Poslovni savetnik decembar 2017 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 12 / децембар 2017.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: ПОДСЕТНИК ЗА ОБВЕЗНИКЕ ПДВ-А О ОБАВЕЗАМА НА КРАЈУ 2017. ГОДИНЕ ИСПЛАТА ДЕЛА ЗАРАДЕ ПО ОСНОВУ ОЧЕКИВАНЕ ДОБИТИ ЗА 2017. ГОДИНУ – „ТРИНАЕСТА ЗАРАДА” ПРИЈАВА ПРЕНОСА ФИЗИЧКИ ПРЕНОСИВИХ СРЕДСТАВА ПЛАЋАЊА ПРЕКО ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ – ОД 1. ЈАНУАРА 2018. ГОДИНЕ ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ УПОРЕДИВЕ ЦЕНЕ НА ТРЖИШТУ ЕВИДЕНЦИЈА О ПРОМЕТУ ДОБАРА И УСЛУГА КОЈИ ЈЕ ОСЛОБОЂЕН ПДВ-А И ИСКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА О ТOМ ПРОМЕТУ У ОБРАСЦУ ПОПДВ РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА ОД ЗАПОСЛЕНИХ ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ У 2018. ГОДИНИ ОБРАЧУН НАКНАДЕ И ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА УСЛУГЕ СУДСКОГ ВЕШТАКА ТЕМА БРОЈА: ГОДИШЊИ ПОПИС ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2017. ГОДИНУ www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, Саветник читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа, садржи и многобројне примере обрачуна. Намењен је правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд. У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима, а у другом делу су дате карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и из средстава обавезног социјалног осигурања. Уз књигу је приложено и прво измењено и допуњено издање на CD-у, које је усклађено са прописима донетим закључно са августом 2017. године.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нам се обратити путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА АУТОР

мр Жељко Албанезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година I, број 12 ДЕЦЕМБАР 2017.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Аутори: Борислав Ињац Жељко Албанезе Љиљана Симић Милица Бјелић Павле Кутлешић Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: zeljko.albaneze@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису: ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа. ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај ■ ПОДСЕТНИК ЗА ОБВЕЗНИКЕ ПДВ-А О ОБАВЕЗАМА НА КРАЈУ 2017. ГОДИНЕ ................. 3 ■ ПРИЈАВА ПРЕНОСА ФИЗИЧКИ ПРЕНОСИВИХ СРЕДСТАВА ПЛАЋАЊА ПРЕКО ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ – ОД 1. ЈАНУАРА 2018. ГОДИНЕ ............................................................ 9 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА ОД ЗАПОСЛЕНИХ.................. 12 ■ ИСПЛАТА ДЕЛА ЗАРАДЕ ПО ОСНОВУ ОЧЕКИВАНЕ ДОБИТИ ЗА 2017. ГОДИНУ – „тринаеста зарада”...................................................................................................................... 19

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ У 2018. ГОДИНИ................................... 24 ■ ОДСУСТВО И ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА ПОВОДОМ НОВОГОДИШЊИХ И БОЖИЋНИХ ПРАЗНИКА ........................................................................................................ 26 ■ ПОДСЕТНИК ЗА ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПОКЛОНА ЗА НОВУ ГОДИНУ И БОЖИЋ............. 29 ■ ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ УПОРЕДИВЕ ЦЕНЕ НА ТРЖИШТУ................ 32 ■ ЕВИДЕНЦИЈА О ПРОМЕТУ ДОБАРА И УСЛУГА КОЈИ ЈЕ ОСЛОБОЂЕН ПДВ-А И ИСКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА О ТOМ ПРОМЕТУ У ОБРАСЦУ ПОПДВ................................ 37 ■ ОБРАЧУН НАКНАДЕ И ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА УСЛУГЕ СУДСКОГ ВЕШТАКА.............. 47 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО................................................................................................... 50 ■ КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА ДЕЦЕМБАР 2017. ГОДИНЕ...................................... 53 ■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу октобру 2017. године од 64.602 динара ............................................................................... 56

ТЕМА БРОЈА ■ ГОДИШЊИ ПОПИС ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2017. ГОДИНУ ......................................... 62 2

ПОДСЕТНИК ЗА ОБВЕЗНИКЕ ПДВ-А О ОБАВЕЗАМА НА КРАЈУ 2017. ГОДИНЕ

а крају календарске године, а у складу са Законом о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 108/2016 – у даљем тексту: Закон), обвезници ПДВ-а имају одређене обавезе које се морају спровести приликом подношења ПППДВ за последњи порески период 2017. године, као и неке обавезе које су везане за прописане рокове, a морају или могу да се реализују у јануару 2018. године. У наставку је наведено о чему се заправо ради, са свим потребним објашњењима.

1. Обавеза исправке сразмерног пореског одбитка

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Према одредби члана 30. став 6. Закона, у последњем пореском периоду, односно у последњем пореском периоду календарске године обвезник ПДВ-а врши исправку сразмерног пореског одбитка применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза из свих пореских периода у календарској години (када је утврђивао и право на сразмерни одбитак). Последњи порески период подразумева порески период у коме је обвезник престао да послује или у коме је престао да буде ПДВ обвезник због изласка из система ПДВ-а, а када је у питању последњи порески период календарске године, то је за месечне обвезнике децембар месец, а за тромесечне – последњи квартал 2017. године. У складу са овом одредбом, обвезници ПДВ-а који су током године примењивали сразмерни порески одбитак (у једном или у више пореских периода), дужни су да при утврђивању пореске обавезе за последњи порески период календарске године изврше исправку сразмерног пореског одбитка. Начин утврђивања исправке сразмерног пореског одбитка прописан је чл. 4. и 5. Правилника о начину утврђивања и исправке сразмерног пореског одбитка („Сл. гласник РС”, бр. 122/2012 – у даљем тексту: Правилник), односно исправка се врши применом процента сразмерног пореског одбитка – на укупан износ претходног ПДВ-а у свим пореским периодима календарске године, који се прво умањује за износ ПДВ-а: ● који обвезник нема право да одбије као претходни порез, у смислу члана 29. став 1. Закона, и ● за износ који је утврђен у складу са чланом 30. став 1. Закона, и то у тим пореским периодима. Пошто је у питању крај 2017. године, у последњем пореском периоду (месечном или тромесечном) обвезник ПДВ-а треба да поступи на следећи начин: Прво: Дужан је да утврди претходни порез који може да одбије у последњем пореском периоду, односно у последњем пореском периоду календарске године (месечни или тромесечни порески период), што значи да мора да утврди износ сразмерног пореског одбитка уколико је у том пореском периоду имао промет који захтева утврђивање и сразмерног пореског одбитка. Уколико је имао такав промет, проценат сразмерног одбитка који примењује за исправку сразмерног пореског одбитка једнак је проценту добијеном у последњем пореском периоду (јер се и он утврђује на основу кумулативних података од 1. 1. до истека последњег пореског периода, односно последњег пореског периода календарске године, конкретно до 31. 12. 2017. године). С тим у вези, утврђивање сразмерног одбитка претходног пореза обвезник ПДВ-а спроводи у складу са одредбама члана 30. ст. од 2. до 6. Закона и у складу са Правилником о сразмерном одбитку. Сразмерни део претходног пореза треба да одговара учешћу промета добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза у који није укључен ПДВ, у укупном промету у који није укључен ПДВ. Чланом 30. став 3. Закона прописано је да се сразмерни порески одбитак утврђује применом процента сразмерног пореског одбитка на износ претходног пореза у пореском периоду, умањеног за: 1) износе који су опредељени према економској припадности на део који има право да одбије и на део који нема право да одбије, као и за

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 4

2) износ претходног пореза за који обвезник нема право на одбитак у смислу члана 29. став 1. Закона (по основу: набавке, производње и увоза путничких аутомобила, мотоцикала, мотоцикала са бочним седиштем, трицикала, четвороцикала, јахти, чамаца и ваздухоплова, објеката за смештај тих добара, резервних делова, горива и потрошног материјала за њихове потребе, изнајмљивања, одржавања, поправки и других услуга које су повезане са коришћењем ових превозних средстава, као и добара и услуга које су повезане са коришћењем објеката за смештај тих добара; издатака за репрезентацију; издатака за исхрану и превоз запослених, односно других радно ангажованих лица за долазак на посао, односно одлазак с посла). Правилником, чланом 2, прописано је да се сразмерни порески одбитак утврђује применом процента сразмерног пореског одбитка на износ ПДВ-а који чини збир износа ПДВ-а обрачунатог од стране претходног учесника у промету и износа ПДВ-а плаћеног при увозу (укупан претходни порез) у пореском периоду, умањен за износ претходног пореза из члана 30. став 1. Закона, тј. умањен за ПДВ разграничен по економској припадности, као и за износ претходног пореза за који обвезник нема право на одбитак, у смислу члана 29. став 1. Закона, у том пореском периоду. Проценат сразмерног одбитка обвезник ПДВ-а утврђује стављањем у однос: ● износа накнаде за промет добара и услуга са правом на одбитак претходног пореза, извршен на територији Републике Србије и у иностранству (промет са правом на одбитак претходног пореза) и ● износа накнаде за укупан промет добара и услуга, са и без права на одбитак претходног пореза, извршен на територији Републике Србије и у иностранству (укупан промет), од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава (члан 2. став 2. Правилника), при чему накнаде не садрже ПДВ. Формула за утврђивање процента сразмерног пореског одбитка дата је у Правилнику (члан 2): Проценат сразмерног пореског одбитка

Износ накнаде за промет са правом на одбитак претходног пореза, извршен од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава Износ накнаде за укупан промет извршен од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава

100

Напомена: У укупан промет за израчунавање процента сразмерног одбитка НЕ урачунава се: ● промет опреме и објеката за вршење делатности, у складу са чланом 30. став 5. Закона, и ● промет добара и услуга из члана 6. Закона, у складу са чланом 2. став 5. Правилника (промет добара и услуга који се не сматра предметом опорезивања ПДВ-ом, у смислу Закона). Када је у питању обвезник који је у току године отпочео ПДВ активност (постао обвезник ПДВ-а), проценат сразмерног пореског одбитка утврђује узимајући у обзир износ накнаде за промет са правом на одбитак претходног пореза и износ накнаде за укупан промет од дана почетка обављања ПДВ активности у текућој години до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава (члан 2. став 6. Правилника). Ако је у питању обвезник ПДВ-а који примењује систем наплате прописан чланом 36а Закона, он утврђује износ промета из става 2. овог члана (износ накнаде за промет са правом на одбитак претходног пореза и износ укупног промета од 1. јануара текуће године до истека пореског периода за који се подноси пореска пријава), независно од тога када за тај промет настаје обавеза по основу ПДВ-а. По добијању процента сразмерног одбитка обвезник утврђује износ сразмерног пореског одбитка, који се, сходно члану 3. Правилника, утврђује применом процента сразмерног одбитка на износ ПДВ-а који је у последњем пореском периоду утврђен на начин из члана 2. став 1. овог правилника, односно проценат сразмерног пореског одбитка примењује се на износ укупног претходног ПДВ-а, умањеног за претходни ПДВ разврстан према економској

припадности, у складу са ставом 1. члана 30. Закона, и за износ претходног пореза који обвезник нема право да користи јер се ради о набавкама из члана 29. Закона. Дакле, износ сразмерног пореског одбитка обвезник може да утврди и по формули: ИЗНОС сразмерног пореског одбитка

[Износ укупног претходног пореза (износ претх. пореза из члана 30. став 1. ЗПДВ-а + износ претх. пореза из члана 29. став 1. ЗПДВ-а)]

Проценат сразмерног одбитка

Бр.

ОПИС

Износ

Укупна накнада остварена за промет од 1. 1. до 31. 12. 2017. године (без промета опреме и објеката и без ПДВ-а) износи:

23.927.500

1а

Укупна накнада је остварена за: • промет са правом на одбитак претходног пореза, у износу од: • промет ослобођен ПДВ-а, без права на одбитак (чл. 25), у износу од:

20.655.000 3.272.500

Проценат сразмерног одбитка (20.655.000 : 3.272.500) x 100

86,32%

Укупна ПДВ обавеза која је утврђена за децембар 2017. г.

476.531

3а

Утврђени претходни ПДВ који може да одбије, укључујући и део који се односи на утврђени сразмерни одбитак за децембар, износи:

256.594

Укупан претходни ПДВ од 1. 1. до 31. 12. 2017. г. износи:

4а

Кроз пореску евиденцију за 2017. г. ПДВ из тач. 4. подељен је према економској припадности, у складу са чланом 30. став 1. Закона, а за део претходног ПДВ-а обвезник није могао да изврши поделу према економској припадности, па на крају последњег пореског периода 2017. г. следи да је евидентирао: • ПДВ који је могао да одбије у целости – од • ПДВ који није могао да одбије уопште – од • ПДВ за набавку украсних предмета (по чл. 29. ст. 1. ЗПДВ-а) – од – Део ПДВ-а који није могао економски да определи – од

Укупан збир сразмерног пореског одбитка за 2017. г. (од 1. 1. до 31. 12. 2017) износи:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Друго: По утврђивању износа исправке сразмерног пореског одбитка може се догодити да тај износ буде већи или мањи од збира износа сразмерног пореског одбитка утврђеног по пореским периодима током календарске године (у којима је обвезник утврђивао сразмерни одбитак), па ако је: 1) већи – износ претходног пореза у последњем пореском периоду увећава се за износ те разлике; 2) мањи – износ претходног пореза у последњем пореском периоду умањује се за износ те разлике. Претходни порез, утврђен на овај начин, исказује се на редном броју 8, у пољу 108 Обрасца ПППДВ, за последњи порески период 2017. године, тако што се износ претходног пореза на пољу 108: ● ПОВЕЋАВА – ако је добијена исправка већа од збира износа сразмерног одбитка утврђеног током године, или ● СМАЊУЈЕ – када је добијена исправка мања од наведеног збира. Претходно наведено ће у наставку бити приказано на примеру исправке сразмерног пореског одбитка за месечног обвезника: За децембар 2017. г. (као последњи порески период) месечни обвезник ПДВ-а утврдио је проценат сразмерног одбитка од 86,32% на основу следећих података:

1.832.812

1.099.687 439.875 109.969 183.281 172.100

Бр.

ОПИС

Износ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ИСПРАВКА СРАЗМЕРНОГ ОДБИТКА

Од укупног ПДВ-а за 2017. г. од одузима се (за целу 2017. г.): • ПДВ који је могао да одбије у целости – од • ПДВ који није могао да одбије уопште – од • ПДВ за набавку украсних предмета (по чл. 29. ст. 1. ЗПДВ-а) – од – а остаје ПДВ који није могао економски да определи – од на који примењује проценат сразмерног одбитка утврђен за 2017. г. – од

Исправка сразмерног пореског одбитка износи (183.281 x 86,32%)

158.208 158.208

7а

Износ исправке сразмерног пореског одбитка од: МАЊИ је од збира износа сразмерног пореског одбитка утврђеног у току календарске 2017. године (тач. 5), тј. од: • па обвезник утврђену пореску обавезу за децембар 2017. године (ред. бр. 3) од: НЕ може да умањи само за утврђени одбитак за 12. месец 2017. године (ред. бр. 3а) од • већ право на умањење СМАЊУЈЕ и за разлику од (172.100 - 158.208)

Укупно право на одбитак након ове исправке износи (256.594 - 13.892)

242.702

Пореска обавеза за децембар 2017. износи (476.531 - 242.702)

233.829

10.

У ПППДВ за децембар месец исказује: • у пољу 105 • у пољу 109 • у пољу 110 – разлику за уплату ПДВ-а од

476.531 242.702 233.829

1.832.812 1.099.687 439.875 109.969 183.281 86,32%

172.100 476.531 256.594 13.892

2. Обавеза достављања обавештења пореском органу о лицима која нису у систему ПДВ-а, а која су обвезнику извршила промет секундарних сировина и услуга које су са њима повезане, као и о пољопривредницима за промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга Према одредбама члана 51а Закона, обвезник ПДВ-а је дужан да, уз пореску пријаву за последњи порески период календарске године, односно последњи порески период, надлежном пореском органу достави обавештење о: 1) лицу које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ-а у складу са овим законом, а које му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода у Републици извршило промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, као и о износу тог промета; 2) пољопривреднику који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ-а у складу са овим законом, а који му је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године, односно последњег пореског периода извршио промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга, као и о износу тог промета. То значи да обвезници ПДВ-а који су током 2017. године набавили секундарне сировине и користили услуге које су непосредно повезане са тим добрима од лица која нису ПДВ обвезници или су извршили набавку пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга од пољопривредника који нису у систему ПДВ-а, имају обавезу да, уз пореску пријаву за последњи порески период 2017. године, доставе и наведена обавештења са потребним подацима, односно ово обавештење треба да садржи најмање следеће податке:

● назив, односно име и презиме лица односно пољопривредника, ● адресу и ПИБ лица односно пољопривредника и

● износ извршеног промета, без припадајућих обавеза.

Када је у питању набавка секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима од лица која нису ПДВ обвезници, може се радити о набавци од правних лица, предузетника или пак физичких лица (која нису у систему ПДВ-а). Под набавком од пољопривредника подразумева се набавка од лица која су дефинисана чланом 34. Закона. Под описом податка о висини извршеног промета, без припадајућих обавеза, подразумева се укупан промет (набавка током 2017. године), без плаћених пореских обавеза (ПДВ надокнаде пољопривредницима или пореских обавеза плаћених физичком лицу приликом откупа секундарних сировина).

3. Обавештавање о промени пореског периода Одредбама члана 48. Закона прописано је да је порески период за који се обрачунава ПДВ, предаје пореска пријава и плаћа ПДВ: ● календарски месец за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 50.000.000 динара, као и за обвезника из члана 36а Закона (обвезник који ПДВ плаћа по наплаћеној реализацији), док је, у случају када овај обвезник у претходних 12 месеци оствари укупан промет мањи од 50.000.000 динара, порески период за њега календарско тромесечје, али почев од месеца по истеку календарског тромесечја; ● календарско тромесечје за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет мањи од 50.000.000 динара, осим за обвезника из члана 36а овог закона, а уколико овај обвезник током календарског тромесечја оствари укупан промет већи од 50.000.000 динара у претходних 12 месеци, порески период је календарски месец почев од месеца по истеку календарског тромесечја. Овде је важно напоменути и следећа два момента: 1) Могућност промене тромесечног пореског периода у месечни Према одредби члана 48. став 5. Закона, обвезник ПДВ-а који има тромесечни порески период, има могућност да захтева промену пореског периода у месечни иако не испуњава услов по висини промета. С тим у вези, надлежном пореском органу треба да поднесе захтев за промену пореског периода у календарски месец најкасније до 15. јануара текуће календарске године, што значи да треба да га поднесе до 15. јануара 2018. године. На основу одобрења надлежног пореског органа овај обвезник је дужан да буде месечни порески обвезник најмање 12 месеци. Дакле, уколико обвезник добије одобрење да у 2018. години буде месечни порески обвезник, а притом током те године не пређе укупан промет већи од 50.000.000 динара (у претходних 12 месеци), при чему жели да и у наредној 2019. години има месечни порески период, имаће обавезу да до 15. јануара 2019. г. поднесе нов захтев. 2) Захтев за задржавање месечног пореског периода обвезника коме 2017. године истичу две године од отпочињања ПДВ активности Обвезници који су први пут започели ПДВ активност током 2016. године, до истека 2017. године имају месечни порески период у складу са чланом 48. став 7. Закона. Уколико желе да

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

– Начин достављања наведених обавештења: Мада је достављање ПППДВ већ устаљено електронским путем, у оквиру корисничке апликације на порталу Пореске управе, преко које се доставља ПППДВ, још увек није дата могућност за унос података из обавештења или пак могућност да се исто „прикачи” уз пријаву. Зато се ова обавештења достављају у папирном облику надлежној филијали Пореске управе у месту у ком обвезник ПДВ-а има седиште. Уколико се случајно догоди да се до 15. јануара 2017. године у оквиру корисничке апликације на порталу Пореске управе омогући достављање обавештења електронским путем, то ће корисници сами и уочити.

задрже месечни порески период и након истека 2017. године, ови обвезници треба да поднесу захтев надлежном пореском органу до 15. јануара 2018. године.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

4. Могућност брисања из система ПДВ-а Према одредбама члана 33. Закона, тзв. мали обвезници имају могућност да се добровољно пријаве у систем ПДВ-а било када у току године, с тим што морају да остану у систему ПДВ-а најмање две године. Наиме, малим обвезником се сматра лице које врши промет добара и услуга на територији Републике и/или у иностранству, а чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, односно које при отпочињању обављања делатности процењује да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 8.000.000 динара. Пошто ови обвезници могу било када у току године да поднесу евиденциону пријаву (Образац ЕППДВ) у којој наводе датум отпочињања ПДВ активности, од тог датума стичу сва права и обавезе као и остали обвезници ПДВ-а. Ако се ради о обвезницима који су се евидентирали у систему ПДВ-а од 1. 1. 2016. године, истеком 2017. године имају могућност да се бришу из ПДВ система, под условом да у међувремену, у претходних 12 месеци, нису остварили укупан промет већи од 8.000.000 динара. Брисање се реализује подношењем захтева надлежном пореском органу на прописаном Обра сцу ЗППДВ – који обавезно садржи податак о датуму престанка обављања ПДВ активности, нпр. 1. 1. 2018. године. Захтев за брисање обвезник подноси у календарском месецу у којем је престао да обавља ПДВ активност. На дан подношења захтева за брисање обвезник подноси и пореску пријаву ПППДВ, сходно члану 50. став 5. Закона. Обвезник који је поднео захтев за брисање из евиденције за ПДВ, дужан је да на дан престанка ПДВ активности: 1) изврши попис добара, укључујући опрему, објекте за вршење делатности и улагања у објекте, као и датих аванса по основу којих је имао право на одбитак претходног пореза у складу са овим законом, а затим да о томе сачини пописну листу; 2) изврши исправку одбитка претходног пореза за опрему, објекте и улагања у објекте, у складу са овим законом; 3) утврди износ претходног пореза за добра, осим добара из тачке 2) овог става, и 4) утврди износ претходног пореза за дате авансе. Износ исправљеног одбитка претходног пореза и износ претходног пореза из става 1. тач. 2) и 3) овог члана обвезник исказује као дуговани ПДВ у ПППДВ коју подноси на дан подношења захтева за брисање, а уз њу доставља и пописне листе чији је садржај прописан чланом 9. Правилника о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ-а, поступку евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске пријаве ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012, 115/2013, 66/2014, 86/2015 и 11/2016).

5. Наступање застарелости права на претходни ПДВ Стечено право на одбитак претходног пореза обвезник ПДВ-а може да оствари у року од пет година од истека године у којој је стекао ово право, сходно члану 28. став 6. Закона. Од 1. јануара 2018. године обвезници ПДВ-а губе право на претходни порез за набавке добара и услуга за које имају право на одбитак претходног пореза, а које су извршене закључно са 31. 12. 2012. године, ако до краја 2017. године не обезбеде услове за коришћење тог права (нпр. немају валидну документацију) или ако из било којих разлога нису искористили своје право, а имају испуњене услове. То практично значи да обвезници ПДВ-а који су остварили порески кредит, а нису га искористили, то треба да реализују подношењем захтева до 31. 12. 2017. године.

