070 lege artis jul avgust 2018 by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ISSN 2406-1085

Двоброј 70–71 / јул–август 2018.

www.legeartis.rs

ИЗДВАЈАМО: О спорним аспектима клаузула које регулишу забрану конкуренције и заштиту пословне тајне

Јавна набавка услуге осигурања

Коментар Закона о финансијском обезбеђењу

Коментар Закона о Централној евиденцији стварних власника

Коментар Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

●

РАДНО ПРАВО

●

ГРАЂАНСКО ПРАВО

●

ПРИВРЕДНО ПРАВО

●

УПРАВНО ПРАВО

●

www.propisiupraksi.rs

•

Преглед најважнијих одредби Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима

КРИВИЧНО ПРАВО

Зашто баш Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly). Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих синонима који се у правној пракси често користе. Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, новим примерима судске праксе, новим правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које претплатници сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. Зато што се једним кликом могу ископирати текстови у Wоrd или PDF формату. Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. Зато што се приликом претраживања појмова добијају већ понуђени резултати.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници:

Технички уредник: Милена Станковић Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836-890 факс: +381 11 2836-474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

У рубрици Привредно право налазе се коментари закона које је Народна скупштина усвојила крајем маја и у току јуна месеца, попут измењеног Закона о привредним друштвима, Закона о Централној евиденцији стварних власника, Закона о финансијском обезбеђењу и др. Скрећемо пажњу и на текст о новом Закону о поступку уписа у катастар непокретности и водова, који треба да омогући да се читав поступак уписа имовине заврши код нотара. Осим тога, у рубрици Унакрсни поглед пружамо и преглед измена закона из области безбедности које је Народна скупштина усвојила у мају. У домену Јавних набавки анализирана је јавна набавка услуге осигурања. Из рубрике Радно право издвајамо текст о карактери стикама посебних клаузула које регулишу забрану конкуренције и заштиту пословне тајне и дилемама које у вези са тим клаузулама постоје у пракси. Када је у питању кривично право, предмет разматрања је био објекат радње као обележје бића кривичног дела, као и облици кривичног дела удруживања ради вршења кривичних дела. Поред наведених, ту су и други текстови из наведених области, као и наше сталне рубрике Портал читалаца, Календар правних аката и Регистар прописа донетих између два броја. Осим у штампаном издању, овај часопис је доступан и у електронском облику, на интернет адреси www.legeartis.rs. Редакција

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

1 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Владимир Ђукановић Владимир Саичић Ивана Бараћ Ивана Стојиљковић Марина Антић Милан Ранђеловић Милош Јовић Никола Пантелић Снежана Марјановић Снежана Ћушић

Пред вама је летњи двоброј на повећаном броју страна, у коме смо се бавили многим заиста актуелним темама, тако да је било тешко посебно издвојити само неке од текстова.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година VI, двоброј 70/71, ЈУЛ–АВГУСТ 2018.

Поштовани претплатници,

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕ Н Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... ПРИВРЕДНО ПРАВО 4 Преглед најважнијих одредби Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима Коментар Закона о Централној евиденцији стварних власника

Последице отварања стечајног поступка

Коментар Закона о финансијском обезбеђењу

Коментар Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица

Коментар Закона о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ 42

Јавна набавка услуге осигурања

РАДНО ПРАВО О спорним аспектима клаузула које регулишу забрану конкуренције и заштиту пословне тајне

Начин и поступак укључивања у обавезно здравствено осигурање лица која нису обавезно здравствено осигурана

Преглед новина из Закона о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе

ГРАЂАНСКО ПРАВО 64

Одговорност стамбене зграде, власника и других лица за штету која потиче од зграде

КРИВИЧНО ПРАВО 74

Објект радње као обележје бића кривичног дела у пракси судова у Републици Србији и пракси судова Европског суда за људска права

Удруживање ради вршења кривичних дела

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 86

Коментар Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова

Закони из области безбедности – преглед најважнијих измена

РУБРИКЕ 94

Портал читалаца

Календар важења правних аката

Преглед прописа донетих између два броја

3 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Преглед најважнијих одредби Закона о изменама и допунама Закона о привредним друштвима Изменама Закона уведена су нова друштва и институти, допуњена су постојећа решења, брисане су и исправљане поједине непримењиве и тешко примењиве одредбе, а чињеница да су измене усвојене као последица практичних потешкоћа даје им посебну вредност, па не треба сумњати да ће функционисање и организација привредних друштава након ових измена бити знатно олакшани. Владимир Саичић, дипл. правник, с вишегодишњим искуством у области привредног права

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ародна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник”, бр. 44/2018). Овај закон је донет због усаглашавања прописа Републике Србије са Уредбом Савета (ЕЗ-а), бр. 2157/2001 од 8. октобра 2001. године, о статуту европског друштва – (СЕ), затим са Уредбом Савета 1985/2137/ЕЕЗ о Европској економској интересној групацији (ЕЕИГ), као и са Директивом 2005/56/ЕЗ Европског парламента и Савета од 26. октобра 2005. године, односно Директивом (ЕУ) 2017/1132 Европског парламента и Савета од 14. јуна 2017. године, у оквиру које је кодификована Директива 2005/56/ЕЗ Европског парламента и Савета од 26. октобра 2005. године. Овим законом су у правни систем Републике Србије уведене и уређене нове правне форме друштава – Европско акционарско друштво и Европска економска интересна групација, а такође је уређено прекогранично спајање и припајање друштава капитала основаних у Републици Србији са друштвима капитала из других држава чланица Европске

уније. Наведене одредбе садрже посебни нови делови Закона, а примењиваће се од 1. јануара 2022. године. Овим законским изменама, поред увођења нових друштава и института у посебним деловима, исправљени су и постојећи недостаци у законском тексту и извршено је прецизирање и допуњавања чланова закона који су до сада изазивали недоумице у пракси.

Европско акционарско друштво Закон предвиђа могућност оснивања Европског акционарског друштва. И за ово друштво предвиђена је правна форма акционарског друштва. Акционари ни у Европском друштву не одговарају за обавезе друштва, осим у случају пробијања правне личности, тј. у случају злоупотребе правила о ограниченој одговорности. На питања која нису посебно регулисана сходно се примењују одредбе које важе за акционарско друштво. Изменама се предвиђа да се правна форма Eвропског друштва у пословном имену означава латиничком ознаком „SE” (скраћено од Societas Europea). Ова одредба је проблематична са становишта члана 10. став 1. Устава Републике Србије, у ком је прописано да су у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо. Имајући

5 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Србије и најмање једно друштво капитала регистровано на територији друге државе чланице; или да холдинг оснивају најмање два друштва са ограниченом одговорношћу или акционарска друштва регистрована на територији Републике Србије, од којих свако у периоду од најмање две године на територији друге државе чланице има регистрован огранак или контролисано друштво чији је искључиви власник. Види се да је оснивање холдинга, као начин оснивања Европског акционарског друштва, резервисано само за акционарска друштва и друштва са ограниченом одговорношћу, тј. друштва капитала. У међувремену, задржана је дефиниција из члана 552. Закона да је холдинг оно друштво које контролише једно или више друштава и које за искључиву делатност има управљање и финансирање тих друштава. Било је потребно да се подробније дефинише сврха холдинга као Европског акционарског друштва, тј. да се евентуално уподоби са већ постојећом законском дефиницијом која уопштено важи. Важно је напоменути да Закон предвиђа да, за разлику од припајања, код холдинга не долази до престанка друштава оснивача холдинга, већ она настављају да постоје. Такође, холдинг, као Европско акционарско друштво, могу да оснују и домаћа предузећа, с тим да у искључивом власништву морају да имају регистрован огранак или контролисано друш тво на територији друге државе чланице. И за оснивање контролисаног друштва у форми Европског друштва предвиђена су два модалитета, и то: најмање два друштва, од којих је најмање једно друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво регистровано на територији Републике Србије и најмање једно друштво капитала регистровано на територији друге државе чланице; или најмање два друштва са ограниченом одговорношћу или акционарска друштва регистрована на територији Републике Србије, од којих свако у периоду од најмање две године на територији друге државе чланице има регистрован огранак или контролисано друштво чији је искључиви власник. Дакле, и за оснивање контролисаног друштва важе исти услови као и за холдинг, што се тиче својстава оснивача. Европско акционарско

ПРИВРЕДНО ПРАВО

у виду да није прописана обавезна употреба латиничког или ћириличког писма приликом означавања других облика организовања друштава (а. д., д. о. о., к. д., о. д.), поставља се питање оправданости фаворизовања латиничког над ћириличким писмом у овом случају. Јасно је да је латиничка ознака уведена због усклађивања и међународне идентификације, међутим, с друге стране олако се прешло преко уставних одредби. Начин оснивања Европског акционарског друштва може бити: припајање, оснивање холдинга, оснивање контролисаног друш тва и промена правне форме акционарског друштва. Услов за оснивање Европског друштва на територији Републике Србије припајањем односно спајањем акционарских друштава јесте да је најмање једно регистровано на територији Републике Србије, а друго на територији друге државе чланице (државе чланице Европске уније или државе потписнице Уговора о Европском економском простору). За оснивање припајањем односно спајањем предвиђена су два модалитета, и то: да се једно или више акционарских друштава припаја акционарском друштву регистрованом на територији Републике Србије преношењем на то друштво целокупне имовине и обавеза, чиме друштва које се припајају престају да постоје без спровођења поступка ликвидације, а друштво стицалац мења правну форму у форму европског друштва; или да се два или више друш тава спаја уз оснивање Европског друштва преношењем на то друштво целокупне имовине и обавеза, чиме друштва која се спајају престају да постоје без спровођења поступка ликвидације. Припајање и спајање су као институти и до сада егзистирали у Закону о привредним друштвима, при чему су последице припајања и спајања били, а и сада су, пренос права и обавеза са друштва преносиоца на друштво стицаоца, с тим што се изменама овај институт проширио на Европска акционарска друштва. За оснивање холдинга такође су предвиђена два модалитета, и то: да холдинг оснивају најмање два друштва, од којих је најмање једно друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друш тво регистровано на територији Републике

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

друштво може да се оснује и променом правне форме акционарског друштва које у периоду од најмање две године на територији друге државе чланице има регистровано контролисано друштво чији је искључиви власник. У овом случају не долази ни до престанка старог ни до оснивања новог друштва, тј. друштво које је променило правну форму и постало Европско акционарско друштво задржава свој правни субјективитет. Што се оснивања Европског акционарског друштва припајањем тиче, потребно је закључити нацрт уговора о припајању, са прописаним елементима, који се објављује да би се након тога донела одлука о припајању. Одлуку о припајању доносе скупштине свих друштава које у припајању учествују, имајући у виду нацрт уговора о припајању. Након доношења одлуке свих скупштина – нацрт уговора о припајању сматра се уговором о припајању. Надлежни орган друштва дужан је да пре одржавања седнице сачини извештај о припајању, као и да обезбеди извештај ревизора о припајању, осим уколико се сва друштва која учествују у припајању не сложе да извештај ревизора није потребан. Закон предвиђа и јавнобележничку исправу да су све радње и активности у вези са припајањем спроведене по закону, коју је јавни бележник дужан да изда на захтев домаћег друштва учесника припајања, при чему јавни бележник има право да затражи све податке, исправе и документа, као и да предузме све остале радње за проверу испуњености услова за припајање. Приликом оснивања Европског акционарског друштва као холдинга надлежни органи друштава оснивача припремају заједнички план оснивања холдинга. План оснивања, осим елеменaта које садржи нацрт уговора о припајању, садржи и планирани основни капитал холдинга, као и планирану сразмеру акција односно удела сваког друштва које учествује у оснивању холдинга, које чланови морају уложити у оснивање холдинга. Акције односно удели који се улажу у оснивање холдинга морају чинити више од 50% акција односно удела који дају право гласа. На оснивање контролисаног друш тва у форми Европског друштва сходно се

примењују одредбе Закона које се односе на акционарско друштво, као и одредбе које се односе на оснивање Европског друштва припајањем. Приликом промене правне форме акционарског друштва у Европско акционарско друштво потребно је донети план промене, а одлуку о промени доноси скупштина трочетвртинском већином. Закон предвиђа и промену у обрнутом смеру – из Европског акционарског друштва у акционарско друштво. Дакле, без промене правног субјективитета могућа је и допуштена промена форме између акционарског и Европског акционарског друштва. Основни капитал Европског акционарског друштва износи 120.000 евра, што је знатно већи износ од основног капитала акционарског друштва, који је 3.000.000,00 динара. Европско акционарско друштво такође има оснивачки акт и статут. Чланом 12. став 3. Закона децидирано је прописано да се оснивачки акт акционарског друштва не мења, док та одредба не постоји када је у питању Европско акционарско друштво. Међутим, с обзиром на то да члан 577ђ говори о изменама и допунама статута, док се измене оснивачког акта не помињу, аргументом a contrario долази се до закључка да се ни оснивачки акт Европског акционарског друштва не мења. Управљање Европским акционарским друштвом може да буде организовано као једнодомно или дводомно, при чему се и на једно и на друго сходно примењују одредбе Закона које се односе на акционарска друш тва. На стечај и ликвидацију Европског акционарског друштва сходно се примењују одредбе из позитивног законодавства Републике Србије.

Европска економска интересна групација Европска економска интересна групација такође је нова правна форма друштва у Републици Србији. Она има статус правног лица. Оснивају је најмање два привредна друштва, предузетника, односно друга правна или физичка лица која обављају пољопривредну или другу делатност у складу са законом, од којих

Прекогранично припајање и спајање Изменама Закона о привредним друш твима уведени су институти прекогранич ног припајања и спајања. Прекогранично припајање је припајање у коме учествују најмање два друштва, од којих је најмање једно друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво регистровано на територији Републике Србије и најмање

7 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

код осталих друштава дејство одређених одлука према трећим лицима прописано од дана објављивања у Регистру. Чланови групације одговарају неограничено солидарно за обавезе групације у ликвидацији и након брисања групације из Регистра удружења. Сваки члан групације коме престаје чланство у групацији и даље одговара неограничено солидарно за обавезе групације које су настале пре престанка његовог чланства. Органи групације су скупштина и један или више директора. Скупштину чине сви чланови, од којих сваки члан има један глас. Одлуке се доносе једногласно, осим ако уговором о оснивању није другачије одређено, с тим да за Законом одређени корпус питања није дозвољено укидање једногласног одлу чивања. Директори (један или више) законски су заступници групације. Правни послови и радње директора према трећим лицима обавезују групацију, осим у случају када групација докаже да је трећем лицу било познато да је директор предузео радње ван циљева групације, када је то случај. Својство члана групације престаје иступањем, искључењем, брисањем, преносом удела, смрћу и у другим случајевима одређеним уговором о оснивању групације. Сама групација престаје брисањем из Регистра удружења у случају ликвидације или стечаја. Ликвидација наступа истеком времена на које је основана, испуњењем циља због ког је основана, одлуком скупштине, судском одлуком, ако је у групацији остао само један члан или када групација остане без члана који је регистрован у другој држави чланици, као и наступањем другог разлога одређеног уговором о оснивању. Стечај се отвара у складу са Законом о стечају.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

је најмање једно регистровано на територији Републике Србије, а друго на територији друге државе чланице. Као што се види, оснивачи групације могу бити и правна и физичка лица. Циљ групације је заступање интереса њених чланова. Она нема сопствену делатност и непрофитна је организација, тј. нема за циљ стицање добити. Нема ни управљачка ни надзорна овлашћења нити право власништва над својим члановима, па не може да запошљава више од 500 лица. Такође не може да буде члан друге групације нити да мења правну форму у форму привредног друш тва. Групација има оснивачки акт, пословно име и седиште. Својство правног лица стиче регистрацијом у Регистру удружења. Финансира се од улога чланова, који могу бити новчани и неновчани, односно од чланарина. На основу улога чланови групације стичу право удела у групацији, осим ако оснивачким актом није другачије одређено, слично као и код друштва са ограниченом одговорношћу, с тим што код групације сваки члан групације има један глас, за разлику од друштва са ограниченом одговорношћу у ком су права члана приликом гласања сразмерна уделу, осим ако оснивачким актом није другачије одређено. За разлику од друштва са ограниченом одговорношћу, чији је циљ стицање добити, а чланови су одговорни до висине улога, чланови групације су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе групације, слично као код ортачког друштва. Лице које после оснивања групације стекне својство члана одговара за обавезе групације, укључујући и обавезе настале пре његовог приступања групацији, што је карактеристика и ортачког друштва. За разлику од ортачког друштва, клаузулом уговора о оснивању групације или другим одговарајућим писаним документом нови члан групације може да буде изузет од обавезе плаћања дугова и других обавеза групације које су настале пре његовог приступања групацији. Код ортачког друштва одредба о изузимању нема дејство према трећим лицима, док код групације од дана објављивања на интернет страници удружења ова одредба производи правно дејство. Овакво решење представља недоследност законодавца јер је

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

једно друштво капитала регистровано на територији друге државе чланице. Прекогранично спајање је оно спајање у коме учествују најмање два друштва, од којих је најмање једно друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво регистровано на територији Републике Србије и најмање једно друштво капитала регистровано на територији друге државе чланице. И приликом прекограничног припајања и приликом спајања, друштво које се припаја, односно друштва која се спајају, престају да постоје, а целокупна имовина и обавезе преносе се на друго, односно новоосновано друштво. Одредбе Закона које се односе на припајање и спајање сходно се примењују у случају прекограничног припајања и спајања, осим уколико није другачије прописано. Приликом прекограничног припајања и спајања потребно је закључити нацрт уговора о припајању односно спајању, са прописаним елементима, који се објављује да би се након тога донела одлука о припајању односно спајању. Одлуку о припајању односно спајању доносе скупштине свих друштава које у припајању односно спајању учествују, имајући у виду нацрт уговора о припајању односно спајању. Након доношења одлуке свих скупштина нацрт уговора о припајању односно спајању сматра се уговором о припајању односно спајању. Надлежни орган друштва је пре одржавања седнице дужан да сачини извештај о припајању односно спајању, као и да обезбеди извештај ревизора о припајању односно спајању, осим уколико се сва друш тва која учествују у припајању односно спајању не сложе да извештај ревизора није потребан. Закон предвиђа и јавнобележничку исправу да су све радње и активности у вези са припајањем односно спајањем спроведене по закону, коју је јавни бележник дужан да изда на захтев домаћег друштва учесника припајања односно спајања, при чему јавни бележник има право да затражи све податке, исправе и документа, као и да предузме све остале радње за проверу испуњености услова за припајање односно спајање. У прекограничном припајању и спајању не могу да учествују задруге ни када су према праву друге државе чланице основане

као друштво капитала, као ни друштва за управљање инвестиционим фондовима и инвестициони фондови.

Остале измене Осим наведених промена које подра зумевају уношење целокупних нових делова, изменама Закона уведене су значајне промене у већ постојећа решења како би се исправиле недоследности и недоумице у законском тексту који је важио до доношења измена. Због саме природе измена које су већ наведене, у члану 1. је наглашено да се законским одредбама не уређује само правни положај привредних друштава већ и других облика организовања у складу са Законом о привредним друштвима. Због овога се поставља питање да ли је правни положај тих других облика организовања, као што је нпр. Европска економска интересна групација, уопште требало уређивати Законом о привредним друштвима или их је требало уредити посебним законом, као што су нпр. задруге уређене Законом о задругама. Изменама Закона су уређена до сада неуређена питања ко доноси одлуку о промени претежне делатности и ко доноси одлуку о пословном имену, па се наводи да су за доношење тих одлука надлежни скупштина друштва, ортаци, односно комплементари. Такође је прецизирано да се акционари региструју у складу са законом којим се уређује тржиште капитала. Изменама је додат члан 9а, којим се прецизира који се подаци о лицима за које, по Закону о привредним друштвима, постоји обавеза регистрације, региструју у складу са законом о регистрацији. Овај члан је додат како би се решење из Закона о привредним друштвима прилагодило Закону о заштити података о личности, којим је прописано да обрада података о личности није дозвољена, између осталог, и ако се обрада врши без законског овлашћења, па текст члана 9а управо представља законско овлашћење за обраду података о личности. Уместо досадашње двотрећинске већине, скупштина акционарског друштва доносиће одлуку о продужењу времена трајања друштва

9 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

организовања уређеним Законом о привредним друштвима остављено на вољу хоће ли користити печат или не. Не треба сумњати да ће се печати још увек користити, у складу са традицијом нашег пословања, сада на добровољној бази. Законске измене се односе и на прокуру. Издавање прокуре у командитном друш тву више није у надлежности командитора, већ само комплементара, а у акционарском друштву више није у надлежности скупштине, већ директора, одбора директора или извршног одбора, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено. Што се акционарских друштава тиче, овакво решење није добро јер прокура, као пословно пуномоћје које пуномоћнику односно прокуристи даје велика овлашћења, треба да буде у надлежности хијерархијски вишег органа, а то је скупштина, како је и било прописано пре доношења измена. Члан 46. Закона, који регулише уплату, односно уношење улога, измењен је у том смислу што улог мора да се уплати, односно унесе у року одређеном у оснивачком акту, односно одлуци о повећању капитала, с тим да се тај рок рачуна од дана регистрације, а не од дана доношења оснивачког акта, како је до сада било уређено. Овим чланом је сада уређена и већина којом се доноси одлука о замени испуњења обавеза на унос, односно уплату улога, па је у ортачком и командитном друш тву потребна једногласност ортака и комплементара (не и командитора), у друштву са ограниченом одговорношћу двотрећинска већина свих чланова друштва, а у акционарском друштву трочетвртинска већина, све уз резерву да оснивачким актом или статутом није одређена већа већина у друштвима капитала, односно да није другачије одређено у друштвима лица. Изменама Закона се у значајној мери интервенише у погледу одобрења правног посла или радње у случају постојања личног интереса. Новим законским решењем орган друштва који је примио обавештење о постојању личног интереса дужан је да одреди лице које ће извршити процену тржишне вредности ствари или права који су предмет правног посла или правне радње и да о томе

ПРИВРЕДНО ПРАВО

или наставку пословања на неодређено време трочетвртинском већином. Што се оснивачког акта и статута тиче, осим тога што потписи на оснивачком акту могу да буду оверени у складу са законом којим се уређује овера потписа, исто може да замени и квалификовани електронски потпис чланова друштва, односно квалификовани електронски печат лица које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа у складу са законом којим се уређује овера потписа, рукописа и преписа. У члану 20. Закона прецизирано је да, уколико друштво има адресу за пријем поште, достављање се врши на ту адресу уместо на адресу седишта друштва, тако да су на тај начин отклоњене недоумице које су се појавиле у пракси, што ће сасвим сигурно допринети правној сигурности и економичности. Прописано је и да друштво мора да има адресу за пријем електронске поште, за разлику од досадашњег законског решења које је остављало само такву могућност друштву, без обавезе. Обавеза адресе за пријем електронске поште јесте решење које је донето у циљу дигитализације пословања целокупне привреде, од које се очекује да допринесе економичности, ефикасности и ефективности пословања, као и смањењу трошкова архивирања. Досадашње законско решење је предвиђало да друштво није дужно да употребљава печат у пословним писмима и другим документима ако Законом није другачије прописано. Уместо тога, новим законским решењем утврђује се да посебним прописом не може друштву да се уведе обавеза употребе печата у пословним писмима и другим документима друштва. Ово решење је у складу са Закључком Владе Републике Србије о укидању обавезне примене печата за привредна друштва, предузетнике и друга правна лица приватног права („Сл. гласник РС”, бр. 28/18). Примећује се да је законодавац променио Закон пошто је извршни орган донео подзаконски акт, уместо да се ишло у обрнутом смеру. У сваком случају, ова одредба још увек не значи да ће „печати отићи у историју”, јер је, као што се види, укинута само обавеза употребе печата, па је привредним друштвима и другим облицима

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

сачини извештај, који ће представљати саставни део одлуке којом се одобрава правни посао. Прописана је и обавеза друштва да обавештење о закљученом правном послу у ком постоји лични интерес објави на својој интернет страници или на интернет страници регистра правних послова. Што се тиче могућности објављивања на интернет страници самог друштва, без објављивања на интернет страници регистра правних послова, овом решењу би могло да се приговори због тога што постоји могућност „неупадљивог” објављивања обавештења, као и избегавања законом прописане обавезе на тај начин. Одредбе о запосленом лицу које је по досадашњим решењима било дужно да чува пословну тајну, као и могућност тужбе против запосленог од стране друштва, брисане су из Закона. Такође су брисане и одредбе о могућности тужбе против запосленог који повреди правила о забрани конкуренције, затим одредбе којима се санкционише конкурентско друштво у случају повреде забране конкуренције, као и одредбе о могућности преноса на друштво користи коју је у овом случају остварило конкурентско друштво. Ове измене су у потпуности оправдане јер се конкурентско друштво, као лице ван правног односа друштва и обвезника чувања пословне тајне, досадашњим решењима неоправдано санкционисало због туђе повреде обавеза. Изменама Закона уведене су значајне новине у погледу смањења основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу. Прописани су случајеви када основни капитал може да се смањи. Такође је прописана заштита поверилаца у виду обавезног објављивања одлуке о смањењу, обавештавања поверилаца чија појединачна потраживања износе најмање 2.000.000 динара, као и могућност поверилаца чија су потраживања, независно од датума доспећа, настала пре истека рока од 30 дана од дана објаве одлуке о смањењу основног капитала друштва – да од друштва могу писаним путем да траже обезбеђење тих потраживања до истека периода објаве те одлуке о смањењу основног капитала. Предвиђена је и могућност тужбе ради установљавања обезбеђења.

Што се тиче додатних уплата чланова друштва са ограниченом одговорношћу, изменама је прописано да је друштво у обавези да врати додатне уплате члановима друштва и члановима друштва коме је својство члана престало, само ако то није неопходно за покриће губитака друштва или за намирење поверилаца друштва. Члан сада може да поднесе тужбу суду за повраћај додатне уплате, а правоснажна одлука суда представља основ за регистрацију покретања поступка враћања додатне уплате. Поједностављене су одредбе о иступању члана друштва. Наиме, у нови законски текст нису унете одредбе о забрани иступања ако члан има неизмирене обавезе према друштву, ако би друштво претрпело штету или ако би дошло до избегавања посебних дужности према друштву. По образложењу предлагача, ове одредбе су свакако биле непримењиве због недостатка објективних критеријума и недефинисања ко би наведене околности ценио, што је у потпуности исправан став. Прописано је и да удео члана који иступа постаје сопствени удео друштва и без доношења одлуке о томе, док се за износ неуплаћеног односно неунетог улога врши смањење основног капитала друштва. Из Закона је брисана одредба о једно гласном одлучивању скупштине д. о. о. о обавези чланова на додатне уплате, као и о враћању тих уплата. Такође је јасно прецизирано питање ко потписује одлуке и записнике скупштине, како би се по том питању избегле бројне недоумице које су постојале. Примера ради, регистратор је приликом регистрације у обавези да провери да ли је одлуку потписало овлашћено лице, па исти не треба да има недоумицу у погледу тога ко је овлашћено лице. У једночланом друштву одлуке потписује једини члан, што је логично и око чега у пракси ни до сада нису постојали проблеми. Међутим, у двочланом друштву, у ком постоје два члана са једнаким уделима, јављали су се проблеми у пракси. Закон је сада ово питање решио тако да оба члана у том случају потписују одлуку и записник, а да у случају поновљене седнице у двочланом друштву са једнаким уделима чланова, односно једнаким правом гласа чланова, одлуке и

11 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

је предвиђено да је лице које је уносило неновчани улог дужно да емисиону цену тако уписаних акција уплати у новцу, што сада није случај, већ је једина последица (која је и до сада била прописана) у таквом случају то што правне радње које су предузете ради уноса неновчаног улога у друштво не производе правно дејство према друштву. Изменама Закона предвиђена је могућност да оснивачким актом контролисаног друш тва, чији је једини члан правно лице, може да се одреди који орган друштва – оснивача у оснивачево име врши функцију скупштине контролисаног друштва. Уколико се ово питање не регулише статутом, сматра се да функцију скупштине у контролисаном друштву врши законски заступник члана оснивача. У погледу права на предлагање допуне дневног реда скупштине акционарског друш тва прописана је обавеза предлагача да обра зложе предлог за додатне тачке дневног реда о којима предлажу да скупштина расправља, односно да образложе предлог и доставе текстове одлука за додатне тачке дневног реда о којима предлажу да скупштина донесе одлуке. Тиме се онемогућава злоупотреба права на предлагање, а омогућава се конструктивно учествовање предлагача и доприноси економичности и ефикасности у раду. Из члана 426. Закона брисана је одредба о принудној ликвидацији друштва у случају да не изабере директора у року од 60 дана од дана када је друштво остало без иједног директора, а додата је одредба о могућности акционара или другог заинтресованог лица да од суда траже постављање привременог заступника. Прецизирана је одредба којом се уређује поступак остваривања права на откуп акција несагласних акционара. Закон сада прави разлику између јавног акционарског друш тва које испуњава критеријуме ликвидности у смислу члана 259. ЗПД-а (остварен одређени обим промета и одређени број дана којима се трговало), при чему се од несагласног акционара акције откупљују по вредности која је једнака тржишној вредности, и јавног акционарског друштва које не испуњава критеријуме ликвидности и нејавног акционарског друштва, када се од несагласног

ПРИВРЕДНО ПРАВО

записник потписују оба члана друштва ако су присутна, односно члан који је присутан. У свим осталим случајевима одлуке и записнике потписује председник скупштине јер у друштвима у којима не постоје два члана са једнаким уделима не може да дође до немогућности прегласавања, тј. „пат‑позиције”, у погледу самог избора председника, што је могуће када је у питању друштво са два једнака уделничара. Изменама је прописана и могућност члана друштва и другог заинтересованог лица да у ванпарничном поступку затражи да суд постави привременог заступника друштва, што је добро решење јер до сада ово није било регулисано. У акционарским друштвима Закон је допуњен одредбом по којој преференцијалне акције могу да се издају само за новчани улог. Приликом утврђивања тржишне вредности акција пооштравају се критеријуми у погледу ликвидности акција тако што се тржишна вредност акција јавног акционарског друш тва утврђује као пондерисана просечна цена остварена на регулисаном тржишту капитала, односно мултилатералној трговачкој платформи, у смислу закона којим се уређује тржиште капитала, у периоду од шест месеци који претходи дану доношења одлуке којом се утврђује тржишна вредност акција, под условом да је у том периоду остварени обим промета акцијама те класе на тржишту капитала представљао најмање 0,5% укупног броја издатих акција те класе и да се у истом периоду трговало 1/3 трговачких дана на месечном нивоу. Дакле, уведен је нови критеријум – да се у означеном периоду трговало 1/3 трговачких дана на месечном нивоу. Отклоњена је и слабост досадашње верзије у погледу исплате дивиденде тако што је предвиђен рок од шест месеци од доношења одлуке до када дивиденда мора да се исплати, који није био прописан до сада, што је резултирало тиме да се дивиденде нису исплаћивале и по неколико година од дана доношења одлуке о исплати дивиденде. У досадашњем законском тексту, у случају да одлука о повећању капитала акционарског друштва неновчаним улозима не са држи законом прописане елементе, било

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

акционара акције откупљују по највишој од утврђених вредности: књиговодствене вредности акција и процењене вредности акција коју утврђује овлашћени проценитељ. У члану 498. став 4. Закон је допуњен у смислу да је скупштина дужна да, истовремено са доношењем одлуке о статусној промени, донесе и одлуку о повећању односно смањењу основног капитала, у зависности од врсте статусне промене. Што се регистрације статусне промене тиче, прописано је да не може да се врши пре исплате несагласних чланова друштва, за разлику од старог решења које је предвиђало да не може да се врши пре истека рока од 30 дана од дана ступања на снагу уговора о статусној промени, односно плана поделе. Дакле, ново законско решење пружа велику заштиту несагласним члановима друштва и спречава потенцијалне злоупотребе којима би се несагласни чланови друштва статусном променом оштетили. У вези са ликвидацијом друштва напра вљене су измене у смислу да почетни ликвидациони извештај ликвидациони управник саставља најраније 90, а најкасније 150 дана, уместо досадашњих 120, од дана почетка ликвидације и у истом року подноси га ортацима, комплементарима, односно скупштини на усвајање. Мора се приметити да је ово позитиван помак. Међутим, што се састављања почетног ликвидационог извештаја тиче, надлежни органи су и до сада толерисали његово подношење након истека 120 дана, због тога што често објективно не могу да се створе услови за подношење у року од 120 дана, а врло је вероватно да ће иста ситуација бити и са продуженим роком. Прецизирано је да се усвојени почетни ликвидациони извештај региструје у складу са законом о регистрацији, и то у року од 15 дана од дана усвајања, јер наведени рок досадашњим одредбама није био прописан. Ликвидациони управник по новом решењу подноси годишње ликвидационе извештаје о својим радњама, са образложењем разлога због којих се ликвидација наставља а није завршена, ортацима, комплементарима, односно скупштини на усвајање најкасније у року од шест месеци уместо сада прописаног рока од три месеца.

Што се брисања из регистра друштва тиче, изменама члана 543. прописано је да се, у случају акционарског друштва, брисање врши након подношења захтева Централном регистру за испис финансијских инструмената из регистра. Ова измена је донета зато што су се у пракси јављали случајеви у којима су привредна друштва – издаваоци финансијских инструмената – брисана из Регистра привредних субјеката по основу окончања ликвидације, а нису извршила испис финансијских инструмената у Централном регистру. Новина приликом принудне ликвидације јесте у томе што пре покретања поступка принудне ликвидације регистратор који води Регистар привредних субјеката на интернет страници тог регистра објављује обавештење о привредном друштву код кога су се стекли разлози за принудну ли квидацију, са позивом том привредном друштву да у року од 90 дана од дана објављивања тог обавештења отклони ра злоге које је могуће отклонити и региструје промене одговарајућих података у складу са законом о регистрацији. Ова новина је била неопходна јер су, по досадашњем законском тексту, и због обичне грешке или непажње (нпр. пропуштањем рока за одређену радњу) могле да наступе драстичне последице по привредна друштва. Ваља приметити да су државни органи и до сада по овом питању били флексибилни, па нису примењивали заиста драконске одредбе Закона. Осим наведених, донете су и друге измене у погледу организације, поступака и процедура у свим облицима организовања привредних друштва, због прецизирања и исправљања недостатака и недоследности досадашњих законских решења. Како изменама наведеним у тексту тако и осталим исправљени су недостаци и допуњавана су постојећа решења, а и брисане су и исправљане поје дине непримењиве и тешко примењиве одредбе. Чињеница да су измене усвојене као последица практичних потешкоћа даје им посебну вредност, па не треба сумњати да ће функционисање и организација привредних друштава након ових измена бити знатно олакшани.

Коментар Закона о Централној евиденцији стварних власника Закон о Централној евиденцији стварних власника објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 41/2018 од 31. 5. 2018. године, а ступио је на снагу 8. 6. 2018. Снежана Ћушић, дипл. правник

ПРИВРЕДНО ПРАВО

13 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

оношење овог закона произлази из обавеза Републике Србије према Европској унији и последица је потребе стварања бољих услова за спречавање прања новца и финансирања тероризма. Процена је да се новац стечен криминалним радњама често пласира тако да се њиме оснивају предузећа преко неких других лица – неправих, фиктивних власника. Заправо, новац се пере, односно улази у редовне финансијске токове. Закон се примењује – ступа на снагу почев од 8. 6. 2018. и уређује евидентирање стварних власника правних лица и других субјеката регистрованих у Републици Србији. Прави се, дакле, разлика између регистрованих и стварних власника. Стварни власници нису видљиви на први поглед увидом у сајт Агенције за привредне регистре или увидом у документацију другог регистарског органа. Регистарски орган није ни овлашћен да утврђује ко су стварни власници, како Регистар привредних субјеката тако ни судови ни Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности. Чак и када се као власник било а. д. било д. о. о. појављује конзорцијум, Регистри су дужни да такав податак региструју. ЦРХОВ региструје и кастоди, па се самим увидом у сајт тог органа то и види – кастоди банка, а само та банка зна за кога обавља кастоди послове. Дакле, постоји потреба да се прикрије власништво из разноразних разлога, с тим да није свако прикривање – прање новца.

По слову Закона о привредним друштвима у редовном привредном току није од значаја ко су стварни власници, с обзиром на то да скоро у свим правним формама важи правило да за обавезе привредног субјекта одговара сам привредни субјект, а власник само уз услов привида правне личности. Уз напомену да овај институт није на први поглед видљив у актуелном Закону о привредним друштвима стоји да имовином привредног субјекта ни власник ни заступници не могу да располажу као са сопственом. Нема својатања. Тачније има док то неког не тангира и докаже то на суду. С друге стране, потреба да се сазна ко је стварни власник постоји не само код државних органа већ и међу самим привредним субјектима, пословним партнерима. Често је и шира јавност заинтересована – власник се прикрије тако што оснује нову фирму, а продаје препакован исти производ за чију потрошњу јавност више није заинтересована. Један од описа прања новца у основном закону из материје спречавања прања новца – Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма – јесте прикривање или нетачно приказивање праве природе, порекла, места налажења, кретања, располагања, власништва или права у вези са имовином која је стечена извршењем кривичног дела. Оба ова закона свакако представљају један од начина за реализацију циљева утврђених Националном стратегијом за борбу против прања новца и финансирања тероризма од 2015. до 2019. године. Овим документом је, дакле, установљена обавеза предузимања адекватних мера и радњи на правовременом усклађивању система Републике Србије са међународним стандардима за борбу против прања новца и финансирања тероризма.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Идеја је да се стратешки планира, координира и сарађује, да се спречи уношење имовине за коју се сумња да је стечена кривичним делом у финансијски систем и друге секторе, односно да се открива и пријављује већ унета имовина, као и да се уоче и отклоне претње од прања новца и финансирања тероризма, казне извршиоци кривичних дела и одузима незаконито стечена имовина. И Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма дефинише се стварни власник привредног друштва, односно другог правног лица као: (1) физичко лице које је посредно или непосредно ималац 25% или више пословног удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању правним лицем, односно учествује у капиталу правног лица са 25% или више удела, односно физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука; (2) физичко лице које привредном друштву посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу има право да битно утиче на доношење одлука органа управљања привредним друштвом приликом одлучивања о финансирању и пословању. Исти Закон даје још дефиниција од значаја за тему овог текста: ● Стварни власник траста је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом. Одредба се аналогно примењује на стварног власника другог лица страног права. ● Пословни однос је пословни, професионални или комерцијални однос између странке и обвезника, који је у вези са вршењем делатности обвезника и за који се у тренутку успостављања очекује да ће трајати. ● Офшор (offshore) правно лице је страно правно лице које не обавља или не сме да обавља производну или трговинску делатност у држави у којој је регистровано. ● Анонимно друштво је страно пра вно лице са непознатим власницима или управљачима. Истим законом регулисано је утврђивање стварног власника странке, па се одмах

закључује да се ова два закона морају читати истовремено. Утврђивање стварног власника правног лица и лица страног права подразумева дужност да се утврди идентитет стварног власника странке која је правно лице или лице страног права прибављањем прописаних података и то увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, која не сме бити старија од шест месеци од дана издавања, чију копију чува у складу са законом, али и непосредним увидом у званични јавни регистар, као и увидом у комерцијалне или друге доступне базе и изворе података или из писмене изјаве заступника, прокуристе или пуномоћника и стварног власника странке. Ако обвезник након предузимања свих наведених радњи није у могућности да утврди стварног власника, дужан је да утврди идентитет једног или више физичких лица која обављају функцију највишег руководства у странци. Обвезник је дужан да документује предузете радње и мере, као и да предузме разумне мере како би проверио идентитет стварног власника странке, тако да у сваком тренутку зна власничку и управљачку структуру странке и да зна ко су стварни власници странке. Обавезе су и на адвокатима и на јавним бележницима. О чувању тајне и поверењу неће бити речи у овом тексту. Управа за спречавање прања новца организује обуке и даје тумачења овог закона. Закон о централној евиденцији стварних власника примењује се на привредна друш тва, задруге, огранке страних привредних друштава, пословна удружења и удружења, фондације и задужбине, установе, представништва страних привредних друштава, удружења, фондација и задужбина. Не примењује се на јавна акционарска друштва, политичке странке, синдикат, спортске организације, цркве и верске заједнице, као ни на субјекте са 100% државног капитала, при чему је Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе једини члан, односно оснивач.

