Poslovni savetnik januar 2017

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима. У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нас контактирати путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА А У Т О Р

мр Жељко Албанезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година I, број 1 ЈАНУАР 2017. Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар Главни и одговорни уредник: мр Жељко Албанезе Сарадници: мр Милица Бјелић Љиљана Симић, дипл. ек. Владимир Скенџић, дипл. ек. мр Јован Чанак Мирослава Минић, дипл. ек. Графичка припрема: Мирослав Арамбашић

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 е-пошта: zeljko.albaneze@ingpro.rs

Часопис излази једанпут месечно (10 бројева и 1 двоброј у оквиру годишње претплате). Текстови достављени за објављивање се не враћају. Сви текстови који се објављују у Часопису подлежу редакцијско-техничкој обради, у складу са одговарајућим стандардима Часописа.

Конкретно, у овом броју објављујемо битне новине које нас очекују применом од 1. јануара 2017. године, пре свега код пореских прописа, али и у обрачуну зарада и плата, непокретности и накнада члановима надзорних одбора у јавним предузећима. Ту су такође и актуелне теме у вези са израдом завршног рачуна у привреди и јавном сектору, као и неопходни детаљи у вези са одлуком о попису за 2016. годину. У циљу избора што актуелнијих тема, оног што ће вам заиста користити и пружити помоћ у раду, молимо вас да нам сугеришете шта је то што би било потребно обрадити и појаснити. Ваше сугестије су нам веома драгоцене како бисмо заједно напредовали.

Желимо вам успешну Нову годину и срећне божићне празнике! С поштовањем, Уредник издања Жељко Албанезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Штампа: Digital art, Београд

Наш досадашњи сепарат „Практикум за финансије и рачуноводство” прерастао је у самостално издање – „Пословни саветник”. Циљ нам остаје исти, осим што сада имамо више могућности и већу обавезу да месечно извештавамо о најактуелнијим питањима свакодневног пословања субјеката из привреде и јавног сектора. Дакле, на почетку сваког месеца можете очекивати практичне, кратке и инструктивне чланке из домена обрачуна зарада и плата, других личних примања, пореских прописа, финансија, књиговодства, царина и платног промета, а проширићемо се и на тумачења надлежних институција и најбитнију статистику.

● ЈАНУАР 2017. ●

мр Дејан Дабетић

Поштовани претплатници,

Часопис ПОСЛОВНИ САВЕТНИК отворен је за сва ваша питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и покуде. Можете их упутити ауторима текстова или на имејл-адресу редакције часописа ps@ingpro.rs Пратите нас: www.propisi.net

1

С А ДРЖ А Ј ■ Усвојене су измене и допуне пореских прописа .......................................................................... 4 ■ Нови износ минималне зараде у 2017. години ............................................................................. 7 ■ Обрачун залиха недовршене производње и готових производа на 31. 12. 2016. године ........................................................................................................................ 10 ■ Обезвређење вредности основних средстава и залиха на дан биланса ............................ 17 ■ Укалкулисавање зарада и других примања запослених ......................................................... 22 ■ Обрачун рачуноводствене амортизације .................................................................................... 28 ■ Тромесечни обрачун акциза за период од 1. 1. 2016. до 31. 12. 2016. .................................. 34

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

■ Припремне радње које претходе састављању финансијских извештаја за 2016. годину код корисника јавних средстава према прописима буџетског рачуноводства .................................................................................................................. 41 ■ Обрачун исправке вредности нефинансијске имовине код корисника буџетских средстава и код корисника средстава организација обавезног социјалног осигурања за 2016. годину .......................................................................................... 48 ■ Рачуноводствено евидентирање мањкова, вишкова, кала, растура и лома по годишњем попису .......................................................................................................................... 50 ■ Тромесечно извештавање јавних предузећа о реализацији годишњег односно трогодишњег програма пословања за период јануар–децембар 2016. године ........................................................................................................ 56 ■ Састављање и достављање тромесечних периодичних извештаја о извршењу буџета, односно финансијских планова за период јануар–децембар 2016. године ........................................................................................................ 62 ■ Нови порески третман прихода од издавања непокретности у закуп или подзакуп – од 1. јануара 2017. године ................................................................................... 66 ■ Утврђивање висине накнаде за рад у надзорним одборима јавних предузећа – према новој одлуци владе ....................................................................................... 70

2

■ Издавање потврде о плаћеном порезу по одбитку за 2016. годину ..................................... 74 ■ Распоред радног времена у 2017. години .................................................................................... 78 ■ Остваривање права на пензију у 2017. години ........................................................................... 84 ■ Избегавање двоструког опорезивања ауторских накнада ..................................................... 87 ■ Утврђивање и евидентирање корисника јавних средстава и отварање и укидање подрачуна ......................................................................................................................... 96 ■ Календар пореских и других обавеза за јануар 2017. године ..............................................102 ■ Нове основице за обрачун плата запослених у јавним службама ......................................105 ■ Подаци од значаја за рад пословних субјеката ........................................................................106

● ЈАНУАР 2017. ●

■ Укратко... ..............................................................................................................................................110

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 3

УСВОЈЕНЕ СУ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПОРЕСКИХ ПРОПИСА У „Службеном гласнику РС”, бр. 108/2017 од 29. 12. 2016. године, објављени су: – Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност; – Закон о изменама и допунама Закона о акцизама; и – Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Наведени закони доносе одређене новине, при чему се неке примењују од 1. 1. 2017. а неке имају одложену примену, чак од 1. 1. 2018. године. Имајући у виду да је највећи број корисника овог часописа у систему ПДВ-а, у овом тексту укратко ћемо представити наважније измене и допуне Закона о ПДВ-у, а потом и друга два закона, с обзиром да је то и пропис који је битан за већину привредних субјеката. Због тога што је овај број већ припремљен за штампу и немогућности да у овом тренутку детаљније излажемо о наведеним новинама, у наредном броју даћемо опширан коментар норми које то захтевају, са примерима за практичну примену истих.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

1. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О ПДВ-у

4

Најзначајније измене, утврђене Законом о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, односе се на: ● ИЗМЕНУ ЧЛАНА 12. Закона – којом се одређује место промета услуга. Ова измена се примењује од 1. априла 2017. године, тако да је остављен одређени период за прилагођавање новинама с обзиром на комплексност проблематике и специфичности које прописује овај члан. Измена овог члана је била неопходна због обавезе усаглашења са прописима ЕУ, али се изменом суштински мења и правило за утврђивање места промета услуга. У том смислу, утврђивање места промета услуга зависиће од тога коме је услуга пружена: – лицу које има статус пореског обвезника – када је начелно место промета услуга место седишта, место пословне јединице, односно место пребивалишта примаоца услуга; или – лицу које нема статус пореског обвезника – када је начелно место промета услуга место седишта, место пословне јединице, односно место пребивалишта пружаоца услуга. Дакле, када је реч о општим правилима за одређивање места промета услуга, следи: – када се промет услуга врши пореском обвезнику, местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу,ако се промет услуга врши у сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште; а – када се промет услуга врши лицу које није порески обвезник, местом промета услуга сматра се место у којем пружалац услуга има седиште или сталну пословну јединицу,ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште, односно места у којем пружалац услуга има пребивалиште или боравиште. Подсећамо да је према постојећем решењу у Закону о ПДВ-у опште правило да се место промета одређује према месту седишта, месту пословне јединице, односно пребивалишта пружаоца услуга, независно од тога да ли се услуге пружају пореским обвезницима или лицима која то нису, али од овог општег правила постоје одређени изузеци. Новим решењима у члану 12. усаглашавамо се са ЕУ и у делу одређивања места промета услуга, укључив и посебно уређивање института пореског обвезника за сврху примене правила која се односе на одређивање места промета услуга. Али, пошто ће се ова измена примењивати од 1. априла 2017. године, у наредном броју ће бити објављени детаљни коментари који ће вас упутити на правилну примену овог члана. ● ИЗМЕНУ ЧЛАНА 23. Закона – којом се уводи нижа стопа ПДВ-а од 10% и за опорезивање ДРВЕНИХ БРИКЕТА, ПЕЛЕТА и других сличних добара од дрвне биомасе (до сада је само огревно дрво опорезовано по нижој стопи) – која би требало да се примењује од 1. 1. 2017. године. То подразумева обавезу продаваца на мало да у фискалним касама од 1. јануара измене стопу ПДВ-а (са 20% на 10%). У случају да то не спроведу и остваре промет са стопом од 20%, биће у обавези да тако обрачунат ПДВ и плате.

● ИЗМЕНУ ЧЛАНА 28. Закона – којом се омогућава право на одбитак ПДВ-а пореском дужни-

Измене овог закона ступају на снагу 1. 1. 2017. године, што значи да би се све наведене измене и допуне примењивале од 1. 1. 2017. године, изузев одредаба које се односе на одређивање места промета услуга – наведена је примена од 1. априла 2017. године, као и померање рока за подношења ПРЕГЛЕДА ОБРАЧУНА ПДВ-а уз ПДВ пријаву за 1. 1. 2018. године.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

******

● ЈАНУАР 2017. ●

ку АЛИ БЕЗ ПОСЕДОВАЊА РАЧУНА од стране претходног учесника у промету, када се ради о промету: – секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима; – грађевинских објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ у складу са Законом; – добара и услуга из области грађевинарства; као и – електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже обвезнику ПДВ-а који је ова добра набавио ради даље продаје; – хипотековане непокретности код реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека; – предмета заложног права код реализације уговора о залози, у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима; – добара или услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом. ● ИЗМЕНУ ЧЛАНА 29. Закона – којом се проширује изузимање од права на одбитак претходног ПДВ-а и за набавку мотоцикла са бочним седиштем, трицикала и четвороцикала. ● БРИСАЊЕ ЧЛАНА 56б ЗПДВ-а – којом се укида право на рефундацију ПДВ-а за куповину хране и опреме за бебе – с обзиром да Законом о финансијској подршци породици с децом треба да буде уређена, као социјална мера, једнократна исплата новчаних средстава на име куповине опреме за бебе. Истовремено, и ово је усаглашено са ЕУ, јер се мере социјалне политике не регулишу опорезивањем добара у потрошњи. ОСТАЛЕ ИЗМЕНЕ односе се на: – одлагање обавезе подношења ПРЕГЛЕДА ОБРАЧУНА ПДВ-а уз ПДВ пријаву за 1. 1. 2018. године – подсећамо да је рок био 1. 1. 2017. г. у складу са изменама и допунама Закона о ПДВ-у („Сл. гласник РС”, бр. 83/15); – прецизније дефинисање сталне пословне јединице за потребе одређивања пореског обвезника; – прецизирања која се, пре свега, односе на одређивање пореског дужника у случају промета добара и услуга који у Србији врше страна лица; – одређивање пореског пуномоћника и евидентирања страних лица за обавезу плаћања ПДВ-а у Републици Србији; – прописивање времена промета електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, а набављени су ради даље продаје – дан очитавања.

2. ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О АКЦИЗАМА Најважније измене и допуне овог закона односе се на: Опорезивање акцизом цигарета – у том циљу се усвојеним изменама иде ка даљој хармонизацији акцизне политике са стандардима ЕУ. С тим у вези донет је средњорочни план постепеног повећања акцизног оптерећења у периоду 2017–2020. године, кроз повећање специфичне компоненте акцизе сваких шест месеци у наведеном периоду, при чему би стопа ad valorem компоненте акцизе остала непромењена (она је 33%) независно од периода примене. На тај начин се очекује да се у прихватљивом временском року достигне минимални ниво опорезивања акцизом у ЕУ од 90€ на 1.000 комада цигарета у категорији просечне пондерисане малопродајне цене, односно минимум 1,8 евра по паклици цигарета.

5

Поред тога, хармонизација акцизне политике са стандардима ЕУ огледа се и у другачијем начину обрачунавања просечне пондерисане малопродајне цене дуванских производа – врши се на бази података који се односе на све цигарете и дуванске производе пуштане у промет у току целе претходне календарске године, а старо решење није такво. Од 1. јануара 2018. године на другачији начин је уређено опорезивање акцизом КАФЕ – акцизом ће се опорезивати и кафа која се прерађује, односно дорађује на територији РС, а не само из увоза (овакво решење је постојало пре 2000. године). На овај начин би се изједначио положај увозника кафе са домаћим прерађивачима кафе (произвођачем кафе сматра се лице које врши прераду, пржење, паковање, као и друге са њима повезане радње које се врше у сврху производње кафе). Према овом решењу, кафа ће се опорезивати у свим фазама производње. Одложена примена наведене одредбе је потребна како би се свим учесницима, како произвођачима кафе тако и пореској администрацији, оставио примерени рок за имплементацију новог законског решења.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

3. ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ПОРЕСКОМ ПОСТУПКУ И ПОРЕСКОЈ АМОРТИЗАЦИЈИ Најбитнија измена у Закону о пореском поступку и пореској администрацији односи се на: – промену надлежности за решавање у другостепеном пореском поступку – тако што се уместо досадашњег другостепеног пореског органа, образованог при Пореској управи, та надлежност прописује другостепеном органу у Министарству финансија, као независном органу за решавање у другом степену у пореском поступку. Одредбе које се односе на утврђивање надлежног органа у другостепеним пореским поступцима примењиваће се од 1. јула 2017. године. То значи да би даном почетка примене престале и надлежности Пореске управе у погледу овлашћења за решавање у другостепеном пореском поступку. Предмете у којима није окончан поступак пред другостепеним пореским органом до 30. јуна 2017. године, преузеће другостепени орган утврђен овим законом. Такође, према новом решењу, Пореска управа ће само у изузетним ситуацијама доносити решења о утврђивању пореза непосредним одлучивањем, када је основ за утврђивање пореза увид у податке из евиденција надлежних органа, без претходног изјашњавања обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање. Ово решење је везано за одредбу члана 11. став 2. ЗУП-а (која почиње да се примењује од 1. јуна 2017. године), којом је прописано да се без претходног изјашњавања странке може одлучити само када је то законом дозвољено. Поред ових новина, извршен је и низ прецизирања норми, као на пример: – прецизирање одредби Закона које регулишу доношење решења о утврђивању престанка пореске обавезе на један од прописаних начина; – прецизирање одредби о привременом одузимању ПИБ-а, у смислу намере да се онемогуће оснивачи који су већ власници привредних субјеката којима је одузет ПИБ, да оснивају ново правно лице или предузетничку радњу са циљем избегавања плаћања пореза, а да пореским обвезницима према којима је отворен поступак стечаја, на захтев стечајног судије, Пореска управа може вратити привремено одузети ПИБ за време трајања поступка стечаја. О свим изменама пореских прописа детаљније у наредном броју, а дотле ће бити усвојена и нека подзаконска акта, тако да ће коментари бити целовитији и поткрепљени практичним примерима. Љиљана Симић

***

6

НОВИ ИЗНОС МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У 2017. ГОДИНИ

Н

а основу члана 112. став 2. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014) Влада Републике Србије је донела ОДЛУКУ о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2017. године (у даљем тексту: Одлука). Према Одлуци, минимална цена рада, без пореза и допирноса за обавезно социјално осигурање, за период јануар–децембар 2017. године износи 130,00 динара (нето) по радном часу. Одлука је објављена у „Сл. гласнику РС”, бр. 77/2016 од 14. септембра 2016. године.

Висина минималне зараде по месецима у 2017. години Према члану 111. став 2. Закона о раду, минимална зарада се добија множењем часова рада у конкретном месецу са минималном ценом рада и додавањем припадајућих пореза и доприноса. Чињеница да је минимална цена рада утврђена по часу рада значи да ће укупан месечни износ минималне зараде варирати у зависности од броја часова рада у сваком месецу. С обзиром да је Законом утврђена 40-часовна радна недеља, број часова рада и износ месечне нето минималне зараде у периоду јануар–децембар 2017. су следећи: Минимална „нето” зарада у 2017. години Месец 1

Минимална нето зарада за месец

2 176 160 184 160 184 176 168 184 168 176 176 168

3 130 130 130 130 130 130 130 130 130 130 130 130

4 22.880 20.800 23.920 20.800 23.920 22.880 21.840 23.920 21.840 22.880 22.880 21.840

У овом случају, број часова рада је израчунат на основу броја календарских дана без субота и недеља и множењем радних дана са осам. У претходној табели нису дати износи „бруто минималне зараде” зато што су послодавци који исплаћују минималну зараду обавезни да запосленима који примају ову зараду исплате и увећање за „минули рад”, топли оброк и регрес, као и друга увећања која запослени оствари у току месеца (ноћни рад, рад на празник, прековремени рад и сл.). Наведени пун месечни износ нето минималне зараде (колона 4 претходне табеле) припада запосленом за пуно радно време проведено на раду и остварени стандардни учинак (члан 111. став 1. Закона). Ако запослени у одређеном месецу није остварио пун фонд часова рада (засновао радни однос или му је престао радни однос у том месецу), припада му минимална зарада само за остварене часове рада.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Минимална цена рада по часу – нето

● ЈАНУАР 2017. ●

Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар

Број могућих часова рада у месецу

Пример обрачуна минималне зараде за месец децембар 2016. године Ако у месецу јануару 2017. године исплаћује минималну зараду за децембар 2016. године, послодавац ће исплатити важећу минималну цену рада по часу у висини 130,00 динара и обрачунати број часова за месец за који врши исплату – дакле, за децембар. Исто тако, ако у јануару 2017. године исплаћује минималну зараду за новембар 2016. године, или за било који претходни месец, послодавац ће исплатити последњу усвојену минималну цену рада у висини 130,00 динара и обрачунати број часова за месец за који врши исплату.

7

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Пошто смо у месецу децембру 2016. године имали 21 радни дан (31 дан, минус 5 субота и минус 5 недеља), месечна нето минимална зарада за децембар 2016. године износи:

8

1

2

3

4 (2 x 3)

Месец

Број часова рада

По часу – нето

Укупно месечно – нето

Децембар 2016.

168

130,00 дин.

21.840,00 дин.

Наведена висина укупне минималне зараде на нивоу месеца може варирати зависно од остварених часова рада запосленог, који такође варирају због распореда рада, прерасподеле радног времена, рада у турнусу, рада у сменама и сл. Приликом исплате минималне зараде за децембар 2016. године у јануару 2017. године, послодавци треба да имају у виду: 1) минимална нето зарада за децембар износи 21.840,00 динара за пуно радно време; 2) примењује се најнижа месечна основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, која од 1. новембра 2016. године износи (бруто) 22.204,00 динара; 3) на исплату минималне зараде у јануару 2017. године примењује се пореско умањење од 11.604,00 динара за пуно радно време запосленог и пореска стопа од 10%; 4) најнижа (бруто) месечна основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, која важи од 1. новембра 2016. године (22.204,00 динара), мања је од бруто минималне зараде (која износи 29.500,14 динара), добијене применом формуле за превођење нето износа у бруто износ, која гласи: Бруто = ((Нето – 1.160,40) : 0,701). То практично значи да би послодавац, ако исплаћује само износ минималне зараде без обавезних увећања за минули рад, топли оброк, а евентуално и регрес, доприносе за социјално осигурање обрачунавао на износ те минималне зараде. Треба, међутим, подсетити да је обрачун минулог рада, топлог оброка и регреса законска обавеза послодаваца на сваку обрачунату зараду, па и на минималну зараду, због чега сваку исплату минималне зараде треба посматрати с тим исплатама које су обавезне за послодавце, односно на које запослени по закону има право. Конкретно, приликом обрачуна минималне зараде за децембар 2016. године запосленом с правом на минули рад од 4% и топлим оброком од 1.000,00 динара нето месечно, поступак је следећи: Р. бр.

Позиција

Износ

1

Најнижа месечна основица доприноса – бруто

22.204,00

2

Нето минимална зарада (за 168 часова рада у децембру 2016)

21.840,00

3

Минули рад (4% на ред. бр. 2)

4

Топли оброк

5

Укупна нето зарада (ред. бр. 2 + ред. бр. 3 + ред. бр. 4)

23.713,60

6

Бруто зарада (23.713,60 - 1.160,40) : 0,701

32.172,90

7

Основица за обрачун свих доприноса (већи износ са ред. бр. 1 и 6)

32.172,90

873,60 1.000,00

Према томе, можемо рећи да је минимална зарада гарантовано једнака у нето износу свима, али да се она у коначном обрачунава у бруто износу, и то тако да се након одбијања припадајућих пореза и доприноса на терет запосленог (из бруто зараде), утврди нето минимална зарада која је прописана Одлуком. Преведена бруто минимална зарада у нашем примеру је већа од најниже месечне основице доприноса, па ће се приликом обрачуна минималне зараде овом запосленом за децембар 2016. године спровести следећи обрачун:

Р. бр.

Позиција

Износ

1

Основица за обрачун доприноса

32.172,90

2

Збирни доприноси на терет запосленог (19,90% на ред. бр. 1)

3

Умањење пореске основице

11.604,00

4

Основица за обрачун пореза (ред. бр. 1 - ред. бр. 3)

20.568,90

5

Порез (10% на ред. бр. 4)

6

Зарада за исплату (ред. бр. 1- ред. бр. 2 - ред. бр. 5)

7

Збирни доприноси на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 1)

6.402,41

2.056,89 23.713,60 5.758,95

Као што смо рекли, послодавци који исплаћују минималну зараду обавезни су да запосленима који примају ову зараду исплате и увећање за „минули рад”, топли оброк и регрес, као и друга увећања која запослени оствари у току месеца (ноћни рад, рад на празник, прековремени рад и сл.). Укупан збир ових примања чини исплату запосленом, па ако је она већа од најниже основице, формула за превођење у бруто је: Бруто минимална зарада = (Нето минимална зарада – 1.160,40) : 0,701, где су:

19,90% – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог,

10% – пореска стопа на плате,

0,701 – коефицијент добијен из односа [100 – (10 + 19,90)] / 100).

1.160,40 дин. – 10% од неопорезивог износа плате од 11.604,00 дин.

Претходна формула скраћено гласи: Бруто минимална зарада = [(Нето зарада + 4.418,60) - (1.160,40] : 0,90

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Бруто минимална зарада = [(Нето зарада + 0,199 x НнО) - (11.604,00 x 10%)] : 0,90, где су:

– 0,199 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог;

– НнО – важећа најнижа основица доприноса;

– 0,90 – коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 - 10 = 90 : 100); – 11.604,00 дин. – пореска олакшица на зараде.

● ЈАНУАР 2017. ●

Међутим, ако је обрачуната нето минимална зарада запосленог мања од најниже основице доприноса (због неизвршења норме и сл.), која од 1. новембра 2016. године бруто износи 22.204,00 динара, утврђени нето износ минималне зараде се преводи у бруто износ помоћу формуле:

Бруто минимална зарада = (Нето зарада + 3.258,20) : 0,90 ***

9

ОБРАЧУН ЗАЛИХА НЕДОВРШЕНЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА НА 31. 12. 2016. ГОДИНЕ Књиговодство и обрачун трошкова треба у вези са трошковима да пруже одговоре на питања шта се и колико троши, где и у вези са чим настају ти трошкови. Да би пружили одговоре на та питања, финансијско књиговодство и обрачун трошкова и учинака (класа 9) врше обухват трошкова, њихово сортирање и систематизовање по разним основама.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

ОБРАЧУН ЗАЛИХА ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА

10

Залихе готових производа се на дан биланса вреднују по цени коштања или нето продајној вредности, у зависности која је нижа. Цена коштања подразумева збир свих трошкова који су неопходни да би се одређени производ довео на локацију и у стање у којем је спреман за продају. Трошкови који се укључују у цену коштања су: – трошкови директног материјала; – трошкови директног рада; – општи трошкови производње (фиксни и варијабилни) као што су: трошкови амортизације, трошкови електричне енергије, трошкови осветљења, трошкови интерног транспорта и сл. Примери трошкова који се не укључују у цене коштања залиха и признају се као расход периода у ком су настали: – неуобичајено високи износи утрошеног материјала, рада и други производни трошкови; – трошкови складиштења, осим ако су ти трошкови неопходни у производном процесу пре следеће фазе производње; – општи административни трошкови који не доприносе довођењу залиха на садашњу локацију и у садашње стање; и – трошкови продаје. У пракси су прихваћени методи обрачуна трошкова на основу којих се утврђује цена коштања: 1. Обрачун по стварној цени коштања: – по радном налогу у појединачној и серијској производњи, – у масовној производњи.

2. Обрачун по планској цени коштања.

Обрачун трошкова производње по стварној цени коштања Обрачун трошкова по стварној цени коштања подразумева да се у цену коштања укључују стварни трошкови, односно стварни директни трошкови који се у процесу производње директно везују за носиоце и места трошкова, и индиректни трошкови који се према кључу везују за места трошкова и преносе по обрачуну на носиоце трошкова. У погонском књиговодству је потребно спровести адекватна књижења у оквиру групе 95 – Носиоци трошкова, односно књижења индиректних трошкова на места трошкова на рачунима група 92 – Рачуни места трошкова набавке, техничке управе и помоћних делатности, 93 – Рачуни главних производних места трошкова, и 94 – Рачуни места трошкова управе, продаје и сличних активности. Како би се извршило прецизно преношење директних и индиректних стварних трошкова на поједине производе који улазе у цену коштања, неопходно је сачинити нормативе утрошака за оне трошкове који се према кључу везују за носиоце (производе) у зависности од вида производње. У случају да се на време могу обезбедити рачуноводствене исправе о количини, стварној цени и утрошцима, обрачун трошкова производње по стварној цени коштања може да се примени код свих видова производње (масовна, појединачна, серијска, по радним налозима). Евидентирање директних и индиректних трошкова на носиоце трошкова се углавном одвија у серијској и појединачној производњи, док се у производњи по радним налозима сви трошкови одмах везују за носиоце, односно за производе.

Обрачун трошкова производње по планској цени коштања

ОБРАЧУН НЕДОВРШЕНЕ ПРОИЗВОДЊЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – даље: Правилник), на рачунима групе 11 – Недовршена производња и услуге, исказује се почетно стање и повећање или смањење вредности залиха недовршене производње, полупроизвода и делова, као и недовршених услуга по цени коштања, односно по нето продајној цени, ако је она нижа, на крају обрачунског периода. На рачуну 110 – Недовршена производња, евидентира се почетно стање, а на крају обрачунског периода – повећање или смањење залиха производње, недовршених производа, полупроизвода и делова, по цени коштања, односно по нето продајној цени, ако је она нижа. На почетку обрачунског периода погонско књиговодство преузима од финансијског књиговодства стање залиха недовршене производње евидентирањем по носиоцима трошкова на аналитичким рачунима или основном рачуну 950 – Носиоци трошкова. Све промене у недовршеној производњи настале у току године, након преузимања почетног стања евидентирају се у оквиру класе 9, у погонском књиговодству трошкова и учинака. На крају обрачунског периода, преузимањем стања са класе 9, уколико је повећана вредност залиха, књижи се задужењем на рачуну 110 – Недовршена производња, а у корист рачуна 630 – Повећање вредности залиха недовршених и готових производа и недовршених услуга, а смањење вредности залиха на рачуну 110 књижи се одобрењем тог рачуна, а задужењем рачуна 631 – Смањење вредности залиха недовршених и готових производа и недовршених услуга.

● ЈАНУАР 2017. ●

Уколико не постоји могућност за утврђивање стварне цене свих утрошака до тренутка у ком готов производ треба да буде примљен у магацин готових производа, примењује се обрачун трошкова по планским ценама. Овај обрачун трошкова производње се може применити у свим видовима производње (масовној, серијској, појединачној). Обрачун трошкова производње по планској цени коштања је најпримењивији када постоји широк асортиман производа који се производе у континуитету, јер обезбеђује лакшу евиденцију производње, задужења и раздужења магацина готових производа. На основу планских норматива утрошака материјала, услуга и других општих трошкова, утврђују се планске цене по носиоцима трошкова односно производа. Носиоци трошкова могу бити производи у оквиру једне производне гране или групе производа. За сваки од њих утврђује се посебна планска цена на основу које се врши евидентирање задужења и раздужења у магацину готових производа. На крају обрачуна, преузимањем стварних трошкова производње из финансијског књиговодства врши се свођење планске цене коштања на стварну цену коштања. Уколико је планска цена била утврђена реалније, утолико ће износ одступања бити мањи. Код недовршене производње се такође на крају обрачунског периода врши свођење планске на стварну цену коштања и исказује се одступање у трошковима недовршене производње. Поред овога, утврђује се и одступање планских трошкова продаје у односу на планске. Сразмеран део одступања који се односи на продате производе коригује трошкове продатих производа, а сразмеран део одступања који се односи на залихе, остаје на посебним рачунима који коригују вредност залиха и своде је на стварну цену коштања залиха. Трошкови који се односе на производне и непроизводне делатности евидентирају се по врстама у оквиру класе 5, а оне који се укључују у цену коштања производа, преузима погонско књиговодство. На основу преузетих трошкова погонско књиговодство утврђује цену коштања производа на залихама и цену продатих производа. На крају обрачунског периода погонско књиговодство трошкова и учинака доставља финансијском књиговодству извештај о промени вредности залиха на крају периода у односу на почетно стање. На основу тог извештаја се у финансијском књиговодству врши евидентирање повећања или смањења вредности залиха на рачунима 630 – Повећање вредности залиха недовршених и готових производа и недовршених услуга, и 631 – Смањење вредности залиха недовршених и готових производа и недовршених услуга.

11

У случају да је стање залиха недовршене производње на крају године непромењено у односу на почетно стање, по том основу се не спроводи књижење.

Пример 1. Преузимање трошкова и обрачун промене вредности залиха 1) У складу са обрачуном и пописом трошкова из погонског књиговодства, стање недовршене производње по радном налогу 20, на дан 31. 12. 2016, износи 1.500.000 динара. Недовршена производња на дан 31. 12. 2015. године износила је 1.000.000 динара.

Радни налог 20 Рачун

Опис

Основ књижења трошка

Износ

9500

Материјал за израду

Требовање бр. 54

1.000.000

9501

Трошкови зарада

Часови рада

400.000

9502

Други трошкови израде

Распоред по утврђеном кључу

100.000

Укупно:

1.500.000

Књижење у погонском књиговодству Р. бр.

Конто Дугује

Потражује

2 9500 9500

3

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

1 1)

ОПИС

4

Почетно стање недовршене производње

Производња производа основне делатности

9501

Трошкови зарада и накнада зарада

9502

Други директни трошкови израде

9021 Почетно стање недовршене производње

9021 Рачун за преузимање трошкова материјала

9022 Рачун за преузимање трошкова зарада

9028 Рачун за преузимање осталих трошкова – преузимање трошкова по радном налогу

Износ Дугује

Потражује

5 1.000.000

6

1.000.000 400.000 100.000 1.000.000 1.000.000 400.000 100.000

Почетно стање рачуна групе 95

1.000.000

Стање рачуна групе 95 на дан 31. 12. 2014. године

2.500.000

Повећање залиха недовршене производње

1.500.000

Књижење у финансијском књиговодству Р. бр.

Конто Дугује

Потражује

1

2

3

1)

110

ОПИС 4 Недовршена производња

630

Повећање вредности залиха недовршене производње

– за повећање вредности залиха недовршене производње

12

Износ Дугује

Потражује

5

6

1.500.000

1.500.000

Готови производи У складу са Правилником, на рачуну 120 – Готови производи у складишту, односно на посебним аналитичким рачунима у оквиру овог рачуна, исказује се почетно стање, а на крају обрачунског периода – повећање или смањење залиха готових производа по цени коштања, односно по нето продајној цени, ако је она нижа. Повећање вредности залиха на рачунима 120 књижи се задужењем тог рачуна у корист рачуна 630 – Повећање вредности залиха недовршених и готових производа и недовршених услуга, а смањење вредности залиха на рачунима 120 књижи се одобрењем тог рачуна, а задужењем рачуна 631 – Смањење вредности залиха недовршених и готових производа и недовршених услуга. Пример 2. Пренос са недовршене производње на готове производе 2) Производно друштво је по почетном стању евидентирало у погонском књиговодству, на рачуну 960 – Готови производи, 260.500 динара, док на рачуну 969 – Одступања у трошковима готових производа, има евидентирано 60.500 динара. Готови производи се воде по планским ценама. Погонско књиговодство је од финансијског преузело следеће вредности: Р. бр.

Готови производи

Количина

Планска цена

Вредност

1.

Производ А

500

20

10.000

2.

Производ Б

10.000

10

100.000

3.

Производ Ц

5.000

30

150.000

Укупно:

260.500

Р. бр.

Конто Дугује

Потражује

1

2

3

2)

960

Износ

ОПИС

Дугује

Потражује

5

6

4 Готови производи

260.500

969

Одступања у трошковима готових производа

60.500

900

Рачун за преузимање залиха

200.000

– за преузето почетно стање

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

● ЈАНУАР 2017. ●

Књижење у погонском књиговодству:

2а) Из производње је у складиште у току године пренето готових производа укупне вредности 1.500.000 динара: Р. бр.

Готови производи

Количина

Планска цена

Вредност

1.

Производ А

20.000

20

400.000

2.

Производ Б

50.000

10

500.000

3.

Производ Ц

20.000

30

600.000

Укупно:

1.500.000

13

Књижење у погонском књиговодству: Конто

Р. бр.

Дугује

Потражује

1

2

3

2а)

960

Износ

ОПИС

Потражује

5

6

4

Готови производи

Дугује

950

1.500.000

Пренос трошкова завршених производа

1.500.000

– за готове производе отпремљене у складиште по планским ценама

Пример 3. Продаја готових производа

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

3) Из магацина је у току године продато купцима готових производа према следећој табели: Р. бр.

Готови производи

Количина

Планска цена

Вредност

Продајна цена

1.

Производ А

20.000

20

400.000

30

600.000

2.

Производ Б

40.000

10

400.000

14

560.000

3.

Производ Ц

15.000

30

450.000

35

525.000

5.

Укупно:

6.

ПДВ 20%

Продајна вредност

1.250.000

1.685.000 337.000

7.

За наплату од купаца:

2.022.000

Књижење у погонском и финансијском књиговодству: Р. бр.

Конто Дугује

Потражује

1

2

3

3)

980

960

ОПИС

Износ Дугује

Потражује

4

5

6

Трошкови продатих производа и услуга

1.250.000

1.250.000

2.022.000

Готови производи

– за готове производе продате по планским ценама 3а)

204

Купци у земљи

614

Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту

1.685.000

470

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

337.000

– за продате готове производе

Пример 4. Распоред директних трошкова на места трошкова и носиоце 14

4) Погонско књиговодство трошкова и учинака је преузело из финансијског књиговодства следеће трошкове (рачуни од 51–55) који улазе у цену коштања производа:

Укупно

Трошкови производа

Р. бр.

Рачун

Назив

1.

511

Трошкови материјала за израду

2.

5110

Трошкови материјала за израду производа А (МТ 1)

800.000

3.

5111

Трошкови материјала за израду производа Б (МТ 2)

500.000

4.

5112

Трошкови материјала за израду производа Ц (МТ 3)

700.000

5.

52

Трошкови зарада и накнада зарада и остала лична примања

% за МТ

Трошкови текућег периода

2.000.000

1.000.000

700.000

40 25 35

300.000

6.

53

Трошкови производних услуга

200.000

200.000

7.

54

Трошкови амортизације и резервисања

100.000

60.000

40.000

8.

55

Нематеријални расходи

100.000

50.000

50.000

3.400.000

3.010.000

390.000

Укупни трошкови:

9. Конто

Р. бр.

