LEGE ARTIS - ПРОПИСИ У ПРАКСИ БР. 72 by V. M.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ ISSN 2406-1085

Број 72 / септембар 2018.

Уговор о закупу стана према Закону о становању Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. Кривичног законика

Шта доносе измене Закона о платним услугама? Електронске јавне набавке ЈАВНЕ НАБАВКЕ

●

РАДНО ПРАВО

●

ГРАЂАНСКО ПРАВО

●

ПРИВРЕДНО ПРАВО

●

УПРАВНО ПРАВО

●

•

Повериоци из уговора о финансијском обезбеђењу у стечајном поступку

www.propisiupraksi.rs

Осврт на Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи

Курс измена радноправног законодавства

www.legeartis.rs

ИЗДВАЈАМО:

КРИВИЧНО ПРАВО

Зашто баш Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly). Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих синонима који се у правној пракси често користе. Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, новим примерима судске праксе, новим правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које претплатници сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. Зато што се једним кликом могу ископирати текстови у Wоrd или PDF формату. Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. Зато што се приликом претраживања појмова добијају већ понуђени резултати.

ПРОПИСИ У ПРАКСИ w w w . l e g e a r t i s . r s

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник Редакције: Јован Матијашевић Главни и одговорни уредник часописа: Ана Фулетин Сарадници: Алжбета Марко Весна Филиповић Драгана Марчетић Драган У. Калаба Ивана Бараћ Јасминка Обућина Милан Ранђеловић Милош Јовић

Технички уредник: Милена Станковић Лектура: Милица Радованчев Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836-890 факс: +381 11 2836-474 имејл: redakcija@legeartis.rs Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 34 LEGE Artis : прописи у пракси / главни и одговорни уредник Ана Фулетин. - [Штампано изд.] . - Год. 3, бр. 25 (окт. 2014)- . - Београд : ИНГ-ПРО, 2014- (Београд : Digital art). - 28 cm Месечно. - Наслов лат., текст ћир.. - Преузима нумерацију електронског издања. - Друго издање на другом медијуму: Lege Artis (Online) = ISSN 2334-6140 ISSN 2406-1085 = Lege Artis (Штампано изд.)

Закон о финансијском обезбеђењу и Закон о изменама и допунама Закона о стечају из јуна месеца доносе бројне новине, при чему се овом приликом у рубрици Привредно право бавимо положајем поверилаца из уговора о финансијском обезбеђењу у стечајном поступку. Скрећемо пажњу и на текст о изменама Закона о платним услугама у оквиру исте рубрике. Очекује се доношење новог Закона о јавним набавкама који треба да донесе значајно унапређење на пољу електронских јавних набавки, па у домену Јавних набавки издвајамо текст о е-набавкама. У пракси судова и даље су веома чести спорови који су настали поводом права трајног закупа по одредбама Закона о становању и раније важећим законима о стамбеним односима, тако да је рубрика Грађанско право посвећена њима. Када је у питању кривично право, кроз бројне примере из судске праксе анализирано је кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића. Осврт на нови Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи дат је у рубрици Унакрсни поглед. Поред наведених, ту су и други текстови из наведених области, као и наше сталне рубрике Портал читалаца, Календар правних аката и Регистар прописа донетих између два броја. Осим у штампаном издању, овај часопис је доступан и у електронском облику, на интернет адреси www.legeartis.rs. Редакција

Будимо на вези Часопис Lege Artis – ПРОПИСИ У ПРАКСИ отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл редакције часописа redakcija@legeartis.rs Пратите нас: ● ● ● ●

www.legeartis.rs www.propisi.net www.ingpro.rs www.facebook.com/IngProLegeArtis

1 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Слободанка Келечевић

У рубрици Радно право изложене су најзначајније измене радноправног законодавства до којих је дошло у јуну месецу, које уносе значајне новине и, у односу на решења Закона о раду, представљају lex specialis.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ISSN 2406-1085 Година VI, број 72, СЕПТЕМБАР 2018.

Поштовани претплатници,

СУДСКА ПРАКСА И СЛУЖБЕНА МИШЉЕЊА Kaлендар важењаправних правних аката Kaлендар важења аката

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, у „Сл. – одредбе члана 16. ст. 6.објављен и члана 20.гласнику овог закона РС”, бр. 49/15 од 5. 6. 2015. године, а ступиопримењиваће је на снагу 13. 6. 2015. се године од 1. јуна 2016. године

● Правилник о измени и допуни Правилника о реглоскопима, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 49/15 од 5.о6.енергетици, 2015. године, а ступио је на снагу 13.145/14 6. 2015. године ● Закон објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. од 29. 12. 2014. године, а – одредба члана 2. овог правилника важи – одредбе члана 98. ст. 1. тач. 1)1. дојуна 3), члана 99.године и до 2016.

између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – од одредбе Међународни уговори”, бр. 2/16 8. 2. 2016. члана године 98. ст. 1. тач. 1) до 3), члана 99. и

225. ступа ст. 1. на тач. 1) до 3) и2016. члана 225. ст. 4. –члана Конвенција снагу 16. јуна године

овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године ● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни Закон о потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи уговори”, бр. 4/16 од 26. 2. 2016. године

● између територијалних заједница или власти, објављен у „Сл. гласнику РС – – Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године Међународни уговори”, бр. 2/16 од 8. 2. 2016. године

Недостојност за наслеђивање Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

Недостојност за наслеђивање

Члан 4. Не може наследити на основу закона или завештања, нити стећи какву корист из завештања Члан 4. Закона о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – Одлука УС РС и 6/15)

(недостојан је): 1) онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; Члан 4. 2) онај ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове заили неку његову га је уили томезавештања, спречио; Невештање може наследити на одредбу, основу или закона нити стећи какву корист из завештања 3) онај ко је ује): намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово (недостојан завештање, или га је фалсификовао; 1)4)онај ко је умишљајно усмртио оставиоца или је то покушао; онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца, или му је ускратио 2)нужну онај помоћ; ко је принудом, претњом или преваром навео оставиоца да сачини или опозове за-

вештање или неку његову одредбу, или га је у томе спречио; на недостојност пази по службеној дужности. 3)Суд онај ко је у намери спречавања оставиочеве последње воље уништио или сакрио његово завештање, или га је фалсификовао; 4) онај ко се теже огрешио о законску обавезу издржавања оца је примао пензију својеоставиоца, мајке, а пок.или А. М.му је ускратио О нужну недостојности издржавање није ни било потребно. Не може се помоћ; за наслеђивање суд води рачуна по службеној говорити ни о ускраћивању помоћи оставиоцу, дужности, али је терет чињеничне јер то не произилази из изведених доказа. Суд наинедостојност пази по службеној дужности. тврдње доказа да ова недостојност Код овако утврђеног чињеничног стања, нипостоји, на странци која то тврди. жестепени судови правилно закључују да нема

Из образложења:

основа за примену члана 4. Закона о наслеђивању који регулише појам недостојности наслеђиоца је примао пензијузасвоје мајке,

стране није изостала његовом кривицом. Није се

обавезу издржавања, или ускратио нужну по-

а пок. А. М.

ревизије о погрешној примени матевање. Према ставу 1. тач. 1) овог члана, не може О„Разлози недостојности за наслеђивање издржавање није ни било потребно. Не може се ријалног права нису основани. Према утврђеном се наследити на основу закона или завештања суд води рачуна по службеној говорити ни оизускраћивању помоћи оставиоцу, чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син нити стећи какву корист завештања (недосдужности, али је терет чињеничне јер ко тојенеумишљајно произилази из изведених доказа. пок. А. М. Свог оца је упознао када је имао 10 тојан је), онај усмртио оставиотврдње доказа да ова недостојност година. Дои1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, Код овако утврђеног чињеничног стања, ниоцем, а од те године никако. Брига оцу тврди. са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску постоји, на странци којао то жестепени судови правилно закључују да нема

основа заовог примену члана 4. Закона о наслеђивању теже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. члана, суд на недостојИзускратио образложења: регулише појамУ конкретном недостојности за наслеђинужну помоћ. Нису постојали ни друност пазикоји по службеној дужности. ги разлози који би указивали на недостојност за матеслучају, истакнути разлози за недостојност ту- члана, не може „Разлози ревизије о погрешној примени вање. Према ставу 1. тач. 1) овог наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да се наследи свог оца,на садаоснову пок. А. М., нису или завештања ријалног права нису основани. Према утврђеном наследити закона мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих чињеничном стању, тужилац је ванбрачни син тужиља нити стећи каквуодговарајуће корист из дозавештања (недосје било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи није пружила пок. А. М. Свогиздржавања оца је упознао кадаПреко је имаоказе. 10 Затотојан онај ко (непостојању) је умишљајно конске обавезе према њему. је суд је), о постојању тихусмртио оставио● Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о процени утицаја на животну година. До 1992. године имао је ретке контакте са ца, или је то покушао. Према тачки 4. овог члана, оцем, а од те године никако. Брига о оцу са његове недостојан је онај ко се теже огрешио о законску средину у прекограничном контексту, објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни (6) Трошкови продатих производа износе 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25%стране није изостала његовом кривицом. Није се обавезу издржавања, или ускратио нужну поуговори”, бр.коштања, 4/16 од 26.што 2. 2016. године на цену износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општојтеже огрешио о обавезе издржавања, нити му је моћ. Према ставу 2. овог члана, суд на недостојстопи износи 312.500,00 динара, од чега на цену коштања 240.000,00 250.000,00 (1.250.000,00 × 20%)ускратио нужну помоћ. Нису постојали ни дру– Амандмани ступају на снагу 19. јуна 2016. године ност пази по службеној дужности. У конкретном и ПДВ(6)на разликупродатих у ценипроизвода 62.500,00износе (312.500,00 × 20%). Трошкови 1.250.000,00 динара.Укалкулисана разлика у цени је 25% ги разлози који би указивали на недостојност за случају, истакнути разлози за недостојност туна цену коштања, што износи 312.500,00 динара (1.250.000,00 × 25%). Обрачунати ПДВ по општој наслеђивање оца. Тужилац није умишљајно усжиоца да наследи свог оца, сада пок. А. М., нису стопису износи 312.500,00 динара, од чегадресови на цену коштања 240.000,00 250.000,00 × 20%) (7) Купцу фактурисани спортски са обрачунатим ПДВ-ом(1.250.000,00 у износу од 1.875.000,00 дин.мртио свога оца, нити је то покушао. Између њих испуњени. У току поступка у прилог ових својих и ПДВ на разлику у цени 62.500,00 (312.500,00 × 20%). је било само свађе. Није се теже огрешио о затврдњи тужиља није пружила одговарајуће до(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара.дин. (7) Купцу су фактурисани спортски дресови са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 1.875.000,00 конске обавезе издржавања према њему. Преко казе. Зато је суд о постојању (непостојању) тих

ПОСТАВИТЕ ПИТАЊЕ НАШЕМ АУТОРУ, НАСТОЈАЋЕМО ДА ОДГОВОРИМО НА СВАКО ОД ЊИХ

(9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова и учинака.

Негативне референце у систему јавних набавки Негативне референце у

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа

(8) Купац је извршио плаћање фактуре у целости у износу од 1.875.000,00 динара. и учинака. (9) Треба извршити затварање свих конта класе 9 – Обрачун трошкова

(10) Треба саставити Извештај о стању залиха производње на крају обрачунског периода.

систему јавних набавки

(11) Треба прокњижити свођење почетног стања залиха производње на коначно стање залиха про2015. године донеле су собом неколико измена када је реч о (11) Треба прокњижити свођење почетногна стања залиха производње на коначно стање залиха про- производње изводње на крају обрачунског периода бази података из Извештаја о стању залиха Последње измене и допуне Закона о јавним набавкама из августа изводње на крају обрачунског периода на бази података из Извештаја о стању залиха производње негативним о којимаизмена ћемокада говорити на крају обрачунског 2015. годинереференцама донеле су собом неколико је реч о у овом тексту на крају обрачунскогпериода. периода. Напомена: Трошковипродатих продатих производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене Напомена: Трошкови производа од 1.250.000,00 динара израчунати су на бази цене коштања комада×× 1.832,80 1.832,80 динара по комаду), док је док продајна цена спортских од дресова од коштања (682(682 комада динара по комаду), је продајна цена дресова спортских 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00). 1.875.000,00 динара по комаду израчуната у износу од 2.500,00 динара (750 × 2.500,00).

негативним референцама о којима ћемо говорити у овом тексту

о јавним набавкама из 2008. године. Сходно

АУТОРСКИ ТЕКСТОВИ СА ОБИЉЕМ КОРИСНИХ ПРИМЕРА И СТРУЧНИХ ТУМАЧЕЊА

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Милош Јовић

КК

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТИ И ЈАВНЕ НАБАВКЕ

о јавнимтада набавкама из 2008. године. Сходно важећим прописима, наручиоци су имали тада важећим прописима, су имали Милош Јовић могућност да наручиоци одбију понуду уколико поседују могућност да одбију понуду уколико поседују саветник у Управи за јавне набавке саветник у Управи за јавне набавке којидапотврђује понуђач није испуњавао Књижење: доказ којидоказ потврђује понуђач ниједа испуњавао budzeti@legeartis.rs budzeti@legeartis.rs своје по раније закљученим уговорима Књижење: своје обавезе пообавезе раније закљученим уговорима Конто Износ Р. ОПИС 12 питању јавне набавке, појампојам ре оре јавним набавкама су се односили ададсусууу питању јавне набавке, о јавним који набавкама који на суисти се односили на исти бр. дугује потражује дугује потражује Конто Износ Р. ференце има двоструки појавни облик.облик. предмет набавке, за набавке, период од претходних пет ференце има двоструки појавни предмет за период од претходних пет ОПИС 3 4 5 6 бр. 1дугује2 потражује У случају кад одређује додатне услове за година за радове, односно три године за добра дугује потражује У случају кад јавне одређује додатне условеи за 1. 910 Сировине и материјал – спортски дресови 200.000,00 учешће у поступку набавке, наручилац услуге. година за радове, односно три године за добра 1 2 3 4 материјала 5 6 учешће у поступку јавне набавке, наручилацЗакон ио услуге. 9000 Рачун за преузимање залиха 200.000,00 као услов пословног капацитета може захтева јавним набавкама из 2012. године 1. За отварање 910 Сировине и залихе материјал – спортски дресови одређено искуство понуђача које семоже огледазахтева у („Сл. гласникЗакон РС”, бр. о 124/12) значајно је проши из 2012. године почетног стања 1. 1. 2016. за материјала – спортски дресови 200.000,00 каотиуслов пословног капацитета јавним набавкама реализацији уговора истог или сличног предме рио обухват негативних установи 1а 9500 Материјали за израду – спортски дресови 500.000,00 („Сл. гласникреференци, РС”, бр. 124/12) значајно је проши 9000 Рачун за преузимање залиха материјала 200.000,00 ти одређено искуство понуђача које се огледа у та набавке, односно да је у претходном периоду вши их као обавезу за наручиоце, проширујући 9600 Готови производи – спортски дресови 120.000,00 уговора истог или сличног предме рио обухват негативних референци, установи За отварање почетног стања 1. 1. 2016. за залихе материјала – спортски дресови 54реализацији испоручивао добра, извршавао услуге или изво њихово дејство и на сâм поступак јавне набавке Рачун за преузимање залиха недовршене та набавке, да је уконкретне претходном периоду их каотеобавезу за наручиоце, проширујући дио радовеодносно који су предмет јавне на (не само вши на уговоре), установивши својевр 9001 1а 9500 Материјали производње за израду – спортски дресови 500.000,00 500.000,00 бавке. Тада једобра, реч о пословним референцама, сну „црнуњихово листу” понуђача негативних 54 испоручивао извршавао услуге или изво дејство– списак и на сâм поступак јавне набавке Рачун запроизводи преузимање– залиха готових 9600 Готови спортски дресови 120.000,00 које би се условно речено могле назвати позиреференци. 9003 дио радове који су предмет конкретне јавне на (не само на уговоре), те установивши својевр производа 120.000,00 тивним референцама. И док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним Рачун за преузимање залиха недовршене бавке. Тада је реч о пословним референцама, сну „црну листу” понуђача – списак негативних За отварање почетног 9001 стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године на реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из августа 2015. године („Сл. гласник производње 500.000,00 основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства којезаби се условно могле назвати референци. добијање уговораречено о јавној набавци, негативне позиРС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико изме2. 9100 Сировине – спортскизалиха дресови готових 1.000.000,00 Рачун изаматеријал преузимање референце су оне које га могу на када је реч о негативним референцама: тивним референцама. Идисквалификова док је у том случају Последње измене и допуне Закона о јавним 9003 производа 120.000,00 Рачун за преузимање набавке материјала ти из „трке” за добијање уговора. ● негативна референца каоавгуста могућност, не игодине оба реч о референцама које понуђача квалификују набавкама из 2015. („Сл. гласник 9010 и робе 1.000.000,00 Институт негативне референце установ веза за наручиоце; За отварање почетног стања залиха недовршене производње и готових производа 1. 1. 2016. године наза добијање уговора о јавној набавци, негативне РС”, бр. 68/15) донеле су собом неколико измељен је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова основу података из почетног стања тих залиха из финансијског књиговодства референце су онепартнера које га наручиоца, могу дисквалификова на када реч о негативним нијег уговорног а што је ненаведених доказајенегативне референце за референцама: 3а 9500 Материјал за израду – спортски дресови 680.000,00 2. 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 1.000.000,00 претпоставка и рационалнијег одређеност у конкурснојреференца документацији; ти из „трке” за целисходнијег добијање уговора. ● негативна као могућност, не и оба 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● прецизирање претходног периода који је Институт негативне референце установ веза за наручиоце; Рачун за преузимање набавке материјала За извршено улагање материјала у производњу у току године 9010 ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; иТрошкови робе зарада, накнада зарада и остали 1.000.000,00 љенобавазе је ради обезбеђивања поузданијег и солид ● невезивање других, таксативно законом у поступку јавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних референци. 3б 9502 лични расходи 408.000,00 нијег уговорног партнерананаручиоца, ненаведених доказа негативне референце за обавезе или их не извршавају уговорен начинаишто је За примљен материјал у магацин у вези са производњом спортских дресова Трошкови амортизације основних под уговоренимцелисходнијег условима. С друге стране, будући Можда иодређеност најзначајнија измена јестедокументацији; та да претпоставка и рационалнијег у конкурсној 3а 95009503 Материјал за израду – спортски дресови средстава основне делатности 136.000,00680.000,00 да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац више није у обавези, већ има периода који је трошења јавних средстава. На тај начин, санк ● сада прецизирање претходног 9100 Сировине и материјал – спортски дресови 680.000,00 би свест о могућности да се нађе „на црној листи” могућност да примени негативну референцу ционишу се понуђачи који не извршавају своје обухваћен негативном референцом; код одређеног наручиоца, требало да понуђача према понуђачу. Како су ове законске измене За извршено улагање материјала у производњу у току године обавазе поступкунајавне набавке или уговорне ● укидање списка негативних додатноу мотивише озбиљнији, професионал биле још један корак ближе директивама Европ референци. Трошкови зарада, накнада зарада и остали нији и пословнији приступ извршавању сопстве ске уније из области јавних набавки, и у овом обавезе или их не извршавају на уговорен начин и 3б 9502 лични расходи 408.000,00 обавеза какоусловима. у поступку јавне набавке, тако ибудући сегментуМожда извршено и је усклађивање са „кровним подних уговореним С друге стране, најзначајнија измена јесте та да у реализацији уговора о јавној набавци. прописима” који примену негативне референ Трошкови амортизације основних да санкција никада није сама себи сврха, управо наручилац сада више није у обавези, већ има 9503 У систем јавних набавки у Републици Ср це предвиђају управо као могућност, а не и као средстава основне делатности 136.000,00 би свест о могућности да сесунађе „наЗаконом црној листи” могућност да примени референцу бији, негативне референце уведене обавезу на страни наручиоца. Наиме, негативну опште

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

К А ЛЕ Н Д АРИ ... ● ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА – Конвенција ступа на снагу 16. јуна 2016. године ● ДОГАЂАЈА

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО, РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Закон о енергетици, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 145/14 од 29. 12. 2014. године, а Закон о30. потврђивању Европске оквирне конвенције о прекограничној сарадњи ступио је на●снагу 12. 2014. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

члана 225. ст. 1. тач. 1) до 3) и члана 225. ст. 4. овог закона се примењују од 1. јуна 2016. године

У склопу новог формата којикарактеристичне од овог броја можете пратити усасвим нашем часопису доносимо неке случајеве судскечасопису праксе, а који се овом приликом односе на пратити у из нашем доносимо неке карактеристичне недостојност наслеђивање случајеве из за судске праксе, а који се овом приликом односе на недостојност за наслеђивање

103

lege artis ● maj 2016.

ступио је на снагу 30. 12. 2014. године

103 lege artis ● maj 2016.

– одредба члана 2. овог правилника важи до 1. јуна 2016. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– одредбе члана 16. ст. 6. и члана 20. овог закона

● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, објављен у „Сл. гласнику примењиваће се од 1. јуна 2016. године РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

ГРАЂАНСКО ПРАВО И СУДСКИ ПОСТУПЦИ

– примењује се објављен од 13. маја године ● Закон о изменама и допунама Закона о поморској пловидби, у „Сл.2016. гласнику РС”, бр. 18/15 од 13. 2. 2015. године, а ступио је на снагу 21. 2. 2015. године

У склопу сасвим новог формата који од овог броја можете

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио – примењује се од 13. маја 2016. године је на снагу 13. 2. 2016. године

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 9/16 од 5. 2. 2016. године, а ступио Правилник о измени Правилника о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и је на снагу 13. 2. 2016. године

Недостојност за за наслеђивање Недостојност наслеђивање www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

или се одложено примењују у целости или у делу:

Про П ра кси ПроПиси П и си ууП ра к си

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају У овој рубрици доносимо преглед прописа који током овог месеца престају да важе (у целости или у делу), односно који одложено ступају на снагу и/ да важе (у илипримењују у делу), уодносно који одложено ступају на снагу и/ илицелости се одложено целости или у делу:

код одређеног наручиоца, требало да понуђача додатно мотивише на озбиљнији, професионал

према понуђачу. Како су ове законске измене биле још један корак ближе директивама Европ

У овом броју... РАДНО ПРАВО Курс измена радноправног законодавства

Услови и начин остваривања права на финансијску подршку породици са децом

Остваривање права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета

Права запослених у случају стечаја послодавца – објашњење Министарства за рад, борачка и социјална питања

ПРИВРЕДНО ПРАВО 24

Повериоци из уговора о финансијском обезбеђењу у стечајном поступку

Шта доносе измене Закона о платним услугама?

Евиденција о члановима друштва са ограниченом одговорношћу

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ 45

Електронске јавне набавке

Неправилности утврђене контролом коришћења трансферних средстава

Уговор о закупу стана према Закону о становању – утврђење права закупа на неодређено време и отказ уговора о закупу

КРИВИЧНО ПРАВО 67

Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. Кривичног законика

УНАКРСНИ ПОГЛЕД 75

Осврт на Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи

РУБРИКЕ 82

Календар важења правних аката

Портал читалаца

Преглед прописа донетих између два броја

3 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Курс измена радноправног законодавства

РАДНО ПРАВО

У датом тексту таксативно ће бити изложене најзначајније измене радноправног законодавства, садржане у одговарајућим „новелирајућим” законима, као и у новодонетом Закону о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018), који уноси значајне новине и, у односу на решења Закона о раду, представља lex specialis.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Милан Ранђеловић, мастер правник и специјалиста за радно право

оком јуна текуће године законодавац је изменио низ закона из области радног права настојећи да разреши разноразне недоумице до којих је долазило у пракси пово дом њихове примене, као и у циљу детаљнијег и свеобухватнијег дефинисања различитих појмова и института радног права у Србији. Исконска потреба сваког законодавца да пра ти дешавања у друштву, као и да, сходно томе, новелира своја ранија решења, нашла је одраз и у овим „јунским законима”. Та потреба је дакако израженија и треба јој приступити с више истанчаности када су посреди извесне области које ће овде бити разматране, попут мирног решавања радних спорова и финан сијске подршке породици с децом.

Закон о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова Закон о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018) донет је крајем јуна, а ступио је на снагу 7. јула 2018. године. Тиме је, пре свега, проширен законски појам ко лективног радног спора. Наиме, колективни радни спор сада може да се поведе и ради: 1. остваривања права на утврђивање репре зентативности синдиката код послодавца,

односно 2. утврђивања минимума процеса рада, у складу са Законом. Осим тога, пре јунских новела законода вац је прописивао да колективни радни спор може да се покрене због примене колектив ног уговора. Сам законски израз „примена колективног уговора” у пракси је стварао не доумице с обзиром на то да се није знало са сигурношћу да ли се предметни израз односи на колективни уговор у целини, поједине де лове колективног уговора или је било могу ће покренути колективни радни спор и око примене било које појединачне одредбе ко лективног уговора. Јунским новелама законо давац је разјаснио недоумице, прописујући да се, између осталог, колективним радним спо ром сматра и радни спор поводом „примене колективног уговора у целини или појединих његових одредаба”. С друге стране, промењен је приступ де финисању стране у колективном спору тако што је сада законодавац таксативно побројао лица која могу да буду предметне стране, на пустивши ранији приступ одређивања схо дно мерилу учешћа у колективном уговору, односно мерилу предмета колективног рад ног спора. Законска решења су новелирана и у делу који се тиче појма индивидуалног радног спо ра. Наиме, за разлику од ранијег опредељења законодавца, који је, између осталог, упући вао на појединачна права утврђена колектив ним уговором не би ли утврдио шта треба да се сматра предметом индивидуалног радног спора, наведено се сада утврђује таксатив ним набрајањем, при чему је надлежност за

Закон о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици с децом („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018) донет је крајем јуна, а ступио је на снагу 1. јула 2018. године. Овим законом се, пре свега, у извесној мери

5 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Закон о изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици с децом

проширују могућности за остваривање права по основу финансијске подршке породици с децом и детаљније регулишу одређена пита ња из дате области. Прво, предметним изменама и допунама приходи од родитељског додатка за треће и четврто дете уводе се међу остале приходе, већ предвиђене Законом, као приходи који су такође од значаја за остваривање права пред виђених законом којим је регулисана финан сијска подршка породици с децом. Уз то је, првенствено из техничко-логич ких разлога, измењен и члан 13. Закона о финансијској подршци породици с децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017), с обзиром на то да је изазивао недоумице у пракси. Формула ција ранијег члана 13. став 1. није садржала све елементе за обрачун основице накнаде зараде, односно накнаде плате, у случају од суства са рада ради посебне неге детета. Наи ме, иако се ранији члан 13. односио и на лица која по предметном основу остварују право на накнаду зараде, став 1. датог члана био је збуњујућ јер, у случају одсуства са рада ради посебне неге детета, није јасно прописивао за који се период утврђује збир месечних осно вица од којег зависи основица накнаде зара де, односно накнаде плате током предметног одсуства. Нејасноће су отклоњене јунским новелама, с обзиром на то да је сад јасно да се предметни збир месечних основица утврђује за последњих 18 месеци који претходе отпочињању одсуства. С друге стране, проширен је круг случајева у којима мајка може да оствари право на оста ле накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета за дете рођено на дан или након ступања на снагу предметних новела. Наиме, након најновијих измена и допуна мајка може да користи предметне накнаде и уколи ко је у периоду од 18 месеци пре рођења детета остваривала приходе по основу уговора о пра вима и обавезама директора ван радног односа. У том погледу, законска решења која се тичу об рачуна основице за остале накнаде измењена су сходно изменама у вези са обрачуном основице накнаде зараде, односно накнаде плате, које су описане у претходном пасусу. Сходно јунским новелама, висина роди тељског додатка, као и поступак остваривања

РАДНО ПРАВО

решавање индивидуалних спорова проши рена и на спорове поводом исплате зараде и накнаде зараде, затим исплате отпремнине при одласку у пензију, као и поводом радног времена и остваривања права на годишњи од мор. Законодавац је јунским новелама сасвим оправдано допустио могућност да страна у индивидуалном радном спору буде и друго лице осим запосленог и послодавца (у случа ју кад је индивидуални радни спор покренут због дискриминације и злостављања на раду). Сходно јунским новелама, начело трипар тизма (у поступку мирног решавања радног спора учествују стране у спору и миритељ односно арбитар) замењено је начелом не зависности поступајућег миритеља односно арбитра. Када је у питању поступак пред ми ритељем, стране у спору сада могу да закључе споразум о решењу спора и независно од пре поруке миритеља. Такође, прецизирано је да у случају закључења споразума, када је предмет спора колективни уговор, тако закључени споразум представља основ за закључивање, односно измене и/или допуне предметног колективног уговора (сходно ранијем закон ском решењу, споразум страна чинио је са ставни део колективног уговора који је био предмет датог спора). Кад је спор изнет пред арбитра, одржава ње расправе пред истим је до јунских новела било јавно за све спорове у складу са Законом. Ипак, начело јавности више се не примењује у споровима поводом дискриминације и зло стављања на раду. Значајна новина је и увођење улоге судског вештака, којег стране у спору могу да ангажу ју за потребе самог поступка, при чему свака од страна у спору сама сноси трошкове пред метног ангажовања, за разлику од услуга ми ритеља односно арбитра, које су бесплатне.

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

датог права (начин усклађивања и исплате родитељског додатка), детаљно су регули сани самим Законом, за разлику од ранијег законског решења које је прописивало да ће поменута питања бити регулисана уредбом, на предлог надлежног министра. Поред тога, темељније је уређен и поступак за престанак права на родитељски додатак, при чему је мо жда и најзначајнија новина у односу на раније опредељење законодавца садржано у решењу да се прекида даља исплата права на родитељ ски додатак у случају смрти детета. Новела која ће сасвим сигурно изазвати највеће полемике у друштву јесте одредба по којој право на родитељски додатак не може да се оствари уколико дете за које се подноси предметни захтев није вакцинисано у складу са важећим законодавством Републике Србије.

Закон о изменама и допунама Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити Закон о изменама и допунама Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018) донет је крајем јуна, а ступио је на снагу 7. јула 2018. године. Истим су уведене извесне новине у погледу проце дуре упућивања на рад у иностранство. Пре свега, изменама је предвиђено да, пре дана упућивања на привремени рад у иностран ство, запослени мора да буде најмање 3 ме сеца код послодавца, премда је одступање од датог правила дозвољено под одговарајућим условима. С друге стране, укинута је досада шња законска обавеза послодавца да надле жном министарству доставља обавештење о упућивању запослених на привремени рад у иностранство. Наиме, јунским новелама предвиђено је да претходно поменуту оба везу сада непосредно врши Централни ре гистар, при чему ће предметни извештаји о упућивању бити достављани у електронској форми. Уз то је, сходно наведеном, укинута и обавеза послодавца да приликом предметног упућивања надлежном министарству доста ви уверење из јединствене базе Централног регистра за обавезно социјално осигурање (у

даљем тексту: Централни регистар) о списку запослених који су упућени на привремени рад у иностранство.

Закон о изменама и допунама Закона о запошљавању странаца Закон о изменама и допунама Закона о запошљавању странаца („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018) донет је крајем јуна, а ступио је на снагу 7. јула 2018. године. С обзиром на досадашњу праксу и потребе праксе, врло значајна измена уведена је јунским новела ма, попут опредељења законодавца да са ме сец на 10 дана скрати минималан временски рок који треба да протекне између подноше ња теста тржишта рада (енгл. Labour market test) Националној служби за запошљавање од стране послодавца и подношења захтева за добијање радне дозволе за запошљавање странца. Наиме, радна дозвола за запошља вање странца сада може да се изда, између осталог, и ако послодавац у периоду од 10 дана који претходе подношењу предметног захтева није пронашао домаћег државља нина, односно странца са личном радном дозволом, који задовољава услове које задо вољава странац за којег се подноси захтев. Овај временски рок, сходно изменама и до пунама, може додатно да се скрати када то захтевају општи интереси Републике Србије или то налажу међународно прихваћене оба везе. Поред тога, јунским новелама је уведена могућност издавања привремене радне до зволе за запошљавање странца уколико исти испуњава све квалификаторне аспекте које је прописао послодавац, као и уколико је претходно прибављена сагласност министра надлежног за унутрашње послове и поднет захтев за привремени боравак. У том случају привремена радна дозвола се издаје на пе риод од најдуже 45 дана. На овај начин за конодавац је уважио потребу послодавца да странац којег намерава да запосли што пре ступи код њега на рад. Сви поступци отпочети пре ступања на снагу предметних измена биће окончани у складу са одредбама прописа по којима су и започети.

Ове измене би требало да у извесној мери интензивирају радну ангажованост странaца на тржишту рада Републике Србије, а свака ко представљају позитиван импулс предмет не ангажованости у случају када иста, као у конкретном случају, представља ultima ratio.

Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима

РАДНО ПРАВО 7 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 – у даљем тексту: Закон) донет је крајем јуна 2018. године, а ступио је на снагу 7. јула 2018. године. Ипак, сам закон примењиваће се по чев од 8. јануара 2019. године. Законом се уводи поједностављени начин радног ангажовања лица и плаћања пореза и доприноса по том основу, када је реч о по словима сезонског карактера у области по љопривреде, шумарства и рибарства. Закон дефинише појам послодавца, притом одређу јући да се за потребе Закона послодавцем сма тра предузетник или правно лице које своју делатност обавља у горепоменутим области ма (изузев неколицине делатности прописа них прописом који уређује класификацију делатности), али и физичко лице – носилац или члан пољопривредног газдинства – које се, у складу са Законом, бави пољопривред ном производњом. Сезонски радник је, у складу са одредбама Закона, физичко лице које послодавац анга жује за обављање наведених сезонских посло ва, уз одговарајућу новчану накнаду за рад. Уколико су испуњени сви услови предвиђени како Законом тако и Законом о раду, сезон ски радник може да буде и лице млађе од 18 година живота. Битно је напоменути да се на запошља вање странца на гореописаним сезонским пословима примењују одредбе Закона, а не посебни услови утврђени одредбама Закона о запошљавању странаца. Сезонски радник има право, а послодавац дужност да га упозна са условима рада (место рада, очекивано трајање радног ангажовања,

висина нето накнаде за рад, услови за безбед ност и здравље на раду итд.). Чином ступа ња сезонског радника на рад сматра се да је исти прихватио све предочене услове, чиме Закон уводи усмену форму закључења угово ра о обављању сезонских послова. Законом је изричито прописано да обављање сезонских послова, сходно одредбама Закона, за резул тат нема заснивање радног односа. Сходно наведеном, за време обављања сезонских послова не долази до брисања сезонског рад ника са евиденције незапослених, што самим тим и није од утицаја на право на новчану накнаду коју такав сезонски радник оства рује по основу привремене незапослености. Дакле, уколико је сезонски радник рецимо корисник социјалне помоћи, наставиће да је добија и током обављања предметних сезон ских послова. Радно време сезонског радника не сме бити дуже од 12 часова дневно, при чему сезонски радник који дневно ради 8 часова или дуже, има право на паузу у току дневног рада у тра јању од најмање 30 минута. Накнада за рад утврђује се по часу рада и не сме бити мања од минималне цене рада утврђене у складу са важећим прописима радног законодавства. Предметна накнада се исплаћује на крају рад ног дана или другом динамиком уколико је тако уговорено. Што се тиче других права сезонског рад ника по основу обављања сезонских послова, која су иначе предвиђена важећим Законом о раду, треба истаћи да Закон дозвољава њихо во утврђивање и остваривање на уговорној основи. Послодавац може да ангажује сезонског радника највише 180 дана у току календар ске године, а да за то време радник остварује право на пензијско и инвалидско осигурање, као и на здравствено осигурање, само за слу чај повреде на раду и професионалне болести. Сезонске раднике послодавац пријављује и одјављује путем електронске платформе током календарског месеца. Послодавац ко јем је, у складу са пореским законима, доде љен ПИБ, нема обавезу било какве посебне регистрације ради пријављивања сезонских радника. Сама евиденција се води по службе ној дужности у републичкој организацији

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

надлежној за послове запошљавања. Подаци се ажурирају на дневној основи, уз поштова ње прописа који уређују заштиту података о личности, као и у случају руковања са пода цима о послодавцима који пријављују сезон ске раднике. Што се тиче пореског аспекта, послода вац је по Закону дужан да по одбитку плаћа порез на доходак грађана, као и доприносе за обавезно социјално осигурање, за сезон ске раднике који код њега обављају дате по слове. Плаћају се доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, као и доприноси за здравствено осигурање за случај повреде на раду и професионалне повреде, у складу са Законом. Сам порез се обрачунава и плаћа по стопи од 10%, док наведени доприноси износе 28% од основице. Порези и доприно си се плаћају дневно, на тридесети део из носа најниже месечне основице доприноса. Чим пријави сезонског радника, послодавац је дужан да за сваки календарски месец По реској управи доставља његове евиденционе податке. На тај начин Пореска управа крајем сваког календарског месеца сачињава поје диначну пореску пријаву обрачунатих по реза и доприноса. Послодавац је дужан да плати порез и доприносе у року од 15 дана од дана кад је од Пореске управе добио налог за плаћање. Надзор над спровођењем Закона врше Пореска управа и пољопривредна инспекци ја, као и инспекција рада у делу који се тиче остваривања и заштите права по основу рада и безбедности и здравља на раду. Законом су предвиђене прекршајне казне одговарајућих распона за послодавца – прав но лице, предузетника и послодавца – физич ко лице, као и за одговорно лице у односном правном лицу, у случају кршења његових одредаба.

Уместо закључка Након aнализе горенаведеног поставља се питање да ли се некритички и уз хвалоспеве може описати „јунски курс законских радно правних збивања” или се ипак мора прикло нити мало друкчијем и кудикамо скептичком ставу, како следи.

