1. За кона о извршењу и обезбеђењу прописано је да ради обезбеђења неновчаног потражи вања може да се одреди свака мера којом се постиже сврха обезбеђивања, а нарочи то забрана извршном дужнику да отуђи односно оптерети покретне ствари које су предмет потраживања извршног поверио ца и по потреби њихово одузимање од из вршног дужника и поверавање на чување извршном повериоцу или другом лицу или судском депозиту. Првостепени суд није дао јасне разлоге због чега је одбио предложену привремену меру у ситуацији када тужилац тврди да је тужена предала ствари чији је он власник другом правном лицу, тако да је стога мо гућност остварења потраживања тужиоца отежана и знатно онемогућена, што не ис кључује могућност да тужена ствари отуђи или оптерети пре доношења правоснажне одлуке о тужбеном захтеву тужиоца.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

тако да би продајом имовине предлагача која је пописана као наводна имовина противни ка предлагача, предлагач претрпео ненадок надиву штету. Првостепени суд је одбацио предлог за одређивање привремене мере, образлажући своју одлуку тиме да је правни пут за заштиту права предлагача, као заинтересованог лица, од предложене продаје имовине у стечајном поступку другог привредног друштва уређе но Законом о стечају, те да не постоји про цесноправна могућност да заинтересовано лице спречи продају имовине тако што ће исходовати привремену меру забране заказа не продаје у извршном поступку одређива њем привремене мере. Такође, првостепени суд закључује да не постоје услови за одре ђивање привремене мере који су прописани одредбом члана 449. Закона о извршењу и обезбеђењу, нити је предложена привремена мера за обезбеђење неновчаног потраживања која је прописана одредбом члана 460. Закона о извршењу и обезбеђењу. Правни пут који је предлагач изабрао није правни пут за за штиту његовог права, већ заштиту права на улагање примедбе на предложену продају у стечајном поступку који се води над против ником предлагача. (Решење Привредног суда у Пожаревцу, И. 43/17 од 16. 11. 2017, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Иж. 1756/17 од 20. 12. 2017) Да би се одредила привремена мера за обезбеђење неновчаног потраживања, извршни поверилац, осим вероватноће постојања потраживања, мора да учини вероватним и то да би, без привремене мере, испуњење његовог потраживања било осујећено или знатно отежано или да ће бити употребљена сила или настати ненадокнадива штета (опасност по потраживање).

Из образложења: Одредбом члана 449. став 3. Закона о из вршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС” бр. 106/2015) прописано је да извршни повери лац, да би се одредила привремена мера за обезбеђење неновчаног потраживања, осим

вероватноће постојања потраживања, мора да учини вероватним и то да би, без привре мене мере, испуњење његовог потраживања било осујећено или знатно отежано или да ће бити употребљена сила или настати ненадок надива штета (опасност по потраживање). У конкретном случају тужилац је поднео предлог за одређивање привремене мере ко јим је тражио да се туженом забрани да отуђи и оптерети непокретност ближе описану у са мом предлогу, као и да РГЗ СКН Велика Пла на изврши упис забележбе забране у катастар непокретности, са предлогом да привремена мера траје до окончања овог парничног по ступка. Привредни суд у Пожаревцу је сво јим решењем од 26. 8. 2016. године усвојио предложену привремену меру, утврђујући да су испуњени услови прописани одредбом члана 449. Закона о извршењу и обезбеђењу за одређивање предложене привремене мере за обезбеђење неновчаног потраживања. Ту жилац је учинио вероватним постојање свог неновчаног потраживања, права на државину у време када је рачун тужиоца био блокиран и када је вођен предстечајни поступак над тужиоцем. Такође, тужилац је учинио веро ватним постојање опасности по своје потра живање, имајући у виду да је извршен упис хипотеке у катастру непокретности дана 30. 3. 2016. године, да је поравнање закључено 20. 4. 2016. године и да је истог дана извршен упис у катастру непокретности, у време блокаде ра чуна тужиоца и након што је поднет предлог за покретање стечајног поступка. (Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 361/16 од 26. 8. 2016, потврђено Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5496/17 од 29. 11. 2017) Да би се одредила привремена мера за обезбеђење новчаног потраживања, осим вероватноће постојања потраживања, поверилац мора да учини вероватним и да ће, без привремене мере, извршни дужник осујетити или знатно отежати наплату потраживања.

Из образложења: Одредбом члана 449. став 1. Закона о из вршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС” бр.

за остваривање потраживања, јер тужиоцу остаје могућност да потраживање наплати од лица са којим је био у уговорном одно су, а то је друготужени. Управо је исплатом динарске противвредности износа од 1.200 евра том лицу проузрокована евентуална штета на страни тужиоца. (Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 302/17 од 1. 8. 2017, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 4948/17 од 21. 9. 2017) Суд неће усвојити предложену привремену меру уколико се њеним одређивањем исцрпљује постављени тужбени захтев.

Из образложења:

57 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Одредбом члана 449. став 1. и 3. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС” бр. 106/2015) прописано је да се привреме ном мером обезбеђује новчано или неновча но потраживање чије је постојање извршни поверилац учинио вероватним. Да би се одредила предложена привремена мера за обезбеђење неновчаног потраживања, извр шни поверилац, осим вероватноће постоја ња потраживања, мора да учини вероватним и да би, без привремене мере, испуњење његовог потраживања било осујећено или знатно отежано или да ће бити употребље на сила или настати ненадокнадива штета, односно да ће наступити опасност по само потраживање. Одредбом члана 460. Закона о извршењу и обезбеђењу прописане су врсте привре мених мера, па уколико тужилац сматра и докаже да постоји опасност да се његово по траживање осујети или знатно отежа, може да предложи одређивање привремене мере, под условом да се тиме не исцрпљује сам ту жбени захтев. У конкретном случају се предложеном привременом мером, која је усвојена од стране првостепеног суда, исцрпљује сам тужбени захтев, који се односи на омогућа вање тужиоцу приступа ФМ стерео-предај нику на Карађорђевом брду, на к. п. 3318/2 КО Смедерево, што није дозвољено, јер се усвајањем предложене привремене мере прејудицира исход самог спора, тако да је

