Poslovni savetnik april 2018 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 16 / април 2018.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: НОВИНЕ У ПОРЕСКИМ ПРОПИСИМА ЗА 2018. ГОДИНУ ПОРЕСКО КОНСОЛИДОВАЊЕ ЗА 2017. ГОДИНУ ОСВРТ НА ПОЧЕТАК РАДА ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ФАКТУРА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ДОБИТ ЗА 2017. ГОДИНУ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА ПОВРАЋАЈ ДОБАРА ДОБАВЉАЧУ/ПРОДАВЦУ У СИСТЕМУ ПДВ-А ОТКУП ДОСПЕЛИХ ПОТРАЖИВАЊА УСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ КАО ОСНОВ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ОДСУСТВО СА РАДА, НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ И НА УВЕЋАЊЕ ЗАРАДЕ НАЧИНИ ОБРАЧУНА ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година II, број 16 АПРИЛ 2018.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде. Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

Аутори: Борислав Ињац

ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа.

Жељко Албанезе Јован Чанак Љиљана Симић Милица Бјелић Павле Кутлешић Снежана Ћушић Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису:

ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај ■ НОВИНЕ У ПОРЕСКИМ ПРОПИСИМА ................................................................................................... 3 ■ ПОРЕСКО КОНСОЛИДОВАЊЕ (састављање и подношење КПБ и ПДП za 2017. годину) ............................................................................................................................................ 8 ■ ОСВРТ НА ПОЧЕТАК РАДА ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ФАКТУРА......................................... 11 ■ УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ДОБИТ ЗА 2017. ГОДИНУ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА............................................................................. 14

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ ИЗДАВАЊЕ ФАКТУРА У ПАПИРНОМ И ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБЛИКУ.................................. 20 ■ ОТКУП ДОСПЕЛИХ ПОТРАЖИВАЊА ....................................................................................... 22 ■ ПОВРАЋАЈ ДОБАРА ДОБАВЉАЧУ/ПРОДАВЦУ У СИСТЕМУ ПДВ-А.................................. 30 ■ ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА И ПРЕПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ – ТРЕЋИ ДЕО..................................................................................................................................... 34 ■ ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ЦАРИНЕ И ПДВ-А ПРИ ВРАЋАЊУ РОБЕ КОЈА ЈЕ ПРЕТХОДНО БИЛА ИЗВЕЗЕНА................................................................................................... 39 ■ УГОВОР О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ – ПРАВНИ И ПОРЕСКИ АСПЕКТ ...................41 ■ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРИМАЊА ИЗ ЧЛАНА 9. ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК......... 43 ■ НАЧИНИ ОБРАЧУНА ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ ....................... 45 ■ УСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ КАО ОСНОВ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ОДСУСТВО СА РАДА, НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ И НА УВЕЋАЊЕ ЗАРАДЕ........................................................ 49 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО ................................................................................................... 55 ■ ПРИЈАВА ПОДАТАКА ЗА УТВРЂИВАЊЕ СТАЖА ОСИГУРАЊА, ЗАРАДА, ОДНОСНО ОСНОВИЦЕ ОСИГУРАЊА И ВИСИНЕ УПЛАЋЕНОГ ДОПРИНОСА ЗА 2017. ГОДИНУ .... 59 ■ KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА АПРИЛ 2018. ГОДИНЕ .............................................. 70

■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – НА ОСНОВУ ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ У РЕПУБЛИЦИ У МЕСЕЦУ ЈАНУАРУ 2018. ГОДИНЕ ОД 69.218 ДИНАРА...................................................... 73

НОВИНЕ У ПОРЕСКИМ ПРОПИСИМА

циљу правилне примене Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, … и 113/2017) и Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 22/2001, … и 108/2016), министар финансија је донео неколико подзаконских аката, о којима ће укратко бити речи у наставку текста.

1. Правилник о врстама услуга по основу којих нерезидентно правно лице остварује приход који се опорезује порезом по одбитку

1) Услуге истраживања тржишта: ● прикупљање информација са тржишта које се односе на достављање података резидентном

правном лицу, а служе за планирање, организацију и контролу процеса пословања резидентног правног лица; ● обрада и анализа прикупљених података; ● одређивање карактеристика тржишта и мерење потенцијала тржишта; ● анализа учешћа на тржишту; ● анализа продаје; ● испитивање конкуренције; ● тестирање нових и постојећих производа на тржишту. У смислу Правилника, наведеним услугама не сматрају се услуге рекламе и пропаганде, укључујући и услуге оглашавања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Правилник о врстама услуга по основу којих нерезидентно правно лице остварује приход који се опорезује порезом по одбитку („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 – у даљем тексту: Правилник) примењује се од 1. априла 2018. године и њиме се ближе уређују врсте услуга из члана 40. став 1. тачка 5) Закона, по основу којих нерезидентно правно лице, осим нерезидентног правног лица из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, остварује приход од резидентног правног лица, који се опорезује порезом по одбитку, и то: 1) услуге истраживања тржишта; 2) рачуноводствене и ревизорске услуге; 3) друге услуге из области правног и пословног саветовања. Приход нерезидентног правног лица по основу наведених услуга опорезује се независно од места њиховог пружања или коришћења, односно места где ће бити пружене или коришћене. У чл. 2–4. Правилник детаљније дефинише наведене групе опорезивих услуга нерезидентних обвезника према резидентним обвезницима, а то су:

2) Рачуноводствене и ревизорске услуге: ● услуге везане за састављање финансијских извештаја; ● услуге везане за ревизију финансијских извештаја у смислу провере и оцене финансијских

извештаја на основу којих се даје независно стручно мишљење о томе да ли финансијски извештаји дају истинит и поштен приказ финансијског стања и резултата пословања правног лица, у складу са одговарајућом регулативом за израду финансијских извештаја.

3) Друге услуге из области правног и пословног саветовања: услуге које се односе на сваки облик правног и пословног саветовања, а нарочито услуге пореског саветовања, адвокатске услуге, услуге управљања резидентним правним лицем, као и свака врста давања савета и консултација у вези са пословањем резидентног правног лица. Услугама се, у смислу ових одредби, не сматрају одржавање семинара, предавања и радионица, као и услуге посредовања у промету добара и услуга. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Измене и допуне Правилника о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит по одбитку на приходе и накнаде које остварују нерезидентна и резидентна правна лица Због недавних измена Закона о порезу на добит правних лица донет је Правилник о изменама и допунама Правилника о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит по одбитку на приходе и накнаде које остварују нерезидентна и резидентна правна лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018), који ступа на снагу 1. априла 2018. године (у даљем тексту: Измена Правилника). Према Изменама Правилника, обвезници ће од 1. априла 2018. године пореску пријаву за порез по одбитку (Образац ПДПО/С) приликом исплате накнаде за услуге (али и осталих исплата за које се обрачунава порез по одбитку) подносити у року од три дана од дана исплате прихода. Истовремено, изменама су, поред техничког усаглашавања нормативе, разрешени још неки практични проблеми који су знатно оптерећивали поступање исплатиоца прихода, а то су да: 1) пореску пријаву исплатилац прихода од 1. априла 2018. г. подноси у року од три дана од дана исплате прихода нерезидентном правном лицу, у складу са чланом 40. ст. 1, 2. и 3. Закона, односно у року од три дана од дана исплате накнаде нерезидентном и резидентном правном лицу, у складу са чланом 40. став 14. Закона; 2) исплатилац подноси пореску пријаву само у случају када се, у складу са Законом о порезу на добит, плаћа порез по одбитку у Р. Србији; 3) исплатилац не подноси пореску пријаву у случају када се, применом одредаба уговора о избегавању двоструког опорезивања, порез плаћа у другој држави, када исплатилац мора да у моменту настанка опорезивог догађаја поседује доказе да је нерезидентно правно лице резидент државе са којом је закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања и да је стварни власник прихода. Истовремено је у Каталогу шифара врсте прихода/накнаде на које се плаћа порез на добит по одбитку и по решењу, који је саставни део Правилника, опис врсте прихода под ред. бр. 25, 26 и 27 измењен, тј. усаглашен са изменом Закона, па следи да ће се: ● под редним бројем 25 уносити податак приликом исплате накнаде за услуге из члана 40. став 1. тачка 5) нерезидентном правном лицу које није на Листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом, без коришћења повлашћене пореске стопе; ● под редним бројем 26 уносити податак приликом исплате накнаде за услуге из члана 40. став 1. тачка 5) нерезидентном правном лицу које није на Листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом, уз коришћење повлашћене пореске стопе у складу са УИДО; ● под редним бројем 27 уносити податак приликом исплате накнаде за услуге из члана 40. став 1. тачка 5) нерезидентном правном лицу које није на Листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом, при чему се порез не плаћа у Србији, већ у земљи резидентности, у складу са УИДО.

3. Правилник о каматним стопама за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” за 2018. годину

Према ставу 3. члана 61. Закона о порезу на добит правних лица, за потребе утврђивања износа камате која би се по принципу „ван дохвата руке” обрачунавала на зајмове односно кредите између повезаних лица, министар финансија може да пропише износе каматних стопа за које ће се сматрати да су у складу са принципом „ван дохвата руке”. На основу овог законског овлашћења министар финансија је донео Правилник о каматним стопама за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” за 2018. годину, који је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 18/2018 (у даљем тексту: Правилник). Правилником се прописују каматне стопе које се, у складу са принципом „ван дохвата руке”, за 2018. годину обрачунавају на зајмове односно кредите између повезаних лица. Према члану 2. Правилника за 2018. годину, каматне стопе за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” јесу:

1) за банке и даваоце финансијског лизинга: (1) 3,10% на краткорочне кредите у РСД, (2) 4,10% на дугорочне кредите у РСД, (3) 3,19% на кредите у ЕУР и динарске кредите индексиране у ЕУР, (4) 2,45% на кредите у УСД и динарске кредите индексиране у УСД, (5) 3,12% на кредите у ЦХФ и динарске кредите индексиране у ЦХФ, (6) 3,70% на кредите у СЕК и динарске кредите индексиране у СЕК, (7) 1,15% на кредите у ГБП и динарске кредите индексиране у ГБП, (8) 3,33% на кредите у РУБ и динарске кредите индексиране у РУБ;

2) за друга привредна друштва:

4. Правилник о изменама и допунама Правилника о ближим условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона о акцизама, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе („Сл. гласник РС” број 18/2018 – у даљем тексту: Измена Правилника)

Када је у питању остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на гасна уља и биотечности које се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије, најважније Измене Правилника односе се на омогућавање рефакције плаћене акцизе сваког месеца, тј. захтев за рефакцију купац може да поднесе 20 дана по истеку месеца у коме су деривати нафте набављени (досадашњи рок је био 20 дана по истеку квартала). У случају рефакције плаћене акцизе на деривате нафте који се користе у индустријске сврхе, Изменама је прецизирано, поред омогућавања рефакције месечно, тј. 20 дана по истеку месеца када је извршена набавка деривате нафте из члана 9. став 1. т. 3), 4), 5) и 6) Закона, да право на рефакцију плаћене акцизе може да оствари и лице које те деривате нафте користи за индустријске сврхе за производњу неакцизних производа, уколико је: ● на те деривате нафте плаћен прописан износ акцизе у случају када је купац – крајњи корисник увозник, односно произвођач тих деривата нафте који се користе у индустријске сврхе; ● платио рачун о набавци деривата нафте у коме је исказан обрачунати износ акцизе, ако те деривате нафте набавља од увозника, односно произвођача тих деривата нафте; ● поседује уговор о закупу производног погона односно опреме и уговор о доради односно преради, који су закључени са лицем које је произвођач и које обавља делатности обухваћене секторима Б, Ц и Ф Класификације делатности, у складу са Законом. Поред одговарајућих доказа, уз захтев за рефакцију подноси се и отпремни или други документ о утрошеним дериватима нафте који су, као репродукциони материјал, искоришћени за производњу неакцизних производа за индустријске сврхе, односно документ о количини произведених неакцизних производа, као и уговор о закупу производног погона односно опреме и уговор о доради односно преради, који су закључени са лицем које је произвођач и које обавља делатности обухваћене секторима Б, Ц и Ф Класификације делатности, у складу са Законом.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

(1) 5,84% на краткорочне кредите у РСД, (2) 5,58% на дугорочне кредите у РСД, (3) 3,10% на краткорочне кредите у ЕУР и динарске кредите индексиране у ЕУР, (4) 3,42% на дугорочне кредите у ЕУР и динарске кредите индексиране у ЕУР, (5) 12,97% на краткорочне кредите у ЦХФ и динарске кредите индексиране у ЦХФ, (6) 8,21% на дугорочне кредите у ЦХФ и динарске кредите индексиране у ЦХФ, (7) 4,41% на краткорочне кредите у УСД и динарске кредите индексиране у УСД, (8) 4,16% на дугорочне кредите у УСД и динарске кредите индексиране у УСД. Наведене каматне стопе примењују се и на зајмове.

Изменом је прописана нова Листа гасних уља из члана 9. став 1. тачка 3) Закона, која се користе у индустријске сврхе, односно то су сада следећа гасна уља: Тарифна ознака 2710 19 43 00

2710 19 46 00

2710 19 47 00 2710 19 48 00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2710 20 11 00

2710 20 15 00

2710 20 17 00 2710 20 19 00

Гасна уља остала тешка уља, гасна уља, за остале сврхе, са садржајем сумпора не преко 0,001% по маси, осим гасног уља из члана 7. став 1. тачка 1) Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла (ЕВРО ДИЗЕЛ) остала тешка уља, гасна уља, за остале сврхе, са садржајем сумпора преко 0,001% по маси, али не преко 0,002% по маси, осим гасног уља из члана 7. став 1. тачка 2) Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла (дизел гориво ГАСНО УЉЕ 0,1) остала тешка уља, гасна уља, за остале сврхе, са садржајем сумпора преко 0,002% по маси, али не преко 0,1% по маси, осим гасног уља из члана 7. став 1. тачка 2) Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла (дизел гориво ГАСНО УЉЕ 0,1) остала тешка уља, гасна уља, за остале сврхе, са садржајем сумпора преко 0,1% по маси гасна уља, са садржајем сумпора не преко 0,001% по маси, осим гасног уља из члана 7. став 1. тачка 1) Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла (ЕВРО ДИЗЕЛ) гасна уља, са садржајем сумпора преко 0,001% по маси, али не преко 0,002% по маси, осим гасног уља из члана 7. став 1. тачка 2) Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла (дизел гориво ГАСНО УЉЕ 0,1) гасна уља, са садржајем сумпора преко 0,002% по маси, али не преко 0,1% по маси, осим гасног уља из члана 7. став 1. тачка 2) Правилника о техничким и другим захтевима за течна горива нафтног порекла (дизел гориво ГАСНО УЉЕ 0,1) гасна уља, са садржајем сумпора преко 0,1% по маси

5. Правилник о изменама и допунама Правилника о начину обрачунавања и плаћања акцизе, врсти, садржини и начину вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве („Сл. гласник РС”, бр. 20/2018 – у даљем тексту: Измена Правилника) Измене Правилника донеле су следеће (најважније) новине:

1) Прецизирана је одредба о умањењу обрачунате акцизе на акцизне производе, осим кафе. Пошто се више не састављају периодични обрачуни акцизе, већ се за све акцизне производе подноси месечна пореска пријава, прописано је да произвођач акцизних производа врши умањење обрачунате акцизе, у смислу члана 20. ст. 1. и 2. Закона о акцизама (у даљем тексту: Закон), у пореском периоду у којем је настала обавеза по основу обрачунавања акцизе на акцизне производе на које се плаћа акциза, укључујући и акцизне производе који су, сходно члану 19. Закона, ослобођени плаћања акцизе, а у чијем је процесу производње употребљен други акцизни производ као репродукциони материјал (члан 8. став 1).

2) Прецизиран је износ акцизе за који може да се изврши умањење обрачунате акцизе. 6

Новим ставом 9. члана 8. овог правилника прописано је право на умањење плаћене акцизе у смислу члана 8. ст. 2. и 3. Правилника, односно то је износ акцизе исказане у рачуну произвођача, односно увозника акцизног производа, при набавци акцизног производа који се, као репродукциони материјал, употребљава у производњи другог акцизног производа на који се плаћа акциза.

Уколико се акцизни производи које произвођач сам производи односно увози употребљавају као репродукциони материјал у производњи другог акцизног производа, под плаћеном акцизом се, у смислу ст. 2. и 3. члана 8. Правилника, сматра износ акцизе обрачунате, односно исказане у отпремници, доставници, односно другој веродостојној рачуноводственој исправи, односно то је износ акцизе која је плаћена при увозу акцизних производа, који се, као репродукциони материјал, употребљавају у производњи другог акцизног производа.

3) Прецизиране су одредбе које прописују право и поступак умањења обрачунате акцизе на кафу.

4) Новим чланом 8б Правилника прописано је на шта се плаћа акциза када је у питању кафа, односно акциза се плаћа:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Изменама члана 8а Правилника прописано је да се обрачунатом и плаћеном акцизом, за коју обвезник има право умањења, сматра претходно исказан (а не плаћен као до сада) износ акцизе, који је обрачунат у претходној фази производње и промета кафе, односно износ акцизе који је обрачунат (а не плаћен као до сада) при увозу кафе, а који произвођач кафе може да умањи од обрачунате акцизе коју је дужан да плати. Произвођач кафе умањење акцизе из става 3. овог члана Правилника врши тако што од обрачунатог износа акцизе на кафу одбије сразмерни износ акцизе који је обрачунат, односно исказан (а не плаћен као до сада) од стране претходног учесника, сразмерно количини и врсти кафе из члана 14. Закона, која је пуштена у промет. Ово прецизирање је било неопходно имајући у виду начин обрачунавања акцизе на кафу и остваривање права на умањење тако обрачунате акцизе приликом производње и прераде свих врста кафе на које се обрачунава акциза. Умањење акцизе из става 4. члана 8а Правилника произвођач кафе остварује: ● ако набавља кафу од увозника кафе на коју је обрачуната (а не на коју се плаћа, као до сада) акциза при увозу, под условом да поседује рачун или други документ од увозника кафе са обрачунатом акцизом, односно ако поседује јединствену царинску исправу са обрачунатом акцизом или други одговарајући документ којим се доказује да је акциза обрачуната при увозу, уколико је произвођач кафе истовремено и увозник кафе; ● ако набавља кафу од лица које није обвезник акцизе на кафу, под условом да то лице поседује рачун или други документ о набавци кафе, са исказаном акцизом од стране обвезника акцизе; да лице које није обвезник акцизе на кафу у рачуну у напомени исказује износ акцизе који је обрачунао и исказао обвезник акцизе на кафу – увозник, односно произвођач кафе.

● на један килограм нето масе – за кафу из члана 14. став 1. т. од 1) до 4) Закона; ● на један килограм нето масе кафе садржане у готовом производу – за кафу из члана 14. став

1. т. од 5) до 8) Закона; ● према износу који је прописан за пржену кафу, и то на количину коју чини нето маса готовог производа стављеног у промет, независно од процента сурогата садржаног у готовом производу – када се пржена кафа из члана 14. став 1. тачка 2) Закона из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 0901 21 00 00 и 0901 22 00 00, у складу са прописом којим се уређује квалитет сирове кафе, производа од кафе, сурогата кафе и сродних производа, ставља у промет као мешавина пржене кафе са сурогатом; ● за један килограм нето масе кафе садржане у готовом производу – уколико се ради о производима који се, према пропису којим се уређује квалитет сирове кафе, производа од кафе, сурогата кафе и сродних производа, сврставају у мешавине екстраката, есенција и концентрата од кафе, са прженом цикоријом и осталим прженим заменама кафе или екстрактима, есенцијама и концентратима тих производа из члана 14. став 1. тачка 6) Закона из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 2101 11 00 00, 2101 30 11 00, 2101 30 19 00, 2101 30 91 00 и 2101 30 99 00, акциза се плаћа за један килограм нето масе кафе садржане у готовом производу. * * *

ПОРЕСКО КОНСОЛИДОВАЊЕ (састављање и подношење КПБ и ПДП за 2017. годину)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

овезана правна лица која у оквиру свог система имају правна лица која остварују опорезиву добит, али и правна лица која остварују губитак, све чешће подносе захтев надлежном пореском органу за пореско консолидовање, јер то може да им омогући мању пореску обавезу због међусобног пребијања добитака и губитака на нивоу групе лица која су у пореској консолидацији. Пореско консолидовање је само могућност, а не и обавеза и није у корелацији са финансијским консолидовањем, тј. ако се обвезници одлуче на пореско консолидовање, немају обавезу да за те потребе сачињавају консолидовани финансијски извештај и обратно, јер пореска консолидација не зависи од тога. Ипак, пореско консолидовање има и неке недостатке – обавезан рок примене, односно плаћање дугованог пореза у случају прекида консолидације пре истека тог рока, немогућност умањења опорезиве добити члана групе правних лица која су у пореској консолидацији, а која се исказује у КПБ-у (не може се умањити за износ губитка из пореског биланса претходних година). Могућност и услови за пореско консолидовање групе повезаних правних лица прописани су одредбама чл. 55–57. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење, 112/2015 и 113/2017). Према одредбама члана 55. Закона, групу повезаних правних лица чине матично правно лице и зависна правна лица, уколико међу њима постоји непосредна или посредна контрола над најмање 75% акција или удела. Услов за пореско консолидовање је да су сва повезана правна лица резиденти Републике Србије и обвезници пореза на добит који састављају ПБ 1. Група повезаних правних лица може да захтева пореско консолидовање. Захтев за пореско консолидовање подноси матично правно лице надлежном пореском органу и то најраније истеком пореског периода у коме су испуњени услови за пореско консолидовање, од почетка до краја тог периода. По пријему Захтева порески орган у року од 30 дана доноси решење којим се одобрава пореско консолидовање, па период консолидовања тече од пореског периода у ком су испуњени услови из члана 55. ст. 1–3. Закона. За тај порески период матично правно лице подноси Образац КПБ – Консолидовани порески биланс за групу повезаних правних лица, а сваки члан групе саставља и доставља свој порески биланс на Обрасцу ПБ 1 и своју пореску пријаву на Обрасцу ПДП. Одобрено пореско консолидовање мора да се примењује најмање 5 година. У случају да се било које правно лице у групацији или сви определе за појединачно опорезивање пре истека рока од 5 година, сва повезана правна лица дужна су да сразмерно плате разлику пореза на име олакшице коју су користили. То је разлика пореза који је утврђен по појединачном пореском билансу и пореза који је, на основу КПБ-а, утврђен за сваког члана групе. Пореским консолидовањем омогућено је да губици једног или више правних лица у групи могу да се пребијају на рачун добити других правних лица у групи, па, сходно томе, за плаћање пореза по пореском билансу обвезници су чланови групе повезаних правних лица појединачно, сразмерно њиховој опорезивој добити утврђеној у КПБ-у. Опорезива добит коју оствари члан групе правних лица која су у пореској консолидацији, а која се исказује у КПБ-у, не може да се умањи за износ губитка из пореског биланса претходних година тог члана групе повезаних правних лица. Такође, у случају када је у консолидованом пореском билансу исказан губитак (из пословања) на нивоу групе, као и остатак капиталног добитка на нивоу групе, пореску основицу представља остатак капиталног добитка на нивоу групе.

Право на пореску консолидацију не престаје у случају:

● ликвидације или стечаја повезаног – зависног лица; ● поделе правних лица у року трајања консолидације, уколико матично правно лице поседује

у њима преко 75% акција или удела; ● статусне промене којом се матичном правном лицу припаја зависно (које није члан консолидоване групе), ако се не нарушава испуњеност услова по основу непосредне или посредне контроле над најмање 75% акција или удела; ● промене пословног имена или делатности у току трајања пореског консолидовања; ● промене нивоа учешћа матичног правног лица у капиталу зависних правних лица током периода консолидације, али тако да не пада испод 75%. Међутим, право на пореску консолидацију престаје: ● у случају спајања матичног са зависним правним лицима (холдинг) која су била у пореској консолидацији. Матично правно лице које подноси КПБ, подноси и пореску пријаву на Обрасцу ПДП, у којој попуњава Део 7 – Подаци о пореском консолидовању.