Видљива је жеља законодавца да норма тивни оквир уподоби друштвеној реалности. То се да уочити у разним његовим покуша јима да високе баријере снизи, а застареле методе и поступке модернизује и убрза (у складу са динамиком савремених друштве них збивања). Пример за тако нешто сва како су нова решења Закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити, сходно којима је значајно растерећен процедурални аспект упућивања запослених на привреме ни рад у иностранство (укидање законске обавезе послодавца да надлежном министарству доставља обавештење о лицима која упућује, као и укидање обавезе прибављања уверења у Централном регистру о лицима која су упућена на привремени рад у иностранство), односно успостављен је дирек тан однос Централног регистра и надлежног министарства по том питању. Слично је учи њено и увођењем улоге вештака приликом мирног решавања радних спорова. Ипак, ти покушаји нису без мана. Наиме, на једном фронту се штити државна каса, али се истовремено усвајају неправична ре шења (пример: измена Закона о финансијској подршци породици с децом у правцу обуста ве исплате родитељског додатка у случају смрти детета и сл.). Нажалост, није могуће заштитити све интересе, нити је могуће задовољити сва ки вредносни став и спровести у дело сваку иоле смислену стратегију друштвеног разво ја. Сет јунских радноправних закона мани фестује аспирацију законодавца и његову спремност да узме у обзир реалну резонанцу друштвених збивања (као у случају скраћи вања рока у вези са тестом тржишта рада и сл.), али то није довољно. Неопходно је непрестано пратити пулс друштвених збивања и, поред правне, посе довати и таленат људске истанчаности, али и изнова и без стајања балансирати између различитих друштвених вредности које се ad hoc могу сукобити (а оне то и чине). На примеру новодонетог Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима види се колико је тешко остварити један

Јунске новеле су донеле и добро и лоше, док су се на појединим местима суздржале од суштинских захвата. Поред правне воље потребна је и политичка воља, као и изо штрена перцепција, да би се уочила главна друштвено-економска кретања, која се не смеју пренебрегнути, али се и њихов ути цај у својој целовитости не може пренети на један папир, документ, а управо то јесте закон. Иако донет зарад људи, закон је управо и донет од стране људи и зато подложан лошим проценама и грешкама (великим и малим). Због тога је од суштинског значаја да се на стави с покушајима, колико год исти у датом тренутку изгледали недовољно, јер су упра во ти покушаји предворје за неке значајније, крупније и плодоносније промене.

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговре мено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорци онална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

9 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швај царски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у ца ринском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/ одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама.

РАДНО ПРАВО

свеобухватан циљ, при чему остварење ис тог неће моћи да се напада са аспекта пра вичности. На овом примеру законодавац је прибегао покушају да заштити сезонске раднике и да смањи број случајева рада на „црно”, при чему је поново заштитио над моћнију, снажнију и „опремљенију” страну социјалног дијалога – послодавца, про писујући да се овакав један уговор, наиме уговор о обављању одговарајућих сезон ских послова, закључује у усменој форми, притом не предвиђајући никакву обавезу послодавца да, примера ради, на захтев се зонског радника, истом изда потврду или какав други писани доказ о уговореном, чиме би се штитила права сезонског рад ника, само усмено уговорена, поводом оба вљања датих послова.

Услови и начин остваривања права на финансијску подршку породици са децом Ради конкретног спровођења Закона о финансијској подршци поро дици са децом донет је Правилник о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом.

РАДНО ПРАВО

Редакција ИНГ-ПРО

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

равилником о ближим условима и начину остваривања права на финан сијску подршку породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 58/2017, ступио на сна гу 27. 7. 2018) утврђују се ближи услови и на чин остваривања права од општег интереса утврђених Законом о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017 и 50/2018 – у даљем тексту: Закон), и то права на: 1. накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета; 2. остале накнаде по основу рођења и неге де тета и посебне неге детета; 3. родитељски додатак; 4. дечји додатак; 5. накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 6. накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом; 7. накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјал не помоћи.

1. Остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета

ДОКАЗИ КОЈИ СЕ ПОДНОСЕ РАДИ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА Остваривање права на накнаду зараде, од носно накнаду плате, као и обрачун накнаде зараде, односно накнаде плате за време по родиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета (у даљем тексту: накнада зараде, односно накнада плате), врши се на основу поднетог захтева и прописаних доказа, при бављених у складу са чланом 39. Закона, при чему су ти докази: 1) извештај о привременој спречености за рад мајке у време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета – дознака; 2) мишљење надлежне комисије Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање о потреби да подносилац захтева због здрав ственог стања детета одсуствује са рада ради посебне неге детета, односно да ради са поло вином пуног радног времена; 3) Извод из матичне књиге рођених за децу; 4) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основу осигурања на дан подношења захтева; 5) решење о праву на породиљско одсуство, решење о праву на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета, решење о праву на одсуство са рада ради неге детета и решење о праву на одсуство са рада ради по себне неге детета; 6) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основици на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, у складу са чла ном 13. Закона, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства

НАДЛЕЖНОСТ ЗА ДОНОШЕЊЕ РЕШЕЊА Сагласно члану 6. Правилника, орган упра ве доноси решење о праву на накнаду зараде, односно накнаду плате, које обавезно садржи дужину коришћења права на накнаду зараде, односно накнаду плате, месечни износ нак наде зараде, односно накнаде плате и обавезе корисника права и послодавца. Ово решење се доставља кориснику права и послодавцу.

УТВРЂИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗАРАДЕ/ НАКНАДЕ ПЛАТЕ ЗА ВРЕМЕ КОРИШЋЕЊА ПРАВА

11 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

фотокопија картице текућег рачуна прилаже се уз њега. Уколико је лице које подноси захтев у рад ном односу код више послодаваца, подноси захтев за остваривање права на накнаду за раде, односно накнаду плате код сваког по слодавца. У другом случају, када отац детета уместо мајке, у складу са Законом, поднесе захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, уз све наведене доказе које подно се мајке, о праву оца се одлучује и на основу доказа о постојању разлога за породиљско одсуство оца предвиђених чланом 94. став 5. Закона о раду, и то једног од следећих доказа прибављених у складу са чланом 39. Закона: 1) уверења органа старатељства да је мајка напустила дете; 2) Извода из матичне књиге умрлих за мајку; 3) потврде установе о почетку и трајању из државања казне затвора за мајку; 4) извештаја комисије надлежног здравстве ног органа о тежој болести мајке, коју чине три лекара одговарајуће специјалности који је лече; 5) решења којим је мајка лишена пословне способности; 6) решења којим је мајка лишена родитељског права. Право које оствари отац траје од дана ис пуњења услова до престанка разлога који су онемогућили или спречили мајку да се стара о детету, односно до истека породиљског од суства.

РАДНО ПРАВО

због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће; 7) извод из евиденције Централног реги стра обавезног социјалног осигурања о основици на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, у складу са чланом 13. Закона, за последњих 18 месеци који претходе месецу отпочиња ња одсуства по заснивању радног односа за лица која су засновала радни однос након рођења детета; 8) извештај о почетку прве привремене спре чености за рад мајке ради коришћења одсу ства због компликација у вези са одржавањем трудноће – дознака, уколико је коришћено ово право; 9) потврда да није остварено право на дода так за помоћ и негу другог лица; 10) решење о коришћењу породиљског одсу ства или одсуства са рада ради посебне неге детета, уколико се захтев односи на децу ра зличитог реда рођења; 11) решење о коришћењу одсуства са рада ради неге детета или одсуства са рада ради посебне неге детета за децу различитог реда рођења; 12) остали подаци који су од утицаја на утвр ђивање права, а нису евидентирани у доступ ним евиденцијама. Ради остваривања права на породиљско одсуство запослене жене када се дете роди мртво или умре пре истека породиљског од суства (члан 95. Закона о раду – „Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – УС и 113/2017), подносе се следећи докази: 1) извештај надлежне здравствене установе да је дете мртворођено, односно да је умрло пре уписа у матичну књигу рођених; 2) Извод из матичне књиге умрлих за дете које је умрло после уписа у матичну књигу рођених. Надлежни орган управе јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: орган управе) који води поступак обезбеђује доказ о про сечној месечној заради у Републици Србији, с тим да се у захтеву за остваривање права на води и број текућег рачуна за исплату права, а

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Како је то Закон прописао, а потврђује и члан 7. Правилника, обрачун основице нак наде зараде, односно накнаде плате, врши орган управе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде односно плате за последњих 18 месеци који претхо де првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудно ће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, при чему су поменути подаци евидентирани у Централ ном регистру обавезног социјалног осигура ња на дан подношења захтева за остваривање права. На основу ових података орган управе формира извештај о евидентираним основи цама за период који је од утицаја на оства ривање права, а чини саставни део списа предмета, па се месечна основица накнаде зараде, односно накнаде плате, добија дељењем збира ових основица са 18, без обзира на то да ли постоје евидентиране основице за свих 18 месеци. Месечни износ накнаде зараде, одно сно накнаде плате, обрачунава се на основу утврђене месечне основице накнаде зара де, односно накнаде плате, у сразмери броја радних дана у петодневној радној недељи у којима се остварује право у датом месецу и укупног броја радних дана у том месецу, а све то у бруто износу (у износу који у себи садржи припадајуће порезе и доприносе). Обрачун и исплату накнаде зараде, одно сно накнаде плате, без пореза и доприноса, а на основу донетих решења, месечно, до краја текућег месеца за претходни месец, врши министарство надлежно за социјал на питања (у даљем тексту: Министарство). Пореску пријаву за обрачунате порезе и доприносе подноси Министарство, а као шифру врсте прихода уноси посебну ши фру додељену од стране Пореске управе. Након успешно поднете пореске пријаве и ажурирања података за исплату права пода цима добијеним на основу поднете пријаве Министарство врши исплату обрачунатих месечних износа накнаде зараде, односно накнаде плате, без пореза и доприноса, на текући рачун корисника.

ОБРАСЦИ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате подноси се на: ● обрасцу НЗ-ПО – Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно плате за време породиљског одсуства; ● обрасцу НЗ-ПОНД – Захтев за остварива ње права на накнаду зараде, односно плате за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета; ● обрасцу НЗ-НД – Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно плате за време одсуства са рада ради неге детета и ● обрасцу НЗ-ПНД – Захтев за остварива ње права на накнаду зараде, односно плате за време одсуства са рада ради посебне неге детета. Обрасци се подносе најраније даном отпо чињања породиљског одсуства, а најкасније до истека Законом утврђене дужине трајања права. Наведени обрасци одштампани су уз Правилник и чине његов саставни део. Захтев за остваривање права на накнаду зараде, односно накнаду плате органу упра ве према пребивалишту подносиоца захтева подносе Законом одређена лица која могу да остваре конкретно право: мајка, отац, усвоји лац, старатељ или хранитељ детета.

2. Остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета ДОКАЗИ КОЈИ СЕ ПОДНОСЕ РАДИ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА Остваривање права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета (у даљем тексту: остале накнаде), као и обрачун остале накнаде, врши се на основу поднетог захтева и прописаних доказа при бављених у складу са чланом 39. Закона, а ти докази су: 1) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основу осигурања на дан подношења захтева; 2) Извод из матичне књиге рођених за децу; 3) податак о почетку коришћења одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, уколико је коришћено ово право; 4) мишљење надлежне комисије Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање

права на остале накнаде, уз претходно наве дене доказе које подноси мајка, о праву оца се одлучује и на основу доказа о постојању ра злога предвиђених чланом 17. став 7. Закона, и то једног од следећих доказа: 1) уверења органа старатељства да је мајка напустила дете; 2) Извода из матичне књиге умрлих за мајку; 3) потврде установе о почетку и трајању из државања казне затвора за мајку; 4) извештаја комисије надлежног здравстве ног органа о тежој болести мајке; 5) решења којим је мајка лишена пословне способности; 6) решења којим је мајка лишена родитељског права.

ОБРАЧУН ПРИМАЊА ЗА ВРЕМЕ КОРИШЋЕЊА ПРАВА

13 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Обрачун основице осталих накнада врши орган управе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси, осим основице доприноса на приходе који имају карактер зараде, за последњих 18 месе ци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржа вањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због ком пликација у вези са одржавањем трудноће, при чему су поменути подаци евидентирани у Централном регистру обавезног социјал ног осигурања на дан подношења захтева за остваривање права. На основу ових пода така орган управе формира извештај о еви дентираним основицама за период који је од утицаја на остваривање права, па се месечна основица осталих накнада добија дељењем збира основица са 18, без обзира на то да ли постоје евидентиране основице осталих накнада за цео посматрани обрачунски пе риод. Пун месечни износ осталих накнада који се исплаћује добија се када се месечна основица за остале накнаде подели са кое фицијентом 1,5. Месечни износ осталих накнада обрачу нава се на основу утврђеног пуног месечног износа накнаде, у сразмери броја радних дана у петодневној радној недељи у којима се остварује право у датом месецу и укупног броја радних дана у том месецу, и уплаћује се

РАДНО ПРАВО

о потреби да подносилац захтева због здрав ственог стања детета оствари право на остале накнаде по основу посебне неге детета; 5) доказ да није остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица; 6) извод из евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања о основици на коју су плаћени доприноси, у складу са чла ном 18. Закона, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсу ства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, односно који претходе дану рођења детета; 7) потврда о основици на коју су плаћени доприноси, у складу са чланом 18. Закона, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због комплика ција у вези са одржавањем трудноће или по родиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржа вањем трудноће, односно који претходе дану рођења детета – за лица која самостално обављају делатност, а нису евидентирана у Централном регистру обавезног социјалног осигурања; 8) потврда о основици на коју су плаћени до приноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за последња 24 месеца која претхо де дану рођења детета – за лица која су пољо привредни осигураници; 9) остали подаци који су од утицаја на утвр ђивање права, а нису евидентирани у доступ ним евиденцијама. У случају да се дете роди мртво или умре пре навршена три месеца живота, мајка ради остваривања права подноси: 1) извештај надлежне здравствене установе да је дете мртворођено, односно да је умрло пре уписа у матичну књигу рођених; 2) Извод из матичне књиге умрлих за дете које је умрло после уписа у матичну књигу рођених. У захтеву за остваривање права наводи се и број текућег рачуна за исплату права, а фо токопија картице текућег рачуна прилаже се уз њега. Када отац детета, у складу са Законом, уместо мајке поднесе захтев за признавање

на текући рачун корисника права, односно рачун отворен у финансијској организацији одређеној од стране Министарства за кори сника права који нема текући рачун.

ОБРАСЦИ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА

РАДНО ПРАВО

Захтев за остваривање права на остале накнаде подноси се на: ● обрасцу ОН-РНД – Захтев за остваривање права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и ● обрасцу ОН-ПНД – Захтев за остваривање права на остале накнаде по основу посебне неге детета, који су одштампани уз Правилник и чине ње гов саставни део.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

3. Родитељски додатак Право на родитељски додатак остварује се на основу поднетог захтева мајке и следећих доказа: 1) Извода из матичне књиге рођених за сву децу; 2) Уверења о држављанству Републике Србије мајке; 3) пријаве пребивалишта мајке; 4) пријаве пребивалишта за децу о којој не посредно брине; 5) уверења надлежног органа старатељства да мајка непосредно брине о детету за које је поднела захтев, да њена деца претходног реда рођења нису смештена у установу социјалне заштите, хранитељску, старатељску породицу или дата на усвојење, као и да није лишена ро дитељског права у односу на децу претходног реда рођења; 7) изјаве мајке да она и супруг не живе у ино странству; 8) изјаве мајке о називу и месту здравствене установе у којој је изабрани лекар деце; 9) изјаве мајке да су новорођено дете и њена деца претходног реда рођења вакцинисани у складу са прописима у области здравствене заштите Републике Србије; 10) изјаве мајке о називу и месту предшкол ске установе коју њена деца доспелог узраста похађају; 11) изјаве мајке да њена деца доспелог узраста похађају припремни предшколски програм

у оквиру система предшколског васпитања и образовања Републике Србије; 12) изјаве мајке о називу и месту основне шко ле коју њена деца доспелог узраста похађају; 13) изјаве мајке да се њена деца доспелог уз раста школују и редовно похађају наставу у оквиру система основношколског образовања Републике Србије; 14) изјаве мајке да њена деца живе на терито рији Републике Србије. Изјаве које је подносилац захтева дао у поступку остваривања права на родитељски додатак орган управе проверава по службе ној дужности, увидом у доступне електронске базе податка и на други начин у сарадњи са надлежним органима, најмање једанпут годи шње до краја септембра текуће године. Захтев за остваривање права на родитељ ски додатак мајке подноси се на обрасцу РД-1, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део.

4. Дечји додатак Право на дечји додатак остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа: 1) Извода из матичне књиге рођених за сву децу у породици, 2) уверења подносиоца захтева да је државља нин Републике Србије; 3) уверења подносиоца захтева да је страни држављанин; 4) потврде о пребивалишту свих чланова за једничког домаћинства; 5) уверења о статусу стално настањеног стран ца за подносиоца захтева који је страни држа вљанин; 6) потврде о поседовању односно непоседова њу непокретности, као и одговарајућег стам беног простора у смислу члана 8. Закона; 7) потврде о приходима из члана 5. Закона, оствареним у три месеца која претходе месецу подношења захтева, за све чланове заједничког домаћинства; 8) потврде о катастарским приходима у прет ходној години за све чланове заједничког до маћинства; 9) изјаве о називу и месту предшколске уста нове и потврде о похађању програма припреме детета пред полазак у основну школу у оквиру

остваривање права, доноси се ново решење којим се замењује претходно до истека рока претходног решења, почев од дана настале промене.

5. Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања

15 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања подноси установа социјалне заштите, хранитељ, од носно старатељ, органу управе на обрасцу НТ-ПУ-ДБРС, који је одштампан уз Пра вилник и чини његов саставни део. Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа: 1) решења установе социјалне заштите о смештају детета у установу, односно решење надлежног органа старатељства о смештају детета у старатељску односно хранитељску породицу; 2) решења о оствареном праву на дечји до датак – за дете смештено у старатељску по родицу; 3) потврде о испуњености услова за призна вање права на дечји додатак – за дете сме штено у хранитељску породицу; 4) потврде предшколске установе која има решење министарства надлежног за послове просвете о верификацији – о упису детета; 5) потврде о висини учешћа корисника у цени услуге која се прописује одлуком једи нице локалне самоуправе. Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за дете без родитељ ског старања, остварено у складу са Законом и Правилником, признаје се од дана подне тог захтева до истека текуће радне године (31. августа). Предшколска установа доставља надле жном органу управе месечни извештај о боравку деце без родитељског старања за коју су донета решења о признавању права на накнаду трошкова најкасније до истека трећег радног дана у месецу за претходни месец.

РАДНО ПРАВО

предшколског васпитања и образовања на те риторији Републике Србије; 10) изјаве о називу и месту основне односно средње школе и потврде о редовном похађању наставе за децу школског узраста; 11) потврде о испуњености услова из члана 2. став 4. Закона (извршење насиља у породици); 12) потврде о испуњености услова из члана 6. став 3. Закона (изузимање из прихода поро дице потраживања по основу правоснажне и извршне судске пресуде којом је досуђено из државање); 13) потврде о испуњености услова из члана 26. став 10. Закона (оправдан каснији почетак школовања); 14) потврде о испуњености услова из члана 26. став 11. Закона (за дете са сметњама у развоју и инвалидитетом); 15) потврде о коришћењу права на новчану социјалну помоћ; 16) потврде о коришћењу права на додатак за помоћ и негу другог лица. Захтев за остваривање права на дечји до датак подноси се на обрасцу ДД-1, који је од штампан уз Правилник и чини његов саставни део. Уз захтев за дечји додатак достављају се и подаци о другим члановима породице на об расцу ДД-1а, а подаци о деци на старатељству – на обрасцу ДД-1б, при чему су наведени об расци одштампани уз Правилник и чине ње гов саставни део. Чињеница да подносилац захтева и члано ви његовог домаћинства поседују односно не поседују непокретности доказује се неким од следећих доказа: 1) подаци Пореске управе, односно јединице локалне самоуправе; 2) подаци Републичког геодетског завода; 3) извод из земљишних књига – власнички лист; 4) уговор о куповини непокретности; 5) уговор о поклону; 6) решење о наслеђивању; 7) уговор о коришћењу непокретности. Право на дечји додатак, остварено у складу са Законом и Правилником, при знаје се у трајању од годину дана од дана поднетог захтева. Ако у току коришћења права наступе промене које су од утицаја на

Обрачун накнаде трошкова боравка врши Министарство на основу унетих података о броју деце за коју је признато право и бро ја дана боравка детета у установи. За дане одсуства детета установи се надокнађују трошкови у висини од 50% цене коју плаћа корисник.

РАДНО ПРАВО

6. Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инва лидитетом органу управе подноси родитељ, установа социјалне заштите, хранитељ, од носно старатељ, на обрасцу НТ-ПУ-ДСРИ, који је одштампан уз Правилник и чини ње гов саставни део. Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом оствару је се на основу поднетог захтева и следећих доказа: 1) решења установе социјалне заштите о смештају детета у установу, односно решење надлежног органа старатељства о смештају детета у старатељску односно хранитељску породицу; 2) мишљења интерресорне комисије, која је образована у складу са прописима из обла сти просвете, о сметњама детета у развоју и инвалидитету; 3) потврде која се односи на неостваривање права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета, односно осталих накнада по основу посебне неге детета; 4) потврде предшколске установе која има решење министарства надлежног за послове просвете о верификацији – о упису детета; 5) потврде о висини учешћа корисника у цени услуге која се прописује одлуком једи нице локалне самоуправе. Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом, оства рено у складу са Законом и Правилником,

признаје се од дана поднетог захтева до ис тека текуће радне године (31. августа). Обрачун накнаде трошкова боравка врши Министарство на основу унетих података о броју деце за коју је признато право и бро ја дана боравка детета у установи. За дане одсуства детета установи се надокнађују трошкови у висини од 50% цене коју плаћа корисник.

7. Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи Захтев за признавање права на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне по моћи подноси родитељ, хранитељ, односно старатељ, органу управе на обрасцу НТ-ПУ -ДНСП, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део. Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи остварује се на основу поднетог захтева и следећих доказа: 1) потврде која се односи на остваривање права на новчану социјалну помоћ породице; 2) решења надлежног органа старатељства о смештају детета у старатељску односно хра нитељску породицу; 3) потврде предшколске установе која има решење министарства надлежног за послове просвете о верификацији – о упису детета; 4) потврде о висини учешћа корисника у цени услуге која се прописује одлуком јединице ло калне самоуправе. Право на накнаду трошкова боравка у предшколској установи, остварено у складу са Законом и Правилником, признаје се од дана оствареног права на новчану социјалну помоћ до истека текуће радне године (31. ав густа). Обрачун накнаде трошкова боравка врши Министарство на основу унетих података о броју деце за коју је признато право и бро ја дана боравка детета у установи. За дане одсуства детета установи се надокнађују трошкови у висини од 50% цене коју плаћа корисник.

Остваривање права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета Предмет анализе у овом тексту је нови правилник који ближе регулише остваривање права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета.

17 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

акон о финансијској подршци поро дици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017 и 50/2018 – у даљем тексту: Закон) прописује право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљ ског одсуства, одсуства са рада ради неге де тета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Истовремено, према одредбама чл. 96. Закона о раду, по истеку породиљског од суства и одсуства са рада ради неге детета од 365 дана, односно две године, један од роди теља има право да, када је детету неопходна посебна нега због тешког степена психофи зичке ометености, одсуствује са рада или да ради са половином радног времена најдуже до навршених пет година живота детета. Треба обратити пажњу на то да запосленом који се брине о детету припада: ● у случају одсуства са рада – накнада зара де у складу са Законом, ● у случају рада са половином радног вре мена – за часове рада зарада у складу са уго вором о раду, а за часове одсуства накнада зараде у складу са Законом. Према члану 38. став 2. Закона, министар надлежан за социјална питања прописује ближе услове одсуства са рада или рада са половином пуног радног времена родитеља,

односно усвојитеља, хранитеља или старате ља детета млађег од пет година, коме је по требна посебна нега, а сагласно чл. 96. став 5. Закона о раду, услове, поступак и начин остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета ближе уређује министар надлежан за друштвену бригу о деци. На основу ових законских овлашћења министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донео је Правилник о бли жим условима, поступку и начину оствари вања права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради по себне неге детета, који је објављен у „Слу жбеном гласнику РС” број 56/2018, а ступио је на снагу 18. 7. 2018. године (у даљем тексту: Правилник). Правилником се утврђују: 1) ближи услови, поступак и начин оствари вања права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради по себне неге детета, 2) права на остале накнаде по основу посеб не неге детета, 3) састав, надлежност и начин рада комисије која даје мишљење о степену сметњи у пси хофизичком развоју и инвалидитету детета и нивоу функционалности деце са сметњама у развоју и инвалидитетом и 4) друга питања од значаја за остваривање права. Према уводним одредбама члана 2. Правил ника, родитељ, односно усвојитељ, хранитељ

РАДНО ПРАВО

Редакција ИНГ-ПРО

или старатељ детета млађег од пет година, коме је неопходна посебна нега због сметњи у развоју и инвалидитета, осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом оси гурању, има право да, по истеку породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, одсуствује са рада или да ради са половином пуног радног времена ради посебне неге де тета, у складу са законом којим се уређује рад.

РАДНО ПРАВО

Здравствено стање детета које је од утицаја на остваривање права

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према дефиницији из члана 2. Правилни ка, деца са сметњама у развоју и инвалиди тетом јесу: ● деца која имају озбиљне или комплет не тешкоће у једном или више посматраних развојних домена и ● деца са теже нарушеним здравственим стањем и оштећењем телесних структура. У члановима од 3. до 10. Правилник де финише развојне домене путем којих се де финише и описује здравствено стање детета због којег оно захтева посебну негу, а сваки од тих развојних домена детаљно је описан и разрађен како би се олакшао рад здрав ственим органима који оцењују здравствено стање детета. Развојни домени које дефинише Правил ник, а којима се исказује здравствено стање детета, дати су у наставку: 1) сметње у социоемоционалном развоју (тешкоће у емоционалним функцијама, те шкоће у односима са другима, немогућност да учествује у заједничкој игри итд.); 2) сметње у когнитивном развоју (озбиљне тешкоће у функцији пажње, озбиљне тешко ће у учењу, тешкоће у развоју функције је зика итд.); 3) сметње у функцијама и активностима ко муникације (тешкоће у функцији гласа, те шкоће артикулације, тешкоће у функцији ритма и флуентности говора, тешкоће при употреби језика и невербалних порука итд.); 4) сметње у функцији и активности покре та (тешкоће у функцији мишићног тонуса, тешкоће у активности коришћења руку, те шкоће у активности заузимања положаја

стајања, тешкоће у активности ходања, те шкоће у координацији вољних покрета итд.); 5) сметње у активности свакодневног жи вота (тешкоће у обављању дневних актив ности, тешкоће у обављању физиолошких потреба, облачењу и храњењу итд.); 6) сметње у функцији чула (тешкоће које се тичу слуха, вида итд.); 7) нарушено здравствено стање детета – дете са тешким облицима хроничних обољења (карциноми, тежи поремећаји код ретких болести, јувенилни дијабетес мелитус, те шке срчане мане, тешке астме, епилепсије и др.) – које прима континуирану терапију, уз неопходну асистенцију родитеља, усвојите ља, старатеља или хранитеља; 8) дете са оштећењем телесних структура – дете са урођеним или стеченим телесним недостацима, односно тешким телесним де формитетима који отежавају његово свако дневно функционисање.

Поступак остваривања права Као што је речено, циљ Правилника је да ближе дефинише сва здравствена стања детета која омогућавају његовим родитељи ма, усвојитељима или стараоцима да по том основу остваре право на одсуство са рада или рада са половином пуног радног време на, као и право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време тог одсуства. Сагла сно члану 11. Правилника, ова права роди теља, усвојиоца, старатеља и храниоца, као и право на остале накнаде по основу посебне неге детета, утврђују се на основу поднетог захтева за вештачење здравственог стања детета. Захтев за вештачење здравственог стања детета у овим случајевима се подно си на обрасцу број 1 – ЗОПНД, односно на обрасцу број 1а – ЗОНПНД, који су одштам пани уз Правилник и чине његов саставни део. Ови захтеви се, са медицинском до кументацијом, подносе надлежном органу јединице локалне самоуправе према месту пребивалишта подносиоца захтева. Републички фонд за пензијско и инва лидско осигурање организоваће комисије за вештачење здравственог стања детета и

19 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

подносилац захтева због здравственог ста ња детета одсуствује са рада ради посебне неге детета, односно да ради са половином пуног радног времена, односно да оствари право на остале накнаде по основу посебне неге детета. Првостепена комисија даје ова мишљења на обрасцу број 4, односно на об расцу број 4-а, који су одштампани уз Пра вилник и чине његов саставни део. У свом мишљењу Првостепена комисија утврђује: 1) потребан период одсуства са рада, одно сно рада са половином пуног радног вре мена, као и потребу контролног прегледа, односно 2) потребан период за који подносилац зах тева може да оствари право на остале нак наде по основу посебне неге детета. Првостепена комисија ова своја мишље ња доставља надлежном органу јединице локалне самоуправе у року од три радна дана од дана доношења мишљења, а надле жни орган јединице локалне самоуправе: 1) мишљење Првостепене комисије доста вља подносиоцу захтева и његовом посло давцу најкасније у року од три радна дана од дана пријема мишљења Првостепене ко мисије, а 2) мишљење Првостепене комисије за остваривање права на остале накнаде по основу посебне неге детета незапосленог лица доставља подносиоцу захтева у року од три радна дана од дана пријема мишљења Првостепене комисије. Послодавац на основу мишљења Прво степене комисије доноси решење о праву на одсуство са рада или рад са половином пуног радног времена ради посебне неге детета и доставља га надлежном органу је динице локалне самоуправе и подносиоцу захтева одмах, уколико није уложен при говор на мишљење Првостепене комисије, односно, уколико је уложен приговор, по добијању коначног мишљења Другостепене комисије Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (у даљем тексту: Другостепена комисија). Надлежни орган јединице локалне само управе на основу мишљења Првостепене комисије за остваривање права на остале

РАДНО ПРАВО

обавештавати чланове комисија о датуму заседања, при чему ће информацију о томе проследити надлежном органу јединице ло калне самоуправе који позива подносиоца захтева на вештачење. Битно је истаћи да се захтев за вештачење може поднети 45 дана пре истека одсуства са рада ради неге детета. Сагласно члану 13. Правилника, меди цинска документација која је потребна за вештачење здравственог стања детета под разумева: 1) налаз изабраног лекара који садржи про цену функционалности детета по развојним доменима (на основу непосредног прегледа, налаза развојног саветовалишта или других лекара специјалиста и здравствених сарад ника) или образац пријаве детета са смет њама у развоју; 2) налазе других лекара специјалиста; 3) налазе здравствених сарадника; 4) другу документацију битну за остварива ње права. Надлежни орган јединице локалне са моуправе доставља захтев за вештачење здравственог стања детета са медицинском документацијом надлежној првостепеној комисији Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (у даљем тексту: Првостепена комисија), која вештачи здрав ствено стање детета, и то на обрасцу број 2, који је одштампан уз Правилник и чини ње гов саставни део. Надлежни орган једини це локалне самоуправе позива подносиоца захтева да дође на вештачење са дететом у надлежну установу наведену у позиву, а тај позив се упућује путем обрасца број 3, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део. Првостепена комисија обавља вешта чење здравственог стања детета на основу непосредног прегледа детета, медицинске документације и других доказа. Изузетно, Првостепена комисија може дати позитив но мишљење за признавање права и без не посредног прегледа детета, односно само на основу разматрања медицинске докумен тације из које се неспорно може утврдити здравствено стање детета. По спроведеном вештачењу Првосте пена комисија даје мишљење о потреби да

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

накнаде по основу посебне неге детета не запосленог лица доноси решење о праву на остале накнаде по основу посебне неге дете та одмах, уколико није уложен приговор на мишљење Првостепене комисије, односно, уколико је уложен приговор, по добијању коначног мишљења Другостепене комисије. Према одредбама Правилника, на ми шљење Првостепене комисије подносилац захтева, као и послодавац, могу уложити приговор Другостепеној комисији у року од осам дана од дана пријема мишљења, при чему се поменути приговор подноси надлежном органу јединице локалне само управе, који га одмах, а најкасније у року од три дана доставља Другостепеној комисији. Другостепена комисија одлучује по разма трању медицинске документације и доказа прикупљених у поступку преиспитивања мишљења Првостепене комисије и по по треби позива подносиоца захтева да са дете том дође на поновни преглед. Другостепена комисија даје своје мишљење у року од 15 дана од дана пријема приговора на обрасцу број 5, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део. Мишљење Друго степене комисије је коначно. Коначно мишљење Другостепена коми сија доставља надлежном органу јединице локалне самоуправе, који мишљење Дру гостепене комисије доставља подносиоцу захтева и његовом послодавцу најкасније у року од три радна дана од дана пријема ми шљења Другостепене комисије.

Комисије за вештачење здравственог стања детета Сагласно члану 21. Правилника, Пр востепена комисија има четири члана, од

којих је један лекар вештак специјалиста Републичког фонда за пензијско и инвалид ско осигурање, који је уједно и председник Првостепене комисије, затим један лекар специјалиста педијатар из развојног савето валишта или службе за здравствену заштиту деце, као и један здравствени сарадник и је дан представник надлежног органа једини це локалне самоуправе задужен за послове дечје заштите, који је секретар Првостепене комисије. Чланови Првостепене комисије имају своје заменике. Рад Првостепене комисије организује се у јединицама локалне самоуправе у којима филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање имају седиште, ван радног времена, најмање једном у 15 дана, а по потреби и чешће, у зависности од броја поднетих захтева. Другостепена комисија има четири чла на, од којих је један лекар вештак специ јалиста Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, који је уједно и председник Другостепене комисије, затим један лекар специјалиста педијатар, један здравствени сарадник и један представник министарстава надлежног за социјална пи тања (у даљем тексту: Министарство), који је секретар Другостепене комисије. Чланови Другостепене комисије имају своје замени ке. Рад Другостепене комисије организује се у просторијама Дирекције Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигура ње у Београду. Даном ступања на снагу Правилника престао је да важи Правилник о условима, поступку и начину остваривања права на од суство са рада ради посебне неге детета („Сл. гласник РС”, број 1/2002).

Права запослених у случају стечаја послодавца – објашњење Министарства за рад, борачка и социјална питања

законом предвиђеном року, а поступак сте чаја је уређен Законом о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 – др. закон, 71/2012 – одлука УС, 83/2014, 113/2017 и 44/2018). Да би запослени остварили право у сте чајном поступку, потребно је да пријаве по траживање за неисплаћене зараде, накнаде зараде, накнаде штете и отпремнине због одласка у пензију, у складу са чланом 125. Закона о раду, и то надлежном привредном суду (стечајном суду) у року који је регулисан чланом 70. став 1. тачка 5. Закона о стечају и који не може бити краћи од 30 дана од дана доношења решења којим се отвара стечајни поступак. Када надлежни суд донесе решење којим су призната потраживања запосленог (потражи вања за неисплаћене зараде или накнаде зара де морају бити призната и утврђена решењем суда у 1. исплатном реду), запослени подноси захтев Фонду солидарности у року од 45 дана од дана пријема одлуке суда којом је утврђе но потраживање. Уколико пропусти овај рок, запослени губи право на наведено потражи вање пред Фондом солидарности. Поступак за остваривање права запослених регулисан је члановима од 139. до 145. Закона о раду.

21 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

У ситуацији када запосленом престаје рад ни однос независно од његове воље или воље послодавца, због престанка рада послодав ца, у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. т. 5. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС и 113/2017), Министарство рада указује на то да су могућа два начина престан ка послодавца – привредног друштва, и то: ● ликвидација привредног друштва, која се спроводи у ситуацији када привредни су бјект има довољно финансијских средстава за покриће свих својих финансијских обавеза и сам поступак ликвидације је под контролом чланова – оснивача привредног друштва, који сами одређују ликвидационог управника, при чему се потраживања пријављују ликвидаци оном управнику, а поступак ликвидације је уређен члановима 524–548. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015 и 44/2018); ● стечај привредног друштва, који се спро води када имовина привредног друштва није довољна за намирење свих потраживања по верилаца, при чему стечајни поступак спро води надлежни привредни суд, сви запослени имају могућност да пријаве потраживање у

РАДНО ПРАВО

Министарство за рад, борачка и социјална питања дало је објашњење које се односи на права запослених којима престаје радни однос независно од њихове воље или воље послодавца, због престанка рада послодавца.

РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Сходно члану 125. Закона о раду, у случају стечајног поступка, запослени може да оства ри право на исплату: 1) зараде и накнаде зараде за време одсутно сти са рада због привремене спречености за рад по прописима о здравственом осигура њу, које је био дужан да исплати послодавац, у складу са ЗОР-ом, за последњих 9 месеци пре отварања стечајног поступка; 2) накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор кривицом послодавца за календарску годину у којој је остварен стечајни поступак, ако је то право имао пре отварања стечајног поступка; 3) отпремнине због одласка у пензију у кален дарској години у којој је отворен стечајни по ступак, ако је право на пензију остварио пре отварања стечајног поступка; 4) накнаде штете, на основу одлуке суда до нете у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, због повреде на раду или професионалног обољења, ако је одлука по стала правоснажна пре отварања стечајног поступка. Сви запослени којима је престао радни однос због престанка послодавца, уз услов да су обавезно осигурани најмање 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци (с тим да се непрекидним осигу рањем сматра и прекид обавезног осигурања краћи од 30 дана), остварују право на новчану накнаду преко Националне службе за запо шљавање, сходно члановима 66. и 67. став 1. тачка 5. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 и 113/2017 – др. закон).

Посебна заштита од отказа уговора о раду и инспекцијски надзор За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом који је засновао радни однос на одређено време уговор о раду се продужава до истека коришћења права на одсуство. Ре шење о отказу уговора о раду је ништаво ако

је на дан доношења решења послодавцу било познато постојање околности или ако је запо слени у року од 30 дана обавестио послодавца о наведеним околностима и о томе доставио одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа, како је прописано одредбом чл. 187. Закона о раду. Дакле, у овој ситуацији инспектор рада по захтеву запосленог или по службеној дужно сти предузима мере и запосленог враћа на рад и овлашћен је да наложи послодавцу да запосленом достави обрачун накнаде зараде и да му исту исплати у складу са Законом. Изузетно, уколико је запосленом престао радни однос независно од његове воље или воље послодавца у случају престанка рада послодавца, у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. т. 5. Закона о раду, инспектор рада није овлашћен да предузима мере, већ у овој си туацији запослене (труднице или породиље) упућује да своја права остваре преко Наци оналне службе за запошљавање, сходно За кону о запошљавању и осигурању за случај незапослености. Чланом 10. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/2002, 115/2005 и 107/2009), који се примењује на затечене породиље које су оствариле право на породиљско одсуство до 1. јула 2018. године, утврђено је да право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсу ства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која са мостално обављају делатност. Сходно члану 11. ст. 1. и 2. овог закона, нак нада зараде за лица запослена код правних и физичких лица утврђује се у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришће ње одсуства, увећане по основу времена про веденог на раду, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу, у складу са За коном, а највише до пет просечних месечних зарада у Републици Србији. Уколико су лица запослена код правних и физичких лица била у радном односу мање од 12 месеци, накнада зараде утврђује се тако што се за месеце који недостају до 12 месеци као зарада узима 50% просечне месечне зараде у Републици Србији,

23 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

не исплаћује зараде имају право на месечни износ накнаде зараде у висини минималне за раде утврђене за месец за који се врши испла та, а уколико послодавац код кога је запослен корисник накнаде зараде накнадно обрачуна и исплати зараде за запослене у вишем изно су од минималне зараде, запосленом припа да разлика до износа зараде коју би то лице остварило да ради пуно радно време и оства рује стандардни учинак. Обрачун и исплату накнаде зараде у ви сини минималне зараде врши послодавац на основу обрасца НЗ-1 – Списак обрачунатих накнада и исплата накнада, овереног у оп штинској/градској управи по преносу сред става из буџета Републике. Требовање средстава за исплате накнада зараде за запослене из овог упутства врши се на обрасцу НЗ-2 – Обрачун укупно потреб них средстава за исплате права утврђених Законом. Исплату накнаде зараде запосленима на које се односи ово упутство врши послода вац на начин на који се врши исплата зарада осталим запосленима, а по преносу средста ва из буџета Републике на основу поменутог обрасца НЗ-1, претходно овереног од стра не општинске/градске управе, док обрачун и исплату пореза на зараде и других јавних прихода послодавац врши на одговарајуће уплатне рачуне. За запослене код послодавца над којима је покренут стечајни поступак обрачун и испла ту минималне зараде врши општинска одно сно градска управа из средстава обезбеђених у буџету Републике.