ПРИВРЕДНО ПРАВО

106/2015) прописано је да се привременом мером обезбеђује новчано или неновчано потраживање чије је постојање извршни по верилац учинио вероватним, док је ставом 2. истог члана прописано да извршни пове рилац, да би се одредила привремена мера за обезбеђење новчаног потраживања, поред вероватноће постојања потраживања, мора да учини вероватним и да ће, без привремене мере, извршни дужник осујетити или знатно отежати наплату потраживања тиме што ће своју имовину или средства отуђити, при крити или на други начин њима располагати (опасност по потраживање). У конкретној правној ствари тужилац је предложио одређивање привремене мере ради обезбеђења новчаног потражива ња тако што је тражио да се првотуженом забрани обављање пекарске делатности у предметном пословном простору. Пре дложена привремена мера нема карактер мере за обезбеђење новчаног потражива ња јер истом не може да се постигне сврха обезбеђења новчаног потраживања. Сама привремена мера, поднета током парнич ног поступка, служи за обезбеђење главног захтева који је предмет самог спора и ве зана је за њега, те не може да служи обе збеђењу или остварењу неких других права која нису предмет спора. Забрана обављања привредне делатности, која се предложеном привременом мером тражи, за последицу може да има наступање штете за привред ног субјекта коме се та забрана изриче, при чему је у супротности са траженим обезбе ђењем захтева тужиоца. Такође, тужилац је предложеном при временом мером тражио и да се заплене новчана средства која се воде на послов ном рачуну првотуженог. Првостепени суд је и овако предложену привремену меру одбио, сагледавајући целокупни однос из међу парничних странака. Тужилац је учи нио вероватним своје потраживање према друготуженом, коме је уплатио закупнину у износу од 1.200 евра у динарској против вредности. Међутим, привремена мера је усмерена само према првотуженом, а ту жилац није пружио доказе да је испуњен и други услов, а то је постојање опасности

ПРИВРЕДНО ПРАВО

првостепени суд погрешно заузео правни став да су испуњени услови за одређивање предложене привремене мере. (Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 289/2017 од 18. 7. 2017, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 4827/17 од 1. 9. 2017)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Предлог за одређивање привремене мере у коме нису прецизно наведене идентификације одређених средстава обезбеђења (бројеви бланко сопствених меница, бројеви под којима је хипотека заведена, да ли је оверена и у односу на коју непокретност је усмерена), чију забрану реализације, односно принудне наплате предлагач тражи, не испуњава услове да би се по њему одлучило, тако да га треба одбацити као непотпун.

Из образложења: У конкретном предлогу овде тужилац је тражио да се забрани било каква наплата путем датих овлашћења по текућем рачуну, односно трајних налога оверених од стране тужиоца и његове пословне банке, затим за брана наплате коришћења бланко сопстве них меница тужиоца, забрана наплате две бланко сопствене менице издате од стране оснивача тужиоца З. Ћ. и М. Ћ. из Л., као и забрана активирања хипотеке на непокрет ностима у својини М. Ћ. из Б., те забрана коришћења односно активирања свих по бројаних средстава обезбеђења утврђених у члану 4. Уговора о пословном револвинг оквирном кредиту плус, број 1014115/07 од 6. 7. 2007. године. Правилно је првостепени суд, у односу на овако постављен предлог за одређивање привремене мере, а имајући у виду цитиране одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу, нашао да је овако постављен предлог тужиоца за одређивање привреме не мере неподобан за извршење. Тачно је да је одредбама члана 4. Уговора о пословном револвинг оквирном кредиту плус тужилац био у обавези да туженом достави овлашће ње по текућем рачуну оверено од стране ту жиоца и његове пословне банке, сопствене менице и овлашћење за коришћење истих са клаузулом „без протеста”, сопствене менице

оснивача овде тужиоца, такође са овлашће њима, као и да закључи уговор о јемству са трећим лицем „Т.” д. о. о. Б. и обезбеди упис заложеног права извршне вансудске хипотеке на одређеним непокретностима у власништву оснивача тужиоца. Да би се одлучивало о основаности истакнутог пре длога за издавање привремене мере, он мора бити усмерен на конкретне радње које је ту жилац у поступку извршења овог уговора, односно одредбе члана 4. предузео. Тако је тужилац, да би привремена мера била подоб на за извршење, морао да назначи у односу на која овлашћења по текућем рачуну, од носно трајне налоге тражи забрану наплате, који су бројеви бланко сопствених меница било тужиоца било оснивача тужиоца, као физичких лица, које су предате туженом, а чију забрану наплате тражи, као и на који начин је заснована хипотека на непокрет ностима у својини оснивача тужиоца, који су бројеви под којима је она заведена, да ли је оверена и у односу на коју непокретност је усмерена, те о којим тачно хипотекама је реч чију забрану активирања тражи. Иден тификација менице је њен серијски број, за ложне изјаве – број под којим је оверена и непокретности у односу на коју је усмерена, као и број трајних налога и датум њиховог потписивања, а у вези са одређеним, нарав но, конкретним рачуном у односу на који је усмерен. Из тих разлога је, по мишљењу друго степеног суда, правилно првостепени суд ценио да тужилац у предлогу није довољно прецизно навео идентификацију одређених средстава обезбеђења чију забрану реали зације, односно принудне наплате тражи, у односу на шта и због чега и јесте правилно закључио да је овако предложена привреме на мера неизвршива, те да су испуњени ра злози да се иста одбаци. Ово посебно стога што је одредбом члана 453. прописано да би решење о одређивању привремене мере прецизно морало да садржи врсту мере, као и средство и предмет над којим се та мера извршава, што у овако поднетом предлогу свакако није наведено. (Решења Привредног апелационог суда, Пж 687/17 од 2. 2. 2017)

Десет питања и одговора о озакоњењу објеката У току примене Закона о озакоњењу објеката појавила су се нека специфична питања. Марина Антић, дипл. правник, саветник у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

КАКО ПОСТУПИТИ У СИТУАЦИЈИ КАДА СУ СТАМБЕНИ И ПОМОЋНИ ОБЈЕКАТ ИЗГРАЂЕНИ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ, ДАКЛЕ НА ПАРЦЕЛИ У ПРИВАТНОЈ СВОЈИНИ ЛИЦА КОЈЕ ЈЕ БЕСПРАВНО САГРАДИЛО ОБЈЕКАТ?

КАКО ОЗАКОНИТИ КУЋУ КОЈА ЈЕ ЛЕГАЛНА У ОСНОВИ, АЛИ НА КОЈОЈ СУ НАДОГРАЂЕНИ ПРВИ СПРАТ И ПОТКРОВЉЕ И НАД КОЈОМ ПРОЛАЗИ ДАЛЕКОВОД ? У складу са чланом 5. Закон о озакоњењу објеката, предмет озакоњења не може да буде објекат који је изграђен у заштитним зонама, у складу са одредбама посебних закона (у заштитном појасу пута, железнице, далековода, водотока, полетно-слетне стазе), као и у другим заштитним зонама. Изузетно од ове одредбе, надлежни орган ће издати решење о озакоњењу ако у поступку буде прибављена сагласност управљача јавног добра, те ће, у том смислу, надлежни орган по службеној дужности прибавити сагласност управљача јавног добра. Заштитни појас је појас у којем се утврђују посебна правила коришћења и уређења, с циљем превентивног техничког обезбеђења инсталација далековода и заштите окружења од могућих утицаја далековода, а ширина заштитног појаса одређена је Законом о енергетици и подзаконским актима донетим на основу тог закона. Управљач јавног добра, поступајући по захтеву за давање сагласности надлежног органа, изјасниће се о свим питањима на која се тражи одговор (ширина заштитног појаса, израда елабората и др.).