Износ

ОПИС

1

2

3

4)

950/МТ1

Носиоци трошкова – директан материјал за израду производа А

800.000

950/МТ2

Носиоци трошкова – директан материјал за израду производа Б

500.000

950/МТ3

Носиоци трошкова – директан материјал за израду производа Ц

700.000

2.000.000

950/МТ1

Носиоци трошкова – остали трошкови за производ А

404.000

950/МТ2

Носиоци трошкова – остали трошкови за производ Б

252.500

950/МТ3

Носиоци трошкова – остали трошкови за производ Ц

353.500

1.010.000

9021

9022

Дугује

Потражује

5

6

4

Рачун за преузимање трошкова материјала

Рачун за преузимање осталих трошкова

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Потражује

● ЈАНУАР 2017. ●

Дугује

– распоред трошкова по местима и носиоцима трошкова

Други трошкови производа који нису распоређени у претходној табели (трошкови зарада, производних услуга, амортизације и нематеријални трошкови), распоређују се према кључу по којем су распоређени трошкови материјала и то на следећи начин: Трошкови за расподелу Укупно други трошкови:

Износ за расподелу 1.010.000

Производ А

Производ Б

Производ Ц

Кључ

Износ

Кључ

Износ

Кључ

Износ

40%

404.000

25%

252.500

35%

353.500

15

Књижење у погонском књиговодству: Свођење планске цене коштања на стварну цену коштања На крају године се спроводи свођење планске цене коштања на стварну цену коштања. Свођење се врши на тај начин што се израчуна коефицијент одступања стварних трошкова од планске цене производа, након чега се добијеним коефицијентом множи свака планска цена посебно. Формула за коефицијент одступања је следећа: Коефицијент одступања

Трошкови производње по планским ценама (дуговна страна рачуна 960)

=

-

Одступања од планских цена (рачун 969)

Трошкови производње по планским ценама

(дуговна страна рачуна 960)

Свођење залиха на нижу нето продајну цену На дан биланса друштво врши поређење цене коштања производа и нето продајне вредности. Уколико је цена коштања залиха већа од нето продајне цене, тада се вредност залиха своди на нето продајну цену, а разлика представља губитак. Залихе материјала за производњу се не своде на вредност нижу од цене коштања уколико се очекује да ће производи који се од њих производе бити продати по цени коштања или изнад те цене. Међутим, уколико се процени да ће услед раста цена материјала цена коштања готових производа бити већа од нето продајне вредности, цена материјала се своди на нето продајну вредност. У таквим околностима трошак замене материјала може бити најбоље расположиво мерило његове нето оствариве вредности.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Пример 5. Свођење на нижу нето продајну цену Производ

Произведена количина по јединици

Цена коштања

Произведена вредност по цени коштања

Нето продајна цена

Нето продајна вредност

Разлика за књижење (7–5)

1

2

3

4

5

6

7

8

1.

А

20.000

22

440.000

30

600.000

160.000

2.

Б

50.000

11

550.000

10

500.000

-50.000

3.

Ц

20.000

30

600.000

25

500.000

-100.000

Р. бр.

Разлика нето продајне цене и цене коштања ( за свођење Б+Ц)

-150.000

Свођење ће се извршити за производе Б и Ц јер је код њих цена коштања већа од нето продајне цене, па се врши свођење на нижу нето продајну цену.

Књижење у погонском књиговодству: Конто

Р. бр.

Дугује

Потражује

1

2

3

1а)

983

4 Отписи, мањкови и вишкови залиха учинака

960

Готови производи

– свођење на нижу нето продајну цену

16

Износ

ОПИС

* * *

Дугује

Потражује

5

6

150.000

150.000

ОБЕЗВРЕЂЕЊЕ ВРЕДНОСТИ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА И ЗАЛИХА НА ДАН БИЛАНСА

Р

● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

еално исказивање вредности имовине у пословним књигама има велики значај за поузданост финансијских извештаја. Из тог разлога се вредновање имовине у финансијским извештајима врши уз примену принципа опрезности. Рачуноводствени прописи и МРС и МСФИ имају за циљ да се вредност имовине у пословним књигама искаже реално, односно да вредност имовине не буде прецењена, што се постиже обезвређењем. Неколико МРС/МСФИ регулише питање умањења вредности имовине, али због значаја коју има умањење вредности имовине, донесен је посебан Међународни рачуноводствени стандард – МРС 36 Умањење вредности имовине („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – даље: МРС 36). Међународни стандард финансијског извештавања за малa и средња правна лица („Сл. гласник РС”, бр. 117/2013 ), као и Правилник о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 95/2014), прописују обавезу умањења вредности имовине ако се за то испуне одређени услови. Имајући у виду да се ти услови подударају са одредбама из МРС 36, значи да друштва којa примењују МСФИ за МСП и Правилник за микро и друга правна лица, користе исти поступак за умањење вредности имовине као и правна лица која примењују МРС/МСФИ. У наставку овог коментара биће речи о обезвређењу основних средстава, односно некретнина, постројења и опреме, и залиха као двема најзначајнијим категоријама имовине у финансијским извештајима друштва. Захтеви за обезвређење из МРС 36 МРС 36 прописује поступак који друштво примењује ради обезбеђења – да се имовина не евидентира по вредности која је већа од надокнадивог износа. Губитак због умањења вредности настаје када књиговодствена вредност средства превазилази надокнадиви износ. Ако, и само ако је надокнадиви износ средства мањи од његове књиговодствене вредности, друштво треба да смањи књиговодствену вредност на надокнадиви износ. Надокнадива вредност представља фер вредност умањену за трошкове продаје или употребну вредност средства, у зависности од тога која је од ове две вредности већа. Фер вредност умањена за трошкове продаје је износ који се може добити продајом неког средства или јединице која генерише готовину у независној трансакцији између упознатих, вољних страна, умањен за трошкове отуђења. Употребну вредност чини садашња вредност процењених будућих нето новчаних токова, који се очекују од континуираног коришћења средства и од његове продаје на крају корисног века трајања. Није увек неопходно да се утврђује и фер вредност умањена за трошкове отуђења средства и његова употребна вредност. Ако било који од ова два износа премашује књиговодствену вредност, вредност средства није умањена те није неопходно вршити процену другог износа. Када се процењује има ли било каквих назнака да је дошло до умањења вредности неког средства, најмање што друштво треба да узме у обзир су следеће назнаке:

1. Екстерни извори информација (а) Постоје уочљиве назнаке о значајном паду тржишне вредности средства у току периода, много већи него што би се то очекивало, као резултат протока времена или уобичајене употребе. (б) Значајне промене са негативним дејством на друштво настале у току периода, или ће настати у блиској будућности, у технолошком, тржишном, економском или законском окружењу у коме друштво послује, или на тржишту коме је дато средство намењено.

2.Интерни извори информација (е) Постоје расположиви докази о застарелости или физичком оштећењу средства.

17

(ф) Настанак значајних промена са негативним дејством на друштво у току периода или очекивање да ће такве промене настати у блиској будућности. Ове промене подразумевају престанак коришћења средства, планове за обустављање или реструктурирање пословања јединице којој дато средство припада, или планове за отуђивање средства пре претходно очекиваног датума итд. (г) Постојање расположивог доказа на основу интерних извештаја који указује на то да је економски учинак средства лошији, или ће бити лошији од очекиваног. Књижење обезвређења имовине прописано је Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр.

95/2014 – даље: Правилник), по коме се расходи по основу умањења вредности имовине исказују преко групе рачуна 58 – Расходи по основу обезвређења имовине, а вреднује се по фер вредности кроз Биланс успеха, док се укидање умањења вредности имовине исказује преко групе рачуна 68 – Приходи од усклађивања вредности имовине.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Обезвређење вредности некретнина, постројења и опреме Приликом разматрања обезвређења некретнина, постројења и опреме, упоређује се књиговодствена вредност, односно садашња вредност, са надокнадивим износом тог средства, односно фер вредношћу. Ако је фер вредност мања од садашње вредности, утврђује се расход по основу обезвређивања некретнина, постројења и опреме. Пре евидентирања разлике између процењене вредности средства, која може да се поврати, и садашње вредности тог средства, утврђује се да ли се средство у пословним књигама води по ревалоризованој вредности (фер вредности). Ако се наведено средство не води по ревалоризованој вредности, цео износ утврђене разлике књижи се на терет рачуна 582 – Обезвређење некретнина, постројења и опреме, у корист одговарајућих аналитичких рачуна исправке вредности некретнина, постројења и опреме, по основу обезвређења у групи рачуна 02. Ако се средство води по ревалоризованој вредности, а износ губитка је због умањења вредности средства мањи или једнак износу ревалоризоване вредности тог средства, цео износ се књижи на терет рачуна ревалоризационих резерви, у корист рачуна исправке вредности некретнина, постројења и опреме, по основу умањења у групи рачуна 02. Ако се средство води по ревалоризованој вредности, а утврђени губитак је због умањења вредности основног средства већи од износа ревалоризационих резерви тог средства, износ изнад ревалоризационих резерви се признаје у билансу успеха као расход и евидентира се преко рачуна 582, а износ у висини ревалоризационих резерви тог средства књижи се на терет аналитичког рачуна 330.

Пример 1. Друштво поседује пољопривредно земљиште које се у складу са рачуноводственим политикама вреднује по ревалоризованој (фер) вредности. Вредност пре процене овог земљишта износи 25.000.000 динара. Припадајуће ревалоризационе резерве за ово земљиште на дан биланса износе 5.000.000 динара. На дан биланса је урађена нова процена при чему је дошло до пада фер вредности, па нова процењена вредност износи 19.000.000 динара. Р. бр.

18

Конто Дугује

Потражује

1

2

3

1)

330

582

020 – за обезвређење земљишта

ОПИС 4 Ревалоризационе резерве по основу ревалоризације нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме Обезвређење некретнина, постројења и опреме Пољопривредно и остало земљиште

Износ Дугује

Потражује

5

6

5.000.000

1.000.000 6.000.000

Пример 2. Привредно друштво евидентира пословни простор који се накнадно вреднује према моделу ревалоризације. Екстерни независни проценитељ је извршио процену фер вредности на дан биланса са следећим елементима: Вредност пре процене

Опис

Вредност после процене

Разлика за књижење

Набавна вредност

20.000.000

3.000.000

- 17.000.000

Исправка вредности

15.000.000

-

- 15.000.000

5.000.000

3.000.000

2.000.000

Садашња вредност

Приликом процене фер вредности пословног простора у ранијим годинама, повећање фер вредности овог објекта евидентирано је на рачуну 330 у износу од 1.600.000 динара. Р. бр.

Конто Дугује

Потражује

1

2

3

1)

330

Ревалоризационе резерве по основу ревалоризације нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме Грађевински објекти

0229

4

582

Износ Дугује

Потражује

5

6

1.600.000 (17.000.000)

Исправка вредности грађевинских објеката Обезвређење некретнина, постројења и опреме

(15.000.000) 400.000

– за обезвређење објекта

У складу са Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 2 Залихе („Сл. гласник РС”, бр.

35/2014 – даље: МРС 2) залихе се вреднују по набавној вредности, односно по нето остваривој (продајној) цени, ако је она нижа. Нето остварива, односно продајна вредност је процењенa цена продаје у оквиру редовног пословања, умањена за процењене трошкове довршења и процењене трошкове неопходне за реализацију продаје. Набавна вредност, односно цена коштања залиха можда неће моћи да се надокнади ако су: – залихе оштећене, – ако су потпуно или делимично застареле, – ако је дошло до пада продајних цена, – ако је дошло до повећања процењених трошкова довршења или процењених трошкова који ће настати да би се обавила продаја. Пракса свођења залиха на ниво испод њихове набавне вредности/цене коштања до нето оствариве цене у складу је са принципом да имовина не треба да се евидентира по износима вишим од износа чије се остварење очекује њеном продајом или употребом. Из тог разлога на дан биланса се упоређује набавна, односно цена коштања залиха, са њиховим нето продајним ценама. Ако је нето продајна цена нижа, неопходно је спровести обезвређење залиха.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Обезвређење залиха

● ЈАНУАР 2017. ●

0221

ОПИС

19

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ● 20

Залихе се обично своде на нето оствариву вредност по принципу ставка по ставка. Међутим, у неким околностима може да буде оправдано груписање сличних или повезаних ставки. То може бити случај са залихама артикала исте производне линије са сличном наменом или крајњом употребом, које се производе и продају на истом географском подручју, и не могу се процењивати одвојено од других ставки из те производне линије. При процени нето оствариве вредности, полази се од најпоузданијих доказа о износима по којима се залихе могу реализовати, расположивих у време процене. Ове процене узимају у обзир флуктуације цена или трошкова директно повезаних са догађајима након завршетка периода, у мери у којој такви догађаји потврђују околности које постоје на крају периода. У складу са МРС 2 основни и помоћни материјал који се држи ради коришћења у производњи залиха, не отписује се испод набавне вредности/цене коштања ако се очекује да ће се готови производи, у којима ће они бити садржани, продавати по цени која је једнака цени коштања или виша од ње. Међутим, када пад цене материјала указује на то да ће цена коштања готовог производа бити већа од нето оствариве вредности, материјал се отписује до нето оствариве вредности. У таквим околностима трошак замене материјала може бити најбоље расположиво мерило његове нето оствариве вредности. Кад више не постоје околности које су раније условљавале свођење залиха испод набавне вредности/цене коштања, или кад постоје јасни докази о повећању нето оствариве вредности услед промењених економских околности, отписани износ се враћа (овакво враћање ограничено је на износ првобитног отписа), тако да је нова књиговодствена вредност једнака набавној вредности/ цени коштања или промењеној нето остваривој вредности, у зависности од тога која је нижа. Ово се дешава, на пример, када се ставка залиха која је исказана по нето остваривој вредности, због смањења њене продајне цене, још увек налази у складишту у наредном периоду, али је дошло до повећања продајне цене. Свођење на нижу нето продајну вредност залиха врши се на терет рачуна 584 – Обезвређење залиха материјала и робе, а у корист одговарајућег рачуна исправке вредности залиха (109 и 139). Укидање обезвређења залиха које настаје због повећања нето продајне вредности, књижи се на терет рачуна 109 и 139, а у корист рачуна 684 – Приходи од усклађивања вредности залиха. Књижење обезвређења залиха недовршене производње и готових производа врши се на рачунима тих залиха у групама 95 – Носиоци трошкова и 96 – Готови производи, и на рачуну 983 – Отписи.

Пример 1. У поступку процене вредности залиха материјала на дан биланса друштво је констатовало да треба извршити обезвређење одређених залиха материјала: Материјал

Процењена вредност

Kњиговодствена вредност

Износ исправке вредности

А

80.000

100.000

20.000

Б

100.000

140.000

40.000

Укупно:

60.000

Претходно стање рачуна 109

10.000

Износ додатног обезвређења

50.000

Р. бр.

Конто Дугује

Потражује

1

2

3

1)

584

Износ

ОПИС 4 Обезвређење залиха материјала и робе

109

Дугује

Потражује

5

6

50.000

Исправка вредности материјала, резервних делова, алата и инвентара

50.000

– за обезвређење залиха материјала

Пример 2. Трговинско друштво је, у поступку процене вредности залиха на дан биланса, саставило прегледе залиха појединих врста роба за које је утврђено да су њихове набавне вредности веће од њихових нето продајних вредности: Роба

Нето продајна вредност

Набавна вредност

Износ исправке вредности

А

90.000

100.000

10.000

Б

100.000

150.000

50.000 60.000

Претходно стање рачуна 139

-

Износ додатног обезвређења

60.000

Конто Потражује

1

2

3

1)

584

139

4 Обезвређење залиха материјала и робе Исправка вредности робе

Износ Дугује

Потражује

5

6

60.000

60.000

– за обезвређење залиха робе

Порески аспект обезвређења имовине Расходи по основу обезвређења имовине не признају се у пореском билансу али се признају у пореском периоду у којем је та имовина отуђена, односно у којем је настало оштећење те имовине услед више силе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Дугује

ОПИС

● ЈАНУАР 2017. ●

Р. бр.

Укупно:

Милица Бјелић

***

21

УКАЛКУЛИСАВАЊЕ ЗАРАДА И ДРУГИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ

П

ривредна друштва на дан састављања финансијских извештаја у својим пословним књигама треба да имају укалкулисане односно обрачунате све зараде запослених, укључујући и друга примања која се односе на обрачунски период до 31. децембра, независно када ће иста бити исплаћена.

Зарада и друга примања запослених У складу са Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… и 75/2014) зараду запосленог чини: – зарада за обављени рад и време проведено на раду; – зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси, стимулације и сл.); и – друга примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду. Све исплате које послодавац изврши запосленима по основу бонуса, награда, стимулација, тринаесте плате и сл., представљају део зараде запосленог која се укључује у зараду која се исплаћује у истом месецу, и на коју се обрачунавају и плаћају порез и доприноси на зараду.

Друга примања која такође имају карактер зараде су:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

– накнада за исхрану у току рада – „топли оброк” (члан 118. тачка 5) Закона о раду); – регрес за коришћење годишњег одмора (члан 118. тачка 6) Закона о раду); – теренски додатак – ако је предвиђен општим актом или уговором о раду; – додатак за одвојени живот – ако је предвиђен одговарајућим актом; – давања запосленима за 8. март, Божић, Нову годину и др.; – поклони деци до 15 година старости за Божић и Нову годину изнад неопорезивог износа; и – друга примања која послодавац даје запосленом у смислу члана 120. тачка 4) овог закона.

22

Друга примања запослених која немају карактер зараде су: – учешће запослених у добити; – накнаде трошкова запосленима (члан 118. тачке 1–4) Закона о раду): 1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз; 2) за време проведено на службеном путу у земљи; 3) за време проведено на службеном путу у иностранству; 4) за смештај и исхрану за рад и боравак на терену, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде; – примања из члана 119. Закона о раду (отпремнина при одласку у пензију; накнада трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти запосленог; накнада штете због повреде на раду или професионалног обољења; давања запосленима (поводом 8. марта, Нове године, до неопорезивог износа); – примања из члана 120. тачка 1) (јубиларна награда и солидарна помоћ).

Рачуноводствени прописи у вези са примањима запосленог Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 19 Примања запослених („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – даље: МРС 19), и Одељком 28 Међународног стандарда финансијског извештавања за мале и средње ентитете („Сл. гласник РС”, бр. 117/2013 даље: МСФИ за МСП ) уређено је рачуноводствено обухватање примања запослених од стране послодавца. Према МРС 19 и МСФИ за МСП, сва примања запослених признају се као расход у финансијским извештајима у периоду у којем је друштво трошило економске користи настале из услуга које је запослени пружио у замену за примања. У складу са МРС 19 и МСФИ за МСП, примања запослених могу бити: – краткорочна примања запослених (зараде, бонуси, учешћа у добити ако доспевају у року од дванаест месеци након завршетка годишњег извештајног периода у коме су запослени пружали релевантне услуге); – остала дугорочна примања запослених (нпр. јубиларне награде, дугорочна плаћена одсуства као што су радна одсуства или одсуства због усавршавања), ако се очекује да не доспевају у року од

дванаест месеци након завршетка годишњег извештајног периода у коме су запослени пружали релевантне услуге; – отпремнине (накнаде за престанак радног односа). Према Правилнику о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – даље: Правилник): – на рачуну 462 – Обавезе за учешће у добитку, исказују се обавезе по основу расподеле добитка, у складу са општим актом правног лица и предузетника, задужењем рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година. Напомињемо да овакав третман прописан Правилником и горе наведеним мишљењем Министарства финансија, није у складу са рачуноводственим стандардима према којима би требало евидентирати обавезу према запосленом и расход, ако се ради о краткорочним обавезама.

– зараде и бонуси, стимулације и тринаеста плата у нашим условима пословања се најчешће исплаћују запосленима као део децембарске зараде, одобрењем одговарајућих рачуна групе 45 – Обавезе по основу зарада и накнада зарада, а на терет одговарајућих рачуна 52 – Трошкови зарада; – друга примања запослених која немају карактер зараде евидентирају се одобрењем рачуна 463 – Обавезе према запосленима.

Обрачун зараде, пореза и доприноса: Р. бр.

Опис

Зарада за децембар 2016. плус бонус

Зарада за децембар – бруто

237.957

2.

Бонус – бруто

237.957

3.

Укупна зарада – бруто (зарада за децембар увећана за бонусе)

475.914

4.

Највиша основица за плаћање доприноса на дан исплате (62.414 x 5)

312.070

5.

Основица на коју се плаћа допринос (р. бр. 3 или р. бр. 4 - мањи износ)

312.070

6.

Основица за плаћање пореза (р. бр. 3 - 11.604 динара)

464.310

7.

Порез на зараде (р. бр. 6 x 10%)

46. 431

8.

Доприноси на терет запосленог – збирна стопа (р. бр. 5 x 19,9%)

62.102

8.1

Допринос за ПИО (р. бр. 5 x 14%)

43.690

8.2

Допринос за здравство (р. бр. 5 x 5,15%)

16.072

8.3

Допринос за незапосленост (р. бр. 5 x 0,75%)

9.

Нето за исплату (р. бр. 3 - р. бр. 7 - р. бр. 8)

10.

Допринос на терет послодавца – збирна стопа (р. бр. 5 x 17,9%)

55.860

10.1

Допринос за ПИО (р. бр. 5 x 12%)

37.448

10.2

Допринос за здравство (р. бр. 5 x 5, 15%)

16.072

10.3

Допринос за незапосленост (р. бр. 5 x 0, 75%)

11.

Укупан трошак послодавца (р. бр. 3 + р. бр. 10)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

1.

● ЈАНУАР 2017. ●

Пример књижења исплате бонуса заједно са зарадом Послодавац је донео одлуку да запосленом исплати бонус за 2016. годину заједно са децембарском зарадом, у складу са критеријумима утврђеним својим општим актом. Бонус је одређен у истој висини као и децембарска зарада. Друштво је извршило укалкулисавање обавезе за зараду и бонус на дан 31. децембар. Исплата бонуса вршиће се заједно са зарадом за децембар, која се исплаћује у јануару 2017. године. За запосленог из овог примера исплаћују се следећи износи: • децембарска зарада износи 237.957 динара бруто; • бонус, такође, 237.957 динара бруто.

2.340 367.381

2.340 531.774

23

У наведеном примеру, обавеза за зараду и за бонус износи укупно 475.914 динара и виша је од највише месечне основице. У складу са Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004... и 112/2015), највиши износ на који се обрачунавају и плаћају доприноси за један календарски месец осигурања је највиша месечна основица доприноса. Највишу месечну основицу доприноса чини петоструки износ просечне месечне зараде, исплаћене по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку Републичког завода за статистику, а примењује се од првог у наредном месецу, по објављивању податка о просечној месечној заради исплаћеној по запосленом у Републици. Ако је зарада запосленог виша од петоструког просека месечне зараде у Републици Србији (према последњем објављеном податку 312.070 динара), доприноси се плаћају по збирној стопи од 19,90% из зараде запосленог и 17,90% на терет послодавца.

Књижење: Р. бр.

Дугује

Потражује

1

2

3

1)

520

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

24

Конто

450

Износ

Опис 4

Дугује

Потражује

5

6

Трошкови зарада и накнада зарада

475.914

Обавезе за нето зараде и накнаде зарада, осим накнада зарада које се рефундирају

367.381

451

Обавезе за порез на зараде и накнаде зарада на терет запосленог

46.431

452

Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада на терет запосленог

62.102

– за обрачунату зараду и бонус 2)

521

Трошкови пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада на терет послодавца 453

Обавезе за порез и доприносе на зараде и накнаде зарада на терет послодавца

55.860

55.860

– за обрачун доприноса на терет послодавца

Пре исплате зараде и плаћања пореза и доприноса у јануару 2017. године, послодавац доставља Пореској управи попуњен Образац ППП ПД.

1.2

Обрачунски период

12. 2016.

3.6

Шифра врсте прихода

3.7

Број дана

31

3.8

Број сати

176

3.8a

Фонд сати

176

3.9

Бруто приход

475.914

3.10

Основица за порез

475.914

3.11

Порез

3.12

Основица доприноса

3.13

Допринос за ПИО

81.138

3.14

Допринос за здравство

32.144

3.15

Допринос за незапосленост

3.16

Бенефицирани ПИО

1 01 101 00 0

46. 431 312.070

4.680 0.00

Примања по основу раскида радног односа – отпремнине

1) Привредно друштво по први пут врши обрачун резервисања за отпремнине запослених. Из тог разлога извршен је обрачун резервисања и на дан 1. 1. 2016. и на дан 31. 12. 2016. године. На дан 1. 1. обрачуната су резервисања за отпремнине у износу од 1.000.000 динара.

2) На дан 31. 12. актуар је извршио обрачун резервисање за отпремнине запослених у износу од 1.200.000 динара и доставио следећи обрачун: 1.

Обрачунато резервисање на дан 1. 1.

2.

Трошкови камата (р. бр. 1 x дисконтна стопа 7%)

3.

Стварна обавеза резервисања на дан 31. 12.

1.200.000

4.

Пројектована обавеза резервисања на дан 31. 12.

1.200.000

5.

Актуарски добитак/губитак (3 - 4)

6.

Трошкови услуга текућег рачуна (4 - 1 - 2)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Пример 2. Обрачун резервисања за отпремнине

● ЈАНУАР 2017. ●

Отпремнине (накнаде за раскид радног односа) су накнаде које се дају запосленима при њиховом: – одласку у пензију пре уобичајеног рока за пензионисање, или – при раскидању радног односа у ситуацијама када је запослени пристао да буде технолошки вишак у замену за ову накнаду. Рачуноводствено евидентирање отпремнина у случају превременог раскида радног односа врши се признавањем расхода периода у којем је постало извесно да ће доћи до превременог раскида радног односа. Међутим, резервисања за отпремнине по основу одласка у пензију врши се применом актуарских техника процене. Рачуноводствено евидентирање резервисања за отпремнине приликом одласка у пензију, као и за јубиларне награде и друге обавезе према запосленима које се исплаћују у складу са стеченим правима у току трајања и након престанка запослења, врши се задужењем рачуна 545 – Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених, а одобравањем рачуна 404 – Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених. Када настане одлив средстава по основу обавезе за коју је претходно извршено резервисање, стварни трошкови се не исказују поново као расход, већ се књижење спроводи задужењем рачуна 404 – Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених, а у корист одговарајућег рачуна обавеза (према врстама) или одговарајућег рачуна средстава (залихе, новчана средства), у зависности од карактера резервисања, врсте настале обавезе и начина на који је она измирена. Неискоришћени износ резервисања (по сваком запосленом) укида се у корист рачуна 678 – Приходи од укидања дугорочних резервисања. У случају када се обрачун и књижење резервисања за примања запослених врши по први пут, износ резервисања који се односи на раније године евидентира се преко резултата ранијих година, односно на рачуну 340 – Нераспоређени добитак ранијих година, или на рачуну 350 – Губитак ранијих година. Такође, евидентирање примања запослених проузрокује и евидентирање одложених пореских средстава (привремене пореске разлике) на рачуну 288 – Одложена пореска средства, у износу од 15% од обавезе. Овде се јављају привремене пореске разлике из разлога што се расходи по основу резервисања за ове намене у истом износу признају и за рачуноводствене и за пореске сврхе, али у различитим периодима. По рачуноводственим прописима расход се признаје у моменту резервисања, а по пореским прописима у моменту коришћења (исплате) или у моменту укидања резервисања.

1.000.000 70.000

130.000 25

3) У јануару 2017, за запосленог за кога је резервисање за отпремнине било обрачунато у износу од 80.000 динара, исплаћена је садашња обавеза за отпремнину у износу од 70.000 динара (исплата је у висини неопорезивог износа). Конто

Р. бр.

Дугује

Потражује

1

2

3

1)

340

404

Износ

Опис 4

Дугује

Потражује

5

6

Нераспоређена добит ранијих година

1.000.000

Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених

– за формирање резервисања 1a)

288

Одложена пореска средства 340

Нераспоређени добитак ранијих година

150.000

150.000

– за одложена пореска средства по основу резервисања 2)

545

Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених 404

Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених

200.000

200.000

– за формирање резервисања

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

2a)

288

Одложена пореска средства 722

Одложени порески приходи

30.000

30.000

– за одложена пореска средства по основу резервисања 3)

404

Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених

80.000

463

Обавезе према запосленима

70.000

678

Приходи од укидања дугорочних резервисања

10.000

– обрачун садашње вредности отпремнине и укидање резервисања 3a)

463

Обавезе према запосленима 241

Текући (пословни) рачуни

70.000

70.000

– исплата отпремнине запосленом 3b)

722

Одложени порески приходи 288

Одложена пореска средства

12.000

12.000

– за укидање одложених пореских средстава

Пример 3. Обрачун отпремнине као технолошког вишка У складу са Споразумом о технолошком вишку, запосленом који је у радном односу 10 година код послодавца, треба да се обрачуна и исплати отпремнина. Исплата отпремнине ће се извршити у јануару 2017. године. Просечна зарада запосленог на основу које се утврђује висина отпремнине износи 33.000 динара у бруто износу. Обрачун отпремнине би износио: 26

– једна трећина од просечне зараде 33.000 /3 = 11.000 x 10 = 110.000 динара

На овај износ отпремнине не плаћају се порез нити доприноси. Наиме, Законом о порезу на доходак грађана прописано је да се не плаћа порез на доходак грађана на примања по основу отпремнине коју послодавац исплаћује запосленом за чијим је радом престала потреба, у складу са законом којим се уређује радни однос – до износа који је утврђен тим законом.

Књижење: Р. бр.

1 1)

Конто Дугује

Потражује

2

3

529

Опис 4 Остали лични расходи и накнаде

463

Обавезе према запосленима

Износ Дугује

Потражује

5

6

110.000 110.000

– исплата отпремнине као технолошког вишка

Уколико је послодавац својим општим актом утврдио веће право запосленог на отпремнину и по том основу исплати већи износ отпремнине од утврђеног Законом о раду, исплаћени износ отпремнине преко износа утврђеног Законом о раду подлеже обавези плаћања пореза на друга примања по члану 85. Закона о порезу на доходак грађана. Порез се плаћа по стопи од 20% на основицу коју чини бруто приход умањен за 20% нормираних трошкова.

Порески аспекти примања запослених

● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Чланом 9. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001…и 112/2015, у даљем тексту: Закон) прописано је да се трошкови зарада, односно плата, признају у износу обрачунатом на терет пословних расхода. Са друге стране, обрачуната а неисплаћена примања запосленог која се у смислу закона којим је уређено опорезивање дохотка грађана сматрају зарадом, укључујући и примања на која се до износа прописаног тим законом не плаћа порез на зараде, признају се као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћена, односно реализована (члан 9. став 2. Закона). Због оваквог захтева Закона, образац пореског биланса прописан Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014 и 41/2015, 101/2016), садржи два реда: – на редном броју 16 – Примања запосленог из члана 9. став 2. Закона, обрачуната а неисплаћена у пореском периоду; и – на редном броју 18 – Примања запосленог из члана 9. став 2. Закона, обрачуната у претходном пореском периоду, а исплаћена у пореском периоду за који се подноси порески биланс. Чланом 9а Закона прописано је да се обрачунате а неисплаћене отпремнине и новчане накнаде запосленом по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу, признају као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћене. Дакле, ови трошкови се не признају у пореском билансу у оном извештајном периоду када су у складу са МРС 19 и Одељком 28 МСФИ за МСП евидентирани као расход у билансу успеха. Због оваквог захтева Закона, образац пореског биланса у вези са отпремнинама и новчаним накнадама по основу престанка радног односа такође садржи два реда: – на редном броју 17 – Отпремнине и новчане накнаде по основу престанка радног односа, обрачунате а неисплаћене у пореском периоду; и – на редном броју 19 – Отпремнине и новчане накнаде по основу престанка радног односа, обрачунате у претходном, а исплаћене у пореском периоду за који се подноси порески биланс. ***

27

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

ОБРАЧУН РАЧУНОВОДСТВЕНЕ АМОРТИЗАЦИЈЕ Амортизација је вредносно трошење основних средстава, односно новчани износ који се у току века трајања основних средстава обрачунава и издваја за надокнаду и репродукцију (обнављање) основних средстава. Амортизација представља износ отписане вредности основног средства који је обрачунат за одређени обрачунски период, и који се књижи на терет расхода обрачунског периода. Износ амортизације укалкулисан је у продајну цену готових производа или услуга. Основна средства обухватају материјалну и нематеријалну имовину правних лица која је прибављена са циљем успешног обављања пословних активности у дужем временском периоду. У току века употребе не мењају свој физички облик и постепено се троше (вредносно) тако што део своје вредности преносе на готове производе или услуге. Приликом израде завршног рачуна за 2016. годину, обавезу да врше обрачун амортизације имају сва правна лица и предузетници који финансијске извештаје састављају у складу са Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013, у даљем тексту: Закон). Обавезу обрачуна амортизације имају како правна лица и предузетници који при вођењу пословних књига и састављању финансијских извештаја обавезно примењују међународне стандарде финансијског извештавања (у даљем тексту: МСФИ), тако и правна лица и предузетници који у складу са својом одлуком не примењују МСФИ, већ признавање, мерење и процењивање имовине и обавеза, прихода и расхода, врше на начин који је прописан посебним подзаконским актом. Осим из одредби Закона, обавеза обрачуна амортизације произлази и из: 1) Међународних рачуноводствених стандарда и Међународних стандарда финансијског извештавања (МРС/МСФИ); 2) Међународних стандарда финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете („Сл. гласник РС”, бр. 117/2013 – у даљем тексту: МСФИ за МСП); 3) Правилника о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр.

118/2013 и 95/2014, у даљем тексту: Правилник за микро и друга правна лица). Како би обрачун амортизације био извршен исправно, потребно је да сваки послодавац својим општим актом – рачуноводственим политикама – уреди следећа питања: – стална средства која подлежу обрачуну амортизације и почетак обрачуна амортизације; – начин утврђивања основице за свако средство, водећи рачуна о њиховој преосталој вредности; – корисни век трајања средства, односно утврђивање стопе амортизације; – утврђивање методе обрачуна амортизације; – начин преиспитивања корисног века трајања и примењених метода на дан биланса.

Начини обрачуна рачуноводствене амортизације Коришћена метода обрачуна амортизације треба да одражава трошење средстава. Зато се рачуноводственим политикама треба определити за методу која ће најверније одражавати очекивану динамику трошења и економску корист од наведеног средства. Правно лице може да примењује различите методе за различита средства. У случају промене методе обрачуна амортизације, не треба да се врши ретроактивно усклађивање раније обрачунате амортизације. Нова метода обрачуна амортизације примењује се од године у којој је извршена промена. Обрачун амортизације може се класификовати кроз следеће методе: – временска метода, – функционална метода.

1. Временске методе засноване су на веку трајања основних средстава, а познате су: – метода пропорционалног отписа, – метода дегресивног отписа, и – метода прогресивног отписа.

28

а) Пропорционална метода Ова метода има за резултат константан трошак амортизације током века трајања средства, јер метода полази од претпоставке да се средства у току корисног века трајања равномерно троше. Најједноставнија је за примену и најчешће се користи. Према пропорционалној методи, годишњи износ амортизације утврђује се множењем основице за амортизацију са годишњом стопом амортизације.

Пример 1 Процењено је да средство чија је набавна вредност 50.000 динара има корисни век употребе 5 година. Годишња стопа амортизације се утврђује: 100/број година = 100/5 = 20% 50.000 x 20% = 10.000, годишњи износ амортизације. Ако се средство користило краће од једне године, онда се добијени годишњи износ амортизације подели са бројем 12 (месеци) и добије се месечни износ амортизације. Узимамо пример средства које је било у употреби 6 месеци: 10.000 : 12 = 833,33 месечни износ амортизације x 6 = 5.000 динара, амортизација за 6 месеци.

Стопа %

Амортизација годишња

Укупна амортизација

Прва

400.000

40

160.000

160.000

Друга

400.000

30

120.000

280.000

Трећа

400.000

15

60.000

340.000

Четврта

400.000

10

40.000

380.000

Пета

400.000

5

20.000

400.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Основица

Година

● ЈАНУАР 2017. ●

б) Дегресивна метода Ова метода има за резултат опадајући трошак амортизације током века трајања средства. Метода полази од претпоставке да се средства не троше равномерно током свог века трајања, већ да се у почетном периоду троше највише, кад стварају и највећу економску корист, а да током времена опада њихов радни учинак, а са њим и интензитет трошења и износ годишње амортизације. Постоје две основне дегресивне методе: а) метода смањења стопе амортизације када основица остаје иста; Набавна вредност средства је 400.000 динара, а корисни век употребе 5 година.

