Poslovni savetnik april 2018 skraceno by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 16 / април 2018.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: НОВИНЕ У ПОРЕСКИМ ПРОПИСИМА ЗА 2018. ГОДИНУ ПОРЕСКО КОНСОЛИДОВАЊЕ ЗА 2017. ГОДИНУ ОСВРТ НА ПОЧЕТАК РАДА ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ФАКТУРА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ДОБИТ ЗА 2017. ГОДИНУ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА ПОВРАЋАЈ ДОБАРА ДОБАВЉАЧУ/ПРОДАВЦУ У СИСТЕМУ ПДВ-А ОТКУП ДОСПЕЛИХ ПОТРАЖИВАЊА УСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ КАО ОСНОВ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ОДСУСТВО СА РАДА, НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ И НА УВЕЋАЊЕ ЗАРАДЕ НАЧИНИ ОБРАЧУНА ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година II, број 16 АПРИЛ 2018.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде. Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

Аутори: Борислав Ињац

ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа.

Жељко Албанезе Јован Чанак Љиљана Симић Милица Бјелић Павле Кутлешић Снежана Ћушић Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису:

ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај ■ НОВИНЕ У ПОРЕСКИМ ПРОПИСИМА ................................................................................................... 3 ■ ПОРЕСКО КОНСОЛИДОВАЊЕ (састављање и подношење КПБ и ПДП za 2017. годину) ............................................................................................................................................ 8 ■ ОСВРТ НА ПОЧЕТАК РАДА ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ФАКТУРА......................................... 11 ■ УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ДОБИТ ЗА 2017. ГОДИНУ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА............................................................................. 14

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ ИЗДАВАЊЕ ФАКТУРА У ПАПИРНОМ И ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБЛИКУ.................................. 20 ■ ОТКУП ДОСПЕЛИХ ПОТРАЖИВАЊА ....................................................................................... 22 ■ ПОВРАЋАЈ ДОБАРА ДОБАВЉАЧУ/ПРОДАВЦУ У СИСТЕМУ ПДВ-А.................................. 30 ■ ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА И ПРЕПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ – ТРЕЋИ ДЕО..................................................................................................................................... 34 ■ ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ЦАРИНЕ И ПДВ-А ПРИ ВРАЋАЊУ РОБЕ КОЈА ЈЕ ПРЕТХОДНО БИЛА ИЗВЕЗЕНА................................................................................................... 39 ■ УГОВОР О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ – ПРАВНИ И ПОРЕСКИ АСПЕКТ ...................41 ■ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРИМАЊА ИЗ ЧЛАНА 9. ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК......... 43 ■ НАЧИНИ ОБРАЧУНА ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ ....................... 45 ■ УСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ КАО ОСНОВ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ОДСУСТВО СА РАДА, НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ И НА УВЕЋАЊЕ ЗАРАДЕ........................................................ 49 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО ................................................................................................... 55 ■ ПРИЈАВА ПОДАТАКА ЗА УТВРЂИВАЊЕ СТАЖА ОСИГУРАЊА, ЗАРАДА, ОДНОСНО ОСНОВИЦЕ ОСИГУРАЊА И ВИСИНЕ УПЛАЋЕНОГ ДОПРИНОСА ЗА 2017. ГОДИНУ .... 59 ■ KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА АПРИЛ 2018. ГОДИНЕ .............................................. 70

■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – НА ОСНОВУ ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ У РЕПУБЛИЦИ У МЕСЕЦУ ЈАНУАРУ 2018. ГОДИНЕ ОД 69.218 ДИНАРА...................................................... 73

НОВИНЕ У ПОРЕСКИМ ПРОПИСИМА

циљу правилне примене Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, … и 113/2017) и Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 22/2001, … и 108/2016), министар финансија је донео неколико подзаконских аката, о којима ће укратко бити речи у наставку текста.

1. Правилник о врстама услуга по основу којих нерезидентно правно лице остварује приход који се опорезује порезом по одбитку

1) Услуге истраживања тржишта: ● прикупљање информација са тржишта које се односе на достављање података резидентном

правном лицу, а служе за планирање, организацију и контролу процеса пословања резидентног правног лица; ● обрада и анализа прикупљених података; ● одређивање карактеристика тржишта и мерење потенцијала тржишта; ● анализа учешћа на тржишту; ● анализа продаје; ● испитивање конкуренције; ● тестирање нових и постојећих производа на тржишту. У смислу Правилника, наведеним услугама не сматрају се услуге рекламе и пропаганде, укључујући и услуге оглашавања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Правилник о врстама услуга по основу којих нерезидентно правно лице остварује приход који се опорезује порезом по одбитку („Сл. гласник РС”, бр. 18/2018 – у даљем тексту: Правилник) примењује се од 1. априла 2018. године и њиме се ближе уређују врсте услуга из члана 40. став 1. тачка 5) Закона, по основу којих нерезидентно правно лице, осим нерезидентног правног лица из јурисдикције са преференцијалним пореским системом, остварује приход од резидентног правног лица, који се опорезује порезом по одбитку, и то: 1) услуге истраживања тржишта; 2) рачуноводствене и ревизорске услуге; 3) друге услуге из области правног и пословног саветовања. Приход нерезидентног правног лица по основу наведених услуга опорезује се независно од места њиховог пружања или коришћења, односно места где ће бити пружене или коришћене. У чл. 2–4. Правилник детаљније дефинише наведене групе опорезивих услуга нерезидентних обвезника према резидентним обвезницима, а то су:

2) Рачуноводствене и ревизорске услуге: ● услуге везане за састављање финансијских извештаја; ● услуге везане за ревизију финансијских извештаја у смислу провере и оцене финансијских

извештаја на основу којих се даје независно стручно мишљење о томе да ли финансијски извештаји дају истинит и поштен приказ финансијског стања и резултата пословања правног лица, у складу са одговарајућом регулативом за израду финансијских извештаја.

3) Друге услуге из области правног и пословног саветовања: услуге које се односе на сваки облик правног и пословног саветовања, а нарочито услуге пореског саветовања, адвокатске услуге, услуге управљања резидентним правним лицем, као и свака врста давања савета и консултација у вези са пословањем резидентног правног лица. Услугама се, у смислу ових одредби, не сматрају одржавање семинара, предавања и радионица, као и услуге посредовања у промету добара и услуга. ●

Уколико се акцизни производи које произвођач сам производи односно увози употребљавају као репродукциони материјал у производњи другог акцизног производа, под плаћеном акцизом се, у смислу ст. 2. и 3. члана 8. Правилника, сматра износ акцизе обрачунате, односно исказане у отпремници, доставници, односно другој веродостојној рачуноводственој исправи, односно то је износ акцизе која је плаћена при увозу акцизних производа, који се, као репродукциони материјал, употребљавају у производњи другог акцизног производа.

3) Прецизиране су одредбе које прописују право и поступак умањења обрачунате акцизе на кафу.

4) Новим чланом 8б Правилника прописано је на шта се плаћа акциза када је у питању кафа, односно акциза се плаћа:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Изменама члана 8а Правилника прописано је да се обрачунатом и плаћеном акцизом, за коју обвезник има право умањења, сматра претходно исказан (а не плаћен као до сада) износ акцизе, који је обрачунат у претходној фази производње и промета кафе, односно износ акцизе који је обрачунат (а не плаћен као до сада) при увозу кафе, а који произвођач кафе може да умањи од обрачунате акцизе коју је дужан да плати. Произвођач кафе умањење акцизе из става 3. овог члана Правилника врши тако што од обрачунатог износа акцизе на кафу одбије сразмерни износ акцизе који је обрачунат, односно исказан (а не плаћен као до сада) од стране претходног учесника, сразмерно количини и врсти кафе из члана 14. Закона, која је пуштена у промет. Ово прецизирање је било неопходно имајући у виду начин обрачунавања акцизе на кафу и остваривање права на умањење тако обрачунате акцизе приликом производње и прераде свих врста кафе на које се обрачунава акциза. Умањење акцизе из става 4. члана 8а Правилника произвођач кафе остварује: ● ако набавља кафу од увозника кафе на коју је обрачуната (а не на коју се плаћа, као до сада) акциза при увозу, под условом да поседује рачун или други документ од увозника кафе са обрачунатом акцизом, односно ако поседује јединствену царинску исправу са обрачунатом акцизом или други одговарајући документ којим се доказује да је акциза обрачуната при увозу, уколико је произвођач кафе истовремено и увозник кафе; ● ако набавља кафу од лица које није обвезник акцизе на кафу, под условом да то лице поседује рачун или други документ о набавци кафе, са исказаном акцизом од стране обвезника акцизе; да лице које није обвезник акцизе на кафу у рачуну у напомени исказује износ акцизе који је обрачунао и исказао обвезник акцизе на кафу – увозник, односно произвођач кафе.

