069 lege artis jun 2018 by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ISSN 2406-1085

Број 69 / јун 2018.

Задаци и одговорност комисије за јавну набавку

Закуп непокретности у пракси судова

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

•

РАДНО ПРАВО

•

ГРАЂАНСКО ПРАВО

•

ПРИВРЕДНО ПРАВО

•

УПРАВНО ПРАВО

•

Поништај решења о изузимању градског грађевинског земљишта

Посебна издвајања из буџета града и општине према Закону о финансијској подршци породици са децом и правилницима који ближе прописују ова издвајања

www.propisiupraksi.rs

Недоумице које постоје у вези са правом на годишњи одмор

www.legeartis.rs

ИЗДВАЈАМО:

КРИВИЧНО ПРАВО

Зашто баш Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly). Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих синонима који се у правној пракси често користе. Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, новим примерима судске праксе, новим правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које претплатници сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. Зато што се једним кликом могу ископирати текстови у Wоrd или PDF формату. Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. Зато што се приликом претраживања појмова добијају већ понуђени резултати.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници:

Технички уредник: Милена Станковић Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836-890 факс: +381 11 2836-474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

Приближава се почетак примене Закона о финансијској подршци породици са децом, тако да овој теми посвећујемо још један текст у оквиру рубрике Јавне набавке и буџети. У истој рубрици пишемо и о задацима и одговорностима комисије за јавну набавку, а обрађена је и увек актуелна тема контроле запошљавања у јавном сектору. У оквиру рубрике Грађанско право дат је приказ новије праксе парничних судова у области закупа непокретности, превасходно са аспекта Закона о облигационим односима. Када је у питању кривичноправна материја, уз доста примера из судске праксе разматрамо кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности. У рубрици Привредно право представљено је правно схватање Врховног касационог суда и Привредног апелационог суда да правни посао компензације у условима блокаде рачуна учесника није ништав. Осим наведених, ту су и други текстови у рубрикама Привредно право и Унакрсни поглед, као и наше сталне рубрике Портал читалаца, Регистар прописа и Календар аката.

Редакција

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

1 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Алжбета Марко Весна Филиповић Владимир Саичић Драгана Марчетић Драгана Станковић Николић Драган У. Калаба Ивана Бараћ Милан Ранђеловић Ружа Урошевић Слободанка Келечевић

У овом периоду године веома су актуелна питања везана за годишње одморе, па у оквиру рубрике Радно право дајемо одговоре на најчешће дилеме из праксе.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година VI, број 69, ЈУН 2018.

Поштовани претплатници,

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕ Н Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... РАДНО ПРАВО Недоумице које постоје у вези са правом на годишњи одмор

Преглед измена и допуна Анекса Посебног колективног уговора за државне органе

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ 16

Задаци и одговорност комисије за јавну набавку

22 Контрола запошљавања са аспекта примене одредаба члана 27е Закона о буџетском систему 27

УПРАВНО ПРАВО 35

Поништај решења о изузимању градског грађевинског земљишта

ГРАЂАНСКО ПРАВО Закуп непокретности у пракси судова

ПРИВРЕДНО ПРАВО 50

Специфичности уговора у привреди у Закону о облигационим односима

Правни посао компензације у условима блокаде рачуна учесника није ништав – правна схватања Врховног касационог суда и Привредног апелационог суда

КРИВИЧНО ПРАВО 59

Кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру – судска пракса и дилеме

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 72

Коментар Правилника о ученичким задругама

РУБРИКЕ 79

Портал читалаца

Календар важења правних аката

Преглед прописа донетих између два броја

3 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Недоумице које постоје у вези са правом на годишњи одмор С обзиром на важност права на годишњи одмор и многобројне његове елементе, у пракси се неретко јављају одређене недоумице и дилеме у вези са тим, које ће бити тема овог текста.

РАДНО ПРАВО

Милан Ранђеловић, адвокат у Адвокатској канцеларији ЈПМ Јанковић– Поповић–Митић

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

лановима 68–76. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) регулисан је институт годишњег одмора као један од типова одмора на које запослени по Закону имају право.

Право на годишњи одмор запослене која је одсуствовала са рада због породиљског одсуства и одсуства ради неге детета Пре свега, више пута се наишло на дилему око права на годишњи одмор запослене која је одсуствовала са рада због породиљског одсуства и одсуства ради неге детета. Конкретно, дилема је у томе да ли запослена која је, рецимо, целу 2016. и 2017. била одсутна (узима се и да је користила и одсуство ради посебне неге детета) има или нема право да неискоришћени одмор из 2016. и 2017. године користи у 2018. години. Одговор је да нема то право јер је одмор из 2016. године морала да искористи најкасније до 30. јуна 2017. године. То што је фактички била спречена да узме годишњи одмор јер је на породиљском одсуству, не мења правно стање ствари. Дакле, никако није могуће да јој се одмор из 2016. године пренесе након 30. 6. 2017. године, нити она има право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор – јер јој радни однос не престаје, а и послодавац није крив што она није могла

исти да користи. Међутим, цео одмор из 2017. године може да искористи до 30. јуна 2018. године. О овоме говори и Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 011-00-968/2015-02 од 19. октобра 2015. године: „У складу са чланом 68. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014 – у даљем тексту: Закон), запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде. Одредбом члана 73. Закона прописано је да запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године. У складу са наведеним, запослена која није у целини или делимично искористила годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, има право да припадајући годишњи одмор за ту календарску годину искористи најкасније до 30. јуна наредне године. Уколико се запослена враћа на рад са породиљског одсуства након 30. јуна наредне године, не може да користи годишњи одмор за претходну календарску годину, с обзиром на то да је истекао законски рок до кога је могла да искористи годишњи одмор.”

Обавеза да се поступи по решењу о коришћењу годишњег одмора

Врло је важно и правилно обрачунати сразмерни део годишњег одмора. Које су то ситуације? Реч је о годишњем одмору запосленог у години у којој заснива радни однос (осим ако је реч о 1. јануару), као и о години у којој му престаје радни однос (осим ако се ради о 31. децембру). Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 011-00-525/2015-02 од 25. маја 2015. године гласи: „Чланом 68.

Запослени ће имати право да након престанка боловања настави са коришћењем тог одмора. То је и тумачење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике из Мишљења бр. 011-00-392/2011-02 од 22. јуна 2011. године: „У члану 68. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009 – у даљем тексту: Закон) прописано је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. У члану 73. ст. 1. и 2.

5 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Правилно обрачунавање сразмерног годишњег одмора

Шта чинити у ситуацијама када запослени прекине годишњи одмор из разлога привремене спречености за рад која је наступила, тј. разболео се и отворио боловање?

РАДНО ПРАВО

Више пута се наилазило и на злоупотребе од стране послодаваца који налажу запосленима да раде током годишњег одмора, што никако није дозвољено. С друге стране, и неки запослени злоупотребљавају право на годишњи одмор, па раде код тог послодавца, што је такође противно смислу права на одмор и противно налогу послодавца, тј. решењу којим се запослени шаље на одмор. Следи и Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 011-00-669/2015-02 од 8. августа 2015. године: „Према члану 68. став 4. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014 – у даљем тексту: Закон), запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор нити то право може да му се ускрати или замени новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. Члан 75. ст. 1. и 2. Закона прописује да послодавац, у зависности од потребе посла, одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог. Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора. Према томе, запослени је дужан да поступи по решењу о коришћењу годишњег одмора. То значи да запослени не би смео да долази на посао и да извршава радне задатке, нити послодавац може да му у том периоду налаже да извршава радне задатке. У супротном, постоји одговорност и послодавца и запосленог.”

Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014 – у даљем тексту: Закон) прописано је да запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа. Даље, одредбом члана 72. Закона прописано је да запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. Закона (сразмеран део) за сваки месец рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос. Из наведеног следи да се сразмеран годишњи одмор утврђује тако што се запосленом обрачунава дужина годишњег одмора у складу са чланом 69. Закона, применом критеријума из Закона, општег акта или уговора о раду, па се тако утврђена дужина годишњег одмора (број дана) подели са бројем месеци у календарској години како би се добио број дана годишњег одмора за један месец. Запослени ће имати право на годишњи одмор у трајању које представља производ броја дана годишњег одмора за један календарски месец и броја месеци које ће провести у радном односу код послодавца. На пример, у ситуацији када је запослени закључио радни однос на одређено време у истој календарској години на шест месеци, имаће право на 6/12 годишњег одмора, односно запослени коме престаје радни однос због одласка у пензију 15. новембра има право на 10/12 годишњег одмора из члана 69. Закона.”

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закона прописана је могућност да запослени користи годишњи одмор у деловима, с тим да први део искористи у трајању од најмање три недеље у току календарске године, а други део најкасније до 30. јуна наредне године. Према томе, 30. јун је Законом прописан као крајњи рок за коришћење годишњег одмора из претходне године. Према члану 70. став 3. Закона, ако за време коришћења годишњег одмора наступи привремена спреченост за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, запослени има право да по истеку те спречености настави коришћење годишњег одмора. Полазећи од наведеног, нема сметњи да запослени који у току коришћења другог дела годишњег одмора исти прекине због наступања привремене спречености за рад, као и да настави коришћење припадајућег годишњег одмора по престанку те спречености, али најкасније до 30. јуна, имајући у виду да је тај датум у члану 72. став 2. Закона прописан као крајњи рок за коришћење годишњег одмора из претходне године и да се исти не може продужавати.”

Радни однос на одређено време и право на годишњи одмор Такође је важно истаћи да нема разлике у погледу годишњег одмора за лице које ради по уговору о раду на одређено време и за лице које ради на неодређено време. Мишљење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике бр. 011-00-327/2007 од 9. маја 2007. године говори: „У погледу остваривања права из радног односа, па и права на коришћење годишњег одмора, радни однос на одређено време изједначен је са радним односом на неодређено време.”

Максимално трајање годишњег одмора У једном периоду пре неколико година водила се полемика у стручној јавности да ли послодавац има право да ограничи максимални број дана годишњег одмора за запослене када се узму у обзир сви критеријуми на основу којих се рачуна укупан број дана годишњег одмора. Иако Закон не прописује ту могућност, он је и не забрањује и став је да је то могуће чинити. Исто се

види и из Мишљења Министарства рада, запошљавања и социјалне политике бр. 01100-686/2005-02 од 27. јула 2005. године: „У члану 69. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005 и 61/2005 – у даљем тексту: Закон) прописано је да у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. Према томе, Закон не прописује максимално трајање годишњег одмора, али послодавац општим актом или уговором о раду може да пропише максималан број дана колико може да износи годишњи одмор. У том случају годишњи одмор који се утврди увећањем законом прописаног минимума бројем дана предвиђеним по основу критеријума за увећање дужине годишњег одмора, не може бити дужи од утврђеног максималног броја дана.”

Годишњи одмор у деловима Пракса је показала да је неретко велики проблем за послодавце (а и саме запослене!) то што по Закону морају да први део годишњег одмора користе у трајању од најмање две радне недеље. Иако ово ограничење не звучи сувисло, оно има неко своје оправдање, које је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања изнело у Мишљењу бр. 011-00-736/2015-02 од 29. јула 2015. године: „Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014 – у даљем тексту: Закон) прописано је да ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Из наведеног недвосмислено следи да, уколико запослени користи одмор у деловима, први део годишњег одмора мора да се користи у најмањем трајању од две радне недеље непрекидно. Овакво законско решење у складу је с међународним стандардима којима се обезбеђује

минимални непрекидни период за одмор запосленог. Такође, Закон је прописао могућност коришћења годишњег одмора у више делова, с тим што и тада први део мора да се користи у трајању од две радне недеље непрекидно, а остатак у више делова који запослени користи у складу са споразумом са послодавцем, а најкасније до 30. јуна наредне године.”

Случај када запослени затражи да користи годишњи одмор у одређеном периоду, а послодавац га одбије

Достављање решења о годишњем одмору

Послодавац решењем одлучује о годишњем одмору Још једном се наглашава обавеза послодавца да решењем одлучи о годишњем одмору запосленог јер је дужан да управо решењем одлучи о правима и обавезама

7 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Чланом 75. ставом 6. Закона остављена је могућност послодавцу да решење о годишњем одмору достави запосленом у електронској форми, мада је на захтев запосленог дужан да му исто достави у писаној форми. Закон не прецизира питања која се јављају приликом оваквог електронског достављања, а пре свега да ли то скенирано решење мора да буде потписано и печатирано или је могуће доставити га запосленом без потписа и печата. Одговор је пружило Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 011-00-606/201502 од 18. јуна 2015. године, а оно гласи: „У члану 75. став 6. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014 – у даљем тексту: Закон) прописано је да решење о коришћењу годишњег одмора послодавац може да достави запосленом у електронској форми, а на захтев запосленог послодавац је дужан да то решење достави и у писаној форми. У складу са чланом 193. Закона, у писаном облику се доставља решење о остваривању права, обавеза и одговорности, са образложењем и поуком о правном леку, осим у случају из члана 172. овог закона. Имајући у виду наведено, када се решење о коришћењу годишњег одмора доставља запосленом у електронској форми, мишљења смо да оно треба да се достави скенирано у електронској форми, а не да се без потписа и печата пошаље запосленом у електронској форми. Такође, потребно је да послодавац обезбеди доказ да је запосленом уручио решење електронским путем, односно да је запослени примио и прочитао имејл.”

РАДНО ПРАВО

Појавио се случај у пракси да је запослени затражио да користи годишњи одмор од послодавца како би отишао на море, али због потреба процеса и организације рада послодавцу није одговарало да баш тада запосленом одобри одмор, те га је одбио (што има право). Револтирани запослени је затим самоиницијативно отишао на море на недељу дана. Ово представља основ за отказ (конкретни запослени касније јесте добио отказ). У другом случају запослени је у донекле сличној ситуацији тужио послодавца ради поништаја решења о отказу јер је сматрао да је незаконито. У том смислу наводи се део образложења из пресуде Врховног суда Србије, Рев. II 1787/2005 од 1. 2. 2006. године: „Наиме, током поступка је утврђено да за тужиоца није донето решење о коришћењу колективног годишњег одмора из разлога што је тужилац у јуну месецу био на боловању, услед чега се морао јавити кадровској служби. Тужилац је долазио код туженог у првој недељи јула месеца интересујући се за добијање решења за коришћење колективног годишњег одмора, с тим да се ниједном није обратио шефу кадровске службе, већ радници писарнице која га је такође упутила на шефа кадровске службе, након чега тужилац више није долазио у току јула месеца 2002. године на посао. Имајући у виду да је тужени у свему законито провео поступак отказивања, правилно су нижестепени судови применили одредбе члана 101. став 1. тачка 4. Закона када су закључили да је законитом одлуком туженог тужиоцу отказан уговор о раду, с обзиром на то да је изостао

са посла неоправдано цео јули 2002. године, у ком периоду тужилац није био ни на боловању нити је био на колективном годишњем одмору.”

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

запосленог из радног односа, иначе чини прекршај. О томе сведочи и Мишљење Министарства рада и социјалне политике бр. 011-00-72/2011-02 од 28. марта 2011. године, у којем се наводи: „Полазећи од одредаба члана 75. Закона, посебно одредбе става 3. овог члана, као и казнених одредба овог закона (члан 275. став 1. тачка 1), послодавац је дужан да о коришћењу годишњег одмора запосленог одлучи решењем. Стога није довољно, нити у складу са Законом, да послодавац само води евиденцију за сваког запосленог о броју дана искоришћеног годишњег одмора, без доношења решења о годишњем одмору.” Истог је становишта и судска пракса, па се као пример наводи део образложења из Решења Врховног касационог суда, Рев2 178/2015 од 2. децембра 2015. године: „Одредбом члана 68. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС” број 24/05) прописано је да запослени има право на годишњи одмор у складу са законом, којег се, у смислу става 4, не може одрећи, нити му се то право може ускратити. Према члану 75. став 1. истог Закона, у зависности од потребе посла послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог. Ставом 2. одређено је да се решење о коришћењу годишњег одмора запосленом доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора, а према ставу 3, ако послодавац не достави запосленом решење, сматра се да је запосленом ускратио право на годишњи одмор. Из цитираног става 3. наведеног члана произлази да недостављање решења има значај ускраћивања права на годишњи одмор, што представља повреду члана 68. став 4. Закона о раду. У тој ситуацији запослени би имао право на накнаду штете, у смислу одредбе члана 76. Закона о раду, због повреде његовог права на коришћење годишњег одмора.”

Како поступити у ситуацији када је запосленом код послодавца мировао радни однос, па није искористио право на годишњи одмор? Да ли у том случају постоји право на

накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора? Одговор на ово питање пружа Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, бр. 01100-52/2016-02 од 29. фебруара 2016. године, у којем се, између осталог, наводи: „Имајући у виду да приликом примене института мировања радног односа запосленом не престаје радни однос, већ му права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мирују, мишљења смо да нису испуњени услови за примену члана 76. Закона о раду, односно да запослени нема право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор.” У погледу накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор не треба да буде никаквих дилема када је у питању модус престанка радног односа. Та накнада следује запосленом ма из ког основа да му је престао радни однос, о чему говори и Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 011-00-565/2015-02 од 16. јуна 2015. године: „Послодавац је дужан да запосленом за неискоришћени годишњи одмор исплати новчану накнаду, без обзира на то који је основ престанка радног односа.” Код рачуновођа се понекад јавља дилема како да обрачунају накнаду зараде запосленом за време коришћења годишњег одмора када му је у претходном периоду рецимо мировао радни однос. Из тог разлога овде се наводи Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања број 011-00-33/2016-02 од 5. фебруара 2016. године: „Запослени коме је мировао радни однос код послодавца ради именовања или избора на функцију чије вршење је захтевало да запосленом привремено престане рад код послодавца код кога му мирује радни однос, стиче право да користи годишњи одмор после месец дана непрекидног рада код послодавца код кога се вратио на рад. У конкретном случају, запослени који се вратио код послодавца код кога му је мировао радни однос има право на накнаду зараде за време одсуствовања због коришћења сразмерног дела годишњег одмора за 2015. годину, ако су испуњени законом прописани услови (члан 68. став 3), и то у висини основне

зараде увећане за ,минули рад,. Ово из разлога јер запослени нема исплаћене зараде из претходних 12 месеци код послодавца код кога му је мировао радни однос и једини познати податак о његовој заради јесте уговорена основна зарада и ,минули рад,. Према томе, у случају када запослени нема ниједну исплаћену зараду из претходних 12 месеци код послодавца код кога остварује право на годишњи одмор, основица за обрачун накнаде зараде јесте уговорена основна зарада, увећана за ,минули рад,.”

Порески третман накнаде за неискоришћени годишњи одмор јесте питање које је у претходном периоду било врло спорно због различитих тумачења и ставова Министарства за рад и Министарства финансија, али је недоумица на (донекле чудан) начин решена и представљена у Мишљењу Министарства финансија бр. 011-00-1142/2016-04 од 18. маја 2017. године, у којем се на крају наводи: „Имајући у виду наведене законске одредбе и предметно мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, новчана накнада коју послодавац исплаћује запосленом који у току трајања радног односа није искористио (у целости или делимично) годишњи одмор, представља примање запосленог које има карактер зараде. На предметно примање запосленог, сагласно одредбама Закона и Закона о доприносима, обрачунава се и плаћа порез на доходак грађана и доприноси за обавезно социјално осигурање по основу зараде, на основицу коју чини износ новчане накнаде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сагласно члану 76. Закона о раду, као бруто категорије која у себи садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде.”

9 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Врло често питање и чест случај у пракси јесте како поступити у ситуацији када запослени искористи цео годишњи одмор који има за пуну годину у тој години, а затим му у истој престане радни однос. Да ли послодавац има право на накнаду штете? Позитиван одговор на ово питање дало је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Мишљењу бр. 011-00-306/2015-02 од 7. априла 2015. године, у којем се каже: „Према члану 76. став 1. Закона, у случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете (члан 76. став 2. Закона). Према томе, уколико је запослени имао право на сразмеран годишњи одмор у складу са чланом 72. Закона и исти искористио пре престанка радног односа, нема право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор. У вези са стицањем

Порески третман накнаде за неискоришћени годишњи одмор

РАДНО ПРАВО

Како поступити у ситуацији када запослени искористи цео годишњи одмор који има за пуну годину у тој години, а затим му у истој престане радни однос?

права запосленог на пун и сразмеран годишњи одмор, у складу са наведеним чланом 72. Закона, запослени има право на сразмеран годишњи одмор у календарској години у којој је засновао радни однос, односно у години у којој му радни однос престаје. У свим другим случајевима запослени има право на пун годишњи одмор. Када запослени искористи пун годишњи одмор за календарску годину на почетку године, а касније током те године дође до престанка радног односа запосленог, послодавац може да тражи накнаду штете од запосленог по општим прописима о накнади штете.”

Преглед измена и допуна Анекса Посебног колективног уговора за државне органе

РАДНО ПРАВО

У наставку следи преглед новина у Посебном колективном уговору за државне органе које се односе на Анекс којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе и друга питања од значаја за запослене и послодавца.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Редакција Инг-Про

лада и репрезентативни синдикат који је основан за територију Републике Србије – Синдикат управе Србије (у даљем тексту: учесници) закључили су Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за државне органе (у даљем тексту: Измена ПКУ-а), који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 34/2018, а ступио је на снагу 12. 5. 2018. године. Измена ПКУ-а односи се на измене и допуне АНЕКСА ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ДРЖАВНЕ ОРГАНЕ (у даљем тексту: Анекс), којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе и друга питања од значаја за запослене и послодавца. Анекс се непосредно примењује, а односи се на све запослене који су у складу са законом засновали радни однос у органима покрајинске аутономије, односно органима јединица локалне самоуправе. Послодавац је, у смислу Анекса, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе чија права и дужности врши функционер који руководи органом (у даљем тексту: послодавац).

У Анексу Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 25/2015, 50/2015, 20/2018 и 20/2018 – др. пропис) утврђене су следеће новине: 1. Према новом члану 7а Анекса, укупан број запослених на одређено време и радноангажованих по другим основама мора да буде у складу са прописима којима се уређује буџетски систем. Овом одредбом учесници Анекса, како држава тако и репрезентативни синдикат (као представник запослених), желе да истакну да се у политици запошљавања (у делу јавног сектора на који се односи Анекс) морају поштовати прописи о новом запошљавању. Као што је познато, иновираним одредбама члана 27е став 34. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016 и 113/2017) прописано је да корисници јавних средстава не могу да заснивају радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних односно упражњених радних места до 31. децембра 2018. године. То такође значи да се и надаље примењује Уредба о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015 и 59/2015), а конкретно законско ограничење на које се односи нови члан 7а

11 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

ако се ради о пословима који не одговарају врсти и степену стручне спреме који се зах тевају за послове које запослени обавља на свом радном месту. Према томе, Анекс је јасан у томе да прековремени рад код послодаваца у органима аутономних покрајина и локалних самоуправа може да се обавља само по издатом решењу, при чему није наведено да се оно мора издати пре почетка прековременог рада јер се исти често и не може предвидети, али у сваком случају оно мора да се изда, макар и после почетка оваквог рада. 3. У члану 17. Анекса извршене су две измене: ● у ставу 1. појашњено је да „законски минимум” у коришћењу годишњег одмора износи „20 радних дана”, као и да је то основ на који се примењују критеријуми дужине годишњег одмора запослених из овог става; ● а у ставу 2. да максимална дужина годишњег одмора, који се утврди након примене свих критеријума, може да износи 30 радних дана (уместо досадашњих 25 радних дана). 4. У Анекс су додата два нова члана – 17а и 17б – који прецизирају детаље у вези са коришћењем годишњег одмора запослених. Наиме, чланом 17. Анекса прецизирана су мерила дужине годишњих одмора запослених код послодавца, а у односу на ове одредбе, нови чл. 17а и 17б уређују додатне обавезе послодаваца у вези са коришћењем годишњег одмора. Према тим новим одредбама: ● обавезно је доношење плана коришћења годишњег одмора којим се за конкретну годину утврђује време коришћења годишњег одмора, чија је дужина за сваког запосленог утврђена према мерилима из члана 17. Анекса; ● план коришћења годишњег одмора доноси руководилац органа најкасније до краја априла календарске године; ● план се доноси након претходно прибављеног мишљења руководилаца унутрашњих организационих јединица у органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, водећи рачуна о писаном захтеву запосленог.

РАДНО ПРАВО

Анекса прописује да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код корисника јавних средстава не може бити већи од 10% од укупног броја запослених (уз прописане дозвољене изу зетке). Стога се наведеним новим чланом 7а Анекса његови учесници саглашавају да ће поштовати ове прописе у политици запошљавања. 2. Према новом ставу 6. у члану 14. Анекса, „послодавац је дужан да, у случају увођења прековременог рада, запосленом изда решење о прековременом раду у складу са законом”. Издавање решења за прековремени рад није посебно регулисано прописима о раду, али се у пракси то подразумева, а посебно је актуализовано након последњих измена Закона о раду (објављених у „Службеном гласнику РС” број 113/2017), којима је у члану 55. став 6. уведена обавеза послодаваца да воде дневну евиденцију о прековременом раду запослених. Управо су решења о прековременом раду основ за овакву евиденцију. Такође, писано решење о прековременом раду уједно је и документ којим запослени може да оспорава овакво своје радно ангажовање ако сматра да није у складу са законом. У том смислу, ова нова одредба Анекса може бити „припрема” за примену Закона о запосленима у јавним службама („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017, ступио на снагу 25. 12. 2017, а примењује се од 1. 1. 2019. године), који, на пример, у члану 25. утврђује обавезу запосленог да, у складу са општим актом, у оквиру редовног радног времена, по писменом налогу непосредног руководиоца, обавља додатно већи обим посла свог радног места због привремено повећаног обима посла, замене одсутног запосленог или у случају да на одређеном радном месту није запослено ниједно лице (у даљем тексту: додатно оптерећење на раду). Врсту и трајање ових послова одређује непосредни руководилац писменим налогом, с тим да запослени може да одбије рад по писменом налогу

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

План коришћења годишњег одмора треба да буде формални документ, који, сходно члану 17а Анекса, садржи: ● име и презиме запосленог, ● радно место, ● трајање годишњег одмора, ● време коришћења годишњег одмора и ● име запосленог који мења запосленог за време коришћења годишњег одмора. На основу плана коришћења годишњег одмора за сваког запосленог доноси се решење којим се утврђује укупно трајање годишњег одмора (према критеријумима који су утврђени у члану 17. Анекса) и време коришћења годишњег одмора. Дакле, овде се ради о плану коришћења годишњих одмора за на пример 2018. годину, који може да се користи како у 2018. тако и у 2019. години, све у складу са писаним захтевом запосленог и мишљењем руководилаца унутрашњих организационих јединица. Како није било обавезно сачињавање плана коришћења годишњих одмора према Анексу за 2017. годину, сигурно да има запослених којима су неки дани годишњег одмора остали за 2018. годину, па се сматра да и те дане треба урачунати у план коришћења годишњег одмора за 2018. годину, што значи да у плану треба исказати и податак о имену запосленог који мења запосленог за време коришћења годишњег одмора из 2017. године. Према одредбама члана 17б Анекса, послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора, ако то захтевају потребе посла, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора. Решење о коришћењу годишњег одмора може да се достави запосленом у електронском облику, а на захтев запосленог послодавац је дужан да решење достави и у писаној форми. 5. Изменама у члану 19. став 1. тачка 13) Анекса промењена је дужина плаћеног одсуства за случај давања крви. По досадашњем решењу запослени је имао право на плаћено одсуство са рада за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – 3 узастопна радна дана. Од 12. 5. 2018. године, када измена Анекса ступа на снагу, запослени има право

на плаћено одсуство са рада за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – 3 узастопна дана. Дакле, убудуће ће се у дане одсуства због добровољног давања крви рачунати и нерадни дани (субота, недеља, празници). 6. Новим ставом 3. у члану 30. Анекса даје се могућност обезбеђивања систематских прегледа кроз уговор о осигурању запослених. Конкретно, извршена је допуна члана 30. Анекса, који регулише осигурање запослених. Наиме, задржана је одредба става 1, према којој је послодавац дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде, професионалног обољења, повреде на раду и губитка радне способности, ради обезбеђења накнаде штете. Ова одредба је појашњена новим ставом 3, који прецизира да наведеним уговором о осигурању запослених у оквиру исте премије осигурања могу да се обезбеде и систематски прегледи запослених. 7. Изменама у члану 40. Анекса обе збеђује се накнада плате и за одсуство са рада због малигног обољења. Конкретно, према допуњеном члану 40. став 1. тачка 2) Анекса, запослени који не ради до 30 дана због болести или повреде (привремена спреченост за рад) има право на накнаду плате која износи 100% просечне плате у претходних 12 месеци пре месеца у коме је наступила привремена спреченост за рад проузрокована повредом на раду, професионалном болешћу или малигним обољењем. 8. Изменом у члану 41. Анекса омогућава се исплата накнаде за превоз на посао у новцу. Наиме, према ставу 1. овог члана, запослени има право на месечну претплатну карту за долазак и одлазак са рада за релације где јавни превозник омогућава куповину истих, а новим ставом 2. утврђује се да, изузетно, на захтев запосленог послодавац може да донесе одлуку да исплату врши у новцу у висини цене месечне претплатне карте. 9. Изменом у члану 45. Анекса проширује се право на поклон деци за Нову годину.