б) метода смањења основице када стопа остаје иста. Основица

Стопа %

Амортизација годишња

Укупна амортизација

Прва

400.000

40

160.000

160.000

Друга

240.000

40

96.000

256.000

Трећа

144.000

40

57.560

313.560

Четврта

86.400

40

34.560

348.120

Пета

51.840

40

51.880

400.000

Година

29

Применом ове методе средство се неће до краја амортизовати за 5 година, односно остаће 31.144 динара. У последњој години амортизације овај износ ће се додати обрачунатој амортизацији у петој години (31.144 + 20.736), па ће укупна амортизација за пету годину бити 51.880 динара. в) Прогресивна метода Ова метода има за резултат растући износ годишње амортизације током века трајања средства, услед раста амортизационе стопе из године у годину. Метода полази од претпоставке да се средства не троше равномерно током свог века трајања, већ да се у почетном периоду троше најмање, кад се ствара и најмања економска корист, а да током времена расте њихов радни учинак, а са њим и интензитет трошења и износ годишње амортизације.

Пример 1 За средство у вредности од 60.000 динара за прву годину коришћења утврђена је стопа амортизације 7%. Годишњи износ амортизације износи 60.000 x 7% = 4.200 динара

Пример 2 За другу годину коришћења утврђена је стопа амортизације 10%. Годишњи износ амортизације износи 60.000 x 10% = 6.000 динара

2. Функционална метода

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Функционална метода заснива се на очекиваном коришћењу средстава и она се користи за обрачун амортизације средстава, чији се интензитет коришћења може мерити у броју комада, сатима рада, пређеним километрима и слично. Метода полази од претпоставке да је износ годишње амортизације пропорционалан интензитету коришћења, односно учинку средства.

30

Пример 1 Узимамо пример теретног возила које има набавну вредност од 5.000.000 динара. Рачуноводственим политикама процењено је да ово возило може, редовним одржавањем, да пређе 800.000 км. Возило је у пословној години прешло 100.000 км. Обрачун амортизације за пословну годину: 5.000.000 / 800.000 = 6,25 дин, амортизација по једном пређеном километру 100.000 км x 6,25 дин. = 625.000 динара, годишња амортизација Применом функционалног обрачуна амортизације кад је средство (возило) ван употребе, трошак амортизације неће ни постојати за тај период, односно неће се вршити обрачун амортизације.

Средства на која се обрачунава амортизација Амортизација се обрачунава на материјална и нематеријална стална средства која испуњавају услове: – имају ограничен век употребе, – очекује се да се користе више од једног обрачунског периода (више година), – служе у производњи производа, испоруци добара, пружању услуга, за изнајмљивање другим правним лицима или се користе у административне сврхе. Средства која испуњавају наведена три услова подлежу обавези обрачунавања амортизације. Правно лице својим рачуноводственим политикама одређује износе у динарима као критеријум за разврставање у основна средства. Средства (алати, апарати, инвентар и слично) која су испод утврђене вредности основног средства у моменту набавке признају се као залиха, а у моменту стављања у употребу признају се као трошак периода у целини. Сва нематеријална улагања имају коначни век трајања, а ако није могуће поуздано утврдити век трајања, онда се узима век трајања од 10 година.

Обавези обрачуна амортизације подлежу следећа средства која су утврђена рачуноводственим политикама: – нематеријална улагања са коначним веком трајања (патенти, лиценце, улагање у развој, концесије и остала права) – конто 011 и 012; – грађевински објекти – конто 022; – постројења и опрема – конто 023; – инвестиционе некретнине – конто 024; – улагања на туђим некретнинама, постројењима и опреми – конто 027; – биолошка средства – конто 031 и 032; – средства прибављена путем уговора о финансијском лизингу – обрачун амортизације врши корисник лизинга – конто 027; – гудвил – конто 013. Гудвил представља вредност утврђену изнад фер вредности нето имовине (капитала), остварену приликом трансакција купопродаје правног лица, припајањем, спајањем и учешћем у капиталу који утврђује стицалац. Гудвил се не амортизује, али се проверава да ли је обезвређен у складу са МРС 36. Правна лица и предузетници који примењују МСФИ за МСП и Правилник за микро и друга правна лица, обавезно врше амортизацију гудвила током његовог корисног века трајања. Ако није могуће поуздано проценити век, претпоставља се да је корисни век трајања десет година.

Средства на која се не обрачунава амортизација:

Набавна вредност основног средства

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Набавна вредност се састоји од набавне цене (фактурисане од стране добављача или уговорене са физичким лицем) увећане за зависне трошкове који су у вези са набавком средства. Набавна вредност и зависни трошкови чине основицу за обрачун амортизације. Рачуноводственим политикама треба дефинисати шта представљају зависни трошкови набавке. У зависне трошкове набавке могу се књижити: – царина и друге дажбине које су у вези са увозом средства, – неповратни порез који се плаћа држави (буџету), – порез на додату вредност ако правно лице није у систему ПДВ-а, – разне услуге којима се средство доводи у своју функционалност (превоз, монтажа, испитивање и слични трошкови).

● ЈАНУАР 2017. ●

– земљишта – конто 020; – шуме и вишегодишњи засади – конто 020; – основна средства у изградњи – припреми – конто 024; – природна богатства – конто 020; – нематеријална средства која имају неограничен век употребе – група 01; – споменици културе, уметничка дела, скулптуре, књиге у библиотеци и архивска грађа и друга средства која временом не губе вредност – конто 025.

Износ који се амортизује у зависности од усвојене рачуноводствене политике накнадног вредновања Приликом вредновања средства, након почетног признавања по набавној вредности, постоји могућност избора између две рачуноводствене политике или два рачуноводствена поступка. Према ревидираном МРС 16, поступци могу бити: а) модел набавне вредности, Након почетног признавања, некретнине, постројења и опрема и даље се воде по набавној вредности, умањеној за укупну акумулирану амортизацију и евентуалне накнадне акумулиране губитке услед умањења вредности.

31

б) модел ревалоризације (фер вредност). Након почетног признавања, некретнине, постројења и опрему чија се фер вредност може поуздано утврдити, треба евидентирати по ревалоризованом износу који представља фер вредност на дан ревалоризације, умањен за укупну акумулирану амортизацију и евентуалне накнадне акумулиране губитке услед умањења вредности. Независно од усвојеног модела накнадног вредновања, некретнине, постројења и опрема подлежу обрачуну амортизације. За некретнине, постројења и опрему који се вреднују по моделу ревалоризације, основицу за обрачун амортизације чини ревалоризована набавна вредност.

Век употребе основног средства Утврђивање корисног века употребе је предуслов за утврђивање стопе амортизације. За свако основно средство корисни век употребе утврђује се проценом. Рачуноводственом политиком утврђени су критеријуми за одређивање корисног века употребе. Поред корисног века употребе постоји и економски век употребе средства. Стопа амортизације одређује се на основу корисног века употребе. На пример, економски век употребе камиона је 13 година, а корисни век употребе је 10 година, па ће се камион амортизовати по стопи од 10% годишње. Приликом процене корисног века употребе треба анализирати: – очекивано физичко трошење, – очекивани физички учинак, – техничке или комерцијалне застарелости средства, – законска ограничења у коришћењу одређених средстава. Из наведених разлога корисни век употребе треба повремено преиспитивати, па ако има значајних одступања у односу на процењени век употребе, треба прилагодити и стопу амортизације.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Амортизациони период Амортизациони период почиње од дана стављања средства у употребу и траје до дана искњижавања из биланса стања. Амортизација средства започиње кад је оно расположиво за употребу. Обрачун амортизације престаје кад је средство отуђено на било који начин, кад је расходовано, кад је у потпуности амортизовано (отписано) и ако је рекласификовано као стално средство намењено продаји (МСФИ 5). У пракси је уобичајено да обрачун амортизације почиње по истеку месеца у којем је средство стављено у употребу. Обрачун амортизације може започети и наредног дана од дана стављања средства у употребу. Ако се средство не користи, оно се амортизује све до његовог искњижења. Код примене функционалне методе обрачуна амортизације, трошак амортизације може да буде нула у периоду (пословној години) у ком се средство није ни користило.

Обрачун амортизације и књижење Свако основно средство које подлеже обрачуну амортизације амортизује се појединачно. Могућа је и групна амортизација ако средства имају исту набавну вредност, исти век употребе и исту стопу амортизације. Код обрачуна групне амортизације може се појавити проблем ако дође до појединачног отписа средства (из разних разлога), отуђења и расхода. Остаје питање како у овим случајевима провести искњижавање појединачног средства, а за осталу групу средстава наставити обрачун амортизације. Пре приступања обрачуну амортизације за пословну годину или у току године, препорука је да се прво ускладе аналитичка конта у билансу стања групе 01, 02 и 03 са аналитичком евиденцијом књиге основних средстава. Ако су усклађене набавне вредности, исправка вредности и садашња вредност, може се са сигурношћу приступити обрачуну амортизације појединачно за свако основно средство.

Пример 1 Обрачуната је годишња амортизација (за 12 месеци) у динарима за: 32

Средство

Износ амортизације

гудвил

30.000

софтвер

80.000

лиценце

20.000

некретнине

100.000

опрема

200.000

алат

150.000

опрема-лизинг

120.000

Књижење Р. бр.

1.

Конто Дугује

Потражује

540 019-6

2.

540 540 540 540

540

80.000 80.000 20.000

Исправка вредности лиценци

20.000 100.000

Исправка вредности некретнина

100.000 200.000

Исправка вредности опреме

200.000 150.000

Исправка вредности алата Трошкови амортизације

029-41

30.000

Исправка вредности софтвера

Трошкови амортизације

Потражује

150.000 120.000

Исправка вредности на туђим средствима

120.000

Рачуноводствена амортизација у Пореском билансу (ПБ-1 и ПБ-2) Обрачун рачуноводствене амортизације књижи се на конту 540 (биланс успеха) и уноси у Порески биланс ПБ-1, на редни број 18 – укупан износ амортизације обрачунат у финансијским извештајима, или на редни број 19 ПБ-2 (за обвезнике пореза на доходак грађана на приход од самосталне делатности). Могуће је да правно лице има губитак у текућем пословању, а да ипак има пореску основицу на коју се обрачунава порез на добит. До ове појаве долази јер рачуноводствена амортизација повећава пореску основицу. То је и разлог што је законодавац препустио правним лицима да слободно, својим општим актом, прописују начин обрачуна амортизације. Ова констатација је битна за руководство правних лица како би својим рачуноводственим политикама могли да утврде методу обрачуна амортизације, као и амортизациону стопу за годину кад није остварен позитиван пословни резултат, и да на тај начин умање обрачун рачуноводствене амортизације, ако већ у тој години нису пуним интензитетом коришћена основна средства. На овај начин неће бити ни аконтације пореза на добит за наредну годину која би могла настати по основу обрачунате амортизације.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Обрачуната амортизација на конту 540 може се књижити и у једном износу, али препорука је да се књижи појединачно због интерне контроле обрачуна амортизације.

● ЈАНУАР 2017. ●

540 029-8

7.

Исправка вредности гудвила

Трошкови амортизације 029-4

6.

30.000

Трошкови амортизације 029-2

5.

Трошкови амортизације

Трошкови амортизације 019-2

4.

Дугује

Трошкови амортизације 019-4

3.

Опис

Владимир Скенџић

***

33

ТРОМЕСЕЧНИ ОБРАЧУН АКЦИЗА ЗА ПЕРИОД од 1. 1. 2016. до 31. 12. 2016.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

О

34

бвезници акцизе дужни су да у складу са чланом 24. Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр.

22/01, 73/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – др. закон, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – др. закон, 55/15 и 103/15) саставе и поднесу четврти тромесечни обрачун акцизе за 2016. годину. Овај обрачун састављају за период од 1. јануара до 31. децембра 2016. године, а достављају га надлежном пореском органу најкасније до 20. јануара 2017. године. Правилно састављање овог обрачуна подразумева правилну примену стопа акциза за све акцизне производе, које су се примењивале од 1. 1. до 31. 12. 2016. године, што значи да се обрачун саставља на основу стопа акциза које су прописане Законом, односно које су усклађене, па подсећамо да се за овај обрачун морају имати у виду: 1) Закон о изменама и допунама Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 103/15) који је у примени од 1. 1. 2016. године, а којим је, што је важно и за овај обрачун као и за претходне: – измењен износ акциза на безоловни бензин, гасна уља и течни нафтни гас; – уведена акциза на нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2% вол алкохола, а највише 15% вол алкохола; – прописано да се у основицу за обрачун акцизе на електричну енергију укључују и трошкови који не зависе од потрошње електричне енергије, као и накнада за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије; – продужен рок (до 31. 12. 2016) до када се не плаћа акциза на: 1) течни нафтни гас (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2711 12 11 00 до 2711 19 00 00) и остале деривате нафте који се добијају од фракција нафте које имају распон дестилације до 380оC (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 и 2710 20 90 99), који се користе као сировина и енергенти у процесима фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања и екстракције бутадиена, као и на производе који се добијају из процеса фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања, екстракције бутадиена и производње МТБЕ (Метил Терцијални Бутил Етар); 2) течни нафтни гас и то за лаке утечњене угљоводонике из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2711 19 00 00, у случају када се као сировине користе у производњи течног нафтног гаса и примарног бензина у процесима сепарације. Такође је у члану 16. овог закона прописано да ће се прво усклађивање динарских износа акцизе на алкохолна пића извршити у јануару 2017. године, индексом потрошачких цена у 2016. години, као и да даном почетка примене овог закона престају да важе Усклађени динарски износи акциза из члана 9. став 1. тачка 7) алинеја трећа, члана 9. став 5, чл. 12, 12а, 14, члана 40а став 1. тачка 5) и члана 40г Закона о акцизама, годишњим индексом потрошачких цена у 2014. години („Службени гласник РС”, број 4/15), у делу који се односи на износе акциза на алкохолна пића, укључујући и пиво, као и у делу који се односи на динарске износе до којих се умањује плаћена акциза на деривате нафте, и то за гасна уља која се користе као моторно гориво за транспортне сврхе за превоз лица и ствари, односно за грејање и на течни нафтни гас који се користи као моторно гориво за транспортне сврхе за превоз лица и ствари, односно за грејање. Ово практично значи да се од 1. јануара 2016. године на наведене акцизне производе примењују износи акцизе прописани овим законом. Чланом 17. поменутог закона прописано је да ће се прво наредно усклађивање динарских износа акцизе на деривате нафте, биогорива и биотечности из члана 9. став 1. тач. 1), 4), 6) и 7), као и динарских износа до којих се умањује плаћена акциза на деривате нафте, биогорива и биотечности из члана 9. став 5. тачка 1) подтач. (5) и (6), тачка 2), тачка 3) подтачка (3), тач. 4), 5) и 6) Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – др. закон, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – др.

закон, 142/14 и 55/15), извршити у јануару 2016. године, индексом потрошачких цена у 2015. години, па се од 25. јанура 2016. на наведене акцизне производе примењују стопе из усклађених износа. Истим чланом је прописано да ће се прво наредно усклађивање динарских износа акцизе на безоловни бензин, гасна уља и течни нафтни гас, као и динарских износа до којих се умањује плаћена акциза на деривате нафте, и то за гасна уља која се користе као моторно гориво за транспортне сврхе за превоз лица и ствари, односно за грејање и на течни нафтни гас који се користи као моторно гориво за транспортне сврхе за превоз лица и ствари, односно за грејање, извршити у јануару 2017. године, индексом потрошачких цена у 2016. години.

– Усклађени динарски износи акциза, из члана 9. став 1. тачка 7) алинеја трећа, члана 9. став 5, чл. 12, 12а и 14, члана 40а став 1. тачка 5) и члана 40г Закона о акцизама, годишњим индексом потрошачких цена у 2014. години („Службени гласник РС”, број 4/2015) – који су били у примени до 24. 1. 2016 – само за оне акцизне производе који нису поменути у прелазној одредби члана 16. поменутог закона; – Усклађени динарски износи акциза, из члана 40а став 1. тач. 6) до 8) Закона о акцизама, годишњим индексом потрошачких цена у 2014. години („Службени гласник РС”, број 5/2015) – који су били у примени до 24. 1. 2016; 2) Усклађени динарски износи акциза, из члана 9. став 1. тач. 1), 4), 6) и тачка 7) алинеја трећа, члана 9. став 5, тачка 1) подтач. (5) и (6), тачка 2), тачка 3) подачка (3) и тач. 4), 5) и 6), чл.

14. и 14а, члана 40а став 1. тачка 7) и члана 40г Закона о акцизама, годишњим индексом потрошачких цена у 2015. години („Службени гласник РС”, број 5/16) – у примени од 25. 1. 2016. године; 3) Усклађени динарски износи акциза, из члана 40а став 1. тачка 8) Закона о акцизама, годишњим индексом потрошачких цена у 2015. години („Службени гласник РС”, број 5/16) – у примени од 25. 1. 2016. године.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Овај тромесечни обрачун обухвата кумулативне податке за целу 2016. годину, па су приликом његовог састављања битни подаци о износима акцизе који су били у примени у одређеном периоду током 2016. године. То значи да обвезници акцизе који састављају тромесечне обрачуне (произвођачи акцизних производа, права лица која су овлашћена од стране државног органа за продају заплењених акцизних производа и купци акцизних производа одузетих у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате, а које продаје државни орган) морају имати у виду да су током 2016. г. постојала два, односно три обрачунска периода у којима су се примењивале различите стопе акциза, и то: – период од 1. 1. до 24. 1. 2016. године, – период од 25. 1. до 30. 9. 2016. године, – а када су у питању цигарете, од 1. 7. 2016. примењују се износи који су прописани Законом, односно усклађеним износима (постоје три периода), како је и дато у табели број 3. Пошто се акциза обрачунава на: деривате нафте, биогорива и биотечности; дуванске прерађевине, укључујући и дуванске прерађевине које се при употреби греју али не сагоревају; алкохолна пића; течности за пуњење електронских цигарета; електричну енергија за крајњу потрошњу; и кафу (напомињемо да кафа, као увозни акцизни производ, за сада подлеже акцизи само при увозу, па се она не укључује у тромесечне обрачуне – акциза се плаћа само при увозу). Поред кафе, тромесечни обрачун акцизе не обухвата ни електричну енергију за крајњу потрошњу. Наиме, према одредбама члана 40м Закона о акцизама, обвезник акцизе дужан је да утврђену обавезу по основу акцизе на електричну енергију искаже у пореској пријави коју доставља надлежном пореском органу најкасније у року од 15 дана од истека обрачунског периода, и дужан је да тако обрачунату акцизу плати у периоду за подношење пореске пријаве. Обрачунски период за електричну енергију је месечни, а за исти обвезници подносе посебну – месечну пореску пријаву. Дакле, тромесечни обрачун обухвата кумулативни обрачун акциза за деривате нафте, биогорива и биотечности; дуванске прерађевине, укључујући и дуванске прерађевине које се при употреби греју али не сагоревају; алкохолна пића; и течности за пуњење електронских цигарета.

● ЈАНУАР 2017. ●

1. Састављање четвртог тромесечног обрачуна акциза за период од 1. 1. до 31. 12. 2016. године

35

1.1. Стопе акциза од 1. 1. до 31. 12. 2016. г. Најједноставнији начин приказа стопа акциза које су се примењивале током 2016. г. на одређене акцизне производе је табеларни, па у наставку дајемо табеларни преглед стопа акциза са ознакама царинске тарифе за сваки акцизни производ.

ДЕРИВАТИ НАФТЕ и БИОГОРИВА и БИОТЕЧНОСТИ Табела бр. 1 Износи акциза

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

ДЕРИВАТИ НАФТЕ

36

ОЗНАКА ЦАРИНСКЕ ТАРИФЕ

Од 1. 1. до 24. 1. 2016.

Од 25. 1. до 31. 12. 2016.

Оловни бензин

ЦТ 2710 12 51 00 и 2710 12 59 00

55,00 дин./л

55,82 дин/л4

Безоловни бензин

ЦТ 2710 12 41 00, 2710 12 45 00, 2710 12 49 00 и 2710 20 90 11

52,50 дин./л3

52,50 дин./л

Гасна уља

ЦТ 2710 19 43 00, 2710 19 46 00, 2710 19 47 00, 2710 19 48 00, 2710 20 11 00, 2710 20 15 00, 2710 20 17 00 и 2710 20 19 00

54,00 дин./л3

54,00 дин./л

Керозин

ЦТ 2710 19 21 00 и 2710 19 25 00

62,00 дин./л

62,93 дин./л4

Течни нафтни гас – ТНГ1

ЦТ 2711 12 11 00 до 2711 19 00 00*

41,00 дин./л3

41,00 дин./л

Остали деривати нафте који се добијају од фракција нафте распона дестилације до 380оC2

ЦТ 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 и 2710 20 90 99

62,00 дин./л

62,93 дин./л4

Адитиви, екстендери за додавање у погонска горива за: - гасно уље: - керозин: - течни нафтни гас

- ЦТ 3811 90 00 00 - ЦТ 3811 90 00 00 - ЦТ 3204 19 00 00 - ЦТ 3811 90 00 00 - ЦТ 3811 90 00 00 - ЦТ 2930 90 99 90 - ЦТ 3403 99 00 00 - ЦТ 2905 11 00 00

Акциза се обрачунава по стопи акцизе која се плаћа на деривате нафте којима се додају

Акциза се обрачунава по стопи акцизе која се плаћа на деривате нафте којима се додају

Посебне напомене: Према одредбама члана 16. Закона о изменама и допунама Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, број 103/15), акциза се не обрачунава до 31. 12. 2016. г. на: 1 течни нафтни гас и то за лаке утечњене угљоводонике из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2711 19 00 00 – када се као сировине користе у производњи течног нафтног гаса и примарног бензина у процесима сепарације; и 2 остале деривате нафте који се добијају од фракција нафте које имају распон дестилације до 380оC (ЦТ: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 1100, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 и 2710 2090 99), који се користе као сировина и енергенти у процесима фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања и екстракције бутадиена, као и на производе који се добијају из процеса фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања, екстракције бутадиена и производње МТБЕ.

3 Стопе прописане Законом о изменама и допунама Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр.

103/15).

4 Усклађени износи акциза.

Табела бр. 2 Износи акциза

БИОГОРИВА И БИОТЕЧНОСТИ Биогорива и биотечности

ОЗНАКА ЦАРИНСКЕ ТАРИФЕ ЦТ 3826 00 10 00 и 3826 00 90 00

Од 1. 1. до 24. 1. 2016.

Од 25. 1. до 31. 12. 2016.

51,97 дин./л

52,75 дин./л

ДУВАНСКЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ Дуванске прерађевине обухватају: цигарете из увоза и цигарете произведене у земљи, цигаре и цигарилосе, резани дуван, дуван за лулу, дуван за жвакање и дуван за пушење, несагоревајући дуван и течности за пуњење електронских цигарета. Произвођачи и увозници цигарета (за цигарете из увоза и за цигартете произведене у земљи) обрачунавају и плаћају акцизу у динарском износу по паклици (паковање од 20 комада), а када су паковања другачија од наведеног – акциза се обрачунава сразмерно паковању, сходно одредбама члана 40а Закона, као и акцизу „ad valorem” у проценту од 33% на малопродајну цену, с тим што обрачуната акциза не може бити нижа од минималне акцизе. Уколико се догоди да је нижа, за обрачун се мора применити минимална акциза, па је дат и преглед минималних акциза за одређене периоде. Течностима за пуњење електронских цигарета сматрају се производи из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 3824 90 92 90, који приликом коришћења електронске цигарете стварају пару за удисање, као и течности за пуњење електронских цигарета садржане у другим производима, које се сврставају у тарифну ознаку номенклатуре ЦТ 8543 70 90 90. Дакле, за поменута три обрачунска периода динарски износи акциза на дуванске прерађевине су:

Од 1. 1. до 24. 1. 2016.

Од 25. 1. до 30. 6. 2016.

Од 1. 7. до 31. 12. 2016.

Цигарете из увоза и цигарете произведене у земљи – тар. ознаке ЦТ 2402 20 10 00 и 2402 20 90 00, обрачунава се и ”ad valorem” акциза 33% на МПЦ***

58,20 дин./пак.

59,07* дин./пак.

61,72** дин./пак.

Цигаре и цигарилоси

21,90 дин./ком.

22,23* дин./ком.

22,23* дин./ком.

41% МПЦ***

41% МПЦ***

41% МПЦ***

Резани дуван, дуван за лулу, дуван за жвакање и дуван за пушење (бурмут) Несагоревајући дуван Течности за пуњење електронских цигарета

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

ДУВАНСКЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ

● ЈАНУАР 2017. ●

Табела бр. 3

Обрачунава се по килограму дуванске смесе, а у износу од 40% минималне акцизе на 1.000 комада цигарета, утврђене за категорију просечне пондерисане МПЦ цигарета 4,00 дин./мл

4,06* дин./мл

4,06* дин./мл

* Усклађени износ – у примени од 25. јануара 2016. године. ** Износ акцизе прописан чланом 40а Закона о акцизама. *** Стопа „ad valorem” акцизе се примењује на малопродајну цену (износ не може бити нижи од минималне акцизе).

37

Преглед просечних пондерисаних малопродајних цена и минималних акциза за цигарете, дуван за пушење и остале дуванске прерађевине од 1. 1. 2016. године Табела бр. 3.1. Износ просечне пондерисане малопродајне цене

Износ минималне акцизе

Износ просечне пондерисане малопродајне цене

Износ минималне акцизе

Износ просечне пондерисане малопродајне цене

Износ минималне акцизе

од 1. 1. до 8. 2. 2016.

од 1. 1. до 8. 2. 2016.

од 9. 2. до 17. 8. 2016.

од 9. 2. до 17. 8. 2016.

од 18. 8. до 31. 12. 2016.

од 18. 8. до 31. 12. 2016.

Цигарете из увоза и цигарете произведене у земљи

195,69 дин./пак.

120,19 дин./пак.

208,62 дин./пак.

127,91 дин./пак.

217,29 дин./пак.

133,43 дин./пак.

Резани дуван

7.735,34 дин./кг

3.906,18 дин./кг

8.153,68 дин./кг

4.476,85 дин./кг

8.620,60 дин./кг

4.670,05 дин./кг

Дуван за лулу

11.206,07 дин./кг

4.594,49 дин./кг

11.428,17 дин./кг

4.914,11 дин./кг

11.301,92 дин./г

4.859,83 дин./кг

Дуван за жвакање

-

3.906,18 дин./кг

-

4.476,85 дин./кг

-

4.670,05 дин./кг

Бурмут

-

5.800,00 дин./кг

-

5.800 дин./кг

-

5.800,00 дин./кг

ДУВАНСКЕ ПРЕРАЂЕВИНЕ

АЛКОХОЛНА ПИЋА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

На почетку овог текста нагласили смо да су динарски износи акциза на алкохолна пића измењени Законом о изменама и допунама Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 103/15), и да је прелазним одредбама тог закона прописано да ће се прво усклађивање тих износа извршити у јануару месецу 2017. године растом потрошачких цена за 2016. годину. Због тога алкохолна пића имају један обрачунски период, па су износи акциза следећи: Табела бр. 4

38

АЛКОХОЛНА ПИЋА

Од 1. 1. до 31. 12. 2016. г.

1) ракије: – од воћа, грожђа, вина, и друге воћне ракије са додатком екстракта биља, делова биља или пољопривредних производа

124,00 дин./л

– од житарица и осталих пољопривредних сировина

316,00 дин./л

2) остала јака алкохолна пића 203,00 дин./л 3) нискоалкохолна пића 21,00 дин./л 4) пиво 24,00 дин./л Тромесечни обрачун акциза обвезник саставља на бази података из књиговодствених и других евиденција, тако што сабира износе акциза из фактура, отпремница, доставница, односно других докумената на основу којих је утврђен мањак, и других докумената на основу којих је акциза обрачуната за одговарајући обрачунски период, а која су основ за књижење, како је прописано чланом 16. Правилника о начину обрачунавања и плаћања акцизе, врсти, садржини и начину вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве („Сл. гласник РС”, бр. 3/05, 54/05, 36/07, 63/07, 53/09, 63/12, 95/12, 96/12 – исправка, 56/13, 67/15 и 101/16). А чланом 1. истог правилника је прописано да се обрачун акциза врши тако што произвођач акцизног производа, у моменту стављања акцизних производа у промет, у фактуру, отпремницу, доставницу, односно други документ који служи као основ за књижење, поред осталих прописаних података уноси и податке о основици за обрачун акцизе и стопу, односно износ за обрачун акцизе и износ обрачунате акцизе. Обрачун обухвата и податке о обрачунатој акцизи на мањак производа у акцизном складишту, осим мањка који се може правдати вишом силом, као и расход (кало, растур, квар и лом) у акцизном складишту који је изнад количине утврђене Уредбом о количини расхода (кало, растур, квар и лом), на који се не плаћа акциза („Службени гласник РС”, бр. 137/04, 109/09 и 96/12). Тромесечни обрачун акцизе саставља се кумулативно за период од 1. јануара до истека тромесечја за који се обрачун саставља, тј. до 31. 12. 2016. године.

2. Исказивање обрачунате акцизе на прописаним обрасцима Обрачунати износ акцизе за овај тромесечни обрачун, распоређен по уплатним рачунима, обвезник акцизе – произвођач уноси у Образац ПП ОАК – Пореска пријава о кумулативном – годишњем обрачуну акцизе за период од 1. 1. до 31. 12. 2016. године. Уз пријаву иде и Прилог бр.

4 (прилог за четврто тромесечје за који се обрачун и саставља, обухвата податке о обрачунатој и плаћеној акцизи за период од 1. 10. до 31. 12. 2016. године). Обвезник акцизе – произвођач акцизних производа који нема обавезу по основу акцизе за овај обрачунски период, такође је дужан да поднесе тромесечни обрачун акцизе са прописаним прилогом. Према одредбама члана 16а Правилника о обрачунавању акциза…, обвезници акцизе из члана 6. став 2. тач. 4) и 5) Закона (правна лица која су овлашћена од стране државног органа за продају заплењених акцизних производа и купци акцизних производа одузетих у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате, а које продаје државни орган) износе обрачунате акцизе, распоређене по уплатним рачунима, уносе у Образац ПП ТОА – Пореска пријава о тромесечном обрачуну акцизе за период од 1. јануара до 31. децембра 2016. године. Уз Образац ПП ТОА, обвезници достављају и фотокопије налога о уплати аконтација акцизе у тромесечном периоду (уплате по обавезама акцизе насталим у периоду од 1. 10. до 31. 12.

2016. године). Прилог 4 не достављају. За разлику од обвезника акцизе – произвођача, ови обвезници подносе тромесечни обрачун акцизе само за обрачунски период у коме је промет остварен. У делу IV КАФА ред. бр. 1. Обрасца ТОА, податак уноси САМО обвезник: – правно лице које је овлашћено од стране државног органа за продају заплењене кафе, односно – купац кафе одузете у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате, а које продаје државни орган.

КАФА Непржена кафа

Од 1. 1. до 24. 1. 2016.

Од 25. 1. до 31. 12. 2016.

84,40 дин./кг

Пржена кафа

103,94 дин./кг

105,50 дин./кг

Љуспице и опне од кафе

114,33 дин./кг

116,04 дин./кг

Екстракти, есенције и концентрати од кафе

155,91 дин./кг

158,25 дин./кг

311,81 дин./кг за 1кг нето масе кафе садржане у замени

316,49 дин./кг за 1кг нето масе кафе садржане у замени

Мешавине екстраката, есенције и концентрати од кафе са прженом цикоријом и осталим прженим заменама кафе и екстраката, есенције и концентрати од кафе

311,81 дин./кг за 1кг нето масе кафе садржане у мешавини

316,49 дин./кг за 1кг нето масе кафе садржане у мешавини

Препарати на бази екстраката, есенције и концентрати од кафе или на бази кафе, и Препарати који садрже кафу, екстракте, есенције и концентрате од кафе

311,81 дин./кг за 1кг нето масе кафе садржане у препарату

316,49 дин./кг за 1кг нето масе кафе садржане у препарату

Замене кафе које садрже кафу

Напици и безалкохолна пића што садрже кафу, екстракте, есенције и концентрате од кафе

311,81 дин./кг 316,49 дин./кг за 1кг нето масе кафе за 1кг нето масе кафе садржане у напитку или садржане у напитку или безалкохолном пићу безалкохолном пићу

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

83,15 дин./кг

● ЈАНУАР 2017. ●

Износи акциза на кафу за обрачунски период су:

39

У Обрасцу ПП ОАК и ПП ТОА, поред података о обрачунатој и плаћеној акцизи, обвезник посебно може да искаже: – камату за неблаговремено плаћене аконтације (колона 4); – износ обрачунате акцизе заједно са утврђеном каматом, ако је обавеза утврђена у поступку контроле у току обрачунског периода (колона 5). Уколико по овом тромесечном обрачуну обвезник искаже разлику мање обрачунате акцизе, камату обрачунава од дана када је доспела обавеза по основу акцизе. Према одредби члана 23. Закона, обавеза доспева: – најкасније последњег радног дана у месецу – износ акцизе обрачунат за период од 1. до 15. дана у месецу; – најкасније 15. дана у месецу – износ акцизе обрачунат за период од 16. до краја претходног месеца. Изузетно, у случају да је последњи дан у месецу нерадни дан, обвезник акцизе дужан је да обрачунату акцизу уплати последњег радног дана у том месецу (члан 23. став 2. Закона). Подношење пријава у 2016. години врши се у папирном облику. *******

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Достављање података о акцизним маркицама и акцизним производима 1. Достављање података о акцизним маркицама Обвезници акцизе имају обавезу да по истеку тромесечја, а најкасније до 15. јануара 2017. године, доставе податке о акцизним маркицама, и то: – на Обрасцу АМ-Ц – Квартални извештај произвођача, односно увозника цигарета о преузетим, утрошеним и враћеним контролним акцизним маркицама за цигарете, за период од 1. 10. до 31. 12. 2016. године; – на Обрасцу АМ-А – Квартални извештај произвођача, односно увозника алкохолног пића о преузетим, утрошеним и враћеним контролним акцизним маркицама за алкохолна пића, за период од 1. 10. до 31. 12. 2016. године.