*** 8

ПРИЈАВА ПРЕНОСА ФИЗИЧКИ ПРЕНОСИВИХ СРЕДСТАВА ПЛАЋАЊА ПРЕКО ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ – ОД 1. ЈАНУАРА 2018. ГОДИНЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

акон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Сл. гласник РС”, бр. 20/2009, 72/2009, 91/2010 и 139/2014 – у даљем тексту: Закон) у члану 67. прописује да је свако физичко лице које прелази државну границу и притом преноси физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више, у динарима или страној валути, дужно да то пријави надлежном царинском органу. У циљу спречавања стицања, држања, прикривања, коришћења, конверзије или преноса имовине стечене извршењем кривичног дела, или нетачног приказивања праве природе, порекла, места налажења, кретања, располагања, власништва или права у вези са том имовином, као и у циљу спречавања подстрекавања на вршење и вршења терористичких аката, већина држава је донела прописе који с једне стране омогућавају државним органима да прикупљају податке и врше контроле ради спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма, а с друге стране одређеним правним и физичким лицима намећу обавезу да достављају одређене податке. Тако је прописано и да су физичка лица обавезна да приликом преласка државне границе надлежном царинском органу пријаве пренос физички преносивих средстава плаћања уколико њихов износ превазилази износ прописан Законом. Да би се избегло да путници, услед непознавања прописа, не испуне наведену обавезу, Управа царина је, сходно Закону, дужна да на сваком граничном прелазу, на видном месту постави одговарајућа обавештења. Овим обавештењима се и неуким физичким лицима јасно ставља на знање да су приликом преласка државне границе дужни да на Обрасцу пријаве, на прописани начин, надлежном царинском органу пријаве уколико преносе физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више, у динарима или страној валути. Закон под физички преносивим средствима плаћања подразумева готов новац, чекове, менице и друга физички преносива средства плаћања, платива на доносиоца. Уопштено говорећи, то могу бити сви финансијски инструменти који се физички могу пренети с једног лица на друго, уз задржавање анонимности, а најтипичнији су: 1) готов новац (папирни или ковани новац који је у оптицају као средство размене), 2) инструменти који гласе на доносиоца, као што су: ● путнички чекови, ● преносиви инструменти (укључујући чекове, менице и новчане упутнице) који или гласе на доносиоца, индосирани без ограничења у корист фиктивног примаоца, или су у неком другом облику који допушта пренос власништва над њима, и ● непотпуни инструменти (укључујући чекове, менице и новчане упутнице) који су потписани, али је изостављено име примаоца. Свако физичко лице – путник, без обзира на то да ли је домаћи држављанин или странац, има обавезу да изврши наведену пријаву не само када излази из државе или улази у њу, већ и када је у транзиту. Примера ради, за све путнике је унос новчаних средстава у Републику Србију слободан, али уколико се уноси сума од 10.000 евра или више, односно противвредност у динарима или другој страној валути, путник је дужан да то пријави. С друге стране, право изношења новчаних средстава из Републике Србије Законом је ограничено, при чему сви путници слободно, без пријаве, могу да изнесу из земље износ до 10.000 евра, односно противвредност у динарима или другој страној валути, а већи износ девиза дозвољено је изнети само уз обавезу пријаве, и то нерезиденти – уколико поседују одговарајуће потврде о пореклу новца, а резиденти – уколико поседују доказ да се исељавају. Власник преносивих средстава плаћања може да буде не само физичко лице које их преноси и врши пријаву, него и друго физичко или правно лице. У том случају, као и када постоји више од једног власника, то у пријави мора посебно да се наведе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Такође, у пријави је неопходно навести и порекло (извор из којег средства потичу, нпр. штедња, продаја ствари или некретнина, наследство, итд.) и намеравану намену средстава плаћања која се пријављују (нпр. куповина ствари или некретнина, улагање). Сам начин пријаве физички преносивих средстава плаћања прописан је новим Правилником о пријави преноса физички преносивих средстава плаћања преко државне границе („Сл. гласник РС”, бр. 87/2017 – у даљем тексту: Правилник), који ће се примењивати почев од 1. јануара 2018. године. Правилником је прописан и нови Образац пријаве, који ће се користити такође од 1. јануара 2018. године, а састоји се од два идентична примерка и упутства за његово попуњавање. Управа царина је дужна да на сваком граничном прелазу, како на уласку тако и на изласку из земље, лицима која прелазе државну границу учини доступним Образац пријаве, са упутством за његово попуњавање. Физичко лице – путник ће, према Правилнику, обавезу пријављивања преноса физички преносивих средстава плаћања моћи да испуни: ● или тако што ће само попунити Образац пријаве, ● или тако што ће потребне податке дати царинском службенику који на граничном прелазу врши царинску контролу. Уколико се физичко лице одлучи да само попуни Образац пријаве, све рубрике обрасца које су у белој боји попуниће тамном оловком, великим штампаним словима, користећи српски или енглески језик. Тако попуњени образац мора својеручно да потпише и да преда на граничном прелазу надлежном царинском службенику. Уколико физичко лице жели да Образац пријаве уместо њега попуни царински службеник, мора да му саопшти потребне податке и да стави на увид потребне исправе и физички преносива средства плаћања чији пренос пријављује. Након што попуни Образац пријаве и изврши потребну контролу, царински службеник попуњени Образац пријаве даје физичком лицу на увид и потпис. У сваком случају физичко лице задржава један примерак попуњеног и потписаног, а од стране царинског службеника овереног Обрасца пријаве. У случају давања лажних, нетачних или непотпуних података, сматраће се да подносилац пријаве није испунио законску обавезу, па може да му се изрекне казна, а царински орган, на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, може привремено да задржи физички преносива средства плаћања. Новчаном казном у износу од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако надлежном царинском органу не пријави физички преносива средства плаћања у износу од 10.000 евра или више, у динарима или страној валути, које преноси преко државне границе. Новчаном казном у износу од 500 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако пријава преноса физички преносивих средстава плаћања не садржи све прописане податке. Надлежни царински орган је у обавези да привремено задржи непријављена физички преносива средства плаћања, и то износ који превазилази дозвољену суму (све преко 9.999 евра, односно противвредност у динарима или страној валути), као и она средства за која по његовој оцени постоји основана сумња да су, без обзира на њихов износ, у вези са прањем новца или финансирањем тероризма. О одузетим физички преносивим средствима плаћања издаје се потврда. Одузета средства се депонују на рачун надлежног органа за вођење прекршајног поступка који се води код Народне банке Србије. Све наведено важи и при преласку административне линије са АП Косово и Метохија.

*** 10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ОБРАЗАЦ ПРИЈАВЕ / CASH DECLARATION FORM Пре попуњавања обрасца прочитти напомене на последњој страни REPUBLIC OF SERBIA Read the notes on the reverse before completing this form.

КОРИСТИТИ ВЕЛИКА СЛОВА/ШТИКЛИРАТИ ГДЕ ЈЕ ПОТРЕБНО USE CAPITAL LETTERS / TICK AS APPROPRIATE

Улазите у Србију Entering Serbia M/ Ж/ Male Female

1. Ви / You are 2. Лични подаци / Personal details

Излазите из Србије Leaving Serbia Место издавања / Issuing place

Презиме (презимена ) / Surname(s)

Датум издавања / Issuing date

Име (имена) / First name(s)

Лични број / Personal Number

Држављанство / Nationality

Референтни број Reference number

d d m m y y y y

Адреса / Address

Датум рођења / Date of birth

d d m m y y y y

Место рођења / Place of birth

Град / Town Пасош Passport

Идентификациони документ / ID-document

Улица и бр. / Street and no.

Лична карта Id

Друго Other

Број пасоша / личне карте Passport / ID Number

Поштански број / Post code (Zip) Држава / Country

Да (идите на део 4) / Yes (go to part 4)

3. Ви сте власник / You are the owner

Не, власник је / No, the owner is:

Правно лице / Legal entity Физичко лице / Natural person

Адреса / Address

ПИБ / VAT number

Град / Town

Презиме(на) / Surname(s)

Поштански бр. / Post code (Zip)

Име(на) / First name(s) Држава / Country 4. Подаци о готовини / физички преносивим средствима плаћања / Details of the cash/monetary instruments Износ / Amount Валута / Currency Новчанице, ковани новац Banknotes, coins Друго (навести) / Other (specify) 5. Порекло и намена готовине и физички преносивих средстава плаћања / Origin and intended use of the cash and monetary instruments Порекло / Origin Намена / Intended use Ви сте прималац / You are the intended recipient

Да (идите на део 6) / Yes (go to part 6)

Не, прималац је / No, the intended recipient is a:

Правно лице / Legal entity Физичко лице / Natural person

Правно лице / Legal entity

Адреса / Address

ПИБ / VAT number

Град / Town

Презиме(на) / Surname(s)

Поштански број / Post code (Zip)

Име(на) / First name(s)

Држава / Country

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Правно лице / Legal entity

6. Подаци о превозу / Transport details Начин превоза / Means of transport

Ваздушни / Air

Поморски / Sea

Друмски / Road

Транспортно предузеће / Transport company

Референтни број / Reference number

Земља поласка / Country of departure

Датум поласка / Departure date

Земља транзита / Via

Датум транзита / Transit date

Земља доласка / Country of destination

Датум доласка / Arrival date Потпис и печат надлежног органа /

7. Потпис подносиоца пријаве / Signature of declarant Signature & stamp of competent Изјављујем да су горе наведени подаци тачни. Свестан/свесна сам да давање лажних, нетачних или непотпуних података може да резултира новчаном казном, задржавањем или трајним одузимањем готовине и преносивих средстава плаћања од стране надлежног државног органа. / I declare that all above details are correct. I am aware that a false, inaccurate or incomplete declaration is liable to penalities, detention or confiscation of the cash by the competent authority.

Datum / Date:

d d m m y y y y

authority

Железнички / Rail

Друго / Other

d d m m y y y y d d m m y y y y d d m m y y y y

За службену употребу / For official use only Задржавање / Recording

да / yes

не / no

Казна / Penalty

да / yes

не / no

Износ казне / Amount of penalty: __________________

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА ОД ЗАПОСЛЕНИХ

складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), на рачуну 221 – Потраживања од запослених – исказују се потраживања од запослених по основу аконтација за службена путовања, затим по основу накнада штета које су запослени причинили правном лицу и предузетнику, као и по основу мањкова који се накнађују од запослених и сл. Поред тога, на овом рачуну се евидентирају и краткорочна потраживања од запослених по основу одобреног зајма, као и потраживања од запослених по основу издавања готовог новца из благајне за набавку добара и плаћање рачуна.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Потраживања од запослених по основу аконтација за службени пут у земљи

Службеним путовањем се сматра путовање ван места редовног рада запосленог ради извршења одређеног посла по налогу овлашћеног лица. То значи да запосленом који се упућује на службени пут, овлашћено лице код послодавца пре службеног путовања издаје налог за службени пут. Према одредбама члана 118. став 1. тачка 2) Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017 – одлука УС), запослени има право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи, у складу са општим актом и уговором о раду. У ове трошкове спадају дневнице за службено путовање, трошкови смештаја на службеном путу и трошкови превоза на службеном путу. Висину трошкова за службени пут у земљи, као и услове под којима запослени остварује право на накнаду ових трошкова, послодавац уређује својим општим актом, односно уговором о раду уколико нема општи акт. Неопорезиви износ дневнице за службено путовање у земљи износи 2.236 динара, а накнада трошкова смештаја и превоза на службеном путу у земљи у целини се признаје према приложеном рачуну. Послодавац може да одобри запосленом и коришћење сопственог аутомобила на службеном путовању. Притом се под сопственим возилом подразумева возило у приватном власништву које запослени користи као власник или по другом основу, при чему мора да има овлашћење власника. Неопорезиви износ накнаде за коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе прописан је чланом 18. став 1. тачка 4) Закона о порезу на доходак грађана и креће се до износа 30% цене једног литра бензина помножене с бројем потрошених литара, а највише до 6.520 динара месечно. Уколико је општим актом или уговором о раду предвиђена могућност давања аконтације запосленом приликом упућивања на службени пут у земљи, по повратку са службеног пута запослени је дужан да изврши правдање трошкова службеног пута. Приликом правдања ових трошкова може да настане обавеза повраћаја више исплаћених средстава по основу аконтације или обавеза надокнаде разлике путних трошкова по основу мање примљене аконтације. Запослени који је био на службеном путу дужан је да у року од три дана рачуноводству достави коначан обрачун трошкова и припадајућу документацију којом правда настале трошкове (рачуне и сл.). Пример 1: Запослени је упућен на службени пут у Врање, при чему му је одобрена аконтација у износу од 35.000 динара. Запослени је на путу био 5 дана и, према општем акту друштва, остварио је право на пет пуних дневница у износу од 2.236 динара. Запослени је поднео рачуне о преноћишту у укупном износу од 21.600 динара, од чега се 18.000 динара односи на накнаду, а 3.600 динара

на ПДВ. Запослени је на службеном путу користио службени аутомобил, па је поднео доказе о плаћеној путарини у износу од 1.000 динара. По повратку са службеног пута запослени је на благајни друштва извршио повраћај више примљених средстава по основу аконтације.

Обрачун путних трошкова Ред. бр.

Опис

Износ

Примљена аконтација

35.000

Дневница за службено путовање (5 дана x 2.236 динара)

11.180

Смештај

21.600

Путарина

1.000

Укупни трошкови службеног пута (ред. бр. 2 + ред. бр. 3 + ред. бр. 4)

Повраћај више исплаћене аконтације (ред. бр. 1 - ред. бр. 5)

33.780 1.220

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

243

ОПИС

дугује

потражује

4 Благајна

241

Износ

35.000

Текући (пословни) рачуни

35.000

- за подигнута средства са текућег рачуна на име аконтације за службени пут 2)

221

Потраживања од запослених 243

35.000

Благајна

35.000

- за задужење запосленог по основу исплате аконтације за службени пут у земљи 3)

529

Остали лични расходи и накнаде 463

33.780

Обавезе према запосленима

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Књижење:

33.780

- за обрачунате трошкове службеног пута у земљи 4)

463

Обавезе према запосленима 221

33.780

Потраживања од запослених

33.780

- за затварање обавеза исплаћеном аконтацијом 5)

243

Благајна 221

Потраживања од запослених

1.220 1.220

- за повраћај више исплаћене аконтације

2. Потраживања од запослених по основу аконтација за службени пут у иностранству Према одредбама члана 118. став 1. тачка 3) Закона о раду, запослени има право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у иностранству, у складу са општим актом и уговором о раду.

Законом о порезу на доходак грађана прописано је да се не плаћа порез на зараде на примања запосленог, између осталог, по основу дневнице за службено путовање у иностранство до износа прописаног од стране надлежног државног органа, а највише до 50 евра дневно. С обзиром на примања запослених који нису државни службеници и намештеници, односно који су у радном односу код послодаваца из приватног сектора, на дневницу за службени пут у иностранство примењује се неопорезиви износ до 50 евра дневно. Приликом утврђивања пореза на зараде по основу дневнице за службено путовање у иностранство, примања изнад неопорезивог износа од 50 евра конвертују се у динарски износ по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан обрачуна трошкова и на њих је послодавац обавезан да обрачуна порез на зараде по прописаној стопи од 10%. Приликом обрачунавања пореза износ који прелази неопорезиви износ треба да се прерачуна на бруто износ применом: ● коефицијента 1,1111111, и то по формули: Бруто износ = Нето износ x 1,1111111; ● или коефицијента 0,90, по формули:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Бруто износ =

Нето износ 0,90

У трошкове службеног пута у иностранству урачунавају се дневнице за службено путовање из којих се надокнађују трошкови превоза у локалу, трошкови смештаја према приложеном рачуну и трошкови превоза према приложеном рачуну, осим у случају када је запосленом одобрено коришћење сопственог аутомобила, када му се признају трошкови у висини утврђеној општим актом и/или уговором о раду, и други трошкови. Надлежни орган у правном лицу треба да донесе одлуку о упућивању запосленог на службено путовање у иностранство, у којој је наведено место у које се запослени упућује, трајање службеног пута, као и други битни елементи. У складу са донетом одлуком, запосленом се издаје налог за службено путовање, на основу ког може да се исплати аконтација у висини процењених трошкова. Упутством за спровођење Одлуке о условима и начину обављања платног промета са иностранством („Сл. гласник РС”, бр. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011, 62/2013, 51/2015, 111/2015 и 82/2017 – у даљем тексту: Упутство), у тачки 35, утврђено је да налогодавац обрачунава накнаде трошкова за службено путовање у иностранство, односно за аконтацију и коначни обрачун тог путовања – у девизама. Исплата накнада за службено путовање може да се врши: ● у девизама; ● у ефективном страном новцу; ● ностро чеком, који представља чек који гласи на страну валуту и који је издат од стране банке која је овлашћена за пословање у Републици Србији; ● страним путничким чеком (енг. Travellers cheque), у смислу чека који гласи на страну валуту и који је издат од стране нерезидентне институције овлашћене за издавање путничких чекова; или ● овлашћењем за коришћење бизнис односно корпоративне платне картице коју на захтев привредног друштва издаје банка која послује у Републици. Поред наведених прописа не постоје други прописи којима се детаљније регулише предметна материја. Међутим, Министарство финансија је објавило Мишљење, број 401-00-1200/2016-16 од 16. 5. 2016. године, чији је извод дат у наставку, у ком се наводи да се исплата за службени пут у иностранство може извршити и у динарима: „Имајући у виду наведено, мишљења смо да нема сметњи да се евидентирање (књижење) пословних промена које се односе на трошкове настале по основу службеног пута у иностранству, у ситуацији када су исти исплаћивани у динарима, врши управо у динарима. С тим у вези посебно напомињемо да би за потребе

евидентирања (књижења) у пословним књигама све трошкове службеног пута у иностранству, а у вези са којима су поједини рачуни првобитно били исказани у девизном износу, требало прерачунати у динаре применом средњег курса НБС који важи на дан завршетка службеног путовања.”

Пример 2: 1) Запослени је примио аконтацију за службено путовање у Словенију у износу од 650 евра, када је званични средњи курс НБС био 1 ЕУР = 119,00 РСД (650 x 119 = 77.350 динара). Послодавац је са свог текућег рачуна платио авионску карту, па се запосленом не надокнађују посебно трошкови превоза. 2) Запослени је на службеном путу провео 5 дана и, у складу са општим актом послодавца и уговором о раду, остварио право на пет дневница по 50 евра. Запослени је по повратку са службеног пута у року од три дана извршио правдање путних трошкова и поднео рачун о смештају у хотелу са три звездице у износу од 550 евра. Званични средњи курс НБС на дан повратка запосленог са службеног пута из иностранства износио је 1 ЕУР = 120 РСД, тако да се трошкови службеног пута у иностранству евидентирају у износу од 96.000 динара (800 евра x 120). 3) Званични средњи курс НБС на дан правдања трошкова службеног пута у иностранство износио је 1 ЕУР = 120 РСД, тако да се потраживање од запосленог на тај дан евидентира у износу од 78.000 динара (650 евра x 120 = 78.000). 4) Након извршеног коначног обрачуна путних трошкова послодавац је извршио уплату разлике од 150 евра на девизни рачун запосленог, при чему је званични средњу курс НБС износио је 1 ЕУР = 120,5 РСД (150 евра x 120,5 = 18,075 динара).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Уколико се на основу обрачуна трошкова утврди да је на име службеног путовања у иностранство исплаћено мање средстава, разлика до износа ових трошкова утврђених коначним обрачуном тог путовања уплаћује се на девизни рачун резидента – физичког лица, односно запосленог. Међутим, уколико се на основу обрачуна путних трошкова утврди да је на име службеног путовања у иностранство исплаћено више средстава, утврђени вишак средстава враћа се налогодавцу тог путовања, односно послодавцу. Ако службено путовање не започне у року од три дана од датума наведеног у налогу за службени пут, запослени коме је издат путни налог дужан је да исплаћену аконтацију врати наредног дана по истеку тог дана. Имајући у виду да је потраживање од запосленог по основу примљене аконтације за службени пут у иностранство исказано у страној валути, уколико се не измири до дана биланса стања, потребно га је курсирати, односно прерачунати у динарску противвредност применом званичног средњег курса НБС на дан 31. 12. текуће године и признати приходе односно расходе од курсних разлика по том основу, употребом рачуна 663 – Позитивне курсне разлике, односно 563 – Негативне курсне разлике.

Обрачун путних трошкова Ред. бр.

Опис

Износ у ЕУР

Примљена аконтација

650

Дневница за службено путовање (5 дана x 50 ЕУР)

250

Смештај

550

Укупни трошкови службеног пута (ред. бр. 2 + ред. бр. 3)

800

Разлика за уплату запосленом (ред. бр. 1 - ред. бр. 4)

150

Књижење: Ред. бр. 1 1)

Конто

ОПИС

дугује

потражује

221

4 Потраживања од запослених (650 ЕУР)

244

Износ дугује

потражује

77.350

Девизни рачун

77.350

- за задужење запосленог по основу исплате аконтације за службени пут у иностранство 2)

529

Остали лични расходи и накнаде (800 ЕУР) 463

96.000

Обавезе према запосленима

96.000

- за обрачунате трошкове службеног пута у иностранство

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

463

Обавезе према запосленима 663

Позитивне курсне разлике

221

Потраживања од запослених

78.000 700

650 77.350

- за затварање обавеза исплаћеном аконтацијом 4)

463

Обавезе према запосленима

563

Негативне курсне разлике 244

Девизни рачун (150 ЕУР)

18.000 75 18.075

- за уплату разлике запосленом по коначном обрачуну трошкова службеног пута у иностранство

3. Потраживања од запослених по основу датог краткорочног зајма Законом о раду није прописана могућност одобравања зајма запосленима. Међутим, чланом 8. став 2. Закона о раду прописано је да се општим актом и уговором о раду могу утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених Законом, као и друга права која то нису, осим ако Законом није друкчије одређено. Сходно наведеном, општим актом и уговором о раду може да се утврди могућност одобравања зајма запосленима, при чему се утврђује и намена за коју се зајам одобрава, као и критеријуми за одобравања зајма. С правног аспекта посматрано, спровођење и утврђивање права и обавеза друштва, као зајмодавца, и запосленог, као зајмопримца, врши се у складу са Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља). Пример 3: У складу са општим актом и уговором о раду, друштво је, као послодавац, одобрило зајам запосленом у износу од 80.000 динара. Рок враћања зајма је 8 месеци у једнаким ратама од по 10.000 динара. Након отплате прве рате у износу од 10.000 динара, друштво је донело одлуку о отпису преосталих рата зајма, при чему је извршило обрачун прописаних обавеза на отписани део зајма у износу од 70.000 динара. У месецу у којем је вршена обустава од нето зараде по основу прве рате зајма запослени је остварио бруто зараду у износу од 82.111 динара, при чему: ● нето зарада износи 50.000 динара, ● порез на зараде 5.785 динара, ● доприноси за обавезно социјално осигурање на терет запосленог 13.859 динара и ● доприноси за обавезно социјално осигурање на терет послодавца 12.467 динара.

Обрачун пореза и доприноса на отписани део зајма је следећи: Ред. бр.

Опис

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Износ

Одобрени зајам Месечна рата (ред. бр. 1/11 месеци) Отплаћене рате (ред. бр. 2/1 месец) Зајам који се отписује (ред. бр. 2/10 месеци) Бруто отписани зајам Порез на зараде Доприноси за обавезно социјално осигурање на терет запосленог (ред. бр. 5 x 19,9%) Доприноси за обавезно социјално осигурање на терет послодавца (ред. бр. 5 x 17,9%)

80.000 10.000 10.000 70.000 98.174 8.638 19.536 17.573

Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

243

4 Благајна

241

Износ дугује

потражује

80.000

Текући (пословни) рачуни

80.000

- за подигнута средства са текућег рачуна 2)

221

Потраживања од запослених 243

80.000

Благајна

80.000

- за исплату зајма запосленом 3)

450

Обавезе за нето зараде и накнаде зарада, осим накнада зарада које се рефундирају 221

10.000

Потраживања од запослених

10.000

- за обуставу из нето зараде по основу отплате прве рате зајма 4)

520

Трошкови зарада и накнада зарада 450

Обавезе за нето зараде и накнаде зарада

451

Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог

452

Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог

69.644 50.000 5.785

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

ОПИС

13.859

- за обрачунату зараду 5)

521

Трошкови пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 453

12.466

Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца

12.466

- обрачун доприноса на терет послодавца 6)

520

Трошкови зарада и накнада зарада 221

Потраживања од запослених

451

Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог

452

Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог

- за обрачун пореза и доприноса на терет запосленог по основу отписа зајма

98.174 70.000 8.638 19.536

521

Трошкови пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 453

17.573

Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца

17.573

- за обрачун доприноса на терет послодавца по основу отписа зајма

Објашњење књижења под бројем 6 и 7: Уколико друштво изврши отпис потраживања од запослених, у складу са чланом 14. Закона о порезу на доходак грађана, сматра се да је остварило зараду, сходно чему постоји обавеза послодавца да на отписано потраживање обрачуна порез на зараде и доприносе за обавезно социјално осигурање на терет запосленог и на терет послодавца. Имајући у виду да се на рачуну 221 евидентира потраживање у нето износу, потребно га је брутирати, односно прерачунати у бруто износ, при чему обавеза плаћања пореза и доприноса настаје у моменту доношења одлуке о отпису потраживања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

4. Потраживања од запослених по основу мањкова Мањак настао по попису може да се евидентира на терет правног лица или на терет одговорног лица у правном лицу, односно на терет запосленог, или може да се надокнади од осигуравајућег друштва ако је имовина осигурана, што ће зависити од сваке конкретне ситуације и разлога због којих је мањак настао. Књижење мањка на терет запосленог дато је у следећем примеру: Пример 4: 1) Комисија за попис материјала извршила је попис и утврдила мањак материјала у износу од 50.000 динара, а затим је дала предлог да се за мањак терети запослени који је био одговоран за руковање овом имовином. На утврђен мањак обрачунат је ПДВ по општој стопи од 20%, у износу од 10.000 динара. 2) Запослени на чији је терет књижен мањак, извршио је уплату средстава у благајну правног лица 29. јануара. Књижење у текућој години под 31. 12. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС

Износ дугује

потражује

221

Потраживања од запослених

60.000

101

Материјал

50.000

474

Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи

10.000

- за утврђен мањак материјала по попису

Књижење у наредној години Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

243

ОПИС 4 Благајна

221

дугује

потражује

60.000

Потраживања од запослених

- за уплату мањка

Износ

***

60.000

ИСПЛАТА ДЕЛА ЗАРАДЕ ПО ОСНОВУ ОЧЕКИВАНЕ ДОБИТИ ЗА 2017. ГОДИНУ – „тринаеста зарада”

Формирање укупних средстава за исплату зарада из очекиване/ процењене добити По својој суштини, зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца представља облик исплате из добити, али из очекиване добити, пошто се исплаћује пре утврђивања пословног резултата по годишњем обрачуну. Наиме, послодавац пре окончања пословне године предузима исплату још једне, додатне (целе или делимичне) зараде запосленима, очекујући да ће се та исплата уклопити у укупан позитивни пословни резултат привредног друштва за 2017. годину, односно да неће изазвати губитак у пословању за 2017. годину. То значи да треба проценити резултате пословања за текућу годину и на основу те процене утврдити да ли има финансијских могућности за исплату додатне зараде на име очекиване добити за 2017. годину. Мерила за одређивање масе средстава за зараде по основу доприноса оствареној добити, могу се конкретизовати следећим елементима: 1) зарада по основу очекиване добити треба да износи између 50% и 100% новембарске зараде исплаћене код послодавца; 2) зараду по основу очекиване добити треба исплатити у трећој декади децембра, дакле после 20. децембра; 3) расподелу зарада на поједине запослене по основу очекиване добити послодавац утврђује својим општим актом (колективни уговор или правилник о раду). За привредна друштва наведени елементи могу да буду један од могућих примера решења за утврђивање масе средстава за зараде по основу очекиване добити. За ова друштва постоје и друга решења за одређивање масе средстава за исплату ових зарада – да то буде, на пример, у нивоу просечне месечне зараде по запосленом у досадашњем делу године, у одређеном проценту од тог просека и више од тог просека и сл., наравно, у складу са расположивим средствима за ту исплату.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

ослодавци и у 2017. години могу запосленима да исплате додатну зараду у току децембра, за шта је потребно да обезбеде не само одговарајућа финансијска средства већ и неопходне нормативне претпоставке. У условима примене Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017 – Одлука УС) оваква додатна исплата има карактер: 1) исплате по основу очекиване добити за 2017. годину; 2) зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца. Наиме, у члану 105. став 1. Закона о раду утврђено је да се зарада састоји од зараде за обављени рад и времена проведеног на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду. Према томе, један од елемената који чини зараду запосленог јесте и зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца, која се може исплатити и по основу очекиване/процењене добити пре утврђивања годишњег рачуна, с тим што таква исплата има карактер зараде која се сабира са редовном зарадом запослених и исплаћује у истом месецу. Зарада из добити исплаћује се на основу утврђених резултата пословања по годишњем обрачуну или на основу процењених резултата пре утврђивања годишњег обрачуна, у складу са општим актом код послодавца, па у овим одредбама прописа могу да се нађу и основи за регулисање и исплату зарада из очекиване добити. Конкретно, у току децембра месеца послодавци запосленима могу да, у складу са чланом 105. став 1. Закона о раду, утврде и исплате зараду по основу доприноса пословном успеху послодавца за 2017. годину, која има карактер исплате из очекиване/процењене добити за 2017. годину. Ову исплату из очекиване добити послодавац мора да регулише својим колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 20

Конкретно, ако се применом просечне зараде по запосленом у претходних 11 месеци добије маса зарада од 100 јединица, а процењена могућност за исплату на име очекиване добити буде 80 јединица, онда се и исплата мора сразмерно смањити сваком запосленом. Отуда, и када послодавци пропишу методологију за одређивање укупних средстава за исплату зараде из очекиване добити, увек треба додати да се маса средстава, утврђена по тој методологији, прилагођава стварним могућностима за исплату, односно да се та маса средстава смањује сходно процени величине остварене добити за конкретну пословну годину. Надлежни орган послодавца (директор, одбор директора, надзорни одбор) треба да донесе одлуку о исплати зарада по основу доприноса оствареној добити, која треба да садржи основ исплате, укупна средства за исплату и висину појединачног износа по запосленом. Послодавци обавезно морају да имају у виду и рок за исплату ових зарада. Наиме, као што се зна, годишњи рачун се утврђује са стањем на дан 31. децембар текуће године, што значи да се после 31. децембра не врши процењивање, већ се утврђују пословни резултати. Уобичајено време за исплату ове врсте зараде запосленима у пракси је најчешће децембар, када послодавци процењују остварене резултате за текућу годину. У складу са тим, исплата зарада по основу доприноса процењеним резултатима пословања може да се врши најкасније када се исплаћују децембарске зараде (у току децембра 2016. године), али притом треба подсетити да је једна од идеја увођења „тринаесте зараде” била управо њена исплата пре новогодишњих празника, па то може бити оријентир и за исплату зарада на име процењених резултата за 2017. годину.

