Poslovni savetnik januar 2018 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 13 / јануар 2018.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

ИЗДВАЈАМО: ПРОПИСАНЕ СУ КОНТРОЛНЕ АКЦИЗНЕ МАРКИЦЕ И ЗА КАФУ – од 1. јануара 2018. године КОМЕНТАР ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ У ВЕЗИ СА САСТАВЉАЊЕМ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ – ПРИВРЕДА И БУЏЕТ КОРИШЋЕЊЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОЦЕНА И ПРОСУЂИВАЊА ПРИЛИКОМ САСТАВЉАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ МАЊКОВА И ВИШКОВА (КАЛО, РАСТУР И ЛОМ) ПО ГОДИШЊЕМ ПОПИСУ ОБРАЧУНАВАЊЕ АКЦИЗЕ И ПДВ-А НА РАСХОД И МАЊАК ДОБАРА УТВРЂЕН ГОДИШЊИМ ПОПИСОМ ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ УПОРЕДИВЕ ЦЕНЕ НА ТРЖИШТУ – ДРУГИ ДЕО ПДВ ЕВИДЕНЦИЈА О ОПОРЕЗИВОМ ПРОМЕТУ И ОБРАЧУНАТОМ ПДВ-У, СА ИСКАЗИВАЊЕМ ПОДАТАКА У ОБРАСЦУ ПОПДВ

ТЕМА БРОЈА: НОВИ ЕЛЕМЕНТИ ЗА ОБРАЧУН ЗАРАДА У 2018. ГОДИНИ

Срећан Божић и радосну 2018. годину жели вам ИНГ-ПРО!

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, Саветник читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа, садржи и многобројне примере обрачуна. Намењен је правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд. У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима, а у другом делу су дате карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и из средстава обавезног социјалног осигурања. Уз књигу је приложено и прво измењено и допуњено издање на CD-у, које је усклађено са прописима донетим закључно са августом 2017. године.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нам се обратити путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА АУТОР

мр Жељко Албанезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година II, број 13 ЈАНУАР 2018.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Аутори: Борислав Ињац Жељко Албанезе Јован Чанак Љиљана Симић Милица Бјелић Павле Кутлешић Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису: ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа. ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај ■ ПРОПИСАНЕ СУ КОНТРОЛНЕ АКЦИЗНЕ МАРКИЦЕ И ЗА КАФУ – од 1. јануара 2018. године ..................................................................................................................... 3 ■ КОМЕНТАР ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ................. 8 ■ ИЗМЕНE И ДОПУНE ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА............................. 13 ■ СПРОВОЂЕЊЕ ПРИПРЕМНИХ РАДЊИ ЗА САСТАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА НА ДАН 31. 12. 2017. ГОДИНЕ........................................................................... 18

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ У ВЕЗИ СА САСТАВЉАЊЕМ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ – ПРИВРЕДА И БУЏЕТ................................................................................ 23 ■ КОРИШЋЕЊЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОЦЕНА И ПРОСУЂИВАЊА ПРИЛИКОМ САСТАВЉАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА .............................................. 29 ■ ОБРАЧУНАВАЊЕ АКЦИЗЕ И ПДВ-А НА РАСХОД И МАЊАК ДОБАРА УТВРЂЕН ГОДИШЊИМ ПОПИСОМ......................................................................................... 35 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ МАЊКОВА И ВИШКОВА (КАЛО, РАСТУР И ЛОМ) ПО ГОДИШЊЕМ ПОПИСУ.............................................................. 45 ■ ПДВ ЕВИДЕНЦИЈА О ОПОРЕЗИВОМ ПРОМЕТУ И ОБРАЧУНАТОМ ПДВ-У, СА ИСКАЗИВАЊЕМ ПОДАТАКА У ОБРАСЦУ ПОПДВ............................................................ 50 ■ ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ УПОРЕДИВЕ ЦЕНЕ НА ТРЖИШТУ – ДРУГИ ДЕО.................................................................................................................................. 62 ■ ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА ЧЛАНАРИНЕ ПРИВРЕДНОЈ КОМОРИ СРБИЈЕ ЗА 2018. ГОДИНУ ........................................................................................................................ 67 ■ ИМЕНОВАЊЕ ЗАСТУПНИКА У ЦАРИНСКОМ ПОСТУПКУ ................................................... 69 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО................................................................................................... 71 ■ КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА JAНУАР 2018. ГОДИНЕ............................................ 74 ■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу новембру 2017. године од 65.609 динара ........................................................................................................... 77

