ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ЈУЛ/АВГУСТ 2018 by V. M.

ПОСЛОВНИ

ISSN 2560-3221

Двоброј 19–20 / јул–август 2018.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: ИЗМЕНЕ ПОДЗАКОНСКИХ АКАТА КОЈИМА СЕ БЛИЖЕ УРЕЂУЈЕ ПРИМЕНА ПДВ-А ОДГОВОРИ НА ДИЛЕМЕ КОЈЕ СЕ ЈАВЉАЈУ ПРИЛИКОМ ИСКАЗИВАЊА ПОДАТАКА У ОБРАСЦУ ПОПДВ ОСНОВНИ ПОСТУПЦИ И ПРИМЕРИ КОНСОЛИДОВАЊА ПОЗИЦИЈА ПРИЛИКОМ САСТАВЉАЊА КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ДОНЕТ ЈЕ НОВИ ШИФАРНИК РАДНИХ МЕСТА ЗА КОРИСНИКЕ ЈАВНИХ СРЕДСТАВА КОМИСИОНЕ УСЛУГЕ КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА – ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА И РАЧУНОВОДСТВЕНА ЕВИДЕНЦИЈА ОПОРЕЗИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ИСХРАНУ У ТОКУ РАДА (ТОПЛИ ОБРОК) РАЧУНОВОДСТВЕНИ И ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ИСПРАВКЕ ВРЕДНОСТИ ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ПРОДАЈЕ

ТЕМА БРОЈА:

НОВИ ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗАРАДЕ ЗА ПОРОДИЉСКО ОДСУСТВО ОД 1. ЈУЛА 2018. ГОДИНЕ www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

Зашто баш Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly). Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих синонима који се у правној пракси често користе. Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, новим примерима судске праксе, новим правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које претплатници сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. Зато што се једним кликом могу ископирати текстови у Wоrd или PDF формату. Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. Зато што се приликом претраживања појмова добијају већ понуђени резултати.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година II, двоброј 19–20 ЈУЛ–АВГУСТ 2018.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде. Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

Аутори: Бојан Станковић

ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа.

Борислав Ињац Дејан Дабетић Жељко Албанезе Јован Чанак Љиљана Симић Милица Бјелић Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису:

ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај ■ ИЗМЕНЕ ПОДЗАКОНСКИХ АКАТА КОЈИМА СЕ БЛИЖЕ УРЕЂУЈЕ ПРИМЕНА ПДВ-А............................................................................................................................ 3 ■ ОДГОВОРИ НА ДИЛЕМЕ КОЈЕ СЕ ЈАВЉАЈУ ПРИЛИКОМ ИСКАЗИВАЊА ПОДАТАКА У ОБРАСЦУ ПОПДВ........................................................................................................................11 ■ ДОНЕТ ЈЕ НОВИ ШИФАРНИК РАДНИХ МЕСТА ЗА КОРИСНИКЕ ЈАВНИХ СРЕДСТАВА.................................................................................................................... 15 ■ ОСНОВНИ ПОСТУПЦИ И ПРИМЕРИ КОНСОЛИДОВАЊА ПОЗИЦИЈА ПРИЛИКОМ САСТАВЉАЊА КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА................................ 21

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ ПОРЕСКИ АСПЕКТИ ОТПИСА ОБАВЕЗА.................................................................................. 29 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНИ И ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ИСПРАВКЕ ВРЕДНОСТИ ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ПРОДАЈЕ................................................................................................................. 35 ■ ПОРЕСКИ ПОДСТИЦАЈ ИЗ ЧЛАНА 50А ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА............................................................................................................................ 42 ■ МУЛТИЛАТЕРАЛНА КОНВЕНЦИЈА О ПРИМЕНИ МЕРА КОЈЕ СЕ, У ЦИЉУ СПРЕЧАВАЊА ЕРОЗИЈЕ ПОРЕСКЕ ОСНОВИЦЕ И ПРЕМЕШТАЊА ДОБИТИ, ОДНОСЕ НА ПОРЕСКЕ УГОВОРЕ (ступање на снагу и почетак примене)................................................................ 48 ■ КОМИСИОНЕ УСЛУГЕ КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА – ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА И РАЧУНОВОДСТВЕНА ЕВИДЕНЦИЈА...................................................................................... 52 ■ ОПОРЕЗИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ИСХРАНУ У ТОКУ РАДА (ТОПЛИ ОБРОК)............................................................................................................................. 62 ■ ПЛАЋАЊЕ КОМПЕНЗАТОРНЕ КАМАТЕ ПРИ УВОЗУ РОБЕ................................................... 69 ■ ПРОБЛЕМИ ПРИ ДОКАЗИВАЊУ ПОСТОЈАЊА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ПОРЕКЛА РОБЕ ПРИ УВОЗУ И КОРИШЋЕЊЕ ОПШТЕ ШЕМЕ ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛА ПРИ ИЗВОЗУ............... 72 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО ................................................................................................... 75 ■ KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА ЈУЛ 2018. ГОДИНЕ .................................................... 79 ■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу априлу 2018. године од 67.901 динар ............................................................................................................................82

■ ТЕМА БРОЈА: НОВИ ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗАРАДЕ ЗА ПОРОДИЉСКО ОДСУСТВО ОД 1. ЈУЛА 2018. ГОДИНЕ........................................................................................................... 88

ИЗМЕНЕ ПОДЗАКОНСКИХ АКАТА КОЈИМА СЕ БЛИЖЕ УРЕЂУЈЕ ПРИМЕНА ПДВ-А

„Службеном гласнику РС” број 48/2018 објављена су три подзаконска акта којима је ближе уређена примена Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 30/2018 – у даљем тексту: Закон), односно објављени су: ● Правилник о изменама и допунама Правилника о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а; ● Правилник о изменама и допунама Правилника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза и ● Правилник о изменама и допунама Правилника о утврђивању добара и услуга чији се промет опорезује по посебној стопи ПДВ-а. Кроз коментар који следи биће изложене настале измене и допуне наведених правилника.

1. Правилник о изменама и допунама Правилника о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Примена обавезног исказивања података о промету добара и услуга у oбрасцу ПОПДВ, као што је познато, почиње од 1. јула 2018. године, што је у складу са чланом 46. став 1. Закона и Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017 и 119/2017 – у даљем тексту: Правилник). Последњим изменама Правилника утврђено је следеће: У члану 2. Правилника, изменом става 2, прецизније је дефинисано које је податке обвезник дужан да обезбеди у евиденцији и на основу које документације, односно прописано да је обвезник ПДВ-а дужан да у евиденцији из става 1. овог члана (коју води тако да омогућава контролу обрачунавања и плаћања ПДВ-а у сваком пореском периоду) обезбеди податке о трансакцијама, активностима, односно другим пословним променама, а нарочито податке који се односе на промет добара и услуга који је обвезник ПДВ-а извршио, односно који му је извршен, рачунима или другим документима који служе као рачуни у складу са Законом (у даљем тексту: рачун), односно документима којима се потврђује пословна промена (нпр. уговор о осигурању, уговор о закупу закључен са физичким лицем, уговор о ауторском делу, уговор о делу итд.), као и друге податке од значаја за правилно обрачунавање ПДВ-а. Став 3. истог члана Правилника допуњен је тачком 4), тако да је сада њим прецизирано да се подацима које је обвезник ПДВ-а дужан да обезбеди у евиденцији сматрају подаци о: 1) броју и датуму издавања рачуна; 2) броју и датуму издавања примљеног рачуна; 3) износу накнаде, основице, односно вредности добара и услуга, по врстама промета; 4) настанку обавезе обрачунавања ПДВ-а, пореској стопи и обрачунатом ПДВ-у за промет за који је обвезник ПДВ-а, у својству испоручиоца добара или услуга, односно примаоца добара или услуга, порески дужник у складу са Законом; 5) износу ПДВ-а који може да се одбије као претходни порез; 6) износу ПДВ-а који не може да се одбије као претходни порез; 7) пореској обавези; 8) други подаци од значаја за правилно обрачунавање и плаћање ПДВ-а. Нови члан 2а прописује да се подаци из члана 2. Правилника евидентирају на основу извршених трансакција, активности, односно других пословних промена, осим ако Правилником није друкчије прописано. Подаци о промету добара и услуга који је обвезнику ПДВ-а извршио други обвезник ПДВ-а или лице које није обвезник ПДВ-а (страно или домаће лице), укључујући и податке о измени накнаде, основице, односно вредности тог промета, евидентирају се на основу рачуна

о извршеном промету, измени накнаде, основице, односно вредности тог промета, односно другог документа којим се доказује пословна промена, осим података о: 1) промету добара и услуга за који је порески дужник у складу са Законом и измени основице, односно вредности тог промета; 2) плаћеном авансу без ПДВ-а, независно од врсте промета; 3) исправци – смањењу ПДВ-а по основу измене – смањења основице за набављена добра, односно примљене услуге за промет за који није порески дужник у складу са Законом.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.1. Измене Правилника у делу о општој евиденцији

Тачка 3) члана 5. Правилника допуњена је тако да је прописано да евиденција из члана 4. став 1. тачка 1) Правилника, која се односи на промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза, садржи, поред осталих, и податке о промету добара која се уносе у слободну зону и промету добара и услуга у слободној зони из члана 24. став 1. т. 5) и 5а) Закона, што значи да се уносе и подаци из тачке 5а) члана 24. Закона, а то су подаци о промету добара која се уносе у слободну зону и промету добара у слободној зони, који се врше страном лицу које има закључен уговор са обвезником ПДВ-а – корисником слободне зоне да та добра угради у добра намењена отпремању у иностранство. Члан 9. Правилника односи се на вођење евиденције о промету који је у посебном поступку опорезивања. Допуном је проширен податак који се води, односно изменом у члану 9. став 1. Правилника прецизирано је да евиденција која се односи на промет туристичких агенција, дефинисан чланом 35. Закона, садржи најмање следеће податке: 1) износ укупне накнаде коју плаћа путник за извршени промет туристичких услуга, укључујући и повећање односно смањење те накнаде; 1а) износ примљеног аванса за туристичке услуге; 2) износ стварних трошкова који обвезник плаћа за претходне туристичке услуге, укључујући и повећање односно смањење тих трошкова; 3) пореску основицу; 4) обрачунати ПДВ. Поред тога, изменом става 3. члана 9. Правилника прецизирано је да евиденција из члана 4. став 1. тачка 5) Правилника, која се односи на промет добара у складу са чланом 36. став 7. Закона, односно на случај када је износ ПДВ-а обрачунат у складу са одредбама члана 36. ст. 1–3. Закона, садржи најмање следеће податке: 1) износ продајне цене добра, укључујући и повећање односно смањење те цене; 2) износ примљеног аванса за добра; 3) износ набавне цене добра, укључујући и повећање односно смањење те цене. Члан 10. Правилника, који прописује које податке садржи евиденција из члана 4. став 1. тачка 6) Правилника, која се односи на увоз добара стављених у слободан промет у складу са царинским прописима, измењен је, па је ставом 1. тачка 3) и новом тачком 4) прецизирано да се податак о: ● плаћеном ПДВ-у приликом увоза добара води као посебан податак, а посебно ● податак о плаћеном ПДВ-у приликом увоза добара који може да се одбије као претходни порез. Члан 12. Правилника прописује да евиденција из члана 4. став 1. тачка 8) овог правилника, која се односи на набавку добара и услуга, осим набавке добара и услуга од пољопривредника, садржи податке о набавци добара и услуга у Републици од обвезника ПДВ-а – промету за који је порески дужник испоручилац добара, односно пружалац услуга, па су изменом извршена техничка дотеривања. Поред тога, у тачки 3) овог члана, којом је прописано да евиденција која се односи на набавку добара и услуга, осим набавке добара и услуга од пољопривредника, садржи податке о набавци добара и услуга у Републици од обвезника ПДВ-а, осим по основу промета за који постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а из т. 1) и 2) овог става, измењена је подтачка (1) тако да је

прецизирано да се у оквиру евиденције о преносу целокупне, односно дела имовине, у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона, види и промет добара и услуга у оквиру реализације уговора о јавно-приватном партнерству са елементима концесије, у складу са чланом 6а Закона, са или без накнаде или као улог, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај пренос односно промет. Члан 13. Правилника прописује шта обухвата евиденција из члана 4. став 1. тачка 9) овог правилника, која се односи на промет добара и услуга извршен ван Републике и други промет који не подлеже ПДВ-у, па је у ставу 1. тачка 1) прецизирано да се евиденција о промету добара и услуга извршеном ван Републике води када је промет извршен са или без накнаде. Новом тачком 2а) прописано је да се води евиденција и о: ● промету добара и услуга у оквиру реализације уговора о јавно-приватном партнерству са елементима концесије, са или без накнаде или као улог, у складу са чланом 6а Закона.

1.2. Измене Правилника које се односе на облик и садржину Прегледа обрачуна ПДВ-а

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Извршене измене у оквиру вођења евиденције на основу које се и исказују подаци у oбрасцу ПОПДВ, утицале су и на измену или допуну појединих одредаба о начину исказивања података у ПОПДВ, па су, поред техничких дотеривања, извршене и следеће измене: У делу 1. oбрасца ПОПДВ, у ком се исказују подаци о промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза, изменама члана 29. Правилника прецизирано је да се: ● у поље 1.3. – Промет добара која се уносе у слободну зону и промет добара и услуга у слободној зони, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет – уноси податак о износу накнаде за промет добара која се уносе у слободну зону и промет добара и услуга у слободној зони из члана 24. став 1. т. 5) и 5а) Закона, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде; ● у поље 1.4. – Промет добара и услуга, осим из т. 1.1. до 1.3., укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет, поред податка о износу накнаде за промет добара и услуга из члана 24. Закона, осим из т. 1)–3) овог члана, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде – уноси и податак о промету инвестиционог злата и промету услуга посредовања приликом промета инвестиционог злата, на који се не обрачунава ПДВ у складу са Законом. У делу 3. oбрасца ПОПДВ, у ком се исказују подаци о опорезивом промету добара и услуга који врши обвезник ПДВ-а који сачињава Преглед обрачуна ПДВ-а и о обрачунатом ПДВ-у, изменама члана 30. Правилника прецизирано је да се: ● у поље 3.3 – Пренос права располагања на грађевинским објектима за који обвезник ПДВ-а који врши тај промет није порески дужник – уноси податак о износу основице за пренос права располагања на грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да обрачунати ПДВ стицалац у потпуности може да одбије као претходни порез, као и податак за први пренос права располагања на хипотекованим непокретностима при реализацији хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека и први пренос права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а; ● у поље 3.4 – Промет за који обвезник ПДВ-а који врши тај промет није порески дужник, осим из тачке 3.3 – уносе подаци о износу основице за промет за који обвезник ПДВ-а који врши тај промет није порески дужник, осим из т. 3) овог става, и то за промет: секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима; добара и услуга из области грађевинарства; затим електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже лицу које је та добра набавило ради даље продаје; предмета заложног

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 6

права приликом реализације уговора о залози у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима; као и за промет добара (покретних ствари) и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са Законом, укључујући инвестиционо злато и промет услуга посредовања приликом промета инвестиционог злата за који постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а у складу са Законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а. У делу 3а обрасца ПОПДВ, у ком се исказују подаци о обрачунатом ПДВ-у за промет другог лица, изменама члана 31. Правилника прецизирано је да се: ● у поље 3а.1 – ПДВ за пренос права располагања на грађевинским објектима за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара – уносе подаци о износу ПДВ-а обрачунатом за пренос права располагања на грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да обрачунати ПДВ стицалац у потпуности може да одбије као претходни порез, као и за први пренос права располагања на хипотекованим непокретностима приликом реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека и први пренос права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са Законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а; ● у поље 3а.3 – ПДВ за промет добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга, осим из т. 3а.1 и 3а.2, укључујући и ПДВ обрачунат у складу са чланом 10. став 3. Закона – уноси податак о износу ПДВ-а обрачунатом за промет добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга, осим из т. 1) и 2) овог става, укључујући и ПДВ обрачунат у складу са чланом 10. став 3. Закона, и то за промет: секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима; добара и услуга из области грађевинарства; затим електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже лицу које је та добра набавило ради даље продаје; предмета заложног права приликом реализације уговора о залози у складу са Законом којим се уређује заложно право на покретним стварима; као и за промет добара (покретних ствари) и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а; по основу престанка услова за необрачунавање ПДВ-а у случају преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде или као улог, у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона, укључујући и ПДВ обрачунат за промет који у Републици врши страно лице које није обвезник ПДВ-а лицу које није обвезник ПДВ-а, осим лицу из члана 9. став 1. Закона, а накнаду за тај промет у име и за рачун страног лица наплаћује обвезник ПДВ-а. У делу 4. обрасца ПОПДВ, у ком се исказују подаци о посебним поступци опорезивања, изменама члана 32. Правилника прецизирано је да се: ● у делу 4.1 – Туристичке агенције, где су измењени описи за поља 4.1.1 и 4.1.3, исказује: ● у пољу 4.1.1 – Накнада коју плаћају путници, укључујући и повећање односно смањење те накнаде – податак о износу накнаде коју плаћају путници за извршени промет туристичких услуга, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде; ● у пољу 4.1.3 – Разлика – податак о износу разлике између износа накнаде коју плаћају путници за извршени промет туристичких услуга, укључујући и износ накнаде или дела накнаде наплаћен пре извршеног промета, и износа стварних односно процењених трошкова за претходне туристичке услуге, укључујући и износ трошкова сразмеран износу накнаде или дела накнаде наплаћеног пре извршеног промета; ● у делу 4.2 – Половна добра, уметничка дела, колекционарска добра и антиквитети, где су измењени описи за поља 4.2.1 и 4.2.3, исказује: ● у пољу 4.2.1 – Продајна цена добара, укључујући и повећање односно смањење те цене – податак о износу продајне цене добара чији је промет извршен, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те цене;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

● у пољу 4.2.3 – Разлика – податак о разлици између износа продајне цене добара, укључујући и наплаћени аванс, и износа набавне цене добара, укључујући и износ набавне цене сразмеран износу наплаћеног аванса. Измењеним ставом 4. члана 32. Правилника прецизирано је да, због специфичности утврђивања опорезиве основице за исказивање података у делу 4.1. и делу 4.2., ако је за промет туристичких агенција наплаћена накнада или део накнаде пре извршеног промета, стварним трошковима, укључујући и процењене стварне трошкове, код туристичких услуга сматра се износ сразмеран износу наплаћене накнаде. Новим ставом 5. члана 32. Правилника прописано је да се подаци о промету добара из члана 36. Закона, на који се не плаћа ПДВ у складу са чланом 36. став 7. Закона, не исказују у обрасцу ПОПДВ. У делу 6. обрасца ПОПДВ, у ком се исказују подаци о увозу добара стављених у слободан промет у складу са царинским прописима, изменама члана 34. Правилника прецизирано је да се: ● у део 6.4. – уноси податак о износу укупно плаћеног ПДВ-а при увозу добара, укључујући и ПДВ плаћен по основу повећања основице за увоз добара, који може да се одбије као претходни порез. У делу 8б, у ком се исказују подаци о набавкама добара и услуга у Републици од обвезника ПДВ-а, сходно измени члана 36. став 3. тачка 1) Правилника, прецизирано је да се: ● у поље 8б.1 – Пренос права располагања на грађевинским објектима – уноси податак о износу основице за пренос права располагања на грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да обрачунати ПДВ стицалац у потпуности може да одбије као претходни порез, као и за први пренос права располагања на хипотекованим непокретностима приликом реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека и први пренос права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са Законом; ● у делу 8в – Набавка добара и услуга у Републици од обвезника ПДВ-а, осим по основу промета за који постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а из т. 8а и 8б, сходно измени члана 36. став 4. тачка 1) Правилника, прецизиран је опис, тако да се исказује: ● у пољу 8в.1 – Стицање целокупне, односно дела имовине у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона и набавка добара и услуга у складу са чланом 6а Закона, са или без накнаде или као улог, укључујући и повећање односно смањење те накнаде – податак о износу накнаде, односно вредности целокупне, односно дела имовине стечене у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона и добара и услуга набављених у складу са чланом 6а Закона, са или без накнаде или као улог, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде. У делу 8е Обрасца ПОПДВ, у ком се исказују подаци о ПДВ-у за промет добара и услуга који може да се одбије као претходни порез и исправкама одбитка претходног пореза, изменом члана 37. Правилника прецизиран је унос података: ● у поље 8е.3, у које се уноси податак о износу за који је повећан одбитак претходног пореза по било ком основу у складу са Законом, осим по основу измене основице за промет добара и услуга и по основу ПДВ-а плаћеног при увозу добара (нпр. по основу накнадног стицања права на одбитак претходног пореза у складу са чланом 32а Закона, стицања права на одбитак претходног пореза приликом евидентирања за обавезу плаћања ПДВ-а у складу са чланом 32б Закона). У делу 11. обрасца ПОПДВ, у ком се исказују подаци о промету добара и услуга извршеном ван Републике и другим активностима које не подлежу ПДВ-у, изменом члана 38. Правилника прецизирано је шта се уноси у поље 11.1. и 11.2., односно: ● у поље 11.1. – Промет добара и услуга извршен ван Републике, са или без накнаде – уноси се податак о износу накнаде за промет, односно вредности промета добара и услуга који је извршен ван Републике;

у поље 11.2. – Пренос целокупне, односно дела имовине у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона и промет добара и услуга у складу са чланом 6а Закона, са или без накнаде или као улог – уноси се податак о износу накнаде, односно вредности преноса целокупне, односно дела имовине у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона, односно промета добара и услуга у оквиру реализације уговора о јавно-приватном партнерству са елементима концесије, у складу са чланом 6а Закона. Битно је нагласити да се у поље 11.1., поред података о промету добара и услуга извршеном ван Републике уз накнаду, уносе и подаци о вредности промета добара и услуга извршеном ван Републике без накнаде, док се у поље 11.2., поред података о износу накнаде, односно вредности преноса целокупне, односно дела имовине у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона, уносе и подаци о промету добара и услуга у оквиру реализације уговора о јавно--приватном партнерству са елементима концесије, у складу са чланом 6а Закона. Ако је пре извршеног промета добара и услуга, односно преноса целокупне или дела имовине из става 1. овог члана, наплаћена накнада, односно део накнаде, у поља 11.1. и 11.2. уносе се подаци о износу наплаћене накнаде, односно дела накнаде. Изменом члана 43. Правилника прецизирано је да, ако за промет добара и услуга без накнаде претходни учесник у промету није издао рачун, а за исти постоји обавеза исказивања података у обрасцу ПОПДВ, подаци о износу основице, односно вредности добара и услуга за порески период у којем је извршен промет у складу са овим правилником утврђују се проценом тих износа, сходно члану 18. ст. 1–3. Закона. Образац ПОПДВ – Преглед обрачуна ПДВ-а за порески период од __________ до _________ 20__. године, који је одштампан уз Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 90/17 и 119/17) и чини његов саставни део, замењује се новим обрасцем ПОПДВ – Преглед обрачуна ПДВ-а за порески период од __________ до _________ 20__. године, који је одштампан уз Правилник.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

●

1.4. Прелазне одредбе Правилника о изменама и допунама Правилника Чланом 23. Измена Правилника прописано је да у периоду од 1. јула 2018. године, закључно са 30. јуном 2019. године, у поступцима провере правилности исказивања података у обрасцу ПОПДВ – Преглед обрачуна ПДВ-а за порески период од __________ до _________ 20__. године, надлежни порески орган не узима у обзир погрешно исказане податке који не утичу на износ пореске обавезе.

2. Правилник о изменама и допунама Правилника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза У Правилнику о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 120/12, 40/15, 82/15, 86/15, 11/16, 21/17 – у даљем тексту: Правилник) извршене су измене првенствено како би се појаснио поступак остваривања пореских ослобођења за законске одредбе које су мењане Законом о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 30/2018), али су истовремено прецизиране и друге његове одредбе, како је дато у наставку текста.

2.1. Измене у погледу пореских ослобођења за услуге повезане са увозом добара

Изменама у члану 2. Правилника извршена су прецизирања у циљу правилне примене пореског ослобођења када је у питању услуга превоза која је повезана са увозом добара из члана 24. став 1. тачка 1) Закона, која се пружа пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона. Према овој измени, услугом превоза добара која је пружена пореском обвезнику у смислу члана 12. Закона сматра се превоз добара који се врши на релацији од места утовара ван Републике

Србије до првог одредишта у Републици Србији из члана 19. став 3. Закона, независно од тога да ли превоз добара врши једно или више лица.

2.2. Измене које се односе на пореска ослобођења за извоз добара

2.3. Измене везане за пореска ослобођења за слободне зоне, царинско складиштење и слободне царинске продавнице Члан 6. Правилника прописује да пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 5) Закона, за унос добара у слободну зону обвезник који врши промет добара може да оствари ако, према измењеној тачки 1), поседује документ предузећа које управља слободном зоном, којим се потврђује да између предузећа и корисника слободне зоне – примаоца добара постоји важећи уговор о коришћењу слободне зоне, оверен од стране надлежног царинског органа, односно оверену копију декларације којом се доказује да су добра унета у слободну зону, у складу са царинским прописима. Поред тога, а као и до сада, поменути обвезник треба да има рачун испоручиоца добара која се уносе у слободну зону, као и изјаву корисника зоне да се ради о добрима за која би обвезник – стицалац добара имао право на одбитак претходног пореза када би та добра набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне, али више није потребна оверена копија декларације којом се доказује да су добра унета у слободну зону, у складу са царинским прописима. Према измени става 2, изузетно од наведеног у ставу 1. овог члана Правилника, ако је корисник слободне зоне – прималац добара за промет из става 1. порески дужник у складу са Законом, пореско ослобођење може да оствари ако поседује: 1) документ предузећа којим се потврђује да између предузећа и корисника слободне зоне – примаоца добара постоји важећи уговор о коришћењу слободне зоне; 2) рачун испоручиоца добара која се уносе у слободну зону, оверен од стране надлежног царинског органа, односно оверену копију декларације којом се доказује да су добра унета у слободну зону, у складу са царинским прописима. Више није потребна оверена копија декларације којом се доказује да су добра унета у слободну зону, у складу са царинским прописима

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Измена и допуна члана 3. Правилника прописује да пореско ослобођење из члана 24. став 1. т. 2) и 3) Закона за добра која се шаљу или отпремају у иностранство (у даљем тексту: извоз добара) обвезник може да оствари ако поседује извозну декларацију која садржи потврду да су добра иступила са територије Републике Србије (у даљем тексту: извозна декларација), односно оверену копију извозне декларације о извршеном извозу добара, издату у складу са царинским прописима. Нова три става дефинишу порески период у ком обвезник може да оствари пореско ослобођење, односно када нема обавезу да обрачуна ПДВ, везано за то када је извршено извозно царињење, а када је потврђен иступ добара, што је важно за све извознике. Новим ставом 2. овог члана прописано је да, ако је извозно царињење добара извршено у једном пореском периоду, а иступ добара потврђен од стране надлежног царинског органа у пореском периоду који следи након тог пореског периода, пореско ослобођење из члана 24. став 1. т. 2) и 3) Закона обвезник може да оствари за порески период у којем поседује извозну декларацију. За порески период у којем је извршено извозно царињење добара обвезник нема обавезу да обрачуна ПДВ. Према новом ставу 3. члана 3, ако је извозно царињење добара извршено у једном пореском периоду, а иступ добара није потврђен од стране надлежног царинског органа у пореском периоду који следи након тог пореског периода, обвезник је дужан да обрачуна ПДВ за порески период у којем је извршено извозно царињење добара. Ставом 4. је прописано да, ако је обвезник обрачунао ПДВ за порески период у којем је извршено извозно царињење добара у складу са ст. 2. и 3. овог члана, онда има право да за порески период у којем поседује извозну декларацију смањи износ основице и износ обрачунатог ПДВ-а, као и да оствари пореско ослобођење из члана 24. став 1. т. 2) и 3) Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ако је накнада, односно део накнаде наплаћен пре извршеног уноса добара у слободну зону, обвезник који врши промет добара може да оствари пореско ослобођење ако поседује доказе из става 1. т. 1) и 3), односно става 3. т. 1) и 3) овог члана, као и рачун издат у складу са Законом (став 4). Ако је накнада, односно део накнаде плаћен пре извршеног уноса добара у слободну зону, корисник слободне зоне – прималац добара који је за тај промет порески дужник у складу са Законом – може да оствари пореско ослобођење ако поседује доказ из става 2. тачка 1) овог члана. Члан 7. прописује пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 5) Закона за превозне и друге услуге корисницима слободних зона које су непосредно повезане са уносом добара у слободну зону, па је изменом само у тачки 5) прецизирано да обвезник који врши промет услуга може да оствари пореско ослобођење ако поседује оверену копију документа (не декларације) којим се доказује да су добра унета у слободну зону, у складу са царинским прописима. После члана 8. додата су нова три члана како би се прописали услови за пореско ослобођење које је уведено Законом о изменама и допунама Закона о ПДВ-у („Сл. гласник РС”, бр. 30/2918). Наиме, допуњен је члан 24. став 1. новом тачком 5а, чиме је проширено пореско ослобођење тако да се ПДВ не плаћа на промет добара која се уносе у слободну зону, превозне и друге услуге које су непосредно повезане са тим уносом и промет добара у слободној зони који се врши страном лицу које има закључен уговор са обвезником ПДВ-а – корисником слободне зоне да та добра угради у добра намењена отпремању у иностранство. Са наведеном изменом Закона морале су да се усагласе и одредбе Правилника.

3. Правилник о изменама и допунама Правилника о утврђивању добара и услуга чији се промет опорезује по посебној стопи ПДВ-а Измене Правилника о утврђивању добара и услуга чији се промет опорезује по посебној стопи ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 108/04, 130/04 – исправка, 140/04, 65/05, 63/07, 29/11, 95/12, 113/13 и 86/15) извршене су у циљу ближег описа добара за која је Законом о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 30/2018) прописано да се опорезују по посебној стопи ПДВ-а. Наиме, чланом 23. став 2. тачка 6) сада је прописано да се посебном стопом опорезује промет (новина је болдирана) ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, компоста са мицелијумом, потпуне и допунске смеше за исхрану стоке и живе стоке. Поред наведене измене, а у циљу прецизирања, измењен је и члан 9. став 1. Правилника, односно прописано је да се огревним дрветом, у смислу члана 23. став 2. тачка 10) Закона, сматра дрво за огрев у облицама, цепаницама, гранама, сноповима или сличним облицима, независно од намене за коју се користи. ****************************

Промена висине акцизе на цигарете Од 1. јула 2018. до 31. децембра 2018. године, у складу са чланом 40а Закона о акцизама и у складу са Усклађеним динарским износима акциза из члана 40а став 1. т. од 4) до 8) Закона о акцизама годишњим индексом потрошачких цена у 2017. години („Сл. гласник РС”, број 18/2018), на цигарете из увоза и на цигарете произведене у земљи (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 2402 20 10 00 и 2402 20 90 00) плаћа се акциза од 69,19 дин./пак. 10

ОДГОВОРИ НА ДИЛЕМЕ КОЈЕ СЕ ЈАВЉАЈУ ПРИЛИКОМ ИСКАЗИВАЊА ПОДАТАКА У ОБРАСЦУ ПОПДВ

Одговори на дилеме 1. Обвезник ПДВ-а страном лицу врши промет добара која се уносе у слободну зону, при чему купац има закључен уговор са корисником слободне зоне – обвезником ПДВ-а да та добра угради у добра намењена отпремању у иностранство. Који су услови за пореско ослобођење и где се исказује податак о том промету у ПОПДВ? Одговор: Чланом 24. став 1. т. 5а) Закона о ПДВ-у прописано је пореско ослобођење (исто је прописано Законом о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 30/2018)). Начин остваривања пореског ослобођења прописан је Правилником о изменама и допунама Правилника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018), о чему је детаљније било речи у ово броју часописа, у тексту „Измене подзаконских аката којима се ближе уређује примена ПДВ-а”. Чланом 8а Правилника прописани су услови за ово пореско ослобођење, односно прописано је да обвезник који врши промет мора да има: 1) документ страног лица којим се потврђује да страно лице има закључен уговор са обвезником ПДВ-а – корисником слободне зоне да ће добра која страно лице набавља обвезник ПДВ-а – корисник слободне зоне уградити у добра намењена отпремању у иностранство; 2) документ обвезника ПДВ-а – корисника слободне зоне којим се потврђује да са страним лицем – примаоцем добара има закључен уговор да ће добра која страно лице набавља уградити у добра намењена отпремању у иностранство;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

ореска пријава – образац ПППДВ за јул 2018. године код обвезника који имају месечни порески период аутоматски ће се попуњавати на е-порталу ПУ, на основу података који буду исказани у обрасцу ПОПДВ, који се такође подноси уз пореску пријаву. За тромесечне обвезнике ова новина важи за ПОПДВ и ПППДВ за период од 1. 7. до 30. 9. 2018. године. Као што је познато, примена састављања и подношења обрасца ПОПДВ почиње од 1. јула 2018. г., тако да од овог датума сви обвезници ПДВ-а морају да искажу податке у обрасцу ПОПДВ, у складу са Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 30/2018 – у даљем тексту: Закон) и Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017, 119/2017 и 48/2018 – у даљем тексту: Правилник о ПОПДВ). У коментару Измена Правилника о ПОПДВ („Сл. гласник РС”, бр. 48/2018), који је дат у овом броју часописа, обрађене су битне измене и допуне везане за исказивање података у обрасцу ПОПДВ, уз посебну напомену да је чланом 23. прописано да у периоду од 1. јула 2018. године, закључно са 30. јуном 2019. године, у поступцима провере правилности исказивања података у обрасцу ПОПДВ – Преглед обрачуна ПДВ-а – за порески период од ______ до ______ 20__. године, надлежни порески орган неће узимати у обзир погрешно исказане податке који не утичу на износ пореске обавезе. Ради што правилнијег поступања обвезника ПДВ-а приликом исказивања података у обрасцу ПОПДВ (о чему је детаљно писано у досадашњим бројевима овог часописа у 2018. години), у наставку текста ће се кроз одговоре на дилеме указивати на неке недоумице које су се јавиле код пореских обвезника, али и на карактеристичне случајеве који нису разрађени до краја у постојећем Корисничком упутству за исказивање података у Прегледу обрачуна ПДВ-а – обрасцу ПОПДВ (у даљем тексту: Корисничко упутство), које је дала Пореска управа, на чијем се сајту и налази. Важно је напоменути и да у време предаје овог текста није објављена измена Корисничког упутства, која се очекује првенствено због измене Правилника.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3) рачун издат у складу са Законом, оверен од стране надлежног царинског органа, односно оверену копију документа којим се доказује да су добра унета у слободну зону у складу са царинским прописима. Што се тиче начина исказивања овог промета у обрасцу ПОПДВ, пошто део 1. обрасца ПОПДВ садржи податке о промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза по члану 24. Закона, то значи да у пољу 1.3. ПОПДВ треба да се исказују подаци о износу накнаде за промет добара која се уносе у слободну зону и промет добара и услуга у слободној зони из члана 24. став 1. т. 5) и 5а) Закона, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде. Начин евидентирања сторнираних рачуна 2. Због грешке у рачуну или због тога што је рачун за промет који врши обвезник ПДВ-а упућен на погрешну адресу или у погрешну фирму, исти мора да се сторнира. Да ли се уноси тај податак и ако се уноси, на које поље ПОПДВ се то исказује? Одговор: Сторнирање рачуна исказује се у ПОПДВ. Део 3. обрасца ПОПДВ садржи податке о опорезивом промету добара и услуга који врши обвезник ПДВ-а и о обрачунатом ПДВ-у. На пољу 3.6. исказују се подаци о износу смањења основице, односно ПДВ-а за извршени промет. Када је у питању сторно рачун, цела основица и цео износ ПДВ-а са рачуна јесте износ за који се умањује основица, односно ПДВ. С тим у вези, ако рачун који се сторнира гласи на обвезника ПДВ-а, не сме се вршити смањење ПДВ обавезе (основица може) док се од тог обвезника не добије податак да је извршио исправку одбитка или да по том рачуну није користио ПДВ. Подаци у овом пољу обрасца ПОПДВ исказују се искључиво са предзнаком „минус”. 3. На којим се пољима ПОПДВ исказује извоз добара која се налазе на царинском складишту и где се исказује промет добара која су у поступку царинског складиштења? Одговор: У делу 1, на пољу 1.1. обрасца ПОПДВ исказују се подаци о промету добара која се отпремају у иностранство, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет. За овај промет је прописано пореско ослобођење чланом 24. став 1. т. 2) и 3) Закона. То значи да се податак о извозу добара са царинског складишта исказује на овом пољу. Када је у питању промет добара која су у поступку царинског складиштења, исти је такође ослобођен ПДВ-а у складу са чланом 24. став 1. тачка 6) Закона, уз испуњење услова прописаних за пореско ослобођење. У пореском периоду када су испуњени поменути услови износ накнаде о оствареном промету исказује се на пољу 1.4. – Промет добара и услуга, осим из т. од 1.1. до 1.3., укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет – обрасца ПОПДВ. 4. Како се у ПОПДВ евидентира податак о примљеном авансу ако је он примљен пре 1. јула 2018, а промет је извршен након 1. јула 2018. г.? На који начин треба унети основицу и ПДВ након промета за који је плаћен аванс, односно да ли треба унети целокупну основицу, а ПДВ у износу разлике? Одговор: У питању је промет добара за који је порески дужник испоручилац добара, па у пореском периоду када је извршен промет добара или услуга у поље 3.2. – Промет за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет, осим из тачке 3.1. – треба унети податак о основици за тај промет и то у пуном износу. Међутим, обрачунати ПДВ исказује се само у износу разлике између укупно обрачунатог ПДВ-а за извршен промет добара и услуга и ПДВ-а који је био обрачунат на примљени аванс пре ступања у примену исказивања података у ПОПДВ.