2. Достављање података у складу са Законом о дувану Према члану 7. Закона о дувану („Сл. гласник РС”, бр. 101/05, 90/07, 95/10, 36/11, 93/12 и 108/13), а у складу са Правилником о садржини и начину вођења евиденције од стране произвођача и обрађивача дувана („Сл. гласник РС”, број 5/06), произвођачи и обрађивачи дувана имају обавезу да Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде доставе податке у вези са производњом, обрадом и прометом дувана и обрађеног дувана. Обавезни су да податак доставе у року од 10 дана по истеку квартала, што значи да су дужни да ове податке за последњи квартал доставе до 10. 1. 2016. године за IV квартал. Управи за дуван достављају податке полугодишње и годишње: – лица уписана у регистре из члана 5. став 1. тач. 3) до 6) Закона о дувану, и лица уписана у евиденциону листу из члана 6. став 1. тачка 2) овог закона, и то извештаје о подацима о којима воде евиденцију, најкасније у року од 15 дана од дана истека периода за који се доставља извештај, тј. до 15. јануара 2017. године; – лица уписана у регистре из члана 5. став 1. тач. 1) и 2) Закона о дувану, дужна су да на захтев Управе достављају извештаје о подацима о којима воде евиденцију, у року који Управа одреди. Љиљана Симић

40

***

ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ КОЈЕ ПРЕТХОДЕ САСТАВЉАЊУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2016. ГОДИНУ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА ПРЕМА ПРОПИСИМА БУЏЕТСКОГ РАЧУНОВОДСТВА

У

● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

вези са припремом финансијских извештаја као радњама које претходе састављању финансијских извештаја, потребно је подузети читав низ активности у вези са пословним догађајима који се морају рачуноводствено верификовати. У те припремне радње, које претходе састављању финансијских извештаја, убрајамо следеће: 1) детаљна провера свих прокњижених ставки које се односе на пословне промене у 2016. години, те да ли су исте евидентиране на одговарајућим субаналитичким контима у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, број 16/2016 и 49/2016 – у даљем тексту: Правилник о Контном плану за буџетски систем); 2) усаглашавање примљених и утрошених буџетских средстава (административни и други трансфери између директних и индиректних корисника); 3) усклађивање стања главне књиге са помоћним књигама; 4) усаглашавање финансијских пласмана, потраживања и обавеза; 5) спровођење извршеног пописа, односно свођење књиговодственог стања имовине и обавеза према стању у пописним листама за 2016. годину, и књижење инвентурних разлика; 6) провера међусобне повезаности конта класе 200000 – Обавезе и класе 400000 – Текући расходи; 7) провера књижења датих и примљених аванса у вези са продајом и набавком добара, извршењем услуга и извођењем грађевинских радова; 8) провера књижења набавке нефинансијске имовине и извора из којих је вршено финансирање те набавке; 9) провера обрачуна исправке вредности нефинансијске имовине у сталним средствима на терет капитала и исправности књижења; 10) провера евиденције о ПДВ-у; 11) провера прокњижених књиговодствених промена са посебним освртом на обавезу исказивања ПДВ-а на одговарајућим контима за кориснике јавних средстава; 12) провера књижења трошкова и учинака код обвезника који се баве производњом; 13) провера свих радњи у вези са књижењима која проистичу из примене члана 4. Правилника о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, број 18/2015 у даљем тексту: Правилник о финансијским извештајима); 14) провера обавезе састављања, попуњавања и подношења СВС обрасца (Спецификација враћених средстава) у вези са враћеним буџетским средствима; 15) састављање закључног листа. Као што се види из претходног, постоји читав низ активности које у фази припремних радњи претходе изради финансијских извештаја. Није нам намера да о свакој активности посебно коментаришемо, мада смо неке од тих активности коментарисали у децембарском броју Практикума, бр.

51/2016. То су следећи написи: – попис имовине и обавеза за 2016. годину код корисника јавних средстава који своје пословне књиге воде према Правилнику о Контном плану за буџетски систем; – специфичности пописа имовине и обавеза у установама образовања за 2016. годину; – обавеза преноса неутрошених буџетских средстава на рачун извршења буџета Републике Србије до краја буџетске 2016. године; – утврђивање сразмерног пореског одбитка и његове исправке вредности у последњем пореском периоду календарске 2016. године. У овом броју Пословног саветника су обрађене још неке теме које се односе на припрему за израду финансијских извештаја за 2016. годину. То су:

41

– обрачун исправке вредности нефинансијске имовине за 2016. годину код корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање; – усаглашавање пословних књига и провера финансијских позиција пре састављања финансијских извештаја код корисника буџетских средстава за 2016. годину. Поред наведеног, у наставку ћемо обрадити још неке од радњи које се односе на припрему финансијских извештаја.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

1. Разматрање извештаја о извршеном попису, доношење акта о усвајању извештаја и достављање на књижење ради усаглашавања књиговодственог стања са стварним стањем Сходно члану 12. Правилника о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава Републике Србије и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, број 33/2015 у даљем тексту: Правилник о попису за јавни сектор), овлашћено лице пописа (орган) разматра извештај о извршеном попису и доноси акт о усвајању извештаја. Уколико извештај о извршеном попису садржи пропусте и неправилности, исти се враћа пописној комисији на дораду и одређује се примерени рок за достављање новог извештаја. Извештај о извршеном попису и акт о усвајању извештаја разматра се и усваја најкасније до 25. фебруара наредне године и доставља се на књижење ради усаглашавања књиговодственог стања са стварним стањем. Утврђени вишкови и мањкови књиже се у складу са актом о усвајању извештаја, како је то утврдио надлежни орган који је разматрао извештај о извршеном попису. С обзиром на обимност коментара, ми ћемо се задржати на само два примера (једног утврђеног мањка и вишка на нефинансијској имовини). Пример за настали мањак на нефинансијској имовини: 1) Мањак је рачунар чија је набавна вредност 40.000,00, исправка вредности 10.000,00 и садашња вредност 30.000,00 динара.

2) За настали мањак одговорно је лице које је задужено за рад на том рачунару.

3) На настали мањак обрачунава се и плаћа обавеза за ПДВ по посебној стопи у износу од 3.000,00 динара. Купац је извршио уплату у износу од 33.000,00 динара, којом је терећен за настали мањак увећан за ПДВ. Књижење 31. 12. 2016. године – евиденција Одлуке о попису по основу мањка опреме (промене у обиму и потраживање од запосленог) Конто

Р. бр.

1

Дугује

Потражује

2

3

341131

4 Друге промене у обиму опреме

011228 122144

Назив субаналитичког конта

Друге промене у обиму административне опреме Потраживања по основу мањкова

Износ Дугује

Потражује

5

6

30.000,00

30.000,00

33.000,00

291312

Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине

30.000,00

291919

Остала пасивна временска разграничења

3.300,00

– Евиденција Одлуке о попису по основу мањка опреме (промене у обиму и потраживање од запосленог)

42

Књижење 1. 1. 2017. године, при отварању почетног стања – пренос промена у обиму из претходне (2016) године на одговарајућа субаналитичка конта имовине Конто

Р. бр.

1

Дугује

Потражује

2

3

011228

Назив субаналитичког конта 4 Друге промене у обиму административне опреме

341131

Износ Дугује

Потражује

5

6

30.000,00

311112

Опрема

30.000,00

011229

Исправка вредности административне опреме

10.000,00

011222

Друге промене у обиму опреме

Рачунарска опрема

30.000,00

40.000,00

– Пренос промена у обиму из претходне (2016) године на одговарајућа субаналитичка конта имовине

Књижење на дан доношења Одлуке о усвајању извештаја о попису у 2016. години – евиденција пореза на додату вредност Конто

Р. бр.

Потражује

2

3

291919

245242

Износ Дугује

Потражује

4

5

6

Остала пасивна временска разграничења

3.300,00

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по посебној стопи (осим примљених аванса)

3.300,00

Књижење када запослени измири своју обавезу по основу мањка (током 2017. године) Конто

Р. бр.

Дугује

Потражује

1

2

3

1

121112

Назив субаналитичког конта 4 Текући рачун

122144

Потраживања по основу мањкова

Износ Дугује

Потражује

5

6

33.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

– Евиденција пореза на додату вредност на дан одлуке о усвајању извештаја о попису

● ЈАНУАР 2017. ●

1

Дугује

Назив субаналитичког конта

33.000,00

– Запослени је уплатио износ укупног задужења (Извод Управе за трезор) 2

291312

Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине 812121

Примања од продаје покретних ствари у корист нивоа Републике

30.000,00

– Евиденција примања од нефинансијске имовине, по основу мањка на терет запосленог

30.000,00

43

Напомена: Настали вишкови и мањкови на нефинансијској имовини, приликом пописа имовине и обавезе за годину на коју се попис односи, треба да се евидентирају преко субаналитичких конта која су прописана Правилником о Контном плану за буџетски систем. Ако је установљен вишак нефинансијске имовине по попису, онда такав пословни догађај представља промену у обиму „на више”, што значи да та промена свакако треба претходно да се књижи преко прописаних субаналитичких конта (на пример: 011228 / 341131). Ако је установљен мањак нефинансијске имовине по попису, онда такав пословни догађај представља промену у обиму „на мање” и књижиће се на следећи начин: 341131 /011228. Овај податак у финансијском извештају је значајан из разлога што би се на крају године у билансу стања виделе све промене у обиму које су настале на нефинансијској имовини у току године за коју се саставља годишњи финансијски извештај. Евидентирање пословних догађаја на наведеним контима у вези са променом обима у нефинансијској имовини значајно је и због примене Правилника о садржају извештаја о структури и вредности нефинансијске имовине Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 65/2014), као и примене Уредбе о евиденцији непокретности у јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 70/2014, 19/2015 и 83/2015).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

2. Провера евиденције о ПДВ-у

44

Под овом активношћу подразумева се усаглашавање књиговодствене евиденције са књигом улазних и излазних рачуна, провера свих Пореских пријава пореза на додату вредност и утврђивање сразмерног пореског одбитка. Корисници јавних средстава који су обвезници ПДВ-а, а који су у 2016. години користили и примењивали сразмерни порески одбитак у складу са чланом 30. став 6. Закона о ПДВ-у, у обавези су да при утврђивању пореске обавезе за последњи порески период календарске 2015. године изврше исправку сразмерног пореског одбитка и евидентирају га у Пореској пријави (Образац ПППДВ) коју подносе надлежном пореском органу до 15. јануара 2017. године, ако обвезник ПДВ-а подноси месечно пореску пријаву, или до 20. јануара 2017, ако обвезник ПДВ-а подноси тромесечно пореску пријаву.

3. Провера прокњижених пословних промена, са посебним освртом на обавезу исказивања ПДВ-а на одговарајућим контима за кориснике јавних средстава На крају године у билансу стања може се догодити да имамо већи претходни порез исказан на дуговној страни одговарајућих субаналитичких конта у оквиру аналитичког конта 123960 – Порез на додату вредност, него што износи обавеза на одговарајућим субаналитичким контима у оквиру аналитичког конта 245240 – Обавезе за порез на додату вредност. У таквој ситуацији биће исказана разлика између конта 123960 и конта 245240, на дуговној страни субаналитичког конта 123969 – Потраживање за више плаћени порез на додату вредност. То су дакле они случајеви када није остварен довољан ниво промета робе и услуга, за који настаје обавеза за ПДВ, од ког би се могао одбити претходни ПДВ. Други случај имамо када су одговарајућа субаналитичка конта у оквиру аналитичког конта 245240 – Обавеза за порез на додату вредност већа од износа на одговарајућим субаналитичким контима у оквиру аналитичког конта 123960 – Порез на додату вредност. Настала разлика између конта 245240 и 123960 исказује се на потражној страни субаналитичког конта 245249 – Обавеза за порез на додату вредност по основу разлике обрачунатог пореза на додату вредност и претходног пореза.

Сва субаналитичка конта у оквиру аналитичких конта 123960 и 245240 морају на крају године бити затворена, А РАЗЛИКЕ о којима је било речи: – исказују се на субаналитичком конту123969 – Потраживање за више плаћени порез на додату вредност, ако је претходни ПДВ већи од пореске обавезе исказане на субаналитичким контима у оквиру аналитичког конта 245240 – Обавеза за порез на додату вредност; – односно, исказују се на субаналитичком конту 245249 – Обавеза за порез на додату вредност по основу разлике обрачунатог пореза на додату вредност и претходног пореза, ако је обавеза за ПДВ већа од претходног пореза, а исказана је на одговарајућим субаналитичким контима у оквиру аналитичког конта 123960 – Порез на додату вредност. Осим наведеног, важно је подсетити на још једну чињеницу – како ће се рачуноводствено посматрати претходни порез и обавеза за ПДВ у нереализованим потраживањима и неизмиреним обавезама на крају обрачунског периода. Ту имамо више ситуација на које морамо обратити пажњу:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

2) Код неизмирене обавезе према добављачима у којој је садржан претходни порез, на крају године под 31.12. 2016. треба извршити прекњижавање претходног пореза тако да дугује субаналитички конто 131211 – Обрачунати неплаћени расходи, а потражује субаналитички конто, рецимо, 123961 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса). Када се у 2017. години изврши плаћање добављачу, износ без претходног пореза утицаће на смањење резултата пословања. Што се тиче претходног пореза, корисник јавних средстава мора водити рачуна о правилном евидентирању ПДВ-а, односно коришћењу права на одбитак претходног пореза. Долазимо до закључка да је важно да се коришћење права на одбитак претходног пореза не користи одмах када је могуће – у првом пореском периоду када је извршен промет и када располаже одговарајућим средствима – већ је битно да се то право користи у периоду када се измири обавеза према добављачу. У случају да се отпише обавеза према добављачу, дошло би једноставно до искњижавања претходног пореза који је садржан у тој фактури добављача. Дакле, дуговао би одговарајући субаналитички конто у оквиру конта групе 252000 – Обавезе према добављачима, а потраживао би субаналитички конто 131211 – Обрачунати неплаћени расходи и одговарајући субаналитички конто у оквиру аналитичког конта 123960 – Порез на додату вредност. То значи да не би више никада могло доћи до умањења пореске обавезе за претходни ПДВ по наведеном основу.

● ЈАНУАР 2017. ●

1) Код ненаплаћених потраживања од купаца на крају године у којима је садржана обавеза за ПДВ, уколико та обавеза није плаћена из прилива од тих ненаплаћених потраживања, такво плаћање обавезе ПДВ-а извршено је из неких других извора, па ће се због тако плаћеног износа у 2016. години теретити текући расходи на субаналитичком конту 482191 – Остали порези. Када се у 2017. години изврши наплата потраживања од купаца у којима је садржан и износ обавезе за ПДВ, она ће имати карактер осталих прихода које, по нашем мишљењу, треба исказати на потражној страни одговарајућег субаналитичког конта у оквиру синтетичког конта 745100 – Мешовити и неодређени приходи у корист нивоа Републике.

4. Провера књижења која проистичу из примене члана 4. Правилника о финансијским извештајима Сагласно члану 4. овог правилника, у поступку припреме финансијских извештаја ради свођења са обрачунске на готовинску основу, потребно је извршити следећа књижења, и то за: 1) наплаћене приходе у текућој години – који се односе на наредну годину (школарине, донације, уписнине у нову школску годину). Они су књижени на одговарајућим субаналитичким контима синтетичког конта 291100 – Разграничени приходи и примања, преносе се на одговарајући

45

субаналитички конто класе 700000 – Текући приходи, што утиче на резултат пословања који је исказан у Обрасцу 2 на ознаци ОП број 2357→ конто 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит, или ОП број 2358→ конто 321122 – Мањак прихода и примања – дефицит; 2) плаћене авансе за набавку материјала и куповину услуга – који су књижени на одговарајућем субаналитичком конту синтетичког конта 123200 – Дати аванси, депозити и кауције. Треба их прокњижити још и на одговарајући субаналитички конто класе 400000 – Текући расходи, уз одобрење конта 291211 – Плаћени аванси за набавку материјала, односно конта 291213 – Плаћени аванси за куповину услуга;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

3) исплаћене аконтације за пословна путовања – као потраживања на субаналитичком конту 122141 – Аконтације за службено путовање у земљи, односно конту 122142 – Аконтације за службено путовање у иностранство. Треба их прокњижити и још једним ставом, тако да дугују одговарајућа субаналитичка конта класе 400000 – Текући расходи, уз одобрење конта 291221 – Аконтације за пословна путовања; 4) унапред плаћене расходе за наредну годину из средстава прихода текуће године – који су књижени на субаналитичким контима категорије 130000 – Активна временска разграничења. Треба их прокњижити и на одговарајућа субаналитичка конта класе 400000 – Текући расходи, уз одобрење одговарајућих субаналитичких конта категорије 130000 – Активна временска разграничења. Мишљења смо да синтетички конто 131100 – Разграничени расходи до једне године, као и аналитички и сва субаналитичка конта у оквиру тог синтетичког конта, немају сврху свог постојања, зато што сматрамо апсолутно исправним да се у систему вођења рачуноводства на готовинској основи не може разграничавати оно што је унапред плаћено. То се односи обично на унапред плаћене премије осигурања за наредну годину, закупнине, претплате на стручне часописе и сл. Постојање ових конта у категорији 130000 – Активна временска разграничења имало би оправдања уколико би се ту књижили примљени а неплаћени рачуни који се односе на авансна плаћања (премија осигурања, претплата на часописе и стручну литературу и сл.). У том случају, евиденција на одговарајућим субаналитичким контима категорије 130000 – Активна временска разграничења водила би се тако да та конта дугују, а да потражује субаналитички конто 252111 – Добављачи у земљи. Уколико се изврши плаћање таквих рачуна до краја године, затвара се конто 252111 – Добављачи у земљи, а потражује субаналитички конто 121112 – Текући рачуни. Истовремено се затварају конта из категорије 130000 – Активна временска разграничења тако да потражују, а дугују одговарајућа субаналитичка конта у оквиру класе 400000 – Текући расходи; 5) износ извршене исплате – који је књижен на конту 015200 – Аванси за нефинансијску имовину када се имовина набавља из текућих прихода. Треба спровести и још два става за књижење. Према првом ставу, задужује се одговарајући субаналитички конто у оквиру класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, уз одобрење конта 291212 – Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства, с тим што се истовремено за исти износ, другим ставом књижења, задужује субаналитички конто 131119 – Остали унапред плаћени расходи, уз одобрење субаналитичког конта 311151 – Нефинансијска имовина у припреми.

5. Израда закључног листа Закључни лист је табеларни преглед који се саставља после спроведених свих пословних трансакција и обрачуна на крају буџетске године, односно у току буџетске године у случају статусних промена, престанка пословања и другим случајевима. У овом прегледу се приказује промет свих конта главне књиге, стање имовине, обавеза и капитала, прихода и примања, расхода и издатака и резултат пословања. Закључни лист који се саставља на крају буџетске године може да изгледа овако: 46

Р. бр.

Почетно стање 1. 1.

2016.

Промет у току 2016. године

Дугује

Потражује

Дугује

Потражује

Дугује

Потражује

Дугује

Потражује

2

3

4

5

6 (2+4)

7 (3+5)

8 (6 - 7)

9 (7 - 6)

Назив конта

Укупни промет на дан 31. 12. 2016.

Закључно стање на дан 31. 12. 2016.

0

1

1.

Конта класе „0”

2.

Конта класе „1”

3.

Конта класе „2” – итд.

4.

Конта свих класа „0” до „9”

***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Јован Чанак

● ЈАНУАР 2017. ●

Сматрамо да састављање закључног листа не би требало да представља посебан проблем, иако он као пословна књига није прописан чланом 9. Уредбе о буџетском рачуноводству. Будући да се пословне књиге углавном воде у електронском облику, сваки рачуноводствени софтвер омогућава излиставање једног таквог прегледа. Ми имамо у виду да рачуноводствени софтверски програми омогућавају и директно састављање рачуноводствених исказа – образаца од 1 до 5 – на основу података из главне књиге, па се онда поставља питање оправданости излиставања закључног листа. У сваком случају, он представља и у визуелном смислу једну врсту контроле унетих података у обрасце финансијских извештаја. Закључни лист као табеларни преглед промета свих субсубаналитичких, субаналитичких и синтетичких конта може корисно послужити у аналитичке сврхе, док у те сврхе не могу послужити обрасци на којима се састављају финансијски извештаји, јер се подаци у њима исказују на нивоу синтетичких конта. Напомињемо да треба имати у виду да се утврђивање резултата пословања врши на основу свих пословних промена које су у току текуће године, за коју се и састављају финансијски извештаји, евидентиране у класи 400000 – Текући расходи, класи 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, класи 700000 – Текући приходи и класи 800000 – Примања од продаје нефинансијске имовине. Када утврђујемо резултат пословања, следе још и књижења на одговарајућим контима у категорији 320000 – Утврђивање резултата пословања. Тек након спроведених књижења у поменутој категорији 320000 можемо рећи да имамо закључни лист, односно прометни бруто биланс који је коначан и који не сме да подлеже било каквим променама (изменама и допунама).

47

ОБРАЧУН ИСПРАВКЕ ВРЕДНОСТИ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ КОД КОРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА И КОД КОРИСНИКА СРЕДСТАВА ОРГАНИЗАЦИЈА ОБАВЕЗНОГ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА ЗА 2016. ГОДИНУ

Н

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

а основу члана 14. став 1. тачка 3) Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр.

125/2003 и 12/2006) прописано је да директни и индиректни корисници буџетских средстава (у даљем тексту: КБС) воде помоћну књигу основних средстава, која обезбеђује детаљне податке о свим основним средствима. Спровођење поступка обрачуна и књижења исправке вредности нефинансијске имовине, односно амортизације те имовине дефинисано је кроз више прописа: – Правилником о номенклатури нематеријалних улагања и основних средстава са стопама амортизације („Сл. лист СРЈ”, бр. 17/1997 и 24/2000 – у даљем тексту: Правилник о номенклатури са стопама амортизације); – Инструкцијом о попису имовине и обавеза и обрачун амортизације, коју је 4. 12. 2006. године објавило Министарство финансија; – Законом о буџету Републике Србије за 2016. годину („Сл. гласник РС”, бр. 103/2015, у даљем тексту: Закон о буџету). Сходно члану 21. Закона о буџету, прописано је да директни и индиректни корисници буџетских средстава у 2016. години обрачунату исправку вредности нефинансијске имовине исказују на терет капитала, односно не исказују расход амортизације и употребу средстава за рад. Изнето подразумева да, према Закону о буџету, директни и индиректни корисници буџетских средстава на свим нивоима (Републике, аутономне покрајине и локалне власти) врше обрачун исправке вредности нефинансијске имовине на терет капитала у 2016. години.

48

Но, поставља се питање да ли се одредба члана 21. Закона о буџету, у вези са обрачуном исправке вредности нефинансијске имовине на терет капитала, односи и на кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање?

Наше је мишљење да се поменута одредба такође односи и на кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање. Ово истичемо због тога што су неке организације за обавезно социјално осигурање у свом финансијском плану за 2015. годину имале другачије регулисан начин обрачуна исправке вредности нефинансијске имовине него што је то било предвиђено Законом о буџету Републике Србије за 2015. годину. На пример, Финансијски план Републичког фонда за здравствено осигурање за 2015. годину, који је објављен у „Сл. гласнику РС” бр. 143/2014 након доношења Одлуке о давању сагласности на Финансијски план Републичког фонда за здравствено осигурање за 2015. годину („Сл. гласник РС”, бр.142/2014), у посебном делу (члан 3. Плана) предвидео je у расходима и издацима по изворима финансирања и текући расход на економској класификацији 430000 – Амортизација и употреба средстава за рад у износу од 373.950 хиљада динара, који је у целости требало да буде финансиран из сопствених прихода. То значи да индиректни корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање нису обрачунавали у целости исправку вредности нефинансијске имовине на терет капитала, већ je један део те исправке вредности нефинансијске имовине ишао на терет текућих расхода (430000), сразмерно учешћу сопствених прихода у укупним приходима. За 2016. годину у Финансијском плану Републичког фонда за здравствено осигурање за 2016. годину („Сл. гласник Републике Србије”, бр. 104/2015), сходно члану 3. тог плана, није предвиђено да се исправка вредности нефинансијске имовине једним делом врши на терет текућих расхода 430000 – Амортизација и употреба средстава за рад, па сходно томе сматрамо да се целокупна исправка вредности нефинансијске имовине, како за кориснике буџетских средстава тако и за кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, врши на терет капитала. Обрачун и књиговодствено евидентирање исправке вредности нефинансијске имовине на терет капитала врши се на основу података: конто и назив средства, основица за обрачун исправке вредности, годишња стопа амортизације из Правилника о номенклатури са стопама амортизације и обрачуната укупна исправка вредности за свако основно средство.

Обрачуната исправка вредности нефинансијске имовине (основних средстава) на терет капитала књижи се тако да дугују субаналитичка конта: – 31111 – Зграде и грађевински објекти, и – 311112 – Опрема; а потражују одговарајућа субаналитичка конта за непокретности у оквиру синтетичког конта: – 011100 – Зграде и грађевински објекти; односно за опрему у оквиру синтетичког конта: – 011200 – Опрема. Дакле, целокупна исправка вредности (обрачуната амортизација) врши се на терет капитала (конта класе 300000) а не на терет текућих расхода (конта категорије 430000 – Амортизација и употреба средстава за рад). Пример: Након извршеног пописа имовине и обавеза за 2016. годину, КБС је извршио годишњи обрачун исправке вредности зграда и опреме на терет капитала у складу са важећим прописима, према следећем обрачуну: Укупно обрачунати Основица за Годишња стопа отпис на терет Р. бр. Конто Опис отпис амортизације капитала 1.

011131

2

Објекти за потребе образовања

1.400.000,00

Укупно зграде:

1.400.000,00

1,5

21.000,00 21.000,00

011221

Канцеларијска опрема

300.000,00

12,50

37.500,00

4.

011222

Рачунарска опрема

350.000,00

20,00

70.000,00

5.

Укупно опрема: (3 + 4)

650.000,00

107.500,00

6.

Свеукупно отпис (2 + 5)

950.000,00

128.500,00

Књижење: Р. бр.

Конто Дугује

Потражује

1

2

3

1.

311111

ОПИС 4 Зграде и грађевински објекти

Дугује

Потражује

5

6

21.000,00

Исправка вредности пословног простора и других објеката

21.000,00

– за обрачунату исправку вредности зграда на терет капитала за 2016. годину 2.

311112-1

Опрема (канцеларијска опрема)

37.500,00

311112-2

Опрема (рачунарска опрема)

70.000,00

011229

Исправка вредности административне опреме

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

011139

Износ

● ЈАНУАР 2017. ●

3.

107.500,00

– за обрачунату исправку вредности административне опреме на терет капитала за 2016. годину

Закључне напомене Када се дође у ситуацију да се набавна вредност нефинансијске имовине у целини отписује, тј. исправка вредности књижена на потражној страни једнака је набавној вредности нефинансијске имовине на дуговној страни, а нефинансијска имовина је у функцији, при чему пописна комисија није дала никакве примедбе о неупотребљивости опреме, не врши се искњижавање вредности такве нефинансијске имовине. Искњижавање о коме је реч врши се само у оним случајевима у којима нефинансијска имовина није више у функцији, те је предложено од стране комисије да се изврши њен отпис. мр Јован Чанак

* * *

49

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ МАЊКОВА, ВИШКОВА, КАЛА, РАСТУРА И ЛОМА ПО ГОДИШЊЕМ ПОПИСУ

У

складу са Правилником о начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013,137/2014) надлежни орган правног лица, односно предузетник разматра извештај о извршеном попису и доноси одлуку о усвајању извештаја о извршеном попису и књижењу утврђених разлика по попису, пре израде финансијских извештаја. Предмет овог коментара је књижење резултата годишњег редовног пописа вишкова и мањкова, као и рачуноводствено евидентирање расхода по попису.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

1. Рачуноводствено евидентирање мањка добара Мањкови добара који се утврде пописом могу се односити на основна средства и залихе (резервне делове, инвентар, ауто-гуме, амбалажу и други материјал, затим на робу, готове производе и недовршену производњу). Мањак добара може настати као последица замене добара, крађе, више силе, неадекватне испоруке добара, односно, по основу више испоручених добара у односу на фактурисану количину купцима итд. Мањак утврђен пописом може се покрити на терет правног лица, на терет одговорног лица или на терет осигурања ако је имовина била осигурана. Полазећи од начина покривања, рачуноводствено евидентирање мањкова у складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – даље: Правилник), врши се на следећим рачунима: • на рачуну 574 – Мањкови – исказују се мањкови средстава који се утврде на основу редовног или ванредног пописа, осим мањкова учинака који се исказују у оквиру класе 9. На овом рачуну се књижи мањак на основу одлуке надлежног органа, који пада на терет друштва. Износ мањка заједно са обрачунатим порезима (ПДВ-ом и акцизом ако се обрачунава) пада на терет трошкова пословања, односно на терет рачуна 574; • на рачуну 221 – Потраживања од запослених – између осталог се исказују мањкови који се накнађују од запослених. Уколико утврђени мањак по одлуци надлежног органа пада на терет одговорних лица односно запослених, мањак се заједно са обрачунатим порезима књижи задужењем рачуна Потраживања запослених; • на рачуну 228 – Остала краткорочна потраживања – евидентира се потраживање од осигуравајућег друштва у случају да је имовина за коју је утврђен мањак била осигурана.

2. Рачуноводствено евидентирање вишкова добара Вишкови добара се могу утврдити на рачунима основних средстава, залихама и другим средствима. Вишак може да буде последица замене артикала (што код једног добра производи мањак а код другог вишак), затим последица неадекватног отпремања робе и производа при стављању у промет, више испоручених добара при набавци од добављача у односу на фактурисане количине, нетачно евидентираног утрошка материјала, итд. У складу са Правилником рачуноводствено евидентирање вишкова, који се утврђују на основу редовног или ванредног пописа, осим вишкова учинака, књижи се на рачуну 674 – Вишкови.

3. Рачуноводствено евидентирање обавезе за ПДВ на утврђени мањак

50

Предмет опорезивања ПДВ-ом је, према Закону о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – испр., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – усклађени дин. изн., 68/2014 – др. закон, 142/2014, 5/2015 – усклађени дин. изн., 83/2015 и 5/2016 – усклађени дин. изн.

– даље: Закон о ПДВ-у) и члану 2. Правилника о утврђивању шта се сматра узимањем и употребом добара, другим прометом добара и пружањем услуга без накнаде, и о утврђивању уобичајених количина пословних узорака, рекламних материјала и других поклона мање вредности („Сл. гласник РС”, бр. 118/2012), мањак добара, осим мањка који се може правдати вишом силом или на други

прописани начин (елементарна непогода, крађа, саобраћајни удес и др.), утврђен на основу акта надлежног органа. Овај мањак сматра се сопственом потрошњом на коју се обрачунава и плаћа ПДВ по општој или посебној стопи, у зависности од врсте добара на коју је утврђен мањак. Ово, наравно, само у случају да је приликом набавке добара чији је мањак утврђен постојало право на одбитак претходног ПДВ-а. ПДВ на утврђени мањак се обрачунава применом опште стопе од 20% или посебне стопе од 10%, у зависности од врсте добара, а рачуноводствено евидентирање врши се на рачунима: • 474 – Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи; • 475 – Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по посебној стопи.

4. Рачуноводствено евидентирање кала, растура, лома или квара Пре утврђивања мањка добара, књиговодствено стање се прво мора кориговати за све расходе по основу кала, растура, лома или квара. Кало представља губитак у тежини, обиму или површини производа (материјала) због сушења, испаравања, скупљања, смрзавања, топљења. Растур је губитак расипања приликом руковања. Квар је губитак због хемијских и физичких промена на производима (материјалу), услед чега постају неупотребљиви или се њихов квалитет погоршава. Лом је губитак због уништења производа (материјала) који су по својој природи ломљиви.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

2. расход настао због протека рока трајања производа, под условом да је рок трајања утиснут, односно одштампан на производу или је на други начин одређен од стране произвођача, и ако је при утврђивању расхода био присутан представник Пореске управе. Ако се представник Пореске управе у року од пет дана од дана подношења захтева не одазове позиву обвезника, признају се утврђене количине исказане у записнику обвезника. У складу са Правилником расходи по основу кала, растура, квара, лома и сл. залиха материјала и робе исказују се на рачуну 577 – Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе. У наредном делу коментара дати су примери књижења мањкова и вишкова утврђених пописом.

● ЈАНУАР 2017. ●

Правна лица и предузетници имају обавезу обрачуна и плаћања ПДВ-а на расход добара изнад количине одређене Нормативом за утврђивање расхода на који се не плаћа порез на додату вредност, у складу са чланом 4. Уредбе о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа порез на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 124/2004). За добра која нису обухваћена нормативом потребно је да правно лице уреди интерним актом количину расхода за коју неће постојати обавеза обрачуна и плаћања ПДВ-а, уколико надлежни порески орган не утврди другу количину. Постоје два изузетка од обавезе обрачунавања и плаћања ПДВ-а, а односе се на: 1. расход настао услед дејства више силе на који се ПДВ не плаћа у количини утврђеној актом организације надлежне за осигурање, односно актом надлежног државног органа за процену штете; и

5.1. Књижење мањкова и вишкова опреме 1) Утврђен је мањак опреме чија је набавна вредност 200.000 динара, исправка вредности 100.000 динара и садашња вредност 150.000 динара. Процењена набавна вредност у тренутку утврђивања мањка је једнака садашњој вредности и обавеза за ПДВ износи 16.000 динара (80.000 x 20%). Претпоставка је да је пре искњижења опреме, обрачуната и књижена амортизација опреме. У примеру је приказано књижење када мањак пада на терет друштва.

2) Пописом је утврђен вишак опреме чија је процењена набавна вредност 50.000 динара, а процењена исправка вредности је 10.000 динара.

51

Р. бр.

Конто

ОПИС

Износ

Дугује

Потражује

1

2

3

1)

574

Мањкови

029

Исправка вредности опреме

150.000

023

Опрема

474

Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи

Дугује

4

Потражује

5

6

66.000 200.000

16.000

– за мањак опреме 2)

023

Опрема

50.000

029

Исправка вредности опреме

10.000

674

Вишкови

40.000

– за вишак опреме

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

У случају када мањак опреме пада на терет друштва, врши се искњижавање набавне вредности и исправке вредности, а за књиговодствену вредност опреме, односно садашњу вредност, признају се расходи. Приликом књижења мањка опреме, пре искњижења је неопходно обрачунати амортизацију од почетка године до дана доношења, односно усвајања Одлуке о мањку опреме. У случају када мањак пада на терет одговорног радника, врши се искњижавање опреме, а у висини садашње вредности формира се потраживање од одговорног запосленог лица. У случају када је опрема била осигурана, за утврђени мањак се формира потраживање од осигуравајућег друштва.

5.2. Пример књижења мањка инвентара који пада на терет правног лица, на који се обрачунава ПДВ 1) Утврђен је мањак инвентара који се калкулативно отписује у оквиру опреме на терет друштва, чија је набавна вредност 10.000 динара, а исправка вредности 4.000 динара. Пореска основица, као процењена набавна вредност, у моменту утврђивања мањка износи 8.000 динара. Обавеза за ПДВ износи 4.000 динара (8.000 x 20%). Конто

Р. бр.

ОПИС

Дугује

Потражује

1

2

3

1)

574

Мањкови

029

Исправка вредности опреме

4

Износ Дугује

Потражује

5

6

10.000

4.000

023

Опрема

10.000

474

Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи

4.000

– за мањак инвентара који се калкулативно отписује

5.3. Књижење мањкова и кала материјала

52

Разлике утврђене пописом материјала у односу на књиговодствено стање не могу се међусобно пребијати, осим код замене истородних материјала. Уместо тога се утврђује разлика у виду вишка односно мањка, при чему се на мањак обрачунава прописани порез на додату вредност, а вишак се књижи као остали приход правног лица. На мањак материјала који се односи на расход у виду кала, растура, квара и лома, у границама утврђеним Уредбом и општим актом правног лица и предузетника, не плаћа се порез на додату вредност, док се на мањак изнад ових граница обрачунава и плаћа порез на додату вредност.

5.4. Пример књижења мањкова материјала и кала у финансијском књиговодству 1) Пописом је утврђен мањак материјала у износу од 10.000 динара. Одлуком пописне комисије 50% мањка пада на терет магационера, а 50% се евидентира на терет расхода.

2) Пописом је утврђен дозвољени кало на материјалу у износу од 10.000 динара. Р. бр.

Конто

ОПИС

Износ

Дугује

Потражује

1

2

3

1)

574

Мањкови

6.000

221

Потраживања од запослених

6.000

Дугује

Потражује

5

6

4

101

Материјал

10.000

474

Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи

2.000

– за мањак по попису 3)

577

Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе 101

Материјал

10.000

10.000

– за кало по попису

5.5. Књижење мањка робе и кала у складишту у промету на велико

Конто

ОПИС

Дугује

Потражује

1

2

3

1)

574

Мањкови

1329

Разлика у цени

Износ Дугује

Потражује

5

6

4

19.000

5.000

132

Роба у промету на велико

20.000

474

Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи

4.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Р. бр.

● ЈАНУАР 2017. ●

Пописивање залиха робе у складишту врши се по цени по којој се води у складишту. У трговини на велико залихе робе могу да се воде по набавним ценама или по велепродајним ценама без пореза на додату вредност. У зависности по којим ценама се води роба, по тим ценама ће се вршити и раздужење односно задужење складишта приликом књижења вишкова и мањкова.