1. Исказивање података у Обрасцу КПБ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Образац КПБ – Консолидовани порески биланс – за период од ___ до ___ 201__. године – саставља се у складу са чланом 11. Правилника о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014, 41/2015 и 101/2016 – у даљем тексту: Правилник), на начин који спречава двоструко ослобођење или двоструко опорезивање појединих позиција у КПБ-у. Матично правно лице коме је одобрено пореско консолидовање саставља Консолидовани порески биланс на Обрасцу КПБ, у који уноси следеће податке: ● У колону 2: фирма – пословно име и седиште чланова групе повезаних правних лица, укључујући и матично (у даљем тексту: чланови групе), за које се врши пореско консолидовање. ● У колону 3: ПИБ матичног правног лица, као и чланова групе повезаних правних лица. ● У колону 4: износ добити са ред. бр. 55 из Обрасца ПБ 1 за сваког члана групе повезаних правних лица и износ укупне добити остварене на нивоу групе повезаних правних лица. ● У колону 5: износ укупног губитка сваког члана групе повезаних правних лица (ред. бр. 56 из Обрасца ПБ 1) и укупан губитак чланова групе повезаних правних лица остварен на нивоу групе повезаних правних лица. ● У колону 6: разлика износа добити (из колоне 4) и губитка (из колоне 5), било позитивна било негативна, за сваког члана групе повезаних правних лица посебно, као и на нивоу групе. ● У колону 7: износ остатка капиталног добитка са ред. бр. 64 из Обрасца ПБ 1 за сваког члана групе повезаних правних лица и износ укупног остатка капиталног добитка на нивоу групе повезаних правних лица. ● У колону 8: износ пореске основице добијен сабирањем износа из колона 6 и 7, који су исказани у реду: Свега (Свега: 6 + Свега: 7). ● У колону 9: распоред обрачунатог пореза, при чему претходно треба утврдити проценат учешћа сваког члана групе у укупно обрачунатом порезу. Проценат учешћа представља однос појединачно исказане пореске основице из кол. 6, увећане за износ остатка капиталног добитка из кол. 7 овог обрасца, и збира износа на нивоу групе из кол. 4 (Свега: Добит) и кол. 7 (Свега: Остатак капиталног добитка). Дато кроз формулу, то би било овако: Појединачно колона 6 + Појединачно колона 7 Проценат учешћа = ————————————————————————————— Свега колона 4 + Свега колона 7

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Распоред обрачунатог пореза уноси се појединачно за сваког члана групе тако што се добијени проценат примењује на укупно обрачунати порез исказан у кол. 8 (Свега колона 8) x 15% (члан 56. став 4. Закона). ● У колону 10: износ умањења обрачунатог пореза члана групе повезаних правних лица са ред. бр. 5.4 из Обрасца ПДП прописаног Правилником, на коме је исказано укупно пореско ослобођење, односно умањење обрачунатог пореза. Наимe, то значи да у КПБ-у правна лица врше умањење припадајућег обрачунатог пореза за износ пореских ослобођења, односно кредита (ако их имају), који су исказани у њиховим појединачним ПДП. Износ до кога може да се користи стечени порески кредит зависи од величине правног лица, при чему је тај податак исказан у појединачним ПДП. Правилником није посебно појашњено на који начин у свом ПДП обрасцу тај кредит утврђује правно лице које учествује у пореској консолидацији, осим одредбе за део 12. Обрасца ПДП. Пошто члан групе део обрачунатог пореза утврђује у колони 9 КПБ-а, а сходно оствареном праву на порески кредит који се преноси на наредне године и могућности умањења обрачунатог пореза за тај кредит, лимит пореског кредита (од 33% или 70%) требало би утврдити у односу на обрачунати порез у колoни 9 КПБ-а. ● У колону 11: износ обрачунатог пореза за уплату. ● У колону 12: износ аконтација пореза на добит. Губици пореског периода (исказани на ред. бр. 56 Обрасца ПБ 1) једног или више повезаних правних лица у КПБ-у пребијају се на рачун добити (исказане на ред. бр. 55 Обрасца ПБ 1) осталих повезаних правних лица у групи у том пореском периоду, сходно члану 11. Правилника.

2. Исказивање података у Обрасцу ПДП Пореску пријаву – Образац ПДП – доставља матично правно лице, али и сва зависна правна лица којима је одобрено пореско консолидовање, при чему се део 7. попуњава на следећи начин: У ДЕО 7 – ПОДАЦИ О ПОРЕСКОМ КОНСОЛИДОВАЊУ – уносе се подаци о обвезнику којем је, решењем надлежног пореског органа, одобрено пореско консолидовање, као и о обрачунатом порезу и месечном износу аконтације, и то: 1) под редним бројем 7.1 ПИБ матичног правног лица – ПИБ матичног правног лица, а податак уписује искључиво зависно правно лице; 2) под редним бројем 7.2 Назив матичног правног лица – назив матичног правног лица, а податак уписује искључиво зависно правно лице; 3) под редним бројем 7.3 Износ обрачунатог пореза за уплату – износ обрачунатог пореза за уплату из колоне 11 Обрасца КПБ, а податак уписује матично односно зависно правно лице; 4) под редним бројем 7.4 Месечни износ аконтације – месечни износ аконтације из колоне 12 Обрасца КПБ, а податак уписује матично односно зависно правно лице. * * *

ОСВРТ НА ПОЧЕТАК РАДА ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ФАКТУРА

Подаци који се налазе у Централном регистру фактура Чланом 3. Правилника прописано је да повериоци све фактуре које дужници плаћају преко рачуна који се воде код Управе за трезор, у Централном регистру фактура региструју пре достављања дужницима. Управа за трезор у оквиру посебног информационог система омогућава и повериоцима и дужницима приступ, унос и преглед података. Сагласно члану 4. Правилника, Централни регистар фактура (у даљем тексту: ЦРФ) садржи податке о: фактурама, датуму и износу измирења фактуре, повериоцима и дужницима, физичким лицима – администраторима и физичким лицима – локалним корисницима. Подаци о фактурама у ЦРФ-у састоје се од следећих елемената: назив или јединствени број корисника јавних средстава (ЈБКЈС) дужника, број фактуре, датум издавања фактуре, укупан износ фактуре и коментар. Подаци који се односе на измирење фактуре састоје се од података о датуму измирења фактуре и износу измирења фактуре. Основни подаци о повериоцима и дужницима који се налазе у ЦРФ-у јесу: јединствени број корисника јавних средстава уколико је поверилац, односно дужник корисник јавних средстава, назив, матични број, порески идентификациони број, адреса седишта, адреса електронске поште, број телефона. Централни регистар фактура такође садржи податке о физичким лицима – администраторима (име и презиме, број идентификационог документа, адреса електронске поште и број телефона) и о физичким лицима – локалним корисницима (име и презиме и адреса електронске поште).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

а основу члана 4а став 5. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, бр. 119/2012, 68/2015 и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) министар финансија донео је Правилник о начину и поступку регистровања фактура, односно других захтева за исплату, као и начину вођења и садржају Централног регистра фактура („Сл. гласник РС”, бр. 7/2018 – у даљем тексту: Правилник). Наиме, последњим изменама и допунама Закона, објављеним у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017, прописана је обавеза регистровања фактура и других захтева за исплату, издатих од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници. Централни регистар фактура је дефинисан као систем (база података) који успоставља и води Министарство финансија – Управа за трезор, у којем се региструју фактуре. Такође, прописана је обавеза поверилаца да у наведеним трансакцијама, пре достављања фактура и других захтева за исплату дужницима (у даљем тексту: фактура), исте региструју у Централном регистру фактура, на основу чега информациони систем Управе за трезор додељује тој фактури јединствени идентификациони број. Достављање регистрованих фактура дужнику врши се најкасније у року од три радна дана од дана регистровања.

Приступ Централном регистру фактура Приступ ЦРФ-у остварује се уносом идентификационих података у веб-апликацију Управе за трезор од стране повериоца односно дужника, после чега он добија попуњену форму обрасца за приступ електронским путем на електронску адресу коју је навео, сагласно одредбама члана 5. Правилника. Након тога субјекат попуњава штампани образац и потписани и печатирани примерак доставља Управи за трезор као захтев за регистрацију, уз следећу документацију:

● овлашћење повериоца физичком лицу – администратору, ● овлашћење лицу које преузима кориснички налог и ● уверење о одобреном привременом боравку и одобрење привременог боравка (ако је подно-

силац странац).

Овлашћење повериоца физичком лицу – администратору одобрава се лицу које је овластио заступник, односно одговорном лицу повериоца или дужника и то за право приступа и сва овлашћења за рад у ЦРФ-у.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Друга врста овлашћења издаје се за лице које преузима кориснички налог, уколико то лице није администратор, при чему је потписано од стране заступника, односно одговорног лица повериоца или дужника. Уколико се ради о овлашћеном лицу које је страни држављанин, неопходно је Управи за трезор доставити, уз осталу документацију, и уверење о одобреном привременом боравку и одобрење привременог боравка.

Уколико је поднета документација повериоца односно дужника исправна, администратору или лицу овлашћеном за преузимање корисничког налога издаје се примопредајни лист, који потписују лице које преузима кориснички налог и запослени Управе за трезор. Лице које преузима кориснички налог идентификује се важећом личном исправом. Администратор приступа Регистру на основу преузетог корисничког налога и самостално креира своју лозинку, након чега се сматра да је поступак регистрације завршен.

Овлашћења Приступ ЦРФ-у, у складу са одредбама члана 6. Правилника, имају:

● администратор и ● друга лица са отвореним корисничким налогом за рад (у даљем тексту: локални корисник).

У наредној табели приказан је упоредни преглед овлашћења администратора и локалног корисника: Опис

Администратор

Локални корисник

Креирање корисничких налога за локалне кориснике

✓

–

Отказивање корисничких налога

✓

–

Преглед детаља корисничких налога

✓

–

Регистровање фактура (само за повериоце)

✓

Отказивање фактура (само за повериоце)

✓

Преглед регистрованих фактура

✓

Експорт фактура

✓

Регистрација фактура Регистрација фактуре врши се уношењем података из фактуре, и то:

● назива или јединственог броја корисника јавних средстава (ЈБКЈС) дужника, ● броја фактуре, ● датума издавања фактуре, ● укупног износа фактуре и ● коментара.

Одредбом члана 9. став 1. тачка 2) Правилника прецизирано је да је број фактуре, у смислу Правилника: ● позив на број одобрења из инструкције за плаћање или ● број фактуре (ако поверилац није навео инструкцију за плаћање).

Обавезе субјеката јавног сектора – дужника

Рокови Регистрација фактура се, по одредбама Правилника, врши почев од 1. марта 2018. године. Одредбама Закона прописано је да се наведени рок односи на комерцијалне трансакције у којима су дужници субјекти јавног сектора који плаћања врше преко рачуна који се воде код Управе за трезор. На фактуре у којима су дужници субјекти јавног сектора који плаћања врше преко рачуна који се воде код банака, одредбе Закона које се односе на регистровање фактура примењиваће се по успостављању техничко-технолошких услова.

Казнене одредбе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Обавеза субјеката јавног сектора – дужника, који плаћања врше преко рачуна код Управе за трезор, јесте да пре плаћања изврше проверу у ЦРФ-у и унесу у позив на број одобрења број фактуре дефинисан одредбом члана 9. став 1. тачка 2) Правилника. Субјекти јавног сектора – дужници у комерцијалним трансакцијама измирују наведене новчане обавезе само ако су фактуре исправно регистроване у ЦРФ-у.

Правилником нису прописане казнене одредбе, али чланом 12. Закона јесу, и то: ● новчана казна за прекршај у износу од 100.000 до 2.000.000 динара за правно лице, односно привредни субјекат или субјекат јавног сектора, уколико не изврши регистровање издатих фактура у ЦРФ-у, и ● новчана казна за прекршај у износу од 5.000 до 150.000 динара за одговорно лице у јавном сектору, уколико се измири новчана обавеза по фактури која није регистрована у ЦРФ-у. * * *

УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ДОБИТ ЗА 2017. ГОДИНУ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ерезиденти Републике Србије – правна лица која су основана и имају седиште стварне управе на територији друге државе, а пословање обављају преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике Србије – обвезници су пореза на добит правних лица само за добит остварену на територији Републике Србије, сходно члану 3. Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон). Стална пословна јединица је, према одредби члана 4. Закона, свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито: огранак, погон, представништво, место производње, фабрика или радионица, рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено. Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то: а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају или б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом. Када лице у оквиру заступања нерезидентног обвезника има овлашћење да врши и закључење уговора у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника. Стална пословна јединица нерезидентног обвезника може да води пословне књиге у складу са прописима из области рачуноводства, а ако их не води на тај начин, мора да обезбеди евиденцију којом обухвата све приходе и расходе и друге податке значајне за утврђивање опорезиве добити. У зависности од тога, сталне пословне јединице нерезидентног обвезника састављају различите пореске билансе и подносе пореску пријаву, и то: ● порески биланс на Обрасцу ПБ 1 и пореску пријаву на Обрасцу ПДП – када воде пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство; ● порески биланс на Обрасцу ПБПЈ и пореску пријаву на Обрасцу ПДП – када воде евиденцију у складу са чланом 5. став 2. Закона. Нерезидентни обвезник који делатност на територији Републике Србије обавља преко сталне пословне јединице, која се, сагласно међународном уговору о избегавању двоструког опорезивања, не сматра сталном пословном јединицом, такође подноси порески биланс и пореску пријаву када је омогућено непосредно примењивање одредаба уговора које уређују опорезивање добити огранака нерезидената који су резиденти државе са којима Република Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања. Порески биланс и пореску пријаву за 2017. годину стална пословна јединица нерезидентног обвезника доставља надлежном пореском органу електронским путем најкасније до 29. јуна 2018. године.

1. Састављање пореског биланса – Обрасца ПБПЈ

Стална пословна јединица нерезидентног обвезника која обавља делатност на територији Србије, а не води пословне књиге у складу са прописима из области рачуноводства, порески биланс саставља на обрасцу ПБПЈ, а пореску пријаву на Обрасцу ПДП, и то у складу са: ● Правилником о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије („Сл. гласник РС”, број 41/2015); ● Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016);

То значи да се порески биланс на обрасцу ПБПЈ за 2017. г. саставља на следећи начин: под редним бројем 1 уноси се износ прихода остварених пословањем сталне пословне јединице на територији Републике Србије; ● под редним бројем 2 уноси се износ дозначених средстава која стална пословна јединица добија од централе нерезидентног обвезника у чијем је саставу; ● под редним бројем 3 уноси се износ расхода утврђених по основу трансакција по трансферним ценама које је стална пословна јединица дужна да прикаже на основу члана 60. став 10. Закона, а у складу са чланом 59. и чланом 60. став 1. Закона; ● под редним бројем 4 уноси се износ расхода утврђених по основу трансакција по трансферним ценама за које се, сагласно Правилнику о трансферним ценама, подноси извештај у скраћеном облику; ● под редним бројем 5 уноси се износ прихода утврђених по основу трансакција по трансферним ценама које је стална пословна јединица дужна да прикаже на основу члана 60. став 10. Закона, а у складу са чланом 59. и чланом 60. став 1. Закона; ● под редним бројем 6 уноси се износ прихода утврђених по основу трансакција по трансферним ценама за које се, сагласно Правилнику о трансферним ценама, подноси извештај у скраћеном облику; ● под редним бројем 7 уноси се збир коначних корекција трансферних цена, који се утврђује у закључку документације о трансферним ценама на начин прописан одредбом члана 31. Правилника о трансферним ценама; ● под редним бројем 8 уноси се износ укупних прихода сталне пословне јединице, добијен сабирањем редних бројева 1, 2 и 7; ● под редним бројем 9 уноси се износ зараде запослених у сталној пословној јединици; ● под редним бројем 10 уноси се износ расхода по основу закупа пословног простора, струје, воде, телефона и других расхода по основу закупа пословног простора; ● под редним бројем 11 уноси се износ расхода по основу осталих документованих трошкова који су настали у сврху обављања пословних активности сталне пословне јединице, а који, у складу са Законом, могу бити признати; ● под редним бројем 12 уноси се износ расхода по основу камата и припадајућих трошкова за зајам одобрен сталној пословној јединици од њене нерезидентне централе, који се не признају у пореском билансу у складу са чланом 20. став 1. Закона; ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

● Правилником о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима („Сл. гласник РС”, бр. 61/2013 и 8/2014). Правилником о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије прописан је Образац ПБПЈ, на коме ови обвезници утврђују опорезиву добит. Пошто не воде пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, дужни су да у сталној пословној јединици воде евиденцију која обухвата све податке о приходима и расходима, као и друге податке од значаја за утврђивање добити коју та пословна јединица остварује пословањем на територији Републике Србије. Опорезива добит – основица пореза на добит сталне пословне јединице – обрачунава се тако што се у Обрасцу ПБПЈ исказују одговарајући приходи и расходи за период за који се саставља порески биланс (значи за 2017. или одговарајући период у 2017), који се добијају из уредних и веродостојних исправа о пословним променама, као и на основу евиденција, спецификација и извештаја, а нарочито на основу: извода банке о стању и променама на динарском и девизном рачуну код банке, благајничких извештаја о свим уплатама и исплатама извршеним преко благајне, обрачуна зарада запослених у сталној пословној јединици, обрачуна пореза, доприноса и других јавних прихода, извештаја о раду и остале документације и евиденције.

под редним бројем 13 уноси се износ расхода по основу накнада за ауторска и сродна права и права индустријске својине, које стална пословна јединица исплаћује својој нерезидентној централи, при чему се не признају у пореском билансу у складу са чланом 20. став 2. Закона; ● под редним бројем 14 уноси се износ укупних расхода сталне пословне јединице који се признају у пореском билансу, добијени одговарајућим рачунским путем; ● под редним бројем 15 уноси се износ губитка који представља негативну разлику износа са ред. бр. 8 и 14; ● под редним бројем 16 уноси се износ добити који представља позитивну разлику износа са ред. бр. 8 и 14. Уз Образац ПБПЈ достављају се евиденције, спецификације и извештаји, као и други подаци који су од значаја за утврђивање добити сталне пословне јединице, остварене пословањем на територији Републике Србије. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Стална пословна јединица – огранак нерезидентног обвезника (састављање пореског биланса – ПБ 1) Закон о привредним друштвима је чланом 3. прописао да привредно друштво, домаће или страно, може да образује један или више огранака. Огранак је организациони део привредног друштва који нема својство правног лица, има место пословања и заступнике, а послове са трећим лицима обавља у име и за рачун привредног друштва. Огранак страног правног лица такође има обавезу да се региструје у складу са Законом о регистрацији привредних субјеката, па самим тим има и обавезу подношења финансијских извештаја. На пословање огранка и друге организационе делове страних правних лица са седиштем у иностранству, који обављају делатност у Србији, примењује се Закон о рачуноводству, као и Правилник о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 и 144/2014). Огранак страног правног лица подноси порески биланс, као и правна лица резиденти Републике – обвезници пореза на добит, што значи да га подносе у складу са: ● Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014, 41/2015 и 101/2016), којим је прописан Образац ПБ 1 – Порески биланс, и ● Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016), којим је прописана пореска пријава – Образац ПДП. Састављање пореског биланса – Обрасца ПБ 1 У Пореском билансу обвезника пореза на добит правних лица за период од ____ до_____ 201__. године, огранак нерезидентног обвезника који обавља привредну делатност у Србији исказује приходе и расходе и друге податке у складу са Законом, на основу којих утврђује опорезиву добит на начин који је детаљно објашњен у броју 3/2018 овог часописа, па се обвезници упућују на тај текст.

3. Састављање и подношење пореске пријаве – Обрасца ПДП

Образац ПДП је јединствена пореска пријава за порез на добит правних лица, па њу попуњавају и подносе електронским путем, преко електронских сервиса Пореске управе, сви обвезници пореза на добит. То значи да стална пословна јединица нерезидентног обвезника, која саставља порески биланс на Обрасцу ПБ 1 или на Обрасцу ПБПЈ, утврђује коначну пореску обавезу за 2017. годину и аконтацију за 2018. годину на Обрасцу ПДП – Пореска пријава за аконтационо – коначно утврђивање пореза на добит правних лица. У наставку је дат преглед позиција које у Обрасцу ПДП они попуњавају.

У Образац ПДП уносе се и поједини подаци из одговарајућих образаца који су прописани Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица (у даљем тексту: Правилник о пореском билансу), затим Правилником о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије („Сл. гласник РС”, број 41/2015 – у даљем тексту: Правилник о пореском билансу за СПЈ), као и Правилником о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе. Сви обрасци се подносе електронским путем, ОСИМ документације прописане Правилником о трансферним ценама и друге документације која се, у складу са Законом, односно другим прописом, подноси у папирној форми. У Образац ПДП – ДЕО 1. ПОДАЦИ О ПРИЈАВИ – уносе се: ● врста пријаве (ознака врсте и основ); ● порески период (период за који се подноси пореска пријава); ● измена пријаве/аконтације и идентификациони број пријаве; ● основ и број решења.

Ознака 1

За пријаву коју подноси порески обвезник из чл. 1. и 5. Закона (привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити, задруга, недобитна организација и стална пословна јединица нерезидентног обвезника која обавља делатност на територији Републике Србије), за утврђивање коначне обавезе пореза на добит правних лица, као и за утврђивање аконтације за наредни порески период

Под редним бројем 1.2 Порески период уноси се датум почетка и завршетка пореског периода.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

За утврђивање обавезе за порез на добит за 2017. годину, под редним бројем 1.1 Врста пријаве уноси се ознака врсте пријаве, и то:

Под редним бројем 1.3 Измена пријаве/аконтације уноси се одговарајућа ознака, и то: Ознака 1

За измењену пријаву која се подноси у складу са чланом 40. ЗПППА

Ознака 2

За измењену пријаву по налогу контроле, која се не сматра измењеном пријавом у смислу члана 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији

Ознака 9

За сторно пријаву коју подноси надлежни порески орган на основу донетог решења у случају престанка разлога за подношење пријаве која је предмет сторнирања, када се иста сторнира у потпуности

Поља 1.3 и 1.3а попуњавају се само када се подноси измењена пријава! Редни бројеви 1.4 Основ решења и 1.5 Број решења у овом случају се не попуњавају. У Образац ПДП – ДЕО 2. ПОДАЦИ О ОБВЕЗНИКУ – уносе се основни подаци о обвезнику. Под редним бројем 2.1 Порески идентификациони број (ПИБ) уноси се ПИБ обвезника.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Под редним бројем 2.2 Тип обвезника уноси се ознака типа обвезника у зависности од пореског биланса који подноси као прилог уз пријаву, и то:

Ознака 2

За сталну пословну јединицу која подноси порески биланс на Обрасцу ПБ 1

Ознака 3

За сталну пословну јединицу која подноси порески биланс на Обрасцу ПБПЈ – Порески биланс сталне пословне јединице за период од ____ до ____ 201_. године

Уносом одговарајуће ознаке типа обвезника омогућава се уношење података у прилоге из члана 2. став 3. Правилника. Поље под редним бројем 2.2а МПЛ не попуњава се. Под редним бројем 2.3 Матични број уноси се матични број обвезника. Под редним бројем 2.4 Назив уноси се назив обвезника. Под редним бројем 2.5 Адреса уноси се адреса обвезника. Под редним бројем 2.6 Телефон контакт особе уноси се телефон контакт особе обвезника. Под ред. бројем 2.7 Електронска адреса (имејл) уноси се електронска адреса обвезника на коју се достављају обавештења о пријавама. У Образац ПДП – ДЕО 3. ПОДАЦИ О ДЕЛАТНОСТИ – уноси се: 1) под редним бројем 3.1 Претежна делатност уписана у Регистар Агенције за привредне регистре – шифра претежне делатности; 2) под редним бројем 3.2 Делатност на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу – шифра делатности на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу. Део 4. Подаци о процени пословног резултата и утврђивање висине аконтације Обрасца ПДП у овом случају се не попуњава (тај податак се попуњава приликом отпочињања делатности). У Образац ПДП – ДЕО 5. ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ – уносе се подаци који су од значаја за утврђивање коначне пореске обавезе за период за који се подноси пријава обвезника тип 2 (за сталну пословну јединицу која подноси Образац ПБ 1) и обвезника тип 3 (за сталну пословну јединицу која подноси Образац ПБПЈ), и то: 1) под редним бројем 5.1 Пореска основица – податак о пореској основици са редног броја 65 Обрасца ПБ 1, односно добити са редног броја 16 Обрасца ПБПЈ; 2) под редним бројем 5.2 Пореска стопа – стопа пореза на добит прописана ЗПДПЛ (15%); 3) под редним бројем 5.3 Обрачунати порез – износ обрачунатог пореза који се утврђује као производ износа са редног броја 5.1 и пореске стопе са редног броја 5.2; ● поља под ред. бр. 5.4 не попуњавају се; 4) под редним бројем 5.5 Обрачунати порез по умањењу – износ обрачунатог пореза са редног броја 5.3; ● поље под ред. бр. 5.6 не попуњава се; 5) под редним бројем 5.7 Пореска обавеза за период – износ пореске обавезе за порески период са редног броја 5.5; 6) под редним бројем 5.8 Уплаћене аконтације пореза – износ уплаћених аконтација за порески период; 7) под редним бројем 5.9 Износ за уплату/преплата – износ пореза за уплату као позитивна разлика износа са редног броја 5.7 и износа са редног броја 5.8, односно износ преплате као негативна разлика износа са редног броја 5.7 и износа са редног броја 5.8, која се уписује са предзнаком „минус”;

8) под редним бројем 5.9а Износ обрачунате камате – износ обрачунате камате у случају када обвезник не поднесе пријаву у законом прописаном року, када поднесе измењену пријаву у складу са чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, када се подноси пријава по налогу контроле, односно измењена пријава по налогу контроле. Део 5А Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе за недобитне организације – не попуњава се.