13 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком је органу запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца. Према новим одредбама Анекса, запослени у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе остварује право на јубиларну награду према следећем: 1) за 10 година рада у радном односу – у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса; 2) за 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1), увећане за 25%; 3) за 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2), увећане за 25%; 4) за 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3), увећане за 25%; 5) за 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4), увећане за 25%. Јубиларна награда се по правилу исплаћује на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за запослене који су то право стекли до тог дана, осим ако колективним уговором код послодавца није другачије одређено. 11. У Анексу је измењен члан 47. који регулише солидарне помоћи запосленима. Новим одредбама проширен је број случајева за које мора да се обезбеди ова помоћ, а конкретно, према ставу 1. овог члана, запослени има право на солидарну помоћ за случај: 1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице (при чему се под термином „дужа болест” сматра болест због које је запослени одсутан са рада најмање 60 дана непрекидно због спречености за рад услед болести); 2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;

РАДНО ПРАВО

Наиме, према новом тексту става 1. члана 45. послодавац је дужан да деци запосленог до 10 15 година живота обезбеди поклон за Нову годину – новчану честитку у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, у складу са општим актом. Овом новином проширује се право на обезбеђење поклона деци запослених, али је и то решење још увек у зони неопорезивог јер је чланом 18. тачка 8) Закона о порезу на доходак грађана прописано да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог од послодавца по основу поклона деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића. 10. У Анексу је промењен члан 46. који регулише јубиларне награде запослених. Према тим новим одредбама запослени има право на јубиларну новчану награду у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији, према објављеном податку органа надлежног за послове статистике за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује. Према томе, за исплате јубиларне награде у 2018. години користи се податак о просечној заради у Републици Србији за децембар 2017. године, која износи 54.344 динара. Новина у регулативи јубиларне награде јесте увођење увећања награде за 25% при сваком наредном остваривању тог права. Уведено је ново право на јубиларну новчану награду – за 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде за 30 година рада у радном односу, увећане за 25%. Увођењем овог права аутоматски је увећано и право на јубиларну награду за 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде за 35 година рада, увећане за 25%. Право на јубиларну награду за 35 година рада у радном односу остварују сви запослени који почев од 1. јануара 2018. године навршавају 35 година рада у радном односу. Додатно је прецизирано да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

3) здравствене рехабилитације запосленог; 4) настанка теже инвалидности запосленог; 5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице; 6) помоћ породици у случају смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице (признаје се породици и остварује се по захтеву члана породице који се подноси у календарској години у којој је наступила околност која је основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике); 7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који изгуби живот у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике; 8) помоћи због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја, до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана; 9) рођења детета запосленог – у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике; 10) помоћи запосленој за вантелесну оплодњу – највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације; 11) другу солидарну помоћ у складу са општим актом. Члановима уже породице у смислу ових одредби сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог. У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из наведених тачака 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени. Солидарна помоћ у току године у случајевима утврђеним у т. од 1) до 5) признаје

се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа покрајинске аутономије, односно органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Запослени може да оствари право на солидарну помоћ уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима. 12. У Анекс су додати нови чл. 47а и 47б, којима се дају појашњења у вези са коришћењем средстава солидарне помоћи за одређене намене. Према одредбама члана 47а, породица у случају смрти запосленог има право на накнаду оних трошкова погребних услуга који су прописани одлуком о трошковима локалног комуналног погребног предузећа у месту сахране. Ово право се остварује ,на основу уредне документације, у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине просечне месечне зараде у Републици Србији, без пореза и доприноса, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Уколико се смртни случај десио на територији Републике Србије, ван места пребивалишта запосленог, па је потребно извршити превоз ради сахране у месту пребивалишта, породица остварује право на накнаду трошкова транспорта. Такође, породица остварује право на накнаду трошкова транспорта уколико се смртни случај десио ван територије Републике Србије, ван места пребивалишта запосленог, ако је запослени боравио на тој територији по захтеву послодавца ради обављања послова из надлежности послодавца и ако накнада трошкова није обезбеђена из одговарајућег осигурања. Изузетно, ако запослени нема породицу, право на накнаду трошкова остварује лице које поднесе доказ да је сносило трошкове погребних услуга.

и Извод из матичне књиге умрлих и доказ о постојању сродства. Чланом уже породице сматрају се брачни или ванбрачни партнер и деца запосленог. 13. У члан 50. став 3. Анекса додат је нови став 4, који омогућава да запослени коме је решењем утврђено да је нераспоређен у складу са законом, има право на накнаду плате у висини од 65% основне плате за месец који претходи месецу у коме је донесено првостепено решење да је нераспоређен, за време док је нераспоређен. 14. У члан 63. додати су нови ст. 2. и 3, који прописују да послодавац може да учествује у трошковима организовања културних манифестација и рекреативно-спортских такмичења у организацији репрезентативног синдиката, о чему послодавац и репрезентативни синдикат могу да закључе писани споразум.

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/ одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

15 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

РАДНО ПРАВО

Породицом се, у смислу ових одредби, сматрају брачни и ванбрачни партнер запосленог и деца запосленог. Нови члан 47б Анекса појашњава да запослени има право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, уколико то право није остварено по другом основу. Сматра се да је право остварено по другом основу ако је члан уже породице био корисник пензије, запослени или осигураник самосталне делатности. Право на накнаду трошкова остварује се, на основу уредне документације, у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине просечне месечне зараде у Републици Србији, без пореза и доприноса, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Уз захтев за накнаду трошкова погребних услуга прилажу се

Задаци и одговорност комисије за јавну набавку

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Комисија за јавну набавку одговорна је за законито спровођење поступка јавне набавке, тако да су њени задаци и одговорности предмет анализе у овом тексту.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Драгана Станковић Николић, дипл. правник и сертификовани предавач за обуку службеника за јавне набавке

рема члану 54. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15), поступак јавне набавке спроводи комисија за јавну набавку (у даљем тексту: комисија) која се образује решењем наручиоца. Решење о образовању комисије доноси исти онај орган наручиоца који је био надлежан да донесе одлуку о покретању поступка јавне набавке. Истом одредбом Закона таксативно је прописано шта решење о образовању комисије мора да садржи: 1) назив и адресу наручиоца, односно пословно име; 2) правни основ за доношење решења; 3) назив органа који доноси решење; 4) назив решења; 5) наводе о образовању комисије, предмету јавне набавке, броју јавне набавке, именовању чланова комисије, овлашћењима и дужностима комисије, задацима комисије и роковима за њихово извршење. Решењем се такође именују заменици чланова комисије. Решење може да садржи и неке друге додатне податке који су у вези са конкретним поступком јавне набавке и његовом реализацијом. Што се тиче броја чланова комисије, овом одредбом је прописано да комисија има најмање три члана, од којих је један службеник за јавне набавке или лице са стеченим образовањем на правном факултету, на студијама

другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године. Ово важи зато што наручиоци чија је укупна вредност планираних јавних набавки на годишњем нивоу већа од 25.000.000,00 динара, без ПДВ-а, морају да имају најмање једног службеника за јавне набавке. Овде је битно истаћи да се у овом случају посматрају само јавне набавке, а не и планиране набавке на које се не примењује Закон о јавним набавкама. Надаље, у појединачним поступцима јавних набавки чија је процењена вредност већа од 15.000.000,00 динара, без ПДВ-а, службеник за јавне набавке обавезно је члан комисије. За чланове комисије именују се лица која имају одговарајуће стручно образовање из области из које је предмет јавне набавке. Ако наручилац нема запослено лице које има одговарајуће стручно образовање из области из које је предмет јавне набавке, у комисију може да се именује лице које није запослено код наручиоца. У комисију не могу да се именују лица која могу бити у сукобу интереса за тај предмет јавне набавке. Након доношења решења чланови комисије потписују изјаву којом потврђују да у предметној јавној набавци нису у сукобу интереса. Уколико сматрају да могу бити у сукобу интереса или уколико у току поступка јавне набавке сазнају да могу доћи у сукоб интереса, чланови комисије о томе без одлагања обавештавају орган који је донео решење, који предузима потребне мере како не би дошло до штетних последица у даљем току поступка јавне набавке. Како није прописан

17 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Законом о јавним набавкама онако како је то одређено за поједине врсте поступака јавних набавки. У случају измена и допуна конкурсне документације, задатак комисије је да пре свега чува, као поверљиве, податке о лицима која су тражила додатне информације или појашњења, као и да припреми иста и објави одговор на постављено питање у роковима и на начин који су Законом о јавним набавкама и предвиђени. Чланом 169. став 1. тачка 4. Закона о јавним набавкама прописане су радње наручиоца које представљају прекршај и то ако наручилац не објави или не достави позив за подношење понуда, конкурсну документацију, измене и допуне конкурсне документације или одговор на захтев за појашњењем конкурсне документације и друге огласе, тако да су у овом случају, у складу са законским обавезама, за непоступање одговорни како наручилац тако и одговорна лица код наручиоца. Одговорна лица код наручиоца били би чланови комисије за јавну набавку одређену решењем о образовању комисије, имајући у виду члан 54. став 11. Закона о јавним набавкама, којим је прописано да је комисија одговорна за законитост спровођења поступка јавне набавке. За овај прекршај прописана је новчана казна за наручиоца од 100.000 до 1.000.000 динара, а за одговорно лице код наручиоца у распону од 30.000 до 80.000 динара. Следећи задатак комисије може бити да води преговарачки поступак уколико је исти одлуком наручиоца покренут. Специфичност задатака ове комисије састоји се у томе да комисија у самој конкурсној документацији мора да опише начин преговарања и да унапред предвиди елементе уговора о којима ће се водити преговори. Како сама техника преговарања није прописана Законом о јавним набавкама нити подзаконским актом, то комисија наручиоца мора сама да пропише преговарање конкурсном документацијом, водећи рачуна у сваком тренутку о начелу једнакости понуђача. Према Закону о јавним набавкама имамо две врсте преговарачког поступка, и то преговарачки поступак са објављивањем позива за подношење понуда према члану 35.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

тачан тренутак када ова изјава мора да се потпише, сматра се да иста мора да се потпише након доношења решења о образовању комисије, а најкасније одмах по истеку рока за подношење понуда. Задаци комисије за јавну набавку прецизно су одређени чланом 54. став 12. Закона о јавним набавкама и следе у наставку: 1) припрема конкурсну документацију, огласе о јавним набавкама, измене или допуне конкурсне документације, додатне информације или објашњења у вези са припремањем понуда или пријава; 2) отвара, прегледа, оцењује и рангира понуде или пријаве; 3) води преговарачки поступак; 4) сачињава писмени извештај о стручној оцени понуда; 5) припрема предлог одлуке о додели уговора, предлог одлуке о закључењу оквирног споразума, предлог одлуке о обустави поступка јавне набавке, као и предлог одлуке о признавању квалификације; 6) одлучује поводом поднетог захтева за заштиту права; 7) предузима друге радње у поступку у зависности од врсте поступка и предмета набавке. По добијању решења комисија као први и основни задатак има да припреми конкурсну документацију и позив за подношење понуде. Приликом обављања овог задатка комисија мора да води рачуна да се конкурсна документација у свему сачини у складу са чланом 61. Закона о јавним набавкама и Правилником о обавезним елементима конкурсне документације и начину доказивања испуњености услова („Сл. гласник РС”, број 86/15). Услови и критеријуми не смеју да буду дискриминаторски и морају да буду у логичној вези са предметом јавне набавке. Када се објављује позив за подношење понуде, мора да се објави истог дана када и сама конкурсна документација. Позив и конкурсна документација објављују се на Порталу јавних набавки и интернет страници наручиоца, а за набавке чија је вредност преко 5.000.000,00 динара, и на Порталу службених гласила Републике Србије и база прописа. Комисија такође мора да води рачуна о утврђеним роковима за подношење понуда, као и да исти буду у складу са

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закона о јавним набавкама и преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда према члану 36. Закона о јавним набавкама. Након поступка отварања понуда комисија води поступак преговарања онако како је то описала у конкурсној документацији (два круга преговарања, три круга преговарања, усмени преговори око елемената уговора, писмено преговарање путем попуњавања нових образаца понуде у преговарачким круговима или на неки други начин претходно описан у конкурсној документацији). Када преговара са представницима лица која су доставила понуду, комисија је дужна да од представника затражи и писана овлашћења за учествовање у преговарачком поступку. Онај ко је овлашћен за учествовање у отварању понуда не мора да буде овлашћен и за преговарање у коме може да снизи цену или скрати рок испоруке и сл. Зато је битно да се преговара само са овлашћеним представницима понуђача. О поступку преговарања сачињава се посебан записник, у коме се констатује ток и садржај преговарања, који потписују лица која су у њему учествовала. Следећи задатак комисије за јавну набавку јесте да отвара, прегледа, оцењује и рангира понуде или пријаве. Поступак отварања понуда спроводи комисија за јавну набавку и овај поступак је по правилу јавног карактера, осим у изузетним случајевима, када на основу одређених прописа јавност изузетно може да буде искључена. Јавно отварање понуда подразумева да самом поступку отварања могу да присуствују како лица која су поднела понуду и комисији за јавну набавку доставила овлашћења за учествовање у поступку јавног отварања понуда, тако и сва друга лица која желе да посматрају отварање и која чак нису ни узела учешћа у поступку јавне набавке путем подношења понуда. О поступку отварања понуда води се записник у складу са чланом 104. Закона о јавним набавкама. У складу са овом одредбом у записник морају да се унесу следећи подаци: 1) датум и време почетка отварања понуда;

2) предмет и процењена вредност јавне набавке укупно и посебно за сваку партију; 3) имена чланова комисије за јавну набавку који учествују у поступку отварања понуда; 4) имена представника понуђача који присуствују отварању понуда; 5) имена других присутних лица; 6) број под којим је понуда заведена; 7) назив понуђача, односно шифра понуђача; 8) понуђена цена и евентуални попусти које нуди понуђач; 9) подаци из понуде који су одређени као елементи критеријума и који могу да се прикажу нумерички; 10) уочени недостаци у понудама; 11) евентуалне примедбе представника понуђача на поступак отварања понуда. Записник потписују чланови комисије и представници понуђача, који и преузимају примерак записника, а онима који нису присуствовали а поднели су понуду записник се обавезно доставља у року од 3 дана од дана отварања понуда. Обично се у записник уноси податак о времену када је завршен поступак отварања понуда, а могу да се наведу и сви други релевантни подаци. Приликом анализе стручне оцене понуда комисија пре свега анализира процесне претпоставке, а затим утврђује благовременост приспелих понуда. У пракси се често дешава да у временском интервалу од истека рока за подношење понуда до рока за започињање поступка отварања понуда пристигне неблаговремена понуда. У том случају комисија мора одмах да реагује – да испита процесну претпоставку благовремености и да правилно утврди да ли је реч о неблаговременој понуди. Уколико се утврди да је понуда достављена након истека рока за подношење понуда, то ће се у записнику и констатовати и иста се неће отварати. Након отварања понуда комисија ће неблаговремену понуду вратити понуђачу са назнаком да је неблаговремена. По окончању поступка отварања понуда и утврђивању благовремености утврђује се комплетност понуда, односно да ли су у понудама достављени сви докази који се Законом о јавним набавкама и конкурсном документацијом траже. Уколико се констатује неки недостатак у понуди, разматра се

19 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

рада, заштити животне средине и заштити права интелектуалне својине од стране понуђача или кандидата, и од понуђача може да захтева достављање одговарајућих доказа. Уколико понуђач не достави образложење цене или образложење које није уверило наручиоца у могућност испуњења набавке уз поштовање свих релевантних прописа, наручилац такву понуду може да одбије. Након тога, комисија наручиоца приликом стручне оцене понуда проверава и рачунску тачност достављених података у понуди, најчешће у обрасцу понуде или обрасцу структуре цене. Уколико комисија наручиоца утврди рачунску грешку у понуди, уз сагласност понуђача може да изврши исправке рачунских грешака уочених приликом разматрања понуде. Ако се понуђач не сагласи са исправком рачунских грешака, наручилац ће његову понуду одбити као неприхватљиву. После тога евентуално могу да се примене и неки други институти, као што је прибављање додатних обавештења, контрола код понуђача или подизвођача и сл. Комисија наручиоца потом израђује ранг-листу приспелих понуда, примењујући искључиво критеријуме из конкурсне документације. Када су понуде оцењене и рангиране, стекли су се сви материјалноправни елементи да се сачини извештај о стручној оцени понуда. Извештај се сачињава у складу са чланом 105. Закона о јавним набавкама и то је акт комисије који нарочито мора да садржи следеће податке: 1) предмет јавне набавке; 2) процењену вредност јавне набавке укупно и посебно за сваку партију; 3) основне податке о понуђачима; 4) понуде које су одбијене, разлоге за њихово одбијање и понуђену цену тих понуда; 5) ако је понуда одбијена због неуобичајено ниске цене, детаљно образложење – начин на који је утврђена та цена; 6) начин примене методологије доделе пондера; 7) назив понуђача коме се додељује уговор, а ако је понуђач навео да ће набавку извршити уз помоћ подизвођача – и назив подизвођача.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

да ли се ради о битном недостатку у смислу члана 106. Закона о јавним набавкама. Након тога, утврђује се да ли је понуда одговарајућа, односно да ли је у понуди доказано да иста испуњава све тражене техничке спецификације. Према члану 3. став 1. тачка 32, одговарајућа је она понуда која је благовремена и за коју је утврђено да потпуно испуњава све техничке спецификације. Потом се утврђује прихватљивост понуде у смислу испитивања да ли укупна понуђена цена прелази износ процењене вредности јавне набавке и да ли у понуди има некаквих условљавања од стране понуђача. Према члану 3. став 1. тачка 33, прихватљива је она понуда која је благовремена, коју наручилац није одбио због битних недостатака, која је одговарајућа, која не ограничава нити условљава права наручиоца или обавезе понуђача и која не прелази износ процењене вредности јавне набавке. Још се утврђује да ли према овом понуђачу може да се примени институт негативне референце. Након овога комисија испитује и проверава цене у понуди, као и чињеницу да ли понуда садржи цену која се сматра неуобичајено ниском у смислу члана 92. Закона о јавним набавкама. Уколико у понуди комисија пронађе цену која значајно одступа у односу на тржишно упоредиву цену и изазива сумњу у могућност извршења јавне набавке у складу са понуђеним условима, комисија ће се обратити понуђачу писаним путем, уз захтев да детаљно образложи све саставне делове цене које сматра меродавним, а који се нарочито односе на наводе у погледу економике начина градње, производње или изабраних техничких решења, у погледу изу зетно повољних услова који понуђачу стоје на располагању за извршење уговора или у погледу оригиналности производа, услуга или радова које понуђач нуди. Наручилац је дужан да понуђачу у овом случају одреди примерен рок за одговор. Наручилац по добијању образложења проверава меродавне саставне елементе понуде, а нарочито проверава испуњење обавеза које произлазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ови подаци морају да се налазе и у извештају о стручној оцени пријава. Следећи задатак комисије за јавну набавку јесте да припрема предлог одлуке о додели уговора, предлог одлуке о закључењу оквирног споразума, предлог одлуке о обустави поступка јавне набавке, као и предлог одлуке о признавању квалификације. Свака одлука о додели уговора или одлука о обустави поступка мора да буде заснована на извештају о стручној оцени понуда, мора да буде образложена и мора да садржи поуку о правном леку. Када комисија сачини предлог одговарајуће одлуке, исту доставља одговорном лицу наручиоца ради потписивања, а затим је објављује на Порталу јавних набавки и интернет страници наручиоца у складу са Законом о јавним набавкама, од када почињу да теку жалбени рокови за улагање захтева за заштиту права. Комисија за јавну набавку је овлашћена чланом 54. Закона о јавним набавкама да одлучује поводом поднетог захтева за заштиту права. Уколико конкурсна документација коју је припремила комисија за јавну набавку или одлука о додели уговора или одлука о обустави поступка буду оспорене захтевом за заштиту права, комисија наручиоца поступаће по овом захтевом. Комисија наручиоца ће пре свега испитати процесне претпоставке поднетог захтева за заштиту права. Кроз испитивање процесних претпоставки комисија наручиоца утврдиће следеће чињенице: Да ли је захтев за заштиту права благовремен и да ли је поднет од овлашћеног лица, односно комисија наручиоца утврдиће активну легитимацију подносиоца захтева за заштиту права, као и чињеницу да ли је исти потпун. Према члану 149. Закона о јавним набавкама, захтев за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације сматраће се благовременим ако је примљен од стране наручиоца најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, а у поступку јавне набавке мале вредности и квалификационом поступку

– ако је примљен од стране наручиоца три дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева, у складу са чланом 63. став 2. овог закона, указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио. После доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка, рок за подношење захтева за заштиту права јесте десет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавки, а пет дана у поступку јавне набавке мале вредности и доношења одлуке о додели уговора на основу оквирног споразума, у складу са чланом 40а овог закона. У поступку испитивања активне легитимације комисија наручиоца мора да има на уму одредбу члана 148. Закона о јавним набавкама, којом је прописано да захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, подносилац пријаве, кандидат, односно заинтересовано лице које има интерес за доделу уговора, односно оквирног споразума у конкретном поступку јавне набавке и које је претрпело или би могло да претрпи штету због поступања наручиоца противно одредбама овог закона. У поступку испитивања потпуности зах тева за заштиту права комисија наручиоца мора да има у виду члан 151. Закона о јавним набавкама, којим је прописано да наведени захтев мора да садржи: 1) назив и адресу подносиоца захтева и лице за контакт; 2) назив и адресу наручиоца; 3) податке о јавној набавци која је предмет захтева, односно о одлуци наручиоца; 4) повреде прописа којима се уређује поступак јавне набавке; 5) чињенице и доказе којима се повреде доказују; 6) потврду о уплати таксе из члана 156. овог закона; 7) потпис подносиоца. Ако се утврди мањкавост процесних претпоставки, комисија наручиоца, односно наручилац доноси закључак о одбацивању захтева за заштиту права, сем у случају

21 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

јавним набавкама техничке спецификације се одређују на два начина: 1) са позивом на техничке спецификације из члана 70. овог закона и на српске, европске, међународне или друге стандарде и сродна документа, тако да свако позивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће”; 2) у виду карактеристика или функционалних захтева који могу да укључују и еколошке карактеристике и захтеве у погледу енергетске ефикасности и који морају да буду довољно прецизни и јасни како би понуђачи могли да припреме одговарајуће понуде, а наручиоци да набаве добра, услуге или радове који су у складу са њиховим објективним потребама. У смислу члана 72. Закона о јавним набавкама наручилац не може да користи нити да се позива на техничке спецификације или стандарде који означавају добра, услуге или радове одређене производње, извора или градње. Наручилац у конкурсној документацији не може да назначи било који појединачни робни знак, патент или тип, нити посебно порекло или производњу, осим ако наручилац не може да опише предмет уговора тако да спецификације буду довољно разумљиве понуђачима. Навођење елемената попут робног знака, патента, типа или произвођача мора да буде праћено речима „или одговарајуће”. Чланом 169. став 1. тачка 5. Закона о јавним набавкама предвиђен је прекршај за наручиоца уколико не поштује одредбе о одређивању и коришћењу техничких спецификација и стандарда из чл. 70–74. За овај прекршај прописана је казна за наручиоца у износу од 100.000 до 1.000.000 динара, а за одговорно лице код наручиоца – новчана казна од 30.000 до 80.000 динара. Одговорна лица у овом случају били би сви чланови комисије према решењу о њеном образовању. Имајући наведено у виду, свака комисија за јавну набавку, поред задатака које мора да обавља, мора да води рачуна и о својој одговорности, јер је одговорна за законито спровођење поступка јавне набавке.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

када је захтев непотпун. У том случају став Републичке комисије за заштиту права јесте да се супсидијарно примењују правила прописа којима се уређује управни поступак, па се подносилац захтева позива да допуни захтев за заштиту права, а уколико исти по позиву не допуни захтев, доноси се закључак о одбацивању захтева. Након тога, задатак комисије за јавну набавку јесте да мериторно утврди да ли је зах тев за заштиту права основан или није. После претходног испитивања, у року од пет дана од дана пријема уредног захтева за заштиту права наручилац ће: 1) решењем усвојити захтев за заштиту права; 2) доставити Републичкој комисији одговор у којем ће се изјаснити на све наводе захтева за заштиту права, као и комплетну документацију из поступка јавне набавке, ради одлучивања о захтеву за заштиту права. Потребно је да комисија наручиоца води рачуна о овом року од пет дана од дана пријема уредног захтева и да или усвоји захтев решењем, ако је основан, или да сачини детаљан одговор на захтев за заштиту права и убеди другостепени орган да је првостепена одлука била исправна односно законита. Након свих описаних активности комисија наручиоца посебно мора да води рачуна о одговорности ако у појединим фазама поступка прекрши одредбе Закона о јавним набавкама. Најчешће кршење овог закона од стране комисије огледа се у изради конкурсне документације у којој техничка спецификација није сачињена у складу са чланом 70. или 71. Закона о јавним набавкама. Чланом 70. Закона о јавним набавкама предвиђено је да техничка спецификација и пројектна документација, у смислу овог закона, представљају техничке захтеве који су обавезни и саставни део конкурсне документације, а у њима су предвиђене описане карактеристике добара услуга или радова. Оне морају да омогуће да се добра, услуге или радови који се набављају, опишу на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца. У смислу члана 71. Закона о

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Контрола запошљавања са аспекта примене одредаба члана 27е Закона о буџетском систему

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Контрола запошљавања код корисника јавних средстава размотрена је са аспекта примене Закона о буџетском систему, при чему контролу врши буџетска инспекција Министарства финансија.

Слободанка Келечевић, дипл. правник, виши буџетски инспектор у Министарству финансија

ајпре се треба осврнути на прописе којима је регулисана забрана запошљавања код корисника јавних средстава, као и на одредбе којима су прописани случајеви који су изузети из забране запошљавања. Забрана запошљавања у јавном сектору прописана је одредбама члана 27е став 34. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63//13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17). Овим чланом прописано је да корисници јавних средстава не могу да заснују радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних односно упражњених радних места до 31. децембра 2018. године. Подсетник: Законом о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС” 108/13) утврђена је забрана запошљавања код корисника јавних средстава до 31. децембра 2015. године. Изменама и допунама овог закона утврђена је забрана запошљавања за сваку наредну годину, тј. одредбе члана 27е став 34. мењане су само у делу који се односи на период забране запошљавања.

Међутим, ставом 35. истог члана Закона о буџетском систему прописана је могућност заснивања радног односа са новим лицима у изузетним случајевима, односно да, изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може да се заснива уз сагласност Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Овим чланом регулисан је и начин запошљавања на одређено време лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код корисника јавних средстава (став 35. члана 27е Закона), тако да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код корисника јавних средстава не може бити већи од 10% укупног броја запослених. Међутим, ставом 37. истог члана дата је могућност да број запослених по овом основу изузетно може да буде већи од 10% од укупног броја запослених, а прописано је и да, изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим

Молба за попуњавање слободног односно упражњеног радног места и за одобравање додатног радног ангажовања Молба за попуњавање слободног односно упражњеног радног места и за одобравање додатног радног ангажовања подноси се надлежном министарству, односно надлежном органу, у складу са Уредбом.

23 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Уредбом је утврђено које се радно место сматра слободним радним местом, а које упражњеним. Слободним радним местом, у смислу ове уредбе, сматра се радно место предвиђено актом о унутрашњем уређењу, односно организацији и систематизацији радних места, односно послова, које није попуњено на дан ступања на снагу поменутог Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, као и радно место предвиђено доношењем новог, односно изменом постојећег акта о систематизацији, које није попуњено на дан одлучивања о давању сагласности за попуњавање у складу са овом уредбом. Упражњеним радним местом, у смислу ове уредбе, сматра се радно место предвиђено актом о систематизацији, које је било попуњено на дан ступања на снагу наведеног Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, односно после ступања на снагу тог закона, а постало је слободно услед престанка радног односа по било ком основу лица које је било распоређено на том радном месту, односно које је обављало послове тог радног места или премештајем односно распоређивањем запосленог на друго радно место код истог корисника јавних средстава. Укупним бројем запослених код корисника јавних средстава, на основу којег се утврђује број од 10% запослених односно ангажованих лица, у смислу члана 1. тачка 2) ове уредбе, сматра се укупан број запослених на неодређено време код тог корисника. Сагласност за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава даје комисија образована Одлуком о образовању Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

основама код корисника јавних средстава може да буде већи од 10% од укупног броја запослених уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Законом је прописано да ће Влада својим актом ближе уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана. Одредбе овог закона које се односе на ограничење укупног броја запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код корисника јавних средстава, примењују се од 1. марта 2014. године. Како је одредбама члана 27е став 38. одређено да ће се актом Владе ближе уредити поступак за прибављање сагласности из става 35. и 37. овог члана, Влада Републике Србије донела је Уредбу о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 113/13, 21/14, 66/14, 118/14, 22/15 и 59/15), којом је ближе одредила поступак за прибављање сагласности: 1. за заснивања радног односа са новим лицима ради попуњавања слободних, упражњених радних места код корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 35. Закона о буџетском систему; 2. да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по основу уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код одређеног корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 37. Закона, буде већи од 10% од укупног броја запослених код тог корисника; 3. за настављање поступака ради попуњавања радних места код корисника јавних средстава, који су започети, а нису окончани до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 108/13).

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Молба се подноси надлежном органу до петог у месецу за одлучивање Комисије у том месецу. Збирни преглед примљених молби из става 2. овог члана доставља се Министарству финансија на Обрасцу ЗПМ – Збирни преглед молби. Овај образац доставља се у писаном и електронском облику. Министарство финансија до 15. у месецу доставља надлежном органу мишљење о укупном броју слободних односно упражњених радних места која се могу попунити у наредном месецу. Полазећи од примљених молби, мишљења Министарства финансија и сопствене процене о потреби и могућностима за попуњавање слободних односно упражњених радних места код корисника јавних средстава, надлежни орган до 20. у месецу доставља Комисији обједињени предлог акта о давању сагласности за попуњавање слободних односно упражњених радних места код подносилаца молбе, као и по један примерак молбе за сваког од њих. Изузетно, на посебно образложени предлог појединог корисника, односно надлежног органа, Комисија може једним актом дати сагласност за попуњавање слободних односно упражњених места код тог корисника за целу календарску годину, без могућности повећања броја новозапослених у тој години. Молба се не подноси за попуњавање слободног односно упражњеног радног места премештајем, односно распоређивањем на друго радно место унутар истог корисника јавних средстава, ни премештајем из другог државног органа по спроведеном интерном конкурсу, по основу споразума о преузимању из другог органа, као и за заснивање радног односа на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка. Молба се не подноси ни у случају попуњавања слободних односно упражњених радних места заснивањем радног односа са лицем коме је радни однос на неодређено време код корисника јавних средстава престао на основу споразума ради заснивања радног односа код другог корисника јавних средстава. У овом споразуму мора бити наведен корисник јавних средстава код кога лице заснива радни однос. Корисник јавних средстава дужан је да о сваком попуњавању радних места у

овом случају обавести Комисију у року од пет дана. Уз обавештење прилаже се и споразум о престанку радног односа. Молба се не подноси ни у случајевима: ● заснивања радног односа са особом са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом; ● радног ангажовања незапослених лица у циљу спровођења мера активне политике запошљавања, у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови, додатно образовање и обуке), које се реализују преко Националне службе за запошљавање; ● ангажовања лица ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из њихових извора. Треба имати у виду да лица која су ангажована по основу уговора, без заснивања радног односа, у овим случајевима не улазе у ограничење укупног броја запослених на одређено време због повећаног обима посла и лица ангажованих ван радног односа код корисника јавних средстава, што је прописано чланом 27е став 36. Закона о буџетском систему. У овим случајевима корисник јавних средстава је дужан да о сваком радном ангажовању обавести Комисију у року од пет дана. Обавештење мора да садржи број радноангажованих лица, основ ангажовања и извор из којег се финансирају њихове плате (зараде) односно накнаде, са припадајућим порезима и доприносима. У случају заснивања радног односа на одређено време, односно ангажовања лица ван радног односа преко Националне службе за запошљавање, корисник јавних средстава је у обавези да уз обавештење достави и уговор закључен са Националном службом за запошљавање.

Инспекцијска контрола Буџетска инспекција, као што је раније наведено, врши инспекцијску контролу примене наведених одредаба Закона о буџетском систему и одредаба Уредбе о поступку за

управи обављају ефикасно, стручно и ажурно, те имајући у виду број становника и величину на подручју општине, постоји потреба за ангажовањем 4 лица на неодређено време. Општина није добила сагласност за повећање броја запослених. Прегледом документације о броју запослених и ангажованих по уговорима и другом основу у општинској управи утврђено је да општина за претходно наведене послове није извршила пријем у радни однос 4 лица на неодређено време.