тачка 4): лице страног права је правна форма организовања у циљу управљања и располагања имовином која не постоји у домаћем законодавству (нпр.: траст, ансталт, фидуције, фидокомис и сл.);

или је регистровано за заступање задруга, удружења, фондација, задужбина и установа, ако заступник није пријавио друго физичко лице као стварног власника, с тим да, ако све ово није могуће, онда је стварни власник физичко лице регистровано за заступање, односно члан органа тог субјекта.

15 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

тачка 6): траст је лице страног права које једно лице, оснивач (settlor, trustor), успоставља за живота или по смрти, а поверава имовину на располагање и управљање поверенику (trustee) у корист корисника (beneficiary) или у неку посебно назначену сврху, и то тако да: имовина није део имовине оснивача траста; право својине на имовини траста има пове реник који имовину држи, користи и њоме располаже у корист корисника или оснивача, а у складу са условима траста; уговором о трасту обављање одређених послова може да се повери и заштитнику (trust protector), чија је основна улога да обезбеди да се имовином траста располаже и управља тако да се у пуној мери остваре циљеви успостављања траста; корисник је физичко лице или група лица у чијем је интересу лице страног права основано или послује, без обзира на то да ли је то лице или група лица одређена или одредива);

Централну евиденцију води Агенција за привредне регистре у електронској форми, преко регистратора. Прописани су и подаци који се евиден тирају (и објављују) и то за регистроване субјекте и за стварне власнике регистрованих субјеката, па се, осим података који се и иначе региструју: пословно име, односно назив, адреса седишта, датум уписа, промене или брисања податка, матични број додељен од Републичког завода за статистику, порески идентификациони број (ПИБ), статус регистрованог субјекта (нпр. активан, у стечају, у ликвидацији, у принудној ликвидацији, брисан), правна форма, односно облик организовања, шифра претежне делатности, односно област остваривања циљева, податак о заступнику, физичко лице које је регистровано као члан органа, основни (регистровани) капитал, податке о члановима, односно оснивачима и проценту њиховог удела, oдносно броју и проценту њихових акција, скраћено пословно име, пословно име на страном језику, скраћено пословно име на страном језику, адреса за пријем поште, адреса за пријем електронске поште, бројеви рачуна у банкама, контакт подаци – ако су регистровани, за субјекте мора евидентирати и ПИБ број, а за субјекте, осим личних података: 1) за домаће физичко лице – лично име, јединствени матични број грађана и држава пребивалишта; 2) за странца – лично име, број пасоша и држава издавања и/или лични број за странца и/или број личне карте странца и земља издавања у складу са прописима којима се уређују услови за улазак, кретање и боравак странаца на територији Републике Србије, дан, месец, година и место рођења, држава пребивалишта и држављанство; 3) за избегла или прогнана лица – лично име, број легитимације, дан, месец, година и место рођења и држава боравишта; и 4) основ за стицање својства стварног власника регистрованог субјекта. Централна евиденција садржи и датуме о евидентирању података. Министар привредe ближе прописује садржину Централне евиденције ради спровођења евидентирања стварних власника регистрованог субјекта.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Закон налаже формирање база података у форми евиденције о ФИЗИЧКИМ ЛИЦИ МА која су стварни власници. Стварни власници су, по дефиницији овог закона, физичка лица са посредним или непосредним учешћем од најмање 25% удела, акција, али и права гласа и других права на основу којих учествују у управљању, као и лице које има (не)посредно преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука, или утиче на доношење одлука тако што привредном субјекту обезбеђује средства, или има доминантан утицај у управљању трастом (дефинисан Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма у члану 3:

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Подаци се преузимају од државних органа (дужни су да обавесте регистратора) и од лица које је овлашћено за заступање, које у ту сврху мора да користи електронску комуникацију и мора да има електронски потпис. У прописаном року мора да се одреди стварни власник. Обавеза се, дакле, пребацује на саме привредне субјекте и остала правна лица на која се закон односи. Идеја прописа Европске уније је да се информације учине доступним надлежним органима, финансијско-обавештајним службама и осталима у складу са њиховим правним интересом, као и да се, осим државних органа, у процес укључе и други субјекти. Законом се, дакле, успоставља Централна евиденција стварних власника правних лица и других субјеката регистрованих у Републици Србији, као јавна – доступна свима, јединствена, централна, електронска база података о физичким лицима која су стварни власници регистрованог субјекта. На захтев заинтересованог лица Агенција за привредне регистре најкасније у року од два радна дана од дана пријема захтева издаје: 1) извод из Централне евиденције о подацима о стварним власницима регистрованог субјекта; 2) потврду из Централне евиденције о историјским подацима о стварним власницима регистрованог субјекта; 3) потврду из Централне евиденције да је неко физичко лице уписано или је било уписано као стварни власник регистрованог субјекта, с тим да се ови захтеви подносе електронски, преко интернет стране (портала) Агенције, али и у писаној форми, на прописаном обрасцу или као поднесак ако образац није прописан, а уз захтев се прилаже и доказ о уплати накнаде за издавање извода, односно потврде. Истовремено са евидентирањем врши се и објављивање података на интернет страни (порталу) Агенције, а правно дејство према трећим лицима почиње од наредног дана од дана објављивања података на интернет страни (порталу) Агенције. Регистровани субјект је дужан да има и чува одговарајуће, тачне и ажурне податке и

документа на основу којих се одређује стварни власник регистрованог субјекта десет година од дана евидентирања података о стварном власнику. Регистровани субјект је дужан да на захтев надлежног државног органа и Народне банке Србије учини доступним и достави податке и документа.

Правнo средство за стварне власнике Физичко лице које је евидентирано као стварни власник регистрованог субјекта може да поднесе тужбу против регистрованог субјекта надлежном суду према седишту регистрованог субјекта ради утврђивања да то лице није стварни власник. По правоснажности пресуде којом је утврђено да тужилац није стварни власник регистрованог субјекта, суд доставља пресуду Агенцији ради брисања тог лица из Централне евиденције. Поступак по тужби је хитан.

Претња кривичним делом и прекршајем Ко у намери да прикрије стварног власника регистрованог субјекта у Централну евиденцију не упише податке о стварном власнику регистрованог субјекта, упише неистинит податак о стварном власнику регистрованог субјекта као истинит, промени или избрише истинит податак о стварном власнику регистрованог субјекта, казниће се казном затвора од три месеца до пет година. Новчаном казном од 500.000 до 2.000.000 динара казниће се за прекршај регистровани субјект – правно лице ако не изврши евидентирање података о стварном власнику регистрованог субјекта у Централној евиденцији у прописаном року, при чему нема и не чува одговарајуће, тачне и ажурне податке и документа на основу којих је евидентирао стварног власника регистрованог субјекта. За прекршај ће се одговорно лице у правном лицу казнити новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара. У Прелазним и завршним одредбама Закон прописује дужност постојећих

регистрованих субјеката да најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона одреде стварног власника регистрованог субјекта и обезбеде прописане податке

и документа, а оставља рок од три месеца од дана ступања на снагу за доношење подзаконских аката и рок најкасније до 31. децембра 2018. године за успостављање евиденције.

Последице отварања стечајног поступка

течај је, као правни институт, регулисан Законом о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 – др. закон, 71/2012 – одлука УС, 83/2014, 113/2017 и 44/2018), којим су уређени услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима. Стечај може да се спроведе банкротством, што значи намирење из целокупне имовине стечајног дужника, или реорганизацијом, што подразумева поступање по усвојеном плану реорганизације. У сваком случају, циљ стечаја је најповољније колективно намирење стечајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине. Јасно је да стечај произлази из стања „нужде”, тј. да наступање стечајних разло га значи неповољну ситуацију за правно лице над којим се отвара стечај, а самим тим и за његове повериоце који, због несолвентности стечајног дужника, и сами трпе

17 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Владимир Саичић, дипл. правник, с вишегодишњим искуством у области привредног права

последице услед немогућности намирења својих потраживања према дужнику. Циљ стечаја је управо превазилажење или барем ублажавање оваквих негативних последица по повериоце, те њихово сразмерно намирење. Објављивањем решења о отварању сте чајног поступка наступају његове правне последице. Ако је решење о отварању стечајног поступка по жалби укинуто, а у поновном поступку стечајни поступак буде отворен, правне последице отварања стечајног поступка наступају оног дана када је прво решење истакнуто на огласној табли суда. У случају реорганизације као модалитета стечаја у нашем правном систему, стечајни поступак се истовремено отвара и обуставља, те не наступају последице отварања стечајног поступка. Дакле, последице отварања стечајног поступка односе се на банкротство, али не и на реорганизацију. Даном отварања стечајног поступка над неким правним лицем (стечајним дужни ком), његовим директорима, заступници ма, пуномоћницима, органима управљања и надзорним органима (извршни, управ ни, надзорни одбор и њихови чланови, као и други органи), престаје дотадашња

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Веома је важно, како за привредне тако и за све друге правне субјекте, да буду детаљно упознати са последицама отварања стечајног поступка, с обзиром на то да стечај подразумева и неопходност ангажовања стечајних поверилаца како исти не би били преклудирани, односно онемогућени у остварењу својих права.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

функција у правном лицу. Својства која су до тада имали престају по самом закону. Сва њихова права преузима стечајни управник, а радње које ови органи или њихови чланови предузму након објављивања решења о отварању стечајног поступка не производе правно дејство. Правно дејство производе радње предузете од стране стечајног управника или лица које он овласти. Трећа лица опште са стечајним дужником преко стечајног управника, а не преко дотадашњих заступника, па се нпр. уредним достављањем писмена стечајном дужнику сматра достављање стечајном управнику, што је и став судске праксе изражен нпр. у Решењу Привредног апелационог суда Пж. 7195/2013 од 10. 10. 2013. године. Сва пуномоћја која је дао стечајни дужник, која се односе на имовину која улази у стечајну масу, престају отварањем стечајног поступка. Ово логично произлази из тога што по самом закону престају овлашћења законског заступника и осталих овлашћених заступника стечајног дужника, па ће тим пре престати овлашћења пуномоћника које су они овластили. Отварањем стечајног поступка гасе се раније стечена права прече куповине у по гледу имовине стечајног дужника. Ако је носилац права прече куповине за такво право извршио одређену престацију стечајном дужнику, тј. уколико је извршио одређено давање, чињење или располагање како би заузврат стекао право прече куповине, његово право се такође гаси, с тим што у наведеном другом случају вредност извршене престације у стечајном поступку могу да остваре даваоци или учиниоци престације, као и остали стечајни повериоци. У случају стицања наследства после отварања стечајног поступка, наследничку изјаву у име стечајног дужника даје стечајни управник. Ово значи да стечајни управник у име стечајног дужника може да дâ изјаву о пријему или одрицању од наслеђа. Даном отварања стечајног поступка мења се и правни положај запослених код стечајног дужника. Отварање стечајног поступка је разлог за отказ уговора о раду, независан од оних разлога који су прописани Законом о раду и другим законима који

регулишу радноправне односе. Стечајни управник одлучује о отказу уговора о раду. У складу са потребама које се односе на окончање стечајног поступка и спровођење стечаја он може да отпусти запослене, задржи одређени број запослених или да, уз сагласност стечајног судије, ангажује друга лица која до тада нису била у радном односу код стечајног дужника. Зараде и остала примања запослених и осталих ангажованих лица намирују се из стечајне масе и то као обавезе стечајне масе. Стечајни управник има обавезу да приликом отпуштања запослених код стечајног дужника о томе обавести орган, односно организацију за запошљавање на чијој се територији налази седиште стечајног дужника. Важно је напоменути да се након отварања стечајног поступка на радне обавезе запослених, заснивање и престанак радног односа примењује Закон о стечају као lex specialis, те стечајни управник приликом отказа не мора да поштује нормативе предвиђене Законом о раду и другим релевантним законима. Ово је само по себи разумљиво јер отварањем стечаја наступа посебан отказни разлог, невезан за разлоге за отказ предвиђене Законом о раду и другим релевантним законима, тако да процедуре предвиђене Законом о раду и другим релевантним законима у случају стечаја немају своју сврху. Уз пословно име стечајног дужника додаје се и ознака „у стечају”. Ова последица такође наступа по сили закона. Регистратор који води одговарајући регистар дужан је да упише одредницу „у стечају” уз дотадашње пословно име правног лица, те правна лица – стечајни дужници нису дужна да спроводе посебан поступак промене пословног имена. Организација која води поступак при нудне наплате одмах после пријема решења о отварању стечајног поступка исто доставља свим банкама ради спречавања преноса средстава и других трансакција стечајног дужника које су у супротности са одредбама Закона о стечају. Даном отварања стечајног поступка банка блокира рачуне стечајног дужника, чиме престају права лица која су била овлашћена да располажу средствима са тих рачуна, осим ако нису у питању средства на рачуну стечајног дужника која

19 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

тј. да би се спречили несавесни повериоци да се на разне начине задужују код стечајног дужника у периоду од подношења предлога до отварања стечајног поступка, како би на тај начин стекли услове за компензацију и намирили своје потраживање. Међутим, Закон овде предвиђа изузетак, те се на пребијање по основу превременог доспећа или престанка обавеза по основу уговора о финансијском обезбеђењу и других финансијских уговора, у смислу закона којим се уређује финансијско обезбеђење, примењују одредбе тог закона. Законодавац је предвидео недопуштеност пребијања у случају када је потраживање стечено шест месеци пре дана подношења предлога за покретање стечајног поступка, ако је стечајни поверилац знао или морао знати за неспособност за плаћање или презадуженост стечајног дужника. Дакле, да би пребијање било недопуштено, потребно је кумулативно испуњење два услова: објективног и субјективног. Објективни услов се изражава у временском року, а субјективни у свести повериоца да код дужника постоје стечајни разлози. Уколико те субјективне компоненте нема, тј. уколико поверилац не зна и не може да зна за постојање стечајних услова код дужника, пребијање је допуштено. Обрачунавање уговорених и затезних камата за необезбеђена потраживања престаје даном отварања стечајног поступ ка. Тек уколико постоје расположива средства за исплату, стечајни судија одобрава обрачунавање и плаћање камате стечајним повериоцима и за период после отварања стечајног поступка, као и обрачунавање и плаћање камата обезбеђених поверилаца које нису измирене из реализоване вредности предмета обезбеђења. Приликом исплате камате стечајни редови су ирелевантни, па се она исплаћује свим повериоцима сра змерно, независно од тога ком стечајном реду припадају. Најцелисходније за стечајног повериоца је да, уз саму пријаву потраживања, приложи и обрачун камате од дана доспелости до дана отварања стечајног поступка, а затим да наведе да потражује и камату од дана отварања стечајног поступка до дана исплате, уколико се за то стекну законом предвиђени услови.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

чине средство обезбеђења у смислу закона којим се уређује финансијско обезбеђење. На захтев стечајног управника банка отвара нови рачун преко којег ће се вршити пословање стечајног дужника. Новчана средства са блокираних рачуна преносе се, на захтев стечајног управника, на нови рачун, а рачуни стечајног дужника се гасе, осим ако нису у питању средства на рачуну стечајног дужника која чине средство обезбеђења у смислу закона којим се уређује финансијско обезбеђење. Ова последица је у вези са тим што стечајни повериоци своја потраживања остварују само у стечајном поступку. Забрањено је да се стечајни повериоци намирују од стечајног дужника мимо стечајног поступка, јер се на тај начин други повериоци доводе у неповољан положај и нарушава се начело сразмерности намирења стечајних поверилаца. Што се потраживања тиче, неновчана се изражавају у новчаној вредности, недо спела се сматрају доспелим, а потраживање које има за предмет повремена давања из ражава се као једнократно. Законодавац је ово одредио због саме природе стечаја. Наиме, с обзиром на то да се стечајни повериоци намирују заједно и сразмерно, сразмерност не би могла да се оствари или би њено остварење било знатно отежано када би једна потраживања била изражена новчано а друга неновчано, када би једна била доспела а друга не, односно када би нека од њих имала за предмет повремена давања а друга била једнократна. Закон о стечају је детаљно регулисао пра во на пребијање потраживања стечајних поверилаца према стечајном дужнику са потраживањима стечајних дужника пре ма стечајним повериоцима. Наиме, могу да се пребијају само потраживања чији су се услови за пребијање стекли пре подношења предлога за покретање стечајног поступка. И у том случају поверилац је дужан да у законском року изврши пријаву потраживања и да у наведеној пријави да изјаву о пребијању. Овде се види да се законодавац не везује за време доношења решења о отварању, већ за само подношење предлога. Ово је прописано да би се спречила могућност злоупотребе,

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Што се застарелости тиче, пријавом потраживања иста се прекида. Ова одредба Закона о стечају компатибилна је са чланом 388. Закона о облигационим односима јер је пријава потраживања свакако радња предузета против дужника пред судом у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања. За потраживања у обрнутом смеру, када се стечајни дужник јавља као поверилац, предвиђен је застој застарелости у року од годину дана од дана отварања стечајног поступка. У другом случају, када се стечајни дужник јавља као поверилац, рок застарелости не тече годину дана од отварања стечајног поступка, али након истека тог рока, рок застарелости поново почиње да тече, с тим што се, за разлику од прекида застаревања, урачунава и рок који је протекао пре наступања застоја. У погледу условних потраживања Закон о стечају, сходно нашем целокупном зако нодавству, разликује одложни и раскид ни услов. Уколико је потраживање везано за одложни услов, од наступања неизвесне чињенице која представља одложни услов зависи само потраживање. Уколико се услов оствари, потраживање ће постојати, а уколико се не оствари – неће. По питању раскидног услова ситуација је супротна. Уколико се раскидни услов оствари, потраживање неће постојати, уколико се не оствари – хоће. Законодавац је условна потраживања регулисао на два начина. Код одложног услова повериоцу се обезбеђују средства из стечајне масе, која му се додељују тек ако се одложни услов оствари. Када је у питању раскидни услов, поверилац је дужан да дâ обезбеђење да ће вратити оно што је примио из стечајне масе у случају да се раскидни услов оствари. С обзиром на то да је трајање стечаја по природи ствари временски ограничено, законодавац је временски ограничио и релевантност наступања услова, било одложног било раскидног. Уколико до правоснажности решења о главној деоби стечајне масе услов не наступи, његово касније наступање ирелевантно је за стечајни поступак. Дакле, уколико се одложни услов оствари након правоснажности решења о главној деоби стечајне масе, стечајни поверилац неће бити намирен, и

супротно, уколико се раскидни услов оствари након правоснажности решења о главној деоби стечајне масе, стечајни поверилац неће бити дужан да врати оно што је примио. Судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управ ни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступ ци који за предмет имају утврђивање нов чане обавезе стечајног дужника, прекидају се даном отварања стечајног поступка. Судски поступци у којима је стечајни дужник тужилац односно предлагач настављају се када стечајни управник обавести суд да је преузео поступак. Исти је случај са управним поступцима покренутим на захтев стечајног дужника, с тим што стечајни управник обавештава управни орган пред којим се води поступак. Не наставља се управни и порески поступак који за предмет има утврђивање новчане обавезе стечајног дужника, а одговарајући орган дужан је да поднесе пријаву потраживања у складу са Законом о стечају. У том случају оваква потраживања сврставају се у одгова рајући исплатни ред. Када се води парнични поступак у ком стечајни дужник има својство туженог, а прекинут је даном отварања стечајног поступка, поверилац овог спорног потраживања такође има обавезу да пријави потраживање у складу са Законом. Уколико стечајни управник на испитном рочишту ову пријаву оспори, стечајни судија ће упутити повериоца овог оспореног потраживања посебним закључком на наставак прекинутог потраживања. У року од осам дана од дана пријема овог закључка поверилац коме је закључак достављен дужан је да пред надлежним судом пред којим се парнични поступак води предложи наставак истог. У овом случају важно је да тужилац преиначи тужбу, те да, уместо обавезујућег, истакне утврђујући тужбени захтев, да суд не би тужбу одбацио као недозвољену. Ово је чест пропуст стечајних поверилаца у пракси, па они често ово преиначење не изврше, што резултира одбацивањем тужбе. Важно је нагласити да је судска пракса при ставу да не мора истовремено да се предложи наставак поступка и да се истакне утврђујући уместо обавезујућег тужбеног захтева. Важно је да

21 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

права итд. Ове заштитне одредбе сходно се примењују и на даваоца лизинга уколико је над примаоцем лизинга отворен стечајни поступак. У том случају давалац лизинга има право да захтева да се предмет лизинга излучи из стечаја. Закон о стечају је детаљно регулисао по следице отварања стечајног поступка на у целости или делимично неизвршени дво странообавезни уговор, који је закључен између стечајног дужника и трећег лица. У овом случају Закон оставља могућност избора стечајном управнику. Наиме, стечајни управник може да испуни уговор са стране стечајног дужника и да захтева испуњење од друге стране или може да одбије испуњење. У случају одбијања испуњења, сауговарач стечајног дужника долази у положај осталих стечајних поверилаца. Да сауговарач стечајног дужника не би био у неизвесности око избора стечајног управника – да ли ће овај испунити своју обавезу или неће, Закон сауговарачу даје могућност да писмено позове стечајног управника да се изјасни, при чему је стечајни управник дужан да избор учини у року од 15 дана од дана пријема позива. Ако стечајни управник остане при испуњењу уговора, па у току стечајног поступка престане да га извршава, потраживање по основу тог уговора сматра се обавезом стечајне масе. Ни наведене одредбе о неизвршеним двостранообавезним уговорима не примењују се на уговоре чији је предмет финансијска обавеза чије је извршење обезбеђено уговором о финансијском обезбеђењу, односно на уговоре о финансијском обезбеђењу у смислу закона којим се уређује финансијско обезбеђење, ако је тим уговорима предвиђено да постојање стечајног разлога, подношење предлога за покретање стечајног поступка или отварање стечајног поступка представља аутоматски основ за раскид тог уговора или основ за раскид на захтев сауговарача стечајног дужника. Наведене одредбе се не примењују ни на друге финансијске уговоре у смислу закона којим се уређује финансијско обезбеђење, а у вези са намирењем потраживања нетирањем, у складу са тим законом. Право избора стечајног управника предвиђено је и у случају налога који је издао

ПРИВРЕДНО ПРАВО

пре него што суд одлучи о наставку поступка тужба буде преиначена у смислу члана 92. Закона о стечају и у том случају неће доћи до одбацивања. Дакле, уколико тужилац предложи наставак поступка без преиначења тужбе, он има могућност да пре него што се донесе одлука о наставку поступка суду упути поднесак којим преиначује тужбу и истиче утврђујући захтев. Суд пред којим је предложен наставак поступка огласиће се стварно и месно ненадлежним уколико се ради о суду опште надлежности, односно месно ненадлежним уколико се води поступак пред привредним судом пред којим се истовремено не води стечајни поступак. Када се прогласи ненадлежним, суд ће предмет уступити суду пред којим се води стечајни поступак над туженим. Овим одредбама о надлежности Закон о стечају је своје норме уподобио Закону о уређењу судова, који у члану 25, између осталог, прописује и да привредни суд у првом степену суди у споровима стечаја, осим спорова за утврђење постојања заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја. Једна од последица отварања стечајног поступка јесте и забрана одређивања и спровођења извршења, као и прекид дотадашњих поступака извршења, осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкове стечајног поступка. Предлог за извршење поднет против стечајног дужника након отварања стечајног поступка суд ће одбацити. Међутим, Закон о стечају је предвидео и извесне облике заштите разлучних или заложних поверилаца, те забрана одређивања или спровођења принудног извршења може да се укине у случају неадекватне заштите или смањивања вредности имовине која је предмет разлучног или заложног права, као и у случају да је вредност предметне имовине мања од износа обезбеђеног потраживања, што се доказује проценом имовине. Закон о стечају предвиђа и друге мере заштите имовине која је предмет разлучног или заложног права, као што су исплата редовних новчаних надокнада разлучном повериоцу, замена имовине или одређивање додатне имовине која ће бити предмет разлучног односно заложног

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

стечајни дужник пре отварања стечајног поступка, као и у случају понуда учињених стечајном дужнику или понуда које је учинио стечајни дужник, које нису прихваћене до дана отварања стечајног поступка. И у овим случајевима стечајни управник има право да одлучи да ли ће наведени налози и понуде важити након отварања стечајног поступка. Стечајни управник може да откаже и уговор о закупу, независно од законских и уговорених рокова, са отказним роком од 30 дана, док сауговарач стечајног дужника не може да откаже закуп због неплаћања закупнине или због погоршања имовинског стања стечајног дужника после подношења предлога за покретање стечајног поступка. Ако уговор о закупу остане на снази, што зависи од избора стечајног управника, стечајни дужник је у обавези да уредно плаћа уговорену закупнину, а потраживање по основу тог уговора сматра се обавезом стечајне масе. Закон о стечају посветио је посебну пажњу последицама отварања стечајног поступка на фиксне послове, односно фик сне уговоре. Наиме, код фиксног уговора, уколико уговорна обавеза не буде испуњена у одређено означено време, сам уговор престаје. Фиксност уговора, као његова посебна одлика, посебно се уговара. Међутим, и ако ова одредба о фиксности није уговорена, фиксним уговором се сматра и уговор из чије природе и циља произлази да мора да се испуни до одређеног рока и да за његово испуњење по истеку рока нема интереса за једног или оба уговарача. Као пример фиксног уговора може да послужи уговор који организатор сајма закључи са добављачем опреме која је потребна за одржавање сајма. Из саме природе обавезе произлази да испорука опреме за сајам након одржавања сајма не може да се сматра испуњењем уговорне обавезе јер организатор сајма за овако закаснелу испоруку нема правни интерес. Члан 96. Закона о стечају предвиђа да, ако је време испуњења обавезе из фиксног уговора наступило

после отварања стечајног поступка, сауговарач стечајног дужника не може да тражи испуњење, али може да тражи накнаду због неиспуњења као стечајни поверилац. Накнада због неиспуњења одређује се у висини ра злике између уговорене и тржишне цене која у месту испуњења важи за фиксне уговоре на дан отварања стечајног поступка. Фиксни уговори чији је предмет финансијска обавеза чије је извршење обезбеђено уговором о финансијском обезбеђењу, односно уговори о финансијском обезбеђењу у смислу закона којим се уређује финансијско обезбеђење, изузети су од правила Закона о стечају која важе за остале фиксне уговоре. Што се робе у превозу тиче, сауговарач стечајног дужника, односно продавац или његов комисионар, коме цена није исплаћена у целости, може да тражи да му се врати роба која је послата стечајном дужнику, а до дана отварања стечајног поступка није приспела у место опредељења, односно није преузета од стечајног дужника, што представља тзв. право на потрагу. Ако је стечајни дужник преузео робу која је стигла у место опредељења пре отварања стечајног поступка само на чување, продавац нема право на потрагу, али може да оствари своја права као излучни поверилац по општим правилима. Као што се из приложеног види, отварање стечајног поступка производи крупне последице како за стечајног дужника тако и за стечајне повериоце. Веома је важно и за привредне и за све друге правне субјекте да буду детаљно упознати са последицама отварања стечајног поступка, с обзиром на то да стечај подразумева и неопходност ангажовања стечајних поверилаца како исти не би били преклудирани, односно онемогућени у остварењу својих права. Пошто је стечај правних лица релативно честа појава, пожељно је да могућност стечаја буде присутна у свести правних субјеката како би адекватно реаговали у случају стечаја над правним лицем са којим су у одређеним правним односима.

Коментар Закона о финансијском обезбеђењу

Ивана Бараћ, дипл. правник, експерт за платни промет

јединица локалне самоуправе, орган јавне власти, укључујући и организацију у чијој је надлежности управљање јавним дугом, вођење рачуна корисника јавних средстава, Фонд за развој и Агенција за осигурање и финансирање извоза Републике Србије; ● Народна банка Србије; ● финансијске институције са седиштем у Републици Србији, банке, друштва за осигу рање, брокерско-дилерска друштва, друштва за управљање добровољним пензијским фондом, друштва за управљање инвестиционим фон дом, институције електронског новца, платне институције, јавни поштански оператер, друштва за обављање послова факторинга и даваоца финансијског лизинга; ● учесници у платном систему и систему за поравнање хартија од вредности са седиштем у РС, ЦРХОВ, агент за поравнање, клириншке куће и оператори овог система; ● Европска унија, државе чланице ЕУ, трећа држава, као и органи јавне власти у тим државама; ● Европска централна банка и друге цен тралне банке; ● Међународни монетарни фонд; ● Банка за међународна поравнања, Европска инвестициона банка и међународне развојне банке; ● финансијске институције, у смислу прописа ЕУ, над чијим пословањем врши надзор надлежни орган, укључујући кредитне

23 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

„Службеном гласнику РС” број 44 објављен је Закон о финансијском обезбеђењу, који ступа на снагу 16. јуна 2018. године, а примењује се од 1. јануара 2019. године. Закон о финансијском обезбеђењу на целовит начин уређује услове и начин посебног обезбеђења извршавања финансијских обавеза на основу уговора о финансијском обезбеђењу који закључују учесници на финансијском тржишту. Материја овог закона до сада није била у потпуности уређена у правном систему земље. Циљ доношења овог закона јесте оства ривање и унапређивање правне сигурности и ефикасности у извршавању обавеза на финансијском тржишту, ради очувања и јачања стабилности финансијског система. Закон истовремено представља усклађивање са прописима Европске уније у овој области. Одредбе Закона о финансијском обе збеђењу односе се искључиво на субјекте који закључују уговор о финансијском обезбеђењу, а наведени су у члану 4. Закона. Наиме, уговорне стране, односно давалац обезбеђења и прималац обезбеђења могу да буду искључиво:

● Република Србија, аутономна покрајина,

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Закон се односи на квалификоване учеснике на финансијском тржишту и уводи потпуно нове институте и процедуре у односу на постојеће одредбе садржане у Закону о облигационим односима, Закону о извршењу и обезбеђењу, Закону о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар и др., и обезбеђује примаоцу обезбеђења да непосредно, вансудски, без учешћа било ког надлежног органа, реализује инструмент финансијског обезбеђења.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

институције, инвестициона друштва, друштва за осигурање, институције колективног инвестирања са седиштем у држави чланици ЕУ и у трећој држави; ● централни тржишни учесник, агент за поравнање, клириншка кућа у смислу прописа ЕУ којима се уређује коначност поравнања у платним системима и системима за поравнање ХОВ и ● правно лице које као заступник или на други начин делује у име и/или за рачун наведених субјеката. Из побројаних субјеката на које се Закон односи јасно произлази да се одредбе овог закона не односе на физичка и правна лица, већ искључиво на наведене субјекте учесни ке на финансијском тржишту. Циљ наведеног закона, дефинисан у члану 1. као очување и јачање стабилно сти финансијског система, постиже се пре свега прописаном процедуром намирења примаоца обезбеђења из примљених ин струмената финансијског обезбеђења – колатерала који омогућавају примао цу обезбеђења намирење без покретања било каквог извршног поступка, односно без достављања претходног обавештења или упозорења даваоцу обезбеђења, без сагласности или одлуке суда, без јавне продаје и без остављања посебног рока да ваоцу обезбеђења који мора да протекне да би дошло до реализације инструмената обезбеђења. На овај начин се овим законом уводе потпуно нови институти и нове процедуре, различити у односу на постојеће одредбе садржане у Закону о облигационим односима, Закону о извршењу и обезбеђењу, Закону о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар и др., и обезбеђује се примаоцу обезбеђења да непосредно, ван судски, без учешћа било ког надлежног ор гана, реализује инструмент финансијског обезбеђења.

1. Уговор о финансијском обезбеђењу Закон дефинише посебну, нову врсту уговора – уговор о финансијском обезбеђењу,

којим се давалац обезбеђења обавезује да, ради обезбеђења извршења своје или туђе финансијске обавезе, пренесе средства обезбеђења примаоцу обезбеђења или да на том средству установи заложно право у корист примаоца обезбеђења, а прималац обезбеђења обавезује се да, у складу са тим уговором, примљена средства или еквива лентна средства врати даваоцу обезбеђења по извршењу финансијске обавезе, одно сно истовремено с тим извршењем. Закон познаје основне врсте уговора о финансијском обезбеђењу, и то: 1) уговор којим се преноси право својине на новчаним средствима или финансијским инструментима који су средство обезбеђења; 2) уговор о финансијском обезбеђењу којим се успоставља заложно право на средству обезбеђења; као и 3) уговор о преносу потраживања као средства обезбеђења за који важе посебна правила. Уговор о финансијском обезбеђењу ко јим се преноси право својине изузетно је значајан и сигуран инструмент обезбеђења и, ако није другачије уговорено, подразумева право примаоца обезбеђења не само да ова средства користи већ да њима располаже, укључујући и отуђење. Ако је у питању уговор о финансијском обезбеђењу којим се стиче заложно право на инструментима обезбеђења, давалац обезбеђења задржава право својине, али се и у овим уговорима може уговорити право примаоца обезбеђења на коришћење и располагање. Уговор о финансијском обезбеђењу може да буде закључен као посебни уговор или као саставни део оквирног или неког другог уговора и може да буде закључен у писменој или електронској форми која обезбеђује репродуковање изворних података у неизмењеном облику. Финансијска обавеза може да гласи на динаре или на страну валуту и може да буде садашња или будућа, условна или безусловна, стална или повремена, одредива по врсти, као и друга финансијска обавеза која произлази из уговора у складу са Законом.

2. Средства обезбеђења

Како Закон предвиђа могућност да се уговором о финансијском обезбеђењу средства обезбеђења преносе у својину примаоца обезбеђења и да он може да располаже овим средствима, то се, у случају да давалац обезбеђења изврши своју финансијску обавезу, дефинишу еквивалентна средства обезбеђења која је прималац обезбеђења дужан да врати, а то су: ● код новчаних средстава – новчана средства у истом износу и истој валути, а ● код финансијског инструмента – финан сијски инструмент истог издаваоца који чини део исте емисије или класе финансијског инструмента и исте је номиналне вредности и исте валуте као првобитно дата средства обезбеђења.

3. Давање, коришћење и промена средстава обезбеђења Законом је у члану 11. предвиђено да прималац обезбеђења стиче средства обезбеђења, односно заложно право на средству

25 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Еквивалентна средства обезбеђења

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Према члану 6. Закона, средства обезбе ђења која се дају на основу уговора о фи нансијском обезбеђењу могу бити: ● новчана средства, ● финансијски инструменти, ● кредитна потраживања. Новчана средства су динари или девизна средства која се налазе на депозитном, платном или другом новчаном рачуну и не могу бити готов новац, односно као инструмент обезбеђења не може се дати кеш. Финансијски инструменти су хартије од вредности, инструменти тржишта новца и други финансијски инструменти у смислу закона којима се уређује тржиште капитала (акције, благајнички записи, обвезнице, комерцијални записи, депозитне потврде и др.). Као инструмент обезбеђења – колатерал не могу се дати сопствене акције даваоцу обезбеђења, а све у циљу заштите ликвидности учесника на финансијском тржишту. Финансијски инструменти који су издати у Републици Србији морају да буду у дематеријализованом облику, а финансијски инструменти издати у иностранству морају да буду евидентирани у одговарајућем регистру, односно на рачуну тих инструмената и морају бити преносиви. Вредност финансијских инструмената утврђује се према њиховој тржишној вредности, ако уговором није друкчије утврђено. Када се ради о финансијским инструментима издатим у страној држави, односно инструментима који се налазе на рачунима институције која се води у иностранству, на врсту и правну природу инструмената, права према трећим лицима и поступке нетирања примењује се пропис земље у којој се води регистар тих инструмената. Кредитна потраживања, као колатерал, односно средства обезбеђења, представљају новчана потраживања из уговора о кредиту који одобрава искључиво банка или друго лице које, у складу са Законом, може да одобрава кредите. Банка, као средство обезбеђења, може да уговара и преноси новчана потраживања

према правном лицу из уговора о кредиту, у складу са ограничењима које утврђује Народна банка Србије, прописима којима се уређује управљање ризицима у банци. Када су у питању кредитна потраживања код којих је дужник физичко лице, оваква потраживања могу да се уговарају као инструмент обезбеђења под условима који су предвиђени прописима који уређују заштиту корисника финансијских услуга, односно да услови таквог преноса не буду неповољнији за дужника – физичко лице. Закон предвиђа да кредитно потраживање може да буде инструмент обезбеђења само ако је дужник при закључењу уговора о кредиту или накнадно дао сагласност за пренос и обраду само оних података који су примаоцу обезбеђења неопходни ради реализације тог средства обезбеђења, као и да је дао изјаву да неће вршити пребијање свог потраживања према повериоцу с кредитним потраживањем повериоца које је дато као финансијско обезбеђење.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

обезбеђења у тренутку када му је то средство дато на основу писменог доказа. Под писменим доказом подразумева се: ● доказ о преносу новчаних средстава са једног рачуна на други, односно евидентирање новчаних средстава на рачуну, ● пренос финансијских инструмената на одређени рачун финансијских инструмената, односно упис заложног права на финансијском инструменту у корист примаоца обезбеђења; ● достављање списка кредитних по т ра живања уз уговор о финансијском обезбеђењу, уз навођење података о дужнику, износу потраживања и др. Ближе прописе о условима и начину евидентирања преноса финансијских инструмената и упису заложног права донеће Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности, а о условима и начину евидентирања преноса новчаних средстава и кредитних потраживања пропис може донети Народна банка Србије. Уговором о финансијском обезбеђењу може да се предвиди да прималац обезбеђења има право коришћења средстава обезбеђења која су дата у залогу, као и право располагања заложеним средством обезбеђења. Уколико прималац обезбеђења користи заложено средство обезбеђења, дужан је да на дан доспећа финансијске обавезе врати или пренесе иста или еквивалентна средства обезбеђења даваоцу обезбеђења или да на дан доспећа финансијске обавезе, ако је предвиђено уговором о финансијском обезбеђењу, изврши пребијање вредности средстава обезбеђења са финансијском обавезом. Прималац обезбеђења је дужан да при коришћењу заложеног средства обезбеђења и при његовом располагању поступа са повећаном пажњом према правилима струке и обичајима, узимајући у обзир тржишне околности. Уговором о финансијском обезбеђењу може да се предвиди и промена средстава обезбеђења, односно давање додатних средстава, повлачење дела средстава или замена датих средстава другим средствима обезбеђења. На додатна средства обезбеђења

примењују се одредбе уговора које се односе на првобитно дата средства обезбеђења.

4. Реализација средстава обезбеђења Да би дошло до реализације средстава обезбеђења према члану 14. Закона, услов је да доспела финансијска обавеза није извршена, а могу да се уговоре и неки други догађаји или околности у вези са једном или другом уговорном страном, који ће бити услов за реализацију средстава обезбеђења, као што то може да буде претећи стечајни поступак, поступак ликвидације и сл. Приликом наступања услова за реали зацију средстава обезбеђења прима лац обезбеђења стиче право да своје потраживање намири вансудским путем из средстава обезбеђења и/или да изврши нетирање – пребијање потраживања и оба веза између даваоца обезбеђења и примао ца обезбеђења. Најзначајнија новина коју овај закон доноси приликом реализације средстава обезбеђења, ако уговором није другачије предвиђено, јесте да се реализација средстава обезбеђења врши: ● без достављања претходног обавештења односно упозорења даваоцу обезбеђења о намери реализације средстава обезбеђења; ● без сагласности или одлуке суда, органа власти или било код другог лица; ● без јавне продаје или било код другог прописаног начина реализације и ● без утврђивања посебног рока који мора да протекне од наступања услова за реализацију средстава обезбеђења до те реализације. Такође велики значај има и одредба предвиђена у члану 14. Закона, по којој на реализацију средстава обезбеђења не утиче покретање или отварање поступка стечаја, ликвидације, реорганизације над даваоцем или примаоцем обезбеђења, као ни било која одлука или сагласност надлежног ор гана у тим поступцима. Изузетни значај има и одредба која прописује да су новчана средства и финансијски инструменти на којима је

Наведена регулатива, која се односи на намирење потраживања из заложених или пренетих у својину средстава обезбеђења, у потпуности успоставља сигуран поступак намирења повериоца односно примаоца обезбеђења, без накнадног учешћа било ког органа, накнадног рока или извршног поступка, што сигурно доводи да повећања финансијске стабилности и сигурности инвестирања, а самим тим и до развоја финансијског тржишта између учесника на које се уговор о финансијском обезбеђењу односи.