Део 7. Подаци о пореском консолидовању, део 8. Подаци о ликвидацији, део 9. Подаци о стечају и део 10. Подаци о статусним променама – не попуњавају се. У Образац ПДП – део 11. Напомена пореског обвезника/пуномоћника/заступника – уноси се напомена обвезника везана за подношење пријаве, као и подаци о пуномоћнику/заступнику сталне пословне јединице нерезидентног обвезника (ПИБ/ЈМБГ, назив/име, презиме, адреса, електронска адреса). Пријава се сматра поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пријаве.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

У Образац ПДП – ДЕО 6. ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВИСИНЕ АКОНТАЦИЈЕ – уносе се подаци који су од значаја за утврђивање месечне аконтације пореза на добит за наредни порески период обвезника тип 2 (за сталну пословну јединицу која подноси Образац ПБ 1) и обвезника тип 3 (за сталну пословну јединицу која подноси Образац ПБПЈ), и то: 1) под редним бројем 6.1 Остатак добити – износ остатка добити са редног броја 58 Обрасца ПБ 1, односно добити са редног броја 16 Обрасца ПБПЈ; 2) под редним бројем 6.2 Пореска стопа – стопа пореза на добит прописана Законом; 3) под редним бројем 6.3 Обрачунати порез – износ обрачунатог пореза који се утврђује као производ износа са редног броја 6.1 и пореске стопе са редног броја 6.2; ● поља под ред. бр. 6.4 не попуњавају се; 4) под редним бројем 6.5 Укупан износ аконтације – укупан износ аконтација у пореском периоду са редног броја 6.3; 5) под редним бројем 6.6 Месечни износ аконтације – месечни износ аконтације који се утврђује као количник укупног износа аконтације са редног броја 6.5 и броја месеци пореског периода за који се подноси пореска пријава.

* * *

ИЗДАВАЊЕ ФАКТУРА У ПАПИРНОМ И ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБЛИКУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

инистарство финансија и Министарство трговине, туризма и телекомуникација донела су 12. 12. 2017. године Објашњење у вези са издавањем и књижењем рачуна (фактура) у папирном и електронском облику, без употребе печата и потписа (у даљем тексту: Објашњење). Суштина Објашњења огледа се у томе да правна лица и предузетници фактуре могу да издају у папирном или електронском облику. Кључно мишљење се односи се на то да није обавезно штампање фактуре која је изворно настала у електронском облику, нити да се на евентуално одштампан документ ставља печат како би се фактура сматрала валидном. Електронска фактура валидна је у електронском облику, без потписа и печата, не мора да се штампа и не мора да се шаље поштом, већ може електронском поштом (путем мејла). Другим речима: рачун (или неки други документ) који је изворно настао у папирном облику не мора да садржи печат и потпис одговорног лица, већ могу да се користе друге идентификационе ознаке. Фактура која је настала у електронском облику или дигитализацијом такође не мора да буде потписана електронским потписом.

Извод из Објашњења следи у наставку: У циљу разјашњења недоумица које су се појавиле у пракси, а односе се на начин на који се издају и књиже фактуре у пословним књигама правних лица и предузетника, настале у папирном или електронском облику, указује се на следеће: ● Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017) омогућено је правним лицима и предузетницима да своје фактуре издају у папирном или електронском облику; ● Законом о рачуноводству није прописано да фактура која је изворно настала у папирном облику мора да садржи печат и потпис одговорног лица, већ је довољно да иста садржи „идентификациону ознаку” која упућује на одговорно лице, односно лице које је овлашћено за издавање те фактуре, а којом потврђује веродостојност исте у смислу члана 9. Закона; ● фактура која је изворно настала у електронском облику, као и фактура настала дигитализацијом (конверзијом документа из папирног у електронски облик, нпр. скенирана фактура), такође не морају да буду потписане (електронским) потписом, већ је довољно да исте садрже поменуту „идентификациону ознаку”; ● правна лица и предузетници немају обавезу да штампају фактуру која је изворно настала у електронском облику, нити да се на тако одштампан документ ставља отисак печата како би исти био сматран валидним. Одредбама члана 8. став 1. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 – у даљем тексту: Закон) прописано је да се књижење пословних промена на рачунима имовине, обавеза и капиталу, приходима и расходима врши на основу веродостојних рачуноводствених исправа. Рачуноводствена исправа (укључујући фактуру) представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, који обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама, тако да из рачуноводствене исправе недвосмислено могу да се сазнају основ, врста и садржај пословне промене. Сагласно члану 9. истог закона, веродостојном рачуноводственом исправом сматра се рачуноводствена исправа која је потпуна, истинита, рачунски тачна и приказује пословну промену,

при чему њену веродостојност одговорно лице потврђује потписом, односно другом идентификационом ознаком. Чланом 7. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању прописано је да се електронском документу не може оспорити пуноважност, доказна снага, као ни писана форма, само зато што је у електронском облику. Чланом 10. став 1. истог закона електронски документ који је изворно настао у електронском облику сматра се оригиналом.

Такође, према одредби члана 25. став 3. Закона о привредним друштвима, привредно друштво није дужно да употребљава печат у пословној комуникацији. Дакле, није постојала одредба која би привредна друштва обавезивала на употребу печата. Међутим, реч је о устаљеној пословној пракси и обичају који је већ дуго врло снажно устаљен у пословним односима, тако да се није ни постављало питање да ли треба или не треба користити печат. Међутим, овом одредбом није прописана забрана употребе печата, тако да привредна друштва и даље могу да користе печат у циљу заштите, па је препоручљиво да употребу печата регулишу својим статутом и интерним актима.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Како се наводи у Објашњењу, уколико се ради о фактури која је изворно настала у електронском облику, као и о фактури која је настала дигитализацијом (конверзијом документа из папирног у електронски облик), иста не мора да садржи искључиво електронски потпис, већ уместо потписа може да садржи идентификациону ознаку одговорног лица, односно лица овлашћеног за издавање те фактуре. Појам „идентификациона ознака” представља сваку ознаку која једнозначно одређује, односно упућује на одговорно лице, односно лице које је овлашћено за издавање рачуноводствене исправе. Дакле, то може бити: ● име и презиме, ● потпис, ● факсимил, ● електронски потпис и сл., ● као и комбинација поменутих или других ознака.

Право на одбитак претходног пореза по основу рачуна без печата и потписа У складу са чланом 42. Закона о ПДВ-у, печат и потпис нису обавезни елементи рачуна. С тим у вези, ако су испуњени општи услови из члана 28. тог закона, обвезник има право на одбитак претходног пореза по основу рачуна који је без печата и потписа. У вези са истим Министарство финансија је дало Мишљење, бр. 430-00-149/2016-04 од 12. 12. 2016. године, чији извод следи у наставку: „Рачуном на основу којег обвезник ПДВ-а може да оствари право на одбитак претходног пореза из члана 28. став 2. тачка 1) Закона о ПДВ-у, сматра се и електронски документ сачињен у складу са Законом о електронском документу, ако садржи податке прописане Законом о ПДВ-у и Правилником о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012 и 86/2015). С тим у вези, ако обвезник ПДВ-а поседује рачун претходног учесника у промету – обвезника ПДВ-а – који му је достављен електронском поштом у ПДФ формату, обвезник ПДВ-а има право на одбитак претходног пореза, ако су испуњени остали услови за остваривање овог права, прописани Законом о ПДВ-у.” * * *

ОТКУП ДОСПЕЛИХ ПОТРАЖИВАЊА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

родаја доспелих ненаплативих потраживања, произашлих из уговора о промету добара и услуга у земљи и иностранству, врши се у складу са Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78… и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља – у даљем тексту: Закон) када се ради о промету у земљи, док се за спољнотрговински промет примењују одредбе Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006… и 139/2014). С друге стране, продаја недоспелих потраживања регулисана је Законом о факторингу („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013), којим је факторинг дефинисан као финансијска услуга купопродаје постојећег недоспелог или будућег краткорочног новчаног потраживања, насталог по основу уговора о продаји робе или пружања услуга у земљи и иностранству. Факторингом могу да се баве само банке и факторинг друштва. У циљу побољшања своје ликвидности, а услед немогућности наплате доспелих потраживања, многа друштва се одлучују да продају ова ненаплатива потраживања уз дисконт другим заинтересованим друштвима. Друштва која врше откуп доспелих потраживања могу тиме да се баве спорадично, од случаја до случаја, или то може да им буде претежна делатност, што зависи од саме организације конкретног друштва. У пракси се углавном врши откуп доспелих ненаплативих потраживања од банака (тзв. NPL – Non performing loans).

Правни аспект купопродаје доспелих потраживања по основу промета у земљи Законом је прописано да, уговором закљученим са трећим лицем, поверилац може да пренесе на то лице своје потраживање, изузев оног чији је пренос забрањен законом или које је везано за личност повериоца, или које се по својој природи противи преношењу на другога. Међутим, уговор о уступању нема дејство према дужнику ако су он и поверилац уговорили да овај неће моћи да пренесе потраживање на другога или да неће моћи да га пренесе без дужниковог пристанка. Дакле, уколико поверилац и дужник нису уговорили да поверилац не може да пренесе своје потраживање на другога или нису уговорили да је за тај пренос потребан пристанак дужника, уговор о уступању односно продаји потраживања закључују поверилац и купац потраживања (пријемник). Овај уговор заправо има карактеристике уговора о цесији. Поред потраживања, уговором се са старог на новог повериоца преносе и сва споредна права проистекла из обе збеђења потраживања које се продаје односно преноси, као што су: хипотека, залога, право првенства наплате, јемства, право на камату, уговорену казну, пенале и сл. Уступилац потраживања, односно стари поверилац може да преда купцу потраживања, односно пријемнику заложену ствар само ако залогодавац пристане на то, у супротном ствар остаје код уступиоца који је чува за рачун пријемника. Без обзира на то што сагласност односно пристанак дужника за пренос потраживања није потребна, осим у случају да је уговорена, поверилац има законску обавезу да обавести дужника о продаји односно преносу потраживања, како би дужник знао према коме има обавезу да изврши плаћање и друге обавезе. Испуњење односно плаћање извршено уступиоцу пре обавештења о уступању пуноважно је и ослобађа дужника обавезе, али само ако није знао за уступање, иначе обавеза остаје и он је дужан да је испуни пријемнику. Након закључења уговора о продаји потраживања облигациони однос се успоставља између дужника и новог повериоца. Стари поверилац је дужан да купцу потраживања који постаје нови поверилац преда исправу о дугу и друге доказе о продатом тј. уступљеном потраживању и другим правима (уговор, уколико постоји, рачун издат дужнику и други докази о потраживању).

У трансакцији купопродаје, односно уступања потраживања уз накнаду, Законом је прописано да је уступилац (продавац потраживања) одговоран за постојање потраживања у тренутку вршења продаје, односно преноса истог. Уступилац није одговоран за наплативост продатог потраживања пријемнику, тј. новом повериоцу, осим уколико је тако предвиђено уговором о купопродаји тог потраживања. Уколико је уговорена одговорност уступиоца за наплату потраживања, уступилац може да одговара максимално до висине накнаде коју је примио од пријемника, тј. новог повериоца, као и за наплативост камата, трошкова уступања и трошкова поступка против дужника.

Рачуноводствени аспект купопродаје доспелих потраживања из промета у земљи

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Имајући у виду да се потраживања у рачуноводственом смислу сматрају финансијским инструментима, рачуноводствени аспект купопродаје доспелих потраживања регулисан је Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 39 Финансијски инструменти: признавање и одмеравање („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 39), односно Одељком 11 Међународног стандарда финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете („Сл. гласник РС”, бр. 117/2013 – у даљем тексту: МСФИ за МСП). Оба оквира за извештавање на исти начин регулишу ову материју, с тим што МРС 39 даје опширније смернице, као и Правилник о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 95/2014 – у даљем тексту: Правилник за микро правна лица), члан 17. Према параграфу 43 МРС 39, при почетном признавању финансијског средства или финансијске обавезе ентитет треба да их одмерава по њиховој фер вредности, која је, у случају финансијског средства или финансијске обавезе који се не одмеравају по фер вредности, са променама фер вредности кроз биланс успеха увећана за трошкове трансакције који директно могу да се припишу стицању или емитовању финансијског средства или финансијске обавезе. Међутим, у случају када се фер вредност финансијског средства или финансијске обавезе при почетном признавању разликује од цене трансакције, ентитет примењује параграф АГ 76. Према параграфу АГ 76 МРС 39, најбољи доказ фер вредности финансијског инструмента после почетног признавања обично је цена трансакције (тј. фер вредност дате или добијене надокнаде). Ако ентитет утврди да се фер вредност приликом почетног признавања разликује од цене трансакције, ентитет рачуноводствено обухвата такав инструмент на тај датум, као што следи: (а) по одмеравању захтеваном у параграфу 43, ако је та фер вредност заснована на цени котираној на активном тржишту за истоветно средство или обавезу (тј. улазни податак Нивоа 1) или на техници процене која користи само податке са уочљивих тржишта – ентитет признаје разлику између фер вредности по почетном признавању и цени трансакције као добитак или губитак; (б) у свим другим случајевима, по одмеравању захтеваном у параграфу 43, коригованом ради разграничења разлике између фер вредности по почетном признавању и цене трансакције, након почетног признавања – ентитет признаје такву разграничену разлику као добитак или губитак само у мери у којој она проистиче из промене у фактору (укључујући време), који би тржишни учесници узели у обзир приликом одређивања цене средства или обавезе. Дакле, постоје два случаја почетног вредновања купљених потраживања: 1) када је купопродајна цена (цена трансакције) једнака фер вредности стеченог потраживања – приликом почетног признавања потраживање се евидентира по купопродајној цени из уговора, без обзира на номиналну вредност стеченог потраживања, увећану за трансакционе трошкове; и 2) када се купопродајна цена (цена трансакције) разликује од фер вредности стеченог потраживања – приликом почетног признавања потраживање се евидентира по процењеној фер

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

вредности, а разлика се евидентира преко прихода/расхода периода уколико је процена фер вредности заснована на котираној цени са активног тржишта или су приликом процене фер вредности коришћени улазни подаци Нивоа 1 (подаци са уочљивих тржишта). У свим другим случајевима, дакле када се за процену фер вредности не користе котирани и уочљиви подаци, разграничење (разлика) између фер вредности и вредности трансакције након почетног признавања признаје се као добитак или губитак само у мери у којој она проистиче из промене у фактору (укључујући време) који би тржишни учесници узели у обзир приликом одређивања цене средства или обавезе. Накнадно вредновање купљених потраживања, у складу са МРС 39, врши се по амортизованој вредности, коришћењем метода ефективне камате, а добитак или губитак се признаје у билансу успеха када се престаје са признавањем тог финансијског средства или му је вредности умањена, као и кроз процес амортизације. Амортизована вредност финансијског средства је износ по коме се финансијско средство одмерава приликом почетног признавања, умањен за исплате главнице, уз додавање или одузимање кумулиране амортизације применом метода ефективне камате за све разлике између почетног износа и износа при доспећу и уз одузимање сваког умањења (директно или кроз рачун резервисања) по основу умањења вредности или ненаплативости. Приликом почетног признавања откупљеног потраживања друштво врши процену да ли ће конкретно потраживање наплатити у року од 12 месеци, при чему га у том случају евидентира као краткорочно на рачуну 238 – Остали краткорочни финансијски пласмани, или у року дужем од 12 месеци, када га евидентира као дугорочно на рачуну 056 – Остала дугорочна потраживања или 055 – Сумњива и спорна потраживања, уколико их процени као таква. Дакле, откупљена доспела потраживања се у пословним књигама привредних друштава евидентирају по купопродајној цени из уговора, односно по процењеној фер вредности увећаној за трансакционе трошкове (овера уговора, адвокатски трошкови и сл.), а не по номиналној вредности потраживања. Уколико би се откупљена потраживања евидентирала по номиналној вредности, дошло би до неоснованог приказивања прихода. Приход ће се признати у тренутку када друштво наплати виши износ за конкретно потраживање од износа по којем је стекло потраживање (купопродајна цена из уговора). Препорука је да друштва воде ванбилансну евиденцију потраживања по номиналној вредности како би имала увид у износ који потражују од сваког дужника, као и у сврху обрачуна камате и евентуалног утужења. На дан биланса стања откупљено доспело потраживање, класификовано као краткорочно, за које није уговорена камата, вреднује се по амортизованој вредности, коју чини откупна, односно фер вредност, са укљученим трансакционим трошковима, која је умањена за наплату главнице и за евентуална обезвређења. Уколико је откупљено потраживање класификовано као дугорочно, постоји обавеза приписивања одговарајућег дела камате и дисконтовања. Поводом овог питања Министарство финансија је дало Мишљење бр. 011-00-332/2017-16 од 26. 5. 2017. године, чији извод следи у наставку.

Мишљења смо да би откупљена потраживања правно лице које је извршило њихов откуп приликом почетног признавања (укњижавања) требало да евидентира по откупној, а истовремено процењеној цени (ЕУР 10.000.000,00), увећаној за трансакционе трошкове (овера уговора, адвокатски трошкови и сл.), а не по номиналној вредности потраживања (ЕУР 18.000.000,00). Евидентирање оваквих потраживања по номиналној вредности било би у супротности са МСФИ и довело би до нереалног исказивања прихода, уз непоштовање захтева Међународног рачуноводственог стандарда – МРС 18 Приходи („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014) у смислу признавања прихода.

Уколико је процењени рок наплате откупљеног потраживања краћи од годину дана од дана откупа, односно од дана биланса, пословни субјект који је извршио откуп потраживања, требало би да, приликом почетног признавања, исти евидентира у оквиру краткорочних потраживања преко рачуна 228 – Остала краткорочна потраживања, у складу са одредбама Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014). Међутим, уколико је процењени рок наплате откупљеног потраживања дужи од годину дана, пословни субјект који је извршио откуп потраживања приликом почетног признавања требало би да га евидентира у оквиру дугорочних потраживања (група рачуна 05). Напомињемо да би на крају обрачунског периода вредновање откупљених потраживања требало извршити по амортизованој вредности, односно по откупној цени са укљученим трансакционим трошковима (износ по коме се врши почетно признавање), умањеној за отплате главнице (ако се плаћање врши на рате) и умањеној за евентуално обезвређење. Напомена уз мишљење МФ: По мишљењу аутора, откупљено краткорочно потраживање исправније је евидентирати на рачуну 238 – Остали краткорочни финансијски пласмани.

1) Привредно друштво „Преносилац потраживања” у сврху одржавања ликвидности закључило је уговор о преносу потраживања, уз накнаду са другим привредним друштвом „Стицалац потраживања”, којем то није претежна делатност, већ откуп потраживања врши спорадично. „Преносилац потраживања” у својим пословним књигама, на рачуну 204 – Купци у земљи, има евидентирано потраживање по номиналном износу од 1.000.000 динара, за које није извршена исправка вредности, и уступа га „Стицаоцу потраживања” у уговореном износу трансакције од 900.000 динара. Трошкови адвокатске услуге и овере уговора износе 50.000 динара. 2) „Стицалац потраживања” је са свог текућег рачуна уплатио купопродајну цену из уговора „Преносиоцу потраживања”, као и адвокатске трошкове и трошкове овере уговора.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Пример 1:

3) „Стицалац потраживања” је пре дана биланса стања наплатио од дужника укупан номинални износ потраживања од 1.000.000 динара. Књижење код „Преносиоца потраживања” Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

206 579

204

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

Остала потраживања по основу продаје

900.000

Остали непоменути расходи

100.000

Купци у земљи

1.000.000

- за продају потраживања 2)

241

Текући рачун 206

Остала потраживања по основу продаје

- за наплату продатог потраживања

900.000 900.000

Књижење код „Стицаоца потраживања” Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

238

Износ

ОПИС 4 Остали краткорочни финансијски пласмани

дугује

потражује

950.000

439

Остале обавезе из пословања

900.000

435

Добављачи у земљи (адвокатске услуге и услуге овере уговора)

50.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

- за куповину потраживања 2)

439

Остале обавезе из пословања

900.000

435

Добављачи у земљи (адвокатске услуге и услуге овере уговора)

50.000

Текући рачун

241

950.000

- за плаћање стеченог потраживања и припадајуће трошкове 3)

241

Текући рачун

1.000.000

669

Остали финансијски приход

50.000

238

Остали краткорочни финансијски пласмани

950.000

- наплата продатог потраживања

Напомена: Имајући у виду да је „Стицалац потраживања” успео да наплати пун номинални износ потраживања, разлика се евидентира као финансијски приход на рачуну 669, с обзиром на то да се ради о наплати финансијског пласмана. Пример 2: 1) Привредно друштво „Преносилац потраживања” у сврху одржавања ликвидности закључило је уговор о преносу потраживања, уз накнаду са другим привредним друштвом „Стицалац потраживања”, којем је откуп потраживања претежна делатност. „Преносилац потраживања” у својим пословним књигама, на рачуну 204 – Купци у земљи, има евидентирано потраживање по номиналном износу од 1.000.000 динара, за које је извршена исправка вредности у целокупном износу, и уступа га „Стицаоцу потраживања” у уговореном износу трансакције од 300.000 динара. Трошкови адвокатске услуге и овере уговора износе 50.000 динара. 2) „Стицалац потраживања” је са свог текућег рачуна уплатио купопродајну цену из уговора „Преносиоцу потраживања”, као и адвокатске трошкове.

3) „Стицалац потраживања” је пре дана биланса стања наплатио од дужника 250.000 динара и проценио да преостали део потраживања није наплатив, сходно чему је извршио директан отпис.

Књижење код „Преносиоца потраживања” Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

206

ОПИС

209

204

дугује

потражује

4 Остала потраживања по основу продаје

685

Износ

300.000

Приходи од усклађивања вредности потраживања и краткорочних финансијских пласмана Исправка вредности потраживања од продаје

300.000 1.000.000

Купци у земљи

1.000.000

- за продају потраживања 2)

241

Текући рачун 206

300.000

Остала потраживања по основу продаје

300.000

Напомена: Имајући у виду да је „Преносилац потраживања” претходно извршио исправку потраживања, чији је ефекат књижен на рачуну 586, сада се приликом продаје тог потраживања укупна продајна вредност потраживања евидентира на рачуну 685, као и у случају да је наплатио продато потраживање. Књижење код „Стицаоца потраживања” Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

238

Износ

ОПИС 4 Остали краткорочни финансијски пласмани

дугује

потражује

350.000

439

Остале обавезе из пословања

300.000

435

Добављачи у земљи (адвокатске услуге)

50.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

- за наплату продатог потраживања

- за куповину потраживања 2)

439

Остале обавезе из пословања

300.000

435

Добављачи у земљи (адвокатске услуге)

50.000

Текући рачун

241

350.000

- за плаћање стеченог потраживања и припадајуће трошкове 3)

241 576

238

Текући рачун

250.000

Расходи по основу директних отписа потраживања

100.000

Остали краткорочни финансијски пласмани

- за делимичну наплату продатог потраживања

350.000

Пример 3. 1) Привредно друштво је са банком закључило уговор у купопродаји доспелих потраживања, која су код банке класификована као НПЛ. Купопродајна цена потраживања из уговора јесте 10.000.000 динара, док номинална вредност ових потраживања износи 14.300.000 динара. Трошкови адвоката и овере уговора износе 100.000 динара. Привредно друштво је проценило ово потраживање као спорно, као и да ће га наплатити у року дужем од једне године, па га је као такво класификовало у својим пословним књигама. 2) Друштво је са свог текућег рачуна уплатило купопродајну цену из уговора банци, као и адвокатске трошкове.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3) Друштво је до дана финансијских извештаја успело да наплати 8.800.000 динара стеченог потраживања, а за остатак од 1.300.000 динара формирало је исправку вредности имајући у виду да је прошао рок доспећа предвиђен Правилником о рачуноводственим политикама. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

055

ОПИС 4 Спорна и сумњива потраживања

439

Остале обавезе из пословања

435

Добављачи у земљи (адвокатске услуге)

Износ дугује

потражује

10.100.000 10.000.000 100.000

- за куповину потраживања 2)

439

Остале обавезе из пословања

435

Добављачи у земљи (адвокатске услуге)

241

Текући рачун

10.000.000 100.000

10.100.000

- за плаћање стеченог потраживања и припадајуће трошкове 3)

241

Текући рачун 055

8.800.000

Спорна и сумњива потраживања

8.800.000

- за делимичну наплату стеченог потраживања 3а)

585

059

Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана Исправка вредности дугорочних потраживања

1.300.000

- за исправку вредности стеченог потраживања

Напомена: Друштво ће стечена потраживања евидентирати у помоћној ванбилансној евиденцији по номиналном износу од 15.000.000 динара, како би могло да прати наплату и да има податке потребне ради евентуалног утужења.

Купопродаја доспелих потраживања са аспекта пореза на добит

* * *

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Чланом 16а Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о порезу на добит) прописано је да се на терет расхода признаје губитак од продаје појединачних потраживања у износу који је исказан у билансу успеха обвезника, у пореском периоду у коме је извршена продаја тих потраживања. У случају да је по основу продаје потраживања извршена исправка вредности која је призната као расход у неком од претходних пореских периода, у складу са чланом 16. став 9. и чланом 22а Закона о порезу на добит, такав расход остаје признат без обавезе испуњења услова из члана 16. став 1. тачка 3), односно члана 16. става 2. овог закона. Дакле, губитак који правно лице, као продавац, односно преносилац потраживања, оствари приликом продаје потраживања, признаје се као расход у пореском билансу, без испуњавања било каквих услова, имајући у виду да се не ради о директом отпису потраживања, већ о продаји истих чији је порески третман утврђен посебним одредбама Закона о порезу на добит (члан 16а). Правно лице које врши откуп доспелих потраживања, дужно је да, као што је наведено, на дан састављања финансијских извештаја процени наплативост истих и, у складу са извршеном проценом, уколико је потраживање обезвређено, изврши исправку вредности или директан отпис. Књижење исправке и отписа вредности ових потраживања на основу процене руководства врши се на апсолутно исти начин као и било којег другог потраживања, а признавање расхода по овом основу у пореском билансу врши се у складу са чланом 16. Закона о порезу на добит.