Уочене неправилности описане су у следећим примерима:

25 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Пример број 1: Контролисана општина је у 2016. години извршила пријем на неодређено време два лица, за шта није добила сагласност надлежног органа. Наиме, општина је поднела захтев на обрасцу ПРМ за пријем у радни однос ради ангажовања 2 лица на неодређено време у општинској управи на пословима инспектора са високом стручном спремом. Захтев за прибављање сагласности за заснивање радног односа, са обрасцем ПРМ – Ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, ради прибављања сагласности за заснивање радног односа упућено је надлежном органу. Општинска управа није добила сагласност за повећање броја запослених. Међутим, иако није добијена сагласност за повећање броја запослених, општинска управа је примила у радни однос на неодређено време два инспектора на основу решења која је донео начелник општинске управе. На овај начин поступљено је супротно одредбама члана 27е ст. 34. и 35. Закона о буџетском систему, чиме је почињен прекршај из члана 103б ст. 1. и 2. истог закона. Такође, у поступку контроле извршен је увид у обрачун зарада за ове запослене, па је на основу података које је доставила финансијска служба за обрачун расхода који су настали на име бруто плата које су обрачунате и исплаћене овим запосленима од дана заснивања радног односа на неодређено време до

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава. У поступку контроле примене наведених одредаба члана 27е, ст. 34, 35, 36. и 37. Закона о буџетском систему, и Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава, код неких корисника уочене су неправилности у примени овог закона. Међутим, наведене одредбе Закона и Уредбе у неким случајевима правилно су примењене: Општина је поднела захтев за прибављање сагласности за ново запошљавање и то 17. 1. 2017. године. Захтев за доставу сагласности за пријем у радни однос ради ангажовања 4 лица на неодређено време у општинској управи на пословима: нпр. ажурирање бирачког списка – 1 лице, послови архиве – 1 лице, послови исплате инвалидских принадлежности – 1 лице и послови буџетског рачуноводства – 1 лице, поднет је надлежном министарству на прописаном обрасцу. Према овом обрасцу, у структури запослених на крају месеца који претходи месецу у ком се подноси захтев, 242 извршилаца систематизовано је на свим радним местима, број запослених на неодређено време је 161, број запослених на одређено време због повећаног обима посла и лица ангажованих ван радног односа је 16 и укупан број запослених/ангажованих је 177. Молба за попуњавање слободних/упражњених радних места поднета је за укупно 4 лица и то: 1 на неодређено време са високом стручном спремом и 2 са средњом стручном спремом, а на одређено време 1 са високом стручном спремом. У образложењу се наводи да у приказаном броју запослених на неодређено време нису приказана постављена лица (начелник и заменик начелника општинске управе, 3 помоћника председника општине и шеф кабинета председника општине), као и да због природног одлива запослених (остваривање права на инвалидску и старосну пензију, смрт запосленог, споразум о преузимању у други орган) и потребе да се послови у општинској

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

времена вршења контроле, утврђено да је по овом основу укупно исплаћено на име бруто плате 2.000.000,00 динара. Контрола обрачуна зарада за ове запослене извршена је непосредним увидом у картице зарада за период у 2016. години и у појединачне обрачунске листе – обрачуне плате од месеца за који је извршен обрачун плата по заснивању радног односа у општинској управи. Рачуноводствене промене по овом основу прокњижене су на за то прописаним контима Главне књиге. Дакле, расходи настали на име исплата плата, пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање наведеним радницима од заснивања радног односа на неодређено време до времена вршења контроле износе укупно 2.000.000,00 динара. Како су ови запослени засновали радни однос супротно члану 27е став 34. и 35. Закона о буџетском систему, исплатом плата за њих поступљено је супротно одредбама члана 56. став 4. Закона о буџетском систему, чиме је одговорно лице починило прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) истог закона. Пример број 2: Општина је у периоду од јуна 2016. године до јула 2017. године ангажовала лица по основу уговора (лица ангажована по уговору о делу и уговору о привременим и повременим пословима). Утврђено је да се број додатно ангажованих по уговорима мењао по месецима од 20 до 25 лица. У општини је у том периоду укупан број запослених био 160. Општина није имала сагласност за ангажовање лица по уговору. Према томе, општина је по основу уговора ангажовала више лица од дозвољеног, а није имала сагласност за то, што је супротно одредбама члана 27е ст. 36. и 37. Закона о буџетском систему, тако да је почињен прекршај из члана 103б ст. 1. и 2. истог закона. Исплатом средстава лицима ангажованим по уговору поступљено је супротно одредбама члана 56. став 4. Закона о буџетском систему. Због ове неправилности одговорно лице контролисане јединице локалне самоуправе починило је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему, којим

је предвиђена новчана казна од 10.000 до 2.000.000 динара. Сходно изнесеном, важно је истаћи да приликом контроле запошљавања, са становишта примене члана 27е, ст. 34, 35, 36. и 37. Закона о буџетском систему, а уколико су утврђене неправилности као у претходно наведеним случајевима, одговорно лице контролисаног корисника буџетских средстава чини два прекршаја, и то прекршај из члана 103б и из члана 103. Закона о буџетском систему. Такође, не поступајући по претходно наведеним одредбама Закона о буџетском систему, за прекршај из члана 103б казниће се и корисник јавних средстава. Наиме, одредбама члана 103б Закона о буџетском систему прописано је да ће се новчаном казном у износу од 500.000 до 2.000.000 динара казнити за прекршај корисник јавних средстава ако не поштује одредбе члана 27е, ст. 34, 35, 36. и 37. овог закона. Новчаном казном од 30.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице корисника јавних средстава ако не поштује одредбе члана 27е, ст. 34, 35, 36. и 37. овог закона. Такође, у случају да директни односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање не поштују одредбе члана 27е, ст. 34, 35, 36. и 37. овог закона, овом одредбом је прописано да ће министар решењем: 1) привремено обуставити извршење апропријација намењених за исплату плата односно примања запосленим, изабраним, постављеним и ангажованим лицима код корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање; 2) привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица јединици локалне власти. Одредбама члана 56. став 4. Закона о буџетском систему прописано је да преузете обавезе које су настале у супротности са овим законом или другим прописом не могу да се

лице казнити новчаном казном од 10.000 до 2.000.0000 динара.

Прекршајни поступак Чланом 104. Закона о буџетском систему прописано је да захтев за покретање прекршајног поступка из чл. 103. и 103б овог закона подноси буџетска инспекција. Прекршајни поступак из чл. 103. и 103б овог закона не може да се покрене ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен. Прекршајни поступак води се у складу са одредбама закона којима се уређују прекршаји.

Законом о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, 113/17), чија је примена одређена за 1. јули ове године, уређује се правни основ за финансијску подршку породици са децом из републичког, градског и општинског буџета.

Алжбета Марко, дипл. ек., с дугогодишњим радним искуством на пословима буџетског пословања, начелник за финансије у Општини Ковачица

Краћи осврт на нови закон Новим Законом о финансијској подршци породици са децом омогућено је следеће: 1. олакшава се поступак остваривања права;

2. обезбеђује се побољшање услова за задовољавање основних потреба деце; 3. обезбеђују се посебни подстицаји за рађање деце и подршка материјално угроженим породицама, породицама са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом и деци без родитељског старања; 4. проширује се обухват корисника, при чему се не угрожавају средства предвиђена буџетом за ове намене, и усклађују се поједине одредбе са прописима Европске уније;

27 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

исплаћују на терет рачуна трезора, што повлачи одговорност одговорног лица – председника општине – из члана 71. став 1. и 2. Закона о буџетском систему. Повредом одредаба члана 56. и 71. став 1. и 2. Закона о буџетском систему, одговорно лице починило је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему. Одредбама члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему прописано је да ће се за ове прекршаје одговорно лице корисника буџетских средстава, одговорно лице корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање или друго одговорно

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

5. успоставља се и додатна заштита деце из посебно рањивих група, као на пример: деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, деце без родитељског старања и деце корисника новчане социјалне помоћи; 6. уводи се ново право на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета, које ће омогућити великом броју жена да по први пут стекну могућност остваривања права на остале накнаде у периоду по рођењу детета. Наиме, жене које нису у радном односу већ самостално обављају делатност, власнице су пољопривредног газдинства или су радно ангажоване по основу привремених и повремених послова, уговора о делу, ауторских уговора или су у тренутку рођења детета незапослене и нису оствариле право на новчану накнаду по основу незапослености, а радиле су у периоду који је од утицаја на остваривање права. Поред тога, ово право могу да остваре и жене које су пољопривредни осигураници. То значи да се на овај начин у одредбама новог Закона пружа посебна заштита женама које су радно ангажоване по основу флексибилних облика рада и које сада не морају да прекидају своје делатности, односно саме ће одлучивати да ли ће и у ком облику ће их редуковати, а држава ће им обезбедити накнаду на основу претходних издвајања по основу доприноса за обавезно социјално, односно пензијско и инвалидско осигурање. Треба истаћи да се посебна подршка пружа и родитељима по основу рођења првог детета, имајући у виду повећане трошкове који су неопходни у првим данима рођења детета. Ново законско решење омогућава и следеће: 1. смањење потребне документације, 2. директну исплату права, као и 3. бољу заштићеност запослене породиље чији редовни приходи у периоду коришћења одсуства неће бити условљени вољом и тренутним финансијским стањем послодавца. Ново законско решење омогућило је смањење потребне документације, директну исплату права, као и бољу заштићеност запослене породиље, чији редовни приходи у периоду коришћења одсуства неће бити условљени вољом и тренутним финансијским стањем послодавца.

Такође је важно истаћи да ће у периоду коришћења накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, министарство надлежно за социјална питања преузети улогу послодавца тако што ће обрачун и исплату за ова права вршити директно на рачун корисника. Како је исплата прихода који имају карактер зараде регулисана посебним сетом прописа који прописују обавезе за послодавца као исплатиоца прихода, део тих прописа мора да се усклади са новим начином обрачуна и исплате ових накнада. Ово се посебно односи на прописе који прописују подношење пореских пријава за порезе и доприносе по одбитку. Разлози леже и у потреби за смањењем буџетских расхода опредељених за исплату права прописаних Законом, који се превасходно односе на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, насталих као последица изигравања и злоупотребе досадашњих одредаба Закона. Ова средства су прерасподељена за реализацију других права из области финансијске подршке породици са децом. Новину у Закону представљају одредбе које се односе на информациони систем за исплату права, ажурирање и чување података и заштиту њиховог коришћења. У циљу аутоматизације обрачуна износа за исплате које корисницима права врши Министарство по основу овог закона, Министарство успоставља Информациони систем за исплату права (ИС). У ИС уносе се подаци из захтева за остваривање права, приложених и по службеној дужности прибављених доказа, из решења донетих по тим захтевима, као и подаци из других докумената који су овим законом предвиђени да се достављају у току решавања захтева и коришћења права, као што су потврде о редовном похађању школе. На основу унетих података, путем ИС-а води се евиденција поднетих захтева, донетих решења, евиденција доказа прибављених по службеној дужности, електронским путем посредством ИС-а, као и подносилаца захтева и чланова њихових домаћинстава.

Права о којима се стара општина или град могла би да се дефинишу као: 1. накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом;

29 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

О којим правима се стара локална самоуправа

2. накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи; 3. регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Наиме, накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом остварује се под повољнијим условима, који обухватају 20% већи цензус за остваривање права и 50% већи износ дечјег додатка. У случају испуњења услова за увећање износа дечјег додатка по више основа, Законом је прописано ограничење увећања до 80% редовног износа дечјег додатка. Треба нагласити да Закон дозвољава могућност увођења и права на дечји додатак корисника новчане социјалне помоћи, без поновне оцене материјалног стања породице, уз доказ да дете редовно похађа школу. Независно од материјалних услова, право на дечји додатак оствариће породица која има дете са сметњама за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица према условима прописаним Законом о социјалној заштити. Дужина трајања права корисника дечјег додатка продужава се до завршетка редовног средњег образовања, а најдуже до навршених 20 година живота, а за децу која су из оправданих разлога касније започела школовање – до навршене 21. године живота. Накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи јесте законско право о којем се стара општина или град. Независно од материјалних услова, право на дечји додатак оствариће породица која има дете са сметњама за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица према условима прописаним Законом о социјалној заштити. Регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица – накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу кориснике новчане социјалне помоћи такође је додатна мера заштите посебно осетљиве групе деце. Њом се подстиче укључивање ове деце у редовне предшколске групе, чиме се омогућава детету да се развија у складу са својим могућностима.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

На основу наведених података у ИС-у формирају се подаци за исплату по правима прописаним овим законом, укључујући податке за плаћање пореза и доприноса за накнаду зараде, односно накнаде плате. У ИС-у такође се води евиденција исплата по носиоцима права, као и података о плаћени порезима и доприносима за она права која имају карактер накнаде зараде, односно накнаду плате. Уколико нису довољни за правилно одређивање износа за плаћање пореза и доприноса који се захтевају за пореску пријаву, надлежни орган у ИС уноси додатне податке. Овлашћена лица надлежног органа имају приступ ИС-у и тим путем се, између осталог, врши унос података, увид у податке о исплатама, преузимање података за плаћање пореза и доприноса, унос повратних информација о прихваћеним пореским пријавама и преглед одговарајућих статистичких извештаја. Овлашћена лица надлежног органа у оквиру ИС-а имају приступ и функционалностима чија је сврха ефикаснији рад надлежног органа, као што је увид у службене евиденције других органа у случају када постоје технички услови за повезивање. Ближе услове и начин успостављања ИС-а, прикупљања, уноса, ажурирања, доступности података и друга питања од значаја за тај систем прописује министар надлежан за социјална питања. Законом се уводи и правни основ за спровођење активности у току трајања Дечје недеље, чије су одредбе до сада биле садржане у Закону о друштвеној бризи о деци. Ове одредбе претрпеле су одговарајућа терминолошка усклађивања са променама узрокованим техничким и технолошким развојем друштва, а финансирање активности за време трајања Дечје недеље остаје и даље у надлежности министарства задуженог за социјална питања.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

С обзиром на то да се о наведеним правима стара општина односно град и обавезе по овом основу измирују се из буџета јединице локалне самоуправе. Надаље, Законом је прописано и то да општина односно град, ако су обезбедили средства у својим буџетима, могу да утврде и друга права, односно већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање. У складу са тим правним основом, у неким општинама се, као посебан подстицај рађању деце, издваја из буџета општине једном у току фискалне године новчана помоћ за новорођену децу чији родитељи имају пребивалиште на територији те општине или општина на други начин доприноси порасту наталитета у својој средини, односно из буџета може да се утврди издвајање за такозвану једнократну новчану помоћ становништву за вантелесну оплодњу, које може да се изврши из буџета уколико је у питању четврти покушај, јер се три покушаја финансирају о трошку надлежних државних институција. Јасно је, дакле, да је један од видова помоћи побољшању наталитета и финансијска помоћ становништву за вантелесну оплодњу, која се планира у оквиру социјалног програма у буџету – Програм 12 – Примарна здравствена заштита, Програмска активност 1801 – 0003, односно на функционалној класификацији 700 – ЗДРАВСТВО, односно ближе распоређивање по функционалној класификацији јесте 732 – Специјализоване болничке услуге. Наиме, да би општина утврдила горенаведено право, неопходно је да донесе Правилник којим се регулишу ближи услови и начин остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у општини, којим се регулишу ближи услови које је неопходно испунити од стране родитеља новорођене деце како би се остварило право за добијање новчане накнаде за новорођену децу. У тим условима, практично у свим општинама које су увеле овакво издвајање из буџета, једнократну новчану помоћ за новорођену децу најчешће остварује мајка за своје дете, под условом да има пребивалиште

односно боравиште на територији те општине и да непосредно брине о детету. Висина једнократне новчане помоћи за новорођено дете је варијабилна односно разнолика по општинама и градовима, што зависи од финансијских могућности буџета те општине и политике која се води у оквиру општине, као и од тога на шта руководство општине ставља првенство у реализацији буџета и колико има слободних средстава за овакве намене, уколико се определи да из буџета издвоји породици новорођенчета посебан новчани подстицај рађању деце. Неопходно је напоменути да, уколико се на (не)утврђено право од стране странке која треба да оствари ово право поднесе жалба, о правима из Закона о финансијској подршци породици са децом у првом степену решава општинска односно градска управа у којој је пребивалиште подносиоца захтева, осим о праву на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, о којем решава општинска односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог.

Покретање поступка и накнада трошкова за вантелесну оплодњу Правни основ Поступак се спроводи у вези са члановима 4. и 26. Закона о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења („Сл. гласник РС” број 72/2009), а покреће се у складу са чланом 90. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 16/2016), Правилником о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 12/2016 и 45/2016) и Упутством о спровођењу лечења неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења број 180-362/14, донетим од стране РФЗО који регулишу област лечења неплодности, као и у складу са одлуком јединице локалне самоуправе. Услов за остваривање права је да су у буџету локалне самоуправе планирана средства за ову намену.

Одлучивање у поступку Странка подноси захтев, у складу са чланом 90. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 16/2016) ако испуњава услове предвиђене одлуком органа јединице локалне самоуправе о надокнади трошкова за вантелесну оплодњу која није покривена средствима из Републичког фонда за здравствено осигурање. Одмах по пријему предмета службено лице надлежног органа узима у обраду предметни захтев и предузима радње у законским роковима. Евентуално може доћи до примене члана 59. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС” број 18/16), ако поднесак садржи неки формални недостатак који спречава поступање по поднеску или ако је неразумљив или непотпун, те орган обавештава подносиоца захтева на који начин да уреди поднесак и одређује подносиоцу рок у ком је дужан да недостатке отклони (рок који не може бити краћи од 8 дана), уз

31 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује, а сходно ставу 2. истог Закона, поступак се води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања. Ако службену евиденцију води други орган, општинска/градска управа дужна је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се подаци које тражи поступајући орган – општинска/градска управа – могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року (ЗУП, члан 9. став 2. и члан 103). Увид и прибављање података које врши сам орган општинске/ градске управе, врши се одмах. Странка изричито може да изјави да ће све или неке од наведених докумената прибавити сама и да ће их доставити накнадно. Такође, подносилац захтева изјављује да је сагласан да надлежни орган врши увид и прибави податке или документа неопходна за одлучивање. Потребно је да оваква изјава странке буде у писаној форми.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Право на подношење захтева, сагласно члану 26. Закона о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009), имају пунолетна и пословно способна жена и мушкарац који воде заједнички живот у складу са законом којим се уређују породични односи – супружници, односно ванбрачни партнери који су, с обзиром на године живота и опште здравствено стање, способни да врше родитељску дужност и који су у таквом психосоцијалном стању на основу кога оправдано може да се очекује да ће бити способни да обављају родитељске дужности, у складу са законом, у интересу детета, ако су имали три безуспешна покушаја вантелесне оплодње на терет средстава обавезног здравственог осигурања. Трошкови који се надокнађују обухватају трошкове поступка за вантелесну оплодњу и набавку неопходних лекова. Захтев за накнаду трошкова за вантелесну оплодњу подноси физичко лице – странка која испуњава прописане услове органу јединице локалне самоуправе надлежном за послове здравствене заштите. Уз попуњен и поднет образац захтева, странке достављају и следећа документа: 1. личну карту на увид, 2. изјаву од стране два сведока да пар остварује заједницу живота у складу са законом уколико нису закључили брак, 3. акт надлежне комисије здравствене установе о испуњености здравствених услова за укључивање у процес вантелесне оплодње, 4. доказ о три безуспешна покушаја вантелесне оплодње на терет средстава обавезног здравственог осигурања. Увид у остале податке или прибављање докумената врши надлежни орган по службеној дужности, у складу са члановима 9. и 103. Закона о општем управном поступку, и то у податке из: 1. Извода из матичне књиге венчаних, 2. Уверења о држављанству за странке. Сходно члану 9. став 3. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/2016), орган је дужан да по службеној дужности, у складу са Законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року, када ће се захтев сматрати неуредним и као такав одбацити. Након припремног комплетирања предмета – захтева, надлежни службеник документацију доставља комисији коју образује руководилац надлежног органа. Комисију по правилу чине: социјални радник, психолог, лекар специјалиста – гинеколог и запослени у надлежном органу. Комисија врши контролу испуњености услова за накнаду трошкова за вантелесну оплодњу по одредбама одлуке јединице локалне самоуправе и предлаже доношење решења по поднетом захтеву. На основу приложене документације и предлога Комисије одлучује се о захтеву, а надлежни орган доноси решење којим усваја или одбија захтев за накнаду трошкова за вантелесну оплодњу. У случају када је решење негативно, странке могу да поднесу жалбу другостепеном органу у року од 15 дана од дана пријема обавештења. Акт којим се усваја захтев надлежни орган доставља надлежној здравственој установи и подносиоцу захтева. По добијању позитивног решења брачни односно ванбрачни партнери одлазе у надлежну здравствену установу ради обављања поступка вантелесне оплодње. Законски рок за решавање по захтеву је 30 дана, али се препоручује да се реши по захтеву у року од 20 дана.

Спровођење Закона у пракси – примери правилника о критеријумима за остваривање права на финансијску помоћ за вантелесну оплодњу и правилника У наставку је дат пример Правилника о критеријумима за остваривање права на финансијску помоћ за вантелесну оплодњу на територији општине ________ . На основу члана __ . Одлуке о буџету Општине __________ за 2018. годину („Службени лист Општине ___________” бр. _____) Општинско веће Општине ________ на седници одржаној дана __________ донело је:

Правилник о критеријумима за остваривање права на финансијску помоћ за вантелесну оплодњу у 2018. години I Основне одредбе Члан 1. Овим правилником уређују се критеријуми за остваривање права на финансијску помоћ за вантелесну оплодњу у 2018. години. Овим правилником утврђују се шира права у односу на права из обавезног здравственог осигурања у циљу укључења већег броја парова у поступак вантелесне оплодње. II Критеријуми за остваривање права Члан 2. Критеријуми за остваривање права на финансијску помоћ за вантелесну оплодњу су: – да пар има држављанство Републике Србије и пребивалиште на територији Општине __________ најмање годину дана пре дана подношења захтева; – да пар испуњава здравствене критеријуме које је прописала Републичка стручна комисија Министарства здравља за вантелесну оплодњу и асистирану репродукцију; – да пар не испуњава услове за укључивање у Програм вантелесне оплодње који финансира Републички фонд за здравствено осигурање, у погледу броја покушаја вантелесне оплодње или година старости женског партнера. Право на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу може да оствари жена која је претходно без успеха имала три покушаја вантелесне оплодње на терет средстава обавезног здравственог осигурања или је ову врсту услуге платила из личних средстава. Право може да оствари жена до 42 године старости. III Висина финансијске помоћи Члан 3. Висина финансијске помоћи износи до __________ динара по пару и исплаћује се у једнократном износу. Предност у финансирању помоћи имају парови који су спремни да делом суфинансирају вантелесну оплодњу. Право на надокнаду трошкова за вантелесну оплодњу може да се оствари за један покушај вантелесне оплодње.

На основу члана 9. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, 113/17) и члана ___ . Одлуке о буџету Општине _____________ за 2018. годину („Сл. лист Општине ____________” бр. _____) Општинско веће Општине ____________ на седници одржаној дана ___________ донело је: Правилник о ближим условима и начину остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини ___________

33 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

I Уводне одредбе Члан 1. Овим правилником одређују се ближи услови и начин остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини _____________ , утврђену Одлуком о буџету Општине _________ за 2018. годину (у даљем тексту: Правилник). II Услови и начин остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини _________ Члан 2. Једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини ________ остварује мајка за своје дете, под условом да има пребивалиште односно боравиште на територији Општине ___________ и да непосредно брине о детету. Члан 3. Право на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини ________ остварује се на основу поднетог захтева мајке и следећих доказа: – фотокопије Извода из матичне књиге рођених за дете; – фотокопије личне карте, односно доказа о пребивалишту на територији општине или избегличке легитимације за мајку; – изјаве мајке да непосредно брине о свом детету; – фотокопије пријаве пребивалишта за дете; – фотокопије штедне књижице или текућег рачуна. Члан 4. Када отац детета остварује право на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини ___________ , поред доказа из

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

IV Поступак Члан 4. Захтев за доделу финансијске помоћи подноси се Комисији за остваривање права на вантелесну оплодњу Општине __________ . Уз захтев се прилаже: – Извод из матичне књиге венчаних или изјава оверена од стране два сведока да пар живи у заједници, – Уверење о држављанству Републике Србије пара; – уверење о пребивалишту пара и фотокопија личне карте; – профактура здравствене установе која ће вршити вантелесну оплодњу о висини средстава потребних за покриће трошкова вантелесне оплодње и решење о упису установе у регистар код надлежног суда (уколико је приватна клиника). Члан 5. О праву на финансијску помоћ одлучује Комисија за остваривање права на вантелесну оплодњу. На основу одлуке Комисије средства се преносе кориснику финансијске помоћи. Члан 6. Корисник средстава је дужан да додељена средства искључиво користи за намену за коју су додељена. Доказ о наменском трошењу средстава је извештај здравствене установе о спроведеном поступку вантелесне оплодње, који је корисник дужан да достави у року од 6 месеци од дана преноса средстава. Уколико корисник средстава у року из претходног става не достави извештај здравствене установе, сматраће се да средства нису наменски утрошена и покренуће се поступак за повраћај пренетих средстава, увећаних за законску затезну камату. Члан 7. О правима по овом правилнику Одељење за друштвене делатности обавештава грађане преко средстава јавног информисања. IV Завршне одредбе Члан 8. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Општине __________ ” . Председник Општине ___________

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

члана 3. овог правилника за мајку детета, подноси и исте доказе за себе и један од следећих доказа: – Извод из матичне књиге умрлих за мајку; – уверење органа старатељства о чињеници да је мајка напустила дете; – решење да је мајка лишена родитељског права; – потврду надлежног здравственог органа о тешкој болести мајке или решење којим је мајка лишена пословне способности; – потврду надлежне установе о почетку и трајању издржавања казне затвора за мајку. Члан 5. Захтев за остваривање права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини ___________ подноси се најкасније до навршене прве године живота детета Одељењу за друштвене делатности Општине ____________ . Право из чланова 3. и 4. остварују мајка или отац, под условом да подносилац захтева у тренутку рођења детета има пребивалиште односно боравиште на територији Општине ____________ .

Члан 6. Једнократна новчана помоћ за новорођену децу у Општини _________ исплаћује се мајци односно оцу путем уплате на штедну књижицу, текући рачун или путем благајне Општине ________ – Општинске управе ____________ . III Висина једнократне новчане помоћи Члан 7. Једнократна новчана помоћ за новорођену децу у Општини ____________ за 2018. годину износи __________ динара. Додатна средства у номиналном износу од __________ динара остварују се на основу чланова 3, 4. и 5, за рођење близанаца. IV Завршне одредбе Члан 8. Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном листу Општине _____________ ”, а примењиваће се од 1. 1. 2018. године. Председник Општине __________

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? – Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама. – Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима. – Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. – Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки. – Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови). – Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. – Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач победио. – Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Поништај решења о изузимању градског грађевинског земљишта Ауторка у овом тексту обрађује веома актуелну тему која се појавила у пракси Управног суда.

У образложењу пресуде У 3942/16, којом је тужба уважена, наведено је следеће: „Међутим, основано се, по оцени Управ ног суда, наводима тужбе указује на то да је приликом доношења оспореног решења по вређен закон на штету тужиоца. Ово стога што је у спроведеном поступку по подне том захтеву за поништај правоснажног ре шења о изузимању донето решење којим се поништава правоснажно решење Одељења за имовинскоправне послове и испитивање порекла имовине Скупштине Општине Зве здара од 29. 3. 1977. године, а исто се одно си само на новоформиране делове, односно парцеле, што не чини целине које су изузете. Није могуће поништити правоснажно реше ње у делу који обухвата новоформиране ка тастарске парцеле, већ се може поништити само у делу који се односи на парцелу изузе ту онако како гласи у диспозитиву решења

35 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

аконом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 47/2003, 34/2006 и 39/2009 – одлука УС), у одредби чла на 86. став 7. предвиђено је да ће се, на зах тев ранијег сопственика, односно његовог законског наследника, поништити право снажно решење о изузимању градског гра ђевинског земљишта из његовог поседа, ако корисник градског грађевинског земљишта исто не приведе намени за коју је земљиште изузето у року од годину дана од дана ступа ња на снагу овог закона. Иако наизглед јасна, ова одредба Зако на у примени је изазвала много дилема код органа управе, које су се одразиле и на по ступање Управног суда, који је при истом чињеничном и правном стању доносио ра зличите одлуке. То је био и повод да Управ ни суд, у циљу уједначавања судске праксе и спречавања настанка повреде уставом гарантованог права странака на правично суђење, заузме одговарајући правни став по овом питању. Наиме, у предмету Управног суда У 3942/16 тужба је уважена и поништено је решење Министарства финансија којим је одбијена жалба изјављена против решења Одељења за имовинскоправне и стамбене послове Градске општине Звездара, којим је поништено правоснажно решење ис тог одељења, којим су изузете уз накнаду из поседа земљишно-књижних корисника

одређене катастарске парцеле и то у делу који обухвата новоформиране катастарске парцеле у истој катастарској општини. У пресуди Управног суда У 11544/15 одбије на је тужба која је изјављена против реше ња другостепеног органа којим је одбијена жалба изјављена против решења Одељења за имовинскоправне и стамбене послове Град ске општине Звездара, којим је делимично поништено правоснажно решење Општине Звездара – истог одељења, којим је изузето уз накнаду из поседа земљишно-књижних корисника неизграђено грађевинско земљи ште и то у делу који се односи на новофор мирану катастарску парцелу насталу деобом друге катастарске парцеле.