ТЕМА БРОЈА ■ НОВИ ЕЛЕМЕНТИ ЗА ОБРАЧУН ЗАРАДА У 2018. ГОДИНИ ................................................ 83

ПРОПИСАНЕ СУ КОНТРОЛНЕ АКЦИЗНЕ МАРКИЦЕ И ЗА КАФУ – од 1. јануара 2018. године

1. Акцизне маркице за кафу – морају се ставити на свако појединачно паковање кафе. Појединачним паковањем кафе за крајњу потрошњу, у смислу Уредбе, сматра се паковање кафе из члана 14. Закона о акцизама (у даљем тексту: Закон), и то: ● појединачно паковање кафе нето тежине од најмање 0,05 kg до 10 kg, независно од амбалаже у којој се пакује, и ● ринфузно паковање кафе у расутом стању, нето тежине преко 10 kg. Маркица за обележавање кафе садржи следеће податке: 1) ознаку (врсту) паковања, и то за: ● појединачна паковања ознака је „П”, ● ринфузна паковања (у расутом стању) ознака је „Р”; 2) словну ознаку према врсти кафе, и то: (1) за кафу произведену у земљи: А – за непржену кафу; Б – за пржену кафу; В – за љуспице и опне од кафе; Г – за екстракте, есенције и концентрате од кафе; Д – за кафу из члана 14. став 1. тач. од 5) до 8) Закона; (2) за кафу из увоза: УА – за непржену кафу; УБ – за пржену кафу; УВ – за љуспице и опне од кафе; УГ – за екстракте, есенције и концентрате од кафе; УД – за кафу из члана 14. став 1. тач. од 5) до 8) Закона; (3) ЕК – за кафу из члана 14. став 1. Закона (врсте кафе на које се плаћа акциза), коју произвођач односно увозник отпрема ради продаје у авионима и бродовима који саобраћају на међународним линијама, односно у слободним царинским продавницама; 3) речи „Република Србија – Министарство финансија”; 4) серијски број маркице. Маркица за обележавање кафе у појединачном паковању, односно ринфузном паковању, јесте самолепљива сигурносна маркица на ролни, правоугаоног облика, величине 30 mm x 15 mm.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

звршеним изменама Закона о акцизама крајем 2016. године прописана је обавеза обрачунавања акцизе од 1. 1. 2018. године и за лица која врше прераду, пржење, паковање, као и друге са њима повезане радње које се врше у сврху производње кафе. То значи да ће се обрачунавати акциза на кафу не само приликом увоза већ и приликом поступања у сврху производње кафе на територији Србије. Прописана је и обавеза обележавања паковања кафе акцизним маркицама, па је донета Уредба о изменама и допунама Уредбе о изгледу контролне акцизне маркице, врсти података на маркици и начину и поступку одобравања и издавања маркица, вођења евиденција о одобреним и издатим маркицама и обележавања цигарета и алкохолних пића („Сл. гласник РС”, број 108/2017 – у даљем тексту: Измена Уредбе), чије су одредбе ступиле на снагу 9. децембра 2017. године, осим одредаба које прописују начин обележавања кафе акцизним маркицама и обавезу подношења Обрасца ПУ од стране увозника кафе надлежном царинском органу при царињењу кафе, које се примењују од 1. јануара 2018. године. Дакле, најбитније измене Уредбе односе се на утврђивање акцизне маркице за кафу, врсте паковања кафе која ће се обележавати акцизном маркицом и начина тог обележавања. Поред тога, прописани су нови обрасци захтева за издавање акцизних маркица (у даљем тексту: маркица). Назив Уредбе је измењен због увођења акцизне маркице за кафу, па је сада то Уредба о изгледу контролне акцизне маркице, врсти података на маркици и начину и поступку одобравања и издавања маркица, вођења евиденција о одобреним и издатим маркицама и обележавања цигарета, алкохолних пића и кафе (у даљем тексту: Уредба).