5. Примена других прописа на уговор о финансијском обезбеђењу

27 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Значајна новина предвиђена чланом 18. овог закона јесте да се права и обаве зе из уговора о финансијском обезбеђењу извршавају без обзира на покретање или вођење поступка стечаја, ликвидације или реорганизације над даваоцем или примао цем обезбеђења. Уговор о финансијском обезбеђењу не може да се побија нити утврђује ништавим уколико је закључен или средства обезбеђења дата пре тренутка доношења одлуке о покретању поступка стечаја и ликвидације или реорганизације, односно у прописаном року пре покретања ових поступака, као и уколико је финансијска обавеза настала пре дана на који је средство обезбеђења дато, стечено или промењено. Закон предвиђа да би, уколико је уговор о финансијском обезбеђењу закључен, односно средство обезбеђења дато, стечено или промењено, или је финансијска обавеза настала на дан покретања стечајног или ликвидационог поступка или примене мере реорганизације, а након доношења одговарајућих одлука о овим поступцима, и тада уговор о финансијском обезбеђењу био важећи, уколико прималац обезбеђења докаже да није знао нити је био дужан да зна за покретање ових поступака. На побијање правних послова и радњи стечајног дужника као примаоца или даваоца обезбеђења примењују се одредбе закона који уређују стечај, само ако нису у супротности са овим законом. На овај начин одредбе Закона

ПРИВРЕДНО ПРАВО

установљено заложно право у складу са овим законом изузета од извршења у смислу закона којим се уређује извршење и обезбеђење, што значи да се на нов чаним средствима датим као средство финансијског обезбеђења не може спрово дити ни принудна наплата у смислу Одлуке о начину и условима спровођења принудне наплате са рачуна клијента. Намирење из заложених средстава обе збеђења врши се непосредним намирењем из новчаних средстава; продајом или за државањем у својину финансијских инструмената који су средства обезбеђења; продајом или присвајањем кредитног потраживања које је средство обезбеђења, при чему прималац обезбеђења постаје поверилац по кредитном потраживању. Приликом присвајања заложеног средства обезбеђења потребно је да је уговором о финансијском обезбеђењу предвиђено да ће се прималац обезбеђења намирити присвајањем средства обезбеђења, као и да је уговорен начин утврђивања вредности средстава обезбеђења. Евентуални вишак средстава прималац обезбеђења је дужан одмах да врати даваоцу обезбеђења, у противном дугује затезну камату. Прималац обезбеђења је дужан да о намирењу наредног дана обавести даваоца обезбеђења, односно дужника по финансијској обавези уколико то није исто лице. Када је у питању намирење из средстава обезбеђења на коме је прималац обезбеђења по уговору о финансијском обезбеђењу стекао право својине, у моменту стицања услова за намирење прималац обезбеђења нема обавезу да ова средства врати, већ се из ових средстава намирује продајом истих или задржавањем истих у својини. Уговором о финансијском обезбеђењу такође може да се предвиди да приликом наступања услова за реализацију средстава обезбеђења, било аутоматски било на захтев уговорне стране, може да дође до проглашења доспелих међусобних обавеза по основу једног или више уговора о финансијском обезбеђењу и/или да се врши нетирање – пребијање међусобних потраживања или обавеза по основу једног или више уговора о финансијском обезбеђењу.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

о финансијском обезбеђењу, када је у питању побијање правних послова дужника у вези са покренутим поступком стечаја, представљају lex specialis у односу на Закон о стечају. Закон предвиђа да средства обезбеђења могу да се уговарају и дају и у складу са другим законима, при чему се мисли на Закон о облигационим односима, Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар и др. Међутим, уколико је уговор закључен између субјеката из члана 4. овог закона, односно субјеката на које се овај закон односи, сматра се да се ради, уколико није друкчије уговором предвиђено, о уговору закљученом у смислу Закона о финансијском обезбеђењу, који је много повољнији за примаоца обезбеђења од осталих прописа. Закон такође предвиђа могућност да се и финансијским уговором, односно уговорима које закључују субјекти из члана 4. овог закона, као што су уговори о финансијским дериватима, уговори о куповини и продаји хартија од вредности, уговори о терминској и своп куповини и продаји девиза и други финансијски уговори чију листу утврђује Народна банка Србије, може уговорити нетирање, одно сно пребијање међусобних потраживања и обавеза. Такође је значајно да покретање и отварање, односно спровођење поступка стечаја и ликвидације или примена мере реорганизације не утиче на остваривање права на нетирање предвиђено у наведеним финансијским уговорима. На наведени начин одредбе овог закона излазе из оквира регулисања међусобних односа поводом закључења уговора о финансијском обезбеђењу између субјеката из члана 4. Закона и проширују дејство овог закона и на друге финансијске уговоре које склапају субјекти из члана 4. Закона.

6. Надзор и казнене одредбе Надзор над применом одредаба овог закона спроводи НБС – када су у питању субјекти над чијим пословањем она врши контролу, односно Комисија за хартије од вредности – када су у питању субјекти над којима она има надзорна овлашћења. Над осталим

субјектима надзор врше надлежни органи у складу са овлашћењима која су уређена посебним законима. Законом су предвиђени прекршаји за правно лице, са новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара за кршење одредаба овог закона. За одговорно лице у правном лицу предвиђена је новчана казна од 20.000. до 150.000 динара, а за предузетника од 30.000 до 500.000 динара. За радње из члана 22. овог закона, које су утврђене као прекршај, Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности изричу мере и новчане казне субјектима над чијим пословањем врше контролу у складу са посебним законима.

7. Прелазне и завршне одредбе Законом је предвиђено да ће се на уговоре закључене између субјеката на које се овај закон односи, до дана почетка примене овог закона, односно до 1. јануара 2019. године примењивати прописи који су били на снази до почетка примене овог закона. Свакако да је вољом уговорних страна, односно анексирањем раније закључених уговора, могуће да се и на те правне односе, односно уговоре закључене пре 1. јануара 2019. године, после 1. јануара 2019. године примене одредбе овог закона, који је много повољнији за примаоце обезбеђења. Законом је предвиђено да почетком примене овог закона престају да важе одредбе члана 12. Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање („Сл. гласник РС” бр. 14/15). Наведене одредбе члана 12. односе се на пребијање међусобних обавеза и потраживања банке у стечају, на које ће се од 1. јануара 2019. године примењивати одредбе Закона о финансијском обезбеђењу. Чланом 26. Закона предвиђено је да Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „ Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2019. године, што оставља довољно времена учесницима на које се овај закон односи за уређивање међусобних односа поводом обезбеђивања плаћања на нов начин, као и довољно времена за доношење подзаконских аката.

ЗАКЉУЧАК 1) Закон о финансијском обезбеђењу од носи се на квалификоване учеснике на финансијском тржишту, и то на: Републи ку Србију, њене органе и органе локалне власти, НБС, банке и друге учеснике из финансијског сектора, као и ЕУ, Европ ску централну банку и друге финансијске институције које послују у складу са про писима ЕУ, односно не примењује се на међусобне односе између правних лица и предузетника, као ни на уговоре о финансијском обезбеђењу у којима су

правна лица и предузетници уговорна стра на, а друга уговорна страна је квалификова ни учесник из члана 4. Закона. 2) Закон доноси ефикасан систем ре ализације инструмената финансијског обезбеђења, без вођења извршног поступка или било ког другог поступка и без учешћа било ког органа. 3) Остваривање права из уговора о фи нансијском обезбеђењу изузето је из дејства поступка стечаја, ликвидације, мера реорганизације и принудног извршења, чиме се постиже највећа могућа ефикасност у наплати и заштити поверилаца.

Ивана Бараћ, дипл. правник, експерт за платни промет

„Службеном гласнику Републике Србије” број 44 објављен је Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања приликом платних трансакција на основу платних картица. Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС”,

односно 16. јуна 2018. године, а примењује се истеком шест месеци од дана ступања на снагу, односно 17. децембра 2018. године, осим одредаба члана 9. овог закона, које се примењују по истеку два месеца од дана ступања на снагу овог закона, односно од 17. августа 2018. године. Закон уређује међубанкарске накнаде које се наплаћују при извршавању платних трансакција на основу платних картица у Републици Србији, при чему пружалац платних услуга платиоца и пружалац платних услуга трговца имају седиште у Републици Србији,

29 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Основни циљ Закона је да се уреди тржиште платних картица, односно да се смање трошкови њиховог прихватања и повећа транспарентност и конкурентност, као и да се поспеши њихово коришћење и повећа безготовинско плаћање у земљи, а самим тим и да се смањи сива економија.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

као и посебна правила пословања у вези са издавањем и прихватањем платних инструмената заснованих на платним картицама. У позитивном законодавству наше земље ова материја до сада није била уређена на свеобухватан начин, што се посебно односи на материју међубанкарске накнаде која није била ограничена прописом. Значај платних картица је за финансијски систем земље изузетно велик јер оне не само да олакшавају и убрзавају поступак трговине и смањују трошкове издавања готовог новца, већ повећавају и безготовинско плаћање, а самим тим и смањују сиву економију. На путу повећања броја трансакција и вредности трансакција извршених платним картицама стоји висока међубанкарска накнада коју прихватиоци платних картица плаћају издаваоцима, при чему се наведена накнада кроз трговачку накнаду пребацује на трговце, који је плаћају прихватиоцима платних картица, а потом преваљују на сам прои звод, чиме се посредно утиче на повећање цена и сви трошкови пребацују на купца. Висина међубанкарске накнаде у нашој земљи креће се од 0,9% до 1,0% вредности трансакције, а за неке картице и до 2,1%. Трговачка накнада у просеку износи 2% вредности трансакције. У Европској унији је 2015. године међубанкарска накнада ограничена на 0,2% за дебитне картице и 0,3% за кредитне картице. У циљу заштите пре свега малих трговаца, као и потрошача, а истовремено и ради усклађивања са прописима ЕУ, наметнула се потреба да се законом уреди питање међубанкарских накнада, као и надзора над пружањем услуга издавања и прихватања платних картица. Основни циљ овог закона је да се уреди тржиште платних картица, односно да се смање трошкови њиховог прихватања и повећа транспарентност и конкурентност, као и да се поспеши њихово коришћење и повећа безготовинско плаћање у земљи, а самим тим и да се смањи сива економија.

1. Предмет Закона Законом је у члану 1. дефинисано да је предмет Закона уређење међубанкарске накнаде

која се наплаћује при извршавању платних трансакција на основу платних картица у Републици Србији, при чему пружалац платних услуга платиоца (имаоца платне картице) и пружалац платних услуга трговца имају седиште у Републици Србији, као и посебна правила пословања у вези са издавањем и прихватањем платних картица. Одредбе Закона се не примењују на платне трансакције које су извршене на основу картица које омогућавају њиховом имаоцу куповину робе и услуга искључиво у просторијама субјекта који издаје ове инструменте, као ни на плаћања овим картицама у ограниченој мрежи продавница или за ограничен избор робе. Такође, Закон се не односи на картице које се издају на захтев правног лица, предузетника или субјекта из јавног сектора, ради стицања одређених добара или услуга, као и у циљу остваривања одређених социјалних и фискалних циљева. Из наведеног произлази да се Закон не односи на компанијске картице, као и на одређену врсту картица које се издају као социјални ваучери или картице за јавни превоз, картице за паркирање, картице запосленима за куповину одређених производа у просторијама фирме и сл.

2. Значење појединих појмова Чланом 2. Закона дата је дефиниција појмова који се у њему употребљавају, од којих су најзначајнији међубанкарска на кнада, трговачка накнада, издавалац, при хватилац и платна картица. Под међубанкарском накнадом подра зумева се накнада, укључујући нето накнаду, или било који други уговорени износ који се непосредно и посредно плаћа за пла тну трансакцију на основу платне картице, између издаваоца и прихватиоца платне картице. Под трговачком накнадом подразумева се накнада коју трговац плаћа прихватиоцу платне картице у вези са платном трансакцијом извршеном на основу те картице. Под издаваоцем се подразумева пружалац платних услуга који има седиште у Републици

3. Међубанкарске накнаде

4. Избор платног бренда и платне апликације

Чланом 4. Закона дефинисано је да издавалац платне картице на истој може да укључи два или више различитих платних брендова или апликација и да картични систем не може да га спречи или ограничи у томе. Такође, потрошач има право да му се изда платна картица с два или више платних брендова, ако пружалац нуди такву услугу. Пружалац платних услуга је дужан да пре закључења уговора потрошачу достави информације о платним брендовима, њиховим карактеристикама, трошковима и мерама заштите. Предвиђено је, такође, да картични системи плаћања, издаваоци, прихватиоци,

31 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Чланом 3. Закона прописано је да међу банкарска накнада приликом трансакција дебитном картицом не може бити виша од 0,2% вредности извршене трансакције, а у случају кредитне картице не може бити виша од 0,3% вредности извршене трансакције. Народна банка Србије, независно од наведених ограничења, може да пропише највиши фиксни износ међубанкарске накнаде који може да се наплати за извршене трансакције на основу платне картице. Законом је изричито предвиђено да пружалац платне услуге не може да наплати нити да понуди банкарску накнаду супротно од наведених процената, односно највишег евентуално прописаног фиксног износа међубанкарске накнаде. Закон посебно дефинише да се сваки уговорени износ новчаних средстава и било која накнада (међубанкарска накнада или друга накнада која се прима од картичног система плаћања) сматрају међубанкарском накнадом. Како би се омогућила транспарентност и пратила висина накнаде коју пружаоци платних услуга наплаћују, прописана је обавеза пружалаца платних услуга да Народној банци Србије достављају податке о накнадама, према пропису којим Народна

банка Србије ближе уређује садржину, рокове и начин достављања података о висини међубанкарске накнаде. Да би принцип лимитирања трошкова приликом платних трансакција учињених платним картицама до краја био поштован, Законом је предвиђено да Народна банка Србије може да, уз прибављање претходног мишљења Комисије за заштиту конкуренције, пропише висину трговачке накнаде, и то у оним случајевима када је трговачка накнада несразмерна стварним трошковима пружања услуге прихватања платне картице. Такође је прописано да прихватилац не може да наплати нити да захтева трговачку накнаду супротно висини коју је прописала Народна банка Србије. Одредбе члана 3. Закона, којима се уређује висина међубанкарске накнаде, не примењују се: ● на исплату готовог новца на банкоматима или шалтерима пружалаца платних услуга, која се изврши на основу платне картице; ● на пословне платне картице које се издају правним лицима, јавном сектору и предузетницима и служе у пословне сврхе; ● приликом платних трансакција на основу платних картица које је издао тространи картични систем плаћања, а под којим се подразумева такав систем којим се непосредно пружа услуга прихватања издавања платне картице, односно у ком је и издавалац и прихватилац исти пружалац услуга.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Србији и на основу уговора закљученог са платиоцем издаје му платну картицу. Прихватилац представља пружаоца платних услуга са седиштем у Републици Србији, који се, уговором закљученим са трговцем, обавезао да му пружа платне услуге прихватања платних трансакција на основу платне картице и извршавања тих трансакција, као и преноса новчаних средстава на рачун трговца. Под платном картицом подразумева се платни инструмент у облику картице или електронске картице, који се користи за иницирање платне трансакције, при чему то може бити дебитна картица, под којом се подразумева и припејд-картица, као и картица на коју је похрањен електронски новац и кредитна картица којом се рачун платиоца задужује у дефинисаним роковима.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

процесори, као и пружаоци техничких услуга у вези са платним картицама, на платној картици или опреми која се примењује на месту продаје (посттерминали) не могу да установе такве механизме којима би се платиоцу или трговцу ограничио избор платног бренда. Исто тако, трговац нема право да ограничи платиоца у избору платног бренда по свом укусу, под условом да поменути трговац прихвата такав платни бренд, односно ту врсту картица.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

5. Раздвајање накнада, правило прихватања свих картица и недозвољен утицај на трговца приликом употребе платних инструмената Законом је предвиђено да је прихватилац дужан да трговачке накнаде обрачунава појединачно за различите врсте брендова платних картица, за које се плаћају различите међубанкарске накнаде и различите накнаде картичним системима плаћања. Јединствена накнада може да се обрачуна само уколико је трговац то захтевао у писменој форми од прихватиоца. Уговор који закључује при хватилац са трговцем мора појединачно да прикаже информације о износу свих накнада, укључујући трговачку накнаду, међубанкарску накнаду и накнаду картич ног система плаћања, и то за све брендове и врсте картица појединачно. Полазећи од устаљене праксе да пружаоци платних услуга обавезују трговце на прихватање свих картица једног издаваоца, без обзира на то да ли трговац жели да их све прихвати, Закон уређује у којим случајевима трговац може да се обавеже на правило о прихватању свих картица. То су следећи услови: да се ради о платном инструменту заснованом на истом платном бренду, да се ради о платним картицама које се издају потрошачима и да је међубанкарска накнада одређена у висини прописаној овим законом. За трговца је прописана обавеза да, уколико не прихвата све картице једног бренда, о томе јасно и недвосмислено мора да обавести потрошача истицањем ове информације у продајном објекту и на платном месту.

Такође се прописује да је издавалац дужан да обезбеди да платни инструмент засно ван на платној картици буде електронски и визуелно препознатљив, тако да и тргов цу и платиоцу омогућава идентификацију платног бренда и врсту картице. Чланом 7. Закона прописано је да се правилима картичног система плаћања и уговором између прихватиоца и трговца не може забранити трговцу да усмерава потрошаче на употребу одређеног платног инструмента, односно одређене картице, и да даје предност платним инструментима заснованим на платним картицама одређеног система, као и да пружа податке платиоцу о међубанкарским накнадама, трговачкој накнади и накнадама картичног система плаћања. Трговац може да дâ одређене попусте у вези са коришћењем одређене плат не картице, али од платиоца не може да наплаћује посебну накнаду због извршења трансакције платном картицом, што је за брана превиђена и чланом 41. став 2. За кона о платним услугама.

6. Информације за трговца о појединачним платним трансакцијама на основу платних картица Закон у члану 8. прописује обавезу банке да, као прихватилац, након извршења појединачне платне трансакције на основу платне картице трговцу достави инфор мацију о износу појединачне платне тран сакције у валути у којој је трговцу одобрен платни рачун, са референтном ознаком која му омогућава идентификацију појединачне трансакције на основу платне картице, као и износ свих накнада које се одно се на појединачну платну трансакцију, са посебно назначеним износом трговачке накнаде, међубанкарске накнаде и накна де картичног система плаћања. Наведена информација о накнадама може бити дата збирно само ако се претходно трговац са тим писмено сагласио. Уговором између прихватиоца и трговца утврђују се рокови достављања наведених

информација, с тим што то мора бити најмање једном месечно, на начин који омогућава трговцу да их чува и репродукује у неизмењеном облику.

7. Издавање платне картице за извршавање домаћих платних трансакција

Чланом 10. Закона предвиђена је заштита права и интереса корисника платних услуга поводом издавања и коришћења платних картица, прописивањем права корисника да, уколико се издавалац или прихватилац не придржавају одредаба овог закона, заштиту својих права и интереса остваре у складу са законом којим се уређују платне услуге и законом којим се уређује заштита корисника финансијских услуга. На сам поступак остваривања заштите права и интереса примењују се одредбе закона којим се уређује заштита корисника финансијских услуга, а то су приговор даваоцу услуге, право на притужбу Народној банци Србије, вансудско решавање спорова, мере за отклањање неправилности и право на судску заштиту. Из наведеног произлази да, у погледу заштите права и интереса корисника, овај закон упућује на примену Закона о платним услугама и Закона о заштити корисника финансијских услуга.

33 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

8. Заштита права и интереса корисника платних услуга

Чланом 11. Закона уређено је да надзор над применом одредаба овог закона у банкама врши Народна банка Србије на начин и у поступку који је прописан законом којим се уређују банке, а када су у питању плат не институције, институције електронског новца и јавни поштански оператор – На родна банка Србије врши надзор на начин и у поступку који је прописан Законом о платним услугама. Уколико се у поступку надзора утврди да су наведени субјекти поступили супротно овом закону, Народна банка Србије предузима мере у складу са законом којим се уређују банке и у складу са Законом о платним услугама, укључујући и изрицање новчаних казни. Овлашћења Народне банке Србије за вршење надзора над применом одреда ба овог закона проширена су и на друге субјекте, као што су картични системи плаћања, процесори и други пружаоци техничких услуга, над којима се надзор врши сходном применом одредаба Закона о платним услугама. Уколико ови субјекти не поступе у складу са мерама које су изречене, Народна банка Србије може да донесе решење којим им се изриче мера забране обављања делатности, односно решење којим се утврђује да су испуњени услови за покретање поступка принудне ликвидације. Ово решење Народна банка Србије доставља организацији надлежној за вођење Регистра привредних субјеката (АПР) ради уписа поступка принудне ликвидације, односно брисања тог субјекта из Регистра. Одредбама члана 11. Закона такође се предвиђа и одређена надлежност Народне банке Србије над страним картичним системима плаћања који немају седиште и огранак у Републици Србији, прописивањем обавезе ових субјеката да обавесте Народну банку Србије о свом пословном имену, седишту и начину комуникације са НБС, као и обавезу да јој доставе све тражене податке и документацију у вези са применом одредаба овог закона. Надзор над применом одредаба овог за кона, када су у питању трговци, спроводи

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Закон у члану 9. обавезује издаваоца платних картица које се користе за иницирање платних трансакција с текућег рачуна, да кориснику без накнаде изда платну картицу којом се у домаћим платним трансакцијама обрада, нетирање и поравнање налога за пренос издатих на основу њене употребе обављају у платном систему у Републици Србији. Ове одредбе имају за циљ заштиту корисника од проблема до којих може доћи у раду страних картичних система плаћања, као и од евентуалних оперативних и финансијских ризика који могу да настану, а на које Народна банка Србије не може да утиче.

9. Надзор

министарство надлежно за заштиту потро шача преко тржишних инспектора, приме ном Закона о заштити потрошача.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

10. Новчана казна у поступку остваривања заштите права и интереса корисника платних услуга и прекршаји трговца

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Уколико Народна банка Србије у поступку остваривања заштите права и интереса корисника платних услуга утврди да је издавалац или прихватилац платних картица учинио повреду одредаба овог закона, донеће решење којим ће том лицу наложити отклањање утврђених неправилности и изрећи ће новчану казну прописану у овом члану. Новчане казне прописане за издаваоца и прихватиоца платне картице крећу се у износу од 50.000 до 800.000 динара. Законом је превиђена новчана казна у износу од 50.000 до 800.000 динара за трговца – правно лица за прекршај због кршења одредаба овог закона, а за одговорно лице – новчана казна од 30.000 до 150.000, за трговца – предузетника – новчана казна од 50.000 до 500.000 динара и за трговца – физичко лице – новчана казна од 30.000 до 150.000 динара.

11. Привремено одступање од прописане висине међубанкарске накнаде Имајући у виду чињеницу да су банкар ске накнаде неколико пута веће од износа прописаног одредбама овог закона и да ће њихово смањење знатно утицати на прихо де које пре свега банке наплаћују, Законом је у члану 14. установљен прелазни период од шест месеци од почетка примене овог за кона, у коме банке могу да нуде и наплате међубанкарску накнаду за дебитне карти це у износу већем од прописаног, што зна чи више од 0,2%, али не више од 0,5%, а у случају кредитне картице – у износу вишем од 0,3%, али не вишем од 0,6% вредности из вршене трансакције кредитном картицом. Дејство ових одредаба временски је ограничено на шест месеци по примени Закона, што значи да банкарска накнада до почетка

примене Закона (наредних шест месеци) може да остане у неизмењеној висини, а од почетка примене Закона, па шест месеци након тога може да износи највише 0,5% за дебитне и 0,6% за кредитне картице. По протеку тог рока банкарска накнада би се изједначила са накнадом у земљама Европске уније и износила би 0,2% за дебитне картице и 0,3% за кредитне картице.

12. Важење платних инструмената заснованих на платној картици Платни инструменти који су издати до дана почетка примене Закона важиће и после истека овог рока, до рока важења тог инструмента, без обзира на то да ли је издавалац поступио у складу са одредбама овог закона, односно да ли је електронски и визуелно означио платне картице како би био препознатљив сваки бренд, односно врста картице. Платни инструменти засновани на платној картици, који су издати до дана почетка примене члана 9. овог закона, који почиње да се примењује у року од два месеца од дана ступања на снагу Закона, важиће до истека рока важења означеног на њима, с тим да, уколико се поменутим инструментима продужава рок важења или се издају нови, они морају бити издати у складу са чланом 9. Закона. Ово значи обавезу да се без накнаде издаје платна картица којом се у домаћим платним трансакцијама обрада, нетирање и поравнање налога за пренос издатих на основу њене употребе обављају у платном систему у Републици Србији.

13. Подзаконски акт, усклађивање пословања Подзаконски акт који се односи на садр жину, начин и рокове достављања података о међубанкарским накнадама донеће Народна банка Србије у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона. Усклађивање пословања и унутрашњих аката пружаоци платних услуга дужни су да изврше до дана почетка примене Закона, односно у року од шест месеци од ступања на снагу овог закона.

Коментар Закона о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину

Ивана Бараћ, дипл. правник, експерт за платни промет

1. Основне одредбе Члановима од 1. до 4. Закона уређен је предмет закона, значење појединих појмова, однос према другим прописима, као и уговор

35 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

„Службеном гласнику Републике Србије” број 44/2018 од 8. јуна 2018. године објављен је Закон о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину (у даљем тексту: Закон), који ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС”, а примењује се по истеку три месеца од дана ступања на снагу, односно од 17. септембра 2018. године, осим одредаба члана 2. тачка 4) подтачка (9), које се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији, а односе се на друго правно или физичко лице које пружа финансијске услуге у Републици Србији у складу са Законом и прописима Европске уније. Одређена права, утврђена овим законом, уређена су у правном систему земље појединим прописима, као што су Закон о заштити корисника финансијских услуга, Закон о заштити потрошача, Закон о облигационим односима и Закон о платним услугама, као и прописима који уређују пружање појединих финансијских услуга. Међутим, све већи технолошки развој и значај електронског пословања у савременом животу, као и потреба усклађивања са

прописима ЕУ (Директива којом се уређује оглашавање и закључивање на даљину уговора о финансијским услугама намењеним потрошачима и које се односе на све врсте финансијских услуга), условили су доношење посебног закона којим би се на свеобу хватан начин уредила заштита корисника финансијских услуга, пре свега приликом уговарања на даљину. Под корисницима финансијских услуга на које се овај закон односи подразумевају се физичко лице које користи или има на меру да користи финансијске услуге које нису намењене његовој пословној и другој комерцијалној делатности, затим предузет ник, као и пољопривредник, као носилац или члан породичног пољопривредног газ динства, у смислу закона којим се уређују пољопривреда и рурални развој. Сматрало се да овим субјектима треба пружити додатну заштиту у погледу остваривања својих права приликом уговарања финансијских услуга коришћењем средстава комуникација на даљину. Овим законом нису обухваћена правна лица као корисници финансијских услуга.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Закон на целовит начин уређује права корисника финансијских услуга приликом уговарања ових услуга коришћењем средстава комуникације на даљину, као и услове и начин остваривања и заштите тих права.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

на даљину чији су предмет сукцесивне или истородне услуге. Предмет Закона је дефинисан у члану 1. као уређивање права ко рисника финансијских услуга приликом уговарања ових услуга коришћењем сред става комуникације на даљину, као и ус лови и начин остваривања и заштите тих права. У члану 2. дефинисано је значење поје диних појмова коришћених у овом закону: ● Под уговором на даљину подразумева се уговор којим се пружалац финансијске услуге обавезује да ће пружити финансијске услуге које су предмет уговора кориснику тих услуга, при чему се пружање информација пре закључења уговора и само закључење уговора врше искључиво употребом једног или више средстава комуникације на даљину у оквиру организоване понуде пружања ових услуга. ● Под финансијским услугама подразу мевају се банкарске услуге, услуге осигурања, управљања добровољним пензијским фондовима, финансијског лизинга, платне услуге, услуге издавања електронског новца, инвестиционе услуге и финансијске погодбе у смислу посебних закона којима су те услуге уређене. ● Под финансијском погодбом подразу мева се продаја коју нуди трговац, са оброчним отплатама цене, или други облик финансирања корисника. ● Пружаоци финансијских услуга су, у смислу овог закона: – банка, – друштво за осигурање, – друштво за управљање добровољним пензијским фондовима, – платна институција, – институција електронског новца, – јавни поштански оператор, – инвестиционо друштво, – друштво за управљање инвестиционим фондовима, а све у смислу закона којима се уређује по словање ових субјеката; као и – трговац у смислу закона којим се уређује заштита корисника финансијских услуга и – друго правно или физичко лице које пружа финансијске услуге у Републици Србији

у складу са законом и прописима ЕУ (на ове субјекте Закон се односи по приступању Републике Србије ЕУ). ● Под средством комуникације на даљину сматра се свако средство које може да се користи за непосредно оглашавање или дос тављање информација у предуговорној фази, давање или прихват понуде и закљу чивање уговора без истовременог присуства пружаоца услуга и корисника. Под овим средствима Закон наводи интернет, електронску пошту, пошту, телефакс и телефон, али само као пример ових средстава комуникације, остављајући могућност да и друга савремена средства комуникације, до којих ће довести технолошки развој, могу да се користе уколико испуњавају услове наведене овим законом. ● Под трајним носачем података подра зумева се свако средство које кориснику омогућава да сачува податке у неизмењеном облику и да их репродукује (папир, оптички дискови, УСБ флеш, меморијске картице, хард-диск рачунара и електронска пошта). И у овом случају набројани су само одређени носачи података, остављајући могућност да технолошки развој донесе коришћење и других носача података. Однос према другим прописима уређен је чланом 3. Закона, тако што се на питања заштите корисника која нису уређена овим законом сходно примењују одредбе прописа којима је уређена заштита корисника финансијских услуга, заштита потрошача, облигациони односи и заштита података о личности. Одредбама члана 3. Закона такође је регулисано да, уколико је за одређену врсту финансијске услуге Законом прописано да може да се закључи само у писменој форми, предвиђено је да уго вор може да се закључи употребом сред става комуникације на даљину у форми електронског документа, уз коришћење квалификованог електронског потпи са. Пример је уговор о кредиту који се закључује у писменој форми, а може да буде закључен у форми електронског документа, уз коришћења квалификованог електронског потписа.

Одредбама чланова од 5. до 12. Закона уређена је материја достављања информација у предуговорној фази, затим информација о пружаоцу услуге, финансијској услузи, уговору на даљину и начину решавања спорова, као и информација уређених другим прописима, информација у говорној комуникацији и информација на папиру или другом трајном носачу података. Према члану 5. Закона, пре закључења уговора на даљину пружалац услуга је ду жан да кориснику у примерном року до стави информације о пружаоцу услуге, финансијској услузи, уговору на даљину и начину решавања спорова. Информације морају бити јасне, примерене употребљеном средству комуникације на даљину и не смеју доводити у заблуду корисника услуге, а садржина уговора на даљину који је закључен са корисником мора да одговара информацијама које су претходно достављене.

37 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

2. Право корисника на информисање

Чланом 6. Закона прописано је да инфор мације о пружаоцу услуга обухватају: ● пословно име пружаоца, адресу седишта или другу адресу на коју корисник може да се обрати, као и имејл-адресу, ● делатност пружаоца услуге; ● пословно име и адресу седишта заступника, огранка или другог организационог дела преко кога пружалац пружа услуге, и њихову имејл-адресу, као и податке за друго лице које предузима одређене радње на основу посебног пословног односа успостављеног с пружаоцем услуга; ● податке о регистру у ком је пружалац услуга регистрован, његов матични и порески број; ● назив органа који је издао дозволу за обављене делатности пружаоца услуге, односно који врши надзор над њим. У члану 7. Закона дефинисане су инфор мације о финансијској услузи које је пру жалац финансијских услуга дужан да пружи кориснику. Ове информације обу хватају опис и основне карактеристике саме финансијске услуге, укупну накнаду коју треба платити, укључујући све трошкове и порезе који у вези са том услугом могу да настану, затим информације о постојању других накнада и трошкова које не наплаћује пружалац услуге, упозорења да је финансијска услуга повезана са инструментима који укључују посебне ризике, рок важења понуде и начин плаћања обавеза, као и информације о додатим трошковима који могу да настану због употребе одређеног средства комуникације на даљину. У члану 8. Закона наведене су инфор мације о уговору на даљину које пружалац финансијских услуга мора да достави кориснику, а односе се на право корисника да одустане од уговора на даљину у складу са овим законом, као и о роковима за то, а поред тога, и о случајевима када одустанак од уговора није могућ. Осим тога, наведен је и рок трајања уговора на даљину, право на једнострани раскид уговора или отказивање уговора пре истека рока његовог трајања, укључујући и казне, накнаде и друге трошкове, уколико постоје, затим надлежност суда за решавање спорова и прописи који

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Како коришћење квалификованог електронског потписа још увек није заступљено у већој мери, предвиђено је да, када је вредност уговора до 600.000 динара, корисник може да закључи такав уговор и без коришћења квалификованог електронског потписа ако је сагласност за закључење дао коришћењем најмање два елемента за потврђивање корисничког идентитета – аутентификацију (корисничко име и лозинка). Предвиђено је, такође, да НБС може ближе да одреди начин утврђивања вредности уговора. Уговор на даљину чији су предмет сук цесивне или истородне услуге регулисан је чланом 4. Закона тако што је предвиђено да, уколико је предмет уговора пружање сукцесивних финансијских услуга или се ради о истородним услугама, пружалац услуга је дужан да, према одредбама овог закона, пружи све информације кориснику услуга уз прву пружену финансијску услугу, уколико размак у пружању услуга није дужи од једне године.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

се примењују, као и упутство о поступку и начину закључења уговора и информација о језику уколико се уговор не закључује на српском језику. У члану 9. Закона наводе се информације о начину решавања спора који обухвата право корисника да поднесе приговор или притужбу, као и о могућности вансудског решавања спора. Информација се односи и на чињеницу да ли је успостављен посебан фонд ради обезбеђења права која имају корисници услуга, односно за покриће обавеза пружаоца услуга према кориснику. У члану 10. Закона прописано је да одред бе овог закона не искључују обавезу пру жалаца финансијских услуга да корисника обавесте и да му пруже друге информације, што су дужни да учине по одредбама по себних закона, као што су информације које се морају дати у предуговорној фази, приликом закључења оквирног уговора о платним услугама и уговора о једнократној платној трансакцији. Чланом 11. Закона прописана је процедура успостављања пословног односа говорном комуникацијом. Уколико се информације саопштавају усмено – коришћењем телефона или интернет телефоније – лице које успоставља комуникацију мора да се представи навођењем пословног имена пружаоца услуга и сврхе позива. По добијању сагласности за комуникацију ово лице је дужно да саопшти свој идентитет и у ком својству позива. Основне информације које морају да се саопште јесу о финансијској услузи, накнади и другим трошковима, као и о праву на одустанак од уговора. Чланом 12. Закона прописана је обаве за пружаоца услуге да предложени текст уговора на даљину и све информације до стави кориснику пре закључења уговора у писменој форми на папиру или другом носачу података. Корисник има право да му се у току трајања уговора достави примерак закљученог уговора у папирној форми. Овако се правило о комуникацији на даљину ублажава обавезом достављања уговора у папирној форми или на носачу података.

3. Право корисника на одустанак од уговора на даљину Одредбама чланова од 13. до 17. Закона уређена су питања која се односе на одустанак корисника од уговора на даљину и случајеви када тај одустанак није могућ, затим изјава корисника о одустанку, правне последице одустанка, дејство одустанка на друге повезане уговоре и извршење уговора пре истека рока за одустанак. Члан 13. Закона предвиђа да корисник има право да, без навођења разлога, одуста не од уговора на даљину у року од 14 дана од закључења тог уговора. Право на одустанак уговора постоји и у року од 30 дана од дана обавештења о закључењу уговора о животном осигурању или услузи у вези са добровољним пензијским фондом. Законом је предвиђено да корисник нема право на одустанак од уговора на даљину ако су предмет уговора финансијске ус луге чија цена зависи од кретања на финансијском тржишту, на коју пружалац услуга не може да утиче (девизни и мењачки послови, инструменти тржишта новца, преносиве хартије од вредности, инвестиционе јединице, термински уговори који се намирују у новцу, каматни форварди, валутни, каматни и акцијски свопови). Поред тога, није могуће одустати ни од уговора на даљину о осигурању помоћи на путовању или другим краткорочним осигурањима, који су закључени у трајању до једног месеца, затим од уговор на даљину када је уговорна обавеза извршена, на из ричит захтев корисника, пре истека рока за коришћење права на одустанак, као ни од уговора на даљину о кредиту који је обезбеђен хипотеком у случају уговора чији је предмет куповина непокретности, одно сно финансирање такве куповине, ако су средства пренета. Немогућност отказа наведених уговора последица је саме природе тих уговора, односно кратког рока на који се ови уговори закључују – до једног месеца, или се ради о одређеној правној сигурности коју морају да

одустанка од основног уговора односила би се и на повраћај више плаћених средстава по споредном уговору (нпр. у уговору о осигурању). Према члану 17. Закона, уговор на даљину може да буде закључен пре истека рока за одустанак само уколико је корисник то изричито захтевао. Пружалац не може да захтева испуњење обавезе корисника пре истека рока за одустанак од уговора.