УПРАВНО ПРАВО

Ружа Урошевић, судија Управног суда

УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

чији се поништај врши. Наиме, правоснажно решење о изузимању градског грађевинског земљишта из поседа ранијег сопственика, односно његовог законског наследника, може се делимично поништити и у односу на део или више изузетих парцела, али само уколико су засебно одређени у диспозити ву решења и не представљају део комплек са земљишта који је као такав изузет ради привођења намени. Осим тога, основано се наводима тужбе указује на то да у спроведе ном поступку вештачења од стране Градског завода за вештачење није правилно утврђе на намена за коју је изузето земљиште. Ово стога што вештак није извршио увид у Урба нистичко-техничке услове број 4824/1 од 11. 8. 1973. године, што не спори у свом налазу, јер исти не постоје у архиви Урбанистичког завода Београда и Секретаријата за урбани зам и грађевинске послове Београда. Наиме, вештак је био дужан да утврди садржину планског акта који је важио у време изврше ног изузимања, да би могао да наведе која је била планирана намена спорног земљишта у време изузимања, јер од одговора на ово пи тање зависи и законитост оцене да ли је изу зето земљиште приведено намени ради које је изузето. Пропуштање вештака да поступи на описани начин имало је за последицу то да је од стране управних органа незаконито извршен поништај правоснажног решења о изузимању, које се односи на земљиште које је имало утврђену јавну намену и на коме је изграђен водовод и изведене су саобраћај ница и колско-пешачка стаза, све у циљу привођења намени ради које је земљиште изузето.” У образложењу пресуде У 11544/15, којом је тужба одбијена, наведено је следеће: „Правилно је поступио тужени орган када је одбио жалбу тужиоца изјављену про тив решења првостепеног органа, налазећи да је то решење донето без повреде правила поступка, као и да је засновано на правилно утврђеном чињеничном стању и правилној примени материјалног права. Ово стога што из списа предмета и образложења оспоре ног решења произлази да је тужени орган у поступку који је претходио доношењу

оспореног решења утврдио да је закључком првостепеног органа, број 463-538/2007 од 15. 7. 2014. године, извршено спајање по ступака под бројевима 463-536/2007, 463537/2007, 463-539/2007 и 463-538/2007, ради вођења јединственог поступка. У поступку је извршено вештачење катастарске парцеле број 2245 КО М од стране Градског завода за вештачење у Београду, који је дао налаз Г 606/14 од 24. 9. 2014. године. Налаз је урађен од стране вештака мр С. В. В., која је увидом у списе и расположиву документацију извр шила увиђај 12. 9. 2014. године на лицу ме ста и утврдила да су означене парцеле које су изузете из поседа ранијег власника брисане и спојене у јединствену катастарску парцелу број 2245/3, те да је на основу Уверења РГЗ-а од 8. 11. 2005. и 14. 1. 2014. године утврђено да се не може са сигурношћу утврдити да ли су приведене намени у складу са урбанистич ким условима број 4824/1 од 11. 8. 1973. го дине за изградњу насеља М., који су важили у време изузимања земљишта, јер поменути услови не постоје у архивама Урбанистичког завода Београда и Секретаријата за урбани зам и грађевинске послове града Београда. На основу података из расположиве графич ке документације – Урбанистички пројекат насеља М., који је урађен од стране Урбани стичког завода у Београду у септембру 1972. године – није могуће прецизно дефинисати планирану намену предметних парцела. Оно што се могло сагледати на наведеном плану јесте да је изградња објекта са приступним пешачким стазама планирана у рубним де ловима предметних парцела. У оквиру по вршине коју заузима данашња катастарска парцела 2245/3, у план нису уцртани објекти, већ само делови пешачких стаза који данас не постоје на предметној парцели. На повр шини данашње парцеле 2245/3 у тренутку израде овог налаза нема изграђених објека та. На основу изведених доказа и утврђеног чињеничног стања и по оцени Управног суда тужени орган правилно налази да је првосте пени орган правилно утврдио да предметно земљиште, односно до доношења јединстве не катастарске парцеле к. п. бр. 2245/3, повр шине 1650 m2, није приведено намени која је била предвиђена у тренутку изузимања, па

37 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

изменити ако корисник експропријације у року од три године од правоснажности одлу ке о накнади, односно од дана закључења споразума о накнади, према природи објек та није извршио знатније радове на објекту ради чије је изградње извршена експропри јација. Из цитиране одредбе и одредбе члана 86. став 7. Закона о планирању и изградњи може да се закључи да се ради о готово ис тим одредбама, које на исти начин регули шу питање поништаја решења, будући да и у једном и у другом случају законодавац предвиђа посебно правно средство које није предвиђено Законом о општем управном по ступку за поништај правоснажног решења. Чиме се Управни суд руководио при ликом одлучивања о оцени законитости решења којима су поништена решења о ек спропријацији, може се видети из одлуке суда у предмету У 13716/10 (2009), у коме је суд као неосновану одбио тужбу тужиоца изјављену против решења туженог органа којим је у ставу 1. поништено решење Оде љења за привреду Скупштине општине Т., а у ставу 2. одбијен као неоснован захтев ту жиоца за поништај правоснажног решења о експропријацији. У образложењу пресуде Управног суда наведено је следеће: „Правилно је, по оцени суда, одлучио тужени орган када је, одлучујући по жал би заинтересованог лица, изјављеној про тив првостепеног решења, у поступку у коме није било повреде правила поступка, на основу правилно и потупуно утврђеног чињеничног стања и уз правилну примену материјалног права поништио првостепено решење и захтев тужиоца за поништај пра воснажног решења о експропријацији одбио као неоснован. Ово стога што је захтевом тужиоца од 9. 5. 2008. године тражена деекс пропријација само дела катастарске парце ле број 507/16 КО Д, раније експроприсане правоснажним решењем од његовог правног претходника, а одредбом члана 36. став 3. За кона о експропријацији („Сл. гласник РС”, број 53/95 и 20/09) није предвиђена могућ ност деекспропријације само дела експро присане катастарске парцеле.” У пресуди У 4144/10 (2008) суд је уважио тужбу и поништио решење Министарства

УПРАВНО ПРАВО

су се стекли услови да се, у смислу члана 86. став 7. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06), делимично поништи наведено првостепено решење о изузимању. Тужени орган је притом ценио све наводе жалбе и правилно нашао да исти нису од утицаја на одлуку у овој управној ствари јер из приложених доказа и на осно ву утврђеног чињеничног стања произлази да је првостепени орган неспорно утврдио да изузете парцеле, односно до доношења јединствене парцеле 2245/3, нису приведене намени за коју су изузете решењима из 1977. године, нити је то учињено у року од годину дана од дана ступања на снагу Закона о пла нирању и изградњи и притом је правилно нашао да је једини услов за примену одредбе члана 86. став 7. наведеног закона неприво ђење изузетог земљишта намени ради које је изузето у законском року.” При оваквом стању ствари појавила су се као спорна два питања: прво, да ли може да се поништи решење о изузимању одређе не катастарске парцеле уколико та парцела више не постоји у тим мерама и границама, односно уколико је решењем првостепеног органа поништено решење о изузимању само у делу који се односи на део катастарске парцеле која је изузета, односно на неку но воформирану парцелу која није ни у мерама ни у границама катастарске парцеле која је изузета решењем надлежног органа општи не; друго, да ли може да се донесе решење о поништају решења о изузимању неизграђе ног градског грађевинског земљишта ако је у поступку утврђено да не може са сигурно шћу да се утврди намена за коју је земљиште изузето, а неспорно је увиђајем на лицу ме ста утврђено да на том земљишту није изгра ђен никакав објекат. У поступку утврђивања правног става посебно је указано на то да су ова спорна питања већ била предмет одлучивања како Врховног тако и Управног суда, али по дру гом закону – Закону о експропријацији, односно по одредби члана 36. став 3. тог закона, према којој ће се, на захтев ранијег сопственика експроприсане непокретности, односно његовог наследника, правоснажно решење о експропријацији поништити или

УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

финансија Републике Србије којим је, као неоснована, одбијена жалба тужилаца изја вљена против решења којим је одбијен зах тев за поништај правоснажног решења о експропријацији, а у образложењу пресуде Управног суда наведено је следеће: „Ово због тога што се из списа предме та види да је допис Министарства одбране Републике Србије, Сектора за материјалне ресурсе, Управе за инфраструктуру инт. бр. 3262-2, на коме су првостепени и тужени орган засновали своје одлуке, сачињен 13. 7. 2005. године, те да је у том допису наведено да кат. парц. бр. 2022 није изграђена, али се налази унутар ограде перспективног војног комплекса ИД бр. 1283 „Б. вис”, који не тре ба мешати са суседним комплексом ИД бр. 367 „Б. вис”, који је предвиђен за отуђење, односно за стамбену изградњу на локацији „Б. вис – Л. П.”. Према налазу и мишљењу ве штака бр. 46-130/2007-04-01 од 12. 7. 2007. године, сачињеном у поновном поступку након поништеног решења првостепеног ор гана решењем туженог органа од 8. 5. 2007. године, кат. парц. 2022 ЗКУЛ 1161 КОБ-7 није приведена намени за коју је експро присана и на њој нема никаквих изграђе них грађевинских објеката. Овако изричито мишљење вештака дато је након обављеног вештачења на лицу места дана 5. 7. 2007. го дине и извршене идентификације означене кат. парцеле, а у налазу вештака наведено је да се, по Генералном плану Београда 2021 („Сл. лист Града Београда” бр. 27/03), спорна кат. парцела 2022 КО С. В. налази у стамбе ном ткиву, наменски за становање, у средњој зони и урбанистичкој целини 15-Б. На ис том подручју су, по цитираним плановима, предвиђени нови комплекси организоване стамбене изградње, али вештаку није по знато да ли постоје детаљне регулације. При оваквом стању ствари Управни суд налази да у поступку до доношења оспореног решења није несумњиво утврђена одлучна чињеница да ли је спорна кат. парцела приведена на мени за коју је експроприсана, услед чега не може да се провери ни правилност примене материјалног права у оспореном решењу, одредбе чл. 36. ст. 3. Закона о експроприја цији („Сл. гласник РС” бр. 53/95).”

Анализирајући одредбу члана 86. став 7. Закона о планирању и изградњи, може да се закључи да је у примени ове одредбе неопходно најпре утврдити активну леги тимацију подносиоца захтева за изузимање градског грађевинског земљишта, односно да ли је подносилац захтева био ранији соп ственик или су то његови законски наслед ници. То значи да овлашћења за подношење захтева немају било који следбеници ранијег сопственика, већ само његови законски на следници. Осим тога, неопходно је утврдити намену за коју је земљиште изузето, као и чињеницу да ли је од момента изузимања до момента подношења захтева за поништај решења о изузимању градског грађевинског земљишта исто земљиште променило намену у складу са Законом. Потом је значајно утврдити да ли је приведено планираној намени, одно сно намени за коју је извршено изузимање земљишта и на крају – да ли је прошао рок од годину дана од дана ступања на снагу закона који је остављен кориснику градског грађе винског земљишта да земљиште приведе на мени за коју је изузето. Притом треба имати у виду да је намена шири појам од изградње и да се приликом утврђивања да ли је земљиште приведено намени не утврђује да ли је или није изгра ђена парцела која је била предмет изузима ња, већ да ли је земљиште приведено намени за коју је изузето, што значи да може бити и потпуно неизграђено што се тиче изград ње самог објекта. Имајући то у виду, суд је у својој одлуци 20 У 12661/15 од 18. 12. 2015. године уважио тужбу, поништио тужбом оспорено решење и предмет вратио надле жном органу на поновно одлучивање, пошто је утврдио да су у поступку који је претхо дио доношењу оспореног решења повређе на правила поступка прописана одредбама чланова 173–182. Закона о општем управном поступку, односно зато што тужени орган, као и првостепени орган, пре одређивања вештака нису пружили могућност тужиоцу да се изјасни о личности вештака кога наме рава да ангажује у својству, посебно имајући у виду да је у питању био геометар, чије ве штачење не би могло да се односи на то да ли

39 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

18/82 и 27/86) на предметној к. п. бр. 2221/3 КО Чукарица предвиђена зелена и саобра ћајна површина, даље наводећи да се на тој парцели налазе три паркинга између ул. Ви ноградски венац и Ибарског пута, од којих су два паркинга у простору ограђеном жи цом и у чијем је продужетку на јужном крају насута шљака, те да је на њима паркинг за аутобусе Предузећа „М.” из Б., док се на тре ћем паркингу, до Улице виноградски венац, налази полигон Ауто-школе „M-P-C” из Ж., на чијем је улазу рампа, те да на преосталом делу парцеле нема објеката. Из наведеног геометар који је сачинила извештај закључу је да је, према прибављеном изводу из ДУП-а „Церак 2”, к. п. бр. 2221/3 КО Чукарица при ведена предвиђеној намени – уређене су зе лена и саобраћајна површина. Овај закључак се без учешћа вештака урбанисте не може прихватити као поуздан и дат у складу са правилима струке. Дакле, према наведеном извештају геометар није определио у ком обиму је предвиђена зелена површина, шта представља саобраћајну површину, посебно имајући у виду да је, у складу са Законом о јавним путевима, саобраћајна површина по себно уређена површина за одвијање свих или одређених видова саобраћаја или ми ровања возила, те да ли је за наведена два паркинга у простору ограђеном жицом који служи за смештај аутобуса Предузећа „М.” из Б., као и за полигон Ауто-школе „M-P-C” из Ж., издата грађевинска и употребна до звола. Уз то, а имајући у виду и да је, у складу са принудним прописима, саобраћајна повр шина јавна својина, у конкретном случају је требало утврдити да ли је парцела у поседу приватних лица и од каквог је то значаја с обзиром на уписано стање у катастру. Из из вештаја и допунског извештаја геометра Р. К., сем претходно наведеног, не види се да је иста пружила потребна објашњења у односу на дати налаз и мишљење. Осим тога, како се ради о природи ствари којој странка прили ком вештачења може да присуствује и ста вља примедбе које могу бити од утицаја на оцену вештака, у поступак вештачења било је неопходно укључити и присуство тужи оца у циљу постављања питања и тражења објашњења по предметном питању, како је

УПРАВНО ПРАВО

је земљиште приведено намени, већ би могло само да се односи на идентификацију ката старске парцеле за коју се тражи поништај решења о изузимању градског грађевинског земљишта. У образложењу пресуде наведено је следеће: „Према оцени Управног суда, основано се тужбом тужиоца указује на незаконитост оспореног решења, будући да је тужени орган приликом доношења решења повре дио правила поступка из одредаба чланова 173–182. Закона о општем управном поступ ку. Ово због тога што је првостепени орган приликом доношења свог решења, које је као правилно и на закону засновано потвр дио и тужени орган оспореним решењем, пре свега био у обавези да, у смислу одредбе члана 175. став 3, пре одређивања вештака овде тужиоцу пружи могућност да се изја сни о личности вештака које службено лице које води поступак намерава да ангажује у том својству. Уколико се странка неповољно изјасни о личности вештака кога службено лице намерава да одреди, а то лице ипак буде ангажовано у својству вештака, у конкрет ном поступку странци стоји на располагању могућност, нормирана у ставу 2. члана 178, да тражи изузеће односног вештака. Ово нарочито што се из списа не види да је ан гажовани геометар Р. К. овлашћени вештак и да поседује одговарајућу лиценцу. Осим тога, по оцени суда, у смислу става 1. члана 175, а имајући у виду предмет спора, као и сложеност вештачења, у поступку пре доно шења решења, поред овде ангажованог гео метра (за кога се у конкретном случају, како је то напред наведено, не види да се ради о вештаку), требало је ангажовати и вештака урбанистичке струке, с обзиром на то да би било рационалније да се односни посао – ве штачење – поверило двојици наведених ве штака, будући да је, имајући у виду предмет вештачења и стање на терену, било неопход но да се као вештак, поред вештака геометра, ангажује и лице које је стручњак за област урбанизма. Ово посебно што наведени гео метар у свом допунском извештају IV-02 бр. 463-728/04 од 14. 11. 2006. године наводи да је на основу увида у ДУП насеља „Церак 2” („Сл. гласник Града Београда”, бр. 25/81,

УПРАВНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

то прописано у члану 179. став 3. ЗУП-а. У конкретној ситуацији извештај и допунски извештај геометра не може да се уподоби на лазу и мишљењу вештака јер исти ни по сво јој форми, а ни по садржини не представља потпун налаз вештака, јер ти извештаји нису јасни и потпуни, односно мишљење није до вољно образложено да би службено лице мо гло да цени овај извештај, будући да једино потпун, јасан и образложен налаз, мишље ње и оцена вештака могу бити чињенични основ за доношење решења. Ово због тога што у конкретном случају вештачење пред ставља најважнију фазу поступка за оства ривање предметног права, јер од потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања (које је могло да се утврди само уз учешће, поред вештака геометра са лиценцом, и вешта ка урбанисте) зависи и правилна примена материјалног права. Како је предмет спора привођење намени, уз накнаду, изузетог не изграђеног грађевинског земишта, то је, у циљу утврђивања спорне чињенице која се односи на то да ли је предметна парцела у це лости приведена намени, по оцени суда било неопходно да свој налаз и мишљење дâ и ве штак урбанистичке струке. Ово из разлога што ту чињеницу није могао да утврђује само геометар, за кога ни из списа предмета ни из самог претходно наведеног извештаја и допунског извештаја не може да се закљу чи да ли се ради о вештаку, као ни када и од кога је ангажован – да ли од службеног лица или на предлог странке, а не види се ни који је био задатак његовог вештачења, па из истих не може да се изведе ни закључак да је и мишљење које није у потпуности обра зложено изнето непристрасно и у складу са правилима науке и вештине. Ово нарочито што вештачење представља доказно сред ство у поступку из члана 149. став 2. ЗУП-а, а врше га појединци са стручним знањем и способношћу које не поседује службено лице које води поступак. Дакле, с обзиром на природу и обим изведених радова, а у циљу утврђивања чињенице да ли је и иста пар цела приведена намени, требало је прибави ти мишљење како вештака геометра тако и вештака урбанисте, ког је, у смислу одредбе члана 175. ЗУП-а, по службеној дужности

било неопоходно да ангажује службено лице које води поступак, имајући у виду предмет овог управног поступка. Стога се извештај наведеног геометра не може прихватити као ваљан доказ, у смислу одредбе чл. 149. Зако на о општем управном поступку, за утврђи вање одлучних чињеница у овом управном поступку, прописаних одредбом члана 86. став 7. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 47/03).” Из свега наведеног јасно произлази за кључак да нису испуњени услови за пони штај правоснажног решења о изузимању градског грађевинског земљишта уколико у поступку који је претходио доношењу ре шења није на поуздан и несумњив начин утврђена намена за коју је земљиште изу зето, као и чињеница да земљиште није приведено намени за коју је изузето. Да предмет поништаја може да буде само изузета катастарска парцела у мерама и гра ницама у којима је била приликом изузима ња, а да то не може да буде део катастарске парцеле, говори чињеница да је у пресуди Управног суда којом је тужба уважена и поништено решење туженог органа II-9 У 9058/14 од 9. 10. 2015. године, наведено сле деће: „Међутим, основано се, по оцени Управ ног суда, тужбом оспорава законитост ре шења туженог органа будући да је њиме повређен закон на штету тужиоца. Ово стога што је од стране Министарства финансија Републике Србије, приликом доношења ре шења 07 број 465-02-00455/2009-07 од 21. 10. 2011. године, извршено погрешно тума чење одлуке Врховног суда Србије, из које произлази став да се правоснажно решење о изузимању градског грађевинског земљи шта из поседа ранијег сопственика, односно његовог наследника, делимично може пони штити и у односу на део или више изузетих парцела, али само уколико су оне засебно одређене у диспозитиву решења и не пред стављају део комплекса земљишта који је као такав изузет ради привођења намени. При оваквом правном ставу Врховног суда Срби је, изнетом у пресуди број У 3226/05 од 22. 12. 2005. године, тужени орган је, имајући у виду чињеницу да се правно и фактичко стање

Имајући наведено у виду, Управни суд је закључио да не може да се изврши по ништај дела правоснажног решења о изу зимању градског грађевинског земљишта за део парцеле која је са целином изузета, већ може да се изврши поништај таквог решења само у делу који се односи на целу изузету парцелу.

41 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

парцеле број 6573 по новом премеру, јер не може да се изврши поништај дела решења за део парцеле која је са целином изузета, већ може да се изврши поништај решења само у делу који се односи на целу изузету парцелу, онако како гласи у диспозитиву решења чији се поништај тражи. Поред наведеног, за одлуку по захтеву за поништај решења о изузимању грађевин ског земљишта није од значаја чињеница да накнада није у целини исплаћена бившим корисницима, као ни чињеница да је пред органом управе сачињен записник о нагод би, и то зато што је тим записником одређен само начин исплате надокнаде, што бившег корисника није спречавало да у посебном поступку захтева исплату надокнаде за изу зето земљиште у целини. По схватању Управног суда, чињеница да је намена спорног дела парцеле која је изузе та, измењена пре парцелације Планом регу лације зоне 1 у Врању, усвојеним на седници Скупштине града Врања дана 10. 11. 2010. го дине, није од утицаја на решење ове управне ствари, будући да је за оцену испуњености услова за поништај решења о изузимању градског грађевинског земљишта од значаја само намена коју је земљиште имало у вре ме изузимања, а не и у време одлучивања по захтеву за поништај решења.”

УПРАВНО ПРАВО

ствари разликује, првостепеном органу дао погрешан налог да изврши препарцелаци ју изузете парцеле како би тај део парцеле добио посебну катастарску ознаку, уз на лог да новоформирана парцела не чини део комплекса. Стога је и првостепено решење у овој правној ствари засновано на повреди закона на штету тужиоца, при чему наведе ну повреду правила поступка тужени орган није отклонио, повредивши тиме и сам закон на штету тужиоца. Наиме, нужно је указати на то да одред бом члана 86. став 7. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, број 47/03… 34/06), према којој ће се, на захтев ранијег сопственика, односно његовог законског наследника, поништити правоснажно ре шење о изузимању градског грађевинског земљишта из његовог поседа ако корисник градског грађевинског земљишта исто не приведе намени за коју је земљиште изузе то у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, није изричито забрањена могућност делимичног поништаја решења о изузимању градског грађевинског земљишта ранијег сопственика и делимичног враћања изузетог земљишта, али је таква могућност допуштена изузетно и под одређеним усло вима. Наиме, суд налази да је под условима из ове одредбе могуће поништити право снажно решење о изузимању, али само у односу на неке од више изузетих парцела, уколико је иста засебно одређена у диспо зитиву решења чији се поништај тражи и уколико са осталим земљиштем не предста вља комплекс земљишта које је изузето. То није случај у овој правној ствари у односу на део катастарске парцеле број 2526 по ста ром премеру, односно на део катастарске

Закуп непокретности у пракси судова

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Приказ новије праксе парничних судова у области закупа непокретности биће подељен у два дела, с тим што ће се у првом делу текста аутори бавити закупом по одредбама Закона о облигационим односима, а у другом делу, који ће бити објављен у једном од наредних бројева, по Закону о становању.

Весна Филиповић, судија Апелационог суда у Београду

Драгана Марчетић, судија Првог основног суда у Београду

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

говор о закупу непокретности веома је чест правни посао нашег правног промета. Регулисан је одредбама Закона о облигационим односима иако код нас има стварноправни карактер, о чему ће бити више речи у наставку текста. Такође, као реликт ранијег социјалистичког државног и друштвеног уређења код нас и даље егзистирају уговори о закупу станова закључени на основу одредби Закона о становању. Предмет ове врсте уговора јесу станови који су раније били у друштвеној и државној својини, али и станови у приватној својини које користе тзв. заштићени подстанари и чланови њихових домаћинстава. Без обзира на законски основ, веома су чести спорови поводом ове врсте уговора, тако да ће у наставку текста, након излагања основних елемената уговора, бити изложена новија пракса парничних судова у наведеној области, с тим што ће се у првом делу аутори бавити закупом по одредбама Закона о облигационим односима, а у наредном делу – по Закону о становању.

Закуп по одредбама Закона о облигационим односима Закон о облигационим односима (ЗОО) у посебном одељку регулише закуп, и то члановима од 567. до 599. Уговором о закупу обавезује се закуподавац да преда одређену ствар закупцу на употребу, а овај се обавезује да му за то плаћа одређену закупнину. Дакле, битни елементи уговора о закупу јесу ствар која се предаје у закуп и закупнина. Ако се другачије не уговори, употреба ствари обухвата и прибирање плодова. Одредбе о закупу се, по ЗОО-у, не примењују на закупе уређене посебним прописима, као што је то на пример Закон о становању, што ће и бити предмет посебног дела текста због своје важности и обимне судске праксе везане за поменути правни институт. Закуподавац је дужан да одржава ствар у исправном стању за време трајања закупа и да ради тога врши потребне оправке на њој. Дужан је и да накнади закупцу трошкове које је овај учинио за одржавање ствари, а које би он сам био дужан да учини. Трошкови ситних оправки изазваних редовном употребом ствари, као и трошкови саме употребе, падају на терет закупца. О употреби оправке закупац је дужан да обавести закуподавца. Ако потребне оправке закупљене ствари ометају њену употребу у знатној мери и за дуже време, закупац може да раскине уговор. Он има право на снижење закупнине сразмерно ограничењу употребе ствари због тих оправки (чланови 570. и 571. ЗОО-а).

уговорен, а ако трајање закупа није одређено ни уговором ни законом, онда пре истека отказног рока. У случају смрти закупца или закуподавца, закуп се наставља са његовим наследницима, ако није друкчије уговорено. У нашем праву закуп има стварноправно дејство зато што не престаје отуђењем ствари нити смрћу ранијег закупца, већ закупац има право да настави да користи ствар и плаћа закупнину. Други правни системи познају и закуп са облигационоправним дејством, а то је ситуација у којој закуп престаје променом титулара власништва на ствари датој у закуп, тј. на предмету закупа. Уговор о закупу престаје протеком одређеног времена, отказом или пропашћу ствари услед више силе (чланови од 595. до 598. ЗОО-а).

Нека спорна правна питања о закупу

43 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Једно од спорних питања у пракси јесте питање накнаде штете у случају смрти закупца или закуподавца и престанка уговора о закупу. Мора се нагласити да уговор о закупу не престаје услед смрти закупца или закуподавца, већ се наставља са наследницима умрлог уговорника све до истека уговореног времена трајања закупа, односно до момента давања отказа, осим уколико су се странке договориле да уговор престаје смрћу једне од уговорних страна. Одредбом члана 599. Закона о облигационим односима прописано је да се, у случају смрти закупца или закуподавца, закуп наставља са његовим наследницима, ако није друкчије уговорено. Спорна у пракси била је ситуација када је једно лице са тужиоцем, као закупцем, закључило уговор о подстанарском односу којим је тужиоцу дало у закуп стан на одређено време, на период од 10 година, уз обавезу закупца да плаћа уговорену месечну закупнину и да одредбе уговора производе правно дејство за живота сада покојног оца тужене и супруге му, а да уговор може да се откаже пре истека рока од 10 година у случају да се једна од уговорних страна не придржава уговорних обавеза.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Чланом 573. истог закона прописано је да закуподавац одговара закупцу за све недостатке закупљене ствари који сметају њеној уговореној или редовној употреби, без обзира на то да ли је знао за њих или не, као и за недостатке својстава или одлика предвиђених изрично или прећутно уговором, с тим што се не узимају у обзир недостаци који су мањег значаја. Закуподавац не одговара за недостатке закупљене ствари који су у часу закључења уговора били познати закупцу или нису могли да остану непознати. Међутим, закуподавац одговара за недостатак закупљене ствари који је закупцу услед крајње непажње остао непознат, ако је он знао за тај недостатак и намерно пропустио да о њему обавести закупца (чл. 574. ЗОО-а). Закуподавац одговара за све недостатке закупљене ствари ако је тврдио да она нема никаквих недостатака. Члан 581. ЗОО-а прописује да је закупац дужан да употребљава ствар као добар привредник, односно добар домаћин. Он може да је употребљава само онако како је одређено уговором или наменом ствари и одговара за штету која настане употребом закупљене ствари противно уговору или њеној намени, без обзира на то да ли је ствар употребљавао он или неко лице које ради по његовом налогу, подзакупац или које друго лице коме је омогућио да употребљава ствар. Закупац је дужан да плаћа закупнину у роковима одређеним уговором или законом, а у недостатку уговора и закона, онако како је уобичајено у месту где је ствар предата закупцу. Ако није друкчије уговорено или у месту предаје ствари уобичајено, закупнина се плаћа полугодишње кад је ствар дата у закуп за једну или више година, а ако је дата за краће време, по истеку тог времена (члан 583. ЗОО-а). Стварноправни карактер уговора о закупу огледа се у одредби члана 591. ЗОО-а, која прописује да, у случају отуђења ствари која је пре тога предата неком другом у закуп, прибавилац ствари ступа на место закуподавца, па права и обавезе из закупа после тога настају између њега и закупца. Прибавилац не може да захтева од закупца да му преда ствар пре протека времена за које је закуп

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Тужилац је плаћао редовно уговорену закупнину. Тужена је, као наследник закуподавца, иселила тужиоца из закупљеног стана пре истека уговорног рока за трајање закупног односа, тј. 63 месеца пре истека времена на који је уговор о закупу закључен. Вештачењем преко судског вештака финансијске струке утврђено је да је тужилац за наведени период претрпео штету у вишем износу који је морао да плати на име закупнине за други изнајмљени стан у наведеном периоду. Одредбом чл. 262. став 2. ЗОО-а прописано је да кад дужник не испуни обавезу или задоцни са њеним испуњењем, поверилац има право да захтева и накнаду штете коју је услед тога претрпео, а одредбом чл. 266. став 1. да поверилац има право на накнаду обичне штете измакле користи, при чему је дужник у време закључења уговора морао да их предвиди као могуће последице повреде уговорне обавезе. Тужилац је са правним претходником тужене закључио уговор о закупу стана на одређено време у трајању од 10 година, при чему је извршио преузете обавезе уговором о закупу онако како гласе, па није било услова за раскид поменутог уговора пре истека уговореног рока, чиме је тужена, као правни следбеник закуподавца, проузроковала штету тужиоцу и дужна је да му је надокнади.

Обавеза закупца да употребљава ствар онако како је одређено уговором или наменом ствари (али и као добар домаћин) У ситуацији када закупац од закуподавца потражује исплату уложених средстава у непокретност – предмет закупа, потребно је утврдити да ли је извођење радова било предвиђено уговором о закупу и да ли су уговорени услови за предузимање таквих радова. Закупац нема право на накнаду онога што је уложио у адаптацију и реконструкцију пословног простора (предмет закупа) чији је закупац био, уколико је уговорена сагласност закупца за те радове, али иста није прибављена. Уколико је пак сагласност

прибављена уз изричиту напомену да је закупац дужан да сам сноси трошкове адаптације пословног простора, без накнаде, такође нема право на накнаду за уложена средства у адаптацију и реконструкцију предмета закупа, одн. на накнаду вредности изведених радова. Према одредбама ЗОО-а, и то чл. 581, закупац је дужан да употребљава ствар као добар привредник, односно добар домаћин. Он може да употребљава ствар само онако како је одређено уговором или наменом ствари. У пракси је ова Законом прописана обавеза закупца доведена у питање у ситуацији када је у закуп дат неуслован стан, односно на коме су, ради испуњености минимума стандарда условности становања, морали да буду изведени радови. Поставља се питање да ли је лицу коме се тај стан уступи у трајни закуп дозвољено да врши грађевинске радове на стану ради обезбеђења минимума стандарда становања и да ли је дужно да приликом враћања стана исти врати у стање у коме му је предат у закуп. Лице коме је у закуп дата непокретност није дужно да исту врати власнику у стању у коме му је предата у закуп, ако је радове на непокретности извелo у јавном интересу, односно ако је уместо власника извршилo радове на инвестиционом одржавању у циљу заштите права на живот, здравље и здраву животну средину. О томе говори следећи пример из судске праксе (пресуда Апелационог суда у Београду од 24. 4. 2014. године): Тужилац је ванкњижни власник куће која се налази на парцели у Великом Мокром Лугу и ванкњижни носилац права коришћења ове парцеле. Решењем правног лица, послодавца, тужиоцу је по основу радног односа додељен на коришћење двоипособан стан, да га користи у својству закупца на неодређено време. Тужилац је даваоцу стана у закуп уступио на коришћење неусловне стамбене просторије у насељу Велики Мокри Луг, а давалац стана – предузеће – доделио је неусловне просторије туженој да их користи на неодређено време са супругом и двоје деце. Тужилац је тужену увео у државину непокретности, односно предао јој стан, о чему је састављен записник. У записнику је утврђено да је кућа неусловна за становање.

Потраживање закупнине између сувласника Највећи број предмета у парничном суду који за предмет одлучивања имају уговор о закупу тиче се потраживања једног сувласника према другом сувласнику у случају када други сувласник користи целу ствар. У таквим ситуацијама на суду је да утврди више релевантних чињеница. Потребно је утврдити да ли је између парничних странака закључен уговор о закупу (најчешће није) и да ли тужени издаје спорну непокретност или део те непокретности трећим лицима. На тужиоцу је терет доказивања да је било када покушао да оствари државину на спорној непокретности, сразмерно свом сувласничком уделу, као и да ли је покушана физичка деоба ствари.