● на један килограм нето масе – за кафу из члана 14. став 1. т. од 1) до 4) Закона; ● на један килограм нето масе кафе садржане у готовом производу – за кафу из члана 14. став

1. т. од 5) до 8) Закона; ● према износу који је прописан за пржену кафу, и то на количину коју чини нето маса готовог производа стављеног у промет, независно од процента сурогата садржаног у готовом производу – када се пржена кафа из члана 14. став 1. тачка 2) Закона из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 0901 21 00 00 и 0901 22 00 00, у складу са прописом којим се уређује квалитет сирове кафе, производа од кафе, сурогата кафе и сродних производа, ставља у промет као мешавина пржене кафе са сурогатом; ● за један килограм нето масе кафе садржане у готовом производу – уколико се ради о производима који се, према пропису којим се уређује квалитет сирове кафе, производа од кафе, сурогата кафе и сродних производа, сврставају у мешавине екстраката, есенција и концентрата од кафе, са прженом цикоријом и осталим прженим заменама кафе или екстрактима, есенцијама и концентратима тих производа из члана 14. став 1. тачка 6) Закона из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 2101 11 00 00, 2101 30 11 00, 2101 30 19 00, 2101 30 91 00 и 2101 30 99 00, акциза се плаћа за један килограм нето масе кафе садржане у готовом производу. * * *

ПОРЕСКО КОНСОЛИДОВАЊЕ (састављање и подношење КПБ и ПДП за 2017. годину)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

овезана правна лица која у оквиру свог система имају правна лица која остварују опорезиву добит, али и правна лица која остварују губитак, све чешће подносе захтев надлежном пореском органу за пореско консолидовање, јер то може да им омогући мању пореску обавезу због међусобног пребијања добитака и губитака на нивоу групе лица која су у пореској консолидацији. Пореско консолидовање је само могућност, а не и обавеза и није у корелацији са финансијским консолидовањем, тј. ако се обвезници одлуче на пореско консолидовање, немају обавезу да за те потребе сачињавају консолидовани финансијски извештај и обратно, јер пореска консолидација не зависи од тога. Ипак, пореско консолидовање има и неке недостатке – обавезан рок примене, односно плаћање дугованог пореза у случају прекида консолидације пре истека тог рока, немогућност умањења опорезиве добити члана групе правних лица која су у пореској консолидацији, а која се исказује у КПБ-у (не може се умањити за износ губитка из пореског биланса претходних година). Могућност и услови за пореско консолидовање групе повезаних правних лица прописани су одредбама чл. 55–57. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење, 112/2015 и 113/2017). Према одредбама члана 55. Закона, групу повезаних правних лица чине матично правно лице и зависна правна лица, уколико међу њима постоји непосредна или посредна контрола над најмање 75% акција или удела. Услов за пореско консолидовање је да су сва повезана правна лица резиденти Републике Србије и обвезници пореза на добит који састављају ПБ 1. Група повезаних правних лица може да захтева пореско консолидовање. Захтев за пореско консолидовање подноси матично правно лице надлежном пореском органу и то најраније истеком пореског периода у коме су испуњени услови за пореско консолидовање, од почетка до краја тог периода. По пријему Захтева порески орган у року од 30 дана доноси решење којим се одобрава пореско консолидовање, па период консолидовања тече од пореског периода у ком су испуњени услови из члана 55. ст. 1–3. Закона. За тај порески период матично правно лице подноси Образац КПБ – Консолидовани порески биланс за групу повезаних правних лица, а сваки члан групе саставља и доставља свој порески биланс на Обрасцу ПБ 1 и своју пореску пријаву на Обрасцу ПДП. Одобрено пореско консолидовање мора да се примењује најмање 5 година. У случају да се било које правно лице у групацији или сви определе за појединачно опорезивање пре истека рока од 5 година, сва повезана правна лица дужна су да сразмерно плате разлику пореза на име олакшице коју су користили. То је разлика пореза који је утврђен по појединачном пореском билансу и пореза који је, на основу КПБ-а, утврђен за сваког члана групе. Пореским консолидовањем омогућено је да губици једног или више правних лица у групи могу да се пребијају на рачун добити других правних лица у групи, па, сходно томе, за плаћање пореза по пореском билансу обвезници су чланови групе повезаних правних лица појединачно, сразмерно њиховој опорезивој добити утврђеној у КПБ-у. Опорезива добит коју оствари члан групе правних лица која су у пореској консолидацији, а која се исказује у КПБ-у, не може да се умањи за износ губитка из пореског биланса претходних година тог члана групе повезаних правних лица. Такође, у случају када је у консолидованом пореском билансу исказан губитак (из пословања) на нивоу групе, као и остатак капиталног добитка на нивоу групе, пореску основицу представља остатак капиталног добитка на нивоу групе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Распоред обрачунатог пореза уноси се појединачно за сваког члана групе тако што се добијени проценат примењује на укупно обрачунати порез исказан у кол. 8 (Свега колона 8) x 15% (члан 56. став 4. Закона). ● У колону 10: износ умањења обрачунатог пореза члана групе повезаних правних лица са ред. бр. 5.4 из Обрасца ПДП прописаног Правилником, на коме је исказано укупно пореско ослобођење, односно умањење обрачунатог пореза. Наимe, то значи да у КПБ-у правна лица врше умањење припадајућег обрачунатог пореза за износ пореских ослобођења, односно кредита (ако их имају), који су исказани у њиховим појединачним ПДП. Износ до кога може да се користи стечени порески кредит зависи од величине правног лица, при чему је тај податак исказан у појединачним ПДП. Правилником није посебно појашњено на који начин у свом ПДП обрасцу тај кредит утврђује правно лице које учествује у пореској консолидацији, осим одредбе за део 12. Обрасца ПДП. Пошто члан групе део обрачунатог пореза утврђује у колони 9 КПБ-а, а сходно оствареном праву на порески кредит који се преноси на наредне године и могућности умањења обрачунатог пореза за тај кредит, лимит пореског кредита (од 33% или 70%) требало би утврдити у односу на обрачунати порез у колoни 9 КПБ-а. ● У колону 11: износ обрачунатог пореза за уплату. ● У колону 12: износ аконтација пореза на добит. Губици пореског периода (исказани на ред. бр. 56 Обрасца ПБ 1) једног или више повезаних правних лица у КПБ-у пребијају се на рачун добити (исказане на ред. бр. 55 Обрасца ПБ 1) осталих повезаних правних лица у групи у том пореском периоду, сходно члану 11. Правилника.

2. Исказивање података у Обрасцу ПДП Пореску пријаву – Образац ПДП – доставља матично правно лице, али и сва зависна правна лица којима је одобрено пореско консолидовање, при чему се део 7. попуњава на следећи начин: У ДЕО 7 – ПОДАЦИ О ПОРЕСКОМ КОНСОЛИДОВАЊУ – уносе се подаци о обвезнику којем је, решењем надлежног пореског органа, одобрено пореско консолидовање, као и о обрачунатом порезу и месечном износу аконтације, и то: 1) под редним бројем 7.1 ПИБ матичног правног лица – ПИБ матичног правног лица, а податак уписује искључиво зависно правно лице; 2) под редним бројем 7.2 Назив матичног правног лица – назив матичног правног лица, а податак уписује искључиво зависно правно лице; 3) под редним бројем 7.3 Износ обрачунатог пореза за уплату – износ обрачунатог пореза за уплату из колоне 11 Обрасца КПБ, а податак уписује матично односно зависно правно лице; 4) под редним бројем 7.4 Месечни износ аконтације – месечни износ аконтације из колоне 12 Обрасца КПБ, а податак уписује матично односно зависно правно лице. * * *

ОСВРТ НА ПОЧЕТАК РАДА ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ФАКТУРА

Подаци који се налазе у Централном регистру фактура Чланом 3. Правилника прописано је да повериоци све фактуре које дужници плаћају преко рачуна који се воде код Управе за трезор, у Централном регистру фактура региструју пре достављања дужницима. Управа за трезор у оквиру посебног информационог система омогућава и повериоцима и дужницима приступ, унос и преглед података. Сагласно члану 4. Правилника, Централни регистар фактура (у даљем тексту: ЦРФ) садржи податке о: фактурама, датуму и износу измирења фактуре, повериоцима и дужницима, физичким лицима – администраторима и физичким лицима – локалним корисницима. Подаци о фактурама у ЦРФ-у састоје се од следећих елемената: назив или јединствени број корисника јавних средстава (ЈБКЈС) дужника, број фактуре, датум издавања фактуре, укупан износ фактуре и коментар. Подаци који се односе на измирење фактуре састоје се од података о датуму измирења фактуре и износу измирења фактуре. Основни подаци о повериоцима и дужницима који се налазе у ЦРФ-у јесу: јединствени број корисника јавних средстава уколико је поверилац, односно дужник корисник јавних средстава, назив, матични број, порески идентификациони број, адреса седишта, адреса електронске поште, број телефона. Централни регистар фактура такође садржи податке о физичким лицима – администраторима (име и презиме, број идентификационог документа, адреса електронске поште и број телефона) и о физичким лицима – локалним корисницима (име и презиме и адреса електронске поште).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

а основу члана 4а став 5. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, бр. 119/2012, 68/2015 и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) министар финансија донео је Правилник о начину и поступку регистровања фактура, односно других захтева за исплату, као и начину вођења и садржају Централног регистра фактура („Сл. гласник РС”, бр. 7/2018 – у даљем тексту: Правилник). Наиме, последњим изменама и допунама Закона, објављеним у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017, прописана је обавеза регистровања фактура и других захтева за исплату, издатих од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници. Централни регистар фактура је дефинисан као систем (база података) који успоставља и води Министарство финансија – Управа за трезор, у којем се региструју фактуре. Такође, прописана је обавеза поверилаца да у наведеним трансакцијама, пре достављања фактура и других захтева за исплату дужницима (у даљем тексту: фактура), исте региструју у Централном регистру фактура, на основу чега информациони систем Управе за трезор додељује тој фактури јединствени идентификациони број. Достављање регистрованих фактура дужнику врши се најкасније у року од три радна дана од дана регистровања.

Приступ Централном регистру фактура Приступ ЦРФ-у остварује се уносом идентификационих података у веб-апликацију Управе за трезор од стране повериоца односно дужника, после чега он добија попуњену форму обрасца за приступ електронским путем на електронску адресу коју је навео, сагласно одредбама члана 5. Правилника. Након тога субјекат попуњава штампани образац и потписани и печатирани примерак доставља Управи за трезор као захтев за регистрацију, уз следећу документацију:

Регистрација фактура Регистрација фактуре врши се уношењем података из фактуре, и то:

● назива или јединственог броја корисника јавних средстава (ЈБКЈС) дужника, ● броја фактуре, ● датума издавања фактуре, ● укупног износа фактуре и ● коментара.