РАДНО ПРАВО

према подацима које објави републички ор ган надлежан за послове статистике у месецу који претходи месецу отпочињања одсуства. У складу са чланом 13. овог закона, обра чун и исплату накнаде зараде врши послода вац истовремено са обрачуном и исплатом зарада запосленима, а пренос средстава по слодавцу врши се по пружању доказа да је извршио исплату накнаде зараде запосле ном, док је чланом 29. прописано да о праву на накнаду зараде у првом степену решава општинска односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог. Исплату накнаде зараде, у складу са Упут ством овог министарства о поступку и на чину обрачуна и исплате накнаде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета за запослене код послодавца над којим је покренут стечајни поступак и по слодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћују зараде, број: 183-00-2315/2002-10 од 10. 12. 2002. го дине, могуће је вршити само у току трајања радног односа и коришћења одсуства. По менутим упутством предвиђено је да доказ о чињеници да је над послодавцем покренут стечајни поступак обезбеђује сам послода вац или орган општинске/градске управе по службеној дужности, а доказ о чињеници да послодавац дужи временски период не испла ћује зараде подноси сам послодавац у облику потврде надлежне организације за послове платног промета или на неки други начин. Запослени код послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца)

Повериоци из уговора о финансијском обезбеђењу у стечајном поступку1

ПРИВРЕДНО ПРАВО

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Јасминка Обућина, председник Привредног апелационог суда

Увод Законом о изменама и допунама Закона о стечају, објављеном у „Службеном гласнику РС” бр. 44/2018 од 8. 6. 2018. године, изврше но је усклађивање одредаба Закона о стеча ју („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009 – 99/2011 – др. закон, 71/2012 – одлука УС, 83/2014 и 113/2017) са Законом о финансијском обе збеђењу, који је такође објављен у „Службе ном гласнику РС” бр. 44/2018 од 8. 6. 2018. године. Стога су Измене и допуне Закона о стечају из јуна 2018. године искључиво ура ђене ради примене Закона о финансијском обезбеђењу. Закон о изменама и допунама Закона о стечају из јуна 2018. године, као и Закон о финансијском обезбеђењу, ступили су на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС”, односно 16. 6. 2018. године, а примењиваће се од 1. 1. 2019. године.2 Положај поверилаца из уговора о фи нансијском обезбеђењу у стечајном поступку није могуће сагледати без познавања Закона о финансијском обезбеђењу, нити је могуће анализирати најновије измене стечајног зако на без сагледавања положаја ових поверила ца према одредбама Закона о финансијском обезбеђењу.

Појам уговора о финансијском обезбеђењу и повериоци из уговора о финансијском обезбеђењу Законом о финансијском обезбеђењу уређена су следећа питања: појам уговора о финансијском обезбеђењу, субјекти уго вора о финансијском обезбеђењу, средства обезбеђења, давање средстава обезбеђења, могућност коришћења заложених средстава обезбеђења и располагање тим средствима, реализација средстава обезбеђења, заштита уговорних страна од последица стечаја, затим надзор над применом одредаба Закона. Поред ових одредби, Закон о финансијском обезбе ђењу садржи и казнене одредбе за поједине радње које се извршавају супротно одредбама Закона. Према члану 2. Закона о финансијском обезбеђењу, уговором о финансијском обе збеђењу обавезује се давалац обезбеђења да, ради обезбеђења извршења своје или туђе финансијске обавезе, пренесе средства обе збеђења примаоцу обезбеђења или да на том средству установи заложно право у корист примаоца обезбеђења. Прималац обезбеђе ња обавезује се да, у складу са тим уговором, примљена или еквивалентна средства обезбе ђења врати даваоцу обезбеђења по извршењу финансијске обавезе, односно истовремено с тим извршењем. Давалац обезбеђења, по основу уговора о финансијском обезбеђењу којим се преносе средства обезбеђења, при маоцу обезбеђења: 1) преноси право својине

25 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Битно је истаћи да се одредбе Закона о фи нансијском обезбеђењу примењују само на уговоре о финансијском обезбеђењу у којима су примаоцу обезбеђења дата средства обе збеђења, односно у којима су прималац обе збеђења, његов заступник или друго лице које делује у његово име или за његов рачун, на основу пренетих средстава обезбеђења или установљеног заложног права стекли држа вину или контролу на средствима обезбеђе ња, о чему могу обезбедити и одговарајући доказ у писменој форми. Прималац обезбеђе ња стиче средство обезбеђења, односно зало жно право на средству обезбеђења у тренутку кад му је то средство обезбеђења дато. Закон у члану 11. такође дефинише шта се мора пру жити као писани доказ ради утврђивања да је средство обезбеђења предато.6 Све горенаведено било је неопходно истаћи да би се у моменту отварања сте чајног поступка над стечајним дужником, повериоцем или дужником благовремено могли препознати уговори о финансијском обезбеђењу који су дефинисани Законом о финансијском обезбеђењу. Ово из разло га што се већ у одредби члана 14. Закона о финансијском обезбеђењу, којим се ре гулишу услови за реализацију средстава обезбеђења, указује на однос уговора о фи нансијском обезбеђењу и реализацију ис тих у случају отварања стечајног поступка. Наиме, чланом 14. Закона о финансијском обезбеђењу, у ставу 4. наведено је да на ре ализацију средстава обезбеђења не утиче отварање поступка стечаја или ликвидаци је, или примена мера реорганизације над даваоцем или примаоцем обезбеђења, нити било која одлука и сагласност надлежног органа у том поступку може да буде прет ходни или накнадни услов за реализацију средстава обезбеђења. То практично значи да се намирење потраживања из заложених средстава обезбеђења, када се стекну услови за реализацију средстава обезбеђења, одви ја на начин и по поступку који је прописан Законом о финансијском обезбеђењу, без обзира на то што је, било над примаоцем било над даваоцем финансијског обезбеђе ња, отворен стечајни или пак ликвидациони поступак, или усвојен план реорганизације.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

на новчаним средствима или финансијским инструментима који су средство обезбеђе ња; 2) преноси потраживање које је средство обезбеђења. Уговор о финансијском обезбеђе њу закључује се у писменој или електронској форми, односно на трајном носачу подата ка који омогућава чување и репродуковање изворних података у неизмењеном облику, а може бити закључен као посебан уговор или саставни део оквирног или неког другог уговора, односно општих услова пословања.3 Међутим, одредбе Закона о финансијском обезбеђењу примењују се само уколико су уговор о финансијском обезбеђењу потпи сале уговорне стране, давалац обезбеђења и прималац обезбеђења, који су таксативно на бројани у члану 4. став 1. тачка 1–10. Закона о финансијском обезбеђењу, а у које спадају и Република Србија, Народна банка Србије, банке и друга лица из финансијског сектора, Европска унија, Европска централна банка и друге финансијске институције које послују у складу са прописима Европске уније и др.4 Остала правна, као и физичка лица која нису таксативно набројана у члану 4. Закона о фи нансијском обезбеђењу, не могу закључивати уговоре о финансијском обезбеђењу у смислу овог закона. Закон под финансијском обавезом подразу мева обавезу чије је извршење обезбеђено уго вором о финансијском обезбеђењу, а по основу које поверилац има право на новчано намире ње и/или право да му се предају, односно пре несу финансијски инструменти. Финансијска обавеза може бити садашња или будућа, може бити условна или безусловна, стална или при времена, одредива по врсти и/или класи, као и друга финансијска обавеза која произлази из уговора, али у складу са Законом о финансиј ском обезбеђењу. Финансијска обавеза може гласити на динаре или на страну валуту.5 Као врсте средстава финансијског обезбеђења За кон је у члану 6. предвидео новчана средства, финансијске инструменте и кредитна потра живања, као и приходе и друге приливе који проистичу из средстава обезбеђења, уколико уговором о финансијском обезбеђењу нису искључени.6 Средства обезбеђења ближе су дефинисана члановима 7–10. Закона о финан сијском обезбеђењу.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закон о финансијском обезбеђењу се у одредби члана 18. посебно бави положајем уговорних страна из уговора о финансијском обезбеђењу у стечајном поступку, поступку ликвидације и реорганизације. Без обзира на то што је у члану 14. став 4. Закона прописа но да на реализацију средстава обезбеђења не утиче покретање, односно отварање стечај ног поступка или поступка ликвидације или примена мера реорганизације над даваоцем или примаоцем обезбеђења, нити да било која одлука или сагласност надлежног органа у том поступку може да буде претходни или накнадни услов за реализацију средстава обе збеђења, законодавац у ставу 1. одредбе члана 18. прописује да се права и обавезе из уговора о финансијском обезбеђењу, укључујући да вање, стицање, промену и реализацију сред става обезбеђења, извршавају несметано без обзира на покретање и спровођење поступка стечаја, ликвидације или примене мера ре организације над даваоцем или примаоцем обезбеђења. Законодавац даље у ставу 2. изу зима од побијања и утврђивања ништавости уговора о финансијском обезбеђењу, као и да вања, стицања и промене средстава обезбеђе ња у складу са тим уговорима, због тога што је уговор закључен или средство обезбеђења дато, стечено или промењено пре тренутка доношења одлуке о отварању стечаја или ли квидације или примене мера реорганизације, односно предузимања правне радње у вези са тим поступком или у прописаном року пре отварања стечаја или ликвидације или при мене мера реорганизације, било над даваоцем било над примаоцем обезбеђења. Такође, у ставу 3. је прописано да, уколико је уговор о финансијском обезбеђењу закључен или је средство обезбеђења дато, стечено или про мењено, или је финансијска обавеза настала на дан покретања поступка стечаја или ли квидације или примене мера реорганизаци је, а након тренутка доношења одговарајуће одлуке о покретању тог поступка или приме ни мера, уговори о финансијском обезбеђењу (као и давање, стицање и промена средства обезбеђења) правно су ваљани и обавезујући ако прималац обезбеђења докаже да није знао нити је био дужан да зна за покретање тог по ступка или примене тих мера. Законодавац је

на овај начин у описаној ситуацији, у случају спора, терет доказивања пребацио на уговор ну страну из уговора о финансијском обезбе ђењу у случају покретања стечајног поступка. Законодавац је прописао да се одредбе За кона о стечају о побијању правних послова и радњи стечајног дужника који је било при малац било давалац обезбеђења, примењују само у случају ако нису у супротности са За коном о финансијском обезбеђењу. Чланом 20. Закона о финансијском обе збеђењу регулисано је нетирање у другим финансијским уговорима. Овом одредбом се искључују последице отварања стечајног поступка над повериоцем или дужником на остваривање права на нетирање које је про писано ставом 1. члана 20. Закона. Из поменутих одредби Закона о финансиј ском обезбеђењу, при чему нису обухваћене све одредбе, јасно произлази да је примена одредби Закона о стечају у односу на уговоре о финансијском обезбеђењу, односно у одно су на уговорне стране из уговора о финансиј ском обезбеђењу који су закључени у складу са Законом о финансијском обезбеђењу, или искључена или ограничена. Сагледавањем наведених одредби долази се до закључка да је било неопходно изменити и Закон о стечају како би се ускладио са Законом о финансиј ском обезбеђењу, а ови повериоци добили по себан статус у односу на све остале повериоце у стечајном поступку.

Повериоци из уговора о финансијском обезбеђењу у стечајном поступку Прва измена и допуна Закона о стечају од носи се на прво поглавље, и то тачку 5. која носи наслов „Случајеви на које се закон не примењује”. Под овим насловом до сада се налазио члан 14. којим је дефинисано према којим се субјектима, односно правним лици ма не спроводи стечајни поступак. Сада је додат у оквиру ове тачке, а након члана 14. и нови члан 14. а). Суштина члана 14. а) је сте у томе да се на намирење поверилаца из средстава обезбеђења по основу уговора о финансијском обезбеђењу, без обзира на то да ли се ради о давању, стицању, промени и

27 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

обезбеђењу дужни су да надлежни суд који води стечајни поступак над дужником обаве сте о намирењу свог потраживања по основу уговора о финансијском обезбеђењу у року од 8 дана од намирења тог потраживања, које је извршено на дан отварања стечајног поступ ка или након тога, односно током стечајног поступка. Закон је прописао и садржину оба вештења.7 Уколико након намирења потра живања из средстава обезбеђења преостане вредности из тих средстава, на ту имовину стечајног дужника примењују се одредбе За кона о стечају, односно стечајни управник има овлашћења да та средства, односно имо вину преузме и да са истом поступа у складу са Законом о стечају. Све наведено односи се и на намирење потраживања нетирањем по основу другог финансијског уговора који је закључен по одредбама Закона о финансиј ском обезбеђењу.8 Смисао наведене одредбе је да повериоце из уговора о финансијском обезбеђењу изу зме од правне последице отварања стечајног поступка из члана 93. став 1. Закона о стечају9 и омогући намирење ван стечајног поступка, уз обавезу обавештавања стечајног судије о том намирењу. Међутим, у случају да се не намирују у целости из средстава финансиј ског обезбеђења, ови повериоци имају право да остварују своје преостало потраживање као стечајни повериоци, што значи да тај део потраживања морају пријавити у роковима које прописује Закон о стечају, у противном су преклудирани у остваривању свог права у стечајном поступку.10 Неопходно је указати на то да је законо давац, прописујући одредбу члана 50. а) За кона о стечају, истовремено извршио измене и допуне Закона о стечају тако што је после члана 206. додао нови одељак: „Прекршаји, мере и новчане казне”, а затим и прекршај под називом „Необавештавање о намирењу потраживања по основу уговора о финан сијском обезбеђењу и других финансијских уговора”. Необавештавање суда о намирењу санкционисао је нови члан 206. а) тако што је прописао новчану казну од 100.000,00 до 2.000.000,00 динара за прекршај правног лица уколико не обавести надлежни суд о нами рењу свог потраживања по основу уговора

ПРИВРЕДНО ПРАВО

реализацији средстава обезбеђења у смислу Закона о финансијском обезбеђењу, приме њује Закон о финансијском обезбеђењу, неза висно од тога што је покренут и спроводи се стечајни поступак над стечајним дужником. То се односи на ситуацију када је стечајни дужник или давалац или прималац средста ва обезбеђења. Од примене Закона о стечају изузето је и остваривање права на нетирање по основу других финансијских уговора де финисаних законом којим се уређује финан сијско обезбеђење. Законодавац је јасно и недвосмислено рекао да се на намирење по верилаца из средстава обезбеђења по основу уговора о финансијском обезбеђењу не при мењује Закон о стечају, већ Закон о финансиј ском обезбеђењу. У делу III Закона о стечају, који носи назив „Основне процесне одредбе, странке и уче сници у поступку”, изменама и допунама је додат члан 50. а). Чланом 50. а) указано је на то да повериоци који имају заложно право по основу уговора о финансијском обезбеђењу у складу са Законом о финансијском обезбеђе њу, односно повериоци чије је потраживање на други начин обезбеђено по основу угово ра о финансијском обезбеђењу, нису стечајни повериоци, а нису ни разлучни, ни заложни, ни излучни повериоци у смислу дефиниција које даје Закон о стечају. На тај начин зако нодавац је у део стечајног закона који се од носи на странке и друге учеснике у поступку, поред до сада познатих поверилаца који уче ствују у стечају (стечајни, разлучни, заложни и излучни), увео нову категорију поверилаца, односно поверилаца из уговора о финансиј ском обезбеђењу. Овом одредбом је поверио цима из уговора о финансијском обезбеђењу који су примаоци финансијског обезбеђења, а имају заложно право по основу овог угово ра или пак право које је на други начин обе збеђено по основу уговора о финансијском обезбеђењу, дато право да своја потраживања остварују ван стечајног поступка. Изузетно, ови повериоци могу да учествују у стечајном поступку у својству стечајних поверилаца уколико је износ њиховог потраживања већи од износа вредности остварене намирењем по основу уговора о финансијском обезбе ђењу. Повериоци из уговора о финансијском

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

о финансијском обезбеђењу, односно другог финансијског уговора путем нетирања. Тако ђе, овом одредбом је прописано да за радње из става 1. овог члана одговара и одговорно лице у правном лицу, које се кажњава новча ном казном од 20.000,00 динара до 150.000,00 динара. Народној банци Србије је дата могућ ност да за радње које су прописане чланом 206. а) Закона о изменама и допунама Закона о стечају изриче мере и новчане казне оним субјектима над чијим пословањем врши кон тролу односно надзор према посебним за конима којима се уређује њена контролна и надзорна функција. У делу Закона о стечају, Глава IV која носи назив „Покретање стечајног поступка и прет ходни стечајни поступак”, у члану 62. којим су регулисане мере обезбеђења које се одређују у претходном стечајном поступку, извршена је измена тако што су средства на рачуну и имовина стечајног дужника која је примаоцу обезбеђења из уговора о финансијском обе збеђењу дата у смислу закона којим се уређује финансијско обезбеђење, изузета од одређи вања мера обезбеђења прописаних чланом 62. став 2. тачке 1–4. и ставом 3. Закона о стечају.11 То значи да се у претходном стечај ном поступку, уколико буду и одређене мере обезбеђења које су прописане чланом 62. став 2. тачке 1–4. и став 3. Закона о стечају, исте не односе на средства и имовину стечајног дужника коју је стечајни дужник по основу уговора о финансијском обезбеђењу дао од носно предао примаоцу обезбеђења, у складу са Законом о финансијском обезбеђењу. Та имовина, односно средства на рачуну изузе та су од дејства мера обезбеђења из члана 62. ставови 1–4. и став 3. Закона о стечају. Тим средствима не може располагати ни привре мени стечајни управник нити пак стечајни судија, њихова исплата не може бити усло вљена ни одлуком стечајног управника ни стечајног судије, нити пак њиховим сагласно стима, при чему се не може забранити ни рас полагање тим средствима односно имовином током претходног стечајног поступка, нити се то располагање може условити сагласно шћу било стечајног судије било привременог стечајног управника. Такође не може ни да се забрани или привремено одложи спровођење

извршења уколико се ради о извршењу ради намирења повериоца из уговора о финансиј ском обезбеђењу из средстава финансијског обезбеђења. Када су у питању правне последице отва рања стечаја које се односе на стечајног ду жника, изузета су средства по основу уговора о финансијском обезбеђењу закљученим по Закону о финансијском обезбеђењу и када су у питању рачуни стечајног дужника. Одред бом члана 79. став 2. Закона о стечају пропи сано је да даном отварања стечајног поступка банка блокира рачуне стечајног дужника, чиме престају права лица која су била овла шћена да располажу тим средствима са тих рачуна, а ставом 4. прописано је да се новча на средства са блокираних рачуна на захтев стечајног управника преносе на нови рачун, а дотадашњи рачуни стечајног дужника се гасе. Међутим, изменама и допунама из јуна 2018. године на средства на рачуну стечајног дужника која чине средства обезбеђења у смислу закона којим се уређује финансијско обезбеђење не примењују се одредбе ставова 2. и 4. члана 79. Закона о стечају. То значи да се средства на рачуну стечајног дужника која служе за намирење потраживања поверила ца из уговора о финансијском обезбеђењу не могу пренети стечајном дужнику, односно да се текући рачун на коме се налазе та средства не може блокирати. Наведена средства на зах тев стечајног управника не могу бити прене та на нови рачун, рачун који отвара стечајни управник за стечајног дужника. То истовре мено значи да рачуни стечајног дужника на којима се налазе средства намењена намире њу поверилаца из уговора о финансијском обезбеђењу неће бити угашени, а ни блокира ни, нити та средства стечајни управник може преузети у стечајну масу. Када су у питању измене и допуне које се односе на последице отварања стечајног по ступка на потраживања, измењен је члан 82. став 3. Закона о стечају, који сада гласи: „На нетирање по основу превременог доспећа или престанка обавезе (close-out netting) по основу уговора о финансијском обезбеђе њу и других финансијских уговора у смислу закона којим се уређује финансијско обе збеђење примењују се одредбе тог закона”.

29 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

стечајног поступка представља аутоматски основ за раскид уговора или основ за раскид на захтев сауговарача стечајног дужника. Самим уношењем овакве уговорне клаузуле у уговор о финансијском обезбеђењу стечај ни управник губи могућност да бира да ли ће уговор раскинути или пак тражити испуње ње, односно испунити. Ова одредба се, пре ма новом ставу 7. члана 94. Закона о стечају, сходно примењује и на друге финансијске уговоре, а у вези са намирењем потражива ња нетирањем. Чланом 96. Закона о стечају регулиса не су правне последице отварања стечајног поступка на фиксне послове. Најновијим допунама овог члана, и то ставовима 3. и 4, суспендују се ставови 1. и 2. ове одредбе када су у питању уговори који су уређени Зако ном о финансијском обезбеђењу. Циљ ових одредби је да се права и обавезе из уговора о финансијском обезбеђењу, односно нетира ње по основу других финансијских уговора врши несметано, без обзира на покретање, отварање или спровођење стечајног поступка над једном од уговорних страна. Ове одред бе су директна последица одредбе члана 18. Закона о финансијском обезбеђењу, којим је прописана заштита уговора о финансијском обезбеђењу у случају стечаја, ликвидације и примене мера реорганизације, као и члана 20. истог закона, којим је прописано нетирање у другим финансијским уговорима. Изменама и допунама из јуна 2018. године измењен је и члан 126. став 3. тачка 2. Закона о стечају. Наиме, одредбом члана 126. Закона о стечају прописано је када се не могу побијати правни послови и радње стечајног дужника. Досадашњим ставом 3. било је прописано да се не могу побијати правни послови и правне радње стечајног дужника који представљају уобичајено или неуобичајено намирење по верилаца, односно којим се повериоци не посредно оштећују ако је радња предузета, односно посао закључен: 1) пре подношења предлога за покретање сте чајног поступка, 2) на основу оквирног уговора из члана 82. став 3. овог закона, 3) у складу са уобичајеном пословном прак сом за извршавање уговора такве врсте.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Такође је брисан и став 4. члана 82. Закона о стечају зато што су истим били дефиниса ни финансијски уговори. Сада је дефиниција финансијских уговора дата Законом о финан сијском обезбеђењу, па је наведену одредбу и било нужно брисати. Ставом 3. члана 82. За кона о стечају било је предвиђено нетирање у случају када права и обавезе потичу из једног или више финансијских уговора у којима је једна од страна стечајни дужник. Сада се на нетирање по основу превременог доспећа или престанка обавезе у складу са уговором о финансијском обезбеђењу и другим фи нансијским уговорима примењује Закон о финансијском обезбеђењу.12 Када су у питању правне последице отва рања стечајног поступка на правне послове, извршене су измене односно допуне у односу на члан 94. и 96. Закона о стечају. Чланом 94. Закона о стечају регулисано је право стечајног управника на избор у случају двострано теретног уговора. Одредба члана 94. Закона о стечају одно си се на овлашћење стечајног управника да испуни или тражи испуњење по основу дво страно теретног уговора који није у целости или делимично извршен до отварања стечај ног поступка. Према новом ставу 6. члана 94. Закона о стечају, то овлашћење стечајни управник нема уколико се ради о уговору чији је предмет финансијска обавеза, одно сно чије је извршење обезбеђено уговором о финансијском обезбеђењу, уколико је уго вором предвиђено да постојање стечајног разлога, подношење предлога за покретање стечајног поступка или отварање стечајног поступка представља аутоматски основ за раскид уговора или основ за раскид на захтев сауговарача стечајног дужника. На овај начин направљен је изузетак од правила прописа ног у ставу 1. члана 94. Закона о стечају, где право избора припада стечајном управнику. Изменом у ставу 6. практично је онемогућен стечајни управник да бира да ли ће испуни ти или тражити испуњење уговора када су у питању уговори о финансијском обезбеђењу, али само под условом да је уговором о финан сијском обезбеђењу уговорено да постојање стечајног разлога, подношење предлога за покретање стечајног поступка или отварање

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Измењена је тачка 2. става 3. члана 126. За кона о стечају, тако да сада тачка 2. гласи: „На основу уговора чији је предмет финансијска обавеза чије је извршење обезбеђено угово ром о финансијском обезбеђењу, односно на основу уговора о финансијском обезбеђењу у смислу Закона о финансијском обезбеђењу, као и на основу другог финансијског уговора у смислу тог закона, а у вези са намирењем потраживања нетирањем у складу са тим за коном.” То значи да наведени послови не могу бити предмет побијања уколико представља ју уобичајено или неуобичајено намирење поверилаца, односно уколико се повериоци непосредно оштећују. Овом изменом је извр шено усклађивање са већ измењеном одред бом члана 82. став 3. Закона о стечају, која је усклађена са чланом 18. Закона о финансиј ском обезбеђењу.14 Измене које се односе на план реоргани зације садржане су у члану 157. став 6. и чла ну 159. б) став 10. Закона о стечају. Наиме, у одредби члана 157, након става 5. додат је став 6. којим је забрањено да се спровођење мера предвиђених планом реорганизације врши супротно одредбама закона којим се уређује финансијско обезбеђење. Чланом 159. б) Закона о стечају пропи сана је провера тачности података из уна пред припремљеног плана реорганизације и мера обезбеђења. Ставом 3. ове одредбе прописано је да се на предлог подносиоца унапред припремљеног плана реорганиза ције током претходног поступка по предло гу за покретање стечајног поступка у складу са унапред припремљеним планом реор ганизације по службеној дужности може одредити мера спречавања промене финан сијског и имовинског положаја стечајног дужника, која обухвата: 1) именовање при временог стечајног управника; 2) забрану плаћања са рачуна стечајног дужника ако рачуни стечајног дужника нису блокирани без претходне сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника, од носно дозволу плаћања са рачуна стечајног дужника уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника, ако су у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника блокирани

ради извршења основа и налога за принуд ну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате; 3) забрану рас полагања имовином стечајног дужника без претходне сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника; 4) забра ну одређивања и спровођења извршења или покретања поступака ван судског намирења према стечајном дужнику и 5) забрану ор ганизацији која спроводи принудну наплату да спроводи налоге за принудну наплату са рачуна стечајног дужника. Наведена мера може да се одреди у сваком претходном стечајном поступку покренутом у складу са унапред припремљеним планом реорганизације, ако за то постоје услови, али не може да се одреди у односу на средства на рачуну, односно имовину стечајног дужника која је примаоцу обезбеђења дата у смислу за кона којим се уређује финансијско обезбеђе ње. То значи да су и средства на рачуну, као и имовина стечајног дужника, која су примаоцу обезбеђења дата у смислу Закона о финансиј ском обезбеђењу, изузета од мере обезбеђења прописане чланом 159. став 3. Закона о стеча ју, у претходном стечајном поступку покре нутом у складу са унапред припремљеним планом реорганизације.

Повериоци из уговора о финансијском обезбеђењу у стечајном поступку над банком, друштвом за осигурање и даваоцем финансијског лизинга Стечајни поступак над банком, друштвом за осигурање и даваоцем финансијског ли зинга уређен је Законом о стечају и ликвида цији банака и друштава за осигурање („Сл. гласник РС“, бр. 14/15 и 44/18 – др. закон). На поступак стечаја банака и друштава за осигурање, уколико Законом о стечају и ли квидацији банака и друштава за осигурање није друкчије одређено, примењују се одред бе закона којим се уређује стечај привредних друштава, изузев одредаба о претходном стечајном поступку, скупштини поверилаца, Националним стандардима које пропису је министар надлежан за послове привре де, Агенцији за лиценцирање стечајних

потраживања спроводиће се према одредби члана 82. Закона о стечају. Измењеном одред бом члана 82. става 3. Закона о стечају про писано је да се на пребијање потраживања, када су у питању уговори о финансијском обезбеђењу и други финансијски уговори закључени у смислу Закона о финансијском обезбеђењу, примењују одредбе Закона о фи нансијском обезбеђењу.

Закључак

(Ендноте) 1 Реферат израђен за потребе Саветовања привредних судова на Златибору, септембар 2018. године. 2 Члан 13. Закона о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 44/18) и члан 26. Закона о финансијском обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 44/18). 3 Члан 3. Закона о финансијском обезбеђењу. 4 Члан 4. став 1. тачка 1–10. Закона о финансијском обезбеђењу: „Одредбе овог закона примењују се на уговор о финансијском обезбеђењу чије уговорне стране – давалац обезбеђења и прималац обезбеђења – припадају следећим категоријама субјеката: 1) Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, орган јавне власти, укључујући јавноправно тело и организацију у чијој су надлежности послови у вези са управљањем јавним дугом и/или вођењем рачуна корисника јавних средстава, као и Фонд за развој Републике Србије и Агенција за осигурање и финансирање извоза Републике Србије; 2) Народна банка Србије; 3) финансијска институција са седиштем у Републици Србији над чијим пословањем врши надзор надлежни орган, укљу чујући банку, друштво за осигурање, брокерско-дилерско друштво, друштво за управљање инвестиционим фондом, ин вестициони фонд, друштво за управљање добровољним пензијским фондом, институцију електронског новца, платну институцију, јавног поштанског оператора у вези с финансијским услугама које пружа, друштво које обавља послове фак торинга и друштво које обавља послове даваоца финансијског лизинга; 4) учесник у платном систему и систему за поравнање хартија од вредности са седиштем у Републици Србији – укључујући Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности, централног тржишног учесника, агента за поравнање, кли риншку кућу и оператора овог система – који обавља послове у складу са законом којим се уређују платне услуге, односно законом којим се уређује тржиште капитала; 5) Европска унија, држава чланица Европске уније, трећа држава, као и орган јавне власти у тим државама, укључујући јавноправно тело и организацију у чијој су надлежности послови у вези са управљањем јавним дугом или интервенцијама у вези са тим управљањем; и/или вођењем рачуна корисника, осим субјеката за чије обавезе јемчи држава, а који не припадају категоријама субјеката из тач. 6), 8), 9) и 10) овог става; 6) Европска централна банка и друге централне банке;

31 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Закон о финансијском обезбеђењу и За кон о изменама и допунама Закона о стечају из јуна месеца 2018. године изузимају из сте чајног поступка повериоце из уговора о фи нансијском обезбеђењу, било да је стечајни поступак отворен над примаоцем било над даваоцем средстава обезбеђења. Средства обезбеђења, у смислу Закона о финансијском обезбеђењу (новчана средства, финансијски инструменти и кредитна потраживања), не улазе у стечајну масу дужника до висине по траживања повериоца из уговора о финансиј ском обезбеђењу.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

управника и реорганизацији.15 Чланом 12. Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање било је дозвољено да се пре доношења Закона о финансијском обезбеђењу у стечајном поступку који се спроводи над банком, друштвом за осигу рање или даваоцем финансијског лизинга спроводи пребијање међусобних обавеза и потраживања у складу са Законом о обли гационим односима. Такође је било пропи сано да се пребијање међусобних обавеза и потраживања спроводи до нацрта за главну деобу. Пребијање међусобних обавеза и по траживања предлагао је стечајни управник или поверилац, уз обавезу да о томе поднесе компензациону изјаву која се достављала по средством надлежног суда. У случају спрово ђења пребијања, поверилац је био дужан да повуче предметну пријаву потраживања. Чланом 25. Закона о финансијском обезбе ђењу прописано је да наведена одредба пре стаје да важи. Престанком важења наведене одредбе, када је у питању стечај над банком, односно осигуравајућим друштвом или да ваоцем финансијског лизинга, пребијање

ПРИВРЕДНО ПРАВО

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

5 6 7

7) Међународни монетарни фонд, Банка за међународна поравнања, Европска инвестициона банка и међународне развојне банке којима се, према пропису Народне банке Србије којим се уређује адекватност капитала банке, додељује најнижи пондер кредитног ризика; 8) финансијска институција у смислу прописа Европске уније над чијим пословањем врши надзор надлежни орган, укљу чујући кредитну институцију, инвестиционо друштво чија је делатност пружање једне или више инвестиционих услуга, финансијску институцију у смислу прописа Европске уније којима се уређују кредитне институције, институцију са се диштем у држави чланици Европске уније која обавља послове кредитне институције, на коју се не примењују прописи Европске уније којима се уређују кредитне институције, као и институцију са сличним положајем у трећој држави, друштво за осигурање, институцију колективног инвестирања у преносиве хартије од вредности и друштво за управљање инсти туцијама колективног инвестирања у преносиве хартије од вредности; 9) централни тржишни учесник, агент за поравнање и клириншка кућа у смислу прописа Европске уније којима се уређује коначност поравнања у платним системима и системима за поравнање хартија од вредности, укључујући институцију која обавља сродне послове на тржишту фјучерса, опција и других финансијских деривата у складу с прописима државе чланице; 10) правно лице које као заступник или на други начин делује у име и/или за рачун субјеката из т. од 1) до 9) овог става или имаoца дужничких хартија од вредности или других преносивих секјуритизованих инструмената дуга које су издала та лица. Држава чланица Европске уније је, у смислу овог члана, и држава потписница Уговора о Европском економском простору. Трећа држава, у смислу овог члана, јесте страна држава која није држава чланица Европске уније, нити држава потписница Уговора о Европском економском простору.” Члан 5. Закона о финансијском обезбеђењу. Члан 6. Закона о финансијском обезбеђењу. Члан 11. ставови 2–7. Закона о финансијском обезбеђењу: „Прималац обезбеђења стиче средство обезбеђења, односно заложно право на средству обезбеђења у тренутку кад му је то средство обезбеђења дато. Писмени доказ о давању средства обезбеђења сматра се одговарајућим ако се на основу њега може јасно утврдити да је средство обезбеђења дато у складу са уговором о финансијском обезбеђењу. Ради утврђивања да је средство обезбеђења дато, довољно је пружити писмени доказ о следећем: 1) да су новчана средства одобрена и/или евидентирана на одређеном новчаном рачуну – ако се као средство обезбеђења дају новчана средства; 2) да су финансијски инструменти пренети на одређени рачун финансијских инструмената, односно да је уписано заложно право на финансијском инструменту у корист примаоца обезбеђења – ако се као средство обезбеђења дају финансијски инструменти; 3) да је примаоцу обезбеђења, уз уговор о финансијском обезбеђењу, достављен и списак кредитних потраживања који обавезно садржи податке о дужнику тог потраживања, износу кредитног потраживања (главница, камата и накнаде) и датуму давања сагласности и изјаве из члана 9. став 5. овог закона – ако се као средство обезбеђења дају кредитна потраживања. Сматра се да је кредитно потраживање као средство обезбеђења дато и кад дужник и/или треће лице нису обавештени о преносу тог потраживања, с тим да се дужник који је обавезу по основу овог потраживања извршио даваоцу обезбеђења – ослобађа те обавезе ако за тај пренос није знао. Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности прописује ближе услове и начин евидентирања преноса финансијских инструмената, односно уписа заложног права на финансијском инструменту, као средстава обезбеђења по основу уговора о финансијском обезбеђењу. Народна банка Србије може прописати ближе услове и начин евидентирања преноса новчаних средстава и кредитних потраживања, као средстава обезбеђења по основу уговора о финансијском обезбеђењу. Члан 2. став 4. Закона о изменама и допунама Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 44/18): Обавештење о намирењу из става 3. овог члана нарочито садржи следеће податке: 1) пословно име, седиште и матични број повериоца, са контакт адресом; 2) број новчаног рачуна, односно рачуна финансијских инструмената са ког је извршено намирење; 3) којима се идентификује кредитно потраживање из ког је извршено намирење; 4) укупан износ потраживања (главница и камата), са подацима о намиреном и ненамиреном износу потраживања (главница и камата); 5) датум нами рења потраживања; 6) правни основ потраживања, односно назив уговора са датумом закључивања; 7) о томе да ли се о потраживању води парница и, ако се води, назив суда и ознаку списа. Према члану 20. став 2. Закона о финансијском обезбеђењу, под финансијским уговором подразумева се и уговор о финан сијским дериватима (опције, фјучерси, слопови, каматни форварди и др.), уговор о куповини и продаји или позајмљивању хартија од вредности, инструмената тржишта новца и других финансијских инструмената, уговор о финансијској транс акцији закљученој на девизном тржишту у складу са прописима којима се уређује девизно пословање (девизни слопови, девизни форварди) и други финансијски уговори утврђени у листи коју објављује Народна банка Србије.