45 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

смислу члана 585. став 2. истог закона, дужна да стан врати тужиоцу у стању у коме јој је предат у закуп, а према ставу 4. ове одредбе, ако је за време закупа извршила било какве промене на стану, дужна је да врати стан у стање у ком је био када јој је предат у закуп. Радове на инвестиционом одржавању породичне стамбене зграде – стана у ванкњижном власништву тужиоца – тужена је извела уместо тужиоца као власника искључиво у циљу заштите права на живот, здравље и здраву животну средину (чланови 14, 30. и 31. тада важећег Устава), како би себи и члановима свог породичног домаћинства створила услове за нормално коришћење стана у складу са његовом наменом. Изведеним радовима тужена је омогућила коришћење стана на начин којим се не доводи у опасност живот и здравље тужене и чланова њене породице, па је, у смислу члана 12. ставови 1. и 2. Закона о становању, ове радове извела и у јавном интересу. Право својине тужиоца, гарантовано чланом 34. тада важећег Устава, радњама тужене није угрожено, јер поменуто право тужилац мора да врши у складу са Уставом и Законом (члан 3. ЗОСПО-а), поштујући право тужене и чланова њене породице на живот, здравље и здраву животну средину.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Тужена је у наредном периоду од три године финансирала и извела одређене грађевинско-занатске радове на неусловној кући која јој је дата у закуп. Тужилац је тужбом тражио да се наложи туженој да успостави пређашње стање, односно стање које је било у моменту предаје у закуп. Суд је одбио тужбени захтев тужиоца наводећи да је одредбом члана 3. Закона о основама својинскоправних односа прописано да власник има право да своју ствар држи, да је користи и да њоме располаже у границама одређеним Законом. Одредбом члана 12. Закона о становању прописано је да су власници стамбених зграда, станова и других посебних делова зграде дужни да обезбеде одржавање зграде са инсталацијама, опремом и уређајима на начин којим се неће довести у опасност живот и здравље људи и сигурност околине (инвестиционо одржавање). Ставом 2. ове одредбе прописано је да је одржавање стамбених зграда и станова, у смислу цитираног члана, у јавном интересу. Правилником о одржавању стамбених зграда и станова („Сл. гласник СРС”, бр. 22/90) прописано је да су радови на инвестиционом одржавању заједничких делова зграде, између осталог, поправка или замена кровне конструкције и других конструктивних елемената зграде и хоризонтална и вертикална хидроизолација, а да су инвестициони радови одржавања стана, између осталог, и радови на инсталацијама водовода и канализације и електроинсталацијама у стану. Радови инвестиционог одржавања стана иначе обухватају све радове који су од утицаја на коришћење стана. Поправка или замена кровне конструкције и других конструктивних елемената зграде и хоризонтална и вертикална хидроизолација јесу радови који спадају у хитне и извршавају се без одлагања. Трошкове инвестиционог одржавања стамбене зграде и стана сноси власник, док трошкове текућег одржавања стана сноси корисник стана. Као закупац стана на неодређено време, тужена је, према одредби члана 581. Закона о облигационим односима, дужна да стан користи као добар домаћин и да га употребљава у складу са наменом. По престанку закупа тужена је, у

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У случају када се ствар налази у сусвојини, а један од сувласника је искључиви држалац ствари, право на накнаду за коришћење једног сувласника оцењује се применом правила о стицању без основа. У том смислу сувласник – држалац није дужан да другом сувласнику надокнади вредност користи коју је имао од употребе, јер привремени евентуални прелаз користи има свој основ у правној природи сувласништва све док се не постигне споразум о уређењу начина коришћења заједничке непокретности или док суд не донесе одлуку о начину коришћења или деобе ствари. Наиме, у ситуацији када сувласници не захтевају деобу нити уређење начина коришћења, при чему искључиви држалац не позива другог сувласника на судржавину, а други сувласник се пасивно понаша, а у застарном року од 10 година поднесе тужбу по основу стицања без основа, захтевајући плаћање накнаде у висини закупнине према месечним приликама, сувласник нема право на накнаду зато што би то било у супротности са правном природом сувласништва и одредбама чланова 210–219. ЗОО-а, као и начелом савесности и поштења. Сувласник је власник сваке честице на ствари и заједно са другим сувласником може да користи целу ствар. Међутим, као и власник, и сувласник може, а и не мора да се користи својим овлашћењем употребе. У његовом пасивном понашању манифестује се воља да се ствар не користи, па самим тим и право употребе према потребама аутоматски прелази на другог сувласника који се у државини ствари већ налази. С обзиром на то да сувласник као и власник има потпуну слободу коришћења или некоришћења ствари, сувласник држалац, без обзира на то што је сувласништво правна заједница, не би био у обавези да позива другог сувласника на коришћење и да му активно нуди судржавину (нпр. кључеве од стана), кад то други сувласници нису тражили. Према томе, док се споразум у вези са коришћењем или деобом ствари не постигне или се о начину коришћења не одлучи судском одлуком, сувласник држалац (сувласник који држи и користи непокретност), на основу члана 210.

став 1. ЗОО-а, није дужан да накнади вредност – корист коју је имао од употребе, јер привремени евентуални прелаз користи има свој основ у правној природи сувласништва. С друге стране, сувласник који није држалац не може да захтева накнаду за коришћење ни по основу члана 219. ЗОО-а, којим је прописана употреба туђе ствари у своју корист, зато што сувласник држалац не користи туђу већ своју ствар. Такође, основ за плаћање накнаде не постоји ни у члану 14. Закона о основама својинскоправних односа, јер се наведеном законском одредбом прописује само право сувласника да ствар држи и да се њоме користи заједно са осталим сувласницима у складу са уделима, не вређајући права осталих. Поред тога, имајући у виду начело савесности и поштења из члана 12. Закона о облигационим односима, неморално је да се код сувласника који се налази у државини ствари, пасивним понашањем и незаинтересованошћу осталих сувласника, створи привид одрицања од употребе ствари и да се после више година захтева накнада за коришћење и оствари добит на коју нико од сувласника није рачунао, нити је иста уговорена вољом сувласника док су међусобни односи били добри. Уколико тужени спорну непокретност користи као сувласник, а тужиоци нису доказали да су тражили од туженог да им дозволи коришћење спорне непокретности или да су покушали физичку деобу стана, тужиоци немају право да убирају приход у смислу накнаде закупнине од туженог, зато што тужени има правни основ да користи спорну ствар, не издаје је у закуп трећим лицима, а тужиоци до подношења тужбе нису тражили од туженог да им омогући коришћење спорне непокретности сразмерно њиховим сувласничким уделима. Стога тужилац, као сувласник, у датој ситуацији нема право на закупнину за непокретност у висини свог сувласничког удела од другог сувласника. У супротном, ако је понашање сувласника који ствар држи противправно, сувласник који ствар не користи имао би право на накнаду, било по правилима стицања без основа било по правилима о накнади штете. Те две тужбе се искључују, а оштећени има право избора.

Штета је умањење нечије имовине (обична штета) или је спречавање повећања имовине (измакла корист) која представља добитак који се основано могао очекивати према редовном току ствари или према посебним околностима, а чије остварење је спречено штетниковом радњом или пропуштањем (пресуда Апелационог суда у Београду од 16. 9. 2015. године).

Закупнина или накнада штете након истека уговора о закупу

ГРАЂАНСКО ПРАВО 47 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Поставља се питање плаћања закупнине након истека рока на који је уговор о закупу закључен, при чему је закупац наставио да користи предмет закупа, односно да ли закуподавац има право на закупнину и у периоду након истека уговора о закупу. Након престанка важења уговора о закупу губи се право да се по основу тог правног посла наплаћује закупнина, али се зато стиче ново субјективно право, и то да се потражује накнада тржишне цене закупа стана. Након истека уговореног периода трајања закупа према уговору о закупу, парничне странке се налазе у новом облигационоправном односу, који по својој природи представља однос неоснованог обогаћења јер је закупац наставио да користи стан закуподавца упркос чињеници да се услед протека времена угасио њихов уговорни однос, услед чега се угасило и право закупца да користи тај стан. Након гашења наведеног уговорног односа закуподавац је изгубио право да по основу тог правног посла наплаћује закупнину, али је зато стекао ново субјективно право да од претходног закупца тражи накнаду тржишне цене закупа његовог стана, коју би наплатио да је трећим лицима издао у закуп стан након престанка важења спорног уговора. У том случају тужилац мора да докаже колико износи тржишна цена закупа коју би наплатио да се тужени по престанку уговора иселио из стана и тек тада има право на исплату новчане накнаде на име неоснованог коришћења његовог стана од стране туженог. Да би захтев био уредан (а самим

тим и основан), тужилац потраживање не може да постави у динарској противвредности стране валуте, иако је претходно била уговорена закупнина у динарској противвредности уговореног износа евра. Наиме, одредбом члана 53. став 1. Закона о Народној банци Србије („Сл. гласник РС”, бр. 72/03, са каснијим изменама и допунама) прописано је да је динар новчана јединица Републике Србије, а затим је и одредбом члана 54. истог закона предвиђено да се све новчане обавезе из послова закључених у Републици Србији између предузећа, других правних лица и грађана, изражавају у динарима и извршавају средствима плаћања која гласе на динаре, ако законом није другачије прописано, као и да наведене одредбе садрже правне норме које су императивне природе јер њима законодавац наређује да је динар законско средство плаћања у Републици Србији, тако да тужилац свој захтев за исплату накнаде на име неоснованог коришћења стана од стране туженог треба да искаже у домаћој валути. У тој ситуацији парничне странке су субјекти облигационоправног односа и спорни однос је настао по основу чињенице да тужени неовлашћено користи стан тужиоца. Како тај однос нема елемент иностраности јер ни парничне странке ни објекат тог односа немају тачку везивања са страном државом, то тужилац, као домаће физичко лице, нема право да, сходно одредби члана 53. став 1. и члана 54. Закона о Народној банци Србије, а у вези са одредбом члана 395. ЗОО-а, од туженог потражује исплату динарске противвредности новчане накнаде исказане у страној валути. Иста правна ситуација настаје и када се једно лице по основу уговора о закупу нађе у поседу пољопривредног земљишта, а до продужетка закупног односа по истеку годину дана на који је уговор закључен – не дође. О томе говори следећи пример: За предметну парцелу није био закључен уговор о закупу са туженим и то након што је закупцу упућена понуда за закључење уговора о закупу од стране закуподавца, али се тужени и поред тога нашао у поседу предметне парцеле и користио је за пољопривредну производњу. У том случају

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

закуподавац има право на накнаду за коришћење предметне пољопривредне парцеле. Чак и у случају да тужени није уведен у посед од стране закуподавца предметне пољопривредне парцеле, али је у поседу исте и земљиште је користио на утврђен начин, тужилац има право на накнаду за коришћење од туженог. Извор облигационоправног односа је стицање без основа јер је тужени користио пољопривредно земљиште које је власништво тужиоца без закљученог уговора о закупу као правног основа за коришћење земљишта. Зато је тужени дужан да плати накнаду за коришћење земљишта и то у висини понуде за закључење уговора о закупу као једногодишње закупнине. За тај износ који тужени није платио неосновано се увећала његова имовина, а умањила имовина тужиоца. На овај износ тужени је дужан да плати затезну камату од подношења тужбе у смислу чл. 214. ЗОО-а (према одлуци ВКС Рев од 21. 9. 2017. године).

Застарелост потраживања закупнине Потраживање закупнине застарева у року од три године, било да се закупнина плаћа повремено било у једном укупном износу – члан 375. Закона о облигационим односима.

Застарелост захтева накнаде за коришћење непокретности и поверилачка солидарност Код тужбе коју подноси власник стана према лицу које се из истог није иселило након истека уговора о закупу, већ тек по правоснажној судској одлуци о исељењу, предмет зах тева је исплата на име накнаде за коришћење стана. Стога предмет захтева није закупнина, већ висина користи коју је без правног основа остварио тужени, у висини закупнине коју би морао да плати за закуп предметног стана. Износ користи може да се утврди према извештају Пореске управе о висини просечне закупнине за стан исте структуре и површине на наведеној локацији, а не према претходно

уговореној висини закупнине. Стога потраживање тужиоца, као власника стана, не застарева у роковима предвиђеним за застарелост потраживања закупнине, већ као потраживање из стицања без основа у општем року застарелости из чл. 371. ЗОО-а – од десет година. У ситуацији када су више лица сувласници и такав захтев постави један од сувласника, већински, а други сувласник такав захтев не постави према лицу које је користило непокретност, нема поверилачке солидарности. Наиме, одредбом члана 43. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да сваки сувласник има право на тужбу за заштиту својине за целу ствар, али овај пропис регулише стварноправне односе између сувласника, а не регулише облигационе односе између сувласника и трећих лица поводом употребе ствари. Поверилачка солидарност свих сувласника у односу на трећа лица није законом одређена. Сваки сувласник има право да располаже својим уделом без сагласности осталих сувласника по чл. 14. ст. 2. истог закона и зато сваки самостално одлучује о истицању захтева за накнаду постигнуте користи према трећем лицу као стицаоцу без основа. Другим речима: између сувласника који су истакли облигациони захтев према трећем лицу и сувласника који такав захтев не истакну не постоји поверилачка солидарност из чл. 426. ст. 1. ЗОО-а, па сувласници који су поднели тужбу немају право да од трећег лица потражују корист која припада имовини сувласника који нису истакли такав захтев (пресуда Апелационог суда у Београду од 13. 4. 2016. године). Исто питање поставило се и у случају уговора о доживотном издржавању и претходно закљученог уговора о закупу. На наведену ситуацију ваља применити институт – коришћење туђих ствари из члана 219. ЗОО-а. Наиме, уколико је закључен уговор о доживотном издржавању, након чега прималац издржавања закључи уговор о закупу с трећим лицима, у тренутку смрти примаоца издржавања настаје облигационоправни однос (односно исти се наставља) између даваоца издржавања и закупца.

49 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

закупу предметног стана. Уговор о закупу не престаје услед смрти закупца или закуподавца, већ се наставља са наследницима умрлог уговорника, који је право својине стекао по основу уговора о доживотном издржавању, све до истека уговореног времена трајања закупа, односно до момента давања отказа, осим уколико су се странке договориле да уговор престаје смрћу једне од уговорних странака, што у конкретној правној ствари није случај. Давалац издржавања је постао власник спорног стана и након смрти примаоца издржавања стекао и право да од закупаца захтева исплату закупнине стана или његову предају, што је и учинио подношењем тужбе за исељење. С обзиром на то да након смрти примаоца издржавања коришћење стана од стране закупаца није засновано на правном послу са власником (претходни давалац издржавања), погрешан је закључак да тужбени захтев тужиоца није основан, јер тужилац ово своје право може да оствари једино према лицима која су наплаћивала закупнину (законски наследници примаоца издржавања) од закупаца по правилима о неоснованом обогаћењу. Имајући у виду да је тужилац (који је право власништва стекао по основу уговора о доживотном издржавању) власник стана у ком су тужени – закупци становали против воље тужиоца све док се нису иселили из истог и кључ предали власнику, јасно је да се ради о коришћењу туђе ствари – стана тужиоца од стране тужених као несавесних држалаца, тако да су исти дужни да тужиоцу исплате накнаду за коришћења стана (и то у висини просечне тржишне цене закупа за тај стан од момента када су тужени постали несавесни) за утужени период, при чему се не дира у право тужених да се у другој парници регресирају према законским наследницима сада пок. примаоца издржавања за износ исплаћене закупнине. Наредни део текста биће посвећен уговору о закупу по основу Закона о становању и раније важећих закона о стамбеним односима, као и изузетно богатој пракси судова која се односи на ову врсту закупа.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Чланом 219. Закона о облигационим односима регулисан је посебан случај стицања без основа – употреба туђе ствари, према ком, када неко туђу ствар употреби у своју корист, ималац може да захтева, независно од права на накнаду штете или у одсуству ове, да му се накнади корист коју је стицалац имао од употребе ствари. Овај члан преставља изузетак од општег правила које важи за стицање без основа – да се врши реституција онога што је дато без правног основа или по основу који је накнадно отпао или се није остварио, пописујући могућност исплате новчане вредности користи коју је лице које је употребило туђу ствар имало. Међутим, употреба туђе ствари у своју корист под одређеним условима може да представља случај проузроковања штете. То ће бити случај када је корисник у вези са употребом туђе ствари био несавестан, односно када је знао или могао да зна да туђу ствар неосновано употребљава. Када се утврди да је дошло до употребе ствари у своју корист, однос између корисника и власника ствари може да се расправи и по правилима о накнади штете, уколико постоје услови за примену тих правила. Oдредбама члана 37. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да власник тужбом може да захтева од држаоца повраћај индивидуално одређене ствари. Власник мора да докаже да на ствари чији повраћај тражи има право својине, као и да се ствар налази у фактичкој власти туженог. Према члану 3. наведеног закона, власник има право да своју ствар држи и да се њоме користи и располаже у границама одређеним Законом. Свако је дужан да се уздржи од повреде права својине другог лица. На основу свог права својине власник од држаоца ствари може да захтева повраћај индивидуално одређене ствари. Након смрти примаоца издржавања давалац издржавања је стекао право својине на стану који је обухваћен уговором о доживотном издржавању, који је пре њега био у искључивој својини примаоца издржавања који је са туженим закључио уговор о

Специфичности уговора у привреди у Закону о облигационим односима

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Бавећи се специфичностима уговора у привреди, аутор пише и о материјалноправним решењима садржаним у Закону о облигационим односима.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Владимир Саичић, дипл. правник, с вишегодишњим искуством у области привредног права

аконом о облигационим односима уређују се облигациони односи који настају из уговора, проузроковања штете, стицања без основа, пословодства без налога, једностране изјаве воље и других Законом утврђених чињеница. Стране у облигационим односима могу да буду физичка и правна лица, а Законом је предвиђена њихова равноправност. Закон је издвојио уговоре у привреди као посебну групу облигационих односа. Ово, наравно, не задире у саму равноправност правних субјеката – различит приступ проузрокован је различитим карактеристикама уговора у привреди, а не различитим својствима уговорних страна. Закон о парничном поступку такође прави велику дистинкцију између спорова у којима се појављују привредни субјекти, што се огледа у посебној врсти суда, различитим критеријумима за сврставање спорова мале вредности, различитим критеријумима за изјављивање ревизије итд. Други закони, како они који регулишу материјалноправну тако и они који регулишу процесноправну материју, такође праве разлике. Међутим, у овом тексту аутор ће се бавити искључиво материјалноправним решењима садржаним у Закону о облигационим односима. Уговори у привреди су, у смислу Закона о облигационим односима, уговори које предузећа и друга правна лица која обављају привредну делатност, као и имаоци радњи и

други појединци који у виду регистрованог занимања обављају неку привредну делатност, закључују међу собом у обављању делатности које сачињавају предмете њиховог пословања или су у вези са тим делатностима. Дакле, да би један уговор имао својство уговора у привреди, потребно је испунити два критеријума: субјективни и објективни. Субјективни се огледа у карактеристикама самих уговорних страна – потребно је да се ради о предузећима или појединцима који обављају привредну делатност (привредним субјектима), те је потребно да привредни субјекти ступају у облигационоправне односе међу собом. Уколико је једна страна у уговорном односу привредни субјект, а друга није, такав уговор нема својство уговора у привреди. Објективни критеријум се огледа у томе да се уговор односи на делатност привредних субјеката или је у вези са тим делатностима. Такође, за уговор у привреди је важно да субјективни и објективни критеријум буду кумулативно испуњени. Закон о облигационим односима предвиђа посебан стандард пажње за привредне субјекте. Чланом 18. Закона предвиђено је начело да су стране у облигационом односу дужне да у извршавању својих обавеза поступају са пажњом која се у правном промету захтева у одговарајућој врсти облигационих односа (пажња доброг привредника, односно пажња доброг домаћина). Дакле, уколико се ради о уговорима у привреди, захтева се посебан стандард пажње – „пажња доброг привредника”, која од правног субјекта захтева већи ниво пажње од „пажње доброг домаћина”. Законодавац није пошао од претпоставке да је лице које се бави привредним

51 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Одређивање цене такође има својих специфичности код уговора у привреди. Наиме, ако уговором о продаји цена није одређена, а ни уговор не садржи довољно података помоћу којих би се она могла одредити, уговор нема правно дејство. Кад уговором о продаји у привреди цена није одређена нити у њему има довољно података помоћу којих би она могла да се одреди, купац је дужан да плати цену коју је продавац редовно наплаћивао у време закључења уговора, а у недостатку ове, разумну цену. Дакле, код уговора о привреди недостатак цене, као ни немогућност да се иста одреди на основу других података, не представљају разлоге за ништавост уговора. Битно је да уговарачи, односно суд, одреде разумну цену, која увек може да се одреди. У случају судског спора, одређивање разумне цене најчешће се поверава вештаку економско-финансијске струке. Приликом прегледа примљених ствари и указивања на недостатке такође се јавља разлика између „обичних” правних субјеката и привредних субјеката. Док о видљивим недостацима у уговору у привреди купац продавца мора да обавести без одлагања, у осталим уговорима Закон је купцу оставио рок од осам дана. У погледу скривених недостатака рокови су осам дана од откривања, односно „без одлагања” након откривања, у уговору у привреди. Поставља се питање шта у овом случају значи стандард „без одлагања”. Да ли то значи да стандард „без одлагања” свакако подразумева рок краћи од осам дана? У овом случају рок „без одлагања” рачуна се од тренутка када је одговорно лице у привредном субјекту имало прилику да се уопште упозна са недостацима на купљеној ствари. С обзиром на разне специфичности уговора у привреди (велика количина, па, услед тога, немогућност брзог прегледа нпр.), стандард „без одлагања” може да подразумева и рок дужи од осам дана, а све зависно од околности конкретног случаја. Такође, када је у питању уговор у привреди, уколико продавац испоручи купцу већу количину робе од уговорене, а купац у разумном року не изјави да вишак одбија, сматра се да је примио и вишак и дужан је да га плати по истој цени.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

делатностима самим тим дужно да преузме већи степен одговорности од других лица, већ је пажња доброг привредника предвиђена за посебне ситуације и односе, у којима по правилу учествују привредни субјекти. Једна од разлика између „доброг домаћина” и „доброг привредника” јесте у томе што се од „доброг привредника” очекује да се приликом доношења одлука не ослања само на сопствено знање и искуство (што је за „доброг домаћина” обично довољно), већ и на знање и искуство других лица, те „добар привредник” на пример одговара и за избор својих сарадника на основу чијих савета доноси одлуке. Једна од специфичности која се јавља у Закону о облигационим односима код уговора у привреди јесте регулисање полагања и продаје дуговане ствари у случају поверилачке доцње. Наиме, кад је поверилац у доцњи или је непознат, или кад је неизвесно ко је поверилац или где се налази, или кад је поверилац пословно неспособан а нема заступника, дужник може да положи дуговану ствар код суда за повериоца. Код уговора у привреди довољно је да се такве ствари предају јавном складишту, па дужник дуговану ствар не мора да оставља код суда. Још једна од посебности уговора у привреди јавља се код дељивих обавеза. Дељиве обавезе су оне које могу да се поделе, а на дужничкој и поверилачкој страни јавља се више лица. Уколико се више лица појави на страни дужника, онда се, сходно члану 412. ставу 2. ЗОО-а, обавеза дели међу њима на једнаке делове, ако није одређена друкчија подела, и сваки од дужника одговара за свој део обавезе. Код уговора у привреди, међутим, претпоставља се солидарност дужника у дељивим обавезама, па уколико уговорне стране ову последицу желе да избегну, то морају изричито да нагласе у уговору. Солидарност значи да поверилац може да захтева целокупну обавезу од једног или више дужника по свом нахођењу, па је један дужник дужан да плати како свој део дуга тако и делове својих садужника. Након исплате дуга дужник који је исплатио целокупан дуг повериоцу има право да се регресира од осталих дужника.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У случају продаје по узорку или моделу у уговору у привреди, ако ствар коју је продавац предао купцу није саобразна узорку или моделу, продавац одговара по прописима о одговорности продавца за материјалне недостатке ствари, а у другим случајевима, по прописима о одговорности за неиспуњење обавезе. Овакво решење Закона произашло је из тога што се уговори о продаји у привреди закључују у пословне (трговачке) сврхе, па се несаобразност узорку или моделу подводи под материјалне недостатке, док је у осталим уговорима одговорност продавца већа јер у том случају купац нема интерес да купи ствар која не одговара узорку, зато што се ствар купује ради коришћења, а не стицања добити. Примера ради, уколико трговачко предузеће купи ствар која не одговара узорку, оно ту ствар и даље може да прода, па је стога прописан блажи облик одговорности продавца (одговорност за материјалне недостатке), док уколико домаћинство купује ствар по узорку, потребама домаћинства одговара тачно тај модел, па је отуд прописан строжи облик одговорности продавца (одговорност за неиспуњење). У уговору о зајму зајмопримац може да се обавеже да уз главницу дугује и камату. У уговорима у привреди зајмопримац дугује камату и ако она није уговорена. Међутим, на овом месту важно је истаћи да привредна друштва и предузетници, изузев банака, не могу да се баве кредитирањем. Привредна друштва и предузетници послове давања зајмова са каматом могу да одобравају повремено и у мањем обиму. Разлике између уговора о зајму и уговора о кредиту нису велике, а једна од круцијалних разлика јесте у субјекту даваоца зајма односно кредита. Наиме, кредитирањем могу да се баве само банке. Остале битне разлике су то што уговор о зајму може да буде доброчин, а уговор о кредиту не може, као и то што се кредит увек односи на новац, а зајам може и на друге замењиве ствари. Што се камате тиче, према члану 399. ставу 3. ЗОО-а, ако је уговорена, али није одређена њена стопа ни време доспевања, између правних лица важи каматна стопа коју банка или друга банкарска организација

плаћа односно уговара за такву или сличну врсту посла и доспева по истеку године, ако за одређени случај није предвиђено нешто друго. Привредни апелациони суд је у Пресуди Пж 8212/2016 од 23. 2. 2017. године заузео став да се између правних лица не може уговорити већа камата од каматне стопе коју банка или друга банкарска организација плаћа, односно уговара за такву или сличну врсту посла, те уколико се таква камата ипак уговори, суд ће је свести на камату из члана 399. став 3. ЗОО-а. Дакле, иако би се стриктним језичким тумачењем члана 399. став 3. Закона о облигационим односима дошло до закључка да се ради о норми која се супсидијарно примењује, суд је овој норми дао и императивни карактер, вероватно у циљу спречавања „зеленашења” и несавесног пословања. Што се посредовања тиче, посредник у привреди има веће дужности од осталих посредника. Исти је дужан да у посебну књигу (посреднички дневник) убележи битне податке о уговору који је закључен његовим посредовањем и да изда извод из те књиге потписан од његове стране (посреднички лист). Из ове одредбе произлази да ће у евентуалном судском поступку, произашлом из уговора о посредовању, недостаци приликом вођења посредничког дневника и неиздавање посредничког листа пасти на терет посредника. Приликом залагања ствари, ако дужник не намири о доспелости потраживање настало из уговора у привреди, поверилац није дужан да се обраћа суду, него може да приступи продаји заложене ствари на јавној продаји по истеку осам дана од упозорења учињеног дужнику, као и залогодавцу, кад то није исто лице, да ће тако поступити. У погледу јемства, јемац за обавезу из уговора о привреди одговара као јемац платац, ако шта друго није уговорено. То значи да поверилац не мора да се обраћа најпре главном дужнику, као код супсидијерног јемства, већ може да се обрати било повериоцу или дужнику било обојици у исто време. Дакле, Закон о облигационим односима предвидео је веће дужности и одговорности уговарача у уговору о привреди. Овде

је важно поновити да је уговор у привреди условљен субјективним и објективним критеријумима. Веће дужности и одговорности не односе се на привредне субјекте, јер то не било у складу са начелом равноправности страна, већ на уговорне стране уговора у привреди. Из овог произлази да се на привредне субјекте, уколико закључују уговоре

са физичким лицима, правним лицима и другим привредним субјектима и уколико је уговор невезан за предмет пословања, не примењују одредбе Закона које се односе на уговоре у привреди. Дакле, за разликовање је битно својство уговора, а не својство уговарача, чиме је начело равноправности страна у потпуности очувано.

Ивана Бараћ

1. Правно схватање о ништавости правног посла компензације у условима блокаде рачуна учесника Последњих петнаест године, односно од почетка примене Закона о платном промету („Сл. лист СРЈ”, бр. 3/2002, 5/2003, „Сл. гласник РС”, бр. 43/2004, 62/2006, 111/09 – др. закон и 31/2011), у нашој правној пракси присутно је становиште, укључујући и више мишљења Министарства финансија, да

правна лица и предузетници који су у блокади не могу да измирују међусобне доспеле новчане обавезе компензацијом. Овакво схватање заснивало се на тумачењу одредаба члана 46. став 3. Закона о платном промету, који је био у примени до 1 октобра 2015. године, односно од почетка примене Закона о платним услугама („Сл. гласник РС”, бр. 139/2014). Одредбама члана 46. став 3. Закона о платном промету било је прописано да правна и физичка лица која обављају делатност, међусобне новчане обавезе не могу да измирују уговарањем промене повериоца односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија, приступање дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), пребијањем (компензација) и на други начин у складу са Законом, ако

53 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Ауторка се овом приликом бави значајним правним схватањима Врховног касационог суда и Привредног апелационог суда, која могу бити од утицаја на пословање привредних субјеката.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

су њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, осим ако друкчије није утврђено законом којим се уређује порески поступак. Престанком примене Закона о платном промету 1. октобра 2015. године, материја измиривања новчаних обавеза заменом дужника односно повериоца у одређеном облигационом односу, компензацијом и на други начин у складу са законом, у условима блокаде рачуна, уређена је Законом о обављању плаћања правних лица, предузетника и физичких лица која не обављају делатност („Сл. гласник РС”, број 68/2015 – у даљем тексту: Закон о обављању плаћања). Овај закон је у члану 5. став 1. прописао да правна лица и предузетници међусобне новчане обавезе могу да измирују и уговарањем промене поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија приступање дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), пребијањем (компензација) и на други начин у складу са Законом, а у члану 5. став 2. да правна лица и предузетници не могу да измирују новчане обавезе на начин из става 1. овог члана, уколико су њихови рачину у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, осим ако друкчије није утврђено законом којим се уређује порески поступак. Одредбама члана 5. Закона о обављању плаћања преузета је регулатива из члана 46. Закона о платном промету, чиме је у нашој правној пракси и после 1. октобра 2015. године остало на снази правно схватање да измиривање новчаних обавеза компензацијом у условима блокаде рачуна у моменту плаћања није могуће, осим ако прописима којима се уређује порески поступак није нешто друго прописано. Из наведеног произлази да и стари Закон о платном промету, члан 46. став 3, и члан 5. став 2. Закона о обављању плаћања, у погледу могућности измиривања новчаних обавеза заменом дужника или повериоца у одређеном облигационом односу, као и компензацијом у условима блокаде рачуна, упућују на одредбе Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник

РС”, бр. 80/2002… и 30/2018 – у даљем тексту: ЗПППА). Наведени закон у члану 19. став 3. прописује да порески обвезници, правна лица и физичка лица која обављају делатност чији су рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате код организације за принудну наплату, међусобне новчане обавезе могу да измирују и уговарањем промене повериоца односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), искључиво ради испуњења обавеза по основу јавних прихода на које се примењује овај закон. Из наведених одредаба произлази да ЗПППА омогућава измиривање обавеза асигнацијом, цесијом, преузимањем дуга и др., само ради измиривања јавних прихода, али не и обавеза према повериоцима, зарада, личних примања и других обавеза које не спадају у јавне приходе. Такође треба поменути да је Закон о платном промету у члану 50. став 1. тачка 5) имао казнену одредбу за кршење одредаба члана 46. став 3. тог закона, односно предвиђао је новчану казну за прекршај за правно лице у износу од 200.000 до 2.000.000 динара, ако су његови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, а новчане обавезе измирује супротно члану 46. став 3. овог закона. У члану 50. став 2. предвиђена је новчана казна за прекршај за одговорно лице у правном лицу од 10.000 до 150.000 динара, а у ставу 3. тог закона предвиђена је новчана казна за прекршај за предузетника у износу од 10.000 до 150.000 динара, за кршење одредаба члана 46. став 3. Закона о платном промету. Исто тако, Закон о обављању плаћања у члану 7. став 1. т. 3) прописује казнене одредбе за кршење члана 5. став 2. овог закона, и то за прекршај за правно лице са новчаном казном у износу од 50.000 до 2.000.000 динара, ако су његови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате, а новчане обавезе измирује супротно члану 5. став 2. овог закона, а у члану 7. став 2. овог закона предвиђена је новчана казна за прекршај за одговорно лице у правном лицу у износу од 5.000 до 150.000 динара.