5. Ако је извоз добара извршен у јулу 2018, а потврда да су добра иступила из Србије добијена у другом пореском периоду који следи након овог, тј. у августу и то после рока предаје пореске пријаве и ПОПДВ за јул, шта се исказује у ПОПДВ за јул, а шта за август 2018. године? Како треба поступити ако се потврда о иступу добије нпр. тек у септембру?

6. У Корисничком упутству је наведено да обвезник који врши наплату у име и за рачун другог лица податак о тој наплати не исказује у ПОПДВ. Да ли тај податак исказује обвезник ПДВ-а који добије рачун за набављена добра или услуге, где постоји и део који се односи на такву наплату, односно на плаћање за услуге које му је пружило друго лице. Ако се уноси, на ком пољу се тај износ исказује? Одговор: Пошто су овакви рачуни уобичајени када су у питању услуге које пружа Телеком Србија, јер нпр. у име и за рачун Паркинг сервиса наплаћује услугу паркирања, то је најбољи пример за појашњење овог случаја. С тим у вези, када обвезник ПДВ-а добије рачун од обвезника ПДВ-а који је на рачуну, поред своје услуге, исказао и накнаду за услугу коју је пружило друго лице коју наплаћује у име и за рачун тог другог лица (у оквиру услуга за телефон наплаћена је и услуга паркирања), у обрасцу ПОПДВ треба исказати податак о тој набавци, а у којим пољима – зависи од тога да ли су та добра и услуге (које се наплаћују у име и за рачун – паркирање) набављени од обвезника ПДВ-а или лица које није обвезник ПДВ-а, домаћег или страног лица. Ако је лице које врши промет тих добара или услуга (паркирања) обвезник ПДВ-а, податак о укупном износу накнаде за тај промет исказује се у пољу 8а.2. – Добра и услуге, осим добара из тачке 8а.1., у пољу у које се уносе основице за ПДВ. Уколико се врши наплата промета добара или услуга у име и за рачун лица које није обвезник ПДВ-а, податак о износу који се наплаћује исказује се у пољу 8д.2. ПОПДВ. 7. Када обвезник ПДВ-а издаје авансно-коначни рачун, где се исказује тај податак? Одговор: Износ са авансно-коначног рачуна треба исказати на пољу 3.2. – Промет за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет, осим из тачке 3.1. обрасца ПОПДВ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Одговор: Пре појашњења ове дилеме напомиње се да је управо ово прецизирано у Правилнику о изменама и допунама Правилника о пореским ослобођењима… , који је обрађен у овом броју часописа. Према уловима за пореско ослобођење промета добара извршеног у складу са чланом 24. став 1. т. 2) и 3) Закона за добра која се шаљу или отпремају у иностранство, обвезник треба да поседује: ● извозну декларацију која садржи потврду да су добра иступила са територије Републике Србије (у даљем тексту: извозна декларација), односно ● оверену копију извозне декларације о извршеном извозу добара, издату у складу са царинским прописима. Према томе, у случају када је извозно царињење извршено у јулу 2018. г., а иступ добара потврђен од стране надлежног царинског органа у пореском периоду који следи након тог пореског периода, тј. у августу пре или након (није од значаја) подношења пореске пријаве за јул, износ накнаде за тај промет не исказује се ни у једном пољу обрасца ПОПДВ за порески период у којем је извршено извозно царињење. У том случају извоз се исказује у ПОПДВ за август месец, на пољу 1.1. – Промет добара која се отпремају у иностранство, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет, односно у пореском периоду у којем је потврђен иступ добара. Ако је извозно царињење извршено у јулу, а иступ добара није потврђен од стране надлежног царинског органа у августу као пореском периоду који следи након јулског пореског периода, обвезник је дужан да поднесе измењену пореску пријаву за јул (месец у којем је извршено извозно царињење добара) и да искаже податке о том промету у пољу 3.2. – Промет за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет, осим из тачке 3.1. обрасца ПОПДВ – износ основице и износ обрачунатог ПДВ-а. У пореском периоду у ком је надлежни царински орган потврдио иступ добара (нпр. септембар) исказује се накнада за тај промет у пољу 1.1. – Промет добара која се отпремају у иностранство, док се у пољу 3.6. – Смањење основице, односно ПДВ-а – исказује смањење износа основице и износа обрачунатог ПДВ-а.

8. Када се врши отпремање добара из царинског складишта на територију Аутономне Покрајине Косово и Метохија, где треба исказати износ тог промета? Одговор: Подаци о отпремању добара на територију АПКиМ из царинског складишта исказују се у пољу 1.2. – Промет добара која се отпремају на територију Аутономне Покрајине Косово и Метохија, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

9. Да ли се у ПОПДВ уносе подаци о накнадама које обвезник ПДВ-а исплаћује физичким лицима по основу разних уговора за обављање неког посла (нпр. привремени и повремени, уговор о делу и сл.)? Одговор: Када обвезник ПДВ-а ангажује физичка лица по неком уговор за обављање неког посла, у питању је набавка услуга, па се и тај износ мора исказати у обрасцу ПОПДВ, и то у пољу 8д.2. – Добра и услуге набављени у Републици од лица са територије Републике која нису обвезници ПДВ-а, као и повећање односно смањење накнаде за та добра и услуге, укључујући и набавку без накнаде. Сматра се да се уноси бруто износ јер је бруто приход физичког лица. 10. Обвезници који откупљују пољопривредне производе од носилаца или чланова пољопривредног газдинства које није у систему ПДВ-а, често авансно плаћају будући откуп пољопривредних производа. Да ли се тако плаћени аванс исказује у ПОПДВ? Одговор: Плаћени аванси за набавку било којих добара или услуга, па и пољопривредних производа од лица која нису обвезници ПДВ-а, односно од ПГ, не исказују се у обрасцу ПОПДВ. 11. Када се врши извоз добара без накнаде, да ли се исказује могући износ таквог извоза? Одговор: Извоз без накнаде би био предмет опорезивања ПДВ-ом уколико не би били испуњени услови за пореско ослобођење. Сходно томе, подаци о извозу добара без накнаде уносе се у ПОПДВ, у поље 1.6. – Промет добара и услуга без накнаде, и то у пореском периоду у коме су испуњени услови за пореско ослобођење. 12. За промет добара и услуга у грађевинарству, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона, уобичајено је авансно плаћање, при чему је платац аванса и порески дужник. У ком пореском периоду је обвезник дужан да уноси податак о плаћеном авансу и обрачунатом ПДВ-у на исти? Одговор: Обвезник који је прималац добара и услуга из области грађевинарства и који је по том основу порески дужник, основицу на коју је обрачунао ПДВ исказује у пољу 8б.7. – Накнада или део накнаде који је плаћен пре извршеног промета (аванс). Податак о обрачунатом ПДВ-у на дати аванс исказује се у пољу 3а.8. – ПДВ по основу накнаде или дела накнаде који је плаћен пре извршеног промета (аванс), а уколико има право на одбитак ПДВ-а уз испуњење услова из члана 28. став 5. Закона о ПДВ-у, исказује га и у пољу 8е.2. – Укупно обрачунати ПДВ за промет набављених добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара, односно услуга, који може да се одбије као претходни порез (3а.9. умањен за износ ПДВ-а који не може да се одбије као претходни порез). 13. Када за увоз добара дође до повећања основице и ПДВ-а, где се исказује то повећање? Одговор: Податак о повећању основице за увоз добара исказује се у пољу 6.2.2. – Повећање основице, а податак о повећаном ПДВ-у исказује се у пољу 6.4. – Укупно плаћен ПДВ при увозу добара, укључујући и ПДВ плаћен по основу повећања основице за увоз добара, који може да се одбије као претходни порез.

14. Промет добара и услуга извршен ван Републике исказује се у делу 11. ПОПДВ. Ако се овај промет изврши без накнаде, да ли се и тада исказује у овом делу? Одговор: Да, наведени податак се исказује у пољу 11.1. – Промет добара и услуга извршен ван Републике, са или без накнаде. То је иначе и прописано последњом изменом Правилника о евиденцији.

ДОНЕТ ЈЕ НОВИ ШИФАРНИК РАДНИХ МЕСТА ЗА КОРИСНИКЕ ЈАВНИХ СРЕДСТАВА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

лада Републике Србије донела је Уредбу о Шифарнику радних места, која је објављена у „Службеном гласнику РС” број 48/2018 од 22. 6. 2018. године (у даљем тексту: Уредба). Уредба је ступила на снагу 30. 6. 2018. године, при чему је тог дана и престала да важи Уредба о Шифарнику радних места („Сл. гласник РС”, број 12/2016). Уредба је донета на основу Закона о Регистру запослених, изабраних, именованих, постављених и ангажованих лица код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС”, бр. 68/2015 и 79/2015 – исправка), којим је прописано да корисници јавних средстава имају обавезу да податке о лицима која код њих раде достављају у Регистар запослених, изабраних, именованих, постављених и ангажованих лица код корисника јавних средстава (у даљем тексту: Регистар), који се води код Управе за трезор при Министарству финансија. Корисници у Регистар пријављују податке прописане Законом, а један од тих података је и „шифра радног места” (члан 4. тачка 2) подтачка (17)), па је чланом 6. став 3. Закона прописано да се Шифарник радних места, на основу ког се уносе подаци у Регистар, утврђује актом Владе, на предлог министарства надлежног за послове државне управе. На бази овог законског овлашћења Влада је донела поменуту уредбу којом се утврђују шифре радних места на основу којих корисници јавних средстава уносе податке о радном месту на којем раде њихова запослена, изабрана, именована и постављена лица у Регистар. Шифре радних места на којима раде ова лица утврђене су у Шифарнику, који је као Прилог одштампан уз Уредбу и чини њен саставни део (у даљем тексту: Шифарник). У смислу Закона, корисници јавних средстава на које се односе одредбе Уредбе, односно шифре радних места из Шифарника, јесу: 1) директни и индиректни корисници буџетских средства Републике Србије, изузев професионалних припадника Војске Србије и Безбедносно-информативне агенције и њеног индиректног корисника; 2) Народна банка Србије; 3) директни и индиректни корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе и територијалне аутономије; 4) организације за обавезно социјално осигурање и корисници средстава тих организација; 5) јавна предузећа која је основала Република Србија, односно јединица локалне самоуправе и територијалне аутономије; 6) правна лица основана од стране јавних предузећа која је основала Република Србија, односно јединица локалне самоуправе и територијалне аутономије; 7) правна лица над којима Република Србија, односно јединица локалне самоуправе и територијалне аутономије има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у органу управљања; 8) агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама или над чијим радом државни органи врше надзор. Шифарник радних места се, дакле, односи на јавни сектор и утврђен је у сарадњи више ресорних министарстава и уз широке консултације са заинтересованим странама. Шифарником су детаљно обухваћена радна места у јавним службама (просвета, култура, информисање, спорт, туризам, здравство, социјална заштита, организације обавезног социјалног осигурања) и радна места у органима државне управе, другим државним органима и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе.

Начин уношења шифре радног места Шифра радног места уноси се у Регистар, у колону 18. ШИФРА РАДНОГ МЕСТА/ ЗАНИМАЊА у Обрасцу 1 – Подаци о запосленима на неодређено и одређено време, изабраним и постављеним лицима.

Подаци за радна места у органима државне управе, другим државним органима и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе уносе се према звањима, односно положајима у којима су сврстана радна места у складу са законима и подзаконским актима.

Структура шифарника Радна места у Шифарнику разврстана су у групе према државним и органима државне управе, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе и јавним службама у којима се послови тог радног места, односно звања обављају.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У Шифарнику су утврђене следеће групе радних места (по редоследу): ОЗНАКА ГРУПА РАДНИХ МЕСТА ГРУПЕ РАДНА МЕСТА У ОРГАНИМА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ, ДРУГИМ ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА, А ОРГАНИМА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ Г РАДНА МЕСТА ПРАТЕЋИХ И ПОМОЋНО-ТЕХНИЧКИХ ПОСЛОВА З РАДНА МЕСТА У ЗДРАВСТВУ К РАДНА МЕСТА У КУЛТУРИ И ИНФОРМИСАЊУ Б ОРГАНИЗАЦИЈЕ ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА П РАДНА МЕСТА У ПРОСВЕТИ Р РАДНА МЕСТА У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ С РАДНА МЕСТА У ОБЛАСТИ СПОРТА Т РАДНА МЕСТА У ТУРИЗМУ Д РАДНА МЕСТА У АКРЕДИТАЦИОНОМ ТЕЛУ СРБИЈЕ И РАДНА МЕСТА У ИНСТИТУТУ ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРБИЈЕ В РАДНА МЕСТА У ПРАВОСУДНОЈ АКАДЕМИЈИ Ф РАДНА МЕСТА У ФОНДУ СОЛИДАРНОСТИ РАДНА МЕСТА У ИНФОРМАТИВНОМ ЦЕНТРУ ЗА ПОСЛОВНУ СТАНДАРДИЗАЦИЈУ И М СЕРТИФИКАЦИЈУ РАДНА МЕСТА У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА КОЈЕ СУ ИНДИРЕКТНИ И ДИРЕКТНИ КОРИСНИЦИ Ж ЈАВНИХ СРЕДСТАВА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ О ОСТАЛО

У оквиру сваке групе у Шифарнику постоје подгрупе, које су такође значајне при одабиру шифре. Тако се прави разлика између радних места у предшколском, основном и средњем образовању и васпитању и радних места у високом образовању или радних места у примарној здравственој заштити и радних места у секундарној и терцијарној здравственој заштити и установама на више нивоа здравствене заштите. Свако радно место, односно звање и положај у којима су сврстана радна места, има своју посебну шифру. На пример:

А010300 А021300 А030600 Г020600 Г030200 З020700 К022300 П020901 П022301 Р021100 С020600

Саветник Порески контролор Царински инспектор Самостални финансијско-рачуноводствени сарадник Службеник за јавне набавке Магистар фармације Организатор културних активности Наставник предметне двојезичне наставе Стручни сарадник/Сарадник – социјални радник Радник на основним стручним пословима у центру за заштиту жртава трговине људима Аналитичар за спорт и сл.

Радно места које има подрадна места садржи шифру за свако појединачно подрадно место. На пример, за уношење шифре подрадног места „виши кустос” шифра је К030102: Шифра

Назив радног места Кустос

К030101

Кустос

К030102

Виши кустос

К030103

Музејски саветник

У колону 18. Обрасца 1. уноси се податак о шифри радног места, односно шифра подрадног места. У веб-апликацију „Регистар запослених” на порталу Управе за трезор подаци се уносе према Корисничком упутству које је објављено на сајту Управе за трезор, у делу „Пројекти трезора – Регистар запослених”. Сви корисници јавних средстава дужни су да унесу податке у апликацију, у кућицу „Шифра радног места/занимања”.

Разврставање постојећих радних места према шифри радних места

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Корисник јавних средстава разврстава постојећа радна места из свог интерног акта о систематизацији тако што користи називе радних места или звања и положаја у који су сврстана радна места из дела Шифарника који се односи на групу радних места из његове основне делатности (нпр. установа у области културе разврстава своја радна места на којима се обављају послови основне делатности према називима радних места из групе са шифром К) и групу генеричких радних места (група радних места која се односи на стручне, административне и техничке послове). У органима државне управе, аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе и другим државним органима, општи правни, информатички, материјално-финансијски, рачуноводствени и административни послови обављају се на радним местима у одређеном звању. Тако ти корисници јавних средстава разврставају своја радна места која се обављају у одређеном звању или положају бирајући шифре из групе А, а послове који се обављају на намештеничким радним местима разврставају тако што бирају шифре из групе генеричких радних места са ознаком Г – радна места пратећих и помоћно-техничких послова. Да би се правилно одредила шифра радног места, могуће је проверити минималне услове и описе одређеног радног места у последњој верзији Уредбе о Каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 81/2017, 6/2018 и 43/2018). Уколико запослени обавља послове који се на основу општих описа радних места могу сврстати на два или више радних места, онда га треба сврстати под шифру радног места на коме обавља претежни део посла. Руководећа радна места, као посебна радна места, у Шифарнику су описана ако се послови тог радног места обављају пуно радно време. Пример: Помоћник директора посебне организације А120300, секретар Уставног суда А140300, директор спортског хотела – кампа С010300 и сл. Запослени који је на руководећем радном месту које подразумева руковођење мањим, унутрашњим организационим јединицама и на ком се, поред послова руковођења, обављају и други послови који су у опису извршилачког радног места, пријављује се под шифром извршилачког радног места на којем се налази, односно звања које је стекао. Пример: Руководилац групе може бити у звању самосталног саветника и пријављује се под шифром А010200, или начелник одељења у здравственој установи може бити доктор медицине субспецијалиста у кардиологији и пријављује се под шифром З030101 и сл. Корисници који нису посебно обухваћени групама радних места у Шифарнику, пријављују запослене под неком од шифара за остала радна места (ознака групе: О).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример: Председник општине, градоначелник, директор јавног предузећа или министар пријављују се као носиоци јавних функција под шифром која је утврђена за изабрана, именована и постављена лица на радна места која нису радна места на положају или у звањима, и то: у органима државне управе и другим државним органима и организацијама које је основала Република – О010101; у органима аутономне покрајине и организацијама које је основала аутономна покрајина – О010102; у органима јединица локалне самоуправе и организацијама које је основала јединица локалне самоуправе – О010103. Такође, под посебном шифром О010200 пријављују се сви остали запослени у јавном сектору (нпр. запослени у јавним предузећима, јавним агенцијама и другим организацијама основаним законима и подзаконским актима). Према томе, корисници јавних средстава (у даљем тексту: КЈС) имају на располагању групу која се односи на њихову основну делатност (на пример: за здравство – З, просвету – П, културу – К, спорт – С, социјалну заштиту – Р итд.), а поред тога, сви КЈС на располагању имају и групу тзв. генеричких радних места, односно радних места за стручне, административне и техничке послове – Г. Такође, постоји и посебна група „Остало” – О, која је на располагању свим осталим КЈС за које нису утврђене шифре у посебним групама у Шифарнику, односно који податке за запослене на одређеним радним местима не пријављују према шифрама у некој од постојећих група. Група „Остало” предвиђена је и за пријављивање функционера за које није утврђена посебна шифра. КЈС не могу да користе шифре из других делова Шифарника, осим из своје одговарајуће групе (А, З, К, П… и Ж), генеричке (Г) и у изузетним случајевима остало (О).

Најчешћа питања у вези са применом Шифарника ПИТАЊЕ: Како се пријављују КЈС који не спадају у постојеће посебне групе према основној делатности? ОДГОВОР: КЈС који не могу да препознају своја радна места за послове у основној делатности, попут јавних предузећа, јавних агенција, привредних друштава и неких посебних организација, своја радна места пријављују под шифрама у оквиру група Остало (О) и Радна места за стручне, административне и техничке послове (Г). Податке за запослене на радним местима на којима се обављају стручни послови из своје основне делатности пријављују под О, а за послове подршке пословима основне делатности пријављују под Г. На пример, истраживачи у научним институтима пријављују се под шифром О010200 – Остала радна места код корисника јавних средстава, а курир у истом институту под шифром Г060200 – Курир. Овај принцип важи за све КЈС попут јавних комуналних предузећа, јавних предузећа, јавних агенција и других установа и организација које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. ПИТАЊЕ: Да ли се радна места у органима државне управе или у јединцима локалне самоуправе пријављују на основу звања или занимања? На пример, да ли записничар у звању референта треба да се упише као референт (шифра групе А) или као записничар (шифра групе Г)? ОДГОВОР: Радна места државних службеника и службеника у органима АП и ЈЛС која су разврстана у звањима пријављују се према шифри звања, а не према шифрама које се налазе у оквир групе Г. У конкретном примеру запосленог би требало пријавити под шифром референта.

ПИТАЊЕ: Да ли се група Г (Радна места за стручне, административне и техничке послове) уопште односи на органе државне управе и органе АП и ЈЛС? ОДГОВОР: У оквиру групе Г пријављују се радна места у органима државне управе и органима АП и ЈЛС која нису разврстана у звања и која нису положаји, односно радна места намештеника према Закону о државним службеницима и Закону о запосленима у АП и ЈЛС (занимања према

старом Закону о радним односима у државним органима). На пример: дактилограф, стенограф, телефониста, возач, курир и сл. ПИТАЊЕ: Да ли се радна места у заводима за извршење кривичних санкција пријављују из подгрупе Посебна звања државних службеника у заводима за извршење кривичних санкција или из звања државних службеника? ОДГОВОР: Службеници у свим државним органима у којима су утврђена посебна звања пријављују се према шифрама које су утврђене за та посебна звања. На пример, службеници у Управи за извршење кривичних санкција пријављују се под шифрама из подгрупе А06. Ово се односи на посебна звања у свим подгрупама од А02 до А08 (порески службеници, царински службеници, катастарски службеници итд.).

ПИТАЊЕ: Како се пријављују градоначелници, председници општина, чланови већа? Како се пријављују остали функционери на републичком и локалном нивоу? ОДГОВОР: Сва изабрана, постављена и именована лице пријављују се према посебним шифрама, и то: ● изабрана, именована и постављена лица у органима државне управе и другим државним органима и организацијама које је основала Република – О010101; ● изабрана, именована и постављена лица у органима аутономне покрајине и организацијама које је основала аутономна покрајина – О010102; ● изабрана, именована и постављена лица у органима јединица локалне самоуправе и организацијама које је основала јединица локалне самоуправе – О010103.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

ПИТАЊЕ: Како се пријављују радна места у правосудним органима? Да ли се пријављује из подгрупе Посебна звања службеника у правосудним органима или из звања државних службеника? Да ли се судијски помоћник уписује под шифром из подгрупе А07 или на основу звања у оквиру подгрупе А01? ОДГОВОР: За запослене у правосудним органима утврђене су посебне шифре према посебним звањима, у складу са Законом о уређењу судова. Судијски помоћници се пријављују према звањима: судски саветник, судијски сарадник, виши судијски сарадник итд., која се налазе у оквиру подгрупе А07.

ПИТАЊЕ: Како се пријављују подаци за запослене који, поред свог основног посла, обављају и неке од руководећих дужности у здравственој установи? ОДГОВОР: Подаци за запослене који, поред свог основног посла, обављају и неке од руководећих послова, пријављују се под шифром њиховог основног радног места, уколико је у питању здравствени радник. Уколико је запослени руководилац унутрашње организационе јединице, а није здравствени радник, пријављује се на неко од извршилачких радних места. На пример, доктор медицине специјалиста, који је начелник одељења, пријављује се под одговарајућом шифром доктора медицине специјалисте, док ће начелник немедицинске службе бити пријављен под шифром неког од радних места у генеричким радним местима, у зависности од природе послова који се обављају у тој служби. У даљој реформи система плата посебно ће се вредновати руковођење и запослени ће као начелник остваривати посебан додатак по том основу. ПИТАЊЕ: Како се пријављују доктори медицине? ОДГОВОР: На почетку сврставања радних места према новим шифрама потребно је одредити којој подгрупи у Шифарнику установа припада, односно примарном (З02) или другим нивоима здравствене заштите (З03). Доктори медицине специјалисти, као здравствени радници,

пријављују се под одговарајућом шифром одређеном за докторе медицине специјалисте, невезано за њихово ангажовање у образовној делатности. На пример, подаци за доктора медицине специјалисту педијатрије (као и све друге специјалности) пријављују се под шифром З030327 – доктор медицине специјалиста на болничком одељењу и у специјалистичкој амбуланти. Уколико специјализација запосленог кореспондира са местом рада, онда се шифра одређује према одговарајућој шифри, нпр. доктор медицине специјалиста у неурохирургији (З030302). Уколико доктор медицине поседује субспецијализацију, пријављује се под одговарајућом шифром за доктора медицине субспецијалисту.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ПИТАЊЕ: Како се пријављују медицинске сестре/техничари? ОДГОВОР: Најпре се утврди којој подгрупи у Шифарнику припада одређена установа – примарном (З02) или другим нивоима здравствене заштите (З03). Затим се одреди шифра радног места према месту рада: амбуланта, стационар, патронажа итд. На пример, гинеколошко-акушерска сестра, уколико је ванболничко лечење у питању, пријављује се под шифром одређеном за вишу медицинску сестру – техничара или медицинску сестру – техничара (ово је општи позив и није прецизиран смер: општа, гинеколошка – акушерска, педијатријска). ПИТАЊЕ: Зашто у Шифарнику нема шифара за декана и продекана факултета и под којим шифрама се пријављују? ОДГОВОР: У високом образовању нису предвиђена руководећа радна места, за разлику од осталих делова у области образовања, с обзиром на то да су на тим радним местима ангажовани професори универзитета и, у складу с тим, пријављују се према одговарајућој шифри звања наставника. Тако нпр. декан факултета се пријављује под шифром П040101 – редовни професор. ПИТАЊЕ: Како се пријављују радна места која обухватају руководеће послове ужих организационих јединица? ОДГОВОР: Ова радна места се пријављују као извршилачка радна места, а руковођење се посебно исказује. Тако, на пример, шеф одсека за наставу и студентска питања пријављује се као самостални стручно-технички сарадник за студије и студентска питања (П042001), а руковођење ће се посебно исказати и биће посебно вредновано. ПИТАЊЕ: Како се пријављују запослени који обављају више послова? ОДГОВОР: Запослени који обављају више послова пријављују се на пословима које претежно обављају, осим у случају да им је решењем, односно уговором о раду прецизно утврђен однос радног времена у коме обављају одређене различите послове. У том случају подаци за запосленог се пријављују коришћењем две или више шифри у складу са расподелом радног времена, при чему се при сваком пријављивању у образац уноси и проценат радног времена на који је запослени ангажован на одређеном послу, односно радном месту.

ОСНОВНИ ПОСТУПЦИ И ПРИМЕРИ КОНСОЛИДОВАЊА ПОЗИЦИЈА ПРИЛИКОМ САСТАВЉАЊА КОНСОЛИДОВАНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

атична правна лица која састављају консолидоване финансијске извештаје дужна су да консолидоване финансијске извештаје за 2017. годину, ради јавног објављивања, доставе Агенцији за привредне регистре најкасније до 31. јула 2018. године. Да би се саставили консолидовани финансијски извештаји неопходно је да се спроведу одређене припреме, поступци и процедуре консолидовања прописане Међународним стандардом финансијског извештавања – МСФИ 10 Консолидовани финансијски извештаји („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МСФИ 10). Приликом састављања консолидованог финансијског извештаја примењује се метод потпуног консолидовања, који подразумева потпуно спајање свих истоветних позиција по принципу „ставка по ставка” и искључивање свих вредности садржаних у појединачним извештајима, које потичу из интерних односа чланица групе. Резултати пословања зависног правног лица обухватају се у консолидованим финансијским извештајима почев од дана стицања и укључују се у консолидоване финансијске извештаје све до дана отуђења зависног правног лица, што представља дан када матично правно лице престаје да има контролу над зависним правним лицем. Разлика између прихода од отуђења зависног правног лица и исказаног износа његове имовине умањене за обавезе на дан отуђења, признаје се у Консолидованом билансу успеха као добитак или губитак од отуђења зависног правног лица. У складу са МСФИ 10 прописане су следеће процедуре консолидовања: ● Сабирају се позиције имовине, обавеза, сопственог капитала, прихода, расхода и токова готовине матичног ентитета са истим позицијама својих зависних ентитета. ● Књиговодствена вредност улагања матичног правног лица у свако од зависних правних лица и удео матичног правног лица у капиталу сваког зависног правног лица елиминишу се. ● Елиминишу се у потпуности имовина и обавезе, сопствени капитал, приходи, расходи и токови готовине који се односе на трансакције између ентитета унутар групе. ● Елиминишу се добици и губици из међусобних (унутаргрупних) трансакција, који нису екстерно реализовани по основу продаје залиха и основних средстава. ● Идентификују се мањинска учешћа у добитку, губитку и нето имовини консолидованих зависних правних лица. Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник) предвиђени су посебни рачуни за односе између матичног и зависних правних лица. Приликом елиминисања интерних односа између чланица групе за консолидовање узимају се у обзир књиговодствена стања евидентирана на следећим рачунима: ● 040 – Учешћа у капиталу зависних правних лица; ● 043 – Дугорочни пласмани матичним, зависним и осталим повезаним правним лицима у земљи; ● 044 – Дугорочни пласмани матичним, зависним и осталим повезаним правним лицима у иностранству; ● 050 – Потраживања од матичних и зависних правних лица; ● 200 – Купци у земљи – матична и зависна правна лица; ● 201 – Купци у иностранству – матична и зависна правна лица; ● 230 – Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица; ● 411 – Обавезе према матичним и зависним правним лицима; ● 420 – Краткорочни кредити од матичних и зависних правних лица; ● 431 – Добављачи – матична и зависна правна лица у земљи; ● 432 – Добављачи – матична и зависна правна лица у иностранству;

●

560 – Финансијски расходи из односа са матичним и зависним правним лицима; 600 – Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима на домаћем тржишту; ● 601 – Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима на иностраном тржишту; ● 610 – Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним лицима на домаћем тржишту; ● 611 – Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним лицима на иностраном тржишту; ● 660 – Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица. Осим наведених рачуна, при елиминисању интерних односа треба узети у обзир и друге рачуне расхода и прихода код којих Правилником није извршено рашчлањавање. Да би се ови рачуни користили приликом консолидовања, друштво мора да обезбеди одговарајућу аналитику трошкова и прихода у оквиру које ће се водити односи са зависним друштвима. У наставку текста приказани су основни примери консолидовања појединих билансних позиција које су резултат међусобних трансакција између матичног и зависног друштва. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Консолидовање капитала и учешћа у капиталу У Консолидованом билансу стања треба да буду садржана само учешћа групе у капиталу правних лица изван групе за консолидовање и капитал групе прибављен од екстерних власника изван групе за консолидовање. Ово се постиже тако што се износи учешћа у капиталу матичног друштва и капитал зависног друштва пребијају. У појединачном Билансу стања матичног друштва учешће у капиталу зависног правног лица исказује се на рачуну 040 – Учешће у капиталу зависних правних лица. С друге стране, у Билансу стања зависног правног лица износ основног капитала за консолидовање исказује се на одговарајућем конту у групи рачуна 30. У поступку консолидовања учешћа у капиталу и капитала могуће су две ситуације: 1) Ове две позиције могу да имају једнаке вредности. 2) Може да постоји разлика између учешћа матичног правног лица и капитала зависног правног лица. Различите вредности учешћа у капиталу и вредности капитала могу да се јаве ако је матица приликом стицања учешћа у зависном друштву то учешће платила по вишој или нижој цени од књиговодствене вредности капитала зависног друштва, односно уколико није утврђен goodwill приликом почетног стицања на начин описан у Међународном стандарду финансијског извештавања – МСФИ 3 Пословне комбинације („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МСФИ 3). С обзиром на то да се у поступку консолидовања врши пребијање учешћа у капиталу и капитала, ако постоји разлика између ове две вредности, она ће у Консолидованом билансу стања бити исказана као goodwill (када је вредност учешћа на рачуну 040 већа од стања на одговарајућем рачуну капитала), односно консолидовани приходи (када је вредност учешћа на рачуну 040 мања од вредности капитала на групи рачуна 30).