ПОВРАЋАЈ ДОБАРА ДОБАВЉАЧУ/ПРОДАВЦУ У СИСТЕМУ ПДВ-А Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

итање права на повраћај купљених добара регулисано је Законом о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 53/2010 и 10/2013), тако што се, по правилу, повраћај врши на основу рекламације која се односи на квалитет, исправност или друге недостатке које је потрошач накнадно уочио. Повраћај добара на основу рекламације потрошача законски је прецизно регулисан, али повраћај од стране купца који не набавља добра за крајњу потрошњу у пракси се по правилу регулише уговорима. Са аспекта примене Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон), независно од тога шта је узрок повраћаја набављених добара, важно је знати у којим случајевима на повраћај добара добављачу мора да се обрачуна ПДВ, а у којима не, односно када се врши исправка пореске обавезе и права на одбитак претходног пореза, што је појашњено у наставку текста.

1. Примена ПДВ-а на повраћај непродате робе Повраћај непродате робе у пракси се често уговара међу пословним партнерима. Овакав повраћај је, са аспекта ПДВ-а, предмет опорезивања, односно сматра се новим прометом добара у коме се купац јавља као продавац иако рачуноводствено не постоји приход по основу „повраћаја” непродате робе. Наиме, према одредбама члана 4. став 1. Закона, промет добара, у смислу овог закона, јесте пренос права располагања на телесним стварима лицу које тим добрима може да располаже као власник, ако овим законом није друкчије одређено. Продајом робе купцу продавац је извршио пренос права располагања на телесним стварима лицу које тим добрима може да располаже као власник, независно од тога да ли постоји или не постоји уговорена могућности повраћаја у случају да купац не реализује даљу продају, прераду и сл. При томе је чланом 4. став 5. Правилника о начину измене пореске основице за обрачунавање пореза на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 86/2015 – у даљем тексту: Правилник) прописано да приликом враћања добара није дошло до смањења пореске основице, осим у наведеним изузецима, у које не спаде повраћај непродате робе. За примљена добра купац је добио од продавца рачун издат у складу са чланом 42. Закона и по том основу, уз испуњење свих услова из члана 28. Закона, користио је и право на одбитак претходног пореза. Приликом повраћаја непродате робе купац постаје продавац и, сходно томе, врши пренос права располагања на купљеним добрима свом добављачу (сада његовом купцу), па је дужан да, у складу са Законом, на такав промет обрачуна и плати ПДВ, применом пореске стопе која важи за та добра у тренутку промета. Такође је дужан да за тај промет изда рачун у складу са чланом 42. Закона. При томе Законом није прописано шта чини продајну цену, али је чланом 17. став 1. прописано да пореску основицу чини износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције које су непосредно повезане са ценом тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ. Најчешће се догађа да се роба враћа по истој цени по којој је и набављена, што значи да је пореска основица у оба промета (приликом набавке и приликом повраћаја) иста, али то не мора да важи и за пореску стопу. У случају да приликом повраћаја добара дође до измене пореске стопе у односу на стопу ПДВ-а која је важила у тренутку набавке истих (због измене Закона), јавиће се и разлика у међусобним потраживањима и обавезама, коју уговорне стране могу да изравнају анексом уговора или договором. Повраћај непродатих добара из великопродајних објеката добављачу је једноставнији него повраћај из малопродајних објеката, при чему се поступак повраћаја реализује на два начина:

● купац повратницом врши повраћај робе из свог малопродајног објекта (сторнира задужење

малопродајног објекта по продајним ценама) у свој великопродајни објекат, а одатле враћа робу као и свака великопродаја (све спроводи у складу са прописима из области трговине); ● директно продајом, као што је продаја крајњем потрошачу – уколико нема своју великопродају, што све мора да евидентира и преко фискалне касе, али зато издаје и рачун у складу са чланом 42. Закона, на коме се уписује и број фискалног исечка у складу са Законом о фискалним касама. Ипак, на ову ситуацију се ређе наилази у пракси јер се са оваквим малопродајним објектима не уговара продаја са могућношћу враћања, осим у специфичним случајевима (нпр. поврат ремитенде или поврат због истека трајања, све у складу са чланом 4. став 6. тачка 1) Правилника), када се сматра да је дошло до накнадне измене пореске основице. Специфична је ситуација када великопродавац или произвођач прода робу/производ лицу које није у систему ПДВ-а. Уколико се са оваквим лицем уговори могућност повраћаја непродатих количина робе после одређеног периода, приликом повраћаја продавац не обрачунава ПДВ, а раније добављач, сада купац, неће имати могућност да изврши корекцију своје пореске обавезе која је настала приликом продаје те робе, осим у случају када се, у складу са чланом 4. став 6. тачка 1) Правилника, такав повраћај третира као поврат због којег је дошло до накнадне измене пореске основице.

Основ за повраћај робе често је и рекламација, до које може да дође из више разлога: покварена роба, близина рока истека трајања, неодговарајући квалитет и сл. Дешава се и у великопродаји и у малопродаји, али су поступци, са аспекта трговинских прописа и прописа о фискалним касама, различити јер се у малопродаји повраћај врши од стране потрошача, који је, како је већ речено, дефинисан као физичко лице које је добра набавило за крајњу потрошњу, а промет се евидентира преко фискалне касе. Са аспекта ПДВ-а, поступак такође има својих различитости у наведеним случајевима, а све у складу са Правилником, којим је, у члану 4. став 6. т. 2) и 3), прописано када се сматра да је дошло до накнадног смањења пореске основице због рекламације.

2.1. Повраћај велепродавцу због рекламације купца

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

2. Повраћај робе због рекламације у систему ПДВ-а

За повраћај робе велепродавцу због рекламације купца (лице које је робу набавило ради даље продаје) са којом се сагласио продавац (по уговору или споразумно), мора постојати одговарајући документ (нпр. записник) на основу којег недвосмислено може да се докаже оправданост рекламације и право на повраћај робе, што је прописано у члану 4. став 6. тачка 3) Правилника. У овом случају обвезници поступају у складу са чл. 21. и 31. Закона, односно спроводи се поступак накнадне измене пореске основице (накнадно се смањује пореска основица за извршени промет код продавца робе). При томе, да би продавац могао да спроведе накнадно смањење пореске основице и измени износ ПДВ-а, то може да учини само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга исправи одбитак претходног ПДВ-а и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга (члан 21. став 3. Закона). Најбоље је да продавац изда купцу добара документ – тзв. књижно одобрење, које, према одредбама члана 15. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, број 123/2012 и 86/2015), треба да садржи податке о: 1) називу, адреси и ПИБ-у издаваоца документа; 2) месту и датуму издавања и редном броју документа; 3) називу, адреси и ПИБ-у примаоца документа;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

4) износу за који је смањена односно повећана основица за обрачунавање ПДВ-а, пореској стопи и износу за који је смањен односно повећан износ обрачунатог ПДВ-а – у случају опорезивог промета за који је обвезник ПДВ-а – издавалац документа – порески дужник у складу са Законом; 5) износу за који је смањена односно повећана накнада, без ПДВ-а – у случају опорезивог промета за који обвезник ПДВ-а – издавалац документа – није порески дужник у складу са Законом; 6) износу за који је смањена односно повећана накнада за промет добара и услуга – у случају промета који је ослобођен ПДВ-а и промета који не подлеже опорезивању, а за који се издаје рачун у складу са овим правилником; 7) напомену да се за промет добара и услуга примењује систем наплате у складу са Законом – у случају када се за тај промет примењује систем наплате; 8) броју и датуму издавања рачуна за извршени промет добара и услуга. Документ – књижно одобрење када је у питању накнадно смањење пореске основице – издаје обвезник ПДВ-а који је издао рачун за промет добара или услуга у складу са чл. 42. и 43. Закона. На основу добијеног документа – књижног одобрења купац је дужан да изврши исправку одбитка претходног ПДВ-а, у складу са чланом 31. став 1. Закона, у пореском периоду у којем је измењена основица. О извршеној исправци обавештава продавца, који тада може да изврши измену пореске обавезе и ПДВ-а. У ПППДВ за порески период када је добио књижно одобрење купац умањује право на одбитак претходног ПДВ-а у складу са чланом 31. ст. 1–3. Закона, тако што, сходно члану 20. Правилника о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ-а, поступку евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске пријаве ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012, 115/2013, 66/2014, 86/2015 и 11/2016), под редним бројем 8 – у пољу 008 смањује износ накнаде за износ за који је смањена пореска основица, а у пољу 108 смањује износ ПДВ-а који може да се одбије као претходни порез, за износ ПДВ-а за који се смањује износ претходног пореза. На основу добијене потврде о извршеној исправци одбитка претходног пореза продавац спроводи накнадну измену пореске обавезе тако што, у складу са чланом 18. Правилника, у ПППДВ у пореском периоду када је добио потврду о исправци ПДВ-а од купца, у пољима 003 и 004 смањује износ накнаде, односно пореске основице за износ за који је смањена накнада, односно пореска основица, а у пољу 103 односно 104 смањује износ обрачунатог ПДВ-а за износ за који је смањен обрачунати ПДВ. Уколико се смањује пореска основица и износ обрачунатог ПДВ-а за промет за који је прималац добара или услуга порески дужник у складу са Законом (нпр. промет добара и услуга у грађевинарству), обвезник ПДВ-а који је извршио промет добара или услуга под ред. бр. 3 и 4, у пољима 003 и 004 смањује износ пореске основице за износ за који је смањена пореска основица, а обвезник ПДВ-а који је порески дужник за тај промет под ред. бр. 3 и 4, у пољима 103 и 104 смањује износ обрачунатог ПДВ-а. У случају да је продавац продао добра обвезнику који нема право на одбитак претходног ПДВ-а, односно лицу које није обвезник ПДВ-а, а које је такође рекламирало набављена добра, може да изврши исправку пореске обавезе само ако поседује документ о смањењу накнаде за извршени промет добара и услуга тим лицима (члан 21. став 4. Закона).

2.2. Повраћај робе малопродавцу приликом рекламације потрошача

Повраћај робе малопродавцу због рекламације спроводи се у складу са Законом о заштити потрошача, што значи да рекламацију купљеног добра врше физичка лица која нису ПДВ обвезници и да је у питању промет за крајњу потрошњу који се обавља из малопродајних објеката. Међутим, пракса познаје и случајеве када обвезници ПДВ-а, било физичка било правна лица,

* * *

Штампано и електронско издање

ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

купују добра у малопродаји, рекламирају их и продавац је дужан или да спроведе замену добра или да врати новац. У случају када обвезник ПДВ-а – продавац изврши промет добара другом обвезнику ПДВ-а који, по основу тог промета, има право на одбитак претходног пореза у складу са Законом, након чега купац – потрошач добара услед нпр. неисправности врати предметна добра продавцу, а продавац врати купцу – потрошачу новчана средства која је добио на име накнаде за испоручена добра, продавац може да измени основицу за обрачунавање ПДВ-а и износ обрачунатог ПДВ-а, под условом да је обвезник ПДВ-а – купац такође исправио одбитак претходног ПДВ-а и да је о извршеној исправци одбитка ПДВ-а писмено обавестио продавца. Када робу враћа лице које није у систему ПДВ-а, продавац на основу валидне документације (фискални исечак и НИ образац) може да измени – смањи накнаду за извршен промет и сторнира ПДВ обавезу. Промет у малопродаји евидентира се преко фискалне касе, па сторнирање промета мора да се спроведе и преко НИ обрасца, у складу са Законом о фискалним касама. Међутим, у случају када купац – потрошач врати добро продавцу, а продавац врати потрошачу новчани износ који је једнак малопродајној цени предметног добра на дан враћања, у складу са прописима којима се уређује заштита потрошача, при чему је малопродајна цена предметног добра на дан враћања већа од износа накнаде коју је продавац остварио за извршени промет добра, продавац може да измени основицу за обрачун ПДВ-а до износа накнаде коју је остварио за извршени промет и да изврши исправку дугованог ПДВ-а обрачунатог на износ те накнаде. Измене врши у пореском периоду у којем је продавац вратио новчани износ купцу, при чему за измену износа дугованог ПДВ-а морају да буду испуњени услови из члана 21. ст. 3. и 4. Закона.

Часопис компаније ИНГ-ПРО Леге Артис – Прописи у пракси, како штампано тако и електронско издање, са стручним ауторским текстовима, годинама је незаобилазни саветник и дневни пратилац у свачијем пословању. Намењен је, пре свега, правним службама у јавном и приватном сектору, привредним субјектима, установама, адвокатским канцеларијама итд. Штампани часопис излази једном месечно и садржи чланке из следећих области: Јавне набавке и буџети, Радно право, Управно право, Грађанско право, Кривично право, Привредно право. У делу Унакрсни поглед аутори се баве и темама из других области. Електронски часопис се налази на интернет страници www.legeartis.rs, ажурира се свакодневно, а користи се путем корисничког имена и лозинке. Чланци су у електронском облику и могу да се штампају и копирају. У електронском издању сви чланци могу да се претражују путем различитих претрага: по речима у називу, областима, ауторима, последњим додатим или најчитанијим чланцима итд. Такође, на једном месту се налази и архива свих бројева од почетка објављивања. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу redakcija@legeartis.rs. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА И ПРЕПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ (ТРЕЋИ ДЕО) Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ема овог чланка је примена методе цене коштања увећане за уобичајену зараду (у даљем тексту: метода цене коштања) и методе препродајне цене (у даљем тексту под заједничким називом: методе бруто марже) из перспективе Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон) и Правилника о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима (у даљем тексту: Правилник). Имајући у виду карактеристике метода бруто марже, у наставку ће бити представљен кратак преглед њихових основних својстава које је потребно имати у виду приликом анализе транс ферних цена. Методе бруто марже представљају једностране методе, тј. методе које су усмерене само на једног учесника у трансакцији, нпр. само на продавца робе или само на примаоца услуга. Учесник у трансакцији на кога се примењује конкретна метода бруто марже, у пракси и теорији трансферних цена назива се тестираном страном. У оквиру примене метода бруто марже проверава се профитабилност тестиране стране, и то профитабилност која настаје из или у блиској вези са контролисаном трансакцијом, тј. трансакцијом са повезаним лицем. У циљу проверавања профитабилности тестиране стране, методе бруто марже фокусирају се на проверавање тржишности прихода или расхода тестиране стране, зависно од карактеристика анализиране трансакције. Конкретно, метода цене коштања проверава висину прихода тестиране стране, док метода препродајне цене проверава висину расхода тестиране стране. Провера висине прихода или расхода врши се применом одговарајуће математичке формуле која користи један од два могућа показатеља добити, и то: приходе од продаје или цену коштања/набавну вредност продате робе1. У погледу одабира показатеља профитабилности код метода бруто марже, тј. имениоца, међународна пракса налаже да именилац коришћен у формули мора да буде независан у односу на анализирану трансакцију. Следеће формуле могуће је користити у оквиру метода бруто марже: Метода препродајне цене

Бруто маржа =

Бруто добит (Приход од продаје – цена коштања/набавна вредност продате робе)

Метода цене коштања

x 100

Приход од продаје

Проверава тржишност, тј. висину расхода тестиране стране, као ставку која настаје из трансакције са повезаним лицем

Брутo маржа =

Бруто добит (Приход од продаје – цена коштања/набавна вредност продате робе)

x 100

Цена коштања/набавна вредност продате робе

Проверава тржишност, тј. висину прихода тестиране стране, као ставку која настаје из трансакције са повезаним лицем.

1 Да ли ће се користити набавна вредност продате робе или цена коштања, зависи од тога да ли се трансакција односи на продају/набавку робе или на продају производа или пружање услуга. Иако локални прописи праве разлику између ова два термина, суштина је иста, те се у оба случаја користи податак о трошковима релевантним за анализирану трансакцију. У међународној пракси униформно се користи енглески израз cost of goods sold или „трошак продате робе”.

Метода препродајне цене Неодговарајућа, тј. прениска маржа, утврђена методом препродајне цене, указује на то да је тестирана страна евидентирала превисоке расходе услед превисоких цена које наплаћује повезано лице, што јој је угрозило профитабилност.

Метода цене коштања Неодговарајућа, тј. прениска маржа, утврђена методом цене коштања, указује на то да је тестирана страна евидентирала прениске приходе услед прениских цена које наплаћује од повезаног лица, што јој је угрозило профитабилност.

Примена метода бруто марже кроз екстерне упоредиве марже

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Анализу методе бруто марже могуће је спроводити и поређењем са екстерним упоредивим маржама иако, у складу са локалним прописима, интерне упоредиве марже имају предност у односу на екстерне упоредиве марже. У пракси ово значи да би екстерне упоредиве марже требало користити искључиво у ситуацијама у којима није могућа примена интерних упоредивих маржи, нпр. услед наступања једне од следећих околности: ● интерне марже уопште не постоје, тј. тестирана страна уопште се не упушта у трансакције са неповезаним лицима; ● интерне марже постоје, али не могу да се сматрају упоредивим услед значајних разлика у функционалном профилу; ● интерне упоредиве марже начелно постоје, али није могуће обезбедити одговарајуће финансијске податке. Није ретка појава у пракси да није могућа примена интерних маржи услед непостојања истих, нарочито код мањих привредних друштава која испуњавају специфичну функцију у оквиру групе повезаних лица. Примера ради, привредно друштво – дистрибутер набавља робу искључиво од повезаног лица, тако да се уопште не упушта у трансакције које укључују набавку робе од неповезаних лица. У овој ситуацији, када не постоје ни интерне упоредиве трансакције, а камоли интерне упоредиве марже, није разумно очекивати да је могуће коришћење интерних података. Други случај, нешто ређи у пракси, али и даље довољно заступљен да га вреди поменути, јесте непостојање интерних упоредивих маржи услед значајних разлика у функционалном профилу. Наиме, методе бруто марже дозвољавају постојање разлика у предмету трансакције, али су осетљиве на постојање разлика у функционалном профилу. Примера ради, привредно друштво – дистрибутер продаје робу повезаним лицима – поддистрибутерима, обављајући екстензивне логистичке, транспортне и функције складиштења. Другим речима: ова врста продаје захтева озбиљније ангажовање ресурса привредног друштва, што углавном прати и већи ризик. С друге стране, ово привредно друштво продаје робу и неповезаним лицима, али у оквиру тзв. реекспорта, обављајући минималне функције будући да превоз организује купац и да се роба не задржава на територији на којој привредно друштва има складишта. Другим речима: привредно друштво се не ангажује значајно у оквиру ове продаје и сноси минималан ризик. Из перспективе трансферних цена, разлике у два описана пословна модела огледаће се у томе да неће бити могуће поређење нивоа бруто добити, односно бруто марже, у ове две трансакције, без спровођења усклађивања тако да се разлике у функционалном профилу узму у обзир. С обзиром на то да је ова врста усклађивања у пракси тешко изводљива, практична последица ће бити да није могуће користити интерне марже за поређење, тј. да се оне уопште не сматрају интерним упоредивим маржама будући да су остварене у оквиру значајно различитих трансакција. Коначно, трећи случај се односи на ситуацију у оквиру које постоје трансакције са повезаним лицем, и то трансакције које могу да се сматрају упоредивим, али није могуће обезбедити одговарајуће финансијске податке потребне за обрачун самих маржи које би се поредиле. Најчешћи појавни облик ове препреке је немогућност раздвајања ставки трошка на трошкове који се односе на контролисану трансакцију и трошкове који се односе на неконтролисану трансакцију.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 36

Наведено је могуће у ситуацији када трансакција укључује пружање услуга повезаним и неповезаним лицима, па није могуће поделити трошкове на припадајуће трансакције. Такође, могућа је ситуација у којима набавна вредност продате робе укључује робу набављену и од неповезаних и од повезаних лица, па је није могуће поделити по том критеријуму, услед чега није могуће доћи до одговарајућег финансијског индикатора потребног за обрачун контролисане и неконтролисане марже. Описан случај може да се чини као врло ризична ситуација, у којој ниједан порески обвезник не жели да се нађе будући да немогућност обезбеђивања података углавном доводи до неповољних последица за пореске обвезнике у случају контроле. Међутим, треба истаћи да трансферне цене не представљају класичну пореску материју, тако да је став међународне праксе да није оправдано стављати пред пореске обвезнике неразумне захтеве у погледу обезбеђивања података. Будући да порески обвезници нису у обавези да своје финансијске извештаје воде тако да поменути подаци увек буду доступни, може се доћи до закључка да немогућност долажења до одређеног податка представља сасвим валидан аргумент у одабиру метода за анализу трансферних цена, па и у целој анализи трансферних цена. Упркос томе, треба истаћи да већа доступност података омогућава више различитих приступа анализи и бољу поткрепљеност исте, те је свакако у интересу обвезника да води што детаљније евиденције. Дакле, уколико из било ког разлога није могућа или сврсисходна примена интерних упоредивих маржи, порески обвезник има право да покуша да спроведе анализу кроз примену екстерних упоредивих маржи. Овде је на првом месту потребно размотрити извор података који ће се користити за обрачун наведених екстерних маржи. Говорећи о подацима, овде се првенствено мисли на финансијске податке, тј. суштински на податке из биланса успеха и биланса стања упоредивих привредних друштава. Када су у питању било који екстерни подаци, локални прописи наводе да извор тих података мора да буде јавно доступан. Међутим, прописи не уређују ближе овај појам, па његово разумевање мора да се ослони, прво и основно, на здрав разум, а након тога и на ставове локалне и међународне праксе. Укратко, став праксе је да јавно доступни подаци представљају податке којима може да приступи било које лице, без неких посебних својстава, дозвола и овлашћења. Међутим, ово не значи да мора да се ради о бесплатним изворима података. База података која захтева континуирано плаћање накнаде за њено коришћење може се сматрати јавно доступним извором података, али бруто биланс пословног партнера, који је добијен бесплатно, преко личног познанства двају књиговођа, већ не би могао да се сматра јавно доступним извором података. Екстерни подаци би требало да испуњавају исте услове упоредивости као и интерни подаци, тако да би требало да се ради о подацима који се односе на активна привредна друштва, односно друштва која послују под мање-више редовним околностима. Лако се може довести у питање упоредивост података о привредним друштвима у стечају, ликвидацији, која се налазе у поступку реорганизације и сл., те се они најчешће искључују. Слично томе, у пракси се искључују подаци који се односе на тзв. „млада”, новооснована друштва, будући да њихово пословање још није достигло стабилне нивое. Наравно, уколико је и тестирана страна новоосновано друштво, биће потребно предузимање мера у супротном смеру и искључивање „старијих друштава”, а све у циљу постизања максималне упоредивости добијених података. Такође, потребно је искључити податке који се односе на привредна друштва чији обим пословања значајно одступа од обима пословања тестиране стране. Примера ради, ако се тестира резултат, тј. бруто маржа малог привредног друштва, не може се основано поредити са резултатом великог привредног друштва, већ је потребно ограничити се на друштва чији је обим пословања упоредив. У пракси се ово често постиже ограничавањем претраге на друштва која имају упоредиве вредности пословних прихода, као поуздани показатељ величине и сложености пословања. Међутим, зависно од карактеристика тестиране стране и анализиране трансакције, могуће је користити и друге податке, као што је број запослених, вредност основних/обртних средстава, вредност нематеријалне имовине и сл. Такође, могуће је комбиновати два или више

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

фактора како би се што више сузио узорак и постигла максимална упоредивост, све зависно од карактеристика анализиране трансакције. Када је у питању упоредивост екстерних података, нужно је имати у виду и географски чинилац, односно порекло података. Локални прописи предвиђају да је приликом коришћења екстерних података потребно ограничити се на тржиште Србије, а да је ширење претраге могуће искључиво уколико не постоје подаци за тржиште Србије. У већини случајева неће бити доступни подаци само за тржиште Србије, па ће бити неопходно проширивање претраге на регион, нпр. на Балканско полуострва или чак и шире. У пракси су најзаступљеније претраге података привредних друштава на територији бивших југословенских држава и Балкана, где је могуће доћи до података за већину делатности. Коначно, претрага података мора да се ограничи на податке који настају из трансакција које су тржишне, односно које се одигравају између неповезаних лица. Добијање ових података у пракси уме да буде компликовано, па се често искључују сва друштва која имају повезана лица – ћерке и друштва која имају у власништву друга правна лица са уделом преко 25%, а користе се и други методи како бе се осигурало да се финансијски подаци у коначном узорку искључиво односе на друштва која немају никакве трансакције са повезаним лицима и на која повезана лица не утичу ни на који начин. Неке базе података имају и своје посебно одређене индикаторе независности, који могу да се користе да се додатно побољша претрага. Након испуњења ових, условно речено, општих услова, потребно је конкретизовати претрагу података тако да се добију подаци о друштвима која обављају делатност која одговара тестираној трансакцији. Примера ради, уколико се анализирана трансакција односи на продају грађевинског материјала, биће потребно доћи до финансијских података друштава која се баве продајом грађевинског материјала. Наведено не мора нужно да одговара претежној делатности самог друштва – тестиране стране, али мора да одговара природи трансакције. Дакле, чак и уколико се друштво – тестирана страна бави грађевинском делатношћу, а анализирана трансакција се односи на пружање услуга менаџмент консалтинга, претрага података ће најчешће бити усмерена на друштва која се баве менаџмент консалтингом, а не на друштва која се баве грађевинском делатношћу. Поменута конкретизација претраге у пракси најчешће се постиже кроз шифре делатности (NACE Rev. 2 класификација делатности, у највећем броју случајева), којима је могуће укључити само друштва која су регистрована за специфичну делатност, на основу чега разумно може да се претпостави да се том делатношћу и баве, тако да њихови финансијски подаци на одговарајући начин одсликавају финансијске последице тог пословања. Додуше, некада је овај корак потребно допунити и претрагом путем кључних речи, уколико то дозвољава конкретна база података која се користи. Уколико говоримо о заступљенијим базама података, након спровођења претраге која би укључивала све или већину поменутих корака дошло би се до већег или мањег узорка потенцијално упоредивих привредних друштава. У пракси је уобичајено да се овако добијен узорак додатно сузи кроз тзв. ручну претрагу, која укључује прикупљање што више додатних података о потенцијално упоредивим друштвима, односно о њиховом пословању. Циљ ове врсте претраге је искључивање свих друштава чије пословање није упоредиво са суштином анализиране трансакције. Међутим, некада ће бити потребна детаљна анализа свих јавно доступних података о том друштву, као што је објављена мисија и визија друштва, опис услуга, робе или производа, историјат друштва, детаљна власничка структура итд., како би се утврдило да ли је податке о том друштву могуће сматрати упоредивим. Овај корак је у суштини исти као и корак који се јавља приликом коришћења интерних упоредивих маржи, а своди се на разматрање да ли постоје разлике у функционалном профилу друштава која су одабрана као упоредива, које могу да утичу на упоредивост ових маржи. Као што је наведено у једном од ранијих чланака, разлике у функционалном профилу могу бити у виду: 1) разлика у извршним функцијама (нпр. у начину планирања набавке, управљању залихама, маркетиншким и промотивним активностима, постпродајним активностима и сл.);

2) разлика у преузетим ризицима (нпр. у ризику пропасти залиха, ризику рекламација, валутном ризику, општем тржишном ризику и сл.); 3) разлика у употребљеним средствима (у употребљеним материјалним средствима – складишта, пословни простор, превозна средства, људска снага и сл. и употребљеним нематеријалним средствима – посебно знање, искуство, know-how, патенти, жигови, заштитни знаци и сл.). У случају постојања разлика у једној или више претходно наведених ставки, може бити потребно да се изврши усклађивање маржи како би се постигла одговарајућа упоредивост. Једном када се утврде друштва чији подаци могу да се сматрају упоредивим, потребно је осигурати да је обрачун марже извршен на одговарајући начин, односно да се користе финансијски подаци који одговарају суштини трансакције. Под претпоставком да су коначно коришћени подаци добијени од друштава чије активности могу да се сматрају упоредивим са анализираном трансакцијом, као и под претпоставком да је обрачун контролисане и неконтролисане марже (или распона маржи) извршен на исти начин, овако добијен резултат може се сматрати меродавним за анализу трансферних цена.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Електронско издање

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници www.propisi.net и садржи преко 250.000 докумената: прописе, судску праксу, службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, као и коментаре прописа врхунских стручњака, а сва ова документа међусобно су повезана.