Одредбом члана 9. став 1. тачка 2) Правилника прецизирано је да је број фактуре, у смислу Правилника: ● позив на број одобрења из инструкције за плаћање или ● број фактуре (ако поверилац није навео инструкцију за плаћање).

Обавезе субјеката јавног сектора – дужника

Рокови Регистрација фактура се, по одредбама Правилника, врши почев од 1. марта 2018. године. Одредбама Закона прописано је да се наведени рок односи на комерцијалне трансакције у којима су дужници субјекти јавног сектора који плаћања врше преко рачуна који се воде код Управе за трезор. На фактуре у којима су дужници субјекти јавног сектора који плаћања врше преко рачуна који се воде код банака, одредбе Закона које се односе на регистровање фактура примењиваће се по успостављању техничко-технолошких услова.

Казнене одредбе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Обавеза субјеката јавног сектора – дужника, који плаћања врше преко рачуна код Управе за трезор, јесте да пре плаћања изврше проверу у ЦРФ-у и унесу у позив на број одобрења број фактуре дефинисан одредбом члана 9. став 1. тачка 2) Правилника. Субјекти јавног сектора – дужници у комерцијалним трансакцијама измирују наведене новчане обавезе само ако су фактуре исправно регистроване у ЦРФ-у.

Правилником нису прописане казнене одредбе, али чланом 12. Закона јесу, и то: ● новчана казна за прекршај у износу од 100.000 до 2.000.000 динара за правно лице, односно привредни субјекат или субјекат јавног сектора, уколико не изврши регистровање издатих фактура у ЦРФ-у, и ● новчана казна за прекршај у износу од 5.000 до 150.000 динара за одговорно лице у јавном сектору, уколико се измири новчана обавеза по фактури која није регистрована у ЦРФ-у. * * *

УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ДОБИТ ЗА 2017. ГОДИНУ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ерезиденти Републике Србије – правна лица која су основана и имају седиште стварне управе на територији друге државе, а пословање обављају преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике Србије – обвезници су пореза на добит правних лица само за добит остварену на територији Републике Србије, сходно члану 3. Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон). Стална пословна јединица је, према одредби члана 4. Закона, свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито: огранак, погон, представништво, место производње, фабрика или радионица, рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено. Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то: а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају или б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом. Када лице у оквиру заступања нерезидентног обвезника има овлашћење да врши и закључење уговора у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника. Стална пословна јединица нерезидентног обвезника може да води пословне књиге у складу са прописима из области рачуноводства, а ако их не води на тај начин, мора да обезбеди евиденцију којом обухвата све приходе и расходе и друге податке значајне за утврђивање опорезиве добити. У зависности од тога, сталне пословне јединице нерезидентног обвезника састављају различите пореске билансе и подносе пореску пријаву, и то: ● порески биланс на Обрасцу ПБ 1 и пореску пријаву на Обрасцу ПДП – када воде пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство; ● порески биланс на Обрасцу ПБПЈ и пореску пријаву на Обрасцу ПДП – када воде евиденцију у складу са чланом 5. став 2. Закона. Нерезидентни обвезник који делатност на територији Републике Србије обавља преко сталне пословне јединице, која се, сагласно међународном уговору о избегавању двоструког опорезивања, не сматра сталном пословном јединицом, такође подноси порески биланс и пореску пријаву када је омогућено непосредно примењивање одредаба уговора које уређују опорезивање добити огранака нерезидената који су резиденти државе са којима Република Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања. Порески биланс и пореску пријаву за 2017. годину стална пословна јединица нерезидентног обвезника доставља надлежном пореском органу електронским путем најкасније до 29. јуна 2018. године.

1. Састављање пореског биланса – Обрасца ПБПЈ

Стална пословна јединица нерезидентног обвезника која обавља делатност на територији Србије, а не води пословне књиге у складу са прописима из области рачуноводства, порески биланс саставља на обрасцу ПБПЈ, а пореску пријаву на Обрасцу ПДП, и то у складу са: ● Правилником о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије („Сл. гласник РС”, број 41/2015); ● Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016);

8) под редним бројем 5.9а Износ обрачунате камате – износ обрачунате камате у случају када обвезник не поднесе пријаву у законом прописаном року, када поднесе измењену пријаву у складу са чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, када се подноси пријава по налогу контроле, односно измењена пријава по налогу контроле. Део 5А Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе за недобитне организације – не попуњава се.

Део 7. Подаци о пореском консолидовању, део 8. Подаци о ликвидацији, део 9. Подаци о стечају и део 10. Подаци о статусним променама – не попуњавају се. У Образац ПДП – део 11. Напомена пореског обвезника/пуномоћника/заступника – уноси се напомена обвезника везана за подношење пријаве, као и подаци о пуномоћнику/заступнику сталне пословне јединице нерезидентног обвезника (ПИБ/ЈМБГ, назив/име, презиме, адреса, електронска адреса). Пријава се сматра поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пријаве.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

У Образац ПДП – ДЕО 6. ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВИСИНЕ АКОНТАЦИЈЕ – уносе се подаци који су од значаја за утврђивање месечне аконтације пореза на добит за наредни порески период обвезника тип 2 (за сталну пословну јединицу која подноси Образац ПБ 1) и обвезника тип 3 (за сталну пословну јединицу која подноси Образац ПБПЈ), и то: 1) под редним бројем 6.1 Остатак добити – износ остатка добити са редног броја 58 Обрасца ПБ 1, односно добити са редног броја 16 Обрасца ПБПЈ; 2) под редним бројем 6.2 Пореска стопа – стопа пореза на добит прописана Законом; 3) под редним бројем 6.3 Обрачунати порез – износ обрачунатог пореза који се утврђује као производ износа са редног броја 6.1 и пореске стопе са редног броја 6.2; ● поља под ред. бр. 6.4 не попуњавају се; 4) под редним бројем 6.5 Укупан износ аконтације – укупан износ аконтација у пореском периоду са редног броја 6.3; 5) под редним бројем 6.6 Месечни износ аконтације – месечни износ аконтације који се утврђује као количник укупног износа аконтације са редног броја 6.5 и броја месеци пореског периода за који се подноси пореска пријава.

* * *

ИЗДАВАЊЕ ФАКТУРА У ПАПИРНОМ И ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБЛИКУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

инистарство финансија и Министарство трговине, туризма и телекомуникација донела су 12. 12. 2017. године Објашњење у вези са издавањем и књижењем рачуна (фактура) у папирном и електронском облику, без употребе печата и потписа (у даљем тексту: Објашњење). Суштина Објашњења огледа се у томе да правна лица и предузетници фактуре могу да издају у папирном или електронском облику. Кључно мишљење се односи се на то да није обавезно штампање фактуре која је изворно настала у електронском облику, нити да се на евентуално одштампан документ ставља печат како би се фактура сматрала валидном. Електронска фактура валидна је у електронском облику, без потписа и печата, не мора да се штампа и не мора да се шаље поштом, већ може електронском поштом (путем мејла). Другим речима: рачун (или неки други документ) који је изворно настао у папирном облику не мора да садржи печат и потпис одговорног лица, већ могу да се користе друге идентификационе ознаке. Фактура која је настала у електронском облику или дигитализацијом такође не мора да буде потписана електронским потписом.

Извод из Објашњења следи у наставку: У циљу разјашњења недоумица које су се појавиле у пракси, а односе се на начин на који се издају и књиже фактуре у пословним књигама правних лица и предузетника, настале у папирном или електронском облику, указује се на следеће: ● Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017) омогућено је правним лицима и предузетницима да своје фактуре издају у папирном или електронском облику; ● Законом о рачуноводству није прописано да фактура која је изворно настала у папирном облику мора да садржи печат и потпис одговорног лица, већ је довољно да иста садржи „идентификациону ознаку” која упућује на одговорно лице, односно лице које је овлашћено за издавање те фактуре, а којом потврђује веродостојност исте у смислу члана 9. Закона; ● фактура која је изворно настала у електронском облику, као и фактура настала дигитализацијом (конверзијом документа из папирног у електронски облик, нпр. скенирана фактура), такође не морају да буду потписане (електронским) потписом, већ је довољно да исте садрже поменуту „идентификациону ознаку”; ● правна лица и предузетници немају обавезу да штампају фактуру која је изворно настала у електронском облику, нити да се на тако одштампан документ ставља отисак печата како би исти био сматран валидним. Одредбама члана 8. став 1. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 – у даљем тексту: Закон) прописано је да се књижење пословних промена на рачунима имовине, обавеза и капиталу, приходима и расходима врши на основу веродостојних рачуноводствених исправа. Рачуноводствена исправа (укључујући фактуру) представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, који обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама, тако да из рачуноводствене исправе недвосмислено могу да се сазнају основ, врста и садржај пословне промене. Сагласно члану 9. истог закона, веродостојном рачуноводственом исправом сматра се рачуноводствена исправа која је потпуна, истинита, рачунски тачна и приказује пословну промену,

ОТКУП ДОСПЕЛИХ ПОТРАЖИВАЊА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

родаја доспелих ненаплативих потраживања, произашлих из уговора о промету добара и услуга у земљи и иностранству, врши се у складу са Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78… и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља – у даљем тексту: Закон) када се ради о промету у земљи, док се за спољнотрговински промет примењују одредбе Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006… и 139/2014). С друге стране, продаја недоспелих потраживања регулисана је Законом о факторингу („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013), којим је факторинг дефинисан као финансијска услуга купопродаје постојећег недоспелог или будућег краткорочног новчаног потраживања, насталог по основу уговора о продаји робе или пружања услуга у земљи и иностранству. Факторингом могу да се баве само банке и факторинг друштва. У циљу побољшања своје ликвидности, а услед немогућности наплате доспелих потраживања, многа друштва се одлучују да продају ова ненаплатива потраживања уз дисконт другим заинтересованим друштвима. Друштва која врше откуп доспелих потраживања могу тиме да се баве спорадично, од случаја до случаја, или то може да им буде претежна делатност, што зависи од саме организације конкретног друштва. У пракси се углавном врши откуп доспелих ненаплативих потраживања од банака (тзв. NPL – Non performing loans).