Поступак консолидовања две билансне позиције донекле се и разликује у зависности од тога да ли матично правно лице поседује 100% учешћа у капиталу зависног правног лица или у капиталу зависног правног лица. Осим учешћа матице, постоји и учешће без права контроле или мањински интерес. Обрачун мањинског интереса приказан је посебно у овом коментару.

Пример 1: Учешће у капиталу једнако је књиговодственој вредности капитала Матично правно лице има 100% учешћа у капиталу зависног правног лица, у износу од 1.300.000 динара. Наведени износ је код матичног правног лица евидентиран на конту 040, а код зависног правног лица на конту 301 – Удели друштва са ограниченом одговорношћу – у износу од 1.300.000 динара.

Опис 040 – Учешће у капиталу

Матично друштво

Зависно друштво

дугује

потражује

дугује

1.300.000

301 – Удели друштва са ограниченом одговорношћу Укупно:

Износи за консолидовање

1.300.000

потражује 1.300.000

1.300.000

Консолидовано -

1.300.000

Пример 2: Учешће у капиталу разликује се од књиговодствене вредности капитала (учешће је мање од вредности капитала)

Опис

Зависно друштво

Износи за консолидовање дугује

1.300.000

301 – Удели друштва са ограниченом одговорношћу

1.400.000

Консолидациони приход (у Билансу успеха увећати приход) Укупно:

1.300.000

потражује 1.300.000

1.400.000

Консолидовано -

100.000

1.400.000

100.000

Пример 3: Учешће у капиталу разликује се од књиговодствене вредности капитала (учешће је веће од вредности капитала)

Опис 040 – Учешће у капиталу

Матично друштво

Зависно друштво

дугује

1.400.000

301 – Удели друштва са ограниченом одговорношћу

1.300.000

1.400.000

1.300.000

Консолидовано

потражује 1.400.000

Goodwill (позиција нематеријалних улагања) Укупно:

Износи за консолидовање

1.300.000

100.000

1.400.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

040 – Учешће у капиталу

Матично друштво

1.400.000

100.000

2. Консолидовање и обрачун учешћа без права контроле (мањинско учешће) Матично друштво је обавезно да презентује учешће без права контроле у консолидованом извештају о финансијској позицији (Биланс стања) у оквиру капитала, одвојено од сопственог капитала који припада власницима матичног ентитета. У обрасцу Биланс стања, под ознаком

АОП 0420 „Учешће без права контроле”, уносе се обрачуната учешћа без права контроле. Овај АОП попуњава се само у консолидованом финансијском извештају. Мањинско учешће, односно учешће без права контроле, у консолидованом резултату, односно у исказаном консолидованом добитку или губитку, такође треба исказати као посебну ставку у Консолидованом билансу успеха, с тим да се овај износ не третира ни као приход ни као расход, само се одвојено презентује односно исказује. Под ознаком АОП 1066 обрасца Биланс успеха уноси се износ дела нето добитка са АОП 1064 који припада мањинским улагачима, а под ознаком АОП 1067 износ дела нето добитка, исказаног са АОП 1064, који припада власницима матичног правног лица. Под ознаком АОП 1068 обрасца Биланс успеха уноси се износ дела нето губитка са АОП 1065 који припада мањинским улагачима, а под ознаком АОП 1069 износ дела нето губитка, исказаног са АОП 1065, који припада власницима матичног правног лица.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример 4: Матично друштво поседује 60% капитала зависног друштва, тако да учешће мањинског интереса у капиталу зависног друштва износи 40%. Према финансијским извештајима матичног и зависног друштва стање на дан 31. децембар 2017. године јесте следеће: Матично друштво: Учешће у капиталу зависних и других друштава (од чега учешће у капиталу зависног друштва) Основни капитал Резерве Ревалоризационе резерве Нераспоређени добитак Укупни капитал

50.000 36.000 200.000 15.000 8.000 7.000 280.000

Зависно друштво: Основни капитал Резерве Ревалоризационе резерве Нераспоређени добитак Укупни капитал

40.000 12.000 3.000 5.000 60.000

Радна табела за консолидовање капитала изгледаће на следећи начин: Назив позиције

Зависно друштво

Елиминисање дугује

потражује

Консолидовани износ

36.000

14.000

Учешће у капиталу

50.000

Основни капитал

200.000

40.000

24.000

216.000

Резерве

15.000

12.000

7.200

19.800

Ревалоризационе резерве

8.000

3.000

1.800

9.200

Нераспоређени добитак

7.000

5.000

3.000

9.000

280.000

60.000

36.000

Укупно:

Матично друштво

36.000

268.000

Дакле, у обрасцу Консолидовани биланс стања, на позицији основног капитала након консолидације биће исказан износ од 216.000 динара, што представља збир основног капитала матичног друштва плус мањински интерес у основном капиталу од 16.000 динара (40.000 x 40%).

Укупно учешће без права контроле, које се приказује у обрасцу Консолидовани биланс стања, износи и 24.000 динара (60.000 x 40%).

3. Консолидовање прихода и расхода и потраживања и обавеза по основу међусобних услуга Поступак консолидовања, под претпоставком да су потраживања и обавезе из интерних односа усаглашене, као и износ прихода и расхода, једноставан је и спроводи се међусобним пребијањем потраживања и обавеза из интерних односа, као и исказаних прихода и расхода. Пример 5: Матично друштво је остварило приходе од услуга од зависног друштва у износу од 5.000.000 динара. Такође, на дан биланса има неизмирено потраживање у износу од 600.000 динара. Зависно правно лице је у својим евиденцијама забележило остале пословне расходе и обавезе према матичном друштву.

Опис

5.000.000

Остали пословни расходи 200 – Купци – матична и зависна правна лица

Износи за консолидовање дугује

600.000

5.600.000

600.000

5.600.000

Консолидовано

потражује

5.000.000

431 – Добављачи – матична и зависна правна лица Укупно:

Зависно друштво

5.000.000

600.000

5.600.000

4. Консолидовање прихода и расхода проистеклих из интерног промета залиха и искључивање нереализованих интерних добитака и губитака

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

610 – Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним лицима

Матично друштво

Када се између матичног и зависног друштва обавља промет залиха (готових производа и робе), на крају пословне године на залихама су по правилу садржани нереализовани добици или губици, које у поступку консолидације најпре треба утврдити, а затим елиминисати из збирног консолидованог биланса. Искључивање нереализованих добитака, садржаних у залихама, представља највећи рачуноводствено-обрачунски проблем у поступку консолидације. У зависности од односа вредности залиха према осталим билансним позицијама, нереализовани добици у залихама могу али не морају значајно да утичу на финансијски резултат групе.

5. Консолидовање прихода, расхода и залиха, проистеклих из интерног промета робе Израчунавање нереализованих добитака и губитака у залихама робе подразумева иденти фикацију залиха набављених по основу интерних трансакција, а поступак консолидације прихода, расхода и залиха робе из интерног промета у оквиру групе повезаних друштава обухвата: ● међусобно пребијање прихода по основу промета између повезаних правних лица и расхода по основу продате интерно набављене робе и

искључивање екстерно нереализованих интерних добитака, садржаних у залихама робе из интерног промета. Као последица извршених елиминација у консолидованим финансијским извештајима, на рачуну 501 исказана је само набавна вредност екстерно продате робе, док је вредност залиха робе сведена на вредност по којој је матично правно лице набавило робу.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

●

Пример 6: У току године је матично друштво продало зависном друштву, уз маржу од 10%, робу у вредности од 4.000.000 динара, што је евидентирано на рачуну 600 – Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима. Набавна вредност продате робе је 3.600.000 динара, што је евидентирано на рачуну 501 – Набавна вредност продате робе. Зависно друштво је екстерним купцима продало 60% залиха набављених од матичног друштва. Набавна вредност тако продате робе износи 2.400.000, што је евидентирано на рачуну 501 код зависног друштва. На дан биланса стања у књигама зависног друштва салдо залиха робе које су прибављене од матичног друштва, а нису продате, износе 1.600.000 (4.000.000 набављено – 2.400.000 продато екстерним купцима). Дакле, на нивоу групе у вредности залиха које су исказане код зависног друштва садржана је добит која није реализована. Приходе и расходе по основу интерног промета робе, као и екстерно нереализовану добит, треба елиминисати у поступку консолидације. Промене су приказане у табеларном прегледу: Продајна вредност

Разлика у цени (маржа) 10%

Набавна вредност

Приходи од продаје матичног друштва

4.000.000

400.000

3.600.000

Залихе робе код зависног друштва

1.600.000

160.000

1.440.000

Вредност продате робе лицима изван групе

2.400.000

240.000

2.160.000

Опис

Консолидовање ће бити спроведено на следећи начин: Опис

Зависно друштво

дугује

потражује

600 – Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима

4.000.000

501 – Набавна вредност продате робе

3.600.000

132 – Залихе робе Укупно:

Матично друштво

Износи за консолидовање дугује

Консолидовано

потражује

4.000.000

2.400.000

3.840.000

2.160.000

1.600.000

160.000

1.440.000

4.000.000

3.600.000

4.000.000

Објашњење консолидовања: Приход од продаје зависном правном лицу у износу од 4.000.000 динара у целини мора да се елиминише. Исто тако мора да се елиминише и укупан износ са позиције набавне вредности продате робе у износу од 3.600.000 динара, плус износ разлике у цени од 120.000 динара, што укупно износи 3.840.000 динара. За износ разлике у цени залиха робе које су остале непродате на дан биланса врши се умањење залихе робе у износу од 160.000 динара. На дан биланса, у случају да постоји салдо неизмиреног потраживања матичног друштва од зависног по основу продаје робе, вршило би се и консолидовање тог износа са износом обавеза.

6. Консолидовање по основу интерне продаје основних средстава Када једно предузеће из групе продаје основна средства другом повезаном предузећу са добитком (приходом), тај добитак мора да се елиминише у поступку консолидације како би се спречило прецењивање вредности консолидованих основних средстава и додатна амортизација. Приходи, расходи и активирање основних средстава из интерних набавки консолидују се: ● међусобним пребијањем прихода и расхода, ● искључивањем екстерно нереализованих интерних добитака, садржаних у вредности активираних основних средстава, као и преименовањем и рекласификовањем прихода од продаје производа у интерном промету у приходе од активирања учинака. Пример 7: Зависно друштво је почетком јануара продало матичном друштву машину као свој готов производ по цени од 14.000.000 динара. Трошак израде машине за зависно друштво износио је 12.000.000 динара. Матично друштво је проценило корисни век од пет година и стопу амортизације у износу од 20%. На основу наведене трансакције зависно друштво је евидентирало приход од продаје у износу од 14.000.000 динара. Матично друштво је евидентирало набавку опреме на рачуну 023 у износу од 14.000.000 динара, исправку вредности опреме у износу од 2.800.000 динара (20% од 14.000.000 динара) и трошак амортизације у истом износу.

Опис

Матично друштво

610 – Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним лицима на домаћем тржишту

Зависно друштво 14.000.000

Износи за консолидовање дугује

Консолидовано

потражује

14.000.000

0239 – Исправка вредности опреме

2.800.000

400.000

023 – Опрема

14.000.000

2.000.000

12.000.000

540 – Трошкови амортизације

2.800.000

400.000

2.400.000

12.000.000

621 – Приходи од активирања учинака и робе Укупно:

14.400.000

2.400.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Консолидовање се спроводи на следећи начин:

14.400.000

Објашњење консолидације: Елиминисан је приход од продаје. ● Умањена је исправка вредности опреме за 400.000 динара, јер је цена коштања опреме 12.000.000 динара, тако да се применом стопе од 20% добија исправка вредности од 2.400.000 динара уместо 2.800.000 динара, колико је евидентирано у појединачном билансу матичног друштва. По истом основу умањују се трошкови амортизације за 400.000 динара. ● Рекласификовани су приходи од продаје на приходе од активирања учинака и робе у износу од 12.000.000 динара. ● Умањује се набавна вредност опреме за 2.000.000 динара. ●

7. Консолидовање дивиденде матичног правног лица

Матично друштво признаје дивиденду од зависних, заједнички контролисаних или придружених друштава, у добитку или губитку, у својим појединачним финансијским извештајима, када је установљено његово право да прими дивиденду, односно када надлежни орган донесе одлуку о расподели добити или издвајању за дивиденду. У случају да је надлежни орган правног лица донео одлуку о расподели добити, али до краја године није извршено плаћање матичном друштву, у консолидованим финансијским извештајима потребно је: ● извршити пребијање потраживања матичног друштва са обавезом зависног друштва за дивиденду и ● смањити финансијске приходе, а повећати нераспоређену добит ранијих година у Консолидованом билансу стања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример 8: Надлежни орган зависног правног лица 31. децембра је донео одлуку о расподели дивиденде матичном друштву у износу од 420.000 динара. Дивиденда није исплаћена до дана биланса.

Опис

Матично друштво

220 – Потраживања за камату и дивиденде

420.000

660 – Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица

420.000

Зависно друштво

дугује

420.000

340 – Нераспоређени добитак ранијих година

420.000

Консолидовано

потражује 420.000

461 – Обавезе за дивиденде

Укупно:

Износи за консолидовање

420.000

840.000

8. Пренос консолидованог резултата у Консолидовани биланс стања У поступку консолидовања међусобних интерних трансакција које укључују приходе, расходе, имовину и обавезе, нарочито у поступку елиминација различитих износа на страни расхода у односу на страну прихода и обратно, долази до неравнотеже између збира активе и пасиве. Та неравнотежа односно разлика резултат је поступка консолидовања који треба пренети из Биланса успеха у Консолидовани биланс стања.

ПОРЕСКИ АСПЕКТИ ОТПИСА ОБАВЕЗА

1. Отпис обавеза због опроста дуга по Закону о порезима на имовину Поверилац дужнику може да отпише потраживање, што за дужника представља поклон чији је порески третман дефинисан Законом о порезима на имовину, с тим што се порески ефекти овог поклона морају сагледати и у светлу других пореских закона. Ради бољег разумевања прво треба да се види шта је дефинисано Законом о порезима на имовину, јер је он полазна тачка за даљу примену пореза на добит или пореза на доходак грађана. Одредбом члана 14. став 1. Закона о порезима на имовину (у даљем тексту: Закон) прописано је да се порез на наслеђе и поклон плаћа на право својине и друга права на непокретности из члана 2. став 1. Закона, које наследници наследе, односно поклонопримци приме на поклон. Према ставу 2. истог члана, порез на наслеђе и поклон плаћа се и на наслеђени, односно на поклон примљени: готов новац, штедни улог, депозит у банци, новчано потраживање, право интелектуалне својине, право својине на возилу, пловило, односно ваздухоплов и друге покретне ствари. Поклоном се не сматра, сагласно одредбама члана 14. став 4. т. 2) и 3) Закона: ● приход физичког лица по основима који су изузети из дохотка за опорезивање, односно који је предмет опорезивања порезом на доходак грађана, у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана; ● приход правног лица који се укључује у обрачун основице за опорезивање порезом на добит правних лица, у складу са законом којим се уређује опорезивање добити правних лица. Важно је напоменути да је искључивање из предмета опорезивања порезом на поклон опроста дуга, тј. прихода правног лица који се укључује у обрачун основице за опорезивање порезом на добит правних лица, у примени од 30. маја 2013. године (измене и допуне Закона – „Сл. гласник РС”, бр. 47/2013), чиме је укинуто двоструко опорезивање истих прихода порезом на поклон по стопи од 2,5% и порезом на добит по стопи од 15%. Када су у питању физичка лица, опрост дуга не сматра се поклоном ако је тај приход опорезив или ослобођен опорезивања, у складу са Законом о порезу на доходак грађана, још од 8. јула 2007. године. Од опорезивања порезом на наслеђе и поклон изузето је наслеђе, односно поклон новца, права, односно ствари из ст. 2. и 3. овог члана, које наследник наследи, односно поклонопримац прими на поклон од истог лица, за вредност наслеђа односно поклона до 100.000 динара у једној календарској години по сваком од тих основа (члан 14. став 6. тачка 3) Закона).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

тпис обавеза је чест у пракси, а главни узрок је неликвидност дужника, мада може бити и немарност или наступање застарелости. Нису ретки случајеви опроста дуга од стране повериоца, због чега дужник врши његов отпис. Када су у питању застареле обавезе, оне могу али и не морају да се отписују. Имајући у виду да застарелост често настаје због одбијања њиховог измирења, привредни субјект може да се определи да их оприходује, чиме смањује своју задуженост, али повећава приход, односно смањује могући губитак. С тим у вези, реалност финансијских извештаја некада зависи и од тога да ли је привредни субјект након пописом утврђених застарелих обавеза извршио отпис истих у корист прихода, ако не може или нема намеру да их измири. Када је у питању опрост обавезе, то представља поклон за дужника, који, у зависности од тога о ком је субјекту реч, може бити приход или поклон у пореском смислу. Приходи настали по основу отписа обавеза (због застарелости или опроста дуга) јесу остали пословни приходи, који, као такви, утичу и на опорезиву добит у складу са Законом о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, … и 113/2017), а свакако морају да се имају у виду и други порески аспекти одређени Законом о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001, … и 68/2014 – др. закон), Законом о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001, … и 113/2017) и Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2005, … и 30/2018). Какви су порески ефекти отписа обавеза приказано је у наставку овог текста.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обвезник пореза на наслеђе и поклон који наследи или на поклон прими предмет опорезивања из члана 14. ст. 2. и 3. Закона јесте резидент Републике Србије за предмет који се налази на територији Републике Србије или у иностранству (члан 15. став 2). Порез на наслеђе и поклон не плаћа Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као наследник односно поклонопримац (члан 21. став 1. тачка 8) Закона), као ни лице које прими имовину од Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе (члан 21. став 1. тачка 13) Закона). Ради утврђивања пореза на поклон који је предмет опорезивања или је предмет пореског ослобођења (а не изузимања од опорезивања), обвезник пореза на поклон дужан је да поднесе пореску пријаву на обрасцу ППИ 3, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза. Пријава се подноси у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе у смислу члана 17. ст. од 1. до 4. Закона (члан 35. став 1. Закона). Међутим, када је у питању изузимање од опорезивања или опрост дуга који за правна лица – обвезнике пореза на добит којима је дуг опроштен представља приход који се укључује у обрачун основице за опорезивање или је у питању опрост дуга предузетнику коме такође улази у опорезив доходак, не постоји обавеза подношења пореске пријаве – не сматра се поклоном сходно члану 14. став 4. т. 2) и 3) Закона.

2. Порески третман отписа обавеза по Закону о порезу на добит правних лица У складу са чланом 6. став 2. Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: ЗПДПЛ), опорезива добит утврђује се у пореском билансу, усклађивањем добити обвезника исказане у Билансу успеха који је сачињен у складу са међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ), односно међународним стандардом финансијског извештавања за мала и средња правна лица (МСФИ за МСП), и прописима којима се уређује рачуноводство, на начин утврђен овим законом. Сагласно одредбама члана 23. ст. 1. и 2. ЗПДПЛ-а, за утврђивање опорезиве добити признају се приходи у износима утврђеним Билансом успеха, у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и прописима којима се уређује рачуноводство, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања, а за утврђивање опорезиве добити обвезника који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се приходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања прихода који прописује министар финансија, осим прихода за које је овим законом прописан други начин утврђивања. Начин утврђивања прихода и расхода није исти за све обвезнике пореза на добит, с обзиром на то да, према прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, постоје разлике које су опредељене посебним правилницима. Наиме, приходе настале по основу отписа обавеза (због застарелости или опроста дуга) обвезник у својим пословним књигама евидентира, у складу са прописима о рачуноводству и ревизији и МРС, односно МСФИ, на рачуну 677 – Приходи од смањења обавеза – на коме се, сагласно члану 56. Правилника о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014), исказује смањење обавеза по основу закона, ванпарничног поравнања и сл. (задужењем рачуна на коме је обавеза исказана). Тако исказан приход улази у основицу за обрачун пореза на добит правних лица и опорезује се у складу са Законом и Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014, 41/2015 и 101/2016), што значи да обвезници који састављају ПБ 1 и ПДП не плаћају порез на поклон. Као карактеристично наводимо део из мишљења Министарства финансија РС, бр. 413-0096/2017-04 од 8. 6. 2017. године, у ком је отпис дуговања државних поверилаца приход који подлеже опорезивању:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

„Сходно закону који уређује приватизацију, Влада може да донесе одлуку да државни повериоци субјекта приватизације отпишу дуг (са стањем на дан 31. децембар последње пословне године) према субјекту приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или државним капиталом.” У конкретном случају, на основу одлуке Владе државни повериоци су отписали дуговања према обвезнику (субјекту приватизације), након чега је обвезник успешно приватизован у току 2016. године. С тим у вези поставља се питање начина евидентирања наведеног отписа дуговања у пословним књигама обвезника, односно могућности примене МРС 20: Рачуноводствено обухватање државних давања и обелодањивање државне помоћи – у конкретном случају. Након обраћања Сектору за финансијски систем, као надлежном, по предметном питању (које по својој суштини представља претходно питање за опредељење пореског третмана истог са аспекта закона који уређује опорезивање добити правних лица) добијен је следећи одговор: „У предметном захтеву је, између осталог, наведено следеће: ● У складу са Закључком Владе РС државни повериоци су отписали дуговања Привредном друштву ППТ Арматуре а. д. Александровац и Привредно друштво је успешно приватизовано 11. јануара 2016. године. ● Сходно финансијским извештајима за 2016. годину овог привредног друштва, извршен је отпис дуговања у износу од 567.470.000,00 динара према државним повериоцима, што представља 50% укупних дуговања. Преосталих 50% дуговања није било могуће физички извршити услед обраде записничког утврђивања ових дуговања са Пореском управом РС и тај део дуга биће евидентиран приликом састављања финансијских извештаја за 2017. годину. ● Проблем који се појавио јесте на који начин би требало евидентирати наведени отпуст дуга, с обзиром на то да би, уколико се исти евидентира као приход, за последицу могао да има нереално увећање опорезивих прихода и исказивање добити, као и, сходно томе, обавезу плаћања пореза на добит применом стопе од 15%. Овим путем указујемо на примену МРС 20: Рачуноводствено обухватање државних давања и обелодањивање државне помоћи, где су дефинисана државна давања која представљају помоћ државе у облику преноса ресурса ентитету по основу испуњених извесних услова у прошлости или будућности који се односе на пословне активности ентитета. Она искључују оне облике државне помоћи који не могу да се у разумној мери вредносно искажу, као и трансакције са државом које не могу да се разликују од уобичајених пословних трансакција ентитета. Према параграфу 20. МРС 20, државно давање које се прима као надокнада за настале расходе или губитке или у сврху пружања директне финансијске подршке ентитету са којом нису повезани будући трошкови, признаје се у Билансу успеха периода у којем се прима. У складу са овим стандардом постоје два општа приступа рачуноводству државних давања: капитални приступ, према коме се давање признаје ван Биланса успеха, и приходни приступ, према коме се давање признаје у Билансу успеха током једног или више периода. Указујемо на то да у конкретном случају, према нашем мишљењу, не би било могуће применити капитални приступ, с обзиром на то да нема основа да се наведени отпуст дуга евидентира кроз Биланс стања, као нека врста капитала (поставља се питање који би то капитал могао бити), или резерви (нема основа јер се резерве пре свега формирају из добити у складу са законом). Имајући у виду наведено, а пре свега информације из предметног захтева, сматрамо да нису испуњени сви услови да би се наведени отпуст дуга могао сматрати државном помоћи у смислу МРС 20, односно овакав вид отпуста дуга (где су државни повериоци отписали дуговања Привредном друштву ППТ Арматуре а. д. Александровац) није предмет регулисања овог стандарда. Додатно напомињемо да у предметном захтеву није наведено на који начин је ово привредно друштво евидентирало пословне промене у вези са отпустом дуга приликом састављања извештаја за статистичке и друге потребе за 2016. годину. Сагласно наведеном, уколико обвезник (као субјект приватизације), сагласно прописима о рачуноводству, отпис дуговања државних поверилаца у својим пословним књигама евидентира

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 32

као приход, тако исказан приход представља опорезив приход у складу са чланом 23. став 1. Закона.” Међутим, обвезником пореза на добит, сходно члану 1. став 3. ЗПДПЛ-а, сматра се и свако друго правно лице које није организовано као привредно друштво, односно предузеће и задруга, које није основано ради обављања делатности у циљу стицања добити, ако остварује приход продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду, тзв. недобитне организације. Недобитним организацијама нарочито се сматрају: установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе; политичке организације; синдикалне организације; коморе; цркве и верске заједнице; удружења; фондације и задужбине. Недобитне организације, као друга правна лица која нису основана ради остваривања добити, ослобођене су плаћања пореза на добит ако испуњавају услове из члана 44. Закона, а делимо их на: ● оне које примењују Контни оквир за друга правна лица – састављају порески биланс на обрасцу ПБН 1 и пореску пријаву на обрасцу ПДП; ● оне које примењују Контни план за буџетски систем – састављају порески биланс на обрасцу ПБН и пореску пријаву на обрасцу ПДП. Недобитне организације које примењују Контни оквир за друга правна лица („Сл. гласник РС”, бр. 137/2014), приход од отписа обавеза евидентирају преко рачуна 673 – Приходи од смањења обавеза…, али се ти приходи у овом случају НЕ сматрају приходом оствареним на тржишту, па самим тим не улазе у опорезиве приходе. Недобитне организације које примењују Правилник о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, број 16/2016… и 36/2018), пошто послују на готовинској основи, имају другачија књижења, али је суштина иста, односно отпис обавеза није приход остварен на тржишту. Иако се не сматрају приходом оствареним на тржишту, за наведена лица сваки отпис обавеза не може да има третман поклона, с обзиром на то да се поклоном сматра свако бестеретно давање (на основу уговора о поклону или без), као и свако давање којим је умањена имовина поклонодавца на рачун поклонопримца (нпр. умањење дуга, опрост дуга…). Из тога проистиче да недобитна организација, као обвезник пореза на добит, може да: ● има поклон ако је у питању отпис обавезе по основу опроста дуга или дела дуга, за шта не постоји никаква противчинидба од стране поклонопримца; ● нема поклон ако отписује обавезу због застарелости. Пошто се поклон, настао по основу отписа обавезе због опроста дуга или дела дуга, не сматра приходом оствареним на тржишту, значи да су недобитне организације само у овом случају обвезници пореза на поклон и дужне су да поднесу пореску пријаву ако је такав опрост дуга већи од 100.000 динара. Наиме, када је у питању опрост дуга до 100.000 динара од једног лица – повериоца у једној календарској години, у питању је изузимање од опорезивања порезом на поклон, при чему поклонопримац не подноси пореску пријаву. Такође је могуће да се врши отпис обавезе а да не буде поклон у случају када је у питању отпис обавезе која за поједине недобитне организације може да има пореско ослобођење дефинисано чланом 21. Закона о порезима на имовину (нпр. фондацији је опроштен дуг с намером да та средства искористи у сврхе за које је основана – што би требало дефинисати уговором). Пошто је у питању пореско ослобођење, недобитна организација подноси пореску пријаву са потребним подацима (уговором или одлуком), у којој се позива на пореско ослобођење. Поклон не постоји у случају када обвезник врши отпис обавезе по основу застарелости потраживања, јер није у питању опрост дуга. Наиме, према одредби члана 360. ст. 1. и 2. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, … и 44/99), застарелошћу престаје право да се захтева испуњење обавезе. Застарелост наступа кад протекне Законом одређено време у коме је поверилац могао да захтева испуњење обавезе. У вези са овим наводи се део из мишљења Министарства финансија РС, бр. 413-00-1846/201004 од 1. 9. 2010. године, у ком је заузет став да отпис застарелог потраживања није поклон:

3. Третман отписа обавеза по Закону о порезу на доходак грађана Већ је наведено да се поклоном не сматра приход физичког лица по основима који су изузети из дохотка за опорезивање, односно који је предмет опорезивања порезом на доходак грађана у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана (члан 14. став 4. тачка 2) Закона о порезима на имовину). Чланом 32. Закона о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: ЗПДГ) прописано је да је обвезник пореза на приходе од самосталне делатности физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона и да порез на те приходе плаћа на опорезиву добит (предузетник), односно на паушално утврђени приход (предузетник паушалац). Обвезником пореза на приходе од самосталне делатности сматра се и обвезник пореза по основу прихода од пољопривреде и шумарства – физичко лице које је носилац породичног пољопривредног газдинства, уписано у Регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима којима се уређује та област, које води пословне књиге у складу са овим законом и порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (предузетник пољопривредник), као и физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност у складу са Законом о ПДВ-у, као и свако друго физичко лице које обавља делатност независно од тога да ли је та делатност регистрована и порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (предузетник друго лице). Према томе, предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник и предузетник друго лице нису обвезници пореза на поклон када врше отпис обавеза по основу опроста дуга, с обзиром на то да исти улазе у опорезиве приходе и опорезују се као приходи од обављања самосталне делатности.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

„Имајући у виду да наступањем застарелости не престаје право на потраживање из одређеног облигационог односа, већ то право прелази у домен природне (натуралне) облигације, што значи да дужник који застарелу обавезу испуни нема право да тражи њен повраћај, сматрамо да наступањем застарелости новчаног потраживања дужник није остварио поклон од повериоца. Према томе, по нашем мишљењу, отпис застарелог новчаног потраживања не сматра се поклоном дужнику као предметом опорезивања порезом на поклон у складу са Законом, што значи да се у том случају порез на поклон не плаћа.” Код недобитних организација које примењују Контни план за буџетски систем такође се опрост дуга не сматра приходом оствареним на тржишту, па, сходно томе, то јесте поклон који је предмет опорезивања порезом на поклон, осим ако је у питању опрост дуга до 100.000 динара или је у питању поклонопримац Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, за које је прописано пореско ослобођење – члан 21. став 1. тачка 8) Закона о порезима на имовину. У вези са овим издваја се део из мишљења Министарства финансија РС, бр. 011-0000045/2018-04 од 30. 1. 2018. године: „Применом одредбе члана 21. став 1. тачка 8) Закона, јединице локалне самоуправе, што значи општине, градови и Град Београд, ослобођени су пореза на поклон као поклонопримци. По нашем мишљењу, то подразумева и пореско ослобођење за поклон који чини приход буџета јединице локалне самоуправе, који јединица локалне самоуправе оствари посредством својих органа (дефинисаних чланом 27. Закона о локалној самоуправи) који обављају послове у име и за рачун јединице локалне самоуправе, као поклонопримаца.”

4. Отпис обавеза са аспекта Закона о порезу на додату вредност Независно од тога да ли је у питању отпис обавезе због застарелости или због опроста дуга, обвезник ПДВ-а који је остварио право на одбитак ПДВ-а у смислу члана 28. Закона о ПДВ-у, нема обавезу да коригује право на одбитак тог ПДВ-а, с обзиром на то да плаћање рачуна није услов за право на одбитак ПДВ-а. Исправка права на одбитак ПДВ-а дефинисана је чланом 31, 31а и 32. Закона о ПДВ-у, али се та исправка врши независно од тога да ли је обвезник донео одлуку да отпише обавезу или му је поверилац опростио дуг.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Измена пореске основице, па самим тим и обавеза корекција претходног пореза прописана је чланом 21. Закона о ПДВ-у, као и Правилником о начину измене пореске основице за обрачунавање ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 86/2015), што треба имати у виду у случају да обвезник хоће да изврши отпис обавезе по примљеном авансу. За добијени аванс за промет добара и услуга на који се обрачунава ПДВ-а обвезник је морао да изда авансни рачун и да на истом искаже ПДВ. Оприходовањем примљеног аванса не настаје измена пореске основице у смислу наведених одредаба Закона о ПДВ-у и Правилника. Треба напоменути да, мада није у питању отпис обавеза, у случају раскида уговора о промету добара или услуга по основу којег је исплаћен аванс и испостављен авансни рачун, али до промета добара или услуга није дошло (раскид уговора), обвезник је дужан да врати аванс и тада има право на сторнирање ПДВ обавезе ако је од примаоца авансног рачуна добио потврду да је извршио корекцију права на одбитак ПДВ-а. У случају да обвезник ПДВ-а неће да плати обавезу за испоручена му добра или услуге због застарелости, па је отписује и оприходује или не плати део накнаде, већ је оприходује, обвезник ПДВ-а који му је извршио промет добара или услуга моћи ће да измени пореску основицу и ПДВ обавезу (за накнаду или део накнаде) само уколико поседује одлуку суда о закљученом стечајном поступку, односно на основу овереног преписа записника о судском поравнању (члан 21. став 5. Закона о ПДВ-у).