Расподела средстава за „тринаесту зараду” запосленима После сагледавања остварених резултата у досадашњем делу 2017. године и процена за остатак године, надлежни орган послодавца може да донесе одлуку о исплати тих зарада, која треба да садржи основ исплате, укупна средства за исплату и висину појединачног износа по запосленом. Поставља се питање по којим мерилима зарада по основу доприноса пословном успеху послодавца може да се распоређује запосленима. Пошто је овде критеријум „допринос добити друштва” или „допринос пословном резултату привредног друштва” – мерила за расподелу могу бити подређена том циљу, с тим да се тај допринос процењује на основу рада сваког запосленог у току целе 2017. године. Значи, износ масе зарада за исплату по основу очекиване добити утврђује се у складу са актом послодавца, а учешће сваког запосленог у расподели тих средстава утврђује се такође на основу одредаба акта послодавца, полазећи од укупног годишњег доприноса запосленог у раду, који се исказује његовом оствареном зарадом у току године, што је и реалан показатељ његовог стварног доприноса током целе пословне године. Овакав став полази од логике да су месечне зараде сваког запосленог, у којима су садржани основна зарада радног места и радни учинак, уједно и израз његовог месечног доприноса пословном резултату привредног друштва, па је зато њихов годишњи динарски збир уједно и укупан годишњи израз доприноса запосленог. При томе се учешће запосленог рачуна само на основу његове остварене зараде, а не на основу исплаћених накнада зараде за дане када није био на послу, дакле када није ни доприносио пословању друштва (иако послодавац такво право може да призна породиљама на пример). Поступак утврђивања учешћа запослених у зарадама по основу доприноса процењеној добити из пословања, ради исплате са децембарском редовном зарадом, може да се постави на следећи начин: 1) утврдити за сваког запосленог укупно исплаћену бруто зараду за период јануар–новембар 2017. године; 2) утврдити укупну масу средстава за бруто зараде у привредном друштву за период јануар–новембар 2017. године; 3) исказати на нивоу привредног друштва, према одредбама сопственог акта, укупну масу за исплату зарада по основу доприноса очекиваном добитку за 2017. годину; 4) поделити износ укупно опредељених средстава за зараде по основу очекиване добити, са збиром масе исплаћених бруто зарада на нивоу привредног друштва за период јануар–новембар (ред. бр. 3 : ред. бр. 2) и утврдити коефицијент тог односа;

5) помножити остварену бруто зараду сваког запосленог за период јануар–новембар 2017. године, са добијеним коефицијентом (ред. бр. 1 x коефицијент), чиме се утврђује износ „тринаесте зараде” за сваког запосленог. На примеру привредног друштва са четири запослена може се видети начин утврђивања учешћа у маси зарада по основу очекиване добити, односно приказ израчунавања индивидуалних доприноса пословном успеху послодавца поводом очекиване и процењене добити за 2017. годину. Дати су основни подаци потребни за овај обрачун: 1. Маса бруто зарада по основу доприноса пословном успеху послодавца – за исплату по основу очекиване добити

87.000,00 динара

2. Маса бруто зарада запослених за период јануар–новембар 2017. године

1.450.000,00 динара

3. Коефицијент односа (1 : 2)

0,06

На основу датих података утврђује се износ зараде по основу доприноса процењеном добитку за 2017. годину сваком запосленом. Бруто зарада за период јануар–новембар 2017. године

Коефицијент

Износ зараде по основу доприноса процењеном добитку

4 (2 x 3)

А. А.

250.000,00

0,06

15.000,00

Б. Б.

300.000,00

0,06

18.000,00

Ц. Ц.

400.000,00

0,06

24.000,00

Д. Д.

500.000,00

0,06

30.000,00

1.450.000,00

0,06

87.000,00

Укупно

Ово је најједноставнији и до сада у пракси најчешћи пример расподеле по основу доприноса пословном успеху привредног друштва. Утврђени бруто износ средстава за ову намену код послодавца од 87.000,00 динара, подељен је на запослене сразмерно њиховим годишњим примањима, по основу бруто зарада, дакле по основу примања остварених за часове рада. Међутим, за учешће у зарадама по основу доприноса пословном успеху послодавца, како у току године тако и на име процењене годишње добити, могу се успоставити и друга мерила, пре свега за запослене који имају натпросечни допринос, који раде на кључним радним местима или који су имали посебне доприносе у виду техничких унапређења, уштеде итд. Један део утврђених средстава за ове намене може да се издвоји и за посебно награђивање директора или других чланова управе привредног друштва, дакле мимо мерила њихове нето зараде. У том случају, ако се то посебно прецизира актом послодавца или уговором са директором и члановима управе, најпре се из издвојених средстава одвоји износ за ове намене, па се затим остатак средстава дели по методу који је дат у примеру. У сваком случају, мерила за утврђивање учешћа сваког запосленог у зарадама по основу доприноса процењеној годишњој добити у потпуној су надлежности послодавца и свака расподела која се спроводи по тим мерилима у складу је са законом. Због тога послодавац, уз подношење налога за исплату „тринаесте зараде”, пословној банци мора да покаже на увид и општи акт на основу кога врши ту исплату.

Обрачун пореских обавеза на „тринаесту зараду” Зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца, као што је речено, један је од елемената који чини зараду запосленог, а може се исплатити и по основу очекиване/

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Запослени

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

процењене годишње добити пре утврђивања годишњег рачуна. Зато таква исплата има карактер зараде која се сабира са редовном зарадом запослених и исплаћује у истом месецу. Полазећи од досадашње праксе – да се зарада по основу доприноса очекиваној/процењеној добити послодавца за 2017. годину исплаћује у децембру – у наставку је дат пример обрачуна пореза и доприноса када се са новембарском зарадом, која се исплаћује у децембру, исплаћује запосленима и део зараде по основу доприноса очекиваној добити (пословном успеху) послодавца за 2017. годину. У овом примеру је за запосленог Ц. Ц. утврђена зарада по основу доприноса пословном успеху у износу од 24.000,00 динара, а његова новембарска зарада износи 66.000,00 динара. Обрачун његове укупне зараде и припадајућих пореских обавеза следи у наставку: Ред. бр.

Опис

Износ

Зарада за новембар

66.000,00

Део зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца (по основу доприноса процењеној добити за 2017. годину)

24.000,00

Укупно зарада – зарада за новембар увећана за део зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца (ред. бр. 1 + ред. бр. 2)

90.000,00

Основица за плаћање пореза (ред. бр. 3 - 11.790,00)

78.210,00

Порез на зараду (ред. бр. 4 x 10%)

Доприноси на терет запосленог (ред. бр. 3 x 19,90%)

17.910,00

Нето за исплату (ред. бр. 3 - ред. бр. 5 - ред. бр. 6)

64.269,00

Допринос на терет послодавца (ред. бр. 3 x 17,90%)

16.110,00

Пре исплате зараде и плаћања пореза и доприноса послодавац доставља Пореској управи попуњен Образац ППППД. У изузетним случајевима, ако се део зараде по основу доприноса процењеном добитку за 2017. годину, исплаћује у децембру као посебна исплата, пре или после исплате редовне зараде за новембар, она има карактер другог дела зараде за новембар или аконтације зараде за децембар. Зараде из очекиване добити и припадајуће пореске обавезе књиже се на терет пословних расхода на исти начин као и редовне зараде. Полазећи од података из претходног примера, књижење обрачуна и исплате зараде и зараде по основу доприноса запосленог врши се на следећи начин: Ред. бр. 1 1)

Конто дугује

потражује

2 520

3 450 451 452

- за обрачунату зараду 2) 521

7.821,00

453

ОПИС 4 Трошкови зарада и накнада зарада Обавезе за нето зараде и накнаде зарада Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог Трошкови пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада на терет послодавца Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца

Износ дугује

потражује

5 90.000,00

6 64.269,00 7.821,00 17.910,00

16.110,00 16.110,00

Ред. бр.

Конто дугује

потражује

ОПИС

- обрачун доприноса на терет послодавца 3) 450 Обавезе за нето зараде и накнаде зарада 451 Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 452 Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог 453 Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 241 Текући (пословни) рачун

Износ дугује

потражује

64.269,00 7.821,00 17.910,00 16.110,00 106.112,00

- исплата нето зарада и уплата пореза и доприноса

***

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Калкулатор има на располагању две врсте каматних стопа: дефинисане и моје каматне стопе. Дефинисане каматне стопе које ажурира Редакција су: • стопа затезне камате на износ дуга који гласи на динаре; • стопа затезне камате на износ дуга који гласи на евре; • референтна каматна стопа; • есконтна стопа Народне банке Србије; • индекс потрошачких цена; • камата за неплаћене и неблаговремено плаћене јавне приходе; • камата за неблаговремено плаћени царински дуг; • камата за неблаговремено плаћену казну у царинском поступку; • затезна камата на дуг који гласи на доларе (износи су у доларима); • референтна каматна стопа Европске централне банке (ЕЦБ); • затезна каматна стопа по пресудама Европског суда за људска права; • затезна каматна стопа на дуг који гласи на швајцарски франак; • затезна камата (Црна Гора). Моје каматне стопе дефинише сваки корисник и прилагођава сопственим потребама. Обрачуне камате корисници: • могу сачувати у оквиру базе; • могу по потреби мењати; • могу бирати да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата: • пропорционалном методом; • комфорном методом; • јединственом мешовитом методом. Збирни обрачун камата – обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Калкулатор камата у оквиру електронског издања

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА СТАРОСНУ ПЕНЗИЈУ У 2018. ГОДИНИ

слови за стицање права на пензију утврђени су одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/2003… и 142/2014 – у даљем тексту: Закон), а пошто се услови за пензионисање мењају по годинама, у наставку следи подсећање на одредбе Закона које се примењују на пензионисање у 2018. години.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Услови за старосну пензију у 2018. години

Према одредбама Закона, утврђени су услови за старосну пензију, али и за тзв. превремену старосну пензију. Одредбом члана 19. Закона алтернативно су уређени услови на основу којих осигураник стиче право на старосну пензију: 1) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања (важи за мушкарца и жену); 2) кад наврши 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота (важи за мушкарца и жену). Изузетно од наведеног, сходно члану 19а Закона, осигураник жена која наврши најмање 15 година стажа осигурања, стиче право на старосну пензију у 2018. години – кад наврши 62 годинe живота. Ово су уједно и једина мерила одласка у пензију у Закону која су на снази у 2018. години. Услови у погледу година старости и стажа осигурања јесу кумулативни, што значи да је за стицање права на старосну пензију потребно да осигураник испуњава оба наведена услова (и у погледу стажа и у погледу навршених година живота). Пошто се у овим одредбама помиње стаж осигурања, важно је подсетити се да се у стаж осигурања рачуна време које је осигураник провео на раду, по основу кога је био обавезно осигуран и за које је уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање, укључујући и време које је осигураник провео у својству војног осигураника.

2. Превремена старосна пензија Изменама Закона (објављеним у „Службеном гласнику РС” број 75/2014) од 1. јануара 2015. годину у нашу праксу је уведено „остваривање права на превремену старосну пензију” као замена за остваривање права на старосну пензију по основу тзв. пуног стажа. Што се тиче услова за остваривање права на превремену старосну пензију, чланом 19б Закона утврђено је да се ово право стиче навршењем најмање 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота (важи и за мушкарца и за жену). До навршења наведених услова утврђује се прелазни период током кога се постепено повећавају услови у погледу година живота и година стажа осигурања. Конкретно, према новом члану 19в Закона утврђен је прелазни период од 2015. до 2023. године, током кога се дефинише постепено повећавање важећих услова у погледу година живота и година стажа осигурања, које се повећавају за шест односно осам месеци на годишњем нивоу, тако да, изузетно од члана 19б Закона, осигураник стиче право на превремену старосну пензију кад наврши: ● у 2017. години – 40 година стажа осигурања и најмање 56 година и четири месеца живота (мушкарац), односно 37 година и шест месеци стажа осигурања и најмање 55 година и осам месеци живота (жена); ● у 2018. години – 40 година стажа осигурања и најмање 57 година живота (мушкарац), односно 38 година стажа осигурања и најмање 56 година и четири месеца живота (жена). У вези са остваривањем права на превремену старосну пензију указујемо на то да је члановима 70а–70в Закона одређена висина превремене старосне пензије.

У члану 70а Закона прописано је да се висина превремене старосне пензије одређује на исти начин као и висина старосне пензије, међутим, износ тако одређене пензије трајно се умањује за 0,34% за сваки месец пре навршених 65 година живота, и за осигураника жену и за осигураника мушкарца (што даје умањење од 4,08% за једну календарску годину). Ради се о трајном умањењу, односно једном обрачунато умањење не укида се када се наврше године потребне за старосну пензију. На пример, ако мушкарац оде у превремену старосну пензију седам месеци пре навршених 65 година живота, дакле са навршених 64 година и 5 месеци живота, висина његове превремене пензије трајно се умањује за 2,38% (7 x 0,34%). Изузетно, чланом 70б Закона дефинисан је изузетак од ових мерила за осигуранике жене, за умањење превремене старосне пензије у односу на општу старосну границу од 65 година живота, у периоду од 2015. до 2023. године, ради усаглашавања са динамиком повећања опште старосне границе жена за одлазак у пензију. Конкретно, према члану 70б Закона осигуранику жени се превремена старосна пензија одређује онако како се одређује старосна пензија, с тим што се износ те пензије трајно умањује за 0,34% за сваки месец ранијег одласка у пензију, пре навршене: ● у 2017. години – 61 године и шест месеци живота, и ● у 2018. години – 62 године живота.

***

Електронско правно издање ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Такође, чланом 70в Закона утврђен је лимит умањења превремених старосних пензија тако што је прописано да се износ превремене пензије умањује највише до 20,4%. Тиме је практично утврђен највећи проценат умањења старосне пензије, који важи без обзира на то колико година или месеци запослени остварује право на превремену старосну пензију у односу на општу старосну границу.

Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописе, судску праксу (преко 40.000 сентенци), службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, и коментаре прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан Мејл-сервис који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља их на мејл кориснику. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету. Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ОДСУСТВО И ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА ПОВОДОМ НОВОГОДИШЊИХ И БОЖИЋНИХ ПРАЗНИКА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

наредном периоду очекују се следећи дани празника у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, број 43/2001, 101/2007 и 92/2011 – у даљем тексту: Закон): ● 25. децембар – први дан Божића за католике и припаднике других хришћанских заједница (који пада у понедељак); ● 1. и 2. јануар – дани државног празника Нова година (који падају у понедељак и уторак); ● 7. јануар – верски празник на први дан православног Божића за вернике православне вероисповести, који пада у недељу, али се не помера на наредни радни дан (померање важи само за државне празнике); ● 27. јануар – Свети Сава – Дан духовности (празнује се радно); ● први дан крсне славе, који празнују запослени православне вероисповести. У наставку ће укратко бити дата објашњења у вези са правом на одсуство у дане празника, као и на накнаду зараде за одсуство, односно увећање зараде за рад на дан празника.

Право на одсуство са рада на дан празника Право на одсуство са рада за дане државног празника Нова година (који падају у понедељак и уторак) остварује се у следећим варијантама: 1) запослени који раде у петодневном распореду радног времена (понедељак–петак) и шестодневном распореду радног времена (понедељак–субота), у недељу, 31. децембра, имају дан недељног одмора, без права на накнаду зараде, а у понедељак, 1. и уторак, 2. јануара, одсуствују са посла по основу дана празника, са правом на накнаду зараде; 2) запослени који раде у сменском распореду радног времена, па им је субота, 30. и недеља, 31. децембар, радни дан, а понедељак, 1. јануар, дан недељног одмора, у суботу и недељу остварују зараду за рад у своје дане рада, а у понедељак, 1. јануара, одсуствују са посла по основу недељног одмора, без права на накнаду зараде; 3) запослени који раде у сменском распореду радног времена, па су им недеља, 31. децембар, и понедељак, 1. јануар, дани недељног одмора, за оба дана не остварују ни зараду ни накнаду зараде, јер то нису њихови радни дани; 4) запослени који раде у сменском распореду радног времена, ако им је понедељак, 1. јануар, дан недељног одмора, а уторак, 2. јануар, радни дан, за понедељак не остварују накнаду зараде јер користе дан недељног одмора, а у уторак имају право да одсуствују са посла по основу празника, са правом на накнаду зараде; 5) запослени који раде у сменском распореду радног времена, ако раде у петодневној радној недељи која почиње у среду, а завршава се у недељу, имају дане недељног одмора у понедељак и уторак, када су истовремено и новогодишњи празници, а када одсуствују у понедељак и уторак – за време новогодишњих празника, не припада им право на накнаду зараде за ове дане јер су то њихови дани недељног одмора; 6) запосленима којима је распоредом радног времена утврђен рад у турнусу, право на накнаду зараде за дане државног празника утврђује се у зависности од тога да ли су дани државног празника радни или дани недељног одмора, односно када су дани државног празника истовремено и дани недељног одмора, запослени не остварују право на накнаду зараде јер су ови дани плаћени кроз 40-часовну радну недељу (Мишљење Министарства за рад, борачка и социјална питања, број 120-02-75/97). Према томе, опште правило приликом остваривања накнаде зараде за време дана празника јесте: Запослени има право на накнаду зараде само ако празник падне у дане који су по распореду радног времена код послодавца његови радни дани. Ово правило важи како за запослене који стално раде у првој смени, тако и за оне који раде у сменском раду или у турнусима.

Пошто православни Божић ове године пада у недељу, за запослене у петодневном и шестодневном распореду недељног радног времена, недеља је дан одмора, па на тај дан немају право на накнаду зараде. Запослени којима је недеља, 7. јануар, редован радни дан (сменски рад или другачији распоред радног времена), на овај дан имају право да одсуствују са посла, уз право на накнаду зараде. За запослене који раде у сменама, па им дан недељног одмора не пада у недељу, већ у неки други дан у току недеље (понедељак или уторак на пример), не важи померање дана празника на наредни радни дан. Наиме, према Тумачењу Министарства за рад и запошљавање, број 011-00-45/2002-04 од 30. 5. 2002, право на померање дана празновања утврђено је само ако празник падне у недељу према званичном календару, а не на дан недељног одмора према другачијем распореду радног времена код послодавца.

Накнада зараде за време одсуства у дане празника

Запослени у јавном сектору за одсуство на дане празника Нова година и Божић остварују право на накнаду плате према следећем: 1) Државни службеници и намештеници остварују накнаду плате у складу са Законом о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 63/2006 – испр., 115/2006 – испр., 101/2007, 99/2010, 108/2013 и 99/2014), који у члану 32. прописује да државни службеник и намештеник који није радио на дан празника који је по Закону нерадни дан, има право на накнаду зараде у висини зараде као да је радио. 2) Запослени у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе остварују накнаду плате на дан празника у складу са Законом о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС”, бр. 48/2091, 66/2091, 44/2098 – др. закон, 49/2099 – др. закон, 34/2001 – др. закон, 39/2002, 49/2005 – одлука УСРС, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона, 83/2005 – испр. др. закона и 23/2013 – одлука УС), који у члану 37. став 3. прописује да се плата прима и за дане празника за које је предвиђено да се не раде. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања са рада у дане празника не примају накнаду плате, већ плату у висини коју би остварили да раде у месецу у коме одсуствују са рада по овом основу. 3) Запослени у јавним службама (здравство, школство и сл.), агенцијама, установама и код других корисника јавних средстава, остварују накнаду плате за одсуствовање на дан празника у складу са општим прописима о раду, дакле у складу са чланом 114. Закона о раду.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Према члану 114. Закона о раду, за одсуство у дане празника запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. Просечна зарада се, као основ за обрачун накнаде зараде, утврђује тако што се сабере укупно исплаћен износ зарада за часове рада у претходних 12 месеци, па се тако добијени збир подели збиром остварених ефективних сати рада у претходних 12 месеци. Накнада зараде за два дана одсуства на дане празника у јануару (1. и 2. јануар) утврђује се на основу просечне зараде запосленог за претходних 12 месеци, дакле за период јануар 2017 – децембар 2017. године. У просечну зараду за претходних 12 месеци рачунају се сва примања која, у складу са Законом, чине зараду, а која су запосленом исплаћена у тих 12 месеци (основна зарада, радни учинак, бонуси и награде, топли оброк, регрес, минули рад и друга увећања која су запосленом исплаћена). У посебном случају, ако запослени у претходних 12 месеци није имао зараду, било зато што је свих 12 претходних месеци провео на разним врстама одсуства са рада (боловање, породиљско) било зато што уопште није радио у тих 12 месеци (што је случај са новозапосленим радницима који одсуствују са рада у првом месецу рада), обрачун накнаде зараде у текућем месецу обавља се на основицу коју чини уговорена основна зарада коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Право на увећање зараде за рад на празник Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће запослени који раде у петодневном или шестодневном распореду радног времена, а због потреба посла морају да раде у неки од дана празника Нова година или Божића. Конкретно, када запослени коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана, мора да ради на дан празника, односно на дан који је по распореду радног времена његов радни дан (на пример понедељак 1. јануар или уторак 2. јануар), тада овај запослени остварује: ● зараду за рад на празник, према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада, ● увећање зараде за рад на дан празника и ● остала увећања зараде, ако их је послодавац прописао својим актом донетим на основу Закона о раду (минули рад, топли оброк, сменски рад итд.). За рад на дан празника запослени има право на увећану зараду, сагласно члану 108. тачка 1) Закона о раду, од најмање 110% од основице, при чему основицу чини основна зарада запосленог. Изузетно, када је запослени коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана, морао да ради на дан празника, у недељу 1. јануара на пример, дакле на дан који је дан његовог недељног одмора, листа његових примања се проширује. У овом случају запослени прима зараду за рад на празник, према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада, увећање зараде за рад на дан празника и увећање зараде за прековремени рад (од најмање 26%). Сва увећања зараде за рад на празник обрачунавају се на сразмерну основну зараду за дан рада на празник, док се увећање за прековремени рад додаје само за часове прековременог рада.

***

Kомпанија Инг-Про д. о. о. организује:

ДВА ЈЕДНОДНЕВНА САВЕТОВАЊА: 1. ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ И ПДВ АКТУЕЛНОСТИ Саветовање ће се одржати у среду, 20. децембра 2017. године, од 10.00 до 16.00 часова, у Београду, у хотелу „Палас”, Топличин венац 23.

2. НОВИ ПРОСВЕТНИ ЗАКОНИ Саветовање ће се одржати у уторак, 26. децембра 2017. године, од 10.00 до 16.00 часова, у Београду, у хотелу „Палас”, Топличин венац 23.