ЗАШТО СЕ ПРЕТПЛАТИТИ БАШ НА ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ? ● Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење

(user friendly). ● Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. ● Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. ● Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. ● Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и синонима који се у правној пракси често користе. ● Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. ● Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из судске праксе, правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. ● Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. ● Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). ● Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. ● Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату. ● Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. ● Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. ● Зато што се приликом претраживања појмова нуде могући резултати. За претплату и друге информације нам пишите на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ЦАРИНЕ И ПДВ-А ПРИ ВРАЋАЊУ РОБЕ КОЈА ЈЕ ПРЕТХОДНО БИЛА ИЗВЕЗЕНА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

звозници робе се суочавају с ризиком да ће им део пошиљке или читава пошиљка извезене робе бити враћена непродата или зато што не одговара обавезама које проистичу из уговора, односно пословног односа на основу којег је била извезена. У таквим случајевима може да се примени ослобођење од обавезе плаћања царине и ПДВ-а, али само уколико су испуњени услови предвиђени чланом 221. став. 1. Царинског закона и чланом 26. став 1б) Закона о порезу на додату вредност. Чланом 221. став 1. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016) предвиђено је да се, на захтев декларанта, од плаћања увозних дажбина ослобађа домаћа роба која је била извезена из царинског подручја Републике Србије и која се у року од три године враћа у царинско подручје Републике Србије и ставља у слободан промет. То значи да ће увозних дажбина бити ослобођена само извезена домаћа роба, а не и страна роба која се по неком основу привремено налазила у Републици Србији. Сходно царинским прописима, домаћом робом се сматра само роба која је: 1) у целини добијена или произведена на царинском подручју Републике Србије, која не садржи робу увезену из држава или с територија ван царинског подручја Републике Србије; 2) увезена из држава или с територија ван царинског подручја Републике Србије, при чему је стављена у слободан промет (након што је измирен царински дуг) и 3) добијена или произведена на царинском подручју Републике Србије само од горенаведене робе. Ако је, пре него што је извезена из царинскога подручја Републике Србије, враћена роба била стављена у слободан промет уз смањену или стопу царине нула због њене употребе у посебне сврхе, изузеће од увозних дажбина царински орган ће одобрити само ако се роба поново увози у исте сврхе. Ако се роба не увози поново у исте сврхе, износ увозних дажбина обрачунат за ту робу умањиће се за износ увозних дажбина плаћен приликом првог стављања робе у слободан промет. Ако је износ претходно плаћених увозних дажбина већи од износа који би требало платити при поновном увозу, повраћај увозних дажбина неће бити одобрен. Да би се применио чл. 221. Царинског закона, домаћа роба мора да буде извезена у намери да остане у иностранству јер, уколико се роба привремено извози да би се након неког времена вратила, примењују се одредбе Царинског закона које регулишу царинске поступке привременог извоза или пасивног оплемењивања, осим ако је роба остала у истом стању у каквом је извезена. С друге стране, увозне дажбине се плаћају уколико се у непромењеном стању у Републику враћају добијени производи претходно извезени или поново извезени након поступка активног оплемењивања, а износ увозних дажбина одређује се на основу прописа који важе за поступак активног оплемењивања, при чему се дан поновног извоза сматра даном стављања у слободан промет. Постоје два изузетка од правила да роба мора да се врати у непромењеном стању: ● први, ако је по извозу из царинског подручја Републике Србије роба била предмет само оних поступака који су били нужни за њено одржавање, односно руковања која су променила само изглед робе; ● други, ако је роба била предмет других поступака извршених искључиво у сврху њене поправке или враћања у добро стање, након којих се роба ипак показала мањкавом или неприкладном за намеравану употребу, односно ако је неприкладност робе за намеравану употребу постала очигледна тек након што је такав поступак или руковање започело. Уколико би овакво поступање проузроковао настанак царинског дуга у случају да је роба била стављена у поступак пасивног оплемењивања, примењују се прописи о обрачуну царинског дуга за поступак пасивног оплемењивања. Ослобођење од плаћања увозних дажбина биће могуће само уколико се роба врати у року од три године од дана када је напустила царинско подручје Републике Србије (сходно члану 309.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 40

Царинског закона, и отпрема робе на територију АП Косово и Метохија производи иста дејства као да је извезена). На захтев декларанта царински орган може да продужи прописани рок од три године ако за то постоје оправдани разлози. Царински орган враћену робу може да ослободи плаћања царине и ако се враћа само део претходно извезене робе. Наведено важи и ако се роба састоји од делова или прибора који припадају машинама, као и од инструмената, апарата или других производа који су били претходно извезени из царинског подручја. Ослобођење се неће примењивати по аутоматизму, већ је неопходно да увозник поднесе писани захтев царинском органу и да уз њега приложи доказе о испуњености прописаних услова. У случају када извозник у тренутку извоза сматра да постоји ризик да ће се роба вратити као непродата или као неодговарајућа преко друге царинарнице, а не преко извозне царинарнице, он од царинског органа приликом окончавања извозних царинских формалности може да захтева издавање потврде о истоветности (Информативни образац ИНФ 3), која садржи податке неопходне за идентификацију робе у случају да буде враћена у царинско подручје Републике Србије. Уколико су при враћању робе испуњени услови за ослобађање од увозних дажбина, биће испуњени и услови за ослобођење од плаћања ПДВ-а. У пракси се, као спорно, поставило питање да ли роба која се враћа по истеку три године од тренутка извоза може да буде ослобођена обавезе плаћања ПДВ-а иако ће се на њу наплатити царина. Чланом 26. став 1б) Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004 и 108/2016) прописано је да се ПДВ не плаћа на увоз добара која су извезена, а у Републику се враћају непродата или зато што не одговарају обавезама које проистичу из уговора, односно пословног односа на основу којег су била извезена. Министарство финансија – Сектор за фискални систем, у свом акту број 011-00-679/2017-04 од 31. 8. 2017. године, изнело је мишљење да остваривање пореског ослобођења, предвиђеног чланом 26. став 1б) Закона о ПДВ-у, није условљено временским роком, па може да се примени и после истека рока од три године од дана извоза добара која се у Републику враћају непродата или зато што не одговарају обавезама које проистичу из уговора, односно пословног односа на основу којег су била извезена. * * *

УГОВОР О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ – ПРАВНИ И ПОРЕСКИ АСПЕКТ

Карактеристике уговора о доживотном издржавању

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

говор о доживотном издржавању регулисан је Законом о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/2003 – Одлука УС РС и 6/2015, чланови 194. и даље) као уговор којим се обавезује прималац издржавања да се после његове смрти на даваоца издржавања пренесе својина тачно одређених ствари или каква друга права, а давалац издржавања се обавезује да га, као накнаду за то, издржава и да се брине о њему до краја његовог живота и да га после смрти сахрани. Посебно се наглашава да прималац издржавања уговором може да обухвати само ствари или права које постоје у тренутку закључења уговора. Обавеза издржавања нарочито обухвата обезбеђивање становања, хране, одеће и обуће, одговарајућу негу у болести и старости, трошкове лечења и давања за свакодневне уобичајене потребе, ако још нешто није уговорено. Уговор је строго формалан и закључује се (заправо оверава) пред јавним бележником. Приликом потврђивања (солемнизације) уговора јавни бележник је дужан да уговорнике нарочито упозори на то да имовина која је предмет уговора не улази у заоставштину примаоца издржавања и да њоме не могу да се намире његови нужни наследници, о чему ставља напомену у клаузули о потврђивању. А ако то не учини, уговор је ништав. Ово уједно значи да се у оставинском поступку неће узимати у обзир имовина обухваћена уговором, а у одлуци ће се само констатовати да такав уговор постоји. Оставина се обуставља уколико је сва имовина обухваћена уговором. То такође значи да на основу самог уговора и доказа о смрти може да се укњижи непокретна имовина и да се поднесе пореска пријава. Доживотно издржавање може да буде уговорено и за више лица, као и у корист трећег лица, при чему у том случају давалац издржавања стиче својину на предметима уговора у тренутку смрти његовог сауговарача, осим ако уговором није одређено да својина прелази у тренутку смрти трећег лица, с тим да обавеза издржавања траје до смрти трећег лица. Уговор је везан за личност даваоца и потраживања примаоца издржавања не могу се пренети на другога, осим за случај смрти даваоца издржавања.

Обавеза плаћања пореза на пренос апсолутних права Уговор о доживотном издржавању је теретан обострано, па подлеже обавези плаћања пореза на пренос апсолутних права. У складу са важећим Законом о порезу на имовину, стопа пореза износи 2,5% (члан 30. поменутог закона). Обвезник је давалац издржавања. Пореска обавеза настаје даном смрти примаоца издржавања, односно даном смрти сауговарача, ако је доживотно издржавање уговорено у корист трећег лица, а уговором није одређено да својина прелази на даваоца издржавања у тренутку смрти трећег лица. Обвезник пореза на пренос апсолутних права дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза. Садржину и образац изјаве ближе уређује министар надлежан за послове финансија (може се наћи на сајту Пореске управе), а подноси се пореском органу у општини на чијој се територији налази непокретност – у случају преноса апсолутних права на непокретности. У случају преноса осталих апсолутних права, пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији обвезник – физичко лице има пребивалиште односно боравиште.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Посебан осврт на пореска ослобођења из члана 31. Закона о порезу на имовину Порез на пренос апсолутних права не плаћа се кад се право својине на непокретности преноси на даваоца доживотног издржавања – супружника, односно лице које се у односу на примаоца издржавања налази у првом наследном реду, на део непокретности који би давалац издржавања по Закону наследио у моменту закључења уговора. Први наследни ред чине оставиочеви потомци и брачни друг оставиоца и у наследном поступку наслеђују једнаке делове имовине. Ако није имао друге наследнике, давалац издржавања не плаћа порез јер би и иначе наследио све. Ако су се наследници родили после закључења уговора, та околност не утиче на другачије оцењивање пореског ослобођења. Обвезник пореза на пренос апсолутних права за сврху остваривања права на пореско ослобођење подноси и оверену изјаву два сведока на околност колико је било наследника прималаца издржавања у тренутку закључења уговора. У пракси могу да се јаве различите ситуације у зависности од тога колико има прималаца издржавања, колико је било наследника и ко се све сматра наследником. У Мишљењу Министарства финансија, бр. 011-00-00017/2007-04 од 16. 2. 2007. године, које се односи на порез на пренос својине непокретности по основу уговора о доживотном издржавању између родитеља и деце, јасно је изражен следећи став: „Ако су родитељи – примаоци издржавања у моменту закључења уговора (дакле више прималаца издржавања и више власника имовине) у првом наследном реду наслеђивања имали сина и кћер, при чему су уговор закључили са сином као даваоцем издржавања (дакле више наследника, од којих је само један давалац издржавања), у конкретном случају син – давалац издржавања порез плаћа на 1/2 наслеђа, односно на део наслеђа који не би наследио, из чега произлази да два заједничка детета прималаца издржавања наслеђују по половину, па је давалац издржавања обвезник плаћања пореза на 1/2, док у ситуацији да је једно од њих дете једног примаоца издржавања наслеђује 1/4 имовине, а давалац издржавања плаћа порез на тај део (дакле два наследника, од којих је само један давалац издржавања и дете је само једног примаоца издржавања). Такође произлази да се примаоци издржавања не сматрају наследником у моменту закључења уговора (ако би то били) јер су и сами уговорна страна и јер су тако уговорили, па не наслеђују један другог нити се опорезивање ради односно рачуна два пута – за случај смрти једног примаоца, па за случај смрти другог примаоца.” Може да се деси да површина непокретности за опорезивање, одређена решењем о порезу на пренос апсолутних права, није истоветна површини коју порески орган примењује када одређује годишњи порез на имовину. Образложење за ово је да се за случај одређивања пореза на пренос апсолутних права узима у обзир корисна површина непокретности.

Порески поступак и жалба

Првостепена филијала у поступку утврђивања пореске основице утврђује тржишну вредност непокретне имовине и сачињава записник о процени тржишне вредности, на који постоји право приговора. Тржишна вредност може да се процењује на основу непосредног обиласка непокретности, а свакако узимајући у обзир и податке о тржишној вредности непокретности у најмање два решења истог органа за промет исте или сличне непокретности, у истој КО, суседној или ближој парцели, и то за промет који је датумски најближи моменту настанка пореске обавезе. Незадовољни одлуком могу да се жале, о чему исти орган може да одлучује поново, у складу са чланом 144. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, ако оцени да је поступак био непотпун, при чему у том случају мења своје решење. На то (измењено) решење могућа је жалба Министарству финансија – Сектору за другостепени порески и царински поступак, преко поступајуће филијале. * * *

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРИМАЊА ИЗ ЧЛАНА 9. ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК

рема одредбама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) уобичајено је да се тзв. други приходи физичких лица (члан 85. Закона) опорезују пореском стопом од 20%, уз умањење за нормиране трошкове у висини од 20%. Међутим, изменама Закона (објављеним у „Службеном гласнику РС” број 113/2017) промењен је порески третман других примања физичких лица из члана 9. Закона – на опорезив износ ових примања (тј. на износ изнад неопорезованог) примењује се само пореска стопа од 20%, без умањења за нормиране трошкове. Конкретно, према ставу 11. члана 85. Закона, опорезиви приход за примања из члана 9. Закона, који физичко лице оствари изнад прописаних неопорезивих износа, чини разлика између оствареног примања и неопорезивог износа.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Подсетник: Према члану 9. Закона, од 1. фебруара 2018. године не плаћа се порез на доходак грађана на следећа примања до дефинисаних неопорезивих износа, по основу: ● помоћи у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника – до 67.145 динара; ● стипендија и кредита ученика и студената – у месечном износу до 11.511 динара; ● накнаде за исхрану – хранарине коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт – у месечном износу до 9.592 динара; ● отпремнине приликом одласка у пензију – до износа који је као најнижи утврђен законом којим се уређује рад, односно радни односи; ● отпремнине, односно новчане накнаде коју послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба у складу са законом којим се уређује рад, односно радни односи, односно запосленом који ради на пословима за које више не постоји потреба или постоји потреба смањења броја извршилаца у складу са законом којим се уређује начин одређивања максималног броја запослених у јавном сектору – до износа који је утврђен тим законима; ● отпремнине која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у процесу решавања вишка запослених у поступку приватизације, у складу са актом Владе којим се утврђује програм за решавање вишка запослених у поступку приватизације – до износа утврђеног тим програмом; ● накнада за рад чланова изборних комисија, осим чланова Републичке изборне комисије, бирачких и гласачких одбора за спровођење непосредних избора и других облика непосредног изјашњавања грађана, као и накнада за рад на попису становништва – до 5.150 динара у оквиру истог изборног циклуса, односно пописа становништва; ● новчане помоћи физичким лицима која нису запослена код даваоца, а која не представља еквивалент за неки њихов рад, односно противуслугу или противчинидбу за неку њихову активност у односу на даваоца – у износу до 12.746 динара годишње, остварено од једног исплатиоца. У свим наведеним случајевима у којима члан 9. Закона фиксира неопорезив износ примања, на исплату изнад тог неопорезивог износа плаћа се само порез по стопи од 20%, а бруто основица – опорезиви приход на који се обрачунава 20% пореза – добија се по обрасцу: Опорезиви приход = (Нето износ исплате - неопорезиви износ) : 0,80 Обвезник овог пореза на друге приходе је физичко лице које оствари те приходе. Порез на ове приходе обрачунава се и плаћа по одбитку, што значи да је исплатилац прихода, као порески платац, дужан да за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, порез обрачуна, обустави и уплати на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода (840-4848-37).

Примери обрачуна Следи неколико обрачуна примања из члана 9. Закона, исплаћених изнад важеће неопорезиве границе. 1. Исплата помоћи у случају смрти запосленог 1.

Износ накнаде

70.610,00

Неопорезиви износ

67.145,00

Износ за опорезивање – нето (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

3.465,00

Бруто износ за опорезивање (ред. бр. 3 : 0,80)

4.331,25

Порез (20% на ред. бр. 4)

Износ за исплату (ред. бр. 2 + ред. бр. 4 - ред. бр. 5)

866,25 67.627,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Исплата отпремнине приликом одласка у пензију 1.

Износ накнаде

180.000,00

Неопорезиви износ (2 просечне плате у Републици = 2 x 74.887)

149.774,00

Износ за опорезивање – нето (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

30.226,00

Бруто износ за опорезивање (ред. бр. 3 : 0,80)

37.782,50

Порез (20% на ред. бр. 4)

7.556,50

Износ за исплату (ред. бр. 2 + ред. бр. 4 - ред. бр. 5)

180.000,00

3. Исплата стипендије ученику 1.

Износ стипендије

20.000,00

Неопорезиви износ

11.511,00

Износ за опорезивање – нето (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

8.489,00

Бруто износ за опорезивање (ред. бр. 3 : 0,80)

10.611,25

Порез (20% на ред. бр. 4)

2.122,25

Износ за исплату (ред. бр. 2 + ред. бр. 4 - ред. бр. 5)

20.000,00

4. Исплата отпремнине „технолошком вишку”

Износ отпремнине

300.000,00

Неопорезиви износ отпремнине утврђен у складу са чл. 158. и 159. Закона о раду – не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

250.000,00

Износ за опорезивање – нето (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

50.000,00

Бруто износ за опорезивање (ред. бр. 3 : 0,80)

62.500,00

Порез (20% на ред. бр. 4)

12.500,00

Износ за исплату (ред. бр. 2 + ред. бр. 4 - ред. бр. 5)

300.000,00

* * *

НАЧИНИ ОБРАЧУНА ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ – ЗА ПОСЛОДАВЦЕ КОЈИ ПРИМЕЊУЈУ ЗАКОН О РАДУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

рема члану 118. тачка 2) Закона о раду, запослени има право на накнаду трошкова, у складу са општим актом и уговором о раду, за време проведено на службеном путу у земљи. Када се налази на службеном путу у земљи, запослени остварује право на: 1) дневницу за службено путовање, која је намењена за покриће трошкова исхране и превоза у месту службеног путовања; 2) накнаду трошкова смештаја на службеном путовању; 3) накнаду превоза на службеном путовању. Као што се види, трошкови исхране и градског превоза у месту у којем се врши службени посао накнађују се преко дневнице. Дневница за службено путовање у земљи припада запосленом за време од часа поласка из места упућивања до часа повратка са пута. Законом о раду није регулисана висина дневнице, па послодавци исплату дневница регулишу: ● у складу са посебним колективним уговором делатности којој припадају (ако такав уговор постоји), или ● у складу са својим општим актом, односно уговором о раду (ако не постоји посебан колективни уговор који се на њих односи). Ако су послодавци самостални у овој регулативи, у пракси се дневница за службени пут у земљи утврђује: 1) као номинални износ (нпр. 2.000 или 3.000 динара и сл.) за пуну дневницу; 2) као проценат од конкретне основице (на пример 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици или код послодавца и сл.); 3) у висини стварних трошкова службеног пута према приложеним рачунима за исхрану и градски превоз. Послодавац својим актом такође може да утврди и случајеве за које исплаћује умањену дневницу, и то на пример: 1) када су на службеном путу обезбеђени бесплатни смештај и исхрана – за 70%; 2) када је обезбеђена само исхрана – за 30%; 3) када је обезбеђен полупансион (ноћење, доручак и ручак или ноћење, доручак и вечера) – за 50%. Наведени и слични случајеви морају да се прецизирају актом послодавца јер је у питању материја која зависи искључиво од специфичности посла и става послодавца. У свему овоме треба имати у виду да: 1) тренутно (до 31. 1. 2019. године), сагласно члану 18. став 1. т. 2) Закона о порезу на доходак грађана, не плаћа се порез на примања запосленог по основу дневнице за службено путовање у земљи до износа од 2.303,00 динара; 2) на износ дневнице изнад неопорезивог износа плаћа се порез по стопи од 10% на основицу која се добија када се нето износ исплате изнад неопорезиве подели са коефицијентом 0,9. У наставку следи више примера обрачуна трошкова дневнице за службени пут у земљи у зависности од начина њеног дефинисања у општем акту послодавца.

Ако је дневница дефинисана као проценат од просечне зараде У пракси се дневница врло често утврђује као проценат од просечне зараде у Републици или код послодавца. На пример, актом послодавца може да се пропише да се дневница за службено путовање у земљи исплаћује запосленима у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице.

На пример, ако просечна зарада у Републици за месец децембар 2017. године износи 74.887 динара, то значи да дневница за ове запослене износи (5% од 74.887) 3.744,35 динара. Пола дневнице износи (3.744,35 : 2) 1.872,17 динара. Као што се види, износ дневнице по методологији утврђеној код овог послодавца јесте 3.744,35 динара, док је неопорезован износ дневнице 2.303 динара, што одмах указује на то да ће се свака исплата ових дневница опорезовати. На пример, ако се исплаћује једна дневница, „нето” разлика за опорезивање (3.744,35 - 2.303,00) јесте 1.441,35 динара, док је бруто разлика за опорезивање (1.441,35 : 0,90) 1.601,50 динара, па је порез на једну дневницу (1.601,50 x 10%) 160,15 динара. У случају исплате више дневница, у питању је следећи пример: Запослени је провео на путу 57 часова и за то време припада му право на две пуне дневнице за 48 часова и пола дневнице за остатак од 9 часова, укупно 2,5 дневнице. Обрачун је следећи:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ред. бр.

ОПИС

Износ

Износ дневнице који се исплаћује (2,5 x 3.744,35)

9.360,87

Неопорезиви износ (2,5 x 2.303)

5.757,50

Опорезиви износ (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

3.603,37

Коефицијент за прерачун

Бруто опорезиви износ (ред. бр. 3 : ред. бр. 4)

Порез на зараде (ред. бр. 5 x 10%)

Укупан трошак послодавца (ред. бр. 1. + ред. бр. 6)

0,90 4.003,74 400,37 9.761,24

По овој методологији, послодавац сваког месеца утврђује нови износ дневнице за своје запослене, како се објављује (око 25. у месецу) податак о просечној заради у Републици. Подсетник: При исплати накнаде трошкова за време проведено на службеном путу у земљи, у износу вишем од износа који се Законом о порезу изузима од опорезивања, доприноси за обавезно социјално осигурање не обрачунавају се и не плаћају.