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

РАЧУНОВОДСТВЕНИ И ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ИСПРАВКЕ ВРЕДНОСТИ ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ПРОДАЈЕ

Рачуноводствени третман исправке вредности 1. Рачуноводствено евидентирање индиректне исправке вредности краткорочних и дугорочних потраживања Према одредбама Правилника о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), исправка вредности потраживања књижи се као расход на рачуну 585 – Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана, уз истовремено евидентирање извршене исправке потраживања преко рачуна 209 – Исправка вредности потраживања од продаје. Препорука је, иако то Правилником није прописано, да се евиденција исправке вредности потраживања преко рачуна 209, као и других рачуна исправке вредности, води аналитички, за свако потраживање појединачно. Потраживања која су у претходним годинама књижена на терет расхода, а у текућој години наплаћена, евидентирају се у корист рачуна 685 – Приходи од усклађивања вредности потраживања и краткорочних финансијских пласмана. Ако је потраживање исправљено и наплаћено у истој години, књижење ће се спровести сторнирањем рачуна 585 за износ наплаћеног потраживања. Када се ради о исправци дугорочних потраживања, према члану 9. став 7. Правилника, на рачуну 055 – Спорна и сумњива потраживања – исказују се потраживања у судском спору и сумњива потраживања са роком доспелости дужим од дванаест месеци после извештајног периода, а исправка вредности обезбеђује се коришћењем рачуна 059 – Исправка вредности дугорочних потраживања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

справка вредности потраживања утврђује се када постоји објективан доказ да правно лице неће бити у стању да наплати све износе које потражује на основу првобитних услова потраживања. Умањење износа потраживања и отпис потраживања заснивају се на процени која се врши на основу свих постојећих околности које могу да утичу на наплативост, односно могућност наплате потраживања, узимајући у обзир принципе и правила процењивања утврђене рачуноводственим политикама правног лица. Правно лице и предузетник треба да утврде рачуноводствену политику у вези са признавањем, процењивањем и презентацијом краткорочних потраживања. Рачуноводственом политиком утврђују се принципи и правила процењивања потраживања, а нарочито рокови у којима се процењивање врши. Процењивање потраживања није стриктно везано за дан на који се састављају финансијски извештаји, већ ти послови могу да се врше и током године. Процене се по правилу врше појединачно, за свако потраживање посебно, да би отписи потраживања били што објективнији. Најчешћи индикатори вероватне ненаплативости потраживања јесу: ● кашњење купца у измиривању своје обавезе; ● покретање поступка стечаја или ликвидације над купцем; ● брисање из Регистра привредних субјеката; ● приликом усклађивања потраживања купац не признаје исказано потраживање; ● висока вероватноћа банкрота или друге финансијске реорганизације дужника; ● повремена или дуготрајна блокада рачуна дужника. Потраживања за која постоји објективни доказ о обезвређењу, односно умањењу вредности, умањују се на терет осталих расхода, и то: ● исправком потраживања; ● делимичним отписом (умањење вредности); ● потпуним отписом.

Пример 1: Књижење када је исправљено потраживање наплаћено у наредној пословној години 1) Друштво је у претходној 2017. години, на основу изабране рачуноводствене политике, извршило исправку потраживања од купца, од чијег је рока за наплату прошло више од 180 дана, у вредности од 1.300.000 динара, ставом за књижење 585/209. 2) Потраживања у износу од 30.000 динара наплаћена су у јуну 2018. године. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

585

ОПИС 4 Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана

209

Износ дугује

потражује

1.300.000

Исправка вредности потраживања од продаје

1.300.000

- за извршену исправку потраживања у 2017. години

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

241

Текући (пословни) рачун 204

209

Купци у земљи

300.000

Исправка вредности потраживања од продаје 685

300.000

Приходи од усклађивања вредности потраживања и краткорочних финансијских пласмана

300.000

- по изводу наплаћена потраживања у јуну 2018. године

Пример 2: Књижења када је исправљено потраживање наплаћено у истој пословној години 1) Проценом наплативости потраживања са стањем на дан 30. 4. 2018. године утврђено је да од купца „X” није наплаћено потраживање по основу продаје од 3. јануара 2018. године, у вредности од 500.000 динара. У складу са рачуноводственом политиком друштва, за потраживања од чијег је рока за наплату прошло више од 60 дана врши се исправка вредности у истом износу. 2) На дан 20. 6. 2018. године купац „X” измирио је део своје обавезе у износу од 200.000 динара. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

585 209

ОПИС

Износ дугује

потражује

Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана

500.000

Исправка вредности потраживања од продаје

500.000

- за ненаплаћено потраживање старије од 60 дана 2)

241

Текући (пословни) рачуни 204

(585)

Купци у земљи Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана

(209)

200.000

Исправка вредности потраживања од продаје

- за наплаћено исправљено потраживање у току године

200.000 (200.000) (200.000)

Пример 3: Исправка дугорочног потраживања 1) Привредно друштво је покренуло судски спор за наплату свог потраживања од купца, које је евидентирано на рачуну 052 – Потраживања по основу продаје на робни кредит – у износу од 500.000 динара. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС

Износ дугује

Потражује

(052)

Потраживања по основу продаје на робни кредит

(500.000)

055

Спорна и сумњива потраживања

500.000

585

Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана

500.000

059

Исправка вредности дугорочних потраживања

500.000

- за пренос са редовног конта на спорна и сумњива и обезбеђење исправке вредности

Рачун 576 – Расходи по основу директних отписа потраживања – обухвата расходе по основу директних отписа потраживања, чија је ненаплативост документована ставом за књижење 576/204. Директан отпис потраживања спроводи се за потраживања која раније нису била отписана, а утврди се да не постоји могућност да се наплате (потраживање је застарело, друштво је ликвидирано, а нема имовине из које може да се наплати, није поднета пријава потраживања за друштво у стечају и сл.). Отпис раније исправљеног потраживања спроводи се искњижавањем потраживања из пословних књига ставом за књижење 209/204. У овом случају отпис потраживања не спроводи се преко рачуна расхода зато што је исправка ових потраживања већ књижена преко рачуна расхода. Пример 1: Директан отпис потраживања за које раније није била формирана исправка вредности Друштво је добило решење по окончању стечаја правног лица „Зета”, којим је утврђено да не могу да се наплате пријављена потраживања из стечајне масе у износу од 1.000.000 динара. За ово потраживање није била формирана исправка вредности. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

576

ОПИС 4 Расходи по основу директних отписа потраживања

204

Купци у земљи

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

2. Рачуноводствено евидентирање директног отписа потраживања

Износ дугује

потражује

1.000.000 1.000.000

- за извршен директан отпис потраживања

Пример 2: Директан отпис раније исправљеног потраживања путем индиректне исправке 1) Друштво је, сагласно рачуноводственим политикама, на крају 2017. године извршило исправку потраживања од купца у износу од 300.000 динара.

2) Крајем јуна спроведена је анализа наплативости већ исправљеног потраживања, при чему је утврђено да наведено потраживање не може да се наплати зато што је купац у блокади дуже од годину дана. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

585 209

ОПИС

Износ дугује

потражује

Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана

300.000

Исправка вредности потраживања од продаје

300.000

- за извршену исправку у складу са рачуноводственом политиком 2017. г. 2)

209

Исправка вредности потраживања од продаје

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

204

300.000

Купци у земљи

300.000

- за искњижавање ненаплаћеног потраживања у 2018. г.

3. Пример рачуноводствене политике за процену потраживања У наставку следи илустративни пример како друштво може да уреди питање индиректног и директног отписа потраживања. Исправка вредности потраживања утврђује се када постоји објективан доказ да друштво неће бити у стању да наплати све износе које потражује на основу првобитних услова потра живања. Исправка вредности потраживања врши се појединачно по купцима када прође најмање 60 дана од дана доспећа. Вероватноћа немогућности наплате потраживања и пласмана утврђује се у сваком конкрет ном случају на основу постојања релевантних чињеница (дуже кашњење у плаћању, а минимум 60 дана, покренут поступак стечаја, блокада текућих рачуна дужника због неизмирених обавеза, укупан износ за који су блокирани текући рачуни дужника, трајање блокаде, оспоравање износа потраживања, судски спор, застарелост, судска одлука о немогућности наплате потраживања у судском извршном поступку и др.). Предлог за индиректни отпис потраживања код којих постоји неизвесна наплата даје Комерцијални сектор. Комерцијални сектор може да одлучи да се не изврши исправка неког потраживања старијег од 60 дана, уз постојање документоване процене могућности наплате (нпр. постојање споразума о реструктурирању дуга, репрограму, у току је склапање уговора о преузимању дуга и сл.). Одлуку о индиректном отпису доноси директор друштва. Одлуку о директном отпису, на образложени и документовани предлог Службе за финансије и рачуноводство, Комерцијалног сектора и мишљења Сектора за опште и правне послове да су испуњени прописани услови за директан отпис краткорочних потраживања, доноси директор (или Надзорни одбор Друштва). Директан отпис потраживања од купаца на терет расхода периода врши се уколико је нена плативост извесна и документована – уколико друштво није успело да судским путем изврши њихову наплату и потраживање је претходно било укључено у приходе друштва.

Порески третман исправке вредности потраживања и директног отписа Исправка вредности потраживања и директан отпис имају и пореске импликације према Закону о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) којим се прописују одређена ограничења у признавању расхода по основу исправке вредности потраживања и отписа потраживања за пореске сврхе.

1. Општи услови за признавање расхода по основу отписа вредности појединачних потраживања

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Према одредбама члана 16. став 1. Закона, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања која се, у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, под условом: 1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника; 2) да су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива; 3) да порески обвезник пружи доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником. Када је реч о тачки 3) – које доказе мора да пружи порески обвезник), у зависности од статуса потраживања и дужника пореског обвезника, неопходно је да пружи доказе о томе да је предузео радње у циљу наплате потраживања, а то значи: а) да пружи доказ да је надлежном суду поднео тужбу ради решавања спора по основу потраживања из привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа, у складу са законом којим се уређује парнични поступак; б) да пружи доказ да је надлежном суду поднео предлог за извршење или предлог за спровођење извршења, у складу са одредбама закона којима се уређује извршење и обезбеђење; в) да пружи доказ да је свом дужнику – привредном друштву чији је надлежни орган донео одлуку о ликвидацији друштва – благовремено поднео пријаву потраживања, у складу са одредбама закона којима се уређују привредна друштва, уз напомену да повериоци чије је потраживање утврђено извршном исправом и повериоци у вези са чијим потраживањем против друштва у ликвидацији почне да тече парница до почетка ликвидације немају обавезу пријављивања потраживања, пошто се њихова потраживања, у смислу одредбе члана 534. став 4. наведеног закона, сматрају пријављеним (потраживања настала после покретања ликвидације не пријављују се и морају да се намире до окончања ликвидације); г) да пружи доказ да је надлежном суду благовремено поднео пријаву потраживања у стечајну масу дужника над којим је покренут поступак стечаја, у складу са одредбама закона којима се уређује стечај. Одредбом члана 111. став 5. Закона о стечају („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009, 99/2011 – др. закон, 71/2012 – одлука УС, 83/2014 и 113/2017) прописано је да пријаве потраживања могу да се поднесу по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику РС”, при чему се све пријаве поднете по истеку рока од 120 дана одбацују као неблаговремене. Одбачај неблаговремено поднете пријаве потраживања производи ефекат одрицања од потраживања. Стога треба очекивати да надлежни порески орган од пореског обвезника захтева и доказ да је пријава потраживања благовремено поднета надлежном суду, како не би дошло до ситуације да се неодговоран однос обвезника према својим потраживањима негативно одражава на пореске приходе тако што би се износ потраживања којег се обвезник дефакто одрекао, признао као расход у пореском билансу, чиме се умањује пореска основица, па тиме и пореска обавеза. Уколико је стечајни поступак закључен зато што је имовина стечајног дужника незнатне вредности или је мања од висине трошкова стечајног поступка, расход по основу отписа потраживања из наведеног разлога признаје се само ако је потраживање претходно било утужено или је био покренут извршни поступак ради наплате овог потраживања.

Из Мишљења Министарства финансија бр. 430-00-415/2017-04 од 27. 7. 2017. године: „Уколико обвезник (банка у конкретном случају) изврши отпис вредности потраживања дужни ка над којим је стечајни поступак закључен из разлога наведених у члану 13. став 2. Закона о стечају (тј. зато што је имовина стечајног дужника незнатне вредности или је мања од висине трошкова стечајног поступка), при чему предметно потраживање банка није (претходно) уту жила, односно није покренула извршни поступак ради наплате истог (а трошкови утужења нису већи од укупног износа потраживања од тог дужника), расход по основу тако извршеног отписа појединачног потраживања не признаје се у пореском билансу обвезника.”

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Наведени услови морају да буду испуњени без обзира на разлоге због којих је обвезник извршио отпис потраживања, као и на то да ли је реч о отпису вредности потраживања које је застарело или се ради о потраживању које се очигледно не може наплатити. Дакле, законодавац полази од претпоставке да је сваки обвезник дужан да поступа са пажњом доброг привредника и да води рачуна о својим потраживањима, између осталог, и да предузме све правне радње за наплату потраживања у прописаном року (да не дозволи да потраживање застари), чак и у оним ситуацијама када можда процењује да неће имати успеха у евентуалном спору због несолвентности дужника.

Одредбом члана 16. став 6. Закона прописано је да сва отписана потраживања која су призната као расход у пореском билансу, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, улазе у приходе пореског обвезника у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања. У наведеном случају обвезник у пореском билансу за порески период у којем је дошло до повлачења тужбе предлога за извршење, односно пријаве потраживања, отписану вредност потраживања исказује на редном броју 41 пореског биланса (образац ПБ 1) и за тај износ увећава опорезиву добит. Међутим, износ наплаћеног потраживања (које је претходно било отписано и признато као расход у пореском билансу) не исказује се на редном броју 41 обрасца ПБ 1, с обзиром на то да је тај приход већ обухваћен приходима који су исказани у Билансу успеха обвезника у том периоду. С друге стране, сва отписана потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе пореског обвезника и исказују се на редном броју 42 обрасца ПБ 1 (за износ ових потраживања умањује се опорезива добит).

2. Признавање расхода по основу отписа вредности појединачних потраживања за која су трошкови утужења дужника већи од укупног износа потраживања

Према одредби члана 16. став 5. Закона, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања за која су испуњени услови из става 1. т. 1) и 2), односно става 2. овог члана, под условом да су трошкови утужења појединачног дужника већи од укупног износа потраживања од тог дужника. Ово представља још један изузетак у односу на услов да потраживање мора да буде утужено или пријављено у поступку ликвидације или стечаја (поред споразумног реструктурирања, потраживања обухваћеног унапред припремљеним планом реорганизације и појединих потраживања пословних банака). Под трошковима утужења, у смислу става 5. овог члана, сматрају се таксе и други јавни приходи који се плаћају за подношење тужбе у складу са Законом којим се уређују судске таксе (члан 16. став 6. Закона). Наведене одредбе односе се како на потраживања која су претходно била укључена у приходе обвезника и која су у књигама пореског обвезника отписана, тако и на потраживања која се, у складу са прописима о рачуноводству, не исказују као приход, осим на потраживања од лица којима се истовремено дугује.

Под трошковима утужења, сходно одредби члана 16. став 5. Закона, сматрају се таксе и други јавни приходи који се плаћају за подношење тужбе у складу са Законом о судским таксама („Сл. гласник РС”, бр. 28/94… и 106/2015). Наведено практично значи следеће: ● ако је за потраживање које обвезник отписује надлежан суд опште надлежности (основни судови), обвезнику ће бити признат отпис потраживања без доказа о утужењу, ако је то потраживање до 1.900 динара; ● ако је за потраживање које обвезник отписује надлежан привредни суд, обвезнику ће бити признат отпис потраживања без доказа о утужењу, ако је то потраживање до 3.900 динара. Напомена: Према одредби члана 16. став 10. Закона, ако се потраживања из члана 16. став 5. Закона накнадно наплате, иста улазе у приходе обвезника у том пореском периоду (по основу наплате ових потраживања приход ће бити исказан у Билансу успеха, а тиме и у пореском билансу).

3. Усклађивање расхода по основу исправке вредности појединачних потраживања (индиректан отпис)

За признавање расхода у пореском билансу по основу исправке вредности појединачних потраживања, за разлику од директног отписа, потребно је да буде испуњен само један услов – да је од рока за њихову наплату, односно реализацију до краја пореског периода (тј. до дана биланса) прошло најмање 60 дана.

Међутим, ако обвезник изврши исправку вредности појединачних потраживања, а од рока за њихову наплату, односно реализацију до краја пореског периода није прошло нај мање 60 дана, дужан је да тај износ искаже на редном броју 27. обрасца ПБ 1.

4. Усклађивање расхода по основу отписа и исправке вредности појединачних потраживања од лица којима се истовремено дугује Према одредби члана 7а став 1. тачка 2) Закона, на терет расхода не признају се исправке вредности појединачних потраживања од лица коме се истовремено дугује, до износа обавезе према том лицу. Износ исправке вредности појединачног потраживања до висине дуга који обвезник има према истом лицу исказује се на редном броју 7. обрасца ПБ 1 и за тај износ умањују се расходи, тј. увећава се опорезива добит. Пример: Обвезник „X” има потраживање од лица „Y” у износу од 400.000 динара. У исто време обвезник „X” има дуг према лицу „Y” у износу од 300.000 динара. Ако обвезник „X” изврши исправку вредности (индиректни отпис) целокупног свог потраживања, у пореском билансу му се на терет расхода по основу те исправке неће признати износ од 300.000 динара и тај износ обвезник „X” биће дужан да искаже на редном броју 7 обрасца ПБ 1. Износ исправљеног потраживање који прелази износ дуга (100.000 динара) признаће се на терет расхода у пореском билансу под општим условом, а то је да је од момента доспелости потраживања до краја пореског периода прошло најмање 60 дана. Наведено се односи и на отпис вредности потраживања (директан отпис) од лица коме се истовремено дугује, што произлази из члана 16. став 1. Закона. Наравно, износ разлике изнад дуга лицу од којег се отписује потраживање признаје се као расход под општим условима из Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Када је реч о исправци вредности (индиректном отпису) појединачних потраживања, према одредби члана 16. став 7. Закона, на терет расхода у пореском билансу признаје се исправка вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2. члана 16. Закона, ако је од рока за њихову наплату, односно реализацију до краја пореског периода прошло најмање 60 дана.

ПОРЕСКИ ПОДСТИЦАЈ ИЗ ЧЛАНА 50А ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

орески подстицаји, као један важан сегмент пореских прописа, подстичу улагања у привреду, као и њену модернизацију. У Закону о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) то је предмет члана 50а, који уређује пореске подстицаје приликом великих улагања у основна средства, тако да ће његова примена бити предмет анализе у наставку текста. Чланом 50а Закона предвиђено је да ће се порески обвезник ослободити плаћања пореза на добит у периоду од десет година, при чему се наведено пореско ослобођење остварује сразмерно извршеном улагању у основна средства. Како би се квалификовао за то пореско ослобођење, порески обвезник мора да испуни следеће захтеве кумулативно: 1) да уложи у своја основна средства, односно да друго лице уложи у његова основна средства више од једне милијарде динара, 2) да поменута средства користи за обављање претежне делатности и делатности уписане у оснивачки, односно други акт обвезника којим се одређују делатности које обвезник обавља, и 3) да у периоду улагања додатно запосли најмање 100 запослених на неодређено време.

Улагање у основна средства За остваривање права на пореско ослобођење важно је да је обвезник или неко друго лице уложило у конкретна основна средства која су у власништву обвезника и која обвезник евидентира као основна средства у својим пословним књигама. Другим речима: улагање у основна средства мора да резултира стицањем права својине на основним средствима од стране пореског обвезника. Улагањем у основна средства од стране другог лица (домаћег или страног физичког односно правног лица) сматра се такође и: ● повећање основног капитала путем уношења основних средстава и ● повећање основног капитала уношењем новчаног улога које то правно лице затим користи да изврши набавку основних средстава, као и инвестирање у основна средства на основу уговора о заједничкој производњи, при чему је важно да се та основна средства налазе у власништву друштва које ће бити корисник пореског подстицаја. Супротно томе, улагањем у основна средства не сматрају се: ● улагање у осталу имовину која не представља основна средства, као што су нпр. дати аванси за набавку основних средстава која још нису стављена у употребу, и ● улагање у нематеријалну имовину (концесије, патенти, лиценце итд.) и основна средства у припреми, односно средства која обвезник још није почео да користи за обављање регистроване делатности. Дакле, основ за признавање пореског подстицаја јесте улагање у основна средства која се налазе у власништву корисника пореског подстицаја из члана 50а Закона, односно која се евидентирају у пословним књигама обвезника и исказују на рачунима групе 02 (Некретнине, постројења, опрема и биолошка средства).

Коришћење основних средстава у обављању делатности пореског обвезника

Други Законом прописани услов јесте тај да основна средства морају да се користе у сврхе обављања претежне делатности или других делатности које су уписане у оснивачки, односно други интерни акт обвезника, као и да су плаћена добављачима. На пример, претежна (регистрована) делатност пореског обвезника је трговина на мало, при чему се, поред ове делатности, обвезник бави и угоститељством и ту делатност уписује у свој оснивачки акт. По том основу обвезник купује зграду коју жели да искористи за пружање

угоститељске делатности. С тим у вези, обвезник може да оствари пореско ослобођење по основу куповине зграде, као и додатних улагања, уколико испуњава и друге Законом прописане услове. Извор средстава из којих се врши улагање није од значаја за коришћење подстицаја, што значи да порески обвезник, осим сопствених средстава, може да користи и средства из кредита или средства примљена по неком другом основу. С тим у вези се у Мишљењу Министарства финансија бр. 430-07-00312/2011-04 наводи да се право на порески подстицај, односно порески кредит, признаје обвезнику и у случају када се (уз испуњење Законом прописаних услова) плаћање добављачу за набављена основна средства изврши путем компензације, али које мора бити евидентирано у пословним књигама и спроведено на начин који је прописан одговарајућим законима.

Додатно запошљавање

Период улагања Законом није прописано у ком временском периоду порески обвезник треба да испуни прописане услове за порески подстицај из члана 50а, односно период улагања може да траје више година, све док порески обвезник не испуни Законом прописане услове. Само трајање периода улагања почиње да тече од тренутка првог извршеног улагања у основна средства, које не мора одмах да буде у висини од најмање једне милијарде динара, што доводи до закључка да се улагање од једне милијарде динара не мора извршити у првој години, нити је време улагања ограничено. Након кумулативног испуњења Законом прописаних услова порески обвезник може да оствари право на ослобађање од обавезе плаћања пореза на добит правних лица у периоду од десет година сразмерно том улагању и то почев од првог пореског периода у којем је остварена опорезива добит. У наставку је приказан пример улагања у основна средства: Година улагања у основна средства

Износ улагања у основна средства (у РСД)

2015.

250.000.000

2016.

250.000.000

2017.

600.000.000

Под претпоставком да је додатних 100 радника запослено у 2017. години, као и да се набављена основна средства користе за обављање делатности које су предвиђене оснивачким или другим интерним актом обвезника, порески обвезник стиче право да од те године користи порески подстицај, тј. у години када су испуњени сви Законом предвиђени услови. Уколико у току периода коришћења пореског ослобођења обвезник изврши додатна улагања у једнократном износу већем од једне милијарде динара и у истом периоду додатно запосли 100 лица на неодређено време, онда неће остварити право на додатних 10 година коришћења пореског подстицаја по основу овог улагања. Наиме, поменуто ново улагање само ће бити евидентирано у обрасцу СУ који обвезник подноси за сваки порески период током коришћења пореског подстицаја, при чему ће ново улагање утицати на утврђивање нове сразмере улагања, односно процента умањења обрачунатог пореза.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Додатним запошљавањем се сматрају новозапослена лица која је порески обвезник запослио у периоду улагања, тако да у моменту испуњења услова за коришћење пореског ослобођења из члана 50а Закона има најмање 100 додатно запослених лица на неодређено време, у односу на број запослених на неодређено време који је имао на последњи дан периода који претходи периоду у којом је започео улагања. У новозапослена лица не спадају лица која су већ била запослена код лица која се сматрају повезаним, посредно или непосредно, са пореским обвезником, као и лица која нису непосредно радно ангажована код обвезника.

Право на порески подстицај из члана 50а не примењује се за одређена улагања у основна средства, што је регулисано чланом 50и Закона. Наведени члан прописује да се право на порески подстицај из члана 50а не примењује за набавку опреме која је већ коришћена у Републици, као ни за набавку следећих основних средстава: ваздухоплове и пловне објекте који се не користе за обављање делатности; путничке аутомобиле (осим аутомобила за такси превоз, рентакар, обуку возача и специјалних путничких аутомобила са уграђеним уређајима за болеснике); намештај (осим намештаја за опремање хотела, мотела, ресторана, омладинских, дечјих и радничких одмаралишта); тепихе; уметничка дела ликовне и примењене уметности и украсне предмете за уређење простора; мобилне телефоне; клима-уређаје; опрему за видео‑надзор; огласна средства, као и алат и инвентар са калкулативним отписом. Поред тога, члан 50и Закона наводи да се порески подстицај из члана 50а не може пренети на друго правно лице које није стекло право на коришћење тог подстицаја.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Утврђивање сразмерног дела улагања у основна средства из члана 50а Закона

У складу са чланом 6. Правилника о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014, 41/2015 и 101/2016 – у даљем тексту: Правилник), сразмерни део улагања у основна средства исказује се на обрасцу СУ – Сразмерни износ улагања. У поменути образац уносе се подаци из пословних књига обвезника о стању и кретању имовине, односно основних средстава, у складу са МРС односно МСФИ. У образац СУ уносе се следећи подаци: Под редним бројем 1 уноси се вредност набављених основних средстава за која обвезник може да оствари право на пореско ослобођење из члана 50а Закона, укључујући и основна средства која су била у употреби, која је обвезник ставио у употребу, односно која користи за обављање делатности, у износу који је до последњег дана периода за који се саставља порески биланс плаћен добављачу. Под редним бројем 2 уноси се податак о вредности основних средстава за коју је извршено плаћање, а била је у употреби на територији Републике Србије, по основу које порески обвезник не остварује право на пореско ослобођење у износу који је до последњег дана периода за који се саставља порески биланс плаћен добављачу. Под редним бројем 3 уноси се разлика између редних бројева 1 и 2. Под редним бројем 4 уноси се вредност укупних основних средстава обвезника која чине основна средства за која је извршено улагање исказано на редном броју 1, затим основна средства која су евидентирана у пословним књигама обвезника (за која плаћање добављачу није у целости измирено до последњег дана периода за који се саставља порески биланс), као и друга основна средства која су евидентирана у пословним књигама обвезника. Под овим редним бројем не уносе се подаци о основним средствима која нису стављена у употребу, као ни аванси за набавку основних средстава. Под редним бројем 5 исказује се сразмерно учешће (процентуално изражено) основних средстава у која је извршено улагање у складу са чланом 50а, у укупној вредности основних средстава, а добија се када се износ са редног броја 3 подели са износом на редном броју 4 и помножи са 100. Тако добијени проценат заокружује се на две децимале. Под редним бројем 6 исказује се износ умањења обрачунатог пореза, који се добија множењем процента са редног броја 5 са износом одговарајућег обрачунатог пореза на добит правних лица. Правилник такође прави јасну дистинкцију између обвезника који тек отпочиње обављање пословне активности од оних који су већ обављали активност пре него што су стекли право на коришћење пореског ослобођења из члана 50а Закона. Када је у питању новоосновано правно лице које је при отпочињању обављања делатности испунило услове за остваривање права на пореско ослобођење из члана 50а Закона, под

У наставку је приказан пример попуњавања обрасца СУ: У 2017. години порески обвезник је вршио набавку и исказао основна средства у следећем обиму: Основна средства са правом на порески подстицај из члана 50а

1.200.000.000

Опрема коришћена на територији Србије

10.000.000

Основна средства за која нема право на порески подстицај из члана 50и

10.000.000

Садашња вредност затечених основних средстава на дан 31. 12. 2016. год. Укупна вредност основних средстава на дан 31. 12. 2017. године

150.000.000 1.370.000.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

редним бројевима 1, 2 и 4 обрасца СУ обвезник уноси истоветне податке у том смислу што под овим редним бројевима исказује улагања у основна средства за која може да оствари право на ослобођење у износу плаћеном добављачу. Тако исказана вредност (плаћена добављачу) не умањује се по основу исправке вредности основних средстава у периоду коришћења овог пореског подстицаја. На редном броју 4, поред података са редног броја 1, порески обвезник исказује и податак о улагањима у основна средства која су стављена у употребу, а која у моменту стицања права на пореско ослобођење не испуњавају услов за остваривање права на пореско ослобођење из члана 50а, као и податак о другим основним средствима у износу набавне вредности тих основних средстава. У случају када је обвезник пре стицања услова за коришћење пореског ослобођења већ обављао делатност, под редним бројем 4 исказује се податак о износу улагања исказаних на редном броју 1 (износ који је плаћен добављачу), укључујући и набавну вредност основних средстава за која у моменту стицања права на пореско ослобођење не испуњава услов за остваривање права на пореско ослобођење у смислу члана 50а Закона, као и податак о износу набавне вредности затечених основних средстава и осталих основних средстава евидентираних у пословним књигама обвезника, умањеном по основу исправке вредности тих основних средстава за која обвезник нема право на пореско ослобођење из члана 50а Закона, и то на последњи дан периода у коме је испунио услове за коришћење овог ослобођења. На редном броју 4 обвезник исказује износ садашње вредности основних средстава за коју не остварује право на поменуто пореско ослобођење.

Образац СУ за 2017. годину: Редни број

Опис

Вредност

Вредност укупно плаћених основних средстава набављених по члану 50а

Вредност плаћене опреме која је била у употреби на територији Републике Србије

Вредност плаћених основних средстава набављених у складу са чланом 50а Закона (1 - 2)

1.200.000.000

Укупна вредност основних средстава

1.370.000.000

Сразмерно улагање (3 : 4 * 100)

Умањење обрачунатог пореза (добија се множењем износа са редног броја 5 са износом на редном броју 9.3. обрасца ПДП)

1.210.000.000 10.000.000

87,59%

У 2018. години порески обвезник је вршио набавку и исказао основна средства у следећем обиму: Основна средства са правом на порески подстицај из члана 50а

1.500.000.000

Опрема коришћена на територији Србије

20.000.000

Основна средства за која нема право на порески подстицај из члана 50и

30.000.000

Садашња вредност затечених основних средстава на дан 31. 12. 2016. године Укупна вредност основних средстава на дан 31. 12. 2018. године

150.000.000 2.920.000.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Образац СУ за 2018. годину: Редни број

Опис

Вредност

Вредност укупно плаћених основних средстава набављених по члану 50а

2.730.000.000

Вредност плаћене опреме која је била у употреби на територији Републике Србије

Вредност плаћених основних средстава набављених у складу са чланом 50а Закона (1 - 2)

2.700.000.000

Укупна вредност основних средстава

2.920.000.000

Сразмерно улагање (3 : 4 * 100)

30.000.000

92.47%

На редном броју 1 обрасца СУ исказују се укупно плаћена основна средства која су стављена у употребу и служе за обављање делатности од почетка улагања, укључујући и основна средства која су била коришћена у Србији. Вредност набављених основних средстава исказује се по својој набавној вредности, дакле не врши се корекција по основу исправке вредности и ревалоризације. Значи да податак на овом редном броју представља збир основних средстава набављених закључно са 2018. годином (1.210.000.000 + 1.520.000.000). На редном броју 2 обрасца СУ исказан је збир набављене коришћене опреме на територији Србије (10.000.000 + 20.000.000). Редни број 4 обрасца СУ исказује укупан износ набављених основних средстава (1.370.000.000 + 1.500.000.000 + 20.000.000 + 30.000.000).

Губитак права на пореско ослобођење

Чланови 50в и 50г Закона дефинишу ситуације под којима порески обвезник може да изгуби право на порески подстицај из члана 50а. Наиме, члан 50в прописује да, уколико порески обвезник који користи порески подстицај из члана 50а смањи број запослених који су непосредно ангажовани код њега испод броја укупно запослених на неодређено време, у односу на број запослених које је имао у пореском периоду у коме је испунио услове за пореско ослобођење, тако да је просечан број запослених на неодређено време, утврђен на последњи дан периода за који се подноси пореска пријава, мањи од броја укупно запослених на неодређено време које је обвезник имао у пореском периоду у којем је испунио услове за порески подстицај, губи право на пореско ослобођење за цео период коришћења пореског ослобођења и дужан је да даном подношења пореске пријаве за наредни

Однос пореског подстицаја из члана 50а, пореског кредита и пренетих губитака из ранијих периода У пракси порески обвезници врло често имају недоумице у погледу односа између пореског подстицаја из члана 50а и пореског кредита из члана 48, као и пренетих пореских губитака из ранијих периода. У случају када је порески обвезник у једном пореском периоду испунио услове за коришћење пореског подстицаја из члана 50а, али је у том пореском периоду остварио порески губитак, рок од десет година неће се активирати у том пореском периоду, већ у првом наредном периоду у коме искаже опорезиву добит у пореском билансу. С друге стране, уколико порески обвезник има пренете пореске губитке из претходних периода, умањење опорезиве добити по основу пренетих пореских губитака неће довести до одлагања примене пореског подстицаја. Другим речима: у случају када обвезник оствари опорезиву добит у пореском периоду у којем су испуњени услови прописани чланом 50а Закона, при чему у истом пореском периоду има право и на умањење добити по основу пренетих губитака из претходних периода, тада може да користи право на умањење добити преношењем губитака из пословања, као и право на порески подстицај из члана 50а. Поред тога, уколико је у неком од ранијих пореских периода порески обвезник стекао право на порески кредит из члана 48, и даље има могућност да користи то раније стечено право. Међутим, уколико у међувремену стекне право на подстицај из члана 50а Закона, порески обвезник губи право по основу пореског кредита, као и право на неискоришћени део пореског кредита из ранијих година. Другим речима: порески обвезник не може у исто време да користи олакшице по основу пореског кредита и по основу олакшице из члана 50а.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

порески период у тој пореској пријави обрачуна и плати порез који би платио да није користио овај подстицај. Просечан број запослених порески обвезник утврђује тако што број запослених на крају сваког месеца у пореском периоду сабере и тако добијени збир подели са бројем месеци пореског периода. Тако, на пример, уколико је порески обвезник имао 200 запослених на неодређено време у пореском периоду у ком је испунио услове за порески подстицај, док на крају неког од наредних пореских периода утврди да је просечан број запослених на неодређено време у тој години износио 150, у том периоду би изгубио право на порески подстицај. Порески обвезник ће такође изгубити право на пореско ослобођење уколико пре истека периода пореског ослобођења прекине са пословањем, престане да користи или отуђи средства из члана 50а став 1. Закона, а у нова основна средства не уложи у истом пореском периоду износ који је једнак тржишној цени отуђених средстава, најмање у вредности која обезбеђује да укупан износ улагања не падне испод износа који је утврђен у члану 50а Закона. Порески обвезник који на претходно описани начин изгуби право на пореско ослобођење дужан је у пореској пријави за период у којем је отуђио основна средства обрачуна и плати порез који би платио да није користио подстицај из члана 50а, уз вршење одговарајуће валоризације. С друге стране, уколико обвезник отуђи основна средства по основу којих је остварио право на пореско ослобођење, али је укупан износ улагања у основна средства и даље преко једне милијарде, он задржава право на коришћење пореског ослобођења, али је дужан да утврди нову сразмеру у СУ обрасцу. Важно је напоменути и то да у случају промене оснивача или правне форме друштва не долази до губитка континуитета у раду који би значио губитак права на порески подстицај.