Предавачи са дугогодишњим искуством у просвети упознаће учеснике саветовања са најбитнијим новинама које доносе Закон о основама система образовања који је ступио на снагу 7. октобра 2017. године, Закон о изменама и допунама Закона о предшколском образовању, Закон о изменама и допунама Закона о основном образовању и васпитању и Закон о изменама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању, који су ступили на снагу 18. новембра 2017. године.

Програме саветовања, детаље о котизацији као и све друге информације можете наћи на интернет страници www.propisi.net , где можете попунити и електронску пријаву.

ПОДСЕТНИК ЗА ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПОКЛОНА ЗА НОВУ ГОДИНУ И БОЖИЋ 1. Основ за давање поклона У члану 119. став 2. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017 – Одлука УС) утврђено је да деци запосленог старости до 15 година живота послодавац може да обезбеди поклон за Божић и Нову годину у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана.

2. Пореско ослобођење по основу поклона за празник

3. Могућности исплате/давања поводом новогодишњих и божићних празника деци запослених код корисника јавних средстава Приликом исплате/давања поводом новогодишњих и божићних празника у јавном сектору утврђена су ограничења прописана одредбама о извршењу републичког буџета за 2017. годину. Наиме, према члану 16. ст. 1. Закона о буџету Републике Србије за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 99/2016): ● у буџетској 2017. години неће се вршити обрачун и исплата божићних, годишњих и других врста награда и бонуса, предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије, буџета локалне власти и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање. Из наведеног следи да на крају 2017. године нема могућности за исплату новогодишњих и божићних награда, односно давања поклона деци запослених и запосленима у јавном сектору, тј. код буџетских корисника (државни органи, органи покрајинске аутономије, органи јединица локалне самоуправе и јавне службе). Дакле, не смеју се одобравати финансијска средства из буџета Републике Србије за доделу новогодишњих пакетића, али се наведене исплате/давања деци запослених код корисника јавних средстава свакако могу вршити из сопствених прихода (у складу са актом послодавца), као и из средстава синдиката. У посебном случају, ако су таква средства планирана за одређене послодавце у буџету, деци запослених до 15 година старости могу да се дају поклони до неопорезивог износа, односно у оваквом случају право на доделу поклона за Нову годину и Божић за децу запослених у државним органима, органима покрајинске аутономије, органима јединице локалне самоуправе и јавним службама може да се оствари ако су средства за ту сврху планирана у буџету.

4. Исплате/давања поводом новогодишњих и божићних празника деци запослених у јавним предузећима Јавна предузећа имају своје годишње програме пословања којима се могу планирати средства за поклоне деци запослених поводом Нове године и Божића, ако такав програм одобри

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Сходно члану 18. став 1. тачка 6) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС” бр. 24/2001… и 112/2015 – у даљем тексту: Закон о порезу), поклони деци запослених старости до 15 година, поводом Нове године и Божића имају следећи порески третман: 1) на вредност поклона до 9.313 динара за 2017. годину (до 31. 1. 2018. године), по једном детету, не плаћају се никакве пореске обавезе; 2) на вредност поклона преко 9.313 динар за 2017. годину, по једном детету, ова исплата има карактер зараде. Такође и: 3) када се поклон додељује деци старијој од 15 година – карактер зараде има цео износ вредности поклона. У смислу наведених одредби треба разумети и да се неопорезиви износ од 9.313 динар односи и на новчане поклоне и на робне поклоне.

оснивач предузећа. У том смислу послодавац може, ако је планирао средства, да деци запослених до 15 година старости обезбеди поклон за Нову годину или Божић до неопорезивог износа.

5. Поклони лицима која нису у радном односу код послодавца У посебном случају послодавац може да врши додељивање новогодишњих поклона и лицима која нису у радном односу код њега (деци бивших запослених или деци пословних партнера, пензионисаним радницима). Поклони (робни или новчани) овим лицима имају карактер других прихода, а опорезују се у складу са чланом 85. тачка 10) Закона о порезу, којим је прописано да се приходима сматрају и награде, новчане помоћи и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица у износу преко 12.375 динара годишње, остварено од једног исплатиоца. Основица пореза код ових давања добија се када се нето износ исплате у новцу или малопродајна цена (са ПДВ-ом) поклона умањи за неопорезив износ од 12.375 динара, при чему се тако добијена разлика преводи у бруто износ дељењем са коефицијентом 0,80 (нема нормираних трошкова).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

6. Давање новогодишњих поклона из средстава синдиката Новогодишњи поклон-пакети деци запослених могу да се обезбеђују и из средстава синдиката, и то у облику робних поклона или давањем у новцу. При томе: 1) ако се новогодишњи или божићни поклони деци запослених обезбеђују из средстава синдикалне чланарине, било у роби било у новчаном облику, такво давање у целости не подлеже обавези плаћања пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, без обзира на висину вредности поклона, с обзиром на то да се синдикална чланарина плаћа из зараде запосленог из које је претходно плаћен порез и доприноси за обавезно социјално осигурање; 2) ако се поклони деци запослених (било у новцу било у роби) дају из средстава синдиката која нису остварена из чланарине запослених, већ из других извора које је синдикат стекао мимо синдикалне чланарине (пренос са рачуна послодавца, издвајањем по завршном рачуну и сл.), такав облик давања поклона преко неопорезивог износа подлеже обавези плаћања пореза и доприноса на зараде, при чему је, практично, карактер тих давања у овом случају исти као да су остварена са рачуна послодавца.

7. Организовање новогодишњих прослава и ангажовање естрадних уметника 7.1. Закуп представе за децу запослених За децу својих запослених послодавац може да закупи термин једне представе или да купи улазнице за новогодишњу представу, уз остале посетиоце. Сматра се да послодавац у овом случају, осим обавезе плаћања представе односно улазница за представу, нема других фискалних издатака, односно оваква давања имају карактер трошкова послодавца.

7.2. Организовање свечаног ручка или вечере поводом Нове године за запослене, пословне партнере или пензионере

Ако послодавац организује свечани ручак или вечеру за своје запослене, пословне партнере или пензионере поводом новогодишњих празника, трошкови угоститељских услуга имају карактер трошкова репрезентације. Овакав став је заузело Министарство финансија и економије у свом Мишљењу број 414-00-118/2002-04 од 22. априла 2002. године, које гласи: „Трошкови по основу угоститељских услуга поводом прослава односно обележавања јубилеја или других значајних датума предузећа, односно државних и републичких празника (ручак или вечера за запослене, пензионере, пословне партнере), према нашем мишљењу могу имати карактер трошкова репрезентације, ако је то уређено одговарајућим општим актом у складу са рачуноводственим прописима. Подразумева се да се издаци по том основу морају учинити

веродостојним и неспорним. Као такви, издаци по том основу не представљају зараду односно друго примање запосленог и не подлежу плаћању пореза на доходак грађана.”

7.3. Порески третман организовања новогодишњег програма, уз ангажовање извођача

7.3.2. Порески аспект ангажовања лица које нема статус самосталног уметника Ако послодавац ангажује лице које није самостални уметник, пореске обавезе које ће платити на уговор са њим зависе од тога да ли је то лице осигурано по другом основу. Конкретно: 1) Ако лице ангажовано за новогодишњу приредбу није осигурано по другом основу, на накнаду коју уговори са њим послодавац плаћа: ● порез по стопи од 20% по умањењу нормираних трошкова; ● допринос за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 26%; ● допринос за здравствено осигурање по стопи од 10,30%. Уколико је са овим извођачем уговорена нето накнада, превођење у бруто износ врши се применом коефицијента 1,47255887 – ако је пореска олакшица 43%, односно коефицијента 1,59129245 – ако је пореска олакшица 34%. 2) Ако је лице ангажовано за новогодишњу приредбу осигурано по другом основу, на накнаду коју уговори са њим послодавац плаћа: ● порез по стопи од 20% по умањењу нормираних трошкова; ● допринос за пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 26%. Уколико је са овим извођачем уговорена нето накнада, утврђени нето износ преводи се у бруто износ применом коефицијента 1,35538086 – ако је пореска олакшица 43%, односно коефицијента 1, 43595635 – ако је пореска олакшица 34%.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

7.3.1. Порески аспект ангажовања самосталног уметника У случају када послодавац за новогодишњу прославу ангажује појединца са статусом самосталног уметника, који то звање има у складу са Законом о култури („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 13/2016 и 30/2016 – испр.), исплата се врши на основу ауторског уговора са њим. Статус „самосталног уметника” ово лице доказује уверењем издатим од стране репрезентативног удружења у култури. С обзиром на свој статус, ово лице самостално плаћа своје доприносе за социјално осигурање по решењу Пореске управе, тако да послодавац за услуге самосталног уметника плаћа само порез. На исплату за услуге самосталног уметника плаћа се само порез по стопи од 20% по умањењу за нормиране трошкове од 43% или 34% (зависно од врсте ауторског дела, члан 56. Закона о порезу). Послодавац са овим лицем може да уговори накнаду у „бруто” или у „нето” износу. Ако је са самосталним уметником уговорена нето накнада, мора да се изврши њено превођење у бруто износ ради обрачуна пореза. Ово превођење се врши применом коефицијента 1,128668171 – ако је пореска олакшица 43%, односно коефицијента 1,152073732 – ако је пореска олакшица 34%.

8. Поклони запосленима из средстава послодавца Послодавац својим општим актом односно уговором о раду, на основу члана 120. тачка 4. Закона о раду, може да пропише давање поклона својим запосленима поводом Нове године или Божића, у новцу или у роби. Таква давања имају карактер зараде (и када се дају производи из сопственог производног асортимана), у складу са чланом 105. став 3. истог закона, што значи да се ова исплата прикључује заради, уз обрачун пореза и доприноса и подношење образаца ППП-ПД.

***

ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ УПОРЕДИВЕ ЦЕНЕ НА ТРЖИШТУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Уводне напомене

У пореској пракси Републике Србије која се тиче трансферних цена, метода упоредиве цене на тржишту (у даљем тексту: метода упоредиве цене) заузима почасно место, како из разлога што поседује бројне објективне квалитете, који су признати и у међународној пракси, тако и из разлога који су својствени управо локалној пореској пракси. Објективни квалитети методе упоредиве цене леже у чињеници да је у међународној пракси призната као најдиректнија метода за утврђивање начела „ван дохвата руке”, као и у томе што има предност над свим другим методама у случајевима када је њена примена могућа. Што се тиче разлога који су својствени локалној пракси, они су углавном производ неразвијености исте и значајног, али и разумљивог недостатка искуства пореских обвезника и пореских власти. Наиме, гледано кроз призму два наведена фактора, метода упоредиве цене наизглед подразумева директан и једноставан приступ анализи трансферних цена, у оквиру кога је довољно пронаћи исти или сличан предмет трансакције (производ, робу или услугу) у тзв. неконтролисаној трансакцији, поредити цене у те две трансакције и доћи до закључка да ли је цена тржишна или пак да је потребно приступити корекцији. Методе за анализу трансферних цена, па и метода упоредиве цене, ближе су описане Правилником о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују приликом утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима („Сл. гласник РС”, бр. 61/2013 и 8/2014 – у даљем тексту: Правилник), при чему је порука Правилника да се приликом утврђивања цене „ван дохвата руке” користи она метода која највише одговара околностима случаја, која год метода то била. Међутим, имајући у виду претходно поменута својства локалне праксе, може се рећи да метода упоредиве цене дефакто има првенство. На основу претходно изнетог у наставку ће бити представљена три примера који описују опште случајеве у којима се разматра примена методе упоредиве цене, затим околности и чињенице које је потребно имати у виду и податке које је могуће употребити, као и резултате до којих може довести примена ове методе.

Пример 1 – Детаљно разматрање интерних упоредивих цена Порески обвезник, Друштво А, бави се трговином на мало робом широке потрошње, у конкретном случају алатом за кућну употребу. У својој понуди Друштво А има алате неколико робних марки, које је у датој финансијској години набављало од повезаних и неповезаних лица из Републике Србије. Конкретно, Друштво А је од повезаних лица набављало искључиво алате робне марке „Алфа”. Први корак у овој врсти анализе јесте утврђивање да ли постоје упоредиве цене, било интерно било екстерно. У оквиру овог корака препоручљиво је да се почне од разматрања постојања интерних упоредивих цена, које у конкретном примеру могу постојати у следећим случајевима: ● Друштво А набавља алате робне марке „Алфа” од неповезаних лица; ● Друштво А продаје алате робне марке „Алфа” неповезаним лицима; ● повезано лице Друштва А набавља алате робне марке „Алфа” од неповезаних лица; ● повезано лице Друштва А продаје алате робне марке „Алфа” неповезаним лицима. Треба истаћи да интерне упоредиве цене немају формално првенство над екстерним упоредивим ценама, али се у пракси претпоставља да их одликује већи степен упоредивости, те да нужно воде прецизнијој анализи трансферних цена. У конкретном случају Друштво А утврђује да је оно набављало алате робне марке „Алфа” и од једног неповезаног лица у датој финансијској години, те је овим начелно идентификовано постојање потенцијалне интерне упоредиве цене.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Међутим, пре приступања поређењу цена потребно је размотрити да ли су цене из ове две трансакције, тј. из трансакције са неповезаним и из трансакције са повезаним лицем – упоредиве, и то разматрањем тзв. фактора упоредивости. Када је у питању метода упоредиве цене, први фактор који је потребно размотрити јесте сличност предмета трансакције, јер је захтев упоредивости у погледу предмета трансакције највиши управо код методе упоредиве цене. Услед наведеног Друштво А проверава својства алата који је набављало и од неповезаног и од повезаног лица и утврђује да су и од неповезаног и од повезаног лица набављана клешта типа А1, наравно робне марке „Алфа”, другим речима: предмет трансакције је идентичан. За потребе утврђивања да ли су предмети трансакције довољно упоредиви, обично је потребно посаветовати се са лицима која су блиско упозната с њима (нпр. продавци, комерцијалисти, запослени у производњи итд.). Да је била у питању друга врста алата, упоредивост цена била би значајно нарушена, упркос томе што се ради о истој робној марки, те би било потребно да се размотри усклађивање цена како би се узеле у обзир разлике у врсти алата или пак драстичније промене приступа анализи трансферних цена. Након утврђивања идентичности предмета трансакције Друштво А се упушта у разматрање уговорних услова. Појам уговорних услова обухвата широк опсег чинилаца који зависе од воље уговорних страна у датој трансакцији и који могу утицати, односно који су утицали на одређивање цена. Примера ради, то могу бити следећи чиниоци: ● природа сарадње између уговорних страна, да ли се ради о једнократном односу или о дугорочној и развијеној сарадњи; ● обим испорука, вредносно и количински, како у датом периоду тако и историјски; ● начин испоруке и уговорена правила за пренос ризика и споредне трошкове набавке (нпр. паритети Incoterms и сл.); ● валуте плаћања, нарочито уколико се ради о спољнотрговинском послу; ● рокови плаћања, како уговорени тако и фактички историјски; ● попусти у виду рабата, cassa sconto и сл. Имајући у виду уговорне услове, Друштво А утврђује да су набавке датог алата од повезаног и неповезаног лица сличног обима (количински и вредносно), да са оба лица има устаљену и развијену сарадњу, да оба лица испоручују робу по истим паритетима, да су валуте плаћања исте будући да се ради о лицима из Републике Србије, услед чега су и рокови плаћања слични и везани локалним императивним прописима, те да нису предвиђени попусти и слична умањења цена. Другим речима: не постоје значајне разлике у уговорним условима у две трансакције, што не представља претерано ретку појаву будући да привредни субјекти теже да успоставе релативно сличне односе са својим пословним партнерима, тј. односе који њима одговарају у комерцијалном смислу. Наравно, уколико би постојале разлике у неким од уговорних услова, било би потребно да се размотри да ли ове разлике утичу на цену, те уколико би овај утицај био значајан, требало би да се размотри усклађивање како би се узеле у обзир разлике у уговорним условима или пак драстичније промене приступа анализи трансферних цена. Важно је да се истакне и да није довољно задржати се само на анализи уговорних услова који су изричито наведени у писаном уговору, већ је потребно да се узме у обзир и стварно чињенично стање, које некада може да одступа од стања представљеног у писаном уговору. Као и у другим пореским стварима, чињенице је потребно утврђивати према њиховој економској суштини. Коначно, Друштво А приступа разматрању трећег фактора упоредивости, тј. економских односно тржишних услова. Овај фактор упоредивости може да буде врло сложен за анализу, а нарочито за квантификацију, при чему узима у обзир географску локацију тржишта на којима се одвијају трансакције, стадијум у коме се одвијају трансакције (нпр. дистрибуција – поддистрибуција – малопродаја), екстерне тржишне поремећаје и сл. У конкретном случају, пошто су набавке у обе трансакције извршене од стране лица из Републике Србије, и то дистрибутера, може да се претпостави да су економски односно тржишни услови приближно једнаки у обе трансакције.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Након провере фактора упоредивости Друштво А закључује да цене из две трансакције могу да се пореде. Да је Друштво А дошло до супротног закључка, тј. до закључка да метода упоредиве цене није применљива, препорука би била да се детаљно образложе разлози за непримењивање ове методе, имајући у виду њено претходно поменуто дефакто првенство. Вршење поређења Друштво А практично може да спроведе поређењем јединичних нето цена, дакле цена које не укључују порез на додату вредност (у даљем тексту: ПДВ), с обзиром на то да у овом случају обрачунати ПДВ не утиче на резултат Друштва А зато што представља одбитну ставку. Међутим, с обзиром на то да је у пракси могуће да обрачунати ПДВ не представља одбитну ставку, тј. да утиче на резултат примаоца добара/услуга, није препоручљиво искључити његов утицај без додатног разматрања. Након спроведеног поређења цена Друштво А закључује да: 1) јединична цена клешта типа А1, робне марке „Алфа”, коју наплаћује повезано лице, износи 250 РСД; 2) јединична цена клешта типа А1, робне марке „Алфа”, коју наплаћује неповезано лице, износи 220 РСД. На основу наведеног Друштво А закључује да цене у трансакцији са повезаним лицем нису у складу са начелом „ван дохвата руке”, те да је потребно да се изврши корекција пореске основице. Обрачун корекције у конкретном случају мора да узме у обзир количине набављене од повезаног лица, у складу са обрачуном у наставку: Обрачун корекције 1. Цена од неповезаног лица 2. Количина набављена од повезаног лица 3. Тржишна вредност (1 * 2)

220

4. Цена од повезаног лица

250

4.750

5. Количина набављена од повезаног лица

4.750

1.045.000 Корекција (6 - 3)

6. Трансферна вредност (4 * 5)

1.187.500 142.500

Након извршеног обрачуна Друштво А уноси у поље 53 Обрасца ПБ-1 вредност 142.000, чиме увећава своју пореску основицу. Посебно треба да се обрати пажња на то да овакав обрачун претпоставља да је укупна вредност (тј. трансферна вредност из поља 6 претходне табеле) набављене робе у истој финансијској години и утрошена, тј. да је евидентирана као расход у виду набавне вредности продате робе. Уколико то није случај, требало би да се износ корекције пропорционално смањи како би одговарао вредности робе која је утрошена. Примера ради, уколико је у датој финансијској години набављено робе у вредности од 1.187.500 динара, а утрошено само пола те вредности, износ корекције основице биће такође пола укупне корекције утврђене у претходној табели, тј. 71.250 динара. У наредним годинама, када се остатак робе буде трошио, потребно је исказати и остатак корекције. Другачије поступање довело би до прекомерне корекције у првој години у којој се корекција исказује, али и до пропуштања да се одговарајући део корекције искаже у годинама у којима је остатак робе утрошен. Иако исказивање прекомерне корекције не представља прекршај, будући да обвезник тиме првенствено оштећује себе, пропуштање да се корекција искаже у наредним годинама може да буде праћено значајним последицама, као што су додатна пореска обавеза, затезна камата, али и прекршајна одговорност правног лица и одговорног лица у правном лицу.

Пример 2 – Усклађивања у циљу постизања упоредивости – разлике у роби 34

Претпоставља се да је чињенични опис у овом примеру исти као у Примеру 1, осим у следећим чињеницама: Друштво А тргује унапред склопљеним персоналним десктоп рачунарима (у даљем тексту: рачунари) и пратећом опремом. Друштво А набавља рачунаре од повезаног и од неповезаног лица,

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

при чему рачунари које набавља од повезаног лица нису идентични рачунарима набављеним од неповезаног лица. Због наведеног није испуњен услов предвиђен факторима упоредивости, који се тиче сличности предмета трансакције, будући да није могуће поредити цене не узимајући у обзир разлике у производима. Услед наведеног Друштво А мора да размотри да ли и на који начин може да спроведе поређење цена за два артикла која на први поглед нису упоредива, односно да ли може да усклади цене како би се утицај ових разлика елиминисао. Усклађивање цена разликоваће се од случаја до случаја и у највећој мери зависиће од карактеристика предмета трансакције. С обзиром на то да се у овом примеру ради о рачунарима, Друштво А утврђује да је једина разлика између рачунара та да рачунари набављени од неповезаног лица садрже два хард-диска за складиштење података, док рачунари набављени од повезаног лица садрже један хард-диск. Дакле, разумно је да се претпостави да усклађивање може да буде усмерено на утврђивање ефекта ове разлике у предмету трансакције (тј. додатног хард-диска) на цене у две трансакције, које су иначе по свему осталом упоредиве. Дакле, први корак свакако представља утврђивање природе разлике у предметима трансакције, без чега свакако није могуће разматрати усклађивање цена како би се та разлика узела у обзир. За ове потребе у пракси је најчешће потребно посаветовати се са лицима која су блиско упозната са својствима робе, производа или услуга. Друштво А након тога утврђује да набавља од неповезаних лица, као појединачне артикле, исте хард-дискове који су уграђени у рачунаре који су предмет анализиране трансакције, те да, избијањем ове вредности из цене рачунара набављених од неповезаних лица, може да усклади цену у трансакцији са неповезаним лицем како би се постигла упоредивост. Ова врста усклађивања може да се сматра разумном јер податак коришћен за усклађивање (цена хард-диска) потиче из неконтролисаних трансакција, тј. трансакција са другим неповезаним лицима. У складу са наведеним други корак представља утврђивање начина на који се цена усклађује, што ће у највећој мери зависити од самог предмета трансакције и разлике коју је потребно квантификовати. Будући да се у конкретном случају ради о сложеној роби, коју је могуће разложити на саставне делове, разумно је да се усклађивању приступи тако што се утврђују цене појединачних делова. Међутим, Друштво А утврђује да потенцијално постоји још једна разлика између анализиране трансакције и трансакције са неповезаним лицем. Наиме, цена за рачунар не мора нужно да буде иста (који је унапред склопљен) као и цена за компоненте које сачињавају такав рачунар, а које су купљене одвојено. Другим речима: може да се постави питање да ли је упоредива цена за набавку рачунара који има у себи унапред уграђена два хард-диска и рачунара који има уграђен један хард-диск, али уз који се купује додатни, неуграђени хард-диск. Пре упуштања у потенцијално додатно усклађивање Друштво А разматра да ли ова разлика битно утиче на цену, па у конкретном случају анализира своје уговоре са добављачима – неповезаним лицима, из којих утврђује да не постоји разлика у ценама зависно од тога да ли се наручују готови рачунари или компоненте. Наведено је пример разлике која по својој природи не утиче битно на цену, те није потребно да се врше усклађивања, али је препоручљиво да се на одговарајући начин документује и објасни зашто усклађивање није вршено. У оквиру трећег корака потребно је да се размотри шира слика трансакције, односно да ли је спроведено усклађивање сврсисходно у погледу тога да ли се њиме додатно не нарушава упоредивост трансакција. У неким случајевима описано усклађивање неће бити могуће зато што се, примера ради, обједињене испоруке или испоруке више добара која су повезана наплаћују по нижим ценама услед економија обима или сличних чинилаца. Након свега наведеног Друштво А приступа поређењу усклађених цена, након чега закључује да: 1) јединична цена рачунара коју наплаћује повезано лице износи 500 ЕУР; 2) укупна јединична цена рачунара коју наплаћује неповезано лице износи 550 ЕУР, при чему цена додатног хард-диска износи 50 ЕУР, те усклађена јединична цена рачунара коју наплаћује неповезано лице износи 500 ЕУР.