Правни аспект купопродаје доспелих потраживања по основу промета у земљи Законом је прописано да, уговором закљученим са трећим лицем, поверилац може да пренесе на то лице своје потраживање, изузев оног чији је пренос забрањен законом или које је везано за личност повериоца, или које се по својој природи противи преношењу на другога. Међутим, уговор о уступању нема дејство према дужнику ако су он и поверилац уговорили да овај неће моћи да пренесе потраживање на другога или да неће моћи да га пренесе без дужниковог пристанка. Дакле, уколико поверилац и дужник нису уговорили да поверилац не може да пренесе своје потраживање на другога или нису уговорили да је за тај пренос потребан пристанак дужника, уговор о уступању односно продаји потраживања закључују поверилац и купац потраживања (пријемник). Овај уговор заправо има карактеристике уговора о цесији. Поред потраживања, уговором се са старог на новог повериоца преносе и сва споредна права проистекла из обе збеђења потраживања које се продаје односно преноси, као што су: хипотека, залога, право првенства наплате, јемства, право на камату, уговорену казну, пенале и сл. Уступилац потраживања, односно стари поверилац може да преда купцу потраживања, односно пријемнику заложену ствар само ако залогодавац пристане на то, у супротном ствар остаје код уступиоца који је чува за рачун пријемника. Без обзира на то што сагласност односно пристанак дужника за пренос потраживања није потребна, осим у случају да је уговорена, поверилац има законску обавезу да обавести дужника о продаји односно преносу потраживања, како би дужник знао према коме има обавезу да изврши плаћање и друге обавезе. Испуњење односно плаћање извршено уступиоцу пре обавештења о уступању пуноважно је и ослобађа дужника обавезе, али само ако није знао за уступање, иначе обавеза остаје и он је дужан да је испуни пријемнику. Након закључења уговора о продаји потраживања облигациони однос се успоставља између дужника и новог повериоца. Стари поверилац је дужан да купцу потраживања који постаје нови поверилац преда исправу о дугу и друге доказе о продатом тј. уступљеном потраживању и другим правима (уговор, уколико постоји, рачун издат дужнику и други докази о потраживању).

Купопродаја доспелих потраживања са аспекта пореза на добит

* * *

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Чланом 16а Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о порезу на добит) прописано је да се на терет расхода признаје губитак од продаје појединачних потраживања у износу који је исказан у билансу успеха обвезника, у пореском периоду у коме је извршена продаја тих потраживања. У случају да је по основу продаје потраживања извршена исправка вредности која је призната као расход у неком од претходних пореских периода, у складу са чланом 16. став 9. и чланом 22а Закона о порезу на добит, такав расход остаје признат без обавезе испуњења услова из члана 16. став 1. тачка 3), односно члана 16. става 2. овог закона. Дакле, губитак који правно лице, као продавац, односно преносилац потраживања, оствари приликом продаје потраживања, признаје се као расход у пореском билансу, без испуњавања било каквих услова, имајући у виду да се не ради о директом отпису потраживања, већ о продаји истих чији је порески третман утврђен посебним одредбама Закона о порезу на добит (члан 16а). Правно лице које врши откуп доспелих потраживања, дужно је да, као што је наведено, на дан састављања финансијских извештаја процени наплативост истих и, у складу са извршеном проценом, уколико је потраживање обезвређено, изврши исправку вредности или директан отпис. Књижење исправке и отписа вредности ових потраживања на основу процене руководства врши се на апсолутно исти начин као и било којег другог потраживања, а признавање расхода по овом основу у пореском билансу врши се у складу са чланом 16. Закона о порезу на добит.

ПОВРАЋАЈ ДОБАРА ДОБАВЉАЧУ/ПРОДАВЦУ У СИСТЕМУ ПДВ-А Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

итање права на повраћај купљених добара регулисано је Законом о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 53/2010 и 10/2013), тако што се, по правилу, повраћај врши на основу рекламације која се односи на квалитет, исправност или друге недостатке које је потрошач накнадно уочио. Повраћај добара на основу рекламације потрошача законски је прецизно регулисан, али повраћај од стране купца који не набавља добра за крајњу потрошњу у пракси се по правилу регулише уговорима. Са аспекта примене Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон), независно од тога шта је узрок повраћаја набављених добара, важно је знати у којим случајевима на повраћај добара добављачу мора да се обрачуна ПДВ, а у којима не, односно када се врши исправка пореске обавезе и права на одбитак претходног пореза, што је појашњено у наставку текста.

1. Примена ПДВ-а на повраћај непродате робе Повраћај непродате робе у пракси се често уговара међу пословним партнерима. Овакав повраћај је, са аспекта ПДВ-а, предмет опорезивања, односно сматра се новим прометом добара у коме се купац јавља као продавац иако рачуноводствено не постоји приход по основу „повраћаја” непродате робе. Наиме, према одредбама члана 4. став 1. Закона, промет добара, у смислу овог закона, јесте пренос права располагања на телесним стварима лицу које тим добрима може да располаже као власник, ако овим законом није друкчије одређено. Продајом робе купцу продавац је извршио пренос права располагања на телесним стварима лицу које тим добрима може да располаже као власник, независно од тога да ли постоји или не постоји уговорена могућности повраћаја у случају да купац не реализује даљу продају, прераду и сл. При томе је чланом 4. став 5. Правилника о начину измене пореске основице за обрачунавање пореза на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 86/2015 – у даљем тексту: Правилник) прописано да приликом враћања добара није дошло до смањења пореске основице, осим у наведеним изузецима, у које не спаде повраћај непродате робе. За примљена добра купац је добио од продавца рачун издат у складу са чланом 42. Закона и по том основу, уз испуњење свих услова из члана 28. Закона, користио је и право на одбитак претходног пореза. Приликом повраћаја непродате робе купац постаје продавац и, сходно томе, врши пренос права располагања на купљеним добрима свом добављачу (сада његовом купцу), па је дужан да, у складу са Законом, на такав промет обрачуна и плати ПДВ, применом пореске стопе која важи за та добра у тренутку промета. Такође је дужан да за тај промет изда рачун у складу са чланом 42. Закона. При томе Законом није прописано шта чини продајну цену, али је чланом 17. став 1. прописано да пореску основицу чини износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције које су непосредно повезане са ценом тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ. Најчешће се догађа да се роба враћа по истој цени по којој је и набављена, што значи да је пореска основица у оба промета (приликом набавке и приликом повраћаја) иста, али то не мора да важи и за пореску стопу. У случају да приликом повраћаја добара дође до измене пореске стопе у односу на стопу ПДВ-а која је важила у тренутку набавке истих (због измене Закона), јавиће се и разлика у међусобним потраживањима и обавезама, коју уговорне стране могу да изравнају анексом уговора или договором. Повраћај непродатих добара из великопродајних објеката добављачу је једноставнији него повраћај из малопродајних објеката, при чему се поступак повраћаја реализује на два начина:

* * *

Штампано и електронско издање

ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

купују добра у малопродаји, рекламирају их и продавац је дужан или да спроведе замену добра или да врати новац. У случају када обвезник ПДВ-а – продавац изврши промет добара другом обвезнику ПДВ-а који, по основу тог промета, има право на одбитак претходног пореза у складу са Законом, након чега купац – потрошач добара услед нпр. неисправности врати предметна добра продавцу, а продавац врати купцу – потрошачу новчана средства која је добио на име накнаде за испоручена добра, продавац може да измени основицу за обрачунавање ПДВ-а и износ обрачунатог ПДВ-а, под условом да је обвезник ПДВ-а – купац такође исправио одбитак претходног ПДВ-а и да је о извршеној исправци одбитка ПДВ-а писмено обавестио продавца. Када робу враћа лице које није у систему ПДВ-а, продавац на основу валидне документације (фискални исечак и НИ образац) може да измени – смањи накнаду за извршен промет и сторнира ПДВ обавезу. Промет у малопродаји евидентира се преко фискалне касе, па сторнирање промета мора да се спроведе и преко НИ обрасца, у складу са Законом о фискалним касама. Међутим, у случају када купац – потрошач врати добро продавцу, а продавац врати потрошачу новчани износ који је једнак малопродајној цени предметног добра на дан враћања, у складу са прописима којима се уређује заштита потрошача, при чему је малопродајна цена предметног добра на дан враћања већа од износа накнаде коју је продавац остварио за извршени промет добра, продавац може да измени основицу за обрачун ПДВ-а до износа накнаде коју је остварио за извршени промет и да изврши исправку дугованог ПДВ-а обрачунатог на износ те накнаде. Измене врши у пореском периоду у којем је продавац вратио новчани износ купцу, при чему за измену износа дугованог ПДВ-а морају да буду испуњени услови из члана 21. ст. 3. и 4. Закона.