4. Друга права корисника приликом уговарања на даљину

39 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Одредбама чланова од 18. до 23. Закона уређено је питање финансијских услуга које корисник није тражио, затим комуникација са корисником, право на раскид уговора на даљину и терет доказивања, као и обавезе трећих лица која наступају у име пружаоца услуге и принудна природа одредаба овог закона. Закон у члану 18. забрањује пружање финансијских услуга које корисник није тражио. Такве услуге не производе правно дејство према кориснику нити он може да има било какве обавезе према пружаоцу. Изричито се предвиђа да се не сматра да је корисник прихватио понуду уколико на њу у одређеном року није одговорио. Приликом измена или допуна уговора који је већ закључен са корисником може да се уговори да ће се сматрати да је корисник сагласан са овом изменом односно допуном и уколико не одговори у остављеном року, ако је таква измена или допуна уговора утврђена Законом (нпр. приликом измена и допуна прописа о платним услугама постоји обавеза усклађивања закључених уговора, при чему протицање одређеног рока и неизјашњавање корисника значи пристанак на закључење измена уговора). У члану 19. Закона предвиђен је начин комуникације пружаоца услуга са корис ником, при чему је предвиђено да могу да комуницирају путем аутоматизованог система позивања који функционише без учешћа људи, као и путем телефакса, само

ПРИВРЕДНО ПРАВО

имају уговори о купопродаји непокретности и финансирању такве куповине, која не сме да се угрози правом на одустанак од уговора. Према члану 14. Закона корисник је дужан да изјаву о одустанку од уговора на даљину у писменој форми или другом носачу доста ви пружаоцу услуга благовремено, пре исте ка рока од 14 дана, односно 30 дана уколико је у питању животно осигурање или уговор закључен с добровољним пензијским фондом. Уговор престаје да важи у тренутку када пружалац услуге прими изјаву о одустанку. Правне последице одустанка од уговора на даљину уређене су чланом 15. Закона, прописивањем да корисник има право да, без плаћања било какве накнаде или трошко ва, одустане од уговора. Уколико је одустанак уговора извршен у складу са одредбама овог закона, корисник неће бити одговоран ни за евентуалну штету коју пружалац може да претрпи због одустанка, изузев уколико је одустао с намером да штету проузрокује. У случају одустанка, корисник плаћа само сразмерни део накнаде за услугу која му је стварно пружена, с тим што пружалац не може да захтева плаћање ове накнаде уколико не поседује доказ да је корисник био уредно обавештен о последицама одустанка, ако је, без сагласности корисника, почео да извршава своје уговорне обавезе пре истека рока за одустанак, као и у случају одустанка од уговора о осигурању када накнада не може да се наплати. Пружалац услуга је дужан да најкасније у року од 30 дана врати износ више примљених новчаних средства, а корисник у том року треба да врати сразмерни износ средстава које је примио. Чланом 16. Закона предвиђено је да оду станком од основног уговора – уговора о финансијској услузи закљученог на даљину – престаје дејство и свих других повезаних уговора на даљину које је корисник закључио са даваоцем услуге. Ова одредба значи да престанком основног уговора, као што је то уговор о кредиту, престаје и споредни уговор који често прати закључивање уговора о кредиту, а то је уговор о осигурању. Обавеза повраћаја примљених средстава приликом

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ако је корисник дао претходну сагласност за њихово коришћење. Уколико се комуникација на даљину обавља као индивидуална комуникација с корисником, нпр. телефоном, ова средства могу бити употребљена ако је корисник дао сагласност за њихово коришћење или се изричито не противи њиховом коришћењу. Коришћење средстава комуникације на даљину не сме проузроковати додатне трошкове за корисника. Одредбама члана 20. Закона прописано је право корисника на једнострани раскид уговора уколико пружалац услуга није по ступио у складу са одредбама овог закона. Право на раскид се остварује без плаћања било каквих трошкова, накнада или казни. У овом случају пружалац нема права на накнаду штете због раскида уговора на даљину. Раскид уговора из члана 20. Закона треба разликовати од одустанка од уговора из члана 13. Закона, јер се приликом одустанка од уговора ради о изјави корисника да од уговора одустаје, без икаквог навођења ра злога за одустанак, а приликом раскида уговора ради се о раскиду уговора због кршења одредаба овог закона од стране пружаоца услуга. Овим законом није уређено питање права раскида уговора од стране пружаоца услуге када корисник не поштује одредбе уговора, па се на то питање примењују одредбе Закона о облигационим односима и други прописи који уређују конкретну врсту финансијске услуге која се пружа кориснику. Чланом 21. Закона одређено је да је, у случају спора, терет доказивања на пру жаоцу услуга. Да би се терет доказивања задржао на пружаоцу услуга и да би се онемогућило да се уговором овај терет доказивања преноси на корисника, чланом 21. Закона прописано је да је ништава одредба уговора на даљину којом се терет доказивања преноси на корисника. Члан 22. Закона уређује да се обавезе које постоје за пружаоца услуга у скла ду са одредбама овог закона, односе и на

друга лица преко којих пружалац услуга наведене услуге пружа. Да би се корисници услуга заштитили од несавесног и противзаконитог рада трећих лица која обављају одређене послове за пружаоце услуга, Закон прописује да је пружалац услуга дужан да се стара да ова лица испуњавају све обавезе у складу са овим законом и непосредно је одговоран корисницима за поступање трећих лица, у складу са Законом. Да би обезбедио поштовање прaва корисника у складу са овим законом, законодавац у члану 23. Закона предвиђа да се корисник не може одрећи права која су овим зако ном утврђена и да је ништава одредба уго вора или изјава којом се корисник ових права одриче. Такође се предвиђа да ће се приликом пружања финансијских услуга на даљину са страним елементом, уколико би било меродавно право стране државе, а оно пружа мање заштите кориснику, применити одредбе овог закон.

5. Остваривање заштите права и интереса корисника и надзор Одредбама члана 24. и 25. Закона регулисано је остваривање заштите права и интереса корисника, као и надзор над применом одредаба овог закона. Према члану 24. Закона, на остваривање заштите права и интереса корисника које има у складу са овим законом, а у вези са финансијским услугама које пружају банке, давалац лизинга, платна институција, институција електронског новца и јавни поштански оператор, примењују се одредбе прописа које уређују заштиту корисника финансијских услуга. Када је у питању остваривање заштите права и интереса у вези са финансијским услугама које пружају друштво за осигурање и друштво за управљање добровољним пензијским фондом, примењују се одредбе Закона којима се уређује осигурање, односно добровољни пензијски фондови. Када су у питању инвестициона друштва и друштва за управљање инвестиционим

престанак обављања послова који нису у складу са одредбама овог закона.

6. Казнене одредбе

7. Завршне одредбе Чланом 28. Закона предвиђено је да даном почетка примене овог закона престају да важе одредбе члана 29. ставови 9. и 10. и члана 37. став 2. Закона о заштити потрошача („Сл. гласник РС”, бр. 62/14 и 6/16 – др. закон), које уређују питање рачунања рокова за одустанак потрошача од уговора, као и изузетак од одустанка од уговора, с обзиром на то да су поменута питања сада уређена овим законом.

41 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Одредбама члана 26. Закона прописане су новчане казне у износу од 50.000 до 800.000 динара за пружаоце услуга над којима надзор врши Народна банка Србије – за кршење одредаба овог закона. Уколико је у питању банка као пружалац услуге, новчана казна је прописана у износу од 80.000 до 1.000.000 динара. Чланом 27. Закона прописан је прекршај за инвестиционо друштво, друштво за управљање инвестиционим фондовима и трговца – правно лице, са новчаном казном од 50.000 до 800.000 динара за кршење одредаба овог закона, а за одговорно лице предвиђена је новчана казна од 20.000 до 100.000 динара. За кршење одредаба овог закона за трговца – предузетника прописана је новчана казна од 30.000 до 500.000 динара.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

фондовима, примењују се прописи којима се уређује тржиште капитала, као и подзаконски акти које, у складу са одредбама овог закона, доноси Комисија за хартије од вредности и којима ближе уређује начин остваривања заштите права и интереса које, у вези са финансијским услугама, пружају инвестициона друштва и друштва за управљање инвестиционим фондом. У погледу уговора које је корисник закључио са трговцем примењују се одредбе закона којим се уређује заштита потрошача. Према члану 25. Закона, надзор над применом одредаба овог закона врши Народна банка Србије над: банкама, даваоцима финансијског лизинга, друштвима за осигурање, друштвом за управљање добровољним пензијским фондовима, платном институцијом, институцијом електронског новца и јавним поштанским оператором, у складу са прописима којима је уређено пословање ових субјеката и законом којим се уређује заштита корисника финансијских услуга. Комисија за хартије од вредности врши надзор над применом одредаба овог закона када су у питању инвестиционе услуге, у складу са прописима којима се уређује тржиште капитала и инвестициони фондови. Министарство надлежно за заштиту по трошача преко тржишних инспектора врши надзор над применом одредаба овог закона када су у питању уговори о финансијским погодбама – уговори између трговца и корисника – потрошача, са оброчним плаћањем робе односно услуга. Одредбама члана 25. Закона предвиђена је и посебна мера – доношење решења којим се правном или физичком лицу налаже

Јавна набавка услуге осигурања

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Аутор анализира најбитније аспекате три врсте осигурања – запослених, имовине и возила, кроз одређивање кључних тачака конкурсне документације – техничких спецификација, услова за учешће у поступку и критеријума за доделу уговора.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Милош Јовић, дипл. правник, виши саветник у Управи за јавне набавке

слуге осигурања су једна од најчешћих јавних набавки. С обзиром на своју природу, односно обавезе које наручи оци имају по основу више закона који уређују предметно питање, јављају се као неизоста вна ставка у плановима јавних набавки, те их практично немају само, условно речено, мањи наручиоци, због процењене вредно сти испод лимита који установљава обавезу спровођења поступка јавне набавке. На ин тернет страници Народне банке Србије, у секцији „Надзор осигурања”, наведена су сва обавезна осигурања и правни извори обаве зности. Смисао осигурања није могућност зара де, већ обезбеђење економске сигурности, односно заштита живота и имовине од по следица наступања штетног догађаја. Услуге осигурања представљају једну од најтежих јавних набавки за спровођење услед више фактора, пре свега јер је реч о веома специ фичним услугама које захтевају посебна знања која лица запослена код наручиоца че сто немају. Услугу осигурања наручилац може да при бави у једном поступку или у више њих, што ће учинити у случају да важеће полисе за ра зличите врсте осигурања истичу у различито време. Притом се указује на то да би у наве деном случају било пожељно да се предвиди такво трајање уговора о осигурању каквим би

се обезбедио јединствени истек осигурања за све врсте осигурања. Приликом спровођења једне јавне набавке услугу осигурања треба поделити у више партија. У наставку текста дати су преглед и анализа кључних аспеката три врсте осигурања: запослених, имови не и возила, кроз одређивање кључних та чака конкурсне документације: техничких спецификација (шта се набавља, односно шта се осигурава), услова за учешће у поступку (какви услови морају да буду испуњени да би се добио задовољавајући уговорни партнер) и критеријума за доделу уговора (како изабрати најбољег међу прихватљивим осигуравајућим друштвима).

Техничке спецификације Потребно је да се најпре дефинише обухват осигурања, односно осигурани ризици за сва ку од три горенаведене врсте осигурања. Осигурање лица требало би да обухвата: 1) колективно осигурање запослених и ангажо ваних лица од последица несрећног случаја – незгоде; 2) колективно додатно здравствено осигурање запослених и ангажованих лица. Колективно осигурање запослених и ангажо ваних лица од последица несрећног случаја обухвата: смрт услед незгоде, трајни инвали дитет, трошкове лечења и дневну накнаду за стационарно лечење. Наручилац би требало да се осигура и од пролазне неспособности за рад тако да се, уколико несрећни случај има за последицу осигураникову пролазну неспособност за рад, осигуравајуће друштво обавезује да исплати осигуранику накнаду у одређеној висини уговорене суме по дану, од првог дана након дана када је започето

43 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

начела подосигурања и осигурање на „први ризик”. Када наручилац осигурава имовину на суму осигурања, накнада штете зависи од односа суме осигурања и стварне вредности осигураног предмета, што значи да не мора да буде идентична са износом штете, односно са фактичким губитком који претрпи осигу раник. Уколико је сума осигурања једнака стварној вредности осигураног предмета, износ штете и накнада штете биће иденти чни износи. Међутим, када је сума осигурања нижа од стварне вредности осигураног пред мета (подосигурање), осигуранику се, пре ма правилу пропорције, накнађује само део штете. До подосигурања долази када је сума осигурања у тренутку остварења осигура ног случаја нижа од стварне вредности оси гураног предмета. У случају да је утврђено постојање подосигурања, осигуранику се, према правилу пропорције, надокнађује само део штете који одговара сразмери између суме осигурања и стварне вредности осигура ног предмета, према формули: накнада штете = сума осигурања x износ процењене штете/ стварна вредност. Уколико је, на пример, сума осигурања 3 милиона динара, а стварна вредност осигу раног предмета 4 милиона (подосигурање), због подосигурања ће се, према правилу пропорције, надокнадити само 75% изно са процењене штете. Значи, ако је штета процењена у износу од 2 милиона, накнада штете износи, односно осигуранику ће бити исплаћен 1,5 милион. Разлика између изно са процењене штете и накнаде штете износи 500.000 динара због подосигурања (овај износ иде на терет осигураника). Поред покрића на суму осигурања, за одређене ризике (изливање воде из инсталација, поплаве, бујице и високе воде, провалне крађе и разбојништва и др.) нару чилац може да изабере лимит покрића који је мањи од укупне вредности осигуране имови не путем осигурања на „први ризик”. На овај начин осигуравач прихвата да надокнади насталу штету, али највише до висине угово рене суме на „први ризик”, и то без примене начела подосигурања. Оваквим осигурањем наручилац остварује уштеду у премији јер

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

лечење код лекара или здравствене установе, до последњег дана трајања пролазне неспо собности, односно дана смрти или утврђеног инвалидитета, а највише до унапред дефини саног броја дана, нпр. 183 или 200 дана. Колективно додатно здравствено осигу рање могло би да обухвата смрт услед профе сионалне болести и покриће у виду трошкова хируршких интервенција. У овом делу, у ком наручилац дефинише обухват осигураних ризика, исти могу бити и мањи и већи, а могу укључити и рецимо естетске интервенције из области пластичне хирургије, које се не врше као самосталне интервенције, већ након извршене неке друге хируршке интервенције, у циљу отклањања естетских последица повреде или обољења („опциона” интервенција). Такође, пожељно би било да наручилац осигура своје запослене и на ризик наступања тежих болести. Како би понуђачи што реалније могли да сагледају „тежину” осигураног ризика, наручилац ће, осим навођења броја лица која се осигуравају, учинити доступним по датке о старосној структури запослених и категоријама радних места по ризицима (број теренских радника, групне и појединачне ак тивности, степени ризика послова који се обављају итд.). Осигурање имовине обухвата осигурање основних средстава наручиоца (грађевински објекти и опрема; рачунари, процесори и слични уређаји; машине, апарати, уређаји; стакла итд.). Основни ризици који се осигуравају јесу пожар и неке друге опасно сти (удар грома, олуја, град, експлозија, удар сопственог моторног возила, пад летелице, манифестације и демонстрације и сл.), као и ризик од земљотреса. Допунски ризици за грађевинске објекте и опрему најчешће су излив воде из инсталација, поплава, бујица и висока вода. Покретна имовина се осигурава и од ри зика провалне крађе и разбојништва, па се у том смислу осигурава намештај, уређаји са машинама и апаратима, као и залихе. У погледу обима осигуравајућег покрића, чешћи начини осигурања имовине је нај су осигурање на суму осигурања са применом

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

сума осигурања на „први ризик” може да буде значајно мања од укупне вредности осигура не имовине. Нико не очекује да, на пример, од поплаве буде оштећен цео вишеспратни објекат јер штета обично захвати само под румске просторије и приземље. У пракси би сума осигурања на „први ризик” требало да одговара процени евентуалне (могуће) штете коју је очекивано да наручилац претрпи (из вор: http://centarzaosiguranje.com). У циљу објективног формирања понуде од стране осигуравајућег друштва, када је реч о висини премије и другим елементима пону де, пожељно је да наручилац, осим података о вредности имовине која се осигурава, наведе и додатне значајне информације (материјали опреме која се осигурава, дебљина стакла, информације о безбедности грађевинских објеката, (не)постојању штета у претходном периоду и сл.). Осигурање возила обухвата осигурање од аутоодговорности за штете причињене трећим лицима, што у ствари представља обавезно осигурање моторних возила, као и потпуно каско осигурање моторних возила, са допунским ризиком од крађе. Каско осигурање мора да покрије све уобичајене ризике (саобраћајна незгода – без обзира на то на чијој је страни кривица, затим удар грома, олуја, град, снег, манифестације или демонстрације, земљотрес, пожар, експлозија, поплава, бујица, висока вода, на мерна штета проузрокована спречавањем веће штете, обест трећих лица, пад или удар предмета), као и ризик од нестанка/крађе возила или крађе делова возила (тешка крађа, разбојничка крађа, разбојништво, као и неовлашћено коришћење туђег возила), при чему се основица за обрачун осигурања за каско осигурање за возила утврђује према важећем каталогу АМСС. Територијално важење каско осигурања мора да покрива територију Републике Србије, а пожељно је да наручилац захтева и покриће трошкова вуче односно шлепања возила. Када је у питању износ премије за обаве зно осигурање од аутоодговорности, понуђач је дужан да упише премију основног (чет вртог) премијског степена, а приликом

закључивања појединачних полиса за услу гу осигурања од аутоодговорности, односно обавезног осигурања, износи премија (за оба везно осигурање) на полиси односно факту ри коригују се у складу са одредбом члана 43. Закона о обавезном осигурању у саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 51/09, 78/11, 101/11, 93/12, 7/13 – УС), односно у складу са Одлу ком о основним критеријумима бонус-малус система, подацима за примену тог система и највишем бонусу. Такође, понуђач је дужан да примењује своје тарифе премија приликом осигурања од аутоодговорности у складу са чланом 108. Закона о обавезном осигурању у саобраћају, тј. са премијским системом са јединственим основама премије и минималном тарифом премије. Осим тога, наручилац може да обезбеди примену уговора и на сва евентуална ново стечена возила, установљавајући обавезу иза браног осигуравајућег друштва да под истим условима и на исти начин осигура и новосте чена возила наручиоца у време трајања уго вора, за која ће се потписати полиса у сваком конкретном случају. Код каско осигурања возила обично се уговара и проценат франшизе. Франшиза је учешће осигураника у сваком штетном догађају, односно износ који осигуравач увек одбија од износа укупне накнаде коју плаћа осигуранику. Ако је износ штете мањи од франшизе, осигураник неће добити накнаду из осигурања, а ако је износ штете већи од франшизе, осигураник ће добити износ на кнаде умањен за износ франшизе. Неопходни подаци за формирање по нуде за осигурање возила јесу основне информације о возилима (снага мотора, за премина мотора, година производње, марка и тип возила, пређени километри), али и до датне информације, као што су оне о бонуси ма-малусима у претходном периоду. Оно што, без обзира на врсту осигурања, треба да се захтева од осигуравајућих дру штава да доставе уз понуду јесу општи/ посебни услови осигурања, који ће бити и саставни део уговора о јавној набавци. При том се поставља питање шта уколико одред бе општих/посебних услова осигурања буду

Када је реч о условима за учешће у поступ ку јавне набавке услуге осигурања, поред оба везних услова из члана 75. ст. 1. т. од 1) до 4) Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”,

45 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Услови за учешће у поступку јавне набавке

бр. 124/12, 14/15 и 68/15), понуђач мора да поседује и дозволу надлежног органа (тачка 5) истог члана и става). Чланом 3. став 1. Закона о осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 55/04, 70/04 – испр., 61/05 – др. закон, 85/05 – др. закон, 101/07, 63/09 – одлука УС, 107/09, 99/11, 119/12, 116/13, 139/14 – др. закон – у даљем тексту: ЗОС) прописано је да делатност осигурања обавља друштво за осигурање које је добило дозволу надлежног органа за обављање те делатности, као и огранак страног друштва за осигурање које је добило дозволу надлежног органа за обављање те делатности. Чланом 23. ЗОС-а предвиђено је да послове осигурања може да обавља друштво за осигурање са седиштем на територији Републике и то само оне врсте осигурања за које је добило дозволу Народне банке Србије. Коначно, чланом 41. истог за кона дефинисано је да се дозвола за обављање послова осигурања издаје за обављање једне или више врста осигурања којима ће се акци онарско друштво за осигурање бавити. Даље, поред обавезних услова које морају да испуне сви понуђачи у сваком поступ ку јавне набавке, Закон о јавним набавкама дозвољава наручиоцу да одреди и додатне услове за учешће како би у што већој мери обе збедио поузданог пословног партнера. Тако и понуђач који учествује у поступку предметне јавне набавке мора да испуни додатне услове за учешће у поступку јавне набавке. Који услови су у оптицају, који су примере ни, а који, сходно досадашњој пракси, то нису, и коначно шта је оптимално одредити као зах тевани капацитет, предмет је даље анализе, уз напомену да свака појединачна набавка има своје специфичности услед којих одређени захтевани капацитет више или мање и сам услов као такав могу бити у датом моменту неопходнији, односно непотребнији, па чак и дискриминаторски. Ни у једном предмету јавне набавке у Републици Србији није било толике дисперзије у одређивању како усло ва за учешће тако и његових минималних/ максималних вредности као што је то случај са услугом осигурања. Осим тога, највећи број успешно оспорених додатних услова за учешће пред Републичком комисијом за за штиту права у поступцима јавних набавки

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

у нескладу са конкурсном документацијом. Тада би наручилац требало да пропише да се у том случају такве одредбе општих/посебних услова неће примењивати, као ни одредбе које умањују права осигураника утврђена конкур сном документацијом. Супротно, ако се одред бама општих/посебних услова осигуранику предвиђају повољнији услови осигурања, од носно већа права у односу на права дефини сана техничком спецификацијом, било би од користи да се у конкурсној документацији де финише да ће се у том случају примењивати одредбе услова осигурања. Приликом одређивања предмета набавке у сваком случају, при чему то негде посебно долази до изражаја, наручилац као обавезне може да захтева одређене ризике или услуге у вези са осигурањем и тада се они наводе као део техничке спецификације. Такође, покриће одређених ризика и пружање одређених ус луга (као додатних услуга) наручилац не мора нужно да захтева, али може додатно да их бодује, наводећи их као елементе и под елементе критеријума за доделу уговора. Тако би, рецимо, наручилац могао да бодује искључење каренце приликом осигурања лица од настанка тежих болести, али би могао и да захтева искључење каренце као обавезу сваког осигуравача, као и да нпр. захтева да услуга осигурања лица обухвата и хируршке интервенције, односно да их, уколико су „оп ционе”, додатно бодује. Приликом осигурања имовине наручилац би могао да захтева обавезни откуп доплата ка (рецимо откуп амортизоване вредности када су у питању делимичне штете и/или от куп учешћа осигураника у штети – франши зе) или да нпр. приликом осигурања возила захтева или додатно бодује важење каско осигурања возила за све државе чланице си стема зелене карте, а не само за територију Републике Србије.

(у даљем тексту: Републичка комисија) за бележен је приликом поступака у којима се набавља нека од услуга осигурања.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Финансијски капацитет

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Наручиоци у пракси понекад захтевају одређени минимални износ укупног капита ла осигуравајућег друштва, односно да исто поседује укупан капитал у одређеном мини малном износу на одређени дан (последњи дан претходне буџетске године), што је видљиво у АОП 0401 из Биланса стања. Овакав услов је тешко одбрањив, пре свега због образложења разлога због којих понуђачи који немају капи тал и резерве преко одређеног износа не могу да изврше услуге осигурања које су предмет конкретне јавне набавке. Други „споран” захтев финансијског ка пацитета јесте чињеница да понуђач није пословао са губицима у једној од прет ходних (најчешће 3) пословних година. Испуњеност оваквог услова видљива је из редовног годишњег финансијског извештаја или Извештаја о бонитету за јавне набавке – БОН-ЈН Агенције за привредне регистре, Ре гистра финансијских извештаја и података о бонитету правних лица и предузетника, који садрже сажети биланс стања и успеха. Осим што је овакав захтев више пута успешно оспораван пред Републичком комисијом, исти не доприноси „квалита тивном раздвајању” више и мање успешних понуђача јер однос активе и пасиве често није показатељ успешности пословања, а и, без правог разлога, додатно може да ограничи конкуренцију у поступку. Један од услова који се у пракси јавних на бавки захтева јесте и разлика између гарант не резерве и маргине солвентности, односно да је понуђач на одређени дан (последњи дан претходне буџетске године) имао апсолутну разлику између гарантних резерви и маргине солвентности у одређеној минималној вред ности. Номинална разлика између гарантне резерве и маргине солвентности представља најобјективнији критеријум сигурности осигуравача, односно трајног обезбеђења извршавања обавеза из основа осигурања, због чега овај услов може да буде веома ко ристан код великих ризика за које се тражи

осигуравајуће покриће. Што је већа номинал на разлика између гарантне резерве друштва и обрачунате маргине солвентности, одно сно што је већи износ солвентног капитала изнад минимално захтеваног капитала, уз одговарајући квалитет депонованих сред става гарантне резерве, утолико је друштво солвентније, односно сигурност друштва је већа зато што са растом портфеља осигурања расте и ниво обрачунате маргине солвентно сти. Увођење номиналне разлике гарантне резерве и маргине солвентности, као услов учешћа код великих ризика, непосредно је мотивисано интересом осигураника да убла жи ризик неизвршавања обавеза од стране осигуравача. Већа разлика упућује на већи капацитет друштва да носи више ризика у сопственом покрићу, чиме се значајно мини мизира ризик неиспуњења обавеза у случају да је самопридржај осигуравача прецењен, а обрачунате техничке резерве потцењене. Овај услов се доказује путем мишљења овлашћених актуара понуђача у коме су садр жани предметни подаци. „Противници” поменутог додатног услова наводе да се њиме на неки начин пооштравају законске одредбе које дефинишу питања га рантне резерве. Чланом 116. ЗОС-а прописа но је да, ради обезбеђења трајног извршавања обавеза, друштво за осигурање мора имати гарантну резерву, при чему укупан износ гарантне резерве не може бити мањи од из носа прописаног у члану 28. овог закона. Даље, чланом 122. истог закона предвиђена је дужност Друштва за осигурање да у свом пословању обезбеди да маргина солвент ности увек буде у висини утврђеној онако како пропише Народна банка Србије, док је чланом 123. овог закона дефинисана обавеза друштва осигурања да гарантна резерва увек мора да буде већа од израчунате маргине сол вентности. С тим у вези, пракса „опстанка” овог усло ва у поступцима јавних набавки није светла за наручиоце. Како због наведеног, што се односи на квалитет самог услова, тако и због неадекватног образлагања конкретно траже ног услова, а још више због захтеване мини малне висине разлике. Слично важи и када

Пословни капацитет

Технички и кадровски капацитет Услови минималног техничког и кадров ског капацитета нису, опште посматрано, превише релевантни за услугу осигурања. Они се свакако могу тражити, али су гене рално услови за добијање решења Народне банке Србије за обављање услуге заступања у осигурању, у смислу постојања минималних захтева техничке и кадровске способности, такви да су сами по себи довољни да задовоље потребе наручиоца. У пракси постоје и „додатни захтеви” из над законског минимума који се траже од

47 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Један од услова пословног капацитета јесте поседовање ISO стандарда, односно захтев да понуђач има усаглашен систем пословања са захтевима одређених стандарда. У пракси осигурања појављују се стандарди ISO 9001 – стандард управљања квалитетом; ISO 14001 – стандард менаџмента заштите животне средине; ISO 180001 – стандард управљања заштитом здравља и безбедности на раду; ISO 10002 – стандард за поступање по при говорима корисника и ISO 27001 – систем менаџмента безбедношћу информација. Како неки од ових стандарда морају (инди ректно) бити испуњени да би осигуравајуће друштво могло да пружа предметне услу ге, а неки се тешко могу довести у логичку везу са предметом јавне набавке, при чему додатно ограничавају конкуренцију, ISO стандарде (од којих се генерално пред Репу бличком комисијом није оспоравао једино стандард ISO 9001, али којим располажу све осигуравајуће куће) као додатни услов не тре ба тражити. Један од услова који се захтева у пракси осигурања јесте и ажурност у решавању ште та, али и ажурност у исплати штете. Овакав услов сам по себи није недозвољен, али би, као и у већини додатних услова, увек било неопходно образложити због чега понуђачи који немају ажурност у решавању штета већу од прописаног минимума не могу да из врше предметне услуге осигурања. Другим

речима: захтевани процентуални минимум ажурности не треба озбиљно да ограничи конкуренцију, а уколико је то случај, неоп ходно је ваљано образложити због чега је на ручиоцу посебно важан овај услов уколико је доња граница ажурности висока. Ажурност у решавању штета утврђује се на основу података које осигуравајућа друштва достављају Народној банци Србије, Сектору за послове надзора над обављањем делатно сти осигурања Одељења за актуарске послове и статистику, и то по формули: број решених штета у последњој години + број одбијених и сторнираних штета у тој години/број ре зервисаних штета на крају године која прет ходи тој години + број пријављених штета у последњој години x 100. Доказ ажурности је извештај о броју штета по друштвима за осигурање у захтеваној години (последња буџетска/календарска година) са интернет странице Народне банке Србије. О ажурно сти у решавању/исплати штета биће више речи у делу који се односи на критеријуме за доделу уговора. Најбољи и најнеспорнији услов пословног капацитета јесте захтев да је понуђач у прет ходном периоду (најбоље три године од дана истека рока за подношење понуда) извршио минимум одређени број (нпр. 3) услуга пред метног осигурања (за врсту осигурања, одно сно врсту ризика који су предмет осигурања у датој јавној набавци или предметној партији), са одређеним трајањем полисе (минимум 12 месеци) и одређеним минимумом осигураних лица, односно вредности имовине или броја возила.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

је реч о укупном капиталу. Пред Републич ком комисијом је успешно оспорен овај услов зато што наручилац није исказао разлоге због којих понуђачи који немају разлику између гарантних резерви и маргине солвентности од предвиђеног минимума не могу да изврше услуге осигурања које су предмет јавне на бавке. Оно што је неспоран услов финансијског капацитета јесте ликвидност осигуравајућег друштва. Сходно томе није споран захтев да пословни рачуни понуђача нису били у блока ди у претходном краћем периоду (нпр. 3 или 6 месеци) или да нису били више од одређеног броја дана у блокади (10, 15, 30) у претходном дужем периоду (нпр. 3 године).

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

потенцијалних понуђача. Када је реч о кадров ском капацитету, то су захтеви да понуђач рас полаже са одређеним минимумом запослених лица (рецимо 50), од чега је минималан број лица одређене струке (нпр. 3 или 5 дипломи раних економиста, правника, инжењера елек тротехнике, инжењера машинства, инжењера грађевинарства, лекара цензора итд.). Технички капацитети који могу да се нађу у конкурсним документацијама у Србији јесу: постојање организационе јединице на одређеном географском подручју или располагање умреженим информационим си стемом. У вези са тим, интерна организација друштва за осигурање није гаранција извр шења услуге осигурања, па су дискримини сани они понуђачи који би извршили услуге са радницима који су запослени на другим територијама, а не само на територији на ручиоца. Наручилац свакако у конкурсној документацији (техничке спецификације и/ или модел уговора) наводи у ком је року од пријаве осигураног случаја неопходно да осигуравајуће друштво приступи почетку (и извршењу) својих уговорних обавеза, па је ирелевантно да ли му се на географском подручју на којем се налази наручилац налази и седиште, односно организациона јединица. Када је реч о умреженом информационом си стему, исти имају све осигуравајуће куће, тако да је он као додатни услов сувишан.

Критеријуми за доделу уговора Иако је однос између критеријума најниже понуђене цене и економски најповољније по нуде у Републици Србији у великој мери на страни првог критеријума (90% : 10%), при ликом набавке услуге осигурања често се ко ристе и неценовни елементи за бодовање. Поред цене/висине премије, као обавезног критеријума за доделу уговора, углавном се као критеријум одређује ажурност у решавању штета (често се користи и као додатни услов за учешће у поступку) као врста потврде квалитета пружања услуга у корелацији са очекиваном сигурношћу у поступању по ште тама приликом реализације будућег уговора. Подаци о ажурности којима располаже НБС поуздани су показатељ овог критеријума, који

наручиоци бодују у распону од 5 па чак и до 30 пондера (од укупно 100). Број пондера који се додељује понуђачима добија се формулом у којој се број решених + број одбијених и сторнираних штета у једној години (години x) дели са бројем резервисаних штета на крају године која претходи тој години (година y) + број пријављених штета у години x, па се обично проценат који износи преко 95% (не где и 90%) бодује највећим бројем пондера, а онда сразмерно (или са одређеним лимитима, нпр. 85–90%, испод 85%… бодују остале по нуде). Ажурност у решавању, као и у ликвидацији и исплати штета представља један од најбитнијих критеријума из угла осигурани ка, с обзиром на интерес да му се одштетни захтев што пре реши и изврши исплата ликви дираног износа, како би обезбедио континуи тет пословног процеса и избегао непотребне губитке, нарочито у условима високог де визног ризика. Критеријуми ажурности дају слику ефикасности осигуравача у поступку решавања одштетних захтева, која је непо средно условљена начином организације послова извиђања, процене, ликвидације и исплате штета. Критеријум ажурности у решавању и ис плати штета (процентуално изражен или изражен бројем дана) истовремено узима у обзир и ажурност у решавању штета и ажур ност у исплати штета, чиме практично узима у обзир и ликвидност осигурача. Међутим, уколико се показатељ ажурности у испла ти штета узима изоловано (што се дешава у пракси), добиће се лажна слика ажурности јер овај показатељ у обзир узима само колико је исплаћено штета од укупног броја ликви дираних штета, а не и ажурност у решавању штета, због чега је оптимално да се користи критеријум ажурности у решавању и исплати штета. Имајући у виду и да Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – УС, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93, 22/99 – др. пропис, 23/99 – исправка, 35/99 – др. пропис, 44/99 – др. пропис) установљава обавезу исплате штета у року од 14 дана од дана комплетирања документације, свакако би било пожељно користити комбиновани

49 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

(такође одређиван и као додатни услов у појединим јавним набавкама). Коначно, у неким јавним набавкама заступљен је и критеријум улагања у пре вентиву, при чему се бодује висина средстава која би осигуравајуће друштво издвојило, а наручилац иста употребио како би уложио са унапред дефинисаном наменом у циљу превентивне заштите, ради спречавања остварења осигураног случаја на имовини која је предмет осигурања и/или смањивања последица штетних догађаја. Улагање у превентиву неспорно је у вези са реализацијом будућег уговора о јавној на бавци јер куповина нпр. мамографа смањује ризик од наступа осигураног случаја болести рака запослених, као и што улагање у систем противпожарне заштите смањује ризик од избијања пожара, а набавка видео-надзора смањује ризик од провалне крађе, што све заједно иде у прилог интересима како нару чиоца (осигураника) тако и понуђача (осигу равача). Међутим, улагање у превентиву је, као елемент критеријума, спорно најпре зато што је услуга осигурања – услуга коју пру жа осигуравајуће друштво, док је улагање у превентиву у ствари куповина различитих добара (евентуално набавка услуга), што је неспојиво са услугом осигурања, одно сно не постоји логичка веза са предметом јавне набавке. Друго је питање да ли би ово бодовање заиста довело до додатног улагања у превенцију или би се новац „резервисан” за превенцију „прелио” на висину премије осигурања. Осим тога, сагласно члану 926. став 1. За кона о облигационим односима, осигураник је дужан да предузме прописане, уговоре не и све остале мере потребне да се спречи наступање осигураног случаја, а ако осигура ни случај наступи, дужан је да предузме све што је у његовој моћи да се ограниче штетне последице. То значи да наручилац свакако има обавезу да улаже у превентиву свих ри зика који се осигуравају, па ту своју обавезу неће преносити на осигуравача. С друге стране, економски најповољнија понуда јесте критеријум који је пожељан у вези са услугама осигурања, па ће у наставку

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

критеријум ажурности у решавању и исплати штета. Другим речима: за ажурност је битно не само време од момента ликвидације штете до момента исплате већ и време од момента пријаве штете до момента решавања штете, односно ликвидације. Међутим, поменути елемент критеријума споран је из угла праксе Републичке комисије, која је углавном имала негативан став према предметном елементу чије се утемељење на лазило у начелном правном ставу да нару чилац за елементе критеријума економски најповољније понуде може да одабере само оне елементе који се односе на извршење конкретног уговора о јавној набавци, с об зиром на то да само ови елементи могу да имају неспорну логичку везу са предметом јавне набавке који је истовремено и предмет извршења уговора који се закључује након спроведеног поступка. Дакле, по ставу овог органа, као елементи критеријума не могу да се користе они елементи који се односе на реализацију неких других, раније закључених уговора које је извршавао понуђач, као ни остале околности које нису у вези са извршењем уговора о јавној набавци. С тим у вези, и следећа два елемента критеријума, која су се често појављивала у конкурсним документацијама за набавку услуга осигурања, у највећем броју случаја успешно су оспоравана пред Републичком комисијом. Реч је најпре о критеријуму „адекват ност капитала по Carmel-у”, који представља однос укупног капитала умањеног за губи так и укупне активе, а добија се тако што сположивог капитала и резерви се од ра осигуравајућег друштва одузима губитак до висине капитала и потом исти дели са укуп ном активом. Добијени износ, који варира од нпр. мање од 0,15 (слаба адекватност) до нпр. преко 0,35 (јака адекватност), пондерисао би се сходно томе и различитим бројем понде ра. Овај показатељ исказује се мишљењем овлашћених актуара о финансијским изве штајима (али често и из годишњих извештаја о пословању). Такође, у неким јавним набавкама се, као елемент критеријума, појављује однос га рантне и техничке резерве у самопридржају

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

бити речи о критеријумима које би, уз цену, односно укупну премију осигурања, требало укључити у бодовање. Наравно, свака врста осигурања има одређене квалитетне аспекте са становишта пружања конкретне услуге, који би могли да буду укључени у додатно бодовање. У погледу свих врста осигурања то би мог ли да буду: рок за исплату штете; понуђена већа сума осигурања од суме одређене тех ничким спецификацијама за одређени ризик; исплата укупне штете (и неспорног и спорног дела), уз евентуално накнадно регресирање осигуравача од осигураника по коначном утврђивању висине штете. Постоје, такође, бројне погодности које наручилац, ако их не одреди као обаве зне, може да бодује као додатне. Приликом осигурања запослених то би могло да буде: искључење каренце; осигурање запослених у периоду од 24 сата; укључивање додатних

(опционих) хируршких интервенција. При ликом осигурања имовине додатне погодно сти могу да буду: искључење опције „на први ризик” за ризике за које је ова опција наведе на у техничким спецификацијама; понуђена већа осигурана сума за залихе робе; понуђен откуп доплатака у корист осигураника (откуп амортизоване вредности када су у питању делимичне штете; откуп учешћа осигурани ка у штети – франшизе). Коначно, прили ком осигурања возила додатне погодности које би се бодовале могле би да буду: нуђење територијалног важења каско осигурања за све државе чланице система зелене карте; нуђење услуге вуче односно шлепања у цени премије (у случају да иста није обухваћена основним осигурањем); неискључивање од стране осигуравача одређених ситуација у којима каско осигурање по правилу не може да се наплати; покриће допунског ризика крађе и нестанка возила итд.

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? – Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама. – Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима. – Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. – Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки. – Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови). – Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. – Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач победио. – Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

О спорним аспектима клаузула које регулишу забрану конкуренције и заштиту пословне тајне Клаузула забране конкуренције и клаузула заштите пословне тајне у данашње време имају све већи значај и постају скоро неизоставни део уговора о раду.

Клаузула забране конкуренције – општа правила Чланом 161. став 1. ЗОР-а прописано је следеће: „Уговором о раду могу да се утврде послови које запослени не може да ради у своје име и за свој рачун, као и у име и за ра чун другог правног или физичког лица, без сагласности послодавца код кога је у радном односу.” Према томе, овде је реч о забрани

51 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

лаузуле које регулишу забрану конку ренције и заштиту пословне тајне по стале су скоро неизоставни део уговора о раду који се у данашње време закључују, имајући пре свега у виду снагу технолошких знања, карактер пословних партнера по слодавца, важност пословних тајни и друге факторе који утичу на уговарање ових кла узула. Док је законодавац клаузули забране конкуренције посветио чланове 161. и 162. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 и 113/2017 – у даљем тексту: ЗОР), пословну тајну регулисао је посебним законом – Зако ном о заштити пословне тајне („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011 – у даљем тексту: Закон). У наставку текста уследиће посебан осврт на карактеристике обеју клаузула и неке дилеме које у том смислу постоје у пракси.