На основу наведеног Друштво А закључује да су цене у трансакцији са повезаним лицем у складу са начелом „ван дохвата руке”, те да није потребно да се изврши корекција пореске основице. Да је Друштво А утврдило да постоје разлике у представљеним ценама, основ за корекцију представљала би усклађена јединична цена, тј. 500 ЕУР.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример 3 – Усклађивања у циљу постизања упоредивости – разлике у услугама

Када су у питању цене за услуге, у пракси нису чести случајеви када је могуће извршити одговарајуће усклађивање како би се постигла упоредивост, нарочито када су у питању сложеније услуге и сложеније ценовне политике. Међутим, у следећем примеру биће представљен случај који описује вероватно најпрецизнији облик усклађивања који је могуће спровести у пракси, али чије постојање зависи од одговарајуће документованости ценовне политике. Наиме, Друштво А се бави превозом путника у Републици Србији и у иностранству, поступајући као подизвођач за туристичке агенције које га ангажују да превози путнике у оквиру путних аранжмана. У датој финансијској години Друштво А је било ангажовано од стране иностраних туристичких агенција – неповезаних лица, али и од стране једног повезаног лица које такође продаје путне аранжмане физичким лицима. Међутим, разматрајући постојање интерних упоредивих цена, Друштво А утврђује да се предмет трансакције значајно разликује, будући да је повезаном лицу пружена услуга превоза мањег броја путника минибусом од Београда до Беча, док неповезаним лицима нису пружане услуге у овом облику, тј. тако да се ради о истој релацији, броју путника и превозном средству. На основу наведеног може да се закључи да је очигледно да постоје значајне разлике између анализиране трансакције и трансакција са неповезаним лицима, те да би било какво усклађивање морало да узме у обзир широк дијапазон фактора како би се постигла упоредивост, јер цене ни у ком другом случају не би могле да буду упоредиве. У оваквим ситуацијама препоручљиво је да се почне од разматрања интерне ценовне политике тестираног обвезника, с обзиром на то да, у случају постојања доследне методологије утврђивања цена, значајно може да буде олакшано поређење цена у наизглед различитим трансакцијама. У конкретном случају Друштво А поседује интерну ценовну политику, са више категорија подељених по врстама расположивих возила, која када се комбинује са подацима о километражи пута, броју путника, броју возача, споредним трошковима и другим појединостима пута, доводи до одговарајуће цене. Суштински, оваква врста ценовника или сличне интерне методологије омогућава спровођење врло прецизних усклађивања, чиме се све битне разлике између трансакција узимају у обзир и долази да потпуне упоредивости цена. Другим речима: може да се докаже да су све цене утврђене применом истих основних правила и да је све разлике могуће образложити и доказати да нису производ понашања које није у складу са начелом „ван дохвата руке”. У оваквим ситуацијама свака примена описаног или сличног ценовника у оквиру анализе трансферних цена суштински представља усклађивање цена јер се идентификују чињенице у свакој трансакцији од значаја за утврђивање цена, тј. разлике у предмету трансакције по ставкама из ценовника (километража, број путника итд.), након чега ценовник самостално усклађује цену тако што узима у обзир ове чињенице. Докле год се ценовник доследно примењује, свака трансакција у којој је он примењен упоредива је са сваком другом у којој је он такође примењен. Будући да Друштво А примењује описани ценовник у свим случајевима, оно на овај начин документује да су цене у трансакцијама у складу са начелом „ван дохвата руке”. Међутим, да је Друштво А утврдило да постоје разлике у ценама које није могуће објаснити разликама у услугама које предвиђа ценовник, било би потребно да се изврши усклађивање пореске основице, осим уколико је могуће да се ова разлика образложи на други начин.

***

ЕВИДЕНЦИЈА О ПРОМЕТУ ДОБАРА И УСЛУГА КОЈИ ЈЕ ОСЛОБОЂЕН ПДВ-А И ИСКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА О ТOМ ПРОМЕТУ У ОБРАСЦУ ПОПДВ

Знамо да за сваку прописану евиденцију морају да се обезбеде подаци о: 1) броју и датуму издавања рачуна; 2) броју и датуму издавања примљеног рачуна; 3) износу накнаде, основице, односно вредности добара и услуга по врстама промета, и то: ● промет за који је прописано пореско ослобођење, са правом на одбитак претходног пореза, ● промет за који је прописано пореско ослобођење, без права на одбитак претходног пореза, ● промет који се опорезује по општој стопи ПДВ-а, ● промет који се опорезује по посебној стопи ПДВ-а, ● промет који не подлеже ПДВ-у, у складу са чланом 6. Закона, и ● промет извршен ван Републике Србије (у складу са чл. 11. и 12. Закона); 4) настанку обавезе обрачунавања ПДВ-а, пореској стопи и обрачунатом ПДВ-у; 5) износу ПДВ-а који се може одбити као претходни порез; 6) износу ПДВ-а који се не може одбити као претходни порез; 7) пореској обавези; 8) другим подацима од значаја за правилно обрачунавање и плаћање ПДВ-а. Добра евиденција је предуслов за правилно попуњавање Прегледа обрачуна ПДВ-а, па је садржај Прегледа обрачуна ПДВ-а у целини ослоњен на садржину евиденција о ПДВ-у, јер се у исти уносе подаци из евиденција збирно за порески период по свакој позицији, а то су подаци о износу накнаде, основице за ПДВ, односно вредности добара и услуга, све по врстама промета, као и подаци о пореској обавези и износу претходног пореза. У овом броју је, ради боље прегледности, у наставку дат преглед делова Обрасца ПОПДВ од 1 до 2, са описом шта ти делови обухватају и са позивањем на податке из евиденције о ПДВ-у на основу које се те позиције и попуњавају, уз примере. Образац ПОПДВ, поред општих података о подносиоцу, има 11 делова – целина, а делови од 1 и 2 Обрасца ПОПДВ обухватају податке о: 1) промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, са правом на одбитак претходног пореза, и 2) промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, без права на одбитак претходног пореза.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

а новинама које је у начин вођења евиденције о ПДВ-у унео нови Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, број 90/2017 – у даљем тексту: Правилник), јавност је упозната у броју 11/2017 овог часописа. Ипак, у циљу лакше и прецизније примене новина у пракси настојаће се да се кроз наредне бројева часописа детаљније и кроз примере појасни поступак попуњавања Прегледа обрачуна ПДВ-а у складу са ПДВ евиденцијом. Вођење евиденције о ПДВ-у и подношење Прегледа обрачуна ПДВ-а уз ПППДВ пријаву почиње да се примењује од 1. ЈУЛА 2018. године, јер је на сајту Министарства финансија објављено одлагање примене кроз измену Закона о порезу на додату вредност. Чланом 50а Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон) прописано је да је обвезник ПДВ-а дужан да, уз периодичну пореску пријаву (месечно или тромесечно), поднесе и Преглед обрачуна ПДВ-а (Образац ПОПДВ – Преглед обрачуна ПДВ-а за порески период од _____ до _____ 20__. године). У случају да то не учини, сматраће се да није поднео ни пореску пријаву. Овде је важно напоменути и да Преглед обрачуна ПДВ-а не подноси порески дужник који није обвезник ПДВ-а.

1. Промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, са и без права на одбитак претходног пореза Овај део евиденције обухвата податке који се односе на промет добара и услуга који врши обвезник ПДВ-а, а који је, у складу са чланом 24. Закона, ослобођен ПДВ-а, са правом на одбитак претходног пореза, односно који је, у складу са чланом 25. Закона, ослобођен ПДВ-а, али без права на одбитак претходног ПДВ-а. Подаци о овом промету евидентирају се у деловима 1 и 2 Обрасца ПОПДВ, што је приказано у наставку, са примерима.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.1. Исказивање података у делу 1. Обрасца ПОПДВ

У делу 1 Обрасца ПОПДВ, сходно члану 28. Правилника, исказују се подаци о промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, са правом на одбитак претходног пореза, а евиденција о овом промету прописана је чланом 5. Правилника. Евиденција о свакој појединачној врсти промета углавном се води аналитично (подаци о појединим прометима у оквиру сваке врсте промета посебно се воде у евиденцији и потом исказују у ПОПДВ), а о свим осталим прометима збирно, у оквиру те врсте промета. Дакле, подаци о промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, са правом на одбитак претходног пореза, уносе се у део 1 Обрасца ПОПДВ, а потом у поље 001 ПППДВ само уколико обвезник ПДВ-а испуњава све услове за остваривање пореског ослобођења, при чему су исти прописани одредбама Правилника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 120/2012, 40/2015, 82/2015, 86/2015, 11/2016 и 21/2017 – Правилник о ослобођењима). У делу 1. ПОПДВ, у пољима од 1.1 до 1.4, исказује се накнада, односно вредност промета по фактурној вредности. Део 1. Обрасца ПОПДВ 1. ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА ЗА КОЈИ ЈЕ ПРОПИСАНО ПОРЕСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ СА ПРАВОМ НА ОДБИТАК ПРЕТХОДНОГ ПОРЕЗА (подаци се исказују у складу са чланом 28, а на основу евиденције из члана 5. Правилника) 1.1

Накнада/ вредност

Промет добара која се отпремају у иностранство, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. То је извоз добара извршен у складу са чл. 24. став 1. тач. 2) и 3) Закона, односно: - промет добара која обвезник или треће лице, по свом налогу, шаље или отпрема у иностранство и - промет добара која инострани прималац или треће лице, по свом налогу, шаље или отпрема у иностранство.

Услови за ослобођење: Ово пореско ослобођење може да оствари само власник робе – лице које је на ЈЦИ декларисано као пошиљалац – извозник, без обзира на који начин реализује извоз (сам или преко посредника), а мора да испуни и услове из члана 4. и 5. Правилника о ослобођењима (да поседује извозну декларацију која садржи потврду да су добра иступила са територије Републике Србије, односно оверену копију извозне декларације о извршеном извозу добара, издату у складу са царинским прописима). ---------------------------------------Пример: Обвезник је извезао робу по фактурној вредности од 600.000 дин. и поседује доказ да је роба иступила са територије Србије. На основу тога у пољу 1.1 исказује наведену фактурну вредност у пореском периоду у коме има доказ о иступању робе – нпр. фебруар 2018. г. У априлу даје одобрење због приговора купца, и то у износу од 100.000 (смањење накнаде у складу са чланом 21. Закона), али у том пореском периоду у евиденцији нема података за унос у ово поље, тј. нема извоза, па уписује 100.000 дин.

1.2

Промет добара која се отпремају на територију АП КиМ, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. Посебан статус у Закону, сходно члану 61. и Уредби о извршавању Закона о порезу на додату вредност на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија за време важења Резолуције Савета безбедности, ОУН број 1244 („Сл. гласник РС”, број 111/13), има отпремање добара на територију АП КиМ са територије Р. Србије, ван територије АП КиМ.

1.3

Промет добара која се уносе у слободну зону и промет добара и услуга у слободној зони, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. Ради се о промету који се врши у складу са чланом 24. став 1. тачка 5) Закона – унос добара у слободну зону и промет добара и услуга у слободној зони, за које би обвезник – корисник слободне зоне имао право на одбитак претходног пореза када би та добра или услуге набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне. ОВДЕ СЕ НЕ УНОСЕ превозне и друге услуге које су непосредно повезане са уносом добара у слободну зону, које су пружене корисницима слободних зона (уносе се под одредницу Остали опорезиви промет – поље 1.4 ПОПДВ).

Услови за ослобођење: Пореско ослобођење обвезник остварује у складу са чл. 6. и 8. Правилника о ослобођењима. На рачунима за овај промет треба да стоји: Ослобођено ПДВ-а у складу са чланом 24. став 1. тачка 5) Закона. Податак уноси и обвезник – продавац у случају када је за овај промет корисник слободне зоне – прималац добара порески дужник, у складу са Законом, уз испуњење услова о пореском ослобођењу. ---------------------------------------Пример: Обвезник ПДВ-а у слободној зони врши обвезнику ПДВ-а – кориснику слободне зоне услугу давања у закуп машина. Пружалац услуге поседује прописане доказе, и то: документ предузећа које управља слободном зоном, којим се потврђује да између предузећа и корисника слободне зоне постоји важећи уговор о коришћењу слободне зоне; затим рачун обвезника ПДВ-а који врши промет услуга давања у закуп покретних ствари у слободној зони кориснику слободне зоне – примаоцу услуга; као и изјаву корисника зоне – примаоца услуга да се ради о услугама за које би имао право на одбитак претходног пореза када би те услуге набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне. На основу ових доказа ПДВ се не обрачунава и не плаћа, а обвезник ПДВ-а који врши промет, има право на одбитак претходног пореза по том основу.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Услови за ослобођење: За ово пореско ослобођење обвезник мора да испуни услове из Уредбе, и то: - да има ЈЦИ, са потврдом да су добра иступила са територије Републике Србије, ван АП КиМ, на територију АП КиМ; - да је извршена наплата преносом средстава са рачуна купца на рачун продавца (у динарима или девизама). Податак о смањењу или повећању накнаде такође се уноси овде у пореском периоду у ком дође до измене вредности испоручене робе. ---------------------------------------Пример: Обвезник је испоручио брашно са територије Р. Србије, ван територије АП КиМ, купцу на територији АП КиМ, по фактурној вредности од 300.000 дин. У пореском периоду када је извршио промет, нема доказ о наплати, већ само доказ да је брашно иступила са територије Р. Србије, ван територије АП КиМ. У том случају обвезник је дужан да обрачуна ПДВ и да податак о промету искаже у пољу 3.2 ПОПДВ (тако што применом прерачунате стопе ПДВ-а утврђује основицу и ПДВ за тај промет – 300.000 x 9,091), а у пољу 1.2 не исказује ништа. Након извршене наплате (у неком од наредних порески периода) исказује фактурну вредност у овом пољу 1.2, а у пољу 3.6. врши умањење основице за 272.723 дин. и ПДВ-а за 27.273 дин. (сторнирање).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.4

Промет добара и услуга, осим из тач. од 1.1 до 1.3, укључујући и податке о

повећању односно смањењу накнаде за тај промет. Овде се евидентирају подаци о осталом промету из члана 24. Закона, осим о промету за који се евиденција води у оквиру претходно наведених тач. од 1.1 до 1.3, тј. за: - превозне и остале услуге које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19. став 2. ЗПДВ-а (члан 24. став 1. тачка 1) Закона); - промет добара која инострани прималац отпрема у пртљагу који носи са собом у иностранство, ако се добра отпремају пре истека три календарска месеца по испоруци тих добара и ако је укупна вредност испоручених добара већа од 150 ЕУР у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије, укључујући ПДВ (члан 24. став 1. тачка 4) Закона); - превозне и друге услуге које су непосредно повезане са уносом добара у слободну зону, које су пружене корисницима слободних зона (члан 24. став 1. део из тачке 5) Закона); - промет добара која су у поступку царинског складиштења (члан 24. став 1. тачка 6) Закона); - отпремање добара у слободне царинске продавнице отворене на ваздухопловним пристаништима која су отворена за међународни саобраћај, на којима је организована пасошка и царинска контрола ради продаје путницима у складу са царинским прописима, као и испорука добара из слободних царинских продавница (члан 24. став 1. тачка 6а) Закона); - услуге радова на покретним добрима набављеним од стране иностраног примаоца услуге у Републици или која су увезена ради оплемењивања, оправке или уградње, а која после оплемењивања, оправке или уградње, испоручилац услуге, инострани прималац или треће лице, по свом налогу, превози или отпрема у иностранство (члан 24. став 1. тачка 7) Закона); - превозне и остале услуге које су у вези са извозом, транзитом или привременим увозом добара, осим за услуге које су ослобођене ПДВ-а, без права на порески одбитак, у складу са овим законом (члан 24. став 1. тачка 8) Закона); - услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају, с тим што за нерезидентно ваздухопловно предузеће пореско ослобођење важи само у случају узајамности (члан 24. став 1. тачка 9) Закона); - испоруке летилица, сервисирање, поправке, одржавање, чартерисање и изнајмљивање летилица које се претежно користе уз накнаду у међународном ваздушном саобраћају, као и за испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих летилица и промет добара и услуга намењених непосредним потребама ових летилица (члан 24. став 1. тач. 10) и 11) Закона); - услуге међународног превоза лица бродовима у речном саобраћају, с тим што за нерезидентно предузеће које врши међународни превоз лица бродовима у речном саобраћају, пореско ослобођење важи само у случају узајамности (члан 24. став 1. тачка 12) Закона); - испоруке бродова, сервисирање, поправке, одржавање и изнајмљивање бродова који се претежно користе уз накнаду у међународном речном саобраћају, као и за испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих бродова и промет добара и услуга намењених непосредним потребама ових бродова (члан 24. став 1. тач. 13) и 14) Закона); - испоруке злата Народној банци Србије (члан 24. став 1. тачка 15) Закона);

Услови за ослобођење: Пошто је у питању велики број облика промета за који обвезник ПДВ-а може да оствари пореско ослобођење, наводи се да су ти услови прописани чл. 5, 7, 9, па до 43. Правилника о ослобођењима. На рачунима за овај промет треба да стоји: Ослобођено ПДВ-а у складу са чланом 24. став 1. тач. __ (одговарајућа тачка) Закона. Податак о промету уноси и обвезник – продавац у случају када је за овај промет корисник слободне зоне – прималац добара порески дужник у складу са Законом, уз испуњење услова о пореском ослобођењу. ---------------------------------------Пример: Обвезник ПДВ-а пружа услугу превоза добара, повезану са извозом добара, пореском обвезнику са седиштем у Републици Србији, при чему поседује документ о извршеној услузи превоза (ЦМР манифест) и рачун издат у складу са Законом, па, сходно члану 24. став 1. тачка 8) Закона и члану 24. Правилника о ослобођењима, остварује пореско ослобођење. Међутим, ако се ради о промету за које је место опорезивања иностранство, податак се не уноси овде, већ у поље 11.1 ПОПДВ. Тако се поступа у случају услуге оплемењивања коју обвезник ПДВ-а пружа страном лицу у складу са чланом 24. став 1. тачка 7) Закона. 1.5

УКУПАН ПРОМЕТ (1.1 + 1.2 + 1.3 + 1.4) Податак се добија аутоматским сабирањем износа из поља од 1.1 до 1.4. У случају да је збир негативан, биће унета 0.

1.6

Промет добара и услуга без накнаде. Овај промет обухвата евиденцију о било ком промету добара и услуга из члана 24. Закона, тј. из поља од 1.1 до 1.4, који је обвезник ПДВ-а извршио без накнаде, што укључује и извоз без накнаде и отпремање добара на територију АП КиМ или у слободну зону.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

- испоруке добара и услуга намењених за: службене потребе дипломатских и конзуларних представништава; службене потребе међународних организација, ако је то предвиђено међународним уговором; личне потребе страног особља дипломатских и конзуларних представништава, укључујући и чланове њихових породица; личне потребе страног особља међународних организација, укључујући чланове њихових породица, ако је то предвиђено међународним уговором (члан 24. став 1. тачка 16) Закона); - промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији, закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, ако је тим уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима, осим ако ратификованим међународним уговором није друкчије предвиђено (члан 24. став 1. тачка 16а) Закона); - промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о кредиту односно зајму, закљученим између државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике и међународне финансијске организације, односно друге државе, као и између треће стране и међународне финансијске организације, односно друге државе, у којима се Република Србија појављује као гарант, односно контрагарант, у делу који се финансира добијеним новчаним средствима, ако је тим уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза (члан 24. став 1. тачка 16б) Закона); - промет добара и услуга који се врши на основу међународних уговора, ако је тим уговорима предвиђено пореско ослобођење, осим међународних уговора из претходне две алинеје (члан 24. став 1. тачка 16в) Закона); - услуге посредовања које се односе на промет добара и услуга из члана 24. став 1. тач. 1–16) Закона (члан 24. став 1. тачка 17) Закона).

Услови за ослобођење: Без обзира на то што је у питању промет без накнаде, услови углавном морају да буду испуњени, осим када је у питању отпремање добара на територију АП КиМ, када услов наплате не може да буде остварен, а и не тражи се тај услов. Овде се исказује промет који је, у смислу члана 24, ослобођен ПДВ-а, само што је без накнаде, па неће ући ни у збир у пољу 1.5 ПОПДВ. Међутим, овде се не исказује промет без накнаде за који се местом промета сматра иностранство, у складу са чланом 11. и 12. Закона. Такође, и када је у питању промет из члана 6. Закона, исти се исказује у делу 11 ПОПДВ. ---------------------------------Пример: Обвезник је отпремио добра у вредности од 50.000 (набавна вредност у тренутку испоруке), без накнаде, лицу са територије АП КиМ. Има доказе да су добра иступила са територије Србије и тада уноси податак у поље 1.6

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.7

Накнада или део накнаде наплаћен пре извршеног промета (аванс). Податак се уноси на основу евиденције о примљеним авансима за било који будући промет добара и услуга извршен у складу са чланом 24. Закона, укључив и авансе са АП КиМ, само уколико су у пореском периоду када је била наплата испуњени услови за пореско ослобођење, а тада није дошло до реализације промета. Услов за ослобођење је да је уговорено плаћање пре промета и да је издат авансни рачун у складу са Законом. У случају да нема једног од наведених услова, мора се обрачунати ПДВ на аванс (применом прерачунате стопе ПДВ-а), при чему се податак исказује у пољу 3.9 ПОПДВ. Ово је последњи податак за део 1 ПОПДВ, који не улази у збир поља 1.5 ПОПДВ зато што се аванси по правилу не евидентирају у пореској пријави за ПДВ, али је Правилником о евиденцији предвиђено да обвезник ПДВ-а води посебне евиденције о датим и примљеним авансима, као што је то била обавеза и до сада. Новина је да се податак о авансима из евиденције исказује и овде.

Напомене: У случајевима када дође до повећања или смањења накнаде за промет, под тач 1.1, 1.2 и 1.3 ПОПДВ, тј. до накнадне измене пореске основице у смислу члана 21. Закона, податак се уноси овде, у пореском периоду у ком дође до промене. Ако због смањења накнаде у одређеном пореском периоду у пољу 1. нема другог податка или је смањење веће од тог податка, податак се уноси са предзнаком „минус”. Промет добара и услуга који није предмет опорезивања у складу са чл. 11. и 12. Закона (промет добара и услуга за који се местом промета сматра иностранство), не исказује се у делу 1. Обрасца ПОПДВ нити у пољу 001 ПППДВ, већ се исказује у пољу 11.1 ПОПДВ, а у ПППДВ не исказује се нигде.

1.2. Исказивање података у делу 2 Обрасца ПОПДВ

У делу 2 Обрасца ПОПДВ, сходно члану 29. Правилника, исказују се подаци о промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, без права на одбитак претходног пореза, а евиденција о овом промету прописана је чланом 6. Правилника. И у овом случају евиденција о свакој појединачној врсти промета углавном се води аналитично (подаци о појединим прометима у оквиру сваке врсте промета посебно се воде у евиденцији и потом исказују у ПОПДВ, у пољима од 2.1 до 2.4), а о свим осталим прометима збирно, у оквиру те врсте промета (поља 2.6 и 2.7 ПОПДВ). Збирни податак о промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, без права на одбитак претходног пореза, уноси се из поља 2.5 Обрасца ПОПДВ у поље 002 ПППДВ. Подаци се уносе у део 2, поља 2.3 и 2.4 ПОПДВ, уколико је у питању промет добара и услуга који је ближе дефинисан Правилником о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 120/2012 и 86/2015 – у даљем тексту: Правилник о промету из члана 25. Закона).

Део 2. Обрасца ПОПДВ 2. ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА ЗА КОЈИ ЈЕ ПРОПИСАНО ПОРЕСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ, БЕЗ ПРАВА НА ОДБИТАК ПРЕТХОДНОГ ПОРЕЗА (подаци се исказују у складу са чланом 29, а на основу евиденције из члана 6. Правилника) 2.1

Накнада/ вредност

Услови за ослобођење: Правилник о промету из члана 25. Закона не садржи одредбе које ближе уређују о којим добрима и услугама је реч када је у питању пореско ослобођење за промет из члана 25. став 1. тач. од 1) до 8) Закона. ---------------------------------------Пример: Обвезник ПДВ-а – издавалац платних картица пружа услугу коришћења платних картица, односно реализације платних трансакција и наплаћује је од платиоца. На ову услугу ПДВ се не обрачунава и не плаћа у складу са чланом 25. став 1. тачка 5) Закона и нема право на одбитак претходног пореза по том основу. 2.2

Промет земљишта и давања у закуп земљишта, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. Из евиденције се узимају подаци о промету из члана 25. став 2 тач. 2) Закона, који се врши као посебан промет, односно који се врши као промет уз који се врши споредан промет добара или услуга, а увећан је за износ повећања, односно умањен за износ смањења накнаде за извршен промет. Овде се НЕ уноси податак о промету земљишта које се сматра споредним прометом уз промет објеката, у складу са Законом (јер је тај промет предмет опорезивања ПДВ-ом уколико је објекат на земљишту предмет опорезивања ПДВ-ом, а уколико није, у питању је порез на пренос апсолутних права).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Промет новца и капитала, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. Из евиденције се уноси податак о промету из члана 25. став 1. Закона – промет у пословању и посредовању у пословању законским средствима плаћања, осим папирног и кованог новца који се не користи као законско средство плаћања или има нумизматичку вредност, тј. исказује се: - пословање и посредовање у пословању законским средствима плаћања, осим папирног и кованог новца који се не користи као законско средство плаћања или има нумизматичку вредност (члан 25. став 1. тачка 1) Закона); - пословање и посредовање у пословању акцијама, уделима у друштвима и удружењима, обвезницама и другим хартијама од вредности, осим пословања које се односи на чување и управљање хартијама од вредности (члан 25. став 1. тачка 2) Закона); - кредитни послови, укључујући посредовање, као и новчане позајмице (члан 25. став 1. тачка 3) Закона); - преузимање обавеза, гаранција и других средстава обезбеђења, укључујући посредовање (члан 25. став 1. тачка 4) Закона); - пословање и посредовање у пословању депозитима, текућим и жиро рачунима, налозима за плаћање, као и платним прометом и дознакама (члан 25. став 1. тачка 5) Закона); - пословање и посредовање у пословању новчаним потраживањима, чековима, меницама и другим сличним хартијама од вредности, осим наплате потраживања за друга лица (члан 25. став 1. тачка 6) Закона); - пословање друштава за управљање инвестиционим фондовима, у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови (члан 25. став 1. тачка 7) Закона); - пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима, у складу са прописима којима се уређују добровољни пензијски фондови и пензијски планови (члан 25. став 1. тачка 8) Закона).