59 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Објекти изграђени на пољопривредном земљишту могу да се озаконе само ако су Законом о пољопривредном земљишту („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 65/08 – др. закон и 41/09) одређени као породичне стамбене зграде пољопривредног домаћинства, пољопривредни објекти, односно објекти који се користе за примарну пољопривредну производњу, који су у функцији примарне пољопривредне производње, затим објекти за смештај механизације, репроматеријал, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, као и објекти за потребе гајења и приказивања старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурки, пужева и риба. У складу са чланом 8. ставом 2. Закона о озакоњењу објеката прописано је да предмет озакоњења може бити објекат који може да се усклади са важећим планским документом у погледу намене и спратности. Предмет озакоњења може бити објекат за који се, поред намене утврђене планским документом, утврди да је намена која је у оквиру планом дефинисаних компатибилности.

Питање 2:

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Питање 1:

Ако за подручје на којем се налази објекат који је предмет озакоњења није донет важећи плански документ, потребно је сачекати доношење планског документа, на основу којег ће се видети на који начин ће бити одређена намена земљишта за парцелу на којој се налази објекат, и затим наставити поступак озакоњења.

Након прибављања сагласности орган надлежан за озакоњење наставиће поступак озакоњења и обавестити подносиоца захтева о евентуалној додатној документацији коју је потребно доставити ради озакоњења дограђеног дела објекта (1 + По).

Питање 3:

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

ДА ЛИ ПО ЗАКОНУ О ОЗАКОЊЕЊУ ОБЈЕКАТА ПРИВРЕМЕНА ДОЗВОЛА ЗА НАДОГРАДЊУ КУЋЕ МОЖЕ ДА СЕ ПРЕИНАЧИ У ЛЕГАЛНУ (СТАЛНУ) НА ПАРЦЕЛИ СА ВИШЕ СУВЛАСНИКА?

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката, радови који су изведени на основу привремене грађевинске дозволе нису предмет озакоњења, већ је, у складу са чланом 4. истог закона, прописано да је потребно прибавити употребну дозволу у редовном поступку, дакле у складу са Законом о планирању и изградњи. Захтев се подноси органу који је издао привремену грађевинску дозволу.

Питање 4: ЗЕМЉИШТЕ НА КОЈОЈ ЈЕ КУЋА КОЈА ЈЕ ПРЕДМЕТ ОЗАКОЊЕЊА, У ВЛАСНИШТВУ ЈЕ ГРАДА БЕОГРАДА И РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ОД ДОКУМЕНТАЦИЈЕ КАКО БИ ОБЈЕКАТ БИО УПИСАН? Чланом 10. Закона о озакоњењу објеката прописано је да предмет озакоњења може да буде објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, зависно од тога која је врста радова односно објекта предмет озакоњења. Одговарајућим правом сматра се право својине на објекту, односно право својине, право коришћења или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана Законом о планирању и изградњи као одговарајућа права на грађевинском земљишту. Имајући у виду наведено, уколико су испуњени услови прописани чланом 70. Закона о планирању и изградњи, потребно је поднети захтев за одређивање земљишта за редовну употребу објекта, за предметну парцелу на којој се објекат налази.

Решењем којим се буде одредило земљиште за редовну употребу, одредиће се и право власника објекта да право својине на грађевинском земљишту стекне непосредном погодбом по тржишној цени, у складу са чланом 100, а у вези са чланом 99. Закона о планирању и изградњи, чиме ће се стећи претходни услов за наставак поступка озакоњења.

Питање 5: КАКО СЕ ПО ЗАКОНУ О ОЗАКОЊЕЊУ ОБЈЕКАТА ТРЕТИРА НАДСТРЕШНИЦА ЗА АУТО, ПРИ ЧЕМУ НИЈЕ У ПИТАЊУ КЛАСИЧНА ГАРАЖА, ВЕЋ СЕ РАДИ О ДРВЕНОЈ КОНСТРУКЦИЈИ ОД 18 M2? ТАКОЂЕ, ДА ЛИ ПОСТОЈИ МОГУЋНОСТ ОЗАКОЊЕЊА ШУПЕ? Надстрешнице површине у основи преко 10 m2 спадају у објекте за које се у редовном поступку издаје решење из члана 145. Закона о планирању и изградњи, а шупа, без обзира на површину, спада у помоћне објекте, за чију је изградњу такође предвиђено издавање решења из члана 145. Закона о планирању и изградњи. Надлежни орган ће у конкретном случају проверити, с обзиром на врсту материјала од којег је изграђена надстрешница, да ли се овај објекат сматра објектом у смислу Закона о планирању и изградњи, па ће онда донети одлуку да ли има места озакоњењу таквог објекта. Шупа је предмет озакоњења.

Питање 6: ДА ЛИ ЈЕ НЕОПХОДНО ДА СЕ ДОБИЈЕ УПОТРЕБНА ДОЗВОЛА ЗА КУЋУ КОЈА ИМА ГРАЂЕВИНСКУ ДОЗВОЛУ, А У ЛИСТУ НЕПОКРЕТНОСТИ УПИСАНА ЈЕ ПРИВАТНА СВОЈИНА НА КУЋИ? Закон о озакоњењу објеката не примењује се на објекте за које је издата грађевинска дозвола, а који се користе без издатог решења о употребној дозволи, већ се употребна дозвола издаје у редовном поступку у складу са Законом о планирању и изградњи. Захтев за издавање употребне дозволе подноси се органу који је издао грађевинску дозволу и који ће упутити странку на остале радње. Не постоји могућност да се кућа сврста у нелегалне објекте и сруши

јер је објекат изграђен у складу са издатом грађевинском дозволом. Међутим, како је на кући уписано право својине, то значи да је у време уписа у јавну књигу о евиденцији непокретности за кућу била издата и употребна дозвола.

Питање 7:

Питање 8: ДА ЛИ ОБЈЕКАТ КОЈИ ИМА ВИШЕ СТАМБЕНИХ ЈЕДИНИЦА И ЛОКАЛА ЗА ПОСЛОВНИ ПРОСТОР, ПО ДОБИЈАЊУ РЕШЕЊА О ОЗАКОЊЕЊУ МОЖЕ ДА БУДЕ УКЊИЖЕН

Питање 9: АКО ЈЕ ПАРЦЕЛА НА КОЈОЈ ЈЕ СТАМБЕНИ ОБЈЕКАТ ЗА КОЈИ ЈЕ ПОДНЕТ ЗАХТЕВ ЗА ОЗАКОЊЕЊЕ У СУВЛАСНИШТВУ ВИШЕ ЛИЦА, ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ОЗАКОЊЕЊЕ ТОГ ОБЈЕКТА БЕЗ САГЛАСНОСТИ СВИХ СУВЛАСНИКА? Чланом 10. став 6. Закона о озакоњењу објеката прописано је да се, када је предмет озакоњења објекат изграђен на грађевинском земљишту на којем постоји право сусвојине, као доказ о одговарајућем праву доставља сагласност свих сувласника. Ставом 7. истог члана прописује се да ће се, уколико је сувласник знао или могао знати за изградњу објекта, односно извођење радова који су предмет озакоњења, али се у време изградње није противио, сматрати да постоји сагласност за озакоњење, те се у том случају неће достављати доказ прописан ставом 6. овог члана. Имајући у виду наведено, ако су остали сувласници знали или могли знати за изградњу објеката, али се у време изградње нису противили томе, сматра се да постоји сагласност за озакоњење, тако да у том случају није потребно накнадно тражити сагласност.