МУЛТИЛАТЕРАЛНА КОНВЕНЦИЈА О ПРИМЕНИ МЕРА КОЈЕ СЕ, У ЦИЉУ СПРЕЧАВАЊА ЕРОЗИЈЕ ПОРЕСКЕ ОСНОВИЦЕ И ПРЕМЕШТАЊА ДОБИТИ, ОДНОСЕ НА ПОРЕСКЕ УГОВОРЕ (ступање на снагу и почетак примене)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ародна скупштина Републике Србије потврдила је Мултилатералну конвенцију о примени мера које се, у циљу спречавања ерозије пореске основице и премештања добити, односе на пореске уговоре (уговоре о избегавању двоструког опорезивања – УИДО, прим. Д. Д. – у даљем тексту: Мултилатерална конвенција). Подсетник: Мултилатерална конвенција (у оригиналу на енглеском и француском језику) потписана је у Паризу 7. јуна 2017. године. Закон о потврђивању, као и текст Мултилатералне конвенције (у оригиналу на енглеском језику и преводу на српски језик, као и резервама и обавештењима Републике Србије), објављени су у „Службеном гласнику Републике Србије – Међународни уговори”, број 3/18 од 23. априла 2018. године. С тим у вези указује се на то да је израда Мултилатералне конвенције у складу са тачком 15. ОЕЦД-а/Г20 БЕПС акционог плана (енг. Base Erosion and Profit Shifting Action Plan), чијим се доношењем и усвајањем уводе нова правила у материју међународног опорезивања. Наведено се односи на спречавање пореског планирања које искоришћава празнине и неусаглашеност пореских прописа за умањење пореске основице или „вештачко” премештање (селидбу) добити у земље са ниском или непостојећом пореском јурисдикцијом, у којима се економска активност уопште не одвија или се одвија у малом обиму. Несавесно (на овај начин) поступање пореских обвезника (последица тога је неплаћање пореза на добит уопште или његово плаћање у веома малом износу – у односу на износ пореза који би реално требало да буде плаћен) укључује и злоупотребу решења садржаних у УИДО, што у пракси доводи до двоструког ослобађања од опорезивања, које је у супротности са основним предметом и циљем УИДО, који (како и њихов назив говори) фаворизују и популаришу избегавање двоструког опорезивања, а не неопорезивање уопште. БЕПС је од изузетне важности за земље у развоју због њиховог (у приходном смислу) „великог ослањања” на порез на добит који плаћају мултинационалне компаније. Истраживања која су (на међународном плану) у вези са тим вршена од 2013. године, то више него потврђују. Процене су да годишњи губици прихода од пореза на добит на светском нивоу износе од 4 до 10%, што одговара новчаном износу од 100 до 240 милијарди америчких долара годишње. Треба напоменути да су потписници Мултилатералне конвенције (државе и јурисдикције које у формалном смислу нису државе (енг. non-State jurisdictions), нпр. Гернзи, Џерси, Острво Мен (енг. Guernsey, Jersey, Isle of Man)), у складу са решењима у одговарајућим члановима Мултилатералне конвенције (где је то дозвољено), могли да изразе своје резерве и обавештења у односу на оно што је садржано у одредбама одговарајућих чланова Мултилатералне конвенције (што је Република Србија и учинила), са напоменом да се поменуте резерве и обавештења не потписују, али истовремено обавезују државу која их је ставила и као такви су ОЕЦД-у достављени пре потписивања (у складу са прописима, резерве и обавештења, заједно са Мултилатералном конвенцијом, подлежу потврђивању у Народној скупштини Републике Србије).

Најважније (могуће) измене билатералних УИДО

Важно је посебно указати на то да се решењима садржаним у Мултилатералној конвенцији (у зависности од подударности са резервама и обавештењима других потписника Мултилатералне конвенције) мењају решења садржана у важећим билатералним УИДО (које је сваки потписник Мултилатералне конвенције навео као Мултилатералном конвенцијом „обухваћене пореске уговоре”), али да се тако измењени билатерални УИДО не потврђују у Народној скупштини Републике Србије, нити постоји законска обавеза израде њихове пречишћене верзије.

С тим у вези, министарство финансија ће ипак (у циљу појашњења, као и олакшаног поступања надлежних пореских органа, пореских обвезника и остале заинтересоване стручне јавности), у договору са ОЕЦД-ом, као и надлежним органима других држава уговорница, урадити пречишћене текстове (Мултилатералном конвенцијом) измењених билатералних УИДО (са јасно назначеним изменама и допунама) и њихову верзију на српском језику (као и, у случају потребе, додатна појашњења) објавити на свом сајту (верзије на страним језицима вероватно ће бити објављене у бази података ОЕЦД-а).

Најважније (могуће) измене билатералних УИДО односе се на:

1 Енг. Hybrid Entities или Transparent Entities – нпр. ортачких или командитних друштава, под којима се подразумевају ентитети који се, за пореске сврхе, у једној земљи третирају као транспарентни (опорезују се чланови (физичка лица) ортачког или командитног друштва, а не само друштво као правно лице), а у другој (нпр. у Републици Србији) као нетранспарентни (опорезује се друштво (као правно лице), а не његови чланови – физичка лица), и који због тога у једној земљи имају различит порески третман у односу на порески третман који имају у другој земљи, што потенцијално (и искуствено) доводи до различитих случајева пореске евазије. 2 У случају Републике Србије – Министарство финансија, Сектор за фискални систем, Одељење за директне порезе, Група за уговоре о избегавању двоструког опорезивања. 3 Применом (у случају Републике Србије) „Теста основног разлога” (енг. Principal Purpose test – PPT).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

1. Порески третман тзв. „хибридних/транспарентних ентитета1 (члан 3. став 1. Мултилатералне конвенције)”, у складу са којим се: „за потребе обухваћеног пореског уговора, доходак који оствари ентитет или аранжман или који је остварен преко ентитета или аранжмана који се, према пореском закону уговорне јурисдикције, сматра потпуно или делимично пореско транспарентним, сматра дохотком резидента уговорне јурисдикције, али само у мери у којој се тај доходак, за потребе опорезивања од стране те уговорне јурисдикције, сматра дохотком резидента те уговорне јурисдикције”. 2. Поступак решавања спорова у вези са двојном резидентности правних лица (члан 4. став 1. Мултилатералне конвенције), у складу са којим: „за потребе уживања погодности из УИДО правно лице може бити резидент само једне државе уговорнице. С тим у вези, као одлучујући критеријум за утврђивање резидентности правних лица не разматра се (као до сада) искључиво „место стварне управе предузећа” (енг. place of effective management), већ (у комбинацији са њим) и „место у којем је правно лице основано” или на други начин конституисано (као и било које друге важне чињенице). У случају непостизања сагласности држава уговорница око искључиве (једне од држава уговорница) резидентности правног лица, односно правно лице неће имати право на било коју олакшицу или изузимање од опорезивања предвиђено УИДО-ом (осим у мери и на начин који могу договорити надлежни органи држава уговорнице)”2. 3. Сврху обухваћеног пореског уговора/УИДО-а (члан 6. став 1. Мултилатералне конвенције), односно „нови” текст преамбуле УИДО-а, који гласи: „У намери да се отклони двоструко опорезивање у односу на порезе обухваћене овим уговором, без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избегавање (укључујући злоупотребу уговора у циљу добијања олакшица предвиђених у овом уговору, као и посредну корист резидената трећих јурисдикција)”. 4. Начине спречавања злоупотребе уговора о избегавању двоструког опорезивања (члан 7. став 1. Мултилатералне конвенције), у складу са којима3: „изузетно од одредаба обухваћеног пореског уговора, погодност из обухваћеног пореског уговора не одобрава се у односу на делове дохотка или имовине ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање погодности било један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су непосредно или посредно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те погодности у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредаба обухваћеног пореског уговора”.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

5. Промене приликом трансфера дивиденди (члан 8. став 1. Мултилатералне конвенције), при којима ће, као један од услова за примену (у држави извора) бенефициране стопе пореза по одбитку на дивиденде које се исплаћују правним лицима (поред потврде о резидентности, доказа о стварном власништву над дивидендама, као и доказа о минималном учешћу у капиталу компаније која исплаћује дивиденде4), бити прописан рок (временски период) за поседовање акција или удела који дају право на исплату дивиденди (365 дана пре исплате дивиденди). 6. Промене у вези са опорезивањем капиталних добитака од отуђења акција или удела (или других упоредивих интереса – нпр. у партнерству или у трусту), који више од 50 одсто своје вредности остварују од непокретности која се налази у држави уговорници (члан 9. став 1. Мултилатералне конвенције); услов за неопорезивање у држави извора је испуњен ако наведени проценат није био остварен у било којем периоду од 365 дана који претходе отуђењу. 7. Примену правила против злоупотребе УИДО преко сталне пословне јединице која се налази у трећим јурисдикцијама (члан 10. Мултилатералне конвенције). 8. Примену пореских уговора (УИДО) за ограничавање права државе уговорнице да опорезује сопствене резиденте5 (члан 11. Мултилатералне конвенције), у складу са чим: „обухваћени порески уговор (УИДО) не утиче на право државе уговорнице да опорезује сопствене резиденте (осим у односу на погодности одобрене у складу са одредбама обухваћеног пореског уговора, које се односе на ситуације посебно наведене у Мултилатералној конвенцији/ УИДО-у).” 9. Начине спречавања вештачког избегавања статуса сталне пословне јединице (чл. од 12. до 15. Мултилатералне конвенције) кроз комисионе аранжмане и сличне стратегије; изузимањeм појединих посебних делатности за које се тврди да имају припремни или помоћни карактер у односу на главну делатност предузећа (спречавање поделе једне економски повезане привредне активности на више мањих делова); спречавањем поделе (на више економски повезаних целина) времена (дужине) извођења грађевинских радова – у циљу испуњења услова (за неопорезивање у земљи извора) да радови трају краће од времена предвиђеног УИДО-ом. 10. Поступак заједничког договарања6 у примени УИДО-а (члан 16. Мултилатералне конвенције) омогућавањем пореском обвезнику (резиденту државе уговорнице) да иницијативу за поступак заједничког договарања покрене не само (као до сада) пред надлежним органом матичне државе резидентности већ и пред надлежним органом државе извора. 11. Поступак арбитраже у вези са тумачењем и применом УИДО-а (чл. од 18. до 26. Мултилатералне конвенције) и сл.

Ступање на снагу Мултилатералне конвенције Коначно ступање на снагу (легални настанак Мултилатералне конвенције) Мултилатерална конвенција ће, у складу са својим чланом 34. став 1, ступити на снагу 1. јула 2018. године (тј. првог дана месеца који следи истек периода од три календарска месеца који почиње од датума депоновања петог инструмента потврђивања, прихватања или одобравања – с тим у вези, првих пет потписника Мултилатералне конвенције који су инструменте потврђивања доставили Генералном секретару ОЕЦД-а (Депозитару Мултилатералне конвенције) јесу: Аустрија, Острво Мен, Џерси, Пољска и Словенија – која је инструмент потврђивања депоновала 22. марта 2018. године). Мултилатерална конвенција ће 1. јула 2018. године такође ступити на снагу и за Аустрију, Острво Мен, Џерси, Пољску и Словенију.

4 И (само у УИДО са Руском Федерацијом) доказа о инвестирању у компанију која исплаћује дивиденде минималног износа од 100.000 УСД или противвредност у динарима или руским рубљама. 5 Енг. Saving clause. 6 У вези са унапређењем решавања спорова у примени и тумачењу УИДО-а.

Ступање на снагу за Републику Србију У складу са чланом 34. (Ступање на снагу) став 2. Мултилатералне конвенције, Мултилатерална конвенција за сваког потписника који потврђује, прихвата или одобрава ову конвенцију, након депоновања петог инструмента потврђивања, прихватања или одобравања (у конкретном случају за Републику Србију – прим. Д. Д.) ступа на снагу првог дана месеца који следи након истека периода од три календарска месеца, који почиње датумом када је тај потписник (у конкретном случају Република Србија – прим. Д. Д.) депоновао свој инструмент потврђивања. Имајући у виду наведено, указује се на то да је Република Србија свој инструмент потврђивања (заједно са коначним резервама и обавештењима) депоновала 5. јуна 2018. године, што значи да ће Мултилатерална конвенција за Републику Србију ступити на снагу 1. октобра 2018. године.

Ступање на снагу између две стране (између којих је измењен УИДО) У конкретном случају УИДО-а са Аустријом, Пољском и Словенијом, Мултилатерална конвенција ће ступити на снагу такође 1. октобра 2018. године – односно датумом којим Мултилатерална конвенција ступа на снагу за другу (у односу на Аустрију, Пољску и Словенију) уговорну јурисдикцију (у конкретном случају то је Република Србија).

Почетак примене Мултилатералне конвенције

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Датум почетка примене Мултилатералне конвенције јесте датум којим почињу да се примењују одредбе УИДО-а које су измењене Mултилатералном конвенцијом: 1) У односу на порезе по одбитку на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане првог дана или после првог дана наредне календарске године која почиње датумом или после каснијег датума у којем Мултилатерална конвенција ступа на снагу за сваку уговорну јурисдикцију обухваћеног пореског уговора (члан 35. став 1. тачка а) Мултилатералне конвенције). Изузетно, одредбе УИДО-а са Аустријом, Пољском и Словенијом, које су измењене Мултилатералном конвенцијом, а односе се на порезе по одбитку, у Републици Србији се примењују од 1. јануара 2019. године. 2) У односу на све остале порезе које наплаћује та уговорна јурисдикција, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу истеком или након истека периода од шест календарских месеци (или краћег периода, ако све уговорне јурисдикције обавесте депозитара да намеравају да примене тај краћи период) од каснијег датума у којем Мултилатерална конвенција ступа на снагу за сваку уговорну јурисдикцију обухваћеног пореског уговора (члан 35. став 1. тачка б) Мултилатералне конвенције). Изузетно, одредбе УИДО-а са Аустријом, Пољском и Словенијом, које су измењене Мултилатералном конвенцијом, а односе се на остале порезе, у Републици Србији се примењују од 1. јануара 2019. године.

КОМИСИОНЕ УСЛУГЕ КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА – ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА И РАЧУНОВОДСТВЕНА ЕВИДЕНЦИЈА Уводне напомене

омисиона продаја је начин продаје у којем учествују комисионар, с једне, и његов комитент, с друге стране. Комисионар је посредник који ради у своје име, али за рачун комитента, који је или произвођач или власник робе. Накнада комисионару је провизија од продате робе у складу са уговором о комисионој продаји. За сваки комисиони посао склапа се уговор на основу ког комисионар добиjа налог за продају одређене робе, односно упуте императивне или индикативне природе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Комисионе услуге у контексту законске регулативе Комисиону продају, односно комисионе услуге у контексту законске регулативе треба посматрати кроз више закона и подзаконских аката, и то кроз: ● Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, број 29/78, 39/85, 57/89, и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93); ● Уредбу о класификацији делатности („Сл. гласник РС”, број 54/2010); ● Закон о трговини („Сл. гласник РС”, број 53/2010, 10/2013 и 44/2018); ● Правилник о минималним техничким условима за обављање промета робе и вршењу услуга у промету робе („Сл. гласник РС”, бр. 47/96, 22/97, 6/99, 99/05, 100/07, 98/09 и 62/11); ● Правилник о евиденцији промета („Сл. гласник РС”, бр. 99/2015); ● Закон о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, … и 30/2018). С обзиром на то да се овде разматрају комисионе услуге које могу да пружају и корисници јавних средстава поред своје редовне делатности, такође треба имати у виду и одредбе Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009… 113/2017), као и његове подзаконске акте, попут Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016… и 36/2018).

1.1. Закон о облигационим односима Чланом 771. Закона о облигационим односима прописано је да се уговором о комисиону обавезује комисионар да за накнаду (провизију), у своје име и за рачун комитента, обави један или више послова које му поверава комитент. Комисионар има право на накнаду и када накнада није уговорена. На уговор о комисиону сходно се примењују правила о налогу уколико правилима о комисиону није друкчије одређено. Правила о налогу, према члану 749. Закона о облигационим односима, подразумевају следеће: ● Уговором о налогу обавезује се налогопримац (у овом случају комисионар) према налогодавцу (овде: комитенту) да за његов рачун предузме одређене послове. ● Истовремено се налогопримац овлашћује да предузме поменуте послове. ● Налогопримац има право на накнаду за свој труд, осим ако је друкчије уговорено или произлази из природе посла.

1.2. Уредба о класификацији делатности

Према Уредби о класификацији делатности, у Сектор Г сврстана је делатност трговина на велико и трговина на мало. Према тим одредбама, трговина на велико је препродаја (продаја без прераде) нове или коришћене робе трговцима на мало, индустријским, трговачким или професионалним корисницима или установама или другим трговцима на велико, а обухвата и деловање брокера или посредника у куповини или продаји робе за трећа лица. Главни послодавци који су овде обухваћени јесу: трговци на велико, тј. велетрговци, који продају робу у своје име и за свој рачун, као што су трговачки посредници или препродавци, дистрибутери индустријских

производа, извозници, увозници и потрошачке задруге, као и комисионари, брокери и задруге ангажоване у циљу пласмана пољопривредних производа. Трговина на мало је препродаја (продаја без прераде) нове или коришћене робе купцима ради личне потрошње или потрошње у домаћинству, и то у продавницама, робним кућама, на тезгама, преко поште или преко интернета и сл. Већина трговаца на мало продаје робу у своје име и за свој рачун, али поједини раде и као заступници, за туђ рачун, и продају робу на консигнацијској или комисионој основи. У наставку текста тема ће бити комисионе услуге у вези са продајом робе.

1.3. Закон о трговини

1.4. Правилник о минималним техничким условима за обављање промета робе и вршење услуга у промету робе (у даљем тексту: Правилник) Према одредбама Правилника, у погледу услова просторија и уређаја за вршење комисионих услуга примењују се одредбе Правилника које се односе на промет робе. Реч је о промету робе у просторијама за: ● промет робе на мало (продавница, самоуслуга, дисконт, робна кућа, бензинска станица – чл. од 2. до 17б Правилника); ● промет робе на велико и на мало (укључујући складиште, стовариште – чл. од 18. до 22. Правилника); ● складишта за посебне врсте роба (складиште сирове коже и вуне, крзна, животињских отпадака и длаке, складиште пшенице и ражи, складиште за сировинске отпатке и складиште за нафту и нафтне деривате – чл. од 23. до 25б Правилника); ● промет робе на мало ван пословних просторија (то могу бити мањи монтажни објекти типа киоска, затворених или отворених тезги, контејнера и сличних објеката – сагласно чл. од 27. до 35. Правилника).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

У складу са чланом 29. Закона о трговини комисионе услуге се сада третирају као специја лизоване услуге у промету робе. Специјализоване услуге у промету робе, између осталог, а сходно тачки 2) поменутог члана, јесу и „услуге подршке и посредовања у промету робе, а нарочито агенцијске, посредничке, комисионе, услуге берзанског посредовања, контрола квалитета и квантитета робе, контрола параметара безбедности пољопривредних и прехрамбених производа, осигурање робе, оглашавање, маркетиншко истраживање и сл. (услуге подршке и посредовања).” Пошто је овде реч о комисионим услугама које врше корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање, важно је подсетити да је приликом њиховог оснивања у оснивачком акту требало да буде наведено да поменута лица, поред редовне делатности, могу да се баве и допунском делатношћу, тј. вршењем комисионих услуга за комитента ради стицања сопствених прихода. Уколико таква одредба није садржана у статуту или оснивачком акту правног лица, корисници буџетских средстава обраћају се свом оснивачу ради прибављања сагласности за бављење допунском делатношћу, тј. вршење комисионих услуга. Ово проширење делатности треба да се региструје у Вишем трговинском суду у којем су регистровани корисници буџетских средстава, уз одобрење надлежног директног корисника, односно Републичког фонда за здравствено осигурање.

1.5. Правилник о евиденцији промета Сагласно Правилнику о евиденцији промета, евиденција промета обухвата податке о набавци, продаји и продајној цени робе. Прописане су књиге које чине евиденцију промета: ● КЕП – Књига евиденције промета, ● ПКР – Пријемни лист комисионе робе, ● ПКР-1 – Евиденција продате, исплаћене и враћене комисионе робе, ● КРИ – Дневни извештај о пријему робе на комисиону продају од комитената физичких лица, ● КРИ-1 – Дневни извештај исплаћене и враћене робе комитентима – физичким лицима, ● Образац ДПИ – Дневни пумпни извештај.

Евиденција промета робе и документација на основу које је вршено евидентирање чувају се на исти начин, месту и у року као и помоћне књиге, у складу са прописима о рачуноводству. Наведене књиге о евиденцији промета робе сматрају се помоћним књигама, а њихов рок чувања је пет година од дана њиховог закључивања.

1.6. Закон о порезу на додату вредност Сходно чл. 4. ст. 3. т. 3) Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон о ПДВ-у), прометом добара сматра се и пренос добара од стране власника комисионару и од стране комисионара примаоцу. Зато промет који настаје продајом комисионог добра трећем лицу истовремено представља и промет комисионог добра од комитента ка комисионару. Дакле, овде се јавља истовремени настанак два промета комисионих добара који су предмет опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Пореско-рачуноводствени третман комисионих услуга

Када комисионар изврши продају комисионе робе, сходно члану 42. Закона о ПДВ-у, обвезник ПДВ-а дужан је да изда рачун или други документ који служи као рачун за сваки промет добара и услуга другим обвезницима ПДВ-а. Када су у питању комисиони послови, прималац добара и услуга је комисионар, а документ о обрачуну продате робе у комисиону сматра се рачуном, према чл. 42. Закона о ПДВ-у, ако су испуњени следећи услови: ● обвезник – прималац добара и услуга има право да искаже ПДВ у рачуну; ● постоји сагласност између обвезника који издаје и обвезника који прима документ о обрачуну да обрачун промета добара и услуга изврши прималац добара и услуга; ● документ о обрачуну достављен је обвезнику који је испоручио добра или услугу; ● обвезник који је испоручио добра и услуге писмено је сагласан са исказаним ПДВ-ом у обрачуну продате робе и услуга.

2.1. Пример обрачуна комисионара за продату робу – комитент и комисионар су обвезници ПДВ-а Комитент, издавачко предузеће „Савременик” из Београда (није корисник буџетских средстава), склопило је Уговор о комисионој продаји са комисионаром Градском библиотеком Ниш. Комитент је дао комисионару, у складу са чланом 3. Уговора о комисионој продаји, књиге у вредности од 247.500,00 динара. У складу са чланом 9. тог уговора, комисионару припада провизија од 10% од остварене продајне цене. Комисионар је трећем лицу продао једну трећину књига, са обрачунатим ПДВ-ом по општој стопи, до 31. јануара 2018. у вредности од 99.000,00 динара, при чему је ирелевантно да ли је купац обвезник ПДВ-а. ПДВ по општој стопи у износу од 16.500,00 динара, садржан у продајној цени, представља обавезу комисионара за плаћање ПДВ-а за обављени посао. Комисионар задржава уговорени проценат провизије од 10% од продајне цене без ПДВ-а, тј. 8.250,00 од 82.500,00 динара, при чему ће урадити обрачун продате комисионе робе да би обрачунао претходни ПДВ који ће користити као одбитну ставку у обрачуну ПДВ-а за дати порески период. На основу примљеног обрачуна од стране комисионара комитент је у обавези да, уколико нема примедби на исти, изда комисионару рачун који мора да буде у складу са Законом о ПДВ-у. Комисиона роба је продата, наплаћена и евидентирана кроз дневни пазар, и то: наплата у готовини 55.420,00 динара и за динарске чекове грађана у износу од 43.580,00 динара. Напомена: Овај пример користиће се у следећим случајевима: ● комисионар и комитент су обвезници ПДВ-а, ● комисионар јесте, а комитент није обвезник ПДВ-а, ● комисионар није, а комитент јесте обвезник ПДВ-а, ● комисионар и комитент нису обвезници ПДВ-а. У наставку следи Преглед обрачуна комисионара, који може да се користи као рачун у смислу Закона о ПДВ-у:

Комисионар: Градска библиотека Комитент: Савременик Улица: Немањина Улица: Вука Караџића 15 Место: Ниш Место: Београд ПИБ: 101458850 ПИБ: 101578011 Обрачун продате комисионе робе за период од 1. 1. до 31. 1. 2018. године 1.

Продајна цена без ПДВ-а (цена по којој је комисионар извршио продају робе)

82.500,00

ПДВ на продајну вредност (20% од ред. бр. 1)

16.500,00

Продајна цена са ПДВ-ом (ред. бр. 1 + ред. бр. 2)

99.000,00

Комисиона провизија са ПДВ-ом (ред. бр. 1 x 10%)

8.250,00

Продајна вредност за комитента (ред. бр. 1 - ред. бр. 4)

74.250,00

ПДВ на продајну вредност комитента (ред. бр. 5 x 20%)

14.850,00

Обавеза према комитенту (ред. бр. 5 + ред. бр. 6)

89.100,00

Књижење код комисионара: I Пријем робе у комисион Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

351122

ОПИС 4 Примљена роба у комисион

352122

Износ дугује

потражује

247.500,00

Обавезе за робу у комисиону

247.500,00

- за примљену робу у комисион према Уговору о комисионој продаји

II Продаја књига за готовину и предаја дневног пазара Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

121311

Главна благајна

55.420,00

121913

Динарски чекови грађана

43.580,00

252111-1 245247

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Пореска обавеза за обе уговорне стране (комитента и комисионара) настаје у пореском периоду за јануар 2018. године, у којем је извршена продаја робе. Пореска пријава се предаје и плаћа се ПДВ у року од 15 дана по истеку пореског периода.

Обавезе према комитенту за продату робу

82.500,00

Обавезе за ПДВ по основу продаје робе за готовину

16.500,00

- за продату комисиону робу наплаћену у готовини и чековима грађана 3.

121112

Текући рачуни

99.000,00

121311

Главна благајна

55.420,00

121913

Динарски чекови грађана

43.580,00

- за положени дневни пазар на текући рачун по изводу Управе за трезор

III Раздужење у ванбилансној евиденцији за продату комисиону робу Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

352122

ОПИС 4 Обавезе за робу у комисиону

351122

Износ дугује

потражује

82.500,00

Примљена роба у комисион

82.500,00

- за продату једну трећину робе запремљене у комисион

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

IV Обрачун претходног ПДВ-а за продату комисиону робу и извршење обавезе према комитенту Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

123962

ОПИС

Износ дугује

потражује

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

14.850,00

742141-1

Приходи од комисионих услуга

8.250,00

252111-1

Обавезе према комитенту за продату робу

8.250,00

252111-2

Обавезе за ПДВ према комитенту за продату робу

14.850,00

- за обрачун претходног ПДВ-а за продату комисиону робу 6.

252111-1

Обавезе према комитенту за продату робу 121112

Текући рачуни

89.100,00 89.100,00

- измирење обавезе према комитенту за продату робу

Напомена: Плаћени износ комитенту састоји се од 74.250,00 динара, тј. од продајне цене без ПДВ-а и ПДВ-а у износу од 14.850,00 динара, који је комитент дужан да плати држави. Дакле, пореска обавеза комисионара од 14.850,00 динара може да се умањи за износ претходног ПДВ-а који је садржан у Прегледу обрачуна продате комисионе робе, тј. за износ од 14.850,00 динара.

2.2. Пример обрачуна комисионара за продату робу – комисионар јесте, а комитент није обвезник ПДВ-а Комитент „Савременик” није обвезник ПДВ-а и даје своју робу Градској библиотеци у Нишу, као комисионару, на комисиону продају. Вредност робе која се даје на продају износи 247.500,00 динара. Градска библиотека је продала једну трећину књига које су примљене у комисион, у вредности од 99.000,00 динара, у којој је садржан ПДВ у износу од 16.500,00 динара. Комисиона провизија износи 10% од вредности продате робе умањене за ПДВ, односно 8.250,00 динара. Обавеза према комитенту након продаје износи 74.250,00 динара. У наставку је приказан обрачун продате комисионе робе за наведени случај: 56

Обрачун продате комисионе робе за период 1. 1. до 31. 1. 2018. године 1.

Вредност продате робе са ПДВ-ом

99.000,00

ПДВ на продајну вредност по прер. ст. 16,66667%

16.500,00

Продајна вредност без ПДВ-а (1 - 2)

82.500,00

Комисиона провизија (10% од ред. бр. 3)

8.250,00

Обавезе према комитенту (ред. бр. 3 - 4)

74.250,00

Пошто комитент није обвезник ПДВ-а, комисионар има обавезу да уплати укупан порез за продату робу у износу од 16.500,00 динара. Књижење код комисионара: I Пријем робе у комисион Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

351122

4 Примљена роба у комисион

352122

Износ дугује

потражује

247.500,00

Обавеза за робу у комисиону

247.500,00

- за примљену робу у комисион у складу са Уговором о комисионој продаји

II Продаја књига за готовину, предаја дневног пазара и измирење обавезе према комитенту Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

121311

Главна благајна

55.420,00

121913

Динарски чекови грађана

43.580,00

252111-1

Обавезе према комитенту за продату робу

74.250,00

245247

Обавеза за ПДВ по основу продаје за готовину

16.500,00

Приходи од комисионих услуга

8.250,00

742141-1

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

ОПИС

- за продату комисиону робу наплаћену у готовини 3.

121112

Текући рачуни

99.000,00

121311

Главна благајна

55.420,00

121913

Динарски чекови грађана

43.580,00

- за положени дневни пазар на текући рачун по изводу Управе за трезор 4.

252111-1

Обавезе према комитенту за продату робу 121112

Текући рачуни

- измирење обавеза према комитенту након продаје књига

74.250,00 74.250,00

III Раздужење у ванбилансној евиденцији Ред. бр. 1 5.

Конто

ОПИС

дугује

потражује

352122

Износ потражује

4 Обавезе за робу у комисиону

351122

дугује 82.500,00

Примљена роба у комисион

82.500,00

- за смањење вредности примљене робе у комисион у висини продате робе

Напомена: Када комитент није обвезник ПДВ-а, као што је то у изнетом случају, тада и не постоји обавеза обрачуна претходног ПДВ-а који комисионар шаље комитенту за продату комисиону робу, како је објашњено у претходној тачки 2.1. Дакле, овде комисионар обрачунава и плаћа ПДВ на продату комисиону робу, док комитент нема обавезу за ПДВ, будући да није обвезник ПДВ-а.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.3. Пример обрачуна комисионара за продату робу – комисионар није, а комитент јесте обвезник ПДВ-а Поменути случај у пословању – да комитент јесте, а комисионар није порески обвезник – није чест у пракси, али је могућ. На пример, Република и њени органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и правна лица основана законом у циљу обављања послова државне управе, уколико у претходних 12 месеци нису остварили укупан промет већи од 8 милиона динара, а исти није из делокруга органа државне управе, не сматрају се пореским обвезником сагласно члановима 9. и 33. Закона о ПДВ-у. Комитент „Савременик” (обвезник ПДВ-а) дао је Градској библиотеци Ниш, на основу склопљеног уговора о комисионој продаји, књиге у комисиону продају у износу од 247.500,00 динара. Градска библиотека Ниш продала је књиге трећем лицу у вредности од 99.000,00 динара. С обзиром на то да комисионар није обвезник ПДВ-а, у обрачунатој провизији налази се само износ који у целини представља приход, без обавезе за ПДВ, и износи 9.900,00 динара. Обавеза према комитенту након умањења провизије износи 89.100,00 динара, при чему је обавеза комитента за ПДВ 20% или 14.850,00 динара. Тај обрачун би изгледао овако: Обрачун продате комисионе робе за период 1. 1. до 31. 1. 2018. године 1.

Вредност продате робе

99.000,00

Комисиона провизија (10% од ред. бр. 1)

9.900,00

Обавеза према комитенту (1 - 2)

89.100,00

Обавеза комитента за ПДВ (16,66667% од ред. бр. 3)

14.850,00

Вредност продате робе комитента без ПДВ-а (3 - 4)

74.250,00

Књижење код комисионара: I Пријем робе у комисион дугује

потражује

Конто

Ред. бр.

351122

ОПИС 4 Примљена роба у комисион

352122 - за примљену робу у комисион

Обавезе за робу у комисиону

Износ дугује

потражује

247.500,00 247.500,00

II Продаја књига за готовину, предаја дневног пазара и плаћање комитенту Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС

Износ дугује

потражује

121311

Главна благајна

55.420,00

121913

Динарски чекови грађана

43.580,00

252111-1

Обавезе према комитенту за продату робу

89.100,00

742141-1

Приходи од комисионих услуга

9.900,00

- за продату комисиону робу наплаћену у готовини и чековима грађана 3.

121112

Текући рачуни

99.000,00

121311

Главна благајна

55.420,00

121913

Динарски чекови грађана

43.580,00

- за положени дневни пазар на текући рачун по изводу Управе за трезор 252111-1

Обавезе према комитенту за продату робу 121112

89.100,00

Текући рачуни

89.100,00

- за измирење обавеза према комитенту након извршене продаје књига

III Раздужење у ванбилансној евиденцији за продату комисиону робу Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

352122

ОПИС 4 Обавезе за робу у комисиону

351122

Износ дугује

потражује

82.500,00

Примљена роба у комисион

82.500,00

- раздужење комисионе робе у висини извршеног промета

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Напомена: Комисионар код себе неће књижити обрачун улазног ПДВ-а за продату комисиону робу зато што није обвезник ПДВ-а. Међутим, комисионар је дужан да достави комитенту обрачун о продатој комисионој роби у којем је видљива и обавеза за ПДВ која се односи на комитента. Наиме, из обрачуна је видљиво да након продате робе комисионар има обавезу према комитенту у износу од 89.100,00 динара, а у том износу садржана је и обавеза за ПДВ комитента, која износи 14.850,00 динара.

2.4. Пример обрачуна комисионара за продату робу – комисионар и комитент нису обвезници ПДВ-а Уколико комитент и комисионар нису обвезници ПДВ-а, у својим рачунима за продату робу или извршене услуге не исказују порез на додату вредност. Када прода комисиону робу трећем лицу, Комисионар саставља обрачун продате робе и на износ продајне вредности обрачунава уговорену комисиону провизију од 10% из наведеног примера. Када се комитент сагласи са обрачуном продате комисионе робе, комисионар врши пренос средстава у износу који припада комитенту, док уговорени износ комисионе провизије задржава за себе, што представља његов приход по основу извршене комисионе услуге. Поменути обрачун на бази података из истог примера изгледао би овако:

Обрачун продате комисионе робе у периоду од 1. 1. до 31. 1. 2018. године 1.