1) Пописом је утврђен мањак робе за коју није утврђена одговорност запослених, па је одлучено да мањак пада на терет расхода друштва. Роба у велепродајном складишту се води по продајној цени од 20.000 динара са укалкулисаном разликом у цени од 5.000 динара.

2) Пописом је утврђен кало робе у складишту, у промету на велико, преко дозвољене количине у износу од 10.000 динара. На прекомерни кало робе обрачунати ПДВ по посебној стопи износи 1.000 динара. Роба се води по набавној вредности.

– за мањак по попису 2)

577

– за кало по попису

Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе 132

Роба у промету на велико

475

Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по посебној стопи

11.000

10.000

1.000

53

5.6. Мањак и кало робе у малопродајном објекту

1) Утврђен је дозвољени кало робе у продавници у износу од 25.000 динара. Набавна вредност робе је 16.000 динара, разлика у цени 7.000 динара, укалкулисани ПДВ 6.000 динара. Р. бр.

Конто

ОПИС

Дугује

Потражује

1

2

3

1)

1341

Укалкулисани ПДВ 20% у промету на мало

577

Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе

1349

1340

Износ Дугује

Потражује

5

6

4

Укалкулисана разлика у цени робе у промету на мало

6.000

12.000

7.000

Роба у промету на мало

25.000

– за кало по попису

2) Утврђен је мањак робе у продавници, настао услед провалне крађе. Друштво је поднело пријаву штете осигурања осигуравајућем друштву са којим је закључило уговор о осигурању, у ком је основни осигурани ризик – провална крађа. Уз пријаву штете, осигураник је направио попис штете настале услед крађе. Набавна вредност робе износи 23.000 динара, разлика у цени 6.000 динара и укалкулисани ПДВ 4.600 динара.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Р. бр.

54

Конто

Износ

Дугује

Потражује

1

2

3

2)

226

1341

Укалкулисани ПДВ 20% у промету на мало

4.600

1349

Укалкулисана разлика у цени робе у промету на мало

6.000

ОПИС

1340

Дугује

Потражује

5

6

4 Потраживања по основу накнада штета

Роба у промету на мало

12.400

23.000

– за мањак по попису и надокнаду од осигуравајућег друштва

6. Обрачун акцизе на расход акцизних производа

Уредбом о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа акциза („Сл. гласник РС”, бр. 137/2004, 109/2009 и 96/2012 – даље: Уредба) утврђује се количина расхода (кало, растур, квар и лом – даље: расход) акцизних производа на који се не плаћа акциза. Према члану 3. Уредбе, обвезник акцизе утврђује расход непосредно пошто је одређени расход настао, редовним или ванредним пописом робе у акцизном складишту. Утврђивање расхода врши овлашћено лице или пописна комисија пореског обвезника, а о извршеном попису обавезно се састављају записник и пописна листа. Акциза се не плаћа на расход највише до количине утврђене према Нормативу за утврђивање расхода на који се не плаћа акциза. Норматив расхода изражава се у проценту од количине производа коју је у одређеном обрачунском периоду произвођач сместио у акцизно складиште. Дакле, уколико обвезник акцизе утврди да је количина расхода коју је утврдио непосредно пошто је одређени расход настао, редовним пописом робе у акцизном складишту, у границама Норматива расхода, на тај расход обвезник акцизе није дужан да плати акцизу. Када је утврђени расход већи од дозвољеног расхода, акциза се плаћа на износ расхода изнад количина утврђених Нормативом расхода. Обрачун акцизе на утврђени расход врши се множењем количине акцизног производа, која је утврђена као расход, са прописаним износом акцизе по јединици производа.

Обвезник акцизе је дужан да обрачунату акцизу на мањак и расход акцизних производа који буде утврђен пописом, са стањем на дан 31. 12. 2016. године, укључи у годишњи обрачун акцизе за 2016. годину, и да акцизу плати приликом подношења Обрасца ПП ОАК (Пореска пријава о кумулативном – годишњем – обрачуну акцизе), а најкасније до рока за подношење годишњег пореског биланса. Милица Бјелић

***

● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 55

ТРОМЕСЕЧНО ИЗВЕШТАВАЊЕ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА О РЕАЛИЗАЦИЈИ ГОДИШЊЕГ ОДНОСНО ТРОГОДИШЊЕГ ПРОГРАМА ПОСЛОВАЊА ЗА ПЕРИОД ЈАНУАР–ДЕЦЕМБАР 2016. ГОДИНЕ

Т

Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

ромесечно извештавање јавних предузећа засновано је на примени одредби новог Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РС”, број 15/2016 – у даљем тексту: Закон), који је ступио на снагу 2. марта 2016. године. С обзиром на то да је овде реч о тромесечном извештавању јавних предузећа о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања, сходно члану 63. Закона о ЈП, тромесечни извештаји о пословању јавних предузећа достављају се надлежном органу оснивача јавног предузећа у року од 30 дана од дана истека тромесечја. У последњем ставу поменутог члана је прописано да министар надлежан за послове привреде (у даљем тексту: министар) прописује обрасце извештаја о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања. Тако је министар донео Правилник о обрасцима тромесечних извештаја о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања (у даљем тексту: Правилник), који је објављен у „Службеном гласнику РС”, бр. 36/2016, а ступио је на снагу 9. 4. 2016. године.

56

Према члану 1. Правилника, прописани су обрасци тромесечних извештаја о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања за: 1. Јавна предузећа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: јавно предузеће); 2. Друштва капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) Закона – друштво капитала чији је једини власник јавно предузеће; 3. Зависна друштва из члана 3. став 2. тач. 2) Закона – друштво капитала чији је једини власник Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и зависно друштво чији је једини власник то друштво капитала. Одредбе Правилника примењују се и на привредна друштва од стратешког значаја за Републику Србију, у којима је Република Србија директно или индиректно контролни члан друштва. Према члану 2. Правилника, прописани обрасци тромесечних извештаја о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања су: 1) Образац 1 – Биланс успеха; 2) Образац 1А – Биланс стања; 3) Образац 1Б – Извештај о токовима готовине; 4) Образац 2 – Трошкови запослених; 5) Образац 3 – Динамика запослених; 6) Образац 4 – Кретање цена производа и услуга; 7) Образац 5 – Субвенције и остали приходи из буџета; 8) Образац 6 – Средства за посебне намене; 9) Образац 7 – Нето добит; 10) Образац 8 – Кредитна задуженост; 11) Образац 9 – Готовински еквиваленти и готовина; 12) Образац 10 – Извештај о инвестицијама; 13) Образац 11 – Бруто потраживања јавног предузећа за дате кредите и зајмове, продате производе, робу и услуге и дате авансе, и друга потраживања; 14) Образац 12 – Извештај о степену усклађености планираних и реализованих активности из програма пословања. Према члану 3. Правилника, наведени обрасци из претходног члана попуњавају се кумулативно, са почетком календарске године, и то за следећи период: 1. од 1. јануара до 31. марта; 2. од 1. јануара до 30. јуна;

3. од 1. јануара до 30. септембра; 4. од 1. јануара до 31. децембра. С обзиром на то да је овде реч о састављању тромесечног извештаја о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања за период ЈАНУАР–ДЕЦЕМБАР 2016. године, јавна предузећа имају обавезу да овај тромесечни извештај саставе и доставе, у складу са трећим ставом члана 63. Закона, у року од 30 дана од истека последњег тромесечја календарске 2016. године, што подразумева датум 30. јануар 2017. године. Јавна предузећа, сходно одредбама члана 63. Закона о ЈП, тромесечне извештаје о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања достављају надлежним органима својих оснивача, и то: 1. Министарству привреде, ако је оснивач јавног предузећа Република Србија; 2. Надлежном органу аутономне покрајине, ако је оснивач јавног предузећа аутономна покрајина; 3. Надлежном органу јединице локалне самоуправе, ако је оснивач јавног предузећа јединица локалне самоуправе. Наведени обрасци о тромесечном извештавању јавних предузећа су одштампани уз Правилник и чине његов саставни део. С обзиром на то да смо у броју 49 часописа Lege Аrtis: Прописи у пракси (октобарски број 2016), у напису Састављање и достављање тромесечних извештаја јавних предузећа о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања за период од 1. јануара 2016. до 30. септембра 2016. године, коментарисали како се попуњавају сви наведени обрасци, сматрамо да нема потребе то понављати, с тим што треба узети у обзир да је овде реч о периодичном извештају који се односи на период ЈАНУАР–ДЕЦЕМБАР 2016. године, а не извештај за период ЈАНУАР–СЕПТЕМБАР 2016. године.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Податке који се исказују у обрасцима прописаним Правилником о тромесечном извештавању треба исказати на рачунима који се воде у пословним књигама, према Правилнику о Контном оквиру, и садржини рачуна у Контом оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014, у даљем тексту: Правилник о Контном оквиру за привреду). Међутим, ваља подсетити да су нека јавна предузећа и дирекције, чији су оснивачи јединице локалне самоуправе, од 1. децембра 2016. године изгубиле статус индиректног корисника буџетских средстава на основу последњих измена и допуна Закона о буџетском систему, које су објављене крајем 2015. године у „Службеном гласнику РС”, бр. 103/2015, и ступиле на снагу 1. децембра 2016. године. Наиме, тим изменама Закона о буџетском систему индиректни корисници буџетских средстава који су имали статус јавних предузећа, фондова и дирекција основаних од стране локалне власти, изгубили су тај статус, што ће имати за последицу реорганизацију и статусне промене наведених субјеката. Са становишта вођења пословних књига то значи да поменути досадашњи индиректни корисници, по нашем мишљењу, неће више моћи да воде пословне књиге према Контном плану за буџетски систем, већ према Контом плану за привреду. То ће имати за последицу рекласификацију конта главне књиге из Контног плана за буџетски систем и њихово превођење на Контни оквир за привреду. Све те промене требало би да уследе код састављања финансијских извештаја за 2016. годину. То истовремено значи и прелазак са готовинске основе утврђивања резултата пословања на обрачунску основу утврђивања резултата пословања.

● ЈАНУАР 2017. ●

1. Неке напомене у вези са попуњавањем образаца тромесечних извештаја о реализацији програма пословања

2. Утврђивање резултата пословања јавног предузећа и расподела добити Резултат пословања утврђује се и исказује на прописаном Обрасцу 1 – Биланс успеха, сходно члану 2. Правилника, који изгледа овако:

57

Образац 1 Предузеће: __________________ Матични број: ________________________

БИЛАНС УСПЕХА за период 01. 01 – дд. мм. гггг. у хиљадама динара Група рачуна, рачун 1

60 до 65, осим 62 и 63 60 600

601

602

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

603

604 605 61

610

611

612

613

614 615 64

58

65

ПОЗИЦИЈА

2 ПРИХОДИ ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА А. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ (1002 + 1009 + 1016 + 1017) I. ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ РОБЕ (1003 + 1004 + 1005 + 1006 + 1007 + 1008) 1. Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима на домаћем тржишту 2. Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима на иностраном тржишту 3. Приходи од продаје робе осталим повезаним правним лицима на домаћем тржишту 4. Приходи од продаје робе осталим повезаним правним лицима на иностраном тржишту 5. Приходи од продаје робе на домаћем тржишту 6. Приходи од продаје робе на иностраном тржишту II. ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА (1010 + 1011 + 1012 + 1013 + 1014 + 1015) 1. Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним лицима на домаћем тржишту 2. Приходи од продаје производа и услуга матичним и зависним правним лицима на иностраном тржишту 3. Приходи од продаје производа и услуга осталим повезаним правним лицима на домаћем тржишту 4. Приходи од продаје производа и услуга осталим повезаним правним лицима на иностраном тржишту 5. Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту 6. Приходи од продаје готових производа и услуга на иностраном тржишту III. ПРИХОДИ ОД ПРЕМИЈА, СУБВЕНЦИЈА, ДОТАЦИЈА, ДОНАЦИЈА и СЛ.

IV. ДРУГИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ

1001

Реализација 01. 01 – 31.

12. 201__. Претходна година 4

1002

1003

1004

1005

1006

1007

1008

1009

1010

1011

1012

1013

1014

1015

1016

1017

АОП

3

План за 01. 01 – 31.

12. 201__. Текућа година 5

01. 01 – дд. мм. гггг План

Реализација

6

7

Индекс реализација 01.

01 – дд. мм/ план 01. 01 – дд. мм 8

50 до 55, 62 и 63 50 62 630

631

51 осим 513 513 52 53 540 541 до 549 55

66

661 665

56 56, осим 562, 563 и 564 560 561 565

566 и 569 562

1019 1020

1021

1022

1023

1024 1025

1026 1027 1028 1029 1030 1031 1032

1033

1034

1035

1036

1037 1038 1039

1040

1041

1042

1043

1044

1045 1046

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

669 662 663 и 664

VI. ТРОШКОВИ ГОРИВА И ЕНЕРГИЈЕ VII. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ VIII. ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДНИХ УСЛУГА IX. ТРОШКОВИ АМОРТИЗАЦИЈЕ X. ТРОШКОВИ ДУГОРОЧНИХ РЕЗЕРВИСАЊА XI. НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ V. ПОСЛОВНИ ДОБИТАК (1001 - 1018) ≥ 0 Г. ПОСЛОВНИ ГУБИТАК (1018 - 1001) ≥ 0 D. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ (1033 + 1038 + 1039) I. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ ОД ПОВЕЗАНИХ ЛИЦА И ОСТАЛИ ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ (1034 + 1035 + 1036 + 1037) 1. Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица 2. Финансијски приходи од осталих повезаних правних лица 3. Приходи од учешћа у добитку придружених правних лица и заједничких подухвата 4. Остали финансијски приходи II. ПРИХОДИ ОД КАМАТА (ОД ТРЕЋИХ ЛИЦА) III. ПОЗИТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ И ПОЗИТИВНИ ЕФЕКТИ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ (ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА) Ђ. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ (1041 + 1046 + 1047) I. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ ИЗ ОДНОСА СА ПОВЕЗАНИМ ПРАВНИМ ЛИЦИМА И ОСТАЛИ ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ (1042 + 1043 + 1044 + 1045) 1. Финансијски расходи из односа са матичним и зависним правним лицима 2. Финансијски расходи из односа са осталим повезаним правним лицима 3. Расходи од учешћа у губитку придружених правних лица и заједничких подухвата 4. Остали финансијски расходи II. РАСХОДИ КАМАТА (ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА)

1018

● ЈАНУАР 2017. ●

66, осим 662, 663 и 664 660

РАСХОДИ ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА Б. ПОСЛОВНИ РАСХОДИ (1019 - 1020 - 1021 + 1022 + 1023 + 1024 + 1025 + 1026 + 1027 + 1028 + 1029) ≥ 0 I. НАБАВНА ВРЕДНОСТ ПРОДАТЕ РОБЕ II. ПРИХОДИ ОД АКТИВИРАЊА УЧИНАКА И РОБЕ III. ПОВЕЋАЊЕ ВРЕДНОСТИ ЗАЛИХА НЕДОВРШЕНИХ И ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА И НЕДОВРШЕНИХ УСЛУГА IV. СМАЊЕЊЕ ВРЕДНОСТИ ЗАЛИХА НЕДОВРШЕНИХ И ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА И НЕДОВРШЕНИХ УСЛУГА V. ТРОШКОВИ МАТЕРИЈАЛА

59

563 и 564

683 и 685

583 и 585

67 и 68, осим 683 и 685 57 и 58, осим 583 и 585

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

69-59

59-69

721 део 722 део 722 723

60

III. НЕГАТИВНЕ КУРСНЕ РАЗЛИКЕ И НЕГАТИВНИ ЕФЕКТИ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ (ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА) Е. ДОБИТАК ИЗ ФИНАНСИРАЊА (1032 - 1040) Ж. ГУБИТАК ИЗ ФИНАНСИРАЊА (1040- 1032) З. ПРИХОДИ ОД УСКЛАЂИВАЊА ВРЕДНОСТИ ОСТАЛЕ ИМОВИНЕ КОЈА СЕ ИСКАЗУЈЕ ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА И. РАСХОДИ ОД УСКЛАЂИВАЊА ВРЕДНОСТИ ОСТАЛЕ ИМОВИНЕ КОЈА СЕ ИСКАЗУЈЕ ПО ФЕР ВРЕДНОСТИ КРОЗ БИЛАНС УСПЕХА Ј. ОСТАЛИ ПРИХОДИ

1047

1048 1049 1050

1051

1052

К. ОСТАЛИ РАСХОДИ

1053

Л. ДОБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (1030 - 1031 + 1048 - 1049 + 1050 - 1051 + 1052 - 1053) Љ. ГУБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (1031 - 1030 + 1049 - 1048 + 1051 - 1050 + 1053 - 1052) M. НЕТО ДОБИТАК ПОСЛОВАЊА КОЈЕ СЕ ОБУСТАВЉА, ЕФЕКТИ ПРОМЕНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ПОЛИТИКЕ И ИСПРАВКА ГРЕШАКА ИЗ РАНИЈИХ ПЕРИОДА Н. НЕТО ГУБИТАК ПОСЛОВАЊА КОЈЕ СЕ ОБУСТАВЉА, РАСХОДИ ПРОМЕНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ПОЛИТИКЕ И ИСПРАВКА ГРЕШАКА ИЗ РАНИЈИХ ПЕРИОДА Њ. ДОБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (1054 1055 + 1056 - 1057) О. ГУБИТАК ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА (1055 - 1054 + 1057 - 1056) П. ПОРЕЗ НА ДОБИТАК I. ПОРЕСКИ РАСХОД ПЕРИОДА II. ОДЛОЖЕНИ ПОРЕСКИ РАСХОДИ ПЕРИОДА III. ОДЛОЖЕНИ ПОРЕСКИ ПРИХОДИ ПЕРИОДА Р. ИСПЛАЋЕНА ЛИЧНА ПРИМАЊА ПОСЛОДАВЦА С. НЕТО ДОБИТАК (1058 - 1059 - 1060 - 1061 + 1062 - 1063) Т. НЕТО ГУБИТАК (1059 - 1058 + 1060 + 1061 - 1062 + 1063) I. НЕТО ДОБИТАК КОЈИ ПРИПАДА МАЊИНСКИМ УЛАГАЧИМА II. НЕТО ДОБИТАК КОЈИ ПРИПАДА ВЕЋИНСКОМ ВЛАСНИКУ III. НЕТО ГУБИТАК КОЈИ ПРИПАДА МАЊИНСКИМ УЛАГАЧИМА IV. НЕТО ГУБИТАК КОЈИ ПРИПАДА ВЕЋИНСКОМ ВЛАСНИКУ V. ЗАРАДА ПО АКЦИЈИ 1. Основна зарада по акцији 2. Умањена (разводњена) зарада по акцији

1054

1055

1056

1057

1058

1059

1060 1061 1062 1063

1064

1065

1066

1067

1068

1069

1070 1071

Датум: __________

М.П.

Овлашћено лице: ______________

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

3. Сходна примена одредби из других закона на одредбе Закона о јавним предузећима

● ЈАНУАР 2017. ●

Када се утврди позитиван резултат пословања (нето добитак), исказан на АОП 1064 Обрасца 1, потребно је извршити расподелу добитка тако да се остварени нето добитак расподељује на део који припада мањинским улагачима (АОП 1066) и део који припада већинском власнику (АОП 1067). Ако је утврђен негативан резултат пословања (нето губитак), исказан на АОП 1065, врши се такође расподела оствареног нето губитка који припада мањинским улагачима, односно треба да га покрију мањински улагачи (АОП 1068), и део који припада већинском власнику, односно треба да га покрије већински власник. Критеријуми и рокови за утврђивање резултата пословања и његово исказивање треба да буду прописани у акту о оснивању јавног предузећа. Тако је чланом 6. тачка 5) Закона прописано да оснивачки акт садржи, поред осталих, и одредбу којом се прописују услови и начини утврђивања и распоређивања добити, односно начин покрића губитака и сношење ризика. Важно је споменути и одредбу члана 58. Закона којом је прописано да је јавно предузеће и друштво капитала из члана 3. став 2. тачка 1) и 2) поменутог закона (то је код тачке 1) друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво (у даљем тексту: друштво капитала) чији је једини власник јавно предузеће, односно код тачке 2) то је друштво капитала чији је једини власник Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и зависно друштво чији је једини власник то друштво капитала) дужно да део остварене добити уплати у буџет Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, по завршном рачуну за претходну годину. Висина и рок за уплату дела добити наведеним оснивачима утврђује се законом, односно одлуком о буџету за наредну годину. Тако је, на пример, чланом 15. Закона о буџету Републике Србије за 2016. г. прописано: Јавна предузећа и други облици организовања чији је оснивач Република Србија дужни су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године део од најмање 50% добити, а јавне агенције 100% добити, односно вишка прихода над расходима по завршном рачуну за 2015. годину уплате у буџет Републике Србије, према динамици коју одреди министарство надлежно за послове финансија. Привредна друштва чији је оснивач Република Србија или у којима Република Србија има учешће у власништву дужна су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године у буџет Републике Србије уплате најмање 50% сразмерног дела добити по завршном рачуну за 2015. годину, који у складу са законом који уређује привредна друштва припада Републици Србији као члану друштва. Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, обавезу по основу уплате добити нема субјекат из става 1. овог члана који, уз сагласност Владе, донесе одлуку да из добити повећа капитал, односно привредно друштво из става 2. овог члана које донесе одлуку да остварену добит не распоређује, а расположива ликвидна средства употреби за финансирање инвестиција.” Претходно значи да ће јавна предузећа чији је оснивач Репблика Србија – која остваре добитак за 2016. годину – имати обавезу да до 30. новембра 2017. године изврше 50% од оствареног добитка у корист буџета Републике Србије, уколико остане непромењена претходно наведена одредба Закона о буџету Републике Србије за 2017. годину. Што се тиче вођења пословних књига и састављања финансијских извештаја, по нашем мишљењу, јавна предузећа воде пословне књиге према одредбама Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, број 62/2013) и подзаконским актима тог Закона. Поменимо у прилог томе одредбу члана 25. став 3. Закона о рачуноводству која прописује, за правна лица чије је пословање уређено другим прописима на основу којих је орган, односно организација надлежна за обављање надзора над њиховим пословањем прописала садржај и структуру годишњих финансијских извештаја, да су правна лица дужна да састављају годишње финансијске извештаје сагласно овом закону и тим прописима. Код јавних предузећа то значи да ће се у финансијском извештавању примењивати одредбе Закона и Правилника, док ће се други подзаконски акти из Закона о рачуноводству примењивати на вођење пословних књига, попис имовине и обавеза, процену вредности имовине, усаглашавање потраживања и обавеза, и сл. Јован Чанак

* * *

61

САСТАВЉАЊЕ И ДОСТАВЉАЊЕ ТРОМЕСЕЧНИХ ПЕРИОДИЧНИХ ИЗВЕШТАЈА О ИЗВРШЕЊУ БУЏЕТА, ОДНОСНО ФИНАНСИЈСКИХ ПЛАНОВА ЗА ПЕРИОД ЈАНУАР–ДЕЦЕМБАР 2016. ГОДИНЕ

С

ходно члану 8. Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006, у даљем тексту: Уредба) прописана је обавеза тромесечног састављања и достављања периодичног извештаја о извршењу буџета, односно финансијског плана (даље: периодични извештај), као и консолидација података из тих извештаја. Обавеза састављања и достављања периодичних извештаја односи се на: – директне и индиректне кориснике буџета Републике Србије; – директне и индиректне кориснике буџета територијалних аутономија и локалних самоуправа; – Републички фонд за здравствено осигурање (даље: РФЗО) и његове кориснике; и – организације обавезног социјалног осигурања (даље: ООСО). Састављање и достављање периодичних извештаја врши се у циљу планирања и контроле извршења буџета, односно финансијског плана за посматрани период.

1. Рокови за достављање периодичних извештаја Поменути члан 8. Уредбе прописао је и рокове до којих се морају саставити и доставити периодични извештаји о извршењу буџета односно финансијског плана. Крајњи рокови и лица којима се достављају периодични извештаји према врстама обвезника дати су у табеларном прегледу који следи.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Обвезник састављања извештаја Индиректни КБС

Лице коме се доставља извештај директном КБС, у чијој су надлежности

Корисници средстава РФЗО-а

РФЗО

Рок у 2017. до 10. јануара

Директни КБС буџета РС који у својој надлежности немају индиректне кориснике Директни КБС буџета РС који у својој надлежности имају индиректне кориснике (консолидовани)

Управи за трезор

ООСО

до 20. јануара

РФЗО (консолидовани) Директни КБС буџета локалне власти

органу надлежном за послове финансија

2. Састављање и подношење периодичних извештаја

62

Подзаконски акт Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон и 103/2015) који прописује састављање и достављање финансијских извештаја је Правилник о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, бр. 18/2015 – у даљем тексту: Правилник о финансијским извештајима). Њиме је прописан начин припреме, састављања и подношења финансијских извештаја директних и индиректних корисника буџетских средстава, организација за обавезно социјално осигурање и њихових корисника, буџетских фондова Републике Србије и локалне власти, као и садржина образаца за финансијске извештаје, у које спадају и периодични финансијски извештаји.

2.1. Обрасци периодичних извештаја У складу са одредбом члана 5. став 2. Правилника о финансијским извештајима, корисници буџетских средстава и корисници средстава ООСО достављају периодичне извештаје на Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета. Одредбом става 3. члана 5. поменутог правилника, директни корисници буџетских средстава који у својој надлежности имају индиректне кориснике и РФЗО достављају консолидоване периодичне извештаје, такође само на Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета. Објашњење највећих одступања од износа одобрених буџетом заједно са консолидованим периодичним извештајем достављају директни корисници буџетских средстава Министарству финансија – Управи за трезор, у складу са одредбом члана 8. став 3. Уредбе. Форма овог извештаја није прописана Правилником о финансијским извештајима.

● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

2.1.1. Приказ попуњавања Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета Код састављања тромесечних финансијских извештаја неопходно је да се сва књижења за извештајни период сведу на готовинску основу, у складу са одредбама члана 5. Уредбе и члана 4. Правилника о финансијским извештајима. Унос података о извршењу буџета, односно финансијског плана за период од 1. 1. до 31. 12. 2016. године, врши се из пословних књига и евиденција корисника о оствареном промету на начин прописан одредбама члана 10. Правилника о финансијским извештајима, у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016 и 49/2016 – даље: Правилник о Контном плану). Унос података врши се у хиљадама динара. Образац 5 рашчлањен је на три дела: – I – Укупни приходи и примања – уносе се подаци о оствареним приходима и примањима, по изворима финансирања (колоне од 6 до 11), – II – Укупни расходи и издаци – уносе се подаци о извршеним расходима и издацима, по изворима финансирања (колоне од 6 до 11), и – III – Утврђивање резултата – резултат пословања утврђује се (укупан и по изворима финансирања) као разлика између збира прихода и примања и збира расхода и издатака. У колоне од 4 до 11 уносе се подаци према броју конта из колоне 2, односно према опису (називу конта) из колоне 3 Обрасца 5. Колона 4 – Планирани приходи и примања/расходи и издаци – попуњава се на бази планираних прихода и примања корисника, а расходи и издаци у висини текуће апропријације. Колона 5 – попуњава се као збир укупно остварених прихода и примања, односно расхода и издатака исказаних у колонама од 6 до 11. Колона 10 – попуњава се на основу: – остварених прихода из примања везаних за донације и помоћ из следећих извора финансирања: а) 05 – Донације иностраних земаља, б) 06 – Донације међународних организација, в) 08 – Добровољни трансфери физичких и правних лица, и г) 56 – Финансијска помоћ ЕУ; – извршених расхода и издатака из донација и помоћи, који поред наведених извора финансирања за приходе и примања садрже и извор: а) 15 – Пренета неутрошена средства донација из ранијих година. Колона 11 попуњава се на основу: – остварених прихода, примања и трансфера из следећих извора финансирања: а) 04 – Сопствени приходи буџетских корисника, б) 07 – Трансфери других нивоа власти, в) 09 – Примања од продаје нефинансијске имовине, г) 10 – Примања од домаћих задуживања, д) 11 – Примања од иностраних задуживања, ђ) 12 – Примања од отплате датих кредита и продаје финансијске имовине;

63

– извршених расхода и издатака, који поред наведених извора финансирања за приходе и примања садрже и изворе: а) 13 – Нераспоређени вишак прихода из ранијих година, и б) 14 – Неутрошена средства од приватизације из ранијих година. Корисници који трансакције по основу програмских и пројектних зајмова обављају преко пословних банака, примања, расходе и издатке по овом основу евидентирају такође у колони 11 Обрасца 5. Вишак примања исказује се на ознаци ОП број 5442, односно мањак примања на ознаци ОП број 5443, и утврђује се као разлика између примања од задуживања и продаје финансијске имовине, који су исказани на ознаци ОП број 5440, и издатака за отплату главнице и набавку финансијске имовине, који су исказани на ознаци ОП број 5441. Вишак новчаних прилива исказује се на ознаци ОП број 5444, односно мањак новчаних прилива на ознаци ОП број 5445, и утврђује се као разлика између укупно остварених прихода и примања који су исказани на ознаци ОП број 5171 (700000 + 800000 + 90000) и укупних расхода и издатака који су исказани на ознаци ОП број 5435 (400000 + 500000 + 600000). Приказ утврђивања резултата у Обрасцу 5 дат је у ниже наведеном табеларном прегледу:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Ознака ОП

Опис

Број конта

5436

ТЕКУЋИ ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ОД ПРОДАЈЕ НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ (5001)

700000 + 800000

5437

ТЕКУЋИ РАСХОДИ И ИЗДАЦИ ЗА НЕФИНАНСИЈСКУ ИМОВИНУ (5172)

400000+500000

5438

Вишак прихода и примања – буџетски суфицит (5436 - 5437) > 0

(700000+800000) - (400000+500000) > 0

5439

Мањак прихода и примања – буџетски дефицит (5437 - 5436) > 0

(400000+500000) - (700000+800000) > 0

5440

ПРИМАЊА ОД ЗАДУЖИВАЊА И ПРОДАЈЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ (5131)

900000

5441

ИЗДАЦИ ЗА ОТПЛАТУ ГЛАВНИЦЕ И НАБАВКУ ФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ (5387)

600000

5442

ВИШАК ПРИМАЊА (5440 - 5441) > 0

900000-600000 > 0

5443

МАЊАК ПРИМАЊА (5441 - 5440) > 0

600000-900000 > 0

5444

ВИШАК НОВЧАНИХ ПРИЛИВА (5171 - 5435) > 0

(700000+800000+900000) -(400000+500000+600000) > 0

5445

МАЊАК НОВЧАНИХ ПРИЛИВА (5435 - 5171) > 0

(400000+500000+600000) - (700000+800000+900000) > 0

Директни корисници који у својој надлежности имају више функционалних класификација, односно исказивања расхода и издатака по функционалној намени за одређену област, као и корисници који имају програмски део буџета, попуњавају и достављају Образац 5 за сваку функцију, односно сваки пројекат појединачно.

2.2. Консолидовани периодични извештај

64

Суштина консолидованог извештаја о извршењу буџета, односно финансијског плана је обавеза директних корисника да усагласе извештаје индиректних корисника из своје надлежности са подацима садржаним у главној књизи трезора и информацијама из својих евиденција односно помоћних књига.

Да би се консолидација успешно извршила, неопходно је да пословне књиге директних и индиректних корисника из њихове надлежности буду усаглашене, како у укупним износима тако и по изворима финансирања. Такође, усаглашавање се врши и у односу на промет и стање главне књиге трезора.

2.3. Објашњење одступања између одобрених средстава и извршења Приликом сваког периодичног извештаја врши се упоредна анализа планираних и реализованих величина како на страни прихода и примања, тако и на страни расхода и издатака, ради утврђивања узрока одступања и настојања да се у будућем извештајном периоду исправе настале грешке. Важно је за сваки програм или пројекат односно програмску активност, као и за сваку економску класификацију утврдити да ли су се одступања могла предвидети раније и да ли се понављају. Потребно је утврдити да ли су одступања настала као разлог нереалног планирања или су разлози у новонасталим околностима које се нису могле предвидети. На крају, треба сагледати могућности корекције одступања у наредном извештајном периоду. Директни корисници који у својој надлежности имају индиректне кориснике буџетских средстава у обавези су да доставе образложење највећих одступања од износа одобрених буџетом заједно са консолидованим периодичним извештајем, у складу са одредбом члана 8. став 3. Уредбе. Да би директни корисници могли да испуне ту обавезу, потребно је да од индиректних корисника добију благовремене и тачне информације о оствареним приходима и примањима и извршеним расходима и издацима по свим изворима финансирања.

Закључне напомене

2) Уз годишњи финансијски извештај састављају се и други извештаји као што су Биланс стања – Образац 1, Биланс прихода и расхода – Образац 2, па сходно томе морају постојати логичке и рачунске контроле усклађености одређених података који морају бити садржани у Обрасцу 5. Напомињемо да те логичке и рачунске контроле не постоје код састављања Обрасца 5 на бази кумулативног периодичног извештаја који се саставља и подноси до 10, односно 20. јануара наредне године, јер у том периоду још немамо прокњижене све пословне промене да бисмо могли саставити Биланс стања и Биланс прихода и расхода, као и друге финансијске извештаје прописане чланом 3. Правилника о финансијском извештавању.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

1) Образац 5 – Извештај о извршењу буџета за период јануар–децембар буџетске године саставља се и доставља до 10, односно 20. јануара наредне године, а годишњи финансијски извештај се саставља и подноси крајем фебруара наредне године. У том годишњем финансијском извештају обухваћени су инвентурни вишкови и мањкови, усаглашена потраживања и обавезе по годишњем попису, који сасвим сигурно могу утицати на резултат пословања.

● ЈАНУАР 2017. ●

Уредбом се уређује финансијско извештавање корисника буџетских средстава и организација обавезног социјалног осигурања које је периодичног и годишњег карактера. С обзиром на чињеницу да се периодично извештавање врши на прописаном Обрасцу 5, према Правилнику о финансијском извештавању, као и што је случај са годишњим финансијским извештавањем, може се поставити питање да ли су кумулативни подаци на бази периодичног извештавања, исказани у Обрасцу 5 за период ЈАНУАР–ДЕЦЕМБАР буџетске године, истоветни подацима који се исказују у годишњим финансијским извештајима. Одговор на постављено питање гласио би да ти подаци не морају бити идентични из више разлога:

Јован Чанак

*** 65

НОВИ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРИХОДА ОД ИЗДАВАЊА НЕПОКРЕТНОСТИ У ЗАКУП ИЛИ ПОДЗАКУП – ОД 1. ЈАНУАРА 2017. ГОДИНЕ

О

д 1. јануара 2017. године почиње примена одредаба од 65а до 65г Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС”, бр. 24/2001... и 112/2015, у даљем тексту: Закон), у којима се утврђује нови порески третман прихода од издавања непокретности, и то конкретно: 1) до 31.12. 2016. године приходи од издавања сопствених непокретности опорезовали су се као приход од капитала, а 2) од 1. 1. 2017. године приходи од издавања сопствених непокретности сматраће се приходом од непокретности. Погледајмо у наставку како се од 1. јануара 2017. године порески третира приход од издавања у закуп или у подзакуп непокретности.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Непокретности и приход од непокретности

66

Као што смо рекли, од 1. јануара 2017. године приходи које физичко лице оствари издавањем у закуп или подзакуп непокретности сматраће се приходима од непокретности. То такође значи да се од 1. јануара 2017. године приход од издавања сопствене непокретности искључује из прихода на које се плаћао порез на приходе од капитала (31.12. 2016. године), приход од издавања непокретности у подзакуп искључује се из других прихода, а сви се они порески укључују у приходе од непокретности. Приходом од непокретности, са становишта Закона, сматрају се приходи које обвезник оствари издавањем у закуп непокретности. Тај приход је заправо остварена закупнина у коју се урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, осим обавеза плаћања трошкова насталих током закупа, који зависе од обима потрошње закупца (нпр. електричне енергије, телефона и слично). Изузетно, приходи које од издавања непокретности оствари предузетник који обавља делатност издавања непокретности опорезују се као приход од самосталне делатности. Непокретностима по основу чијег издавања се остварује приход од издавања, у смислу Закона, сматрају се: – земљиште; – стамбене, пословне и друге зграде; – станови, пословне просторије, гараже и други надземни и подземни грађевински објекти, односно њихови делови. Порески третман прихода од издавања непокретности Као што смо рекли, од 1. 1. 2017. године приход од давања у закуп непокретности сматра се приходом од непокретности, а обвезник пореза на овај приход је физичко лице (у нашим примерима: резидент) које издавањем у закуп или подзакуп непокретности, на пример правном лицу, оствари приходе по том основу. При томе имамо у виду да физичка лица која су власници или сувласници, или закупци непокретне имовине, могу по посебном уговору ту имовину да дају у закуп односно подзакуп другом физичком лицу или правном лицу, или предузетнику. Обвезником се не сматра предузетник који непокретности издаје у закуп или подзакуп у оквиру обављања регистроване самосталне делатности. Опорезив приход од непокретности чини бруто приход – износ остварене закупнине – у коју се урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, осим обавеза плаћања трошкова насталих током закупа, који зависе од обима потрошње закупца (електричне енергије, телефона и слично) – умањен за нормиране трошкове у висини од 25% (члан 65в Закона). Изузетно, код утврђивања опорезивог прихода од непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода.