2. Мишљења Министарства финансија

Правни став о ништавости компензације, закључене у условима блокаде учесника, био је на снази све до заузимања става Врховног касационог суда у пресуди ПРЕВ 237/2014 од 19. 3. 2015. године и

55 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

3. Правно становиште Врховног касационог суда и Привредног апелационог суда

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Полазећи од наведених одредаба члана 46. став 3. Закона о платном промету, члана 5. став 2. Закона о обављању плаћања, а у вези са одредбама члана 19. став 3. ЗПППА, Министарство финансија је дало неколико мишљења о немогућности измиривања међусобних новчаних обавеза компензацијом у условима блокаде рачуна једног или оба учесника у компензацији (мишљења: број 401-00-00171/2013-16 од 29. 1. 2013; број 011-00-00751/2014-16 од 23. 9. 2014; број 40100-03996/2014-16 од 26. 1. 2015 и број 011-0000702/2016-16 од 22. 8. 2016. године). Сва наведена мишљења полазе од тога да одредбе члана 46. став 3. Закона о платном промету, а од 1. октобра 2015. године и одредбе члана 5. став 2. Закона о обављању плаћања забрањују измиривање међусобних новчаних обавеза компензацијом у условима блокаде рачуна. Даље се наводи да је чланом 10. Закона о облигационим односима (ЗОО) прописано да су стране у облигационим односима слободне, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи, да је у конкретном случају слобода уговарања ограничена поменутим одредбама члана 46. став 3. Закона о платном промету и члана 5. став 2. Закона о обављању плаћања, те да кршење ових одредаба доводи до ништавости правног посла компензације. На ништавост указују одредбе члана 103. ЗОО-а, којима је прописано да је уговор који је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима, ништав ако циљ повређеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако Закон у одређеном случају не прописује нешто друго. У наведеним мишљењима Министарства финансија наводи се да је „измиривање новчаних обавеза пребијањем, у ситуацији када су рачуни правних и физичких лица која обављају делатност блокирани ради извршења принудне наплате, супротно члану 46. став 3. Закона о платном промету. Престанак обавезе пребијањем које је

contra legem, односно противно члану 46. став 3. поменутог закона, сматра се ништавим у смислу члана 103. Закона о облигационим односима, те не производи правна дејства нити субјективна права и обавезе. Исто тако, Министарство финансија подсећа да је чланом 109. Закона о облигационим односима прописано да на ништавост суд пази по службеној дужности, те да се на њу може позвати свако заинтересовано лице, као и да је казненом одредбом члана 50. став 1. тачка 5) и став 2. Закона о платном промету прописан прекршај и прекршајна казна за правно лице – дужника чији су рачуни блокирани ради спровођења поступка принудне наплате, а које своје обавезе измирује супротно одредби члана 46. став 3. овог закона.” Тумачећи одредбе члана 103. ЗОО-а – да је уговор који је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима ништав, да је у случају ништавости уговора, према члану 104. ЗОО-а, свака уговорна страна дужна да врати другој све оно што је примила по основу таквог уговора, да суд, према члану 109. ЗОО-а, пази на ништавост по службеној дужности, да се на њу може позивати свако заинтересовано лице и да се на основу члана 110. ЗОО-а право на испитивање ништавости не гаси – у правној пракси, стручној литератури и судској пракси заузиман је углавном јединствен став да правни послови компензације у условима блокаде рачуна јесу ништави. Ово је даље имало за последицу несигурност таквих послова, као и могућност покретања поступка за њихов поништај, пре свега од стране Пореске управе, стечајних управника и других поверилаца.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Привредног апелационог суда у пресуди ПЖ 4470/16 од 11. 5. 2017. године, који из основа мења овакво схватање и, новим тумачењем одредаба члана 103. ЗОО-а, правни посао компензације у условима блокаде рачуна једног или оба учесника дефинише као правни посао који није ништав. Овакав закључак судови изводе тумачећи одредбе члана 103. ЗОО-а у целости. Наиме, према одредбама члана 103. ЗОО-а, уговор који је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима, јесте ништав ако циљ повређеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако Закон у одређеном случају не прописује нешто друго. Део одредбе члана 103. ЗОО-а, која се односи на ништавост „ако циљ повређеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако Закон у одређеном случају не прописује нешто друго”, у пракси није примењиван, односно није тумачен. Наиме, правна схватања о ништавости правног посла компензације у условима блокаде рачуна учесника заснивала су се на тумачењу само првог дела одредбе члана 103. ЗОО-а – да „уговор који је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима, јесте ништав”. Према правном схватању судова, за постојање ништавости одређеног правног посла није довољно да је тај правни посао забрањен одређеним прописом, како је погрешно тумачен члан 103. ЗОО-а, већ ће правни посао, закључен супротно одређеном пропису, бити ништав ако циљ повређеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако Закон у одређеном случају не прописује нешто друго. Како у случају поступања супротно одредбама члана 46. став 3. Закона о платном промету (закључење компензације у условима блокаде рачуна), у Закону о платном промету постоји санкција – новчана казна за прекршај прописан у члану 50. став 1.0 т. 3) тог закона, то циљ повређеног правила упућује управо на прекршај као санкцију, те такви послови према становишту наведених судова нису ништави. Према правном схватању судова заузетом у наведеним пресудама, ништавост

правног посла може постојати само у случају да закон који забрањује такав правни посао у себи не садржи заштиту, односно санкцију за кршење тог закона. Како Закон о платном промету у члану 46. став 3. забрањује компензацију у условима блокаде рачуна, а у члану 50. став 1. т. 5) прописује новчану казну као санкцију за поступање супротно забрани измирења новчаних обавеза пребијањем – компензацијом, то постојање санкције – прекршајне одговорности – у Закону о платном промету искључује санкцију ништавости уговора о компензацији који је закључен супротно члану 46. став 3. тог закона. Чињеница је да судови наведено правно становиште заснивају на одредбама члана 46. став 3. у вези са чланом 50. став 1. т. 5) Закона о платном промету, јер су спорови настали у време примене тог закона. Међутим, ово правно становиште актуелно је и данас на основу претходно поменутих одредаба члана 5. став 2. Закона о обављању плаћања, које су суштински преузеле регулативу бившег члана 46. став 3. Закона о платном промету. Наиме, и Закон о обављању плаћања у себи садржи заштиту од кршења одредаба члана 5. став 2. тог закона, а то је прекршајна одговорност предвиђена у члану 7. став 1. тачка 3) тог закона. Управо постојање прекршајне одговорности за кршење одредаба члана 46. став 3. Закона о платном промету, односно прекршајне одговорности за кршење одредаба члана 5. став 2. Закона о обављању плаћања, искључује ништавост правних послова компензације, закључених супротно одредбама наведених закона. Из наведеног произлази да правни послови компензације, закључени супротно одредбама члана 46. став 3. Закона о платном промету, односно супротно члану 5. став 2. Закона о обављању плаћања (између учесника чији су рачуни у блокади или је у блокади рачун само једног учесника), нису ништави јер се заштита наведене повреде обезбеђује у самим законским одредбама које прописују санкцију – новчану казну за прекршај за поступање супротно наведеним законима.

4. Прекршајна одговорност правног лица или предузетника за поступање супротно члану 46. став 3. Закона о платном промету и члану 5. став 2. Закона о обављању плаћања

Према наведеном правном становишту Врховног касационог суда и Привредног апелационог суда, правни посао компензације у условима блокаде рачуна није ништав. Овакав став ће свакако имати утицаја на пословање привредних субјеката и на закључивање компензације када не постоји могућност наплате на други начин, али уз претњу одговорности за прекршај уколико такав поступак буде покренут. Када је у питању степен одговорности и који би учесник у компензацији био одговоран, то остаје на пракси да каже, наравно у светлу примене новог правног става судова.

57 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

ЗАКЉУЧАК

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Чињеница да правни посао компензације није ништав управо зато што постоји санкција – прекршај који штити од повреде одредаба Закона о платном промету, односно Закона о обављању плаћања, јасно указује на то да ће се поставити питање прекршајне одговорности приликом закључивања компензационих послова у условима блокаде рачуна једног или оба учесника у компензацији, али у прекршајном поступку, уколико исти буде покренут. За контролу примене Закона о обављању плаћања надлежна је, према члану 6. тог закона, Пореска управа, па може да се очекује и покретање прекршајног поступка у случају да се у поступку контроле, коју спроводи Пореска управа, утврди поступање супротно члану 46. став 3. Закона о платном промету, односно члану 5. став 2. Закона о обављању плаћања. Ко ће бити одговоран и каква ће та одговорност бити, процењиваће се у сваком конкретном случају. Правно лице или предузетник који није у блокади, а да изјаву блокираном правном лицу или предузетнику да врши пребијање међусобних доспелих новчаних дуговања и потраживања, не би било одговорно јер је битан услов за прекршајну одговорност одредба „ако су његови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате”. То проистиче из језичког тумачења одредаба члана 50. став 1. тачка 5) Закона о платном промету и члана 7. став 1. тачка 3) Закона о обављању плаћања, који одговорност доводи у везу са блокадом рачуна у тренутку плаћања. Ово значи да је битан услов за настанак прекршаја блокада рачуна конкретног правног лица или предузетника против кога се покреће поступак, и то блокада у моменту плаћања. Одговорност правног лица или предузетника који је у блокади у моменту спровођења компензације поставиће се у зависности од тога како прекршајни орган буде тумачио

поменуте одредбе члана 337. ЗОО-а. Наиме, чињеница је да компензација настаје, по члану 337. ЗОО-а, када једно лице изјави другом да врши пребијање, а да се исто спроводи у моменту када су се стекли услови за то, па блокирани субјекат није у могућности да утиче на настанак саме компензације, изузев да је оспори, односно уђе у спор ако нису испуњени услови за компензацију, или постоје други разлози због којих, по Закону о облигационим односима, пребијање није могуће. Сама чињеница да блокирани субјект не може да утиче на настанак саме компензације свакако ће утицати и на степен његове одговорности, уз могућност и ослобађања од одговорности. Из наведеног може да се изведе закључак: ● да за правно лице или предузетника чији рачун није у блокади, а да изјаву о компензацији, неће постојати одговорност за прекршај јер нема битног елемента дела, односно блокаде рачуна у моменту плаћања; ● да би за прекршај могло да одговара само правно лице, односно предузетник чији су рачуни у блокади у моменту плаћања, односно спровођења компензације, уз оцену конкретне одговорности, као и чињенице да на настајање компензације није могао да утиче.

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Прописи.нет је електронско издање које се налази на интернет страници www.propisi. net и садржи преко 250.000 докумената: прописе, судску праксу, службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, као и коментаре прописа врхунских стручњака, а сва ова документа међусобно су повезана.

ЗАШТО СЕ ПРЕТПЛАТИТИ БАШ НА ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ? ПРИВРЕДНО ПРАВО

● Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

коришћење (user friendly). ● Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. ● Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења,

модела и других докумената. ● Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. ● Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих

скраћеница и синонима који се у правној пракси често користе. ● Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе

сваког претплатника и издваја их на почетној страни. ● Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима,

примерима из судске праксе, правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. ● Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а

подржава рад и у интранет окружењу. ● Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). ● Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. ● Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату. ● Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом

структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. ● Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. ● Зато што се приликом претраживања појмова нуде могући резултати. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Драган У. Калаба, заменик вишег јавног тужиоца у Чачку

59 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

ао што је познато, материјално кривично законодавство Републике Србије обухвата основно и споредно законодавство. Основно кривично законодавство садржано је у Кривичном законику Републике Србије, а споредно кривично законодавство обухвата кривична дела предвиђена у тзв. посебним прописима. Међу њима је и врло актуелан Закон о јавном реду и миру. Нужно је претходно указати на историјат поменутог закона. Наведени закон је донет и објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 51/92, а у глави IV под називом „Кривична дела”, у чл. 23. ст. 1. садржи кривично дело под називом „ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавање јавног реда и мира”. У члану 25. поменутог закона под називом „Завршне одредбе” предвиђено је да „даном ступања на снагу овог закона престаје да важи … , чл. 213. ст. 3. и чл. 214. КЗРС („Сл. гласник РС”, бр. 26/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/85, 51/87, 6/89, 42/89 и 21/90)”.

Претходно поменуто кривично дело из чл. 23. ст. 1. гласи: „Ко увреди, злостави, прети да ће напасти, покуша да нападне или нападне или на други начин омета службено лице у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира, казниће се … ”. Став 2. истог члана гласи: „Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац овлашћеном службеном лицу прети употребом оружја или се маши оружја или му нанесе лаку телесну повреду, казниће се … ”. Став 3. истог члана гласи: „Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац на овлашћено службено лице потегне оружје или га употреби или му нанесе тешку телесну повреду, казниће се … ”. Важно је указати на то да је ступањем на снагу поменутог Закона о јавном реду и миру наставио да важи чл. 213. ст. 1. и 2. кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене дужности, а поменуто кривично дело обухваћено је главом ХХ КЗРС, под називом „Кривична дела против јавног реда и правног саобраћаја”. Доношењем Кривичног законика („Сл. гласник РС” 85/2005), који је ступио на снагу 1. јануара 2006. године, у прелазним и завршним одредбама у чл. 431. предвиђено је да даном ступања на снагу овог законика престаје да важи … , између осталог и чл. 24. Закона о јавном реду и миру.

КРИВИЧНО ПРАВО

Разматрање кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности аутор је базирао на случајевима из судске праксе који су карактеристични за ово дело.

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У Кривичном законику, у глави XXIX, чл. 322, предвиђено је кривично дело „спречавање службеног лица у вршењу службене радње”, а у чл. 323. кривично дело „напад на службена лица у вршењу службене дужности”. Ово значи да је и даље правно важеће кривично дело из чл. 23. Закона о јавном реду и миру. Исти закон је промењен, тако да је донет нови Закон о јавном реду и миру, који је објављен у „Службеном гласнику Републике Србије” бр. 6/16. У члану 27. истог закона предвиђено је да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о јавном реду и миру („Сл. гласник РС”, 51/92 и други). У Глави IV под називом „Кривична дела”, у чл. 23. предвиђено је кривично дело „ометање службеног лица у вршењу службене дужности”. Члан 23. ст. 1. гласи: „Ко прети да ће напасти, покуша да нападне или нападне или на други начин омета службено лице надлежног органа из чл. 2. овог закона у вршењу службене дужности, казниће се … ”. У чл. 23. ст. 2. предвиђено је: „Ако приликом извршења кривичног дела из става 1. овог члана учинилац службеном лицу прети употребом оружја или се маши за оружје или му нанесе лаку телесну повреду, казниће се … ”. У чл. 23. ст. 3. предвиђено је: „Ако приликом извршења кривичног дела из става 1. овог члана учинилац на службено лице потегне оружје или га употреби или му нанесе тешку телесну повреду, казниће се … ”. Одмах је уочљиво да нови Закон о јавном реду и миру више нема радње извршења кривичног дела „ко увреди или злостави”, које су биле елемент кривичног дела старог закона. Даље, важна је нова одредба предвиђена у чл. 22. садашњег закона, а то је вређање службеног лица у вршењу службене дужности у оквиру Главе III под називом „Прекршај”. Одредба гласи: „Ко увреди службено лице надлежног органа из чл. 2. овог закона у вршењу службене дужности, казниће се … ”. Нужно је овде указати на радње извршења и битне елементе наведеног кривичног дела, независно од тога да ли је у питању стари или нови Закон о јавном реду и миру.

У свим ситуацијама извршилац кривичног дела је свако лице. Пасивни субјекат овог кривичног дела је службено лице предвиђено у чл. 2. Закона о јавном реду и миру, а у питању су службена лица МУП-а, Комуналне полиције, инспекцијских органа и других надлежних органа у складу са Законом утврђеним делокругом. Дакле, пасивни субјекат је службено лице које обавља службену дужност, а то значи било коју службену дужност, при чему је по старом закону пасивно лице морало да обавља послове безбедности или одржавања јавног реда и мира. Наравно, у пракси су пасивни субјекти овог кривичног дела најчешће службена лица МУП-а Србије. Наведена лица обављају полицијске послове сходно чл. 30. Закона о полицији („Сл. гласник РС” бр. 6/16), а приликом обављања полицијских послова, и то: откривања и расветљавања кривичних дела, прекршаја и преступа, откривања и хапшења учиниоца кривичног дела и прекршаја и других лица за којима се трага, привођења надлежним органима, обезбеђења доказа, њихове анализе, криминалистичко-форензичког вештачења употребом савремених форензичких метода и евиденција, као и откривања имовине проистекле из кривичних дела, дужни су да поступају и по ЗКП-у, Закону о прекршајима и другим законима. Сходно чл. 36. истог закона, полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица има дужности и права да носи службено оружје и муницију и да користи средства принуде. По чл. 37. полицијски службеник има службену значку и службену легитимацију, и користи униформу и ознаке полицијских службеника сходно чл. 39. Закона, а по чл. 42. полицијски службеник је дужан да обавља полицијске послове и ван радног времена. Радње извршења кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру (и старог и новог) алтернативно су предвиђене, а то су: увреда, злостављање, претња нападом, покушај напада, напад на службено лице или пак ометање на други начин. Под увредом службеног лица подразумева се радња извршења кривичног дела увреда

Узрочно-последична веза радње извршења и последице кривичног дела из чл. 23. Закона о јавном реду и миру које су наступиле Случај #1. Кривично дело из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру може да се изврши само ометањем овлашћеног службеног лица приликом вршења службене радње, односно док службена радња није завршена. Из образложења: Из чињеничног описа кривичног дела закључује се да је приликом контроле алкохолисаности возача окривљени увредио оштећеног и то након обављене контроле путем алкометра, а да је након давања крви на анализу у ходнику службе Хитне помоћи претио оштећеном. Заштитни објекат овог кривичног дела јесте правилно функционисање државног органа – органа управе – у обављању одређених послова из свог делокруга, а пасивни

61 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Важно је још једном указати на то да садашњи Закон о јавном реду и миру у свом посебном чл. 22. предвиђа прекршај за увреду службеног лица у вршењу службене дужности. Судска пракса је у вези са овим кривичним делом богата. Тим поводом су карактеристичне судске одлуке издвојене и разврстане по областима: I Узрочно-последична веза радње извршења и последице кривичног дела из чл. 23. Закона о јавном реду и миру које су наступиле; II Пасивни субјекат кривичног дела из чл. 23. Закона о јавном реду и миру; III Алтернативне радње извршења кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру; IV Ометање службеног лица на други начин; V Непостојање кривичног дела из чл. 23. Закона о јавном реду и миру; VI Однос кривичног дела из чл. 23. Закона о јавном реду и миру и других кривичних дела; VII Кривично дело из чл. 23. Закона о јавном реду и миру и кривичнопроцесно право; VIII Кривично дело из чл. 23. Закона о јавном реду и миру и институти општег дела КЗ-а.

КРИВИЧНО ПРАВО

из чл. 170. ст. 1. КЗ-а, а то је омаловажавање части и угледа другог лица, његово потцењивање, излагање руглу и друго. Када је реч о службеном лицу, битна је одредба чл. 170. ст. 4. КЗ-а, а односи се на ситуације када се за увреду из става 1. неће казнити службено лице у вршењу службене дужности ако се из начина изражавања или других околности види да то није учињено у намери омаловажавања. Увреда као радња извршења може да буде учињена усмено, писмено, реално, гестикулацијом и друго. Злостављање као радња извршења треба да се прихвати у смислу радње извршења кривичног дела злостављање и мучење из чл. 137. КЗ-а, које је предвиђено у Глави XIV КЗ-а под називом „Кривична дела против слобода и права човека и грађанина”. То је у ствари нечовечно поступање према службеном лицу коме се наноси физички или психички бол, али нема за последицу телесну повреду. Суштина је да се предузетим радњама вређа људско достојанство службеног лица. Претња да ће напасти у себи обухвата два елемента: претњу и напад. Претња је стављање у изглед да ће доћи до напада, а мора да буде озбиљна и да се службено лице осети угроженим. Такву претњу треба схватити у смислу кривичног дела угрожавање сигурности из чл. 138. КЗ-а. Под нападом се подразумева угрожавање телесног интегритета, а при томе није нанета телесна повреда. Дакле, у овој ситуацији учинилац службеном лицу прети нападом, односно ставља му у изглед да ће напасти његов телесни интегритет. Како је нападом угрожен телесни интегритет службеног лица, то је покушај напада само умишљајно започињање радње извршења напада, али није остварен контакт са телом службеног лица. Под „другим начином ометања службеног лица” подразумева се сваки други начин извршења којим се отежава вршење службене дужности, а не односи се на увреду, злостављање, претњу, покушај напада и напад. Овакав облик радње извршења најчешће је и споран у судској пракси.

субјекат кривичног дела јесте службено лице. Како се радња извршења коју је предузео окривљени састоји у томе да је претио оштећеном након давања крви на анализу, што произлази из изреке пресуде, не може да се прихвати закључак првостепеног суда да је окривљени извршио предметно кривично дело, с обзиром на то да исто може да се изврши само ометањем службене радње, дакле – док службена радња није завршена.

КРИВИЧНО ПРАВО

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2861/11 од 7. 11. 2011).

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #2. Битан елемент кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавању јавног реда и мира из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру јесте предузимање противправне радње окривљеног према оштећеним службеним лицима, без обзира на место где су обављали послове безбедности или одржавања јавног реда и мира и без обзира на локацију – место где су предузете радње окривљеног, а имајући у виду да је у конкретном случају, између осталог, дошло до вређања овлашћених службених лица и у згради полицијске станице. (Пресуда Окружног суда у Суботици, Кж 204/07 од 5. 6. 2007).

Случај #3. Да би оптужени био оглашен кривим због кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, при чему је у одређеној прилици вређао овлашћена службена лица која су на пијаци идентификовала оптуженог као лице које се бави недозвољеном трговином, а бројни грађани су реаговали на понашање оштећених службених лица, прво треба утврдити да ли су оштећени због реакције грађана одустали од започете службене радње према оптуженом, друго, у чему се састоји ометање службених лица – да ли у самом чину вређања или у вређању у циљу онемогућавања или спречавања службених лица у вршењу службених интервенција. (Пресуда Окружног суда у Чачку, К 61/98 од 10. 1. 2000, и Решење Врховног суда Србије, Кж 848/00 од 8. 11. 2001).

Случај #4. Кривица оптуженог, сходно чл. 22. КЗ-а, а у односу на кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из чл. 23. Закона о јавном реду и миру, мора да се утврди у односу на конкретну предузету радњу извршења која је конститутивни елемент кривичног дела због којег је окривљени оглашен кривим. (Пресуда Општинског суда у Чачку, К 884/05 од 28. 12. 2007, и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 596/08 од 12. 11. 2008).

Случај #5. Ако суд нађе да је окривљени увредио овлашћено службено лице приликом интервенције, мора да се определи да ли је то учињено у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2573/98 од 25. 1. 1999).

Случај #6. Извршилац кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира јесте свако лице које увреди, злоставља, прети да ће напасти, покуша да нападне или нападне или на други начин омета овлашћено службено лице у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира, а заштитни објекат овог кривичног дела јесте правилно функционисање државног органа у обављању одређених послова из њиховог делокруга. (Пресуда Вишег суда у Београду, Кж 360/14 од 3. 6. 2014).

Пасивни субјекат кривичног дела из чл. 23. Закона о јавном реду и миру Случај #1. Када оптужени увреди, а тиме и омета овлашћено службено лице у обављању послова безбедности, извршено је кривично дело из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, при чему на постојање кривичног дела не утиче чињеница да су оштећени саобраћајни полицајци, а не полицајци опште надлежности.

Из образложења: Без обзира на то што се ради о саобраћајном полицајцу, треба имати у виду да Закон о јавном реду и миру, у делу постојања кривичног дела из чл. 23. ст. 1, не прави разлику између полицајаца опште надлежности и саобраћајних полицајаца, већ се ради о овлашћеним службеним лицима која обављају послове безбедности, па је због тога жалба браниоца окривљеног неоснована. (Пресуда Општинског суда у Чачку, К 236/03 од 4. 9. 2003, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 447/03 од 21. 1. 2004).

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 876/01 од 2. 10. 2001).

Из образложења: У жалби браниоца окривљеног истиче се да у радњама окривљеног не постоје елементи кривичног дела које му се ставља на терет, јер службена лица у конкретном случају нису одржавала јавни ред и мир да би их окривљени у томе ометао, нити су обављала послове безбедности. Правилно је првостепени суд нашао да су припадници саобраћајне полиције у статусу овлашћених службених лица сходно чл. 4. Закона о унутрашњим пословима, а по чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, заштитни објекат је овлашћено службено лице. (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 4950/10 од 1. 3. 2011).

Случај #4. Припадник саобраћајне полиције има статус овлашћеног службеног лица, тако да је, када обавља послове безбедности или одржавања јавног реда и мира и буде нападнут, објекат заштите кривичних дела из Закона о

Случај #5. Извршавајући налог истражног судије да се од окривљеног, за кога постоји основана сумња да је у алкохолисаном стању изазвао саобраћајну незгоду, узме крв на анализу ради утврђивања степена алкохолисаности, овлашћена службена лица обављају послове безбедности у циљу откривања учиниоца кривичног дела, па свако вређање службених лица и одбијање да се поступи по налогу истражног судије представља извршење кривичног дела. (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 5155/12 од 27. 11. 2012).

Случај #6. Припадници саобраћајне полиције имају статус овлашћеног лица, па према њима може да се изврши кривично дело из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру. Из образложења: Правилно је првостепени суд окривљеног огласио кривим због наведеног кривичног дела, јер припадници саобраћајне полиције имају статус овлашћених службених лица сходно чл. 4. Закона о унутрашњим пословима, а према чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, заштитни објекат је овлашћено службено лице. У складу са тим, неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног да се у радњама окривљеног не стичу елементи кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, јер су у критичној прилици на лицу места били присутни саобраћајни полицајци. (Пресуда Основног суда у Чачку, К 140/10 од 14. 4. 2010, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 4950/10 од 1. 3. 2011).

Случај #7. Суштина кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру јесте у радњама окривљеног којима се отежава рад овлашћених службених лица у њиховим пословима одржавања јавног реда и мира, а не у околностима у којима је претходно дошло до узнемирења грађана. (Пресуда Основног суда у Чачку, К 756/13 од 14. 1. 2016, и Пресуда Вишег суда у Чачку, Кж 134/16 од 16. 5. 2016).

63 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Случај #3. Припадници саобраћајне полиције имају статус овлашћеног лица, па и према њима може да се изврши кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2650/04 од 27. 10. 2004).

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #2. Оштећени је као припадник полиције обављао послове одржавања јавног реда и мира када је био дежуран на фудбалској утакмици.

јавном реду и миру, а не кривичног дела из чл. 213. КЗРС.

Случај #8. Када је оштећени – саобраћајни полицајац – обављао послове „контроле учесника у саобраћају”, вршио је послове јавне безбедности, па се окривљени оглашава кривим због кривичног дела из чл. 23. ст. 2. у вези са ст. 1. Закона о јавном реду и миру. (Пресуда Основног суда у Чачку, К 379/15 од 5. 10. 2016, и Пресуда Вишег суда у Чачку, Кж 57/17 од 9. 3. 2017).

III

КРИВИЧНО ПРАВО

Алтернативне радње извршења кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #1. Окривљени може да изврши кривично дело ометање овлашћених службених лица у обављању послова безбедности и одржавања јавног реда и мира из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру и када увреди службено лице након што су му лисице стављене на руке. Из образложења: Другостепени суд налази да је неприхватљив став првостепеног суда да извршење задатка који је поверен оштећенима може да се раздваја на време до стављања лисица на руке окривљеном и на време након тога, што би за последицу имало, по ставу првостепеног суда, да полицајци више не уживају заштиту од вређања након што су ставили лисице на руке окривљеном, јер задатак овлашћених службених лица мора да се посматра у целини. У конкретном случају вршено је привођење окривљеног, па су током обављања таквог задатка од стране оштећених упућене увреде овлашћеним службеним лицима.

(Пресуда Основног суда у Чачку, К 597/11 од 6. 9. 2012, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 5224/12 од 12. 2. 2013).

Случај #2. Увредљиву изјаву представља изјава окривљеног да су оштећени глупи пандури и да ни једну другу школу нису могли да заврше, па су зато у полицији. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2911/05 од 8. 12. 2005).

Случај #3. Увреда полицајца може бити извршена и конклудентном радњом – показивањем средњег прста десне руке. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2130/06 од 24. 8. 2006).

Случај #4. За постојање кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, неопходно је да је вређањем службеног лица оно ометено у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира. (Пресуда Вишег суда у Ваљеву, Кж 1320/13 од 17. 10. 2013).

Случај #5. Учинилац је увредио овлашћено службено лице у обављању послова безбедности када је из возила добацио саобраћајним полицајцима: „Мурија”. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1218/05 од 18. 5. 2005).

Случај #6. Законом о јавном реду и миру, који је ступио на снагу 5. фебруара 2016. године, декриминализовано је ометање службеног лица вређањем у смислу кривичног дела из чл. 23. ст. 1. овог закона, тако да сада вређање представља радњу прекршаја из чл. 22. истог закона, а не радњу кривичног дела. Из образложења: У чињеничном опису радње извршења у изреци пресуде је наведено да је окривљени након узимања наредбе од полицијског службеника рекао оштећеном: „са овим ћу да обришем … , баш бих волео да видим ко ће мене да приведе, нећу да пођем” и да је наставио са псовкама у виду … , чиме се у суштини указује на то да је окривљени вређањем ометао овлашћена службена лица. Међутим, основано се у жалби окривљеног указује на то да је у међувремену донет нови Закон о јавном реду и миру („Сл. гласник РС” бр. 6/2016, који је ступио на снагу 5. фебруара 2016), у коме је у чл. 23. прописано да је декриминализовано ометање службеног лица извршено вређањем, односно да је чл. 22. истог закона наведена радња ометања службеног

лица у вршењу службене дужности прописана као прекршај. (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 237/17 од 10. 3. 2017).