Вредност продате робе

82.500,00

Комисиона провизија (10% од ред. бр. 1)

8.250,00

Обавеза према комитенту (1 - 2)

74.250,00

Из прегледа је видљиво да вредност која припада комитенту износи 74.250,00 динара, а комисионар је обавезан да му наведени износ пренесе на текући рачун. Тај износ уједно представља и износ прихода комитента зато што нема обавезе за ПДВ. Комисионар је зарачунао 10% провизије или 8.250,00 динара на износ вредности продате робе, што у целости представља приход од извршене комисионе услуге. Вредност продате робе износи 82,500,00 динара и наплаћена је кроз дневни пазар, од чега на готовину отпада 42.500,00 динара, а на динарске чекове грађана 40.000,00 динара.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Књижење код комисионара: I Пријем робе у комисион Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

351122

ОПИС 4 Примљена роба у комисион

352122

Износ дугује

потражује

247.500,00

Обавезе за робу у комисиону

247.500,00

- за примљену робу у комисион у складу са Уговором о комисионој продаји

II Продаја књига за готовину, предаја дневног пазара и плаћање комитенту Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

121311

Главна благајна

42.500,00

121913

Динарски чекови грађана

40.000,00

252111-1

Обавезе према комитенту за продату робу

742141-1

Приходи од комисионих услуга

74.250,00* 8.250,00

- за продату комисиону робу наплаћену у готовини и чековима грађана 3.

121112

Текући рачуни

82.500,00

121311

Главна благајна

42.500,00

121913

Динарски чекови грађана

40.000,00

- за положени дневни пазар на текући рачун по изводу Управе за трезор 4.

252111-1

Обавезе према комитенту за продату робу 121112

Текући рачуни

- за измирену обавезу према комитенту након продаје књига

74.250,00 74.250,00

Напомена: Приликом примене готовинске основе рачуноводства комплетна уплата била би приход класе 700000 – Текући приходи, а онда би се корекцијом прихода – смањењем извршио пренос комитенту. Ово се односи на сва четири случаја који су претходно обрађени у погледу тога да ли су комитент и комисионар обвезници ПДВ-а или нису, односно када је само једна уговорна страна обвезник ПДВ-а или ниједна уговорна страна није обвезник ПДВ-а. III Раздужење у ванбилансној евиденцији за продату комисиону робу Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

352122

Обавезе за робу у комисиону 351122

Износ дугује

потражује

82.500,00

Примљена роба у комисион

82.500,00

- за раздужење комисионе робе у ванбилансној евиденцији у висини извршеног промета

Закључне констатације

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Из претходних обрачуна продате комисионе робе видљиво је шта је све потребно да се узме у обзир да би порески прописи били задовољени и колика је обавеза комисионара према комитенту за продату робу у свим наведеним ситуацијама. Намера је била да се истакне да је у три случаја (комисионар и комитент су обвезници ПДВ-а, комисионар јесте, а комитент није обвезник ПДВ-а, комисионар није, а комитент јесте обвезник ПДВ-а) вредност продате робе једнака, тј. продата је и наплаћена у износу од 99.000,00 динара, од чега се на готовину односи 55.420,00 динара, а на динарске чекове грађана 43.580,00 динара. У четвртом случају, када ни комисионар ни комитент нису обвезници ПДВ-а, вредност продате робе је мања него у прва три случаја и износи 82.500,00 динара. Дакле, у тој вредности робе нема ПДВ-а, који у претходна три случаја износи 16.500,00 динара. Због продате комисионе робе у којој није садржан ПДВ претпостављено је да је наплаћена вредност продате робе кроз дневни пазар у готовини од 42.500,00 динара, што је у односу на претходне случајеве мање за 12.920,00 динара, као и у динарским чековима грађана у износу од 40.000,00 динара, што је мање у односу на претходне случајеве за 3.580,00 динара.

електронски часопис

ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ www.legeartis.rs

Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси налази се на интернет страници www.legeartis.rs, ажурира се свакодневно и користи путем корисничког имена и лозинке. Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним областима или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту налази се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци се могу чувати у ПДФ формату, а могу и да се штампају и копирају. Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање, Ауторско право, Планирање и изградња и др. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ОПОРЕЗИВАЊЕ НАКНАДЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ИСХРАНУ У ТОКУ РАДА (ТОПЛИ ОБРОК) Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

аконом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон), у чл. 118. став 1. тачка 5) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова, у складу са општим актом и уговором о раду, између осталог, и за исхрану у току рада, ако послодавац ово право није обезбедио на други начин (у даљем тексту: топли оброк). Дакле, Закон о раду прописује само право запосленог на накнаду за топли оброк, док питање износа по основу тог права он не прописује нити ограничава на одређени минимум или максимум, односно послодавци треба да утврде износ топлог оброка својим општим актом (колективним уговором или правилником о раду) или уговором о раду. То практично значи да нема сметњи да послодавац према својим финансијским могућностима утврди висину накнаде за топли оброк, уз услов да та регулативе буде јединствена за све запослене. У погледу начина исплате топлог оброка, пошто, сходно члану 105. став 3. Закона, накнада за исхрану у току рада има карактер зараде, исплата мора да се врши искључиво у новцу (члан 110. став 2. Закона), а уколико није исплаћена у новцу, висина тог трошка мора да буде изражена у новцу (члан 118. став 2. Закона). Послодавац може да понудизапосленом да се храни у ресто рану код послодавца и, ако запослени на то пристане, може да добије бонове за исхрану, а по слодавац ће му трошкове исхране у току рада обустављати месечно од зараде. Запослени није дужан да прихвати понуду послодавца – дакле, новчана исплата је правило, а коришћење услуге ресторана послодавца уз обус таву из зараде запосленог – могућност за коју се запослени лично опредељује. У сваком случају, без обзира на начин организовања исхране за запослене (на при мер, у ресторану послодавца или ресторану другог послодавца), накнада за исхрану мора да се изрази у новцу. Значи, чак и у ситуацији када је послодавац организовао исхрану за запослене у сопственом ресторану или ресторану другог послодавца, исплата накнаде за исхрану не може да се врши у боновима, роби и сл., већ само у новцу. Дакле, основно је правило да се накнада за исхрану утврђује и исплаћује запосленима у новцу. Међутим, нема сметњи да се послодавац договори са запосленима, тј. да сваки запослени дâ писану сагласност (на основу члана 123. став 1. Закона) да прихвата да му се топли оброк не исплаћује у новцу, већ да му послодавац у току рада обезбеђује исхрану набавком хране и пића које ће запослени да користи у просторијама послодавца, односно у ресторану друштвене исхране код послодавца или у неком другом објекту код послодавца. У том случају вредност оброка који се обезбеђује запосленима треба да се поклапа са износом накнаде за исхрану који је утврђен општим актом или уговором о раду.

Порески третман топлог оброка 1. Обрачун пореза на зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање

Према важећим одредбама Закона, исплате за топли оброк представљају обавезу за послодав це, а право за запослене. Међутим, без обзира на обавезност исплате, накнада за топли оброк, као саставни део зараде запосленог, има карактер зараде, па стога и порески третман зараде. То значи да се на исплаћени топли оброк плаћа порез по стопи од 10% и доприноси за обавезно социјално осигурање по збирној стопи од 19,9% на терет запосленог и по збирној стопи од 17,9% на терет послодавца, дакле – као и на сваку редовну зараду. Обрачун и исплата топлог оброка треба да прате обрачун и исплат у зараде. Топли оброк је саставни део зараде и мора да буде обу хваћен свим евиденцијама и пореским пријавама које прате исплат у зараде. Зато је уобичајено да се топли оброк, на основу прис уства на раду запо сленог за тај месец, исплаћује по истеку месеца, истовремено са исплатом зараде за исти месец.

Ако је топли оброк изражен у нето износу, онда мора да се прерачуна у бруто износ, применом следећих формула: 1. Ако се топли оброк исплаћује заједно са зарадом за редован рад, а та зарада је већа од најниже, а нижа од највише основице доприноса, нето износ топлог оброка преводи се у бруто формулом: Бруто = Нето/0,701, где је: Бруто – бруто износ исплате за топли оброк који се сабира са бруто зарадом; Нето – нето износ исплате „на руке” за топли оброк; 0,701 – коефицијент добијен према стопи пореза од 10% и збирној стопи доприноса од 19,9%, према формули: [100 - (10 + 19,90)] / 100.

3. Ако се топли оброк исплаћује без исплате редовне зараде, та исплата се сматра „акон тацијом зараде”, па доприноси поводом исте морају да се обрачунају на важећу најнижу основицу доприноса. Такав случај може да се јави код послодавца који има ресторан друштвене исхране у коме обезбеђује топли оброк запосленима, а на крају месеца нема довољно средстава за исплату зарада. Тада се исплаћени топли оброк сматра исплатом аконтације зараде. Да би се у таквом случају извршио прерачун износа топлог оброка са нето на бруто, потребно је да се прво обрачуна износ доприноса за обавезно социјално осигурање на најнижу основицу доприноса, а затим да се примени следећа формула:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

2. Ако се топли оброк исплаћује заједно са зарадом за редован рад, а та зарада је нижа од најниже или виша од највише основице доприноса, нето износ топлог оброка преводи се у бруто формулом: Бруто = Нето/0,90, где је: Бруто – бруто износ исплате за топли оброк који се сабира са бруто зарадом; Нето – нето износ исплате за топли оброк; 0,90 – коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 - 10 = 90 : 100). У овим примерима нема умањења по основу пореске олакшице на зараде јер је претпоставка да је она у целини искоришћена код редовне зараде.

Бруто = [(Нето + 0,199 x НнО) – (15.000,00 x 10%)] : 0,90, где је: 0,199 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; НнО – важећа најнижа основица доприноса; 0,90 – коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 - 10 = 90 : 100); 15.000,00 динара – пореско умањење на зараде. Пошто у 2018. години најнижа основица доприноса износи 23.053,00 динара, а доприноси обрачунати по стопи од 19,90% на ту основицу износе 4.587,55 динара, ова формула има следећи исказ: Бруто = [(Нето + 4.587,55) - 1.500,00] : 0,90, односно Бруто = (Нето + 3.087,55) : 0,90. Међутим, у посебном случају, ако је нето износ топлог оброка, увећан за доприносе на најнижу основицу, мањи од пореског умањења (мањи од 15.000 динара), формула за превођење у бруто гласи: Бруто = Нето + (0,199 x НнО), где је:

0,199 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; НнО – важећа најнижа основица доприноса. Пошто у 2018. години најнижа основица доприноса износи 23.053,00 динара, а доприноси обрачунати по стопи од 19,90% на ту основицу износе 4.587,55 динара, ова формула има следећи исказ: Бруто = Нето + 4.587,55.

2. Примена пореза на додату вредност Поред тога што се на накнаду за исхрану у току рада обрачунавају и плаћају порез и доприноси као и на редовну зараду, начин обезбеђивања исхране има посебан порески третман код обвезника ПДВ-а, односно послодавци који су у систему ПДВ-а морају да воде рачуна о примени Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 30/2018 – у даљем тексту: Закон о ПДВ-у), о чему је више детаља дато у наставку.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.1. Примена ПДВ-а на издатке за исхрану запослених

Порез на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ), као општи порез на потрошњу, обрачунава се и плаћа на испоруку добара и пружање услуга у свим фазама производње и промета добара и услуга, осим у случајевима када је Законом о ПДВ-у прописано да обвезник приликом набавке добар и услуга, иако се бави опорезивом делатношћу са правом на одбитак претходног пореза, нема право на одбитак претходног ПДВ-а, при чему нема ни обавезу да на промет истих обрачунава ПДВ. Наиме, чланом 28. Закона о ПДВ-у прописани су услови за остваривање права на одбитак претходног пореза, а чланом 29. дефинисани су изузеци од овог права, односно случајеви када обвезник ПДВ-а не може да користи претходни порез, где спада и изузетак од права на одбитак за издатке за исхрану запослених, осим када је у питању исхрана запослених и других радноангажованих лица у сопственим угоститељским објектима. При томе је важно нагласити да су од 1. јануара 2018. године утврђене битне новине у примени ПДВ-а на издатке за исхрану запослених. Наиме, Законом о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017) измењене су одредбе члана 29. Закона о ПДВ-у, уз примену од 1. 1. 2018. године. Конкретно, изменом члана 29. став 1. тачка 3) Закона прописано је да обвезник нема право на одбитак претходног пореза по основу издатака за превоз запослених, односно других радноангажованих лица за долазак на посао, односно одлазак с посла, као и издатака за исхрану, укључујући и пиће, запослених, односно других радноангажованих лица, осим издатака за исхрану, укључујући и пиће, тих лица у угоститељским објектима обвезника када обвезник по том основу наплаћује накнаду. У складу са наведеном изменом, обвезник ПДВ-а има право на одбитак ПДВ-а за исхрану, укључујући и пиће, својих запослених и других радноангажованих лица само у својим угоститељским објектима, под условом да врши наплату накнаде, а ту накнаду послодавац може да наплати обуставом из зараде или, ако исплаћује накнаду у новцу, наплатом као и од екстерних потрошача. Практично, ова измена је омогућила да послодавци који имају угоститељски објекат, својим запосленима и другим радноангажованим лицима из делокруга сопствене производње оброка могу да обезбеде исхрану у току рада (јело и пиће), с тим што је обавезна наплата тако испоручених оброка. Пре појашњења пореског третмана обезбеђивања исхране запослених у сопственом угоститељском објекту мора да се утврди шта се сматра угоститељским објектом, при чему није од значаја да ли је лице које има такав објекат регистровано за обављање угоститељске делатности или није. Према одредбама члана 3. став 1. тачка 28) Закона о туризму („Сл. гласник РС”, бр. 6/2009… и 84/2015), угоститељски објекат је функционално повезан, посебно уређен и опремљен

простор, који испуњава прописане минималне техничке и санитарно-хигијенске услове за пружање угоститељских услуга, односно за обављање угоститељске делатности. Према одредбама члана 61. став 1. тачка 2) овог закона, обављањем угоститељске делатности не сматра се: пружање услуга исхране и пића запосленима у сопственим просторијама у току процеса рада у привредним субјектима, установама, државним органима и другим организацијама, ако услуге пружају лица запослена у тим привредним субјектима, установама, органима и организацијама. Ставом 2. истог члана Закона о туризму прописано је да објекти односно просторије, уређаји и опрема, као и лица која пружају услуге из става 1. овог члана, морају да испуњавају санитарно-хигијенске и здравствене услове прописане за угоститељски објекат у делу објекта у коме се те услуге пружају. Из наведених одредаба Закона о туризму проистиче да угоститељски објекат може да буде и објекат отвореног и затвореног типа, односно ресторан, ресторан друштвене исхране (кантина), бифе и сл. Према томе, ако послодавац, као обвезник ПДВ-а, испуњава све услове, што значи да има сопствени угоститељски објекат који испуњава услове из Закона о туризму, има и право на одбитак ПДВ-а по основу издатака за исхрану запослених, јер је дужан и да обрачунава и плаћа ПДВ пошто врши наплату.

У пракси је и даље присутан облик обезбеђивања исхране запослених у току рада у сопственом ресторану послодавца који се не бави угоститељском делатношћу, али има тзв. ресторан друштвене исхране. Нема законских сметњи да се послодавац и запослени споразумеју и да се исхрана у току рада обезбеђује у том ресторану. У том случају вредност оброка који се обезбеђује запосленима треба да се поклапа са износом накнаде за исхрану који је утврђен општим актом или уговором о раду. Речено је да је овако обезбеђена исхрана зарада запослених, али послодавац, као обвезник ПДВ-а, мора да има у виду и обавезу обрачунавања и плаћања ПДВ-а. Наиме, када послодавац организује исхрану запослених у сопственом ресторану на име испуњавања законске обавезе обезбеђивања исхране у току рада, сматра се да врши угоститељску услугу испоруке јела и пића на лицу места, са накнадом на коју је дужан да обрачуна и плати ПДВ по општој стопи од 20%. Основицу за обрачун ПДВ-а, у складу са одредбом члана 17. став 1. Закона о ПДВ-у, управо чини износ накнаде коју обвезник прима или обуставља од нето зараде запосленог. Припремање оброка у сопственом ресторану послодавац може да врши: ● од намирница које су набављене од других правних лица или ● од сопствених намирница, које производи сам послодавац. Уколико послодавац врши припремање јела искључиво од сопствених намирница (као што то могу да раде произвођачи хране или привредни субјекти који се баве прометом на мало), приликом производње тих намирница коришћене су сировине и репроматеријали за које је при набавци обвезник имао право на одбитак ПДВ-а, уз испуњење свих услова из члана 28. Закона о ПДВ-у, при чему тада није имао податак о износу „улазних” компоненти које ће бити утрошене за производњу намирница које ће бити употребљене за припремање оброка запосленима. Управо то је разлог што је од 1. јануара 2018. омогућено да се не врши исправка одбитка претходног ПДВ-а у случају пружања услуга исхране у сопственим угоститељским објектима, већ приликом пружања ове услуге послодавац има обавезу да обрачуна и плати ПДВ. Послодавац који припрема оброке запосленима делом од сопствених намирница, а делом од набављених намирница, приликом набавке намирница од других лица има право на одбитак претходног пореза уколико су испуњени општи услови за одбитак ПДВ-а из члана 28. Закона о ПДВ-у. Приликом пружања услуга исхране запосленима уз накнаду такође има обавезу да обрачунава ПДВ на утврђену цену оброка.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

2.2. Обезбеђење исхране у угоститељским објектима – ресторанима друштвене исхране

Наведено ће бити приказано на примеру једног производног привредног субјекта који организује исхрану за запослене у сопственом ресторану друштвене исхране. У току конкретног месеца за припремање оброка утрошено је сопствених производа у вредности од 200.000 динара (по цени коштања) и набављене су намирнице у вредности од 110.000 динара (набавна вредност 100.000 плус ПДВ од 10.000 динара). Обвезник је користио право на одбитак претходног пореза приликом набавке материјала за производњу, као и приликом набавке намирница за припремање оброка. Запосленима је продато оброка у вредности од 300.000 динара нето, те је на овај износ обрачунат ПДВ. С обзиром на то да је својим општим актом послодавац прописао висину накнаде за исхрану за конкретни месец од 590.580 динара, послодавац има обавезу да запосленима исплати разлику топлог оброка у новцу у бруто износу од 77.028 динара, па се овај износ, поред топлог оброка који су запослени користили преко ресторана, укључује у зараду запослених. Обрачун топлог оброка у овом случају је следећи:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ред. бр.

Опис

Износ

Сопствени производи по цени коштања

200.000

Набављене намирнице (по набавној вредности)

100.000

Цена оброка (укупна) без ПДВ-а (1 + 2)

300.000

ПДВ (ред. бр. 3 x 20%)

60.000

Цена оброка са ПДВ-ом (3 + 4)

360.000

Бруто оброци за запослене преко ресторана (ред. бр. 5 : 0,701)

513.552

Накнада за исхрану по општем акту послодавца

590.580

Разлика накнаде за исхрану за исплату запосленима – бруто износ (7 - 6)

77.028

У датом примеру послодавац је обрачунао набавну вредност намирница за припремање оброка, на ту вредност је обрачунао ПДВ и утврдио укупну вредност произведених топлих оброка у износу од 513.552 динара. Пошто су, по општем акту послодавца, запослени за конкретни месец имали право на вредност накнаде за исхрану од 590.580 динара, разлику од бруто (590.580 - 513.552) 77.028 динара послодавац има обавезу да исплати запосленима у новцу, приликом обрачуна зарада. Наиме, у обрачун зарада запосленима, поред зарада за часове рада и радни учинак, убраја се и вредност оброка по општем акту од 590.580 динара бруто, а од укупне нето зараде запосленима се, на име искоришћених оброка од зараде, одбија 360.000 динара. Вредност издатих оброка запосленом заједно са ПДВ-ом представља нето зараду запосленог на коју се плаћа порез и сви доприноси као на зараде. То значи да се вредност примљеног оброка са ПДВ-ом прерачунава на бруто и укључује у зараду запосленог, а нето износ топлог оброка (у који је укључен и ПДВ) обуставља се од зараде запосленог као конзумирани топли оброк. Овде треба скренути пажњу да, у случају пружања исхране запосленима без наплате накнаде, обвезник не би имао право на одбитак ПДВ-а, с обзиром на то да је одредбом члана 29. став 1. тачка 3) Закона о ПДВ-у децидирано наведено да је право на одбитак у сопственим угоститељским објектима условљено наплатом накнаде. У случају да послодавац, као обвезник ПДВ-а, који је набавио добра за пружање услуга исхране својим запосленима у сопственом ресторану друштвене исхране, није одбио ПДВ обрачунат од стране претходног учесника у промету на набављена добра и примљене услуге, дужан је да обрачуна ПДВ на накнаду за извршену услугу ако је наплатио накнаду, јер је извршио опорезив промет за који има право на одбитак претходног пореза.

2.3. Обезбеђење исхране запослених преко другог угоститељског предузећа

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Нема законских сметњи да се послодавац и запослени споразумеју и да се исхрана у току рада обезбеђује запосленима путем набавке од другог произвођача, а по правилу је то набавка путем кетеринга или пак исхрана у туђем угоститељском објекту. И у овом случају вредност оброка који се обезбеђује запосленима треба да се поклапа са износом накнаде за исхрану који је утврђен општим актом или уговором о раду. Укалкулисану вредност топлог оброка који се обезбеђује запосленом послодавац утврђује на месечном нивоу у бруто износу, при чему тај износ укључује у зараду запосленог и обрачунава и плаћа порез и доприносе на зараде, а приликом исплате зараде запосленом се умањује нето износ конзумираних оброка. Обезбеђење исхране запослених преко другог угоститељског предузећа може да се реализује тако да: 1) запослени одлазе у други угоститељски објекат и тамо конзумирају оброке; 2) ангажовани угоститељ директно испоручује оброке запосленима код послодавца који нема свој угоститељски објекат, а послодавац само плаћа по рачуну; 3) ангажовани угоститељ испоручује оброке послодавцу који има свој угоститељски објекат, који их потом продаје својим запосленима. У наставку следи детаљнији преглед ових ситуација. У првом случају – када запослени одлазе у други угоститељски објекат и тамо конзумирају оброке – послодавац који обезбеђује исхрану запослених преко другог угоститељског предузећа обично са тим предузећем закључује уговор којим се прецизира који ће запослени користити услуге исхране, која је вредност оброка и друго. Запослени користе услуге угоститељског предузећа у његовим објектима, а послодавац сноси трошкове исхране. За извршене услуге исхране угоститељско предузеће испоставља фактуру са исказаним ПДВ-ом, уколико је порески обвезник. С обзиром на то да у наведеном случају послодавац не врши продају оброка запосленима у сопственом угоститељском објекту, већ само врши плаћање уместо запослених, не испуњава услов за одбитак претходног сходно члану 29. став 1. тачка 3) Закона о ПДВ-у, па нема право одбитка ПДВ-а исказаног у фактури угоститељског предузећа. Имајући у виду да послодавац не врши продају оброка запосленима, не врши опорезиви промет, па нема обавезу ни да обрачунава ПДВ. На пример, послодавац је закључио уговор са угоститељским предузећем у ком ће запослени користити услуге исхране. На крају месеца послодавац је добио фактуру угоститељског предузећа по којој вредност услуга исхране износи 120.000 динара, а ПДВ по општој стопи износи 24.000 динара. У овом случају, приликом обрачуна зараде вредност набављеног топлог оброка са ПДВ‑ом, брутираног коефицијентом који се користи приликом брутирања зарада од 0,701, треба укључити у зараду и на тако утврђену укупну зараду треба платити порез и доприносе. Конкретно: Ред. бр.

Опис

Износ

Обрачуната бруто зарада запослених за месец

600.000

Топли оброк – нето

144.000

Топли оброк – бруто (144.000 : 0,701)

205.421

Укупна бруто зарада (1 + 3)

805.421

Када на овај начин утврди укупну бруто зараду (са топлим оброком), послодавац обрачунава порез и доприносе на зараде, утврђује нето износ зарада и од тог нето износа одбија „конзумиране” (плаћене) топле оброке запосленима у износу од 144.000 динара.

Исти је порески третман и у случају ангажовања угоститељског објекта да запосленима код другог послодавца који нема свој угоститељски објекат директно испоручује оброке. Послодавац само плаћа по рачуну добављачу и нема право на одбитак ПДВ-а – не врши промет у сопственом ресторану. Други случај – када ангажовани угоститељ испоручује оброке послодавцу који има свој угоститељски објекат, који их потом продаје својим запосленима – донекле је обухваћен у претходном поднаслову 2.2. Овде је само важно истаћи да се, када послодавац врши набавку оброка од другог угоститељског предузећа, па их у својим објектима – ресторанима послужује запосленима уз накнаду, сматра да врши услугу исхране запослених, тако да има обавезу да обрачунава ПДВ. За такву набавку оброка има право на одбитак претходног пореза исказаног у фактури угоститељског предузећа. Уколико послодавац врши услугу исхране по истој цени по којој је и набавио оброке, неће бити „додате вредности”, па ни разлике ПДВ-а за плаћање, односно претходни и обрачунати ПДВ биће једнаки.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3. Евидентирања продаје оброка за исхрану запослених преко фискалне касе

Према одредбама члана 3. Закона о фискалним касама („Сл. гласник РС”, бр. 135/2004 и 93/2012), лице уписано у одговарајући регистар за промет добара на мало, односно за пружање услуга физичким лицима, дужно је да евидентира сваки појединачно остварени промет преко фискалне касе. Обавеза евидентирања сваког појединачно оствареног промета преко фискалне касе постоји и у случају када се услуга пружа физичком лицу, а накнаду за пружене услуге сноси правно лице, независно од начина плаћања (готовина, чек или картица). У складу са наведеним, када послодавац пружа услугу исхране запосленима преко сопственог ресторана, дужан је да евидентира сваки појединачно остварени промет преко фискалне касе, без обзира на то да ли се плаћање врши одмах или обуставом од нето зараде. Наиме, с обзиром на то да делатност коју обавља тзв. ресторан друштвене исхране у оквиру привредног субјекта није изузета од обавезе евидентирања промета преко фискалне касе, промет који оствари пружањем услуге исхране запосленима евидентира се преко фискалне касе. Уколико послодавац обезбеђује топли оброк преко другог угоститељског предузећа, при чему запослени користе услуге угоститељског предузећа у њиховим ресторанима, а накнаду за извршене услуге сноси послодавац, угоститељско предузеће врши евидентирање оствареног промета преко фискалне касе, без обзира на то што накнаду за извршену услугу сноси послодавац код кога су та лица запослена и што ће уплату извршити налогом за пренос. Послодавац нема обавезу евидентирања промета преко фискалне касе јер не врши услугу испоруке јела и пића запосленима. Уколико послодавац врши набавку оброка од угоститељског предузећа, па их испоручује запосленима у сопственом ресторану уз накнаду, сматра се да врши услугу испоруке јела и пића запосленима и такође има обавезу да тај промет евидентира преко фискалне касе.

ПЛАЋАЊЕ КОМПЕНЗАТОРНЕ КАМАТЕ ПРИ УВОЗУ РОБЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

ривредни субјекти који прво привремено увозе робу ради њене обраде, прераде, поправке или другог привременог коришћења (нпр. закупа, лизинга), а затим ту робу стављају у слободан промет (коначно увозе), обично при рачунању трошкова те трансакције не узимају у обзир трошак плаћања компензаторне камате. Чланом 251. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016) прописана су правила која се примењују приликом обрачуна царинског дуга, при чему је посебно предвиђено да се, ради спречавања неоснованог стицања финансијске користи због померања дана настанка или обрачуна царинског дуга, на износ царинског дуга наплаћује компензаторна камата. У циљу смањења трошкова пословања, увозници теже да на минимум сведу издатке везане за плаћање увозних дажбина, акциза и ПДВ-а. Стога, уколико не испуњавају услове за остваривање права на ослобађање од плаћања увозних дажбина, прописане члановима 217. и 218. Царинског закона, кад год је то могуће увозници прибегавају коришћењу царинских поступака са одлагањем. Ови поступци им омогућавају да извесно време на царинској територији Републике Србије у комерцијалне сврхе користе страну робу на коју нису плаћене увозне дажбине и ПДВ. Овакво поступање је у потпуности легитимно и легално све док коришћење царинских поступака са одлагањем не буде предузето у намери да се неосновано стекне финансијска корист услед померања дана настанка или обрачуна царинског дуга. Наиме, увозници којима би се допустило да прво приходују од комерцијалног коришћења стране робе, а затим да остварену добит искористе за намиривање увозних и других припадајућих дажбина, били би конкурентнији на тржишту од привредних субјеката који савесно и одмах по допреми увозне робе исту стављају у слободан промет, плаћајући припадајуће дажбине. Да би се избегла неравноправна тржишна утакмица, законодавац је предвидео обавезу наплате компензаторне камате. Члан 285. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом („Сл. гласник РС”, бр. 93/2010, 63/2013, 145/2014, 95/2015, 44/2016 и 10/2017 – у даљем тексту: Уредба) прописује да ће се, у ситуацији када за добијене производе из поступка активног оплемењивања или за привремено увезену робу настане царински дуг, поред царинског дуга обрачунати и компензаторна камата на износ царинског дуга за период у којем је роба била у наведеним поступцима. Како је царински дуг, чланом 5. ст. 1. т. 7) Царинског закона, дефинисан као обавеза лица да плати износ на име увозних дажбина (царински дуг приликом увоза), односно извозних дажбина (царински дуг приликом извоза) које се утврђују за одређену робу према прописима Републике Србије, појавила се дилема да ли, поред царине, овај појам обухвата и ПДВ који се плаћа при увозу робе. Сходно Мишљењу Министарства финансија – Сектор за царински систем и политику, број: 412-04-00003/2011-17 од 20. 4. 2011. године, обрачун компензаторне камате врши се само на износ увозних дажбина, а не и на износ ПДВ-а плаћеног при стављању робе у слободан промет, јер исти није увозна дажбина у смислу царинских прописа. Компензаторна камата се плаћа у висини и на начин прописан за затезну камату. У случају поступка активног оплемењивања, при којем је, због бројних врста увозне робе и/или споредних добијених производа, неекономично да се примене правила прописана за обрачун затезне камате, на захтев заинтересованог лица царински орган може да дозволи да се за обрачун компензаторне камате користе поједностављени методи који дају сличне резултате. Компензаторна камата се обрачунава месечно, и то од првог дана следећег месеца у коме је увезена роба, за коју настаје царински дуг, први пут стављена у поступак активног оплемењивања или привременог увоза, па до последњег дана у месецу у којем је царински дуг настао. Царински дуг у овом случају може да настане стављањем робе у слободан промет или на други начин предвиђен Царинским законом (нпр. изузимање робе испод царинског надзора, неиспуњавање

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

обавеза или услова из одобрења царинског органа, неправилно поступање или употреба робе у слободној зони или слободном складишту и сл.). Ако је након завршетка поступка активног оплемењивања уз примену система повраћаја роба прво стављена у поступак царинског складиштења или поступак транзита, или слободну зону, или слободно складиште, уз остварење повраћаја претходно плаћених увозних дажбина, а потом у слободан промет, сходно члану 156. став 4. Царинског закона, обрачунски период за компензаторну камату почиње да тече од првог дана следећег месеца у коме је извршен повраћај или отпуст царинског дуга.

Пример: Привредно друштво А раздужује активно оплемењивање по систему повраћаја тако што дана 5. 1. 2018. године смешта добијени производ у царинско складиште с намером да се исти накнадно извезе. Носилац одобрења за поступак активног оплемењивања дана 10. 1. 2018. године подноси надзорном царинском органу захтев за поврат плаћених увозних дажбина. Надзорни царински орган одобрава поврат плаћених увозних дажбина и иста се носиоцу одобрења враћају 20. 1. 2018. године. Добијени производ, који је смештен у царинско складиште ради накнадног извоза са царинског подручја Републике Србије, пушта се у слободан промет дана 26. 5. 2018. године, при чему царински дуг чини износ враћених увозних дажбина, уз који се наплаћује и компензаторна камата за период од 1. 2. до 31. 5. 2018. године.

Када се не наплаћује компензаторска камата Чланом 285. ст. 4. Уредбе прописани су случајеви када се неће наплаћивати компензаторна камата, и то: 1) ако компензаторна камата мора да се обрачуна за период краћи од месец дана; 2) ако износ обрачунате компензаторне камате по једном насталом царинском дугу не прелази 20 евра у динарској противвредности; 3) ако царински дуг настане због тога да би се, у складу са потписаним уговором са другом државом, при увозу робе у ту државу омогућило плаћање повољније царине; 4) при стављању у слободан промет отпадака и остатака насталих уништењем робе; 5) при стављању у слободан промет споредних добијених производа који су прописани, ако је њихова количина сразмерна количини главних добијених производа; 6) ако је приликом стављања у слободан промет, у складу са чланом 156. став 4. Царинског закона, настао царински дуг, а за дуговани износ још није извршен повраћај или отпуст царинског дуга; 7) ако корисник одобрења захтева стављање робе у слободан промет и пружи доказ да, због посебних околности које нису последица његове немарности или преварних радњи, није могао или није економски оправдано могао да обави поновни извоз под условима које је захтевао и веродостојно доказао кад је подносио захтев за одобрење поступка (нпр. отказан је уговор о закупу од стране инопартнера и закључен је уговор о купопродаји или роба која је настала у поступку активног оплемењивања не испуњава унапред уговорене услове, па не може бити извезена, или је инопартнер раскинуо уговор, а закључен је уговор са домаћим лицем о испоруци робе након дораде и сл.), при чему испуњеност услова царински орган цени у сваком конкретном случају; 8) када је настао царински дуг за који је било положено обезбеђење депоновањем готовине до износа који је депонован; 9) ако је царински дуг настао у складу са чланом 237. став 1. т. 2. Царинског закона или стављањем у слободан промет робе претходно привремено увезене у складу са чл. 323–328, чл. 330, 332, 335, 340. став 1. т. 2) и члана 343. Уредбе. Уколико је роба стављена у поступак активног оплемењивања у више наврата у току истог месеца, по више царинских декларација (ЈЦИ Ц5), а ставља се у слободан промет у току једног месеца, увозници теже да, уместо једне царинске декларације за стављање у слободан промет

(ЈЦИ Ц4) са више наименовања, поднесу више декларација са по једним наименовањем (по једну за раздужење сваке ЈЦИ Ц5). На тај начин настаје више засебних царинских дугова, па уколико неки од њих не прелази 20 евра у динарској противвредности, за тај царински дуг се не наплаћује компензаторна камата. Интересантно је истаћи да, сходно Мишљењу Министарства финансија – Сектор за царински систем и политику, број: 483-00-1/2013-17 од 16. 9. 2013. године, не постоји основ за наплату компензаторне камате ако се производ добијен у слободној зони, производњом у оквиру поступка активног оплемењивања, из слободне зоне уноси у остали део царинског подручја Републике Србије, иако притом настаје царински дуг. Став Министарства је да нема померања дана настанка или обрачуна царинског дуга зато што је чланом 191. став 1. тачка 1. Царинског закона прописано да се за страну робу, унету у слободну зону у сврху наплате увозних дажбина и примене увозних мера трговинске политике, сматра да није у царинском подручју Републике Србије ако није стављена у слободан промет, или није стављена у други царински поступак, или се не користи или троши у слободној зони под другим условима, а не под условима који су утврђени царинским прописима.