Ако је дневница утврђена у фиксном номиналном износу Ради поједностављења обрачуна дневница многи послодавци се одлучују да висину дневнице за службени пут у земљи одреде у номиналном фиксном износу, нпр. 2.000, 3.000 динара итд., за целу дневницу. У неким случајевима послодавци годишње одређују дневницу у износу неопорезивог износа (тренутно 2.303 динара за целу дневницу), чиме се обезбеђују да не плаћају порез на ту исплату. У другим случајевима фиксна дневница може да се одреди у оквиру годишњег плана прихода и расхода, у зависности од материјалних могућности, мада треба имати у виду да висина дневнице зависи и од врсте делатности и обима и значаја службених путовања за послодавца. Према овој методологији, ако својим актом утврди дневницу у висини од 2.000 динара, на тај износ нема обрачуна пореза. Међутим, ако својим актом послодавац утврди дневницу у висини од 3.000 динара, на разлику тог и неопорезивог износа плаћа се порез од 10%, односно 77,44 динара (3.000 - 2.303 = 697 : 0,90 x 10% = 77,44 динара). Према наведеним подацима следи пример исплате више дневница.

Запослени је провео на службеном путовању у земљи 48 сати и, у складу са општим актом послодавца, има право на две целе дневнице по 4.000,00, што је укупно 8.000,00 динара. У овом случају неопорезиви износ дневнице за овог запосленог јесте 4.606,00 динара (2 x 2.303,00).

Ред. бр.

ОПИС

Износ

Износ дневнице који се исплаћује

8.000,00

Неопорезиви износ

4.606,00

Опорезиви износ (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

3.394,00

Коефицијент за прерачун

Бруто опорезиви износ (ред. бр. 3 / ред. бр. 4)

Порез на зараде (ред. бр. 5. x 10%)

Укупан трошак послодавца (ред. бр. 1 + ред. бр. 6)

0,90 3.771,11 377,11 8.377,11

(6.250,00 - 5.757,50) : 0,90 = 547,22 динара (бруто) x 10% = 54,72 динара (порез) У трећем примеру је запослени из другог примера платио пун пансион, а у оквиру добијеног рачуна хотела трошкови исхране износе 2.500,00 динара. Пошто дневница служи за покриће трошкова исхране, запослени има право и на разлику дневница у износу од 3.750,00 динара, који је добијен из обрачуна: ((2,5 x 2.500,00) – 2.500,00 = 3.750,00). На укупно обрачунату и исплаћену дневницу од 6.250,00 динара (2.500,00 по рачуну хотела + 3.750,00 исплаћено на име разлике дневнице запосленом) послодавац плаћа порез као и у другом примеру, у износу од 54,72 динара. У свим случајевима када се врши исплата дневнице у износу већем од неопорезивог износа послодавац је дужан да обрачуна и плати порез и по том основу попуњава пореску пријаву ППП-ПД.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Ако је запослени код овог послодавца провео на службеном путовању у земљи 10 сати и, у складу са општим актом послодавца, има право на пола дневнице у износу од 2.000,00 динара (4.000,00 / 2), неопорезиви износ дневнице за овог запосленог јесте 1.151,50 динара (2.303,00 / 2). У другом примеру запослени је провео на путу 57 часова и за то време, у складу са општим актом послодавца, припада му право на две пуне дневнице за 48 часова и пола дневнице за остатак од девет часова, укупно 2,5 дневнице. Запосленом за пуну дневницу припада, према акту послодавца, 2.500,00 динара, односно за 2,5 дневнице послодавац исплаћује 6.250,00 динара (2,5 x 2.500,00). Истовремено, неопорезиви износ за 2,5 дневнице јесте 5.757,50 динара (2,5 x 2.303,00). Према томе, на исплаћени износ 2,5 дневнице од 6.250,00 динара послодавац плаћа порез од 54,72 динара, на основу следећег обрачуна:

Ако је дневница утврђена у висини стварних трошкова службеног пута према приложеним рачунима за исхрану и градски превоз Осим два наведена начина, дневница за службени пут у земљи може да се утврђује и у висини стварних трошкова исхране на службеном путу. Наиме, пошто послодавци немају обавезу утврђивања неког конкретног износа дневнице за службени пут, својим општим актом или уговором о раду могу да утврде да се дневница плаћа у висини стварних трошкова исхране на службеном путу, у складу са приложеним рачунима за исхрану. Овакво решење управо полази од чињенице да је намена дневнице у покрићу трошкова исхране, с тим што се у претходним случајевима види да запосленом нешто и преостане од дневнице после покрића трошкова исхране на службеном путу, а по овом методу запосленом не преостаје никакав износ за додатну исплату. На пример, конкретна регулатива обрачуна дневнице у општем акту послодавца може да садржи и следеће одредбе:

Запосленом коме је за време службеног пута обезбеђен бесплатан смештај и исхрана, односно пун пансион (што мора бити утврђено у путном налогу), нема право на дневницу и на накнаду трошкова смештаја. Запослени на службеном путу коме је обезбеђена само исхрана, нема право на дневницу за службени пут. У примеру који полази од овакве методологије обрачуна дневнице, запослени је провео на путу 58 часова и за то време, у складу са општим актом послодавца, припада му право на две пуне дневнице за 48 часова и пола дневнице за остатак од 10 часова, укупно 2,5 дневнице. Пошто послодавац на име дневнице плаћа само стварне трошкове исхране на службеном путу, запослени је донео рачун хотела из кога се види да је на име трошкова исхране платио 6.000,00 динара, тако да у том износу послодавац запосленом признаје дневнице, односно плаћа трошкове смештаја у хотелу, у складу са својим општим актом. Истовремено, неопорезиви износ за 2,5 дневнице јесте 5.757,50 динара (2,5 x 2.303). На исплаћени износ стварних трошкова исхране – дневнице од 6.000,00 динара – послодавац плаћа порез од 26,94 динара, на основу следећег обрачуна:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

(6.000,00 - 5.757,50) : 0,90 = 269,44 динара (бруто) x 10% = 26,94 динара (порез) Да је у овом случају запослени донео рачуне за исхрану који износе до 5.757,50 динара, послодавац би хотелу накнадио трошкове и не би платио порез. Ако запослени са оваквом регулативом исплате дневнице код послодавца не донесе рачуне са стварним трошковима исхране на службеном путу, послодавац не може да му, у складу са својим актом, исплати дневнице, нити запослени има право на дневнице. * * *

УДРУЖЕЊЕ ВЛАСНИКА РАЧУНОВОДСТВЕНИХ АГЕНЦИЈА УВРА НОВИ САД И КОМПАНИЈА ИНГ-ПРО Д. О. О. ЗАЈЕДНИЧКИ ОРГАНИЗУЈУ ЈЕДНОДНЕВНИ СЕМИНАР ЗА АГЕНЦИЈЕ ЗА НЕКРЕТНИНЕ на тему: Мере и процедуре у примени прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма, са посебним освртом на обавезе АГЕНЦИЈЕ ЗА НЕКРЕТНИНЕ као обвезника по новом Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма у уторак, 24. април 2018. године, од 10.00 до 15.00 часова, у Београду, Хотел „Палас”, Топличин венац 23. Предавач: Јован Беара, председник Пословног удружења УВРА Нови Сад Полазници ће бити обучени за примену НОВОГ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА у пракси, путем вођења прописаних евиденција, доношења одлука и правилника које је свака агенција за некретнине дужна да донесе и пропише у сопственој режији или преко програма СПИНИФТ (који ће бити презентован за агенције за некретнине). По одржаном семинару полазници ће путем мејла добити комплетне моделе аката и одлука које, као агенција за промет некретнина, морају донети. Програм и информације о котизацији можете пронаћи на интернет страници www.propisi.net, где можете попунити и електронску пријаву.

За сва обавештења позовите нас на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822, путем факса: 011/2836-474, или нам пишите на: savetovanje@ingpro.rs.

УСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ КАО ОСНОВ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ОДСУСТВО СА РАДА, НАКНАДУ ЗАРАДЕ И УВЕЋАЊЕ ЗАРАДЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

складу са чланом 2. тачка 2. Закона о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, број 43/2001, 101/2007 и 92/2011 – у даљем тексту: Закон), васкршњи односно ускршњи празници празнују се у Републици Србији почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса, дакле четири дана. Сагласно календару, у току месеца марта и априла 2018. године дани верских празника су: 1) за католике и припаднике других хришћанских верских заједница – ускршњи празници, почев од Великог петка 30. марта, закључно са другим даном Ускрса у понедељак 2. априла; 2) за православце – васкршњи празници, почев од Великог петка 6. априла, закључно са другим даном Васкрса у понедељак 9. априла. Према томе, нерадни дани за ове празнике су: ● 30. март (петак) – за запослене католике и припаднике других хришћанских верских заједница; ● 31. март и 1. април (субота и недеља) – за запослене католике и припаднике других хришћанских верских заједница, којима су по распореду ово дани рада; ● 2. април (понедељак) – за запослене католике и припаднике других хришћанских верских заједница; ● 6. април (петак) – за све запослене (наиме, васкршњи празници су нерадни дани за све запослене, без обзира на верску припадност); ● 7. и 8. април (субота и недеља) – дани су недељног одмора за већину запослених, а право одсуства на ове дане, без обзира на верску припадност, имају запослени којима су ово дани рада по распореду; ● 9. април (понедељак) – за све запослене (наиме, васкршњи празници су нерадни дани за све запослене, без обзира на верску припадност). За одсуство у наведене дане верских празника запослени имају право на накнаду зараде/ плате, а за рад у неки од ових дана запослени остварују право на зараду/плату и увећање зараде/плате. Право запослених да не раде на верске празнике и да за то време добију накнаду зараде/плате, односно ако раде – да добију увећану зараду/плату, регулисано је Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… и 113/2017).

Варијанте одсуства са рада у дане празника и право на накнаду зараде Као што је речено, ове године се у различите датуме славе Васкрс, односно Ускрс, па тако запослени: 1) који раде у петодневном распореду радног времена (понедељак–петак), дакле субота и недеља су им дани недељног одмора, остварују право на накнаду зараде за Велики петак (католици на 30. март, односно сви запослени на 6. април) и на други дан Ускрса (Васкрса), односно 2. априла католици, а 9. априла сви запослени; 2) који раде у шестодневном распореду радног времена (понедељак–субота), а недеља им је дан недељног одмора, остварују право на накнаду зараде ако одсуствују за Велики петак (католици 30. март, односно сви запослени на 6. април), у Велику суботу (католици 31. марта, односно сви запослени 7. априла) и на други дан Ускрса (Васкрса), односно понедељак 2. априла католици, а 9. априла сви запослени. Осим ових запослених који раде у редовном радном времену у првој смени, треба имати у виду и запослене који раде у сменском раду или у турнусима, па за њих за предстојеће празнике важи основно правило да накнаду зараде за одсуствовање у дане празника остварују само за дане који су према распореду радног времена њихови радни дани. На пример, запослени који ради у сменском распореду радног времена, па му је субота 7. април (Велика

субота) радни дан, а недеља 8. април дан недељног одмора, у суботу има право да одсуствује са рада уз накнаду зараде по основу празника, а у недељу одсуствују са посла по основу недељног одмора, без права на накнаду зараде. Запосленом коме је распоредом радног времена утврђен рад у турнусу, право на накнаду зараде за дане верског празника утврђује се у зависности од тога да ли су дани празника радни или дани недељног одмора. Када су дани празника истовремено и дани недељног одмора, запослени не остварује право на накнаду зараде јер су ови дани плаћени кроз 40-часовну радну недељу (Мишљење Министарства за рад, борачка и социјална питања, број 120-0275/97).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Висина накнаде зараде за одсуство на дан празника

Према члану 114. став 1. Закона о раду, запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадан дан, у висини просечне зараде запосленог (по сату) у претходних 12 месеца, у складу са општим актом и уговором о раду. У основицу за обрачун накнаде зараде улазе сва примања која, у смислу члана 105. став 3. Закона о раду, чине зараду, а то су: ● исплаћена зарада по сату за ефективне сате рада у претходних 12 месеци и део зараде по основу радног учинка (стимулације, награде, бонуси); ● увећана зарада исплаћена у претходних 12 месеци по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, „минулог рада” и других увећања прописаних општим актом послодавца; ● друга примања која имају карактер зараде, а исплаћена су у претходни 12 месеци („топли оброк”, регрес, теренски додатак, додатак за одвојени живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде). Уз евидентирање наведених исплата са карактером зараде, приликом обрачуна просечне зараде по сату у претходних 12 месеци послодавци морају да паралелно утврде укупно остварене ефективне сате рада, а то су сати по основу редовног рада, прековременог рада, сати рада на дан празника и др. Међутим, исплаћена накнада зараде (за време боловања, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.), као и сати одсуствовања за које је исплаћена накнада зараде – не улазе у основицу. У складу са Законом о раду, треба истаћи неколико модалитета обрачуна накнаде зараде за предстојеће празнике: 1) Када је запослени у последњих 12 месеци који претходе месецу у коме је започео да користи одсуство са рада, део времена радио и за то примао зараду, а део време провео на годишњем одмору или другој врсти одсуства са рада, за шта је примао накнаду зараде – просечна зарада, као основ за обрачун накнаде зараде, утврђује се тако што се сабере укупно исплаћен износ зарада за часове рада у претходних 12 месеци и добијени збир се подели са збиром остварених ефективних сати рада у претходних 12 месеци. На пример, запослени остварује право на два нерадна дана, уз право на накнаду зараде за Васкрс, 6. и 9. априла, а основ за ову накнаду зараде утврђује се на основу просечне зараде запосленог за претходних 12 месеци, дакле за период април 2017 – март 2018. године. За ових претходних 12 месеци запослени је имао 1.512 сати ефективног рада, за које је по свим основама (основна зарада, „минули рад” и друга увећања зараде, топли оброк и регрес) примио 756.000 динара. За остале сате у претходних 12 месеци исплаћена му је накнада зараде по разним основама. Пошто запослени у априлу има (2 x 8) 16 часова одсуства са рада због празника, обрачун накнаде зараде је:

1) Број часова одсуства 2) Основица за накнаду зараде по часу рада из претходних 12 месеци (756.000 дин. : 1.512 сати) 3) Укупна основица за накнаду зараде за часове одсуства (1 x 2) 4) Проценат за утврђивање износа накнаде зараде 5) Износ накнаде зараде (3 x 4) за 2 дана одсуства на празник

16 час. 500,00 динара 8.000,00 дин. 100% 8.000,00 дин.

Напомена: На утврђену накнаду зараде за одсуство у дане празника не обрачунава се додатак за „минули рад” јер је он већ ушао у основицу за обрачун накнаде зараде.

Право запосленог на зараду и увећану зараду за рад на дане празника

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

2) У посебном случају, ако је запослени у претходних 12 месеци био на раду, али му послодавац није исплаћивао зараду редовно за сваки месец (због поремећаја у пословању), елементи за накнаду зараде запосленом могу се наћи у његовим месечним обрачунима које је доставио послодавац. Наиме, према члану 121. Закона о раду, послодавац је дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није извршио исплату зараде. Из тог обрачуна могу се видети елементи зараде и часови рада, па може да се израчуна просечна зарада по сату у претходних 12 месеци. Дакле, обрачун се изводи по сату за претходних 12 месеци, као да је зарада исплаћивана. 3) У другом посебном случају може да се догоди да запослени у претходних 12 месеци уопште није имао зараду, што је случај код новозапосленог радника који одсуствује са рада у првом месецу рада. Тада је основица за обрачун накнаде зараде уговорена основна зарада коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад, ако то право запослени има. 4) У трећем посебном случају, ако запосленом у последњих 12 месеци није исплаћивана зарада, већ накнада зараде (јер је свих 12 месеци провео на разним врстама одсуства са рада – боловање, породиљско и сл.), зарада није остварена у претходних 12 месеци, него је у свих 12 месеци остварена накнада зараде, па се обрачун накнаде зараде у текућем месецу обавља на основицу коју чини уговорена основна зарада коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад, ако то право запослени има.

Увећање зараде по основу рада на празник имаће запослени који раде у петодневном или шестодневном распореду радног времена и који због потреба посла морају да раде у неки од дана предстојећих празника. Ако запослени својом вољом ради у неки од дана празника, нема право на увећану зараду за рад на тај дан. Имајући на почетку у виду наведене дане предстојећих празника, може да се резимира да: 1) за рад на дане 30. и 31. марта и 1, 2, 6, 7, 8. и 9. априла 2018. године – сви запослени, без обзира на верску припадност, имају право на зараду и увећање те зараде за рад на празник; 2) за рад на дане од 30. марта до 2. априла 2018. године – запослени католици и припадници других хришћанских заједница имају право на зараду и увећање те зараде за рад на празник. У случају рада у турнусу, право запосленог на увећану зараду треба утврђивати у односу на распоред дана рада и дана недељног одмора који за запослене могу бити другачији од ових дана код запослених који стално раде у првој смени, у режиму понедељак–петак или понедељак–субота.

Примери обрачуна увећане зараде Увећање зараде по основу рада на празник имаће запослени који због потреба посла раде у неки од дана предстојећих верских празника. Конкретно, када запослени коме је распоредом

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 52

радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана, мора да ради на дан празника, односно на дан који је по распореду радног времена његов радни дан (на пример, запослени католичке вероисповести 30. марта или 2. априла, односно сви запослени 6. или 9. априла), тада остварује: 1) зараду за рад на празник према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада; 2) увећање зараде за рад на дан државног празника. Иста увећања оствариће и запослени којима је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од шест радних дана (понедељак–субота), који морају да раде на дан празника, односно на дан који је по распореду радног времена њихов радни дан, с тим да ови запослени остварују право на увећану зараду и ако раде на дан свог редовног радног дана у суботу 31. марта (запослени католичке вероисповести), односно у суботу 7. априла (сви запослени). За обрачун увећања зараде за предстојеће празнике морају да се употребе одредбе члана 108. Закона о раду, према којима запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то: 1) за рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110% од основице; 2) за рад ноћу и рад у сменама, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде – најмање 26% од основице. Треба имати у виду још две законске одредбе у вези са обрачуном увећане зараде: 1) Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена за запосленог у складу са законом, општим актом или уговором о раду. 2) Проценат увећане зараде, ако су се истовремено стекли услови по више увећања зараде, не може да буде нижи од збира процената по сваком од основа увећања, што значи да, ако се обрачунава увећање за рад на празник, оно мора бити кумулисано са увећањем за прековремени рад на пример, ако и такав рад запослени остварује радећи на празник. Обрачун увећања зараде за рад на празник за запосленог који је 9. априла радио осам часова, са процентом увећања за рад на празник од 110%, може бити следећи: 1. Основна зарада запосленог за април (бруто) за 20 дана рада у априлу 2. Зарада за рад на дан празника 9. априла (62.000 : 20) (учинак 100%) 3. Проценат увећања зараде за рад на празник

62.000,00 дин. 3.100,00 динара 110%

4. Увећање зараде за рад на празник (ред. бр. 2 x 110%)

3.410,00 дин.

5. Примања запосленог по основу зараде и увећане зараде за рад на дан празника 9. априла (3.100 + 3.410)

6.510,00 дин.

Према томе, радећи на дан празника, запослени остварује зараду према резултатима рада тог дана (у примеру зарада у висини основне зараде по дану рада) и увећање зараде по стопи од 110% за рад на празник, које је примењено на износ основне дневне зараде. Изузетно, када је запослени коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана, морао да ради на дан празника, на пример у суботу 7. априла, дакле – на дан који је дан његовог недељног одмора, листа његових примања се проширује. У том случају запослени прима: 1) зараду за рад на празник према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада; 2) увећање зараде за рад на дан државног празника; 3) увећање зараде за прековремени рад.

Наиме, у овом случају запослени је радио и у дан свог недељног одмора, па ће на крају месеца имати додатне сате рада, односно прековремени рад, због чега му следи и исплата увећања зараде за прековремени рад. Пошто се у овом случају остварују истовремено увећања зараде по више основа, треба водити рачуна да се сабирају проценти појединачних увећања, и то: 1) увећање зараде за рад на празник 110%; 2) увећање зараде за прековремени рад 26%. 3) укупно увећање за рад на празник и прековремено је 136% (110 + 26). На пример, запослени је радио на верски празник у суботу 7. априла, што има карактер и рада на празник и прековременог рада за запосленог који ради у петодневном распореду рада (понедељак–петак). Пошто се овде поклапају са истим бројем часова и рад на празник и прековремени рад, на остварену зараду на дан празника примениће се збирни проценат од 136% и тако утврдити укупно увећање зараде за тај дан. Обрачун је следећи: 1. Број часова рада на празник

8 часова

2. Број часова прековременог рада

8 часова

4. Проценат укупног увећања зараде

3.100,00 дин. 136%

5. Износ увећања зараде (ред. бр. 3 x 136%)

4.216,00 дин.

6. Укупно примање на дан празника (3 + 5)

7.316,00 дин.

У посебном случају, ако запослени који ради у петодневној радној недељи (понедељак–петак), ради сва четири дана верског празника (нпр. од 6. до 9. априла): ● за рад у дане (петак ) 6. и (понедељак) 9. априла добија зараду и увећану зараду за рад на дан празника; ● за рад у суботу 7. априла добија зараду, увећану зараду за рад на дан празника и увећану зараду за прековремени рад, јер му је субота по распореду рада дан одмора; ● за рад у недељу 8. априла припада му право на зараду, увећану зараду за рад на дан празника и један слободан дан у наредној недељи који му неће бити поново плаћен јер ће имати третман његовог недељног одмора.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

3. Остварена зарада за рад на дан празника – у висини основне зараде по дану (учинак 100%)

Утврђивање накнаде плате за одсуство на дан празника, плате и увећане плате за рад на дан празника за запослене у јавном сектору У јавним предузећима У јавним предузећима зараде запослених утврђују се Програмом пословања усвојеним од стране оснивача. Ова утврђена маса средстава за зараде у Програму у себи треба да садржи и увећања зараде за рад у дане државних празника по месецима и по броју запослених који тај рад обављају, ако се такав рад у јавном предузећу планира због потреба корисника услуга. Сам начин обрачуна накнаде зараде и увећане зараде за празнике за запослене у јавним предузећима исти је као што је претходно наведено за привредна друштва, пошто се на запослене у јавним предузећима примењује Закон о раду.

У јавним службама

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Према члану 114. Закона о раду, за одсуство у дане празника запослени у јавним службама (просвета, здравство) имају право на накнаду плате у висини своје просечне плате у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. Изузетно, за запослене у организацијама обавезног социјалног осигурања (Републички Фонд ПИО, Републички фонд за здравствено осигурање, Национална служба за запошљавање и Централни регистар обавезног социјалног осигурања) накнаде плате исплаћују се у складу са Уредбом о накнадама и другим примањима запослених у организацијама обавезног социјалног осигурања. Међутим, начин увећања плате за рад на празник за запослене у јавним службама регулисан је Законом о платама у државним органима и јавним службама, који регулише увећања – додатак на основну плату – по истим основама и по истим процентима као Закон о раду. Основна плата која служи као основица за обрачун увећане плате по основу рада на дан празника, утврђује се множењем коефицијента утврђеног Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама и основице за обрачун плате коју је закључком утврдила Влада Републике Србије за 2018. годину.

За државне службенике и намештенике Према Закону о платама државних службеника и намештеника, државни службеници и намештеници имају право на накнаду плате у висини основне плате као да су радили (члан 32). Дакле, државном службенику и намештенику који одсуствује на дан празника, исплаћује се накнада плате у истом износу као и плата коју би остварио да је радио у те дане. Државни службеник и намештеник има право на додатак на основну плату за рад на дан празника који није радни дан. Додатак за сваки сат рада на дан празника који није радни дан износи 110% вредности радног сата основне плате државног службеника и намештеника. Како према члану 30. Закона о платама … , додатак за рад ноћу и додатак за рад на дан празника који није радни дан искључују додатак за прековремени рад, државни службеници и намештеници за рад на дан државног празника не могу да остваре додатак за прековремени рад.

За запослене у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе За запослене у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе утврђено је у члану 37. став 3. Закона о радним односима у државним органима да запослени у овим органима примају плату за дане празника за које је Законом прописано да се не ради. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања са рада у дане празника не примају накнаду плате, већ плату у висини коју би остварили да раде у месецу у коме одсуствују са рада по овом основу. * * *

ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВAРАМО АМОРТИЗАЦИЈА СТАНА У ВЛАСНИШТВУ ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ РАДЊЕ Питање: Отворили смо предузетничку радњу пре две године и тек смо недавно сазнали да се на њу води стан. Да ли смо у обавези да радимо амортизацију за тај стан?

ОДБИТНИ ПРЕТХОДНИ ПДВ Питање: Привредно друштво је извршило промену адресе за пријем поште у АПР-у. Да ли ПДВ из рачуна у чијем називу стоји само адреса пријема поште, може да се користи као одбитни претходни ПДВ? Одговор: Према одредби члана 4. став 1. Правилника о садржини регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС” број 42/2016), Регистар садржи податке о субјекту регистрације који су прописани законом као предмет регистрације, где је од податка, поред осталих, наведен и податак о адреси седишта. Одредбом става 3. тачка 14) истог члана правилника прописано је да, поред података из става 1. овог члана, Регистар може да садржи и податак о адреси за пријем поште. Дакле, податак о адреси седишта је обавезан јер је прописан Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, а податак о адреси пријема поште је могућ али не и обавезан (остављено је на вољу субјекту регистрације да ли ће уносити и тај податак). Када је у питању рачун, односно подаци које он мора да садржи, чланом 42. Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон) прописано је који су то подаци, па је ставом 4. тачка 1) прописано да рачун нарочито садржи назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна. Као што се види, податак о адреси пријема поште није податак који се наводи у рачуну. Чланом 28. Закона прописани су услови које обвезник мора да испуни да би остварио право на одбитак ПДВ-а. Ставом 2. тачка 1) овог члана прописано је да право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако поседује рачун издат од стране другог обвезника у промету о износу претходног пореза, у складу са овим законом, што значи у складу са чланом 42. Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Одговор: Ако предузетничка радња у својој имовини има и стан који се води као њено власништво, дужна је да врши обрачун амортизације у складу са чланом 10. Закона о порезу на добит правних лица. Обрачуну амортизације подлежу сва правна лица која су обвезници пореза на добит, а то се односи и на предузетничке радње, без обзира на то да ли воде двојно или просто књиговодство. С обзиром на то да је овде реч о предузетничкој радњи која води просто књиговодство, обрачун амортизације вршиће на Обрасцу ОА 1 – Обрачун пореске амортизације за прву амортизациону групу – некретнине и пословни објекти. У складу са чланом 3. Правилника о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе („Сл. гласник РС”, бр. 116/2004 и 99/2010), амортизација се утврђује применом пропорционалне методе за свако средство посебно. Предузетници који воде пословне књиге по систему простог књиговодства, обрачунату амортизацију исказују у колони 18. Пословне књиге Прихода и Расхода, на основу Правилника о пословним књигама и исказивању финансијског резултата по систему простог књиговодства („Сл. гласник РС” бр. 140/2004).