Питање 10: ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ОЗАКОНИТИ САМО ЈЕДАН ЛОКАЛ У СТАМБЕНО-ПОСЛОВНОЈ ЗГРАДИ КАО ЗАСЕБНУ ЦЕЛИНУ, БЕЗ ЦРТАЊА СВИХ ЕТАЖА У ИЗВЕШТАЈУ О ЗАТЕЧЕНОМ СТАЊУ? Потребно је прво озаконити зграду, а тек након тога све посебне делове зграде – станове и локале. Надлежни орган ће утврдити врсту техничког документа који мора да изради с обзиром на површину и спратност објекта.

61 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

Чланом 23. став 1. тачка 4) Закона о озакоњењу предвиђено је да се, уколико је извршен упис права својине на објекту изграђеном без грађевинске дозволе у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, поступак покреће подношењем захтева за озакоњење у року од шест месеци од дана ступања на снагу тог закона. Уколико је, дакле, захтев поднесен у наведеном року, надлежни орган за озакоњење поступиће по њему. Уколико није, рок је преклузиван, па се у конкретном случају губи право на наставак поступка озакоњења предметног објекта. Међутим, пракса је показала да орган надлежан за послове државног премера и катастра доставља списе предмета Секретаријату за легализацију, који спроводи поступак озакоњења како у случају када поступак за упис права својине на објекту по наведеном закону није покренут, тако и када је окончан. Надлежни орган у овом случају неће спроводити поступак по добијању списа предмета, по Закону о озакоњењу објеката, већ ће само тражити да се по том закону достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту из члана 10. став 5, као и лист непокретности (или оверену копију решења о упису) и уплату таксе за озакоњење.

Након озакоњења не постоје ограничења у даљем промету и располагању становима и локалима, као што је то био случај са објектима и посебним деловима објеката уписаним по Закону о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

ДА ЛИ МОЖЕ ДА СЕ УКЊИЖИ ОБЈЕКАТ КОЈИ ИМА ЗАБЕЛЕЖБУ У ЛИСТУ НЕПОКРЕТНОСТИ ДА ЈЕ УПИСАН ПО ЗАКОНУ О ПОСЕБНИМ УСЛОВИМА ЗА УПИС ПРАВА СВОЈИНЕ НА ОБЈЕКТИМА ИЗГРАЂЕНИМ БЕЗ ГРАЂЕВИНСКЕ ДОЗВОЛЕ, У ЦИЉУ ДАЉЕГ ПРОМЕТА ТАКВОГ ОБЈЕКТА СА ПАРЦЕЛОМ НА КОЈОЈ СЕ НАЛАЗИ?

БЕЗ ИКАКВИХ ОГРАНИЧЕЊА У ПОГЛЕДУ БУДУЋЕГ ПРОМЕТА СТАНОВА И ЛОКАЛА?

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Случајеви дискриминаторског поступања правних лица која се баве пружањем јавних услуга

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Аутор се у овом тексту бави случајевима из праксе који се односе на дискриминацију у пружању јавних услуга, уз навођење прописа који регулишу заштиту лица која трпе дискриминацију и последица за такво поступање. Никола Пантелић, заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

искриминаторско поступање правних лица која се баве пружањем услуга чест је облик дискриминације, услед кога претежно трпе мањинске групе или појединци који припадају овим групама. Неедукованост становништва, односно уобичајеност оваквих појава доприноси понављању дискриминаторског поступања и избегавању одговорности лица која овакве радње врше. Наиме, готово свако од нас присетиће се одређене слике када се помене избацивање припадника ромске националне мањине из локала или угоститељских објеката, а најчешће не знајући одговор да ли и на који начин угоститељ или запослени у угоститељском објекту може да одговара када изврши поменути чин. Свакако да бављење пружањем услуга представља јавну делатност, па пружалац услуга може да трпи санкције уколико одбије да изврши услугу иако се она могла обавити. Обавезност услуживања односи се на сваког клијента, па рецимо угоститељ не може и не сме да прави неоправдану разлику с обзиром на стварна или претпостављена својства својих гостију. У наставку

текста уследиће упознавање са прописима, односно законским одредбама које се баве заштитом лица која трпе поменуту дискриминацију, као и одговорношћу правних и физичких лица за овакво поступање. Устав Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 98/2006 – у даљем тексту: Устав) гарантује једнакост свих лица, а у свом 21. члану (став 3), забрањујући дискриминацију, предвиђа да је „забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета”. Дакле, Устав у општем смислу забрањује дискриминацију учињену против било ког лица, али посебно наводи најугроженије групе, односно оне против којих се дискриминација најчешће врши. Ипак, забрану дискриминације националних мањина, и поред наведеног, Устав додатно и посебно наглашава у делу који се бави националним мањинама, строго прописујући да је „забрањена било каква дискриминација због припадности националној мањини” (члан 76. став 2. Устава). Појмовно дефинисање дискриминације разликује се у правним системима различитих земаља. Ипак, основно терминолошко означавање дискриминације је општеприхваћено и најчешће се поистовећује са

63 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

увек је допуштена. Када је дискриминација у питању, поред суда опште месне надлежности, месно надлежан је и суд на чијем подручју је пребивалиште или седиште тужиоца. Како то наводи члан 43. Закона, тужбом може да се захтева: 1. забрана извршења радње од које прети дискриминација, забрана даљег вршења радње дискриминације, као и забрана понављања радње дискриминације; 2. утврђење да је тужени дискриминаторски поступио према тужиоцу или другоме; 3. извршење радње ради уклањања свих последица дискриминаторског поступања; 4. накнада материјалне и нематеријалне штете; 5. објављивање пресуде донете поводом ове тужбе. Иако законска правила обавезују туженог да сноси терет доказивања уколико тужилац учини вероватним да је тужени извршио акт дискриминације, ово не значи да суд неће поуздано утврдити да ли је до дискриминације од стране туженог заиста и дошло, односно суд ће у сваком случају оценити све доказе и чињенице који се односе на тужбене наводе. Тако је у једној одлуци из наше судске праксе речено „да је тужилац као особа са инвалидитетом користио услуге тужене под једнаким условима под којима су их користили остали пацијенти, осигураници фонда за здравствено осигурање; да је тужена у два наврата уважила тужиочеве примедбе везане за смештај, а чак му је омогућено да користи собу у економском делу болнице без доплате, све док није добио одговарајући смештај; да физиотерапеути, запослена лица у центру и други пацијенти нису вређали и омаловажавали тужиоца; да тужена није била у обавези да омогући коришћење базена тужиоцу без накнаде, већ је тужилац као осигурано лице имао обавезу да из својих средстава плати ову услугу, а по ценама које одреди давалац здравствене услуге, те да, имајући у виду све наведено, према тужиоцу није вршена дискриминација” (Одлука Уставног суда, Уж број 10061/2012 од 15. јануара 2015. године, објављена у „Службеном гласнику РС” бр. 19/2015 од 20. фебруара 2015. године). У циљу омогућавања ефикасног и делотворног остваривања права, односно