Часопис компаније ИНГ-ПРО Леге Артис – Прописи у пракси, како штампано тако и електронско издање, са стручним ауторским текстовима, годинама је незаобилазни саветник и дневни пратилац у свачијем пословању. Намењен је, пре свега, правним службама у јавном и приватном сектору, привредним субјектима, установама, адвокатским канцеларијама итд. Штампани часопис излази једном месечно и садржи чланке из следећих области: Јавне набавке и буџети, Радно право, Управно право, Грађанско право, Кривично право, Привредно право. У делу Унакрсни поглед аутори се баве и темама из других области. Електронски часопис се налази на интернет страници www.legeartis.rs, ажурира се свакодневно, а користи се путем корисничког имена и лозинке. Чланци су у електронском облику и могу да се штампају и копирају. У електронском издању сви чланци могу да се претражују путем различитих претрага: по речима у називу, областима, ауторима, последњим додатим или најчитанијим чланцима итд. Такође, на једном месту се налази и архива свих бројева од почетка објављивања. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу redakcija@legeartis.rs. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА И ПРЕПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ (ТРЕЋИ ДЕО) Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ема овог чланка је примена методе цене коштања увећане за уобичајену зараду (у даљем тексту: метода цене коштања) и методе препродајне цене (у даљем тексту под заједничким називом: методе бруто марже) из перспективе Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон) и Правилника о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима (у даљем тексту: Правилник). Имајући у виду карактеристике метода бруто марже, у наставку ће бити представљен кратак преглед њихових основних својстава које је потребно имати у виду приликом анализе транс ферних цена. Методе бруто марже представљају једностране методе, тј. методе које су усмерене само на једног учесника у трансакцији, нпр. само на продавца робе или само на примаоца услуга. Учесник у трансакцији на кога се примењује конкретна метода бруто марже, у пракси и теорији трансферних цена назива се тестираном страном. У оквиру примене метода бруто марже проверава се профитабилност тестиране стране, и то профитабилност која настаје из или у блиској вези са контролисаном трансакцијом, тј. трансакцијом са повезаним лицем. У циљу проверавања профитабилности тестиране стране, методе бруто марже фокусирају се на проверавање тржишности прихода или расхода тестиране стране, зависно од карактеристика анализиране трансакције. Конкретно, метода цене коштања проверава висину прихода тестиране стране, док метода препродајне цене проверава висину расхода тестиране стране. Провера висине прихода или расхода врши се применом одговарајуће математичке формуле која користи један од два могућа показатеља добити, и то: приходе од продаје или цену коштања/набавну вредност продате робе1. У погледу одабира показатеља профитабилности код метода бруто марже, тј. имениоца, међународна пракса налаже да именилац коришћен у формули мора да буде независан у односу на анализирану трансакцију. Следеће формуле могуће је користити у оквиру метода бруто марже: Метода препродајне цене

Бруто маржа =

Бруто добит (Приход од продаје – цена коштања/набавна вредност продате робе)

Метода цене коштања

x 100

Приход од продаје

Проверава тржишност, тј. висину расхода тестиране стране, као ставку која настаје из трансакције са повезаним лицем

Брутo маржа =

Бруто добит (Приход од продаје – цена коштања/набавна вредност продате робе)

x 100

Цена коштања/набавна вредност продате робе

Проверава тржишност, тј. висину прихода тестиране стране, као ставку која настаје из трансакције са повезаним лицем.

1 Да ли ће се користити набавна вредност продате робе или цена коштања, зависи од тога да ли се трансакција односи на продају/набавку робе или на продају производа или пружање услуга. Иако локални прописи праве разлику између ова два термина, суштина је иста, те се у оба случаја користи податак о трошковима релевантним за анализирану трансакцију. У међународној пракси униформно се користи енглески израз cost of goods sold или „трошак продате робе”.

2) разлика у преузетим ризицима (нпр. у ризику пропасти залиха, ризику рекламација, валутном ризику, општем тржишном ризику и сл.); 3) разлика у употребљеним средствима (у употребљеним материјалним средствима – складишта, пословни простор, превозна средства, људска снага и сл. и употребљеним нематеријалним средствима – посебно знање, искуство, know-how, патенти, жигови, заштитни знаци и сл.). У случају постојања разлика у једној или више претходно наведених ставки, може бити потребно да се изврши усклађивање маржи како би се постигла одговарајућа упоредивост. Једном када се утврде друштва чији подаци могу да се сматрају упоредивим, потребно је осигурати да је обрачун марже извршен на одговарајући начин, односно да се користе финансијски подаци који одговарају суштини трансакције. Под претпоставком да су коначно коришћени подаци добијени од друштава чије активности могу да се сматрају упоредивим са анализираном трансакцијом, као и под претпоставком да је обрачун контролисане и неконтролисане марже (или распона маржи) извршен на исти начин, овако добијен резултат може се сматрати меродавним за анализу трансферних цена.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Електронско издање

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници www.propisi.net и садржи преко 250.000 докумената: прописе, судску праксу, службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, као и коментаре прописа врхунских стручњака, а сва ова документа међусобно су повезана.

ЗАШТО СЕ ПРЕТПЛАТИТИ БАШ НА ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ? ● Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење

(user friendly). ● Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. ● Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. ● Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. ● Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и синонима који се у правној пракси често користе. ● Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. ● Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из судске праксе, правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. ● Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. ● Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). ● Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. ● Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату. ● Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. ● Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. ● Зато што се приликом претраживања појмова нуде могући резултати. За претплату и друге информације нам пишите на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ЦАРИНЕ И ПДВ-А ПРИ ВРАЋАЊУ РОБЕ КОЈА ЈЕ ПРЕТХОДНО БИЛА ИЗВЕЗЕНА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

звозници робе се суочавају с ризиком да ће им део пошиљке или читава пошиљка извезене робе бити враћена непродата или зато што не одговара обавезама које проистичу из уговора, односно пословног односа на основу којег је била извезена. У таквим случајевима може да се примени ослобођење од обавезе плаћања царине и ПДВ-а, али само уколико су испуњени услови предвиђени чланом 221. став. 1. Царинског закона и чланом 26. став 1б) Закона о порезу на додату вредност. Чланом 221. став 1. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016) предвиђено је да се, на захтев декларанта, од плаћања увозних дажбина ослобађа домаћа роба која је била извезена из царинског подручја Републике Србије и која се у року од три године враћа у царинско подручје Републике Србије и ставља у слободан промет. То значи да ће увозних дажбина бити ослобођена само извезена домаћа роба, а не и страна роба која се по неком основу привремено налазила у Републици Србији. Сходно царинским прописима, домаћом робом се сматра само роба која је: 1) у целини добијена или произведена на царинском подручју Републике Србије, која не садржи робу увезену из држава или с територија ван царинског подручја Републике Србије; 2) увезена из држава или с територија ван царинског подручја Републике Србије, при чему је стављена у слободан промет (након што је измирен царински дуг) и 3) добијена или произведена на царинском подручју Републике Србије само од горенаведене робе. Ако је, пре него што је извезена из царинскога подручја Републике Србије, враћена роба била стављена у слободан промет уз смањену или стопу царине нула због њене употребе у посебне сврхе, изузеће од увозних дажбина царински орган ће одобрити само ако се роба поново увози у исте сврхе. Ако се роба не увози поново у исте сврхе, износ увозних дажбина обрачунат за ту робу умањиће се за износ увозних дажбина плаћен приликом првог стављања робе у слободан промет. Ако је износ претходно плаћених увозних дажбина већи од износа који би требало платити при поновном увозу, повраћај увозних дажбина неће бити одобрен. Да би се применио чл. 221. Царинског закона, домаћа роба мора да буде извезена у намери да остане у иностранству јер, уколико се роба привремено извози да би се након неког времена вратила, примењују се одредбе Царинског закона које регулишу царинске поступке привременог извоза или пасивног оплемењивања, осим ако је роба остала у истом стању у каквом је извезена. С друге стране, увозне дажбине се плаћају уколико се у непромењеном стању у Републику враћају добијени производи претходно извезени или поново извезени након поступка активног оплемењивања, а износ увозних дажбина одређује се на основу прописа који важе за поступак активног оплемењивања, при чему се дан поновног извоза сматра даном стављања у слободан промет. Постоје два изузетка од правила да роба мора да се врати у непромењеном стању: ● први, ако је по извозу из царинског подручја Републике Србије роба била предмет само оних поступака који су били нужни за њено одржавање, односно руковања која су променила само изглед робе; ● други, ако је роба била предмет других поступака извршених искључиво у сврху њене поправке или враћања у добро стање, након којих се роба ипак показала мањкавом или неприкладном за намеравану употребу, односно ако је неприкладност робе за намеравану употребу постала очигледна тек након што је такав поступак или руковање започело. Уколико би овакво поступање проузроковао настанак царинског дуга у случају да је роба била стављена у поступак пасивног оплемењивања, примењују се прописи о обрачуну царинског дуга за поступак пасивног оплемењивања. Ослобођење од плаћања увозних дажбина биће могуће само уколико се роба врати у року од три године од дана када је напустила царинско подручје Републике Србије (сходно члану 309.

УГОВОР О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУ – ПРАВНИ И ПОРЕСКИ АСПЕКТ

Карактеристике уговора о доживотном издржавању

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

говор о доживотном издржавању регулисан је Законом о наслеђивању („Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/2003 – Одлука УС РС и 6/2015, чланови 194. и даље) као уговор којим се обавезује прималац издржавања да се после његове смрти на даваоца издржавања пренесе својина тачно одређених ствари или каква друга права, а давалац издржавања се обавезује да га, као накнаду за то, издржава и да се брине о њему до краја његовог живота и да га после смрти сахрани. Посебно се наглашава да прималац издржавања уговором може да обухвати само ствари или права које постоје у тренутку закључења уговора. Обавеза издржавања нарочито обухвата обезбеђивање становања, хране, одеће и обуће, одговарајућу негу у болести и старости, трошкове лечења и давања за свакодневне уобичајене потребе, ако још нешто није уговорено. Уговор је строго формалан и закључује се (заправо оверава) пред јавним бележником. Приликом потврђивања (солемнизације) уговора јавни бележник је дужан да уговорнике нарочито упозори на то да имовина која је предмет уговора не улази у заоставштину примаоца издржавања и да њоме не могу да се намире његови нужни наследници, о чему ставља напомену у клаузули о потврђивању. А ако то не учини, уговор је ништав. Ово уједно значи да се у оставинском поступку неће узимати у обзир имовина обухваћена уговором, а у одлуци ће се само констатовати да такав уговор постоји. Оставина се обуставља уколико је сва имовина обухваћена уговором. То такође значи да на основу самог уговора и доказа о смрти може да се укњижи непокретна имовина и да се поднесе пореска пријава. Доживотно издржавање може да буде уговорено и за више лица, као и у корист трећег лица, при чему у том случају давалац издржавања стиче својину на предметима уговора у тренутку смрти његовог сауговарача, осим ако уговором није одређено да својина прелази у тренутку смрти трећег лица, с тим да обавеза издржавања траје до смрти трећег лица. Уговор је везан за личност даваоца и потраживања примаоца издржавања не могу се пренети на другога, осим за случај смрти даваоца издржавања.