Маркицом за обележавање кафе произведене у земљи обележава се и кафа која се, у складу са царинским прописима, у оквиру царинског поступка активног оплемењивања робе ставља у слободан промет на тржиште Србије.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Начин обележавања кафе акцизним маркицама – обележавање се врши лепљењем маркице на појединачно или ринфузно паковање кафе на начин који обезбеђује видљивост свих прописаних података. При томе се маркица за обележавање кафе за појединачно паковање лепи на предњој страни паковања или друге амбалаже на видљивом месту и мора се налазити на паковању или другој амбалажи све док је исто у промету, а за кафу у ринфузном паковању маркица се лепи (причвршћује) на горњи десни или горњи леви угао на предњој страни паковања (вреће или другог паковања), тако да је маркица видљива и неоштећена све док се паковање у потпуности не утроши. Обвезник акцизе на кафу има обавезу обележавања кафе маркицом и када већ обележену кафу пакује у мања или већа паковања.

3. Одобравање и издавање акцизних маркица – извршеним изменама је прописано да се захтев за издавање маркица подноси Министарству финансија (даље: Министарство) на новим обрасцима, и то: ● Образац ЗАМ/ЦА – Захтев за издавање контролних акцизних маркица за цигарете и алкохолна пића; ● Образац ЗАМ/К – Захтев за издавање контролних акцизних маркица за кафу. Новине приликом подношења захтева од стране произвођача цигарета и алкохолних пића: ● Када су у питању цигарете, према измењеном члану 8. Уредбе, захтев подноси произвођач ако: 1) уписан је у одговарајући регистар код органа надлежног за регистрацију; 2) уписан је у Регистар произвођача дуванских производа у Управи за дуван; 3) цигарете које производи уписане су у Регистар о маркама дуванских производа у Управи за дуван; 4) малопродајне цене цигарета за које подноси захтев објављене су у „Службеном гласнику Републике Србије”. ● Произвођач алкохолних пића подноси захтев за издавање маркица ако: 1) уписан је у одговарајући регистар код органа надлежног за регистрацију; 2) уписан је у одговарајући регистар код органа надлежног за вођење регистра произвођача алкохолног пића. ● Произвођач кафе подноси захтев за издавање маркица ако: 1) уписан је у одговарајући регистар код органа надлежног за регистрацију; 2) уписан је у одговарајући регистар код органа надлежног за вођење регистра произвођача кафе. ● Увозник цигарета, алкохолних пића и кафе подноси захтев за издавање маркица ако: 1) уписан је у одговарајући регистар код органа надлежног за регистрацију, а за увознике цигарета и ако је уписан у одговарајући регистар у Управи за дуван; 2) цигарете које увози уписане су у Регистар о маркама дуванских производа у Управи за дуван; 3) малопродајне цене цигарета за које подноси захтев објављене су у „Службеном гласнику Републике Србије”. ● Увозник цигарета, алкохолних пића и кафе подноси захтев за издавање маркица, словне ознаке ЕЦ, ЕА и ЕК, под условима који важе за увознике ових акцизних производа. ● Обвезник акцизе из члана 6. став 2. Закона (правно лице које је овлашћено од стране државног органа за продају заплењених акцизних производа; купац акцизних производа одузетих у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате, које продаје државни