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

прављењем разлике с обзиром на лична својства појединца, затим са неједнаким поступањем према лицима са различитим својствима у истој ситуацији, као и са стављањем у бољи положај или привилеговањем појединаца итд. Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС”, бр. 22/2009 – у даљем тексту: Закон) ближе уређује горенаведене Уставне норме, а дискриминацију и дискриминаторско поступање прецизно означава као „свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) у односу на лица или групе, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима”. Дакле, Закон је јасан, а одлучујући се за наведену дефиницију, понавља уставну строгост о забрани сваке дискриминације. За ову тему је од посебне важности члан 17. Закона, који говори о дискриминацији у пружању јавних услуга. Наиме, став 1. поменутог члана предвиђа да „дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица”. Свако лице повређено актом дискриминације од стране пружаоца услуга може да поднесе тужбу суду. Поступак поводом тужбе за заштиту од дискриминације увек је хитан, а ревизија поводом ових случајева

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

доступности заштите од сваког облика дискриминације, а у складу са нултом толеранцијом коју је у односу на ову појаву заузео Устав, Законом је установљен посебан и самосталан државни орган у виду повереника за заштиту равноправности (у даљем тексту: повереник). Једна од основних надлежности овог органа јесте примање и разматрање писмених или усмених (на записник) притужби које се односе на дискриминацију и дискриминаторско поступање. Важно је истаћи да је ангажовање повереника у циљу остваривања и заштитите права дискриминисаних грађана потпуно бесплатно. Како су лица против којих се дискриминација врши најчешће правни лаици, оваква законска могућност доприноси да она своје право могу да заштите и поред свог незнања, а уз помоћ независног, стручног и уско специјализованог државног органа, који поседује и стручну службу која му помаже у обављању својих надлежности. Притужбу поверенику може да упути свако лице или група лица која је повређена актом дискриминације или било које друго лице, али уз сагласност дискриминисаног лица. Међутим, повереник нема законско овлашћење да поступа по притужбама уколико је поводом исте ствари већ покренут судски спор или је правоснажно окончан. Такође, повереник неће поступати по притужбама ако је очигледно да не постоји повреда права на коју подносилац указује, ако је поводом исте ствари већ поступао, а нису понуђени нови докази, као и ако утврди да је због протека времена од учињене повреде права немогуће постићи сврху поступања. У супротном, поводом поднете притужбе повереник утврђује чињенично стање узимајући у обзир све доказе, односно разматрајући изјаве свих актера догађаја на које се притужба односи. Закон првенствено усмерава повереника на предлагање спровођења поступка мирења у складу са прописима који се односе на медијацију. Ипак, уколико поступак мирења не успе, повереник даје своје мишљење о томе да ли је дошло до повреде права, односно дискриминације у конкретном случају. Он је ово обавезан да учини у року од 90

дана од подношења притужбе и о томе обавештава подносиоца и лице против којег је притужба поднета. Уколико повереник изрази мишљење да је до повреде заиста и дошло, лицу против кога је поднета притужба препоручиће начин отклањања повреде коју је учинило. Лице против кога је поднета притужба дужно је да у року од 30 дана поступи у складу са препоруком повереника. У супротном, повереник ће му изрећи опомену, након које о читавој ствари може да обавести и јавност. Поводом поступка пред повереником, као и поводом пребацивања терета доказивања у поступцима који се односе на случајеве које регулише Закон, наводе се појединости из једног случаја који је врло интересантан за нашу тему. Наиме, марта 2014. године неколицина активисткиња удружења које подржава ЛГБТ популацију ушло је у угоститељски објекат у једном граду у Србији са намером да уговори са власницом објекта детаље везане за организовање прославе – журке која би била намењена ЛГБТ особама. Иако је у почетку разговора газдарица овог локала била врло приступачна, након што је сазнала да је у питању журка за ЛГБТ популацију почела је да прекида сваку реченицу активисткиња и да одбија да их саслуша. Оне су покушале да јој објасне да немају намеру да поменутом журком изазову пажњу или публицитет, као и да би на прослави ангажовале сопствено приватно обезбеђење и истакле на вратима да се ради о приватној журки, газдарица је рекла да не жели да се њен локал промовише на такав начин. Пошто су активисткиње поводом овог случаја поднеле притужбу поверенику, он је исту доставио супротној страни како би се на изнете наводе изјаснила. Супротна страна није спорила да се наведени догађај заиста и десио, али је тврдила да до дискриминације није дошло. Тако је власница објекта навела да је са активисткињама разговарала љубазно као и са другим странкама, те да није била у могућности да пружи услугу и изнајми локал с обзиром на то да се у њему једино организују прославе и рођендани за децу до 13 година, као и да је простор ограничен да прими

65 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

издало локал за организовање журке намењене ЛГБТ особама. Уз мишљење су издате и одговарајуће препоруке, па је привредом друштву и директорки препоручено да упуте писано извињење активисткињама удружења, да приликом обављања послова у оквиру своје делатности обезбеде пружање услуга ЛГБТ особама, као и да убудуће у оквиру обављања послова из своје делатности не крше одредбе Закона о забрани дискриминације” (Мишљење поверенице за заштиту равноправности бр. 07-00-86/201402 од 27. 5. 2014. године). Наравно, поред лица која су повређена дискриминаторским поступањем и организација која се баве заштитом људских права, и повереник може да поднесе тужбу суду за заштиту од дискриминације. У нашој судској пракси постојао је спор поводом питања да ли активна легитимација повереника приликом заступања дискриминисаних лица проистиче из самог закона или је у сваком случају поводом кога се води спор њему потребно пуномоћје за заступање. Ово пре свега с обзиром на то да члан 46. став 2. Закона предвиђа да „уколико се дискриминаторско поступање односи искључиво на одређено лице, тужиоци могу (повереник или организација за људска права) поднети тужбу само уз његов пристанак у писменом облику”. Поводом једног случаја у коме је повереник заступао групу лица – децу ромске националне припадности – којој је тужени одбио да пружи услугу забрањујући им улазак у угоститељски објекат, поставило се и поменуто питање. У судској одлуци је наведена дилема решена констатацијом: „Повереник тужбу за утврђење дискриминације може поднети у име одређеног лица само уз његов пристанак. Међутим, ако се тужба за утврђење дискриминације односи на групу лица, о чему је у овој парници реч, поверенику није потребно посебно овлашћење” (Решење Врховног касационог суда, Рев. 853/2014 од 3. 9. 2014. године). Ипак, врло је важно назначити и то да Закон онемогућава тужиоца да тужбом зах тева накнаду материјалне и нематеријалне штете уколико за њега тужбу подноси