Обвезнику пореза на приходе од непокретности се, на његов захтев, уместо нормираних трошкова могу признати стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе. Стопа пореза на приходе од капитала по основу прихода од издавања непокретности износи 20%. Када је у питању приход од подзакупа, опорезиви приход од непокретности који оствари обвезник – закупац који непокретност издаје у подзакуп, чини разлика између закупнине коју остварује и закупнине коју плаћа закуподавцу, и ту је такође пореска стопа 20%. Према томе, елементи за обрачун пореза на приходе од давања у закуп непокретности су: – уплата пореза по одбитку по стопи од 20%, – на основицу коју чини бруто приход (износ закупнине и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац) умањен за нормиране трошкове у висини од 25%, односно за 50% (за изнајмљивање соба путницима и туристима), односно за стварно доказане трошкове. Дакле, имајући у виду наведене одредбе Закона, приходи од издавања непокретности опорезују се порезом на доходак грађана на приходе од непокретности по стопи од 20%, која се примењује на пореску основицу коју чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 25%/50%, или за стварне трошкове које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода. Обвезник пореза од давања у закуп непокретности је физичко лице које остварује приход по том основу (закуподавац). Порез на приходе од давања у закуп непокретности обрачунава се и плаћа по одбитку када је исплатилац прихода правно лице.

Примери обрачуна прихода од непокретности

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Уколико је са закуподавцем непокретности уговорена нето накнада (која у себи не садржи порез на доходак грађана), она се, због добијања основице за обрачун пореских обавеза, мора превести у бруто износ по следећој методологији:

● ЈАНУАР 2017. ●

У примеру обрачуна пореза на непокретност: – уговорен је бруто износ закупнине у висини од 40.000 динара; – пореска основица коју чини опорезиви приход добија се умањењем бруто прихода за износ нормираних трошкова од 25%, конкретно за 10.000 динара (40.000 x 25% = 10.000), што значи да пореска основица износи (40.000 – 10.000) 30.000 динара; – применом пореске стопе од 20% на пореску основицу од 30.000 динара добија се износ пореза од 6.000 динара (30.000 x 20% = 6.000). То значи да исплатилац прихода (правно лице) у конкретном случају исплаћује закуподавцу 34.000 динара (40.000 - 6.000 = 34.000) и дужан је да плати порез у износу од 6.000 динара. Сагласно томе, бруто приход по основу закупнине у себи садржи и износ пореза и „нето” приход пореског обвезника.

1) ако је уговорена нето накнада са нормираним трошковима од 25%, бруто приход се добија дељењем нето износа са коефицијентом 0,85; 2) ако је уговорена нето накнада са нормираним трошковима од 50%, бруто приход се добија дељењем са коефицијентом 0,90; 3) ако је уговорена нето накнада са стварним трошковима, бруто приход се добија по формули: Бруто приход = (Нето приход без стварних трошкова : 0,80) + Стварни трошкови. На основу претходног излагања у наредној табели су приказана два примера обрачуна пореза на приходе од непокретности које остварују физичка лица издавањем у закуп пословног простора правном лицу:

67

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Р. бр.

Позиција

Нормирани трошкови 25%

Нормирани трошкови 50%

1

2

3

4

20.000

20.000

Нето : 0,85

Нето : 0,90

1.

Нето износ уговорене закупнине

2.

Формула за превођење у бруто износ

3.

Бруто приход од издавања

23.529

22.222

4.

Нормирани трошкови (25% на р. бр. 3)

5.882

11.111

5.

Основица за опорезивање – Опорезиви приход (р. бр. 3 - р. бр. 4)

17.647

11.111

6.

Порез (20% на р. бр. 5)

3.529

2.222

7.

Нето за исплату закуподавцу (р. бр. 3 - р. бр. 6)

20.000

20.000

Порез на приходе од издавања непокретности, ако је исплатилац прихода правно лице или предузетник, обрачунава се и плаћа по одбитку, сагласно одредби чл. 99. и 101. Закона. То значи да је правно лице које врши исплату прихода које оствари физичко лице по основу издавања сопствене непокретности, као порески платац дужно да порез по одбитку за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода. Исплатилац прихода дужан је да пре сваке исплате прихода по овом основу Пореској управи достави пореску пријаву о обрачунатом и плаћеном порезу по одбитку на Обрасцу ППП-ПД. Приход од издавања непокретности у Обрасцу ППП-ПД пријављује се под ОВП 405, 406 или 407, а рачун за уплату пореза је 840-4848-37. За наш пример из колоне 3 претходне табеле, књижење код привредног друштва је следеће: По овој исплати, извршено је следеће књижење: Р. бр.

Конто Дугује

Потражује

1

2

3

1.

525

Назив конта 4 Трошкови накнада физичким лицима

465

Обавезе према физичким лицима за накнаде по уговорима

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

Износ Дугује

Потражује

5

6

23.529,00 20.000,00 3.529,00

– по обрачуну 2.

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

465

Обавезе према физичким лицима за накнаде по уговорима 241

Текући (пословни) рачун – за исплату закупнине по уговору

68

3.529,00 20.000,00 23.529,00

У посебном случају закупци се могу обавезати на друга плаћања закуподавцу (комуналне услуге), или на плаћање закупнине у девизама, па је обрачун у оваква два случаја следећи: Р. бр.

1.

Позиција

Пример 1

Пример 2

20.000,00

24.800,00 (200 евра x 124 дин.)

Нето износ уговорене закупнине

2.

Трошкови обавеза на које се обавезао закупац – чишћење закупљеног простора

10.000,00

-

3.

Приход од непокретности (р. бр. 1 + р. бр. 2)

30.000,00

24.800,00

4.

Формула за превођење у бруто износ

Н : 0,85

Н : 0,85

5.

Бруто приход

35.294

29.176

6.

Нормирани трошкови (25% на р. бр. 5)

8.824

7.294

7.

Основица за опорезивање – опорезиви приход (р. бр. 3 - р. бр. 4)

26.470

21.882

8.

Порез на приходе од непокретности (20% на р. бр. 5)

5.294

4.376

9.

Нето износ за исплату закуподавцу (р. бр. 5 - р. бр. 8)

30.000,00

24.800,00

***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

У вези са приказаним Примером 2 подсећамо да се изузетно, по члану 34. став 2. тачка 5) Закона о девизном пословању, у Републици може вршити плаћање, наплаћивање и пренос и у девизама, по основу давања у закуп непокретности.

● ЈАНУАР 2017. ●

У вези са приказаним Примером 1 подсећамо да се, по члану 65а став 2. Закона, у приход од непокретности урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, који не зависе од обима потрошње закупца (као што је чишћење закупљеног простора у примеру). Истовремено, треба имати у виду да се у приход од непокретности не може урачунавати вредност обавеза плаћања трошкова насталих током закупа, а који зависе од обима потрошње закупца (као шти би били трошкови телефона које плаћа закупац закуподавцу).

69

УТВРЂИВАЊЕ ВИСИНЕ НАКНАДЕ ЗА РАД У НАДЗОРНИМ ОДБОРИМА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА – ПРЕМА НОВОЈ ОДЛУЦИ ВЛАДЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

П

70

Уводне напомене

рема одредбама Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС”, број 15/2016, у даљем тексту: Закон), надзорни одбор је орган јавног предузећа. Ако је оснивач јавног предузећа Република Србија, надзорни одбор има пет чланова, од којих је један председник, а ако је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, надзорни одбор има три члана, од којих је један председник. Надзорни одбор јавних предузећа је битан орган јер доноси годишње, трогодишње, дугорочне и средњорочне планове пословне стратегије и развоја, усваја извештаје о степену реализације програма пословања, усваја финансијске извештаје и одлуке о расподели добити, односно покрићу губитка, закључује уговор о раду са директором и надзире његов рад, доноси статут и одлучује о статусним променама. За овако обиман и одговоран рад у надзорном одбору Закон у члану 23. предвиђа да председник и чланови надзорног одбора имају право на одговарајућу накнаду. Према ставу 2. овог члана, висину ове накнаде, односно критеријуме и мерила за њено утврђивање одређује Влада. На основу овог законског овлашћења Влада је донела ОДЛУКУ о критеријумима и мерилима за утврђивање висине накнаде за рад у надзорним одборима јавних предузећа, која је објављена у „Службеном гласнику РС”, број 102/2016 од 20. 12. 2016. године, а ступила је на снагу 28.

12. 2016. године (у даљем тексту: Одлука). Одлуком се одређују критеријуми и мерила за утврђивање висине накнаде за рад председника и чланова надзорног одбора јавног предузећа, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Подсећамо да је, у смислу Закона (члан 3), јавно предузеће оно предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: јавно предузеће).

Висина накнаде председника и чланова надзорног одбора јавних предузећа Према ставу 2. Одлуке: 1) износ нето накнаде за рад председника и чланова у надзорном одбору јавног предузећа (у даљем тексту: накнада) не може бити виша од просечне зараде по запосленом, без пореза и доприноса, која је исплаћена у Републици Србији у септембру месецу, у години која претходи календарској години, за годину за коју се одређује висина накнаде; 2) накнада председника надзорног одбора јавног предузећа не може бити виша од износа из тачке 1) увећаног за 20%. Према допунским одредбама у тачки 3. Одлуке, мерила за одређивање накнаде су: 1) испуњеност задатака и послова надзорног одбора у складу са законом и другим актима; 2) финансијско стање јавног предузећа. Према томе, висина нето накнаде чланова надзорног одбора у 2017. години одређује се према просечној заради по запосленом, без пореза и доприноса, која је исплаћена у Републици Србији у септембру месецу 2016. године. Пошто је, према Саопштењу Републичког завода за статистику број 284, од 25. 10. 2016. године, просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у септрембру 2016. године у Републици Србији износила 46.558 динара, сходно Одлуци: 1) нето накнада члановима надзорног одбора јавних предузећа у 2017. години не може бити виша од 46.558 динара; 2) нето накнада председника надзорног одбора јавног предузећа не може бити виша од 55.867 динара (46.558 динара увећано за 20%). Како је Одлука утврдила, ово су највиши износи накнада, а стварно примање председника и чланова надзорног одбора зависиће од испуњености задатака и послова надзорног одбора, у складу са законом и другим актима, и од финансијског стања јавног предузећа.

Порески третман накнаде члановима надзорног одбора На накнаду чланова надзорног одбора јавних предузећа плаћају се следеће пореске обавезе: 1. Порез Сходно одредбама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, број 24/2001…и 112/2015, у даљем тексту : Закон о порезу), на примања чланова надзорног одбора јавног предузећа плаћа се порез на доходак грађана по стопи од 20% на основицу коју чини бруто приход умањен за 20% по основу нормираних трошкова (сагласно члану 86. Закона). Об­ве­зник по­ре­за је фи­зич­ко ли­це ко­је оствар­ује ово при­мање. Порез се утврђује и плаћа по одбитку, што зна­чи да за сваког члана надзорног одбора – примаоца прихода и за сваки појединачно исплаћен приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује порез на прописан рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода (члан 101. Закона о порезу). Уплата по­ре­за се усмерава према општини на којој прималац прихода има пребивалиште, односно боравиште.

● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

2. Допринос за пензијско-инвалидско осигурање Према члану 7. став 1. тачка 9) Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, број 84/2004... и 112/2015), обвезници доприноса за пензијско и инвалидско осигурање су, између осталог, и лица која остварују уговорену накнаду. Према дефиницији из члана 6. тачка 17) истог закона, лице које остварује уговорену накнаду је физичко лице које обавља послове по основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о допунском раду и другог уговора, или по неком другом основу, а за извршен рад остварује уговорену накнаду, односно накнаду за рад. Према томе, пошто примања чланова надзорног одбора представљају уговорену накнаду за рад у том органу, на ова примања мора да се плати допринос за пензијско и инвалидско осигурање (допринос за ПИО). Допринос за ПИО на примања чланова надзорног одбора плаћа се по стопи од 26,00% на основицу коју чини опорезиви приход од уговорене накнаде, у складу са Законом о порезу, што значи да је основица за обрачун доприноса за ПИО иста она на коју се плаћа и порез. Изузетно, ако се накнада исплаћује лицу које је поднело доказ да је у току године ослобођено плаћања доприноса за ПИО јер је уплатило допринос на највиши износ годишње основице, на накнаду се обрачунава само порез по стопи од 20% на основицу умањену за 20% нормираних трошкова.

2.1. Пријава на осигурање и одјава осигурања Као што смо рекли, чланови надзорног одбора су по основу накнаде за рад обвезници доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, па јавно предузеће као исплатилац уговорене накнаде, подноси следеће пријаве података надлежном Фонду ПИО за матичну евиденцију за лица којима је из накнаде плаћен допринос за ПИО: а) пријаву на осигурање и одјаву осигурања за осигуранике – лица која су чланови надзорног одбора а нису осигурана по другом основу (незапослени, пензионери), и то: – на Обрасцу М – који је прописан Уредбом о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу Централног регистра обавезног социјалног осигурања („Службени гласник РС”, број 54/2010 и 124/2012 и 119/2013); – у року од три дана од дана закључења уговора, обављања послова или почетка обављања послова, односно дана престанка обављања послова. Уз пријаву се подносе докази на основу којих се утврђује својство осигураника. б) пријаву о уплати доприноса по основу уговорене накнаде на: – Обрасцу М-УН – Пријава о уплати доприноса по основу уговорене накнаде, ако се пријава подноси за једно лице; – Обрасцу М-УН/К – Пријава о уплати доприноса по основу уговорене накнаде, ако се пријава подноси за више лица; – у року од три дана од дана уплате доприноса, Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање, и то:

71

а) за чланове надзорног одбора који су обавезно осигурани по обављању тих послова – према седишту исплатиоца накнаде; б) за чланове надзорног одбора који нису обавезно осигурани по обављању тих послова – према надлежности фонда код кога су обавезно осигурани по другом основу.

3. Допринос за здравствено осигурање Према члану 28. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање и члану 17. став 1. Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС”, број 107/2005... и 126/2014), плаћа се допринос за здравствено осигурање из уговорене накнаде за рад коју остваре чланови надзорног одбора, по стопи од 10,30% на опорезив приход од уговорене накнаде, у складу са законом који уређује порез на доходак грађана, али само уколико лице које остварује ту накнаду није осигурано по другом основу (незапослено лице, на пример). За остала лица – чланове надзорног одбора (запослене, пензионере) овај допринос се не плаћа.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Примери обрачуна

72

Ако је накнада члану надзорног одбора уговорена у нето износу, њему се гарантује тај износ исплате уз обрачун свих прописаних пореских обавеза. Ради превођења у бруто износ, ова нето накнада се множи са следећим коефицијентима: 1) ако се накнада члану надзорног одбора односи на извршиоца за кога се плаћају порез и допринос за пензијско и инвалидско осигурање, нето износ накнаде се множи са коефицијентом 1,58227848; 2) ако се накнада односи на члана надзорног одбора који је самостални уметник, за кога се плаћа само порез, нето износ накнаде се множи са коефицијентом 1,1904762; 3) ако се накнада односи на члана надзорног одбора за кога се плаћају порез и доприноси за пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање (на пример, за незапослено лице), нето износ накнаде се множи са коефицијентом 1,81950509. Обрачун прихода члановима надзорног органа, када је он уговорен у нето износу, приказан је у следећа три примера – са обрачунатим порезом и доприносом за пензијско и инвалидско осигурање, без икаквих доприноса и са порезом и доприносима за пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање.

Р. бр. Позиција

За лице за које се плаћају порез и допринос за ПИО

За лице за које се плаћа само порез

За лице за које се плаћа порез, допринос за ПИО и за здравствено осигурање

УКУПНО

90.000,00

1.

Нето износ утврђене накнаде

30.000,00

30.000,00

30.000,00

2.

Коефицијент за прерачун

1,58227848

1,1904762

1,81950509

3.

Бруто накнада (р. бр. 1: р. бр. 2)

47.468,35

35.714,29

54.585,15

137.767,79

4.

Нормирани трошкови (20% на р. бр. 3)

9.493,67

7.142,86

10.917,03

27.553,56

5.

Основица за опорезивање (р. бр. 3 - р. бр. 4)

37.974,68

28.571,43

43.668,12

110.214,23

6.

Порез (20% на р. бр. 5)

7.594,94

5.714,29

8.733,62

22.042,85

7.

Допринос за пензијско и инвалидско осигурање (26% на р. бр. 5)

9.873,42

–

11.353,71

21.227,13

8.

Допринос за здравствено осигурање (10,30% на р. бр. 5)

–

–

4.497,82

4.497,82

9.

Нето за исплату (р. бр. 3 - р. бр. 6 - р. бр. 7 - р. бр. 8)

30.000,00

30.000,00

30.000,00

90.000,00

Књижење: Р. бр.

Конто Дугује

Потражује

1

2

3

1.

526

Назив конта 4 Трошкови накнада члановима органа управљања и надзора

Износ Дугује

Потражује

5

6

137.767,79

464

Обавеза према члановима органа управљања и надзора

90.000,00

4890

Остале обавезе за порезе

22.042,85

4891

Остале обавезе за доприносе

21.227,13

4891

Остале обавезе за доприносе

4.497,82

– за обрачун примања чланова надзорног одбора 2.

464

Обавеза према члановима надзорног одбора

90.000,00

4890

Остале обавезе за порезе

22.042,85

4891

Остале обавезе за доприносе

21.227,13

4891

Остале обавезе за доприносе

4.497,82

Пословни (текући) рачун

137.767,79

– за исплату накнаде

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Јавно редузеће – исплатилац прихода, као порески платац, мора да пре сваке исплате прихода Пореској управи достави пореску пријаву за порез по одбитку на Обрасцу ППП ПД. Примања чланова надзорног одбора јавног предузећа у Обрасцу ППП ПД пријављују се под ОВП: 601, 602 или 603 (на пример, 601 – када је прималац прихода осигуран по другом основу, за њега се плаћају порез и допринос за ПИО). Порези и доприноси по основу исплата накнаде члановима надзорног одбора уплаћују се на рачун 840-4848-37, шифра плаћања 254 и број одобрења за плаћање додељен од стране Пореске управе. Послодавац, као што смо већ рекли, подноси и Образац М-УН, којим пријављује уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање по основу утврђене и исплаћене накнаде члановима надзорног одбора.

● ЈАНУАР 2017. ●

241

***

73

ИЗДАВАЊЕ ПОТВРДЕ О ПЛАЋЕНОМ ПОРЕЗУ ПО ОДБИТКУ ЗА 2016. ГОДИНУ

П

рема члану 41. став 11. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС”, бр. 80/2002… и 112/2015, у даљем тексту: Закон), порески обвезник, односно порески платац (правно лице, предузетник или физичко лице) дужан је да лицу за које је платио порез по одбитку најкасније до 31. јануара 2017. године изда потврду која садржи податке о плаћеном порезу по одбитку за 2016. годину. При томе, исплатилац прихода има обавезу да лицу за које је платио порез по одбитку достави потврду о плаћеном порезу по одбитку за 2016. годину на обрасцу ППП-ПО, који је прописан Правилником о пореској пријави за порез по одбитку („Службени гласник РС”, бр. 74/2013, 108/2013, 66/2014, 71/2014 – исправка и 14/2016, даљем тексту: Правилник). У овај образац се уносе подаци о исплаћеним приходима и плаћеном порезу по одбитку, извршеним у периоду од 1. 1. 2016. године до 31.12. 2016. године, без обзира на који претходни период се исплата односи. Под изразом „порез по одбитку” подразумевају се плаћен порез на доходак грађана и плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање. За приходе за које је прописима утврђен неопорезиви износ (на пример, превоз на посао, дневнице и сл.) подаци се уносе ако су исплаћени изнад тог неопорезивог износа, односно у Образац ППП-ПО уноси се износ на који је плаћен порез по одбитку. Потврда која се даје физичком лицу омогућава му да види колико је у 2016. години платио пореза и доприноса из прихода које је остварио. Такође, потврда ће лицу које оствари опорезив приход већи од износа на који ће се за 2016. годину плаћати годишњи порез на доходак грађана, служити код подношења годишње пореске пријаве за утврђивање годишњег пореза.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Подаци који се уносе у пореску пријаву Према члану 17. Правилника, Образац ППП-ПО састоји се из три дела, и то: 1. Подаци о исплатиоцу прихода; 2. Подаци о примаоцу прихода; 3. Подаци о опорезивим приходима из којих је исплатилац обуставио и платио порезе и доприносе по одбитку.

– Подаци о пореском платцу – исплатиоцу прихода (први део Обрасца ППП-ПО) У Образац ППП-ПО уносе се следећи подаци о исплатиоцу прихода: 1) Под редним бројем 1.1 Назив/Име и презиме исплатиоца – уписује се назив правног лица, односно име и презиме исплатиоца прихода; 2) Под редним бројем 1.2 Седиште/Пребивалиште исплатиоца – седиште, односно пребивалиште исплатиоца прихода; 3) Под редним бројем 1.3 ПИБ/ЈМБГ исплатиоца – порески идентификациони број, односно јединствени матични број грађана исплатиоца прихода; 4) Под редним бројем 1.4 Број – број под којим је потврду завео исплатилац прихода; 5) Под редним бројем 1.5 Датум издавања – датум издавања потврде од стране исплатиоца прихода.

– Подаци о примаоцима прихода (други део Обрасца ППП-ПО) У део 2. Обрасца ППП-ПО уносе се следећи подаци о примаоцу прихода: 1) Под редним бројем 2.1 Име и презиме примаоца – име и презиме примаоца прихода; 2) Под редним бројем 2.2 Адреса – улица и број, пребивалиште, односно боравиште примаоца прихода; 3) Под редним бројем 2.3 Податак о идентификацији примаоца – јединствени матични број грађана примаоца прихода, а ако прималац прихода нема јединствени матични број грађана – број пасоша или број избегличке легитимације.

74

– Подаци о опорезивим приходима из којих је исплатилац обуставио и платио порезе по одбитку (трећи део Обрасца ППП-ПО) У Образац ППП-ПО, део 3 – Подаци о опорезивим приходима из којих је исплатилац обуставио и платио порезе по одбитку, уноси се: 1) Под редним бројем 3.1 Шифра врсте прихода (ШВП) исплаћена физичком лицу – уносе се подаци о исплаћеним приходима на које су плаћени порези и доприноси по одбитку, по шифрама из Каталога врсте прихода (који је одштампан уз Правилник). Конкретно, у поље 3.1, део „Приходи из радног односа”, уносе се ШВП које је исплатилац прихода користио у Обрасцу ППП-ПД приликом исплате прихода из радног односа (зараде, накнаде зарада, накнаде трошкова изнад неопорезивог износа), а то су шифре ОВП од броја 101 до броја 210, које се користе за приходе из радног односа. На пример, за исплату зарада у делу Приходи из радног односа, у поље 3.1 уноси се ШВП 1 01 101 00 0. У поље 3.1, део „Приходи ван радног односа”, уносе се ШВП које је исплатилац прихода користио у Обрасцу ППП-ПД приликом исплате прихода ван радног односа (приходи од ауторских права, од капитала, уговора о делу и остали приходи на које је плаћен порез по одбитку), а то су шифре ОВП од броја 301 до броја 999, које се користе за приходе ван радног односа. На пример, за исплату прихода по уговору о делу, за лице које је обавезно осигурано, у делу Приходи ван радног односа, у поље 3.1 уноси се ШВП 1 01 601 00 0.

2) Под редним бројем 3.2 Бруто приход – уноси се износ бруто прихода по врстама прихода који су исплаћени у 2016. години, како за приходе из, тако и за приходе ван радног односа. Уноси се укупан бруто приход исказан за сваку врсту прихода посебно (односно по свакој шифри прихода), при чему се у ово поље уноси бруто износ прихода без умањења за неопорезиве износе и пореске олакшице.

6) Под редним бројем 3.6 Доприноси за обавезно социјално осигурање – уноси се износ плаћених доприноса за обавезно социјално осигурање на терет примаоца прихода, у складу са Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

4) Под редним бројем 3.4 Пореска основица – уноси се износ основице на коју је плаћен порез на доходак грађана, односно разлика између р.б. 3.2 – бруто приход и р.б. 3.3 – неопорезиви износ.

5) Под редним бројем 3.5 Порез – уноси се износ плаћеног пореза.

● ЈАНУАР 2017. ●

3) Под редним бројем 3.3 Нормирани трошкови, пореске олакшице и друга умањења – уноси се износ нормираних трошкова, односно пореских олакшица које су прописане Законом о порезу на доходак грађана. На пример, за исплату зарада у периоди јануар–децембар 2016. године, пореска олакшица из члана 15а Закона о порезу на доходак грађана износи (1 x 11.433 + 11 x 11.604) 139.077 динара. Овај износ уноси се у поље 3.3.

7) Под редним бројем 3.7 Доприноси за обавезно социјално осигурање – уноси се износ плаћених доприноса за обавезно социјално осигурање на терет исплатиоца прихода. На крају Обрасца ППП-ПО, у поље под редним бројем 4.1 Потпис одговорног лица – уписује се презиме и име одговорног лица код исплатиоца прихода. У Образац ППП-ПО износи се уписују у динарима, без децимала.

Пример обрачуна бруто прихода, трошкова, опорезивих прихода и плаћеног пореза по одбитку за 2016. годину У наредној табели даје се пример обрачуна примања једног запосленог, која се евидентирају кроз Образац ППП-ПО:

75

Р. бр.

Опис

Износ

1

2

3

ПРИХОДИ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА I

ЗАРАДА Шифра врсте прихода

1 01 101 00 0

1.

Исплаћене бруто зараде

900.000

2.

Пореска олакшица (1 x 11.433 + 11 x 11.604)

139.077

3.

Пореска основица (1 - 2)

760.923

4.

Порез на зараде (10% на р.б. 3)

5.

Доприноси на терет запосленог (19,9% на р.б. 1)

179.100

6.

Доприноси на терет послодавца (17,9% на р.б. 1)

161.100

7.

Нето износ (1 - 4 - 5)

644.808

8.

Приход који улази у годишње опорезивање (3 - 4 - 5)

505.731

76.092

Примања исплаћена изнад неопорезивог износа

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Шифра врсте прихода

1 01 110 000

II

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

1.

Исплаћена јубиларна награда

20.573

2.

Неопорезиви износ

18.331

3.

Опорезив приход (1 - 2)

2.242

4.

Бруто опорезив приход (2.242 : 0,9)

2.491

5.

Порез на доходак грађана (10% на р.бр. 4)

6.

Приход који улази у годишње опорезивање (4 - 5)

2.242

ПРИХОДИ ВАН РАДНОГ ОДНОСА III

ПРИХОДИ ОД ДИВИДЕНДИ Шифра врсте прихода

1 01 402 00 0

1.

Бруто приход

2.

Неопорезиво (0% на р.бр. 1)

3.

Опорезив приход (100% на р.бр. 1)

4.

Порез на доходак грађана (15% на р.бр. 2)

5.

Исплаћено нето (1 - 4)

17.000

6.

Приход који улази у годишње опорезивање (3 - 4)

17.000

IV

ПРИХОД ПО УГОВОРУ О ДЕЛУ Шифра врсте прихода

76

249

20.000 20.000 3.000

1 01 601 00 0

1.

Бруто приход

10.000

2.

Нормирани трошкови (20%)

2.000

3.

Опорезив приход (1 - 2)

8.000

4.

Порез на доходак грађана (20%)

1.600

5.

Допринос за пензијско и инвалидско осигурање (26% на р.бр. 3)

2.080

6.

Исплаћено нето (1 - 4 - 5)

6.320

7.

Приход који улази у годишње опорезивање (3 - 4 - 5)

4.320

РЕКАПИТУЛАЦИЈА 1.

Бруто приход (I/1 + II/1 + III/1 + IV/1)

950.573

2.

Неопорезиво (I/2 + II/2 + IV/2)

159.408

3.

Опорезиви приход (I/3 + II/3 + III/3 + IV/3)

791.165

4.

Порез (I/4 + II/5 + III/4 + IV/4)

5.

Доприноси на терет примаоца прихода (I/5 + IV/5)

181.180

6.

Доприноси на терет послодавца (I/6)

161.100

7.

Износ који је исплаћен – нето (I/7 + II/1 + III/5 + IV/6)

688.701

8.

Износ који улази у годишње опорезивање (I/8 + II/6 + III/6 + IV/7)

529.293

80.941

На основу овако утврђених података о приходима и плаћеном порезу и доприносима, порески обвезник може да попуни Образац ППП-ПО, при чему треба имати у виду да се приходи од зарада и јубиларне награде класификују у Обрасцу као приходи из радног односа, а остали приходи из примера су приходи ван радног односа.

Потврда која се даје правним лицима

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

***

● ЈАНУАР 2017. ●

Према члану 40. став 1. Закона о порезу на добит правних лица, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу: 1) дивиденди и удела у добити у правном лицу; 2) накнада од ауторског и сродних права и права индустријске својине; 3) камата; 4) накнада од закупа и подзакупа непокретности и покретних ствари на територији Републике; 5) накнада од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике. С обзиром на то да је реч о порезима по одбитку, према члану 41. став 11. Закона, исплатилац наведених прихода је дужан да до 31. јануара 2017. године достави потврду примаоцу прихода која садржи податке о плаћеном порезу по одбитку. Пошто у овом случају образац потврде није прописан, по нашем мишљењу, потврда би требало да садржи податке о исплатиоцу и примаоцу прихода (назив правног лица, седиште, ПИБ, матични број) и износ опорезивог прихода и плаћеног пореза по одбитку. Потврда се доставља најкасније до 31. јануара 2016. године, за приходе исплаћене од 1. 1. 2016. године до 31. 12. 2016. године.

77

РАСПОРЕД РАДНОГ ВРЕМЕНА У 2017. ГОДИНИ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

П

78

рема члану 51. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС”, број 24/2005, 61/2001, 54/2009, 32/2013 и 75/2014, у даљем тексту: Закон), пуно радно време износи 40 часова недељно, осим ако Законом није друкчије одређено. Закон не прописује дневни, месечни ни годишњи фонд часова рада, већ само недељни. То значи да је послодавцима препуштено да самостално, у зависности од потреба процеса и организације рада, изврше распоред радног времена у току радне недеље и на годишњем нивоу (члан 55. став 2. Закона). Режим радног времена код послодаваца може да се организује на један од следећа три начина у оквиру 40-часовног радног времена: 1) да се ради 5 дана у недељи (од понедељка до петка) по 8 сати, уз нерадне дане у суботу и недељу; 2) да се ради 5 дана у недељи (од понедељка до петка) по 7 сати и један дан у недељи (субота) по 5 сати; 3) да се ради 6 дана у недељи (од понедељка до суботе) по 6 сати и 40 минута. У свим наведеним варијантама испуњава се законски услов да радна недеља траје 40 сати (пуно радно време), с тим што је различита прерасподела овог радног времена по радним данима. Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац. Радна недеља по правилу траје пет радних дана, а дневно радно време (почетак и завршетак), зависно од врсте и природе делатности послодавца, по правилу треба да износи осам часова. Међутим, послодавац може да одреди да радни дан траје и краће од 8 часова, нарочито када радна недеља траје шест радних дана. У посебном случају, послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтевају, радну недељу и распоред радног времена може да организује на други начин. Према томе, Закон утврђује дужину само недељног радног времена, а оставља послодавцу да у зависности од потребе процеса и организације рада, изврши распоред радног времена у току недеље. Ако је код послодавца утврђено да пуно радно време износи 40 часова недељно и да радни дан траје 8 часова (од понедељка до петка), субота није радни дан. Код послодавца код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтевају, радна недеља може бити организована и другачије, на пример, да траје шест радних дана. То значи да послодавац може због потребе процеса рада да донесе одлуку да радна недеља траје шест радних дана у оквиру 40 часова недељно и у том случају субота је редован радни дан.

Карактеристике радног времена у сменском обављању послова Послодавац код кога се рад обавља у сменама, ноћу или кад природа посла и организација рада то захтевају, радну недељу и распоред радног времена може да организује према сопственим потребама, на пример, да радна недеља траје шест радних дана, а особеност оваквог рада је што субота и недеља не морају бити запосленима у овом режиму радног времена дани одмора, већ то могу бити неки други дани у недељи, опет уз поштовање радне недеље од 40 часова рада. Стога је неопходно да се, за послодавце који имају запослене који раде у турнусима или по сменском распореду, у општем акту утврди који дан је, од дана у којима се не ради, одрађен по основу прерасподеле радног времена (аналогно суботи за раднике који не раде у турнусима), односно који је дан седмичног одмора (аналогно недељи за запослене који не раде у турнусима). Треба подсетити на одредбу у члану 56. став 3. Закона, у којој се каже да пуно или непуно радно време запосленог, код послодавца код кога је рад организован у сменама или то захтева организација рада, не мора бити распоређено једнако по радним недељама, већ се утврђује као просечно недељно радно време на месечном нивоу. Послодавце, међутим, треба упозорити да запослени у оваквом ’радном режиму’ може да ради најдуже 12 часова дневно, односно 48 часова недељно, укључујући и прековремени рад. У овом случају се, према томе, одустаје од редовног 40-часовног радног времена сваке радне недеље, али се то остварује као просечно 40-часовно недељно радно време на месечном нивоу. На пример, у току месеца се једне недеље ради 45 часова, друге 35 часова, треће 48 часова и четврте 32 часа, што даје просечно недељно радно време на месечном нивоу по часовима. Због оваквих ситуација у члану 51. став 1. Закона и стоји одредба да пуно радно време износи 40 часова недељно, ако Законом није друкчије одређено.

Дани празника у току 2017. године Право запослених да не раде у дане државних и верских празника уређено је Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Службени гласник РС”, број 43/2001, 101/2007 и 92/2011, у даљем тексту: Закон о празницима), те стога сви запослени треба да буду упознати са истим. С обзиром да право запослених да не раде у време државних и верских празника може да утиче на распоред радног времена, послодавац је дужан да поштује право запослених на ова одсуства са рада и да прилагоди распоред радног времена нерадним данима за празнике. У складу са Законом о празницима, дани празника у 2017. години славе се у следеће дане: Државни празници у Републици Србији који се празнују нерадно у 2017. години су: – Нова година – 1, 2. и 3. јануар (недеља, понедељак и уторак); – Сретење – Дан државности Србије –15. и 16. фебруар (среда и четвртак); – Празник рада – 1. и 2. мај (понедељак и уторак); – Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар (субота). Законом о празницима је прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници у Републици Србији који се обележавају нерадно у 2017. години су: – Први дан Божића – 7. јануар (субота); – Васкршњи празници за православце и Ускршњи празници за католике и припаднике других хришћанских верских заједница, почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса, тј. Ускрса; – од 14. до 17. априла (петак – понедељак).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

У Републици Србији празнују се и обележавају радно: – Свети Сава – 27. јануара (петак); – Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла (субота); – Дан победе – 9. маја (уторак); – Видовдан – 28. јуна (среда); – Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра (субота).