ПРИВРЕДНО ПРАВО 33 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

10 Члан 93. став 1. Закона о стечају: „Од дана отварања стечајног поступка не може се против стечајног дужника, односно над његовом имовином одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења, осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног поступка.” 11 Члан 111. став 5. Закона о стечају: „Пријаве се могу поднети по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али нај касније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије”, а све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене.” 12 Члан 62. став 2. тачке 1–4. и став 3. Закона о стечају: „Стечајни судија може изрећи једну или више мера из става 1. овог члана, и то: 1) именовати привременог стечајног управника који ће преузети сва или део овлашћења органа стечајног дужника; 2) забранити плаћања са рачуна стечајног дужника без сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника, ако у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника нису блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате; 3) забранити располагање имовином стечајног дужника или одредити да стечајни дужник може располагати својом имо вином само уз претходно прибављену сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника; 4) забранити или привремено одложити спровођење извршења према стечајном дужнику, укључујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остваривање права разлучних и заложних поверилаца. Ако су у тренутку доношења решења из става 1. овог члана рачуни стечајног дужника блокирани ради извршења основа и налога за принудну наплату код организације која спроводи поступак принудне наплате, стечајни судија може решењем из става 1. овог члана одредити да су плаћања са рачуна дозвољена уз сагласност стечајног судије или привременог стечајног управника. 13 Члан 17. Закона о финансијском обезбеђењу: „Уговором о финансијском обезбеђењу може се утврдити да се, по наступању услова за реализацију средстава обезбеђења у складу са чланом 14. овог закона, аутоматски или на захтев уговорне стране предузима следеће: 1) међусобне обавезе по основу једног или више уговора о финансијском обезбеђењу сматрају се до спелим и изражавају се као новчане обавезе или престају и замењују се новим новчаним обавезама у складу са њиховом процењеном текућом вредношћу, односно вредношћу која је утврђена из уговора о финансијском обезбеђењу; и/или 2) врши се нетирање (пребијањем) међусобних потраживања и обавеза по основу једног или више уговора о финансијском обезбеђењу, тако да је уговорна страна која дугује већи износ дужна да плати разлику у износу потраживања (нето износ). Утврђивање вредности средстава обезбеђења и израчунавање финансијских обавеза у случају из става 1. овог члана врши се с пажњом доброг стручњака, узимајући у обзир тржишне околности. На намирење потраживања нетирањем из овог члана сходно се примењују одредбе о намирењу потраживања из заложених средстава обезбеђења из члана 15. став 5. и 6. овог закона.” 14 Члан 18. Закона о финансијском обезбеђењу: „Права и обавезе из уговора о финансијском обезбеђењу, укључујући давање, стицање, промену и реализацију средства обезбеђења, извршавају се несметано, без обзира на покретање/отварање и спровођење поступка стечаја, ликвидације или примене мера реорганизације над даваоцем или примаоцем обезбеђења. Одредбе уговора о финансијском обезбеђењу, као ни давање, стицање и промена средства обезбеђења у складу са тим уговором – не могу се побијати нити утврђивати ништавим само због тога што је: 1) уговор о финансијском обезбеђењу закључен или је средство обезбеђења дато, стечено или промењено пре тренутка доношења одговарајуће одлуке о покретању/отварању поступка стечаја или ликвидације или примене мера реорганизације, односно предузимања правне радње у вези с тим поступком или у прописаном року пре покретања/отварања поступка стечаја или ликвидације или примене мера реорганизације над даваоцем или примаоцем обезбеђења; 2) финансијска обавеза настала пре дана на који је средство обезбеђења дато, стечено или промењено. Ако је уговор о финансијском обезбеђењу закључен или је средство обезбеђења дато, стечено или промењено, или је финансијска обавеза настала на дан покретања/отварања поступка стечаја или ликвидације или примене мера реорганизације, а након тренутка доношења одговарајуће одлуке о покретању/отварању тог поступка или примени мера – уговор о финансијском обезбеђењу, као и давање, стицање и промена средстава обезбеђења, правно су важећи и обавезујући ако прималац обезбеђења докаже да није знао нити је био дужан да зна за покретање/отварање тог поступка или примену тих мера. На побијање правних послова и радњи стечајног дужника који је прималац или давалац обезбеђења примењују се одредбе закона којим се уређује стечај, ако нису у супротности са овим законом. Побијање, односно утврђивање ништавим појединих одредаба уговора о финансијском обезбеђењу које се односе само на одређене финансијске обавезе – не повлачи ништавост целог уговора, а нетирање осталих обавеза по основу тог уговора спроводи се несметано, у складу с чланом 17. овог закона. Поступак стечаја или ликвидације, у смислу овог закона, означава поступак стечаја или ликвидације или други поступак колективног намирења поверилаца, акционара или других чланова друштва из имовине дужника, било да је покренут добровољно било принудно, који се спроводи уз учешће судског или другог надлежног органа. Мере реорганизације, у смислу овог закона, означавају мере које судски или други надлежни орган примењује ради очувања или побољшања финансијског стања дужника, ако те мере утичу на стечена права трећих лица, посебно мере које се односе на забрану или ограничење плаћања, извршење обавеза или смањење потраживања. 15 Члан 22. Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 14/15 и 44/18 – др. закон).

Шта доносе измене Закона о платним услугама?

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Изменама Закона тежи се већој транспарентности накнада и упоредивости трошкова и накнада које пружаоци платних услуга наплаћују у вези са платним рачуном, а дефинише се, између осталог, и појам замене платног рачуна, односно замене једног пружаоца другим пружаоцем платних услуга.

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ивана Бараћ, дипл. правник, експерт за платни промет

„Службеном гласнику РС” бр. 44/2018 објављен је Закон о изменама и допу нама Закона о платним услугама („Сл. гласник РС”, број 139/14), који je ступиo на снагу 16. јуна 2018. године, а примењује се од 17. марта 2019. године, осим одредаба чл. 28–30, које се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији. Закон о платним услугама (у даљем тек сту: Закон), који је почео са применом 1. октобра 2015. године, довео је до даљег уна пређења и модернизације платног промета у земљи и увео низ новина, као што је пове ћање броја пружалаца платних услуга уво ђењем платних институција и институција електронског новца, а допринео је и модер низацији платног промета и заштити кори сника платних услуга. Законом о изменама и допунама Закона о платним услугама (у даљем тексту: измене и допуне Закона) додатно се унапређује плат ни промет у земљи и врши усклађивање са Директивом ЕУ о упоредивости накнада за платне услуге у вези с платним рачуном, про мени платног рачуна и праву на платни рачун са основним услугама. Измене и допуне За кона извршене су у циљу стварања транспа рентности накнада и упоредивости трошкова и накнада које пружаоци платних услуга на плаћују у вези са платним рачуном. Значајна новина коју доносе измене и допуне Закона је сте дефинисање појма замене платног рачуна,

односно замене једног пружаоца другим пру жаоцем платних услуга. Исто тако, дефини сан је и платни рачун са основним услугама, који до сада није био прописан у платном си стему земље. Извршеним изменама постиже се боља информисаност корисника платних услуга и лакша упоредивост накнада за платне услуге у вези са платним рачуном, а све у циљу сма њења трошкова у вези са платним рачуном и стварања услова за већу конкурентност на тржишту. Такође се доприноси стандарди зацији појединих основних услуга у вези са платним рачуном, као и уједначавању терми нологије која се користи у вези са пружањем платних услуга, а на тај начин и већој упо редивости између услуга у вези са платним рачуном коју пружају поједини корисници платних услуга. Остављени рок од девет ме сеци за примену изменама и допуна Закона довољан је за доношење подзаконских аката, као и за усклађивање општих аката и усло ва пословања пружаоца платних услуга са одредбама измена и допуна Закона.

1. Значење појединих појмова У члану 2. Закона о платним услугама, који уређује основне појмове који се користе у За кону и њихово значење, извршене су допуне додавањем нових тачака од 38) до 42), којима је дефинисан појам пасивне камате, трајног налога и дозвољеног и недозвољеног преко рачења рачуна, затим појам законитог борав ка у Републици Србији физичких лица, као и промена платног рачуна као посебна услуга коју пружалац платних услуга пружа кори снику платних услуга.

Најзначајнији појам је законит боравак у Републици Србији, под којим се подразумева боравак физичког лица у складу са пропи сима о пребивалишту и боравишту грађана, односно боравак странаца у складу са пропи сима о странцима, као и странаца који бораве у складу са прописима о азилу и избеглицама на основу међународног уговора.

2. Накнаде пружаоца платних услуга

У члану 51. став 1. Закона, који дефинише одговорност платиоца за неодобрену платну трансакцију извршену услед коришћења из губљеног или украденог платног инструмента или платног инструмента који је био злоупо требљен, извршена је промена износа тако што је исти смањен са 15.000 динара на износ од 3.000 динара. Смањење износа извршено је зато што је процењено да досадашњи износ од 15.000 динара, до кога платилац сноси гу битак који проистиче из извршења неодобре не платне трансакције, представља значајно оптерећење за платиоца.

У члану 55. Закона, који се односи на од говорност за коришћење јединствене иден тификационе ознаке, извршена је измена у ставу 3, у смислу проширења обавезе пружа оца платних услуга у случају коришћења не тачне јединствене идентификационе ознаке од стране корисника платних услуга. У том случају пружалац је дужан да, на захтев кори сника, одмах предузме све разумне мере како би кориснику платних услуга био враћен из нос платне трансакције. Такође је предвиђена обавеза пружаоца платних услуга примаоца плаћања да сарађује са платиочевим пружа оцем платних услуга како би му пржио све потребне информације, па би тако дошло до повраћаја износа платне трансакције. Ако повраћај новчаних средстава платиоцу није могућ, платиочев пружалац платних услу га дужан је да, на писмени захтев платиоца, одмах достави све информације које су му потребне за остваривање права на повраћај новчаних средстава (информације о примао чевом пружаоцу платних услуга, о примаоцу плаћања и др.). На овај начин уводи се оба веза за пружаоца платних услуга платиоца, као и за пружаоца платних услуга примаоца плаћања да сарађују у циљу омогућавања по враћаја погрешно извршене платне трансак ције због коришћења погрешне јединствене идентификационе ознаке.

5. Допуне Закона – чл. од 73а до 73т Најзначајније допуне Закона извршене су додавањем 22 нова члана, и то од 73а до 73т

35 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

3. Одговорност платиоца за неодобрену платну трансакцију

4. Одговорност за коришћење јединствене идентификационе ознаке ПРИВРЕДНО ПРАВО

Извршеним изменама у члану 12. Закона додат је нови став 5, којим се прописује пра во да пружалац платних услуга корисницима платних услуга може да наплаћује накнаду за пружање информација, односно за испуњава ње својих обавеза према корисницима плат них услуга утврђених у глави IV Закона, што до сада није било прописано, чиме се стварају услови за наплату накнаде за отварање и во ђење рачуна и друге услуге у вези са платним рачуном. У члану 44. Закона, који се односи на из вршење платне трансакције примаоцу пла ћања, извршено је проширивање права на исплату готовог новца с платног рачуна пру жаоцу платних услуга истог дана, без нак наде, у износу од 600.000 динара, односно у износу већем од 600.000 динара најкасније наредног пословног дана за све кориснике који нису правно лице, чиме је ово право, поред физичких лица, проширено и на пре дузетнике.

У истом члану додат је нови став 5, којим је прописано да Народна банка Србије може да пропише да платилац сноси губитке који проистичу из извршења неодобрених плат них трансакција до износа који је нижи од 3.000 динара, под одређеним условима, чиме је остављена могућност Народној банци Ср бије да пропише под којим условима плати лац сноси губитак и до износа који је нижи од 3.000 динара.

Закона, којима су уређене три групе питања: пружање платних услуга повезаних са плат ним рачуном, промена платног рачуна и плат ни рачун са основним услугама.

ПРИВРЕДНО ПРАВО

5.1. Пружање платних услуга повезаних с платним рачуном

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Пружање платних услуга повезаних с платним рачуном дефинисано је чл. од 73а до 73з Закона, а најзначајније допуне у овом делу односе се на накнаде које пружаоци на плаћују и обавезу достављања специфика ције накнада. Посебна правила у вези са пружањем платних услуга дефинисана су у новом чла ну 73а Закона, којим је прецизирано да се одредбе од 73б до 73т овог закона примењују на платне рачуне који корисницима платних услуга омогућавају коришћење најмање сле дећих услуга: уплате готовог новца на платни рачун, исплате готовог новца, услуге преноса новчаних средстава са платног рачуна, одно сно на платни рачун, као и услуге повезане са платним рачуном које се односе на отварање, вођење и гашење платног рачуна, укључују ћи дозвољено и недозвољено прекорачења рачуна. Овим чланом такође је дефинисано да се под пружаоцем платних услуга на које се односе одредбе чл. од 73б до 73т овог за кона, подразумева банка, институција елек тронског новца, платна институција и јавни поштански оператор. Забрана дискриминације уређена је новим чланом 73б Закона, дефинисањем да је при отварању рачуна потрошача, физичког лица које има законит боравак у Републици Срби ји, забрањен сваки облик дискриминације по било ком основу. Листа репрезентативних услуга повезаних са платним рачуном уређена је новим чланом 73в Закона, којим је прописано да На родна банка Србије прописује листу од најма ње 10, а највише 20 репрезентативних услуга повезаних с платним рачуном, за које кори сници платних услуга плаћају накнаде. Наве дена листа садржи утврђене изразе за сваку појединачну услугу у вези са платним рачуном и дефиницију такве услуге. Листа репрезента тивних услуга се ажурира и објављује на ин тернет презентацији Народне банке Србије.

Дефинисањем репрезентативних услуга од стране Народне банке Србије постиже се стандардизација, терминолошко усаглаша вање и упоредивост платних услуга у вези са платним рачуном које пружају корисници платних услуга. Преглед услуга и накнада повезаних са платним рачуном дефинише се у члану 73г За кона као документ који садржи списак услуга са листе репрезентативних услуга, које пружа лац платних услуга има у понуди, као и податке о појединачној накнади за сваку такву услугу. Наведене услуге морају бити дефинисане онако како су дефинисане у листи репрезентативних услуга и морају бити јасне, недвосмислене и ра зумљиве. Пружалац платних услуга је дужан да у примереном року, пре закључења оквирног уговора о платним услугама, поред информа ција које доставља кориснику у складу са За коном, достави без накнаде и преглед услуга и накнада на папиру или другом трајном носачу података, и то на начин који обезбеђује доказ о извршеном достављању, што значи да пру жалац платних услуга мора поседовати доказ да је кориснику платних услуга доставио пре глед услуга и накнада. Преглед услуга и накнада мора бити доступан и на шалтерским местима, као и на интернет презентацији пружаоца плат них услуга. Народна банка Србије је овлашћена да ближе пропише садржај и форму прегледа услуга и накнада. Извештај о плаћеним накнадама дефи нисан је у члану 73д Закона прописивањем да је пружалац платних услуга дужан да ко риснику платних услуга најмање једном го дишње, и то без накнаде, достави извештај о свим накнадама које је наплатио у вези са услугама повезаним са платним рачуном. Достављање извештаја о наплаћеним нак надама односи се на потрошаче, а за кори снике платних услуга који то нису (правна лица), извештај се доставља на њихов захтев. Извештај о наплаћеним накнадама садржи информације о појединачној накнади по сва кој услузи и учесталости коришћења сваке услуге, затим укупан износ свих накнада наплаћених у извештајном периоду за сваку услугу и висину каматне стопе на дозвољено или недозвољено прекорачење, као и укупан

интернет презентацији објављује упоредиве податке о накнадама које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима платних услу га, и то најмање за услуге наведене у листи репрезентативних услуга. Народна банка Ср бије ближе уређује садржину и начин доста вљања и објављивања података из овог члана. Платни рачун у пакету с другим производом и услугом дефинисан је у члану 73з Закона као обавеза пружаоца платних услуга да, уко лико отварање и вођење платног рачуна нуди у пакету с другим производом или услугом, обавести корисника платних услуга о могућ ности отварања платног рачуна одвојено од тих производа и услуга, као и да му пружи одвојене информације у вези са трошковима и накнадама повезаним са сваким од прои звода и услуга које су понуђене у пакету. Ова одредба обавезује пружаоца платних услуга да не може да условљава отварање рачуна ко ришћењем и других платних услуга које нису повезане са рачуном, нпр. са издавањем кре дитних картица и сл. Новим одредбама чланова од 73и до 73м Закона уводи се нова услуга дефинисана као промена платног рачуна, при чему корисник платних услуга једног пружаоца платних услуга замењује другим, односно један рачун другим. До сада ова услуга није била дефи нисана, а корисник платних услуга је морао да угаси рачун код једног корисника платних услуга и да отвори по редовној процедури ра чун код другог корисника платних услуга или да задржи рачун код једног пружаоца платних услуга и отвори нови платни рачун код другог пружаоца. Међусобна комуникација између старог и новог пружаоца платних услуга није постојала, а нису биле прописане ни обавезе старог и новог пружаоца у вези са трајним налозима, директним задужењима, више кратним трансферима одобрења, преносом новчаних средстава са старог рачуна на нови и др., што је сада новим одредбама чл. од 73и до 73м уређено. Услуга промене платног рачуна дефинише се у члану 73и Закона, тако што је пружалац платних услуга дужан да кориснику платних услуга који отвара или има отворен платни

37 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

5.2. Промена платног рачуна

ПРИВРЕДНО ПРАВО

износ наплаћене камате, висину пасивне ка матне стопе, укупан износ остварене камате у том периоду и укупан износ накнада на плаћених за све услуге повезане са платним рачуном, које су пружене током извештајног периода. Извештај о наплаћеним накнадама сачиња ва се као посебан документ и мора бити јасан, једноставан и прегледан. Износи у извештају исказују се у динарима или другој валути, као и на српском језику, односно на другом јези ку у складу са оквирним уговором о платном рачуну. Начин достављања такође се уређује оквирним уговором о платном рачуну. Народна банка Србије може да пропише изглед и садржај обрасца извештаја о напла ћеним накнадама. Обавеза достављања извештаја из овог члана треба да омогући кориснику да на цело вит и транспарентан начин сагледа све накна де које су у извештајном периоду плаћене том пружаоцу платних услуга у вези са услугама повезаним са платним рачуном. Информације за кориснике платних услуга у вези са платним рачуном дефинисане су у новом члану 73ђ Закона прописивањем оба везе пружаоца платних услуга да при оглаша вању и уговарању услуга које су утврђене у листи репрезентативних услуга користе изра зе и дефиниције утврђене у тој листи. Пружа оци платних услуга могу да користе и називе одређених производа – брендове, али из тих назива јасно морају да се препознају услуге које су дефинисане у листи репрезентативних услуга, што значи да брендирање одређених услуга од стране пружаоца платних услуга, као нпр. „Једноставан текући рачун”, не сме да ствара забуну о каквој се услузи ради. Информације у вези са платним рачунима, утврђене другим прописима, дефинисане су у новом члану 73е Закона, којим се предвиђа да одредбе чл. од 37в до 37ђ овог закона (све обавезе наведене у тексту под 5.1.) не искљу чују обавезу пружаоца платних услуга коју је дужан да пружи у складу са другим прописи ма, а пре свега прописима којима се уређује заштита корисника финансијских услуга. Интернет презентација за упоређивање накнада дефинише се у члану 73ж Закона као обавеза Народне банке Србије да на својој

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

рачун код новог пружаоца платних услуга омогући промену платног рачуна у истој ва лути. Промена се врши на основу овлашћења као посебног документа који даје корисник платних услуга и у коме наводи да ли се прет ходни платни рачун гаси или не. Претходни пружалац платних услуга дужан је да новом пружаоцу платних услуга пренесе све информације о појединим трајним нало зима, вишекратним директним задужењима и вишекратним трансферима одобрења код којих је корисник платних услуга прималац плаћања, као и новчана средства на платном рачуну ако је тај пренос тражен. Ове одредбе сходно се примењују и приликом промене ра чуна код истог пружаоца платних услуга. Овлашћење за промену платног рачуна дефинисано је у члану 73ј Закона као сагла сност коју даје корисник платних услуга прет ходном и новом пружаоцу платних услуга за предузимање радњи приликом промене ра чуна које су ти пружаоци дужни да спроведу у складу са овим законом. Овлашћењем у писаној форми корисник платних услуга може да одреди трајне налоге, сагласност за директна задужења, пријемне трансфере одобрења и друге услуге које пре носи на нови платни рачун. Овлашћењем се одређује дан почетка извршавања наведених инструмената, с тим што овај рок не може бити краћи од шест пословних дана од дана када је нови пружалац платних услуга при мио документацију од претходног пружаоца платних услуга. Обавезе пружаоца платних услуга приликом промене платног рачуна утврђене су у члану 73к Закона, тако што је нови пружа лац платних услуга дужан да у року од два пословна дана од дана пријема овлашћења поднесе захтев претходном пружаоцу плат них услуга да му: ● достави листу постојећих трајних налога и доступне информације о сагласностима за директна задужења у року од пет пословних дана од дана пријема овог захтева; ● достави доступне информације о више кратним пријемним трансферима одобрења и директним задужењима, извршеним у прет ходних 13 месеци, у року од пет пословних дана;

● одбије

извршење платне трансакције по основу пријемних трансфера одобрења и ди ректних задужења почев од дана утврђеног у овлашћењу, као и да о разлозима обавести платиоца и примаоца плаћања; ● обустави извршење трајних налога почев од дана утврђеног у овлашћењу; ● пренесе новчана средства са старог рачуна на нови рачун на дан утврђен овлашћењем; ● угаси платни рачун на дан утврђен у овла шћењу. Претходни пружалац платних услуга је дужан да поступи по захтеву новог пружао ца платних услуга у прописаним роковима и да угаси рачун уколико корисник нема неи змирених обавеза, а уколико нису испуњени услови за гашење, дужан је да о томе без одла гања обавести корисника. Нови пружалац платних услуга у року од 5 пословних дана од пријема информација од претходног пружаоца платних услуга активи ра трајне налоге и извршава директна задуже ња, обавештава корисника о другим правима у вези са извршењем директних задужења и обавештава платиоце који иницирају ви шекратне пријемне трансфере одобрења о новом платном рачуну, као и примаоце пла ћања приликом директних задужења о новом платном рачуну и дану када ће се директна за дужења извршавати са новог платног рачуна. Претходни пружалац платних услуга не може да блокира платни инструмент пре дана утврђеног у овлашћењу, односно не може да онемогући корисника платних услуга да кори сти одређене услуге док му те услуге не пружи нови пружалац платних услуга (нпр. картице). Накнада у вези са променом платног рачуна прописана је у члану 37л Закона, којим је предвиђено да је пружалац платних услуга дужан да, без накнаде, на захтев корисника достави или учини лако доступним инфор мације о постојећим трајним налозима и ди ректним задужењима. За услуге које се односе на промену платног рачуна и за гашење рачу на пружалац платних услуга може да напла ти кориснику платних услуга који је правно лице и предузетник накнаду, док та накнада потрошачима не може да се наплати. Одговорност за штету насталу у току промене платног рачуна предвиђена је у

Допунама Закона извршеним у чл. од 73н до 73т први пут је у нашем правном систему регулисан посебан рачун, и то платни рачун са основним услугама. Овај платни рачун се отвара лицима која имају законит боравак у Републици Србији – странцима. Право потрошача на платни рачун са основним услугама дефинисан је у члану 73н Закона као право потрошача који има законит боравак у Републици Србији, а нема отворен рачун, да му се на његов захтев омогући отва рање и коришћење платног рачуна са основ ним услугама. Уколико банка има закључен уговор са јавним поштанским оператером, отварање и коришћење овог рачуна може да се омогући и посредством јавног поштанског оператора. Платни рачун са основним услугама кори сти се за извршавање платних трансакција у динарима и обухвата услугу отварања, вође ња и гашења рачуна, уплату готовог новца и исплату готовог новца са рачуна, као и пре нос новчаних средстава са и на платни рачун

39 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

5.3. Платни рачун са основним услугама

директним задужењем, коришћењем платне картице и трансфером одобрења, укључујући и трајни налог. Услови за отварање и вођење рачуна ових потрошача не смеју бити дискри минаторски. Отварање платног рачуна са основним услугама дефинисано је у члану 73њ Закона. Банка је дужна да на захтев потрошача отво ри овај рачун или да тај захтев одбије најка сније у року од 10 пословних дана од дана пријема уредног захтева. Захтев за отварање овог рачуна може да се одбије ако потрошач у другој банци већ има отворен овај рачун. Банка је дужна да провери да ли потрошач има отворен рачун у другој банци или да од потрошача прибави изјаву у писменој форми да ли у другој банци има отворен овакав ра чун. Закон прописује обавезу банака да међу собно сарађују и проверавају податке који се односе на отварање и вођење платног рачу на са основним услугама. Уколико банка од бије захтев, дужна је да потрошачу достави обавештење о разлозима одбијања отварања овог рачуна, осим уколико се разлози за од бијање односе на чињенице које забрањују давање обавештења, као што је то у случају наступања околности предвиђених Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма. У случају одбијања захтева, банка потрошачу мора да достави информације о праву на приговор, притужбу или вансудско решавање спора. Коришћење платног рачуна са основним услугама дефинисано је у члану 73о Закона, по коме је банка дужна да омогући потрошачу неограничени број платних трансакција са ра чуна са основним услугама, као и да ове услуге користи у просторијама банке или путем ин тернета уколико банка такву услугу нуди. Пружање других услуга уз платни рачун са основним услугама дефинисано је у члану 73п Закона, по коме банка може да одобри и дозвољено прекорачење платног рачуна са основним услугама и коришћење кредитне картице, али не може да условљава отварање платног рачуна са основним услугама кори шћењем других услуга. Накнаде везане за платни рачун са основним услугама наведене су у члану 73р Закона. Банка је дужна да услуге отварања и

ПРИВРЕДНО ПРАВО

члану 73љ Закона. Пружалац платних услуга је дужан да надокнади штету која је причињена кориснику платних услуга током промене ра чуна и то без одлагања. За штету се, по општим правилима одговорности за штету, не одгова ра уколико је иста настала због више силе. Информације у вези са променом платног рачуна наведене су у члану 73м Закона. Пру жалац платних услуга је дужан да учини лако доступним кориснику све информације које се односе на промену платног рачуна, а пре свега информације о обавезама и одговорно стима пружаоца платних услуга, роковима у којима одређене радње приликом промене рачуна морају да се спроведу и накнадама које се наплаћују у вези са променом платног рачуна, као и о могућности вансудског реша вања спорова у складу са прописима којима се уређује заштита корисника финансијских услуга. Наведене информације морају бити доступне у свим просторијама пружаоца услуга и на његовој интернет презентацији. Наведене информације се, на захтев корисни ка, достављају без накнаде.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

вођења платног рачуна са основним услугама омогући без накнаде или уз разумну накна ду, узимајући у обзир стварне трошкове које има у вези са пружањем те услуге. Народна банка Србије може да пропише, уз претходно прибављено мишљење министарства надле жног за социјална питања, да су банке дужне да, бесплатно или уз ограничену накнаду, со цијално угроженим категоријама потрошача пружају поједине услуге везане за платни ра чун са основним услугама. Раскид оквирног уговора о платном рачуну са основним услугама прецизно је дефинисан у члану 73с Закона. Банка једно страно може да раскине оквирни уговор о вођењу овог рачуна уколико је испуњен ал тернативно бар један од следећих услова: да је потрошач намерно користио платни рачун у противправне сврхе, да није извршена ни једна трансакција у периоду од 24 месеца, да је платни рачун отворен на основу нетачних информација, да је накнадно отворен дру ги платни рачун са основним услугама и да потрошач више нема законит боравак у Ре публици Србији. Најава раскида уговора уз навођење разлога мора да се достави два ме сеца пре раскида. Уколико је основ за раскид коришћење платног рачуна у противправне сврхе или отварање на основу нетачних ин формација, раскид уговора производи правно дејство моментом утврђивања настанка на ведених околности. У обавештењу о раскиду потрошачу морају да се доставе информације о праву на приговор, притужбу и могућност вансудског решавања спорног односа. Опште информације о платним рачунима са основним услугама дефинисане су у члану 73т Закона. Народна банка Србије об јављује информације о доступности платних рачуна са основним услугама и накнадама, као и о условима и начину отварања и другим правима потрошача у вези са овим рачуном. Банке су такође дужне да потрошачу, без нак наде, учине лако доступним информације у вези са овим рачуном.

6. Сарадници и пословна репутација Значајна измена Закона извршена је дода вањем новог члана 81а, којим се прописује

да је привредно друштво које има намеру да пружа платне услуге, као платна институци ја, дужно да достави Народној банци Србије списак сарадника лица која стичу квалифико вано учешће, члана органа управљања и руко водиоца платне институције, као и стварног власник платне институције, у смислу закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, ради процене њего ве репутације. Народна банка Србије ближе уређује појам сарадника. Дефинисање обавеза достављања подата ка о списку сарадника проистиче из одредаба Закона о спречавању прања новца и финанси рања тероризма, по коме се уводи и сарадник лица која су власници или на руководећем положају одређених финансијских институ ција, а све у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма. Одредба члана 81а сходно се примењује и на: ● чланове органа управљања и лица која ће непосредно руководити пословима издавања електронског новца (измењени члан 117. За кона); ● давање претходне сагласности за стицање, односно увећање квалификованог учешћа у институцији електронског новца (члан 118, нови став 7); ● чланове органа управљања оператора, као и лица која непосредно руководе радом платног система и лица с квалификованим учешћем у оператору (члан 146, измењени ставови 3 и 4); ● одлучивање о захтеву за давање дозволе за рад правног лица које намерава да управља ра дом платног система (нови став 6. у члану 151).

7. Дефинисање рокова у којима је Народна банка Србије дужна да поступи по поднетим захтевима Изменама и допунама Закона прецизира ни су рокови у којима је Народна банка Срби је дужна да поступи по поднетим захтевима за давање дозволе за пружање платних услу га, затим за давање претходне сагласности за стицање, односно увећање квалификованог учешћа у институцији електронског новца, да вање дозволе за издавање електронског новца

и давање дозволе за рад платног система, као и за измене и допуне правила рада платног система и издавање електронског новца из треће државе у Републици Србији, тако што је предвиђено да, уколико су поднети захтеви неуредни, рокови за одлучивање Народне бан ке Србије прописани Законом теку од момента пријема уредног захтева (став 3. члана 82, став 5. члана 104, став 3. члана 118, став 3. члана 127, став 6. члана 135, став 7. члана 151, став 4. чла на 158, став 3. члана 204).

8. Повећање капитала за оператора платног система

У члану 178. Закона, који уређује сарад њу Народне банке Србије с другим надле жним органима, додат је нови став 2, којим је предвиђено да Народна банка Србије има право да од надлежног органа који води евиденцију о осуђиваности за казнена дела у сваком тренутку захтева податке о осуђи ваности лица, његових сарадника и ствар ног власника тог лица, у смислу закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, а у вези са подне тим захтевима и обавештењима која се до стављају Народној банци Србије у складу са овим законом.

11. Новчане казне пружаоцу платних услуга У члану 215. Закона, којим су прописане новчане казне за пружаоца платних услуга за кршење одредаба овог закона, додате су нове тачке од 53) до 87), којима је прописана нов чана казна у износу од 50.000 до 800.000 ди нара за пружаоца платних услуга ако поступа супротно одредбама у изменама и допунама Закона.

12. Прелазне одредбе и ступање на снагу Закона Чланом 32. измена и допуна Закона пред виђено је да ће Народна банка Србије донети прописе за спровођење овог закона најкасни је у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. У члану 33. измена и допуна Закона про писана је обавеза за банке да своје пословање и унутрашња акта ускладе са одредбама овог закона до дана почетка његове примене. Банке су дужне да ускладе закључене уговоре којима

41 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

9. Сарадња Народне банке Србије са другим органима

У делу VI Закона, који се односи на одред бе које се примењују након приступања Ре публике Србије ЕУ, додати су нови чланови: 196а, који се односи на листу репрезента тивних услуга након приступања Репулике Србије ЕУ, 196б, који се односи на пружање услуга прекограничне промене платног рачу на потрошача и 196в, који се односи на право на платни рачун са основним услугама након приступања Републике Србије ЕУ. У истом делу Закона извршене су и изме не у члану 211, који се односи на сарадњу с надлежним органима ЕУ при вршењу над зора, прописивањем услова сарадње, као и разлога за одбијање те сарадње (уколико би размена информација негативно могла да утиче на суверенитет, безбедност или јавни поредак Републике Србије, ако је већ покре нут судски поступак против истих лица у РС или је донесена правоснажна пресуда про тив истих лица и за исте радње у РС).

ПРИВРЕДНО ПРАВО

Значајна измена Закона извршена је и у члану 152. став 1, тако што је почетни капитал за оператора платног система са 100.000 евра повећан на 1.000.000 евра у динарској против вредности према званичном средњем курсу, али и у члану 157. став 1, којим је предвиђе но да је оператор платног система дужан да током свог пословања одржава капитал који ни у једном тренутку не може бити нижи од 1.000.000 евра у динарској противвредности према средњем курсу, а све у циљу обезбеђи вања стабилног рада платног система. У члану 153. Закона додат је нови став 3, којим је предвиђено да, уколико је захтев за давање дозволе за рад платног система одби јен, нови захтев може да се поднесе у року од годину дана од дана одбијања.

10. Одредбе које се примењују након приступања Републике Србије ЕУ

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

се уређују услуге повезане с платним рачуном и да предлог уговора доставе корисницима платних услуга најкасније месец дана пре по четка примене овог закона. Уколико корисник платних услуга пре почетка примене овог за кона писмено не обавести банку да одбија пре длог уговора, сматраће се да је дао сагласност на достављени предлог уговора. Ради поједностављења процедуре усклађи вања закључених уговора са одредбама овог закона, предвиђена је могућност да банка из врши усклађивање општих услова послова ња који се примењују на закључене уговоре којима се уређују услуге повезане с платним рачуном, чиме ће се сматрати да је извршено усклађивање појединачних уговора. Уколико се банка одлучи за усклађивање општих услова пословања, дужна је да најкасније месец дана пре почетка примене овог закона корисника платних услуга обавести да је извршила ускла ђивање општих услова пословања са одред бама овог закона, као и да ове опште услове учини доступним корисницима. Уколико су одредбе уговора у супротности са усклађеним

општим условима пословања, на уговорни од нос између банке и корисника платних услуга примењиваће се одредбе општих услова по словања, односно одредбе овог закона, од дана почетка примене овог закона. Народна банка Србије може да пропише ближе услове и начин усклађивања из овог члана. Такође је предвиђено да ће Народна банка Србије предузети мере из своје надле жности према банци која не поступи у складу са одредбама овог члана, односно не изврши усклађивање у складу са овим чланом. Чланом 34. измена и допуна Закона про писано је да Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а да се примењује истеком 9 месеци од дана ступања на снагу, односно од 17. марта 2019. године, осим одредаба члано ва од 28. до 30. овог закона, које се примењују од дана приступања Републике Србије ЕУ, а односе се на допуну Закона новим чл. 196а, 196б и 196в, као и на измене у чл. 204. и 211. Закона, који се такође примењују по присту пању Републике Србије ЕУ.

Евиденција о члановима друштва са ограниченом одговорношћу Изменама Закона о привредним друштвима уведени су нови институти и измењена постојећа решења, при чему је у овом тексту пажња посвећена изменама које се односе на регистрацију података и вођење евиденције о члановима друштва са ограниченом одговорношћу. Редакција ИНГ-ПРО

Подаци о лицима која се региструју Према иновираном члану 9. и новом чла ну 9а Закона о привредним друштвима („Сл.

гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015 и 44/2018 – у даљем тек сту: Закон), који се примењују од 1. октобра 2018. године, лица која оснивају друштво и лица која му накнадно приступе, у друштву с ограниченом одговорношћу јесу члано ви тог друштва. То могу бити физичка или правна лица која својства члана друштва

Према члану 144. став 1. Закона, друштво са ограниченом одговорношћу (у даљем тек сту: друштво) дужно је да води евиденцију о адреси коју сваки од чланова, сваки од су власника удела и заједнички пуномоћник сувласника удела одреди као своју адресу за пријем поште од друштва и о којој обавести

1) Прво, друштво од сваког власника и су власника удела, односно заједничког пуно моћника удела званично треба да затражи достављање његове доставне адресе. Тај захтев може имати следећи садржај:

43 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Евиденција података о адреси чланова друштва

друштво, с тим да та лица као своју адресу за пријем поште могу да означе адресу за пријем електронске поште (евиденција по датака о члановима друштва). Неколико назнака произлази из ових одредби. Конкретно: 1) Друштво мора да евидентира адресе: ● сваког од чланова (власника удела), ● сваког од чланова сувласника удела и ● сваког од заједничких пуномоћника су власника удела. 2) Друштво евидентира адресу коју му до стави свако од наведених лица, без обзира на то да ли на наведеној адреси станује или не, дакле битна је адреса о којој то лице оба вести друштво. 3) Друштво може да евидентира: ● физичку адресу члана или ● његову адресу за пријем електронске по ште. У објашњењу ових одредби најпре треба појаснити да удео у друштву, осим једном члану, може да припада и већем броју лица, када је реч о сувласницима удела. Како се не би блокирао рад друштва у случају по стојања сувласника удела, тј. како би се от клонили проблеми који могу да се појаве у погледу сазивања скупштине, гласања и др., прописано је да сувласници удела своја права гласа по основу удела остварују преко једног заједничког пуномоћника, о чијем идентитету су дужни да обавесте друштво. Према томе, то су лица за која се, поред власника удела, такође захтева евиденција адреса. Као што се види, битно је да друштво од свих наведених лица (члан, сувласник, заједнички пуномоћник) добије аутентич ну адресу која ће тим лицима служити за пријем поште од стране друштва (на при мер приликом позивања чланова друштва на скупштину). Ради спровођења ове законске одредбе потребно је да друштво учини две ствари:

ПРИВРЕДНО ПРАВО

стичу даном регистрације власништва над уделом у складу са прописима о регистра цији. Подаци о њима се региструју у складу са законом о регистрацији, а сагласно но вом члану 9а Закона, при чему су подаци о лицима за која, по овом закону, постоји оба веза регистрације, а региструју се у складу са законом о регистрацији, и када се ради о друштвима са ограниченом одговорношћу: 1) за домаће физичко лице – лично име и јединствени матични број грађана; 2) за странца – лично име, број пасоша и држава издавања, односно лични број за странца, односно број личне карте странца и земља издавања; 3) за домаће правно лице – пословно име, адреса седишта и матични број; 4) за страно правно лице – пословно име, адреса седишта, број под којим се то правно лице води у матичном регистру и држава у којој је то лице регистровано. Наведени подаци о лицима која се реги струју уведени су у Закон новим чланом 9а због усаглашавања са Законом о заштити података о личности („Сл. гласник РС”, бр. 97/08, 104/09 – др. закон, 68/12 – УС и 107/12) и Закона о странцима, односно поступања по приговору Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о лич ности. Наиме, Законом о заштити података о личности прописано је да обрада података о личности није дозвољена, између осталог, и ако се обрада врши без законског овла шћења. Зато је овим новим чланом уведена одредба којом се уређују подаци о лицима за која постоји обавеза регистрације, сход но којој је установљено законско овлашће ње за обраду тих података.

ПРИВРЕДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Назив друштва: ___________________ Име и презиме члана/сувласника/ пуномоћника: _____________________ Предмет: Захтев за пријаву адресе Сходно члану 144. став 1. Закона о привредним друштвима, молимо да нам у писаној форми доставите Вашу адресу – име града, назив улице и кућни број – на коју ће Вам друштво достављати позиве за седницу скупштине и другу пошту. Као адресу можете пријавити адресу становања или Вашу имејл-адресу, или неку другу адресу на коју желите да Вам друштво доставља пошту. Напомињемо да је друштво дужно да води евиденцију искључиво о адреси коју као своју сами одредите и о којој обавестите друштво, а у супротном нећемо бити у могућности да вам достављамо пошту. Директор 2) Друго, друштво треба да прикупи пријаве свих чланова/сувласника/пуномоћника и да формира досије њихових адреса. У прилогу дописа овим лицима друштво може да при ложи и писану форму (формулар) пријаве адресе, како би сви чланови друштва, како физичка тако и правна лица, имали једно образне пријаве. У пријави адресе треба да стоји назив града, улице и кућни број или имејл-адреса на коју члан жели да добија по шту од друштва. Пријава адресе обавезно мора да буде потписана. Стога евиденција података о адресама може да буде збир пријава чланова или по себан листинг сачињен на бази пријава, али уз обавезно чување и пријава као изворних докумената. Према ставу 3. у члану 144. Закона, обаве штено лице – члан, сувласник и заједнички пуномоћник – дужно је да о својој адреси за пријем поште обавести друштво без одла гања. У случају промене пријављене адресе, члан, сувласник, односно заједнички пуно моћник сувласника обавештава друштво без одлагања, а најкасније у року од осам дана од дана наступања промене.

За тачност и благовременост уноса у еви денцију података о адресама чланова, сувла сника и заједничких пуномоћника, одговара директор друштва, и то друштву и том лицу. О извршеном уносу или стању те евиденције директор издаје потврду на захтев уписаног лица.

Достављање поште на евидентиране адресе Према иновираном ставу 4. у члану 144. Закона, достављање поште члановима, су власницима и заједничким пуномоћницима друштва врши се на адресу из евиденције по датака о члановима друштва, а достављање се сматра извршеним даном слања препору чене пошиљке на ту адресу, односно даном слања електронске поште. Примена ове еви денције долази до изражаја приликом спро вођења одредби члана 204. Закона, у којима се каже да се седница скупштине друштва сазива писаним позивом упућеним сваком члану друштва на адресу члана друштва из евиденције података о члановима друштва. Позив се сматра достављеним даном слања препоручене пошиљке поштом, осим ако је другачији начин позивања одређен осни вачким актом или се са другачијим начином позивања члан друштва писаним путем са гласио. Позив за седницу доставља се сваком члану друштва најкасније осам дана пре дана одржавања седнице скупштине, осим ако је други рок предвиђен оснивачким ак том.

Чување евиденције о адресама Према члану 240. став 1. Закона, друштво, између осталог, чува и евиденцију о адреса ма директора и чланова надзорног одбора и евиденцију о адресама чланова друштва. Друштво је дужно да ова документа чува у свом седишту или на другом месту које је по знато и доступно свим члановима друштва, и то најмање пет година, након чега се она чувају у складу са прописима о архивској грађи.

Електронске јавне набавке Нови Закон о јавним набавкама, чија би примена требало да почне следеће, 2019. године, требало би да донесе значајно унапређење на пољу електронских јавних набавки.

ШТА ЈЕ ЕЛЕКТРОНСКА ЈАВНА НАБАВКА? Електронска јавна набавка (у даљем тексту: е-набавка) представља скуп процедура које се користе као замена за процедуре засноване на папиру, односно коришћење ИТ процедуре, те електронске комуникације и обраду података у свим фазама јавне набавке. Е-набавке подразумевају увођење електронских процеса који подржавају различите фазе процеса набавке – објављивање јавне набавке (тендера), чињење конкурсне документације доступном и расположивом, подношење понуда, стручну оцену понуда, доделу уговора, поручивање добара/услуга/ радова, фактурисање и плаћање. За разлику од осталих процеса, процеси који се односе на фактурисање и плаћање нису специфични за јавну набавку, али се решења која се

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНА Е-НАБАВКА? Коришћење електронских набавки има следеће предности: а) Повећана доступност и транспарентност: аутоматизовањем и централизовањем протока информација о појединачним набавкама (тендерима) е-набавке могу да побољшају приступ јавним набавкама привредним субјектима (потенцијалним понуђачима). У фази претраге доступних послова (поступака јавних набавки) ефикасни систем онлајн-претраге много је бржи, ефикаснији и економичнији од класичног. У том смислу системи е-набавки могу бити конфигурисани тако да упозоравају понуђаче (добављаче) на одређене могућности и пружају непосредан приступ конкурсној документацији. Транспарентност се такође побољшава зато што је процес набавке отворенији и видљивији. Резултат је унапређење мониторинга и укупне

45 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

ермин електронске набавке (e-procurement) у систему јавних набавки односи се на употребу електронских средстава у спровођењу поступака јавних набавки за куповину добара, радова или услуга, али у ширем смислу он обухвата и фазе које претходе и следе након поступка. У поређењу са класичним поступцима набавке који се код нас спроводе (без електронских сервиса, нарочито електронског подношења понуда), електронске набавке омогућавају већу транспарентност, повећану конкуренцију, смањење трошкова и лакшу комуникацију свих заинтересованих страна у поступку.

развијају за шире тржиште могу примењивати и у е-набавкама. Фазе подношења и евалуације понуда, као и поручивања добара/ радова/услуга, најизазовније су јер захтевају комплекснији сет протокола и стандарда за размену сложених докумената и интеракције између наручиоца и добављача. Многе државе су изградиле портале за објављивање огласа о јавним набавкама и обезбеђивање приступа конкурсној документацији. Напредак у коришћењу аутоматизованих система за подношење, обраду и евалуацију понуда, као и електронско наручивање, јесте нешто мање распрострањен, али све више узима маха, нарочито у земљама Европе (све државе ЕУ увеле су већину сервиса е-набавке, а све до једне – подношење понуда електронским путем), али и у другим развијеним тржиштима (САД, Канада, Јапан, Аустралија и сл.).

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Милош Јовић, дипл. правник, виши саветник у Управи за јавне набавке

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ефикасности јавних набавки, отварање тржишта и повећање конкуренције. б) Економичнија процедура: у поређењу са системима заснованим на папиру, е-набавке могу помоћи наручиоцима и понуђачима да смање административне трошкове и убрзају поједине процедуре набавки. У тренутној финансијској клими такве ефикасности су веома добродошле јер максимизирају потенцијал који може да се добије од ограничених ресурса. Системи е-набавки показали су се врло корисним у смањењу трошкова поступка јавне набавке. в) Ефикаснија администрација набавки: прелазак на е-набавке пружа шире могућности за рационализацију и ревизију процеса набавке, при чему тај прелазак не мора и не би требало да значи копирање у електронску форму дотадашњих поступака на папиру. Сем тога, е-набавка може да се интегрише у оквиру других (електронских) активности неке организације (нпр. контрола залиха, управљање уговорима и ревизија), чиме се обезбеђује шира ефикасност. Е-набавке значајно могу да поједноставе начин на који се врши јавна набавка, редукују трошкове и пруже боље исходе јавне набавке (нижа цена, бољи квалитет), стимулишући већу конкуренцију на јединственом тржишту (смањење броја набавки без поднетих понуда или само са једном понудом). Такође, е-набавке могу да допринесу решавању два главна изазова с којима се данас суочава економија у свету: потребе да се максимализује ефикасност јавне потрошње у контексту фискалних ограничења и потребе за проналажењем нових извора економског раста. Државе које су имплементирале е-набавке оствариле су уштеде између 5% и 20%. Искуство такође показује да су се инвестициони трошкови у набавкама значајно смањили. Е-набавке такође пружају значајне еколошке предности смањењем потрошње и транспорта папира, као и престанком потребе за скупим просторима за архивирање, са пратећом потрошњом енергије. Такође, е-набавке умногоме могу да смање број грешака, на пример избегавајући потребу да се више пута уносе исте информације у различитим фазама поступка јавне набавке. Е-набавке могу да постигну и значајно

смањење трошкова, како снижавањем цене коју јавни сектор плаћа за куповину добара, услуга и радова, тако и смањењем трошкова трансакција за јавни сектор и за понуђаче (укључујући и смањење трајања процедура набавки). Настала уштеда може да помогне или промовисању фискалне консолидације или преусмеравању на иницијативе за подстицање раста. Прелазак на е-набавке неизбежно доводи до озбиљних трошкова, али искуство показује да се улагање у е-набавке може вратити у релативно кратком временском периоду. Поред тога, постојећи системи показују да могу бити моћно средство за промовисање учешћа малих и средњих предузећа, укључујући и ове врсте предузећа из других земаља, јер им је лакше да се идентификују и одговоре на захтеве јавне набавке користећи електронска средства, него у традиционална средства попут папира.

ЕЛЕКТРОНСКЕ НАБАВКЕ – ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ Када се говори о електронским набавкама у најширем смислу речи, говори се о следећим подфазама електронског процеса јавних набавки: 1) електронско истраживање (eSourcing); 2) електронско оглашавање (eNoticing); 3) електронско информисање (eInforming); 4) електронски приступ (eAccess); 5) електронско подношење понуда (eSubmission); 6) електронско спровођење поступка (eTendering), које обухвата eAccess и eSubmission фазе; 7) отварање и вредновање пристиглих понуда електронским путем (еАвардинг); 8) електронска жалба – захтев за заштиту права (eComplaint); 9) закључивање и праћење уговора путем електронских средстава (eContract); 10) припрема и издавање електронског налога (eOrder); 11) припрема и испорука фактуре у електронском формату (eInvoice); 12) електронско плаћање наручених добара, услуга или радова (ePayment). Електронско истраживање (eSourcing) обухвата припремне активности које спроводи наручилац у циљу прикупљања и коришћења информација, ради планирања јавне набавке, припреме позива за подношење

Е-НАБАВКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Тренутно у систему јавних набавки у нашој земљи електронске јавне набавке нису заживеле у правом смислу те речи, а поједини електронски сервиси остварују се посредством Портала јавних набавки (у даљем тексту: Портал). Чланом 136. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15 и 68/15 – у даљем тексту: ЗЈН) предвиђено је да Управа за јавне набавке управља Порталом јавних набавки. Након што је Портал заживео применом Закона о јавним набавкама из 2008. године (ЗЈН/2008), као место где су се објављивале јавне набавке у отвореном поступку (али су се рокови за подношење понуда рачунали од дана објављивања позива у „Службеном гласнику РС”), у складу са новим, актуелним Законом о јавним набавкама, урађен је нови Портал,

47 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

алат који омогућава заинтересованом лицу да једноставно, ефикасно и економично поднесе понуду наручиоцу, који је, уз помоћ електронских сервиса, у стању да прими, прихвати и обради ту понуду у складу са законским зах тевима. Отварање и вредновање примљених електронских понуда и додела уговора најбољем понуђачу (eAvarding) представља процес електронске евалуације и стручне оцене понуда. Закључивање и праћење уговора (eContract) представља закључивање и реализацију уговора путем електронских средстава између наручиоца и изабраног понуђача. Припрема и издавање електронског налога од стране наручиоца и његовог прихватања од стране добављача/пружаоца услуге/извођача радова (eOrders), припрема и испорука фактуре у електронском формату (eInvoice) и електронско плаћање наручених добара, услуга или радова (ePayment), електронски су алати који се користе у реализацији уговора о јавној набавци. Електронски захтев за заштиту права (eComplaint) јесте акт правне заштите у поступку који се подноси електронским путем, односно електронским средствима. Нови Закон о јавним набавкама ће посредством новог Портала јавних набавки у старту омогућити, а касније учинити обавезним да се на овај начин улаже захтев за заштиту права.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

понуда и конкурсне документације. Наручилац контактира потенцијалне понуђаче путем електронских средстава за пружање необавезујућих понуда, понуда у циљу истраживања тржишта, производа и услуга који се нуде, њихових варијација, цена и других комерцијалних услова. Електронско обавештавање (eInforming) представља скуп алата којимa потенцијални понуђачи добијају информације о набавкама за које су исказали иницијалну заинтересованост. Електронско обавештавање може да се појави у три фазе: планирање, покретање и спровођење поступка. У фази планирања понуђач који се претходно иницијално заинтересовао за одређене предмете јавне набавке (по областима, по групама, по шифри из општег речника набавке…) добија информације о свим набавкама (или набавкама наручиоца са одређеног географског подручја или тачно одређеног наручиоца) одређеног предмета за које је заинтересован. Затим систем обавештавања шаље поруку том лицу у моменту када се појави позив за подношење понуда за предметну јавну набавку (покрене поступак), након чега то лице може да се пријави као заинтересовано лице за ту набавку и да добије све информације у вези са истом (измене конкурсне документације, питања и одговори, појашњења итд.). Електронско оглашавање (eNoticing) представља оглашавање позива за подношење понуда и њихово објављивање на одговарајућем месту (у нашој земљи то је пре свега Портал, али и интернет страница наручиоца, као и Портал службених гласила Републике Србије и база прописа). Електронски се оглашава и конкурсна документација и на тај начин позивају се сва заинтересована лица да узму учешће у предметном поступку јавне набавке. Електронско спровођење поступка (eTendering) обухвата електронски приступ конкурсној документацији и подношење понуда у електронском облику. Електронски приступ конкурсној документацији (eAccess) представља могућност да заинтересовано лице приступи позиву за подношење понуда и конкурсној документацији, али и својеврсној подршци за припрему понуде (нпр. појашњења, питања и одговори). Подношење понуда у електронском облику (eSubmission) јесте

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

који је почео са радом 1. априла 2013. године. Портал служи за објаву огласа и осталих докумената, као и за претрагу јавних набавки. Кључне измене на новом Порталу, до којих је дошло те 2013. године, јесу рачунање рокова од дана објављивања позива на Порталу, као и обавезно објављивање: јавних набавки мале вредности, конкурсне документације, обавештења о покретању преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда, одлуке о измени уговора; обавештења наручиоца о поднетом захтеву за заштиту права, решења Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки (у даљем тексту: Републичка комисија), мишљења Управе за јавне набавке о основаности примене преговарачког поступка. Са новим Порталом почео је као обавезан да се примењује и Општи речник набавки (ОРН) при објављивању огласа и осталих обавештења, а знатно је унапређена и претрага јавних набавки: уведена је опција за претрагу по шифрама из ОРН и уведен је преглед последњих 100 објављених набавки (уместо последњих 5 набавки на старој верзији Портала). Поред наведеног, урађено је и пратеће корисничко упутство за рад на Порталу, као и стандардни обрасци за огласе о јавним набавкама. Крајем 2015. године Портал је постао место где се обавезно објављују: планови јавних набавки наручилаца и њихове измене; одлуке о додели уговора и обустави поступка у свим поступцима (уместо достављања понуђачима). Потом је додатно унапређена и претрага Портала стављањем у функцију опције „брза претрага”, а урађена је и верзија Портала на енглеском језику. Уз доношење новог Закона о јавним набавкама, чија би примена требало да почне следеће, 2019. године, треба очекивати значајно унапређење на пољу електронских јавних набавки тако што ће се на Порталу: 1) спроводити комплетан поступак јавне набавке; 2) омогућити креирање докумената који се користе у поступку; 3) вршити објављивање свих докумената; 4) омогућити пријављивање од стране заинтересованих лица; 5) обављати директна и непосредна комуникација између заинтересованих страна; 6) омогућити електронско подношење понуда, укључујући

попуњавање јединственог обрасца којим се доказује испуњеност обавезних и додатних услова за учешће у поступку; 7) спроводити електронска лицитација; 8) омогућити подношење електронских захтева за заштиту права. У неком наредном периоду може се очекивати да дође и до заокруживања електронских јавних набавки омогућавањем и других електронских сервиса, пре свега: еESPD-а (доказивање испуњености обавезних и додатних услова за учешће електронским путем), eCatalogue-a (достављање и редовно ажурирање електронских каталога од стране понуђача, уместо каталога у папиру за сваки поступак) и eInvoice-a (електронско издавање рачуна за добра/радове/ услуге из уговора о јавним набавкама). Нови Закон о јавним набавкама уредиће на другачији начин у односу на постојећи (члан 20. ЗЈН-а) питање комуникације у поступку. Комуникација и размена података између наручиоца и понуђача искључиво ће се одвијати електронским средствима на Порталу, а иста ће обухватати: 1) састављање и објављивање огласа о јавним набавкама; 2) електронску доступност конкурсне документације и измена и допуна те документације; 3) комуникацију између наручилаца и понуђача у вези са додатним информацијама, појашњењима или изменама у вези са конкурсном документацијом (питања и одговори, захтеви за појашњењем и изменом конкурсне документације); 4) позивање понуђача на подношење понуда, пријава (захтева за учешће), преговарање или дијалог (у конкурентном дијалогу и партнерству за иновације као новом поступку јавне набавке); 5) подношење понуда и захтева за учешће (досадашње подношење пријава); 6) комуникацију између наручилаца и понуђача у вези са подношењем понуда, њиховим допунама или појашњењима и исправљањем рачунских грешака; 7) комуникацију између наручилаца и понуђача у вези са подношењем доказа о испуњености обавезних и додатних услова за учешће у поступку; 8) објављивање одлука којима се мериторно одлучује о поступку (о додели уговора, обустави поступка); 9) подношење захтева за заштиту права, као и другу комуникацију и размену документације између подносиоца захтева и Републичке комисије.

Електронска лицитација је електронски процес надметања понуђача у коме се дају нове повољније понуде, које наручилац рангира помоћу метода за аутоматско оцењивање, а одвија се након почетне потпуне оцене понуда. Електронска лицитација, сходно важећем закону, може да се спроведе у отвореном, рестриктивном и преговарачком поступку, са објављивањем позива за подношење понуда (из члана 35. став 1. тачка 1) ЗЈН-а – „наставак неуспешног отвореног или рестриктивног поступка”), док, сходно директивама (што значи и новом закону), може да се спроведе и по било ком другом основу за спровођење ове врсте поступка. Такође, електронска лицитација може да се спроведе и у поступку поновног отварања конкуренције на основу закљученог оквирног споразума,

49 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

ЕЛЕКТРОНСКА ЛИЦИТАЦИЈА

као и за доделу уговора у оквиру система динамичне набавке. Сходно директивама ЕУ и (за очекивати) новом закону о јавним набавкама, предмет електронске лицитације не могу да буду уговори о јавној набавци услуга или радова који за предмет имају извршење интелектуалног посла, као што су услуге пројектовања у грађевинарству, који не могу да се рангирају помоћу аутоматских начина оцене. Наручилац који намерава да спроведе електронску лицитацију дужан је да у позиву за подношење понуда наведе да се спроводи електронска лицитација, а у конкурсној документацији обавезно да дефинише: 1) елементе чија ће вредности бити предмет електронске лицитације, под условом да такви елементи могу да се квантификују и изразе у бројчаним вредностима или процентима; 2) сва ограничења у погледу вредности које могу да буду понуђене, а произлазе из спецификација које се односе на предмет уговора; 3) информације које ће у току електронске лицитације бити стављене на располагање понуђачима и, по потреби, податак о томе када ће им оне бити стављене на располагање; 4) релевантне информације о процесу електронске лицитације; 5) услове под којима ће понуђачи моћи да се надмећу, а посебно минималне разлике које ће се, према потреби, захтевати приликом надметања; 6) релевантне информације о електронској опреми која се користи и модалитетима и техничким спецификацијама за повезивање. Електронска лицитација се спроводи као електронски процес који се понавља, у коме се подносе нове цене, измењене наниже, или нове вредности одређених елемената критеријума за доделу уговора, а омогућава се и рангирање понуда помоћу аутоматских начина оцене. Наручилац је дужан да пре почетка електронске лицитације изврши почетну оцену понуда, у складу са условима из конкурсне документације, у погледу техничких спецификација, критеријума за квалитативни избор и критеријума за доделу уговора, о чему сачињава извештај. Притом је дужан да истовремено, електронским средствима позове све понуђаче који су поднели прихватљиве понуде на учешће у електронској лицитацији одређеног дана, при чему позива и оне

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Одредбе новог закона о јавним набавкама мораће да дефинишу и захтеве у вези са алатима и уређајима за електронски пренос и подношење понуда и пријава преко техничких средстава и одговарајућих поступака, тако да исти морају да гарантују: 1) да тачно време и датум пријема понуда може прецизно да се утврди; 2) да може разумно да се обезбеди да пре утврђених рокова нико не може да има приступ подацима достављеним у складу са тим захтевима; 3) да само овлашћена лица могу да одреде или измене датуме за отварање примљених података; 4) да током различитих фаза поступка набавке приступ свим достављеним подацима или њиховим деловима може да буде могућ само овлашћеним лицима; 5) да приступ пренетим подацима могу да дају само овлашћена лица и то тек након прописаног датума; 6) да подаци, примљени и отворени у складу са тим захтевима, морају да остану доступни само лицима овлашћеним да са њима буду упозната; 7) да, уколико су забране или услови приступа прекршени или постоји покушај њиховог кршења, може да се обезбеди да кршења и покушаји могу јасно да се открију. У наставку следи преглед посебних електронских система и инструмената у јавним набавкама.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

понуђаче чија је понуда неприхватљива само зато што понуђена цена прелази процењену вредност јавне набавке. Позив се доставља сваком понуђачу посебно, уз приложени резултат почетне оцене понуде конкретног понуђача, без откривања информација о другим понуђачима, уз навођење математичке формуле која ће се користити у електронској лицитацији. Електронска лицитација може да се спроводи у више узастопних фаза, при чему наручилац у било ком тренутку може да објави број понуђача у појединој фази лицитације, али ни у ком случају не сме да открије идентитет понуђача до завршетка електронске лицитације.

СИСТЕМ ДИНАМИЧНЕ НАБАВКЕ Наручилац може да образује систем динамичне набавке за предмете набавке који су општедоступни на тржишту и који као такви задовољавају његове потребе. Систем динамичне набавке успоставља се и води уз коришћење електронских средстава, тако да је током целог периода трајања отворен свим лицима која испуњавају услове за учешће. Као посебан инструмент јавне набавке (донекле сличан оквирном споразуму, али са својим специфичностима) систем динамичне набавке може да се подели у категорије добара, услуга или радова, које су објективно одређене на основу карактеристика набавке која ће се спроводити у оквиру те категорије, као што су највећи дозвољени обим уговора који ће се закључивати током трајања система динамичне набавке, или на посебна територијална подручја у којима ће се ти уговори извршавати, при чему се овај систем успоставља и води уз примену правила рестриктивног поступка. То значи да сваки заинтересовани понуђач може да поднесе захтев за учешће током читавог периода трајања система, а сви кандидати који су примљени у систем имају приступ систему током читавог периода његовог трајања, при чему наручилац (за разлику од оквирног споразума) не може да ограничава број кандидата који ће бити примљен у систем динамичне набавке.

Наручилац је дужан да, ради успостављања система динамичне набавке: 1) објави позив за подношење понуда у којем наводи да успоставља систем и период његовог трајања; 2) у конкурсној документацији наведе најмање информације о природи и процењеној количини предвиђених набавки и све потребне информације у вези са системом, укључујући информације о томе како се систем води, електронској опреми која се користи и техничким прикључцима и спецификацијама; 3) наведе поделу на категорије добара, услуга или радова и карактеристике које их описују; 4) обезбеди бесплатан, неограничен и несметан директан приступ конкурсној документацији електронским средствима током читавог периода трајања система. У року од десет радних дана од дана пријема захтева за учешће изврши се оцена понуђача и одлучује се о његовом пријему у систем (изузетно, рок може да се продужи на 15 радних дана), уз дужност наручиоца да свим понуђачима достави одлуку о резултатима. Након тога, наручилац истовремено, електронским средствима позива све одабране кандидате који су укључени у систем да поднесу понуду за сваку појединачну набавку у оквиру система.

ЕЛЕКТРОНСКИ КАТАЛОГ (E-CATALOGUE) Наручилац може да захтева или да дозволи да се понуде подносе у форми електронских каталога или да понуде садрже електронске каталоге. Електронски каталог саставља кандидат или понуђач у складу с техничким спецификацијама и у форми коју је одредио наручилац, при чему исти мора да буде у складу са захтевима који се примењују на алате за електронску комуникацију, као и са свим другим додатним захтевима које одређује наручилац. Ако наручилац захтева или дозволи да се понуде поднесу у форми електронских каталога, дужан је да: 1) то наведе у позиву за подношење понуда; 2) наведе у конкурсној документацији све потребне информације у вези са форматом, електронском опремом која се користи и техничким прикључцима и спецификацијама за каталог.

ESPD – ИЗЈАВА О ИСПУЊЕНОСТИ КРИТЕРИЈУМА ЗА КВАЛИТАТИВНИ ИЗБОР

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? – Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама. – Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима. – Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. – Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки. – Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови). – Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. – Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач победио. – Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

51 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

E-Certis је електронски систем Европске комисије који садржи базу података о доказима који се достављају у поступцима јавне набавке и телима надлежним за њихово издавање у државама чланицама Европске уније. Наручилац користи систем e-Certis ради добијања података о врстама и форми доказа за испуњење критеријума за избор, као и о надлежним органима који их издају у државама чланицама ЕУ. Наручилац је дужан да захтева првенствено врсте и форме доказа који су обухваћени системом e-Certis, који је притом бесплатно доступан свим заинтересованим лицима. Дакле, уколико наручилац добије понуду од понуђача из ЕУ, на интернет страници https:// ec.europa.eu/tools/ecertis/search моћи ће да изврши проверу веродостојности достављеног документа, која се односи на испуњеност критеријума за квалитативни избор (обавезних и додатних услова за учешће у поступку), тако што ће да утврди ко је издавалац одређеног документа, каква је његова садржина и колико дуго је исти временски валидан.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

ESPD је образац предвиђен чланом 59. Директиве 2014/24/ЕУ. Реч је о обрасцу који по својој сврси одговора изјави коју понуђачи у нашем систему јавних набавки дају под пуном материјалном и кривичном одговорношћу и којом доказују испуњеност тражених услова од стране наручиоца. ESPD представља самодекларацију засновану на стандардном обрасцу који је усвојила Европска комисија, која нуди прелиминарне доказе у виду самопријављивања у вези са основима искључења (нпр. кривичне осуђујуће пресуде и критеријуми за избор (финансијски, пословни и технички капацитети)). ESPD се попуњава и подноси искључиво у електронској форми. Како би се омогућио прелазак на обавезно коришћење електронских комуникационих средстава у ЕУ, и електронске и папирне верзије ESPD-а могле су да се користе до 18. априла 2018. године.

E-CERTIS

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

Неправилности утврђене контролом коришћења трансферних средстава

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Законским прописима регулисано је шта су трансферна средства. У овом тексту биће приказан поступак контроле коришћења наменских трансфера који су пренети јединици локалне самоуправе, са освртом на најчешће неправилности приликом коришћења ових средстава. Слободанка Келечевић, дипл. правник, виши буџетски инспектор у Министарству финансија

дредбама члана 2. став 1. тачка 44) Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17) утврђено је да су трансферна средства она средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање. Законом о финансирању локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 47/11, 93/12 и 83/16) уређује се обезбеђивање средстава јединицама локалне самоуправе за обављање изворних и поверених послова. Према члану 2. овог закона, наменски трансфер је трансфер који се користи за финансирање одређених функција и издатака, а може бити: ● функционални трансфер – користи се за финансирање издатака у оквиру одређене функције; ● наменски трансфер у ужем смислу – користи се за тачно одређену сврху, односно врсту издатака за коју је трансфер додељен.

Јединици локалне самоуправе са нивоа Републике припадају уступљени приходи и трансфери, а и аутономна покрајина може да додели јединици локалне самоуправе наменски трансфер, што је прописано одредбама члана 34. овог закона. Република може да обезбеди јединицама локалне самоуправе наменски трансфер за обављање одређених послова у оквиру њиховог изворног или повереног делокруга, а надлежно министарство, односно посебна организација утврђује висину наменског трансфера и критеријуме за његову расподелу по појединим јединицама локалне самоуправе и динамику преноса средстава (наменски трансфер у ужем смислу). Уредбом о наменским трансферима у социјалној заштити („Сл. гласник РС”, бр. 18/16) утврђује се висина наменског трансфера за финансирање услуга социјалне заштите, затим критеријуми за његову расподелу по појединим јединицама локалне самоуправе, критеријуми за учешће локалне самоуправе и динамика преноса средстава, као и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију. У члану 2. ове уредбе прописно је да се у буџету Републике Србије обезбеђују средства за наменске трансфере којима се, у складу са Законом о социјалној заштити и прописима о финансирању локалне самоуправе, финансирају: ● услуге социјалне заштите које, по Закону, финансирају јединице локалне самоуправе, и

На основу одлуке о додели средстава за суфинансирање пројекта „Санитарна

53 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Пример 1:

депонија” Општини су додељена средства у износу од 259.317.380,00 динара за пројектне активности наведене у пријави за суфинансирање пројекта, тј. за извођење радова, што у односу на укупну вредност пројекта (1.271.828.215,00 динара) процентуално износи 20,39%. Фонд за заштиту животне средине и Општина су, ради реализације ове одлуке, закључили 8. 3. 2017. године Уговор о суфинансирању пројекта „Санитарна депонија”. Овим уговором Фонд се обавезао да ће пројекат суфинансирати у износу од 259.317.380,00 динара, што чини 20,39% укупне вредности пројекта. Одобрена средства су бесповратна, а реализоваће се у периоду 2017/2018. године. У погледу исплате средстава уговорено је да ће се исплате вршити директно на рачун корисника средстава према следећој динамици: износ од 129.658.690,00 динара (50% додељених средстава Фонда) у 2017. години, у року од 15 дана од дана потписивања Уговора, затим износ од 103.726.952,00 динара (40% додељених средстава Фонда) у 2018. години, по достављању захтева за уплату средстава, као и износ од 25.931.738,00 динара (10% додељених средстава Фонда) по усвајању завршног извештаја. Рок реализације пројекта је 2017/2018. година, с тим да је, ако се пројекат из објективних разлога не реализује у овом року, корисник средстава дужан да поднесе образложени захтев за продужетак рока реализације. Фонд има право надзора наменског коришћења средстава и извршења уговорних права и обавеза, а корисник средстава је обавезан да Фонду доставља кварталне извештаје о реализацији пројекта, са пратећом документацијом из које могу да се утврде реализоване активности и утрошена средства. Фонд и Општина су дана 15. 6. 2017. године закључили Анекс I Уговора од 8. 3. 2017. године, којим су основни уговор изменили у складу са одлуком Управног одбора о изменама и допунама одлуке од 2. 3. 2017. године. Средства у износу од 129.658.690,00 динара пренета су са рачуна Капитални наменски трансфери у корист општина на рачун извршења буџета Општине дана 24. 3. 2017. године.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

то у јединицама локалне самоуправе чији је степен развијености испод републичког просека; ● услуге социјалне заштите у јединицама локалне самоуправе на чијој територији имају седиште установе за домски смештај у трансформацији, укључујући и трошкове трансформације тих установа; ● иновативне услуге и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију. Услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију јесу услуге којима се врши подршка и допринос очувању природне породице и останку деце у породицама, као и подршка старијим лицима од 65 година у руралним срединама и слабо насељеним местима. Према члану 9. Уредбе о наменским трансферима у социјалној заштити, средства за наменске трансфере преносе се јединицама локалне самоуправе до 25. у месецу за текући месец, у висини једне дванаестине годишњег утврђеног износа наменског трансфера за расподелу. Јединице локалне самоуправе дужне су да наменски троше средства од одобрених наменских трансфера. По завршетку буџетске године јединице локалне самоуправе достављају министарству надлежном за послове социјалне заштите извештаје о утрошку наменских трансфера, и то најдаље до 20. јануара текуће године. Овом уредбом прописано је да контролу наменског коришћења средстава за наменске трансфере врши буџетска инспекција у складу са законом којим се уређује буџетски систем. Како наменски трансфери представљају приходе који се користе у складу са утврђеном наменом за коју су пренета корисницима, у наставку текста биће приказан пример неправилног коришћења наменских трансфера и пример у случају наменског коришћења средстава, као и које су неправилности уочене у поступку коришћења.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Контролом је утврђено да је Општина ненаменски утрошила средства наменског трансфера за суфинансирање пројекта „Санитарна депонија” у износу од 574.000,00 динара, која су уплаћена у корист Предузећа за консултантске услуге по фактури, а на основу уговора који је Општина у 2016. години закључила са поменутим предузећем. Предмет наведеног уговора су консултантске услуге на изради студије за изградњу регионалне депоније у Општини, ради прибављања финансијских средстава од стране међународних финансијских институција, чија је цена уговорена у износу од 3.245.000,00 динара. Ненаменско коришћење средстава, које повлачи прекршајну одговорност одговорног лица корисника буџетских средстава из члана 103. став 1. тачка 4. Закона о буџетском систему у вези са чланом 71. истог закона, огледа се у томе што обавеза потиче из периода који је претходио закључењу Уговора о суфинансирању пројекта „Санитарна депонија” између Општине и Фонда за заштиту животне средине, као и што сврха Уговора – прибављање финансијских средстава од стране међународних финансијских институција, која иначе није реализована – није предмет наведеног уговора о суфинансирању.

Пример 2: Према подацима из књиговодствене евиденције, приходи евидентирани на конту 733154 – Текући наменски трансфери у ужем смислу од Републике у корист нивоа општина – остварени су у укупном износу од 1.500.000,00 динара. Ова средства су дозначена на основу Уговора о спровођењу пројекта закљученог између Министарства, као финансијера, и Општине. Предмет Уговора је финансирање реализације локалног пројекта одобреног у оквиру конкурса Министарства намењеног најсиромашнијим општинама, чији је циљ подстицање и развој услуга социјалне заштите, побољшање њиховог квалитета и побољшање материјалног статуса најугроженијих категорија становништва. Назив пројекта је „Подршка за старе и особе са инвалидитетом”.

Уговорне стране су констатовале да се Уговор закључује поводом позива за подношење пројеката за финансирање дневних услуга у заједници: дневни боравак, помоћ у кући, свратиште и друге услуге које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу, као и услуга подршке за самосталан живот: становање уз подршку, персонална асистенција, обука за самосталан живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву, а у оквиру конкурса за локалне самоуправе који је спровело Министарство. Трајање финансирања по овом уговору је период од 8 месеци, а уговорени износ новчаних средстава за финансирање реализације овог пројекта износи 1.500.000,00 динара у бруто износу. На рачун буџета Општине пренета су средства у износу од 1.500.000,00 динара. Општина је поднела Министарству образац за пријаву на конкурс за пројекте локалних самоуправа, у којем се наводи да се овим пројектом наставља и унапређује услуга помоћи у кући, и то услуге геронто-домаћица, мобилног кућног мајстора и пружање психосоцијалне подршке кроз индивидуалне разговоре, саветовање и сагледавање тренутног стања и потреба корисника, као и да ће се превоз ангажованих сарадника вршити возилом Општине које је намењено за потребе подршке и помоћи. Општина, као носилац пројекта, и пружалац услуге закључили су 15. 5. 2017. године Уговор о реализацији пројекта. Предмет овог уговора је реализација пројекта „Сервиси подршке за старе и особе са инвалидитетом”. Према овом уговору пројекат ће бити реализован у периоду од 15. 5. 2017. до 28. 12. 2017. године. Уговором је утврђено да вредност пројекта који финансира носилац пројекта из средстава добијених од стране Министарства износи 1.500.000,00 динара, док учешће Општине износи 380.000,00 динара, тако да укупна вредност пројекта износи 1.880.000,00 динара; затим да су обавезе пружаоца услуга да реализује пројекат онако како је то описано у предлогу пројекта, да средства пројекта користи наменски и да поднесе носиоцу пројекта целовит

Пример 3: Министарство и Општина закључили су Уговор о бесповратном коришћењу средстава за подршку развоја месних заједница у 2017. години, за суфинансирање објекта на подручју месне заједнице корисника средстава у износу од 2.900.000,00 динара. Уговорне стране су се сагласиле да се Општини изврши уплата целокупног одобреног износа

55 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

реализацији пројекта укупне вредности пројекта 1.880.000,00 динара, без претходно спроведеног поступка јавне набавке мале вредности. Према одредбама члана 39. став 1. Закона о јавним набавкама, јавна набавка мале вредности, у смислу овог закона, јесте набавка чија процењена вредност није већа од 5.000.000 динара, при чему ни укупна процењена вредност истоврсних добара на годишњем нивоу није већа од 5.000.000 динара, а према ставу 2. истог члана, наручиоци нису обавезни да примењују одредбе овог закона на набавке чија процењена вредност није већа од 500.000 динара, уколико ни укупна процењена вредност истоврсних набавки на годишњем нивоу није већа од 500.000 динара. У прилогу 1, тачка 25. Закона о јавним набавкама, утврђено је да су социјалне услуге предмет јавне набавке услуга. Сходно наведеним одредбама Закона о јавним набавкама, а с обзиром на то да је Општина закључила предметни уговор у вредности од 1.880.000,00 динара, она је била дужна и да спроведе поступак јавне набавке мале вредности за ове услуге. Закључивањем претходно наведеног уговора, а да није спроведен поступак јавне набавке мале вредности, поступљено је супротно одредбама члана 57. Закона о буџетском систему, којима је прописано да уговори о набавци добара, финансијске имовине, пружања услуга или извођењу грађевинских радова, које закључују директни и индиректни корисници буџетских средстава, морају бити закључени у складу са прописима који регулишу јавне набавке. На овај начин почињен је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

програмски и финансијски извештај о реализацији пројекта, који садржи опис садржаја и тока реализације пројекта и опис резултата остварених реализацијом пројекта, као и извештај о утрошку средстава по наменама за које су средства одобрена. У поступку контроле извршен је увид у месечни наративни извештај за период 15. мај 2017 – 14. јун 2017. године, са списком ангажованих лица (5 лица) и списком корисника (39 корисника). На увид је дат и финансијски извештај – табеларни приказ утрошених средстава за пројектне активности (људски ресурси – особље ангажовано на реализацији пројектних активности, трошкови пројектних активности – превоз за све особе ангажоване на пројекту, набавка електронске опреме, одржавање возила и др.) и трошкови локалне канцеларије пројекта. Контролом преноса средстава извршен је увид у налоге за књижење и изводе, као доказе о пренетим средствима. Средства су пренета на основу решења наредбодавца, председника Општине. Пренос средстава је књижен на конту 481941 – Дотације осталим удружењима грађана, на којем је у 2017. години исказано укупно 4.648.857,61 динар. У току контроле није дат на увид доказ да је Општина, као носилац пројекта, прихватила ове извештаје. Такође, пружалац услуга није доставио валидну рачуноводствену и другу документацију за правдање ових трошкова (нису достављени потписани уговори са ангажованим лицима, фактуре и друга документација на основу које би могла да се прати тачност финансијског извештаја за извршене услуге). Преносом средстава на основу непотпуне документације, односно потребне документације која прати извршене услуге, као и доказа да ли су услуге извршене, односно да ли су сва средства наменски искоришћена, одговорно лице није поступило у складу са одредбама члана 71. Закона о буџетском систему, чиме је почињен прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему. Такође, у поступку контроле утврђено је да је Општина закључила Уговор о

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

након потписивања Уговора, у складу са динамиком по којој се врши плаћање Управе за трезор, а Општина је дужна да одобрена средства користи за реализацију наведене намене, уз спровођење законом предвиђених поступака, као и да, уколико одобрена средства не користи наменски или их не користи у складу са законским прописима, Министарство има право да једнострано раскине поменути уговор. У случају да до тога дође, Општина је дужна да укупан износ одобрених средстава одмах врати на рачун Министарства. Додељена бесповратна средства у износу од 2.900.000,00 динара дозначена су на рачун буџета Општине изводом број 203. од 20. 10. 2017. године и иста су евидентирана на књиговодственој картици конта 733251 – Капитални наменски трансфери од Републике у корист нивоа општина. Контролом наменског коришћења ових средстава утврђено је да је Општина средства користила за изградњу објекта у месној заједници. Наиме, Општина, као инвеститор, и извођач радова закључили су Уговор о извођењу радова на изградњи објекта у месној заједници. Уговорено је да укупну цену чине цена извођења радова наведених у техничким спецификацијама, односно у предмеру радова, у износу од 4.156.416,00 динара, као и порез на додату вредност у износу од 831.283,20 динара, тако да укупна уговорена цена износи 4.987.699,20 динара. Уговорена цена је фиксна. Приликом утврђивања динамике и начина плаћања предметних радова уговорено је да ће извођачу радова исплата уговорног износа бити извршена по испостављеним привременим ситуацијама и окончаној ситуацији сачињеној на основу оверене грађевинске књиге изведених радова и јединичних цена из усвојене понуде и потписаној од стране стручног надзора у року од 20 дана од дана пријема оверене ситуације. Комплетну документацију неопходну за оверу привремене ситуације – листове грађевинске књиге, одговарајуће атесте за уграђени материјал и набавку опреме и другу документацију – извођач радова је обавезан да достави стручном надзору који ту документацију чува до

примопредаје и коначног обрачуна, у супротном се неће извршити плаћање тих позиција, што извођач признаје без поговора. Уговором је утврђено да је рок за завршетак извођења радова 36 календарских дана од дана закључења Уговора и да овај рок не обухвата додатни рок од 10 календарских дана од добијања извештаја вршиоца стручног надзора, при чему у том року извођач радова има обавезу да поступи по примедбама стручног надзора. Извођач радова се обавезао да приликом потписивања Уговора достави детаљан динамички план извођења радова по појединачним позицијама. Уколико корисник утврди да извођач радова не прати динамику извршења посла и уколико, након писаног упозорења, у року од 5 дана од дана уручења поменутог упозорења не констатује да је кашњење у реализацији посла надокнађено, инвеститор има право да раскине Уговор, уведе другог извођача радова у посао и изврши наплату менице за добро извршење посла. У овом случају трошкови ангажовања другог извођача радова падају на терет првог извођача радова. Контролом реализације овог уговора извршен је увид у I – привремену ситуацију на изградњи објекта у вредности од 1.787.658,00 динара (вредност радова по ситуацији 1.489.715,00 + 297.943,00 динара, ПДВ 20%), са спецификацијом радова: земљани радови у износу од 83.450,00 динара, бетонски радови у износу од 806.815,00 динара, зидарски радови у износу од 598.966,00 динара, армирачки радови у износу од 20.000,00 динара – која је потписана и оверена од извођача радова, надзорног органа и инвеститора. Средства у износу од 1.787.658,00 динара плаћена су извођачу радова 20. 10. 2017. године, извод број 172, књижено налогом број 173. од 20. 10. 2017. године. II – привремена ситуација на изградњи објекта у месној заједници испостављена је 25. 10. 2017. године, са рекапитулацијом радова: земљани радови у износу од 83.450,00 динара, бетонски радови у износу од 806.815,00 динара, зидарски радови у износу од 579.450,00 динара, армирачки радови у износу од 20.000,00 динара, тесарски радови у износу од 432.600,00 динара, покривачки

коришћењу средстава, био је дужан да, ради заштите интереса Општине, предузме потребне мере како би се овај уговор реализовао у складу са законом. Пошто то није учињено, поступљено је супротно одредбама члана 71. став 2. Закона о буџетском систему, којима је регулисана одговорност функционера, односно руководиоца директног односно индиректног корисника буџетских средстава за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских средстава. На овај начин почињен је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

Закључак

57 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Из претходно наведеног може да се закључи да се наменски трансфери користе за тачно одређену сврху, односно врсту издатака за коју је трансфер додељен, тј. у складу са законским прописима. Контролу коришћења наменских трансфера врши буџетска инспекција. У поступку контроле контролише се сва књиговодствена и друга документација на основу које се утврђује наменско и законито коришћење ових средстава. Уколико се утврди наменско или незаконито коришћење, одговорно лице поступа супротно одредбама члана 71. Закона о буџетском систему. Одредбама члана 71. Закона о буџетском систему прописано је да је функционер односно руководилац директног односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран за преузимање обавеза, њихову верификацију, издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи и издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, као и за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација. Одредбама члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему прописана је новчана казна од 10.000 до 2.000.000 динара за одговорно лице корисника буџетских средстава ако не поштује одредбе чланова 49–61, као и члана 71. и 72. став 1. овог закона у поступку извршења буџета.

ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ

радови у износу од 159.000,00 динара, столарски радови у износу од 881.300,00 динара и лимарски радови у износу од 84.640,00 динара, при чему је потписана и оверена од извођача радова, надзорног органа и инвеститора. Вредност радова по овој ситуацији износи 3.047.255,00 динара, наплаћено I – привременом ситуацијом 1.489.715,00 динара, остало је за наплату по овој ситуацији 1.557.540,00 динара, ПДВ од 20%, у износу од 311.508,00 динара, што укупно за наплату по овој ситуацији износи 1.869.048,00 динара. Окончану ситуацију на изградњи објекта извођач радова испоставио је 12. 3. 2018. године. Вредност радова по овој ситуацији износи 4.156.416,00 динара, при чему је од тога наплаћено I – привременом ситуацијом 1.489.715,00 динара, II – привременом ситуацијом 1.557.540,00 динара, па за наплату по овој ситуацији остаје 1.109.161,00 динар, са ПДВ-ом од 20%, у износу од 221.832,20 динара, што укупно за наплату по овој ситуацији износи 1.330.993,20 динара. Надзорни орган је доставио извештај о радовима на изградњи објекта у месној заједници 13. 12. 2017. године, у којем се наводи да су предметни радови изведени у свему према пројектној документацији и усклађени нивелационо са постојећим тереном, као и да су, према документацији коју води извођач радова, рокови у складу са уговором и нема прекорачења радова у уговореном периоду. Уговором је утврђено да извођач о завршетку радова који су предмет овог уговора обавештава наручиоца и стручни надзор, а дан завршетка радова уписује се у грађевински дневник. Примопредаја радова врши се комисијски, најкасније у року од 15 дана од дана завршетка радова. Коначна количина и вредност радова по овом уговору утврђује се на бази стварно изведених радова, оверених у грађевинској књизи од стране стручног надзора, и усвојених јединичних цена из понуде, које су фиксне и непроменљиве. Коначни обрачун се испоставља истовремено са записником о примопредаји радова. У овом случају дошло је до кашњења са завршетком радова у односу на уговорени рок извођача радова. Председник Општине, који је потписао Уговор о бесповратном

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Уговор о закупу стана према Закону о становању – утврђење права закупа на неодређено време и отказ уговора о закупу У пракси судова и даље су веома чести спорови тзв. „стамбењаци”, који су настали поводом права трајног закупа по одредбама Закона о становању и раније важећим законима о стамбеним односима. Иако је право трајног закупа реликт социјализма и вероватно нема свој пандан у модерном упоредном праву (осим евентуално у земљама бившег социјалистичког блока), због своје присутности у нашем правном систему и судској пракси завређује да буде посебно обрађен. Весна Филиповић, судија Апелационог суда у Београду Драгана Марчетић, судија Првог основног суда у Београду

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

акон о становању на посебан начин регулише право (трајног) закупа, раније називано и станарским правом, а битно је нагласити и да се ради о потпуно другачијем правном институту од уговора о закупу облигационог права. Ово право најчешће егзистира на становима у државној (друштвеној) својини, а нешто ређе и на становима у приватној својини физичких лица. Како се по питању ове врсте уговора најчешће воде спорови о престанку права на трајни закуп, то ће се овај текст бавити пре свега парницама везаним за отказ уговора о закупу и утврђење права да се настави са трајним закупом.

Правни оквир Закон о становању и одржавању стамбених зграда („Сл. гласник РС”, 104/2016) кроз одредбу члана 70. регулише уговор о закупу.

Овај закон садржи више одредби главе 6, којом је посебно регулисана стамбена подршка као новина у погледу решавања стамбених потреба одређених категорија становника. Прелазним и завршним одредбама Закона о становању и одржавању стамбених зграда (чланом 139) регулисано је то да лица која су стекла право закупа на неодређено време стана у јавној својини настављају са коришћењем тог стана по основу закупа на неодређено време у складу са тим законом и одредбама чл. 34–38. претходно важећег Закона о становању („Сл. гласник РС”, бр. 50 од 25. јула 1992, 76 од 22. октобра 1992, 84 од 23. новембра 1992 – исправка, 33 од 4. маја 1993, 53 од 16. јула 1993 – др. закон, 67 од 30. августа 1993 – др. закон, 46 од 11. јула 1994, 47 од 14. јула 1994 – исправка, 48 од 20. јула 1994 – др. закон, 44 од 27. новембра 1995 – др. закон, 49 од 24. новембра 1995, 16 од 16. априла 1997, 46 од 29. децембра 1998, 26 од 20. априла 2001, 101 од 21. новембра 2005 – др. закон, 99 од 27. децембра 2011, 104 од 23. децембра 2016 – др. закон). Та лица имају право на стицање својине на стану куповином у складу са одредбама чланова 16–26. Закона о становању. Лица која су стекла право закупа на неодређено време стана у јавној својини имају обавезу да учествују у трошковима управљања текућим и

Закон о становању регулише право трајног закупа кроз одредбе чланова од 34 до 38. Тако овај закон наводи круг лица која, у случају

59 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Одредбе Закона о становању из 1992. године које се и данас примењују на трајни закуп

смрти закупца или његовог исељења из стана, могу да постану закупци, а то је увек члан породичног домаћинства који је наставио да користи тај стан, по следећем редоследу: брачни друг, дете рођено у браку, ван брака, усвојено и пасторче. Ако у стану није остао нико од ових чланова породичног домаћинства, закупац постаје родитељ закупца, родитељ његовог брачног друга или лице које је закупац по закону дужан да издржава ако је становало у том стану и нема решену стамбену потребу. Ако после смрти закупца или његовог исељења из стана није остало ни једно од ових лица, закупац постаје лице које је престало да буде члан породичног домаћинства или лице које је било члан породичног домаћинства ранијег закупца стана, ако је наставило да користи стан и ако нема на други начин решену стамбену потребу. Ако су у стану остала два или више лица истог степена сродства, закупац постаје лице које они споразумно одреде, а ако се споразум не постигне, закупац постаје лице које одреди власник стана. Лица која су остала у стану дужна су да закуподавца обавесте о смрти закупца најкасније у року од 60 дана. С друге стране, закуподавац је дужан да у року од 30 дана од истека рока од 60 дана закључи уговор о закупу стана, односно да одреди лице које ће бити закупац стана, а ако то не учини, заинтересовано лице може да поднесе предлог надлежном суду да у ванпарничном поступку донесе решење којим се замењује уговор о закупу стана. Члан 35. истог закона прописује да закуподавац може да дâ отказ уговора о закупу стана: 1. ако закупац и после опомене без сагласности закуподавца користи стан за обављање пословне делатности, издаје стан у подзакуп или дозволи коришћење стана лицима која нису предвиђена уговором; 2. ако закупац и после опомене не плати закупнину за најмање два месеца узастопно; 3. ако закупац и после опомене наноси штета стану, заједничким просторијама, инсталацијама или уређајима у стамбеној згради; 4. ако закупац, његов брачни друг или други члан његовог породичног домаћинства стекне у својину усељив стан који је одговарајући за то породично домаћинство;

ГРАЂАНСКО ПРАВО

инвестиционим одржавањем хитних интервенција зграде у којој се налази стан, у складу са тим законом, као и да за коришћење стана плаћају закупнину која се обрачунава множењем вредности стана за коју се плаћа порез на имовину (пореска основица) за текућу годину, са коефицијентом 0,00242, при чему закупнину обрачунава надлежни орган јединице локалне самоуправе. Лица која су стекла право закупа на неодређено време стана у јавној својини на основу Закона о становању настављају да плаћају закупнину под условима из закључених уговора о закупу до истека рока од две године од дана ступања на снагу овог закона. Из цитиране одредбе члана 139. важећег Закона о становању и одржавању стамбених зграда произлази да већ стечено право трајног закупа (према раније важећем Закону о стамбеним односима то је било право коришћења) наставља да егзистира у правном промету иако нови Закон не предвиђа могућност стицања права трајног закупа као законску категорију, сем када је у питању закуп на неодређено време стана у својини грађана, задужбина и фондација (члан 140). Нови Закон о становању и одржавању стамбених зграда чланом 152. регулише давање стана у јавној својини у закуп на основу права стеченог по претходним прописима, а чланом 153. закључење и продужење уговора о закупу на одређено време. Из наведених законских одредби произлази да за лица која су стекла право трајног закупа по претходно важећим законима који су регулисали стамбену проблематику (Закон о стамбеним односима и Закон о становању) закупни однос не престаје, већ се наставља по претходно установљеним условима. Због тога се у овом тексту пажња посвећује већ стеченом праву трајног закупа, као и престанку трајног закупа по Закону о становању.

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

5. ако закупац добије стан по основу радног односа, а радни однос је престао на основу његовог захтева или његове кривице пре истека времена одређеног општим актом закуподавца и 6. ако закупац стана и чланови његовог породичног домаћинства не користе стан дуже од једне, а најдуже четири године, а закупац се не споразуме са закуподавцем о начину коришћења стана за то време. Уговором о закупу може да се предвиди да закуподавац не може да дâ отказ уговора о закупу друштвеног стана због неплаћања закупнине за време док је закупац био незапослен без своје кривице или ако је запослен, а најмање два месеца није примао зараду, при чему за то време он и чланови његовог породичног домаћинства који са њим станују нису имали других прихода којим би се обезбедила материјална сигурност породице по прописима о материјалном и социјалном обезбеђењу породице. У том случају закупац је дужан да плати заосталу закупнину у два пута дужем времену од времена за које је исту дуговао, рачунајући од дана поновног запослења, односно стицања сталних прихода у породичном домаћинству. У случају развода брака разведени супружници се споразумевају о томе ко ће наставити са коришћењем стана у својству закупца, а ако споразум не постигну, на предлог једног од супружника надлежни суд ће у ванпарничном поступку донети решење о одређивању супружника који наставља са коришћењем стана у својству закупца, водећи рачуна о стамбеним потребама разведених супружника и њихове деце, о томе ко је закупац стана, материјалном и здравственом стању супружника и др. У случају испражњења стана на коме постоји сусвојина, право првенственог усељења у стан имају сувласник и наследници сувласника чији сувласнички део прелази 50% идеалног дела стана или лица на која је овај сувласник пренео право сусвојине правним послом, с тим што на делу стана у друштвеној својини имају положај закупца. Чланом 36. је прописано да чланови породичног домаћинства закупца друштвеног стана имају право да трајно користе тај стан

под условима из овог закона, а да закупац стана из оправданих разлога може да откаже даље коришћење стана сваком члану породичног домаћинства, осим малолетном детету, брачном другу или лицу које је дужан да издржава по закону, с тим што рок за исељење не може да буде краћи од 30 дана. Тужбом у надлежном суду закупац стана може да тражи исељење члана породичног домаћинства ако се тај члан не исели у остављеном року. Чланови 37. и 38. Закона о становању регулишу услове под којима носиоци станарског права, односно закупци могу да врше замену станова, као и ограничења овог права, али неће бити посебно наведени јер нису предмет разматрања у овом тексту.

Круг лица која полажу право на трајни закуп Основно правило које важи при одлучивању да ли је неко лице стекло право трајног закупа или није подразумева одговор на питање да ли је, према закону о становању, односно стамбеним односима важећим у време заснивања односа, било обухваћено кругом лица која су то право могла да стекну. У пракси је највише недоумица изазвало одлучивање да ли нпр. унук или снаја могу да стекну право трајног закупа ако су у време усељења живели у породичном домаћинству закупца на неодређено време, при чему је њему закупни однос престао, а они наставили да живе у предметном стану и, као ни чланови њиховог породичног домаћинства, немају решено стамбено питање на други начин. О томе најбоље говори следећи пример: Тужилац је живео са својом снахом и њеним супругом – својим рођеним братом у заједничком домаћинству, а зграда у којој су живели је срушена, те је његова снаха, као носилац станарског права, добила стан који је предмет спора и закључила уговор о коришћењу стана по којем су као чланови породичног домаћинства унети њен супруг и ћерка. Тужилац је наставио да користи спорни стан, а након женидбе у стан се уселила и његова супруга 1971. године, док су се снаја и брат иселили из предметног стана јер су отишли у иностранство 1974. године. Ни тужилац

61 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

су стекли право да трајно користе предметни стан и имају право закупа на неодређено време на стану који је предмет ове парнице. У следећем примеру усељење у стан члана породичног домаћинства члана носиоца станарског права одиграло се 1980. године, када је на снази био Закон о стамбеним односима који је на другачији начин регулисао право коришћења стана и касније право трајног закупа. Према наведеном Закону, као и каснијем Закону о стамбеним односима („Сл. гласник СРС”, бр. 12 од 19. 3. 1990), сходно чл. 15. став 5, предвиђено је да чланови породичног домаћинства умрлог немају право да после његове смрти наставе са коришћењем стана носиоца станарског права уколико су по било ком основу решили стамбене потребе. У ситуацији када је дете (ћерка или син) носиоца станарског права стекло право да стан користи као члан породичног домаћинства носиоца станарског права, након његове смрти не може да настави да користи стан као трајни закупац ако му је у међувремену то својство престало. Најчешћи случај престанка овог својства јесте решавање стамбеног питања тако што супружник члана домаћинства добије стан и за то лице, ако је величина стана довољна за задовољење потреба становања породичног домаћинства. У том случају члану породичног домаћинства престаје право трајног закупа на стану, без обзира на то што се из стана никада није исељавао и што је преостали члан породичног домаћинства бившег носиоца станарског права. Услови за стицање станарског права цене се по прописима који су важили у тренутку смрти правног претходника – лица које је имало право коришћења, односно право трајног закупа на стану. Ово правило важи и у случају када поменуто лице није закључило уговор о коришћењу стана као носилац станарског права после смрти последњег уговорног носиоца станарског права. Чињеница да лице није закључило уговор о закупу стана по смрти ранијег носиоца сама по себи не значи да члан домаћинства нема право да настави са коришћењем предметног стана. Оцена постојања односно непостојања права неког лица да после смрти последњег уговорног носиоца станарског права настави са

ГРАЂАНСКО ПРАВО

ни његова супруга немају на други начин решену стамбену потребу и обоје су код МУП-а пријављени на истој адреси од момента када су почели да користе спорни стан. Законом о стамбеним односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 11/66 и 32/68), чланом 12. став 1, било је одређено да се корисником стана, у смислу тог закона, сматрају: носилац станарског права, чланови његовог домаћинства који станују заједно са њим, као и лица која су престала да буду чланови тог домаћинства, а остала су у истом стану. У моменту када је снаха тужиоца закључила уговор о коришћењу стана 1969. године Закон није одређивао ко може да буде члан породичног домаћинства и стекне одређена права, није захтевао да се у уговор унесу и лица која ће користити стан, нити је било таксативно наведено ко може да се сматра чланом породичног домаћинства носиоца станарског права. Једини услов је био да су то чланови домаћинства носиоца станарског права који станују заједно са њим, као и лица која су престала да буду чланови тог домаћинства, а остала су у истом стану. Тужилац се усељењем у стан 1969. године, као члан домаћинства носиоца станарског права снахе, има сматрати легитимним и законитим корисником стана. Законом о стамбеним односима („Сл. гласник СРС”, бр. 29/73) који је важио у моменту исељења снахе са мужем и ћерком из предметног стана одређено је (чл. 9. Закона) да се корисником стана сматрају носилац станарског права и чланови његовог породичног домаћинства који заједно са њим станују, као и лица која су престала да буду чланови тог домаћинства, а остала су у истом стану. Одредбом чл. 17. истог закона одређено је да корисници стана који станују заједно са носиоцем станарског права имају право да трајно користе стан под условима из овог закона и да члановима породичног домаћинства припада право из става 1. овог члана и после смрти носиоца станарског права, као и кад он из других разлога трајно престане да користи стан, осим ако је престао да користи стан на основу отказа уговора о коришћењу стана, раскида тог уговора, на основу уговора о замени стана или ако је стекао станарско право на други стан, који му је додељен и за чланове породичног домаћинства који заједно са њим станују. Тужилац и његова супруга

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

коришћењем стана цени се према прописима који су важили у тренутку смрти последњег носиоца станарског права. Према одредби чл. 2. Закона о стамбеним односима („Сл. гласник РС”, бр. 29/73), који је ступио на снагу 29. 7. 1973. године, станарско право се могло стећи само на стану у друштвеној својини, али не и на стану у својини грађана. Из наведене законске одредбе произлази да се станарско право на стану у приватној својини није могло стећи након 29. 7. 1973. године. Међутим, уколико је лице било унето као члан породичног домаћинства у уговор закључен између власника стана и носиоца станарског права, такво лице је и након 1973. године могло да стекне својство трајног закупца за стану. У једном случају је тужилац (рођен након 1973. године) од рођења, без прекида, живео у стану (у приватној својини) у заједничком породичном домаћинству с мајком, као закупцем стана на неодређено време, и наставио је непрекидно да користи исти стан и након њене смрти и редовно плаћао закупнину власнику стана, па нема решену стамбену потребу на други начин. Суд је нашао да тужилац није само фактички корисник стана и члан породичног домаћинства своје мајке, већ законити уговорни корисник стана и члан породичног домаћинства носиоца станарског права по уговору о коришћењу стана закљученим с власником и носиоцем права располагања на стану. Закључењем уговора о коришћењу стана са тужиочевом мајком као носиоцем станарског права, у коме је као корисник стана и члан породичног домаћинства означен тужилац, власник стана је признала такав тужиочев стамбени статус. Самим тим тужилац поседује законит правни основ и право да, као преостали и једини члан породичног домаћинства преминулог закупца стана, настави да користи стан у својству закупца стана на неодређено време.

Престанак својства закупца када је у питању уговор о закупу друштвеног стана – члан 33. Закона о становању Бројни су примери престанка својства закупца када је у питању уговор о закупу друштвеног стана. Кроз више примера ће бити

дата широка лепеза случајева који су изазвали највише дилема у пракси, као и одговор судске праксе на спорне животне ситуације, које се најчешће јављају када је у питању право на трајни закуп друштвеног (државног) стана. Најчешћи разлози за давање отказа уговора о закупу друштвеног стана јесу: решавање стамбеног питања на други начин, претежно од стране члана породичног домаћинства, дугогодишње некоришћење стана и, у нешто мањем броју случајева, неплаћање закупнине. У случајевима када се утврди да је носилац станарског права стекао у својину (или на други начин решио стамбено питање) други стан или стамбену јединицу, потребно је утврдити да ли су тај други стан или стамбена јединица одговарајући за њега и чланове његовог породичног домаћинства. Тек уколико се утврди да су одговарајући, лице губи право трајног закупа на стану. Као илустрација може да послужи следећи извод из праксе: Иако је чл. 19. став 3. Закона о стамбеним односима прописано да чланови домаћинства који су по било ком основу решили своје стамбене потребе немају право да наставе са коришћењем стана после смрти носиоца станарског права, решењем стамбене потребе члана породичног домаћинства не може да се сматра чињеница да је отац члана домаћинства добио други стан ако се квадратура и структура тог стана не могу сматрати одговарајућим станом за потребе вишечланог домаћинстава у смислу чл. 8. Закона о становању, због чега је и члан породичног домаћинства наставио да живи у стану са носиоцем станарског права, па и након његове смрти, те у том случају има право на утврђење трајног права закупа на предметном стану. Један број парница односи се на престанак права закупа (и/или исељење из стана) због некоришћења стана у дужем временском периоду од неколико година, које је прописано Законом. О томе говори следећи пример из судске праксе: Тужени је био носилац станарског права на спорном стану по основу Уговора о коришћењу стана закљученог са Градским стамбеним предузећем 1973. године. Исто је лице постало власник стана на основу Уговора о

63 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

35. став 1. тачка 2. Закона о становању, који се, на основу члана 40. истог закона, примењује и на станове, односно закуп станова у својини грађана. Уколико лице које користи стан одбија да напусти стан добровољно, а налази се у његовој државини, то власник стана има право да захтева његово исељење, а писмена упућена туженом могу да се сматрају отказом уговора о закупу. Судска пракса је имала извесних колебања око оцене свих околности релевантних за одлучивање о основаности тужбеног захтева, што је довело до различитих судских одлука. У великом броју случајева у току парничног поступка тужени је, као закупац, исплатио закупнину тужиоцу, због чега је оспоравао тужбени захтев наводећи да је основ за отказ уговора о закупу и исељење отпао. Околност да је тужени након покретања парнице за отказ уговора о закупу због неплаћања закупнине понудио исплату дугованих износа закупнине, не може да утиче на право тужиоца да захтева отказ уговора о закупу у смислу чл. 35. став 1. тачка 2. Закона о становању. О томе говори и новија одлука Врховног касационог суда од 13. 9. 2017. године, у којој је изражен став да је тужени који је становао у предметном стану, као преостали члан домаћинства иза своје мајке која је била носилац станарског права, могао законито да настави с коришћењем стана као нови носилац станарског права према Закону о стамбеним односима који је важио у време напуштања стана од стране његове мајке. Међутим, с обзиром на то да тужени није плаћао закупнину ни након више опомена које су му упућене од стране тужиоца као новог власника стана (уписан у јавне књиге 2009. године), при чему тужба из 2010. године такође представља опомену туженом за плаћање закупнине, стекли су се услови да тужилац, као закуподавац, с успехом може да дâ отказ уговора о закупу стана туженом због неплаћања закупнине и да потражује његово исељење из предметног стана. Занимљив је случај различитог одлучивања првостепеног и жалбеног суда у случају неплаћања закупнине од стране преосталог члана породичног домаћинства, када власник стана није одредио висину закупнине.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

откупу стана закљученог са тужиоцем 1993. године. У овом стану тужени је живео до 1977. године, када је отишао на привремени рад у Немачку, где се и сада налази, али повремено долази у спорни стан у ком му се налазе ствари. Тужбом је тражено утврђивање ништавости Уговора о откупу стана из 1993. године, закљученог између тужиоца, градске општине, и туженог, као и да се утврди да је престао Уговор о коришћењу стана из 1973. године, те да се тужени са свим лицима и стварима исели из стана. Законом о становању, члан 33. ст. 1. т. 6, прописано је да уговор о закупу друштвеног стана престаје ако закупац са члановима породичног домаћинства не користи стан дуже од 4 године. Стан се додељује и уговор о коришћењу закључује ради коришћења од стране лица коме се стан додељује као носиоцу станарског права и чланова његовог породичног домаћинства, а намењен је за трајно коришћење. Центар животних активности туженог и чланова његовог породичног домаћинства налази се у иностранству, а не у спорном стану, у који тужени само повремено долази, па не може да се сматра да овакво повремено коришћење представља коришћење стана у смислу одредби Закона о становању. Није од утицаја ни чињеница да се тужени из спорног стана није иселио, да у њему држи ствари, да плаћа трошкове одржавања и да га не издаје трећим лицима. Како некоришћење стана, под условима и на начин како је то предвиђено Законом о становању, у дужем временском периоду неминовно доводи до престанка својства закупца стана и уговора о закупу, то су се стекли услови за утврђивање ништавости уговора о откупу стана у смислу члана 103. ЗОО-а, с обзиром на то да је уговор о откупу стана закључен са лицем коме је престало својство закупца по основу Закона о становању. Последица утврђене ништавости је и обавеза туженог да се са свим лицима и стварима исели из предметног стана и преда га власнику, јер за даље коришћење нема правног основа (члан 37. ЗОСПО-а). Као основ за отказ уговора о трајном закупу често се јавља и неплаћање закупнине. Неплаћање закупнине је основ за отказ уговора о закупу и исељење закупца сагласно члану

ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Првостепени суд је одбио тужбени захтев за исељење из стана са образложењем да је тужени, као преостали члан породичног домаћинства ранијег носиоца станарског права, законито наставио са коришћењем спорног стана (члан 17. Закона о стамбеним односима, „Сл. гласник РС”, бр. 29/73 и 30/80), према Закону важећем у време исељења носиоца станарског права. Првостепени суд је нашао да је тужилац, као власник стана, на основу чл. 43. наведеног закона могао да предузме радње ради заштите свог права и интереса утврђивањем закупнине, што није учинио јер у ванпарничном поступку није тражио доношење решења које замењује уговор о закупу и утврђивање висине закупнине. Апелациони суд је заузео супротно становиште и оценио да тужени не може да се ослободи обавезе плаћања закупнине само зато што тужилац, као нови власник, није тражио доношење решења о закупу у ванпарничном поступку, а имајући у виду да је, према члану 43. Закона о стамбеним односима, обавеза свих заинтересованих страна, како тужиоца тако и туженог, да траже да се утврди закупнина и закључи уговор о коришћењу стана, што је свакако било у интересу туженог јер доношење решења у ванпарничном поступку које тај уговор замењује представља основ за коришћење стана туженог. Врховни касациони суд је својом одлуком од 13. 11. 2017. године одбио ревизију туженог као неосновану и потврдио претходно поменуту пресуду Апелационог суда у Београду.

Правни интерес за подношење тужбе за отказ уговора о трајном закупу Поставило се питање правног интереса и дозвољености тужбе којом се тражи отказ уговора о закупу у стамбеном праву. Према решењу Апелационог суда у Београду, Гж. бр. 2909/10 од 7. 7. 2010. године, право на отказ уговора о закупу стана врста је преображајног (потестативног) права које свог носиоца овлашћује на промену – укидање (гашење) постојећег правног односа. Према начину на који се остварују, преображајна

права се деле на две врсте: у прву спадају она која њихов носилац остварује просто – својом једностраном материјалноправном изјавом воље. Да би ова изјава произвела правну промену потребно је да другој страни буде стављена до знања, односно саопштена. Питање да ли је у таквом случају постојало право на правну промену расправља се у парници, у којој давалац изјаве предлаже одлуку о последицама те промене или у којој друга страна изводи своје право из односа какав је постојао пре изјаве, сматрајући да иста није произвела правно дејство. Другу врсту преображајних права чине она за чије остварење није довољна воља правног субјекта овлашћеног за правну промену. Значај промене је такав да иста може да буде створена само правоснажном пресудом, јер само она пружа пуну гаранцију да су испуњене претпоставке под којима право на промену настаје. За остварење ове друге врсте преображајних права потребна су два акта: први је тужба којом тужилац истиче своје право на промену и предлаже да је суд изрекне, а други је пресуда којом се то тражење усваја. Тужба која има овакву сврху назива се преображајна (конститутивна) тужба, а могућа је искључиво у случајевима у којима материјалноправни или процесноправни пропис изричито предвиђа да носилац преображајног права промену може да постигне само пресудом. Тиме је истовремено речено да постојање интереса за ову тужбу не мора ни да се учини вероватним, него се претпоставља. Одредбом чл. 35. став 1. Закона о становању прописано је да закуподавац може да дâ отказ уговора о закупу и ако, између осталог, закупац стана и чланови његовог породичног домаћинства не користе стан дуже од 1 године, а најдуже 4 године, при чему се закупац није споразумео са закуподавцем о начину коришћења стана за то време (тачка 6). Отказ уговора о закупу стана даје се непосредно другој уговорној страни (закупцу), а не преко суда, с обзиром на то да цитирана одредба материјалног права изричито не предвиђа да закуподавац отказ уговора о закупу стана може да постигне само пресудом. Из ових разлога одлучивање о тужбеном захтеву којим тужилац отказује

Право трајног закупа није имовинско право

Ништавост уговора За утврђење ништавости уговора о закупу стана и уговора о откупу стана тужилац, као лице које није уговорна страна, мора да има правни интерес. Чланом 109. став 1. Закона о облигационим односима прописано је да суд пази на ништавост по службеној дужности, као и да на њу може да се позове свако заинтересовано лице. У случају када тужилац има решено стамбено питање, онда нема право коришћења друге непокретности нити може бити њен власник, односно

65 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Због тога што представља другачији правни институт, битно различит од уговора о закупу облигационог права, право трајног закупа на стану није имовинско право и не може бити предмет наслеђивања. Из тог разлога захтев да се утврди да је одређено лице носилац права располагања на неодређено време на стану, односно има право трајног закупа, није основан ако је тужилац у току парнице преминуо и његови наследници преузели поступак, јер они нису у материјалноправном односу са другом парничном странком – закуподавцем. Супротно од овога, одређени број судских одлука стао је на становиште да, уколико је предмет трајног закупа гаража, а лице испуњава услове за утврђивање права трајног закупа на стану (као преостали члан породичног домаћинства) након смрти носиоца станарског права, тада има право трајног закупа и гараже, чак и у одсуству закљученог уговора о коришћењу, односно трајном закупу исте. О овоме говори следећи пример: Уговор о закупу гараже који је покојни отац тужиоца закључио са органом првотужене на неодређено време није престао ни на један од начина предвиђених уговором, па раскид који је учињен једностраним актом не може да се сматра пуноважним. Тужилац има правни основ за коришћење гараже јер је био члан породичног домаћинства свог оца у време његове смрти и постао власник стана у згради у којој се налази и спорна гаража.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

туженој уговор о закупу стана није у надлежности суда (чл. 16. ЗПП-а), јер се отказ тог уговора даје вансудским путем. У надлежности суда би било одлучивање о захтеву за исељење закупца са свим лицима и стварима из стана, као последици датог отказа уговора о закупу стана и одбијања тужене да се након тога из стана исели, при чему поменути захтев у тужби није поднет. Исправније становиште би било да је тужбом у парничном поступку дозвољено тражити отказ уговора о закупу (уговора о коришћењу) стана. Наиме, Закон о стамбеним односима, односно Закон о становању детаљно регулишу услове за давање отказа таквог уговора. Закон формулише да уговор о закупу стана престаје, односно може да се откаже под условима и у случајевима који су овим законом утврђени за престанак станарског права, односно отказ уговора о коришћењу стана, као и из разлога утврђених уговором о закупу стана, у складу са Законом. Закон о стамбеним односима, односно Закон о становању представљају lex specialis јер регулишу материју стамбеног права и кроз своје одредбе уређују услове и начин давања отказа уговора о закупу као начина престанка станарског права. Из наведеног произлази да, у случају испуњености Законом прописаних услова, закуподавац има правни интерес за подношење тужбе за отказ уговора о закупу и исељење и предају предметног стана. У прилог наведеном говори и пресуда Врховног касационог суда, Рев бр. 340/16, којом је, као неоснована, одбијена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду од 10. 12. 2014. године, којом је потврђена првостепена пресуда којом је, као неоснован, одбијен тужбени захтев тужиље којим је тражила да се откаже уговор о коришћењу стана и да се обавежу тужени да се са свим лицима и стварима иселе из предметног стана. Такође, предмет оцене како Апелационог суда у Београду као жалбеног, тако и Врховног касационог суда као ревизијског, јесте одлука суда и жалбеног суда по тужбеном захтеву тужиоца којим је тражио да се откаже предметни уговор о коришћењу стана у меритуму, из чега произлази да је оваква тужба допуштена.

претпостављени власник. У таквој ситуацији ово лице нема активну легитимацију да тражи утврђење ништавости уговора о закупу и откупу непокретности који су закључила трећа лица, јер за овакав захтев нема правни интерес.

ГРАЂАНСКО ПРАВО

Права подстанара

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У одређеном броју случајева трећа лица која нису ни носиоци станарског права ни чланови њиховог породичног домаћинства тражила су утврђење права закупа на стану по основу дугогодишњег коришћења стана. Најчешће су то тражили дугогодишњи подстанари. Судска пракса је кроз више одлука стала на јединствено становиште да подстанар у стану није члан породичног домаћинства последњег уговорног носиоца станарског права, па након смрти носиоца станарског права и чланова његовог породичног домаћинства, који су као такви уписани у Уговор о коришћењу стана, односно Уговор о трајном закупу стана, не може да настави да користи стан јер за то нема никакав правни основ, а ни дугогодишње становање подстанара у стану не представља основ за коришћење предметног стана.

ЗАКЉУЧАК Уговор о трајном закупу, који се надовезује на раније постојећи Уговор о коришћењу стана, представља правни институт sui generis. Ова два уговора су по својој суштини практично истоветна, а регулисана су читавим низом закона о стамбеним односима, као и Законом о становању из 1992. године. Они представљају остатак социјалистичког поретка и данас се више не могу закључивати, али они и даље постоје у правном промету и судска пракса се и данас бави њима кроз бројне парнице које се поводом њих воде. Намера је била да се укаже на неке од најзначајнијих дилема које муче судове и странке у овим парницама, при чему овај текст не обухвата све врсте спорова који поводом њих могу да настану. Циљ је био да се да преглед најзначајнијих питања везаних за ове уговоре и да се евентуално одговори на могуће дилеме које у пракси искрсавају. Оно што поводом ових уговора свакако може да се закључи јесте то да закони којима су они регулисани представљају lex specialis у односу на општа правила облигационог права која се у вези са њима готово и не примењују.

Штампано и електронско издање

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Штампани и електронски часопис Пословни саветник представља издање са стручним ауторским текстовима из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама итд. Од рубрика у часопису издвајамо: – РАЧУНОВОДСТВО; – БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО; – ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ; – ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА; – КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ И ДРУГИХ ОБАВЕЗА; – ЦАРИНЕ; – ПРЕГЛЕД АКТУЕЛНИХ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА; – ОСТАЛО (новине у платном промету, актуелности у спровођењу царинских прописа, тумачења министарстава, друга актуелна питања). Штампани часопис излази из штампе месечно, на приближно 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. Електронска верзија часописа, са комплетном архивом чланака и свим бројевима часописа у ПДФ-формату, налази се на интернет адреси www.poslovnisavetnik.net. Претплатници добијају могућност да писано, путем мејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на имејл redakcija@ingpro.rs. Такође, претплатници и сами могу да предлажу теме које су важне за њихово пословање. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. Кривичног законика Законодавна решења, спорне ситуације и судска пракса која се односи на ово кривично дело предмет су анализе у овом тексту.