Обавеза плаћања пореза на пренос апсолутних права Уговор о доживотном издржавању је теретан обострано, па подлеже обавези плаћања пореза на пренос апсолутних права. У складу са важећим Законом о порезу на имовину, стопа пореза износи 2,5% (члан 30. поменутог закона). Обвезник је давалац издржавања. Пореска обавеза настаје даном смрти примаоца издржавања, односно даном смрти сауговарача, ако је доживотно издржавање уговорено у корист трећег лица, а уговором није одређено да својина прелази на даваоца издржавања у тренутку смрти трећег лица. Обвезник пореза на пренос апсолутних права дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка пореске обавезе, са одговарајућом документацијом потребном за утврђивање пореза. Садржину и образац изјаве ближе уређује министар надлежан за послове финансија (може се наћи на сајту Пореске управе), а подноси се пореском органу у општини на чијој се територији налази непокретност – у случају преноса апсолутних права на непокретности. У случају преноса осталих апсолутних права, пријава се подноси пореском органу у општини на чијој територији обвезник – физичко лице има пребивалиште односно боравиште.

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРИМАЊА ИЗ ЧЛАНА 9. ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК

рема одредбама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) уобичајено је да се тзв. други приходи физичких лица (члан 85. Закона) опорезују пореском стопом од 20%, уз умањење за нормиране трошкове у висини од 20%. Међутим, изменама Закона (објављеним у „Службеном гласнику РС” број 113/2017) промењен је порески третман других примања физичких лица из члана 9. Закона – на опорезив износ ових примања (тј. на износ изнад неопорезованог) примењује се само пореска стопа од 20%, без умањења за нормиране трошкове. Конкретно, према ставу 11. члана 85. Закона, опорезиви приход за примања из члана 9. Закона, који физичко лице оствари изнад прописаних неопорезивих износа, чини разлика између оствареног примања и неопорезивог износа.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Подсетник: Према члану 9. Закона, од 1. фебруара 2018. године не плаћа се порез на доходак грађана на следећа примања до дефинисаних неопорезивих износа, по основу: ● помоћи у случају смрти запосленог, члана његове породице или пензионисаног радника – до 67.145 динара; ● стипендија и кредита ученика и студената – у месечном износу до 11.511 динара; ● накнаде за исхрану – хранарине коју спортистима аматерима исплаћују аматерски спортски клубови, у складу са законом којим се уређује спорт – у месечном износу до 9.592 динара; ● отпремнине приликом одласка у пензију – до износа који је као најнижи утврђен законом којим се уређује рад, односно радни односи; ● отпремнине, односно новчане накнаде коју послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба у складу са законом којим се уређује рад, односно радни односи, односно запосленом који ради на пословима за које више не постоји потреба или постоји потреба смањења броја извршилаца у складу са законом којим се уређује начин одређивања максималног броја запослених у јавном сектору – до износа који је утврђен тим законима; ● отпремнине која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у процесу решавања вишка запослених у поступку приватизације, у складу са актом Владе којим се утврђује програм за решавање вишка запослених у поступку приватизације – до износа утврђеног тим програмом; ● накнада за рад чланова изборних комисија, осим чланова Републичке изборне комисије, бирачких и гласачких одбора за спровођење непосредних избора и других облика непосредног изјашњавања грађана, као и накнада за рад на попису становништва – до 5.150 динара у оквиру истог изборног циклуса, односно пописа становништва; ● новчане помоћи физичким лицима која нису запослена код даваоца, а која не представља еквивалент за неки њихов рад, односно противуслугу или противчинидбу за неку њихову активност у односу на даваоца – у износу до 12.746 динара годишње, остварено од једног исплатиоца. У свим наведеним случајевима у којима члан 9. Закона фиксира неопорезив износ примања, на исплату изнад тог неопорезивог износа плаћа се само порез по стопи од 20%, а бруто основица – опорезиви приход на који се обрачунава 20% пореза – добија се по обрасцу: Опорезиви приход = (Нето износ исплате - неопорезиви износ) : 0,80 Обвезник овог пореза на друге приходе је физичко лице које оствари те приходе. Порез на ове приходе обрачунава се и плаћа по одбитку, што значи да је исплатилац прихода, као порески платац, дужан да за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, порез обрачуна, обустави и уплати на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода (840-4848-37).

НАЧИНИ ОБРАЧУНА ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ – ЗА ПОСЛОДАВЦЕ КОЈИ ПРИМЕЊУЈУ ЗАКОН О РАДУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

рема члану 118. тачка 2) Закона о раду, запослени има право на накнаду трошкова, у складу са општим актом и уговором о раду, за време проведено на службеном путу у земљи. Када се налази на службеном путу у земљи, запослени остварује право на: 1) дневницу за службено путовање, која је намењена за покриће трошкова исхране и превоза у месту службеног путовања; 2) накнаду трошкова смештаја на службеном путовању; 3) накнаду превоза на службеном путовању. Као што се види, трошкови исхране и градског превоза у месту у којем се врши службени посао накнађују се преко дневнице. Дневница за службено путовање у земљи припада запосленом за време од часа поласка из места упућивања до часа повратка са пута. Законом о раду није регулисана висина дневнице, па послодавци исплату дневница регулишу: ● у складу са посебним колективним уговором делатности којој припадају (ако такав уговор постоји), или ● у складу са својим општим актом, односно уговором о раду (ако не постоји посебан колективни уговор који се на њих односи). Ако су послодавци самостални у овој регулативи, у пракси се дневница за службени пут у земљи утврђује: 1) као номинални износ (нпр. 2.000 или 3.000 динара и сл.) за пуну дневницу; 2) као проценат од конкретне основице (на пример 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици или код послодавца и сл.); 3) у висини стварних трошкова службеног пута према приложеним рачунима за исхрану и градски превоз. Послодавац својим актом такође може да утврди и случајеве за које исплаћује умањену дневницу, и то на пример: 1) када су на службеном путу обезбеђени бесплатни смештај и исхрана – за 70%; 2) када је обезбеђена само исхрана – за 30%; 3) када је обезбеђен полупансион (ноћење, доручак и ручак или ноћење, доручак и вечера) – за 50%. Наведени и слични случајеви морају да се прецизирају актом послодавца јер је у питању материја која зависи искључиво од специфичности посла и става послодавца. У свему овоме треба имати у виду да: 1) тренутно (до 31. 1. 2019. године), сагласно члану 18. став 1. т. 2) Закона о порезу на доходак грађана, не плаћа се порез на примања запосленог по основу дневнице за службено путовање у земљи до износа од 2.303,00 динара; 2) на износ дневнице изнад неопорезивог износа плаћа се порез по стопи од 10% на основицу која се добија када се нето износ исплате изнад неопорезиве подели са коефицијентом 0,9. У наставку следи више примера обрачуна трошкова дневнице за службени пут у земљи у зависности од начина њеног дефинисања у општем акту послодавца.

Ако је дневница дефинисана као проценат од просечне зараде У пракси се дневница врло често утврђује као проценат од просечне зараде у Републици или код послодавца. На пример, актом послодавца може да се пропише да се дневница за службено путовање у земљи исплаћује запосленима у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице.

Запосленом коме је за време службеног пута обезбеђен бесплатан смештај и исхрана, односно пун пансион (што мора бити утврђено у путном налогу), нема право на дневницу и на накнаду трошкова смештаја. Запослени на службеном путу коме је обезбеђена само исхрана, нема право на дневницу за службени пут. У примеру који полази од овакве методологије обрачуна дневнице, запослени је провео на путу 58 часова и за то време, у складу са општим актом послодавца, припада му право на две пуне дневнице за 48 часова и пола дневнице за остатак од 10 часова, укупно 2,5 дневнице. Пошто послодавац на име дневнице плаћа само стварне трошкове исхране на службеном путу, запослени је донео рачун хотела из кога се види да је на име трошкова исхране платио 6.000,00 динара, тако да у том износу послодавац запосленом признаје дневнице, односно плаћа трошкове смештаја у хотелу, у складу са својим општим актом. Истовремено, неопорезиви износ за 2,5 дневнице јесте 5.757,50 динара (2,5 x 2.303). На исплаћени износ стварних трошкова исхране – дневнице од 6.000,00 динара – послодавац плаћа порез од 26,94 динара, на основу следећег обрачуна:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

(6.000,00 - 5.757,50) : 0,90 = 269,44 динара (бруто) x 10% = 26,94 динара (порез) Да је у овом случају запослени донео рачуне за исхрану који износе до 5.757,50 динара, послодавац би хотелу накнадио трошкове и не би платио порез. Ако запослени са оваквом регулативом исплате дневнице код послодавца не донесе рачуне са стварним трошковима исхране на службеном путу, послодавац не може да му, у складу са својим актом, исплати дневнице, нити запослени има право на дневнице. * * *

УДРУЖЕЊЕ ВЛАСНИКА РАЧУНОВОДСТВЕНИХ АГЕНЦИЈА УВРА НОВИ САД И КОМПАНИЈА ИНГ-ПРО Д. О. О. ЗАЈЕДНИЧКИ ОРГАНИЗУЈУ ЈЕДНОДНЕВНИ СЕМИНАР ЗА АГЕНЦИЈЕ ЗА НЕКРЕТНИНЕ на тему: Мере и процедуре у примени прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма, са посебним освртом на обавезе АГЕНЦИЈЕ ЗА НЕКРЕТНИНЕ као обвезника по новом Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма у уторак, 24. април 2018. године, од 10.00 до 15.00 часова, у Београду, Хотел „Палас”, Топличин венац 23. Предавач: Јован Беара, председник Пословног удружења УВРА Нови Сад Полазници ће бити обучени за примену НОВОГ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА у пракси, путем вођења прописаних евиденција, доношења одлука и правилника које је свака агенција за некретнине дужна да донесе и пропише у сопственој режији или преко програма СПИНИФТ (који ће бити презентован за агенције за некретнине). По одржаном семинару полазници ће путем мејла добити комплетне моделе аката и одлука које, као агенција за промет некретнина, морају донети. Програм и информације о котизацији можете пронаћи на интернет страници www.propisi.net, где можете попунити и електронску пријаву.