конкуренције за време трајања радног одно са, био он на одређено или неодређено време. Потребно је прецизно утврдити послове које запослени тако не може да обавља. Даље, за послени не може да обавља послове ни као физичко лице, ни као предузетник, ни као за послени код другог правног лица. Ако се за посленом јави могућност и жеља да то ради, неопходно је да добије претходну сагласност послодавца, иначе може бити одговоран, по готово ако је послодавац кршење забране конкуренције дефинисао као повреду радне обавезе. Уз то, став 2. истог члана прописује да „забрана конкуренције може да се утврди само ако постоје услови да запослени радом код послодавца стекне нова, посебно важна технолошка знања, широк круг пословних партнера или да дође до сазнања о важним пословним информацијама и тајнама.” На ведено имплицира да послодавац не може да уговори ову клаузулу паушално за сваког за посленог, већ само ако су испуњени наведе ни предуслови. Исти су постављени широко и подложни тумачењу, али нема практичних проблема у том смислу. Општим актом и уговором о раду утврђује се и територијално важење забране конкуренције у зависности од врсте посла на који се забрана односи. На ово је потребно обратити посебну пажњу. Док је клаузула временски везана за трајање радног односа (евентуално и након радног односа уз накна ду, ако је тако уговорено), просторно важење такође је важно стимулисати уговором о раду или анексом. Да ли ће то бити само територија

РАДНО ПРАВО

Милан Ранђеловић, адвокат у Адвокатској канцеларији ЈПМ Јанковић– Поповић–Митић

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Републике Србије (или чак уже – подручје града или, рецимо, аутономне покрајине) или територија земаља Балкана, Европе или чи тавог света – фактичко је питање и подлеже слободи уговарања. Ако запослени прекрши забрану конкуренције, послодавац има право да од њега захтева накнаду штете. Када је реч о кршењу клаузуле за време радног односа, штета се утврђује и надокнађује према пра вилима ЗОР-а и општег акта послодавца. ЗОР у том смислу предвиђа поступак пред послодавцем, па тек у случају неуспеха истог – могућност да послодавац подигне тужбу против запосленог. Остала питања накнаде ове штете регулисана су општим правилима облигационог права. За послодавца у оваквој парници једино није лако да докаже конкрет ну претрпљену штету и њен износ. Није редак случај да послодавац на старту радног односа запосленог не уговори клаузу лу забране конкуренције, а накнадно се јави потреба за тим. Тада се најчешће закључује анекс уговора о раду којим се предметно питање регулише. У сваком случају, послови које запослени не може да ради због те кла узуле морају да буду тачно одређени. У том смислу може се цитирати део Мишљења Ми нистарства рада, запошљавања и социјалне политике, бр. 011-442/2005-02/(1) од 1. 6. 2005. године: „Према томе, нема сметњи да се забрана конкуренције уговори и касније, након заснивања радног односа. Ако је радни однос заснован решењем, уредиће се уговором о уређивању међусобних пра ва, обавеза и одговорности, а ако је радни однос заснован уговором о раду, тада се забрана конкуренције може предвидети анексом уговора. Независно од тога да ли се забрана конкуренције прописује уговором о раду, анексом или уговором о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности, морају се конкретизовати послови које запо слени не може да ради.”

утврде послови које запослени не може да ради у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног или физичког лица, без сагласности послодавца код кога је у рад ном односу, као и да истим тим уговором о раду послодавац и запослени могу да се споразумеју да забрана конкуренције може да важи и по престанку радног односа у року који не може да буде дужи од две године по престанку радног односа, сасвим је реално да и директор са којим није заснован радни од нос уговором о раду, већ на начин предвиђен чланом 48. став 4. Закона, такође може да се обавеже клаузулом забране конкуренције на истоветан начин. Директор друштва у току свог рада код по слодавца често долази у позицију да стекне нова, посебно важна технолошка знања, ши рок круг пословних партнера или да дође до сазнања о важним пословним информацијама и тајнама. Уколико би по престанку рада код послодавца дошао у ситуацију да таква своја сазнања, информације и тајне шири другим заинтересованим привредним субјектима (тј. конкуренцији), могао би да нанесе значајну штету бившем послодавцу. Према томе, није од било какве важности на који начин је директор друштва радно ангажован – да ли путем заснивања радног односа или без њега. Уколико постоји могућност да се по слодавцу одавањем пословних информација и тајни нанесе штета, он има право да се од таквих радњи заштити клаузулом забране конкуренције по основу било којег од наве дене две врсте уговора. Сваки другачији став представљао би дискриминаторски однос према послодавцима који су са директором закључили уговор о међусобним правима, обавезама и одговорностима, а не уговор о раду.

Директор друштва и клаузула забране конкуренције

Члан 162. ЗОР-а прописује да уговором о раду послодавац и запослени могу да угово ре и услове забране конкуренције у смислу члана 161. ЗОР-а, по престанку радног одно са, у року који не може да буде дужи од две

Мада је члановима 161. и 162. ЗОР-а предвиђено да уговором о раду могу да се

Клаузула забране конкуренције која важи након престанка радног односа

53 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Према томе, забрана конкуренције по пре станку радног односа може да се утврди само ако се послодавац обавеже уговором о раду да ће запосленом исплатити новчану накнаду. Новчана накнада у овом случају представља врсту накнаде штете коју запослени реално трпи јер не може у одређеном периоду да обавља одређене послове. Сходно томе, по слодавац може новчану накнаду на име за бране конкуренције да исплаћује запосленом само по престанку радног односа, у висини и на начин утврђен уговором о раду, а не за време трајања радног односа.” Уколико се не уговори накнада за клаузулу забране конкуренције која ће се исплаћивати запосленом након престанка радног односа, цела клаузула остаје неважећа – управо зато што је накнада битан елемент клаузуле. Понекад се у пракси поставља питање ко је први „дужан да предузме акцију” – посло давац или запослени, односно да ли посло давац непосредно након престанка радног односа мора да исплати/почне да исплаћује накнаду запосленом или је запослени дужан да од послодавца први захтева исплату те на кнаде у случају да му се отвори шанса да ради код конкуренције. Одговор нам пружа Пре суда Привредног апелационог суда бр. Пж4206/2013 од 26. 6. 2014. године, при чему се наводи један део образложења исте: „Одредба члана 162. Закона о раду прописује уговарање клаузуле забране конкуренције само под ус ловом да послодавац запосленом исплати новчану накнаду у уговореном износу. Наи ме, да би се послодавац након престанка рад ног односа запосленог, а за период трајања забране конкуренције, могао позвати на по вреду, дужан је да исплати новчану накнаду која је у конкретном случају утврђена угово ром о раду у висини од 1/3 нето зараде коју је тужени другог реда остварио у последњем ме сецу пре престанка радног односа, што тужи лац није учинио. По налажењу другостепеног суда ради се о једној врсти накнаде штете коју запослени трпи, јер у одређеном временском периоду не може да заснује радни однос или примени стечена знања. Како наведена оба веза послодавца, овде тужиоца, доспева да ном престанка радног односа, када и почиње дејство клаузуле забране конкуренције у

РАДНО ПРАВО

године по престанку радног односа. Таква за брана конкуренције може да се уговори ако се послодавац уговором о раду обавеже да ће запосленом исплатити новчану накнаду у уговореној висини. Према томе, накнада на име ове клаузу ле не може да се исплаћује за време радног односа, већ само након престанка истог. О томе сведочи и Мишљење Министарства рада и социјалне политике, бр. 011-0000010/2008 од 12. 2. 2008. године: „Закон о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005 и 61/2005) у члану 162. предвиђа могућност да по слодавац и запослени уговором о раду уговоре услове забране конкуренције по престанку радног односа. Послодавац се истовремено обавезује да запосленом ис плати новчану накнаду, о чијој висини се договарају, односно коју уговарају. Забра на конкуренције представља немогућност обављања одређених послова, који су такође предвиђени уговором о раду, од стране за посленог, у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун других правних и физич ких лица, без сагласности послодавца. То су послови чијим обављањем запослени стиче посебна знања, којима стиче широк круг пословних партнера или чијим обављањем долази до сазнања која представљају послов ну информацију или тајну. Уколико дође до престанка радног односа запосленог у скла ду са законом, забрана конкуренције важи најдуже две године по престанку радног односа запосленог. То значи да се запослени обавезује уго вором о раду да у року од две године након престанка радног односа неће примењивати стечена знања и користити круг пословних пријатеља, као ни информације и пословне тајне у своју корист, као ни у корист дру гих правних и физичких лица, до којих је дошао радом код послодавца са којим уго вара забрану конкуренције. Послодавац се истовремено обавезује да запосленом ис плати новчану накнаду, о чијој висини се договарају, односно коју уговарају. Смисао новчане накнаде у овом случају представља неку врсту накнаде штете коју запослени ре ално трпи јер не може у одређеном року да примени стечена знања.

РАДНО ПРАВО

конкретном случају, по налажењу овог суда тужилац пропуштањем да испуни своју за конску обавезу на исплату уговорене накнаде губи могућност позивања на права из одред бе члана 161. став 4. Закона о раду. Како За кон испуњеност услова из одредбе члана 161. став 4. наведеног прописа везује за исплату уговорене накнаде од стране послодавца, ирелевантно је да ли је запослени приликом престанка радног односа код тужиоца захте вао његову сагласност за заснивање радног односа, те давање такве сагласности посло давца, из којих разлога су без утицаја на пра вилност пресуде наводи жалбе у том делу.”

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Варијације приликом уговарања клаузуле забране конкуренције након престанка радног односа запосленог Закон о раду регулише предметну материју у основама, али притом оставља много про стора за варијације при уговарању ове клау зуле. Стога може да се каже да се овде такође примењују општа начела уговорног права, слобода уговарања и аутономија воље, посеб ни институти уговорног права, али и границе постављене Законом о облигационим одно сима. Наведено би значило да стране имају пра во да уговоре да након престанка радног од носа запосленог послодавац може да одлучи да ли ће одржати клаузулу на снази или ће је се одрећи. Такође може да се остави опција да рецимо клаузула важи једну годину, а да након тога послодавац има право избора да обустави њено важење и исплату накнаде или да, ако жели, продужи важење клаузуле на још годину дана. Осим тога, постоји слобода и прили ком уговарања износа накнаде. У пракси се најчешће наилазило на то да се она уговара тако да је послодавац исплаћује бившем за посленом месечно, у износу од 50% основне зараде. То наравно може да буде и већи, али и мањи износ. Уз то, ритам плаћања може да буде такав да се плаћа квартално или пак да се цео износ накнаде плати одједном по пре станку радног односа запосленог. Све је ствар уговора.

Порески третман накнаде на име клаузуле забране конкуренције Важно је сагледати и порески аспект ове накнаде. У томе може да послужи и Мишљење Министарства финансија бр. 01100-325/2015-04 од 14. 10. 2015. године: „Са становишта опорезивања прихода које оства ре физичка лица указујемо на то да, сагласно одредбама члана 1. став 1. и члана 2. став 1. Закона о порезу на доходак грађана, порез на доходак грађана плаћају физичка лица која остварују доходак, на приходе из свих изво ра, осим оних који су посебно изузети тим за коном. Према одредби члана 9. став 1. тачка 8) Закона, порез на доходак грађана не плаћа се на примања остварена по основу накнада материјалне и нематеријалне штете, изузев накнаде за измаклу корист и накнаде зараде (плате), односно накнаде за изгубљену зара ду (плату). Одредбом члана 85. став 1. тачка 16) Закона прописано је да се осталим прихо дима, у смислу овог закона, сматрају и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, који нису опорезиви по дру гом основу у складу са овим законом или нису изузети од опорезивања или ослобођени плаћања пореза по овом закону. Одредбом члана 162. Закона о раду, којим је уређена забрана конкуренције по престан ку радног односа, ставом 1. прописано је да уговором о раду послодавац и запослени могу да уговоре и услове забране конкуренције у смислу члана 161. тог закона, по престанку радног односа, у року који не може да буде дужи од две године по престанку радног од носа. Сагласно ставу 2. тог члана закона, за брана конкуренције може да се уговори ако се послодавац уговором о раду обавеже да ће запосленом исплатити новчану накнаду у уговореној висини. Имајући у виду наведену законску одредбу, према мишљењу Мини старства рада и социјалне политике бр. 01100-617/2008-02 од 19. 9. 2008. године „забрана конкуренције по престанку радног односа може да се утврди само ако се послодавац обавеже уговором о раду да ће запосленом исплатити новчану накнаду. Новчана накна да у овом случају представља врсту накнаде штете коју запослени реално трпи јер не може

У складу са чланом 1. став 2 Закона, информацијама које се штите као пословна тајна сматрају се нарочито: финансијски, еко номски, пословни, научни, технички, техно лошки, производни подаци, студије, тестови, резултати истраживања, укључујући и фор мулу, цртеж, план, пројекат, прототип, код, модел, компилацију, програм, метод, технику, поступак, обавештење или упутство интер ног карактера и слично, без обзира на то на који начин су сачувани или компилирани.

Трајање обавезе чувања пословне тајне и повреда те обавезе Поставља се питање трајања обавезе чувања пословне тајне, при чему ни пракса у том делу није уједначена. Сам Закон у члану 6. наводи да „заштита пословном тајном траје све док су информације које представљају ту тајну чуване као поверљиве.” Одредба је прилично екстензивна по обиму временске заштите, а тако се најчешће и тумачи, па по слодавци са запосленима уговарају да запо слени имају обавезу да пословну тајну чувају током трајања радног односа, као и након престанка радног односа, и то без временског ограничења (заувек).

55 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Заштита пословне тајне – општа правила

Ипак, пословном тајном не сматра се информација која је означена као послов на тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незакони тог акта или поступања домаћег или стра ног физичког и правног лица. Као пословна тајна не могу да се штите ни информације за које је посебним законима прописано да не могу да представљају пословну тајну. Члан 4. став 1. Закона прописује да се пословном тајном сматра било која инфор мација која има комерцијалну вредност зато што није ни опште позната ни доступна трећим лицима која би њеним коришћењем или саопштавањем могла да остваре еко номску корист, а од стране свог држаоца заштићена је одговарајућим мерама, у складу са Законом, пословном политиком, уговор ним обавезама или одговарајућим стандар дима, у циљу очувања њене тајности, при чему би саопштавање исте трећем лицу мог ло да нанесе штету држаоцу пословне тајне. Послодавци најчешће општим актом ре гулишу појам пословне тајне, услове под којима се чува и обезбеђује, као и то да одавање пословне тајне представља повреду радне обавезе и може да буде основ за отказ уговора о раду, али и за накнаду штете. За тим се уговорима о раду/анексима са сваким запосленим појединачно утврђују ближи ус лови заштите пословне тајне.

РАДНО ПРАВО

у одређеном периоду да обавља одређене по слове. Сходно томе, послодавац може нов чану накнаду на име забране конкуренције да исплаћује запосленом само по престанку радног односа, у висини и на начин утврђен уговором о раду, а не за време трајања радног односа.” Имајући у виду наведене одредбе Зако на, као и мишљење Министарства рада и социјалне политике, у случају кад уговором о раду послодавац и запослени уговоре право запосленог на новчану накнаду по основу забране конкуренције по престанку радног односа, тако да послодавац исплату новчане накнаде врши по престанку радног односа у висини и на начин утврђен уговором о раду, то примање представља приход физичког лица који подлеже опорезивању порезом на доходак грађана сагласно члану 85. Закона. Наиме, новчана накнада за коју се послодавац уговором о раду обавезао да ће је исплати ти запосленом због забране конкуренције по престанку радног односа, по својој природи представља накнаду за измаклу корист коју би запослени основано могао да очекује пре ма редовном току ствари да није обавезан на нечињење, због чега трпи штету јер је огра ничен да у будућем периоду (који не може да буде дужи од две године по престанку радног односа) обавља одређене послове и остварује приход по том основу. На новчану накнаду по основу забране конкуренције у случају престанка радног односа не обрачунавају се и не плаћају доприноси за обавезно социјално осигурање.”

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

С друге стране, многи подржавају стано виште да оваква одредба не може да се угово ри законито, већ мора да се одреди трајање чувања пословне тајне, односно мора да се инкорпорира позивање (макар и генерално) на неки други пропис који прописује трајање чувања пословне тајне. Заговорници овог становишта сматрају да не може да се угово ри да је запослени дужан да заувек чува по словну тајну, већ само док се те информације чувају као поверљиве. У случају повреде пословне тајне, посло давац тужбом може да покрене поступак пред судом против запосленог и да захте ва: престанак радњи које могу да доведу до незаконитог прибављања, коришћења или откривања пословне тајне, као и забрану незаконитог прибављања, коришћења или откривања информација које представљају пословну тајну; затим спречавање промета, односно одузимање и повлачење из проме та, измену или уништавање свих предмета који садрже информације које представљају пословну тајну, ако је те податке могуће по средно или непосредно видети или прено сити; накнаду штете, укључујући стварну штету и изгубљену добит, а ако је повреда учињена намерно, послодавац уместо на кнаде имовинске штете може да захтева накнаду до троструког износа уобичајене накнаде коју би примио за конкретни об лик коришћења предмета заштите да је то коришћење било законито; као и отказ уго вора о раду и објављивање пресуде у јавном гласилу о трошку запосленог. Поступак по оваквој тужби је хитан. Тужба због повре де пословне тајне може да се поднесе у року од шест месеци од дана када је послодавац сазнао за повреду и учиниоца, а најкасније у року од три године од дана када је повреда учињена.

Уговорна казна и закључак Закон о облигационим односима у члано вима 270–276. регулише институт уговорне

казне. Начелно, поверилац и дужник могу да уговоре да ће дужник платити поверио цу одређени новчани износ или прибавити неку другу материјалну корист ако не испу ни своју обавезу или ако задоцни са њеним испуњењем (уговорна казна). Уговорна казна не може да буде уговорена за новча не обавезе. Уговорне стране могу да одре де висину казне по свом нахођењу у једном укупном износу, у проценту или за сваки дан задоцњења или на неки други начин, при чему она мора да буде уговорена у фор ми прописаној за уговор из кога је настала обавеза на чије се испуњење односи. Међутим, уговорна казна може да буде примењива и код клаузула забране конкуренције и заштите пословне тајне, имајући у виду да су обе обавезе неновча не. Често се у пракси у уговоре о раду уноси уговорна казна и то је такође прихваћено у судској пракси. Дакле, у случају да запосле ни прекрши неку од ових клаузула, активи ра се уговорена одредба о уговорној казни и, без обзира на то да ли је послодавац за иста претрпео штету или не, има право да од запосленог (или бившег запосленог) потражује накнаду штете у висини уговорне казне (нпр. 1, 5 или 14 нето зарада запосле ног). Ако запослени одбије да исплати износ уговорне казне, послодавац ће ипак морати да подигне тужбу против запосленог, али бар неће морати да доказује штету и њену висину, већ само да је дошло до повреде и да је уговорен одређени износ уговорне казне који је запослени дужан да му плати. Оно што може да се закључи из све га наведеног јесте да односна легислати ва у Републици Србији постоји (мада није довољно развијена и детаљна), али и да још увек недостаје доступна и усклађена судска пракса, што може да представља проблем како самим послодавцима тако и запослени ма. Остаје нада да ће се ствари у том смислу окренути на боље у временима која долазе, а да ће судови у тим предметима судити брже и уједначеније.

Начин и поступак укључивања у обавезно здравствено осигурање лица која нису обавезно здравствено осигурана

Редакција Инг-Про

57 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

аконом о здравственом осигурању („Сл. гласник РС”, број 107/2005, 109/2005 – испр., 57/2011, 110/2012 – одлука УС, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 – одлука УС, 106/2015 и 10/2016 – др. закон – у даљем тексту: Закон), члан 23, дата је могућност лицима која нису обухваћена обавезним здравственим осигурањем да се укључе у ово осигурање како би за себе и чланове своје по родице обезбедили право на здравствену за штиту, као и друга права из овог осигурања. Укључивање у добровољно здравствено осигурање може да буде интересантно за не запослена лица (домаћице, студенти), лица на неплаћеном одсуству, лица којима мирује радни однос, као и за сва друга лица која нису осигурана по другом основу. Приступањем обавезном здравственом осигурању и плаћањем доприноса из својих средстава ова лица стичу статус осигураника и остварују права из обавезног здравственог осигурања под условима, на начин и у садржини и обиму прописаним Законом. Према члану 31. став 4. Закона, лици ма која се укључују у обавезно здравствено

осигурање обезбеђују се права из обавезног здравственог осигурања, и то: право на здравствену заштиту и право на накнаду трошкова превоза у вези са коришћењем здравствене заштите. Наведена права се, осим лицима укљученим у обавезно здрав ствено осигурање, према члану 24. став 2. За кона, обезбеђују и члановима уже породице ових лица, а њима се сматрају: 1) чланови уже породице (супружник или ванбрачни партнер, деца рођена у браку или ван брака, усвојена и пасторчад и деца узета на издржавање); 2) чланови шире породице (родитељи, очух, маћеха, усвојитељ, деда, баба, унучад, браћа и сестре, које осигураник издржава у смислу прописа о породичној заштити, као и про писа о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана). Ванбрачни партнер сматра се чланом уже породице ако са осигураником живи у ванбрачној заједници најмање две године пре дана подношења пријаве на осигурање. Према члану 124. став 5. Закона, Репу блички фонд за здравствено осигурање оп штим актом уређује начин и поступак, као и потребне доказе за укључивање у обавезно здравствено осигурање. На основу овог за конског овлашћења Управни одбор Републич ког фонда за здравствено осигурање донео је Правилник о начину и поступку укључивања

РАДНО ПРАВО

Предмет анализе у овом тексту је нови Правилник о начину и поступку укључивања у обавезно здравствено осигурање лица која нису обавезно здравствено осигурана, који је ступио на снагу 16. јуна 2018. године.

у обавезно здравствено осигурање лица која нису обавезно здравствено осигурана, који је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 44/2018 од 8. 6. 2018. године (у даљем тексту: Правилник). Правилник ступа на снагу 16. 6. 2018. године, а његовим ступањем на снагу престаје да важи Правилник о начину и по ступку укључивања у обавезно здравствено осигурање лица која нису обавезно здрав ствено осигурана („Сл. гласник РС”, бр. 24 /2006, 95/2007 и 23/2009).

РАДНО ПРАВО

Укључивање у обавезно здравствено осигурање према одредбама Правилника

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Правилником се уређују начин, поступак и потребни докази за укључивање у обавезно здравствено осигурање лица која нису оба везно здравствено осигурана на основу зако на којим се уређује здравствено осигурање. Сагласно Правилнику, лице које се укључује у обавезно здравствено осигурање својство осигураника стиче даном подношења захтева за укључивање у обавезно здравстве но осигурање филијали Републичког фонда за здравствено осигурање (у даљем тексту: Републички фонд) на чијем подручју лице има пребивалиште, односно привремени боравак ако је странац (у даљем тексту: ма тична филијала), која својство осигураника утврђује решењем. Овим решењем, које ма тична филијала доноси на захтев лица које се укључује у обавезно здравствено осигурање, утврђује се својство осигураних лица и за чланове уже породице лица које се укључује у обавезно здравствено осигурање, ако нису обавезно здравствено осигурана по другом основу у складу са законом којим се уређује здравствено осигурање. Својство осигураника, односно осигураног лица утврђује се на основу следећих доказа: 1) за осигураника: лична карта на увид, од носно потврда о привременом боравку за странце; 2) за супружника: лична карта на увид, одно сно потврда о привременом боравку за стран це, Извод из матичне књиге венчаних; 3) за ванбрачног партнера: оверена изјава ван брачних партнера да постоји трајна заједница

живота између њих (најмање две године пре дана подношења пријаве на осигурање) и да не постоје законом прописане брачне сметње, као и оверена изјава два сведока да ванбрачна заједница траје дуже од две године и личне карте ванбрачних партнера на увид, односно потврда о привременом боравку за странце као доказ о њиховом заједничком пребива лишту односно боравишту; 4) за дете: Извод из матичне књиге рођених, пријава пребивалишта или лична карта на увид, односно потврда о привременом бо равку за странца, а за дете од 18 до 26 година живота које је на школовању – и потврда о школовању. Решењем које матична филијала доноси на захтев лица које се укључује у обавезно здравствено осигурање утврђује се: ● датум почетка осигурања, ● основица и стопа доприноса за обавезно здравствено осигурање у складу са зако ном којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање и општим актом Ре публичког фонда којим се утврђује основи ца на коју се обрачунава и плаћа допринос за обавезно здравствено осигурање за лица укључена у обавезно здравствено осигурање. Лицу које је укључено у обавезно здрав ствено осигурање, коме је признато својство осигураника, уколико су испуњени услови у вези са претходним стажом здравстве ног осигурања у складу са законом којим се уређује здравствено осигурање, као и члано вима његове уже породице којима је признато својство осигураних лица, матична филијала издаје исправе о здравственом осигурању – картице здравственог осигурања. Претходни стаж осигурања у обавезном здравственом осигурању, за који је уплаћен допринос, матична филијала утврђује увидом у Централни регистар обавезног социјалног осигурања. До испуњења услова у вези са претходним стажом здравственог осигурања, односно до уручења картице здравственог осигурања, овим лицима матична филијала издаје Потврду за коришћење здравствене заштите на Обрасцу ПЗК (у даљем тексту: Образац ПЗК). Лицу које је укључено у обавезно здрав ствено осигурање и члановима његове уже

Претходни стаж осигурања као услов за укључивање у обавезно здравствено осигурање

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

59 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Како се види из одредби Правилника, за укључивање у обавезно здравствено оси гурање од лица које се укључује тражи се да има тзв. „претходни стаж”. Наиме, према члану 32. Закона, за остваривање права из обавезног здравственог осигурања осигура ник мора да има стаж осигурања у обавезном здравственом осигурању у својству осигура ника, у складу са Законом, у трајању од: ● најмање три месеца непрекидно или ● шест месеци са прекидима у последњих 18 месеци, пре почетка коришћења права из обаве зног здравственог осигурања (претходно осигурање). У претходно осигурање рачуна се време од дана када је осигураник стекао својство осигураника у складу са Законом, за које је уплаћен допринос. Овај претход ни стаж доказује се потврдом послодавца, потврдом Пореске управе и здравственом књижицом, односно потврдом надлежне филијале у случају непоседовања здравстве не књижице.

РАДНО ПРАВО

породице картицу здравственог осигурања, односно Образац ПЗК оверава матична филијала, уз доказ да је доспели допринос плаћен, на рок прописан општим актом Ре публичког фонда којим је уређена испра ва о здравственом осигурању и посебна исправа за коришћење здравствене зашти те. Матична филијала утврђује да је плаћен доспели допринос увидом у податке о упла тама извршеним у складу са законом којим су уређене платне услуге и законом којим је уређен електронски документ, електронска идентификација и услуге од поверења у елек тронском пословању или на основу уплатни це са потврдом носиоца платног промета о извршеној уплати. Изузетно, за чланове уже породице лица које је укључено у обавезно здравствено осигурање, старости од 18 до 26 година живота, која се налазе на школовању, картицу здравственог осигурања, односно Образац ПЗК оверава матична филијала, уз потврду да је осигурано лице на школовању. Лице које је укључено у обавезно здрав ствено осигурање дужно је да обавести ма тичну филијалу о променама насталим за време здравственог осигурања у року пропи саном законом којим се уређује Централни регистар обавезног социјалног осигурања.

РАДНО ПРАВО

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Овим законом, који се примењује од 1. 1. 2019. године, из режима слободног утврђивања зарада од стране послодавца на основу елемената из Закона о раду прелази се у уређен систем дефинисања плата запослених по принципима и на основу елемената који важе за остале делове јавног сектора. Редакција Инг-Про

ародна скупштина Републике Србије донела је Закон о платама запосле них у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, који је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 47/2018 од 20. 6. 2018. године (у даљем тексту: Закон). За кон је ступио на снагу 28. 6. 2018. године, а примењује се од 1. јануара 2019. године. Законом се уређује плата, накнада плате, накнада трошкова и друга примања запосле них: 1) у јавним агенцијама и другим правним ли цима на које се примењују прописи о јавним агенцијама, и 2) у другим органима и организацијама које је основала Република Србија, аутономна

покрајина или јединица локалне самоуправе, на које се не примењују прописи о платама у државним органима, органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или јавним службама, изузев на запослене у организацијама које обављају делатност у складу са прописима о привредним друш твима, а нису основане као привредна дру штва и у организацијама са статусом лица у финансијском сектору. Закон се не примењује на запослене у јавним предузећима и привредним друш твима која је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, на запослене у Народној бан ци Србије, организацији надлежној за за штиту конкуренције, Регулаторној агенцији за електронске комуникације и поштанске услуге, Регулаторном телу за електронске медије, јавним медијским сервисима и ор ганима и организацијама које су основане међународним уговором или у којима се пла те одређују у складу са међународним угово ром.

Разлози за доношење Закона

Запослени у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: запо слени), остварују право на плату, накнаду плате, накнаду трошкова и друга примања у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору и овим законом. На примања запослених која нису уређена законом којим се уређује систем плата

61 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Остваривање и заштита права на плату, накнаду плате и друга примања

РАДНО ПРАВО

Закон о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 108/2016 и 113/2017), као системски закон према чијој се изричитој одредби доноси Закон, усвојен је у ситуацији изразите фраг ментарности прописа о платама и зарадама у јавном сектору. Уређењем плата и других примања запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Ре публика Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у овом зако ну се, следећи циљеве утврђене системским законом о платама, остварује успостављање уједначеног и финансијски одрживог система финансирања плата у овом делу јавног сек тора и његовог уједначавања са принципима који се примењују на остале делове јавног сектора. Законом се из режима слободног утврђивања зарада од стране послодавца на основу елемената из Закона о раду прелази у уређен систем дефинисања плата запослених по принципима и на основу елемената који важе за остале делове јавног сектора. Приближан број јавних агенција и дру гих организација на које се Закон примењује износи око 40. Број запослених у јавним агенцијама, према подацима из Реги стра запослених, изабраних, именованих, постављених и ангажованих лица код корис ника јавних средстава, за четврти квартал 2017. године износи око 1650 лица запосле них на неодређено време.

запослених у јавном сектору и овим зако ном, примењују се општи прописи о раду, односно општи акт. Запослени има право на основну плату, која се одређује множењем основице са коефицијентом за обрачун плате, за рад но место за које је закључио уговор о раду, односно на које је премештен у складу са За коном. При томе: 1) Основица за обрачун и исплату месечне плате запослених утврђује се у складу са за коном којим се уређује систем плата запо слених у јавном сектору и јединствена је за све запослене код послодавца. 2) Коефицијент за обрачун плате утврђује се вредновањем на основу критеријума сло жености послова који се обављају, потребне компетентности за рад на тим пословима, одговорности за рад и доношење одлука у обављању послова, аутономије у раду, захтеване пословне комуникације и усло ва рада, као и сврставањем у одговарајуће платне групе и платне разреде, утврђене законом којим се уређује систем пла та запослених у јавном сектору. Приме на критеријума и мерила врши се оценом њихове заступљености у описима послова одређеног радног места и то тако што сва ки критеријум остварује одређено процен туално учешће у укупној вредности радног места, и то: сложеност послова представља 25% вредности, компетентност 23%, одго ворност 20%, аутономија у раду 15%, по словна комуникација 8% и услови рада 9% вредности. Сврставање радних места у платне групе и платне разреде врши се тако што се радна места на којима се обављају послови исте или сличне захтевности, при меном наведених критеријума, сврставају у исту платну групу и исти платни разред, у складу са општим описом платне групе утврђеним законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору. Лицу које заснива радни однос почет ни коефицијент радног места чије послове обавља одређује се уговором о раду, а из узетно, лице које има радно искуство на пословима радног места на којима заснива радни однос у трајању од најмање осам годи на и посебна знања којима може да допринесе

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

унапређењу рада и квалитету обављања по слова на свом радном месту, уговором о раду може да се одреди већи коефицијент у распо ну до два платна разреда у односу на платни разред платне групе у коју је његово радно место сврстано. Почетни коефицијент за обрачун и испла ту плате на одређеним пословима може да се увећа до 20% своје вредности (у даљем тексту: корективни коефицијент) ако су кумулатив но испуњени следећи услови: 1) ако је потребно обезбедити запошљавање или одржати запосленост на пословима на којима се захтевају специјалистичка знања и стручност; 2) ако се послови исте врсте и сложености на тржишту вреднују више од таквих послова код послодавца; 3) ако тржиште рада нуди ограничен број квалификованих лица за те послове. Корективни коефицијент, изузетно, може да се утврди и изнад 20% у оквиру укупних средстава за плате утврђених финансијским планом. Послови на којима може да се утврди корективни коефицијент, висина коректив ног коефицијента и период за који се врши корекција коефицијента, утврђују се актом послодавца, уз сагласност оснивача. Осим поменутог корективног коефи цијента, запослени остварују и право на увећање плате по основу постигнутих резул тата рада, односно оствареног радног учинка изнад стандардног или очекиваног, које може да износи до 30% његове основне плате, што може да се оствари у складу са општим актом послодавца. Запослени остварује право на друга увећања плате за рад ноћу, рад на дан пра зника који није радни дан, прековремени рад, приправност и минули рад, применом закона којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору.

Право на накнаду плате Запослени остварује право на накна ду плате у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору.

Право на остале накнаде Закон утврђује права запослених и на дру га примања, а конкретно: ● Запослени остварује право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада (у даљем тексту: накнада за превоз) у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз, у складу са општим актом. ● Запослени остварује право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи или иностранству, за смештај и исхрану док ради и борави на терену и на накнаду трошкова који су изазвани привре меним или трајним премештајем у друго ме сто рада, ако остваривање наведених права није обезбеђено на другачији начин, сходном применом прописа који се односе на државне службенике и намештенике. Општим актом могу да се уреде накнаде других трошкова који произлазе из обављања послова запосле ног у складу са обезбеђеним финансијским средствима за те намене. ● Запослени има право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у висини утврђеној актом Владе којим се, у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сек тору, утврђује накнада наведених трошкова. ● Запослени остварује право на отпремни ну у случају престанка радног односа због испуњења услова за остваривање права на пензију, у висини три просечне плате код послодавца, односно три просечне плате за посленог, односно три просечне зараде у Ре публици Србији, у зависности од тога шта је за њега повољније. ● Запосленом коме престаје радни однос услед технолошких, економских или органи зационих промена због престанка потребе за обављањем одређеног посла или смањења обима посла (у даљем тексту: вишак запо слених) послодавац је дужан да исплати от премнину као меру материјалне накнаде и привременог обезбеђења њега и његове поро дице, насталих због престанка радног односа и привремене незапослености. Висина ове отпремнине утврђује се у виси ни збира трећине просечне плате запосленог

за сваку навршену годину рада код свих по слодаваца одређених законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору. За утврђивање ове отпремнине рачуна се време проведено у радном односу код послодавца у јавном сектору који је престао да постоји, од носно променио облик организовања, ако је за време рада запосленог његов оснивач била Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. ● Општим актом послодавца могу да се утврде право на јубиларну награду и друга примања, у складу са општим прописима о раду.

Прелазне одредбе Закона

РАДНО ПРАВО 63 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

1. Послодавци на које се односи овај закон дужни су да у року од шест месеци од његовог ступања на снагу министарству надлежном за послове државне управе и локалне самоупра ве доставе попис радних места садржаних у акту о систематизацији, опште/типичне опи се послова који се обављају на тим радним местима и захтеве за њихово обављање, ради објављивања тих података у Општем катало гу радних места. 2. Послодавци су дужни да у року од 30 дана од доношења свог општег акта о сврставању радних места запослених у платне групе и платне разреде и одређивању почет ног коефицијента, министарству надлежном за послове државне управе и локалне само управе доставе податке о платним групама и платним разредима у које су сврстана радна места, ради објављивања тих података у Оп штем каталогу. 3. Изузетно, основица за обрачун и испла ту плата за 2019. годину утврдиће се одлуком органа управљања, тако да се, применом овог закона и закона којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору, трошкови за пла те и друга примања запослених у 2019. години крећу у оквиру расположиве масе средстава за плате, утврђене донетим финансијским плановима тих правних лица, при чему она не може бити већа од јединствене основице утврђене Законом о буџету за 2019. годину. До доношења финансијских планова за 2019. годину запослени задржава право на исплату затечене плате за своје радно место, а исплата

плате се, у складу са овим законом, врши од наредног месеца од месеца у којем су донети финансијски планови. 4. Платна група, платни разред и кое фицијенти за запослене који су у радном односу на дан почетка примене овог закона одређују се према платној групи, платном ра зреду и почетном коефицијенту радног места чије послове запослени обавља, одређеном у складу са одредбама овог закона. За запосленог који је у радном односу на дан почетка приме не Закона имао уговором о раду утврђену ос новну зараду у већем износу од основне зараде утврђене на основу елемената из општег акта послодавца (сагласно члану 107. став 4. Зако на о раду), може да се одреди већи почетни коефицијент у распону до два платна разреда у односу на платни разред платне групе у коју је његово радно место сврстано. 5. Запослени чија би основна плата, увећана за остварени радни учинак, при меном закона којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору и овог закона, била мања од затечене плате на радном месту чије послове обавља на дан почетка примене Закона, утврђене у складу са законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору, задржава право на исплату затечене плате, коју је имао до почетка примене Зако на, све док његова основна плата, увећана за радни учинак применом одредаба Закона, не достигне плату коју је имао. 6. Одредбе колективног уговора који је на снази на дан ступања на снагу Закона, које нису у супротности са Законом, остају на снази до закључивања колективног уговора у складу са Законом и законом којим се уређује систем плата запослених у јавном сектору, односно до истека важења колективног уго вора. Послодавци који права, обавезе и одго ворности запослених из радног односа на дан ступања на снагу Закона уређују Правилни ком о раду, дужни су да ускладе Правилник о раду са одредбама Закона – до почетка при мене Закона. 7. Поступци одлучивања о правима, оба везама и одговорностима запослених, који су започети до ступања на снагу Закона, окончаће се применом прописа према којима су започети.

Одговорност стамбене зграде, власника и других лица за штету која потиче од зграде

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Уз примере из судске праксе анализирано је питање одговорности за штету која потиче од зграде.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Снежана Марјановић, судија Првог основног суда у Београду

државање стамбених зграда било је регулисао Законом о становању из 1992. године, када су станови у стамбеним зградама највећим делом били у друштвеној односно државној својини. Крајем 1993. године највећи број станова био је приватизован. Kако би се регулисали односи власника станова у вези са одржавањем и коришћењем стамбених зграда и њених посебних делова, донет је Закон о одржавању стамбених зграда 1995. године. Закон о основама својинскоправних односа регулисао је ову проблематику у члану 19. који наводи да власници станова на заједничким деловима зграде имају право заједничке недељиве својине. Према важећим прописима, до 2016. године ти заједнички делови и одговорности нису били јасно дефинисани, што је стварало бројне проблеме у управљању и одржавању стамбених зграда и примени прописа. Закон о становању који је примењиван до 2016. године дефинисао је јавни интерес, али само декларативно, јер су средства за његово остваривање, која су се очекивала од приватизације станова, обезвређена хиперинфлацијом већ на самом почетку његове примене. Резултат ове приватизације је, како то Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наводи у разлозима за измену прописа, феномен „сиромашних власника”, који немају довољно средстава да плаћају трошкове поседовања имовине, што се посебно односи

на трошкове инвестиционог одржавања и унапређења стамбених зграда. Велики број стамбених зграда пропадао је због неодржавања или недовољно професионалног одржавања, а догађало се да буду угрожени и животи корисника, али и трећих лица. Надлежне институције у области одржавања стамбених зграда нису биле делотворне нити су прописи били јасни и применљиви у области надзора. Регулисање ове проблематике је, поготово у градским подручјима, од изузетног значаја. Нови Закон о становању и одржавању зграда („Сл. гласник РС”, бр. 104/2016 – у даљем тексту: Закон) много детаљније је регулисао обавезе власника и одговорност за штету која потиче од зграда, и то управљање зградом, коришћење и одржавање зграде, заједничких и посебних делова зграда, надзор над применом одредаба овог закона и друга питања од значаја за стамбену политику. Знатно детаљније него до тада регулисао је и обавезе и одговорности власника станова и начин управљања зградом. Овим законом се повећавају обавезе грађана, пре свега у смислу повећања одговорности у односу на одржавање њихове имовине, како се неиспуњењем истих не би угрозила њихова имовина, као и имовина и права других лица, а повећава се и одговорност државних органа у смислу прецизног утврђивања обавезе у контроли и надзору у сектору становања, као и за вођење регистара и евиденција.