Случај #7. Када учинилац, држећи аутомат уперен у милиционере, запрети да ће пуцати и то понови када је милиционер пошао ка свом пиштољу, чини кривично дело из чл. 23. ст. 2. у вези са ст. 1. Закона о јавном реду и миру. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 376/98 од 25. 2. 1998).

(Решење Окружног суда у Београду, Кж 432/06 од 14. 3. 2006).

Случај #9. Окривљени је напао службено лице када је полицајцу покидао еполете са униформе. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1912/05 од 1. 12. 2005).

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 3/96 од 18. 10. 1996).

Случај #11. Окривљена је увредила службено лице у обављању послова одржавања јавног реда и мира када је овлашћеним службеним лицима МУП-а, на захтев да покаже личну карту, казала: „Ево вам лична карта” и показала лакат. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1123/01 од 24. 7. 2001).

Случај #12. Када окривљена у просторијама општинског суда одбије да изађе из суднице, па буде позвана полиција и, после упозорења, уз примену физичке силе буде изведена из суда, при чему виче: „Убиће ме злотвори”, тада је увредила службена лица у обављању послова одржавања јавног реда и мира. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 776&99 од 30. 4. 1999).

Случај #14. Под нападом на овлашћена службена лица у обављању послова безбедности подразумева се и ситуација када је окривљена гађала и погодила пластичним коритом милиционере који су приводили њеног супруга. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1952/96 од 19. 11. 1996).

Случај #15. Када је окривљени ухваћен приликом одузимања моторног возила, при чему је ујео милиционера и нанео му лаку телесну повреду, тиме је напао овлашћено службено лице у обављању послова безбедности. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 997/96 од 17. 10. 1996).

Ометање службеног лица на други начин Случај #1. Окривљени је ометао овлашћено службено лице у обављању послова безбедности тако што је после изазваног саобраћајног удеса дежурном полицајцу који је интервенисао и затражио му лична документа, уместо да их преда, прешао преко стопала нагло кренувши возилом и нанео му телесну повреду, па се ради о тежем облику кривичног дела из чл. 23. ст. 2. у вези са ст. 1. Закона о јавном реду и миру. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1678/04 од 6. 9. 2004).

Случај #2. Овлашћено службено лице ометано је у обављању службене радње привођења лица када је, после упозорења припадника полиције да се не удаљава са лица места, осумњичени покушао да се удаљи. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1877/04 од 15. 7. 2004).

LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Случај #10. Када учинилац саобраћајном полицајцу који га је зауставио због саобраћајног прекршаја каже: „Можете да ме ј... што сам обишао тротоаром вашег лежећег колегу”, увредио је тиме овлашћено службено лице.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1639/98 од 24. 8. 1998).

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #8. Када се окривљени полицајцу обратио речима: „Шта ти хоћеш, голобради ћосавко?”, тиме је увредио овлашћено службено лице.

Случај #13. Учинилац је напао овлашћена службена лица у обављању послова одржавања јавног реда и мира када их је гађао стакленом флашом док су они интервенисали да би прекинули тучу између грађана.

Случај #3. Саобраћајни милиционер, као овлашћено службено лице, ометан је на тај начин што је, пошто је зауставио окривљеног који је возио под утицајем алкохола и пошто је алкотестом утврдио 1,06 промила алкохола, окривљени покушао да га спречи да напише пријаву тако што га је угризао за руку и нанео му лаку телесну повреду.

КРИВИЧНО ПРАВО

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1493/04 од 25. 6. 2004).

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #4. Окривљени је извршио кривично дело тако што се након фудбалске утакмице, ван стадиона, крећући се у групи навијача која је каменицама гађала кордон полиције, затрчао у кордон како би га пробио, али је у томе био спречен од стране радника полиције. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 719/09 од 19. 5. 2009).

Случај #5. Покушај бекства окривљеног приликом обављања службене радње провере идентитета и претреса лица од стране овлашћеног службеног лица представља радњу извршења кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавању јавног реда и мира из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру. (Пресуда Вишег суда у Ужицу, К 78/10 од 8. 6. 2010, и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 4891/10 од 16. 12. 2010).

Случај #6. Пасивно понашање окривљеног такође представља облик и вид испољавања кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру јер, поред таксативно наведених начина предузимања радње извршења овог кривичног дела, Закон је употребио и формулацију према којој ово дело постоји ако се овлашћено службено лице омета у обављању послова на други начин, а то су оне делатности које доводе до отежавања – усложњавања вршења послова овлашћеног службеног лица. (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 2890/12 од 9. 10. 2012).

Случај #7. Постоји кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из

чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру у радњама окривљеног, иако елемент кривичног дела није вређање службеног лица јер се исто остварује на други начин којим се омета службено лице у вршењу службене дужности. Из образложења: Тачни су наводи из жалбе да наведена одредба Закона о јавном реду и миру не познаје прављење буке и галаме као прекршај, али је то свакако прекршај у смислу нарушавања јавног реда и мира, поготово у касним ноћним сатима, због чега овлашћена службена лица имају право да интервенишу према прекршиоцима јавног реда и мира. С тим у складу, у чл. 23. наведеног закона није предвиђено вређање овлашћених службених лица, већ напад или покушај напада или пак на други начин ометање службеног лица у вршењу службене дужности, што значи да сваки други начин ометања службених лица у себи обухвата и наведену спорну радњу, с обзиром на то да окривљени нису хтели да покажу лична документа, потом су галамили и вређали полицајце, бежали од полицајаца који су морали да их јуре, а затим су пружили активан отпор, што је наведено у изреци пресуде. (Пресуда Основног суда у Чачку, К 256/16 од 22. 12. 2016, и Пресуда Вишег суда у Чачку, Кж 62/17 од 9. 3. 2017).

Случај #8. Када оштећени – полицајац – има уредну наредбу Прекршајног суда за довођење окривљеног у затвор јер новчану казну није платио, па након заустављања окривљеног исти одбије да изађе из возила и да пође са оштећеним, тада је извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру. (Пресуда Основног суда у Ужицу, К 421/16 од 9. 2. 2017, и Пресуда Вишег суда у Ужицу, Кж 93/17 од 20. 5. 2017).

Случај #9. Покушај удаљења са лица места – опирање окривљеног приликом обављања службене радње провере идентитета од стране овлашћених службених лица – представља радњу извршења кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног

реда и мира из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру. Из образложења: Законска дефиниција кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица … приликом одређивања радње извршења овог кривичног дела на крају употребљава описну формулацију, према којој ово дело постоји ако се овлашћено службено лице омета у обављању послова и „на други начин”, што представља фактичко питање које се решава у сваком конкретном случају. (Пресуда Врховног касационог суда, Кзз 20/16 од 20. 1. 2016).

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2669/03 од 23. 9. 2003).

Случај #14. Окривљени су ометали полицајце у вршењу службене радње када су двојица окривљених стали испред трећеокривљеног и телима онемогућавали полицајца да лиши слободе окривљеног. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2929/05 од 18. 11. 2005).

Непостојање кривичног дела из чл. 23. Закона о јавном реду и миру

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кжм 46/16 од 7. 12. 2017).

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 46/97 од 29. 1. 1997).

Случај #11. Кривично дело из чл. 23. Закона о јавном реду и миру може да се изврши и пасивном радњом – када на позив патроле полиције да откључа врата свога стана, учинилац то одбије – јер се на тај начин омета овлашћено службено лице у одржавању јавног реда и мира.

Случај #2. Биће кривичног дела ометање службеног лица у обављању послова безбедности и одржавања јавног реда и мира из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру јесте вид ометања овлашћеног службеног лица којим се отежава вршење његове службене радње.

(Решење Окружног суда у Београду, Кж 1855/95 од 15. 11. 1995).

Случај #12. Окривљени је ометао полицајце у вршењу службене дужности када је полицајац приликом туче између две групе пришао једном лицу, а окривљени му упутио речи: „Пусти га, бре, шта хоћеш”, па полицајца с леђа ухватио око појаса и задржао га док Н. Н. учесник туче није побегао. (Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2825/05 од 10. 11. 2005).

Случај #13. Постоји кривично дело ометање овлашћеног службеног лица када окривљени возач

(Решење Основног суда у Чачку, К 383/13 од 26. 6. 2013, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2086/13 од 30. 9. 2013).

Случај #3. Када полицајац у кафани само покаже службену легитимацију у ситуацији када су окривљени вређали госте у кафани, а потом настави да седи у кафани са својим пријатељима, па касније уследи напад на њега од стране окривљених, то не мора да представља напад на овлашћено службено лице у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира, јер исто није предузето у намери да се омета овлашћено службено лице. (Решење Окружног суда у Београду, Кж 2352/03 од 13. 11. 2003).

67 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Случај #1. Неће постојати кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности ако је окривљени у кафани бацио пепељару на сто за којим су седели милиционери и пили кафу, пошто су они дошли у кафану као гости, а не у циљу обављања послова безбедности.

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #10. Учесник у саобраћају који се због учињеног прекршаја оглуши на знак заустављања од стране полицијског службеника, па чак и повећа брзину како би напустио лице места, онемогућава на тај начин полицијског службеника да обави послове безбедности и чини кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру.

одбије да се због сумње да је под утицајем алкохола подвргне алкотестирању од стране саобраћајне полиције.

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #4. Када се извршилац пасивно понаша у кафани, не предузима активне радње у виду силе и претње, нити спречава овлашћено службено лице, нити прети оружјем, већ их само пасивно спречава у вршењу службене радње на тај начин што неће да устане са пода и неће да крене даље, лежи и на захтев службених лица неће да напусти просторију, тада оваквим понашањем не врши радњу кривичног дела јер је наведена непослушност изражена само у пасивном држању – нечињењу, што не може да представља активну радњу овог кривичног дела.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Пресуда Окружног суда у Јагодини, Кж 1193/08 од 27. 11. 2008).

Случај #5. Непоступање по наређењу да се стане и врати одузети новчаник не може се сматрати ометањем овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности. (Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж 491/10 од 15. 11. 2010).

Случај #6. Када су овлашћена службена лица полицијске управе дошла у кућу окривљеног са намером да обаве информативни разговор, при чему их је том приликом окривљени вређао и терао из куће, исти су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, јер се критични догађај није десио на јавном месту и информативни разговор не представља послове безбедности. (Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 324/06 од 26. 12. 2006).

Случај #7. Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, а пресудом другостепеног суда, поводом жалбе браниоца окривљеног, преиначена је првостепена пресуда тако да се окривљени, применом одредбе чл. 355. т. 1. ЗКП-а, ослобађа од оптужбе да је извршио наведено кривично дело. Из списа произлази да је оштећени – овлашћено службено лице – наредио окривљеном, који је седео, да устане и да пође са њим у станицу полиције, па је оштећени, са намером да подигне окривљеног, ухватио истог са обе

руке за прслук, у пределу груди, при чему је окривљени приликом устајања одгурнуо руке оштећеног и рекао да ће поћи у зграду полиције, извинио се оштећеном и упутио се ка згради полиције заједно са оштећеним. У конкретном случају радњама окривљеног није повређен нити угрожен заштитни објекат у кривичноправном смислу, тако да радње не представљају напад и ометање на други начин овлашћеног службеног лица у обављању послова одржавања јавног реда и мира, нити било коју од радњи извршења предметног кривичног дела прописаних у наведеном члану Закона о јавном реду и миру. (Пресуда Општинског суда у Ужицу, К 109/07 од 1. 11. 2007, и Пресуда Окружног суда у Ужицу, Кж 61/08 од 15. 4. 2008).

Случај #8. Овлашћено службено лице органа унутрашњих послова не може бити ометано у обављању послова одржавања јавног реда и мира ако је радња коју је предузело законита. (Пресуда Вишег суда у Нишу, Кж 67/16 од 18. 2. 2016).

Случај #9. Ако вређањем службеног лица и самоповређивањем окривљени није ометао службено лице у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира, није учињено кривично дело из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру. (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 130/14 од 27. 2. 2014).

Случај #10. Одбијање да се овлашћеном службеном лицу дају на увид личне исправе ради утврђивања идентитета само за себе не представља радњу извршења кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру. (Решење Апелационог суда у Београду, Кж 3045/10 од 12. 4. 2010).

Случај #11. Нема кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру када окривљени увреди овлашћено службено лице после завршене службене радње. (Решење Окружног суда у Београду, Кж 160/03 од 4. 2. 2003).

Однос кривичног дела из чл. 23. Закона о јавном реду и миру и других кривичних дела

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 241/05 од 27. 3. 2006, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 271/06 од 18. 10. 2006).

(Пресуда Вишег суда у Чачку, К 70/11 од 26. 4. 2013, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 3916/13 од 26. 3. 2014).

Случај #3. Када овлашћена службена лица – полицајци – интервенишу у кафани због пријаве ремећења реда и мира, па оптужени вређа и прети полицајцима, тада је извршио кривично дело из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду

Случај #4. За постојање кривичног дела спречавање службеног лица у вршењу службене радње из чл. 322. КЗ-а потребно је да је учинилац, силом или претњом да ће непосредно употребити силу, спречио службено лице у вршењу конкретне законито предузете службене радње. С обзиром на то да је радња привођења извршена и да окривљени није спречио службено лице, већ га је само ометао у обављању послова безбедности, при чему му је нанео лаку телесну повреду, остварена су обележја кривичног дела из чл. 23. ст. 2. Закона о јавном реду и миру. (Пресуда Окружног суда у Нишу, Кж 666/06 од 20. 6. 2006).

Случај #5. Радње оптуженог које се састоје у повређивању оштећеног полицајца у ситуацији када оштећени, као службено лице, покушава да савлада отпор који пружа лице које крши јавни ред и мир, не могу да представљају обележја кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању … из чл. 23. Закона о јавном реду и миру, већ радње кривичног дела спречавање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности из чл. 24. Закона о јавном реду и миру, с обзиром на то да оштећени – полицајац том приликом није довршио службену радњу. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 763/05 од 30. 5. 2005).

Случај #6. Када окривљени пресудом првостепеног суда буде оглашен кривим због кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, тада се подразумева да је окривљени предузео радње извршења којима се отежавају службене радње оштећеног, а не и да се његове службене радње спрече. (Пресуда Вишег суда у Чачку, К 8/16 од 5. 12. 2016, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 91/17 од 14. 2. 2017).

Случај #7. Ометање подразумева да овлашћено службено лице и, поред ометања од стране

69 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Случај #2. Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела из чл. 23. ст. 2. у вези са ст. 1. Закона о јавном реду и миру. Из списа произлази да су оштећена лица – полицијски службеници – обављали послове безбедности у вези са откривањем кривичног дела, њихових учинилаца и хватањем учинилаца и да при томе нису извршили службену радњу хватања окривљеног јер их је он на описани начин спречио, па из оваквог описа не произлази постојање свих обележја кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим, већ другог кривичног дела, а у питању је кривично дело спречавање службеног лица у вршењу службене радње из чл. 322. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, па је пресуда првостепеног суда у погледу правне квалификације преиначена.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 600/04 од 6. 12. 2004, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 126/05 од 8. 4. 2005).

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #1. Када је првостепеном пресудом окривљени оглашен кривим због кривичног дела из чл. 23. ст. 2. Закона о јавном реду и миру, има места примени чл. 5. ст. 2. КЗ-а – блажег закона од стране другостепеног суда који је својом пресудом преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације, тако да се радње описане у првостепеној пресуди квалификују као кривично дело напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 323. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а.

и миру, а не ради се о учињеном прекршају јавног реда и мира.

учиниоца, ипак успе да изврши намеравану службену радњу. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1820/02 од 6. 3. 2003).

VII

КРИВИЧНО ПРАВО

Кривично дело из чл. 23. Закона о јавном реду и миру и кривичнопроцесно право

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај #1. Када је окривљени оглашен кривим због кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у вршењу службене дужности из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, на тај начин што је вређао и претио овлашћеном службеном лицу на начин описан у изреци, тада изрека пресуде мора да има и опис настале последице у виду ометања овлашћеног службеног лица у вршењу његове службене дужности. Из образложења: Жалба браниоца окривљеног је основана. Радња извршења кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру јесте ко прети да ће напасти, покуша да нападне или нападне или на други начин омета службено лице у вршењу службене дужности, што значи да та радња за последицу мора да има ометање службеног лица у виду отежавања извршења његових службених дужности, што не стоји у изреци пресуде, због чега је пресуда неразумљива и тиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 438. ст. 1. т. 11. ЗКП-а. (Пресуда Основног суда у Ивањици, К 253/14 од 31. 8. 2016, и Решење Вишег суда у Чачку, Кж 246/16 од 23. 11. 2016).

Случај #2. За постојање кривичног дела из чл. 23. ст. 2. Закона о јавном реду и миру ирелевантан је проценат односно степен алкохолисаности која је учиниоца довела у стање смањене урачунљивости, ако она није била битно смањена. Из образложења: Када је окривљени оглашен кривим због кривичног дела из чл. 23. ст. 2. Закона о јавном реду и миру, које је учинио у стању смањене

урачунљивости, али не битне, због алкохолисаности, тада за постојање предметног кривичног дела није битно навођење процента степена алкохолисаности у изреци пресуде, као елемента кривичног дела,. (Пресуда Вишег суда у Чачку, Кж 42/15 од 28. 4. 2015).

Случај #3. У изреци пресуде за кривично дело из чл. 23. Закона о јавном реду и миру мора стајати о којим службеним радњама се ради, које је из оквира послова безбедности или одржавања јавног реда и мира предузимао оштећени приликом интервенције. (Решење Апелационог суда у Нишу, Кж 3041/10 од 24. 3. 2011).

Случај #4. Ако првостепени суд, на основу изведених доказа на главном претресу, оценом истих закључи да радње окривљеног представљене у оптужном акту јесу радње учињеног прекршаја, а не радње извршења кривичног дела, онда нема услова за доношење пресуде којом се окривљени ослобађа од оптужбе да је извршио кривично дело из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, применом чл. 355. т. 2. ЗКП-а. (Пресуда Основног суда у Ужицу, К 1086/10 од 25. 5. 2011, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 3341/11 од 15. 9. 2011).

Случај #5. Када окривљени, уз жалбу изјављену против пресуде првостепеног суда којом је оглашен кривим због кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, приложи и правоснажно решење судије за прекршаје поводом истог критичног догађаја, чињенично стање није правилно и потпуно утврђено, па има места укидању пресуде првостепеног суда. (Пресуда Основног суда у Ужицу, К 1567/10 од 17. 6. 2011, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 3335/11 од 29. 8. 2011).

Случај #6. Да би постојало кривично дело из чл. 23. Закона о јавном реду и миру, неопходно је да се у изреци пресуде наведу и конкретне радње које предузимају овлашћена службена лица у обављању послова безбедности и одржавања јавног реда и мира, што је у потпуности изостало. (Пресуда Врховног суда Србије, Кзп 64/09 од 2. 3. 2009).

Случај #7. Када је оптужним предлогом ОЈТ ставио на терет оптуженом извршење кривичног дела из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, а суд га огласио кривим због кривичног дела увреда из чл. 93. ст. 1. у вези са чл. 101. ст. 2. КЗРС, при чему се у изреци пресуде наведе „да је увредио оштећеног полицајца у обављању послова безбедности”, учињена је повреда Кривичног закона из чл. 369. т. 4. ЗКП-а. (Пресуда Општинског суда у Чачку, К 746/03 од 29. 11. 2004, и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 468/05 од 9. 12. 2005).

(Решење Окружног суда у Београду, Кж 1855/95 од 15. 11. 1995).

Случај #1. Код кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру могућа је конструкција продуженог кривичног дела из чл. 61. КЗ-а. Из образложења: Наводи жалбе су неосновани јер је првостепени суд извршио правилну квалификацију кривичног дела, с обзиром на то да се ради о истим делима која су временски повезана, учињена од оптуженог, а такође су и учињена са јединственим умишљајем, коришћењем истих ситуација. Ова дела су управљена против

Случај #2. Када је оптужени реметио јавни ред и мир у угоститељском објекту, а приликом интервенције оштећених полицајаца није им показао личну карту, ушао је у ауто и напустио лице места, тада је извршио кривично дело из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру. Како је првостепена пресуда донета 25. јануара 2006, када је ступио на снагу Кривични законик, правилно је примењен Кривични закон јер је након 1. јануара 2006. остало на снази кривично дело ометање овлашћених службених лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру. (Пресуда Општинског суда у Горњем Милановцу, К 362/05 од 26. 1. 2006, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 80/06 од 29. 3. 2006).

Случај #3. Проузроковање теже последице из чл. 23. ст. 3. Закона о јавном реду и миру треба да се припише евентуалном умишљају оптуженог, а не његовом нехату, јер је оптужени, када је у безобзирној вожњи, у покушају да побегне од полиције, возилом којим је управљао ударио у полицијско возило, тако да је полицајац у возилу претрпео тешке телесне повреде, био свестан да таквим начином вожње може својим возилом ударити у службено полицијско возило и да тако може нанети телесне повреде овлашћеном службеном лицу у том возилу, на шта је и пристао. (Пресуда Окружног суда у Ваљеву, К 106/04 од 25. 4. 2005).

71 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

VIII

Кривично дело из чл. 23. Закона о јавном реду и миру и институти општег дела КЗ-а

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 527/05 од 24. 3. 2008, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 516/08 од 9. 9. 2008).

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај #8. Изрека пресуде је неразумљива када суд наведе да је окривљени, који је оглашен кривим за кривично дело из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру, вређао службена лица у обављању послова одржавања јавног реда и мира, без навођења увредљивих изјава.

јавног реда и мира, па је имало места за примену чл. 61. КЗ-а – конструкција продуженог кривичног дела, тако да је у том делу жалба јавног тужиоца неоснована, с обзиром на то да је пресудом првостепеног суда окривљени оглашен кривим због продуженог кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности из чл. 23. ст. 1. Закона о јавном реду и миру.

Коментар Правилника о ученичким задругама Министар просвете, науке и технолошког развоја донео је Правилник о ученичким задругама, који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 31/2018 од 27. 4. 2018. године, а ступио је на снагу 5. 5. 2018. године.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Редакција Инг-Про

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Правилник о ученичким задругама донет је на основу: ● члана 53. став 6. Закона о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/13 и 101/17) и ● члана 32. став 6. Закона о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/13 и 101/17). У вези са ученичким задругама треба споменути и следећа два законска прописа: ● Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017 и 27/2018 – др. закони – у даљем тексту: Закон о основама), који у члану 103. утврђује да школа може да оснује ученичку задругу у циљу развијања ваннаставних активности и предузетничког духа ученика, као и да се рад ученичке задруге уређује посебним законом; ● Закон о задругама („Сл. гласник РС”, број 112/2015, ступио на снагу 7. 1. 2016. године), који у ставу 2. члана 10. утврђује да се образовање и рад ученичких задруга уређује прописима из области основног и средњег образовања и васпитања. Важно је напоменути и да оснивање и рад ученичке задруге није исто што и обављање проширене делатности школе. Наиме, чланом 98. Закона о основама прописано је да школа може да обавља и другу делатност којом се унапређује и доприноси квалитетнијем и рационалнијем обављању

образовања и васпитања (у даљем тексту: проширена делатност), под условом да се њоме не омета обављање делатности образовања и васпитања. Проширена делатност школе може да буде пружање услуга, производња, продаја и друга делатност у складу са прописима којима се уређује класификација делатности. Остваривање проширене делатности школе планира се годишњим планом рада, а одлуку о проширеној делатности доноси орган управљања школе, уз сагласност министарства надлежног за просвету. С друге стране, делатност ученичких задруга уређена је законима којима се уређује основно и средње образовање. Оснивање ученичке задруге није условљено давањем сагласности од стране министарства надлежног за просвету, као што је то случај са проширеном делатношћу школе. Несумњиво да проширена делатност школе и ученичке задруге имају значајну улогу у процесу спровођења образовно-васпитне функције у школама и тиме доприносе унапређењу квалитета образовања и социјалној укључености школске деце. Иако је остваривање активности у оквиру проширене делатности и ученичких задруга регулисано различитим прописима, у школама је све присутнија тенденција комбиновања тих активности будући да су оне често комплементарне, тј. надопуњују једна другу. Закон о основама у овом домену једино овлашћује Савет родитеља школе да предлаже органу управљања намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге (члан 120).

ОДРЕДБЕ О УЧЕНИЧКИМ ЗАДРУГАМА У ЗАКОНИМА О ОСНОВНОМ И СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ПРАВИЛНИКА О УЧЕНИЧКИМ ЗАДРУГАМА

73 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Према идентичним одредбама члана 53. став 6. Закона о основној школи и члана 32. став 6. Закона о средњој школи, садржину оснивачког акта, стицање и престанак статуса задругара, као и управљање и начин рада ученичке задруге ближе уређује министар надлежан за послове образовања и васпитања. На основу овог законског овлашћења министар просвете, науке и технолошког развоја донео је Правилник о ученичким задругама (у даљем тексту: Правилник), којим се прописују: ● садржина оснивачког акта ученичке задруге, ● стицање и престанак статуса задругара и ● управљање и начин рада ученичке задруге. Према члану 2. Правилника, школа може да оснује ученичку задругу с циљем подстицања развоја позитивног односа ученика према раду и професионалне оријентације, повезивања наставе са светом рада, развијања свести о одговорности за преузете обавезе, као и развоја позитивног односа према тимском раду и предузетништву, при чему ученичка задруга: ● јесте самостално правно лице које оснива школа и ● уписује се у регистар који води орган надлежан за послове регистрације задруга (у даљем тексту: Регистар). Овде треба подсетити да је, према Закону о задругама, као и према законима о основном и средњем образовању, задруга правно лице, а представља посебан облик организовања

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Наведено је да је Правилник о ученичким задругама донет на основу законских прописа о основном и средњем образовању и васпитању, па у наставку следе те одредбе: 1. Према члану 53. Закона о основном образовању и васпитању (у даљем тексту: Закон о основној школи), школа може да оснује ученичку задругу ради развоја предузетничког духа, позитивног односа ученика према раду, повезивања наставе са светом рада, као и професионалне оријентације. Рад ученичке задруге уређује се: ● Статутом школе и ● правилима за рад задруге. Путем ученичке задруге школа може да пружа услуге и да продаје производе настале као резултат рада у ученичкој задрузи, као и школски прибор и опрему, а средства стечена радом ученичке задруге користе се за проширење материјалне основе рада ученичке задруге, екскурзије, исхрану ученика, награде члановима ученичке задруге и унапређивање образовноваспитног рада у школи и у друге сврхе у складу са актима којима се уређује рад ученичке задруге. Закон о основној школи посебно утврђује да се ученичка задруга уписује у регистар задруга сходном применом одредаба закона којима се уређује регистрација задруга. 2. Према члану 32. Закона о средњем образовању и васпитању (у даљем тексту: Закон о средњој школи), школа може да оснује ученичку задругу с циљем подстицања развоја позитивног односа ученика према раду и професионалне оријентације, повезивања наставе са светом рада, развијања свести о одговорности за преузете обавезе, као и развоја позитивног односа према тимском раду и предузетништву. Рад ученичке задруге уређује се: ●Статутом школе и ● правилима за рад задруге. Средња школа може да пружа услуге и да продаје производе настале као резултат рада у ученичкој задрузи, као и уџбенике, прибор

и опрему која је потребна за остваривање образовноваспитног рада, а средства стечена радом ученичке задруге користе се за проширење материјалне основе рада ученичке задруге, екскурзије, исхрану ученика, награде члановима ученичке задруге и унапређивање образовноваспитног рада у школи и у друге сврхе у складу са актима којима се уређује рад ученичке задруге. Ученичка задруга се уписује у регистар задруга сходном применом одредаба закона којима се уређује регистрација задруга.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

физичких лица која пословањем на задружним принципима остварују своје економске, социјалне, културне и друге интересе. Исто прописује и члан 3. Правилника, који дефинише да су задругари физичка лица која чине чланове ученичке задруге, при чему прецизира да су задругари: 1) лица запослена у школи која оснива ученичку задругу, 2) ученици школе која оснива ученичку задругу и 3) родитељи, односно други законски заступници ученика који су чланови ученичке задруге. Директор школе која оснива ученичку задругу обавезан је члан ученичке задруге. Сагласно чл. 4. и 5. Правилника, ученичка задруга мора да има и следеће „статусне” податке: 1) Ученичка задруга има пословно име, које мора да садржи и пун назив оснивача. 2) Седиште ученичке задруге налази се на адреси оснивача и треба имати у виду да је седиште задруге место на територији Републике Србије одакле се управља пословањем задруге, а одређује се оснивачким актом, при чему је битно, између осталог, и због достављања поште, које се врши на адресу седишта задруге. 3) Ученичка задруга може да обавља производну, продајну и услужну делатност, односно да обавља друштвено-користан и хуманитарни рад, односно делатност која се односи на: производњу и продају произведених финалних производа; израду делова за финалну производњу у индустрији и занатству (самостално или у сарадњи са другим субјектима); израду производа и пружање услуга за потребе школе; прикупљање секундарних сировина; пружање услуга трећим лицима из одговарајућих области и друге делатности којима се унапређује образовни и васпитни рад школе и ученика. У сваком случају, делатност ученичке задруге део је образовноваспитног рада и има за циљ да ученицима омогући: овладавање основним елементима процеса производње и пружања услуга; професионално усмеравање и развијање предузетничког духа; стварање и развијање позитивног односа према раду

и стваралаштву; формирање радних навика; развијање свести о колективном раду, сарадњи и међусобном помагању и солидарности; као и допринос уређивању и развоју школе, локалне заједнице и животног окружења. Задруга стиче својство правног лица уписом у регистар који води орган надлежан за послове регистрације привредних субјеката, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.