Из свих наведених законских и подзаконски одредаба следи да, уколико рачун уместо адресе седишта обвезника ПДВ-а има само податак о адреси за пријем поште, такав рачун није исправан јер не испуњава услове из члана 42. Закона, па самим тим обвезник нема право на одбитак ПДВ-а по таквом рачуну.

ОДБИТАК ПРЕТХОДНОГ ПДВ-А НА ИЗДАТКЕ ЗА ИСХРАНУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Питање: Наше предузеће има организован ресторан друштвене исхране у коме се хране запослени. Топли оброк се обрачунава као накнада зараде и чини основицу за обрачун пореза и доприноса, а исплаћује се, као и основна зарада, уплатом на текући рачун запосленог. Запослени у готовом плаћају цену оброка и нису у обавези да се хране у ресторану. Занима нас да ли треба да обрачунавамо излазни ПДВ и да при томе користимо претходни ПДВ?

Одговор: Изменом члана 29. Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон) делимично је „враћено” право на одбитак претходног ПДВ-а по основу издатака за исхрану, укључујући и пиће, запослених, односно других радно ангажованих лица у сопственим угоститељским објектима обвезника ПДВ-а, али само у случају када обвезник, као пружалац услуге, по том основу наплаћује накнаду од примаоца услуге. Наиме, изменама Закона, са применом од 1. 1. 2018. године, обвезник ПДВ-а има право на одбитак ПДВ-а за исхрану, укључујући и пиће, својих запослених и других радно ангажованих лица у својим угоститељским објектима, под условом да врши наплату од тих лица. Према томе, од 1. јануара 2018. године имате право на одбитак ПДВ-а у складу са Законом, као и обавезу да приликом пружања услуга исхране запосленима обрачунате и платите ПДВ.

ПОВРАЋАЈ РОБЕ И СМАЊЕЊЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ПДВ-А Питање: Купац је вратио продавцу робу јер не одговара захтевима производње. Приликом повраћаја робе доставио је продавцу писмену изјаву у којој је навео разлоге повраћаја робе. Да ли у описаном случају продавац има право на смањење пореске основице у смислу члана 4. ст. 6. Правилника о начину измене пореске основице за обрачунавање пореза на додату вредност? Одговор: Чланом 4. став 1. Правилника о начину измене пореске основице за обрачунавање пореза на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 86/2015 – у даљем тексту: Правилник) прописано је да, ако се основица за опорезиви промет добара или услуга накнадно смањи, обвезник ПДВ-а који је извршио промет добара или услуга, а који је порески дужник за тај промет у складу са Законом о порезу на додату вредност, може да смањи износ обрачунатог ПДВ-а ако обвезник ПДВ-а коме је извршен промет добара или услуга исправи одбитак претходног пореза и о томе писмено обавести испоручиоца добара или услуга. Према одредби члана 4. став 5. Правилника, у случају враћања добара сматра се да није дошло до смањења основице. Ставом 6. истог члана Правилника прописано је да се, изузетно од става 5. овог члана, сматра да је дошло до смањења основице у случају враћања добара: 1) којима је период уобичајене употребе протекао (ремитенда), односно којима је истекао или истиче рок трајања одређен од стране произвођача, ако је враћање добара предвиђено прописом

ПОЖАР У ОБЈЕКТУ И ОБРАЧУН ПДВ-А Питање: Пореском обвезнику је од стране Пореске управе оспорено право на необрачунавање ПДВ-а на дозвољени расход изазван пожаром, за који постоји записник од стране МУП-а за ванредне ситуације. Као разлог за непризнавање наводи се то да се пожар пренео са суседног магацина на магацин конкретног пореског обвезника, па се сматра да пожар није настао као последица више силе, тј. пожар није настао приликом управљања одређеним средствима за рад. Да ли се расход добара у овој ситуацији сматра расходом насталим услед пожара који је последица више силе или не? Одговор: Чланом 5. Уредбе о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа порез на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 124/2004 – у даљем тексту: Уредба) прописано је да опорезивању не подлеже ни расход који настане дејством више силе. Међутим, ни једним подзаконским актом донетим у складу са Законом о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон) није дефинисано шта се подразумева под „дејством више силе”. Због тога је неопходно да се ослонимо на друге прописе, као што је Закон о ванредним ситуацијама („Сл. гласник РС”, бр. 111/2009, 92/2011 и 93/2012), чијим је чланом 8. став 1. тачка 4) дефинисано да је „техничко-технолошка несрећа – удес”, изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја који је измакао контроли приликом управљања одређеним средствима за рад и приликом поступања са опасним материјама у производњи, употреби, транспорту, промету, преради, складиштењу и одлагању, као што су пожар, експлозија, хаварија и сл. Да би расход изазван пожаром на који нисте могли да утичете био признат, неопходно је да за уништене количине имате акт организације надлежне за осигурање или надлежног државног органа (осигуравајућег друштва, МУП-а), како је и прописано чланом 2. став 3. Правилника о утврђивању шта се сматра узимањем и употребом добара, другим прометом добара и пружањем услуга, без накнаде, о утврђивању уобичајених количина пословних узорака, рекламним материјалом и другим поклонима мање вредности („Сл. гласник РС”, број 118/2012).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

или уговором између обвезника ПДВ-а који је извршио промет добара и лица којем је тај промет извршен; 2) које се врши у складу са законом којим се уређује заштита потрошача; 3) због раскида уговора у складу са законом, под условом да обвезник ПДВ-а који је извршио промет добара поседује о томе неспорне доказе. Према томе, пошто је купац – обвезник ПДВ-а, због лошег квалитета и немогућности производње, рекламирао и вратио набављена добра, односно репроматеријал (део или целокупну количину тих добара) продавцу – обвезнику ПДВ-а, уз записник којим се констатују недостаци на тим добрима, сматра се да је дошло до смањења пореске основице за извршени промет. То значи да у овом случају обвезник ПДВ-а – продавац може да смањи износ обрачунатог ПДВ-а под условом да је купац – обвезник ПДВ-а, коме је извршен промет добара, исправио одбитак претходног пореза по основу те набавке и да је о томе у писаној форми обавестио продавца. Пошто су и купац и продавац у наведеном случају обвезници ПДВ-а, при чему купац има право на одбитак претходног ПДВ-а за исправку пореске основице, односно сторнирање ПДВ обавезе за враћена добра, довољан је записник којим се констатује разлог поврата робе, као и писана изјава купца да је извршио исправку одбитка претходног ПДВ-а или да га није ни користио. Такође напомињемо да у овом случају продавац нема обавезу издавања књижног одобрења у складу са чланом 15. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012 и 86/2015).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

С обзиром на то да поседујете уверење МУП-а, мишљења смо да порески орган није у праву када вам је оспорио необрачунавање ПДВ-а на расход добара који није предмет опорезивања ПДВ-ом, јер је изазван вишом силом. Међутим, управо због чињенице да у ПДВ-у не постоји дефиниција више силе, било би целисходно да по овом питању користите став који је заузело Министарство финансија РС у Мишљењу бр. 011-00-1508/2015-04 од 3. 3. 2016. године, јер је везан за признавање расхода у пореском билансу приликом оштећења имовине управо услед пожара. У Мишљењу се каже: „У складу са одредбом члана 22в став 1. Закона о порезу на додату вредност, на терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између нето садашње вредности имовине утврђене у складу са МРС, односно МСФИ и њене процењене надокнадиве вредности, али се признају у пореском периоду у коме је та имовина отуђена, односно употребљена, односно у коме је настало оштећење те имовине услед више силе. У конкретном случају (а како произлази из садржине поднетог дописа) објекат је, као део имовине обвезника, уништен у пожару, о чему је надлежни орган министарства унутрашњих послова, након спроведеног вештачења, сачинио записник којим је констатовано да је пожар узрокован неисправним електричним инсталацијама. Према томе, уколико је (након спроведеног доказног поступка) несумњиво утврђено да је пожар настао (искључиво) као последица догађаја који се није могао предвидети, односно избећи, сматрамо да се (у том случају) ради о оштећењу објекта услед више силе, па се расход по том основу (исказан у пословним књигама) признаје у пореском билансу обвезника који се подноси за порески период у ком је предметно оштећење настало.”

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? ● Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама. ● Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима. ● Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. ● Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки. ● Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови). ● Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. ● Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач победио. ● Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПРИЈАВА ПОДАТАКА ЗА УТВРЂИВАЊЕ СТАЖА ОСИГУРАЊА, ЗАРАДА, ОДНОСНО ОСНОВИЦЕ ОСИГУРАЊА И ВИСИНЕ УПЛАЋЕНОГ ДОПРИНОСА ЗА 2017. ГОДИНУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

рема одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/2003… и 142/2014 – у даљем тексту: Закон), до 30. априла 2018. године за све осигуранике који су у току 2017. године својим радом и зарадом остваривали право на пензијско и инвалидско осигурање, треба пријавити у матичну евиденцију податке о стажу осигурања, плаћеним доприносима и основицама осигурања. Послодавци ће то учинити путем подношења пријава на прописаним обрасцима, за шта је Влада Републике Србије донела одговарајућа подзаконска акта, и то: 1) Одлуку о јединственим методолошким принципима за вођење матичне евиденције о осигураницима и корисницима права из пензијског и инвалидског осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 118/2003); 2) Одлуку о јединственом кодексу шифара за уношење података у матичну евиденцију о осигураницима и корисницима права из пензијског и инвалидског осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 118/2003 и 11/2006); 3) Одлуку о обрасцима пријава података за матичну евиденцију о осигураницима и корисницима права из пензијског и инвалидског осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 118/2003, 11/2006 и 54/2010). Напомена: У току 2017. године није било измена прописа о пензијском и инвалидском осигурању, тако да се и за 2017. годину на исти начин као и претходних година попуњавају следећи обрасци пријава за матичну евиденцију: 1) Образац М-4 – пријава података за утврђивање стажа осигурања, зараде, накнаде зараде, односно основице и висине уплаћеног доприноса за осигуранике запослене; 2) Образац М-4К – пријава података за утврђивање стажа осигурања, зараде, накнаде зараде, односно основице и висине уплаћеног доприноса за више лица за осигуранике запослене; 3) Образац М-4УН – пријава о стажу осигурања по основу уговорене накнаде, односно накнаде по основу уговора о допунском раду и висине те накнаде (попуњава Фонд ПИО на основу посебне евиденције о исплаћеним уговореним накнадама из пријаве М-УН и М-УНК); 4) Образац М-6 – пријава података за утврђивање износа исплаћених новчаних накнада по основу инвалидског осигурања (за инвалиде II и III категорије као затечене кориснике по ранијим прописима). У наставку текста пажња ће се пре свега обратити на попуњавање података по основу запослења у обрасцу М-4, односно М-4К.

Обвезници подношења пријава матичне евиденције – послодавци Послодавци су обвезници подношења годишњих пријава података за матичну евиденцију, који на обрасцима М-4 (за једно лице), односно М-4К (за више лица) подносе пријаву за 2017. годину најкасније до 30. 4. 2018. године, и то за следеће осигуранике који су код њих били радно ангажовани (сходно чл. 11. т. од 1) до 6) и т. од 8) до 11) Закона): 1) лица у радном односу, односно запослена у предузећу, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне самоуправе или код физичких лица (у даљем тексту: послодавац), изузев лица из члана 12. став 1. тачка 2) Закона (лица која су оснивачи, односно чланови привредних друштава у складу са Законом, који у њима раде, без обзира на то да ли су у радном односу у привредном друштву чији су оснивачи односно чланови); 2) цивилна лица на служби у Војсци Србије; 2а) професионална војна лица према прописима о Војсци Србије;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 60

3) изабрана или постављена лица ако за обављање функције остварују зараду, односно накнаду зараде; 4) лица која су, у складу са прописима о раду, у радном односу, односно запослена ван просторија послодавца; 5) лица у радном односу, односно запослени упућени на рад у иностранство, односно запослени у предузећу које обавља делатност или услуге у иностранству, ако нису обавезно осигурана по прописима те земље или ако међународним уговором није другачије одређено; 6) домаћи држављани који су на територији Републике Србије запослени код страних или међународних организација и установа, страних дипломатских и конзуларних представништава или код страних правних или физичких лица, ако међународним уговором није другачије одређено; 8) страни држављани и лица без држављанства који су на територији Републике Србије запослени код страних правних или физичких лица, ако међународним уговором није другачије одређено, као и код међународних организација и установа и страних дипломатских и конзуларних представништава, ако је такво осигурање предвиђено међународним уговором; 9) лица која, у складу са Законом, обављају привремене и повремене послове, ако нису осигурани по другом основу; 10) лица која, у складу са Законом, обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга, које се, у смислу овог закона, сматрају послодавцем, а имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота ако нису на школовању; 11) лица за чијим је радом престала потреба, као и лица којима је престало запослење због стечаја, ликвидације, односно у свим случајевима престанка рада послодавца, док остварују новчану накнаду према прописима о раду и запошљавању. За све навадене осигуранике подаци се подносе филијали Републичког Фонда за ПИО у којој су запослени пријављени на осигурање, односно филијали Фонда према седишту послодавца, односно његове организационе јединице (пословница, испостава, експозитура и сл., ако их послодавац има). Појам послодавца дефинисан је у члану 11. тачка 1) Закона као привредно друштво, друго правно лице, државни орган, орган јединице локалне самоуправе или физилко лице – које има запослене.

Уношење података о стажу осигурања запосленог На редном броју 7 Обрасца М-4 (ако послодавац има једног запосленог), односно у колону 4 Обрасца М-4К (ако послодавац има више запослених) послодавац уноси време које је запослени код њега провео на обавезном осигурању током 2017. године, и то у месецима или у месецима и данима. Према одредби члана 46. Закона, у стаж осигурања рачуна се: ● време које је осигураник провео на раду по основу кога је био обавезно осигуран и ● за које је уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање. Конкретно, према члану 47. Закона, у стаж осигурања рачуна се време проведено на раду, односно у осигурању у ефективном (календарском) трајању. Према томе, уколико је запослени целу годину непрекидно провео на раду код послодавца, дакле – од 1. јануара до 31. децембра 2017. године, са пуним радним временом или са радним временом које је изједначено са пуним радним временом, у Образац М-4 односно Образац М-4К послодавац ће за њега унети стаж осигурања од 12 месеци или, ако је запослени засновао први пут радни однос код послодавца 1. септембра, унеће стаж осигурања од четири месеца. Број часова није битан за утврђивање стажа осигурања, већ је битан само податак о календарском времену проведеном у осигурању, дакле – дани и месеци у току године. То конкретно значи да, ако је запослени провео шест месеци код послодавца радећи са половином пуног радног времена, њему ће се признати, односно у Образац М-4 ће се унети као стаж осигурања шест месеци.

Када се предаје Образац М-4 односно Образац М-4К, уносе се подаци само за месеце за које је плаћен допринос. Дакле, уколико за четири месеца допринос није плаћен, у обрасцу ће се утврдити стаж осигурања од осам месеци. Када за преостала четири месеца послодавац накнадно уплати допринос, поднеће Образац М-8 ради промене података у матичној евиденцији или, ако је запослени целу годину радио код једног послодавца са половином пуног радног времена, за коју је уплаћен допринос, као стаж осигурања унеће се 12 месеци. Такође, довољно је да је послодавац платио доприносе и на најнижу основицу за конкретан месец (ако није исплатио зараду и платио доприносе на њу), па да та уплата доприноса омогући признавање конкретног месеца у стаж осигурања.

Напомене у случају рада код два или више послодаваца

Уношење података о зарадама и накнадама зарада, односно основицама осигурања за 2017. годину У матичну евиденцију за 2017. годину биће пријављени подаци о примањима запослених зависно од тога на коју су основицу послодавци у току 2017. године уплаћивали допринос за пензијско и инвалидско осигурање својим запосленима. У 2017. години важиле су следеће најниже (бруто) основице за обрачун доприноса:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Могући су случајеви да је једно лице запослено и ради у току године код више послодаваца. На пример, ако једно лице ради код два послодавца истовремено са непуним радним временом, и то ако код сваког послодаваца ради по четири часа дневно у току 12 месеци, оба послодавца поднеће пријаву на 12 месеци стажа осигурања у току 2017. године. Наравно, у овом случају неће се признати стаж осигурања од 24 месеца, већ од 12 месеци, али се у вези са овим примером поставља питање како регулисати пријаву годишњег стажа осигурања када једно лице ради код два послодавца. Решење за овакве проблеме свакако може бити да сваки послодавац на пријави напише напомену да то лице ради код још једног послодавца или да се та два послодавца договоре да један од њих не попуни податак о стажу осигурања, уз уношење напомене у образац да је то због рада код два послодавца и да је тај податак попунио други послодавац. Другим речима: ако се подаци о стажу осигурања поклапају код два послодавца, довољно је да само један од њих унесе податке о стажу осигурања, уз напомену да конкретан запослени у исто време ради и код другог послодавца.

НАЈНИЖЕ (БРУТО) ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ У 2017. ГОДИНИ Период примене у току 2017.

Износ најниже основице

„Службени гласник РС”

од 1. 1. 2017. до 31. 1. 2017.

22.204

88/2016

од 1. 2. 2017. до 30. 4. 2017.

23.229

7/2017

од 1. 5. 2017. до 31. 7. 2017.

21.906

41/2017

од 1. 8. 2017. до 31. 10. 2017.

23.446

73/2017

од 1. 11. 2017. до 31. 12. 2017.

23.074

96/2017

Зараде и накнаде зарада које су запослени остварили у 2017. години уносе се у Образац М-4 односно Образац М-4К у бруто износу (нето + порез + допринос на терет запосленог). У износ зараде укључени су:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 62

1) зарада коју запослени оствари за рад и време проведено на раду (основна зарада, део зараде за радни учинак) и део зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца (награде, бонуси и др.); 2) увећана зарада – за прековремени рад, ноћни рад и рад на празник, за рад у сменама, за рад недељом, за минули рад и друга увећања зараде за посебне услове рада које је послодавац исплатио у складу са својим актом; 3) накнаде зараде – за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа и у другим случајевима утврђеним актом послодавца, а на терет послодавца; 4) друга примања са карактером зараде – топли оброк, регрес, теренски додатак и друге исплате са карактером зараде које је послодавац исплатио у складу са својим актом и платио доприносе за пензијско и инвалидско осигурање (на пример: поклони за Нову годину изнад неопорезивог износа, поклони за 8. март без обзира на начин исплате, одређени облици солидарне помоћи на које се плаћају доприноси, отпремнине приликом споразумног раскида радног односа, премије добровољног осигурања изнад неопорезиве границе и друга примања на која је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање); ова примања су уједно и примања која се евидентирају ради утврђивања годишњег личног коефицијента по запосленом у свим случајевима када је њихов месечни збир већи од важеће најниже основице. Уколико је уплата доприноса у току године вршена на најниже основице утврђене Законом, у Образац М-4 уносе се износи тих најнижих основица (бруто) на које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање. У пракси су и у 2017. години важили прописи о тзв. највишој основици, која се утврђује у висини пет просечних зарада у Републици, изнад које се нису могли уплаћивати месечни доприноси за социјално осигурање. Износ највише (бруто) основице се уноси као зарада у Образац М-4, односно Образац М-4К уколико је за конкретан месец зарада запосленог била већа од највише важеће основице за обрачун доприноса. Преглед највиших основица важећих за 2017. годину дат је у наредној табели: НАЈВИШЕ (БРУТО) ОСНОВИЦЕ ЗА ПЛАЋАЊЕ ДОПРИНОСА У 2017. ГОДИНИ Период

Износ највише основице

„Службени гласник РС”

од 1. 1. 2017. до 31. 1. 2017.

315.305

105/2016

од 1. 2. 2017. до 28. 2. 2017.

368.205

5/2017

од 1. 3. 2017. до 31. 3. 2017.

286.155

13/2017

од 1. 4. 2017. до 30. 4. 2017.

324.235

29/2017

од 1. 5. 2017. до 31. 5. 2017.

328.475

40/2017

од 1. 6. 2017. до 30. 6. 2017.

341.230

52/2017

од 1. 7. 2017. до 31. 7. 2017.

324.300

63/2017

од 1. 8. 2017. до 31. 8. 2017.

339.285

72/2017

од 1. 9. 2017. до 30. 9. 2017.

331.255

79/2017

од 1. 10. 2017. до 31. 10. 2017.

325.470

87/2017

од 1. 11. 2017. до 30. 11. 2017.

332.190

96/2017

од 1. 12. 2017. до 31. 12. 2017.

323.010

106/2017

Увек када је обрачуната месечна зарада запосленог била већа од највише важеће основице, доприноси су се у 2017. години обрачунавали на највишу основицу, а порез на стварно обрачунату зараду, при чему се у Образац М-4 уноси износ те највише основице (бруто).

Уношење података о накнади зараде за време породиљског одсуства и боловања на терет Републичког фонда за здравствено осигурање

Пензијски основ за запослене којима су исплаћиване минималне зараде За сваки месец 2017. године минимална зарада износила је 130,00 динар по часу рада нето, односно целе 2017. године минимална зарада износила је 130,00 динар. Ако је за неки од месеци у току 2017. године послодавац свим запосленима или само неким запосленима исплатио минималну зараду, у Образац М-4, односно у Образац М-4К уноси износ бруто минималне зараде за месец исплате, наравно ако је тај износ минималне зараде већи од важеће најниже основице у тренутку исплате. Уколико је износ минималне зараде нижи од најниже основице доприноса, доприноси се обрачунавају на најнижу основицу доприноса, а у образац се уноси износ те најниже основице.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Време породиљског одсуства рачуна се у стаж осигурања као време ефективно проведено на раду, а приликом обрачунавања накнада зараде не узимају се у обзир најниже основице, већ се доприноси увек обрачунавају на утврђену накнаду зараде породиље. Зато се запосленој жени време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета уноси у Образац М-4 као стаж осигурања у ефективном трајању, а часови породиљског одсуства – као часови рада. Накнада зараде која се исплаћивала породиљи уноси се у годишњу пријаву стажа у износу у коме је исплаћивана, дакле – без обзира на висину те накнаде зараде и рок исплате, односно без обзира на то да ли је нижа или виша од најниже основице осигурања, доприноси на ову накнаду зараде плаћају се на стварно исплаћену накнаду, тако да се у Образац М-4 уносе обрачунате бруто накнаде зараде, и то у колону „Износ накнаде…”. Исте напомене могу се дати и за евидентирање података о оствареним накнадама зараде за време боловања на терет Републичког фонда за здравствено осигурање (преко 30 дана). И у овом случају се накнада зараде за време овог боловања уноси у Образац М-4, односно у Образац М-4К, а приликом обрачунавања накнада зараде не узимају се у обзир најниже основице, већ се доприноси увек обрачунавају на утврђену накнаду зараде и уносе у колону „Износ накнаде…”.

Пензијски основ за запослене којима су уплаћивани само доприноси за социјално осигурање Према члану 51. ст. 3. и 4. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о доприносима), ако не исплати зараду до 30. у текућем месецу за претходни месец, послодавац је дужан да најкасније до тог рока обрачуна и уплати доприносе за претходни месец на најнижу месечну основицу доприноса. У складу са наведеним прописом, послодавац који је за неки од месеци у току 2017. године уплаћивао доприносе без исплате зараде, у Образац М-4 уноси износ најниже основице (бруто) утврђене за месеце за које је уплаћиван допринос.

Запослена лица упућена на рад у иностранству Према члану 14. Закона о доприносима, основица доприноса за социјално осигурање за раднике упућене на рад у иностранству, ако нису обавезно осигурани по прописима државе у коју су упућени или ако међународним уговором није друкчије одређено, као и за послодавце, јесте износ зараде коју би, у складу са Законом, општим актом и уговором о раду, остварили у Републици

на истим или сличним пословима, с тим што наведена основица доприноса не може бити нижа од законске двоструке најниже месечне основице доприноса, нити виша од законске највише основице доприноса. Ова правила важе и за попуњавање пријава за осигурање код послодаваца који имају запослене на раду у иностранству.