Активна легитимација и постојање штете Када се покреће парнични поступак за накнаду штете која потиче од зграде прво мора

(Одлука Жупанијског суда у Сплиту, Гж-1065/08 од 11. 3. 2010)

Пасивна легитимација и постојање узрочне везе Пасивна легитимација зависи од тога ко је одговоран за насталу штету. Одговорност за штету регулисана је Законом о облигационим односима. Онај ко другоме проузрокује штету дужан је да је накнади уколико не докаже да је штета настала без његове кривице. Кривица постоји када је штетник проузроковао штету намерно или непажњом. За штету од ствари или делатности од којих потиче повећана опасност штете за околину одговара се без обзира на кривицу. Значи да одговорност може бити двојака, и то по основу кривице или по основу поседовања опасне ствари уколико у конкретном случају може да се сматра да зграда представља опасну ствар. Разликовање ова два вида одговорности битно је у погледу терета доказивања који је у првом случају на тужиоцу, а у другом на страни туженог који доказује да штета не потиче од опасне ствари. Одговорност у случају када штета настане од стамбених, пословно-стамбених или пословних зграда регулисана је Законом о облигационим односима и Законом о становању и одржавању зграда. И Закон о планирању и изградњи (члан 159) предвиђа да власник објекта за који је издата употребна дозвола

65 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Из образложења: Предмет спора је захтев за накнаду материјалне штете тужиљи која је настала услед оштећења у њеном стану због продора влаге. Захтев се темељи на тврдњи да тужени, као власници поткровља, посебног дела исте зграде у којој је њен стан, нису извршили потребну санацију крова нити су то њој допустили. У поступку је утврђено да је тужиљи у њеном стану као посебном делу зграде наступила штета у виду оштећења услед продора влаге. Узрок те влаге, међутим, не представља било какво стање (дотрајалост, квар или сл.) посебног дијела некретнине у власништву тужених, при чему би тужени одговарали тужиљи за штету због пропуста у прописаним дужностима одржавања посебног дела некретнине. У поступку је утврђено да је узрок влаге дотрајала кровна конструкција која представља заједнички конструктивни елемент стамбеног објекта, те дотрајали хоризонтални поцинчани олук за одвод кишнице – заједнички уређај зграде. Будући да је извор штете дерутност заједничких делова и уређаја некретнине, то је, како по начелима облигационог права тако и по прописима стварног права, одржавање

заједничких делова и уређаја некретнине (уз сношење трошкова за исто) једнако обавезујуће за све сувласнике, што значи и за тужиљу, а не само за тужене. Ни сама тужиља није извршавала своју обавезу одржавања заједничких делова и уређаја некретнине, нити се користила својим овлашћењем да, независно од пристанка тужених, предузме нужне мере поправки због опасности, тако да при таквој својој пасивности не може основано да тражи од тужених накнаду ове штете. Општа начела облигационог права не толеришу радње, али ни пропусте оштећеног који се рефлектујуу на настанак и опсег штете. Оштећени је обавезан да настоји да спречи настанак штете (ВСРХ – Гзз 14/00 од 30. 10. 2003), а тужиља је то у датом случају не само могла него и требала да учини.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

да се утврди постојање штете и оштећеног лица. Питање активне легитимације ретко се поставља у пракси. Довољно је доказати да је тужилац претрпео штету. Постоји могућност да штету од зграде претрпе власници посебних делова зграде, корисници или трећа лица. Активно је легитимисано свако лице које претрпи материјалну или нематеријалну штету која потиче од зграде. Када су у питању трећа лица и корисници који нису чланови породичног домаћиства власника, њихова активна легитимација није спорна јер немају никакве везе и одговорности у вези са зградом. Да ли ће власник зграде или њеног дела имати право на накнаду штете, зависи и од његовог понашања као власника дела зграде. Мора се проценити да ли је власник предузео све потребне мере да до штете не дође и да се њен обим смањи, сходно члану 192. Закона о облигационим односима.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

обезбеђује извођење радова на инвестиционом и текућем одржавању објекта, као и редовне, ванредне и специјалистичке прегледе објекта, у складу са посебним прописима. Када су у питању зграде које су у влас ништву једног лица, небитно за коју се намену користе, нема дилеме да за било какву штету која потиче од било ког дела зграде одговара њен власник. Власник зграде или посебног дела зграде постаје изградњом објекта и добијањем употребне дозволе, што је основ за укњижбу сходно члану 74. Закона о државном премеру и катастру. На основу правног посла право својине на непокретности стиче се уписом у јавну књигу, према члану 33. Закона о основама својинскоправних послова. Стицањем права својине на посебном делу зграде стиче се и право својине над заједничким деловима зграде, право учешћа у управљању стамбеном заједницом и право сусвојине на земљишту на коме је зграда изграђена, односно земљишту које служи за редовну употребу зграде. Стога и за обавезе по основу накнаде штете која потиче од стамбене зграде одговарају лица која су у време настанка штете била власници посебног дела зграде. Нови власник не може да одговара за штету која је настала пре стицања права својине, без обзира на околност да је тужба за накнаду штете поднета у време када је он постао власник. У том случају он не би био пасивно легитимисан. Честе су ситуације да се закључи уговор о купопродаји и купац се усели у стан, али се не изврши промена у катастру непокретности. У том случају сигурно ће се ценити ко је у поседу стана и водити рачуна и о начелу савесности и поштења. Чињеница ко користи стан може да се доказује свим доказним средствима, како исправама надлежних комуналних предузећа (Инфостан, ЕПС, ПТТ или кабловски оператер) тако и саслушањем сведока и странака. У осталим случајевима одговорност зависи од тога да ли је штета настала као последица пропуста у одржавању посебног дела зграде или заједничких делова зграде. Ако штета потиче од посебног или само сталног дела зграде, нема дилеме да за штету

одговара власник посебног дела зграде. Власници или корисници самосталних делова зграде имају обавезу да одржавају своје делове зграда на начин којим се обезбеђује функционалност тог дела зграде према прописима који ближе одређују њихову функционалност и на начин којим се елиминише опасност од наступања штете или немогућност коришћења других делова зграде. Власник посебног дела, односно власник самосталног дела зграде дужан је да одржава заједнички део зграде који чини саставни део његовог посебног односно самосталног дела зграде у границама могућности вршења овлашћења употребе тог дела (члан 14. став 3). Из образложења: Тужилац је задобио лаку телесну повреду тако што се оклинзуо на леду који се створио од изливања воде са расхладног уређаја – климе која је постављена на зиду пословног објекта у власништву туженог. Тужени је, као власник климе, одговоран за насталу штету и дужан је да, као њен ималац, надокнади насталу штету тужиоцу јер није доказао да цурење из његове климе није био узрок штете. (Пресуда Вишег суда у Београду, Гж.бр. 3752/12 од 18. 9. 2013)

За штету проузроковану неисправним лифтом у згради одговорни су и етажни власници. (Врховни суд Србије, Рев. 1065/85)

Уколико се неспорно ради о штети која је настала услед пропуста у одржавању заједничких делова зграде, на којима, сходно Закону о основама својинскоправних односа, постоји заједничка недељива својина, онда власници свих посебних делова зграде, који користе заједничке делове, одговарају за штету која потиче од наведених заједничких делова зграде. Према члану 47. Закона, стамбена зајед ница одговара, али само за штету која проистекне услед неизвршења или не правилног извршења послова који су у њеној надлежности. Надлежности стамбене заједнице преко скупштине зграде јесу управљање зградом у делу који се односи на одржавање зграде, организовање послова

67 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

власника стана на последњем спрату услед цурења крова. Да ли у том случају власници који су доказано захтевали предузимање активности одговарају за штету коју нису скривили и на који начин? Теоријски је, према важећим прописима, одговорност на стамбеној заједници и власницима посебних делова. Стамбену заједницу чине сви власници посебних делова зграде. Она има статус правног лица, који стиче оног тренутка када најмање два лица постану власници два посебна дела зграде. Стамбена заједница има текући рачун. Поставља се питање на који начин ће се штета надокнадити, чак и да се утврди одговорност стамбене заједнице, уколико на рачуну стамбене заједнице нема средстава за исплату штете. У извршном поступку ће рачун стамбене заједнице бити блокиран и неће бити могућности за функционисање и њен даљи рад. Оштећена лица ће у том случају и после спроведеног поступка имати проблем у спровођењу одлуке суда и наплати штете. Према члану 69. Закона, за штету која проистекне од заједничних делова зграде одговара стамбена заједница, а супсидијарно и власници посебних делова зграде ако стамбена заједница не надокнади штету у року који је одлуком надлежног органа одређен за накнаду штете. То може да доведе до тога да оштећени води поступак против стамбене заједнице и када не успе да се наплати по пресуди, подноси нову тужбу против власника станова. Након тога ће власник који исплати штету, уколико не дође до исплате, морати да поднесе тужбу и да од осталих власника тражи наплату сразмерног дела штете. Ово законско решење може довести до умножавања судских спорова и створити компликоване ситуације у погледу регреса власника посебних делова зграде који плате штету. Они нису били у прилици да учествују у судском поступку против стамбене заједнице, а одговорност је утврђена у том поступку. Да ли ће се у погледу оспоравања утврђеног чињеничног стања поново изводити докази и како ће суд ценити ту пресуду против стамбене заједнице, на пракси је да одговори у наредном периоду у сваком конкретном случају.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

одржавања и предузимање радова који се односе на заједничке делове зграде. Одлуке скупштине зграде о овим питањима, уколико то није другачије регулисано правилима власника у складу са чланом 17. став 3. Закона (који се доноси једногласном одлуком свих власника), доносе се обичном већином гласова присутних чланова који имају право гласа у складу са чланом 44. Закона. Кворум за одлучивање и рад седнице скупштине чини обична већина укупног броја гласова чланова. Из тог разлога битне одлуке о одржавању зграде и предузимању радова или непредузимању ових активности може да донесе 1/4 власника у згради. Ова одредба је посебно дискутабилна у ситуацији када није било могуће одржати седницу због недостатка кворума. За рад поновљене седнице довољан је кворум који чини 1/3 укупног броја чланова, јер је и тада за одлуку довољна сагласност 1/6 власника. То би значило да у згради од 12 власника, одлуку о поправци крова, коју ће сви морати да плате, могу да донесу и 2 власника стана. Уколико је власник посебног дела недоступан, његов глас се не урачунава у кворум, односно у укупан број гласова у поступку одлучивања. Сматра се да је власник посебног дела недоступан уколико се три пута узастопно не одазове на седницу скупштине стамбене заједнице на коју је уредно позван, а да при томе није обавестио управника, односно стамбену заједницу о разлозима свог неодазивања. Сматра се да је власник посебног дела уредно позван истицањем обавештења о дану, часу и месту одржавања седнице скупштине, са предложеним дневним редом, на видљивом месту у простору који је заједнички део зграде и који је у свакодневној употреби власника посебних делова (улаз, ходник и сл.). То је озбиљна санкција за неактивност власника, а законско решење намеће власницима активно учешће у управљању зградом и присуство. Ипат, то може да доведе и до извесног броја поступака за оспоравање тако донетих одлука у погледу ваљаности. Поставља се и питање права мањине, а посебно у ситуацији када већина одлучи да неће предузимати потребне радове на одржавању зграде, па услед тога настане штета за трећа лица или на пример за

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Стамбена заједница је одговорна и за штету која настане од дела зграде када није могуће утврдити од ког посебног или само сталног дела зграде потиче штета (члан 47. став 2. Закона). Према ставу 3. овог члана и члану 69, у том случају заједно са стамбеном заједницом за штету одговарају солидарно и сви власници посебних, односно самосталних делова. За евентуалну одговорност довољно је да није могуће утврдити од ког посебног дела потиче штета. Ова одредба разрешава спорне ситације када није могуће утврдити од ког посебног дела зграде потиче штета на добар начин по оштећеног и то на исти начин како је прописано у члану 206. ЗОО-а. Било би добро за оштећене да је солидарна одговорност власника станова изричито прописана и за штете за које се зна да потичу од заједничних делова зграде. Све ове ситуације доводе оштећеног у правно и чињенично компликоване ситуације и због рокова застарелости потраживања у односу на разне могуће тужене, што може бити неповољно за њега. Може изазвати и велике трошкове тужиоцу у ситуацији када је обавеза власника и стамбене заједнице солидарна. У току поступка који је покренут против власника и стамбене заједнице вештачењем се утврди, на пример, да штета потиче од заједничких делова зграде и тада је одговорност власника супсидијарна. Такве ситуације ће, што се трошкова поступка тиче, морати да буду посебно цењене у складу са циљем због кога је Закон донет. Ако зграда нема ниједан посебан део намењен за становање – пословне зграде, власници посебних делова оснивају правно лице – удружење у складу са Законом о удружењима. У том случају се надлежност скупштине и заступника удружења поклапа са надлежношћу скупштине и управника стамбене заједнице. Из образложења: Тужена стамбена зграда је одговорна за штету јер је требало да обезбеди упозорење на могуће опасности од врата (сликовно, графичко или текстуално) у зони врата, пошто она имају концепцијски недостатак који, ако

се поступа по упутству, не би смео да буде проблем, а таквог упутства није било. (Пресуда Вишег суда у Београду, Гж.бр. 1156/12 од 13. 3. 2013)

Стамбена заједница може да закључи уговор о осигурању од одговорности за штете причињене трећим лицима услед неодржавања, односно неправилног одр жавања зграде, на начин и под условима утврђеним законом којим се уређује делатност осигурања и законом којим се уређују облигациони односи, према члану 48. Закона. У том случају, према члану 940. ЗОО-а, може бити пасивно легитимисан и осигуравач са којим је закључен уговор о осигурању за штету. Осигуравач у том случају сноси одговорност само до износа своте осигурања. Како закон не предвиђа осигурање као обавезу нити одређује своту осигурања, није вероватно да ће зграде ову могућност често користити иако би могла бити од велике користи и власницима и оштећенима. Уколико оштећени има сазнања о закљученом уговору о осигурању, може да се обрати осигуравачу, али ће и зграда у ситуацији постављања одштетног захтева то сигурно истаћи. Нема обавезе оштећеног да се обрати осигуравачу, али у случају мањих штета у оквиру суме осигурања то може бити корисно. Према члану 60. Закона, обавезу да одржавају зграду тако да од зграде, односно заједничких делова зграде не прети опасност настанка штете, имају сви власници. Власници или корисници самосталних делова зграде имају обавезу да одржавају своје делове зграда на начин којим се обезбеђује функционалност тог дела зграде према прописима који ближе одређују њихову функционалност и на начин којим се елиминише опасност од наступања штете или немогућности коришћења других делова зграде. Одржавање зграде уговором може да се повери прав ним лицима или предузетницима који се баве пословима одржавања зграде. Стога пасивно легитимисана могу бити и та лица којима је поверен посао одржавања зграде. На основу уговора са стамбеном заједницом на основу одлуке скупштине та лица обављају послове одржавања. Од садржаја поменутог уговора зависи и евентуална одговорност тих

лица. Уколико су она била дужни да контролишу стање зграде, па нису евидентиралиа проблеме који су могли да буду уочени, то је њихов пропуст у раду, за који су одговорни стамбеној заједници и оштећеном лицу. Ако предузеће коме је поверен овај посао од стране зграде не извршава тај посао или га нередовно и неадекватно обавља, и то може бити основ за одговорност. До сада је већина зграда у већим градовима ове уговоре закључивала са постојећим комуналним предузећима за одржавање зграда.

Тужени ЈКП „Стан” је, сходно уговору о уступању послова на одржавању стамбене зграде, имао обавезу да обавља радове на текућем и инвестиционом одржавању стамбене зграде. Како је у првостепеном поступку утврђено да је сачињен радни налог за сервис лифта, са описом сервиса – редован месечни сервис лифта, који су потписали сервисери и председник скупштине станара, као и да је тужени поднео захтев за издавање сертификата о контролисању лифта у предметној стамбеној згради, те да је по његовом захтеву сертификат и издат са роком важења до 18. 12. 2013. године (предметни догађај је био дана 22. 1. 2013. године – у периоду важења

(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, Гж-1107/14 од 28. 4. 2015)

Уколико сва ова лица не организују одржавање у складу са Законом, а услед тога могу да настану штетне последице по живот и здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности, радове на одржавању зграде преузима јединица локалне самоуправе. Стога се, према Закону о локалној самоуправи, као пасивно

69 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж 11030/10 од 12. 1. 2012)

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Из образложења: Тужени ЈКП „Водовод” је комунално предузеће и његова делатност је, између осталих, и одржавање јавне канализације, што је комунална делатност и тужени, по одредби из чл. 184. ЗОО-а, одговара за штету насталу у вези са вршењем комуналне делатности. Тужени, као комунално предузеће, има обавезу контроле исправности објеката и уређаја кућне канализације, а када власник објекта пропусти да предузме мере на заштити и одржавању канализационих објеката и инсталација у исправном стању – да отклони неисправност о трошку власника. За штету која је последица не само неисправности шахте већ и пропуста туженог у контроли исправности објеката и уређаја кућне канализације, могао би да одговара тужени поред власника објекта.

сертификата), те да су из ЈКП „Стан” у предметну стамбену зграду долазили радници на уобичајену контролу лифта, тужиоци нису доказали да тужени приликом одржавања лифта није поступао у складу са одредба ма наведеног уговора, тј. да није уредно обављао радове тзв. текућег одржавања, у које спада и одржавање лифта, нити да је учинио било који пропуст услед кога је дошло до „заробљавања” малолетне тужиље у лифту, те нису доказали постојање узрочно-последичне везе између дужности туженог да уредно обавља радове на текућем одржавању стамбене зграде, с једне стране, и настанка штетног догађаја, с друге стране. Поред тога, у чињеничном стању је утврђено како редовно функционише лифт у исправном стању у ситуацији када се у њему налази само једна особа испод фабрички прописане тежине, као што је у конкретном случају млдб. тужиља која је остала сама у лифту услед пада мајке (којој су руке биле заузете ношењем терета). С обзиром на то да је утврђено да се лифт у мировању понаша као да у њему нема никога (затворена спољна врата, угашено светло), а лифт који се активира и покреће јер га је неко позвао, креће се испрекидано јер приликом поласка патос на коме се дете налази активира контакт и он доводи до заустављања лифта, овај суд је заузео становиште да тужиоци нису доказали да је штетни догађај последица неисправног функционисања лифта, односно пропуста туженог да уредно одржава лифт, него је то редовно функционисање исправног лифта у ситуацији када се у њему налази особа испод фабрички прописане тежине, а лифт је споља активиран. Сходно томе, тужени није одговоран за накнаду штете коју су тужиоци критичном приликом претрпели.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

легитимисана може појавити и јединица локалне самоуправе, односно општина и град у коме се зграда налази, уколико пропусти да поступи по члану 61. Закона. У циљу спречавања настанка штетних последица, јединица локалне самоуправе може одлуком да утврди урбанистичке зоне или блокове за које прописује обавезу извршења одређених активности у одржавању зграде, односно обавезно инвестиционо одржавање и унапређење својстава зграде, уз могућност да се обавеза предузимања тих активности, ако их не предузму лица из члана 15. овог закона, по основу налога надлежног органа испуни принудно на терет обавезних лица. У том случају јединица локалне самоуправе има право регреса лицу које је било дужно да само предузме те активности. Јединица локалне самоуправе може да оснује правно лице за обављање послова од јавног интереса у области становања. Ради остваривања јавног интереса у складу са чланом 2. овог закона, јединица локалне самоуправе донеће акт о минималној висини износа о текућем одржавању зграда, акт о висини износа накнаде коју плаћају власници посебних делова у случају принудно постављеног професионалног управника, као и акт о минималној висини износа издвајања на име трошкова инвестиционог одржавања заједничких делова зграде. Јединица локалне самоуправе може одлуком да пропише обавезу одржавања спољног изгледа зграде (фасаде) и забрану промене спољног изгледа (забрана постављања клима-уређаја на видљивом делу зграде и сл.), уз прописивање различитих степена обавезности одржавања спољног изгледа зграде у зависности од урбанистичке зоне или блока у коме се зграда налази. Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је под бројем 110-0079/2017-12, дана 25. маја 2017. године донео Правилник о врсти, обиму и динамици активности текућег и инвестиционог одржавања зграда и начину сачињавања програма одржавања („Сл. гласник РС”, број 54 од 31. 5. 2017). Тим правилником ближе се прописује, врста, обим и динамика активности текућег и инвестиционог одржавања

зграда и начин сачињавања програма одржавања зграде. У члану 2. предвиђа се да се, у циљу спречавања оштећења која настају употребом зграде или ради отклањања тих оштећења, спроводе активности текућег одржавања зграде које се састоје од прегледа, поправки и предузимања превентивних и заштитних мера, односно предузимања свих активности којима се обезбеђује одржавање зграде на задовољавајућем нивоу употребљивости. Под задовољавајућим нивоом употребљивости подразумева се стање зграде и њених елемената које је у складу са техничком документацијом на основу које је зграда изграђена и прописима који уређују област изградње, односно да је зграда безбедна за коришћење. У циљу побољшања услова коришћења зграде спроводе се активности на инвестиционом одржавању којима се побољшавају карактеристике постојећих елемената зграде у односу на изведено стање, њиховом заменом елементима бољих карактеристика, односно дужег века трајања. Активности текућег и инвестиционог одржавања обављају се на заједничким деловима у складу са Програмом одржавања зграде. Управник, односно професионални управник предлаже Програм одржавања и стара се о његовој реализацији. Програм одржавања зграде доноси се на основу Извештаја о провери стања зграде који садржи и предлог приоритета одржавања. Програм одржавања зграде сачињава се посебно за активности текућег одржавања и посебно за активности инвестиционог одржавања и наводи шта тачно обухвата. Предмет текућег и инвестиционог одржавања зграде јесу заједнички делови зграде, односно грађевински елементи, уређаји, опремa и инсталацијe у згради. Провера стања се врши у складу са временским интервалима који су прописани овим правилником. Провера стања може да се спроведе визуелним прегледом елемената зграде или кроз активности одржавања зграде као што су стручни прегледи и експертизе. Већина зграда није до сада на овај начин проверавана у таквим интервалима. На пример, носећи зидови се проверавају на 25 година, степеништа и кровна конструкција на 15, фасада

71 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

локалне самоуправе и другим имаоцима јавних овлашћења предузимање активности и мера на које су овлашћени. Члан 9. предвиђа да се инспекцијски надзор заснива на процени ризика и сразмеран је процењеном ризику, тако да се ризиком делотворно управља. Процена ризика је део процеса анализе ризика, који обухвата и управљање ризиком и обавештавање о ризику. Инспекција је дужна да врши инспекцијски надзор када је процењени ризик средњи или висок. Посебне елементе процене ризика и учесталост вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика, као и посебне критеријуме, прописује министар надлежан за одговарајућу област инспекцијског надзора, односно ималац јавног овлашћења који врши инспекцијски надзор у одређеној области. Посебне елементе процене ризика и учесталост вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика из изворне надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе прописује надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Према члану 175. став 2. Закона о планира њу и изградњи, грађевински инспектор је овлашћен да врши надзор над коришћењем објеката и да предузима мере ако утврди да се коришћењем објекта доводе у опасност живот и здравље људи и безбедност околине, да се угрожава животна средина и ако се ненаменским коришћењем утиче на стабилност и сигурност објекта. Грађевински инспектор је дужан да пружа стручну помоћ у вршењу поверених послова у области инспекцијског надзора и да даје стручна објашњења, затим да предузима превентивне мере, укључујући обавештавање субјекта инспекцијског надзора у вези са обавезама из прописа, као и да указује субјекту инспекцијског надзора на могуће забрањене, односно штетне последице његовог понашања, да га опомене на потребу отклањања узрока незаконитости које могу настати у будућности и да непосредно учествује у вршењу инспекцијског надзора кад је то неопходно. Кад грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора утврди да се у току грађења односно коришћења објекта не врши

ГРАЂАНСКО ПРАВО

на 5, цреп и други кровни покривач, тротоар око зграде, заједничка водоводна и канализациона инсталација на 3 године, олуци на 2 године, а лифт и интерфон на годину дана. Члан 7. предвиђа активности које имају при оритет у текућем одржавању, а изводе се ради спречавања штетних последица по живот и здравље људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности, при чему се појединачно и конкретно наводи који су то радови. Предузимање тих активности мора отпочети без одлагања, а у зависности од врсте оштећења или квара – најкасније у року од 30 дана од дана настанка оштећења или квара. Активности одржавања којима се отклања непосредна опасност по живот, здравље и сигурност људи и имовине, извршавају се без одлагања, а најкасније у року од 48 сати од тренутка сазнања о опасности које су набројане у 8. члану. Овај правилник нас приближава европским стандардима који су прописани у већини великих градова као правило и обавеза власника. Надзор над применом Закона о становању и одржавању стамбених зграда врше надлежни инспекцијски органи. Према члану 8. Закона о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, бр. 36/2015), инспекција прикупља податке и прати и анализира стање у области инспекцијског надзора која је у њеном делокругу. Ти послови укључују прикупљање и анализу података добијених помоћу контролних листи, вођењем анкета и истраживања јавног мњења и другим непосредним прикупљањем података, затим података прибављених од државних органа, органа аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и других ималаца јавних овлашћења, статистичких и других података, као и прикупљање и анализу инспекцијске, управне, судске и пословне праксе из одговарајуће области инспекцијског надзора и друге сродне послове. На основу утврђеног стања и процене ризика инспекција припрема план инспекцијског надзора, иницира доношење, измене и допуне закона и других прописа, уједначава и објављује инспекцијску праксу, предузима превентивне активности и предлаже органима државне управе, органима аутономне покрајине и јединице

ГРАЂАНСКО ПРАВО

прописано одржавање објекта, наредиће решењем кориснику објекта да уочене неправилности отклони (члан 179).

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Из образложења: По оцени Врховног суда, комунална инспекција није овлашћена да, у смислу члана 31. у вези са чланом 6. т. 1. Закона о одржавању стамбених зграда, врши надзор над применом одредаба тог закона и прописа донетих на основу њега. Према члану 6. т. 1. Закона, радови на одржавању стамбене зграде чијим се извођењем спречава или отклања опасност по живот и здравље људи, односно којима се обезбеђује сигурност корисника и околине, јесу поправка или замена кровне конструкције, кровног покривача и других елемената крова. Ако стамбена зграда не обезбеди извођење ових радова по налогу лица које врши надзор над применом одредаба овог закона, надлежни орган општине обезбедиће извођење ових радова преко јавног предузећа за стамбене услуге, односно другог предузећа или предузетника, а на терет стамбене зграде, у смислу чл. 29. и 39. наведеног закона. По ставу Врховног суда, надзор над применом одредаба Закона о одржавању стамбених зграда врши грађевинска инспекција, јер је, према члану 50. став 2. Закона о изградњи објеката, грађевински инспектор овлашћен да врши надзор над коришћењем објеката и да предузима мере ако утврди да се коришћењем објеката доводи у опасност живот и здравље људи, безбедност околине, да се угрожава животна средина и ако се ненаменским коришћењем утиче на стабилност и безбедност објеката. (Пресуда Врховног суда Србије, Увп. 145/98 од 23. 11. 2000)

У случају непоступања по одредбама Закона предвиђен је надзор грађевинске инспекције, а за прекршајну одговорност – казна за физичка лица од 5.000,00 до 150.000,00 динара и за стамбену заједницу од 50.000,00 динара до 2.000.000,00 динара. Поставља се питање да ли може постојати одговорност општине, града или државе за накнаду штете уколико надлежна грађевинска инспекција пропусти да врши надзор на адекватан и прописан начин. Одговор на ово

питање зависи од тога да ли је било незаконитог и несавесног рада инспекције и да ли постоји узрочна веза између настале штете и невршења надзора. То се процењује у сваком конкретном случају, али теоријски није искључена таква могућност. Пропуштање вршења надзора може да се окарактерише као незаконит и несавестан рад и одговорност може да постоји у том случају сходно члану 172. ЗОО-а. Поставља се питање одговорности управ ника, односно професионалног управника зграде (правно лице или предузетник) или принудног професионалног управника који се поставља ако власници не именују такво лице. Они би требало да поступају у складу са Правилником министра и организују одржавање зграде на основу одлуке скупштине зграде. Управљање зградом су сви организациони послови и активности које континуирано обавља управник или професионални управник, односно орган управљања, у сврху руковођења зградом, што подразумева одговорно предузимање мера ради организовања одржавања зграде. Управник – професионални управник, према члановима 50–53. Закона, између осталог извршава и одлуке стамбене заједнице, предлаже скупштини стамбене заједнице програм одржавања и стара се о његовој реализацији, организује радове хитних интервенција, организује извођење радова на заједничким деловима зграде и земљишту за редовну употребу зграде у складу са усвојеним програмом одржавања и контролише да ли се ови радови изводе. Професионални управник се, поред ових послова, стара и о одржавању земљишта за редовну употребу зграде, прима пријаве кварова и проблема, евидентира их, предузима одговарајуће мере и обезбеђује извршење радова на хитним интервенцијама. Закон предвиђа обавезу осигурања за професионалног управника у износу од 10.000 евра, при чему одговара стамбеној заједници за штету коју она трпи због његових пропуста у раду и сваком власнику посебног дела у погледу штете на том делу. Члан 69. став 5. изричито одређује да управник, односно професионални управник одговара само

Из образложења: Међу странкама није спорно да туженик није ни власник ни сувласник зграде с које је цријеп пао на главу тужиље и нанео јој озледе, већ да је принудни управитељ те зграде одређен по Градском поглаварству Града Б. Тужени, као принудни управитељ, није пасивно легитимисан у овом предмету, односно не одговара за штету насталу тужиљи јер није ни власник ни сувласник опасне ствари, па је тужбени захтев тужиље основано одбијен. (Жс у Бјеловару, Гж-1812/2004-2 од 27. 1. 2005)

Закључак:

73 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Стамбене заједнице још увек нису формиране у свим зградама. Питање је колико је зграда сачинило извештај о провери стања зграде, који је полазна тачка за одређивање приоритета и сачињавање програма одржавања зграде. У зградама које имају више десетина станова организација и поступање је заиста озбиљан подухват. Измена закона који регулиште питања одржавања зграда јесте један корак ка прилагођавању правилима Европске уније у погледу права, обавеза и одговорности власника зграда и њихових посебних делова. Ипак, и овај пропис ће у практичној примени показати и добре и слабе стране. Неке дилеме су изнете и у овом тексту. С обзиром на то да је Закон релативно кратко у примени, конкретнији резултати ће се тек видети.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

стамбеној заједници и власнику посебног дела зграде ако је штета наступила услед његове радње или пропуштања. Стога он не може да буде пасивно легитимисан по туж би трећих лица за накнаду штете јер је ова правна норма изричита. Он зато има третман запосленог у правном лицу према члан 172. ЗОО-а. Закон одговорност рашчлањава у зависности од тога да ли се ради о управнику или професионалном управнику, ако не предузме потребне радње, укључујући и подношење тужбе, у циљу регреса за трошкове одржавања односно поправке, против лица које је одго ворно за оштећење заједничких делова згра де у року од два месеца од сазнања за штету и одговорно лице. У том случају управник одговара стамбеној заједници због пропуштања да поднесе тужбу, ако је због тога изгубљена могућност регреса од лица одговорног за насталу штету. Професионални управник одговара стамбеној заједници због пропуштања да поднесе тужбу у року солидарно са лицем одговорним за насталу штету. Пажња коју професионални управник мора да посвети извршавању поверених послова јесте пажња доброг стручњака и његова одговорност се строже процењује. Он је обучено стручно лице и стога је и његова одговорност већа. Приликом процене одговорности управника који није професионалац примењује се стандард пажње доброг домаћина, сходно члану 18. ЗОО-а, у погледу извршавања својих обавеза. Та процена и одговорност може да зависи и од тога да ли он прима накнаду за вршење ових послова или не.

КРИВИЧНО ПРАВО

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Утврђивање објекта радње значајно је како у оптужном акту тако и у пресуди, јер се тиме, поред осталих елемената бића кривичног дела, утврђује и да ли је дело учињено или није. Ивана Стојиљковић, виши тужилачки помоћник у Другом основном тужилаштву

а би нека радња представљала кривично дело, морају се испунити одређени елементи кривичног дела. Скуп обележја кривичног дела назива се бићем кривичног дела. Оно изражава у чему се састоји забрањено понашање, односно садржи оно што је типично за неко кривично дело, по чему се то кривично дело разликује од других кривичних дела. Типично је за кривично дело крађе (члан 203. КЗ-а) одузимање туђе покретне ствари у намери да се та ствар противправно присвоји, па биће кривичног дела испуњава онај ко оствари сва обележја кривичног дела крађе, тј. ко одузме туђу покретну ствар у намери да је присвоји. Типично за кривично дело убиство (члан 113. КЗ-а) јесте да се њиме лиши живота други (мисли се на човека), па биће кривичног дела испуњава онај који лиши живота друго лице. Недостаје ли у појединачном случају само једно обележје кривичног дела, није остварено његово биће. Тако на пример неће постојати кривично дело крађа из члана 203. КЗ-а ако неко одузме туђу покретну ствар у намери

да је врати, јер недостаје намера присвајања као обележје крађе, или ако неко лиши живота ембрион, недостаје битно обележје убиства јер се ембрион у казненоправном смислу не сматра човеком. На основу претходно наведеног уочава се да је појам бића кривичног дела уско повезан са појмом законског описа кривичног дела. Међутим, иако у већини случајева опис кривичног дела заиста садржи биће кривичног дела, није увек тако. Кривично дело учествовање у тучи из члана 123. КЗ-а чини онај ко учествује у тучи која је имала за последицу смрт или тешку телесну повреду једне или више особа. Смрт или тешка телесна повреда су објективни услови инкриминације, тј. материјалне претпоставке кажњивости које не улазе у појам противправности и кривице. Она јесу део законског описа, али не улазе у обележја бића кривичног дела, па самим тим не морају да буду обухваћена умишљајем или нехатом. Дакле, код кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. КЗ-а законски опис кривичног дела шири је од обележја бића кривичног дела. Биће кривичног дела садржи обележја објективне и субјективне природе, при чему је овде предмет разматрања објект радње као елемент објективног обележја бића кривичног дела. Биће кривичног дела садржи

За разлику од заштитног објекта, који представља одређене апстрактне вредности, објект радње је материјални, физички предмет на ком се остварује радња кривичног дела. Објект радње, осим предмета, обухвата и лице. У том случају објект радње назива се пасивним субјектом. Објект радње може да буде описан уопштено (као нпр. други, када се мисли на човека) или конкретније (као нпр. дете или малолетник). Ако изостане једно од битних обележја бића кривичног дела, било да је у питању опис учиниоца, објект радње или радња извршења, неће постојати ни кривично дело. Из тог разлога је од изузетне важности да се утврди постојање објективних обележја сваког кривичног дела, јер воља сама за себе није довољна за постојање кривичног дела, већ је потребно и њено манифестовање у спољњем свету.

I О пресуди Кзз 63/2013 од 26. 6. 2013. године. Пресудом Основног суда у Новом Саду, К бр. 25456/10 од 11. 9. 2012. године, окривљени је ослобођен оптужбе да је извршио кривично дело из чл. 246а став 1. Кривичног законика. Другостепени суд је, као неосновану, одбио жалбу Основног јавног тужиоца у Новом Саду и потврдио пресуду Основног суда у Новом Саду. Након тога, Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости, Ктз бр. 167/13 од 3. 6. 2013. године, са предлогом да Врховни касациони суд захтев уважи као основан и утврди да је првостепеном и другостепеном пресудом повређен закон у корист окривљеног. ВКС је усвојио захтев РЈТ и пресуду засновао на следећим чињеницама и правним ставовима. Суд је најпре пошао од одредбе чл. 58. став 2. тачка 1. Закона о психоактивним контролисаним супстанцама, која је била на снази у време извршења дела. По налазу Врховног касационог суда погрешан је правни закључак и првостепеног и другостепеног суда да у конкретном случају у радњама окривљеног нема обележја бића кривичног дела неовлашћеног држања опојних дрога из члана 246а. став 1. КЗ-а, само зато што је вештачењем утврђено присуство психоактивног ТХЦ-а у спорној биљној материји, у проценту од 0,018%, односно испод доње границе прописане одредбом члана 58. став 2. тачка 1. Закона о психоактивним контролисаним супстанцама. Тумачењем одредби члана 58. став 2. тачка 1. Закона о психоактивним контролисаним супстанцама не може се само на основу процента психоактивне компоненте (ТХЦ-а) у биљци рода cannabis опредељивати да ли она јесте или није опојна дрога, а да при томе није вештачењем утврђено да ли иста потиче од врсте и варијетета конопље која може или не може да садржи више од 0,3% супстанце из групе ТХЦ-а, што је од утицаја на исправност

75 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Уопштено о објекту радње

Објект радње у пресудама судова на територији Републике Србије

КРИВИЧНО ПРАВО

првенствено обележја објективне природе. Нужно објективно обележје сваког кривичног дела јесте радња својствена том кривичном делу. Затим, ту је објект радње, као и то да одређена бића кривичног дела садрже као обележје и последицу, потом и узрочна веза између радње и последице, односно да је управо радња својствена том кривичном делу произвела последицу. Биће кривичног дела увек као објективно обележје садржи опис учиниоца кривичног дела. У објективна обележја могу да се сврстају и начин и средство извршења кривичног дела, затим место и време извршења кривичног дела. У субјективна обележја бића кривичног дела спадају умишљај и нехат, који имају двоструку функцију (спадају у облике виности, али и у субјективно биће кривичног дела, што је и логично јер биће кривичног дела садржи оно што је типично за неко кривично дело, оно због чега је неко понашање забрањено, па у обзир мора да се узме и субјективни однос према делу). Дакле, радња постаје криминална ако је присутна одређена усмереност воље, која постаје субјективно обележје бића кривичног дела.

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

закључивања да дело за које се оптужени гони није кривично дело. Одредбом члана 58. став 1. Закона о психоактивним контролисаним супстанцама прописано је да је забрањено гајење биљака из којих могу да се добију психоактивне контролисане супстанце, као и њихов промет и поседовање, осим под условима прописаним овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона, а тачком 1. став 2. истог члана одређено је да је забрањено гајење врста и варијетета конопље рода cannabis која може да садржи више од 0,3% супстанце из групе тетрахидроканабинола (ТХЦ), док је ставом 3. истог члана одређено да се на забрану из става 2. овог члана примењују прописи којима се уређују кривична дела. Дакле, према цитираној законској одредби забрањено је гајење, поседовање и стављање у промет врсте и варијетета конопље (рода cannabis) која може да садржи више од 0,3% супстанци из групе ТХЦ-а, а која се налази на списку психоактивних супстанци, и то на листи један, под бројем 47, и листи два, под бројем 9. То значи да за закључак да одређена биљна материја (рода cannabis) не представља опојну дрогу прописану законом није довољно само да она садржи мање од 0,3% супстанци из групе ТХЦ-а, већ је потребно и да се ради о врсти и варијетету конопље из рода cannabis која не може да садржи више од 0,3% ТХЦ-а, будући да постоје врсте и варијетети конопље рода cannabis која ни у ком случају не може да садржи ниво психоактивне супстанце ТХЦ већи од 0,3%, као што је индустријска конопља, као и друге врсте и варијетети конопље рода cannabis која може да садржи више од 0,3% супстанце из групе ТХЦ-а, као што је тзв. индијска конопља и сл., али их из неког разлога не садрже (старост испитиваних узорака, начин и услови чувања и други неповољни услови који су утицали на снижење процента ТХЦ-а). Врховни касациони суд свој став заснива на ставу да приликом кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ-а и других кривичних дела у вези са опојном дрогом најпре мора да се утврди да ли је у питању врста и варијетет

конопље која може да произведе психоактивну супстанцу ТХЦ у количини већој од 0,3%, па ће кривично дело постојати ако је у питању та врста канабиса, без обзира на то да ли је вештачењем утврђено да биљна материја у конкретном случају садржи ТХЦ у мањем или већем проценту од 0,3%, док ће физичко-хемијско вештачење даље утвр дити да ли се ради о врсти и варијетету конопље која може да садржи више од 0,3% ТХЦ-а. Како је објект радње у вези са овим кривичним делима супстанца и препарати који су проглашени за опојну дрогу, али и психотропне супстанце, одговор на то које опојне дроге треба да се сматрају објектом радње овог кривичног дела даће бланкетне норме садржане у Закону о психоактивним контролисаним супстанцама.