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

орган; свако лице које продаје акцизне производе који су стечени у складу са Законом и који се воде у пословним књигама тог лица; свако лице које стави у промет у Републици Србији акцизне производе, супротно одредбама овог закона) подноси захтев за издавање маркица ако је уписан у одговарајући регистар код органа надлежног за регистрацију. Уз захтев подноси и одговарајућу документацију на основу које може да се утврди на који начин су акцизни производи стечени. Произвођач односно увозник алкохолног пића, уз сваки захтев за издавање маркица, за сваку маркицу према врсти алкохолног пића из члана 3. став 1. Уредбе, подноси и планирану спецификацију о количини маркица по запремини тог алкохолног пића за који подноси захтев. Произвођач односно увозник кафе, уз сваки захтев за издавање маркица, за сваку маркицу према врсти кафе из члана 3а став 2. Уредбе (појединачно паковање или ринфузно паковање), подноси и планирану спецификацију о количини маркица према тежини кафе из члана 14. став 1. Закона, за коју подноси захтев. Прописано је да приликом подношења захтева за издавање маркица увозник цигарета, алкохолних пића, односно кафе уписује податке о иностраном произвођачу, односно дистрибутеру (брисано је „овлашћени”) иностраног произвођача, у Образац ЗАМ/ЦА, односно Образац ЗАМ/К, уколико Завод за израду новчаница и кованог новца Топчидер (у даљем тексту: Завод) маркице доставља поштом на адресу иностраног произвођача, односно дистрибутера иностраног произвођача цигарета, односно алкохолних пића. Захтев за издавање маркица непосредно подноси лице које је овластио произвођач, увозник, односно лице из члана 6. став 2. Закона. Овлашћење, фотокопија личне карте, односно путне исправе и фотографија у боји овлашћеног лица предају се Министарству у два примерка. Овлашћење за правно лице потписује лице овлашћено за заступање правног лица, а за предузетника – власник самосталне радње, и исто мора бити оверено. Након утврђивања да је поднета сва потребна документација Министарство одређује евиденциони број, као и број и датум захтева, а затим одобрава издавање маркица стављањем отиска печата на сва четири примерка Обрасца ЗАМ/ЦА, односно Обрасца ЗАМ/К. Новина је и то да Министарство финансија одобрава произвођачу алкохолног пића количину маркица која одговара расположивим односно процењеним капацитетима за шестомесечну производњу алкохолних пића, која је утврђена у складу са прописом којим се уређује упис у Регистар произвођача алкохолног пића у Пореској управи – Централа. Такође, наредни захтев за издавање маркица одобриће се уколико произвођач алкохолног пића, сагласно члану 16. Уредбе, раздужи најмање 50% претходно преузетих маркица. Ипак, остављена је могућност да, на образложени захтев произвођача, Министарство одобри додатну количину маркица по утврђивању оправданости поднетог захтева. По приспелој уплати подносиоца захтева Завод у Обрасцу ЗАМ/ЦА, односно Обрасцу ЗАМ/К попуњава податке означене под „IV – Подаци о издатим акцизним маркицама”, а затим први примерак враћа подносиоцу захтева, други доставља Министарству финансија, а трећи задржава за своје потребе. Од 1. 1. 2018. године увозник кафе, према изменама члана 13. Уредбе, приликом царињења кафе надлежном царинском органу подноси Образац ПУ – Подаци о извршеном увозу цигарета, алкохолних пића и кафе (који попуњава надлежни царински орган). Уз њега увозник подноси и фотокопију захтева за издавање маркица за цигарете, алкохолна пића, односно кафе и оригинал тог захтева на увид. Први примерак попуњеног Обрасца ПУ надлежни царински орган задржава за своје потребе, а други враћа увознику, који га доставља министарству финансија као доказ о извршеном увозу цигарета, алкохолних пића, односно кафе. Поступање са оштећеним и неискоришћеним акцизним маркицама – према одредбама измењеног члана 14. Уредбе, произвођач, односно увозник цигарета или алкохолних пића, односно обвезник акцизе из члана 6. став 2. закона, оштећене односно неискоришћене маркице враћа Министарству залепљене на једном или више посебних табака папира, с тим што морају да имају видљиву ознаку серије и серијски број маркице. Произвођач, односно увозник