За сва обавештења позовите нас на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822, путем факса: 011/2836-474, или нам пишите на: savetovanje@ingpro.rs.

УСКРШЊИ ПРАЗНИЦИ КАО ОСНОВ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ОДСУСТВО СА РАДА, НАКНАДУ ЗАРАДЕ И УВЕЋАЊЕ ЗАРАДЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

складу са чланом 2. тачка 2. Закона о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, број 43/2001, 101/2007 и 92/2011 – у даљем тексту: Закон), васкршњи односно ускршњи празници празнују се у Републици Србији почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса, дакле четири дана. Сагласно календару, у току месеца марта и априла 2018. године дани верских празника су: 1) за католике и припаднике других хришћанских верских заједница – ускршњи празници, почев од Великог петка 30. марта, закључно са другим даном Ускрса у понедељак 2. априла; 2) за православце – васкршњи празници, почев од Великог петка 6. априла, закључно са другим даном Васкрса у понедељак 9. априла. Према томе, нерадни дани за ове празнике су: ● 30. март (петак) – за запослене католике и припаднике других хришћанских верских заједница; ● 31. март и 1. април (субота и недеља) – за запослене католике и припаднике других хришћанских верских заједница, којима су по распореду ово дани рада; ● 2. април (понедељак) – за запослене католике и припаднике других хришћанских верских заједница; ● 6. април (петак) – за све запослене (наиме, васкршњи празници су нерадни дани за све запослене, без обзира на верску припадност); ● 7. и 8. април (субота и недеља) – дани су недељног одмора за већину запослених, а право одсуства на ове дане, без обзира на верску припадност, имају запослени којима су ово дани рада по распореду; ● 9. април (понедељак) – за све запослене (наиме, васкршњи празници су нерадни дани за све запослене, без обзира на верску припадност). За одсуство у наведене дане верских празника запослени имају право на накнаду зараде/ плате, а за рад у неки од ових дана запослени остварују право на зараду/плату и увећање зараде/плате. Право запослених да не раде на верске празнике и да за то време добију накнаду зараде/плате, односно ако раде – да добију увећану зараду/плату, регулисано је Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… и 113/2017).

Варијанте одсуства са рада у дане празника и право на накнаду зараде Као што је речено, ове године се у различите датуме славе Васкрс, односно Ускрс, па тако запослени: 1) који раде у петодневном распореду радног времена (понедељак–петак), дакле субота и недеља су им дани недељног одмора, остварују право на накнаду зараде за Велики петак (католици на 30. март, односно сви запослени на 6. април) и на други дан Ускрса (Васкрса), односно 2. априла католици, а 9. априла сви запослени; 2) који раде у шестодневном распореду радног времена (понедељак–субота), а недеља им је дан недељног одмора, остварују право на накнаду зараде ако одсуствују за Велики петак (католици 30. март, односно сви запослени на 6. април), у Велику суботу (католици 31. марта, односно сви запослени 7. априла) и на други дан Ускрса (Васкрса), односно понедељак 2. априла католици, а 9. априла сви запослени. Осим ових запослених који раде у редовном радном времену у првој смени, треба имати у виду и запослене који раде у сменском раду или у турнусима, па за њих за предстојеће празнике важи основно правило да накнаду зараде за одсуствовање у дане празника остварују само за дане који су према распореду радног времена њихови радни дани. На пример, запослени који ради у сменском распореду радног времена, па му је субота 7. април (Велика

У јавним службама

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Према члану 114. Закона о раду, за одсуство у дане празника запослени у јавним службама (просвета, здравство) имају право на накнаду плате у висини своје просечне плате у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. Изузетно, за запослене у организацијама обавезног социјалног осигурања (Републички Фонд ПИО, Републички фонд за здравствено осигурање, Национална служба за запошљавање и Централни регистар обавезног социјалног осигурања) накнаде плате исплаћују се у складу са Уредбом о накнадама и другим примањима запослених у организацијама обавезног социјалног осигурања. Међутим, начин увећања плате за рад на празник за запослене у јавним службама регулисан је Законом о платама у државним органима и јавним службама, који регулише увећања – додатак на основну плату – по истим основама и по истим процентима као Закон о раду. Основна плата која служи као основица за обрачун увећане плате по основу рада на дан празника, утврђује се множењем коефицијента утврђеног Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама и основице за обрачун плате коју је закључком утврдила Влада Републике Србије за 2018. годину.

За државне службенике и намештенике Према Закону о платама државних службеника и намештеника, државни службеници и намештеници имају право на накнаду плате у висини основне плате као да су радили (члан 32). Дакле, државном службенику и намештенику који одсуствује на дан празника, исплаћује се накнада плате у истом износу као и плата коју би остварио да је радио у те дане. Државни службеник и намештеник има право на додатак на основну плату за рад на дан празника који није радни дан. Додатак за сваки сат рада на дан празника који није радни дан износи 110% вредности радног сата основне плате државног службеника и намештеника. Како према члану 30. Закона о платама … , додатак за рад ноћу и додатак за рад на дан празника који није радни дан искључују додатак за прековремени рад, државни службеници и намештеници за рад на дан државног празника не могу да остваре додатак за прековремени рад.

За запослене у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе За запослене у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе утврђено је у члану 37. став 3. Закона о радним односима у државним органима да запослени у овим органима примају плату за дане празника за које је Законом прописано да се не ради. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања са рада у дане празника не примају накнаду плате, већ плату у висини коју би остварили да раде у месецу у коме одсуствују са рада по овом основу. * * *

ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВAРАМО АМОРТИЗАЦИЈА СТАНА У ВЛАСНИШТВУ ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ РАДЊЕ Питање: Отворили смо предузетничку радњу пре две године и тек смо недавно сазнали да се на њу води стан. Да ли смо у обавези да радимо амортизацију за тај стан?

ОДБИТНИ ПРЕТХОДНИ ПДВ Питање: Привредно друштво је извршило промену адресе за пријем поште у АПР-у. Да ли ПДВ из рачуна у чијем називу стоји само адреса пријема поште, може да се користи као одбитни претходни ПДВ? Одговор: Према одредби члана 4. став 1. Правилника о садржини регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС” број 42/2016), Регистар садржи податке о субјекту регистрације који су прописани законом као предмет регистрације, где је од податка, поред осталих, наведен и податак о адреси седишта. Одредбом става 3. тачка 14) истог члана правилника прописано је да, поред података из става 1. овог члана, Регистар може да садржи и податак о адреси за пријем поште. Дакле, податак о адреси седишта је обавезан јер је прописан Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, а податак о адреси пријема поште је могућ али не и обавезан (остављено је на вољу субјекту регистрације да ли ће уносити и тај податак). Када је у питању рачун, односно подаци које он мора да садржи, чланом 42. Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон) прописано је који су то подаци, па је ставом 4. тачка 1) прописано да рачун нарочито садржи назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна. Као што се види, податак о адреси пријема поште није податак који се наводи у рачуну. Чланом 28. Закона прописани су услови које обвезник мора да испуни да би остварио право на одбитак ПДВ-а. Ставом 2. тачка 1) овог члана прописано је да право на одбитак претходног пореза обвезник може да оствари ако поседује рачун издат од стране другог обвезника у промету о износу претходног пореза, у складу са овим законом, што значи у складу са чланом 42. Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Одговор: Ако предузетничка радња у својој имовини има и стан који се води као њено власништво, дужна је да врши обрачун амортизације у складу са чланом 10. Закона о порезу на добит правних лица. Обрачуну амортизације подлежу сва правна лица која су обвезници пореза на добит, а то се односи и на предузетничке радње, без обзира на то да ли воде двојно или просто књиговодство. С обзиром на то да је овде реч о предузетничкој радњи која води просто књиговодство, обрачун амортизације вршиће на Обрасцу ОА 1 – Обрачун пореске амортизације за прву амортизациону групу – некретнине и пословни објекти. У складу са чланом 3. Правилника о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе („Сл. гласник РС”, бр. 116/2004 и 99/2010), амортизација се утврђује применом пропорционалне методе за свако средство посебно. Предузетници који воде пословне књиге по систему простог књиговодства, обрачунату амортизацију исказују у колони 18. Пословне књиге Прихода и Расхода, на основу Правилника о пословним књигама и исказивању финансијског резултата по систему простог књиговодства („Сл. гласник РС” бр. 140/2004).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