Услови за ослобођење: Пореско ослобођење важи за промет или давање у закуп пољопривредног, шумског, грађевинског, изграђеног или неизграђеног земљишта, а других посебних услова нема за ово ослобођење. ---------------------------------------Пример: Обвезник ПДВ-а даје у закуп пољопривредно земљиште на период од 5 година, уз уговорену годишњу накнаду. Дужан је да на крају сваке године закупцу изда рачун са позивом на пореско ослобођење из члана 25. став 2. тачка 2) Закона и да тај промет унесе у евиденцију и у поље 2.2 ПОПДВ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.3

Услови за ослобођење: Чланом 2. Правилника о промету из члана 25. Закона прописано је шта се сматра објектима и економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, а чланом 3. шта се сматра новоизграђеним објектима и њиховим економским целинама. Пореско ослобођење се дакле примењује за промет свих објеката, осим таксативно побројаних у члану 3. овог правилника. ---------------------------------------Пример: Обвезник ПДВ-а извршио је промет стана као економски дељиве целине објекта који је 40% изграђен до 31. 12. 2004. године (о чему постоји податак и код пореског органа), а 60% по уласку у систем ПДВ-а, тј. после 1. 1. 2005, за накнаду од 10.000.000 дин. Купцу стана је издао рачун у коме посебно наводи вредност објекта за 40% изграђености (4.000.000), који је ослобођен ПДВ-а и примењује се порез на пренос апсолутних права, а за 60% вредности (6.000.000) врши први пренос новоизграђеног објекта, за који има обавезу да обрачуна ПДВ по стопи од 10%. Износ од 4.000.000 уноси у поље 2.3, а износ од 6.000.000 у поље 3.1 ПОПДВ. 2.4

Промет објеката, економски дељивих целина у оквиру објеката и власничких удела на тим добрима, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. То су подаци из евиденције о промету добара и услуга из члана 25. став 2. тачка 3) Закона, односно овде се уносе подаци о накнади за промет: - објеката, осим првог преноса права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, првог преноса власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и за промет објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да стицалац у потпуности може да одбије обрачунати ПДВ као претходни порез.

Промет добара и услуга, осим из тач. од 2.1 до 2.3, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. Овде се евидентирају подаци о осталом промету из члана 25. Закона, осим о промету за који се подаци исказују у оквиру претходно наведених поља од 2.1 до 2.3, односно овде су подаци о промету: - услуга осигурања и реосигурања, укључујући пратеће услуге посредника и агента (заступника) у осигурању (члан 25. став 2. тачка 1) Закона); - добара и услуга за које при набавци обвезник није имао право на одбитак претходног пореза (члан 25. став 2. тачка 3а) Закона); - добара за која је у претходној фази промета постојала обавеза плаћања пореза у складу са законом којим се уређују порези на имовину (члан 25. став 2. тачка 3б) Закона); - услуга закупа станова, ако се користе за стамбене потребе (члан 25. став 2. тачка 4) Закона); - удела, хартија од вредности, поштанских вредносница, таксених и других важећих вредносница, по њиховој утиснутој вредности у Републици, осим власничких удела из члана 4. ЗПДВ-а (члан 25. став 2. тачка 5) Закона);

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

- удела, хартија од вредности, поштанских вредносница, таксених и других важећих вредносница, по њиховој утиснутој вредности у Републици, осим власничких удела из члана 4. ЗПДВ-а (члан 25. став 2. тачка 5) Закона); - поштанских услуга од стране јавног предузећа, као и испорука добара са њима повезаним (члан 25. став 2. тачка 6) Закона); - услуга које пружају здравствене установе у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту, укључујући и смештај, негу и исхрану болесника у тим установама, осим апотека и апотекарских установа (члан 25. став 2. тачка 7) Закона); - услуга које пружају лекари, стоматолози или друга лица у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту (члан 25. став 2. тачка 8) Закона); - услуга и испоруке зубне протетике у оквиру делатности зубног техничара, као и испоруке зубне протетике од стране стоматолога (члан 25. став 2. тачка 9) Закона); - људских органа, ткива, телесних течности и ћелија, крви и мајчиног млека (члан 25. став 2. тачка 10) Закона); - услуга социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, затим услуга установа социјалне заштите, као и подаци о, са њима непосредно повезаном, промету добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности (члан 25. став 2. тачка 11) Закона); - услуга смештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским домовима или сличним установама, као и о промету добара и услуга са њима непосредно повезаним (члан 25. став 2. тачка 12) Закона); - образовања (предшколско, основно, средње, више и високо) и професионалне преквалификације, као и подаци о, са њима непосредно повезаном, промету добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности, ако се ове делатности обављају у складу са прописима који уређују ту област (члан 25. став 2. тачка 13) Закона); - услуга из области културе и, са њима непосредно повезаном, промету добара и услуга од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност (члан 25. став 2. тачка 14) Закона); - услуга из области науке и, са њима непосредно повезаном, промету добара и услуга од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност (члан 25. став 2. тачка 15) Закона); - услуга верског карактера од стране регистрованих цркава и верских заједница, као и о промету добара и услуга са њима непосредно повезаним (члан 25. став 2. тачка 16) Закона); - услуга јавног радиодифузног сервиса, осим услуга комерцијалног карактера (члан 25. став 2. тачка 17) Закона); - услуга приређивања игара на срећу (члан 25. став 2. тачка 18) Закона); - услуга из области спорта и физичког васпитања оним лицима која се баве спортом и физичким васпитањем, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност (члан 25. став 2. тачка 19) Закона). Услови за ослобођење: Члановима од 4. до 10. Правилника о промету из члана 25. Закона прописано је шта се сматра услугама из члана 25. став 2. тач. 7), од 12) до 15) и 18) Закона, па се то мора имати у виду приликом вођења евиденције и исказивања податка у овом пољу. За остали промет овим правилником нису дати прецизнији описи.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример 1: Обвезник ПДВ-а извршио је продају полиса осигурања у име и за рачун осигуравајућег друштва. Осигуравајућем друштву фактурише заступничку провизију. По основу промета услуга посредовања односно заступања у осигурању ПДВ се не обрачунава и не плаћа, у складу са чланом 25. став 2. тачка 1) Закона, па пружалац ове услуге нема право на одбитак претходног пореза по том основу. Пример 2: Обвезник ПДВ-а извршио је дезинфекцију и дезинсекцију просторија дома здравља. Пошто је у питању услуга извршена у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, на исту се не обрачунава ПДВ, у складу са чланом 25. став 2. тачка 7) Закона, и накнада се уноси овде. Међутим, када се ради о промету услуга дезинфекције, дезинсекције и дератизације, који се врши у складу са Законом о ветеринарству, исти се опорезује по стопи ПДВ-а од 20%, па се тада податак уноси у поље 3.2 ПОПДВ. Напомена: Корисници средстава буџета (државне образовне установе, здравствене установе, социјалне установе и др.), ако су обвезници ПДВ-а, имају обавезу да износ новчаних средстава која добијају из буџета Републике или локалне самоуправе за обављање делатности (пружање услуга образовања, здравствене или социјалне заштите и др.), искажу у пољу 2.4 ПОПДВ, ако се та накнада сматра накнадом за промет услуга које врше. Пример: Студентски дом је обвезник ПДВ-а и пружа услуге исхране и смештаја студентима. Накнаду или део накнаде за те услуге добија из буџета Републике Србије. По основу промета предметних услуга обвезник је ослобођен ПДВ-а, у складу са чланом 25. став 2. тачка 12) Закона, али укупан износ накнаде уноси и у евиденцију и у ово поље, и нема право на претходни порез. 2.5

УКУПАН ПРОМЕТ (2.1 + 2.2 + 2.3 + 2.4) Податак се добија аутоматским сабирањем износа из поља од 2.1 до 2.4. Ако је збир негативан, биће унета 0.

2.6

Промет добара и услуга без накнаде. Наведени промет обухвата евиденцију о било ком промету добара и услуга из члана 25. Закона, који је обвезник ПДВ-а извршио без накнаде.

Прометом без накнаде сматра се промет реализован у складу са чланом 4. став 4. и чланом 5. став 4. Закона, а накнада односно вредност тог промета утврђује се у складу са чланом 18. Закона. ---------------------------------Пример: Обвезник ПДВ-а поклонио је (извршио промет без накнаде) мотоцикл за који при набавци није имао право на одбитак ПДВ-а у складу са чланом 29. Закона. Износ накнаде утврдио је на основу податка о набавној цени мотоцикла у тренутку поклањања, у стању у каквом јесте (половни). 2.7

Накнада или део накнаде наплаћен пре извршеног промета (аванс). То би била евиденција о примљеним авансима за било који промет добара и услуга који је обвезник ПДВ-а извршио у складу са чланом 25. Закона, а за који се промет исказује (када се реализује) у пољима од 2.1 до 2.4 ПОПДВ.

Пример: Обвезник ПДВ-а у јануару месецу је наплатио аванс за продају половног путничког аутомобила, на који није имао право на одбитак ПДВ-а. До краја месеца промет није реализован, али је издао купцу авансни рачун и податак исказao у овом пољу. У фебруару је извршио промет и тада податак исказао у пољу 2.4 ПОПДВ.

Напомене: Подаци о промету из поља од 2.1. до 2.4 ПОПДВ обухватају и накнадна повећања или смањења накнаде за тај промет, у складу са чланом 21. Закона, која улазе и у укупан промет – поље 2.5 ПОПДВ. Ако због смањења накнаде у одређеном пореском периоду у пољима од 2.1. до 2.4 ПОПДВ нема другог износа или је смањење веће од исказаног податка, податак се у одговарајуће поље уноси са предзнаком „минус”.

ОБРАЧУН НАКНАДЕ И ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА УСЛУГЕ СУДСКОГ ВЕШТАКА

У случају да је привредно друштво ангажовало судског вештака страног држављанина, приликом опорезивања његове накнаде за рад треба обратити пажњу на следеће алтернативе: ● ако је страни држављанин из државе с којом имамо закључен споразум о социјалном осигурању, послодавац у Србији је дужан да за ово лице плаћа допринос за ПИО само ако то лице није обавезно осигурано у тој матичној страној држави; ● ако је страни држављанин из државе с којом немамо закључен споразум о социјалном осигурању, послодавац у Србији је дужан да за ово лице плаћа допринос за ПИО, без обзира на то да ли је или није обавезно осигурано у матичној страној држави; ● ако је страни држављанин пензионисано лице, послодавац у Србији је дужан да за ово лице плаћа допринос за ПИО, без обзира на то да ли с његовом матичном страном државом Србија има закључен споразум о социјалном осигурању. Ако је накнада судском вештаку по уговору утврђена у бруто износу, обрачун се врши тако што се на бруто износ обрачунају све пореске обавезе, а извршиоцу исплати преостали износ. Ако је накнада судском вештаку по уговору утврђена у нето износу, вештаку се гарантује тај износ исплате, уз обрачун свих прописаних пореских обавеза. Ради превођења у бруто износ, нето накнада се по уговору о радном ангажовању дели са следећим коефицијентима: 1) ако се накнада исплаћује вештаку за кога се плаћају порез и допринос за пензијско и инвалидско осигурање, нето износ накнаде дели се са коефицијентом 0,632; 2) ако се накнада исплаћује вештаку који је страни држављанин, за кога се плаћа само порез, нето износ накнаде дели се са коефицијентом 0,84; 3) ако се накнада исплаћује вештаку за кога се плаћају порез и доприноси за пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање, нето износ накнаде дели се са коефицијентом 0,5496.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

удски вештаци су стручна лица која испуњавају формалне и суштинске услове за бављење овим стручним и одговорним послом. Судски вештак је пре свега сарадник суда и судијe, при чему својим стручним налазом и мишљењем у великој мери помаже суду да се утврди истина, односно да утврди одређену конкретност чињеница, након чега се отвара или закључује расправа. Међутим, осим по налозима суда, они могу да раде и за друге странке, при чему је њихово звање гарант да ће посао бити обављен квалитетно и одговорно. Привредним друштвима су у пракси често потребне услуге судских вештака, на пример када је потребно проценити неку некретнину или за неко финансијско вештачење и сл. У таквим случајевима привредна друштва могу да ангажују судске вештаке, који уз накнаду обављају тражене послове. Када по конкретном захтеву ангажује судског вештака, привредно друштво са њим закључује уговор о радном ангажовању ван радног односа, конкретно уговор о делу, уз договорно утврђивање накнаде за рад. На ову накнаду за рад послодавци плаћају пореске обавезе, и то: 1) аконтациони порез на лична примања по стопи од 20% на основицу коју чини бруто уговорен приход умањен за 20% нормираних трошкова; 2) допринос за пензијско и инвалидско осигурање на терет извршиоца послова, по стопи од 26% на основицу на коју се плаћа порез на доходак грађана (не примењује се најнижа основица); 3) допринос за здравствено осигурање на терет извршиоца, по стопи од 10,30% на основицу на коју се плаћа порез на доходак грађана, и то само ако ове послове обавља судски вештак који није осигуран по другом основу (незапослени), а ако ове послове обавља већ осигурано лице (на пример запослени или пензионер), нема обрачуна овог доприноса.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обрачун накнаде судском вештаку када је она уговорена у нето износу, приказан је у следећа три примера – са обрачунатим доприносом за пензијско и инвалидско осигурање, без икаквих доприноса и са доприносима за пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање:

Ред. бр.

Позиција

За лице за које се плаћају порез и допринос за ПИО

Нето износ уговорене накнаде

Коефицијент за прерачун

Бруто накнада (ред. бр. 1 : ред. бр. 2)

Нормирани трошкови (20% на ред. бр. 3)

Страни држав љанин

Лице за које се плаћају порез, допринос за ПИО и допринос за здравствено осигурање

30.000,00

0,632

0,84

0,5496

47.468,35

35.714,29

54.585,15

9.493,67

7.142,86

10.917,03

Основица за опорезивање (ред. бр. 3 - ред. бр. 4)

37.974,68

28.571,43

43.668,12

Порез на лична примања (20% на ред. бр. 5)

7.594,94

5.714,29

8.733,62

Допринос за пензијско и инвалидско осигурање (26% на ред. бр. 5)

9.873,41

Допринос за здравствено осигурање (12,30% на ред. бр. 5)

Нето за исплату (ред. бр. 3 - ред. бр. 6 - ред. бр. 7 - ред. бр. 8)

– 30.000,00

–

10.480,35

–

5.371,18

30.000,00

Књижење обрачунате накнаде за први пример (колона 3) следи у наставку: – по Контном оквиру за привредна друштва:

дугује

потражује

Конто

Ред. бр.

525

ОПИС 4 Трошкови накнада физичким лицима по осталим уговорима

Износ дугује

потражује

47.468,35

465

Обавезе према физичким лицима за накнаде по уговорима

30.000,00

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (порез на друге приходе)

7.594,94

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (допринос за ПИО)

9.873,41

- за обрачунату накнаду судском вештаку

- по Контном оквиру за буџетски систем: Ред. бр. 1 1.

Конто

ОПИС

дугује

потражује

131211

4 Обрачунати неплаћени расходи

Износ дугује

потражује

47.468,35

237311

Обавезе по основу нето исплата за услуге по уговору

237411

Обавезе по основу пореза на исплате за услуге по уговору

7.594,94

237511

Обавезе по основу доприноса за ПИО за услуге по уговору

9.873,41

30.000,00

- за обрачунату накнаду судском вештаку 237311

Обавезе по основу нето исплата за услуге по уговору

237411

Обавезе по основу пореза на исплате за услуге по уговору

7.594,94

237511

Обавезе по основу доприноса за ПИО за услуге по уговору

9.873,41

121111

30.000,00

Жиро рачун

47.468,35

- по изводу 3.

423590

Остале стручне услуге 131211

Обрачунати неплаћени расходи

47.468,35 47.468,35

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Пре исплате накнаде судском тумачу послодавац Пореској управи подноси пореску пријаву за порез по одбитку на Обрасцу ППП-ПД. Приход по овом основу пријављује се у Обрасцу ППП-ПД под ОВП 601, 602 или 603. Порези и доприноси по одбитку по основу ових примања плаћају се на рачун 840-4848-37. На налогу за плаћање наводи се шифра плаћања 254 и број одобрења за плаћање (БОП) додељен од стране Пореске управе. Исплатилац прихода надлежној филијали Фонда за ПИО подноси образац М-УН у року од три дана од дана уплате доприноса.

***

ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО УСЛУГА СТРАНОМ ПРАВНОМ ЛИЦУ И ОБРАЧУН ПДВ-А Питање: Предузеће са седиштем у Србији врши услуге безбедности на раду фирми са седиштем у Украјини, која нема представништво нити неки огранак у Србији. Радници из Украјине раде на бушотинама у Србији и предмет су услуге безбедности на раду. Фактура је у еврима и плаћа се на девизни рачун предузећа које врши услуге. Да ли је таква услуга предмет опорезивања ПДВ-ом?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Одговор: Као што је познато, од 1. априла 2017. године у примени су иновиране одредбе члана 12. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 108/2016 – у даљем тексту: Закон), којима су установљена нова правила за утврђивање места промета услуга. С тим у вези, место промета услуга одређује се у зависности од тога да ли се услуге пружају пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник, у смислу члана 12. Закона. При томе је Законом уређено која се лица сматрају пореским обвезницима за сврху примене правила за одређивање места промета услуга. У случају када за одређивање места промета услуга нису прописани изузеци од примене начела прописаног чланом 12. став 4. Закона, место промета услуга одређује се у складу са тим начелом. Према одредби става 4. члана 12. Закона, местом промета услуга који се врши пореском обвезнику сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. У складу са наведеним, када обвезник ПДВ-а пружа услуге безбедности на раду фирми са седиштем у Украјини, која нема представништво нити неки огранак у Републици Србији, односно када се наведене услуге односе на раднике из Украјине који раде на бушотинама у Србији, местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште, односно сматра се да је услуга пружена лицу из Украјине и, сходно томе, иста није предмет опорезивања ПДВ-ом (ПДВ се не обрачунава и не плаћа). Пошто пружање ове услуге није предмет опорезивања ПДВ-ом у Србији, обвезник треба на рачуну да се позове на члан 12. став 4. Закона, односно треба да стоји: „ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12. став 4. Закона о ПДВ-у.” Овај промет обвезник не исказује у ПППДВ.

ПРАВО НА ОДБИТАК ПДВ-А ОД УВОЗА Питање: У текућем месецу уплатили смо по једном царинском рачуну већи износ и тиме дошли у претплату за одређени износ. Послали смо захтев за прекњижавање, који је Управа царине примила у наредном месецу и донела решење о прекњижавању на други царински рачун за износ који је био у претплати. У ком месецу имамо право на одбитак ПДВ-а од увоза по другом царинском рачуну – да ли у месецу у коме смо извршили уплату са погрешним позивом на број или у месецу када је Управа царине донела решење о прекњижавању? 50

Одговор: Претпостављамо да је више обрачунат ПДВ по царинском документу за увоз добара. У том случају, а према одредбама члана 28. Закона о ПДВ-у, када је у питању право на одбитак ПДВ-а

по основу плаћеног ПДВ-а за увоз добара, стичете га у пореском периоду када сте га и платили. Ако сте већ у текућем пореском периоду (пре подношења ПППДВ за порески период када сте платили ПДВ на царински рачун) утврдили да имате претплату ПДВ-а (вашом грешком или грешком царинског органа више је обрачунат ПДВ), суштински имате право да га искористите у пореском периоду у коме је и плаћен. Међутим, ако тако поступите, долазите у ситуацију да у наредном пореском периоду када сте добили кориговано решење царинског органа, сторнирате више искоришћени ПДВ, тј. да смањите право на одбитак, а да за више плаћени износ тражите повраћај или прекњижавање (што сте већ учинили). Стога сматрамо да у овом случају можете да поступите на следећи начин: ● можете да искористите ПДВ у пореском периоду када сте га и платили, али тада у наредном пореском периоду морате да спроведете потребне корекције сходно новом решењу; ● можете да искористите ПДВ у пореском периоду када сте га и платили, али само до износа на који бисте имали право на основу коригованог царинског решења које сте добили и ако сте га добили пре подношења ПППДВ за тај период (да не бисте долазили у ситуацију да радите накнадне корекције права на одбитак), или можете да искористите ПДВ по новом решењу царинског органа – у другом пореском периоду, што би било најбоље.

Питање: Какве су пореске обавезе ПУ „Полетарац” Барајево на основу предлога уговора о закупу где је власник простора Црквена општина Барајево, а корисник ПУ „Полетарац” Барајево?

Одговор:

Када је у питању уговор о закупу између два лица, и то верске институције – Црквене општине Барајево и Предшколске установе „Полетарац”, пореска обавеза може да зависи само од тога да ли је Црквена општина Барајево обвезник пореза на додату вредност у складу са Законом о порезу на додату вредност или није. Наиме, уколико је Црквена општина Барајево обвезник ПДВ-а, као закуподавац је дужна да приликом издавања рачуна за закуп обрачуна ПДВ-а по стопи од 20%. У том случају, за ПУ „Полетарац” то би био додатни трошак пошто по уговору у цену закупнине не улази ПДВ. Тако исказан ПДВ на рачуну ПУ „Полетарац” нема право на одбитак, с обзиром на то да се бави опорезивом делатношћу, без права на одбитак ПДВ-а, у смислу члана 25. став 2. тачка 13. Закона о ПДВ-у. Уколико Црквена општина Барајево није обвезник ПДВ-а, онда нема другу пореску обавезу за промет услуге давања у закуп простора. Њена дужност је да води рачуна да уколико у периоду од претходних 12 месеци оствари промет добара и услуга већи од 8.000.000,00 динара, има обавезу да се евидентира у систему ПДВ-а. ПУ „Полетарац” нема никаквих других пореских обавеза.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

УГОВОР О ЗАКУПУ И ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

КЊИЖЕЊА У УСТАНОВИ КУЛТУРЕ Питање: 1) Да ли за рачунаре у установи културе треба користити стопу отписа 11% (95.5 – Остала непоменута опрема за обављање делатности културе) или 20% (96.2 – Електронски апарати)? 2) Да ли се на почетку године прво троше средства са извора 04 или са извора 13?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Одговор: 1) Сматрамо да за рачунаре, сходно Правилнику о номенклатури нематеријалних улагања и основних средстава са стопама амортизације („Сл. лист СРЈ”, број 17/1997 и 24/2000), треба примењивати стопу отписа 20% из амортизационе групе XI – ОПРЕМА ЗА УРЕЂЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ КАНЦЕЛАРИЈСКИХ И ДРУГИХ ПОСЛОВА И ЗА ОБАВЉАЊЕ ТЕХНИЧКИХ, ПОСЛОВНИХ И ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА, на редном броју 109.3 – Електронски рачунари и остала опрема за обраду података. Дакле, ако рачунаре употребљавамо за обављање техничких, пословних и финансијских услуга у области организација у јавном сектору или пак у приватном сектору, онда би амортизациона стопа требало да буде иста. Данас неке организације у приватном сектору врше отпис рачунара у року од три године (стопа 33%) зато што је њихов век употребе све краћи. 2) Редослед трошења средстава из појединих извора у прописима о буџету није децидирано прописан. Ипак, треба имати у виду одредбу члана 52. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009....и 99/2016), у којој је прописано да је корисник буџетских средстава који одређени расход и издатак извршава из средстава буџета и из других прихода, обавезан да измирење тог расхода и издатка прво врши из прихода из тих других извора. У овом случају то су извори финансирања 04 и 13. Из којих ће се извора финансирања измиривати текући расходи и издаци – сматрамо да је у надлежности самог корисника буџетских средстава. Такође треба поменути и Закон о буџету Републике Србије за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 99/2016), који регулише ову проблематику. Наиме, у члану 12. тог закона у првом ставу је прописано да корисник буџетских средстава који одређени расход и издатак извршава из других извора прихода и примања (који нису извор 01 – Приходи из буџета), обавезе може да преузима само до нивоа остварења тих прихода и примања, уколико је ниво остварених прихода и примања мањи од одобрених апропријација.

* Електронско издање за* праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свако дневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су вам потребне и њиховим променама путем имејл-сервиса (директно на ваш имејл).

Разлози за праћење ИНГ-ПРО Јавних набавки: • дневно ажуран преглед свих јавних набавки и све пратеће документације; • јединствена претрага свих врста огласа по више различитих критеријума; • за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге; • пријем обавештења на имејл за оне категорије предмета набавки које сами одаберете; • за претплатну цену добијате могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова ЈН; • евиденција свих измена постојећих јавних набавки што омогућава њихово једноставно праћење; • преглед базе победника тендера са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени

понуђач победио; • преглед листе ЈН УЖИВО која се ажурира свака два минута, и на којој се налазе најновије јавне набавке које још нису прошле процес редакцијске обраде.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА ДЕЦЕМБАР 2017. ГОДИНЕ Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама 1.

11.* 12. 2017.

Уплата акцизе обрачунате, осим за ел. енергију, за период 16–30. новембра 2017. г.

15. 12. 2017.

Подношење ПП ОАЕЛ и уплата акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за новембар 2017. г.

15. 12. 2017.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

20. 12. 2017.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. децембра 2017. г. Пошто последњи дан у месецу пада у недељу, а затим наступа празник, препорука је да се уплати

3. 1. 2018.* 29. 12. 2017.

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПППДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систему ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у новембру 2017. г.)

11.* 12. 2017.

Подношење ПППДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у новембру 2017. г.

15. 12. 2017.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

15. 12. 2017.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита

18.* 12. 2017.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31. 12. 2015. г. имали произведена ова пића која садрже више од 1,2%, а највише до 5% вол алкохола, надлежној Пореској управи достављају податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица 1.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за новембар 2017. г.

15. 12. 2017.

Подношење ПДПО/С, са или без уплате пореза по одбитку, у складу са чланом 40. Закона – уз потврду о резидентности ако нема пореске обавезе

при свакој исплати

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, на Обрасцу ОЗУ достављају Пореској управи обавештење о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у новембру 2017. г.

5. 12. 2017.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе и доприноса за социјално осигурање за новембар (ако се нису определили за исплату личне зараде)

15. 12. 2017.

Предузетници који исплаћују личну зараду плаћају аконтацију пореза на приход од самосталне делатности за новембар 2017. г.

15. 12. 2017.

Предузетници – паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ

15. 12. 2017.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за новембар месец

5. 12. 2017.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за новембар 2017. г.