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

цигарета или алкохолних пића доставља оштећене маркице квартално, у року од 15 дана по истеку сваког квартала, а обвезник акцизе из члана 6. став 2. Закона доставља их у року од 15 дана по истеку квартала у коме је настало оштећење маркица. Прописано је да број (количина) оштећених маркица код којих није видљива ознака серије и серијски број маркице и потпуно уништених маркица по једном Обрасцу ЗАМ/ЦА не може бити већи од 0,3% од издатог броја маркица за цигарете, односно за алкохолна пића. Ако је проценат већи, обвезник акцизе је дужан да обрачуна и плати акцизу за количину маркица која прелази наведени проценат. Акциза се обрачунава на основицу коју чини највиша малопродајна цена цигарета у моменту обрачуна акцизе, односно литра алкохолног пића према врсти алкохолног пића, и то у року од 15 дана по истеку квартала у којем је утврђено да је број (количина) маркица већи од 0,3%. Када је у питању кафа, новим чл. 14а и 14б Уредбе прописане су сличне обавезе, тако да произвођач, односно увозник кафе, односно обвезник акцизе из члана 6. став 2. Закона, враћа оштећене односно неискоришћене маркице Министарству залепљене на једном или више посебних табака папира, с тим што морају да имају видљиву ознаку серије и серијски број маркице. Достављају се у истим роковима који важе за цигарете и алкохолна пића. Међутим, број (количина) оштећених маркица по једном Обрасцу ЗАМ/К не може бити већи од 0,8% од издатог броја маркица за кафу у појединачном паковању, односно од 0,1% за кафу у ринфузном паковању. Уколико је тај проценат већи, обвезник акцизе, уз Образац АМ-К – Квартални извештај произвођача, односно увозника кафе о преузетим, утрошеним и враћеним контролним акцизним маркицама за кафу за период од ___ до ___ 20__ . године, доставља и спецификацију оштећених маркица код којих није видљива ознака серије и серијски број маркице и потпуно уништених маркица по сваком Обрасцу ЗАМ/К. Спецификација се доставља по врсти маркице и запремини паковања кафе, односно килограму нето масе кафе садржане у готовом производу, према врсти кафе. Поред достављања извештаја и спецификације, обвезник акцизе мора да обрачуна и плати акцизу у року од 15 дана по истеку квартала у којем је утврђен недозвољен износ оштећених маркица, и то: ● за количину маркица која прелази 0,8% – обрачунава на основицу коју чини 20% акцизе на пржену кафу, односно килограм нето масе кафе садржане у готовом производу, према врсти кафе; ● за количину маркица која прелази 0,1% – обрачунава на количину кафе, сходно паковању, према спецификацији из члана 8. став 8. ове уредбе, на основицу коју чини акциза на непржену кафу. 4. Измене у вођењу евиденција Произвођач, односно увозник цигарета, алкохолног пића и кафе, као и обвезник акцизе из члана 6. став 2. Закона, дужни су да воде евиденцију о преузетим, искоришћеним, оштећеним и неискоришћеним маркицама за цигарете, алкохолна пића и кафу по сваком Обрасцу ЗАМ/ЦА, односно Обрасцу ЗАМ/К. Произвођач, односно увозник кафе ову евиденцију води на Обрасцу АМ-К – Квартални извештај произвођача, односно увозника кафе о преузетим, утрошеним и враћеним контролним акцизним маркицама за кафу за период од ___ до ___ 20__ . године. Обрасци се достављају у року од 15 дана по истеку сваког квартала и могу се достављати електронским путем. Исту обавезу има и обвезник акцизе из члана 6. став 2. Закона, и то у року од 15 дана по истеку квартала у коме је промет остварен.