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

највише 15 до 20 гостију. У циљу потврде оваквих навода власница објекта је понудила сведоке који су били присутни у локалу спорног дана и имали прилике да саслушају поменути разговор. У даљој фази поступка присутни сведоци су углавном потврдили наводе власнице објекта. У мишљењу које је дала повереница за заштиту равноправности поводом исказа сведока речено је да они нису могли тачно да утврде садржину разговора јер му нису присуствовали непосредно, већ за суседним столом, те да не може тачно да се утврди шта је речено, већ само паушално. Повереница је подсетила да, по законским одредбама, терет доказивања лежи на лицу против кога је упућена притужба уколико је акт дискриминације учињен вероватним. Дакле, у овом случају привредно друштво – власник објекта – требало је да докаже да, услед објективних разлога, није могло да пружи услугу, те да ти разлози нису у било каквој вези са личним својствима учесника и учесница прославе, односно њиховом сексуалном оријентацијом. Такође, констатовано је да фотографија излога локала коју је, као доказ, приложио тужилац није оспорена, те да се на истој види обавештење на коме пише „Организујем прославе”, без додатног упућивања на врсту прослава (за прославу рођендана деце одређене старосне доби и сл.). Поред свега, наведено је и да се током телефонског разговoра који су активисткиње обавиле са власницом пре него што су дошле у локал, иста није освртала или позивала на то да се у простору који изнајмљује искључиво организују дечји рођендани. С обзиром на све претходно речено, повереница је у свом мишљењу закључила следеће: „Привредно друштво није пружило доказе да су у конкретном случају постојали објективни и оправдани разлози због којих није пружена услуга, а који нису у вези са чињеницом да је у питању журка намењена ЛГБТ особама. Повереница за заштиту равноправности изнела је мишљење да је привредно друштво из Н. извршило акт дискриминације на основу сексуалне оријентације, јер није пружило услугу и

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

повереник, односно организација која се бави заштитом људских права, односно тужбом за заштиту од дискриминације. Повереник и организација која се бави заштитом људских права могу захтевати следеће: 1. забрану извршења радње од које прети дискриминација, забрану даљег вршења радње дискриминације, односно забрану понављања радње дискриминације; 2. утврђење да је тужени дискриминаторски поступао; 3. извршење радње ради уклањања последица дискриминаторског поступања; 4. објављивање пресуде донете поводом тужбе. Управо објављивање пресуде која је донета поводом тужбе јесте оно што у овим случајевима најтеже погађа тужене, па они често доводе у питање саму садржину члана 199. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља – у даљем тексту: ЗОО), који се односи на објављивање пресуде или исправке. Управо у вези са овим питањем интересантна је једна одлука из наше судске праксе. Наиме, тужиоци су тражили да суд утврди одговорност туженог за повреду права личности и обавеже га да објави јавно извињење тужиоцима у дневном листу „П.”, и то због њиховог онемогућавања да дана 8. 7. 2000. године уђу на базен у власништву туженог јер су припадници ромске етничке заједнице, при чему су тужиоци овлашћени да, ако тужени то не учини, у истом дневном листу на терет туженог објаве изреку пресуде. У жалбеном поступку тужени је наводио да се, у смислу одредбе члана 199. ЗОО-а, може објавити само пресуда, а не и одређени текст садржине коју предлаже тужилачка страна. Ипак, Врховни суд је поводом наведене недоумице закључио да су „нижестепени судови правилно закључили да у конкретном случају има места примени

одредбе члана 199. ЗОО-а, јер она овлашћује суд да може изрећи и сваку другу чинидбу којом ће се остварити сврха која се постиже накнадом, па чињеница да тужиоци не траже накнаду штете није од утицаја” (Пресуда Врховног суда Србије Рев. 229/2004/2 од 21. 4. 2004. године). Правно лице које се бави пружањем јавних услуга, а које, као у претходно наведеном примеру из судске праксе, увреди одређено лице због националне припадности, може да одговара и кривично. Тако члан 174. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016 – у даљем тексту: Законик) предвиђа кривично дело „повреда угледа због расне, верске, националне или друге припадности”, које се гони по службеној дужности. Наиме, члан 174. Законика предвиђа да „ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничког порекла или неког другог личног својства, казниће се новчаном казном или затвором до годину дана”. Члан 160. став 1. тачка 12. Закона о заштити потрошача („Сл. гласник РС”, бр. 62/2014 и 6/2016 – др. закон) предвиђа прекршајну казну у износу од 300.000 до 2.000.000 динара за правно лице које одбије пружање услуге која може да се обави, уколико то није у супротности са другим прописом и општеприхваћеним пословним обичајима (у складу са чланом 26. став 1. Закона о заштити потрошача). Дакле, пријављивањем случаја надлежним инспекторима при Министарству трговине, туризма и телекомуникација може да се иницира поступак инспекцијског надзора угоститељског објекта у коме је одбијено вршење услуге иако је она могла да се обави.

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис.

П: Уколико је вођен дисциплински поступак против запосленог и исти је обустављен јер је запослени проглашен технолошким вишком, да ли је послодавац дужан да исплати трошкове адвоката запосленог за вођење дисциплинског поступка?

П: Да ли, у складу са чланом 25. и чланом 10. Закона о систему плата запослених у јавном сектору, руководиоци унутрашњих организационих јединица у локалној самоуправи имају право на увећање плате по основу прековременог рада? О: У члану 25. поменутог Закона искључује се право на увећану плату за запослене на руководећим радним местима, сходно Каталогу радних места у јавном сектору и радним местима чији опис укључује одговорност везану за руковођење органом, организацијом или другим организационим обликом у јавном сектору, за време проведено на раду на пословима руководећег радног места, као и за државне службенике на положају, односно службенике на положају у органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе и функционере. Ограничење права на увећање плате не односи се на носиоце судијске и тужилачке функције, с обзиром на природу њиховог посла.