● ЈАНУАР 2017. ●

Поред наведених празника, запослени имају право да не раде у дане одређених верских празника у 2017. години, и то: – Православци – на први дан крсне славе; – Католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића (25. децембар – понедељак); – Припадници исламске заједнице – на први дан Рамазанског бајрама – 25. јун (недеља), и први дан Курбанског бајрама – 1. септембар (петак); – Припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом Кипура – 30. септембар (субота).

У дане државних и верских празника који се празнују нерадно у Републици Србији, не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга. Државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга дужни су да, у складу са законом и прописима донесеним на основу закона, обезбеде непрекидно обављање делатности, односно услуга и у дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији, ако би због прекида обављања делатности, односно услуга настале штетне последице за грађане и државу. Привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга чија природа делатности, односно технологија процеса рада захтева непрекидан рад, могу да раде и у дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији.

79

Распоред радног времена у 2017. години Полазећи од наведених одредаба Закона, режим радног времена код послодаваца може да се организује на један од следећа три начина: 1) да се ради 5 дана у недељи (од понедељка до петка) по 8 сати, уз нерадне дане у суботу и недељу; 2) да се ради 5 дана у недељи (од понедељка до петка) по 7 сати и један дан у недељи (субота) по 5 сати; 3) да се ради 6 дана у недељи (од понедељка до суботе) по 6 сати и 40 минута. У свим наведеним варијантама испуњава се законски услов да радна недеља траје 40 сати (пуно радно време), с тим што је различита прерасподела овог радног времена по радним данима. У наставку ћемо дати ближе податке о сваком од наведених метода коришћења радног времена, уз напомену да је 2017. година „нормална” година у погледу броја дана, дакле има 362 дана и 53 недеље.

1. Петодневна радна недеља по 8 часова

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Овај начин организовања радног времена је најчешће присутан у пракси, а базира се на чињеници да се пуно радно време у радној недељи обави у пет дана по 8 часова рада. У оваквом режиму су субота и недеља нерадни дани, односно дани недељног одмора. Петодневно осмочасовно дневно радно време у 2017. години даје следећи годишњи фонд часова: Месец

Број дана у месецу

Број недеља

Број субота

Радни дани (2-3-4)

Часова дневно

Фонд часова

1

2

3

4

5

6

7(5x6)

Јануар

31

5

4

22

8

176

Фебруар

28

4

4

20

8

160

Март

31

4

4

23

8

184

Април

30

5

5

20

8

160

Мај

31

4

4

23

8

184

Јун

30

4

4

22

8

176

Јул

31

5

5

21

8

168

Август

31

4

4

23

8

184

Септембар

30

4

5

21

8

168

Октобар

31

5

4

22

8

176

Новембар

30

4

4

22

8

176

Децембар

31

5

5

21

8

168

Укупно

365

53

52

260

8

2.080

Као што се види, у 2017. години има 365 дана, 52 суботе и 53 недеље, што даје 260 радних дана по овом режиму радног времена. Пошто је ефективно дневно радно време 8 сати, укупан фонд сати је 2.080 по оваквом распореду радног времена за 2017. годину.

80

2. Рад у шестодневној радној недељи По овом начину организовања радног времена, недељни рад је организован у пет дана по 7 сати и један дан по 5 сати, што даје законом утврђених 40 сати недељног радног времена. Фонд часова месечно и годишње по оваквом распореду рада је следећи за 2017. годину: Број дана у месецу

Број недеља

Радни дани (2-3)

Број дана по 7 сати

Број дана по 5 сати (субота)

Свега (кол. 5 x 7 час. + кол.

6 x 5 час.)

1

2

3

4

5

6

7

Јануар

31

5

26

22

4

174

Фебруар

28

4

24

20

4

160

Март

31

4

27

23

4

181

Април

30

5

25

20

5

165

Мај

31

4

27

23

4

181

Јун

30

4

26

22

4

174

Јул

31

5

26

21

5

172

Август

31

4

27

23

4

181

Септембар

30

4

26

22

5

179

Октобар

31

5

26

21

4

167

Новембар

30

4

26

22

4

174

Децембар

31

5

26

21

5

172

Укупно

365

53

312

260

52

2.080

У овом распореду радног времена недељни рад је организован у шест радних дана али неравномерно – пет дана по 7 сати рада (укупно 260 дана годишње) и један дан по 5 сати (укупно 52 дана годишње, што су у ствари радне суботе). Укупан годишњи фонд сати рада по овом распореду је такође 2.080 часова. Овај распоред радног времена вероватно је минимално присутан у пракси, међутим, он је званично усвојен као начин утврђивања могућег радног времена. Овај метод се примењује код прописа о признавању пензијског стажа (у обрасцу М-4), при утврђивању броја могућих часова рада због израчунавања броја запослених итд. Овај метод полази од следећих елемената: – број сати рада у пуној радној недељи ................................................................................... 40 сати – број дана у радној недељи........................................................................................................ 6 дана – број часова рада по једном радном дану у недељи (40 сати : 6 дана).............................. 6,67 сати Према томе, признато дневно радно време је 6,67 сати, односно 6 сати и 40 минута. На основу овог дневног признатог радног времена за шест дана у недељи, може се израчунати годишњи фонд часова рада на следећи начин: – број дана у години...................................................................................................................... 365 дана – број недеља ................................................................................................................................. 53 недеље – број радних дана у години (365 – 53) .................................................................................... 312 дана – признати сати рада по једном дану ....................................................................................... 6,67 сати – укупан годишњи фонд сати рада (312 дана x 6,67 сати).................................................................................................................... 2.081 сат

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

3. Равномерно радно време у шест дана недељно

● ЈАНУАР 2017. ●

Месец

81

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Као што се види, по овој званичној методологији утврђивања сати рада добили смо годишњи фонд од 2.081 сат. Овом методом се утврђује нешто прецизнији фонд сати рада по месецима и укупно:

82

Месец

Број дана у месецу

Број недеља

Радни дани (2-3)

Дневно радно време

Месечни фонд часова (4 x 5)

1

2

3

4

5

6

Јануар

31

5

26

6,67

173 час., 25 мин.

Фебруар

28

4

24

6,67

160 час., 5 мин.

Март

31

4

27

6,67

180 час., 5 мин.

Април

30

5

25

6,67

166 час., 45 мин.

Мај

31

4

27

6,67

180 час., 5 мин.

Јун

30

4

26

6,67

173 час., 25 мин.

Јул

31

5

26

6,67

173 час., 25 мин.

Август

31

4

27

6,67

180 час., 5 мин.

Септембар

30

4

26

6,67

173 час., 25 мин.

Октобар

31

5

26

6,67

173 час., 25 мин.

Новембар

30

4

26

6,67

173 час., 25 мин.

Децембар

31

5

26

6,67

173 час., 25 мин.

Укупно

365

53

312

6,67

2.081 час.

У свим наведеним примерима пошло се од законске одредбе да пуно радно време по правилу износи 40 часова недељно, мада се може утврдити и краће радно време, али не краће од 36 часова недељно (члан 51. став 2. Закона). Практично, под пуним радним временом се сматра период од 36 до 40 радних часова у току једне радне недеље, односно, општим актом послодавца може се утврдити пуно радно време у трајању од најмање 36 часова недељно, може бити одређено као пуно радно време од 40 часова недељно, или може бити одређено са различитим бројем сати по недељама, али не дуже од 48 часова недељно (са прековременим радом). Без обзира коју дужину радног времена послодавац утврди као пуно радно време у наведеним границама, права из радног односа се третирају као права за пуно радно време, а послодавац не може умањивати запосленима зараде, утврђене уговором о раду, ако утврди пуно радно време краће од 40, а не краће од 36 часова недељно.

Одлука о распореду радног времена У наставку дајемо пример одлуке коју је послодавац донео у вези са распоредом радног времена:

_______________________________ (назив и седиште послодавца) На основу чл. 55. и 192. Закона о раду и члана ____. Правилника о раду, доносим ОД ЛУ К У 1. Распоред радног времена код послодавца је следећи: – Запослени код послодавца у току радне недеље раде пет радних дана.

– Радно време у току радног дана износи осам часова и почиње у _________, а завршава се у ________ часова.

2. Запослени користе дневни одмор у току радног дана: – Запослени који раде пуно радно време у току радног дана, имају право на одмор у току дневног рада у трајању од 30 минута, почев од ________ часова.

– Запослени који раде дуже од четири, а краће од шест часова дневно, имају право на одмор у току рада у трајању од 15 минута, почев од ________ часова.

– Запослени који раде дуже од пуног радног времена, а најмање 10 часова дневно, имају право на одмор у току рада у трајању од 45 минута, почев од ______ часова.

5. Ова одлука ступа на снагу даном доношења, а примењује се од _____ године. У _________________ Директор ______________________

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

4. Запослени се о промени распореда радног времена обавештавају пет дана пре промене, а у случају потребе посла, услед наступања непредвиђених околности, два дана пре промене.

● ЈАНУАР 2017. ●

3. Распоред сменског рада код послодавца је следећи: – Запосленима који рад обављају у сменама, почетак рада за другу смену почиње у _______ часова и завршава се у ______ часова, а трећа смена почиње у ______ и завршава се у ______ часова.

– У другој и трећој смени право коришћења дневног одмора од 30 минута, за другу смену почиње у _____, часова, а за трећу у ______ часова.

***

83

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ПЕНЗИЈУ У 2017. ГОДИНИ

У

слови за стицање права на пензију утврђени су одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС”, бр. 34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 и 142/2014, у даљем тексту: Закон), а пошто се услови за пензионисање мењају по годинама, у наставку ћемо подсетити на одредбе Закона које се примењују на пензионисање у 2017. години.

1. Услови за старосну пензију у 2017. години Према одредбама Закона, утврђени су услови за старосну пензију, али и за тзв. превремену старосну пензију. Одредбом члана 19. Закона алтернативно су уређени услови према којима осигураник стиче право на старосну пензију: 1) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања (важи за мушкарца и жену);

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

2) кад наврши 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота (важи за мушкарца и жену).

84

Изузетно од наведеног, сходно члану 19а Закона, осигураник жена која наврши најмање 15 година стажа осигурања стиче право на старосну пензију у 2017. години – кад наврши 61 годину и шест месеци живота. Ово су уједно и једина мерила одласка у пензију у Закону која су на снази у 2017. години. Услови у погледу година старости и стажа осигурања су кумулативни, што значи да је за стицање права на старосну пензију потребно да осигураник испуњава оба наведена услова (и у погледу стажа и у погледу навршених година живота). Пошто се у овим одредбама помиње стаж осигурања, подсећамо да се у стаж осигурања рачуна време које је осигураник провео на раду, по основу кога је био обавезно осигуран, и за које је уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање, укључујући и време које је осигураник провео у својству војног осигураника.

2. Услови за пензију осигураника којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем Посебни услови за стицање права на пензију у 2017. години важе за запослене који раде на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним пословима, на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем (тзв. бенефицирани стаж). Сходно члану 20. Закона, запосленом који је на радним местима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем навршио најмање 2/3 од укупно навршеног стажа осигурања, старосна граница за стицање права на старосну пензију, утврђена у члану 19. тачка 1) Закона (навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања), снижава се зависно од степена увећања стажа за по једну годину, и то: 1) за сваких пет година проведених на радном месту, односно послу на коме се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 14 месеци; 2) за сваке четири године проведене на радном месту, односно послу на коме се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 15 месеци; 3) за сваке три године проведене на радном месту, односно послу на коме се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 16 месеци; 4) за сваку једну годину и шест месеци проведених на радном месту, односно послу на коме се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 18 месеци. Ст. 2. и 3. истог члана Закона прописано је да се наведена старосна граница може снижавати највише до 55 година живота, а изузетно се старосна граница за осигуранике који раде на пословима на којима се ефективно проведених 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 18 месеци, може снижавати највише до 50 година живота.

Према томе, код стицања права на старосну пензију осигураника којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем (бенефицирани стаж), старосна граница се може снижавати по овим условима у 2017. години највише до 55 година, изузев за осигуранике који раде на пословима на којима се ефективних 12 месеци рачуна у стаж осигурања као 18 месеци, којима се старосна граница може снижавати највише до 50 година живота.

3. Превремена старосна пензија

● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Изменама Закона (објављеним у „Службеном гласнику РС”, број 75/2014) од 1. јануара 2015. годину у нашу праксу је уведено „остваривање права на превремену старосну пензију” као замена за остваривање права на старосну пензију по основу тзв. пуног стажа. Што се тиче услова за остваривање права на превремену старосну пензију, чланом 19б Закона утврђено је да се ово право стиче навршењем најмање 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота (важи и за мушкарца и за жену). До навршења наведених услова утврђује се прелазни период током кога се постепено повећавају услови у погледу година живота и година стажа осигурања. Конкретно, према новом члану 19в Закона, утврђен је прелазни период од 2015. до 2023. године током кога се дефинише постепено повећање важећих услова у погледу година живота и година стажа осигурања, који се повећавају за шест, односно осам месеци на годишњем нивоу, тако да изузетно од члана 19б Закона, осигураник стиче право на превремену старосну пензију кад наврши: – у 2016. години – 40 година стажа осигурања и најмање 55 година и осам месеци живота (мушкарац), односно 37 година стажа осигурања и најмање 55 година живота (жена); – у 2017. години – 40 година стажа осигурања и најмање 56 година и четири месеца живота (мушкарац), односно 37 година и шест месеци стажа осигурања и најмање 55 година и осам месеци живота (жена). У вези са остваривањем права на превремену старосну пензију, указујемо да је члановима 70а–70в одређена висина превремене старосне пензије. У члану 70а Закона прописано је да се висина превремене старосне пензије одређује на исти начин као и висина старосне пензије, међутим, износ тако одређене пензије трајно се умањује за 0,34% за сваки месец пре навршених 65 година живота и за осигураника жену и за осигураника мушкарца (што даје умањење од 4,08% за једну календарску годину). Ради се о трајном умањењу, односно једном обрачунато умањење се не укида када се наврше године потребне за старосну пензију. На пример, ако мушкарац оде у превремену старосну пензију седам месеци пре навршених 65 година живота, дакле са навршене 64 године и 5 месеци живота, висина његове превремене пензије трајно се умањује за 2,38% (7 x 0,34%). Чланом 70б Закона дефинисан је изузетак од ових мерила за осигуранике жене за умањење превремене старосне пензије у односу на општу старосну границу од 65 година живота, у периоду од 2015. до 2023. године, ради усаглашавања са динамиком повећања опште старосне границе жена за одлазак у пензију. Конкретно, према члану 70б Закона, осигуранику жени се превремена старосна пензија одређује на начин на који се одређује старосна пензија, с тим што се износ те пензије трајно умањује за 0,34% за сваки месец ранијег одласка у пензију пре навршене: – у 2016. години – 61 године живота, и – у 2017. години – 61 године и шест месеци живота. Такође, чланом 70в Закона утврђен је лимит умањења превремених старосних пензија тако што је прописано да се износ превремене пензије умањује највише до 20,4%. Тиме је практично утврђен највећи проценат умањења старосне пензије, које важи без обзира на то колико година или месеци запослени остварује право на превремену старосну пензију у односу на општу старосну границу. Додајмо још да корисник старосне пензије може без ограничења поново ући у осигурање (да се запосли) по уговору о раду, уговору о делу, ауторском уговору, и уз то да прима и пензију, изузев када се запосли у иностранству (укључујући и бивше југословенске републике), уколико међународним уговором није другачије одређено. Пензионер који се поново запосли или обавља самосталну делатност најмање 12 месеци, има право на нови обрачун пензије.

85

4. Остваривање права на инвалидску пензију

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Инвалидност, у смислу Закона, постоји кад код осигураника настане потпуни губитак радне способности због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу, а не могу се отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом. Према члану 25. Закона, осигураник код кога настане потпуни губитак радне способности стиче право на инвалидску пензију: 1) ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, при чему у овом случају није прописан услов у погледу дужине стажа осигурања (шта се сматра повредом на раду или професионалном болешћу прописано је у чл. 22, 23. и 24. Закона); 2) ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу, под условом да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију, утврђених у члану 19. тачка 1. Закона, и да осигураник има навршених пет година стажа осигурања.

86

У посебном случају, према члану 26. Закона, осигураник код кога је инвалидност проузрокована болешћу или повредом ван рада настала пре навршене 30. године живота, стиче право на инвалидску пензију: 1) кад је инвалидност настала до навршене 20. године живота – ако има годину дана стажа осигурања; 2) кад је инвалидност настала до навршене 25. године живота – ако до настанка инвалидности има најмање две године стажа осигурања; 3) кад је инвалидност настала до навршене 30. године живота – ако до настанка инвалидности има најмање три године стажа осигурања. Према члану 94. Закона, поступак за остваривање права по основу инвалидности покреће Фонд ПИО на захтев осигураника, на основу предлога за утврђивање инвалидности који даје изабрани лекар, а сагласност на предлог даје лекарска комисија у здравственој установи. Ако не постоји сагласност наведене комисије, трошкове поступка сноси осигураник који је поднео захтев. Лице које је остварило право на инвалидску пензију не може да ради јер је у питању губитак радне способности. Зато је у члану 176. Закона о раду утврђено да запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца, ако је на начин прописан законом утврђено да је код запосленог дошло до губитка радне способности – даном достављања правноснажног решења о утврђивању губитка радне способности. Стога је заснивање радног односа са инвалидским пензионером неважеће и аутоматски престаје по сили закона, све док је на снази решење о утврђивању губитка радне способности. ***

ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА АУТОРСКИХ НАКНАДА Уводне напомене

А

уторске накнаде су накнаде за коришћење или за право коришћења ауторског права интелектуалне и индустријске својине, односно накнаде за коришћење или за право коришћења патената, ауторских и сличних права (у даљем тексту: ауторске накнаде). Ауторске накнаде подлежу међународном двоструком опорезивању јер се након опорезивања у земљи извора, опорезују и у земљи резидентности примаоца тих накнада. Овакво опорезивање има неповољно дејство на трансфер ауторских права, патената и техничких унапређења, односно на трансфер технологије, што дестимулативно утиче на међународне економске односе и међународни развој. Због тога су све земље веома заинтересоване да елиминишу овај проблем који представља пореску баријеру, и то како путем унилатералних мера предвиђених домаћим законодавством, тако и путем закључења билатералних уговора о избегавању двоструког опорезивања (у даљем тексту: УОИДО), који искуствено представљају најефикаснији инструмент за елиминисање проблема двоструког опорезивања уопште, као и ауторских накнада.

Порески третман ауторских накнада у конкретним УОИДО између Републике Србије и других земаља Пореске стопе које земља извора може применити приликом исплате ауторских накнада Земља

1 Стопа пореза по одбитку која не може бити већа од 5 одсто од бруто износа ауторских накнада важи за интелектуалну својину (плаћања било које врсте која су примљена као накнада за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове и филмове или траке за телевизију или радио), а стопа од 10 одсто од бруто износа ауторских накнада важи за индустријску својину (плаћања било које врсте која су примљена као накнада за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме (осим УОИДО са Хрватском) или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства). Напомињемо, да се накнада за лиценцу за софтвер само, у УОИДО са Естонијом, Ирском, Чешком Републиком и Шпанијом опорезује стопом пореза по одбитку од 10 одсто од бруто износа ауторских накнада.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

10 10 5/10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 15 5/10 10 10 5/10 10 8 10 10

● ЈАНУАР 2017. ●

Азербејџан Албанија Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска В. Британија и Северна Ирска Вијетнам Грузија Грчка Данска Египат Естонија Индија Иран Ирска Италија Јерменија Казахстан Канада

Стопа пореза по одбитку од бруто износа ауторских накнада1

87

Стопа пореза по одбитку од бруто износа ауторских накнада1

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Земља

88

Катар Кина Кипар Кореја (ДНР) Кореја (Реп.) Кувајт Летонија Либија Литванија Луксембург Мађарска Македонија Малезија Малта Молдавија Немачка Норвешка Пакистан Пољска Румунија Руска Федерација Словачка Словенија Тунис Турска Уједињени Арапски Емирати Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Република Швајцарска Шведска Шпанија Шри Ланка

10 10 10 10 5/10 10 5/10 10 10 5/10 10 10 10 5/10 10 10 5/10 10 10 10 10 10 5/10 10 10 10 10 10 10 10 5/10 5/10 10 5/10 10

Обрачун фискалних обавеза по домаћем пореском законодавству Републике Србије и УОИДО 1. Према Закону о порезу на добит правних лица Према одредбама Закона о порезу на добит правних лица (члан 40. став 1. тачка 4, у даљем тексту: ЗПДПЛ), уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу накнада, поред осталог, од ауторског и сродних права и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска накнада). У зависности од земље у којој се налази седиште нерезидентног правног лица коме се ауторска накнада исплаћује, приликом обрачуна пореза могућа су следећа три случаја: 1) Ако се ауторска накнада исплаћује нерезиденту Републике Србије, који је резидент државе са којом није закључен УОИДО, при обрачуну и наплати пореза по одбитку примењује се стопа од 20%, односно:

Р. бр.

Опис

1

Исплата ауторских накнада се врши резиденту земље са којом РС нема закључен УОИДО Резиденту Португалије

Резиденту САД

3

4

100.000

100.000

20%

20%

2

1.

Бруто износ ауторске накнаде

2.

Стопа пореза по одбитку

3.

Порез по одбитку (р.б. 1 х р.б. 2)

20.000

20.000

4.

Износ за исплату (р.б. 1 - р.б. 3)

80.000

80.000

2) Ако се ауторска накнада исплаћује нерезиденту Републике Србије, који је резидент државе са којом је закључен УОИДО, при обрачуну и наплати пореза по одбитку примењује се (уз претходно презентовање потврде о резидентности земље са којом је закључен УОИДО, као и доказа о стварном власништву) стопа која је предвиђена у УОИДО са сваком конкретном земљом (види раније наведену табелу), односно:

Р. бр.

Опис

1

2

Исплата ауторских накнада се врши резиденту земље са којом РС има закључен УОИДО Резиденту Немачке

3

4

100.000

100.000

10%

10%

1.

1. Бруто износ ауторске накнаде

2.

2. Стопа пореза по одбитку

3.

3. Порез по одбитку (р.б.1 х р.б. 2)

10.000

10.000

4.

4. Износ за исплату (р.б. 1 - р.б.3)

90.000

90.000

Р. бр.

1

Опис

2

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

3) Ако се ауторска накнада исплаћује нерезиденту Републике Србије, који је резидент државе (Француске или Шведске) са којом је у УОИДО предвиђено да земља извора (у конкретном случају, Република Србија) нема право опорезивања ауторских накнада, тада се резидентима наведених држава неће извршити обрачун пореза (уз претходно презентовање потврде о резидентности земље са којом је закључен УОИДО, као и доказа о стварном власништву) , односно:

● ЈАНУАР 2017. ●

Резиденту Велике Британије и Северне Ирске

Исплата ауторских накнада се врши резиденту земље са којом РС има закључен УОИДО Резиденту Француске

Резиденту Шведске

3

4

100.000

100.000

1.

Бруто износ ауторске накнаде

2.

Стопа пореза по одбитку

-

-

3.

Порез по одбитку (р.б. 1 х р.б. 2)

-

-

4.

Износ за исплату (р.б. 1 - р.б. 3)

100.000

100.000

89

2. Према Закону о порезу на доходак грађана Опорезивање прихода од ауторских накнада регулисано је одредбама чл. 52. до 60. Закона о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: ЗПДГ). Наведене одредбе ЗПДГ-а примењују се и приликом исплате ауторских накнада нерезидентима, при чему стопа пореза по одбитку не може бити већа од стопе прописане у УОИДО.

Рб.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

1

90

Врсте дела

2

Стопа нормираних трошкова

Обрачунати порез на 100 динара бруто накнаде По прописима Р. Србије (стопа пореза по одбитку износи 20%, и примењује се на пореску основицу коју чини разлика између бруто прихода и Законом прописаних нормираних трошкова)

По стопи од 10% лимитираној у УОИДО (стопа пореза по одбитку примењује се на пореску основицу коју чини бруто износ накнаде)

3

4

5

1.

За вајарска дела, таписерије, уметничку керамику, керамопластику, мозаик и витраж, за уметничку фотографију, зидно сликарство и сликарство у простору у техникама: фреска, графика, интарзија, емајл, интарзиране и емајлиране предмете, костимографију, модно креаторство и уметничку обраду текстила (ткани текстил, штампани текстил и сл.)

50%

10,00

10,00

2.

За сликарска дела, графичка дела, индустријско обликовање са израдом модела и макета, ситну пластику, радове визуелних комуникација, радове у области унутрашње архитектуре и обраде фасада, обликовање простора, радове на подручју хортикултуре, вршење уметничког надзора над извођењем радова у области унутрашње и фасадне архитектуре, обликовање простора и хортикултуре са израдом модела и макета, уметничка решења за сценографију, научна, стручна, књижевна и публицистичка дела, превођење, односно преводи, музичка и кинематографска дела и рестаураторска и конзерваторска дела у области културе и уметности, за извођење уметничких дела (свирање и певање, позоришна и филмска глума, рецитовање), снимање филмова и идејне скице за таписерију и костимографију кад се не изводе у материјалу

43%

11,40

10,00

3.

За интерпретацију, односно извођење естрадних програма забавне и народне музике, производњу фонограма, производњу видеограма, производњу емисије, производњу базе података, и за друга ауторска и сродна права која нису наведена под 1. и 2.

34%

13,20

10,00

Из наведеног можемо закључити да је код исплате ауторских накнада, наведених у тачки 1, за пореског обвезника свеједно да ли ће бити опорезован по пореској стопи из УОИДО или по стопи предвиђеној домаћим пореским законодавством (јер се у последње наведеном случају нормирани трошкови признају у износу од 50% од бруто износа накнада). Наиме, ако се примени стопа из УОИДО, опорезивање ће се вршити по стопи од 10% на основицу од 100,00 динара, односно, ако се примени стопа из домаћег пореског законодавства, порез по одбитку ће се обрачунавати применом стопе од 20% на основицу од 50,00 динара. У оба случаја, порески обвезник ће на име пореза по одбитку платити 10,00 динара.

2 Ако предузеће Републике Србије обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази (и обрнуто), добит предузећа може се опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се може приписати тој сталној пословној јединици.

3 Ако резидент Републике Србије оствари доходак од професионалних делатности или од других самосталних делатности преко сталне базе коју редовно користи у другој држави уговорници (или обрнуто), само део дохотка који се приписује тој сталној бази опорезује се у тој другој држави уговорници.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Опорезивање ауторских накнада када стварни власник ауторских накнада у земљи извора има сталну пословну јединицу или сталну базу Члан 12. УОИДО са свим земљама (у УОИДО са СР Немачком, члан 13) има посебан став 4. којим се одређује да се напред наведено основно решење у вези са опорезивањем ауторских накнада (деоба права опорезивања између земље резидентности стварног власника ауторских накнада и земље извора ауторских накнада) не примењује ако стварни власник ауторских накнада, резидент државе уговорнице (нпр. Републике Србије), обавља пословање у другој држави уговорници, у којој ауторске накнаде настају преко сталне пословне јединице која се у њој налази, или у тој другој држави обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се у њој налази, а право или имовина на основу којих се ауторске накнаде плаћају стварно припадају тој сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају, примењују се одредбе УОИДО које се односе на опорезивање добити предузећа од пословања2 или на опорезивање дохотка од самосталних личних делатности.3 Дакле, наведено решење само одређује да се у држави извора ауторске накнаде опорезују као део добити сталне пословне јединице коју стварни власник ауторских накнада, резидент друге државе, има у држави извора, ако су накнаде плаћене у вези са правима или имовином која чине део средстава сталне пословне јединице или су на други начин стварно повезане са том јединицом. У том

● ЈАНУАР 2017. ●

Дефинисање израза „ауторске накнаде” За потребе члана 12. став 3. УОИДО са свим (осим УОИДО са Хрватском) земљама (у УОИДО са Немачком, члан 13.) израз ауторска накнада дефинише се тако да означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове и филмове или траке за телевизију или радио, као и за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства. Дакле, ауторске накнаде се уопштено говорећи односе на права или својину који представљају различите облике књижевне или уметничке својине, елементе интелектуалне својине дефинисане у тексту, као и информације у вези са индустријским, комерцијалним или научним искуством. Дефиниција се односи на плаћања за коришћење или за право коришћења поменутих врста права, без обзира да ли су или нису регистрована, или без обзира да ли је потребно или није потребно да буду регистрована у јавном регистру. Дефиниција обухвата и плаћања извршена по основу лиценце, као и накнаду која би морала да буде плаћена због бесправног умножавања или повреде права. Међутим, дефиниција се не односи на плаћања која се, мада заснована на пуно пута коришћеном праву које некоме припада, врше неком другом ко сам не поседује право или право коришћења. Израз исплаћене који се користи у дефиницији има веома широко значење, јер појам плаћања означава извршавање обавезе да се средства ставе на располагање повериоцу, на начин који захтева уговор или обичаји.

91

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

случају, овај став ослобађа државу извора ауторских накнада од ограничења у вези са опорезивањем предвиђеним у овом члану. Наведено правило се примењује и када стварни прималац ауторских накнада има у другој држави уговорници, ради обављања неке од самосталних личних делатности из члана 14. УОИДО, сталну базу са којом су право или имовина, у вези са којима се плаћају ауторске накнаде, стварно повезани.

92

Одређивање државе уговорнице у којој ауторске накнаде настају УОИДО са свим земљама (у којима је земљи извора дато право опорезивања ауторских накнада по лимитираној пореској стопи) садрже посебан став 5, у којем је прописано да се сматра да ауторске накнаде настају у држави уговорници када је исплатилац ауторских накнада њен резидент4,5. Међутим, када лице које плаћа ауторске накнаде, без обзира да ли је резидент државе уговорнице, има у тој држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је настала обавеза плаћања ауторских накнада, а те ауторске накнаде падају на терет те сталне пословне јединице или сталне базе, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база.6 Наведено решење прописује да је држава извора ауторских накнада она држава чији је резидент исплатилац ауторских накнада. Међутим, постоји и изузетак од овог правила и то у случају исплате ауторских накнада за које је очигледно да имају економске везе са сталном пословном јединицом (обавеза плаћања ауторских накнада је повезана са сталном пословном јединицом) коју у другој држави уговорници има исплатилац ауторских накнада. Ако, дакле, стална пословна јединица фактички сноси терет исплате ауторских накнада, овај став одређује да је извор ауторских накнада у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица, при чему није од значаја резидентност власника сталне пословне јединице, чак и ако он борави у трећој држави. Ако, међутим, не постоји економска веза између обавезе плаћања ауторских накнада и сталне пословне јединице, не може се држава у којој се та стална пословна јединица налази, по основу те чињенице, сматрати државом у којој ауторске накнаде настају. Сходно томе, ова држава уговорница нема право опорезивања ауторских накнада. Опорезивање ауторских накнада у случају посебног односа између платиоца ауторских накнада и стварног власника Члан 12. став 6. УОИДО са свим земљама (у УОИДО са Немачком, члан 13.) прописује да када, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, износ ауторских накнада, имајући у виду коришћење, право или информацију за коју се оне плаћају, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног власника да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би тада био уговорен. У том случају, вишак плаћеног износа ауторских накнада опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе уговора. Наведеним решењем се прецизира да (у случају у којем су ауторске накнаде уговорене између повезаних лица) држава извора ауторских накнада (у конкретном случају, Република Србија) опорезивање бенефицираном стопом пореза по одбитку на ауторске накнаде, или изузимање од 4 Није, дакле, од значаја да ли се исплата ауторских накнада ефективно врши са рачуна у некој другој држави, која може бити али и не мора држава уговорница.

5 Наведено решење није садржано у УОИДО са земљама са којима је искључиво право опорезивања ауторских накнада дато земљи резидентности стварног власника ауторских накнада, о чему је раније било говора.

6 Ово практично значи да, у хипотетичком случају у којем је платилац ауторских накнада резидент Републике Србије, а ауторске накнаде се плаћају резиденту друге државе уговорнице, док ауторске накнаде настају у тој другој држави (зато што је обавеза плаћања ауторских накнада настала у вези са сталном пословном јединицом или сталном базом на коју пада терет исплате ауторских накнада, коју исплатилац ауторских накнада – резидент Републике Србије – има у тој другој држави), Република Србија нема никакво право опорезивања ауторских накнада, јер по одредбама става 5. не представља земљу извора. У конкретном случају, друга држава уговорница је истовремено и држава резидентности (јер се ауторске накнаде исплаћују њеном резиденту), али и држава извора (јер се стална пословна јединица предузећа Републике Србије са којом (јединицом) је повезана обавеза плаћања ауторских накнада налази на територији друге државе уговорнице).

опорезивања ауторских накнада, примењује само на износ ауторских накнада уговорених по тржишним условима (у складу са принципом, „ван дохвата руке”), а да се вишак тог износа опорезује у пуном износу, у складу са њеним (Републике Србије) домаћим пореским законодавством (ЗПДГ и ЗПДПЛ). Дакле, ове одредбе имају за циљ да ограниче примену претходних ставова члана 12, при чему износ исплаћених ауторских накнада, због посебног односа између исплатиоца ауторских накнада и њиховог стварног власника, или између њих и неког трећег лица, прелази износ који би био уговорен између исплатиоца и стварног власника да нема тог посебног односа, односно да је њихов међусобни пословни однос био уговорен под тржишним условима између независних партнера. Овај став предвиђа да се у таквом случају одредбе члана 12. примењују само на износ ауторских накнада који је уговорен између независних партнера, односно лица између којих не постоји посебан однос. Истовремено, вишак ауторских накнада опорезује се у складу са унутрашњим законима држава уговорница, водећи рачуна о осталим члановима УОИДО. Посебан однос између платиоца и стварног власника, или између њих и трећег лица, постоји када се ауторске накнаде плаћају физичком или правном лицу које директно или индиректно контролише платиоца или које је директно или индиректно контролисано од платиоца, или је зависно од групе која има заједнички интерес са платиоцем ауторских накнада. Посебан однос, такође, обухвата однос по основу крвног сродства или брака и, генерално, заједницу интереса која се разликује од законског односа који даје право на плаћање ауторских накнада. Потребно је да се вишак износа ауторских накнада и његова природа тачно одреде имајући у виду релевантне чињенице сваког појединог случаја. Ово је потребно да би се, након одређивања у коју категорију доходка спада вишак ауторских накнада, могле применити одговарајуће одредбе пореских закона држава уговорница и одредбе осталих чланова УОИДО. *** ● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

С обзиром на изнето, посебно напомињемо да упоредним прегледом стопа пореза по одбитку на ауторске накнаде, предвиђених у домаћем пореском законодавству Републике Србије (посебно, у ЗПДГ, као и у ЗПДПЛ), и стопа предвиђених у УОИДО, можемо закључити следеће: 1) Код исплате ауторских накнада нерезидентним физичким лицима – резидентима земаља са којима Република Србија има закључен УОИДО – стопе пореза по одбитку предвиђене у УОИДО су 5%, 8%, 10% или 15% од бруто износа ауторских накнада (или у УОИДО уопште није предвиђено опорезивање ауторских накнада у земљи извора). С тим у вези, будући да стопа пореза на ауторске накнаде предвиђена у домаћем пореском законодавству износи 20 % (ЗПДГ, члан 58) и примењује се на пореску основицу која чини разлику између бруто прихода и признатих трошкова (исти, у зависности од врсте делатности по основу које се остварују приходи од ауторских накнада, износе 34%, 43% или 50%), нерезидентни порески обвезници ће се у сваком конкретном случају, након извршених калкулација, слободно определити да ли желе да буду опорезовани у складу са решењима садржаним у УОИДО (уз претходно испуњење услова предвиђених УОИДО), или желе да буду опорезовани у складу са решењима садржаним у домаћем пореском законодавству Републике Србије (ЗПДГ) јер је то за њих повољније (нпр. у УОИДО са Египтом стопа пореза по одбитку на ауторске накнаде износи 15 % од бруто износа ауторских накнада, што је по обвезника неповољније у односу на решење садржано у ЗПДГ).