Наплата компензаторске камате

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Царинским прописима није прецизиран поступак наплате компензаторне камате, па је царинским процедурама предвиђено да царински орган по службеној дужности иницира поступак обрачуна и наплате компензаторне камате, а сам износ који треба да се плати утврђује се решењем донетим у управном поступку. Решење се уручује странци која, користећи право жалбе, између осталог може и да оспори постојање обавезе наплате компензаторне камате и тачност утврђеног износа. Користећи чињеницу да поступак наплате иницира царински орган, увозници често након окончања поступка привременог увоза или активног оплемењивања, а пре стављања у слободан промет, робу декларишу за поступак царинског складиштења или поступак транзита, или је отпреме у слободну зону или слободно складиште, при чему одговарајућу царинску декларацију не попуне на прописан начин. Тиме стварају предуслове да, каснијим лажним приказивањем чињеница у декларацији за стављање робе у слободан промет, наведу царински орган на закључак да се не ради о роби изашлој из поступка привременог увоза или активног оплемењивања, као и да се нису стекли законски услови за наплату компензаторне камате. Уколико царински орган ипак установи да се ради о страној роби претходно стављеној у неки од поступака привременог увоза или роби добијеној од ње у поступку активног оплемењивања, покренуће прекршајни поступак и поступак наплате компензаторне камате, при чему се компензаторна камата неће обрачунати за период у којем је роба била у поступку царинског складиштења, поступку транзита, слободној зони или слободном складишту.

ПРОБЛЕМИ ПРИ ДОКАЗИВАЊУ ПОСТОЈАЊА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ПОРЕКЛА РОБЕ ПРИ УВОЗУ И КОРИШЋЕЊЕ ОПШТЕ ШЕМЕ ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛА ПРИ ИЗВОЗУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ри увозу робе постоји могућност да се примени царинска стопа од 0% или царинска стопа нижа од МФН (Most Favored Nation) стопе прописане Царинском тарифом, ако робу прати доказ о преференцијалном пореклу и ако су испуњени други прописани услови. То значи да увознику није довољно да поседује доказ о преференцијалном пореклу робе који је обезбедио инопартнер, већ мора унапред да предвиди проблеме који могу да настану у увозном царинском поступку и доведу до непризнавања преференцијалног третмана. Иако свака роба има своје економско порекло, тј. порекло државе или територије у којој је извршена последња битна производна радња, то не значи да роба има и преференцијално порекло те државе или територије. Израз „територија” користи се да се означи територија која има капацитет да непосредно или посредно буде страна у споразуму о слободној трговини, а око чије државности у међународној заједници не постоји општа сагласност (нпр. АП Косово и Метохија) или представља унију независних држава (нпр. Европска унија). Роба стиче преференцијално порекло неке државе или територије само ако је таква могућност предвиђена споразумом о слободној трговини, односно уколико је при њеној производњи испуњен услов да је иста у потпуности добијена у држави или територији потписници или да је тамо прошла споразумом прописану довољну обраду или прераду. Изузетно, наведене повољности могу да се остваре и на основу примене Опште шеме преференцијала (ГСП), коју поједине економски развијене државе једнострано примењују. Република Србија у овом тренутку примењује одредбе споразума о слободној трговини који су потписани са чланицама ЦЕФТА (БиХ, Црна Гора, Македонија, УНМИК-КиМ, Албанија и Молдавија), ЕУ, ЕФТА (Швајцарска, Лихтенштајн, Исланд и Норвешка), као и са Турском, Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном. У зависности од одредби споразума о слободној трговини који се примењује, постојање преференцијалног порекла робе може да се доказује: ● уверењем о кретању робе ЕУР.1 или ЕУР-МЕД или сертификатом СТ-2 (Руска Федерација, Белорусија и Казахстан); или ● изјавом на фактури („обична изјава”) за пошиљку производа са преференцијалним пореклом чија вредност, дата на паритету EX-works, не прелази 6.000,00 евра или 5.000,00 америчких долара (Руска Федерација, Белорусија и Казахстан), при чему наведена изјава може бити дата и на отпремници, пакинг-листи или другом комерцијалном документу издатом од стране извозника; или ● изјавом на фактури датој од стране овлашћеног извозника, која може да се дâ без обзира на вредност пошиљке робе (не важи за Руску Федерацију, Белорусију и Казахстан). Као што се може закључити, у зависности од споразума о слободној трговини који се примењује, осим доказа о преференцијалном пореклу робе, разликују се и прописани услови за довољну обраду или прераду, као и други услови попут директног транспорта, недовољних поступака, непосредне трговине и сл. Због тога је пре свега пожељно разјаснити најчешће дилеме са којима се увозници сусрећу у вези са прихватљивошћу издатих доказа о пореклу, под претпоставком да су остали прописани услови испуњени. Примери су дати према вредностима које су прописане споразумима са ЕУ, ЦЕФТА, ЕФТА и Турском. Питање: Да ли је прихватљива „обична” изјава на фактури коју издаје било који извозник уколико вредност пошиљке прелази 6.000,00 евра?

Одговор: Вредност од 6.000,00 евра посматра се само у односу на вредност производа са преференцијалним пореклом који се налазе у пошиљци. Стога ће „обична” изјава на фактури бити прихватљива и ако укупна фактурна вредност прелази овај износ, под условом: 1) да је на фактури јасно назначено који производи имају, а који немају преференцијално порекло, и 2) да вредност производа са преференцијалним пореклом не прелази износ од 6.000,00 евра на паритету Ex-works.

Питање: Пошиљка робе коју прима један прималац има вредност већу од 6.000,00 евра на паритету Ex-works. Пошиљка је приспела по једном превозном документу (товарном листу) и прати је више „обичних” изјава на фактури, које је дао исти извозник. Да ли су приложене изјаве на фактури прихватљиве? Одговор: Пошто укупна вредност производа са преференцијалним пореклом у пошиљци прелази износ од 6.000,00 евра на паритету Ex-works, ниједна изјава на фактури неће бити прихваћена као валидни доказ о преференцијалном пореклу робе, па ће преференцијални третман бити ускраћен целокупној пошиљци. Питање: Пошиљка робе коју прима један прималац има вредност већу од 6.000,00 евра на паритету Ex-works. Пошиљка је приспела по једном превозном документу (товарном листу) и прати је ЕУР.1 и једна или више „обичних” изјава на фактури, које је издао исти извозник. Да ли су приложени докази о преференцијалном пореклу прихватљиви? Одговор: Пошто укупна вредност производа са преференцијалним пореклом у пошиљци прелази износ од 6.000,00 евра на паритету Ex-works, прихватиће се сертификат ЕУР.1 и сматраће се да роба њиме обухваћена има преференцијално порекло, док се „обична” изјава на фактури неће прихватити, а роби која је у њој наведена биће ускраћен преференцијални третман. Питање: Роба коју прима један прималац има вредност већу од 6.000,00 евра на паритету Ex‑works. Иако је приспела на истом превозном средству, због различитих места утовара у ЕУ за робу су издата два товарна листа. Приложени су ЕУР.1 издат за робу наведену у првом товарном листу и „обична” изјава на фактури за робу наведену у другом товарном листу, чија вредност не прелази 6.000,00 евра на паритету Ex-works. Оба доказа о преференцијалном пореклу робе издао је исти извозник. Одговор: Пошто су издата два товарна листа, сматра се да се ради о две пошиљке, а како вредност сваке пошиљке одговара доказу о преференцијалном пореклу којим је обухваћена, прихватљива су оба доказа о преференцијалном пореклу.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Питање: Да ли је прихватљиво да један извозник изда више доказа о преференцијалном пореклу (исте или различите врсте) за једну пошиљку коју прима један прималац? Одговор: Није забрањено да извозник за једну пошиљку изда више истоврсних или више доказа о преференцијалном пореклу различите врсте. На пример, могуће је издати више сертификата ЕУР.1 или изјава овлашћеног извозника уколико су производи њима обухваћени стекли преференцијално порекло по различитим основама (једни дијагоналном кумулацијом порекла, а други довољном обрадом и прерадом) или имају различито преференцијално порекло (једни имају порекло државе извоза, а други задржавају порекло треће државе са којом и држава извоза и држава увоза имају потписан истоврсан споразум о слободној трговини који то омогућава). Прихватљиво је да исти извозник изда више „обичних” изјава на фактури или „обичну” изјаву на фактури и неки други доказ о преференцијалном пореклу уколико укупна вредност производа са преференцијалним пореклом, која се у истој пошиљци испоручује једном примаоцу, не прелази износ од 6.000,00 евра на паритету Ex-works.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Иако се правила о преференцијалном пореклу обично примењују по принципу „двосмерне улице”, тако што се на исти начин примењују у свим странама потписницима споразума о слободној трговини, могућа је и једнострана примена овог преференцијала. Тако је за српске извознике интересантно да при извозу робе на тржишта појединих економски развијених земаља, са којима Република Србија нема потписан споразум о слободној трговини, попут Сједињених Америчких Држава, могу да се користе повољности које им пружа Општа шема преференцијала (Generalized System of Preferences – у даљем тексту: ГСП). ГСП је средство трговинске политике којим нека економски развијена држава, у циљу подстицања извоза и индустријског раста неке „земље трећег света”, за одређену робу која има преференцијално порекло поменуте неразвијене земље једнострано одобрава увоз по царинској стопи од 0% или по некој минималној царинској стопи. Ради примене ГСП српско преференцијално порекло робе доказује се сертификатом који издаје Привредна комора Србије. Битно је напоменути да је важење ГСП са САД поново на снази од 22. 4. 2018. године (прекид је настао од 31. 12. 2017. године), и то за робу која је произведена у Републици Србији, тако да јој је ту додато најмање 35% вредности, при чему је из Републике Србије директно испоручена у САД, а обухваћена је америчком листом бесцаринског увоза. Из тог разлога амерички увозници, који су у периоду од 31. 12. 2017. до 22. 4. 2018. године при увозу робе српског преференцијалног порекла платили царинске дажбине по редовној царинској стопи, имају право да од US Custom Service траже повраћај разлике у плаћеној царини.

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? ● Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама. ● Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима. ● Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. ● Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки. ● Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови). ● Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. ● Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач победио. ● Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПИТАЛИ СТЕ - ОДГОВAРАМО НАБАВКА ВОЗИЛА ЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Питање: Молимо за пример књижења набавке путничког возила за корисника јавних средстава који није у систему ПДВ-а, а средства су добијена од Републике.

УСЛУГА МАРКЕТИНГА И ОБРАЧУН ПДВ-а

Питање: Фирма из Србије фактурише фирми из Србије услугу маркетинга и техничке подршке за концерт који ће се одржати у Црној Гори. Да ли то фактурише са ПДВ-ом, с обзиром на то да су обе фирме из Србије, а место промета (услуга) Црна Гора? Одговор: Од 1. априла 2017. године у примени су нова правила за одређивање места промета услуга, која су прописана одредбама члана 12. Закона о порезу на додату вредност. Према тим правилима, место промета услуга одређује се у зависности од тога да ли се услуге пружају пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник, у смислу члана 12. Закона, при чему је Законом уређено која се лица сматрају пореским обвезницима за сврху примене правила за одређивање места промета услуга. У вези са наведеним, у случају када за одређивање места промета услуга нису прописани изузеци од примене начела прописаног чланом 12. став 4. Закона, место промета услуга одређује се у складу са тим начелом. Према том начелу, местом промета услуга који се врши пореском обвезнику сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу – ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. Према томе, место промета услуга маркетинга и техничке подршке за концерт који ће се одржати у Црној Гори, које обвезник ПДВ-а из Р. Србије пружа пореском обвезнику такође из Србије, јесте место седишта обвезника коме се пружа услуга, што значи да је пружалац услуга, као обвезник ПДВ-а, дужан да обрачуна и плати ПДВ и да кориснику услуга изда рачун, у складу са чланом 42. Закона, са исказаним ПДВ-ом.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Одговор: Корисник јавних средстава (у даљем тексту: КЈС), као наручилац путничког возила, треба да прими фактуру од испоручиоца возила који испоставља фактуру. У фактури се наводи продајна вредност возила без ПДВ-а и исказује ставка претходног пореза. Када прими фактуру, КЈС је књижи тако да дугује конто 131312 за целокупни износ фактуре, а одобрава се конто добављача. Пошто, конкретно, КЈС није обвезник ПДВ-а, онда нема могућности да врши одбитак претходног пореза јер нема од чега да га одбије када није обвезник ПДВ-а. Када врши плаћање фактуре, књижење ће бити 512111, а одобрава се конто 131312. Трећи став за књижење везан је за затварање обавезе према добављачу која се затвара, а потражује конто 121112. Четврти став за књижење јесте стављање возила у функцију тако да дугује конто 011211, а потражује конто 311112.

УСЛУГЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ И ОБРАЧУН ПДВ-а

Питање: Чланом 10 став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у прописано је да је за промет добара и услуга у области грађевинарства порески дужник прималац добара и услуга ако је обвезник ПДВ-а. Ми смо обвезници ПДВ-а, али нам је комитент испоставио фактуру која се односи на монтажу и

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

демонтажу полице, при чему се није позвао на наведени члан Закона. Имамо са њим уговор којим се обавезао да изврши све столарске радове на ентеријеру у циљу оспособљавања објекта. Одговор: Правилником о утврђивању добара и услуга из области грађевинарства за сврху одређивања пореског дужника за порез на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 86/2015 – у даљем тексту: Правилник) ближе се уређује шта се, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона, сматра добрима и услугама из области грађевинарства. Према одредби члана 2. став 1. Правилника, добрима и услугама из области грађевинарства сматрају се добра и услуге чији се промет врши у складу са чланом 4. став 1. и став 3. тачка 6) и чланом 5. став 1. и став 3. тачка 3) Закона, у оквиру групе делатности из Класификације делатности које су прописане Уредбом о класификацији делатности („Сл. гласник РС”, број 54/2010), па је, поред осталих, под тачком 15) наведена и група – 43.32 Уградња столарије. Сходно наведеном, а ради бољег појашњења, добрима из области грађевинарства, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона, сматра се испорука са уградњом: врата, прозора, оквира за врата, оквира за прозоре, опшивки за врата, итд., а између осталог, и полица за књиге. Ако се уз промет наведених добара врши и услуга монтаже, која подразумева спајање одређених делова конкретног комада намештаја (а не уградње), услуга монтаже сматра се споредном услугом, што значи да је извршен само промет добара који се не сматра прометом из члана 10. став 2. тачка 3) Закона. Услугама из области грађевинарства, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона, сматрају се уградња: врата, прозора, оквира за врата, оквира за прозоре, опшивки за врата итд., а између осталог, и полица за књиге. Међутим, добрима из области грађевинарства, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона, не сматрају се испорука без уградње, између осталог, и полица за књиге. Пошто наводите да са комитентом имате уговор по основу кога је у обавези да изврши све столарске радове на ентеријеру у циљу оспособљавања објекта, уколико су то радови који су наведени у групи 43.32, онда је добављач био дужан да изда фактуру без исказаног ПДВ-а, уз обавезно позивање на одредбу из Закона, односно на фактури треба да стоји „ПДВ није обрачунат у складу са чланом 10. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у”, што је у складу са одредбом члана 42. став 1. Закона и одредбама члана 6. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012 и 86/2015).

РЕФУНДАЦИЈА ТРОШКОВА СТРАНИМ ФИЗИЧКИМ ЛИЦИМА

Питање: Институт је добио средства од ЕУ за организацију конференције која ће се одржати у Дубровнику. Да ли можемо да вршимо рефундацију трошкова страним држављанима (учесницима конференције) за употребу сопственог аутомобила или рефундацију горива, и под којим условима? Да ли смо условљени неким законом?

Одговор: Рефундација трошкова страним држављанима по основу употребе сопственог аутомобила или горива за долазак на конференцију Институт не може да врши без пореских обавеза, изузев у случајевима који су дефинисани чланом 85. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 113/2017). Наиме, одредбама чл. 1. и 2. овог закона прописано је да физичка лица плаћају порез на доходак грађана на приходе из свих извора, сем оних који су посебно изузети Законом, а одредбом члана 8. прописано је да је обвезник пореза на доходак грађана и физичко лице које није резидент (у даљем тексту: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике. Према члану 85. став 1. тачка 13) Закона, осталим приходима се, у смислу Закона, сматрају и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, а нарочито накнаде трошкова

и други расходи лицима која нису запослена код исплатиоца. Порез на доходак грађана на друге приходе плаћа се по стопи од 20%, која се примењује на основицу коју чини опорезиви приход (бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 20%), у складу са одредбама члана 85. ст. 1–3. и члана 86. Закона. Изузетно, порез на друге приходе, сагласно одредби члана 85. став 5. тачка 1) Закона, не плаћа се на документоване накнаде трошкова по основу службених путовања, највише до износа тих трошкова који су изузети од плаћања пореза на зараде за запослене по члану 18. т. 2)–4) тог закона, ако се исплата врши физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а упућена су, односно позвана од стране државног органа или организације, са правом накнаде трошкова, независно од тога из којих се средстава врши исплата. Према томе, како нису испуњени наведени услови, односно један од њих, када Институт врши накнаду трошкова по основу службених путовања за употребу сопственог аутомобила и горива физичким лицима – страним гостима на конференцији – која нису запослена код исплатиоца, иста у целости подлеже опорезивању сагласно одредби члана 85. став 1. тачка 13) Закона. Доприноси се не обрачунавају.

ДАТУМ ПОТВРДЕ О РЕЗИДЕНТНОСТИ

Одговор: Уколико образац потврде о резидентности, који је издао надлежни орган државе са којом је у примени уговор о избегавању двоструког опорезивања, не садржи експлицитно упућивање на годину на коју се потврда односи, већ само (поред осталог) датум издавања исте, сматрамо да поменута потврда важи САМО за годину у којој је издата. С тим у вези, ако у описаном случају образац иностране потврде садржи само датум издавања потврде, нпр. … март 2017. године, при чему је опорезиви догађај (на основу којег је приход исплаћен) настао у октобру 2017. године, сматрамо да оваква потврда представља доказ о резидентности за целу 2017. годину, без обзира на датум издавања те потврде у току 2017. године (односно од примаоца прихода – нерезидентног правног лица није потребно захтевати да прибави нову потврду чији ће датум издавања бити каснији датум у односу на датум настанка опорезивог догађаја, у ситуацији када нерезидентно правно лице накнадно пореском органу достави потврду о резидентности). Став да потврда о резидентности (издата на прописаном обрасцу односне друге државе уговорнице), која у конкретном случају не садржи информацију о години на коју се иста односи, важи за годину у којој је потврда издата, образлажемо нашим закључком да се потврда о резидентности (осим уколико у њој није експлицитно другачије наведено) односи на временски период у којем се врши опорезивање (период опорезивања/пореска/календарска година – ако се пореска година „поклапа” са календарском годином), који је, као такав (сходно позитивним пореским прописима), важећи у свакој конкретној држави уговорници. Према томе, у конкретном случају који наводите потврда о резидентности (на иностраном обрасцу), која је (без посебног навођења на који се период календарске године односи) издата нпр. у марту 2017. године, при чему је пореска обавеза (нпр. исплата прихода нерезиденту)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Питање: Исплатили смо приход нерезидентном правном лицу из државе са којом је у примени уговор о избегавању двоструког опорезивања (у даљем тексту: Уговор). У циљу остваривања права из Уговора нерезидентно правно лице нам је доставило потврду о резидентности своје матичне државе и то на обрасцу који прописује надлежни орган односне друге државе уговорнице (уз оригинал потврде достављен нам је и њен оверен превод на српски језик). С тим у вези, будући да у потврди о резидентности није експлицитно наведена година на коју се потврда односи, већ (поред осталог) само датум њеног издавања, занима нас у ком временском периоду ће наведена потврда о резидентности имати своју важност (наведено посебно имајући у виду да је потврда о резидентности формално издата у марту 2017. г., као и да је опорезиви догађај у односу на који је приход исплаћен настао у октобру 2017. г.).

настала у октобру исте године, представља валидан доказ о резидентности државе издаваоца потврде и у време настанка пореске обавезе.

ПЕРИОД ВАЖЕЊА ПОТВРДЕ О РЕЗИДЕНТНОСТИ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Питање: Надлежна организациона јединица Пореске управе издала ми је у октобру 2017. године потврду о резидентности (Републике Србије), која ми је потребна за остваривање права из уговора о избегавању двоструког опорезивања између Републике Србије и друге државе уговорнице, при чему је потврда издата на прописаном (ПОР-1) обрасцу Републике Србије (напомињем да сам у годинама које претходе години издавања потврде био резидент односне друге државе уговорнице). С тим у вези, а у циљу избегавања (евентуалних) спорова са надлежним органима односне друге државе уговорнице, интересује ме да ли ми потврда о резидентности која је издата у октобру 2017. године, важи и за целу 2017. или само за период од октобра до децембра 2017. године.

Одговор: На основу изложеног, као и након увида у садржину издате потврде, сматрамо да се потврда о резидентности, коју је у наведеном случају издала надлежна организациона јединица Пореске управе, односи на целу 2017. годину (осим ако је у самој потврди наведено другачије, што у конкретном случају није учињено), а не само за период од дана издавања потврде, па до краја текуће календарске 2017. године. Наведено важи зато што смо пажљиво проучили документацију коју сте нам доставили у прилогу свог питања (уверења Полицијске управе за град … – Управе за странце … , оверене копије уговора о закупу непокретности, оверене копије путне исправе, са одобреним боравком у Републици Србији за целу годину, за коју се тражила потврда, оригинал превода уговора о раду, оверене копије пријаве пребивалишта, оверене копије Извода из матичне књиге венчаних и др.), са напоменом да сте истоветну документацију доставили и надлежној организационој јединици Пореске управе (приликом подношења захтева за издавање потврде). Додатно указујемо и на то да и на самој потврди пише да је у питању „Годишњи захтев за остваривање олакшице из Уговора/Споразума о избегавању двоструког опорезивања између Републике Србије и … (Annual Claim for Relief under the Convention/Agreement between the Republic of Serbia and …)”. Подсећамо и да је по сличном питању Министарство финансија својевремено заузело исти стручни став, и то у Мишљењу број 413-01-581/2009-04 од 3. марта 2009. године (наведени стручни став је касније аргументовано „одбрањен” у „Поступку заједничког договарања”, који је, у складу са чланом 26. Уговора о избегавању двоструког опорезивања, покренула односна друга држава уговорница).

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА ЈУЛ И АВГУСТ 2018. ГОДИНЕ

Ред. бр.

Датум обавезе у јулу

Датум обавезе у августу

Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31. 12. 2015. г. имали произведена ниско-алкохолна пића која садрже више од 1,2% а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

10. 7. 2018.

10. 8. 2018.

Лице које се на дан 31. 12. 2017. године бавило прерадом, пржењем, паковањем, као и другим са њима повезаним радњама које се врше у сврху производње кафе, дужно је да надлежној ОЈ Пореске управе достави податак о стању залиха кафе на последњи дан у месецу, и то за сваки месец до утрошка пописаних залиха

10. 7. 2018.

10. 8. 2018.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ Обавезе по основу Закона о акцизама

Уплата акцизе обрачунате за период: - од 16. до 30. јунa - од 16. до 31. јулa

Подношење пореске пријаве ПП ОА за обрачунату акцизу (важи за све акцизне производе), као и ПП ОАЕЛ за јун и јул 2018. г.

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

Подношење захтева на обрасцу РЕФ-ЕТЕ за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности који се користе као енергетско гориво у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе (по истеку месеца)

20. 7. 2018.

20. 8. 2018.

Подношење захтева на обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

20. 7. 2018.

20. 8. 2018.

Подношење захтева за рефакцију акцизе на обрасцу РЕФ-И за гасна уља из члана 9. став 1. тачка 3) Закона о акцизама, која се користе као енергетско гориво за индустријске сврхе, односно када се користе као енергетско гориво или као репродукциони материјал у процесу производње акцизних, односно неакцизних производа

20. 7. 2018.

20. 8. 2018.

Подношење захтева на обрасцу РЕФ-Т за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона, који се као моторно гориво користе за транспортне сврхе (по истеку квартала – од 1. 4. до 30. 6. 2018)

20. 7. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период: - од 1. до 15. јула - од 1. до 15. августа

31. 7. 2018 -

31. 8. 2018.

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Датум обавезе у јулу

Датум обавезе у августу

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису у систему ПДВ-а (порески дужник из чл. 10. и чл. 44. став 3. Закона) – по основу насталих обавеза: - у јуну - у јулу

10. 7. 2018. -

10. 8. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза: - у јуну - у јулу

16. 7. 2018. -

15. 8. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а којима је порески период календарско тромесечје (период од 1. 4. до 30. 6. 2018)

16. 7. 2018.

Подношење обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита – месечни обвезници. Тромесечни имају право на то најраније у јулу.

17. 7. 2018.

16. 8. 2018.

Дипломатско и конзуларно представништво, односно међународне организације подносе захтев за рефакцију ПДВ-а за набавке из претходног тромесечја – на обрасцу РЕФ 5

29. 8. 2017.

Рефакција ПДВ-а традиционалним црквама и верским заједницама – 60 дана по истеку тромесечја (период од 1. 4. до 30. 6. 2018) – на обрасцу РЕФ 3А

29. 8. 2018.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ Обавезе по основу Закона о ПДВ-у

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица 1.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за: - јун - јул

16. 7. 2018. -

15. 8. 2018.

Подношење ПДПО/С, са или без уплате пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона – уз потврду о резидентности ако нема пореске обавезе

при свакој исплати

Уплата разлике месечних аконтација плаћених до предаје ПБ 1 и ПДП

16. 7. 2018.

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, ПУ достављају образац ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима: - у јуну - у јулу

5. 7. 2018. -

6. 8. 2018.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе, а и доприноса за социјално осигурање за јун/јул (ако се нису определили за исплату личне зараде)

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

Предузетници који исплаћују личну зараду плаћају аконтацију пореза на приход од самосталне делатности за јун/јул 2018. г.

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

Предузетници – паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе у јулу

Датум обавезе у августу

Обавезе по основу Закона о порезима на имовину 1.

Порез на имовину за трећи квартал 2018. г.

14. 8. 2018.

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за јун и јул месец

5. 7. 2018.

6. 8. 2018.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за јун и јул 2018. г.

5. 7. 2018.

6. 8. 2018.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у јуну и јулу 2018. г.

10. 7. 2018.

10. 8. 2018.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа, за јун/јул 2018. г.

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

Уплата комуналне таксе за јун, тј. јул 2018. г.: - за град Београд, - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и шумског земљишта

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за јун, тј. јул 2018. г.

31. 7. 2018.

31. 8. 2018.

КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 1.

Надлежни орган локалне власти дужан је да једном месечно достави министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/ плата за месец јун и јул 2018. године

10. 7. 2018.

10. 8. 2018.

16. 7. 2018.

15. 8. 2018.

Обавезе по подзаконским прописима 2.

Сви директни и индиректни корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе достављају јединици локалне власти податке о планираним приходима и примањима (Образац 1) и планираним расходима и издацима (Образац 2 и Образац 2а), који у себи садрже промене настале по основу измена и допуна буџета у току буџетске године (ребаланс), по основу промене апропријација и по основу коришћења текуће буџетске резерве, као и податке о планираним и извршеним расходима за плате и броју запослених (Образац 4) за јун и јул 2018. г.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу априлу 2018. године од 67.901 динар

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. т. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 67.145 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом

Неопорезиво до 67.145 дин.

ОТПРЕМНИНА ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ (старосна, инвалидска, породична)

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (67.901 x 2 = 135.802 дин.). Према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 98/07, 84/14 и 85/15), државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији према последњем коначном објављеном податку републичке статистике на дан исплате (тренутно: 2 x 67.901 = 135.802 дин.).

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 67.901 = 135.802 дин.), а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 20%

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца, у висини трећине његове бруто плате (под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у ком је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу уговора о раду)

Не опорезује се до износа збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину – члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана.

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца, док се у државним органима и јавним службама исплаћује у складу са одредбама посебних колективних уговора

Неопорезиво до 19.183 динара годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

У висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз

Не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.837 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду). У складу са чланом 20. Уредбе за државне службенике и намештенике, у висини 15 евра за 24 часа проведена у иностранству.

Неопорезиво до 15 евра, односно износа прописаног чл. 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, а за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра за целу дневницу, а преко тог износа плаћа се 10% пореза

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом код послодавца (члан 118. т. 2. Закона о раду). Државном службенику и намештенику исплаћује се дневница за службено путовање у земљи која износи 150 динара.

Неопорезиво до 2.303 дин. по дневници, а преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

ОТПРЕМНИНА ДРЖАВНОМ СЛУЖБЕНИКУ и НАМЕШТЕНИКУ за чијим радом је престала потреба (члан 50. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 84

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

До висине прописане општим актом код послодавца (према Закону о раду). Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја.

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, члан 118. т. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 38.370 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. т. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. т. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом код послодавца. Државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене по основној јединици мере погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је потрошено, а највише до 6.716 динара месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.511 дин. месечно

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана)

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016, 2017. И 2018. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016, 5/2017 и 29/2018)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016, 2017. и 2018. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, неопорезива је до износа утврђеног тим чланом, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 67.901 = 407.406 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права.

Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ, У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ВРСТА ИСПЛАТЕ

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл. 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО; 3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију, у складу са прописима о ПИО.

ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом код послодавца

Не опорезује се

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.592 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

НАГРАДЕ и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.746 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. т. 11) Закона о порезу на доходак грађана)

ИНГ-ПРО САВЕТОВАЊА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

ИНГ-ПРО организује скупове, саветовања, семинаре и обуке с правном и финансијском тематиком, представљајући прописе који су не само актуелни већ су и у најширој примени у оквиру законодавства Републике Србије. Овакав вид организације постао је неизбежан начин упознавања с бројним недоумицама и проблемима у пракси, али и пут ка њиховом бржем и успешнијем превазилажењу како би се омогућила сврсисходна и адекватна примена прописа. Предавачи су врсни и посвећени стручњаци који настоје да подстакну учеснике на промишљање најделотворнијег начина за превазилажење немалих проблема и повећање ефикасности из области које су тема саветовања. Саветовања се одржавају у пријатном амбијенту, у технички потпуно опремљеним салама, са паузама за кафу и ручак. На нашим интернет странама www.propisi.net, www.legeartis.rs и www.poslovnisavetnik.net увек се можете информисати о актуелним саветовањима и, уколико сте заинтересовани, попунити електронску пријаву. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ТЕМА БРОЈА

НОВИ ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗАРАДЕ ЗА ПОРОДИЉСКО ОДСУСТВО ОД 1. ЈУЛА 2018. ГОДИНЕ

ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ И ОСТАЛУ НАКНАДУ ЗА ВРЕМЕ ПОРОДИЉСКОГ ОДСУСТВА И ОДСУСТВА СА РАДА РАДИ НЕГЕ ДЕТЕТА – ОД 1. ЈУЛА 2018. ГОДИНЕ Уводне напомене

Права која омогућава Закон Предмет Закона је уређивање финансијске подршке породици са децом, а конкретна права на финансијску подршку породици са децом, у смислу Закона, јесу: 1) накнада зараде, односно накнада плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета; 2) остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета; 3) родитељски додатак; 4) дечји додатак; 5) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања; 6) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом; 7) накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи; 8) регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Наведена законска права су лична права и не могу да се преносе на друга физичка и правна лица нити могу да се наслеђују, али износи права који су доспели за исплату, а остали су неисплаћени услед смрти корисника, могу да се наслеђују. Уз то, новчана примања по основу Закона не могу да буду предмет обезбеђивања или принудног извршења. Такође треба имати у виду да су сва наведена права намењена породици са децом, а, у смислу Закона, породицу чине: ● супружници и ванбрачни партнери, ● деца, ● сродници у правој линији без обзира на степен сродства и ● сродници у побочној линији до другог степена сродства, под условом да живе у заједничком домаћинству. У смислу Закона, заједничко домаћинство је заједница живљења, привређивања и трошења средстава свих чланова домаћинства. У наставку овог прилога биће више речи о законским одредбама које уређују накнаду зараде и осталу накнаду које се исплаћују по основу рођења и неге детета и посебне неге детета.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

очевши од 1. јула 2018. године почиње примена новог Закона о финансијској подршци породици са децом, који је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 и 50/2018 (у даљем тексту: Закон). Одредбе овог закона представљају део укупне друштвене бриге о деци и односе се на побољшање услова за задовољавање основних потреба деце, посебне подстицаје за рађање деце и подршку материјално угроженим породицама, породицама са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом и деци без родитељског старања. Одредбе Закона засноване су на праву и дужности родитеља да подижу и васпитавају децу, праву детета на услове живота који му омогућавају правилан развој и обавези државе да подржи добробит породице, детета и будућих генерација. Отуда овај закон не представља само опредељење државе у области социјалне политике већ је, укључујући демографске потребе, истовремено и важан инструмент популационе политике.

Одсуство са рада због породиљског одсуства и неге детета

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Закон омогућава право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време: ● породиљског одсуства, ● одсуства са рада ради неге детета и ● одсуства са рада ради посебне неге детета.