О: Корисник старосне пензије који се поново запосли код истог послодавца код којег је и остварио право на пензију, има право да му се за обрачун минулог рада рачунају све пуне године проведене у радном односу код истог послодавца, без обзира на то да ли је реч о годинама рада пре остваривања права на пензију или после поновног заснивања радног односа у статусу пензионера. ПРИВРЕДНО ПРАВО П: У овом случају ради се о пуноважности пуномоћи и њеном ступању на снагу. Наиме, одлуком скупштине из 2008. године именован је Управни одбор друштва, с тим да је у одлуци о именовању УО наведено да одлука ступа на снагу даном њене регистрације у АПР-у. Регистрација Управног одбора извршена је у року од 15 дана од дана доношења одлуке. У том периоду, дакле од дана доношења одлуке до дана регистрације у АПР-у, именовани чланови Управног одбора издали су пуномоћ. Да ли је ова пуномоћ пуноважна? Ако јесте, од када пуномоћ ступа на снагу, те од када пуномоћник има право да користи добијена овлашћења? О: С обзиром на то да је у одлуци наведено да пуномоћје ступа на снагу даном регистрације, именовани чланови УО постали су то даном

67 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

О: У таквом случају послодавац није дужан да исплати трошкове адвоката запосленог јер га ниједан пропис не обавезује на то.

П: Ако се старосни пензионер поново запосли код истог послодавца код којег је и остварио право на пензију, да ли има право на увећану зараду по основу минулог рада?

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

РАДНО ПРАВО

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

регистрације, не пре. Самим тим издато пуномоћје не производи правна дејства – издато је од стране неовлашћених лица. Да у одлуци о именовању чланова УО није стриктно наведено да иста ступа на снагу даном регистрације, ситуација би била другачија јер је, по Закону о привредним друштвима из 2004. године, регистрација производила дејство пре свега према трећим лицима – сматрало се да су трећа лица упозната са неком чињеницом од дана њене регистрације, па и тада се могло доказивати да је трећим лицима одређена чињеница била позната. Пошто је самом одлуком предвиђено да именована лица постају чланови УО даном регистрације, пре тог дана именована лица нису била чланови УО. П: Да ли директор привредног друштва има право на једнократни бонус због успешног пословања и ако има, у ком облику поменути бонус може бити исплаћен? О: Директор има право на исплату бонуса на основу одлуке надлежног органа привредног друштва у складу са општим актом привредног друштва. Исплата се врши у новцу или, ако је предвиђено актом, у акцијама, ако се ради о АД. ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: У поступку ЈН два понуђача су у систему ПДВ-а и понудили су цену без ПДВ-а, при чему трећи понуђач није у систему ПДВ-а. Како изједначити понуде ради упоређивања? О: У поступку јавне набавке понуде се увек упоређују без ПДВ-а, без обзира на то да ли је понуђач у систему ПДВ-а или није. ПДВ је обавеза која се по закону измирује и не утиче на оцењивање понуда. ОБРАЗОВАЊЕ П: Ученику је изречена опомена дана 25. 10. 2017. године, а затим укор разредног старешине дана 30. 11. 2017. године и смањена оцена из владања на врлодобар (4). Да ли разредни старешина може да поправи ученику

оцену из владања зато што је поправио понашање, да ли му је за то потребна сагласност Одељенског већа и да ли о томе треба да се састави писмени извештај или само да се заведе у дневнику? О: Оцене ученицима (из предмета и владања) утврђује Одељенско веће на предлог одељенског старешине. Изрицање васпитне и васпитно-дисциплинске мере не значи аутоматски смањење оцене из владања. Владање се посматра посебно. Приликом утврђивања оцене из владања сагледава се понашање ученика у целини, имајући притом у виду и ангажовање ученика у активностима изван наставе, у складу са школским програмом. Ако је након смањења оцене из владања дошло до позитивне промене у понашању ученика, Одељенско веће, на предлог одељенског старешине, ученику може да поправи оцену из владања на својој седници, што се констатује записнички. Након седнице одељенски старешина у напомени констатује да је ученику поправљена оцена из владања и позива се на број одлуке и датум одлучивања Одељенског већа. П: Савет родитеља је поднео захтев Школи да му се доставе сви записници Школског одбора за школску 2016/2017. годину, позивајући се на то да је реч о информацијама од општег значаја. Законом о основама система образовања и васпитања прописана су овлашћења Савета родитеља (члан 120), а поменутим Законом предвиђен је и састав Школског одбора, који чине и три представника родитеља које тајним изјашњавањем бира Савет родитеља. Преко својих представника, као и преко Извештаја о раду Школе и Годишњег плана рада Школе Савет родитеља је детаљно обавештен о раду Школског одбора, као и о питањима о којима се расправљало и одлукама које су донете. Да ли Школа има обавезу да достави све записнике Школског одбора Савету родитеља на основу захтева који је Школи поднет? О: Школа је дужна да информише запослене, Школски одбор, Савет родитеља и др. о одлукама које се донесу на нивоу Школе. Како

Школски одбор има 3 члана из реда Савета родитеља, сматра се да је Савет родитеља информисан преко својих представника о свим питањима која су од значаја за рад Школе. У конкретном случају Школа је поступила у складу са својим законским обавезама и Савет родитеља је о раду Школског одбора (одлукама Школског одбора) информисан преко својих представника, Извештаја о раду

Школе и Годишњег плана рада Школе. Савет родитеља је саветодавни орган који своје предлоге, мишљења и сугестије доставља Школском одбору и од директора Школе може да тражи извештај о реализацији одлука Школског одбора. Увид у записнике Школског одбора Школа је дужна да дозволи ако је то прописано актом Школе.

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? ● Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама. ● Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима. ● Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. ● Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки. ● Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови). ● Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. ● Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одре-

ђени понуђач победио. ● Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије

јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

69 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

Електронско издање за праћење јавних набавки

Преглед прописа... ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА… РАДНИ ОДНОСИ

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

• Уредба о измени и допуни Уредбе о разврставању радних места и мерилима за опис радних места државних службеника („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• Правилник о условима за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018)

по основу радног учинка, као и начину обрачуна плате запослених у здравственим установама („Сл. гласник РС”, бр. 21/2018 од 19. 3. 2018) • Споразум o продужењу рока важења Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 21/2018 од 19. 3. 2018)

• Споразум о продужењу рока важења Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018)

ПРАВОСУЂЕ

• Уредба о остваривању посебних права бивших запослених у Министарству унутрашњих послова на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија („Сл. гласник РС”, бр. 17/2018 од 7. 3. 2018)

БУЏЕТСКИ СИСТЕМ

• Споразум о продужењу рока важења Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС”, бр. 17/2018 од 7. 3. 2018) • Одлука о изменама и допунама Кодекса понашања државних службеника („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) • Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) • Споразум о продужењу рока важења Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) • Уредба о допуни Уредбе о корективном коефицијенту, највишем процентуалном увећању основне плате, критеријумима и мерилима за део плате који се остварује

• Судски пословник o изменама и допунама Судског пословника („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018)

• Правилник о изменама и допунама Правилника о начину и поступку вршења надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката у којима су субјекти јавног сектора дужници и између субјеката јавног сектора, као и о начину и поступку достављања и преузимања података о преузетим обавезама субјеката јавног сектора, ради вршења тог надзора („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018) • Правилник о изменама и допунама Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018)