2) Код исплате ауторских накнада нерезидентним правним лицима – резидентима земаља са којима Република Србија има закључен УОИДО – за пореске обвезнике је у свим случајевима повољније да (уз претходно испуњење услова предвиђених УОИДО) буду опорезовани у складу са УОИДО, него да опорезивање буде у складу са решењима садржаним у домаћем пореском законодавству. Ово зато што стопе пореза по одбитку на ауторске накнаде које су садржане у УОИДО износе 5%, 8%, 10% или 15% од бруто износа ауторских накнада (или у УОИДО уопште није предвиђено опорезивање ауторских накнада у земљи извора), што је евидентно нижи проценат од 20 %, колико је прописано ЗПДПЛ-ом (члан 40. став 1. тачка 4) овог закона).

93

Избегавање двоструког опорезивања ауторских накнада У случају међународног двоструког опорезивања ауторских накнада које настаје, као што је већ изложено, када ови приходи подлежу опорезивању како у држави уговорници чији је резидент стварни власник ауторских накнада, тако и у држави уговорници у којој ауторске накнаде настају (држави извора), УОИДО са свим земљама предвиђају примену метода кредита за његово отклањање. Сходно овом методу, када резидент Републике Србије остварује ауторске накнаде које се, у складу са напред наведеним члановима УОИДО, опорезују у другој држави уговорници, Република Србија (држава резидентности) одобрава одбитак од пореза на доходак (ауторске накнаде) тог резидента, износ који је једнак износу пореза који је плаћен у тој другој држави. Међутим, како је обрачунат пре одобреног одбијања, овај одбитак не може бити већи од износа пореза који одговара порезу на доходак (ауторске накнаде) који је остварен у тој другој држави уговорници. Ово практично значи да се кредит одобрава само у ситуацији када је порез, плаћен у другој држави уговорници, једнак или мањи од пореза у Републици Србији. Уколико је порез, плаћен у другој држави уговорници, већи од пореза који се дугује у Републици Србији, Република Србија није у обавези да пореском обвезнику врати део пореза који прелази износ пореза који се дугује у Републици Србији, што практично значи да наведено лице у Републици Србији не би имало обавезу плаћања пореза.

Табеларни приказ права опорезивања ауторских накнада и УОИДО

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

АУТОРСКЕ НАКНАДЕ (у другој држави уговорници) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОСНОВНО (неискључиво) ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА ИМА РЕПУБЛИКА СРБИЈА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА (држава извора ауторских накнада) ИМА ЛИМИТИРАНО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (по пореској/им стопи/ама предвиђеној/им УОИДО)

АУТОРСКЕ НАКНАДЕ (у другој држави уговорници) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (важи само за УОИДО закључене са: Француском, Шведском и Швајцарском) ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА ИМА РЕПУБЛИКА СРБИЈА7 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар Републике Србије)

ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА8

АУТОРСКЕ НАКНАДЕ (у Републици Србији) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ РЕПУБЛИКА СРБИЈА (држава извора ауторских накнада) ИМА ЛИМИТИРАНО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА (по пореској/им стопи/ама предвиђеној/им УОИДО)

94

ОСНОВНО (неискључиво) ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА ИМА ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

АУТОРСКЕ НАКНАДЕ (у Републици Србији) ОСТВАРУЈЕ РЕЗИДЕНТ ДРУГЕ ДРЖАВЕ УГОВОРНИЦЕ (важи само за уговоре закључене са: Француском, Шведском и Швајцарском) ИСКЉУЧИВО ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА ИМА ДРУГА ДРЖАВА УГОВОРНИЦА10 (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства – унутрашња ствар друге државе уговорнице)

РЕПУБЛИКА СРБИЈА НЕМА ПРАВО ОПОРЕЗИВАЊА9

Дејан Дабетић

Исто

9 Напомињемо да, када је у питању УОИДО са Швајцарском, Република Србија (као држава извора) неће имати право опорезивања ауторских накнада, али само дотле док Швајцарска у складу са својим унутрашњим законом не заведе порез на извору на ауторске накнаде које се исплаћују нерезидентима. Kада се, и уколико, то догоди, Швајцарска ће имати неограничено (неискључиво) право опорезивања ауторских накнада (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства), док ће истовремено Република Србија (као држава извора ауторских накнада) имати лимитирано право њиховог (ауторских накнада) опорезивања, по стопи пореза по одбитку, предвиђеној у члану 12. (Ауторске накнаде) став 2. УОИДО.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

8

● ЈАНУАР 2017. ●

7 Посебно напомињемо да, када је у питању УОИДО са Швајцарском, искључиво право опорезивања ауторских накнада има Република Србија (као држава резидентности стварног власника ауторских накнада), али само дотле док Швајцарска у складу са својим унутрашњим законом не заведе порез на извору на ауторске накнаде које се исплаћују нерезидентима. Kада се, и уколико, то догоди, Република Србија ће имати неограничено (неискључиво) право опорезивања ауторских накнада (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства), док ће истовремено Швајцарска (као држава извора ауторских накнада) имати лимитирано право њиховог (ауторских накнада) опорезивања, по стопи пореза по одбитку, предвиђеној у члану 12. (Ауторске накнаде) став 2. УОИДО.

10 Када је у питању Уоидо са Швајцарском, искључиво право опорезивања ауторских накнада има Швајцарска (као држава резидентности стварног власника ауторских накнада), али само дотле док Швајцарска, у складу са својим унутрашњим законом, не заведе порез на извору на ауторске накнаде које се исплаћују нерезидентима - када се, и уколико, то догоди, Швајцарска ће имати неограничено (неискључиво) право опорезивања ауторских накнада (у складу са одредбама домаћег пореског законодавства) док ће, истовремено, Република Србија (као држава извора ауторских накнада) имати лимитирано право њиховог (ауторских накнада) опорезивања, по стопи пореза по одбитку предвиђеној у члану 12. (Ауторске накнаде) став 2. УОИДО.

***

95

УТВРЂИВАЊЕ И ЕВИДЕНТИРАЊЕ КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА И ОТВАРАЊЕ И УКИДАЊЕ ПОДРАЧУНА – Утврђивање списка корисника јавних средставa на крају буџетске 2016. године

Увод

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

К

орисници јавних средстава своје пословање обављају преко подрачуна на којима се воде средства за редовно пословање, подрачуна на којима се воде сопствени приходи и средства из других извора, при чему: 1) на подрачунима за редовно пословање воде се новчана средства у складу са буџетом Републике Србије; 2) на подрачунима сопствених прихода и других средстава воде се средства корисника буџета Републике Србије, која се остварују у складу са законом. Новчана средства са подрачуна за редовно пословање не могу се преносити на подрачуне сопствених прихода и подрачуне других средстава корисника буџета. У складу са Правилником о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна код Управе за трезор („Сл. гласник РС”, бр.

113/2013, 8/2014 и 24/2016 године, у даљем тексту: Правилник), прописује се начин утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава, који су укључени и који нису укључени у систем консолидованог рачуна трезора, и вођења евиденције правних лица корисника буџетских средстава, које води Министарство финансија – Управа за трезор (у даљем тексту: Управа), као и услови и начин за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе. На основу података из ове евиденције утврђује се списак корисника јавних средстава, који посебним актом доноси министар надлежан за послове финансија. У складу са ставом 1. члан 8. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, број 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – исправка, 108/2013, 142/2014, 68/2015 – други закони и 103/2015), министар посебним актом, на основу предлога Управе за трезор, утврђује списак корисника јавних средстава у оквиру којег су посебно евидентирани директни и индиректни корисници средстава буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање, јавне агенције, организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама или су контролисане од стране државе, као и други корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора, на основу података Агенције за привредне регистре, односно одговарајућег регистра, као и корисници јавних средстава који нису укључени у систем консолидованог рачуна трезора а припадају јавном сектору. У складу са чланом 8. став 4. Закона о буџетском систему, републички орган надлежан за послове статистике, у сарадњи са Министарством финансија, до 31. децембра 2016. године утврђује списак буџетских и ванбуџетских корисника јавних средстава који припадају сектору општег нивоа државе, и чији ће се подаци користити за потребе статистичког извештавања о фискалној позицији државе у 2017. години. Списак корисника јавних средстава утврђује се на основу међународно признатих стандарда. Посебно треба нагласити да Министарство финансија доставља директним корисницима буџета Републике (министарствима) списак корисника из њихове надлежности на потврду, са стањем на дан 31. 12. 2016. године, све у циљу законитог и наменског трошења средстава која су планирана у буџету за 2017. годину. По добијеним повратним подацима, Министарство финансија обједињава податке и доставља их републичком органу надлежном за послове статистике. Списак корисника јавних средстава се објављује на дан 31. 12. текуће године, у „Службеном гласнику Републике Србије”.

1. КОРИСНИЦИ ЈАВНИХ СРЕДСТАВА 96

У складу са одредбама члана 2. став 1. Правилника утврђују се корисници јавних средстава и тип (ознака типа) за потребе праћења и сагледавања наменског коришћења средстава, према следећем:

1. Корисници јавних средстава који припадају јавном сектору и укључени су у консолидовани рачун трезора Републике Србије, односно локалне власти су:

● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

1.1. Директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти: – директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије, односно органи и службе локалне власти – тип корисника јавних средстава – 1; – индиректни корисници буџетских средстава су: правосудни органи, буџетски фондови, месне заједнице, јавна предузећа, установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти над којима оснивач преко директних корисника буџетских средстава врши законом утврђена права у погледу финансирања – тип корисника јавних средстава – 2.

1.2. Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање који припадају јавном сектору и укључени су у консолидован рачун трезора Републике Србије, и то: – Републички фонд за здравствено осигурање, – Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, – Национална служба за запошљавање, – Фонд за социјално осигурање војних осигураника.

1.3. Други корисници јавних средстава чији је оснивач Република Србија, који припадају јавном сектору и укључени су у консолидовани рачун трезора Републике Србије. То су субјекти који не припадају директним или индиректним корисницима буџетских средстава, чији је оснивач Република Србија, и који обављају развојне, стручне или регулаторне послове од општег интереса – тип корисника јавних средстава – 6.

2) Остали корисници јавних средстава који припадају јавном сектору, а који нису укључени у консолидовани рачун трезора Републике Србије, односно трезора локалне власти, су: јавна предузећа основана од стране Републике Србије односно локалне власти, и правна лица основана од стране предузећа која се примарно баве комерцијалним активностима, као и правна лица над којима Република Србија односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или 50% гласова у органу управљања – тип корисника јавних средстава – 7. Поред наведених типова корисника јавних средстава (1, 2, 6, 7), за потребе праћења и сагледавања коришћења буџетских средстава као и других јавних средстава, користе се и следеће ознаке типа корисника јавних средстава: – Средства буџета која се опредељују носиоцима буџета: Републици Србији, аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе – тип корисника јавних средстава – 0; – Организационе јединице директног корисника буџетских средстава Републике Србије којима је пренет део надлежности и овлашћења, обављају послове у име и за рачун директног корисника буџетских средстава Републике Србије и воде се у јавном регистру код надлежног државног органа под истим матичним бројем и ПИБ-ом као и директни корисник буџетских средстава у чијем су саставу – тип корисника јавних средстава – 4; – Намена средстава директних корисника буџетских средстава збирно означава средства буџета утврђена законом о буџету Републике Србије, односно одлуком о буџету органа локалне власти, у оквиру апропријације директног корисника буџетских средстава, за финансирање индиректних корисника буџетских средстава по врстама корисника, и додељује се искључиво на захтев директног корисника буџетских средстава у случају када врши финансирање једног или више индиректних корисника буџетских средстава, у истој намени односно области јавне потрошње – тип корисника јавних средстава – 5.

– Посебни корисници јавних средстава су правна лица и други субјекти (друштва капитала, привредна друштва, удружења, фондације и задужбине, предузетници, цркве и верске заједнице, политичке странке, задруге и др.) који не припадају јавном сектору а којима се врши пренос средстава из буџета на посебан наменски рачун код Управе за трезор (у даљем тексту: Остали – посебни корисници јавних средстава) – тип корисника јавних средстава – 8.

97

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

2. УТВРЂИВАЊЕ И УПИС У ЕВИДЕНЦИЈУ КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА

98

2.1. Утврђивање корисника јавних средстава У складу са чланом 3. Правилника, елементи за утврђивање и евидентирање корисника јавних средстава у Евиденцији корисника јавних средстава су: – јединствени број корисника јавних средстава код Управе (ЈБ КЈС); – надлежни трезор за корисника јавних средстава; – матични број корисника јавних средстава; – порески идентификациони број корисника јавних средстава (ПИБ); – назив корисника јавних средстава; – место и поштански број места седишта корисника јавних средстава; – адреса корисника јавних средстава; – надлежна организациона јединица Управе; – општина на чијој територији је седиште корисника јавних средстава; – регистрована претежна делатност корисника јавних средстава код надлежног државног органа; – тип корисника јавних средстава (у даљем тексту: тип КЈС); – организациони и подорганизациони тип корисника јавних средстава, на основу података из обавештења о разврставању из Републичког завода за статистику – „облик организовања и шифра” – или из решења Агенције за привредне регистре; – група и подгрупа корисника јавних средстава којој припада; – активност – статус корисника јавних средстава; – функционална класификацијa корисника јавних средстава (корисника јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора); – јединствени број надлежног директног корисника буџетских средства (ЈБ ДБК); – јединствени број намене средстава директног корисника буџетских средстава (ЈБ намене); – врста контног плана који корисник јавних средстава примењује у вођењу пословних књига и код финансијског извештавања (за буџетски систем, за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике, за банке и друге финансијске организације и остало); – датум уноса, датум исправке података и датум брисања корисника јавних средстава из Евиденције корисника јавних средстава.

2.2. Упис у евиденцију корисника јавних средстава Евиденција корисника јавних средстава води се као електронска база података. У складу са чланом 4. Правилника, корисници јавних средстава који припадају јавном сектору, као и правни субјекти који не припадају јавном сектору а којима се врши пренос средстава из буџета, уписују се у Евиденцију корисника јавних средстава. Упис у Евиденцију корисника јавних средстава врши се на основу захтева за упис. Захтев за упис у Евиденцију корисника јавних средстава подноси се на следећим обрасцима, и то: 1. Oбразац ЗУ-1 – Захтев корисника јавних средстава који припада јавном сектору за упис у Евиденцију корисника јавних средстава; 2. Oбразац ЗУ-2 – Захтев директног корисника буџетских средстава за упис намене у Евиденцију корисника јавних средстава; 3. Образац ЗУ-3 – Захтев Осталих – посебних корисника јавних средстава за упис у Евиденцију корисника јавних средстава. Упис корисника јавних средстава који припадају јавном сектору – тип КЈС-0, 1, 2, 4, 6 и 7, врши се на основу захтева корисника јавних средстава који припада јавном сектору за упис у Евиденцију корисника јавних средстава, који потписују и оверавају корисник јавних средстава, подносилац захтева и надлежни државни орган – надлежни директни корисник буџетских средстава. Упис за тип КЈС-5 врши се на основу захтева директног корисника буџетских средстава за упис намене у Евиденцију корисника јавних средстава, који потписује и оверава надлежни државни орган – надлежни директни корисник буџетских средстава. Директни корисник буџетских средстава, тип КЈС-1, утврђује се законом или другим прописом односно одлуком надлежног органа локалне власти.

Директни корисник буџетских средстава, у чијој је надлежности корисник јавних средстава, одређује тип КЈС-0, 2, 4, 5, 6 или 7, сагласно закону којим се уређује буџетски систем. Код уписа корисника јавних средстава – тип КЈС-0, 2, 4, 5, 6 и 7 – опредељује се трезор надлежног директног корисника буџетских средстава (трезор Републике Србије или трезор локалне власти). Упис корисника јавних средстава који НИСУ укључени у систем консолидованог рачуна трезора и који не припадају јавном сектору – Осталих посебних корисника јавних средстава – тип КЈС-8, врши се на основу захтева за упис Осталих посебних корисника јавних средстава (ОПКЈС) у Евиденцију корисника јавних средстава. Наведеном типу КЈС-8 – Осталих посебних корисника, припадају правна лица и други субјекти (друштва капитала, привредна друштва, разна удружења, фондације и задужбине, политичке странке, задруге и друго) који припадају јавном сектору а финансирају се из буџета, а морају и да отворе посебан наменски рачун код Управе за трезор ради контроле наменског трошења средстава. Захтев за упис у Евиденцију корисника јавних средстава Осталих посебних корисника јавних средстава – тип КЈС-8, оверава и потписује корисник јавних средстава – подносилац захтева.

● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

2.3. Достављање документације за упис Наведену документацију за упис корисник јавних средстава доставља надлежној организационој јединици Управе – филијали, према седишту корисника јавних средстава, која на основу података из захтева за упис и приложене комплетне документације попуњава интерни образац Управе за упис и доделу ЈБ КЈС и доставља исти Управи – Централа Београд, електронским путем. Директни корисник средстава буџета Републике Србије захтев за упис доставља Управи – Централа Београд, која врши упис свих корисника јавних средстава у Евиденцију корисника јавних средстава и додељује ЈБ КЈС кориснику јавних средстава. Два или више органа организације или службе Републике Србије, или локалне власти, не могу имати исти јединствени број корисника јавних средстава (ЈБ КЈС).

2.4. Брисање из евиденције корисника јавних средстава У складу са чланом 9. Правилника дефинисано је брисање корисника јавних средстава из Евиденције корисника јавних средстава, које врши Управа у складу са законом и другим прописима а на основу захтева корисника јавних средстава. Захтев за брисање корисника јавних средстава из Евиденције корисника јавних средстава подноси се на следећим обрасцима: 1. Образац ЗБ-1 – Захтев корисника јавних средстава који припада јавном сектору за брисање из Евиденције корисника јавних средстава; 2. Образац ЗБ-2 – Захтев директног корисника буџетских средстава за брисање намене из Евиденције корисника јавних средстава; 3. Образац ЗБ-3 – Захтев Осталих посебних корисника јавних средстава за брисање намене из Евиденције корисника јавних средстава. Управа ће извршити брисање корисника јавних средстава из Евиденције корисника јавних средстава ако је претходно укинут подрачун у оквиру консолидованог рачуна трезора Републике Србије, односно трезора локалне власти.

3. ОТВАРАЊЕ ПОДРАЧУНА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Функционисање корисника јавних средстава одвија се преко подрачуна у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора који се води код Управе. Консолидовани (обједињени ) рачун трезора је рачун који омогућава увид у наменско трошење средстава корисника јавних средстава преко успостављених контролних механизама, у зависности од нивоа власти коме припадају. Консолидован рачун трезора прати се према следећем: – систем консолидованог рачуна трезора је обједињени рачун динарских и девизних средстава консолидованог рачуна трезора Републике Србије и трезора локалне власти, преко кога се врши плаћање између корисника буџетских средстава, средстава организација за обавезно социјално

99

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ● 100

осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, с једне стране, и субјеката који нису обухваћени системом консолидованог рачуна трезора, с друге стране, на ком се обрачунавају међубанкарска плаћања, и води се код Народне банке Србије; – консолидовани рачун трезора Републике Србије је обједињени рачун динарских и девизних средстава буџета Републике Србије, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидовани рачун трезора, који се отвара Републици Србији а води се у Управи за трезор; – консолидовани рачун трезора локалне власти је обједињени рачун динарских и девизних средстава припадјућих корисника средстава локалне власти и других корисника јавних средстава који су укључени у консолидован рачун трезора локалне власти, а који се отвара локалној власти и води се у Управи за трезор. У складу са чланом 11. и 12. Правилника, подрачун корисника јавних средстава отвара се у оквиру припадајућег консолидованог рачуна трезора, а води се у Управи (у даљем тексту: подрачун). Услов за отварање подрачуна корисницима средстава код Управе је следећи: 1) корисник јавних средстава је претходно извршио упис у Евиденцију корисника јавних средстава; 2) корисник јавних средстава попуњава налог за отварање подрачуна који издаје министар надлежан за послове финансија, односно локални орган управе надлежан за послове финансија. Посебно треба нагласити да се, у складу са чланом 12. став 2. Правилника, корисницима јавних средстава – тип КЈС-5, не отварају подрачуни динарских и девизних средстава у оквиру консолидованог рачуна трезора Републике Србије, односно трезора локалне власти, јер исти носе ознаку трезора директног корисника буџетских средстава у чијој је надлежности намена средстава. У складу са чланом 13. став 1. Правилника корисницима јавних средстава који припадају јавном сектору и одговарајућем типу КЈС-0, 1, 2, 4, 6 и 7, који су уписани у Евиденцију корисника јавних средстава са припадајућим трезором Републике Србије, Управа отвара подрачун на основу налога који издаје министар надлежан за послове финансија, односно лице које он овласти. Корисницима јавних средстава који су уписани у Евиденцију корисника јавних средстава са припадајућим трезором локалне власти, Управа отвара подрачун на основу налога који издаје локални орган управе надлежан за послове финансија, односно лице које он овласти. Налог за отварање подрачуна доставља се надлежној организационој јединици Управе – филијали, према седишту корисника јавних средстава. Корисник јавних средстава на писани захтев може да затражи, након отварања подрачуна у организационој јединици Управе према свом седишту, да у другој организационој јединици Управе користи средства са новоотвореног подрачуна, а на основу достављене документације: картона депонованих потписа лица овлашћених за потписивање налога ради располагања средствима са подрачуна, и оверених потписа лица овлашћених за заступање, датих на прописаном обрасцу. Налог за отварање подрачуна корисника јавних средстава издаје се на следећим обрасцима, и то: 1) Образац НО-1 – Налог за отварање динарског подрачуна корисника јавних средстава код Управе за трезор; 2) Образац НО-2 – Налог за отварање девизног подрачуна корисника јавних средстава код Управе за трезор; и 3) Образац НО-3 – Налог за отварање динарског посебног наменског подрачуна код Управе. Поред налога за отварање подрачуна и документације која је потребна за упис, корисник јавних средстава доставља и следећу документацију: – картон депонованих потписа лица која су овлашћена за потписивање налога ради располагања средствима са подрачуна; – позив на закон, односно други пропис којим је уређено да се средства воде на посебном подрачуну; – потврду из пореске евиденције надлежног пореског органа која садржи порески идентификациони број (ПИБ) корисника јавних средстава; – акт о именовању лица овлашћеног за заступање; – потврду којом се потврђује изузимање подрачуна из принудне наплате.

4. УКИДАЊЕ ПОДРАЧУНА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА У складу са чланом 16. Правилника, укидање подрачуна врши се на основу налога министра надлежног за послове финансија, односно локалног органа управе надлежног за послове финансија или лица које он овласти. Налог за укидање подрачуна издаје се на следећим обрасцима, и то: 1) Образац НУ-1 – Налог за укидање динарског подрачуна консолидованог рачуна код Управе за трезор ; 2) Образац НУ-2 – Налог за укидање девизног подрачуна корисника јавних средстава код Управе за трезор; 3) Образац НУ-3 – Налог за укидање динарског посебног наменског подрачуна код Управе за трезор. Управа укида подрачуне корисницима јавних средстава у следећим ситуацијама: – на основу закона, – због брисања корисника јавних средстава из Евиденције корисника јавних средстава, – због стечаја и ликвидације, – због насталих статусних промена, – уколико није било промета на рачуну више од две године. Управа води у електронском облику евиденцију подрачуна корисника јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна трезора и корисника јавних средстава који нису укључени у систем консолидованог рачуна трезора, као и осталих корисника јавних средстава. Минић Мирослава

***

● ЈАНУАР 2017. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 101

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ И ДРУГИХ ОБАВЕЗА ЗА ЈАНУАР 2017. г. Р. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Обавезе по основу Закона о акцизама

102

1.

Уплата акцизе обрачунате за период 16–30. децембра 2016. године

16*. 1. 2017.

2.

Подношење обрасца ПП ОАЕЛ и уплата обрачунате акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за децембар 2016. године

16*. 1. 2017.

3.

Достављање Обрасца АМ-Ц – Квартални извештај произвођача, односно увозника цигарета о преузетим, утрошеним и враћеним контролним акцизним маркицама за цигарете за период од 1. 10. до 31. 12. 2016.

16*. 1. 2017.

4.

Достављање Обрасца АМ-А – Квартални извештај произвођача, односно увозника алкохолног пића о преузетим, утрошеним и враћеним контролним акцизним маркицама за алкохолна пића за период од 1. 10 до 31. 12. 2016.

16*. 1. 2017.

5.

Подношење образаца ПП ОАК и ПП ТОА и уплата разлике обрачунате акцизе и камате за четврти тромесечни обрачун акцизе

20. 1. 2017.

6.

Подношење захтева за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца) – Образац РЕФ-Г

20. 1. 2017.

7.

Подношење захтева за рефакцију акцизе за деривате нафте и биогорива, који се као моторно гориво користе за транспортне сврхе за превоз лица и ствари (по истеку квартала) – Образац РЕФ-Т

20. 1. 2017.

8.

Подношење захтева за рефакцију акцизе за деривате нафте за погон бродова за превоз терета у унутрашњем речном саобраћају (по истеку квартала) – Образац РЕФ-БП

20. 1. 2017.

9.

Подношење захтева за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности, који се користе за производњу електричне и топлотне енергије (по истеку квартала) – Образац РЕФ-ЕТЕ

20. 1. 2017.

10.

Подношење захтева за рефакцију акцизе за деривате нафте који се користе у индустријске сврхе (по истеку квартала) – Образац РЕФ-И

20. 1. 2017.

11.

Уплата акцизе обрачунате за период 01–15. јануара 2017. године

31. 1. 2017.

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису обвезници ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона) по основу насталих обавеза у децембру 2016. године

10. 1. 2017.

2.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у децембру 2016. године

16*. 1. 2017.

3.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а који имају тромесечни порески период – по основу насталих обавеза у последњем кварталу 2016. године

16*. 1. 2017.

4.

Достављање података, уз ПП ПДВ за последњи порески период календарске, у складу са чланом 51а Закона, тј. података о:

16*. 1. 2017.

1) лицу које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ-а у складу са овим законом, а које је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године у Републици извршило промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, као и о износу тог промета; 2) пољопривреднику који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ-а у складу са овим законом, а који је од 1. јануара до истека последњег пореског периода календарске године извршио промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга, као и о износу тог промета.

5.

Подношење захтева за промену тромесечног у месечни порески период (по жељи обвезника)

16*. 1. 2017.

6.

Рок за подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника

16*. 1. 2017.

7.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита

16*. 1. 2017.

8.

Рок за подношење захтева за рефакцију ПДВ-а дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама за набавку добара и услуга у IV кварталу 2015. године (Образац РЕФ 5)

30. 1. 2017.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за децембар 2016. г.

16*. 1. 2017.

2.

Подношење пореске пријаве за измену аконтације пореза на добит за период 1.1 – 31.12. 2016. године – обвезници који врше измену аконтације по пореској пријави за 2015. годину

31. 1. 2017.

3.

Подношење ПДПО/С пријаве и уплата пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона

При свакој исплати

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештења на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у децембру 2016. године

2.

Уплата аконтације пореза на доходак грађана на приход од самосталне делатности – за децембар 2016. године

16*. 1. 2017.

3.

Паушално опорезовани обвезници, код којих се значајније променио обим пословања односно промета и други услови који су од утицаја на остваривање права на паушално опорезивање и висину пореске обавезе, подносе Образац ППДГ-1Р

31. 1. 2017.

4.

Достављање Обрасца ППП-ПО свим примаоцима прихода у 2016. години

31. 1. 2017.

5. 1. 2017.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

1.

● ЈАНУАР 2017. ●

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица

103

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање посебних игара на срећу

5. 1. 2017.

2.

Подношење Обрасца ИОСИ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за децембар 2016. године

5. 1. 2017.

3.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у децембру 2016. године

10. 1. 2017.

4.

Предузетници који се нису определили за исплату личне зараде и паушалци дужни су да уплате аконтације доприноса за социјално осигурање за децембар 2016. г.

16*. 1. 2017.

5.

Подношење ПП-ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за децембар 2016. г. за осниваче који у свом друштву раде али немају заснован радни однос – подноси и плаћа послодавац

16*. 1. 2017.

6.

Плаћање комуналних такси – за децембар 2016. године – за град Београд – за остале општине у Републици Србији – према датуму у решењу

16*. 1. 2017.

7.

Уплата доприноса за обавезно социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса за послодавце који нису извршили исплату зарада за децембар 2016. године

31. 1. 2017.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

* Чланом 91. став 2. Закона о општем управном поступку је прописано да ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан кад орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче истеком првог наредног радног дана.

104

***

НОВЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ПЛАТА ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНИМ СЛУЖБАМА Почев од плате за децембар 2016. године, плате запослених у: 1) основном и средњем образовању и ученичком стандарду, које се финансирају из буџета обрачунаваће се и исплаћивати по основици која износи – нето 2.610,73 динара, са припадајућим порезом и доприносима за социјално осигурање; 2) високом и вишем образовању и студентском стандарду које се финансирају из буџета обрачунаваће се и исплаћивати по основици која износи – нето 2.488,05 динара, са припадајућим порезом и доприносима за социјално осигурање; 3) научно-истраживачкој делатности – истраживачима (осим истраживачима који имају радни однос заснован на факултету) и помоћном особљу које се финансирају из буџета, повећаће се за 5%; 4) здравственој и социјалној заштити, обрачунаваће се и исплаћивати по основици која износи – нето 2.561,23 динара, са припадајућим порезом и доприносима за социјално осигурање;

6) установама културе чији је оснивач Република обрачунаваће се и исплаћивати по основици која износи – нето 2.512,45 динара, са припадајућим порезом и доприносима за социјално осигурање;

Закључак Владе 05 Број: 121-12361/2016 од 23. децембра 2016. године

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

7) установама културе, чији је оснивач локална власт, могу се обрачунавати и исплаћивати по основици која може да износи – нето 2.512,45 динара, са припадајућим порезом и доприносима за социјално осигурање.

● ЈАНУАР 2017. ●

5) предшколском образовању, могу се обрачунавати и исплаћивати по основици која може да износи – нето 2.610,73 динара, са припадајућим порезом и доприносима за социјално осигурање;

***

105

ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА РАД ПОСЛОВНИХ СУБЈЕКАТА Износ личних примања запослених према Закону о раду и њихов порески третман – на основу просечне зараде у Републици у месецу новембру 2016. године од 63.061 динар ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

106

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 64.162 дин.

Неопорезиво до 64.162 дин.

ОТПРЕМНИНА КОД ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (тренутно, 63.061 x 2 = 126.122)

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом Неопорезиво до 18.331 послодавца дин. годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.666 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл.гласник РС”, 86/07, 84/2014 и 84/2015), а највише до 15 евра, док је за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду)

Неопорезиво до 2.201 дин. по дневници

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 63.061 = 126.122 дин.)

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА До висине прописане општим НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

Признају се у целини према приложеним рачунима

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА У висини трошкова смештаја и И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ, исхране у складу са општим актом ако послодавац није запосленом и уговором о раду обезбедио смештај и исхрану без накнаде (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

Не плаћају се пореске обавезе

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом Опорезује се цео износ послодавца само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 л. бензина помножене са бројем потрошених литара, а највише до 6.417 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.000 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

До висине утврђене општим актом Неопорезиво до 36.665 послодавца дин. по случају

● ЈАНУАР 2017. ●

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

107

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ● 108

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА НАКНАДА запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Службени гласник РС”, бр.

9/2015, 84/2015 и 109/2016)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности; 2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца; 3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 x 63.061 = 378.366 динара).

Не опорезује се до износа из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана), а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана, плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова. За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3 Неопорезиво до 9.166 дин. месечно

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ПОКЛОН ДЕЦИ ЗАПОСЛЕНИХ ДО На основу члана 119. став 2.

15 ГОДИНА СТАРОСТИ ПОВОДОМ Закона о раду, у складу са општим НОВЕ ГОДИНЕ И БОЖИЋА актом послодавца.

Неопорезиво до 9.166,00 дин. по једном детету, исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК

Према прописима који уређују спорт

● ЈАНУАР 2017. ●

ХРАНАРИНЕ И СТИПЕНДИЈЕ које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

***

109

УКРАТКО...

Д

одајемо – уз наш чланак о распореду радног времена у 2017. години – да Законом о раду није посебно уређено питање радног времена запосленог за време службеног пута. Наиме, запосленом на службеном путу по правилу се рачуна и евидентира редовно радно време (8 часова) ако је службени пут трајао једнако или дуже од редовног радног времена запосленог, без обзира на то колико је ефективно радио за време службеног пута. Изузетно, запосленом који је на службеном путу ефективно радио дуже од пуног радног времена, такав рад се посебно евидентира и рачуна као рад у прерасподели радног времена или као прековремени рад у зависности од конкретног случаја, односно од тога да ли је време проведено на ефективном раду дужем од пуног радног времена унапред планирано или се ради о изненадном и непланираном послу. Остало време проведено на службеном путу преко редовног (пуног) радног времена, а које је проведено у путовању, одмору и др., не рачуна се у радно време, односно прековремени рад или прерасподелу радног времена.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ps@ingpro.rs ●

Подсећамо – Законом о раду утврђено је право запосленог на накнаду трошкова за исхрану у току рада, али није утврђена минимална висина овог права. Ово значи да се Закон о раду не може непосредно примењивати и да накнада трошкова за исхрану у току рада (тзв. топли оброк) мора да се уреди општим актом и уговором о раду. Од измена Закона о раду (29. 7. 2014. године) послодавци не морају запосленима да накнађују наведене трошкове уколико обезбеде исхрану у току рада на други начин: у сопственом ресторану или другом ресторану, обезбеде вредносне бонове за куповину хране у другим објектима и сл. У том случају послодавац не надокнађује трошкове запосленом за исхрану у току рада, јер их запослени нема (на пример, исхрана је обезбеђена у ресторану или кроз вредносне бонове). Међутим, како накнада трошкова за исхрану у току рада има карактер зараде, послодавац ће и у том случају висину трошкова морати да изрази у новцу, с обзиром на карактер ове накнаде трошкова. Прецизирамо – по основу законске заштите од отказа, за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Осим овог правила из члана 187, Закон о раду нема других одредби које спречавају послодавца да запосленом откаже уговор о раду у случају када исти одсуствује са рада због привремене спречености за рад. На овај начин законодавац је желео да несавесном запосленом ускрати могућност да „отварањем боловања” избегне евентуални отказ уговора о раду, проузрокован његовом кривицом или проглашењем за технолошки вишак. Према томе, Закон о раду ниједном својом одредбом није предвидео заштиту запосленог који одсуствује са рада због привремене спречености за рад (боловање) од отказа уговора о раду, па се може закључити да запослени може да добије отказ уговора о раду од стране послодавца за време „обичног” боловања. Најављујемо – да ће 2017. године бити спроведена озбиљна реформа система социјалне заштите. Биће донет нови Закон о финансијској подршци породици са децом, са циљем повећања броја жена које ће имати право на породиљску накнаду. Такође ће бити донет и Закон о социјалној заштити, који ће јасно уредити правила функционисања, али и увести радну активацију људима који су у стању социјалне потребе, како би радом променили свој положај. Најављујемо такође – Закон о јавним набавкама у 2017. години иде на још једну, фину дораду. Реч је о планираном усклађивању са европским законодавством. Ипак, измене Закона неће донети значајне промене. Реч је само о новој терминологији. У извештају Европске комисије се јасно види да је Србија по питању јавних набавки добро радила, због чега је и отворено Поглавље 5.

110

***

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

25 ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

w w w. propisi. net