5. 12. 2017.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у новембру 2017. г.

11.* 12. 2017.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа, за новембар 2017. г.

15. 12. 2017.

Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере, за претходни месец – по решењу ПУ

15. 12. 2017.

Уплата комуналне таксе за истицање фирме за новембар 2017. г.: - за град Београд, - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу

15. 12. 2017.

Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и шумског земљишта

15. 12. 2017.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за новембар 2017. г. Пошто последњи дан у месецу пада у недељу, а затим наступа празник, препорука је да се уплати

3. 1. 2018.* 29. 12. 2017.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Закон о буџетском систему

Пренос трансферних средстава из буџета Републике јединици локалне самоуправе – ненаменски трансфери у висини једне дванаестине годишњег износа трансфера

25. 12. 2017.

Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 1.

11.* 12. 2017.

Обавезе по подзаконским прописима 1.

Директни корисници буџетских средстава на Обрасцу ИППЗ министарству финансија достављају месечне извештаје о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања, за претходни период текуће године

5. 12. 2017.

Јединице локалне власти Министарству финансија подносе Извештај о планираним и извршеним расходима за плате за месец новембар 2017. године на Обрасцу ПЛ-1 – Плате запослених код корисника буџета јединице локалне власти и Обрасцу ПЛ-2 – Број запослених код корисника буџета јединице локалне власти

15. 12. 2017.

Директни и индиректни корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе достављају јединици локалне власти податке о планираним приходима и примањима (Образац 1) и планираним расходима и издацима (Образац 2 и Образац 2а), који у себи садрже промене настале по основу измена и допуна буџета у току буџетске године (ребаланс), по основу промене апропријација и по основу коришћења текуће буџетске резерве, као и податке о планираним и извршеним расходима за плате и броју запослених (Образац 4) за новембар 2017. године

15. 11. 2017.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Надлежни орган локалне власти једном месечно доставља министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима, Извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/плата за месец новембар 2017. г.

* Чланом 80. став 5. Закона о општем управном поступку прописано је да ако последњи дан рока пада на дан у коме орган не ради, рок истиче кад протекне први наредни радни дан.

***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу октобру 2017. године од 64.602 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ОТПРЕМНИНА ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ (старосна, инвалидска, породична)

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (64.602 x 2 = 129.204 дин.). Према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 98/07, 84/14 и 85/15), државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате (тренутно: 2 x 64.602 = 129.204 дин.).

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 64.602 = 129.204 дин.), а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 20% на основицу коју чини бруто приход умањен за 20% нормираних трошкова

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 65.189 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 65.189 дин.

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА ДРЖАВНОМ СЛУЖБЕНИКУ и НАМЕШТЕНИКУ за чијим радом је престала потреба (члан 50. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника)

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца, у висини трећине његове бруто плате (под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у ком је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу уговора о раду)

Не опорезује се до износа збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину – члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана; преко тог износа се, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана, плаћа порез по стопи од 20% по одбитку 20% нормираних трошкова

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца, док се у државним органима и јавним службама исплаћује у складу са одредбама посебних колективних уговора

Неопорезиво до 18.624 динара годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

У висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз

Не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.725 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду). У складу са чланом 20. Уредбе за државне службенике и намештенике, у висини 15 евра за 24 часа проведена у иностранству.

Неопорезиво до 15 евра, односно износа прописаног чл. 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, а за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра за целу дневницу, а преко тог износа плаћа се 10% пореза

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду). Државном службенику и намештенику исплаћује се дневница за службено путовање у земљи која износи 150 динара.

Неопорезиво до 2.236 дин. по дневници, а преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 58

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду). Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја. Државном службенику и намештенику на службеном путовању у иностранство накнађују се трошкови смештаја у висини плаћеног хотелског рачуна за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица).

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 37.252 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца. Државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене 1 л бензина, помножене са бројем потрошених литара, највише до 6.520 дин. месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.176 дин. месечно

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016. И 2017. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016 и 5/2017)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016. и 2017. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, до износа утврђеног тим чланом је неопорезива, сходно члану 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана;

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 64.602 = 387.612 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права.

Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА – када су родитељи запослени код послодавца

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ, У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл. 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ВРСТА ИСПЛАТЕ

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО; 3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију, у складу са прописима о ПИО. ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.313 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

НАГРАДЕ, НОВЧАНЕ ПОМОЋИ и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.375 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. тач. 10) Закона о порезу на доходак грађана)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

***

ТЕМА БРОЈА ГОДИШЊИ ПОПИС ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ЗА 2017. ГОДИНУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

опис или инвентар је поступак утврђивања стварног стања укупне имовине и обавеза правног лица на одређени дан. Обавеза и начин спровођења пописа за правна лица регулисани су: ● Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 – у даљем тексту: Закон) и ● Правилником о начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 137/2014 – у даљем тексту: Правилник о попису). За организацију и правилност пописа одговоран је законски заступник правног лица, односно предузетник. Уколико правно лице, односно предузетник не испуни обавезу спровођења годишњег пописа имовине и обавеза, за привредни преступ ће се казнити новчаном казном од 100.000 до 3.000.000 динара правно лице и од 20.000 до 150.000 динара одговорно лице у правном лицу. За исте радње казном од 100.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај предузетник.

Имовина и обавезе које су предмет годишњег пописа Предмет годишњег пописа правних лица и предузетника јесте укупна имовина и обавезе, са стањем на дан 31. 12. 2017. године. Према члану 2. Правилника о попису, имовина која је предмет пописа обухвата: ● нематеријалну имовину, ● некретнине, постројења и опрему, ● инвестиционе некретнине, ● биолошка средства, ● залихе материјала, недовршене производње, готових производа и робе, ● стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља, ● финансијске пласмане и потраживања и ● готовинске еквиваленте и готовину. Предмет пописа је укупна имовина која се налази у власништву правног лица, односно предузетника, без обзира на њену физичку локацију, а у овом прилогу ће бити наведено више детаља о припреми и самом поступку годишњег пописа.

Припремне радње за вршење годишњег пописа

Пре спровођења годишњег пописа потребно је предузети следеће припремне радње: 1) Усклађивање промета и стања главне књиге са дневником и помоћних књига са главном књигом. 2) Сравњење документације са правним лицима код којих се налази имовина на чувању, обради, доради, закупу и др. 3) Усаглашавање међусобних потраживања и обавеза, што се доказује одговарајућом исправом. У пракси се у те сврхе најчешће користи образац ИОС (Извод отворених ставки), мада се, с обзиром на то да законским прописима није одређена форма потврде о извршеном усаглашавању

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

међусобних потраживања и обавеза, могу примењивати и друге исправе. Свако правно лице, односно предузетник својим интерним актом треба ближе да уреди начин и рокове усаглашавања имовине и обавеза. Усаглашавање међусобних потраживања и обавеза треба да иницира поверилац тако што пре састављања финансијских извештаја доставља дужнику списак неплаћених рачуна. Уколико поверилац не испуни ову обавезу, потребно је да то учини дужник. У случају да поверилац не испуни своју обавезу и не достави дужнику стање неплаћених рачуна, Законом је предвиђена новчана казна од 100.000 до 3.000.000 динара за правно лице, од 20.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу, односно од 100.000 до 500.000 динара за предузетника. Правна лица која састављају напомене уз финансијске извештаје дужна су да у том извештају обелодане неусаглашена потраживања и обавезе у укупном износу. У супротном, биће обавезни да плате новчане казне једнаке казнама предвиђеним за неиспуњавање обавезе иницирања усаглашавања стања од стране повериоца. 4) Пре спровођења пописа потребно је донети Одлуку или Решење о попису и Решење о именовању чланова пописне комисије, којима се образује потребан број сталних или повремених комисија за попис имовине и обавеза, одређује период у коме ће комисије вршити попис, време за попис и рокови достављања Извештаја о извршеном попису надлежном органу правног лица, односно предузетника. Правна лица, у складу са својим потребама, одређују број комисија које ће бити ангажоване на пословима пописа. У случају образовања већег броја пописних комисија, углавном се формира Централна пописна комисија која координира и прати рад појединих пописних комисија. Приликом формирања пописних комисија неопходно је водити рачуна да лица која су запослена у правном лицу на пословима руковања имовином која је предмет пописа, не могу бити ангажована на пословима пописа те имовине у својству члана или председника пописне комисије, како би се обезбедила непристрасност и објективност извршеног пописа. Микро правна лица и предузетници спроводе попис на исти начин и у истим роковима као и остали обвезници, уз једну специфичност – код њих не постоји обавеза формирања пописних комисија, већ попис може да обави једно лице. 5) Припрема објеката (магацина, стоваришта, складишта у којима се налази имовина) за попис. Неопходно је да лица која су одговорна за објекте у којима се врши попис, пре почетка пописа уреде складишта, стоваришта, магацине и остале просторије у којима се имовина налази, истовремено је групишући према врстама и инвентарним бројевима како би олакшали члановима пописних комисија спровођење пописа. Посебно је битно да лица која су задужена за руковање имовином одвоје имовину која има одређени степен оштећења, с обзиром на то да се ова имовина уноси у посебне пописне листе према степену тог оштећења, као и туђу имовину уколико се налази на истој локацији, заједно са имовином правног лица, односно предузетника. 6) Доношење плана рада пописних комисија и достављање надлежном органу правног лица. План рада пописне комисије треба да садржи датум почетка рада пописне комисије и редослед свих појединачних радњи које ће бити спроведене, уз навођење рокова за спровођење сваке од њих. 7) Доношење и достављање Решења о именовању чланова пописне комисије и Плана рада пописних комисија интерном ревизору, надзорном одбору или одбору ревизора, уколико га има, и друштву за ревизију са којим је правно лице закључило уговор о обављању екстерне ревизије редовних финансијских извештаја за годину за коју се спроводи попис, уколико је правно лице обвезник ревизије. 8) Непосредно пре почетка пописа пописним комисијама се доставља пописни материјал, који се састоји од техничког упутства за спровођење пописа и пописних листи, као и опрема за обављање пописа, као што су, на пример, бар-код читачи или неки други алат, у зависности од конкретног начина спровођења пописа. Пописне листе се формирају према групама средстава и обавеза, односно аналитичким контима из књиговодствене евиденције, а садрже њихове инвентарне бројеве, називе, врсту средстава и обавеза, јединицу мере и углавном две празне колоне, при чему у прву чланови пописне комисије уносе стварно стање утврђено пописом, а у другу евентуалне напомене у вези са пописаним средством или обавезом.

Поред пописних листа формираних према групама и врстама имовине, састављају се још три посебне пописне листе, и то: ● пописна листа имовине чија је вредност умањена услед оштећења, неисправности, застарелости и сличних разлога, ● пописна листа туђе имовине која се налази код правног лица, а биће достављена власнику имовине након завршетка пописа, и ● пописна листа имовине у власништву правног лица, односно предузетника, која се налази код других правних лица или на путу, на основу веродостојне документације, ако до дана завршетка пописа нису примљене пописне листе од правног лица, односно предузетника код кога се та имовина налази.

Спровођење годишњег пописа Чланови пописне комисије приликом обављања пописа предузимају следеће радње:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

● утврђују стварно стање имовине мерењем, бројањем, проценом и сличним поступцима и уносе

податке у натуралном облику у пописне листе, ● утврђују промене на пописаној имовини које су настале између датума пописа и дана биланса стања и своде на стање на дан 31. 12. 2017. године на основу веродостојне рачуноводствене документације, ● уносе књиговодствене податке у пописне листе, ● утврђују разлике између стања утврђеног пописом и стања по пословним књигама, ● уносе цене на основу којих утврђују вредност пописане имовине, ● испитују узроке евентуалних одступања између стварног и књиговодственог стања и ● састављају извештај о извршеном попису. Утврђивање разлика и вредносно обрачунавање после натуралног пописа могу да се врше и на рачунару, уз штампање пописних листа које потписују чланови комисије за попис, односно лице задужено за попис код микро правних лица и предузетника. У погледу имовине која није предмет робног евидентирања, односно не може да буде предмет физичког инвентарисања, као што су потраживања и обавезе, попис се врши на основу извода отворених ставки или неког другог валидног документа о усаглашености у књиговодству, с тим што комисија за попис треба да провери, утврди и процени узроке тих отворених ставки, њихову реалност и др.

Улога ревизора у попису залиха Приликом спровођења пописа посебну пажњу треба обратити на обавезу присуствовања ревизора попису залиха код правних лица чији су финансијски извештаји предмет обавезне ревизије. Према Међународном стандарду ревизије 501 Ревизорски доказ – додатна разматрања за специфичне позиције, ревизор има обавезу присуствовања попису залиха само уколико су оне материјално значајне за финансијске извештаје. Дакле, ревизор није обавезан да присуствује попису укупне имовине, већ само залиха и то уколико су оне материјално значајна позиција у финансијским извештајима правног лица. Приликом присуствовања попису залиха ревизор посматра извођење поступка бројања залиха, спроводи тест бројања, проверава исправност одређивања некурентних, застарелих или оштећених залиха и уверава се у постојање одговарајуће организације у погледу кретања залиха, њихове отпреме и пријема пре и након датума биланса. Уколико није у могућности да присуствује попису, ревизор накнадно треба да спроведе основне контролне тестове и увери се у исправност раније обављеног пописа залиха.

Кратке напомене о годишњем попису код корисника јавних средстава 64

Корисници јавних средстава који своје пословање воде у складу са прописима о буџетском рачуноводству, у обавези су да изврше годишњи попис имовине и обавеза, са стањем на дан 31. 12. 2017. године. Основни законски оквир којим се уређује попис финансијске и нефинансијске имовине код корисника јавних средстава уређен је:

● Уредбом о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006) и

● Правилником о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских

средстава Републике Србије и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 33/2015 – у даљем тексту: Правилник о вршењу пописа). Предмет пописа, сходно одредби члана 3. Правилника о вршењу пописа, обухвата попис: 1) нефинансијске имовине – у сталним средствима и у залихама, 2) финансијске имовине и 3) обавеза. Основне активности и рокови за вршење пописа код корисника јавних средстава дати су у наредном табеларном прегледу: Ред. бр.

АКТИВНОСТИ У ВЕЗИ СА ПОПИСОМ

РОКОВИ

Доношење Акта о образовању пописне комисије за редован годишњи попис

најкасније до 1. децембра 2017.

Доношење Плана рада за редован годишњи попис

најкасније до 10. децембра 2017.

Пописна комисија доставља Извештај о извршеном попису нефинансијске имовине за претходну годину Централној пописној комисији (уколико је иста образована), а уколико Централна пописна комисија није образована, Извештај о извршеном попису, са предлогом решења, председник комисије доставља овлашћеном лицу вршиоца пописа и интерној ревизији у истом року као и када је образована Централна пописна комисија

најкасније до 25. јануара 2018.

Пописна комисија доставља Извештај о извршеном попису финансијске имовине и обавеза за претходну годину Централној пописној комисији (уколико је иста образована), а уколико Централна пописна комисија није образована, Извештај о извршеном попису, са предлогом решења, председник комисије доставља овлашћеном лицу вршиоца пописа и интерној ревизији у истом року као и када је образована Централна пописна комисија

најкасније до 15. фебруара 2018.

Коначан Извештај о извршеном попису, са предлогом решења, доставља се овлашћеном лицу ради усвајања и одлучивања по утврђеним одступањима, као и интерној ревизији

најкасније до 25. фебруара 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Попис појединих облика имовине и обавеза У наставку следи пример пописа појединих облика имовине и обавеза у привреди.

1. Попис некретнина, постројења и опреме Пописне листе некретнина, постројења и опреме обавезно садрже податке о инвентарном броју, називу, врсти, јединици мере, набавној вредности и исправци вредности сваке појединачне ставке. Поред ових података, у пописне листе могу да се уносе процењена фер вредност, износ умањења вредности, односно обезвређења, процењени корисни век трајања, резидуална вредност и евентуално обезвређење некретнина, постројења и опреме. Приликом спровођења пописа ових билансних позиција треба обратити пажњу на неколико кључних питања: 1) Уколико су нека средства купљена ради даље продаје, па је извршено њихово рачуноводствено евидентирање на терет рачуна групе 14, сходно Правилнику о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник о контном оквиру), или је пак донета одлука о продаји појединих основних средстава, при чему је извршена њихова рекласификација са рачуна групе 01

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

на одговарајуће рачуне групе 14 (могуће је само код правних лица која примењују МРС/МСФИ), а од тренутка њиховог признавања као сталних средстава намењених продаји прошло је више од 12 месеци, иста треба рекласификовати на основна средства. То ће имати за резултат укључивање ових ставки у пописне листе некретнина, постројења и опреме. 2) Веома често се током пословне године дешава да је потребно да се изврше додатна улагања у некретнине, постројења и опрему, различите врсте поправки, затим у замену делова, уградњу нових делова и слично. У том случају потребно је да се провери да ли су накнадни издаци правилно разграничени између оних који се односе на текуће одржавање основних средстава и на тај начин књиже на терет расхода периода и оних који се односе на њихово инвестиционо одржавање, чиме се повећава вредност конкретног основног средстава. Уколико је извршена уградња нових компоненти велике вредности (вредност је већа од доњег прага за признавање основних средстава) у постојећа стална средства, потребно је утврдити да ли је њихов век трајања једнак веку трајања основног средства или не. То је неопходно зато што се у првом случају књижење врши као повећање вредности основног средства чији су делови замењени, док се у другом случају компоненте признају као посебна основна средства, с обзиром на то да имају различити век трајања и тиме различите амортизационе стопе. 3) Уколико комисија за попис приликом физичког спровођења пописа примети извесна оштећења или умањења вредности некретнина, постројења и опреме, иста се уносе у посебну колону пописних листи која се односи на напомене. 4) Некретнине, постројења и опрема који се дужи временски период не користе, а рачуноводствено се евидентирају на посебним аналитичким рачунима у оквиру основних синтетичких рачуна, уносе се у посебне пописне листе. Чињеница да се ова средства налазе ван употребе не ослобађа их обавезе обрачуна амортизације, сем у случају да се примењује функционални метод, при чему ниво трошкова амортизације зависи од обима коришћења предметног средства.

2. Попис земљишта Попис земљишта се врши на основу одговарајуће документације којом се потврђује право својине над земљиштем. Подаци о земљишту, првенствено о његовој величини, локацији, категорији и намени, из ове документације се преузимају у пописне листе, тако да није потребно вршити никаква премеравања земљишта, сем у посебним случајевима када комисија за попис процени да постоји потреба за предузимањем таквих радњи. Подаци о земљишту узетом у закуп уносе се у посебне пописне листе на основу уговора о закупу, да би се након тога наведене листе доставиле правним лицима у чијем је власништву земљиште. Ово земљиште се води ванбилансно, а уколико постоји дугорочно право коришћења, при чему је закупнина плаћена унапред, за период дужи од годину дана, ово право се рачуноводствено евидентира као нематеријална имовина на терет рачуна групе 01. Земљиште чија је основна намена остваривање прихода од закупа, а испуњава услове за признавање на рачуну 024 – Инвестиционе некретнине, пописује се заједно са осталим инвестиционим некретнинама, док се подаци о земљишту за које је донета одлука о продаји (само код МРС/ МСФИ) или је набављено ради даље продаје, уносе у пописне листе залиха.

3. Попис грађевинских објеката

Пописне листе грађевинских објеката садрже податке о шифри и називу објеката, њиховој квадратури, локацији на којој се налазе и материјалу од којег су изграђени. Ови подаци се узи мају из књиге основних средстава, а пописна комисија физичком опсервацијом утврђује њихово стварно стање. Књиговодствени подаци се након обрачунате амортизације и процене фер вредности (уколико се за накнадно вредновање некретнина примењује модел ревалоризације) уносе у пописне листе, при чему се утврђују разлике између стварног и књиговодственог стања. Уколико пописна комисија утврди постојање дотрајалих или оштећених објеката, чије коришћење није могуће, податке о овим објектима уноси у посебне пописне листе и даје предлоге за

њихово превазилажење у виду могућих мера оспособљавања објеката, давања на поклон или продаје. Уколико комисија у току пописа утврди постојање објеката који нису евидентирани, комисија ће у пописне листе унети и те објекте. Комисија за попис такође треба да испита да ли су у току године вршена додатна улагања у грађевински објекат и да утврди карактер ових улагања. Након тога се проверава исправност третмана накнадних улагања, односно да ли сва улагања која су резултирала побољшањем квалитета, продужетком века трајања и променом намене објекта књижења, представљају повећање његове вредности, а издаци по основу текућег одржавања објекта – трошак периода.

4. Попис опреме

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Попис постројења и опреме спроводи се физичким инвентарисањем од стране пописне комисије на конкретним локацијама на којима се опрема налази, а према њиховим инвентарним бројевима. У циљу олакшања спровођења пописа постројења и опреме, њихове пописне листе садрже податке о инвентарним бројевима и шифрама постројења и опреме, њиховим називима, јединицама мере у којима се исказују и локацијама на којима се налазе. Комисија за попис уноси у тако добијене пописне листе стварну количину постројења и опреме, утврђену физичким бројањем. Рачуноводствена функција након тога у пописне листе уноси књиговодствено стање да би се утврдило постојање евентуалних мањкова и вишкова опреме. Вишак постројења и опреме може да се појави само у изузетним случајевима. Наиме, уколико је неко основно средство набављено током пословне године, а услед пропуста није извршено књижење документације о његовој набавци или пак недостаје документација за спровођење књижења, потребно је исправити грешку и извршити књижење основних средстава. Постоји још једна могућност – да је опрема искњижена из пословних књига по основу расходовања и за примања на залихе отпадног материјала ради даље продаје, а да продаја до дана пописа није реализована, тако да се опрема и даље налази на својој уобичајеној локацији. У складу са тим, комисија за попис треба да провери и ову могућност уколико утврди да је стварно стање опреме веће од књиговодственог. Уколико и поред свих предузетих напора није могуће утврдити узрок неслагања књиговодственог и стварног стања утврђеног пописом, потребно је да посебна стручна комисија изврши процену вредности опреме, на основу које ће иста бити призната у пословним књигама друштва. Комисија за попис у посебне пописне листе уноси опрему која је оштећена и застарела, док за опрему која се дужи временски период не користи, у напомене уноси предлоге за отуђење. Опрема узета у закуп такође се уноси у посебне пописне листе, које се након завршетка пописа достављају правним лицима у чијем су власништву, док се опрема која се налази код других правних лица, пописује на основу пописних листи које су добијене од тих правних лица или, уколико оне нису примљене, на основу документације којом се потврђује отпремање опреме. Аналогно објашњењима датим у претходном делу у вези са грађевинским објектима, потребно је да се накнадна улагања у постројења и опрему класификују на инвестициона и текућа, као и да се провери тачност њиховог признавања као повећања вредности постројења и опреме, односно на терет расхода периода. Овде је битно имати у виду да се на рачуну 023 – Постројења и опрема – признаје само алат и инвентар чији је процењени корисни век трајања дужи од годину дана, а вредност већа од доње границе за признавање основних средстава, дефинисане интерним актом правног лица, најчешће Правилником о рачуноводству и рачуноводственим политикама. Набављени алат и инвентар чији је процењени корисни век трајања краћи од годину дана, без обзира на њихову вредност, обавезно се евидентирају као залиха на рачуну 103 – Алат и инвентар, да би се након стављања у употребу извршило прекњижавање на трошкове, односно на рачун 515 – Трошкови једнократног отписа алата и инвентара. Уколико се такав алат и инвентар одмах након набавке ставе у употребу, могуће је извршити директно књижење на терет рачуна 515. Исти третман имају и алат и инвентар чији је процењени корисни век трајања дужи од

годину дана, а вредност мања од доње границе за признавање основних средстава, дефинисане интерним актом правног лица. Приликом пописа алата и инвентара, са калкулативним отписом, комисија за попис утврђује њихово стање и уколико су исти похабани или неупотребљиви, даје предлог за расходовање, а уколико је оштећење настало кривицом радника коме су поверени на руковање, даје се предлог за надокнаду штете од тог лица. За алат и инвентар који се налазе у употреби код радника, а задужење је извршено издавањем реверса или преко алатне књижице, попис се врши на основу те документације и увидом у стање алата и инвентара. На рачуну 026 – Некретнине, постројења и опрема у припреми – исказују се улагања у ове облике средстава од дана улагања до дана почетка коришћења. Пописна комисија врши преглед документације о извршеним улагањима у основна средства у припреми и пореди стварно стање са књиговодственим. Посебно се проверава да ли је надзорни одбор правилно оверио све обрачунске ситуације, као и да ли степен довршености инвестиција одговара степену довршености исказаном у обрачунским ситуацијама или другим обрачунима. Обустављене инвестиције се уносе у посебне пописне листе, при чему комисија за попис проверава да ли за обуставу улагања постоји адекватна одлука надлежног органа правног лица, утврђује и образлаже разлоге за одустајање и предлаже мере за довршење или ликвидацију таквих инвестиција. Комисија за попис проверава да ли су завршене инвестиције стављене у употребу, а уколико нису, утврђује датум завршетка улагања и даје предлог за њихово активирање. Попис некретнина, постројења и опреме са стањем на дан биланса

количина

наб. вред.

исправ. вред.ност

количина

наб. вред.

почетно стање

Мањак

текућа година

укупно

количина

наб. вред.

исправ. вред.

количина

наб. вред.

исправ. вред.

Исправ. вред.

6. Попис осталих некретнина, постројења и опреме

Вишак

умањење вредности

Стање по књигама

Јединица мере

Ред. бр.