С обзиром на то да поседујете уверење МУП-а, мишљења смо да порески орган није у праву када вам је оспорио необрачунавање ПДВ-а на расход добара који није предмет опорезивања ПДВ-ом, јер је изазван вишом силом. Међутим, управо због чињенице да у ПДВ-у не постоји дефиниција више силе, било би целисходно да по овом питању користите став који је заузело Министарство финансија РС у Мишљењу бр. 011-00-1508/2015-04 од 3. 3. 2016. године, јер је везан за признавање расхода у пореском билансу приликом оштећења имовине управо услед пожара. У Мишљењу се каже: „У складу са одредбом члана 22в став 1. Закона о порезу на додату вредност, на терет расхода у пореском билансу не признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се утврђује као разлика између нето садашње вредности имовине утврђене у складу са МРС, односно МСФИ и њене процењене надокнадиве вредности, али се признају у пореском периоду у коме је та имовина отуђена, односно употребљена, односно у коме је настало оштећење те имовине услед више силе. У конкретном случају (а како произлази из садржине поднетог дописа) објекат је, као део имовине обвезника, уништен у пожару, о чему је надлежни орган министарства унутрашњих послова, након спроведеног вештачења, сачинио записник којим је констатовано да је пожар узрокован неисправним електричним инсталацијама. Према томе, уколико је (након спроведеног доказног поступка) несумњиво утврђено да је пожар настао (искључиво) као последица догађаја који се није могао предвидети, односно избећи, сматрамо да се (у том случају) ради о оштећењу објекта услед више силе, па се расход по том основу (исказан у пословним књигама) признаје у пореском билансу обвезника који се подноси за порески период у ком је предметно оштећење настало.”

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? ● Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама. ● Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима. ● Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. ● Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки. ● Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови). ● Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. ● Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач победио. ● Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПРИЈАВА ПОДАТАКА ЗА УТВРЂИВАЊЕ СТАЖА ОСИГУРАЊА, ЗАРАДА, ОДНОСНО ОСНОВИЦЕ ОСИГУРАЊА И ВИСИНЕ УПЛАЋЕНОГ ДОПРИНОСА ЗА 2017. ГОДИНУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

рема одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/2003… и 142/2014 – у даљем тексту: Закон), до 30. априла 2018. године за све осигуранике који су у току 2017. године својим радом и зарадом остваривали право на пензијско и инвалидско осигурање, треба пријавити у матичну евиденцију податке о стажу осигурања, плаћеним доприносима и основицама осигурања. Послодавци ће то учинити путем подношења пријава на прописаним обрасцима, за шта је Влада Републике Србије донела одговарајућа подзаконска акта, и то: 1) Одлуку о јединственим методолошким принципима за вођење матичне евиденције о осигураницима и корисницима права из пензијског и инвалидског осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 118/2003); 2) Одлуку о јединственом кодексу шифара за уношење података у матичну евиденцију о осигураницима и корисницима права из пензијског и инвалидског осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 118/2003 и 11/2006); 3) Одлуку о обрасцима пријава података за матичну евиденцију о осигураницима и корисницима права из пензијског и инвалидског осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 118/2003, 11/2006 и 54/2010). Напомена: У току 2017. године није било измена прописа о пензијском и инвалидском осигурању, тако да се и за 2017. годину на исти начин као и претходних година попуњавају следећи обрасци пријава за матичну евиденцију: 1) Образац М-4 – пријава података за утврђивање стажа осигурања, зараде, накнаде зараде, односно основице и висине уплаћеног доприноса за осигуранике запослене; 2) Образац М-4К – пријава података за утврђивање стажа осигурања, зараде, накнаде зараде, односно основице и висине уплаћеног доприноса за више лица за осигуранике запослене; 3) Образац М-4УН – пријава о стажу осигурања по основу уговорене накнаде, односно накнаде по основу уговора о допунском раду и висине те накнаде (попуњава Фонд ПИО на основу посебне евиденције о исплаћеним уговореним накнадама из пријаве М-УН и М-УНК); 4) Образац М-6 – пријава података за утврђивање износа исплаћених новчаних накнада по основу инвалидског осигурања (за инвалиде II и III категорије као затечене кориснике по ранијим прописима). У наставку текста пажња ће се пре свега обратити на попуњавање података по основу запослења у обрасцу М-4, односно М-4К.

Обвезници подношења пријава матичне евиденције – послодавци Послодавци су обвезници подношења годишњих пријава података за матичну евиденцију, који на обрасцима М-4 (за једно лице), односно М-4К (за више лица) подносе пријаву за 2017. годину најкасније до 30. 4. 2018. године, и то за следеће осигуранике који су код њих били радно ангажовани (сходно чл. 11. т. од 1) до 6) и т. од 8) до 11) Закона): 1) лица у радном односу, односно запослена у предузећу, другом правном лицу, државном органу, органу јединице локалне самоуправе или код физичких лица (у даљем тексту: послодавац), изузев лица из члана 12. став 1. тачка 2) Закона (лица која су оснивачи, односно чланови привредних друштава у складу са Законом, који у њима раде, без обзира на то да ли су у радном односу у привредном друштву чији су оснивачи односно чланови); 2) цивилна лица на служби у Војсци Србије; 2а) професионална војна лица према прописима о Војсци Србије;

Прелазна одредба Послодавац подноси Образац М-4 – ако има једног запосленог, односно Образац М-4К – ако има више запослених, филијали Фонда у којој су запослени пријављени на осигурање, односно филијали Фонда према седишту послодавца, односно његове организационе јединице (пословница, експозитура, испостава, представништво, заступништво и друге пословне јединице), најкасније до 30. априла 2018. године. Овај рок је преклузиван, па његово непоштовање повлачи казнене мере из члана 213. Закона. Према одредбама овог члана Закона, за обвезника су прописане новчане казне за прекршај у износу од 10.000 до 800.000 динара – за неподношење пријаве података за матичну евиденцију, односно за подношење пријаве након истека рока прописаног Законом. Такође, за наведене радње прописане су и новчане казне за прекршај за одговорно лице у износу од 2.500 до 50.000 динара.

Електронска предаја пријава М-4

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање омогућио је послодавцима услугу електронског подношења захтева и предају пријаве М-4 преко веб-сервиса ЕЛЕКТРОНСКА ПРЕДАЈА ПРИЈАВА М-4 (Е-М4) на сајту Фонда (www.pio.rs), на коме се налазе потребна објашњења, техничко упутство и сви обрасци за пријаву. По успешно предатом захтеву и пријави М-4 послодавац ће добијати системски генерисану поруку Фонда да су захтев и пријава примљени. Осим електронског захтева и попуњене пријаве М-4, послодавци неће достављати другу документацију јер ће Фонд проверу података унетих у пријаву М-4 вршити на основу података Централног регистра обавезног социјалног осигурања. Поступак електронске предаје пријава М-4 започиње попуњавањем електронског захтева за предају, који има 12 поља за попуњавање, а ради се о основним подацима послодавца који предаје податке. Поред подношења захтева електронским путем, послодавци ће захтев за подношење пријава М-4 за 2017. годину, са попуњеним обрасцима пријава М-4, моћи да подносе и преко шалтера Фонда ПИО, дакле и даље остаје могућност да се М-4 доставља и у папирном облику на шалтеру РФПИО. Електронско достављање пријаве не утиче на начин попуњавања обрасца М-4. Електронска пријава М-4 биће исправна уколико је потписана квалификованим електронским потписом законског заступника послодавца. * * *

KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА АПРИЛ 2018. ГОДИНЕ

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама 1.

Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31. 12. 2015. г. имали произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2% а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

10. 4. 2018.

Лице које се на дан 31. 12. 2017. године бавило прерадом, пржењем, паковањем, као и другим са њима повезаним радњама које се врше у сврху производње кафе, дужно је да надлежној ОЈ Пореске управе достави податак о стању залиха кафе на последњи дан у месецу, и то за сваки месец до утрошка пописаних залиха

10. 4. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 16–31. марта 2018. г.

16. 4. 2018.

Подношење пореске пријаве ПП ОА за обрачунату акцизу у фебруару 2018. г. (важи за све акцизне производе), као и ПП ОАЕЛ

16. 4. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

20. 4. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Т за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона, који се као моторно гориво користе за транспортне сврхе (по истеку квартала – од 1. 1. до 31. 3. 2018)

20. 4. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ, са прилозима РЕФ-ЕТЕа и РЕФ-ЕТЕб, за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, односно биотечности из члана 9. став 1. т. 3) и 7) Закона, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије (по истеку квартала – од 1. 1. до 31. 3. 2018)

20. 4. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-И, са прилозима РЕФ-Иа и РЕФ-Иб, за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте из члана 9. став 1. т. 3), 4), 5) и 6) Закона, који се користе за индустријске сврхе (по истеку квартала – од 1. 1. до 31. 3. 2018)

20. 4. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. априла 2018. г.

30. 4. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систем ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у марту 2018. г.)

10. 4. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у марту 2018. г.

16. 4. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а којима је порески период календарско тромесечје (период од 1. 1. до 31. 3. 2018)

16. 4. 2018.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

16. 4. 2018.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита

16. 4. 2018.

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу јануару 2018. године од 69.218 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. т. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 67.145 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 67.145 дин.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2018.

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

LEGE ARTIS PROPISI U PRAKSI

Savetovanja

JAVNE NABAVKE

GODINA

POSLOVNI SAVETNIK

Ä&#x152;E T VR T VEKA SA VAMA

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

STRUCNI KOMENTARI

ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

РАЧУНОВОДСТВО

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО

ЦАРИНЕ

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРИВАТНОМ И ЈАВНОМ СЕКТОРУ

СТАТИСТИКА