Евиденција података за новозапослене у 2017. години за које послодавци остварују пореске олакшице

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У протеклим годинама, па и у току 2017. године Влада је спроводила мере стимулисања запошљавања, ослобађајући послодавце од обавезе уплате доприноса у целини или делимично, при чему је разлику до умањених доприноса плаћала Национална служба за запошљавање на основу прописане документације коју доставља послодавац. За ове запослене послодавци у пријаве података уносе зараде са укупно плаћеним доприносима, а наведеним новозапосленим лицима, иако за њих послодавци нису уплатили пун износ доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за 2017. годину, од дана запошљавања признаје се пуно време проведено на раду.

Накнада зараде за инвалиде II и III категорије Износ накнаде за рад са скраћеним радним временом и накнаде због мање зараде на другом одговарајућем послу уноси у матичну евиденцију Фонд, а не послодавци инвалида рада II и III категорије, будући да и ове накнаде падају на терет средстава Фонда.

Примери попуњавања Обрасца М-4К за 2017. годину У Образац М-4К уносе се подаци о износу уплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, и то збирно на терет запосленог и на терет послодавца, па треба имати у виду да је стопа ових доприноса у току 2017. године износила: ● 26% (14% + 12%) за период од 1. јануара до 31. децембра 2017. године.

Следи више примера попуњавања Обрасца М-4 (у овим примерима под појмом „зарада” подразумевамо бруто зараду), у којима се пошло од претпоставке да су износи зараде или накнаде зараде исплаћени у износу већем од важећих најнижих основица.

1. Пун фонд часова на раду у току целе године Запослени има 12 месеци редовног рада са пуним радним временом и остварену зараду од 800.000,00 динара. У колону „Подаци о стажу” уноси се 12 месеци, а у колону „Зарада” – износ остварене зараде запосленог од 800.000,00 динара. У колону „Уплаћени допринос” треба унети уплаћене доприносе за пензијско и инвалидско осигурање на исплаћену зараду. У овом примеру укупни доприноси за пензијско и инвалидско осигурање на ову зараду износе: 800.000 x 26% = 208.000,00 дин. Према томе, укупан износ уплаћених доприноса од 208.000 динара уносе се у колону „Уплаћени допринос”. У остале колоне уносе се нуле.

2. Цела година проведена на боловању 64

Ако је запослени целу 2017. годину провео на боловању, у колону „Подаци о стажу” уноси се 12 месеци, а у колоне „Зарада” и „Уплаћени допринос” уносе се нуле. У колону „Износ накнаде

зараде…” уноси се накнада зараде коју је запослени примио за време боловања. У овом примеру та накнада зараде износи 500.000,00 динара, па укупни допринос за пензијско и инвалидско осигурање на ову накнаду зараде износи: 500.000 x 26% = 130.000,00 дин. Укупан износ уплаћених доприноса од 130.000 динара уписује се у колону „Уплаћени допринос” (по основу накнаде). За месеце када је запослени био на боловању преко 30 дана, дакле – добијао накнаду зараде од Републичког фонда за здравствено осигурање, податке о висини исплаћене накнаде зараде и обрачунатим доприносима за пензијско и инвалидско осигурање послодавац може да добије од тог фонда на свој захтев.

3. Рад и боловање у току године

4. Остварен редован рад и прековремени рад Зарада запосленог остварена у времену дужем од пуног радног времена уноси се у Образац М-4К само ако је такав рад обављен у складу са прописима о радним односима. При томе такође треба напоменути да се часови прековременог рада не урачунавају у дужину стажа, већ се ефекат овог рада види само кроз зараду и увећање зараде које је запосленом исплаћено за време прековременог рада. Приликом попуњавања сабирају се зарада за редован рад и зарада за прековремени рад и уносе збирно у Образац М-4К. На пример, запослени је провео на редовном раду 12 месеци, а уз то је остварио 50 часова прековременог рада. За редован рад је примио зараду од 800.000,00 динара, а за прековремени рад 50.000,00 динара. На основу ових података у колону „Подаци о стажу” уноси се 12 месеци, а у колону „Зарада” – износ остварене зараде запосленог за редован и прековремени рад од 850.000,00 динара. Обрачун података о уплаћеним доприносима је следећи: укупна зарада износи 850.000,00 динара, а допринос за пензијско и инвалидско осигурање на ову зараду износи: 850.000 x 26% = 221.000,00 дин. Укупан износ уплаћених доприноса од 221.000 динара уписује се у колону „Уплаћени допринос” (на зараду).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Ако је запослени део године (на пример 11 месеци) провео на раду и део године (један месец) на боловању, за месеце рада остварио је зараду у висини од 660.000,00 динара, а за време боловања остварио је накнаду зараде од 50.000,00 динара на терет послодавца. У овом случају се у колону „Подаци о стажу” уноси 12 месеци, у колону „Зарада” – износ остварене зараде запосленог од 660.000,00 динара, а у колону „Износ накнаде зараде…” – износ од 50.000,00 динара. Обрачун података о уплаћеним доприносима у овом примеру је следећи: зарада за 11 месеци износи 660.000,00 динара, а допринос за пензијско и инвалидско осигурање на ову зараду износи: 660.000 x 26% = 171.600,00 дин. Износ доприноса на зараду од 171.600 динара уписује се у колону „Уплаћени допринос” (на зараду). На накнаду зараде од 50.000,00 динара обрачунат је допринос за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 26%, који износи 13.000,00 динара, што се уноси у колону „Уплаћени допринос” (на накнаду зараде).

5. Подаци за инвалида рада II и III категорије Код послодаваца могу да се нађу и запослени који раде са радним временом краћим од пуног радног времена (на пример: инвалиди рада II категорије), којима зараду за часове рада исплаћује послодавац, а накнаду зараде за остатак до пуног радног времена исплаћује Фонд. За ове запослене се у колону „Подаци о стажу” уноси 12 месеци, а у колону „Зарада” – износ остварене зараде коју је исплатио послодавац (на пример 460.000,00 динара).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обрачун података о уплаћеним доприносима у овом примеру је следећи: укупна зарада износи 460.000,00 динара, а допринос за пензијско и инвалидско осигурање на ову зараду је: 460.000 x 26% = 119.600,00 дин. Укупан износ доприноса од 119.600 динара уписује се у колону „Уплаћени допринос” (на зараду). Подаци о броју часова и накнади зараде коју су инвалиди примили не уносе се у Образац М-4К, већ се уносе у Образац М-6, који попуњава Фонд као исплатилац накнаде зараде инвалиду рада. Уколико је инвалид рада II категорије, радећи у току целе 2017. године, три месеца био на боловању, за њега се образац попуњава на следећи начин: 1) у колону „Подаци о стажу” уноси се 12 месеци, у колону „Зарада” – износ остварене зараде за девет месеци рада, а у колону „Уплаћени допринос” – износ доприноса за пензијско и инвалидско осигурање обрачунат на ту зараду; 2) у колону „Износ накнаде зараде…” уноси се износ који је запослени примио од послодавца на име накнаде зараде за боловање, а обрачунати допринос за пензијско и инвалидско осигурање на ову накнаду зараде уписује се у колону „Уплаћени допринос” (на накнаду зараде). У овом случају Фонд у Образац М-6 уноси податке о накнади зараде на терет Фонда само за девет месеци у току 2017. године, јер инвалиду рада II категорије не припада накнада зараде на терет Фонда док је на боловању. Када је реч о инвалиду III категорије, он ради са преосталом радном способношћу и пуним радним временом на другом одговарајућем послу. Осим редовне зараде на послу који ради, он има право и на накнаду због мање зараде на другом одговарајућем послу. Зараду коју остварује исплаћује послодавац и као таква се уноси у обрасце матичне евиденције, док накнаду због мање зараде на другом одговарајућем послу утврђује и исплаћује Фонд, а такође и попуњава Образац М-6, у који уноси износ те накнаде ради уноса у матичну евиденцију.

6. Породиљско одсуство за целу 2017. годину За запослену која је целу 2017. годину била на породиљском одсуству, у колону „Подаци о стажу” уноси се 12 месеци, а у колоне „Зарада” и „Уплаћени допринос” уписују се нуле јер запослена не остварује зараду код послодавца. Запослена на породиљском одсуству остварује накнаду зараде, па се у колону „Износ накнаде зараде…” уноси износ који је она примила у току 2017. године. Ако је, на пример, породиљи у току 2017. године исплаћена накнада зараде у висини од 800.000,00 динара, на ову накнаду зараде обрачунати допринос за пензијско и инвалидско осигурање износи: 800.000 x 26% = 208.000,00 дин. Укупан износ доприноса од 208.000 динара уписује се у колону „Уплаћени допринос” (на накнаду зараде). Међутим, ако је запослена у току 2017. године четири месеца била на раду, два месеца на одржавању трудноће и шест месеци на породиљском одсуству, подаци се у образац уносе на следећи начин: 1) у колону „Подаци о стажу” уноси се 12 месеци, у колону „Зарада” – износ остварене зараде за четири месеца рада, а у колону „Уплаћени допринос” – износ доприноса за пензијско и инвалидско осигурање обрачунат на ту зараду; 2) у колону „Износ накнаде зараде…” уноси се износ који је запослена примила на име накнаде зараде за боловање и за породиљско одсуство, а обрачунати допринос за пензијско и инвалидско осигурање на ове накнаде зараде уписује се у колону „Уплаћени допринос” (на накнаду зараде).

7. Коришћење неплаћеног одсуства у току године 66

За запосленог који је одређени број месеци у току 2017. године провео на неплаћеном одсуству, у стаж осигурања рачунају се само месеци на раду. На пример, ако је запослени користио неплаћено одсуство три месеца (у периоду октобар–децембар), а за девет месеци рада остварио

је зараду од 600.000,00 динара, у колону „Подаци о стажу” уноси се девет месеци, у колону „Зарада” – износ остварене зараде од 600.000,00 динара, а у колону „Уплаћени допринос” – износ од 156.000,00 динара (600.000 x 26%).

8. Обављање привремених или повремених послова Према одредби члана 11. т. 9. и 10. Закона, запослени су и лица која, у складу са Законом, обављају привремене или повремене послове ако нису осигурана по другом основу. Зато се време овог рада и накнада остварена за тај рад уносе у Образац М-4, јер се време овог рада признаје као стаж осигурања, будући да се на исплаћену накнаду плаћа пуна стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. На пример, незапослено лице је 95 дана радило повремене послове у току другог полугодишта 2017. године и за то време остварило накнаду у висини од 96.000,00 динара. За њега се образац попуњава на следећи начин: у колону „Подаци о стажу” уноси се три месеца и пет дана, у колону „Зарада” – износ остварене зараде од 96.000,00 динара, а у колону „Уплаћени допринос” – износ од 24.960,00 динара (96.000,00 x 26%).

9. Рад са половином пуног радног времена

10. Рад на одређено време у току године

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Ако је запослени радио целу 2017. годину са половином пуног радног времена, стаж осигурања му се рачуна у календарској дужини, односно као цела година. Као што је раније истакнуто, зарада коју запослени прима за умањено радно време упоређује се са пуном (а не умањеном) најнижом основицом за обрачун доприноса (доприноси се обрачунавају на пуну најнижу основицу уколико је зарада запосленог нижа), па се зато и време које проведе на раду рачуна као пуно радно време. На пример, ако је запослени радио са половином пуног радног времена у току целе године и за то време остварио зараду у износу од 400.000,00 динара, која је била већа од најнижих основица за доприносе, попуњавају се три колоне обрасца: у колону „Подаци о стажу” уноси се 12 месеци, у колону „Зарада” – износ остварене зараде од 400.000,00 динара, а у колону „Уплаћени допринос” – износ од 104.000,00 динара (400.000 x 26%).

Ако је запослени радио на одређено време код истог послодавца у више наврата у току године, у стаж осигурања уписују му се ти месеци рада. На пример, запослени је радио три пута у току године код послодавца, у јуну, од августа до октобра и у децембру (укупно пет месеци), и за те месеце рада остварио је зараду од 240.000,00 динара. Према овим подацима, у колону „Подаци о стажу” уноси се пет месеци, у колону „Зарада” – износ остварене зараде од 240.000,00 динара, а у колону „Уплаћени допринос” – износ од 62.400,00 динара (240.000,00 x 26%). У посебном случају, ако рад на одређено време није трајао пун месец, запосленом се признају и дани рада мимо пуног месеца, при чему се пун месец рачуна као 30 дана (члан 67. став 2. Закона). Конкретно, ако је имао укупно 80 дана рада у току године, они се рачунају као два месеца и 20 дана, што се уписује у колону „Подаци о стажу”. У колону „Зарада” уноси се износ остварене зараде за 80 дана рада, а у колону „Уплаћени допринос” – износ обрачунатог доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на ту зараду.

11. Рад на пословима за које се признаје бенефицирани стаж У последње четири колоне Обрасца М-4К уносе се подаци о пословима и радним задацима на којима се стаж осигурања запосленима рачуна са увећаним трајањем. Наиме, осигуранику

– запосленом који ради на нарочито тешким и за здравље штетним радним местима или у одређеним делатностима на нарочито тешким пословима, односно на пословима на којима после навршења одређених година живота не може успешно да обавља своју професионалну делатност – стаж осигурања рачуна се са увећаним трајањем. На зараде исплаћене по основу рада на местима на којима се признаје бенефицирани радни стаж, у 2017. години додатно су се плаћале следеће стопе доприноса: Врста обавезе

Проценти увећања

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Стопе додатног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем

Ако се 12 месеци рачуна као 14 месеци

3,70%

Ако се 12 месеци рачуна као 15 месеци

5,50%

Ако се 12 месеци рачуна као 16 месеци

7,30%

Ако се 12 месеци рачуна као 18 месеци

11%

Основица: бруто зарада, али не нижа од најнижих законских основица и не виша од највише основице (пет просечних зарада у Републици).

Ако је, на пример, запослени целе 2017. године радио на радном месту на коме се сваких 12 месеци рада рачуна као 16 месеци, Образац М-4К попуњава се на следећи начин: 1) у колону „Подаци о стажу” уписује се 12 месеци; 2) у колону „Зарада” уписује се исплаћена зарада за рад на радном месту на коме се признаје бенифицирани радни стаж (на пример: зарада износи 800.000,00 динара); 3) у колону „Уплаћени допринос” уноси се износ обрачунатог доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на исплаћену зараду, при чему је у наведеном примеру за пензијско и инвалидско осигурање уплаћено 208.000,00 динара (800.000,00 x 26%); 4) у колону „Ефективно трајање” уписује се 12 месеци (ако запослени има целу годину на раду); 5) у колону „Назив радног места” уписује се радно место на коме запослени ради; 6) колону „Шифра” попуњава Фонд, зависно од степена увећања стажа (у овом примеру уноси се шифра 12/16); 7) у колону „Уплаћени допринос” уноси се износ обрачунатог додатног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем (уз примену стопа из претходне табеле на зараду запосленог); пошто се у овом примеру 12 месеци рачуна као 16 месеци, износ додатног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање јесте 58.400,00 динара (800.000,00 x 7,30%); ови доприноси се односе само на стаж осигурања са увећаним трајањем и падају у целини на терет послодавца. У посебном случају, уколико је запослени који ради на радном месту на коме се признаје бенефицирани стаж, један месец био на боловању, у образац се уносе подаци на следећи начин: 1) у колону „Подаци о стажу” уноси се 12 месеци, у колону „Зарада” – износ остварене зараде за 11 месеци рада, а у колону „Уплаћени допринос” – износ доприноса за пензијско и инвалидско осигурање обрачунат на ту зараду; 2) у колону „Износ накнаде зараде…” уноси се износ који је запослени примио на име накнаде зараде за боловање, а обрачунати допринос за пензијско и инвалидско осигурање на накнаду зараде за боловање уписује се у колону „Уплаћени допринос” (на накнаду зараде); 3) у колону „Ефективно трајање” уписује се 11 месеци, пошто запослени нема право на увећање стажа осигурања за време проведено на боловању.

Прелазна одредба Послодавац подноси Образац М-4 – ако има једног запосленог, односно Образац М-4К – ако има више запослених, филијали Фонда у којој су запослени пријављени на осигурање, односно филијали Фонда према седишту послодавца, односно његове организационе јединице (пословница, експозитура, испостава, представништво, заступништво и друге пословне јединице), најкасније до 30. априла 2018. године. Овај рок је преклузиван, па његово непоштовање повлачи казнене мере из члана 213. Закона. Према одредбама овог члана Закона, за обвезника су прописане новчане казне за прекршај у износу од 10.000 до 800.000 динара – за неподношење пријаве података за матичну евиденцију, односно за подношење пријаве након истека рока прописаног Законом. Такође, за наведене радње прописане су и новчане казне за прекршај за одговорно лице у износу од 2.500 до 50.000 динара.

Електронска предаја пријава М-4

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање омогућио је послодавцима услугу електронског подношења захтева и предају пријаве М-4 преко веб-сервиса ЕЛЕКТРОНСКА ПРЕДАЈА ПРИЈАВА М-4 (Е-М4) на сајту Фонда (www.pio.rs), на коме се налазе потребна објашњења, техничко упутство и сви обрасци за пријаву. По успешно предатом захтеву и пријави М-4 послодавац ће добијати системски генерисану поруку Фонда да су захтев и пријава примљени. Осим електронског захтева и попуњене пријаве М-4, послодавци неће достављати другу документацију јер ће Фонд проверу података унетих у пријаву М-4 вршити на основу података Централног регистра обавезног социјалног осигурања. Поступак електронске предаје пријава М-4 започиње попуњавањем електронског захтева за предају, који има 12 поља за попуњавање, а ради се о основним подацима послодавца који предаје податке. Поред подношења захтева електронским путем, послодавци ће захтев за подношење пријава М-4 за 2017. годину, са попуњеним обрасцима пријава М-4, моћи да подносе и преко шалтера Фонда ПИО, дакле и даље остаје могућност да се М-4 доставља и у папирном облику на шалтеру РФПИО. Електронско достављање пријаве не утиче на начин попуњавања обрасца М-4. Електронска пријава М-4 биће исправна уколико је потписана квалификованим електронским потписом законског заступника послодавца. * * *

KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА АПРИЛ 2018. ГОДИНЕ

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама 1.

Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31. 12. 2015. г. имали произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2% а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

10. 4. 2018.

Лице које се на дан 31. 12. 2017. године бавило прерадом, пржењем, паковањем, као и другим са њима повезаним радњама које се врше у сврху производње кафе, дужно је да надлежној ОЈ Пореске управе достави податак о стању залиха кафе на последњи дан у месецу, и то за сваки месец до утрошка пописаних залиха

10. 4. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 16–31. марта 2018. г.

16. 4. 2018.

Подношење пореске пријаве ПП ОА за обрачунату акцизу у фебруару 2018. г. (важи за све акцизне производе), као и ПП ОАЕЛ

16. 4. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

20. 4. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Т за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона, који се као моторно гориво користе за транспортне сврхе (по истеку квартала – од 1. 1. до 31. 3. 2018)

20. 4. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ, са прилозима РЕФ-ЕТЕа и РЕФ-ЕТЕб, за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, односно биотечности из члана 9. став 1. т. 3) и 7) Закона, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије (по истеку квартала – од 1. 1. до 31. 3. 2018)

20. 4. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-И, са прилозима РЕФ-Иа и РЕФ-Иб, за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте из члана 9. став 1. т. 3), 4), 5) и 6) Закона, који се користе за индустријске сврхе (по истеку квартала – од 1. 1. до 31. 3. 2018)

20. 4. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. априла 2018. г.

30. 4. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систем ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у марту 2018. г.)

10. 4. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у марту 2018. г.

16. 4. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а којима је порески период календарско тромесечје (период од 1. 1. до 31. 3. 2018)

16. 4. 2018.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

16. 4. 2018.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита

16. 4. 2018.

Ред. бр. 6.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ Дипломатско и конзуларно представништво, односно међународне организације подносе захтев за рефакцију ПДВ-а за набавке из претходног тромесечја – на Обрасцу РЕФ 5

Датум обавезе

30. 4. 2018.

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица 1.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за март 2018. г.

16. 4. 2018.

Подношење пореске пријаве за измену аконтације пореза на добит за период 1. 1 – 31. 3. 2018. г. – обвезници који врше измену аконтације из ПДП пријаве поднете за 2017. г.

30. 4. 2018.

Подношење ПДПО/С и уплата пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона

при свакој исплати

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

5. 4. 2018.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе и доприноса за социјално осигурање за март 2018. г. (ако се нису определили за исплату личне зараде)

16. 4. 2018.

Предузетници–паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ за март месец

16. 4. 2018.

Предузетници који исплаћују личну зараду плаћају аконтацију пореза на приход од самосталне делатности за март 2018. г.

16. 4. 2018.

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за март месец

5. 4. 2018.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за март 2018. г.

5. 4. 2018.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа, за март 2018. г.

5. 4. 2018.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у фебруару 2018. г.

10. 4. 2018.

Уплата комуналне таксе за март 2018. г.: - за град Београд, - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу

16. 4. 2018.

Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и шумског земљишта

16. 4. 2018.

Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец – по решењу ПУ

16. 4. 2018.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за март 2018. г.

30. 4. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештење на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у марту 2018. г.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Закон о буџетском систему 1.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Министар у сарадњи са министарствима и институцијама надлежним за економску политику и привредни систем доставља Влади на претходно разматрање Фискалну стратегију, која садржи економску и фискалну политику Владе, са пројекцијама за буџетску и наредне две фискалне године

15. 4. 2018.

Влада даје сагласност министру да припреми Нацрт фискалне стратегије, који садржи конкретне одлуке о приоритетним областима финансирања, које обухватају и средњорочне приоритете јавних инвестиција

25. 4. 2018.

Министар доставља Нацрт фискалне стратегије Фискалном савету

30. 4. 2018.

Закон о финансирању локалне самоуправе 1.

Министарство доставља Комисији и Сталној конференцији градова и општина податке о приходима и расходима јединица локалне самоуправе за претходну (2017) годину

30. 4. 2018.

Надлежна министарства и други органи и организације Републике Србије и Аутономне Покрајине који, у складу са чланом 45. овог закона, обезбеђују трансфере локалној самоуправи, достављају Министарству и Комисији податке о свим трансферима локалној самоуправи, по намени трансфера и по јединицама локалне самоуправе

30. 4. 2018.

Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 1.

Надлежни орган локалне власти једном месечно доставља министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима Извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/плата за месец март 2018. г.

10. 4. 2018.

Правилник о начину коришћења средстава са подрачуна, односно других рачуна консолидованог рачуна трезора Републике и о начину извештавања о инвестирању средстава корисника буџета и организација обавезног социјалног осигурања 1.

Локални орган управе надлежан за финансије Управи за трезор подноси Извештај о инвестирању новчаних средстава са консолидованог рачуна трезора локалне власти на домаћем финансијском тржишту новца на прописаним обрасцима: Образац ИКРТЛВ – Извештај о инвестирању новчаних средстава на консолидованом рачуну трезора локалне власти за месец ______ 20_. године, Образац ИБСКЛВ – Извештај о инвестирању средстава са подрачуна за редовно пословање директних и индиректних корисника буџетских средстава локалне власти за месец ________ 20_. године

* * *

5. 4. 2018.

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу јануару 2018. године од 69.218 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. т. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 67.145 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 67.145 дин.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 74

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ (старосна, инвалидска, породична)

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (69.218 x 2 = 138.436 дин.). Према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 98/07, 84/14 и 85/15), државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате (тренутно: 2 x 69.218 = 138.436 дин.).

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 69.218 = 138.436 дин.), а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 20%

ОТПРЕМНИНА ДРЖАВНОМ СЛУЖБЕНИКУ и НАМЕШТЕНИКУ за чијим радом је престала потреба (члан 50. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника)

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца, у висини трећине његове бруто плате (под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у ком је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу уговора о раду)

Не опорезује се до износа збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину – члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана;

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

До висине утврђене општим актом послодавца, док се у државним органима и јавним службама исплаћује у складу са одредбама посебних колективних уговора

Неопорезиво до 19.183 динара годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

У висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз

Не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.837 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду). У складу са чланом 20. Уредбе за државне службенике и намештенике, у висини 15 евра за 24 часа проведена у иностранству.

Неопорезиво до 15 евра, односно износа прописаног чл. 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, а за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра за целу дневницу, а преко тог износа плаћа се 10% пореза

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. т. 2. Закона о раду). Државном службенику и намештенику исплаћује се дневница за службено путовање у земљи која износи 150 динара.

Неопорезиво до 2.303 дин. по дневници, а преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 76

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду). Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја. Државном службенику и намештенику на службеном путовању у иностранство накнађују се трошкови смештаја у висини плаћеног хотелског рачуна за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица).

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, члан 118. т. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 38.370 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. т. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Према члану 118. т. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца. Државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене по основној јединици мере погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је потрошено, а највише до 6.716 динара месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.511 дин. Месечно

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 19. Закона о порезу на доходак грађана)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016. и 2017. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, неопорезива је до износа утврђеног тим чланом, сходно члану 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана;

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 69.218 = 415.308 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права.

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016. И 2017. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016 и 5/2017)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл. 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ, У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију, у складу са прописима о ПИО.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.592 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

НАГРАДЕ и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.746 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. т. 11) Закона о порезу на доходак грађана)

* * *

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

LEGE ARTIS PROPISI U PRAKSI

Savetovanja

JAVNE NABAVKE

GODINA

POSLOVNI SAVETNIK

Ä&#x152;E T VR T VEKA SA VAMA

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

STRUCNI KOMENTARI

ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

РАЧУНОВОДСТВО

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО

ЦАРИНЕ

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРИВАТНОМ И ЈАВНОМ СЕКТОРУ

СТАТИСТИКА