Стање по попису

Назив осн. средства

Инвент. број

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

5. Некретнине, постројења и опрема у припреми

Према Правилнику, на рачуну 025 – Остале некретнине, постројења и опрема – исказују се вредности осталих основних средстава која нису исказана на другим рачунима групе 02, као што су споменици културе и историјски споменици, дела ликовне, вајарске, филмске и друге уметности, музејске вредности, књиге у библиотекама и друга основна средства. Како се вредност ових основних средстава временом повећава, а не смањује, уколико се не користе за обављање делатности којом се остварују приходи, не постоји обавеза обрачуна и књижења трошкова амортизације. Попис књига, филмова, архивске грађе и сличних сталних средстава не мора да се врши сваке године. Наиме, према члану 16. Закона, за вршење пописа ових билансних позиција правно лице, односно предузетник може да предвиди општим актом и дуже периоде за вршење пописа, с тим што ти периоди не могу бити дужи од пет година.

Потребно је да се приликом пописа провери да ли средства исказана на рачуну 025 испуњавају услове за признавање сталних средстава, првенствено у погледу процењеног корисног века трајања. Испуњеност овог критеријума посебно је дискутабилна у погледу књига, с обзиром на то да књиге као што су приручници углавном имају корисни век трајања краћи од годину дана и књиже се задуживањем рачуна 559 – Остали нематеријални трошкови. Поред осталог, приликом пописа комисија треба да сагледа исправност смештаја, чувања, одржавања и руковања наведених средстава, с обзиром на значај ових вредности.

7. Попис залиха робе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

У складу са чланом 13. Правилника о контном оквиру, на рачунима групе 13 – Роба – исказују се залихе робе у магацину, продајним објектима на велико (складиште и стовариште) и продајним објектима на мало (стовариште, продавнице и други продајни објекти), затим роба у обради, доради и манипулацији, роба у транзиту, роба на путу, укалкулисани ПДВ и разлика у цени робе. Попис залиха робе спроводи се по рачунима на којима се воде у рачуноводству, као и по местима на којима се залихе налазе и по рачунополагачима. Пре почетка пописа комисија задужена за попис добија пописне листе у којима су наведени номенклатурни бројеви, називи, врсте и јединице мере робе која се пописује. Пописна комисија стварно стање залиха утврђује бројањем, мерењем тежине и запремине, проценом и другим сличним поступцима, при чему податке уноси у пописне листе. У случају неотпаковане робе, исту је могуће пописати на основу података са паковања и декларације, као и из одговарајућих исправа, као што су фактура, доставница, пријемница и др. Према члану 9. Правилника о попису, правно лице, односно предузетник који води сталну количинску и вредносну евиденцију о улазу и излазу имовине, као стање по попису на дан 31. децембар може да упише њено књиговодствено стање на тај дан, под условом да је у току године извршен попис имовине и да су вишкови и мањкови утврђени тим пописом, прокњижени на основу одлуке надлежног органа правног лица, односно предузетника. Како се у пракси попис најчешће не обавља на дан биланса, већ на неки други датум који претходи или следи 31. 12, неопходно је да се сви улази и излази робе из магацина унесу у пописне листе на основу одговарајуће документације. Након уношења стварног стања утврђеног пописом и његовог свођења на дан 31. 12, у пописне листе се уноси књиговодствено стање и цене по којима се залихе робе воде у књиговодству, да би се након обрачуна вредности по попису и књиговодствене вредности утврдиле разлике и дали предлози за њихову ликвидацију. У посебне пописне листе уносе се залихе: ● исправне робе; ● оштећене или робе са грешком, за коју је потребно испитати да ли оштећења могу да се отклоне на терет произвођача у гарантном року или је потребно да се изврши свођење на нето продајну вредност; ● робе чији је рок истекао, за коју се предлаже отпис односно расходовање; ● робе чија је вредност умањења по другим основама, на пример услед неповољних кретања на тржишту; ● робе на путу или у иностранству, затим робе дате на чување, поправку и сл., која се пописује на основу пописних листи добијених од правних лица код којих се залихе налазе, а уколико пописне листе нису примљене до дана завршетка пописа, стварно стање се утврђује на основу веродостојне документације; ● туђе робе, при чему се један примерак ове пописне листе доставља власнику робе након завршетка пописа. Попис робе у промету на велико врши се по продајним објектима и лицима задуженим за залихе, као и по врстама робе. Након уношења стварног стања залиха, утврђеног бројањем, мерењем, проценом и сл., у пописне листе, преузимају се подаци из књиговодства о количинама залиха исказаним у пословним књигама и ценама по којима се залихе воде, да би се након тога утврдиле разлике по попису.

Попис робе у промету на мало врши се по сваком објекту у коме се роба налази. У оквиру припремних радњи за спровођење пописа, пописној комисији се достављају пописне листе у којима су наведени номенклатурни бројеви и називи артикала, њихове ближе ознаке и физичке јединице мере у којима су исказани. Након утврђивања стварног стања роба, оно се уноси у пописне листе, док се цене робе преузимају са етикете која се налази на сваком комаду робе, са маркице или из калкулације о задужењу малопродајног објекта. Множењем количине конкретног артикла са малопродајном ценом и сабирањем тако утврђених вредности свих артикала добија се вредност робе. Упоређивањем стања утврђеног пописом и књиговодственог стања може се добити разлика која представља вишак или мањак. Пример Пописне листе робе на дан 31. 12. 2017. године Ред. бр.

Шифра

Јед. мере

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Укупно:

Стање по попису кол. цена вред.

Стање по књигама кол. цена вред.

Вишак кол. вред.

Мањак кол. вред.

8. Попис залиха недовршене производње Комисија за попис уноси у пописне листе физички обим за сваку врсту недовршених производа, утврђен на месту где се залихе налазе, као и степен њихове довршености. У погледу појединачне и серијске производње које се реализују по радним налозима, утврђују се радни налози који нису комплетирани, а физички попис залиха спроводи се бројањем, мерењем и проценом на основу специфичне тежине или запремине, у зависности од предмета пописа. Када је у питању масовна производња, пописна комисија, сачињена углавном од технички стручних лица, пописује залихе недовршене производње на основу прецизно утврђених норматива, процене спољашњег обима, различитих врста мерења, увида у пријемнице и другу документацију и сл. Након утврђивања стварног стања у пописне листе се уносе књиговодствени подаци о извршеним улагањима, а затим пописна комисија проверава да ли вредност улагања одговара степену довршености залиха, како би се елиминисала могућност да трошкови који се односе на готове производе, остану евидентирани као недовршена производња. У пописне листе залиха недовршене производње уносе се и подаци о производима над којима је технолошки процес завршен, али није извршена провера њиховог квалитета и пријем у магацин готових производа. У посебне пописне листе уносе се недовршени производи: ● који дужи период стоје на лагеру, који су оштећени, чији квалитет не одговара нормативима или им је по било ком другом основу умањена вредност; ● чији је завршетак производног процеса обустављен; ● у чију производњу су укључена и средства других правних лица по основу заједничког пословања. Након завршетка физичког пописа и уношења стварног стања залиха недовршене производње у пописне листе, рачуноводствена функција доставља пописној комисији податке о вредности улагања по појединим носиоцима трошкова да би се извршило утврђивање вишкова и мањкова залиха.

9. Попис залиха готових производа 70

Попис готових производа врши се по аналитичким рачунима, називу производа, шифри, бројевима радних налога и сл., као и по местима на којима се налазе, односно рачунополагачима. Пописом се обухватају укупне залихе готових производа, дакле: ● производи у магацину односно складишту;

● производи на обради, доради и манипулацији; ● производи у продавници;

● производи на туђем складишту.

Пример Пописне листе готових производа на дан 31. 12. 2017. године Ред. бр.

Назив

Јед. мере

Нето Цена продајна коштања цена

Стање по књигама

Стање по попису

Књиговодствена вредност

Вредност по попису

Разлика вишак

мањак

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Стварно натурално стање залиха готових производа утврђује се бројањем, мерењем тежине, обима и сл. Такође, приликом вршења пописа могуће је, ради лакшег премеравања, користити и одговарајуће мерне инструменте, а подразумева се присуство квалификованих лица као чланова комисије. Комисија за попис у посебне пописне листе уноси: ● готове производе одговарајућег квалитета; ● оштећене готове производе или производе са грешком, којима се мора снизити цена; ● неупотребљиве готове производе, за које се даје предлог за отпис односно расходовање; ● застареле готове производе и готове производе чија је вредност на тржишту умањена услед недостатка тражње за њима. На основу наведеног може да се закључи да пописна комисија, поред осталих задатака, треба да оцени очуваност квалитета залиха (поготово ако на залихама постоје исте врсте производа различитог квалитета, тј. класе), као и да утврди да ли је квалитет залиха умањен услед неадекватног чувања, истека рока трајања, некурентности на тржишту и сл. Посебне пописне листе такође се попуњавају за туђе готове производе, примљене на обраду и дораду, као и за производе других правних лица на основу заједничког рада и остваривања заједничког прихода. По њиховом попуњавању, један примерак ових пописних листа доставља се правним лицима и предузетницима чије су власништво. Пописне листе залиха готових производа немају прописану форму и садржину, тако да свако правно лице треба да их прилагоди типу и врсти производње којом се бави, као и начину њеног рачуноводственог евидентирања.

У погледу залиха готових производа, попис се врши по ценама по којима се залихе воде у књиговодству, при чему пописна комисија у извештају о спроведеном попису уноси напомену које залихе се вреднују по цени коштања, а које по нето продајној цени.

10. Попис залиха материјала Попис материјала се врши по аналитичким рачунима на којима се воде у књиговодству, као и по магацинима и рачунополагачима, односно магационерима. Пописна комисија пре почетка пописа добија пописне листе у којима су наведени само називи материјала и њихови номенклатурни бројеви. Стварно натурално стање залиха материјала комисија за попис утврђује бројањем и другим примереним методама. У случају материјала који се лагерује у силосе, цистерне, танкере и сл., који поседују сопствене аутоматске мераче, у пописне листе уносе се подаци о тежини које покажу ти мерачи, док се код материјала у неотвореним паковањима узимају подаци о количини који су наведени на самом паковању. Након уношења стварног стања утврђеног физичким инвентарисањем, у пописне листе се уносе цене материјала из књиговодства и врши вредносни обрачун пописаних залиха, а потом се, након преузимања књиговодственог стања, утврђују вишкови и мањкови материјала. Оштећене, застареле и све остале залихе чија је вредност умањена, уносе се у посебне пописне листе. Такође, у посебне пописне листе уносе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

се и подаци о материјалу који се налази код других правних лица на обради и доради, на путу и слично. Уколико правно лице не добије пописне листе ових залиха од правних лица код којих се оне налазе, попис се врши на основу веродостојне рачуноводствене документације, као што су отпремнице, уговори и слично. Уколико се код правног лица налази туђ материјал, податке о овим залихама пописна комисија уноси у посебне пописне листе и након завршеног пописа један примерак шаље њиховим власницима. Приликом пописа материјала посебно је важно да се води рачуна о материјалу који је требован и издат из магацина, а није утрошен нити је започета његова обрада у производном процесу. Наведени материјал се пописује као залиха у магацину. За вредност ових залиха у књиговодству треба сторнирати трошкове материјала исказане на рачунима групе 51 – Трошкови материјала и енергије, а повећати залихе на рачуну 101 – Материјал, уколико се промет залиха исказује на овом рачуну. Почетком наредне године за вредност тог материјала треба поново задужити класу 5 и одобрити рачун 101. Уколико је попис залиха материјала извршен пре или после 31. 12, потребно је да се стварно стање, исказано у пописним листама, коригује за све улазе и излазе материјала из магацина између дана биланса и дана на који је попис извршен, како би се добило стварно стање на дан биланса стања. Пример Пописне листе материјала на дан 31. 12. 2017. године Ред. бр.

Шифра

Назив материјала

Јед. мере

Стање по попису кол.

цена

износ

Стање по књигама кол.

цена

износ

Вишак кол.

износ

Мањак кол.

износ

Укупно:

11. Попис залиха резервних делова Попис резервних делова врши се на потпуно исти начин као и у случају залиха материјала. Специфичности које се могу појавити код ових залиха односе се на следеће: 1) Важнији и крупнији резервни делови, чији је процењени век употребе дужи од годину дана, а вредност већа од вредности дефинисане интерним актом правног лица као минимални критеријум за признавање основних средстава, рачуноводствено се евидентирају као некретнине, постројења и опрема и самим тим пописују у пописне листе основних средстава. 2) Ситнији резервни делови, чији је рок употребе краћи од годину дана и који служе за инвестиционо одржавање основних средстава, евидентирају се као залиха и самим тим пописују у пописне листе за залихе.

12. Попис залиха алата и инвентара

На рачуну 103 – Алат и инвентар – исказује се вредност залиха алата и инвентара који се у целини отписују у моменту давања на коришћење, као што су ситан инвентар, ауто-гуме и амбалажа, ако се у целини отписују у обрачунском периоду. Без обзира на то што је приликом стављања у употребу вредност алата и инвентара у пословним књигама сведена на нулу преко рачуна исправке вредности, ова имовина реално постоји у правном лицу и као таква обавезно се обухвата пописом. Попис залиха алата и инвентара врши се на исти начин као и попис материјала, при чему је потребно формирати посебне пописне листе за алат и инвентар на залихама, алат и инвентар који је издат у употребу, али се и даље користи, као и за дотрајао и неупотребљив алат и инвентар, за који пописна комисија даје предлог за отпис.

13. Попис готовине и готовинских еквивалената Комисију за попис готовине и готовинских еквивалената не треба да сачињавају лица која рукују, односно која су одговорна за исте. Такође, комисију за попис ових средстава треба да чине стручна лица која могу да контролишу исправност документације. Попис готовинских еквивалената и готовине у благајни, хартија од вредности и страних средстава плаћања врши се бројањем према апоенима и уписивањем утврђених износа у посебне пописне листе. Готовина и хартије од вредности које се налазе на рачунима и депо рачунима пописују се на основу извода о стању тих средстава на дан пописа. Попис бонова за бензин, топли оброк и др. врши се по номиналној вредности означеној на њима. Када се бонови за бензин издају запосленима, том приликом се запослени задужују евидентирањем на рачуну 221 – Потраживања од запослених. На дан биланса неутрошени бонови се правдају, односно враћају у благајну и као такви пописују. Међутим, ако се неутрошени бонови не врате у благајну, њихов попис ће се извршити у посебним пописним листама потраживања и обавеза. Предмет пописа су чекови који су примљени на наплату. Комисија сачињава пописну листу чекова који су достављени банци на наплату, али нису реализовани до дана биланса. На посебној пописној листи пописују се чекови који до дана биланса нису достављени банци на наплату. Попис чекова врши се по њиховој номиналној вредности.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

На посебном аналитичком рачуну конта 103 – Алат и инвентар – рачуноводствено се евидентира повратна амбалажа чији је процењени корисни век употребе краћи од 12 месеци, као што су гајбе, палете, стаклене флаше и сл. Повратна амбалажа чији је корисни век употребе дужи од годину дана, а вредност већа од доње вредносне границе за признавање основних средстава, дефинисане Правилником о рачуноводству и рачуноводственим политикама правног лица, признаје се на рачуну 025 – Остале некретнине, постројења и опрема и пописује се заједно са основним средствима. Пописна комисија уноси у посебне пописне листе податке о залихама повратне амбалаже у магацину, повратне амбалаже у употреби и оштећене, поломљене, односно неупотребљиве повратне амбалаже. Повратна амбалажа дата купцима – физичким лицима пописује се на основу веродостојне документације о продаји робе, односно готових производа, док се повратна амбалажа код других правних лица пописује на основу пописних листа добијених од тих правних лица, а уколико се пописне листе не доставе правном лицу – власнику повратне амбалаже, попис ових залиха врши се на основу документације о испорученој роби или готовим производима, као што су фактуре, отпремнице, уговори и сл. Ауто-гуме чији је рок трајања краћи од годину дана, а набављене су одвојено од возила, евидентирају се као залихе на рачуну 103. Насупрот томе, гуме које су набављене заједно са возилом, улазе у његову набавну вредност и књиже се на терет рачуна 023 – Постројења и опрема. Пописна комисија задужена за инвентарисање ауто-гума, такође попуњава три посебне пописне листе, у које уноси податке о ауто-гумама на залихама, ауто-гумама у употреби и неупотребљивим ауто-гумама.

Пример Пописне листе готовинских еквивалената и готовине на дан 31. 12. 2017. год. Ред. бр.

Рачун

Стање по попису Назив рачуна и документа у валути у динарима о стању

Стање у књигама у валути

у динарима

Вишак

Мањак

Напомена

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

14. Попис краткорочних потраживања и пласмана

Према члану 12. Правилника о попису, попис финансијских пласмана и потраживања врши се према стању у пословним књигама, под условом да је њихово усклађивање са дужницима и повериоцима извршено најмање једном годишње и да о томе постоји веродостојна исправа. И правна лица и предузетници такође су обавезни да, према члану 18. Закона, пре састављања финансијских извештаја усагласе међусобна потраживања и обавезе, што се доказује одговарајућом исправом. Поред тога, законским прописима није прецизиран ни рок у коме правна лица треба да изврше усаглашавање међусобних потраживања и обавеза, али се сматра најсврсисходнијим да се усаглашавање врши на датум биланса стања или на неки други датум који је што ближи датуму када се састављају финансијски извештаји (31. 12), што свако правно лице, односно предузетник својим интерним актом треба ближе да уреди. Усклађивање се врши поређењем прокњижених промена на картицама дужника и повериоца. Најчешћи узрок неслагања јесте постојање неевидентираних обавеза у пословним књигама дужника. У том случају потребно је да поверилац докаже основаност потраживања веродостојном рачуноводственом документацијом, односно фактуром, отпремницом и сл., као и да исту достави дужнику на књижење. Након усаглашавања дужник и поверилац састављају записник о усаглашавању и оверавају га својим потписима и печатима. Овако састављен документ представља доказ да су дужник и поверилац ускладили међусобна потраживања и обавезе. Пример Пописне листе за краткорочне финансијске пласмане и потраживања на дан 31. 12. 2017. године Ред. АналиРачун бр. тика

Назив купца

Стање по попису Разлике Стање по курс на дан у у валута вишак мањак биланса валути динарима књигама

Усклађивање – број и датум ИОС

Напомена

Потраживања код којих је од рока за наплату прошао дужи временски период од оног дефинисаног интерним актом правног лица као критеријум за исправку вредности потраживања, најчешће Правилником о рачуноводству и рачуноводственим политикама, уносе се у посебну пописну листу. У исту пописну листу уносе се и потраживања која су проценом дефинисана као вероватно ненаплатива, с обзиром на то да испуњавају остале услове за индиректан отпис, у складу са општим актом правног лица. Најчешћи индикатори вероватне ненаплативости потраживања јесу кашњење купца у измиривању своје обавезе, покретање поступка стечаја или ликвидације над купцем, непризнавање потраживања од стране купца приликом усклађивања и слично. Уношење ових потраживања у засебну пописну листу посебно је битно због чињенице да је дата потраживања потребно пратити све до дана одобравања финансијских извештаја. Наиме, уколико се потраживања која су индиректно отписана, наплате у периоду између дана биланса стања и дана одобравања финансијских извештаја, такав догађај задовољава дефиницију корективног накнадног догађаја, те је, у складу са тим, потребно укинути прокњижену исправку вредности конкретних потраживања на дан биланса стања.

15. Попис обавеза

На исти начин као што се врши попис потраживања, врши се и попис обавеза. Попис обавеза се врши по аналитичким рачунима на којима се воде у књиговодству и према повериоцима, а посебне пописне листе формирају се за: ● обавезе садржане у хартијама од вредности; ● обавезе у динарима; ● обавезе у девизама; ● посебно, обавезе за које не постоје уредне исправе.

Неки од рокова застарелости које је неопходно имати у виду јесу: Потраживање

Време потребно за застарелост

Општи рок застарелости

10 (десет) година

Повремена потраживања Право из кога проистичу

3 (три) године 5 (пет) година

Међусобна потраживања из уговора о промету робе и услуга

3 (три) године

Потраживање закупнине

3 (три) године

Потраживање накнаде штете Апсолутна застарелост

3 (три) године 5 (пет) година

Потраживања утврђена пред судом или другим надлежним органима (и она за која закон иначе предвиђа краћи рок застарелости)

10 (десет) година

Застарелост права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања Апсолутна застарелост

5 (пет) година 10 (десет) година

Потраживања поверилаца по окончању ликвидације

3 (три) године

Сва новчана потраживања из радног односа

3 (три) године

Потраживања у области међународне купопродаје робе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ДЕЦЕМБАР 2017.

Обавезе исказане у страној валути, као и оне за које је уговорена валутна клаузула као механизам заштите од ризика, пописују се у предметној валути и у динарима. За утврђивање динарске противвредности обавеза у страној валути на дан биланса стања примењује се званични средњи курс НБС на дан 31. 12, док се за утврђивање динарске противвредности обавеза за које је уговорена валутна клаузула примењује уговорени курс уколико правно лице примењује МРС/ МСФИ и МСФИ за МСП, односно званични средњи курс НБС уколико правно лице примењује Правилник за микро и друга правна лица. Усаглашавање међусобних потраживања и обавеза треба да иницира поверилац тако што пре састављања финансијских извештаја доставља дужнику списак неплаћених рачуна, са назначеним датумом на који се врши усаглашавање. Уколико се дужник слаже са стањем својих обавеза приказаним у примљеној исправи, исто потврђује својим потписом и печатом. Уколико то није случај, потребно је да дужник сачини писано образложење својих разлога за неслагање за сваки појединачни рачун који је споран, као и да га достави повериоцу, након чега је поверилац дужан да испита узроке неслагања. Усклађивање се врши поређењем прокњижених промена на картицама дужника и повериоца. Најчешћи узрок неслагања јесте постојање неевидентираних обавеза у пословним књигама дужника. У том случају потребно је да поверилац докаже основаност потраживања веродостојном рачуноводственом документацијом, односно фактуром, отпремницом и сл., као и да исту достави дужнику на књижење. Након усаглашавања дужник и поверилац састављају записник о усаглашавању и оверавају га својим потписима и печатима. Овако састављен документ представља доказ да су дужник и поверилац ускладили међусобна потраживања и обавезе. Уколико поверилац не иницира усаглашавање међусобних потраживања и обавеза, потребно је да то учини дужник. Приликом пописа обавеза комисија за попис проверава исправност рачуноводствене документације на основу које су признате ове билансне позиције и анализира њихову наплативост и застарелост. На основу ових процена комисија за попис даје предлог за оприходовање обавеза које за то испуњавају услове. Поред тога, комисија за попис проверава исправност класификација према рочности – на краткорочне и дугорочне обавезе. Застарелост обавеза се одређује према роковима прописаним првенствено Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978… и бр. 1/2003 – Уставна повеља), али и другим законима који прописују рокове застарелости појединих потраживања. Законске одредбе о роковима застарелости су императивне и не могу да се мењају вољом страна.

4 (четири) године

16. Попис пореских обавеза Попис пореских обавеза и обавеза по основу такси и накнада према јединицама локалне самоуправе на дан биланса врши се сравњењем и усаглашавањем са Пореском управом и јединицама локалне самоуправе по основу других јавних прихода који су у њиховој надлежности.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

17. Попис активних и пасивних временских разграничења (осим одложених пореза) Рачуноводствено евидентирање на рачунима временских разграничења омогућава поштовање начела настанка пословног догађаја и начела узрочности прихода и расхода. Конкретно, активна временска разграничења односе се на трошкове плаћене у току пословне године, који се односе на наредну пословну годину, као и на приходе по основу којих су настали трошкови у текућој години, а који нису фактурисани за текућу годину, при чему се евидентирају на рачунима групе 28 – Активна временска разграничења. Пасивна временска разграничења рачуноводствено се евидентирају на рачунима групе 49 – Пасивна временска разграничења, а односе се на унапред наплаћене, односно обрачунате приходе, као и на трошкове текућег периода за које није примљена исправа или обавеза плаћања настаје у будућем периоду. Попис временских разграничења спроводи се испитивањем тачности и оправданости признавања у пословним књигама правног лица, увидом у рачуноводствену документацију која служи као основа њиховог књижења. Пописом временских разграничења не могу да се утврде мањкови и вишкови, већ само исправке које је потребно извршити на евидентираним временским разграничењима.

18. Попис ванбилансне евиденције У складу са чланом 2. Правилника о попису, правно лице, односно предузетник код кога се налази имовина других правних лица, односно предузетника, дужан је да ту имовину попише на посебним пописним листама, које доставља правном лицу, односно предузетнику – власнику тих средстава. Дакле, пописна комисија након спровођења пописа ванбилансне евиденције уноси њихово стварно стање у посебне пописне листе за сваког власника имовине и један примерак доставља власнику. На основу добијених пописних листа власник имовине пореди књиговодствено и стварно стање и рачуноводствено евидентира пописом утврђене разлике у својим пословним књигама. Поред тога, власник обавештава правно лице код кога се имовина налази о извршеном усаглашавању стварног и књиговодственог стања, како би се књижења извршила и у ванбилансној евиденцији правног лица код кога се имовина налази. Приликом пописа консигнационе робе, имајући у виду да је иста под царинским надзором и да о њој евиденцију води и надлежна царинарница, потребно је да се стање утврђено пописом код консигнатора, упореди са евиденцијом царинарнице. Дата јемства и гаранције пописују се прегледом закључених уговора о јемствима и гаранцијама и друге документације, поређењем те документације са подацима о издатим јемствима и гаранцијама добијеним од Удружења банака Србије – Кредитни биро, као и на основу добијених ИОС-а пословних банака о исказаним ванбилансним ставкама.

***

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

LEGE ARTIS PROPISI U PRAKSI

Savetovanja

JAVNE NABAVKE

GODINA

POSLOVNI SAVETNIK

Ä&#x152;E T VR T VEKA SA VAMA

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

STRUCNI KOMENTARI