Следи неколико кратких напомена у вези са овим одсуствима. ● Право на одсуство са рада по основу трудноће и порођаја – „породиљско одсуство” Према одредбама чл. 94. Закона о раду, запослена жена има право: ● да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај, и ● на породиљско одсуство (одсуство са рада због трудноће и порођаја) у трајању до навршена три месеца од дана порођаја. Дакле, породиљско одсуство може да траје најмање три месеца и 28 дана, а најдуже четири месеца и 15 дана. Према ставу 5. члана 94. Закона о раду, отац детета може да користи право на породиљско одсуство у случају кад мајка напусти дете, умре или је из других оправданих разлога спречена да користи то право (издржавање казне затвора, тежа болест и др.). То право отац детета има и када мајка није у радном односу. Одсуство оца може да траје 3 месеца највише и може да почне одмах по рођењу детета. ● Право на одсуство са рада ради неге детета Према ставу 4. члана 94. Закона о раду, запослена жена по истеку породиљског одсуства има право на одсуство са рада ради неге (првог и другог) новорођеног детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства (дакле – не од дана порођаја). Изузетно, према члану 94а Закона о раду, запослена жена има право на породиљско одсуство и право на одсуство са рада ради неге детета у укупном трајању од две године: ● за треће и свако наредно новорођено дете; ● ако у првом порођају роди троје или више деце; ● ако је родила једно, двоје или троје деце, а у наредном порођају роди двоје или више деце. Дакле, у овим случајевима запослена жена по истеку породиљског одсуства има право на одсуство са рада ради неге детета до истека две године од дана отпочињања породиљског одсуства. Право на одсуство са рада ради неге детета у истој дужини има и отац тог детета. Уколико запослена жена из било којих разлога прекине коришћење породиљског одсуства или одсуства са рада ради неге детета, то одсуство може да настави. То значи да запослена жена која је после истека породиљског одсуства почела да ради, има право да после одређеног периода настави са коришћењем одсуства са рада ради неге детета до истека 365 дана, односно две године од дана отпочињања породиљског одсуства. ● Право на одсуство са рада ради посебне неге детета Према одредбама чл. 96. Закона о раду, по истеку породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета од 365 дана, односно две године, један од родитеља има право да одсуствује са рада или да ради са половином радног времена када је детету неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, најдуже до навршених пет година живота детета. Треба обратити пажњу да запосленом који се брине о детету припада: ● у случају одсуства са рада – накнада зараде у складу са Законом; ● у случају рада са половином радног времена – за часове рада – зарада у складу са уговором о раду, а за часове одсуства – накнада зараде у складу са Законом. Право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета не мора да се користи у континуитету по истеку одсуства са рада ради неге детета, али висина накнаде зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета утврђује се у односу на почетак коришћења одсуства са рада ради посебне неге детета.

1. Право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета запослених код послодавца Као што је већ изнето, Закон о раду прописује право на одсуство са рада породиље, а Закон дефинише накнаду зараде, односно накнаду плате која припада породиљи за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета јесте класична мера финансијске подршке породици путем које се олакшава усклађивање рада и родитељства.

1.1. Лица која остварују право на накнаду зараде

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Сагласно члану 12. Закона, накнаду зараде, односно накнаду плате (у даљем тексту: накнада зараде) за време: ● породиљског одсуства, ● одсуства са рада ради неге детета и ● одсуства са рада ради посебне неге детета, остварују запослени код правних и физичких лица (у даљем тексту: запослени код послодавца). Изузетно, запослени који је засновао радни однос након рођења детета, на пример породиља која има прво новорођено дете старо пет месеци, па се запосли, може да оствари право на накнаду зараде током одсуства чија се дужина трајања рачуна од дана рођења детета. Наиме, у оваквом случају дужина породиљског одсуства рачуна се од дана рођења детета, а не од дана почетка породиљског одсуства. Конкретно, уколико се жена запосли по рођењу детета, може да оствари право на накнаду зараде за преостали период коришћења одсуства чија се дужина трајања и висина накнаде зараде рачунају у односу на дан рођења детета, или уколико запослена жена није користила право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, може да оствари право за преостали период одсуства са рада ради неге детета чија се дужина трајања и висина накнаде зараде рачунају такође у односу на дан рођења детета. Накнаду зараде по свим наведеним основама остварује и отац, један од усвојитеља, хранитељ, односно старатељ детета, када, у складу са прописима о раду, користи породиљско, односно одсуство са рада ради неге или посебне неге детета. Закон у члану 12. ст. 4–6. дефинише неке специфичности остваривања права на накнаду зараде родитеља за децу различитог реда рођења. Конкретно, према тим одредбама, накнаду зараде за децу различитог реда рођења: 1) могу истовремено да користе оба родитеља: ● за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради посебне неге детета и ● за време одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета; 2) не могу истовремено да користе оба родитеља: ● за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета. Међутим, у сваком случају право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета не може да се оствари за дете за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица. Када се говори о реду рођења детета и праву на накнаду зараде, треба имати у виду одредбе члана 4. Закона, према којима се за остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета – редослед рођења деце у породици утврђује у односу на дан подношења захтева за остваривање права на накнаду зараде, према датуму и часу рођења уписаних у матичну књигу рођених. При томе се за остваривање права на накнаду зараде у редослед рођења рачунају и: ● усвојена деца, ● сва живорођена деца, а не рачунају се мртворођена деца.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.2. Начин утврђивања накнаде зараде

Накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета (у даљем тексту: накнада зараде) врши се у складу са чланом 13. Закона, који гласи: „Основица накнаде зараде, односно накнаде плате за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, за лица из члана 12. овог закона утврђује се на основу збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће. Основица накнаде зараде, односно накнаде плате, запосленог који је засновао радни однос након рођења детета, утврђује се на основу збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе месецу отпочињања одсуства по заснивању радног односа. Основица накнаде зараде, односно накнаде плате за време одсуства са рада ради посебне неге детета, за лица из члана 12. овог закона утврђује се на основу збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе месецу отпочињања одсуства. Месечна основица накнаде зараде, односно накнаде плате, добија се дељењем збира основица из ст. од 1. до 3. овог члана са 18 и не може бити већа од три просечне месечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку Републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева. Месечна основица накнаде зараде, односно накнаде плате представља бруто обрачунску вредност.” Према основном наведеном решењу из члана 13. став 1. Закона, месечна основица накнаде зараде за запослене код послодавца за одсуство са рада због породиљског и одсуства ради неге детета утврђује се на основу: 1) збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, 2) подељеног са 18. Две су битне новине у овој методологији обрачуна накнаде зараде за породиље: прва се састоји у томе да се сада узимају примања породиље за претходних 18 месеци, док су се до сада евидентирале исплате за претходних 12 месеци; друга се односи на то да се за основицу за накнаду зараде узимају све претходне исплате са карактером зараде (до сада су се узимале основне зараде увећане за „минули рад”). Практично, основица за накнаду зараде за време породиљског одсуства јесте остварена просечна (бруто) зарада породиље за 18 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства – било да је то одсуство по основу одржавања трудноће било да се ради о редовном породиљском одсуству, нпр. 28 дана пре порођаја. Пре свега, у основицу за накнаду зараде укључују се сва примања „која имају карактер зараде”, што значи да треба имати у виду одредбе члана 105. Закона о раду, којима је утврђено да зараду чине износи које је запослени остварио за обављени рад и време проведено на раду, зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и друга примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду. Конкретно, у зараду на основу које се обрачунава просек за претходних 18 месеци – основицу за накнаду зараде – улазе сва примања која, у смислу члана 105. став 3. Закона о раду, чине зараду, а то су: ● исплаћена зарада по сату за ефективне сате рада у претходних 18 месеци, део зараде по основу радног учинка (стимулација и дестимулација);

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

● увећање зарада исплаћених у претходних 18 месеци по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, „минулог рада” и других увећања прописаних општим актом послодавца; ● друга примања која имају карактер зараде, а исплаћена су у претходних 18 месеци (топли оброк, регрес, теренски додатак, додатак за одвојени живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде). Исплаћене накнаде зарада у претходних 18 месеци (за време боловања, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.), као и сати одсуствовања за које је исплаћена накнада, не улазе у збир зараде која чини основицу за утврђивање висине накнаде зараде породиљама. С друге стране, то значи да се у основицу за накнаду зараде породиљама не урачунавају одређена примања која је она примила у претходних 18 месеци, али која немају карактер зараде. Таква примања су накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада, накнаде трошкова за време проведено на службеним путовањима у земљи и иностранству, отпремнине при одласку у пензију, солидарна помоћ, јубиларне награде и помоћи у случају смрти корисника или чланова његовог домаћинства и друга примања која немају карактер зараде. Образложења у вези са утврђивањем основице за накнаду зараде овде се износе пре свега информативно, јер, сагласно члану 14. став 1. Закона, утврђивање месечне основице накнаде зараде врши надлежни орган јединице локалне самоуправе, општински или градски, на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, а евидентирани су у Централном регистру обавезног социјалног осигурања на дан подношења захтева за остваривање права. Према томе, сагласно члану 13. Закона, утврђивање месечне основице накнаде зараде за породиљу: 1) врши надлежни орган јединице локалне самоуправе, 2) на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, а евидентирани су у Централном регистру обавезног социјалног осигурања на дан подношења захтева за остваривање права. Надлежни орган ће месечни износ накнаде зараде обрачунавати на основу: а) утврђене месечне основице накнаде зараде из претходних 18 месеци, сведене на један дан (на дневну вредност), и б) сразмерног броја радних дана у петодневној радној недељи, у којима се остварује право у датом месецу и укупног броја радних дана у том месецу; односно, ако се накнада зараде исплаћује за цео месец, обрачунаваће се пуна накнада зараде, а сразмерна – ако се исплата врши за део месеца. Пошто се ради о бруто обрачуну на основу обрачунатог месечног износа накнаде зараде, обрачунава се износ накнаде зараде за исплату после умањења за припадајући порез и доприносе.

Конкретно: Ако је запослена започела породиљско одсуство у августу 2018. године, а до тада је имала 5 година радног стажа, накнада зараде од августа 2018. године утврђује јој се сабирањем свих њених примања са карактером зараде на која су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање, подељених са 18. У конкретном примеру узимају се њене бруто зараде за претходних 18 месеци рада – за период фебруар 2017. године – јул 2018. године, сабирају се и деле са 18.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

На пример: Ред. бр.

Месец

Бруто зарада – месечна основица доприноса

Фебруар 2017.

60.000

Март 2017.

62.000

Април 2017.

65.000

Мај 2017.

63.000

Јун 2017.

58.000

Јул 2017.

61.000

Август 2014.

62.700

Септембар 2017.

66.700

Октобар 2017.

67.100

10.

Новембар 2017.

67.200

11.

Децембар 2017.

67.200

12.

Јануар 2018.

67.200

13.

Фебруар 2018.

68.300

14.

Март 2018.

68.300

15.

Април 2018.

68.700

16.

Мај 2018.

68.500

17.

Јун 2018.

68.500

18.

Јул 2018.

67.500

Укупно – збир месечних основица

1.176.900

Месечна основица накнаде зараде (1.176.900 : 18)

65.383,33

У наведеном примеру, а у складу са чланом 13. Закона, најпре су утврђене месечне основице на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, што су пре свега месечне зараде запослене, али и евентуална друга примања остварена у посматраном периоду са карактером зараде, на пример поклони за празнике, теренски додаци, додатак за одвојени живот. Након тога, извршено је сабирање ових месечних основица и њихов збир је подељен са 18, чиме је утврђена основица накнаде зараде која ће се исплаћивати за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, у складу са ставом 1. члана 13. Закона. Пошто је запослена започела породиљско одсуство 28 дана пре порођаја, евидентирана су њена примања са карактером зараде за последњих 18 месеци који претходе првом месецу породиљског одсуства.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Да се ова запослена породила 1. јула 2018. године, а затим засновала радни однос 1. септембра и отворила одсуство ради неге детета 1. октобра, њена основица накнаде зараде за одсуство са рада због неге детета била би утврђена на основу збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе месецу отпочињања одсуства по заснивању радног односа, сагласно ставу 2. члана 13. Закона. У трећем случају, сходно ставу 3. члана 13. Закона, када се ради о одсуству са рада ради посебне неге детета, и ово одсуство има своју засебну методологију обрачуна основице. Конкретно, основица накнаде зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета, за запослено лице утврђује се на основу збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе месецу отпочињања одсуства. Дакле, ова врста одсуства има своју основицу за обрачун накнаде зараде и у случају када запослена директно после одсуства због неге детета наставља одсуство са рада због посебне неге детета, што је разумљиво јер се одсуство ради неге детета остварује по редовном захтеву породиље, док су за одсуство због посебне неге потребни специфични лекарски прегледи и потврде лекара, у складу са посебним подзаконским актом који регулише услове за остваривање посебне неге детета. Дакле, у претходном примеру је утврђено да месечна основица накнаде зараде, добијена дељењем збира месечних основица са 18, износи 65.383,33 динара, при чему овај износ представља бруто обрачунску вредност накнаде зараде породиље. Утврђена накнада зараде исплаћује се у непромењеном износу за време остваривања права, што значи да се не врши њено усклађивање. Изузетно, утврђени износ накнаде зараде може да се промени ради усклађивања са кретањем минималне зараде у Републици Србији, односно са кретањем просечне зараде у Републици (приликом утврђивања максималне висине накнаде зараде) према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике. Износи наведени у колони 3 претходне табеле представљају, у смислу Закона, месечне основице на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде. На основу збира ових месечних основица утврђује се месечна основица накнаде зараде, дељењем збира основица са 18. Треба обратити пажњу на то да поменута месечна основица накнаде зараде (у примеру 65.383,33 динара) има горњу и доњу границу, а конкретно: 1) Према ставу 4. члана 13. Закона, месечна основица накнаде зараде, утврђена дељењем збира основица за претходних 18 месеци са 18, не може бити већа од три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева. На пример, према последњем податку републичке статистике просечна зарада за месец април 2018. године износи 67.901 динар, што значи да месечна накнада зараде, у односу на тај податак, за запослену која поднесе захтев за породиљско почетком јула месеца ове године не може да буде већа од (67.901 x 3) 203.703 динара (бруто). 2) Према ст. 8. и 9. члана 14. Закона, пун месечни износ накнаде зараде, односно накнаде плате за време породиљског одсуства не може да буде мањи од минималне зараде утврђене на дан подношења захтева, ако је код надлежног органа евидентирано најмање шест најнижих основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде. Под минималном зарадом подразумева се износ који се добија када се минимална цена рада по сату, утврђена у складу са Законом о раду на дан подношења захтева, помножи са 184 сата и увећа за припадајуће порезе и доприносе. Овде се треба подсетити да за 2018. годину минимална цена рада по сату износи 143,00 динара, без пореза и доприноса, што значи да за пун месец породиљског одсуства месечна накнада зараде породиљи не може да буде нижа од (184 ч. x 143 дин.) 26.312 динара нето, под условом да су дотичној породиљи у претходних 18 месеци за које се евидентира њена зарада, доприноси за обавезно социјално осигурање за најмање шест месеци обрачунати на најнижу основицу доприноса, важећу у моменту тог обрачуна.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.3. Начин обрачуна пореза и доприноса на накнаду зараде

Сагласно ст. 1–3. члана 14. Закона, утврђивање месечне основице накнаде зараде, дакле месечног износа накнаде зараде за породиље, као и за породиљско и за одсуство ради неге детета и за одсуство ради посебне неге детета, врши надлежни орган јединице локалне самоуправе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, а евидентирани су у Централном регистру обавезног социјалног осигурања на дан подношења захтева за остваривање права. Месечни (бруто) износ накнаде зараде обрачунава се на основу утврђене месечне основице накнаде зараде у сразмери броја радних дана у петодневној радној недељи, у којима се остварује право у датом месецу, и укупног броја радних дана у том месецу, односно месечни износ накнаде зараде једнак је утврђеној месечној основици накнаде зараде за цео месец одсуства, а сразмерно мањи када породиља одсуствује део месеца, при чему се та сразмера израчунава из односа броја дана породиље на одсуству према укупном броју радних дана у току месеца код послодавца, рачунато према петодневној радној недељи. На основу обрачунатог месечног износа накнаде зараде обрачунава се износ накнаде зараде који је умањен за припадајуће порезе и доприносе. На накнаду зараде за породиљско одсуство, одсуство са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета обрачунавају се и плаћају исте обавезе као и приликом исплате зараде: 1. на терет запосленог: 1) порез на зараде – 10%, 2) допринос за ПИО – 14%, 3) допринос за здравствено осигурање – 5,15%, 4) допринос за незапосленост – 0,75%; 2. на терет послодавца: 1) допринос за ПИО – 12%, 2) допринос за здравствено осигурање – 5,15%, 3) допринос за незапосленост – 0,75%. Основицу за обрачун пореза на зараде чини бруто накнада зараде умањена за неопорезиви износ од 15.000 динара за цео месец одсуства (примењује се до краја 2018. године). Основицу доприноса за обавезно социјално осигурање чини бруто накнада зараде. Приликом обрачуна и исплате накнаде зараде за породиљско одсуство, одсуство са рада ради неге детета и одсуство са рада ради посебне неге детета не примењује се прописана најнижа месечна основица доприноса, сагласно одредбама члана 36. став 3. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање (који се односи на члан 18. овог закона, у коме је утврђено да основицу доприноса за осигуранике који остварују накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, у складу са законом који уређује финансијску подршку породици са децом, као и за исплатиоце накнаде, чини износ те накнаде зараде). У примеру обрачуна накнаде зараде запослена је почела да користи породиљско одсуство од 1. 8. 2018. године, у радном односу је непрекидно пет година и има право на 100% накнаде у износу од 60.000 динара бруто. Наводи се обрачун накнаде за август 2018. године.

Ред. бр.

Опис

Износ

Накнада зараде која се исплаћује породиљи за месец август 2018. године – бруто

60.000,00

Основица за порез (ред. бр. 1 – 15.000)

45.000,00

Порез на зараде (ред. бр. 2 x 10%)

4.500,80

Доприноси из основице (ред. бр. 1 x 19,9%):

11.940,00

4.1.

Допринос за ПИО (ред. бр. 1 x 14%)

8.400,00

4.2.

Допринос за здравствено осигурање (ред. бр. 1 x 5,15%)

3.090,00

4.3.

Допринос за осигурање за случај незапослености (ред. бр. 1 x 0,75%)

450,00

Нето накнада за исплату (ред. бр. 1 – ред. бр. 3 – ред. бр. 4)

43.560,00

Доприноси на основицу (ред. бр. 1 x 17,9%):

10.740,00

6.1.

Допринос за ПИО (ред. бр. 1 x 12%)

7.200,00

6.2.

Допринос за здравствено осигурање (ред. бр. 1 x 5,15%)

3.090,00

6.3.

Допринос за осигурање за случај незапослености (ред. бр. 1 x 0,75%)

450,00

У овом примеру извршен је обрачун накнаде зараде и припадајућих пореских обавеза за пун месец. Пореску пријаву за обрачунате порезе и доприносе подноси министарство надлежно за социјална питања, а централизована исплата месечне накнаде зараде врши се кад пореска управа прихвати пореску пријаву. У посебном случају, уколико запослена у току месеца оде или се врати са породиљског одсуства, пореска олакшица од 15.000 динара утврђује се сразмерно часовима за које је остварила зараду на терет послодавца, односно накнаду зараде за породиљско одсуство на терет надлежног органа јединице локалне самоуправе. На пример, ако месец август 2018. године код конкретног послодавца има 184 могућих сати рада, од чега је запослена радила 96 сати, а 88 сати користила је породиљско одсуство, право на пореско умањење у сразмерном износу има и послодавац који врши исплату зараде и исплатилац накнаде зараде. Конкретно: ● послодавац има право на сразмерну пореску олакшицу у износу од (96 : 184 x 15.000) 7.826,09 динара, а ● исплатилац накнаде зараде – надлежни орган јединице локалне самоуправе – има право на сразмерни износ пореске олакшице у износу од (88 : 184 x 15.000) 7.173,91 динар. Оваквим обрачуном обезбеђено је да укупно пореско ослобођење на нивоу пуног месеца не буде веће од 15.000 динара. Посебно се напомиње да се, сагласно ставу 4. члана 14. Закона, приликом исплате износа накнаде зараде утврђени нето износ за исплату породиљи не умањује по основу новчаних обустава, рате кредита и сл., већ је прималац накнаде зараде дужан да те обавезе измири лично или преко послодавца. У вези са обрачуном накнаде зараде породиљама треба навести и одредбу члана 15. Закона, према којој ни послодавац ни надлежни орган јединице локалне самоуправе нити министарство надлежно за социјална питања немају обавезу достављања обрачунског листића кориснику накнаде зараде, с тим да надлежни орган локалне самоуправе има обавезу достављања потврде о годишњим оствареним приходима кориснику права на одсуство по основу порођаја и бриге о детету. Изузетно, надлежни орган локалне самоуправе дужан је да на захтев корисника права достави обрачунски листић и друге потврде о исплаћеним накнадама зараде. На основу наведених законских одредби посебно је важно истаћи да ће у периоду коришћења накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

рада ради посебне неге детета, министарство надлежно за социјална питања преузети улогу послодавца тако што ће обрачун и исплату за ова права вршити директно на рачун корисника. Овакво законско решење омогућиће смањење потребне документације и директну исплату права, као и бољу заштићеност запослене породиље чији редовни приходи у периоду коришћења одсуства неће бити условљени вољом и тренутним финансијским стањем послодавца. Законом се предвиђа директна исплата накнада зарада и осталих накнада на лични рачун корисника права, а за запослене – пореза и доприноса на одговарајуће уплатне рачуне, што ће имати за последицу смањење потребне документације, као и редовну исплату прихода у периоду коришћења одсуства и самим тим бољу заштиту корисника права.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.4. Законске одредбе о остваривању права породиља на накнаду зараде

Право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета јесте право од општег интереса и о његовом обезбе ђивању стара се Република Србија, односно министарство надлежно за социјална питања из средстава обезбеђених у буџету Републике Србије врши исплату месечних износа накнаде зараде без пореза и доприноса на текући рачун корисника, а износ припадајућих пореза и доприноса на Законом прописан начин. Сагласно члану 40. став 1. Закона, решавање о правима на накнаду зараде породиљама поверено је надлежном органу јединице локалне самоуправе у месту пребивалишта подносиоца захтева. Практично, органи општинске односно градске управе дужни су да доносе решење о праву на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, за све кориснике ових права, а на основу поднетог захтева запосленог. Сагласно члану 16. Закона, захтев за остваривање права на накнаду зараде може да се поднесе до истека Законом утврђене дужине трајања права које се остварује (дакле, посебно за накнаду зараде за породиљско одсуство, посебно за накнаду зараде за одсуство ради неге детета или ради посебне неге детета), с тим што је: 1) корисник права дужан да до 8. у месецу обавести надлежни орган у коме је предао захтев о свим променама чињеница које су од утицаја на исплату права; 2) надлежни орган локалне самоуправе дужан да до 15. у месецу евидентира све настале промене које се односе на исплату права; 3) послодавац, односно корисник накнаде зараде дужан да надлежном органу локалне самоуправе пријави сваку промену у радноправном статусу која је од утицаја на исплату накнаде зараде, односно накнаде плате. Сагласно члану 21. Закона, о праву на накнаду зараде одлучује се по основу поднетог захтева, а уколико је захтев за накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета поднет по отпочињању породиљског одсуства, одлучује се привременим решењем у трајању до три месеца. Након прибављања потребних доказа по службеној дужности, који су потребни за комплетирање овог захтева, надлежни орган локалне самоуправе одлучује решењем. По жалбама на првостепена решења о праву на накнаду зараде породиље у другом степену решава министар надлежан за социјална питања, а на територији АП Војводине наведено се поверава одговарајућем органу управе АП Војводине. Жалба изјављена на привремено и коначно решење не одлаже његово извршење. Податке који су потребни за решавање захтева за накнаду зараде породиљама, а налазе се у доступним службеним евиденцијама државних органа, органа јединица локалне самоуправе и ималаца јавних овлашћења, надлежни орган локалне самоуправе прибавља по службеној дужности, у складу са законом који уређује општи управни поступак.

2. Право на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета 2.1. Услови за остваривање права на накнаду

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Законом се уводи ново право на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета, које такође представља меру финансијске подршке породици са децом. Ово ново законско право омогућиће великом броју жена да по први пут стекну могућност остваривања права на остале накнаде у периоду по рођењу детета. Реч је о женама које нису у радном односу, већ самостално обављају делатност, власнице су пољопривредног газдинства или су радно ангажоване по основу привремених и повремених послова, уговора о делу, ауторских уговора, или су у тренутку рођења детета незапослене и нису оствариле право на новчану накнаду по основу незапослености, а радиле су у периоду који је од утицаја на остваривање права. На овај начин пружиће се посебна заштита женама које су радно ангажоване по основу флексибилних облика рада и које сада неће морати да прекидају своје делатности, односно саме ће одлучивати да ли ће их и у ком облику редуковати, а држава ће им обезбедити накнаду на основу претходних издвајања по основу доприноса за обавезно социјално осигурање. Конкретно, према одредбама члана 17. Закона, за дете рођено 1. јула 2018. године и касније остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета може да оствари мајка која је у периоду од 18 месеци пре рођења детета остваривала приходе: 1) а у моменту рођења детета је незапослена и није остварила право на новчану накнаду по основу незапослености; 2) по основу самосталног обављања делатности; 3) као носилац породичног пољопривредног газдинства које има статус лица које самостално обавља делатност према закону којим се уређује порез на доходак грађана; 4) по основу уговора о обављању привремених и повремених послова; 5) по основу уговора о делу; 6) по основу ауторског уговора; 7) по основу уговора о правима и обавезама директора ван радног односа. Такође, право на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета може да оствари и: ● мајка која је у периоду од 24 месеца пре рођења детета била пољопривредни осигураник и ● жена која је усвојитељ, хранитељ или старатељ детета. Као што се види, остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета такође представљају меру финансијске подршке породици са децом путем које се олакшава усклађивање рада и родитељства лица која самостално обављају делатност, укључујући лица која тај статус имају, а власници су породичног пољопривредног газдинства, затим лица која су ангажована по основу привремених и повремених послова, по основу уговора о делу и ауторских уговора, као и лица која су у периоду од 18 месеци пре рођења детета била у радном односу или су самостално обављала делатност, а у моменту рођења детета су незапослена и нису остварила право на новчану накнаду по основу незапослености, и лица која су пољопривредни осигураници. Право на остале накнаде по основу рођења и неге детета остварује се у трајању од годину дана од дана рођења детета, без обзира на ред рођења детета, а изузетно, за лице које остварује и право на накнаду зараде, право на остале накнаде по основу рођења и неге детета остварује се у трајању од годину дана од дана отпочињања права на породиљско одсуство. У посебним случајевима: 1) право на остале накнаде по основу рођења и неге детета остварује мајка која испуњава услове из члана 17. Закона у трајању од три месеца од дана рођења детета, ако се дете роди мртво или умре пре навршена три месеца живота, односно до смрти детета уколико оно умре касније; 2) право на остале накнаде по основу рођења и неге детета може да оствари и отац детета уколико мајка није жива, ако је напустила дете или ако је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету.

Треба имати у виду да право на остале накнаде по основу посебне неге детета не може да се оствари за дете за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица. На основу изнетих законских одредби на пример од 1. јула 2018. године и пољопривреднице на селу имаће право на накнаду за породиљско одсуство. Наравно, то право неће моћи да остваре све пољопривреднице, већ само оне које су редовно уплаћивале доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, што подразумева и да су власнице газдинства. По тумачењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, новчану накнаду по основу рођења и неге детета у трајању од године моћи ће да остваре и мајке које су пре 1. јула 2018. године 24 месеца пре рођења детета биле носиоци породичног пољопривредног газдинства и имале статус лица које самостално обавља делатност према закону којим се уређује порез на доходак. Основ за утврђивање месечне накнаде пољопривредницама биће висина накнаде осталих прихода, као и плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање у 18 месеци пре рађања детета.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.2. Начин утврђивања остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета

100

Према одредбама члана 18. Закона, основица за остале накнаде по основу рођења и неге детета за лице које то право остварује сагласно члану 17. став 1. Закона, утврђује се сразмерно збиру месечних основица на који су плаћени доприноси, осим основице доприноса за приходе који имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, односно дану рођења детета. У посебним случајевима, основица за остале накнаде: ● по основу рођења и неге детета за мајку која је у периоду од 24 месеца пре рођења детета била пољопривредни осигураник утврђује се сразмерно збиру месечних основица на који су плаћени доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за последња 24 месеца који претходе дану рођења детета, а по основу посебне неге детета – за последња 24 месеца који претходе месецу коришћења права; ● по основу посебне неге детета утврђује се сразмерно збиру месечних основица на који су плаћени доприноси, осим основице доприноса за приходе који имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе месецу коришћења права. У свим наведеним случајевима месечна основица за остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета добија се дељењем збира основица на које су плаћени доприноси за социјално осигурање са 18, односно са 24 за пољопривредне осигуранике. Овако утврђена месечна основица дели се са коефицијентом 1,5 и тако се одређује пун месечни износ остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета. Као и код накнаде зараде за породиље, месечна основица за остале накнаде не може да буде већа од три просечне месечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева. Закон је у ставу 9. члана 18. изричит да се приликом утврђивања основице за остале накнаде не узимају основице за приходе који имају карактер зараде, осим за лица која у моменту подношења захтева нису у радном односу, а у претходном периоду су остваривала приходе по основу зараде. Сагласно члану 19. Закона, утврђивање месечног износа за остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета врши надлежни орган јединице локалне самоуправе на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси за лица која ово право остварују према члану 17. Закона, а евидентирани су код органа који води евиденцију о уплаћеним доприносима обавезног социјалног осигурања на дан подношења захтева за остваривање права. Месечни износ осталих накнада обрачунава се на основу утврђеног пуног месечног износа накнаде у сразмери броја радних дана у којима се остварује право у датом месецу и укупног броја радних дана у том месецу.

Исплату месечних износа осталих накнада по основу рођења и неге и посебне неге детета, без пореза и доприноса, врши министарство надлежно за социјална питања на текући рачун подносиоца захтева из средстава обезбеђених у буџету Републике Србије, а изузетно, за лице које нема текући рачун исплату месечних износа остале накнаде по основу рођења и неге и посебне неге детета, без пореза и доприноса, врши министарство надлежно за социјална питања на рачун подносиоца захтева за остваривање права, отвореног код финансијске организације одређене од стране министарства надлежног за социјална питања, из средстава обезбеђених у буџету Републике Србије. Треба имати у виду и посебно ограничење утврђено у члану 20. Закона, које прописује да збир: а) накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, и б) остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета – не може да буде већи од три просечне месечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан подношења захтева за накнаду зараде.

2.3. Остваривање права на остале накнаде

Казнена одредба Према члану 53. Закона, новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај послодавац са својством правног лица и друго правно лице ако надлежном органу не пријаве сваку промену у радноправном статусу која је од утицаја на исплату накнаде зараде свог запосленог. За исти прекршај казниће се послодавац који је предузетник новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈУЛ/АВГУСТ 2018.

Сходно члану 21. Закона, о праву на остале накнаде одлучује се по основу поднетог захтева у месту пребивалишта подносиоца захтева, а остварује се по прописима о општем управном поступку. Податке који су потребни за решавање захтева на осталу накнаду, а налазе се у доступним службеним евиденцијама државних органа, органа јединица локалне самоуправе и ималаца јавних овлашћења, органи локалне самоуправе прибављају по службеној дужности у складу са законом који уређује општи управни поступак. Захтев за остваривање права на остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета може да се поднесе до истека Законом утврђене дужине трајања права које се остварује. Право на остале накнаде по основу посебне неге детета не може да се оствари за дете за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица.

Прелазне и завршне одредбе Закона Као што је већ речено, примена Закона почиње 1. јула ове године, па зато треба имати у виду следеће прелазне одредбе Закона: 1) Поступци за остваривање права на одсуство са рада и накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета, који су започети пре почетка примене Закона, окончаће се у складу са прописима који су били на снази у време отпочињања породиљског одсуства. 2) Исплате по решењима донетим пре почетка примене Закона вршиће се у складу са прописима који су били на снази до почетка примене Закона. 3) Даном почетка примене Закона престају да важе одредбе чл. од 73. до 75. Закона о друштвеној бризи о деци („Сл. гласник РС”, бр. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93 – др. закон, 28/94, 47/94, 48/94 – др. закон, 25/96, 29/01, 16/02 – др. закон, 62/03 – др. закон, 64/03 – исправка др. закон, 101/05 – др. закон и 18/10 – др. закон). 4) Даном почетка примене Закона престаје да важи Закон о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 16/02, 115/05 и 107/

101

Доношење подзаконских аката У претходном тексту дате су детаљније законске одредбе о праву запослених на накнаду зараде и осталу накнаду за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге и посебне неге детета. На основу ових законских решења потребно је донети одговарајућа подзаконска акта која ће у целини омогућити примену Закона, како следи у наставку.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1) Сагласно члану 38. Закона, министар надлежан за социјална питања прописује: а) ближе услове и начин остваривања права на: накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета; остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета; родитељски додатак; дечји додатак; накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања и накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом, као и накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи; б) ближе услове одсуства са рада или рада са половином пуног радног времена родитеља, односно усвојитеља, хранитеља или старатеља детета млађег од пет година, коме је потребна посебна нега.

102

2) Сагласно члану 46. Закона, министар надлежан за социјална питања прописује ближе услове и начин успостављања информационог система за исплату права по Закону, као и начин прикупљања, уноса, ажурирања, доступности података и друга питања од значаја за рад тог система.

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

LEGE ARTIS PROPISI U PRAKSI

Savetovanja

JAVNE NABAVKE

GODINA

POSLOVNI SAVETNIK

Ä&#x152;E T VR T VEKA SA VAMA

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

STRUCNI KOMENTARI

ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

РАЧУНОВОДСТВО

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО

ЦАРИНЕ

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРИВАТНОМ И ЈАВНОМ СЕКТОРУ

СТАТИСТИКА