5. Прелазне и завршне одредбе Поред рока примене обележавања кафе акцизном маркицом (од 1. 1. 2018. г.), прелазним одредбама је прописано: ● да се кафа из члана 25. Закона о изменама и допунама Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, број 108/16) НЕЋЕ обележавати контролном акцизном маркицом, у смислу Уредбе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

(произведена кафа за крајњу потрошњу која је пописана на дан 31. децембра 2017. године и за коју су пописне листе достављене надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана извршеног пописа и кафа која је до 31. децембра 2017. године унета у царинско подручје Републике Србије, а за коју није окончан царински поступак); ● да произвођач алкохолног пића који има преузете контролне акцизне маркице за обележавање алкохолних пића, у складу са Уредбом о изгледу контролне акцизне маркице, врсти података на маркици и начину и поступку одобравања и издавања маркица, вођења евиденција о одобреним и издатим маркицама и обележавања цигарета и алкохолних пића („Сл. гласник РС”, бр. 137/2004, 11/2005, 29/2005, 56/2005, 75/2005, 88/2005, 108/2006, 83/2011, 113/2015 и 9/2017), први наредни захтев за издавање контролних акцизних маркица може да поднесе уколико раздужи најмање 50% претходно преузетих маркица; ● да се досадашњи Образац ЗАМ – Захтев за издавање контролних акцизних маркица замењује Обрасцем ЗАМ/ЦА – Захтев за издавање контролних акцизних маркица за цигарете и алкохолна пића, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део, као и да су Образац ЗАМ/К – Захтев за издавање контролних акцизних маркица за кафу и Образац АМ-К – Квартални извештај произвођача, односно увозника кафе о преузетим, утрошеним и враћеним контролним акцизним маркицама за кафу за период од ___ до ___ 20__ . године, одштампани уз ову уредбу и чине њен саставни део. Образац ЗАМ – Захтев за издавање контролних акцизних маркица, одштампан уз Уредбу о изгледу контролне акцизне маркице, врсти података на маркици и начину и поступку одобравања и издавања маркица, вођења евиденција о одобреним и издатим маркицама и обележавања цигарета и алкохолних пића („Сл. гласник РС”, бр. 137/2004, 11/2005, 29/2005, 56/2005, 75/2005, 88/2005, 108/2006, 83/2011, 113/2015 и 9/2017), који није искоришћен до дана ступања на снагу Измена Уредбе, може да се користи до његовог утрошка. У Обрасцу ПУ – Подаци о извршеном увозу цигарета и алкохолних пића, који је одштампан уз Уредбу о изгледу контролне акцизне маркице, врсти података на маркици и начину и поступку одобравања и издавања маркица, вођења евиденција о одобреним и издатим маркицама и обележавања цигарета и алкохолних пића („Сл. гласник РС”, бр. 137/2004, 11/2005, 29/2005, 56/2005, 75/2005, 88/2005, 108/2006, 83/2011, 113/2015 и 9/2017), назив обрасца се мења и гласи: „Образац ПУ – Подаци о извршеном увозу цигарета, алкохолних пића и кафе”, а користиће се од 1. 1. 2018. године. Изузетно, стари Образац ПУ који није искоришћен до 31. 12. 2017. године, може да се користи за увоз цигарета и алкохолних пића и након овог рока, а најкасније до његовог утрошка. Важне напомене које се односе на обавезе обвезника акцизе на кафу: ● дужни су да, са стањем на 31. 12. 2017. г., изврше попис затечених залиха кафе и да пописне листе доставе надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана извршеног пописа; ● од 1. јануара 2018. године дужни су да до утрошка пописаних залиха надлежној организационој јединици Пореске управе достављају податак о стању тих залиха кафе на последњи дан у месецу најкасније у року од десет дана по истеку календарског месеца, и то за сваки месец; ● лица која на дан пописа имају произведену кафу за крајњу потрошњу на залихама, нису дужна да наведени производ приликом стављања у промет обележе контролном акцизном маркицом; ● кафа која је до 31. децембра 2017. године унета у царинско подручје Републике, а за коју није окончан царински поступак, не обележава се контролном акцизном маркицом.