ОСНИВАЊЕ УЧЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ Сагласно члану 6. Правилника, одлуку о оснивању ученичке задруге доноси Школски одбор школе на оснивачкој седници којој присуствују сви чланови Школског одбора. Истој седници обавезно присуствује и директор школе која оснива ученичку задругу, без права гласа. Оснивачку седницу сазива председник Школског одбора и руководи њеним радом, а одлуке на оснивачкој седници доносе се већином гласова свих чланова Школског одбора. Пре него што Школски одбор донесе одлуку о оснивању ученичке задруге треба имати у виду да се, сходно законима за основно и средње образовање, рад ученичке задруге уређује Статутом школе. Дакле, ако се жели оснивање ученичке задруге у школи, најпре то треба регулисати Статутом школе, односно у тај статут треба унети одредбе из Закона о основном, односно средњем образовању и васпитању. Дакле, Статутом школе уређује се рад ученичке задруге у смислу оснивања, циљева и задатака, чланства у ученичкој задрузи и других општих питања везаних за рад ученичке задруге, са назнаком да ће се оснивачким актом и правилима за рад задруге конкретније регулисати њен рад и пословање – применом одредби Правилника. Према члану 7. Правилника, Школски одбор на оснивачкој седници доноси акт о оснивању ученичке задруге (у даљем тексту: оснивачки акт), који садржи: 1) пословно име и седиште ученичке задруге; 2) назив и место школе која је оснивач ученичке задруге; 3) претежну делатност ученичке задруге;

СТИЦАЊЕ И ПРЕСТАНАК СТАТУСА ЗАДРУГАРА

Сагласно члану 11. Правилника, ученичком задругом управљају задругари који у том управљању имају једнако право гласа по принципу „један задругар – један глас” у скупштини ученичке задруге. Органи ученичке задруге су: скупштина, управни одбор и директор ученичке задруге, уз напомену да чланови скупштине, управног одбора и директор ученичке задруге обављају послове из своје надлежности без накнаде. Скупштина ученичке задруге формира се на седници коју Школски одбор сазива најкасније у року од осам дана од дана уписа у Регистар и чине је задругари који ће приступити ученичкој задрузи до дана одржавања ове седнице. Намеру о приступању ученичке задруге до одржавања на којој се формира скупштина, задругари пријављују Школском одбору. Скупштину ученичке задруге чине сви задругари, који између себе бирају председника. Скупштина ученичке задруге јесте највиши орган ученичке задруге, а њене надлежности су да (члан 14): 1) доноси правила за рад задруге; 2) одлучује о повећању и смањењу чланарине; 3) усваја годишњи извештај о пословању и спровођењу пословне политике; 4) усваја план рада, финансијски план и програм развоја; 5) усваја финансијске извештаје; 6) одлучује о расподели добити и покрићу губитака; 7) доноси инвестиционе одлуке; 8) одлучује о располагању имовином; 9) именује и разрешава директора ученичке задруге; 10) бира и разрешава из редова задругара чланове управног одбора и председника скупштине; 11) доноси одлуку о прихватању статуса задругара ученичке задруге; 12) доноси одлуку о престанку статуса задругара у складу са правилима за рад задруге;

75 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Статус задругара стиче се приступањем ученичкој задрузи на начин и под условима прописаним Правилником и правилима за рад задруге. Статус задругара може стећи физичко лице (запослени у школи, ученици и њихови родитељи, односно други законски заступници) подношењем писменог захтева за приступање. Одлуку о прихватању статуса задругара доноси скупштина ученичке задруге, а лицу коме је прихваћен писмени захтев за приступање постаје задругар у моменту потписивања приступне изјаве којом потврђује прихватање правила за рад задруге. Статус задругара престаје: 1) иступањем; 2) искључењем; 3) престанком радног односа у школи која је оснивач ученичке задруге; 4) престанком статуса ученика у школи која је оснивач ученичке задруге; 4) престанком ученичке задруге и 5) из других разлога утврђених правилима за рад задруге. Родитељу, односно другом законском заступнику статус задругара престаје када његовом детету престане статус ученика у школи која је оснивач ученичке задруге.

УПРАВЉАЊЕ УЧЕНИЧКОМ ЗАДРУГОМ

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

4) лично име првог директора ученичке задруге, који се бира из реда запослених у школи која оснива ученичку задругу; 5) органе ученичке задруге; 6) надлежност органа ученичке задруге; 7) износ, време и начин плаћања чланарине за чланове ученичке задруге; 8) начин обезбеђења средстава за покриће трошкова оснивања ученичке задруге; 9) друга питања од значаја за оснивање и рад ученичке задруге. Оснивачки акт задруге заправо је уговор о оснивању који се закључује у писаној форми. Средства за оснивање и пословање обезбеђују се из чланарине задругара, при чему се износ чланарине одређује правилима за рад задруге у једнаком износу за све задругаре. По престанку статуса задругара чланарина се не враћа.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

13) доноси пословник о свом раду; 14) одлучује о другим питањима у складу са законом и правилима за рад задруге. Скупштина ученичке задруге ради на седницама које сазива председник скупштине, а одлучује већином гласова присутних задругара, ако је присутна најмање једна половина задругара. Начин рада скупштине ученичке задруге ближе се уређује пословником скупштине. Управни одбор ученичке задруге састоји се од најмање три члана и има председника ког бирају између себе чланови управног одбора. Број чланова, начин избора и разрешење чланова управног одбора уређује се правилима за рад задруге. Чланове управног одбора бира скупштина ученичке задруге из реда задругара. За члана управног одбора не може бити биран председник скупштине ученичке задруге и директор ученичке задруге. Управни одбор врши следеће послове (члан 17): 1) предлаже и спроводи пословну политику и припрема извештаје о спровођењу пословне политике; 2) разматра и предлаже план рада, финансијски план и програм развоја; 3) разматра и предлаже извештај о пословању; 4) разматра и предлаже усвајање финансијских извештаја; 5) предлаже скупштини расподелу добити и начин покрића губитака; 6) припрема предлоге одлука за скупштину ученичке задруге и спроводи одлуке скупштине; 7) предлаже скупштини именовање и разрешење директора ученичке задруге; 8) предлаже скупштини доношење инвестиционих одлука; 9) предлаже скупштини одлуке о располагању имовином у складу са правилима за рад задруге; 10) доноси пословник о свом раду; 11) доноси одлуке и обавља и друге послове у складу са правилима за рад задруге. Управни одбор ученичке задруге ради на седницама које сазива председник управног одбора ученичке задруге, а ближи услови и

питања од значаја за начин рада управног одбора ученичке задруге уређују се пословником о раду управног одбора. Директор ученичке задруге именује се из реда задругара који су запослени на неодређено време у школи која оснива ученичку задругу, а његова овлашћења су да: 1) заступа ученичку задругу; 2) организује рад и води пословање ученичке задруге; 3) стара се о законитости и одговара за законитост рада ученичке задруге; 4) извршава одлуке скупштине и управног одбора; 5) обавља и друге послове у складу са правилима за рад задруге.

НАЧИН РАДА И ПОСЛОВАЊЕ УЧЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ Сагласно члану 20. Правилника, ученичка задруга управља, користи и располаже својом имовином у складу са законом, Правилником, оснивачким актом и правилима за рад задруге, при чему ту имовину чине право својине на покретним и непокретним стварима, новчаним средствима, хартијама од вредности и друга имовинска права која је задруга стекла пословањем или другим правним послом. Ова имовина ученичке задруге је у задружној својини, а може да се образује из чланарине задругара, средстава остварених радом и пословањем задруге и средстава које је задруга стекла у складу са законом. У свом пословању ученичка задруга користи имовину ученичке задруге, као и средства која добије на коришћење од оснивача, у складу са законом и правилима за рад задруге. У оквиру своје регистроване делатности ученичка задруга може да обавља послове и за лица која нису задругари на начин и у обиму којим се не доводе у питање циљеви њене делатности, у складу са оснивачким актом и правилима за рад задруге. Начин рада ученичке задруге ближе се уређује правилима за рад ученичке задруге. Скупштина ученичке задруге одлучује о расподели годишње добити након усвајања

друга стручна лица, којима се накнада за рад исплаћује из средстава ученичке задруге. Посебно је важно указати на то да су, сагласно члану 24. Правилника, школе обавезне да, уз финансијски извештај школе, министарству надлежном за послове образовања и васпитања истовремено доставе и извештај о раду ученичке задруге.

РЕГИСТРАЦИЈА УЧЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ

77 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

Као што је већ речено, ученичка задруга се уписује у Регистар сходном применом одредаба закона којима се уређује регистрација задруга. Ту школе треба да имају у виду два прописа: 1) Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/2011 и 83/2014), којим се уређује поступак регистрације и објављивања у регистрима и евиденцијама које води Агенција за привредне регистре, и 2) Правилник о садржини Регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС”, бр. 42/2016), којим се уређује садржина Регистра привредних субјеката и документација потребна за регистрацију, а односи се и на задруге. Према члану 25. Правилника, у Регистру се региструју следећи подаци о ученичкој задрузи: 1) ознака врсте ученичке задруге; 2) пословно име; 3) адреса седишта; 4) датум и време оснивања; 5) датум и време промена; 6) матични број додељен од стране Републичког завода за статистику; 7) пореско-идентификациони број (ПИБ); 8) шифра и опис претежне делатности; 9) бројеви рачуна у банкама; 10) назив, адреса седишта и матични број школе која је оснивач ученичке задруге; 11) лично име и јединствени матични број директора; 12) лично име и јединствени матични број чланова управног одбора. У Регистру се, уколико постоје, бележе и следећи подаци о ученичкој задрузи:

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

финансијских извештаја, при чему се та добит распоређује следећим редом: 1) за покриће губитака пренетих из ранијих година; 2) за проширење материјалне основе рада ученичке задруге и оснивача ученичке задруге: ● унапређивање делатности пружања услуга и производње добара, које су резултат рада ученичке задруге; ● улагање у куповину и продају уџбеника, прибор и опрему која је потребна за остваривање и унапређење образовноваспитног рада; ● финансирање екскурзија, исхране и превоза социјално угрожених категорија ученика; ● унапређивање образовноваспитног рада у школи (финансирање пројеката, размена ученика, куповина наставних средстава и наставних помагала и др.); ● у друге сврхе у складу са актима којима се уређује рад ученичке задруге. Након овако извршене расподеле добити преостали део добити може да се користи за награђивање задругара у висини од највише 25% од укупне добити ученичке задруге, у складу са законом. Сагласност на расподелу добити даје Школски одбор школе оснивача ученичке задруге, при чему треба подсетити да удео у овој расподели има и Савет родитеља, који, у складу са чланом 120. став 6. тачка 7) Закона о основама, предлаже органу управљања намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге. Правилник је при томе изричит да задругари који су ученици школе која је оснивач ученичке задруге не могу да се награђују доделом финансијских средстава. Износ нераспоређене добити преноси се у наредну пословну годину. Пошто има статус правног лица, ученичка задруга, сагласно члану 23. Правилника, води пословне књиге и саставља и подноси финансијске извештаје на начин и под условима који су прописани законом којим се уређује рачуноводство, а стручне, административне и финансијске послове обављају запослени у школи. Изузетно, за обављање стручних, административних и финансијских послова за ученичку задругу могу бити ангажована

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

1) подаци о огранку ученичке задруге; 2) адреса за пријем поште; 3) скраћено пословно име; 4) пословно име на страном језику. У Регистру се региструју и: 1) подаци о престанку ученичке задруге, у складу са законом; 2) забележбе података од значаја за правни промет ученичке задруге. У Регистру се бележе и други подаци о ученичкој задрузи у складу са законом, као и све промене података о ученичкој задрузи, садржаних у Регистру. У Регистру се региструју следећа документа задруге: 1) оснивачки акт; 2) измене оснивачког акта и пречишћен текст тог документа након сваке такве измене;

3) правила за рад задруге; 4) измене правила за рад задруге и пречишћен текст тог документа након сваке такве измене.

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ 1) Постојеће ученичке задруге дужне су да ускладе своју организацију, пословање и опште акте с одредбама Правилника најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу Правилника. 2) Постојеће ученичке задруге дужне су да промене које буду извршиле у поступку усклађивања са Правилником, а које су предмет регистрације, пријаве Регистру у складу са законом.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Штампано и електронско издање

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК Штампани и електронски часопис Пословни саветник представља издање са стручним ауторским текстовима из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама итд. Од рубрика у часопису издвајамо: – РАЧУНОВОДСТВО;

– БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО;

– ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ;

– ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА;

– ЦАРИНЕ;

– КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ И ДРУГИХ ОБАВЕЗА;

– ПРЕГЛЕД АКТУЕЛНИХ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА; – ОСТАЛО (новине у платном промету, актуелности у спровођењу царинских прописа, тумачења министарстава, друга актуелна питања). Штампани часопис излази из штампе месечно, на приближно 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. Електронска верзија часописа, са комплетном архивом чланака и свим бројевима часописа у ПДФ-формату, налази се на интернет адреси www.poslovnisavetnik.net. Претплатници добијају могућност да писано, путем мејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује. Под слоганом„Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на имејл redakcija@ingpro.rs. Такође, претплатници и сами могу да предлажу теме које су важне за њихово пословање. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис.

Прековремени рад П: Како треба обрачунати радне сате и зараду запослених у следећој ситуацији: запослени који раде на фарми, раде 7 сати дневно и раде и суботом 7 сати. Тиме добијамо 42 сата. Да ли се за та 2 сата плаћа прековремени рад?

П: Које су обавезе послодавца код којег нема прековременог рада, односно да ли и такав послодавац треба да води евиденцију и, ако треба, како изгледа та евиденција? О: У члану 55. Закона, који регулише распоред радног времена код послодавца, утврђено је: „Послодавац је дужан да води дневну евиденцију о прековременом раду запослених.” Ова законска одредба уведена је да би инспектори рада контролисали постојање и плаћање прековременог рада. Ако такав рад

Накнада зараде П: Потребно нам је тумачење одредбе из члана 114. ст. 1. Закона о раду. Конкретно, да ли у случају да запослени има заказано рочиште у суду ради решавања грађанскоправног спора по тужби коју је поднео, такође има право на накнаду зараде из члана 114. ст. 1. Закона о раду. Исто се односи и на ситуацију када запослени мора да одсуствује ради нпр. оставинске расправе. О: У вези са Вашим питањем које се односило на то да ли запослени има право на накнаду зараде у случају да је добио позив суда да присуствује рочишту у предмету који је иницирао својом тужбом или у вези са оставином, мишљења смо да има право на накнаду зараде будући да је то прописано чланом 114. ставом 1. Закона о раду. Поред тога, чланом 10. Правилника о накнади трошкова у судским

79 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

О: Пуно радно време по Закону о раду (члан 51. став 1) износи 40 часова недељно, што значи да би било исправно да запослени суботом раде 5 сати. То значи да додатна 2 сата рада у недељи имају карактер прековременог рада уколико се код вас (с обзиром на то да се ради о фарми, претпостављамо пољопривреда) не уведе прерасподела радног времена (по члану 57. Закона о раду), односно да се у једном периоду ради како сад наводите, а у другом да се ради мање, да би се у просеку поштовало законско радно време.

у конкретном случају не постоји, сматрамо да нема потребе водити икакву евиденцију, односно када инспектор рада тако нешто пита, довољна је изјава послодавца да прековремени рад није присутан код њега. Уосталом, у наведеном законском решењу стоји да се води евиденција прековременог рада, што значи да таква евиденција не постоји ако нема прековременог рада. Законодавац није ни на који начин предвидео како ће се конкретно водити такве евиденције у случају да постоји прековремени рад запослених, те на послодавцу остаје да предметно питање уреди својим актима.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

РАДНО ПРАВО

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

поступцима прописано је да се изгубљена зарада надокнађује учеснику у поступку који је у радном односу, а чланом 11. ставом 1. Правилника прописано је да лицу у радном односу зараду надокнађује послодавац. Чланом 31. овог правилника прописано је да „лице подноси захтев за накнаду трошкова одмах по извршеној радњи због које је учествовао у поступку. Лицу које је у радном односу одмах се, ради остваривања права на накнаду зараде, издаје потврда о времену које је провело учествујући у поступку”. Стога је неопходно да запослени од суда прибави ту потврду и покаже Вам је како бисте му исплатили накнаду зараде. Затим, послодавац може од суда да рефундира исплаћену накнаду зараде и то право гарантовано му је чланом 114. став 2. Закона о раду, као и чланом 11. став 2. поменутог правилника, што се остварује подношењем захтева суду и прилагањем потврде на основу које је запосленом исплаћена накнада зараде. ОБРАЗОВАЊЕ Солидарна помоћ П: Да ли запослена која се налази на одржавању трудноће и која је на боловању дужем од три месеца у континуитету има право на исплату солидарне помоћи у складу са чл. 29. т. 3. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник” бр. 21/15)? О: Према члану 29. став 1. тачка 3) ПКУ-а, послодавац – установа је дужна да запосленом по основу солидарности исплати помоћ у случају боловања дужег од 3 месеца у континуитету. У примени ове одредбе као основно се појавило питање који су то случајеви боловања за која се остварује право на помоћ. Према објашњењу Комисије за праћење ПКУ-а, под боловањем се, у смислу одредби ПКУ-а, подразумева само одсуство са рада због привремене спречености за рад запосленог, која је проузрокована: ● болешћу, ● повредом ван рада,

● повредом на раду,

● професионалном болешћу и

одржавањем трудноће” (седница 22. 6. 2015). Према томе, за остваривање помоћи по овом основу потребно је: 1) да разлог за одсуство са рада буде привремена спреченост за рад (боловање) у смислу прописа о здравственом осигурању (значи да не важи, на пример, за породиљско одсуство); 2) да то боловање траје у континуитету дуже од 3 месеца; 3) да запослени поднесе уредну важећу документацију из које се види основ боловања и његово трајање. Када запослени послодавцу – установи документује одсуство због боловања од 3 месеца у континуитету, сагласно члану 29. тачка 3) ПКУ-а, може да захтева исплату једнократне солидарне помоћи у висини једне просечне плате. Према ставу 2. члана 29. ПКУ-а, „просечна плата” је, сагласно овој одредби, просечна плата по запосленом у установи у претходном месецу, односно просечна зарада исплаћена у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец исплате солидарне помоћи, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог. ●

Преузимање запосленог П: Школа је добила захтев за преузимање радника за слободно радно место финансијски радник, за које је систематизацијом предвиђено ССС – економски техничар, док подносилац има завршену гимназију и испуњава услове у својој школи. С обзиром на то да подносилац не испуњава услове у погледу стручне спреме у нашој школи, треба да се одбије његов захтев. Којим актом школа треба да одбије захтев (решењем, одлуком, обавештењем…) и како би требало да гласи диспозитив одлуке? О: Преузимање запосленог са листе регулисано је чланом 153. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС” бр. 88/2017). У конкретном случају подносилац захтева за преузимање не испуњава услове у погледу

врсте стручне спреме. Школа ће овај захтев одбити решењем директора, уз правну поуку да подносилац захтева може да затражи мишљење од посебне радне групе при надлежној школској управи која прати и контролише преузимање са листе. Лекарско уверење

ПРИВРЕДНО ПРАВО Прокура П: Којим је прописом и његовом одредбом предвиђено да прокуриста не може да пренесе своја овлашћење нити да изда пуномоћи? О: У члану 35. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011,

П: Да ли је прописима Р. Србије предвиђено оснивање Регистра крајњих власника привредних друштава? Ако јесте, којим прописима је основан? О: Предлог Закона о централној евиденцији стварних власника тренутно се налази у скупштинској процедури. Организовање сопственог ресторана друштвене исхране П: Привредно друштво намерава да за топли оброк својим радницима омогући кувана јела и то тако што ће оспособити кухињу, запослити кувара и помоћно особље. Кухиња ће се налазити у склопу пословног објекта. Основна пословна делатност привредног друштва јесте разврставање отпада. Наше питање је шта је од дозвола за припремање хране потребно привредном друштву за припремање и сервирање хране. Да ли је потребно некоме пријавити кухињу? Да ли, односно када се кухиња пријављује здравственој инспекцији? О: Нема посебног упутства за организовање сопственог ресторана друштвене исхране, али је прво потребно да се код послодавца донесе измена статута или одговарајућег документа којим ће се конституисати нова организациона јединица „ресторан друштвене исхране”, извршити систематизација радних места у ресторану и определити лица која ће у њему радити, при чему ће се њима издати уговори о

81 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

О: Услови за заснивање радног односа у установама образовања регулисани су чланом 139. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања. Истим чланом, ставом 2, регулисано је да се услови из става 1. овог члана доказују приликом пријема у радни однос и проверавају се у току рада. Према томе, ако постоји основана сумња да је у току рада дошло до губитка способности код запосленог из члана 139. став 1. тачка 2. Закона, директор запосленог може да упути на проверу психофизичке и здравствене способности за рад са децом и ученицима. Често се дешава да запослени одбије да поступи по налогу директора. У том случају врло је важна координација надлежне службе медицине рада у којој запослени има отворен здравствени картон (и изабраног лекара) и школе. Запослени се позива да се у заказано време јави надлежном лекару који ће предложити одговарајуће систематске прегледе (уколико је то потребно).

Регистар крајњих власника привредних друштава

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

П: Да ли негде у прописима или у судској пракси/мишљењима постоји дефинисано да ли је лекарско уверење, које је неопходно при заснивању радног односа (у овом случају у ОШ), потребно обнављати после одређеног временског периода?

83/2014 – други закон и 5/2015) – Појам прокуристе – предвиђено је следеће: Прокура је пословно пуномоћје којим друштво овлашћује једно или више физичких лица (у даљем тексту: прокуриста) да у његово име и за његов рачун закључују правне послове и предузимају друге правне радње. Изузетно, прокура може да се изда и само за огранак друштва. Прокура је непреносива и прокуриста не може дати пуномоћје за заступање другом лицу.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

раду, са посебним податком о заради, радном времену и осталом што исти садржи. Треба направити и пословник о раду ресторана, у коме ће се дефинисати радно време, а посебно треба дефинисати начин припреме оброка, односно: ● да ли ће се оброци кувати на лицу места од купљених сировина (у том случају треба дефинисати ко их набавља, где се складиште), ● или ће се доносити готови оброци од другог снабдевача и делити радницима. Од решење овог питања зависи и порески третман тих оброка (пре свега начин обрачуна ПДВ-а). Што се тиче здравственог аспекта, указујемо на то да треба поштовати одредбе Закона о заштити становништва од заразних болести („Сл. гласник РС”, број 15/2016), као и на основу њега донет Правилник о обавезним здравственим прегледима одређених категорија запослених лица у објектима под санитарним надзором, обавезним и препорученим здравственим прегледима којима подлежу одређене категорије становништва, који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 3/2017 од 18. 1. 2017. године, а ступио је на снагу 26. 1. 2017. године. ПРИМЕНА ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА П: По ком члану Закона о заштити података личности имамо право да тражимо личну

карту приликом потписивања уговора о посредовању са клијентима – продавцима и купцима? О: Чл. 12. Закона о заштити података личности гласи: „Обрада без пристанка Члан 12. Обрада без пристанка је дозвољена: 1) да би се остварили или заштитили животно важни интереси лица или другог лица, а посебно живот, здравље и физички интегритет; 2) у сврху извршења обавеза одређених законом, актом донетим у складу са законом или уговором закљученим између лица и руковаоца, као и ради припреме закључења уговора; 2а) у сврху прикупљања средстава за хуманитарне потребе; 3) у другим случајевима одређеним овим законом, ради остварења претежног оправданог интереса лица, руковаоца или корисника.” С обзиром на то да је Законом о спречавању прања и финансирања тероризма предвиђена обавеза обвезника да узме фотокопију личне карте, пасоша или другог документа у сврху идентификације и вођења евиденције о лицу, то, сходно тачки 2. члана 12, обвезник може да узме документ за идентификацију од КЛИЈЕНТА и исти обради сходно Закону о спречавању прања новца и финансирању тероризма.

Kaлендар важења правних аката Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду

жбеном гласнику РС”, бр. 19/2017 од 8. 3. 2017, ступио је на снагу 16. 3. 2017. године

– примењује се од 15. 6. 2018. године. ● Правилник o квалитету oсвeжaвajућих бeзaлкoхoлних пићa, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 88/2017 од 29. 9. 2017, ступио је на снагу 7. 10. 2017. године

– примењује се од 15. 6. 2018. године, осим члана 19. који се примењује даном приступања Републике Србије Европској унији. ● Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, објављен у

„Службеном гласнику РС”, бр. 83/2015, 108/2016 и 113/2017

● Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о обли-

ку и садржини прегледа обрачуна ПДВ-а, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 90/2017 и 119/2017 – примењује се од 1. јула 2018. године. ● Правилник о међународној потврди (сертификату) о улову и листи производа

рибарства за које нису потребне међународне потврде (сертификати) о улову, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 10/2017, 52/2017 и 115/2017 – примењује се од 1. 7. 2018. ● Закон о финансијској подршци породици са децом, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 113/2017 од 17. 12. 2017, ступио је на снагу 25. 12. 2017. године

– примењује се од 1. 7. 2018. године. ● Закон о изменама и допунама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 113/2017 од 17. 12. 2017, ступио је на снагу 1. 1. 2018. године

– одредбе чл. 12. и 13. овог закона које се односе на утврђивање и плаћање доприноса за предузетника који остварује остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета, примењиваће се од 1. јула 2018. године.

83 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

– одредбе члана 25, члана 27. став 1. и члана 30. овог закона примењиваће се од 1. 7. 2018. године.

КАЛЕНДАР ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА

● Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране, објављен у „Слу-

Преглед прописа... ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

РАДНИ ОДНОСИ

ОБРАЗОВАЊЕ

• Одлука о максималном броју запослених у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС”, бр. 34/2018 од 4. 5. 2018)

• Правилник о ученичким задругама („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018)

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

• Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 34/2018 од 4. 5. 2018)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ВОЈСКА, ОДБРАНА, ПОЛИЦИЈА • Правилник о условима које треба да испуњавају просторије за задржавање лица („Сл. гласник РС”, бр. 34/2018 од 4. 5. 2018) • Закон о војном образовању („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018) • Закон о изменама и допунама Закона о одбрани („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018)

• Споразум о продужењу рока важења Посебног колективног уговора за предшколске установе чији је оснивач Град Београд („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018) • Решење о обустави од извршења дела Ближих критеријума за закључивање уговора о раду наставника након 65. године живота („Сл. гласник РС”, бр. 34/2018 од 4. 5. 2018) • Правилник о садржају и обрасцу лиценце наставника, васпитача и стручних сарадника („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018)

ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ

• Закон о изменама и допунама Закона о Војсци Србије („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018)

• Правилник о Регистру квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018)

• Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018)

• Правилник о Регистру пружалаца квалификованих услуга од поверења („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018)

• Закон о изменама и допунама Закона о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018)

• Правилник о условима које морају да испуњавају квалификовани електронски сертификати („Сл. гласник РС”, бр. 34/2018 од 4. 5. 2018)

• Закон о изменама и допунама Закона о војној, радној и материјалној обавези („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018) • Закон о изменама и допунама Закона о Безбедносно-информативној агенцији („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018) • Правилник о наградама и признањима у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС”, бр. 38/2018 од 18. 5. 2018)

• Правилник о условима које мора да испуњава квалификовано средство за креирање електронског потписа односно печата и условима које мора да испуњава именовано тело („Сл. гласник РС”, бр. 34/2018 од 4. 5. 2018) • Уредба о условима за пружање квалификованих услуга од поверења („Сл. гласник РС”, бр. 37/2018 од 11. 5. 2018)

ПОРЕЗИ

• Правилник о измени Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018)

• Правилник о изменама и допунама Правилника о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на доходак грађана који се плаћа по решењу („Сл. гласник РС”, бр. 38/2018 од 18. 5. 2018)

• Правилник о изменама Правилника o условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018) • Уредба о условима и начину привлачења директних инвестиција („Сл. гласник РС”, бр. 37/2018 од 11. 5. 2018)

ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

• Одлука о допунама Одлуке о начину и условима коришћења финансијских кредита из иностранства за намене из члана 21. став 2. Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 32/2018 од 30. 4. 2018) • Одлука о изменама и допунама Одлуке о условима и начину рада девизног тржишта („Сл. гласник РС”, бр. 37/2018 од 11. 5. 2018) • Одлука о изменама Одлуке о утврђивању степена ризика издаваоца дужничких дугорочних хартија од вредности у које резиденти могу да улажу у иностранству („Сл. гласник РС”, бр. 37/2018 од 11. 5. 2018) • Одлука о измени и допуни Одлуке о условима под којима и начину на који резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству („Сл. гласник РС”, бр. 37/2018 од 11. 5. 2018)

• Правилник о утврђивању Списка психоактивних контролисаних супстанци („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018) • Правилник о допуни Правилника о ближим условима за спровођење континуиране едукације за здравствене раднике и здравствене сараднике („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018) • Правилник о Номенклатури лабораторијских здравствених услуга на примарном, секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите („Сл. гласник РС”, бр. 34/2018 од 4. 5. 2018) • Правилник o допунама Правилника о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018) • Правилник о изменама и допунама Правилника о уговарању здравствене заштите из обавезног здравственог осигурања са даваоцима здравствених услуга за 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 38/2018 од 18. 5. 2018)

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ • Правилник о границама садржаја радионуклида у води за пиће, животним намирницама, сточној храни, лековима, предметима опште употребе, грађевинском материјалу и другој роби која се ставља у промет („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018)

... донетих између два броја

85 LEGE ARTIS ● ЈУН 2018.

• Одлука о условима под којима и начину на који резиденти могу одобравати финансијске зајмове нерезидентима и давати јемства и друга средства обезбеђења по кредитним пословима са иностранством и кредитним пословима између нерезидената („Сл. гласник РС”, бр. 32/2018 од 30. 4. 2018)

ЗДРАВСТВО, ЛЕКОВИ, ХЕМИКАЛИЈЕ

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

БУЏЕТСКИ СИСТЕМ, ПОДСТИЦАЈИ

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

Преглед прописа...

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

• Правилник о обрасцу захтева за издавање дозволе за третман, односно складиштење, поновно искоришћење и одлагање отпада („Сл. гласник РС”, бр. 38/2018 од 18. 5. 2018)

хранљивих материја и о садржини декларације и начину обележавања средстава за исхрану биља („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018)

• Правилник о изменама Правилника о садржини документације која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада („Сл. гласник РС”, бр. 38/2018 од 18. 5. 2018)

• Правилник о измени Правилника о условима и начину остваривања права на подстицаје у сточарству за квалитетна приплодна грла („Сл. гласник РС”, бр. 34/2018 од 4. 5. 2018)

КАТАСТАР • Правилник о издавању картографских публикација („Сл. гласник РС”, бр. 38/2018 од 18. 5. 2018)

ПОЉОПРИВРЕДА, СТОЧАРСТВО, ВЕТЕРИНАРСТВО • Правилник о коришћењу подстицаја за органску биљну производњу („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018) • Правилник о утврђивању Програма мера заштите здравља биља за 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018) • Правилник о ближим условима за доделу и коришћење средстава Зеленог фонда Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018) • Правилник о изменама Правилника о коришћењу подстицаја за органску сточарску производњу („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018) • Правилник о изменама и допуни Правилника о условима за разврставање и утврђивање квалитета средстава за исхрану биља, одступањима садржаја хранљивих материја и минималним и максималним вредностима дозвољеног одступања садржаја

• Правилник о утврђивању мера за рано откривање, дијагностику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање инфекција живине одређеним серотиповима салмонела („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018)

САОБРАЋАЈ • Правилник о техничком прегледу возила („Сл. гласник РС”, бр. 31/2018 од 27. 4. 2018) • Правилник о техничким правилима за чамце, пловећа тела и плутајуће објекте („Сл. гласник РС”, бр. 35/2018 од 9. 5. 2018) • Правилник о изменама и допунама Правилника о летачком особљу („Сл. гласник РС”, бр. 37/2018 од 11. 5. 2018)

ЕНЕРГЕТИКА • Правилник о усклађеним износима оствареног укупног месечног прихода домаћинства, као услова за стицање статуса енергетски угроженог купца („Сл. гласник РС”, бр. 36/2018 од 10. 5. 2018) • Колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за Електропривреду Србије („Сл. гласник РС”, бр. 38/2018 од 18. 5. 2018)

... донетих између два броја

Za viĹĄe informacija pozovite: +381 11 22 52 746 ili nam piĹĄite na: marketing.rs@bisnode.com www.bisnode.rs

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Управно право

Привредно право

Радно право

Унакрсни поглед