67 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

питању је изузетно карактеристично кривично дело, које је предвиђено у чл. 228. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16) под називом „Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића”, а припада глави ХХ у којој су кривична дела против привреде. Нужно је одмах указати на то шта опредељује карактеристичност наведеног кривичног дела. То су, прво, постојање грађанскоправних елемената, који опредељују биће кривичног дела, а ради се о средствима плаћања и обезбеђења; друго, управо наведена средства обезбеђења опредељују и бланкетни карактер тог кривичног дела. То значи да је у оптужном акту, као и у изреци пресуде којом се окривљени оглашава кривим због наведеног кривичног дела, нужно навођење бланкетних прописа који регулишу материју меница, чека, платних картица, акцептних налога, гаранција и др. Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића има два основна облика (став 1 и 2) и један квалификовани облик (став 3). Први основни облик, предвиђен у чл. 228. ст. 1. КЗ-а, гласи: „Ко користи дебитну платну

картицу за коју нема покрића или користи кредитну платну картицу за коју не обезбеђује покриће у уговореном року, па тиме себи или другом прибави противправну имовинску корист у износу који прелази десет хиљада динара, казниће се…”. Овај облик кривичног дела има заједничку карактеристику са другим основним обликом (чл. 228. ст. 2) и квалификованим обликом (чл. 228. ст. 3), а то је да се у суштини ради о једном облику преваре, али преваре у платном промету. Основни облик овог кривичног дела, предвиђен у чл. 228. ст. 1. КЗ-а, има нужне елементе: ● коришћење дебитне платне картице за коју нема покриће; ● коришћење кредитне платне картице за коју нема покриће у одређеном уговореном року; ● настале последице у виду прибављања за себе или другог противправне имовинске користи у износу који прелази десет хиљада динара. Предмет основног облика кривичног дела јесу: дебитна платна картица и кредитна платна картица. За наведене предмете кривичног дела, као и за предмете предвиђене у ст. 2. истог члана, нужно је консултовати бланкетне прописе који регулишу ту материју: Закон о чеку, Закон о меници, Закон о платном промету и друге прописе. Дебитна картица је исправа код које се рачун задужује када се и врши исплата.

КРИВИЧНО ПРАВО

Драган У. Калаба, заменик вишег јавног тужиоца у Чачку

КРИВИЧНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Кредитна картица је исправа чији ималац користи средства одређена лимитом (тзв. уговорени кредитни лимит), па у тренутку коришћења није нужно постојање новчаних средстава, али је нужно постојање у тренутку уговореног рока плаћања. Другим речима: коришћење ових картица је њихово стављање у оптицај као средства плаћања, а кривично дело постоји када учинилац користи дебитну картицу за коју нема покриће или користи кредитну платну картицу за коју не постоји покриће у уговореном року. Оваква „преварна поступања” морају имати за последицу прибављање противправне имовинске користи за себе или другог, а износ, као објективни елемент, мора да пређе 10.000,00 динара, при чему је крајња граница износ од 100.000,00 динара. Извршилац кривичног дела може бити свако лице које поседује дебитну платну картицу или кредитну платну картицу. Кривично дело може да се изврши са директним умишљајем, који у себи обухвата свест, прво, да се користи, односно стављају се у промет наведене врсте платних картица и друго, да дебитна платна картица нема покрића у моменту коришћења, а за кредитну платну картицу – да покриће неће постојати у уговореном року. Када је реч о покрићу, под којим се подразумевају новчана средства која учинилац има у банци, то даље значи да у погледу дебитне платне картице она морају постојати у моменту издавања – коришћења, а у погледу кредитне платне картице покриће у новцу не мора постојати у моменту њеног коришћења, али мора постојати у одређеном уговореном року. Други основни облик кривичног дела предвиђен је у чл. 228. ст. 2. КЗ-а и гласи: „Казном из става 1. овог члана казниће се и ко изда или стави у промет чек, меницу, акцептни налог, какву гаранцију или какво друго средство плаћања или обезбеђења плаћања, иако зна да за то нема покриће и тиме себи или другом прибави противправну имовинску корист у износу који прелази десет хиљада динара.” Елементи овог облика кривичног дела јесу: ● издавање чека, менице, акцептног налога, гаранције или каквог другог средства плаћања или обезбеђења плаћања,

● стављање у промет чека, менице и др., ● непостојање покрића, ● прибављање противправне имовинске користи за себе или другог. Од набројаних средстава плаћања или обезбеђења најважнији је чек као хартија од вредности. Употреба чека као средства плаћања одређена је Законом о чеку. Права функција чека јесте плаћање робе или услуга, а то значи да у моменту издавања или стављања у промет мора да има покриће у новчаним средствима. Другим речима: чекови по правилу морају да буду наплативи, а то је њихово издавање у границама покрића које постоји на рачун издаваоца. Издавање чека регулисано је Законом о чеку, при чему постоји више врста чекова. У сваком случају, чек је хартија од вредности којом издавалац чека (трасант) даје налог другом лицу (трасату) да трећем лицу које је именовано или доносиоцу (ремитенту) исплати одређени износ који издавалац чека има на рачуну у банци (трасанта). Чек без покрића је онај чек који је издат иако издавалац нема покриће на износ на који чек гласи. Стављање у промет чека јесте предаја чека ради исплате или преношење чека на другога (нпр. цесија, обична – класична предаја и друго). Иста је ситуација у погледу издавања или стављања у промет менице, акцептног налога, гаранција или каквог другог средства плаћања или обезбеђења плаћања. Лице издаје или ставља у промет меницу, чек и др., а зна да таква предузета радња нема новчаног покрића, што је обухваћено умишљајем учиниоца. Дакле, битно је да у моменту издавања чека или стављања у промет не постоји покриће. Такође постоји кривично дело ако учинилац има средства на рачуну, али су блокирана по неком правном основу, тј. нису слободна. Извршилац кривичног дела може бити свако лице, дело може да се изврши умишљајно, а поменути умишљај обухвата свест да нема покриће на чеку ... у моменту издавања или стављања у промет. То лице може бити како оно које је издало или ставило у промет ... тако и лице које је на било који други начин дошло до њих.

ст. 1. КЗ-а и однос са другим кривичним делима.

I Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 1. КЗ-а Случај 1. Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића може да изврши и овлашћено лице у предузећу када користи платну картицу предузећа.

(Пресуда Вишег суда у Београду, Кж 83/14 од 6. марта 2014)

Случај 2. Тиме што је окривљени лично потписао приступницу за чланство у „Д.”, у оквиру којег се налазе правила и услови коришћења платне картице, на та правила и услове је у целости пристао, па не може да се позива на кратак рок који му је од „Д.” остављен за обе збеђење покрића на рачуну. (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 4135/12 од 26. октобра 2012)

Случај 3. Радња кривичног дела издавање чека и коришћење платних картица без покрића састоји се у томе што се у једном периоду платна картица користи, али се касније у уговореном року не обезбеђује уговорено покриће, при чему је за постојање умишљаја довољно постојање свести да се у уговореном року неће

69 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Из образложења: Правилно је првостепени суд поступио када није прихватио одбрану окривљеног, који је негирао извршење кривичног дела наводећи да је у тренутку када је користио картицу фирме, фирма имала новац на рачуну, те да је рачун блокиран на основу дуга према лизинг кући, изводећи правилно закључак да је окривљени, као власник и директор предузећа, могао и био дужан да зна да је предузеће у наведеном периоду било у блокади, те да исти у платном промету, односно приликом плаћања роба и услуга није могао користити платну картицу зато што предузеће није имало покриће на текућем рачуну.

КРИВИЧНО ПРАВО

Предузетим радњама које су описане учинилац мора да прибави себи или другом противправну имовинску корист која прелази износ од десет хиљада динара. Тежи облик – квалификовани облик овог кривичног дела предвиђен је у чл. 228. ст. 3. и гласи: „Ако је делима из ст. 1. и 2. овог члана прибављена имовинска корист у износу који прелази сто хиљада динара, казниће се…”. Новчани износ остварене имовинске користи јесте управо квалификаторна околност, а она настаје када учинилац предузме било коју од алтернативно предвиђених радњи извршења у ст. 1. или 2. чл. 228. КЗ-а. Историјат наведеног кривичног дела је интересантан. Кривични законик Краљевине Југославије из 1929. не говори о издавању или стављању у промет менице, чека, већ их регулише само у делу прављења лажних или преиначењу правих. До ступања на снагу Кривичног законика (1. јануар 2006) ово кривично дело је било предвиђено у чл. 172. КЗЈ-а под називом „Кривично дело издавање чека без покрића”, које је имало класични основни облик (ст. 1), а ст. 2, 3. и 4. односили су се на прибављену имовинску корист у одређеном износу. Имајући у виду природу претходно поменутог кривичног дела, пронађене судске одлуке у вези са овим кривичним делом интересантне су управо због међусобне везе кривичноправних елемената кривичног дела и елемената привредноправних односа. Одлуке које су одабране, груписане су по областима: I Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 1. КЗ-а; II Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 2. КЗ-а; III Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. КЗ-а и институти општег дела КЗ-а; IV Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. КЗ-а и кривичнопроцесно право; V Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228.

обезбедити покриће за дуг који настане коришћењем картице. (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 216/14 од 20. марта 2014)

Случај 4. Умишљајно извршење кривичног дела издавање чека и коришћење платних картица без покрића постоји када окривљени зна да у моменту доспелости плаћања неће имати покриће за употребу кредитне картице, као и да ће на такав начин стећи противправну имовинску корист. Случај 5. Не може се сматрати да код окривљеног није постојала свест о забрањености дела када је, насупрот упозорењу да коришћење картице без обезбеђивања покрића у уговореном року представља кривично дело, картицу користио иако је знао да за настали трошак нема покрића.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 611/14 од 15. септембра 2014)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

КРИВИЧНО ПРАВО

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, К 750/14 од 15. јула 2014)

Случај 6. Окривљени, као власник и директор фирме, не може да оправда немогућност исплате дуговане суме незнањем да фирма није имала новчаних средстава на рачуну, с обзиром на то да је, као власник, дужан да зна да је рачун фирме у моменту плаћања у блокади. Из образложења: Правилно је првостепени суд поступио када није прихватио одбрану окривљеног у којој је негирао извршење кривичног дела наводећи да је, у тренутку када је користио картицу фирме, фирма имала новац на рачуну, те да је рачун блокиран на основу дуга према другом предузећу, изводећи правилан закључак да је окривљени, као власник предузећа, дужан да зна да је његово предузеће било у блокади, па при таквом стању ствари у платном промету није могао да користи платну картицу приликом плаћања робе и услуга. (Пресуда Вишег суда у Београду, Кж 83/14 од 6. марта 2014)

Случај 7. Пресудом првостепеног суда окривљени је, применом чл. 423. т. 2. ЗКП-а, ослобођен

оптужбе да је извршио кривично дело из чл. 228. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, а оштећени је упућен на парницу ради остварења имовинскоправног захтева. Пресудом другостепеног суда потврђена је пресуда првостепеног суда. Из образложења: Битан елемент бића кривичног дела које је окривљеном стављено на терет јесте постојање умишљаја на страни окривљеног, при чему је неопходно да умишљај обухвата свест о томе да за кредитну платну картицу неће бити обе збеђено покриће у уговореном року, а с обзиром на то да за исту то и није потребно у моменту коришћења. Правилно је првостепени суд нашао да је картица од стране окривљеног коришћена управо у периоду када је предузеће … доспело у блокаду, из које више није изашло, па имајући у виду податке о дужини коришћења картице, висину и обим промета преко исте, те чињеницу да су закључно са 14. септембром 2009. године, када је уплаћен износ од 171.000,00 динара, плаћена сва доспела потраживања на име претходног коришћења картице, не може да се створи недвосмислени закључак о свести окривљеног приликом коришћења картице у спорном периоду да за кредитну платну картицу неће бити обезбеђно покриће у уговореном року и воља да то учини, већ евентуално може да се укаже на недовољно домаћинско пословање и нерационално, површно, недовољно промишљено пословно поступање окривљеног, укључујући и несагледавање могућих ризика и правовремено спречавање истих, али се никако не може поистоветити са умишљајним противправним поступањем окривљеног, као што то правилно наводи првостепени суд. (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 1674/16 од 26. јануара 2017)

II Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 2. КЗ-а Случај 1. Датум издавања менице је битан елемент и меница ће се сматрати издатом оног момента

када послодавац који је меницу примио као средство обезбеђења плаћања на истој упише датум по овлашћењу издаваоца, тако да је потребно утврдити да ли меница у том моменту има покриће и какав је субјективни однос окривљеног према тој чињеници. (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 4200/11 од 17. октобра 2011)

Случај 2. Трасирана меница мора имати све састојке прописане одредбом чл. 1. Закона о меници у тренутку када је ремитент презентира трасату ради исплате меничне суме.

Случај 3. Меница која не садржи битне елементе прописане чл. 1. Закона о меници не може представљати предмет радње кривичног дела издавање и коришћење платних картица из чл. 228. ст. 2. КЗ-а. Из образложења: Према томе, у конкретном случају … издата је бланко меница која није имала све претходно наведене елементе, па тиме није

Случај 4. За оцену постојања умишљаја када је издата соло меница као средство обезбеђења плаћања, од значаја је и да ли је окривљени реално могао да очекује прилив средстава по основу доспелих потраживања од својих дужника, а не само да ли је у моменту предаје менице повериоцу имао средства на рачуну. (Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1184/14 од 23. септембра 2014)

Случај 5. Последица кривичног дела из чл. 228. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а јесте прибављање себи или другом противправне имовинске користи у износу који прелази сто хиљада динара, док је на субјективном плану потребно да учинилац зна да меница (или друго средство плаћања или обезбеђења) нема покрића. Из образложења: Пресудом првостепеног суда окривљени је оглашен кривим због кривичног дела из чл. 228. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а. Последица поменутог кривичног дела јесте прибављање себи или другом противправне имовинске користи која прелази сто хиљада динара, а нужно је да учинилац зна да меница нема покрића. Како је окривљени у својој одбрани навео да је од почетка оснивања предузећа … исто имало финансијских проблема, да није уплаћивао дневне пазаре и да предузеће никада није било ликвидно ни солвентно, као и да је

71 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 240/12 од 14. фебруара 2012)

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 5249/13 од 17. априла 2014)

КРИВИЧНО ПРАВО

Из образложења: Неосновано се у жалби браниоца окривљеног указује на то да писмено које је окривљени издао конкретном приликом нема својство менице сходно Закону о меници јер у тренутку издавања није имало све прописане састојке, с обзиром на то да је довољно да трасант приликом издавања меницу потпише, а ремитент је може доцније, а пре презентирања менице трасату ради исплате меничне суме испунити према постојећем споразуму између њега и трасанта. Наиме, у конкретном случају реч је о трасираној меници чији су битни састојци прописани одредбом чл. 1. Закона о меници, а околност да је приликом издавања меница била непотпуна (потписана од стране окривљеног као трасанта), као и да ју је ремитент, односно власник оштећеног предузећа, пре него што ју је презентирао трасату ради исплате меничне суме, испунио према постојећем споразуму између њега и окривљеног, потпуно је у складу са Законом, па су неосновани наводи жалбе окривљеног.

садржавала ни безусловни упут да се плати одређена сума новца и означење доспелости менице. Стога као таква не може бити предмет радње извршења овог кривичног дела, с обзиром на то да није подобна да служи као доказ чињенице која има значај за правне односе, у конкретном случају као писмене исправе, пошто не садржи све правно релевантне чињенице и не представља меницу јер нису испуњени сви битни подаци. Ово је од значаја јер се не може ценити постојање умишљаја који се односи на свест да у време доспећа (које на меници није назначено) неће имати покриће за новчане износе (који на меници нису одређени).

од предузећа … преузео компјутере у вредности око … и као гаранцију оставио меницу, то је правилан закључак првостепеног суда да је окривљени својим радњама остварио обележја предметног кривичног дела, имајући у виду да из његове одбране произлази да је у ствари знао да у тренутку издавања меница нема покриће, с обзиром на то да предузеће није било ликвидно и солвентно, а ипак је исту издао као средство обезбеђења плаћања.

КРИВИЧНО ПРАВО

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1410/14 од 2. октобра 2014)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај 6. Ако се радња извршења овог кривичног дела састоји у издавању менице као средства обезбеђења плаћања, нужно је да издавалац менице нема покриће за издату меницу у тренутку њеног доспећа на наплату, што значи да је на субјективном плану, осим умишљаја, потребно и знање да меница неће имати покриће у тренутку доспећа. (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 928/15 од 24. септембра 2015)

Случај 7. Бланко меница може да се сматра издатом тек оног момента када менични поверилац, сагласно споразуму са издаваоцем, на меници упише датум и тек у том моменту издавалац менице мора имати покриће на свом рачуну. (Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 1569/15 од 28. децембра 2015)

Случај 8. Преварна намера није елемент кривичног дела издавање чека и коришћење платних картица без покрића, већ умишљај окривљеног и његова свест о томе да издата меница нема покриће, односно да оно неће бити обе збеђено у уговореном року. (Пресуда Врховног касасционог суда, Кзз 884/16 од 7. септембра 2016)

Случај 9. На постављено питање да ли се сматра кривичним делом издавање менице од стране одговорног лица у привредном друштву које је у блокади, дат је одговор да, уколико одговорно лице у привредном друштву издаје меницу упркос чињеници да су привредном друштву блокирани рачуни, остварено је кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 2.

КЗ-а, што значи да привредно друштво коме је блокиран рачун нема покриће за издавање менице. (Апелациони суд у Крагујевцу – седница од 18. јануара 2011)

Случај 10. Кривично дело издавање чека без покрића може да се изврши и издавањем обрачунског чека (барирани чек), па су неосновани наводи жалбе браниоца окривљеног да се кривично дело издавање чека без покрића из чл. 172. КЗЈ-а односи само на чекове грађана. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 549/99 од 22. децембра 2000)

Случај 11. Радња извршења кривичног дела јесте издавање менице и меничног писма, а последица истог прибављање противправне користи за себе или другог у износу од 100.000,00 динара, па будући да обележје тог кривичног дела није „преварна намера”, она се не утврђује. (Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 2229/12 од 28. новембра 2012)

Случај 12. Не може се сматрати чеком без покрића онај чек који је издавалац као купац дао продавцу са одложним роком плаћања, а на коме издавалац није навео датум издавања, већ ће то учинити касније продавац. Пошто је датум издавања битан елемент чека, такав чек треба да се сматра издатим оног момента када је продавац по овлашћењу издаваоца на њему уписао датум и тада треба утврдити да ли издати чек у том моменту има покриће. (Пресуда Врховног суда Србије Кж 884/88).

Случај 13. Умишљај приликом кривичног дела издавање чека без покрића, између осталог, обухвата и свест да издати чек у моменту издавања нема покриће, па је за постојање овог кривичног дела без значаја околност да се учинилац надао да ће до подношења чека на исплату прибавити средства за његово покриће. (Пресуда Врховног суда Србије, Кж 870/89 од 1. октобра 1989)

III Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. КЗ-а и институти општег дела КЗ-а

(Пресуда Окружног суда у Београду, К 1277/78)

(18. Заједничка седница Савезног суда, републичких и покрајинских судова и Врховног војног суда у Сомбору 25. јуна 1981. г.)

Случај 3. Када једно лице изда више чекова без покрића, макар и у различитим банкама, па тако себи прибави противправну имовинску корист, онда тиме не врши више кривичних дела у стицају, већ само једно кривично дело издавање чека без покрића, ако је таквим поступањем себи прибавило противправну имовинску корист у износу од преко 100,00 динара. (Пресуда Окружног суда у Смедереву, К 77/81)

Случај 4. Суд не може окривљеном изрећи условну осуду за кривично дело за које је прописана казна затвора у трајању од једне до десет година, па и у односу на кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 3. у вези са ст. 2. КЗ-а. (Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 692/11 од 27. јуна 2012)

IV Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. КЗ-а и кривичнопроцесно право Случај 1. Правилно је првостепени суд окривљеног ослободио оптужбе да је извршио кривично дело издавање чека без покрића из чл. 172. ст. 2. у вези са ст. 1. ОКЗ-а, јер у ситуацији када је утврђено да окривљени има стални прилив месечних примања на свој текући рачун по основу радног односа, не постоји његова намера да себи прибави противправну имовинску корист, без обзира на то што у моменту издавања чека није имао покриће на свом рачуну. (Пресуда Окружног суда у Ужицу, Кж 18/08 од 28. фебруара 2008)

Случај 2. Када је окривљени издавао чекове у временском периоду од годину дана, а само повремено прелазио износ од 10.000,00 динара, не прибављајући противправну имовинску корист јер је наредном уплатом банци на свој текући рачун тај износ смањен испод 10.000,00 динара, правилан је закључак првостепеног суда да нема доказа да је окривљени умишљајно поступао и прибавио противправну имовинску корист. (Пресуда Окружног суда у Краљеву, Кж 335/07 од 29. августа 2007)

Случај 3. Уколико је суд правилно навео назив кривичног дела и члан којим је дело прописано, али је погрешно навео став тог члана, таква изрека није неразумљива, већ је противречна сама себи, а другостепени суд ће ценити да

73 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

Случај 2. Кад се у погледу квалификованих облика кривичних дела из чл. 172. КЗ-а СФРЈ примени конструкција продуженог кривичног дела, правна ознака дела одређује се према укупном износу противправне имовинске користи прибављене извршењем тог кривичног дела, без обзира на број оштећених.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 209/16 од 3. марта 2016)

КРИВИЧНО ПРАВО

Случај 1. Кад једно лице у релативно кратком времену изда више чекова без покрића, његове радње извршења морају се правно квалификовати по одговарајућем ставу чл. 172. КЗЈ-а, с обзиром на укупну противправну имовинску корист прибављену на основу тих чекова, јер је у таквом случају у питању једно кривично дело издавање чека без покрића које је извршено у континуираном трајању.

Случај 5. Приликом оцене блажег закона, када је окривљеном стављено на терет да је издао меницу без покрића пре почетка примене Кривичног законика, треба имати у виду да радња издавања и стављања у промет менице није била предвиђена као кривично дело по чл. 172. ОКЗ-а, којим је као кажњива радња било прописано само издавање чека без покрића.

ли та противречност онемогућава испитивање правилности и законитости пресуде и, сходно томе, да ли је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка.

КРИВИЧНО ПРАВО

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 5616/13 од 17. децембра 2013)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Случај 4. За постојање квалификованог облика кривичног дела издавање чека без покрића из чл. 172. КЗ-а СФРЈ није довољно да је издавалац чека без покрића подигао одређени износ новца или путем чека платио одређену робу или услугу, знајући при томе да чек нема покриће, већ код њега мора бити утврђен и умишљај у погледу прибављања противправне имовинске користи. Одсуство разлога о умишљају у односу на прибављање противправне имовинске користи у пресуди којом је оптужени оглашен кривим за кривично дело из чл. 172. ст. 3. у вези са ст. 1. и 2. КЗ-а СФРЈ представља битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 364. ст. 1. т. 11. ЗКП-а.

V Кривично дело издавање чека и коришћење платних картица без покрића из чл. 228. ст. 1. КЗ-а и однос са другим кривичним делима Случај 1. Одељење за борбу против високотехнолошког криминала надлежно је за поступак у којем се окривљеном ставља на терет да је, коришћењем платних картица на банкоматима, уносио нетачне податке ради изигравања рачунарског система, па се, имајући у виду чињенично стање у описаним радњама окривљеног, не стичу објективна обележја кривичног дела рачунарске преваре из чл. 301. ст. 1. КЗ-а, већ кривичног дела издавање чека и коришћење платне картице без покрића из чл. 228. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а. (Решење Апелационог суда у Београду, Кж 15/11 од 30. маја 2011)

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1255/81)

електронски часопис

ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ www.legeartis.rs Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси налази се на интернет страници www. legeartis.rs, ажурира се свакодневно и користи путем корисничког имена и лозинке. Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним областима или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту налази се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци се могу чувати у ПДФ формату, а могу и да се штампају и копирају. Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање, Ауторско право, Планирање и изградња и др. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Осврт на Закон о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи

Алжбета Марко, дипл. ек., с дугогодишњим радним искуством на пословима буџетског пословања, начелник за финансије у Општини Ковачица

Разлози за доношење Закона о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, број 47/2018) налазе се у потреби да се ускладе одредбе овог закона са законима који уређују поједина питања од значаја за рад и функционисање локалне самоуправе, и то са: Законом о удружењима („Сл. гласник РС”, бр. 51/09 и 99/11 – др. закон), Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 72/09 и 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12 и 43/13 – одлука УС), Законом о високом образовању („Сл. гласник РС”, број 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10 и 93/12), Законом о предшколском васпитању и образовању („Сл. гласник РС”, број 18/10), Законом о јавним путевима („Сл. гласник РС”, бр. 101/05, 123/07, 101/11 и 93/12), Законом о одбрани („Сл. гласник РС”, бр. 116/07, 88/09, 88/09 - др. закон и 104/09 - др. закон), Законом о ванредним ситуацијама („Сл. гласник РС”, бр. 111/09, 92/11 и 93/12), Законом

75 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

1. Који су разлози за доношење измене и допуна Закона о локалној самоуправи

о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11 и 93/12), Законом о уређењу судова („Сл. гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 - др. закон, 78/11 - др. закон и 101/11), Законом о пољопривредном земљишту („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 65/08 - др. закон и 41/09), Законом о јавним предузећима („Сл. гласник РС”, број 119/12), Законом о регионалном развоју („Сл. гласник РС”, бр. 51/09 и 30/10), Законом о заштити од пожара („Сл. гласник РС”, број 111/09) и Законом о ефикасном коришћењу енергије („Сл. гласник РС”, број 25/13). Овим законом проширен је круг питања која се уређују статутом као највишим правним актом јединице локалне самоуправе, и то нарочито: права и дужности јединице локалне самоуправе и начин њиховог остваривања; број одборника скупштине јединице локалне самоуправе; организација и рад органа и служби; одређивање органа овлашћеног за иницирање поступака пред Уставним односно Управним судом; начин управљања грађана пословима из надлежности јединице локалне самоуправе; услови за покретање грађанске иницијативе; спровођење обавезног поступка јавне расправе приликом припреме одређених општих аката (статут, буџет, стратешки план развоја и сл.); оснивање, начин избора органа и рад месне заједнице и других облика месне самоуправе; службена употреба језика националних мањина у складу са Законом и друга питања од значаја за јединицу локалне самоуправе.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

Изменама Закона тежи се унапређењу система локалне самоуправе, омогућавању боље међуопштинске сарадње и унапређењу механизма непосредног учешћа грађана у обављању послова локалне самоуправе, а такође и обезбеђењу учешћа јавности у припреми нацрта прописа органа локалне самоуправе.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Изменама и допунама Закона такође је предложено да јединица локалне самоуправе у оквиру својих надлежности, преко својих органа прати и учествује у процесу европских интеграција Републике Србије, у складу са Законом и спољном политиком Републике Србије. Део измена је у функцији отклањања недостатака у важећем тексту Закона о локалној самоуправи, који се односе на: 1. сазивање седница скупштине општине/ града, 2. предуслове за успешно вршење дужности одборника, 3. положај помоћника председника општине/ града и 4. положај заменика председника скупштине општине/града. Треба напоменути да се изменама и допунама Закона отклањају уочени недостаци у практичној примени важећег Закона о локалној самоуправи у области рада и функционисања месних заједница. Бројни проблеми и конфликти у раду органа месних заједница доводили су до њихове неефикасности. Битна измена у Закону односи се на сам приступ, односно концепт утврђивања надлежности општине/града, тако што се више не набрајају послови које општина/град обавља у складу са Уставом и Законом, већ се наводе области у којима општина/град има надлежности на основу посебних секторских закона, укључујући и послове утврђене статутом, а предвиђа се и да ће јединствени регистар послова у надлежности општина успоставити министарство надлежно за локалну самоуправу у року од годину дана од дана ступања на снагу предложених решења. Важећим законом су утврђени послови из надлежности општине/града, али нису регулисани, већ је то углавном препуштено секторским законима који на целовит начин уређују одређене области. Изменама и допунама подржан је развој и примена информационих технологија у области локалне самоуправе, и то почевши од формирања различитих база података, успостављања јединственог система комуникације између државних органа, органа аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и ималаца јавних овлашћења на читавој

територији до увођења електронског пословања, што постепено доводи до промене у односу локалне самоуправе према грађанима и свима онима на које се односи рад локалне самоуправе, и то кроз већу ефикасност у раду јер се скраћује време прикупљања, преноса и анализе информација и података, обезбеђује тачност података, премошћује физичка удаљеност субјеката који комуницирају, остварују уштеде како у времену тако и у погледу издатака за текући рад органа, елиминише непотребни бирократизам у раду и постиже отвореност рада локалне самоуправе. Сматрајући да разни облици међуопштинске сарадње представљају један од кључних праваца развоја јединица локалне самоуправе, изменама се детаљније регулишу облици међуопштинске сарадње, као и обавезни елементи ових споразума. На крају треба истаћи и то да је предвиђено да министар надлежан за локалну самоуправу пропише начин вођења и ажурирања јединственог регистра послова у надлежности општина у року од 180 дана од ступања на снагу Закона.

2. Ближа појашњења појединих правних решења У првом реду, у члану 1. овог закона изменама се врши језичко појашњење текста Закона, а у члану 2. дефинисано је и шта се статутом уређује. То су нарочито: 1. права и дужности јединице локалне самоуправе и начин њиховог остваривања, 2. број одборника скупштине јединице локалне самоуправе, 3. организација и рад органа и служби, 4. одређивање органа овлашћеног за иницирање поступака пред Уставним односно Управним судом, 5. начин управљања грађана пословима из надлежности јединице локалне самоуправе, 6. услови за покретање грађанске иницијативе, 7. спровођење обавезног поступка јавне расправе приликом припреме одређених општих аката (статут, буџет, стратешки план развоја, утврђивања стопе изворних прихода и сл.),

77 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

наводе области у којима општина/град има надлежности на основу посебних секторских закона, укључујући и послове утврђене статутом. Наиме, важећим законом су утврђени послови из надлежности општине/града, али нису регулисани, већ је то углавном препуштено секторским законима који на целовит начин уређују одређене области. Успостављањем јединственог пописа послова, као евиденције послова у надлежности јединица локалне самоуправе, омогућава се ажурно сагледавање врсте и структуре послова из надлежности јединица локалне самоуправе на једном месту, што ће бити од значаја за квалитетније спровођење надзора над њиховим радом и сагледавање потребних капацитета за обављање тих послова, као и потребних финансијских средстава за њихово извршавање. Допуном у члану 5. Закона уводи се обавеза органа и служби општине да пружају податке и информације значајне за обављање одборничке дужности, као и утврђивање одговорних лица за благовремено достављање обавештења, тражених података, списа или упутстава потребних за квалитетан рад одборника. У претходном периоду примене Закона указала се потреба да се уреди ово питање јер је благовремено и потпуно информисање одборника предуслов њиховог квалитетног учешћа у раду скупштине општине/града. Изменама у члану 6. и 7. Закона врши се усклађивање са Законом о планирању и изградњи у области која се односи на грађевинско земљиште, као и доношење просторних и урбанистичких планова и програма уређивања грађевинског земљишта. Допуна се односи на прецизирање надлежности скупштине јединице локалне самоуправе да бира и разрешава локалног омбудсмана. Измена у члану 8. онемогућава злоупотребу овлашћења председника скупштине да закаже седницу у непримерено кратком року, који онемогућава припрему и присутност одборника. Исто тако, обавезује се подносилац захтева за сазивање седнице по хитном поступку да образложи разлоге хитности, као и да образложи последице које би настале несазивањем седнице у кратком року.

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

8. оснивање, начин избора органа и рад месне заједнице и других облика месне самоуправе, 9. службена употреба језика националних мањина у складу са Законом и 10. друга питања од значаја за јединицу локалне самоуправе. Измена се односи на проширење круга питања која се уређују статутом, за која се, кроз практичну примену важећег закона, показало потребним да се утврде у овом општем акту, као и оних питања која произлазе из самог закона. Посебно су значајне измене које се односе на спровођење поступака јавне расправе за доношење најзначајнијих општих аката, као и на проширење круга овлашћених предлагача за спровођење јавне расправе. Одредба о спровођењу поступка јавне расправе за планирање инвестиција у одлуци о буџету примењиваће се почев од припреме одлуке о буџету за 2019. годину (члан 40). Овим Законом о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи мењају се одредбе члана 13. став 5. Закона, чиме се врши терминолошко усклађивање са одредбама Закона о удружењима. Такође, новим ставом 6. члана 13. уређује се могућност јединице локалне самоуправе да преко својих органа прати процес европских интеграција Републике Србије и развија административне капацитете у складу са Законом и утврђеном политиком Републике Србије, при чему ће се поменути послови обављати у оквиру већ утврђених послова и обављаће их постојећи запослени. То значи да за обављање ових послова није предвиђено додатно запошљавање. Ова одредба ствара услове за адекватније информисање јединица локалне самоуправе о променама које се планирају као последица европских интеграција Републике Србије. Чланом 4. измена и допуна Закона о локалној самоуправи, односно променом члана 20. Закона о локалној самоуправи уведене су надлежности општине које су усклађене са Уставом и Законом. Битна измена у Закону односи се на сам приступ, односно концепт утврђивања надлежности општине/града, тако што се не набрајају послови које општина/град обавља у складу са Уставом и Законом, већ се

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Изменом у 9. члану (који се односи на измену у члану 36. став 3. Закона) даје се могућност да се број радних тела, избор, права и дужности председника и чланова радних тела утврде пословником о раду скупштине, уместо статутом, из разлога рационалности и ефикасности у раду тих тела, као и саме скупштине, посебно имајући у виду бржу процедуру за измену (и допуну) пословника у односу на начин и поступак измене или допуне статута. Такође, у циљу повећања учешћа јавности у раду скупштине, радно тело може организовати јавно слушање о предлозима прописа и одлука које доноси скупштина. Решењем из члана 10. утврђује се радноправни статус заменика председника скупштине, тј. утврђује се под којим условима ово лице може бити на сталном раду у општини. Уважавајући потребу да се број функција које се обављају по основу сталног рада у јединицама локалне самоуправе ограничи услед већ ограничених финансијских средстава за те потребе, ипак је потребно створити изузетак који ће омогућити да одређене функције у јединицама локалне самоуправе обављају лица на сталном раду којима мирују права из радног односа због избора на функцију. Изменама у члановима 11, 17. и 18. Закона врши се усклађивање са одредбама Закона о високом образовању у делу који се односи на стручне и академске називе. За начелника општинске управе и начелника управе за поједине области предвиђа се, поред одговарајуће стручне спреме, и положен државни стручни испит за рад у органима државне управе, у складу са законом којим се уређује радноправни положај службеника у јединицама локалне самоуправе. Допуном члана 12, која се односи на избор председника општине, заменика председника општине и чланове општинског већа, отклониле су се нејасноће (које су евидентне у појединим јединицама локалне самоуправе) у вези са начином гласања о кандидатима за наведене функције у поступку њиховог избора. Поред тога, да би се обезбедила сразмерност у броју функција у јединицама локалне самоуправе, допуна се односи и на одређивање критеријума за утврђивање броја чланова општинског већа, полазећи од броја становника

према последњем спроведеном попису становништва (члан 40). Надаље, допуном из члана 13, кроз нове т. 5а) и 5б), као и тачку 8), утврђена су додатна права и дужности општинског већа, која се односе на праћење, координацију рада и извештавање о раду јавних предузећа којима је општина/град оснивач. Исто тако, општинско веће, поред децидирано набројаних послова, врши и друге послове у складу са Законом, тј. другим посебним (секторским) законима из одређене области, што је потреба на коју указује досадашња пракса. Уз члан 14. усклађује се примена минималног рока за сазивање седнице скупштине, која је предложена у члану 8. овог закона, у ситуацији подношења предлога за разрешење председника општине. Према члану 15. Закона, важећим законом је уређено питање престанка мандата председника општине разрешењем, као и последице разрешења, док се оставка председника општине (као основ за престанак мандата), као и поступање по истој, не помињу. Предложеном допуном предвиђа се поступање председника скупштине у ситуацији када председник општине поднесе оставку на ту функцију, што важи и за градоначелника. Чланом 16. прецизирана је надлежност општинске управе тако што иста обавља стручне и административно-техничке послове за потребе скупштине општине, председника општине и општинског већа, што је у функцији рационализације, па и економичности у обављању послова. Чланом 19. отклања се стање дуалитета у досадашњем положају начелника општинске управе. Наиме, начелника општинске управе поставља веће које и врши надзор над радом општинске управе, па с тим у вези не постоји однос одговорности начелника управе према скупштини. Члановима 20. и 40. помоћници председника општине постављају се у кабинету председника општине најдуже док траје дужност председника или док их он не разреши, што представља усклађивање са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. Да би се обезбедила сразмерност у броју функција у

79 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

броја бирача за доношење одлуке путем референдума, док се чланом 25. регулише круг овлашћених предлагача за оснивање месне заједнице или другог облика месне самоуправе, уз значајно дефинисање улоге грађана у овом поступку. Чланом 26. побољшава се положај месне самоуправе и рад њених органа. Проширењем овлашћења општине у погледу доношења одлука о избору савета месне заједнице решава се највећи број досадашњих проблема везаних за изборе за органе месних заједница, чиме се омогућава ефикаснији рад месних заједница. Такође, уређују се основни принципи избора за савет месне заједнице и начина избора председника савета месне заједнице, као и основни делокруг рада савета. Изменама и допунама Закона прецизира се обавеза надлежног органа општине/града да се изјасни – да сагласност на финансијски план месне заједнице како би постојао акт који утврђује износ средстава намењених месним заједницама, који треба да буде узет у обзир у складу са одлуком о буџету (члан 27), док се чланом 28, правом надзора над законитошћу рада и аката месне заједнице, решава један од проблема који до сада није био уређен, као и предлагање предузимања адекватних мера у циљу обезбеђивања законитости у раду месне самоуправе. У оквиру члана 29. прописана су нова решења која се односе на обезбеђивање законитости у раду месне заједнице, која подразумевају и уређење поступка утврђивања сагласности општег акта месне заједнице са статутом или другим општим актом општине, као и предузимање одређених мера у поступку финансијске контроле рада месне заједнице. Исто тако, прописано је и законско регулисање основа и поступака за распуштање савета месне заједнице како би се избегла могућност политичке злоупотребе овакве ситуације. Уређивања питања која се односе на избор и основ за распуштање савета месне заједнице нема за последицу обавезу за додатно запошљавање, а тиме ни додатне финансијске обавезе. Допуном у члану 30. указује се на потребу и обавезу да општина/град пружа помоћ месним заједницама у обављању стручних

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

јединицама локалне самоуправе, допуна се односи на одређивање критеријума за утврђивање броја помоћника председника општине, полазећи од броја становника према последњем спроведеном попису становништва. У члану 40. предвиђено је да се одредбе о праву председника општине да поставља помоћнике примењују након спроведених наредних избора за одборнике скупштине јединице локалне самоуправе, одржаних после ступања на снагу овог закона. Такође, у члану 40. је прописано да се одредбе овог закона које се односе на број чланова општинског већа, примењују након спроведених избора за одборнике скупштине јединице локалне самоуправе, одржаних након ступања на снагу овог закона. У члану 21. утврђује се да општинско веће, као орган који врши надзор над радом општинске управе, доноси акт о унутрашњем уређењу и систематизацији општинске управе, служби и организација, који обједињује начелник управе. Ова одредба представља усклађивање са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. Изменом у члану 22. и за градове се усклађује предложена промена броја помоћника градоначелника, како је то учињено и за помоћнике председника општине, у складу са бројем становника према последњем спроведеном попису становништва. Чланом 23. отклања се могућа неизвесност у погледу успеха покретања грађанске иницијативе и јачања улоге грађана, јер је постојала пракса у неким јединицама локалне самоуправе да се статутима утврђивао непримерено висок проценат, који је био и до 25% бирача. Такође, уређује се питање учешћа грађана у јавној расправи подношењем (квалификованог) предлога за спровођење јавне расправе о питањима из надлежности органа општине, у складу са прописима који уређују грађанску иницијативу, с тим да је надлежни орган општине дужан да на интернет презентацији општине, односно на други примерен начин обавести јавност да је отпочео рад на припреми прописа које доноси скупштина. У члану 24. отклања се досадашња непрецизност у погледу утврђивања потребног

УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

административних, финансијских, материјалних и техничких послова, док се допунама у члану 31. побољшава положај странака у поступку, с обзиром на то да је орган јединице локалне самоуправе који води поступак дужан да по службеној дужности врши увид, прибавља и обрађује податке или документа из евиденција односно регистара које, у складу са посебним прописима, воде државни органи, органи територијалне аутономије, јединица локалне самоуправе и други имаоци јавних овлашћења. Члановима 32. и 38, изменама одредаба члана 83. став 2. и члана 98. став 11. Закона извршено је усклађивање са одредбама Закона о уређењу судова у делу који се односи на нову организацију судова. У члану 98, у делу којим је регулисано питање оснивања савета за међунационалне односе, прописано је да за члана савета за међунационалне односе не може бити изабран одборник у скупштини јединице локалне самоуправе. Исто тако, прописана је допуна важеће регулативе у вези са саставом савета за међунационалне односе, у делу који се односи на представнике српског народа у савету (предлагање), као и на сам рад савета (подношење извештаја скупштини о раду). У члану 34. су прописаним допунама ближе разрађени облици међуопштинске сарадње у циљу стварања услова за бржи економски развој општина и рационалнијег или стручнијег обављања појединих послова из изворних надлежности општине или града. Заједничко обављање комуналних делатности врши се у складу са законом који уређује ову област. Уз члан 35, изменама и допунама у новом члану (88а, 88б, 88в, 88г и 88д) утврђени су обавезни елементи споразума о сарадњи који обезбеђују стабилност у обављању тих послова и правну сигурност. Поред тога, уведена је и обавезна евиденција о претходно закљученим споразумима о међуопштинској сарадњи. Прописано је да споразум о сарадњи треба да обухвата заједничко обављање изворних, али и поверених послова, у складу са Законом о државној управи и уредбом Владе која регулише услове и начин обављања поверених послова. Евиденција о споразумима о сарадњи је значајна како за изворне послове у којима

су јединице локалне самоуправе самосталне у закључивању ових споразума, без претходне сагласности државних органа, тако и за обављање поверених послова, како би се на јасан начин обезбедила документација о спровођењу претходно дате сагласности органа државне управе. У циљу решавања проблема до којих долази због немогућности појединих јединица локалне самоуправе, нарочито оних мањих, да обезбеде адекватне административне и друге капацитете неопходне за обављање неких од поверених послова, који су такве природе да их је потребно обављати на нивоу јединица локалне самоуправе, решењем је прописано да се омогућује да две или више јединица локалне самоуправе иницирају оснивање заједничког органа или друго адекватно решење којим би се обезбедило несметано заједничко обављање послова. О иницијативи би се изјаснило министарство надлежно за локалну самоуправу и министарство у чију област спада одговорност за извршавање поверених послова. Сама реализација облика овакве сарадње одвијаће се у складу са посебном уредбом Владе којом би се ближе регулисао начин односно начини у оквиру којих је таква сарадња изводљива. Поред овакве сарадње на иницијативу јединица локалне самоуправе, такву би сарадњу требало омогућити и на предлог органа државне управе који врше надзор над обављањем поверених послова. Прописано је и уређивање питања избора и разрешења руководилаца заједничких органа, установа, предузећа или других организација, као и питање остваривања права запослених у овим организационим облицима. Финансирање рада ових организационих облика је заједничко и сразмерно од стране свих оснивача. Прописаном допуном остварена је и могућност да једна јединица локалне самоуправе повери обављање послова из изворне надлежности другој јединици локалне самоуправе и да на име обављања тих послова финансира рад органа друге јединице локалне самоуправе, сразмерно обиму тих послова. Осим тога, уређено је и питање престанка примене споразума о сарадњи на захтев једне јединице локалне самоуправе.