ЈАВНА СВОЈИНА • Уредба о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давања у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и уступања искоришћавања других имовинских права, као и поступцима јавног надметања и

прикупљања писмених понуда („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018)

ИНВЕСТИЦИЈЕ, РАЗВОЈ

• Правилник о садржини, роковима и поступку достављања инвестиционе документације за капиталне пројекте („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018)

ОБРАЗОВАЊЕ • Правилник о измени Правилника о стипендијама за изузетно надарене ученике и студенте („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018)

• Уредба о критеријумима за доношење акта о мрежи јавних средњих школа („Сл. гласник РС”, бр. 21/2018 од 19. 3. 2018)

УДРУЖЕЊА • Уредба о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018)

ПОРЕЗИ, АКЦИЗЕ, НАКНАДЕ • Усклађени динарски износи акциза из члана 40а став 1. т. од 4) до 8) Закона о акцизама годишњим индексом потрошачких цена у 2017. години („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018)

• Правилник о каматним стопама за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” за 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018) • Правилник о изменама и допунама Правилника о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона о акцизама, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018) • Правилник о изменама и допунама Правилника о пореској пријави о обрачунатом порезу самоопорезивањем и припадајућим доприносима на зараду, односно другу врсту прихода од стране физичког лица као пореског обвезника („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) • Правилник о изменама и допунама Правилника о пореској пријави за порез по одбитку („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) • Правилник о изменама и допунама Правилника о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит по одбитку на приходе и накнаде које остварују нерезидентна

... донетих између два броја

71 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

• Уредба о критеријумима за доношење акта о мрежи јавних предшколских установа и акта о мрежи јавних основних школа („Сл. гласник РС”, бр. 21/2018 од 19. 3. 2018)

• Правилник о врстама услуга по основу којих нерезидентно правно лице остварује приход који се опорезује порезом по одбитку („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018)

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

• Уредба о условима и начину привлачења директних инвестиција („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018)

• Усклађени износи накнада из члана 32. став 3, члана 40. став 3, члана 45. став 1. тачка 4) и члана 54. став 3. Закона о дувану („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018)

Преглед прописа... и резидентна правна лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) • Правилник о изменама и допунама Правилника о начину обрачунавања и плаћања акцизе, врсти, садржини и начину вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• Правилник о Методологији за извршавање послова у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. гласник РС”, бр. 19/2018 од 14. 3. 2018) • Правилник о пријави преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018)

ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ • Одлука о измени Одлуке о каматним стопама које Народна банка Србије примењује у поступку спровођења монетарне политике („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018)

ЗДРАВСТВО, ЛЕКОВИ • Правилник о ближим условима, начину и поступку обављања метода и поступака традиционалне медицине („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018) • Правилник о изменама Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018) • Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018)

• Одлука о изменама Одлуке о највишим ценама лекова за употребу у хуманој медицини, а чији је режим издавања на рецепт („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018) • Правилник о измени Правилника о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 19/2018 од 14. 3. 2018) • Листа о допунама Листе супстанци које изазивају забринутост („Сл. гласник РС”, бр. 22/2018 од 20. 3. 2018) • Листа о допунама Листе супстанци кандидата за листу супстанци које изазивају забринутост („Сл. гласник РС”, бр. 22/2018 од 20. 3. 2018)

ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА • Правилник о изменама и допунама Правилника о посебној обуци и полагању стручног испита из области заштите од пожара („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018)

УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ • Правилник о начину вођења и изгледу евиденције депонија и сметлишта на подручју јединице локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018)

САОБРАЋАЈ • Правилник о условима и поступку за издавање одобрења за рад домаћих произвођача опреме бродова унутрашње пловидбе, услужних привредних друштава и испитних институција, односно садржину и образац одобрења за рад произвођача, услужних привредних друштава и испитних институција („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018)

ЕНЕРГЕТИКА • Правилник о означавању енергетске ефикаснос ти грејача прос тора, комбинованих грејача, комплета грејача простора, опреме за регулацију температуре и соларног уређаја и комплета комбинованог грејача, опреме за регулацију температуре и соларног уређаја („Сл. гласник РС”, бр. 17/2018 од 7. 3. 2018)

• Правилник о начину узимања предмета од драгоцених метала („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) • Правилник о националним еталонима („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018)

БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ • Правилник о измени Правилника о декларисању, означавању и рекламирању хране („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018)

ПОЉОПРИВРЕДА, СТОЧАРСТВО, ВЕТЕРИНАРСТВО • Правилник o измени Правилника о обрасцу и садржини програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја и обрасцу извештаја о спровођењу мера пољопривредне политике и политике

• Правилник о допуни Правилника о условима у погледу гајења и промета аутохтоних раса домаћих животиња, као и садржини и начину вођења Регистра одгајивача аутохтоних раса домаћих животиња („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018) • Уредба о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2018. години („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018) • Правилник о изменама и допуни Правилника о подстицајима програмима за инвестиције у пољопривреди за унапређење конкурентности и достизање стандарда квалитета кроз подршку унапређења квалитета вина и ракије („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018) • Правилник o изменама Правилника о условима и начину остваривања права на подстицаје у сточарству за квалитетна приплодна грла („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) • Правилник о измени Правилника о условима и начину остваривања права на подстицаје у сточарству по кошници пчела („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) • Правилник о измени Правилника о захтевима за производњу и промет ароматизованих вина („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 од 16. 3. 2018) • Правилник о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни и храни за животиње и o храни и храни за животиње за коју се утврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља („Сл. гласник РС”, бр. 22/2018 од 20. 3. 2018)

... донетих између два броја

73 LEGE ARTIS ● АПРИЛ 2018.

МЕТРОЛОГИЈА, КОНТРОЛА ПРЕДМЕТА ОД ДРАГОЦЕНИХ МЕТАЛА

руралног развоја („Сл. гласник РС”, бр. 16/2018 од 5. 3. 2018)

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

• Правилник о изменама Правилника о испиту за стицање сведочанства о оспособљености за обављање делатности возара унутрашње пловидбе и одобрења за обављање делатности возара унутрашње пловидбе („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 од 9. 3. 2018)

Електронско издање

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници www.propisi.net и садржи преко 250.000 докумената: прописе, судску праксу, службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, као и коментаре прописа врхунских стручњака, а сва ова документа међусобно су повезана.

ЗАШТО СЕ ПРЕТПЛАТИТИ БАШ НА ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ? ● Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly). ● Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. ● Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. ● Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и синонима који се у правној пракси често користе. ● Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. ● Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из судске праксе, правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. ● Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. ● Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). ● Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. ● Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату. ● Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. ● Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. ● Зато што се приликом претраживања појмова нуде могући резултати.

За претплату и друге информације нам пишите на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Za viĹĄe informacija pozovite: +381 11 22 52 746 ili nam piĹĄite na: marketing.rs@bisnode.com www.bisnode.rs

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Управно право

Привредно право

Радно право

Унакрсни поглед