II О пресуди Апелационог суда у Београду Кж 187/2014 Првостепени суд је окривљеног огласио кривим за извршење кривичног дела пореска утаја из члана 229. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика. У жалби браниоца окривљеног наводи се да у чињеничном опису дела нема битних законских елемената предметног кривичног дела, као и да је неразумљива изрека за које кривично дело је окривљени оглашен кривим. Узимајући у обзир наводе жалбе, другостепени суд је најпре узео у обзир одредбу члана 229. КЗ-а (садашњи члан 225. КЗ-а), којом је утврђено да кривично дело пореска утаја чини онај ко, у намери да потпуно или делимично избегне плаћање пореза, даје лажне податке о законито стеченим приходима. Апелациони суд је свој став засновао на цитираној одредби и закључио да објект радње кривичног дела пореска утаја представљају искључиво законито стечени приходи или предмети пореског обвезника на које је учинилац дела обавезан да плаћа различите јавне дажбине. Међутим, напомиње се да је изменама Кривичног законика од 1. 6. 2017. године за кривично дело пореска утаја предвиђено

да исто чини онај ко, у намери да он или друго лице потпуно или делимично избегне плаћање пореза, доприноса или других про писаних дажбина, даје лажне податке о стеченим приходима, о предметима или другим чињеницама које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза…, из чега произлази да објект радње кривичног дела представљају стечени приходи, као и предмети пореског обвезника, који су од утицаја на утврђивање обавеза плаћања јавних дажбина.

I О пресуди Европског суда за људска права САЛАБИАКУ против Француске (бр. 14/1987/137/191)

77 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Чињенично, подносилац представке Г. Салабиаку отишао је 1979. године на аеродром Роаси у Паризу да преузме пакет за који му је телексом јављено да ће приспети летом авио-компаније Ер Заир, при чему је очекивао да пошиљка садржи узорке афри чке хране послате посредством рођака запосленог у Ер Заиру. Будући да није могао да пронађе пошиљку, замолио је за помоћ представника компаније, који га је упутио до закључаног путничког ковчега који нико није био подигао, а носио је налепницу Ер Заира, али никакву идентификацију власника. Поступајући по савету припадника полиције који су надзирали ковчег, службеник компаније му је препоручио да га остави тамо где је стајао и да можда садржи забрањену робу. Подносилац представке га је ипак преузео и прошао царински преглед без проблема. Изабрао је да прође кроз „зелени пролаз” намењен путницима који немају ништа да пријаве царинским органима. Царински службеници су поломили катанац на ковчегу и испод прехрамбених производа пронашли у завареном лажном дну десет килограма канабиса у листу, као и семенског канабиса. Подносилац представке је тврдио да није знао за постојање канабиса и да је погрешно закључио да је

КРИВИЧНО ПРАВО

Објект радње у пресудама Европског суда за људска права

ковчег био та пошиљка о чијем је доласку био обавештен. Веће суда у Бобињију је 1981. године подносиоца представке Амоси Салабиака прогласило кривим за кривично дело незаконитог уноса опојних дрога, као и царински прекршај кријумчарења забрањених производа. Суд је посебно навео: Непоштење оптуженог је потврђено чињеницом да није изразио никакво изненађење када се показало да прва пошиљка, отворена у његовом присуству, није садржала ништа од прехрамбених производа који су пронађени у другој пошиљци, мада је он јасно описао шта је наводно очекивао да стигне из Заира и добио у другој. Суд је следствено томе изрекао подносиоцу представке затворску казну у трајању од две године и трајну забрану боравка на француској територији. За царински прекршај одредио му је казну у износу од 100.000 франц. франака, сходно члану 414. Закона о царинама. И подносилац представке и јавни тужилац су се жалили на пресуду. Апелациони суд у Паризу укинуо је пресуду у вези са кривичним делом незаконитог уноса опојних дрога из следећих разлога: Чињенице које су коришћене против оптуженог нису биле доказане у задовоља вајућој мери, мада је г. Амоси Салабиаку, који је очекивао једино пакет прехрамбених производа, преузео веома тежак ковчег закључан катанцем за који није имао кључ, нити је имао купон пртљажне налепнице авио-компаније и на коме није било имена и адресе примаоца, установљено је да је пакет са храном насловљен на њега стигао у Брисел два дана касније летом Ер Заира из Киншасе. С друге стране, суд је потврдио првостепену одлуку у погледу царинског прекршаја кријумчарења забрањене робе: Свако ко поседује робу коју је унео у Француску без пријављивања царинским органима сматра се правно одговорним, осим ако није у стању да докаже постојање одређене више силе која би га оправдала. Г. Амоси Салабиаку је прошао кроз царинску контролу с ковчегом и изјавио да је његово власништво; он је, дакле, био у поседу

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ковчега који је садржао наркотике; он не може да се позове на грешку која није могла да се избегне јер је претходно био упозорен од стране службеника Ер Заира да не преузима ковчег, осим ако није потпуно сигуран да је његов, нарочито зато што би морао да га отвори на царини. Суд је закључио да је окривљени, пре него што се изјаснио као власник ковчега, могао да провери да ли случајно не садржи забрањене производе, а будући да то није учинио и будући да је био у поседу ковчега са 10 kg канабиса у листу, као и у поседу семенског канабиса, извршио је царински прекршај кријумчарења забрањене робе. Апелациони суд је потврдио и казну од 100.000 франака изречену подносиоцу представке. Г. Амоси Салабиаку се жалио због повреде материјалног права. Ослонио се на ставове 1. и 2. члана 6. Конвенције, наводећи да је повређено његово право да му се правично суди, као и да је оптужен за кривично дело пре него што је доказана његова кривица на основу закона. Супротно наводима подносиоца представке, суд је свој став засновао на одредби члана 392. Закона о царинама, која прописује да је преступ начињен захваљујући самој чињеници поседовања забрањених производа током проласка кроз царину, без тога да је неопходно да се докаже намера о превари или нехат од стране лица које је у поседу. Подносилац представке је оптужен по члану 414. Закона о царинама. У питању је општа одредба која се односи како на кријумчарење тако и на непријављено уношење или изношење, као и на сву незаконито увожену или извожену робу, без обзира на то да ли су у питању забрањени производи или не. Законом о царинама посебно је забрањено кријумчарење, при чему појам „кријумчарење” обухвата било какав случај уноса или износа из земље извршен изван службених царинских просторија и било какву повреду одредаба и прописа који се односе на поседовање и пренос робе унутар царинске територије. Суд је закључио да је окривљљени, будући да је био у поседу ковчега са 10 kg канабиса

у листу, као и у поседу семенског канабиса, извршио царински прекршај кријумчарења забрањене робе, као и да није дошло до повреде става 2. и става 1. члана 6. Конвенције. Међутим, овом пресудом отворено је неколико питања. Наиме, подносилац представке је оглашен кривим за кривично дело кријумчарење јер је поседовао забрањене производе током проласка кроз царину, односно подносилац представке је прошао кроз царинску контролу са ковчегом и изјавио да је његово власништво; он је, дакле, био у поседу ковчега који је садржао наркотике. Објект радње извршења приликом кривичног дела кријумчарење јесте забрањена роба која подлеже царинском надзору. Чињенично, роба која је у питању јесте 10 kg канабиса у листу и семенски канабис, коју је подносилац представке поседовао проласком кроз царину. Домаћи судски органи, као и Европски суд за људска права ослањају се у наведеном случају на бланкетне норме садржане у Закону о царинама. Будући да се радило о кривичном делу са бланкетном диспозицијом, неопходно је у сваком случају навести која је одредба закона некривичне природе повређена. Не упуштајући се у питање намере од стране окривљеног који је у поседу имао забрањену робу, правилно је суд закључио да није дошло до повреде ставова 1. и 2. члана 6. Конвенције, те да су домаћи органи правилно поступили када су утврдили постојање кривичног дела кријумчарење на страни оптуженог, утврдивши објект радње (забрањена роба – у овом случају наркотици) применом бланкетних норми садржаних у Закону о царини. С тим у вези треба напоменути да се у пракси судова на територији Републике Србије често наилази на ситуације у којима се објект радње извршења кривичног дела утврђује у нормама некривичне природе, при чему је обавеза суда да приликом кривичних дела са бланкетном диспозицијом (као што је и кривично дело кријумчарење из члана 230. КЗ-а) кроз објект радње извршења утврди која је норма закона некривичне природе повређена.

II О пресудама Европског суда за људска права М. Ц. против Бугарске (39272/98) и Селмуни против Француске (25803/94)

КРИВИЧНО ПРАВО 79 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Као што је на почетку већ речено, објект радње, осим предмета, може да буде и лице. У том случају објект радње назива се пасивним субјектом. У пресуди Европског суда 39272/98 од 4. 12. 2003. године, у предмету М. Ц. против Бугарске образлаган је образац реаговања жртве силовања на своје нападаче познат као „синдром трауматског психичког инфантилизма” или синдром укочености од страха. Анализираном одлуком Европског суда за људска права утврђено је да се жртве силовања морају посматрати кроз непостојање искрене и слободно изражене сагласности или добровољног учешћа када окривљени примењује силу, прети силом или искоришћава жртву која није способна да се одупре. Мишљење Европског суда је да је непостојање искрене и слободно изражене сагласности или добровољног учешћа пресудно за утврђивање да ли сагласност постоји или је она ускраћена. Подносилац представке је бугарска држављанка рођена 1980. године. Она је тврдила да су је силовала два мушкарца, П. и А, 31. јула и 1. августа 1995. године, када је имала 14 година и 10 месеци. Истрагом која је уследила закључено је да нема довољно доказа који би потврдили да је подносилац представке била приморана на сексуални однос. Судско веће је посебно желело да објасни да постоје чињенице [поред силе] које ће изазвати чин сексуалне пенетрације на који жртва није пристала или у којем не учествује добровољно. Објект радње кривичног дела силовање у наведеној пресуди је малолетна бугарска држављанка. Према члану 151. став 1. Кривичног закона Републике Бугарске, сексуални однос са лицем млађим од 14 година сматра се кривичним делом (силовање малолетнице). У овим случајевима пристанак не представља основу за ваљану одбрану.

Овом пресудом суд је стао на становиште да је основни принцип који је заиста заједнички за правне системе то да треба да се кажњавају озбиљна кршења сексуалне аутономије. У разматраној пресуди Селмуни против Француске подносилац представке тврди да је злостављан током три дана 1991. године, током издржавања казне затвора у Монмедију у Француској. Наводи да га је првог дана један од шест полицајаца ударао у слепоочницу, затим су и други полицијски службеници почели да му наносе повреде у разне делове тела, при чему је задобио повреде констатоване накнадно од стране доктора. Такође наводи да је један од полицајаца уринирао по њему. Након тога, следећег дана поново га је испитивало неколико полицајаца, који су га цимали за косу, ударали песницама и палицом. Увече тог истог дана испитивало га је шест полицајаца, који су били веома брутални. Тукли су га пендреком и бејзбол палицом све до један сат после поноћи. У једном тренутку га је један од полицајаца натерао да га орално задовољава, што је он одбио. Након тога, један од полицијских службеника је подносиоцу представке гурнуо пендрек у анус. Подносилац представке поднео је кривичну пријаву због наношења телесних повреда услед којих је више од осам дана био неспособан за рад, батињања и ударања тврдим предметом (бејзбол палицом), за кривично дело противприродног блуда, наношење телесних повреда које су за резултат имале трајно телесно оштећење (губитак вида на једном оку) и силовање у ком су саучествовала два или више лица, а сва та кривична дела била су почињена између 25. и 29. новембра 1991. године од стране службених лица током вршења дужности. Селмуни наводи да су га силовали тако што су му у анус угурали бејзбол палицу и да је један полицајац по њему уринирао. Против полицајаца Ервеа, Стеблера, Готјеа и Ироа покренута је и истрага за сексуално злостављање извршено од стране једног или више починилаца или саучесника. Пошто су сви полицајци одбацили наводе и

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

тврдили да се г. Селмуни опирао хапшењу, судски вештак медицинске струке је након тога утврдио да је већи број тих повреда мо, , гао настати као резултат опирања приликом хапшења пацијента, док су повреде на доњим екстремитетима и глутеусима, које нису утврђене приликом првог прегледа, свакако нанете после хапшења и потврђују наводе пацијента. Кривични суд у Версају је закључио да ни медицинска документација ни извештај вештака не поткрепљују тврдње о аналној пенетрацији. Сем тога, г. Селмуни није био у стању да идентификује полицајца који га је наводно силовао. Сходно томе, ово кривично дело не може да се квалификује као силовање. Суд даље наводи да ни у погледу захтева да се наношење телесних повреда преквалификује у наношење телесних повреда са трајним телесним оштећењем не може да се успостави узрочно-последична веза између слабљења вида г. Селмунија и удараца који су му нанети. Сходно томе, Апелациони суд у Версају због недостатка доказа ослобађа полицајце кривице за блудне радње, али потврђује њихову кривицу за напад и наношење телесних повреда, уз претњу употребе оружја, од стране службених лица на дужности, без легитимног оправдања, што је у случају г. Селмунија за последицу имало потпуну онеспособљеност за рад. Суд је сматрао да није доказано да је г. Селмуни силован, с обзиром на то да су та кви наводи уследили исувише касно да би се уз помоћ медицинске документације то могло доказати или оповргнути. Исто тако, на основу медицинске документације не може да се успостави узрочно-последична веза између наведеног слабљења вида подносиоца представке и догађаја који су се десили током његовог боравка у полицијском притвору. Напослетку, суд утврђује да је г. Селмунију нанет велики број удараца, који су таквог интензитета да проузрокују значајну бол. Суд

констатује да је г. Селмуни био изложен континуираним физичким нападима током неколико дана колико је трајало испитивање, па такво поступање треба да се сматра чином мучења, сходно члану 3. Конвенције. У наведеној пресуди објект радње је пасивни субјекат, у овом случају мушко пунолетно лице које је претпрело наношење тешких телесних повреда, уз последицу потпуне неспособности за рад.

Закључак Утврђивање објекта радње значајно је како у оптужном акту тако и у пресуди јер се тиме, поред осталих елемената бића кривичног дела, утврђује да ли је дело учињено или није. Објект радње јасно произлази из описа бића кривичног дела у Кривичном законику, а као што је у уводу наведено, и из бланкетних норми. Стога је већ у самом оптужном акту битно да се наведе објект радње када се врши чињенични опис кривичног дела, а исто тако и у изреци пресуде. Сматра се да суд није овлашћен да утврђује који је објект радње у питању ако то претходно није наведено у оптужном акту, јер би то представљало повреду права на одбрану окривљеног, као и прекорачење оптужног акта. Стога је неопходно посветити већу пажњу питању објекта радње како у теорији тако и у пракси. Ако је у оптужном акту објект радње погрешно наведен, суд из претходно наведених разлога не може да изврши измену оптужног акта, што је утврђено и чланом 420. Законика о кривичном поступку. Однос пресуде и оптужбе је регулисан тако да пресуда може да се односи само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садр жане у оптужном акту. Због тога је основан закључак да суд у пресуди не може да отклони недостатак у оптужном акту који се односи на објект радње, било да је објект радње погрешно наведен било да је у потпуности изостало његово навођење.

Удруживање ради вршења кривичних дела У тексту који следи аутор разматра облике кривичног дела удруживања ради вршења кривичних дела. Никола Пантелић, заменик јавног тужиоца у Трећем основном јавном тужилаштву у Београду

КРИВИЧНО ПРАВО

81 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

ривично дело удруживања ради вршења кривичних дела сматра се основним средством које, у матери јалноправном смислу, штити друштво од организованог криминалитета. Оно је садр жано у XXXI глави Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016 – у даљем тексту: КЗ) и, поред осталих кривичних дела из исте целине, усмерено је на очување јавног реда и мира. Удруживање ради вршења кривичних дела предвиђено је 346. чланом КЗ-а и садржи два основна облика који имају по један лакши облик, као и један заједнички квалификовани облик, те два основа за ублажавање, односно ослобођење од казне. Иначе, ово кривично дело дуго је носило назив злочиначко удруживање, а новелама Кривичног законика из 2009. године донекле је променило своју садржину, али и назив. Посебна карактеристика овог кривичног дела у вези је са циљем његовог постојања. Заправо, оно тежи да криминално удруживање сасече већ у корену, односно на самом извору његовог настајања. Да би се на прецизнији начин приказала оваква тврдња, треба навести одредбу његовог првог основног облика из става 1, који запрећује казном од шест месеци до пет година лицу које „организује групу која има за циљ вршење кривичних дела за које се може изрећи казна затвора од три године или тежа казна, ако Законом за такво организовање није предвиђена тежа казна.”

Као што се може видети, радњу извршења првог основног облика представља само организовање „групе” чији је циљ вршење кривичних дела за које је минимално запрећена трогодишња затворска казна. У ствари, уопште није потребно да се иједно од кривичних дела због којих је група формирана изврши, довољно је њено настајање, што значи да су овим кривичним делом као самостална кривична дела прописане кажњиве припремне радње. То потврђује и једна одлука Апелационог суда у Београду, у којој је речено да „с обзиром на то да је код кривичног дела из члана 346. КЗ-а инкриминисано само организовање и припадништво, за постојање овог дела није неопходно да је извршено неко кривично дело” (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж1. 5683/2011(2) од 23. 2. 2012). Према томе, криминално удруживање представља, по значају последица које може да проузрокује и потенцијалној опасности својих припадника, један од најопаснијих видова противзаконите делатности за одређено друштво. Управо због тога законодавац овде инкриминише само формирање „групе” као организационо мање опасне форме криминалног удруживања. Наиме, члан 112. став 22. КЗ-а „групу” означава као „најмање три лица повезаних ради трајног или повременог вршења кривичних дела, при чему та група не мора да има дефинисане улоге својих чланова, континуитет чланства или развијену структуру.” Дакле, тежи облик првог основног облика овог кривичног дела чини лице које организује групу чије устројство чланова, систематичност деловања и временска постојаност не морају да егзистирају као у организованој криминалној групи. Лице које организује групу може да буде и оно лице које је ствара, односно лице које врбује појединце

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

који ће учествовати у криминалним под у хватима групе, као и лице које има организаторску улогу у њеном руковођењу. Лакши облик првог основног облика предвиђен је 3. ставом члана 346. КЗ-а и предвиђа кажњавање припадника, односно члана групе о којој је овде реч. Како приступање већ формираном криминалном удружењу носи мањи степен опасности по друштвени систем у односу на његово стварање, казна предвиђена за лице које изврши овај облик јесте од три месеца до три године затвора. Други основни облик кривичног дела удруживања ради вршења кривичних дела односи се на организовање или припадништво организованој криминалној групи. Тако став 2. члана 346. КЗ-а предвиђа затворску казну од једне до осам година за оног ко организује организовану криминалну групу, уколико Законом за такво организовање није предвиђена тежа казна. За разлику од стварања и руковођења „организованом криминалном групом”, припадништво таквој групи слично је као и код првог основног облика овог кривичног дела – блаже санкционисано, односно припадништво организованој криминалној групи кажњава се затворском казном од шест месеци до пет година (став 4. члана 346. КЗ-а). Као што може да се закључи, организована криминална група подразумева виши степен организационе повезаности, па носи и виши степен друштвене опасности у односу на обичну групу. Одредба члана 112. става 35. КЗ-а организовану криминалну групу означава као „групу од три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године или тежа казна, ради непосредног или посредног стицања финансијске или друге користи.” Да би постојало дело удруживања ради вршења кривичних дела, поред радње извршења која је приказана као стварање, односно руковођење или припадништво криминалном удружењу, потребно је и постојање умишљаја на страни извршиоца. Умишљај овде обухвата свест о постојању групе и вољу

учиниоца да припада таквом криминалном удружењу. Интересантно је осврнути се на начин на који судска пракса образлаже постојање умишљаја код организатора и припадника организоване криминалне групе, као и како разликује организатора од припадника организоване криминалне групе. Наиме, у једној пресуди Апелационог суда у Београду поводом тога је речено: „Правилан је закључак првостепеног суда да је оптужени поступао са директним умишљајем као обликом виности, јер је био свестан свог дела и хтео његово извршење, био је свестан да су његове радње забрањене, а из целокупног поступања оптуженог несумњиво је закључено да је код њега постојала свест да ствара организовану криминалну групу, са циљем да ради стицања добити на дуже време, по унапред одређеним улогама и задацима, уз примену одређених правила интерне контроле и дисциплине чланова, а коришћењем пословне структуре предузећа, група врши тешка кривична дела против службене дужности.” У наставку образложења исте пресуде наведено је још и да је окривљени „створио план деловања групе и доделио улоге осталим окривљенима тако што је сам планирао када ће подићи новац, а претходно је ступао у контакт са власницима предузећа који су уплаћивали, а затим и одређивао ко ће тај новац да подиже, те је планирао када ће продати фактуре предузећима и налагао члановима организоване криминалне групе који су били власници тих предузећа да сачињавају те фактуре, да их њему достављају како би их он даље продавао, као и да су користи прибављене извршењем тих радњи предаване окривљеном као организатору криминалне групе, а он је даље одређивао колико ће који од чланова криминалне групе добити од те противправно стечене користи.” Такође, на основу претходно наведеног закључено је и да је окривљени као организатор организоване криминалне групе „био свестан забрањености радњи које је група чинила, што потврђују разговори из преслушаних аудио-записа, у којима се може запазити да је оптужени дао налог да се његово име

83 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

ситуација постоји и када припадник групе не преноси наређење организатора непосредном извршиоцу, већ сам издаје наредбу, односно доноси одлуку, али уколико је та одлука у складу са интересима већ формиране групе и у складу са претходно сачињеним планом њеног деловања. Када неко лице створи криминално удружење или припада криминалном удружењу које је формирано ради вршење кривичних дела противуставне делатности из члана 319. КЗ-а, неће постојати дело о коме је овде реч, већ кривично дело удруживања ради вршења противуставне делатности. Дакле, у овом случају реч је о посебном облику кривичног дела удруживања ради вршења кривичних дела, које се теже кажњава и издвојено инкриминише, јер је реч о удруживању чији је циљ вршење одређених кривичних дела против безбедности Републике Србије и њеног уставног уређења. Кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела, како је и наведено у претходном делу текста, биће свршено када дође до формирања неке од криминалних дружина (групе или организоване криминалне групе), што значи да није потребно да група изврши неко од кривичних дела због којих је формирана. Међутим, уколико неко од кривичних дела због којих је група створена ипак буде извршено, постојаће и кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела и то извршено дело. У вези са наведеним Врховни касациони суд је у једној пресуди констатовао „да ће кривично дело удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346. КЗ-а постојати и у случају да је извршено кривично дело на које се организовање групе односи и постојаће стицај тог кривичног дела и кривичних дела учињених од стране организатора, припадника групе или организоване криминалне групе, с обзиром на то да се организована криминална група организује ради вршења неодређеног броја кривичних дела и да она не престаје да постоји извршењем појединачног кривичног дела, тако да се припадност организованој криминалној групи не сматра припремном радњом у односу на извршење кривичног дела које произлази из плана организоване криминалне групе”

КРИВИЧНО ПРАВО

и његово предузеће не спомињу приликом контроле пореске полиције.” Што се тиче деловања и умишљаја припадника организоване криминалне групе из претходног примера, суд наводи следеће: „С обзиром на то да је окривљени организатор криминалне групе одређивао који ће члан као припадник групе и ког дана подићи новац, ко ће тај новац да предаје лицима која су га уплатила, који члан ће да му достави фактуру коју је он даље продавао итд., несумњиво из тога произлази да су припадници криминалне групе имали свест о томе да дела врше организовано.” У наставку је истакнуто и да је у поступку утврђено да су припадници групе, „поред свести да припадају криминалној групи, изражавали и спремност да врше кривична дела у саставу те групе, да су били свесни свог дела чије извршење су хтели, као и чињенице да су радње које предузимају забрањене, те да су, дакле, поступали са директним умишљајем као обликом виности” (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 1 По 1 1/2010 од 11. 6. 2010). Међутим, у судској пракси није увек једноставна ситуација какву приказује претходни пример. Случај са једним организатором као лицем које окупља групу, креира план деловања и даје непосредна наређења припадницима групе – није редовна појава. Наиме, у пракси често може да се наиђе на такозване хијерархијске нивое у криминалним групама, код којих је карактеристично да непосредни извршилац одређене криминалне радње (припадник групе) нема никакав контакт са организатором организоване криминалне групе. Ипак, с обзиром на то да се овде ради о наређењу које је само на посредан начин дошло од организатора до извршиоца, јасно је да лице које преноси овакво наређење није организатор већ припадник групе. У једном случају наша судска пракса је поводом тога рекла: „Налазећи да је окривљени хијерархијски био непосредно иза организатора организоване криминалне групе, суд није прихватио тезу оптужбе о постојању два организатора, па самим тим ни правну квалификацију у односу на овог окривљеног, већ га је огласио кривим као припадника групе” (К-По 1 бр. 16/2014 од 24. 2. 2015). Иста

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

(Пресуда Врховног касационог суда, Кзз ОК 20/2014 од 24. 3. 2015). Дакле, овде је реч о стицају кривичних дела, па кривично дело које је извршено не консумира кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела, што значи да се не ради о случају привидног стицаја. Ипак, наша судска пракса често другачије резонује када је реч о квалификованим облицима појединих кривичних дела који подразумевају извршење кривичног дела од стране групе или организоване криминалне групе. Наиме, она најчешће сматра да се у тим случајевима ради о привидном стицају по основу консумпције. Поводом тога Апелациони суд у Београду је у образложењу једне пресуде навео: „Првостепени суд, насупрот ставу тужиоца, правилно није оптужене огласио кривим за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 2. Кривичног законика, односно за извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 4. у вези са поменутим ставом судске праксе, сматрајући да је у конкретном случају кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. КЗ-а опште и лакше кривично дело у односу на кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 4. КЗ-а, где је запрећена казна затвора од 3 до 12 година, које је посебно и теже кривично дело с обзиром на то да се ради о привидном стицају у односу консумпције, где је кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела консумирано кривичним делом недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350. став 4. КЗ-а (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж1 По1 15/2012 од 21. 12. 2012). Како је кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела најуже везано за борбу против организованог криминала, у вези са њим мора да се помене низ закона који прописују посебне норме материјалног, процесног и извршног карактера, а односе се на кривична дела организованог криминала. То су пре свега Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције

(„Сл. гласник РС”, бр. 94/2016), Закон о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009 и 101/2010) и Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Сл. гласник РС”, бр. 32/2013 и 94/2016). Међутим, посебно треба издвојити Законик о кривичном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014 – у даљем тексту: ЗКП) који одређује шта је то „организовани криминал”. Наиме, члан 2. став 35. ЗКП-а организовани криминал означава као вршење кривичних дела од стране организоване криминалне групе или њених припадника. Такође, ЗКП предвиђа и могућност употребе низа посебних доказних радњи које је могуће одредити према лицима за која постоје основи сумње да су учинила или да припремају кривично дело организованог криминала. Ипак, посебне доказне радње могу да се одреде, а затим и употребе током судског поступка само уколико би прикупљање доказа на други начин било немогуће или знатно отежано, односно ако околности случаја указују на то да се на други начин кривично дело не би могло открити, спречити или доказати, или би то изазвало несразмерне тешкоће или велику опасност (чл. 161. ЗКП-а). Најтежи облик кривичног дела удруживања ради вршења кривичних дела предвиђен је његовим 5. ставом. Квалификаторна околност овде се односи на тежину кривичних дела ради чијег вршења је криминална група удружена. Тако ће за овај облик одговарати група или организована криминална група која има за циљ вршење кривичних дела за која може да се изрекне казна затвора од двадесет година или затвор од тридесет до четрдесет година. Дакле, меродавна ће бити казна која може да се изрекне за кривично дело или кривична дела ради чијег чињења је криминална група и организована. Како запрећена казна овде представља објективни услов инкриминације, није потребно да учинилац овог облика буде свестан висине запрећене казне за та дела. Наравно, и овде се прави разлика између организатора и припадника криминалне групе. Наиме, организатор

до 3 године или чак и ослободити од казне уколико открије криминално удружење или на други начин спречи извршење кривичних дела ради чијег вршења је оно створено (ст. 6. чл. 346. КЗ-а). С друге стране, припадник групе или организоване криминалне групе може да се казни новчаном казном или затвором до једне године, као и да се ослободи казне, уколико открије групу или организовану криминалну групу. Ипак, припадник криминалног удружења, за разлику од организатора, треба да испуњава још један услов како би се користио блажом казном или се ње ослободио. Наиме, потребно је да то учини пре него што у њеном саставу или за њу учинио неко кривично дело (ст. 7. чл. 346. КЗ-а).

ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ www.legeartis.rs Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси налази се на интернет страници www.legeartis.rs, ажурира се свакодневно и користи путем корисничког имена и лозинке. Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним областима или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту налази се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци се могу чувати у ПДФ формату, а могу и да се штампају и копирају. Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање, Ауторско право, Планирање и изградња и др.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

85 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

електронски часопис

КРИВИЧНО ПРАВО

групе или организоване криминалне групе за овај облик ће се казнити затвором од најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година. Припаднику групе или организоване криминалне групе за овај облик запрећено је затворском казном од шест месеци до пет година. Интересан тно је да законодавац овде не прави разлику између групе и организоване криминалне групе, с обзиром на запрећену казну за извршење овог дела. Кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела предвиђа и два основа за блаже кажњавање, односно ослобођење од казне. Тако се организатор групе или организоване криминалне групе може казнити затвором

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Коментар Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 41/2018 од 31. 5. 2018. године, а ступио је на снагу 8. 6. 2018. године. Закон треба да омогући да се читав поступак уписа имовине заврши код нотара, затим повећање правне сигурности власника некретнина и повећање ефикасности и ажурности катастра непокретности, као и брже и ефикасније обрачунавање пореза на имовину и пореза на пренос апсолутних права.

Марина Антић, дипл. правник, саветник у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ародна скупштина Републике Србије усвојила је 28. маја 2018. године нови Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова (у даљем тексту: Закон) по хитном поступку због обезбеђивања услова за увођење информационих технологија које ће убрзати и скратити процедуру уписа у катастар непокретности, што ће имати позитиван ефекат на побољшање позиције Републике Србије на ранг-листи Светске банке о условима пословања – Doing business. С друге стране, разлози за доношење Закона, који је до усвајања био део Закона о државном премеру и катастру, садржани су у потреби да се: 1) повећа ефикасност и ажурност катастра непокретности: ● увођењем информационих технологија, ● прописивањем обавезе за судове, јавне бележнике, јавне извршитеље, органе јавне управе и друге органе и организације, који у оквиру своје законом утврђене надлежности доносе одлуке, односно састављају или потврђују исправе које представљају правни основ за упис

у катастар, да исте доставе Служби за катастар непокретности (у даљем тексту: Служба) ради провођења промена у катастру; 2) поједностави и убрза процедура уписа у катастар непокретности: ● прописивањем обавезе наведеним субјектима да у кратким роковима достављају Служби одлуке које доносе, односно исправе које састављају или потврђују, ради уписа у катастар, ● прописивањем краћих рокова за поступање Службе у поступку уписа у катастар, ● прописивањем правила да Служба не проверава законитост јавне односно јавнобележничке исправе на основу које се врши упис у катастар, у смислу повреде принудних прописа, с обзиром на то да се о законитости исправе води рачуна у поступку њеног доношења, састављања, односно потврђивања (солемнизације), па није потребно да исте исправе у том смислу преиспитује и орган надлежан за уписе у катастар непокретности, при чему ће се тако убрзати процедура уписа, односно скратиће се време потребно за упис у катастар непокретности, и повећаће се ажурност катастра непокретности, што ће имати позитиван ефекат на побољшање позиције Републике Србије на ранг-листи Светске банке о условима пословања – Doing business;

3) подношење захтева за упис у катастар учини што комфорнијим за странке, без одласка у Службу, подношењем захтева путем е-шалтера; 4) отклоне одређени недостаци који су уочени у досадашњој примени важећег закона који уређује катастар непокретности, прецизирањем појединих одредаба и побољшањем постојећих законских решења.

Новине у Закону

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 87 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Начело официјелности подразумева да се поступак уписа у катастар покреће и води по службеној дужности, а по достави исправе од стране обвезника доставе који је донео, односно саставио, потврдио или оверио исправу која је правни основ за упис у катастар, као и ако је прописано да се упис у катастар врши по сили закона, с тим што ово начело не искључује могућност да се поступак по истом правном основу покрене и води и по захтеву странке, осим ако је то искључено Законом. Новина је и увођење е-шалтера. Према појмовнику, „Електронски шалтер” је дефинисан као информациони систем састављен од техничке опреме (сервери и други хардверски уређаји, комуникацијска опрема и др.), мреже, базе података и софтверског програма, као јединствени централни систем за повезивање субјеката, кроз који се по службеној дужности достављају исправе за упис у катастар, захтеви за упис у катастар, као и захтеви за издавање електронских уверења и других аката које садржи катастар и кроз који се размењују подаци и акта у тим поступцима (у даљем тексту: е-шалтер). Дакле, Закон заправо тежи даљем ширењу и јачању електронске управе, која је у пракси почела делом да се спроводи кроз обједињену процедуру и издавање електронских грађевинских дозвола у складу са Законом о планирању и изградњи. Тако је одредбом члана 18. Закона прописано да се поднесци, докази и акта у поступку уписа у катастар достављају у форми електронског документа, кроз е-шалтер, а да, изузетно, жалба и други правни лекови, као и докази који се уз њих прилажу, могу да се доставе у форми папирног документа.

„Јединствени матични број непокретности” јесте јединствена ознака идентификационих података о непокретности на територији Републике Србије. Упис непокретности је упис података о парцели, објекту и посебном делу објекта. За сваку непокретност појединачно одређује се и уписује јединствени матични број непокретности. Начин одређивања јединственог матичног броја непокретности из става 2. члана 5. Закона прописаће се подзаконским актом којим се ближе уређује начин рада у поступку уписа у катастар непокретности. Увођење обвезника доставе такође је новина. Закон дефинише „обвезника доставе” као лице односно орган који је, по овом закону, обавезан да по службеној дужности, ради уписа по службеној дужности, доставља Заводу исправе које доноси, саставља, потврђује или оверава, а које представљају правни основ за упис података, односно промене података у катастру. С друге стране, постоји „професионални корисник” дефинисан као лице односно орган коме је од стране Завода, у складу са овим законом, додељено корисничко право да, у вези са обављањем своје делатности, кроз е-шалтер врши увид у катастар, односно да преузима податке из катастра, као и да кроз е-шалтер подноси и преузима документе у вези са уписом у катастар, ако не спада у круг обвезника доставе. Даље се као новина уводи предбеле жба објеката и посебних делова објеката у изградњи, која се не уписује у лист непокретности, већ у посебан лист предбележбе објеката, односно посебних делова објеката у изградњи, без ограничења рока трајања те предбележбе, што у претходном Закону о државном премеру и катастру није био случај. Осим тога, одредбом члана 15. Закона прописане су врсте забележби и самим тим проширена листа врсти забележби које могу да се упишу у катастар. Као нове забележбе, које нису предвиђене претходним законом који уређује катастар, прописане су забеле жба поднете жалбе на првостепено решење, забележба постојања уговора о концесији, забележба да је у току поступка комасације комисија утврдила промену имаоца права на

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

парцели, забележба својства културног добра, забележба да је исправа по којој је извршен упис у катастар достављена органу који је надлежан да по службеној дужности покрене одговарајући поступак за њено поништавање односно укидање, као и јавном тужиоцу, забележба постојања заложног права на покретној ствари, које је регистровано у регистру за регистрацију заложних права на покретним стварима и правима, а може бити од утицаја на накнадна стицања права у вези са непокретношћу у коју се иста уграђује, односно чији је припадак у складу са законом који уређује хипотеку, као и забележба да је упис извршен на основу уговора овереног код суда пре више од 20 година. Одредбом члана 31. Закона прописан је редослед одлучивања о упису и под којим условима се, изузетно од редоследа првенства, приоритетно одлучује о упису забележбе решења о извршењу. Одредбама члана 33. Закона уређено је одлучивање у поступку покренутом по службеној дужности на основу исправе достављене од стране обвезника доставе и у поступку покренутом по захтеву странке. Прописано је да Служба проверава да ли су испуњени формални услови за упис (прописани овим законом), али не и законитост промене која се спроводи у складу са достављеном исправом, као што је већ скренута пажња на почетку текста. Ако су испуњени формални услови за упис, Служба доноси решење којим спроводи упис те промене у катастар, осим ако је Законом прописана забрана уписа у та квим случајевима. Ако нађе да је располагање непокретношћу у исправи која је основ уписа очигледно противно принудним прописима, Служба врши упис на основу те исправе и одмах обавештава орган који је надлежан да по службеној дужности покрене одговарајући поступак за поништавање односно укидање те исправе, као и јавног тужиоца, и истовремено уписује забележбу из члана 15. став 1. тачка 14) Закона. Као што је већ напоменуто, скраћени су рокови за поступање Службе. Тако је одредбом члана 36. Закона прописано да је по достави исправе за упис из члана 23. овог закона Служба дужна да донесе решење у року

од пет радних дана, ако посебним законом није другачије прописано, а да по пријему захтева за упис, који по редоследу првенства може да се решава, Служба одлучује у року од 15 дана, осим у случају уписа хипотеке, забележбе хипотекарне продаје, као и у једноставнијим управним стварима, када је рок за доношење решења пет радних дана од дана пријема захтева. Појам једноставније управне ствари дефинисаће се подзаконским актом који доноси министар. Рок за жалбу на првостепено решење странка може да изјави Републичком геодетском заводу у року од осам дана од дана достављања решења, преко надлежне Службе. Одредбом члана 37. Закона прописано је да је у поступку пред катастром искључено спровођење усмене расправе, те да, изузетно, у поступку за исправку грешке, недостатака и пропуста може да се одржи усмена расправа, ако је то потребно ради утврђивања одлучних чињеница и околности које су од значаја за разјашњење ствари. Такође је прописано да чињенице од значаја за упис, изузетно, могу да се утврде увиђајем на лицу места, о чему се странке обавештавају најкасније дан раније. Одредбом члана 51. Закона прописано је исправљање грешака у одржавању катастра непокретности. Прописано је и да је, у случају да је грешка настала преузимањем података из земљишне књиге који су у ту књигу уписани на основу одлуке суда која је садржала те грешке, Завод овлашћен да код надлежног суда покрене поступак за исправку наведене одлуке. Оно што овај закон поједностављује, при чему појачава јавна овлашћења, ближе је прописано одредбом члана 53. Закона, а то је да јавни бележници, као и предузетници и правна лица уписана у регистар геодетских организација, могу да издају лист непокретности, лист вода и лист предбележбе објеката, односно посебних делова објекта у изградњи, који имају исту важност као да их је издао Завод. Услови издавања наведених извода ближе се уређују подзаконским актом који доноси Влада. Одредбом члана 55. Закона утврђена је прекршајна одговорност одговорних лица у Служби и прописано је да ће се државни службеник који руководи Службом

Штампано и електронско издање

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК Штампани и електронски часопис Пословни саветник представља издање са стручним ауторским текстовима из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама итд. Од рубрика у часопису издвајамо: – РАЧУНОВОДСТВО;

– БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО;

– ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ;

– ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА;

– ЦАРИНЕ;

– КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ И ДРУГИХ ОБАВЕЗА;

– ПРЕГЛЕД АКТУЕЛНИХ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА; – ОСТАЛО (новине у платном промету, актуелности у спровођењу царинских прописа, тумачења министарстава, друга актуелна питања). Штампани часопис излази из штампе месечно, на приближно 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. Електронска верзија часописа, са комплетном архивом чланака и свим бројевима часописа у ПДФ-формату, налази се на интернет адреси www.poslovnisavetnik.net. Претплатници добијају могућност да писано, путем мејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на имејл redakcija@ingpro.rs. Такође, претплатници и сами могу да предлажу теме које су важне за њихово пословање. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

89 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

шалтера, читав поступак уписа имовине заврши само на једном месту, код нотара, који ће комуникацију са државним институцијама обављати у потпуности електронски за свега неколико дана, без додатних трошкова за грађане. Поступак уписа имовине одвијаће се тако што јавни бележник уместо купца непокретности врши увид у катастар непокретности, потом оверава уговор о купопродаји, а онда тај уговор дигитализује, оверава електронским потписом и шаље катастру електронским путем, по службеној дужности. Када прими уговор од јавног бележника, катастар га прослеђује по службеној ду жности пореској управи и локалној пореској администрацији, што ће ослободити грађане одласка у чак пет институција. Оваква реформа катастра, из угла државе, омогућиће повећање правне сигурности власника некретнина, подићи ће ефикасност рада земљишне администрације и омогућиће брже и ефикасније обрачунавање пореза на имовину и пореза на пренос апсолутних права.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

и одговорни државни службеник у ужој унутрашњој јединици Службе која је надлежна за решавање предмета казнити за прекршај новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара ако о захтеву за упис, који по редоследу првенства може да се решава, не одлучи у року прописаном овим законом (члан 36. овог закона). Закон јасно прецизира и датуме за почетак његовог спровођења. Тако је одредбом члана 60. Закона прописано да су јавни бележници обавезни да се путем е-шалтера повежу са Заводом најкасније до 1. јула 2018. године, судови најкасније до 1. јануара 2020. године, а остали обвезници доставе до 1. новембра 2018. године. Такође је прописано да је Завод дужан да обвезницима доставе и професионалним корисницима омогући потпуни увид у ажурне податке ГКИС-а најкасније од 31. децембра 2020. године, а до успостављања потпуног увида у те податке Завод ће им издавати лист непокретности и копију плана преко е-шалтера у року од 24 часа од дана подношења захтева. Могло би да се закључи да се према новом Закону очекује да се, уместо досадашњих пет

Закони из области безбедности – преглед најважнијих измена

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Скупштина Србије недавно је усвојила читав сет измена и допуна закона из области безбедности, од којих су свакако највећу пажњу изазвале измене и допуне Закона о Безбедносно-информативној агенцији, Закона о одбрани и Закона о Војсци Србије, које су и предмет овог текста.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Владимир Ђукановић, адвокат

тављајући по страни политичке примедбе које су могле да се чују током расправе о предложеним изменама и допунама, мора се истаћи да оне доносе доста тога новог, посебно унутар Војске Србије и система одбране, док по питању рада Безбедносно-информативне агенције може да се каже да су ове измене и допуне заиста биле неопходне како би БИА могла несметано да функционише. Основни разлог за промену досадашњег Закона о БИА јесте то што је рад својих припадника БИА усклађивала према постојећем Закону о полицији, што је нере тко представљало изузетан проблем за њено функционисање.