Чланом 41. у оквиру прелазних и завршних одредаба предвиђен је рок од девет месеци за усклађивање статута и других општих аката јединица локалне самоуправе са овим законом, што представља оптималан рок. Прописано је, такође, да се предлози статута достављају министарству надлежном за локалну самоуправу ради прибављања мишљења, а чланом 42. утврђује се ступање на снагу Закона.

Кратак резиме претходно изнетог Измене и допуне постојећег Закона о локалној самоуправи омогућују да се боље примене институти непосредне демократије и да се грађани више укључе у доношење одлука које су важне за њихове заједнице. Овим променама прописано је обавезно консултовање грађана у погледу креирања

81 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

3. Краћи осврт на прелазне и завршне одредбе Закона

буџета локалних самоуправа у области инвестиција. Неке општине и градови у Србији то већ раде, али интенција је да то постане обавеза свих локалних самоуправа. Прописаним допунама којима се утврђују додатна права и дужности општинског већа, као што су праћење реализације програма пословања и координација рада јавних предузећа чији је општина оснивач, подношење тромесечног извештаја о раду скупштине општине и други послови у складу са Законом, појачана је контрола над радом јавних предузећа од стране оснивача. Изменама и допунама Закона унапређено је и функционисање месних заједница и њихов однос са јединицама локалне самоуправе, али се промена састоји и у начину приказивања надлежности јединице локалне самоуправе, рада локалне скупштине, општинског већа и општинске управе. Циљ измена и допуна Закона је и да се унапреди процес консултација са заинтересованом јавношћу у најранијим фазама припреме прописа. С обзиром на то да се претходним текстом Закона уређује питање престанка мандата председника општине разрешењем, као и последице разрешења, док се оставка председника општине (као основ за престанак мандата) и поступање по њој не помињу, прописана је допуна којом се прописује да о поднетој оставци председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа, председник скупштине општине обавештава одборнике на почетку прве наредне седнице скупштине општине. Усвојеним законом прописана је и измена којом се проширује надлежност општинске управе тако што ће иста моћи да обавља и стручне и административно-техничке послове за потребе скупштине општине, председника општине и општинског већа. У оквиру самосталног члана Закона прописана је обавеза јединица локалне самоуправе да ускладе своје статуте и друге опште акте са предложеним решењима у року од годину дана од ступања на снагу Закона, а да скупштине јединица локалне самоуправе доставе предлог статута министарству надлежном за локалну самоуправу, ради прибављања

УНАКРСНИ ПОГЛЕД

У члану 36. изменом се проширује Законом утврђена надлежност скупштине јединице локалне самоуправе, у оквиру које спада и додељивање звања „почасни грађанин” особи од посебног значаја за општину. Такође, прописана је обавеза јединице локалне самоуправе на чијем подручју је у службеној употреби језик националне мањине, да, у поступку промене назива улица, тргова, градских четврти, заселака и других делова насељених места, прибави и мишљење савета за међунационалне односе. Измена у члану 37. урађена је на основу указивања Заштитника грађана да је неопходно терминолошки направити разлику у односу на остале заштитнике грађана у јединицама локалне самоуправе, јер они нису исти орган нити постоји међусобан хијерархијски однос. Такође је прописано да се експлицитно наведе да локални омбудсман своје послове обавља самостално и независно. У члану 39. прописано је да ће јединствени попис послова из члана 4. овог закона министарство надлежно за локалну самоуправу успоставити у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

КАЛЕНДАР ВАЖЕЊА ПРАВНИХ АКАТА LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

мишљења, најкасније девет месеци од сту пања на снагу Закона. При томе је министар ство надлежно за локалну самоуправу дужно да у року од 30 дана од пријема предлога ста тута да мишљење о усклађености статута са прописаним решењима из Закона, а ако се на длежно министарство не изјасни у предвиђе ном року, сматраће се да је дато позитивно мишљење.

Дакле, јасно је да Закон о изменама и до пунама Закона о локалној самоуправи пре дложеним правним решењима унапређује систем локалне самоуправе, омогућује бољу међуопштинску сарадњу и унапређује механи зме непосредног учешћа грађана у обављању послова локалне самоуправе, а такође обе збеђује и учешће јавности у припреми нацрта прописа органа локалне самоуправе.

Kaлендар важења правних аката Прописи који одложено престају да важе или чија одложена примена почиње у наредном периоду

Закон о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину, обја вљен у „Службеном гласнику РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018, ступио је на снагу 16. 6. 2018. године

●

– примењује се од 17. 9. 2018. године.

Закон о заштити потрошача, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 62/2014, 6/2016 – други закон, 44/2018 – други закон

●

– 17. 9. 2018. године престају да важе одредбе члана 29. ст. 9. и 10. и члана 37. став 2. ● Закон о изменама и допунама Закона о привредним друштвима, објављен у „Слу жбеном гласнику РС”, бр. 44/2018 од 8. 6. 2018, ступио је на снагу 9. 6. 2018. године

– одредбе чл. од 1. до 26, од 28. до 78, од 81. до 118, од 121. до 128, од 130. до 149, од 152. до 158, као и члана 160. овог закона, примењују се од 1. 10. 2018. године. ● Закон о потврђивању Додатног протокола Европској повељи о локалној самоуправи о праву да се учествује у пословима локалних власти, објављен у „Службеном гла снику РС – Међународни уговори”, бр. 8/2018 од 18. 6. 2018. године

– ступа на снагу 1. 10. 2018. године.

Правилник о изгледу печата забране уласка и начину уношења забране уласка у страну путну исправу, објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 57/2018 од 25. 7. 2018, ступио је на снагу 2. 8. 2018. године

●

– примењује се од 3. 10. 2018. године.

Имате питање? Имамо одговор! У овој рубрици дајемо одговоре на нека од питања која сте упутили нашем часопису. Подсећамо да право на постављање питања и добијање одговора имају искључиво претплатници на наш часопис. РАДНО ПРАВО

П: Да ли особи ангажованој по уговору о привременим и повременим пословима која је у другом стању можемо да откажемо уговор јер не постоји потреба за обављањем послова?

П: Да ли може да се уведе прерасподела радног времена за ангажоване ван радног односа по уговору о привременим и повременим пословима? О: Прерасподела радног времена обично се везује за запосленог, али са становишта одредбе члана 57. став 1. Закона о раду, по којој послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима, сматрамо да тај законски став може да се односи и на обављање повремених и привремених послова унутар дозвољеног рока за обављање ових послова.

Годишњи одмор П: У случају када запослено лице ради код три послодавца, и то 15% радног времена у јавном предузећу, 55% радног времена у образовној установи и 30% у другој образовној установи,

О: Запослени код свих послодаваца остварује пуно радно време и има право на пун годишњи одмор, а послодавци треба да се договоре да га користи истовремено код сваког од послодаваца, као и што треба да се договоре ко ће издати решење, при чему то обично чини онај код кога запослени ради са више часова рада.

Отказ уговора о раду П: Како да поступи послодавац када запослени отвори боловање дан након што му је у службеним просторијама уручен анекс уговора о раду, са писменим обавештењем које садржи разлоге за понуђени анекс уговора, уз остављени рок од 8 дана за изјашњење? Уколико се запослени не изјасни у остављеном року, да ли послодавац продужава рок за изјашњење запосленог до закључења боловања или може да откаже уговор о раду запосленом ако он не испоштује рок за изјашњење? О: Ако је уредно доставио обавештење и анекс запосленом и има доказ за то, послодавац има право да откаже уговор о раду, у складу са Законом о раду, ако се запослени не изјасни у остављеном року. Нема потребе продужавати рок за одговор нити боловање штити запосленог од отказа. Отварање боловања није разлог за продужавање рокова за изјашњавање запосленог на анекс уговора о раду. Без обзира на отворено

83 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

О: Постоји таква могућност јер се ради о пословима ван радног односа, док се посебна заштита од отказа уговора о раду односи само на породиље у радном односу.

ко од послодаваца је дужан да донесе решење за годишњи одмор запосленом и колико дана годишњег одмора следује запосленом?

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

Уговор о привременим и повременим пословима

боловање, послодавац поступа у складу са чл. 172. Закона о раду.

вишкова до септембра следеће године, у складу са чланом 153. ЗОСОВ-а?

Увећање плате

О: Запослени домар школе за чијим је радом у потпуности престала потреба и као нераспоређени запослени остварује право на преузимање са листе предвиђено чланом 153. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017). Запослени остварује право на накнаду плате у висини од 65% плате коју је примио за месец који претходи месецу у коме је остао нераспоређен до преузимања са листе, а најкасније до 15. септембра наредне школске године. У случају да не буде преузет са листе до 15. септембра наредне школске године, престаје му радни однос и остварује право на отпремнину у складу са законом.

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

П: Да ли постоје посебни услови, тј. нека ограничења приликом исплата стимулације запосленима у јавном сектору (установама културе) и да ли по овом питању треба да се донесе неки општи акт?

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

О: Сагласно члану 37. ПКУ-а за установе културе, општим актом код послодавца може да се уговори, односно пропише могућност увећања плате до 30% из остварених прихода који нису јавни приходи у смислу закона којим се уређују јавни приходи и расходи (сопствени приходи установе), у складу са законом. Критеријуми за ово увећање плате јесу: 1) квалитет обављеног посла; 2) благовременост обављеног посла; 3) обим извршеног посла; 4) други критеријуми утврђени општим актом код послодавца. Саставни део одлуке о увећању плате из сопствених прихода јесте и образложење испуњености критеријума предвиђених овим чланом.

Право на пензију П: Да ли запослени који је са послодавцем закључио споразум о наставку радног односа после навршених 65 година живота и 15 година стажа осигурања, може да оствари истовремено и право на пензију? О: За време док пензионисано лице (старосни пензионер) ради и прима зараду, истовремено му се исплаћује и пензија, јер је то његово законом стечено право, па би укидање права на пензију било противуставно. ОБРАЗОВАЊЕ

Запослени за чијим је радом престала потреба П: Да ли запослени на радном месту домара школе, који је стекао статус радника за којим је у потпуности престала потреба, након извршеног бодовања остварује право на зараду од 65% и стављање на листу технолошких

Неплаћено одсуство П: Да ли директор предшколске установе може да одобри неплаћено одсуство запосленом на период од једне године дана на основу писаног захтева запосленог? О: Неплаћено одсуство у предшколској установи одобрава се у случајевима предвиђеним ПКУ-ом за предшколске установе и општим актом школе. С обзиром на то да се ради о дужем одсуству, треба видети да ли за конкретан разлог за одсуство постоји основ у ПКУ-у (члан 30), односно да ли је основ предвиђен у колективном уговору код послодавца, односно у правилнику о раду и да ли то одсуство ремети процес рада. Корисно је прибавити и мишљење синдиката и са свих тих аспеката размотрити захтев, који обавезно мора да буде у писменом облику. ПРИВРЕДНО ПРАВО П: С обзиром на то да је преминуо оснивач фирме са 100% власништвом, знамо да се оснивачки удели наслеђују. Међутим, шта се дешава у међувремену, тј. да ли друштво може да функционише нормално док се не заврши оставински поступак, с обзиром на то да је друго лице директор, а нећемо доносити оснивачке одлуке?

О: Сматра се да су наследници наследили оставиоца и постали власници над уделом у тренутку смрти оставиоца, без обзира на то што се заоставштина расправља накнадно. Дакле, у конкретном случају је до тренутка смрти оставиоца скупштину друштва чинио оставилац, а од тренутка смрти скупштину чине наследници. Самим тим, уколико није смењен одлуком скупштине, директор друштва може да настави да обавља функцију директора и да доноси одлуке које су у надлежности директора.

Набавка услуга поште П: Да ли је набавка услуга поште (универзалних поштанских услуга) изузета од примене Закона о јавним набавкама?

П: Подизвођач је у 10 партија извршио рачунске грешке, које је наручилац отклонио тако да и менично овлашћење не гласи на исправан износ. Да ли је такво менично овлашћење разлог да понуда буде неприхватљива и сме ли се износ исправљати? О: Непоклапање висине меничног овлашћења након исправљање рачунске грешке није разлог одбијања понуде.

Технички капацитети

П: У погледу техничког капацитета захтевано возило на дан отварања није регистровано. Да ли је тиме испуњен услов за учешће? О: Ако је конкурсном тражено да је возило регистровано на дан отварања, онда нерегистровано возило не би испуњавало тражени услов.

Понуда са подизвођачем

Кадровски капацитети

П: Када у отвореном поступку ЈН понуђач наступа са подизвођачем, да ли приликом јавног отварања понуда то мора да буде унето у записник?

П: Када је у питању закључивање уговора о допунском раду, да ли мора да се докаже радни однос са пуним радним временом и да ли уз уговор мора да буде достављена и пријава на осигурање?

О: Када у отвореном поступку ЈН понуђач наступа са подизвођачем, приликом јавног отварања понуда то мора да буде унето у записник. П: Како додатне услове испуњавају и подизвођач и понуђач, да ли све кадрове може да понуди подизвођач ако он испуњава 20,30% предмета ЈН? Шта ако у понуди није наведен предмет набавке који ће подизвођач извршавати?

О: Приликом достављања уговора о допунском раду не мора да се доказује радни однос са пуним радним временом, а пријава на осигурање мора да се достави ако је тражена конкурсном документацијом.

Обавезни услови П: Да ли предузетници уписани у АПР као обавезан услов достављају уверење да нису

LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

О: Према Закону о поштанским услугама, универзалне поштанске услуге деле се на резервисане и нерезервисане. На резервисане универзалне поштанске услуге не примењују се одредбе Закона о јавним набавкама сагласно члану 7. став 1. тачка 1. овог закона, јер су ове услуге поверене ЈП „Пошта Србије” (нпр. уручење писмена у судском, управном, прекршајном поступку и сл.). На све остале поштанске услуге примењују се одредбе ЗЈН-а.

Менично овлашћење

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

О: Испуњеност додатних услова у поступку јавне набавке по правилу доказује понуђач. Наручилац у конкурсној документацији може да постави могућност да одређени услови могу да се доказују од стране подизвођача (ретко ко то ради) или да се захтева испуњење посебних услова за подизвођаче (још ређе се то тражи). У понуди мора да буде наведен предмет набавке који ће подизвођач извршавати.

осуђивани из Вишег суда у Београду – посебно одељење или само из МУП-а? О: Предузетник уписан у АПР као доказ испуњености обавезног услова из члана 75. став 1. тачка 2) ЗЈН-а доставља само уверење да није осуђиван из МУП-а. УПИС У КАТАСТАР

ПОРТАЛ ЧИТАЛАЦА

П: У Катастру је поднет захтев за упис права државине на стану и поднета је потребна

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

документација. По захтеву још није поступљено, а подносилац је у међувремену преминуо. Да ли да се сачека да се донесе решење о укњижби, које ће се касније приложити у оставинској расправи, или се овај поступак укњижбе за сада мора прекинути, док се не донесе оставинско решење? О: Поступак би по правилу требало да се прекине по сили закона, да би се после оставинске расправе окончао поступак укњижбе на наследнике.

ИНГ-ПРО САВЕТОВАЊА ИНГ-ПРО организује скупове, саветовања, семинаре и обуке с правном и финансијском тематиком, представљајући прописе који су не само актуелни већ су и у најширој примени у оквиру законодавства Републике Србије. Овакав вид организације постао је неизбежан начин упознавања с бројним недоумицама и проблемима у пракси, али и пут ка њиховом бржем и успешнијем превазилажењу како би се омогућила сврсисходна и адекватна примена прописа. Предавачи су врсни и посвећени стручњаци који настоје да подстакну учеснике на промишљање најделотворнијег начина за превазилажење немалих проблема и повећање ефикасности из области које су тема саветовања. Саветовања се одржавају у пријатном амбијенту, у технички потпуно опремљеним салама, са паузама за кафу и ручак. На нашим интернет странама www.propisi.net, www.legeartis.rs и www. poslovnisavetnik.net увек се можете информисати о актуелним саветовањима и, уколико сте заинтересовани, попунити електронску пријаву. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

Преглед прописа... ИЗДВАЈАМО ЗНАЧАЈНЕ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ ДОНЕТИ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА… РАДНИ ОДНОСИ

● Закон о ратним меморијалима („Сл. гласник

● Закон о поједностављеном радном ангажова-

њу на сезонским пословима у одређеним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о услови-

ма за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о мирном решавању радних спорова („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018) ● Одлука о Јединственом кодексу шифара за

уношење и шифрирање података у евиденцијама у области рада („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018)

● Правилник о измени Правилника o ближим

● Одлука о изменама и допунама Одлуке о утвр-

ђивању Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015, 2016, 2017. и 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 59/2018 од 31. 7. 2018) ● Уредба о допунама Уредбе о програму и начину полагања државног стручног испита („Сл. гласник РС”, бр. 60/2018 од 3. 8. 2018) ● Правилник о дозволама за рад („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА ● Закон о изменама и допунама Закона о финан-

сијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018) ● Закон о изменама и допунама Закона о правима

бораца, војних инвалида и чланова њихових породица („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

● Правилник о ближим условима, поступку и

начину остваривања права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018)

● Правилник о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 58/2018 од 27. 7. 2018)

ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР ● Правилник о посебним елементима, односно критеријумима процене ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области транспорта опасне робе („Сл. гласник РС”, бр. 55/2018 од 16. 7. 2018) ● Правилник о посебним елементима, односно критеријумима процене ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области железничког саобраћаја („Сл. гласник РС”, бр. 55/2018 од 16. 7. 2018) ● Правилник о посебним елементима, односно критеријумима процене ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области безбедности пловидбе („Сл. гласник РС”, бр. 55/2018 од 16. 7. 2018) ● Правилник о посебним елементима, односно критеријумима за процену ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области шумарства и ловства („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018) ● Правилник о облику и начину вршења унутра-

шње контроле инспекције у области шумарства и ловства („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018)

... донетих између два броја

87 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

критеријумима и условима за укључивање запосленог у обуке за потребе послодавца ради стицања додатних знања и вештина („Сл. гласник РС”, бр. 57/2018 од 25. 7. 2018)

● Уредба о номиналним износима и начину усклађивања цензуса за остваривање права на дечји додатак и висини и начину усклађивања износа дечјег додатка („Сл. гласник РС”, бр. 54/2018 од 13. 7. 2018)

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

● Закон о измени и допуни Закона о запошљавању странаца („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

Преглед прописа... ● Правилник о посебним елементима, односно критеријумима за процену ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области јонизујућих зрачења („Сл. гласник РС”, бр. 60/2018 од 3. 8. 2018)

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

● Правилник о посебним елементима, односно критеријумима за процену ризика, посебним елементима плана инспекцијског надзора и учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика у области друмског саобраћаја („Сл. гласник РС”, бр. 61/2018 од 8. 8. 2018)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

● Правилник о посебним елементима, односно критеријумима процене ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области инспекције за послове државних путева („Сл. гласник РС”, бр. 61/2018 од 8. 8. 2018) ● Правилник о посебним елементима, односно критеријумима за процену ризика, посебним елементима плана инспекцијског надзора и учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика у области комуналних делатности („Сл. гласник РС”, бр. 61/2018 од 8. 8. 2018) ● Правилник о посебним елементима, односно критеријумима за процену ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области изградње објеката („Сл. гласник РС”, бр. 61/2018 од 8. 8. 2018) ● Правилник о посебним елементима, односно

критеријумима за процену ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области просторног и урбанистичког планирања („Сл. гласник РС”, бр. 61/2018 од 8. 8. 2018)

● Правилник о посебним елементима, односно

● Правилник о облику и начину вршења унутрашње контроле у просветној инспекцији („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018) ● Правилник о посебним елементима процене

ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

БУЏЕТСКИ СИСТЕМ ● Правилник о начину и садржају извештавања о извршеним расходима за плате код директних и индиректних корисника буџета Републике Србије у 2018. години („Сл. гласник РС”, бр. 52/2018 од 6. 7. 2018) ● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка о начину и поступку регистровања фактура, односно других захтева за исплату, као и начину вођења и садржају централног регистра фактура („Сл. гласник РС”, бр. 59/2018 од 31. 7. 2018)

ОБРАЗОВАЊЕ ● Правилник о утврђивању потребног броја

просветних инспектора у општинској, односно градској управи („Сл. гласник РС”, бр. 52/2018 од 6. 7. 2018)

● Правилник о допунама Правилника о листи

стручних, академских и научних назива („Сл. гласник РС”, бр. 52/2018 од 6. 7. 2018)

● Одлука о изменама Одлуке о мрежи јавних

средњих школа („Сл. гласник РС”, бр. 62/2018 од 10. 8. 2018)

● Правилник o програму обуке и полагању испита за лиценцу за директора установе образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

ЗДРАВСТВО

критеријумима за процену ризика, учесталости вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика и посебним елементима плана инспекцијског надзора у области управне инспекције („Сл. гласник РС”, бр. 61/2018 од 8. 8. 2018)

● Правилник о изменама и допунама Правил-

● Правилник о облику и начину вршења унутрашње контроле у тржишној инспекцији („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

● Уредба о допунама Уредбе о планирању и врсти роба и услуга за које се спроводе централизоване јавне набавке („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018)

ника о специјализацијама и ужим специјализацијама здравствених радника и здравствених сарадника („Сл. гласник РС”, бр. 53/2018 од 11. 7. 2018)

● Закон о људским ћелијама и ткивима („Сл. гла-

странца („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

● Закон о пресађивању људских органа („Сл. гла-

● Правилник о измени и допуни Правилника о просторно-техничким условима за безбедно смештање и чување оружја и муниције („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

сник РС”, бр. 57/2018 од 25. 7. 2018)

● Закон о изменама и допунама Закона о пси-

● Правилник о допуни Правилника о пријављи-

вању заразних болести и посебних здравствених питања („Сл. гласник РС”, бр. 58/2018 од 27. 7. 2018) ● Правилник о измени Правилника о имунизацији и начину заштите лековима („Сл. гласник РС”, бр. 58/2018 од 27. 7. 2018) ● Уредба o методологији за одређивање трошкова обраде крви и компонената крви („Сл. гласник РС”, бр. 60/2018 од 3. 8. 2018) ● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка о Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

● Правилник о изменама Правилника о Листи

опасних материја и њиховим количинама и критеријумима за одређивање врсте документа које израђује оператер севесо постројења, односно комплекса („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018) ● Правилник о измени и допуни Правилника о

пријављивању и евидентирању извора јонизујућих зрачења („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018) ● Правилник о измени Правилника о граница-

ма излагања јонизујућим зрачењима и мерењима ради процене нивоа излагања јонизујућим зрачењима („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка о условима за добијање лиценце за обављање радијационе делатности („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

ПОЛИЦИЈА, ВОЈСКА, ОДБРАНА, БЕЗБЕДНОСТ ● Правилник о изгледу обрасца о одбијању

уласка у Републику Србију, о изгледу обрасца о одобрењу уласка у Републику Србију и начину уноса податка о одбијању уласка у путну исправу

условима остваривања права на пензијско и инвалидско осигурање и на накнаду због престанка запослења супружника официра, односно подофицира („Сл. гласник РС”, бр. 54/2018 од 13. 7. 2018)

● Правилник о допуни Правилника о висини стипендије професионалном припаднику Војске Србије за време школовања у иностранству („Сл. гласник РС”, бр. 55/2018 од 16. 7. 2018) ● Уредба о изменама и допунама Уредбе о стручном оспособљавању и усавршавању у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018) ● Уредба о изменама и допунама Уредбе о специјалној и посебним јединицама полиције („Сл. гласник РС”, бр. 59/2018 од 31. 7. 2018) ● Уредба о изменама и допунама Уредбе о остваривању права на једнократну новчану помоћ, оспособљавању брачног друга и о накнади за школовање деце војног лица („Сл. гласник РС”, бр. 60/2018 од 3. 8. 2018) ● Правилник о начину обављања појединач-

них полицијских послова („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

● Правилник о изгледу и садржини обрасца и

начину најаве и одјаве лова уз граничну линију („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ● Одлука o измени и допунама Одлуке о контро-

ли банкарске групе на консолидованој основи („Сл. гласник РС”, бр. 54/2018 од 13. 7. 2018)

● Уредба о изменама и допунама Уредбе о начину и поступку продаје акција банака које су у власништву Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018) ● Правилник o изменама и допунама Правилни-

ка којим се прописује пријављивање података о стицању, односно отуђењу акција, као и о вредности обављених стицања, односно отуђења за које

... донетих између два броја

89 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

● Уредба о измени и допуни Уредбе о начину и

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

хоактивним контролисаним супстанцама („Сл. гласник РС”, бр. 57/2018 од 25. 7. 2018)

Преглед прописа... није обавезно пријављивање („Сл. гласник РС”, бр. 57/2018 од 25. 7. 2018)

изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 52/2018 од 6. 7. 2018)

● Правилник o изменама Правилника о злоупотребама на тржишту, одобрењу трговања током периода забране трговања и истраживању тржишта („Сл. гласник РС”, бр. 61/2018 од 8. 8. 2018)

● Правилник о изменама и допунама Правил-

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

● Одлука о изменама и допунама Одлуке о условима и начину обрачуна ефективне каматне стопе и изгледу и садржини образаца који се уручују кориснику („Сл. гласник РС”, бр. 62/2018 од 10. 8. 2018)

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

СТЕЧАЈ

ника о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ („Сл. гласник РС”, бр. 60/2018 од 3. 8. 2018)

● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске пријаве ПДВ („Сл. гласник РС”, бр. 60/2018 од 3. 8. 2018)

● Правилник о начину спровођења реорганизације по унапред припремљеном плану реорганизације и садржини унапред припремљеног плана реорганизације („Сл. гласник РС”, бр. 57/2018 од 25. 7. 2018)

● Правилник о изменама и допунама Правил-

● Правилник о утврђивању националних стан-

БЕЗБЕДНОСТ ХРАНЕ

дарда за управљање стечајном масом („Сл. гласник РС”, бр. 62/2018 од 10. 8. 2018)

ЦАРИНЕ ● Уредба о изменама и допунама Уредбе о ускла-

ђивању номенклатуре Царинске тарифе за 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018)

● Одлука о измени и допунама Одлуке о условима и начину за смањење царинских дажбина на одређену робу, односно за изузимање одређене робе од плаћања царинских дажбина у 2018. години („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018) ● Одлука о измени и допуни Одлуке о одређивању робе за чији је увоз, извоз, односно транзит прописано прибављање одређених исправа („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018) ● Правилник о измени и допуни Правилника о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларација и других образаца у царинском поступку („Сл. гласник РС”, бр. 60/2018 од 3. 8. 2018)

ПОРЕЗИ ● Правилник о начину подношења пореске пријаве за порезе на имовину преко јавног бележника („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018) ● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу

ника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 62/2018 од 10. 8. 2018)

● Правилник o прехрамбеним ензимима („Сл.

гласник РС”, бр. 51/2018 од 3. 7. 2018)

● Правилник о прехрамбеним и здравственим

изјавама које се наводе на декларацији хране („Сл. гласник РС”, бр. 51/2018 од 3. 7. 2018)

● Правилник о аромама („Сл. гласник РС”, бр. 52/2018 од 6. 7. 2018) ● Правилник о прехрамбеним адитивима („Сл. гласник РС”, бр. 53/2018 од 11. 7. 2018) ● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка о квалитету жита, млинских и пекарских производа и тестенина („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018)

● Уредба о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „Т-500” („Сл. гласник РС”, бр. 59/2018 од 31. 7. 2018) ● Правилник о измени и допуни Правилника о општим и посебним условима хигијене хране у било којој фази производње, прераде и промета („Сл. гласник РС”, бр. 62/2018 од 10. 8. 2018)

ПОЉОПРИВРЕДА, СТОЧАРСТВО, ЛОВ, РИБОЛОВ, ВЕТЕРИНАРСТВО ● Правилник о измени Правилника о подсти-

цајима програмима за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима кроз подршку младим пољопривредницима („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

ЕНЕРГЕТИКА ● Правилник о изменама и допунама Правилни-

ка о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

● Уредба о изменама и допунама Уредбе о енер-

СТАНДАРДИ ● Правилник о безбедности дечјих игралишта

(„Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

САОБРАЋАЈ ● Правилник о изменама Правилника о опера-

тивној дозволи за обављање јавног авио-превоза („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

● Правилник о измени Правилника о одређивању сидришта („Сл. гласник РС”, бр. 55/2018 од 16. 7. 2018)

ПРОЦЕНИТЕЉИ ● Правилник о испиту за стицање звања ли-

ценцирани проценитељ („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

УПРАВЉАЊЕ МИГРАЦИЈАМА, СТРАНЦИ ● Уредба о изменама и допунама Уредбе о мерилима за утврђивање приоритета за смештај лица којима је признато право на уточиште или додељена супсидијарна заштита и условима коришћења стамбеног простора за привремени смештај („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018) ● Уредба о изменама и допунама Уредбе о начину укључивања у друштвени, културни и привредни живот лица којима је признато право на уточиште („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018)

● Правилник о изменама Правилника о условима за обављање ваздушног саобраћаја („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018)

● Правилник о изгледу печата забране уласка и

● Правилник о одржавању жичара за транспорт лица („Сл. гласник РС”, бр. 58/2018 од 27. 7. 2018)

● Правилник о здравственим прегледима тра-

● Правилник о престанку важења Правилника о

пружању услуге калибраже из ваздуха („Сл. гласник РС”, бр. 58/2018 од 27. 7. 2018)

● Правилник o измени Правилника о регистра-

цији моторних и прикључних возила („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

● Правилник о допуни Правилника о летачком особљу („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ ● Уредба о начину достављања докумената у по-

ступку уписа у катастар и начину издавања извода из катастра електронским путем („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

ЈАВНИ ИЗВРШИТЕЉИ ● Правилник о изменама и допунама Правил-

ника о начину вођења евиденције о поступцима

начину уношења забране уласка у страну путну исправу („Сл. гласник РС”, бр. 57/2018 од 25. 7. 2018) жиоца азила приликом пријема у Центар за азил или други објекат за смештај тражилаца азила („Сл. гласник РС”, бр. 57/2018 од 25. 7. 2018)

● Правилник о изгледу обрасца о одбијању зах тева за издавање визе на граничном прелазу и о изгледу обрасца о одбијању захтева за продужење рока важења визе („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ, ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ ● Правилник о општим условима за обављање

делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења („Сл. гласник РС”, бр. 58/2018 од 27. 7. 2018)

● Уредба о ближем уређењу услова које морају

да испуне шеме електронске идентификације за одређене нивое поузданости („Сл. гласник РС”, бр. 60/2018 од 3. 8. 2018)

... донетих између два броја

91 LEGE ARTIS ● СЕПТЕМБАР 2018.

● Уредба о начину остваривања сигурносне заштите бродова, лука отворених за међународни саобраћај и објеката безбедности пловидбе на међународним водним путевима („Сл. гласник РС”, бр. 56/2018 од 18. 7. 2018)

● Правилник о надзору над радом јавних извршитеља и заменика јавних извршитеља („Сл. гласник РС”, бр. 63/2018 од 17. 8. 2018)

...ДОНЕТИХ ИЗМЕЂУ ДВА БРОЈА

гетски угроженом купцу („Сл. гласник РС”, бр. 59/2018 од 31. 7. 2018)

извршења и обезбеђења и финансијском пословању јавног извршитеља, начину извештавања, садржини извештаја о раду јавног извршитеља и начину поступања са архивом („Сл. гласник РС”, бр. 50/2018 од 29. 6. 2018)

НОВО ИНГ-ПРО ИЗДАЊЕ НА CD-у: САВЕТНИК ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О ФИНАНСИЈСКОЈ ПОДРШЦИ ПОРОДИЦИ СА ДЕЦОМ

ПРЕГЛЕД ПРОПИСА...

– са обрасцима који се могу попуњавати –

LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Кроз јединствен и оригиналан концепт читаоцима се у Саветнику, уз велики број примера обрачуна, у потпуности објашњава обрачун и исплата свих накнада предвиђених Законом о финансијској подршци породици са децом. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, као и предузетницима, рачуноводственим агенцијама, синдикатима, адвокатима итд. Аутор: Мр Жељко Албанезе Садржај CD-а: ● Врсте одсуства породиља и очева по Закону о раду, које се плаћају по Закону; ● Остваривање права на накнаду зараде по основу рођења детета – услови, начин обрачуна основице и накнаде зараде, потребна документација; ● Остваривање права на остале накнаде незапослених породиља по основу рођења детета – начин обрачуна и потребна документација; ● Остваривање права на родитељски додатак и дечји додатак; ● Остваривање права на остале накнаде родитељима по основу регресирања трошкова смештаја у предшколску установу; ● Обавезе надлежних органа градова и општина у вези са обрачуном и исплатом накнаде зараде породиљама и подношењем пореске пријаве; ● Поступак и начин остваривања права на финансијску подршку породици с децом код надлежних органа градова и општина; ● Успостављање и коришћење информационог система за исплате по Закону. ● Обрасци у PDF формату, који могу да се попуњавају, предвиђени су Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом и Правилником о ближим условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета. ● Текст Закона и подзаконских аката О цени и начину наручивања информишите се на нашој интернет страници www.propisi.net.

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

LEGE ARTIS PROPISI U PRAKSI

Savetovanja

JAVNE NABAVKE

GODINA

POSLOVNI SAVETNIK

Ä&#x152;E T VR T VEKA SA VAMA

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

STRUCNI KOMENTARI

Јавне набавке и буџети

Грађанско право

Кривично право

Управно право

Привредно право

Радно право

Унакрсни поглед