Измене и допуне Закона о БИА Може се рећи да је јавност беспотребно узнемиравана причом да се наводно директору БИА изменама и допунама дају превелика овлашћења. Природно је и нормално за сваку државну фирму или агенцију да директор одлучује ко ће и да ли ће бити примљен у радни однос, да ли ће неко бити посебно награђен за рад и колика ће бити висина плате запосленог, као и да донесе акт о систематизацији радних места. Овим изменама и допунама то је коначно озакоњено. Такође, јавиле су се бројне примедбе на члан 20б, који наглашава да за попуњавање

радних места у Агенцији није обавезан конкурс, те да о заснивању радног односа у Агенцији одлучује директор. Ово свакако није нешто што је неприродно за рад обавештајних и безбедносних структура јер, уколико би конкурс за пријем нових оперативаца био јаван, свака друга служба би лако могла да пошаље свог човека који испуњава све прописане услове и тако би убацила унутар наше службе свог агента. Иначе, прави конкурс за пријем у радни однос у БИА јесте безбедносна провера коју кандидат мора да прође. Тада се лице више пута позива на разговоре, проверава му се биографија, израђује психолошки профил итд. Оно што је новина јесте члан 20в, који дефинише да лице које се на основу судске одлуке враћа на рад у БИА такође испочетка мора да прође безбедносну проверу, а ако је одбије, сматраће се да је одустало од рада у Агенцији. Још једна од битних новина односи се на премештај припадника БИА на друго радно место. Наиме, до сада такву могућност директор БИА није имао, па је веома често долазило до апсурдне ситуације да, рецимо, директор има намеру да смени неког од начелника управа унутар БИА, али то не може да учини осим ако сам начелник не пружи сагласност за сопствену смену. Практично се тако нарушавала хијерархија у раду службе, што је умело да изазове колапс у раду. Овим изменама и допунама наведена аномалија је избрисана. На основу измена и допуна Закона о БИА припадник Агенције може да буде премештен на друго одговарајуће радно место привремено или трајно, с тим што се под термином „одговарајуће радно место”

Када је реч о изменама и допунама Закона о одбрани, до сада је била пракса да се годишњи извештај Владе о припремама за одбрану усваја на седници надлежног скупштинског одбора. Међутим, недавним изменама и допунама то се више неће догађати, већ ће надлежни скупштински одбор само разматрати годишњи извештај Владе о стању припрема за одбрану. У склопу те веома битне промене Влада Србије више нема обавезу да Скупштини Србије подноси извештај о стању припрема за одбрану, већ га она усваја и само извештава Скупштину о томе да је усвојила извештај. Уведена је једна битна новина везана за војно-цивилну сарадњу управљања ва здушним саобраћајем. Наиме, за потребе обезбеђивања средстава за финансирање функционисања и унапређења службе трагања и спасавања војних ваздухоплова

91 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Измене и допуне Закона о одбрани

и за развој способности Војске Србије за учешће у систему трагања и спасавања за потребе цивилног ваздухопловства од сада може да се оснује буџетски фонд, што до сада није била пракса. Евиденција о погинулим, несталим, рањеним, заробљеним и убијеним припадницима оружаних снага проширена је чланом 23а и на период од 23. марта до 30. јуна 2001. године, због сукоба које су наше оружане снаге имале са тзв. Ослободилачком војском Бујановца, Прешева и Медвеђе. Иначе, сви подаци о несталим, рањеним, заробљеним и убијеним припадницима оружаних снага током протеклих ратова воде се у складу са прописима којима се уређује управни поступак и заштита података о личности. Велике новине уведене су у делу Закона који се односи на логистичку подршку Војсци Србије. Наиме, логистичку подршку на основу измена и допуна Закона о одбрани убудуће ће обављати установе и јединице Војске Србије, као и војне установе које су организационо и функционално везане за Министарство одбране, а у њима се обављају послови за потребе логистичке подршке Војске Србије, при чему немају статус правног лица, односно послују по прописима који се примењују на буџетске кориснике. Изменама и допунама уведене су тзв. војне установе које послују по принципу стицања и расподеле добити. У те установе спадају најпре војне установе које су организационо и функционално везане за Министарство одбране, које обављају производну и услужну делатност, делатност изградње и одржавања објеката, инфраструктуре, физичко-техничког обезбеђења и друге делатности и послују по принципу стицања добити, а уписом у одговарајући регистар стичу статус правног лица. Поред војних установа, овим пословима могу да се баве и једночлана привредна друштва образована од постојећих војних установа, затим привредна друштва и пред узетници који су основани и послују у складу са законом који уређује привредна друштва, као и јавна предузећа и установе које су основане и послују у складу са прописима о јавним предузећима и установама. До сада су обавезу достављања своје делатности од значаја за

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

подразумева место чији се послови обављају у истом звању као и послови радног места са којег је припадник Агенције премештен и за које испуњава све услове за рад, а за тај премештај није потребна његова сагласност. Сагласност се једино захтева уколико дође до трајног премештаја на друго одговарајуће радно место које се налази на већој удаљености од 50 километара од досадашњег места рада. Иначе, до трајног премештаја може да дође на лични захтев припадника или на предлог надлежног руководиоца у случају потребе посла, уколико се оцени да његове радне способности могу да допринесу побољшању процеса рада на радном месту на које се трајно премешта. Припадник БИА може да буде и привремено премештен на друго одговарајуће радно место на лични захтев или захтев надлежног руководиоца, али тај премештај може да траје најдуже годину дана, после чега се припадник БИА враћа на радно место са кога је премештен. Разлози за привремени премештај морају бити посебно образложени у захтеву, а потребе које захтевају привремени премештај су: замена одсутног припадника, повећање обима посла или привремена здравствена неспособност.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

одбрану била дужна да достављају само привредна друштва која су се том делатношћу и бавила. Међутим, изменама и допунама Закона о одбрани ту обавезу имају и друга правна лица и предузетници на захтев Министарства одбране. Када је у питању радна обавеза, њој подлежу сви за рад способни пунолетни грађани до навршене године живота у којој су, у складу са важећим прописима, остварили услове за стицање права из пензијског и инвалидског осигурања, а немају ратни распоред у Војсци Србије. Што се тиче начина обучавања и категорије грађана које ће за потребе одбране земље обучавати Министарство одбране, то уређује Влада Србије на предлог министра одбране. Новина је и увођење могућности да удружења која делују на територији Републике Србије, а своје деловање тежишно заснивају у областима од значаја за одбрану и својим програмом и практичним деловањем, масовношћу и организованошћу доприносе јачању система одбране, могу да стекну статус удружења од посебног значаја за одбрану. Критеријуме за стицање статуса прописује министар одбране. Највеће новине унете су у дефинисање тајних података, чиме је постојећи члан 102. апсолутно измењен и проширен. Сви тајни подаци који се односе на систем одбране, а означени су као подаци од интереса за националну безбедност Републике Србије, као и тајни подаци настали у раду команди, јединица и установа Војске Србије, чијим би откривањем неовлашћеним лицима настала штета, штите се у складу са законом којим се уређује заштита тајности података и не могу се учинити доступним јавности. Члан 102. је таксативно, кроз пет веома прецизно дефинисаних ставки, набројао на које се конкретно тајне податке мисли, што у досадашњем Закону није био случај.

Измене и допуне Закона о Војсци Србије Када је реч о изменама и допунама Закона о Војсци, највећа промена везана је за војну полицију која новим законом добија

ингеренције као и редовна полиција. Члан 53, који иначе дефинише надлежности војне полиције, сада је значајно проширен и допуњен. Војна полиција од сада може да врши послове сузбијања криминалитета, контроле и одржавања војног реда и ди сциплине, обезбеђења одређених личности, најзначајнијих војних објеката, докумената и наоружања, регулисања контроле војног путног саобраћаја, као и управне послове који се односе на држање и ношење оружја у складу са овим законом и послове противтерористичке заштите у Министарству одбране и Војсци Србије, а по одлуци министра и послове обезбеђења одређених личности и противтерористичке заштите и ван Министарства одбране и Војске Србије. Војна полиција унутар Војске Србије и Министарства одбране обавља полицијске радње и примењује полицијска овлашћења, осим ако Законом није другачије одређено. Начин примене полицијских мера и радњи, као и полицијских овлашћења, прописује министар одбране. Унутрашњу контролу припадника Војне полиције, у погледу примене полицијских овлашћења, мера и радњи, врши посебна организациона јединица која се образује у саставу Управе Војне полиције. Веома битне ставке унете су у надлежност министра одбране, који ће убудуће доносити акта о организацији команди, јединица и установа Војске Србије на предлог начелника Генералштаба и акта о организацији целина унутар Министарства одбране чија је унутрашња организација и систематизација радних места утврђена формацијом. Осим тога, од сада он може да распоређује и премешта професионална војна лица, тако да му је круг надлежности да поставља, унапређује, распоређује, премешта и разрешава професионална војна лица. Министар одбране је до сада само усвајао план развоја и опремања Војске Србије на предлог начелника Генералштаба, а изменама и допунама Закона о војсци додаје се и то да доноси план истраживања и развоја за средства наоружања и војне опреме и уређује начин и поступак истраживања развоја производње, промета и набавке наоружања и војне опреме за потребе Војске Србије. Уз

93 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

образовање. Такође важи и обрнуто правило. Уколико неко формацијско место, односно радно место не може да се попуни цивилним лицем на служби у Војсци Србије, односно државним службеником или намештеником, на то формацијско односно радно место може да се, уз његов пристанак, постави или одреди за заступника официр односно подофицир, под условом да има одговарајуће образовање. Што се тиче самог пријема цивилних лица у Војску Србије, он се, на основу члана 120. Закона о Војсци, врши путем јавног конкурса и без јавног конкурса. Међутим, изменама и допунама Закона о Војсци уведен је члан 120а, којим се прецизира начин на који се цивилно лице прима без конкурса у Војску Србије и начин вођења евиденције за заинтересована лица. Измењени члан 121. дефинише да министар одбране одређује формацијска места у Министарству одбране на која се без јавног конкурса може примити цивилно лице на службу у Војсци Србије, при чему наведена места одређује на предлог начелника Генералштаба. Веома је важно да се нагласи да се за пријем цивилног лица у војну службу додатно вреднује чињеница да је кандидат супружник, односно члан породице погинулог професионалног припадника Војске Србије, погинулог или умрлог од последица повреда задобијених у вршењу службе у Војсци Србије, затим дете палог борца, као и супружник професионалног припадника Војске Србије премештеног из једног у друго место службовања и супру жник, односно члан породице професионалног војног лица. На крају, битно је истаћи и новину везану за војне дисциплинске судове, по којој председници и секретари поменутих судова морају бити официри правне службе, са положеним правосудним испитом, а судије поротници Вишег војног дисциплинског суда – професионални припадници Војске Србије, дипломирани правници, са положеним правосудним испитом.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

то, поменути министар добија још једну надлежност, која се односи на пријем припадника страних оружаних снага у војнообразовне институције Министарства одбране ради школовања и усавршавања, јер је у његовој искључивој надлежности доношење акта о пријему. Изменама и допунама Закона о војсци законодавац је желео да изађе у сусрет лицима која су већ дужи низ година у систему војске, а до сада нису могла да напредују јер нису имала високо војно образовање. Тако ће подофицир, који је стекао одговарајуће високо образовање предвиђено елементима формацијских места утврђених формацијом, до навршене 43. године живота моћи да се произведе у чин потпоручника под условима и на начин које пропише Влада Србије, а на предлог министра одбране. Изразита новина уведена је за лица која су била радно ангажована по основу уговора о раду на одређено време. Наиме, до сада је последњи уговор о раду на одређено време могао да се обнови до навршене 40. године живота, односно подофицир до 45. године живота. Изменама и допуна Закона о војсци старосна граница се подигла на 53 године живота. Међутим, и овде је направљен изузетак јер, по одлуци министра одбране, уговор о раду на одређено време лицима на појединим формацијским местима или одређеним специјалностима може да се обнавља до испуњења услова за одлазак у пензију прописаних законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање. По први пут се уводи могућност попуне радних места унутар система Војске тако што може да се ангажује цивилно лице. У постојећи 69. члан унета је одредба да, уколико неко формацијско место не може да се попуни официром односно подофициром, на то формацијско место, уз његов пристанак, може да се постави или одреди за заступника цивилно лице на служби у Војсци Србије, односно државни службеник или намештеник, под условом да има одговарајуће

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

РАДНО ПРАВО

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

П: Када се врста радног односа мења из одређеног времена у неодређено време и то током трајања уговора о раду, а не по истеку уговора о раду, да ли се са запосленим закључује анекс или нови уговор о раду? О: Закон о раду није прецизирао овај детаљ, па сматрамо да ова промена може да се констатује анексом уговора о раду или новим уговором о раду. Ако се, на пример, уз врсту радног односа мењају и неки други елементи уговора о раду (коефицијент, обрачун стимулације или неки други детаљ), можда је елегантније решење то урадити новим уговором о раду, али понављамо – и једно и друго решење је могуће. П: Да ли је послодавац (у питању је при вредно друштво) у обавези да доставља ис платне листе запосленима који раде преко привремено-повремених послова? О: Према члану 121. Закона о раду, послодавац је дужан да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун. Зато сматрамо да таква обавеза не постоји када се ради о привремено-повременим пословима. П: Имамо запосленог (који је тренутно на неплаћеном одсуству) коме у августу треба да се продужи боравак у нашој земљи. За то му је, између осталог, потребан и уговор о раду. С обзиром на то да је он на неплаћеном,

мирују му права и обавезе из радног односа. Да ли ипак постоји могућност да му се продужи боравак? О: За време неплаћеног одсуства запосленом мирује радни однос, а уговор о раду је неопходан ради добијања радне дозволе. У вашој ситуацији предлажемо да договорите са запосленим прекид неплаћеног одсуства и закључење новог уговора о раду. П: Да ли послодавац може да донесе одлуку на основу које помера коришћење годишњег одмора у ситуацији када запослени није искористио 10 дана годишњег одмора из 2017. године, међутим, због природе посла није могуће да га искористи до 30. 6. 2018 године? Да ли послодавац може да омогући запосленом да тих 10 дана из 2017. године користи у септембру 2018. године? Дакле, послодавац не жели да ускрати запосленог за годишњи одмор, већ да га помери јер због природе посла запослени није све искористио. О: Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Одлука УС РС, 113/17) прописано је да, ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Из наведеног недвосмислено произлази да други део годишњег одмора запослени користи најкасније до 30. јуна наредне године.

Напомињемо да запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, при чему постоји могућност да други део годишњег одмора не мора да се користи у континуитету (за разлику од првог дела годишњег одмора), већ у деловима, под условом да се овај део годишњег одмора користи на захтев запосленог. Овим се обезбеђује правна могућност да запослени користи више пута по један или више дана годишњег одмора, ако му такво коришћење годишњег одмора одобри послодавац.

плану и програму образовања и васпитања који је важио у време уписа у одговарајућу школу (ученику се мора омогућити да започето школовање заврши по плану и програму који је важио у време уписа).

ОБРАЗОВАЊЕ П: Уколико ученик не положи део матурског испита, да ли у следећем року полаже само оно што није положио или полаже цео матурски испит поново?

О: У члану 10. став 2. Закона о централној евиденцији стварних власника прописано је да је регистровани субјект дужан да има и чува одговарајуће, тачне и ажурне податке и документа на основу којих се одређује стварни власник регистрованог субјекта десет година од дана евидентирања података о стварном власнику. Члан 15. став 1. гласи: „Постојећи регистровани субјекти дужни су да најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона одреде стварног власника регистрованог субјекта из члана 3. овог закона, као и да обезбеде податке и документа из члана 10. став 2. овог закона.” Пошто нису донети подзаконски акти који би прецизно регулисали која је документација потребна да би се одређено лице регистровало као стварни власник, треба поћи од дефиниције стварног власника, па у складу са тим одредити која је документација потребна. Чланом 3. став 1. тачка 3. Закона прописано је да је стварни власник регистрованог субјекта: (1) физичко лице које је посредно или непосредно ималац 25% или више удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању регистрованим субјектом, односно учествује у капиталу регистрованог субјекта са 25% или више удела; (2) физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука; (3) физичко лице које регистрованом субјекту посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу битно утиче на

О: На ученике који сада полажу матурски испит примењују се одредбе Правилника о

95 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

П: Да ли се на ученике који сада полажу матурски примењује Правилник о плану и програму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметни чким школама (објављен у „Службеном гла снику СРС – Просветни гласник”, бр. 6/90 и „Службеном гласнику РС – Просветни гласник”, бр. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 3/2001, 2/2002, 8/2002, 5/2003, 10/2003, 24/2004, 1/2005, 3/2005, 6/2005, 11/2005, 6/2006, 12/06, 8/2008, 1/2009, 3/2009, 10/2009, 5/2010, 8/2010, 11/2013, 14/2013, 5/2014-I, 5/2014-II, 3/2015 и 11/2016), односно одредбе тог правилника које се односе на садржај и начин полагања матурског испита?

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

О: Чланом 56. ст. 5. Закона о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013 и 101/2017) предвиђено је да ученик завршног разреда који не положи поправни, завршни, односно матурски испит, завршава започето образовање у истој школи у својству ванредног ученика полагањем испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа. Законом није предвиђено да ученик може полагати део матурског испита.

ПРИВРЕДНО ПРАВО П: Која документација о власничкој структури треба да се прибави према новом Закону о централној евиденцији стварних власника?

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

доношење одлука органа управљања регистрованог субјекта приликом одлучивања о финансирању и пословању; (4) физичко лице које је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом, односно у другом лицу страног права; (5) физичко лице које је регистровано за заступање задруга, удружења, фондација, задужбина и установа, ако овлашћено лице за заступање није пријавило друго физичко лице као стварног власника. Значи да, уколико је физичко лице стварни власник зато што је посредно или непосредно ималац 25% или више удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању регистрованим субјектом, односно учествује у капиталу регистрованог субјекта са 25% или више удела, потребна документација је она која то доказује, а то је нпр. извод из одговарајућег регистра да је физичко лице непосредни ималац одређеног броја акција, процента удела итд.; извод из одговарајућег регистра да је физичко лице власник правног лица које је непосредни ималац одређеног броја акција, процента удела итд., што физичко лице чини посредним имаоцем, а самим тим и стварним власником. Уколико је физичко лице стварни власник зато што посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука, потребна документација је она документација која му тај преовлађујући утицај обезбеђује. Уколико је, рецимо, вла сник под старатељством или је малолетан, стварни власник је старатељ или родитељ, а документација о томе је Извод из матичне књиге рођених или решење органа старатељства. Уколико је физичко лице стварни власник зато што је регистрованом субјекту посре дно обезбедило или обезбеђује средства и по том основу битно утиче на доношење одлука органа управљања регистрованог субјекта приликом одлучивања о финансирању и пословању, потребна документација је она документација којом се та чињеница доказује, нпр. извод из банке, уговор итд.

И у осталим случајевима потребна документација је документација која доказује чињеницу да је неко физичко лице стварни власник, што све зависи од случаја до случаја. Закон је прилично шкрт у тексту и неодређен. Ово је једини закључак који је по нашем мишљењу могуће извући. ЈАВНЕ НАБАВКЕ П: Као наручилац смо у плану јавних набавки за 2018. годину имали процењену вредност 2.000.000 динара за набавку електричне енергије. Спровели смо поступак јавне набавке мале вредности и закључили уговор о комерцијалном снабдевању у складу са Законом о енергетици. Након тога оснивач Град *** доноси о одлуку о уступању 100 нових бројила ЈКП ***. То су бројила закупаца којима ЈКП *** издаје пословне просторе на основу повереног посла. Након тога очекује се ребаланс буџета, при чему треба да се ЈКП *** одобри нови износ за додатну набавку електричне енергије. Наше мишљење је да тај додатни износ за нову набавку електричне енергије не сме прећи 3.000.000 и да наручилац, сходно ЗЈН-у, опет мора да иде у поступак јавне набавке мале вредности јер је њим већ реализовао једну набавку у текућој години, што у збиру са већ спроведеним поступком износи 5.000.000 динара, а то је горњи лимит за јавне набавке мале вредности. Да ли смо у праву или наручилац у ребалансу ипак може да повећа износ и за више од 3.000.000 и спроведе отворени поступак? О: Ребалансом буџета може да се повећа износ и преко 3 милиона уколико су то реалне потребе. Како околност додатне потрошње није била позната у моменту покретања првог поступка, а средства у финансијском плану су била толика да се могао спровести поступак ЈНМВ, наручилац није прекршио одредбе ЗЈН-а. Новонастала околност набавке проц. вредности изнад 3 милиона није сама по себи спорна, а наручилац ће за ову набавку спровести отворени поступак. П: У одлуци о додели уговора у отвореном поступку јавне набавке погрешно смо навели

која нису уређена овим законом, примењују одредбе закона којима је уређен управни поступак. Према члану 141. став 6. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016), странка којој је дато погрешно упутство о правном средству може да поступи по прописима или по упутству, због чега не сме да трпи штетне последице. Како је у конкретном случају наручилац имао погрешно упутство о правном средству, али је чекао 10 дана, што је законски рок за улагање захтева за заштиту права, то понуђач није био онемогућен да уложи захтев за заштиту права, тако да није претрпео штетну последицу. Наручилац у овом случају не мора да доноси нову одлуку.

ИНГ-ПРО САВЕТОВАЊА

Предавачи су врсни и посвећени стручњаци који настоје да подстакну учеснике на промишљање најделотворнијег начина за превазилажење немалих проблема и повећање ефикасности из области које су тема саветовања. Саветовања се одржавају у пријатном амбијенту, у технички потпуно опремљеним салама, са паузама за кафу и ручак. На нашим интернет странама www.propisi.net, www.legeartis.rs и www. poslovnisavetnik.net увек се можете информисати о актуелним саветовањима и, уколико сте заинтересовани, попунити електронску пријаву. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

97 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

ИНГ-ПРО организује скупове, саветовања, семинаре и обуке с правном и финансијском тематиком, представљајући прописе који су не само актуелни већ су и у најширој примени у оквиру законодавства Републике Србије. Овакав вид организације постао је неизбежан начин упознавања с бројним недоумицама и проблемима у пракси, али и пут ка њиховом бржем и успешнијем превазилажењу како би се омогућила сврсисходна и адекватна примена прописа.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

да је рок за подношење захтева за заштиту права 5 уместо 10 дана. С обзиром на то да је грешком остао рок од 5 дана, подразумели смо да је рок 10 дана, па смо и чекали да толико прође. Десетог дана је понуђач који је одбијен послао захтев за преиспитивање и стављање одлуке о додели уговора ван снаге, између осталог, и због те грешке. Да ли рок мора или не мора да се продужи с обзиром на то да је одређен законом и износи 10 дана, а ми смо и чекали 10 дана и у том року није стигао захтев за заштиту права, већ десетог дана захтев да ми преиспитамо одлуку? О: Одредбом члана 148. став 5. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/2012, 14/2015 и 68/2015) прописано је да се на питања поступка заштите права,

Kaлендар важења правних аката

КАЛЕНДАР ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА

Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о техничком прегледу возила, објављен у „Службеном гласнику РС”

бр. 31/2018 од 27. 4. 2018, ступио је на снагу 5. 5. 2018. године

– примењује се по истеку 60 дана од дана ступања на снагу, односно 5. 7. 2018. године. ● Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица, објављен

у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 од 17. 12. 2017, ступио је на снагу 1. 1. 2018. године

– одредбе чл. 7. и 16. овог закона примењују се од 1. 8. 2018. године. ● Правилник о измени Правилника о захтевима за производњу и промет ароматизованих вина, објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 20/2018 од 16. 3. 2018, ступио је на снагу 24. 3. 2018. године

– примењује се од 1. 8. 2018. године. ● Правилник о изменама и допунама Правилника о летачком особљу, објављен

у „Службеном гласнику РС” бр. 37/2018 од 11. 5. 2018, ступио је на снагу 19. 5. 2018. године – примењује се од 25. 8. 2018. године, осим одредбе члана 9. и Прилога 2. овог правилника, које се примењују од дана ступања на снагу овог правилника. ● Уредба о каријерном развоју полицијских службеника, објављена у „Службеном гласнику РС” бр. 42/2018 од 1. 6. 2018, ступила је на снагу 9. 6. 2018. године

– примењује се од 1. 8. 2018. године. ● Закон о војном образовању, објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 36/2018 од 10. 5. 2018, ступио је на снагу 18. 5. 2018. године

– примењује се од 1. 9. 2018. године.

Преглед прописа... ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА…

ДРЖАВНА УПРАВА И ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

●

Закон о измени и допуни Закона о државној управи („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018 од 20. 6. 2018) ●

Закон о изменама и допунама Закона о матичним књигама („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018 од 20. 6. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о јавним агенцијама („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018 од 20. 6. 2018) ●

●

Закон о изменама и допунама Закона о заштити права и слобода националних мањина („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018 од 20. 6. 2018)

●

Закон о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018 од 20. 6. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018 од 20. 6. 2018) ● Одлука о одређивању централизованих јавних набавки добара и услуга које ће спроводити Управа за заједничке послове републичких органа у 2019. години („Сл. гласник РС”, бр. 49/2018 од 27. 6. 2018) ●

Правилник o начину контроле пријаве и промене имовног стања у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС”, бр. 49/2018 од 27. 6. 2018)

● Одлука о измени Одлуке о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне Покрајине Војводине и систему локалне самоуправе за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018) ●

Одлука о примени Посебног колективног уговора за делатност путне привреде Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 46/2018 од 15. 6. 2018)

●

Закон о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018 од 20. 6. 2018)

●

Уредба о Шифарнику радних места („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018) ● Правилник о измени Правилника о премештају запослених у дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

ОБРАЗОВАЊЕ ● Правилник

о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској установи („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018)

● Правилник

о изменама и допуни Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

... донетих између два броја

99 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Закон о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018 од 20. 6. 2018)

● Уредба о изменама и допунама Уредбе о Каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 43/2018 од 6. 6. 2018)

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

● Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018 од 20. 6. 2018)

РАДНИ ОДНОСИ

Преглед прописа...

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

● Правилник о изменама Правилника о критеријумима и стандардима за финан сирање установе која обавља делатност основног и средњег музичког и балетског образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

100

● Правилник о измени Правилника о кри теријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног и средњег образовања и васпитања ученика са сметњама у развоју („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018) ●

Правилник о изменама Правилника о кри теријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност средњег образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

●

Правилник о допуни Правилника о стандардима квалитета уџбеника и упутство о њиховој употреби („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

●

Правилник о организацији, саставу и начину рада Комисије за утврђивање испуњености услова за извођење учења кроз рад код послодавца („Сл. гласник РС”, бр. 46/2018 од 15. 6. 2018)

● Правилник о изменама и допунама Правилника о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018) ●

Правилник о изменама и допунама Правилника о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

●

Правилник о допунама Правилника о евиденцији у средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

●

Правилник о измени Правилника о јавним исправама које издаје средња школа („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

●

Одлука о финансирању набавке уџбеника средствима буџета Републике Србије за школску 2018/2019. годину („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

● Одлука о мрежи јавних средњих школа („Сл. гласник РС”, бр. 49/2018 од 27. 6. 2018)

ЗДРАВСТВО, ЛЕКОВИ, ХЕМИКАЛИЈЕ ●

Правилник о увозу медицинских средстава која нису регистрована („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018)

● Правилник

о посебним елементима процене ризика, посебним критеријумима за процену ризика, посебним елементима плана инспекцијског надзора и учесталости вршења инспекцијског надзора здравствене инспекције („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018)

● Правилник о изменама и допунама Правилника о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018) ● Уредба о

начину остваривања заштите података за лекове који се употребљавају у хуманој медицини и ближим условима за прихватање референтног лека у поступку издавања дозволе за лек са скраћеном документацијом („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018)

● Правилник

о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

● Правилник

о измени Правилника о стандардима материјала за дијализе које се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018) ● Одлука о изменама и допунама Одлуке о највишим ценама лекова за употребу у хуманој медицини, а чији је режим издавања

ПОЛИЦИЈА, ВОЈСКА, ОДБРАНА, БЕЗБЕДНОСТ

● Правилник

● Уредба о изменама Уредбе о мерилима за распоред руководећих радних места полицијских службеника („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018)

о утврђивању Списка психоактивних контролисаних супстанци („Сл. гласник РС”, бр. 49/2018 од 27. 6. 2018)

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ●

Одлука о заједничком обезбеђивању и спровођењу управљања отпадом („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

●

Правилник о посебним елементима процене ризика, учесталости вршења инспек цијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области заштите животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

●

Правилник о начину вршења унутрашње контроле („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018)

●

Правилник о начину спровођења теста интегритета („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018)

● Закон о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018) ●

Закон о допунама Закона о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018)

●

Уредба о каријерном развоју полицијских службеника („Сл. гласник РС”, бр. 42/2018 од 1. 6. 2018)

●

● Одлука о утврђивању Националне контролне листе наоружања и војне опреме („Сл. гласник РС”, бр. 42/2018 од 1. 6. 2018)

Правилник о усклађеним износима накнаде за загађивање животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018) Правилник о усклађеним износима накнаде за управљање посебним токовима отпада („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

● Правилник o усклађеним износима под стицајних средстава за поновну употребу, рециклажу и коришћење одређених врста отпада („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА ● Правилник о критеријумима за доделу средстава за изградњу, одржавање и опремање установа социјалне заштите („Сл. гласник РС”, бр. 42/2018 од 1. 6. 2018)

●

Правилник о начину поступања граничне полиције приликом утврђивања и решавања граничног инцидента и повреде државне границе („Сл. гласник РС”, бр. 42/2018 од 1. 6. 2018)

●

Правилник о изгледу и садржини обрасца захтева за издавање граничног одобрења, граничног одобрења и начину издавања граничног одобрења („Сл. гласник РС”, бр. 42/2018 од 1. 6. 2018)

●

Правилник о кућном реду и правилима боравка у прихватилишту за странце („Сл. гласник РС”, бр. 42/2018 од 1. 6. 2018)

... донетих између два броја

101 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Правилник о посебним елементима процене ризика, учесталости вршења инспек цијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области заштите и одрживог коришћења рибљег фонда („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

●

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

на рецепт („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

Преглед прописа... ● Правилник о начину и поступку реги страције и изгледу и садржини потврде о регистрацији странца који је изразио намеру да поднесе захтев за азил („Сл. гласник РС”, бр. 42/2018 од 1. 6. 2018)

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

●

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

102

Правилник о садржини и изгледу обрасца захтева за азил и садржини и изгледу образаца исправа које се издају тражиоцу азила и лицу којем је одобрен азил или привремена заштита („Сл. гласник РС”, бр. 42/2018 од 1. 6. 2018)

ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ● Закон

о финансијском обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018)

●

Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о платним услугама („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018)

●

Уредба о специјалној и посебним једини цама полиције („Сл. гласник РС”, бр. 47/2018 од 20. 6. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018)

● Уредба о измени Уредбе о начину оства ривања права на осигурање припадника Војске Србије и других снага одбране који се упућују у мултинационалне операције („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

● Одлука

●

Правилник о садржају, изгледу печата и начину уноса података о преносу оружја и муниције преко државне границе у путну исправу („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

●

Правилник о изгледу и садржини обрасца Упитника о идентификационим подацима („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

ПРИВРЕДА ●

Закон о Централној евиденцији стварних власника („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018)

●

Закон о изменама и допунама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018) ● Закон o изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018) ●

Уредба о поступку контроле извршења уговорних обавеза купца из уговора о продаји капитала или имовине („Сл. гласник РС”, бр. 46/2018 од 15. 6. 2018)

о измени Одлуке о извештавању банака („Сл. гласник РС”, бр. 46/2018 од 15. 6. 2018)

●

Одлука о изменама Одлуке о информаци јама и подацима који се достављају Народној банци Србије за потребе израде и ажурирања плана реструктурирања банке и банкарске групе („Сл. гласник РС”, бр. 46/2018 од 15. 6. 2018)

ПОДСТИЦАЈИ ● Правилник о врстама и садржини обра зложења квалификованих и неквалификованих трошкова и обрасцу захтева за доделу и исплату подстицајних средстава инвеститору који у Републици Србији производи аудио-визуелно дело („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018) ●

Правилник о подстицајима за спровођење активности у циљу подизања конкурентности кроз сертификацију система квалитета хране, органских производа и производа са ознаком географског порекла („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018)

● Правилник о подстицајима програмима за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима кроз подршку младим пољопривредницима („Сл. гласник РС”, бр. 46/2018 од 15. 6. 2018)

● Правилник о подстицајима за инвестиције

у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне производње биљних култура („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку нових машина и опреме за унапређење примарне пољопривредне производње у сточарству („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

● Правилник о подстицајима за инвестиције

у физичку имовину пољопривредног газдинства за набавку квалитетних приплодних грла за унапређење примарне сточарске пољопривредне производње („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

ЦАРИНСКИ ПОСТУПАК ●

●

Правилник о измени Правилника о обли ку, садржини, начину подношења и попу њавања декларација и других образаца у царинском поступку („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018)

● Правилник

о допуни Правилника о одређивању царинских органа за царињење одређених врста робе или спровођење одређених поступака („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018)

чину обрачунавања и плаћања акцизе, врсти, садржини и начину вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

● Правилник

о изменама и допунама Правилника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-a са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018) ● Правилник о изменама и допунама Правилника о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018) ● Правилник о изменама и допунама Правилника о утврђивању добара и услуга чији се промет опорезује по посебној стопи ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

ПОЉОПРИВРЕДА, СТОЧАРСТВО, ЛОВ, РИБОЛОВ, ВЕТЕРИНАРСТВО ●

Правилник о измени Правилника о међу народној потврди (сертификату) о улову и листи производа рибарства за које нису потребне међународне потврде (сертификати) о улову („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018)

● Листа одобрених супстанци („Сл. гласник РС”, бр. 43/2018 од 6. 6. 2018)

● Уредба

о условима, начину и поступку ослобођења од царинских и других дажбина на увоз опреме („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

Правилник о измени Правилника о утвр ђивању мера за рано откривање, дијагно стику, спречавање ширења, сузбијање и искорењивање инфекција живине одређеним серотиповима салмонела („Сл. гласник РС”, бр. 46/2018 од 15. 6. 2018)

ПОРЕЗИ

ТРГОВИНА

● Правилник

●

о изменама и допунама Правилника о обрасцима пореских пријава за

●

Уредба о престанку важења Уредбе о привременим условима за обављање промета

... донетих између два броја

103 LEGE ARTIS ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Одлука о измени и допуни Одлуке o одређивању пољопривредних и прехрамбених производа за које се плаћа посебна дажбина при увозу и утврђивању износа посебне дажбине („Сл. гласник РС”, бр. 42/2018 од 1. 6. 2018)

● Правилник о допунама Правилника о на-

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

● Правилник о подстицајима за инвестиције

утврђивање пореза на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

Преглед прописа... брашна („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

САОБРАЋАЈ

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

●

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

104

Правилник о ближим условима које мора да испуњава именовано тело за оцењивање усаглашености возила, као и услови, поступак и начин вођења регистра издатих, одузетих, односно враћених АДР сертификата о одобрењу за возило („Сл. гласник РС”, бр. 39/2018 од 25. 5. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о превозу терета у друмском саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018)

● Правилник о подсистемима жичаре и безбедносним компонентама за транспорт лица („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018) ● Правилник о садржини и начину вођења евиденције центара за обуку ваздухопловног особља („Сл. гласник РС”, бр. 49/2018 од 27. 6. 2018)

КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ ●

Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018)

●

Уредба о престанку важења Уредбе о примени технологије глобалног позиционог система у оквиру премера непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 42/2018 од 1. 6. 2018)

●

ПОСРЕДОВАЊЕ У ЗАКУПУ И ПРОДАЈИ НЕПОКРЕТНОСТИ

●

● Закон о изменама и допунама Закона о посредовању у промету и закупу непокретности („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018)

Закон о изменама и допунама Закона о превозу путника у друмском саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018) Закон о путевима („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018)

●

Закон о железници („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018)

● Закон о безбедности у железничком саобраћају („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018)

СТАНОВАЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ ЗГРАДА

●

Одлука о изменама и допунама Одлуке о организовању полагања испита, издавања и одузимања лиценце за професионалног управника и вођења Регистра професионалних управника („Сл. гласник РС”, бр. 46/2018 од 15. 6. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018)

ЈАВНИ БЕЛЕЖНИЦИ

Закон о интероперабилности железничког система („Сл. гласник РС”, бр. 41/2018 од 31. 5. 2018)

●

Уредба о посебним захтевима за стабилитет ro-ro путничких бродова („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

●

Правилник о изменама Правилника о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима („Сл. гласник РС”, бр. 45/2018 од 13. 6. 2018)

●

Измене и допуне Јавнобележничког пословника („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018 од 22. 6. 2018)

●

ЈАВНИ ИЗВРШИТЕЉИ Правилник o организацији и система тизацији послова у Стручној служби Коморе јавних извршитеља („Сл. гласник РС”, бр. 49/2018 од 27. 6. 2018)

●

... донетих између два броја

Za viĹĄe informacija pozovite: +381 11 22 52 746 ili nam piĹĄite na: marketing.rs@bisnode.com www.bisnode.rs

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Управно право

Привредно право

Радно право

Унакрсни поглед