*** 7

КОМЕНТАР ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ародна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност, који је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 и ступа на снагу 1. јануара 2018. године, с тим што се неке измењене одредбе Закона примењују од 1. јануара 2018. године, поједине од 1. априла, односно од 1. јула 2018. године, а има и одредаба које ће се примењивати тек од 1. јануара 2019. године, што ће бити појашњено у овом тексту (у даљем тексту: Измене Закона). Иначе, измене Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – исправка, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 83/2015 и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) уследиле су првенствено са циљем да се одложи почетак примене новог начина вођења евиденције о ПДВ-у и подношења Прегледа обрачуна ПДВ-а уз сваку пореску пријаву. Поред наведеног, најбитније измене Закона односе се на: ● проширење промета добара и услуга који се не сматра прометом у смислу ПДВ-а; ● увођење могућности опорезивања инвестиционог злата по посебном поступку; ● омогућавање смањења обрачунатог ПДВ-а који је порески дужник интерно погрешно обрачунао и користио као одбитни ПДВ; ● коришћења претходног ПДВ-а по основу издатака за исхрану запослених и других радно ангажованих у угоститељству, ако се врши наплата; ● прописивања места промета јединствених туристичких услуга; ● прописивање права на рефакцију ПДВ-а приликом куповине првог стана који је предмет хипотеке, односно предмет извршења у извршном поступку. Пошто су датуми примене различити за већи део извршених измена, коментар истих је дат по датумима примене законских одредаба.

1. Измене Закона које се примењују од 1. јануара 2018. године 1) Проширено је изузимање од опорезивања, односно дефинисан је промет који се, са аспекта Закона, не сматра прометом добара и услуга. У том смислу је новим чланом 6а Закона прописано да се не сматра прометом добара и услуга, у смислу овог закона, онај промет добара и услуга који врши давалац концесије концесионару, односно концесионар даваоцу концесије у оквиру реализације уговора о јавно-приватном партнерству са елементима концесије, закљученог у складу са законом којим се уређују јавно-приватно партнерство и концесије. Сматра се да овај промет није извршен само: ● ако су давалац концесије и концесионар обвезници ПДВ-а који би ● имали у потпуности право на одбитак претходног пореза у случају када би се тај промет сматрао извршеним. Законом о јавно-приватном партнерству („Сл. гласник РС”, бр. 88/2011, 15/2016 и 104/2016) јавни уговор је дефинисан као уговор о јавно-приватном партнерству са или без елемената концесије, закључен у писаном облику између јавног и приватног партнера, којим се, у циљу реализације пројекта јавно-приватног партнерства, уређују међусобна права и обавезе уговорних страна. Ова одредба је уведена због потреба да се у Републици Србији брже унапреди јавна инфраструктура, да се адекватно користе добра у општој употреби и пружају услуге од општег интереса. Изузимањем од опорезивања оваквог промета уговорним странама се олакшава пословање, имајући у виду да би, као опорезив промет (где између обвезника ПДВ-а – уговорних страна уговора о јавно-приватном партнерству са елементима концесије (јавног и приватног партнера) – долази до међусобног промета који је опорезив ПДВ-ом, при чему ПДВ обрачунат за промет једне уговорне стране представља претходни порез за другу), порески ефекат био небитан, али би успорио реализацију пројеката.

2) Измене везане за право на одбитак претходног пореза и исправку одбитка тог пореза (измене и допуне чл. 29. и 31а Закона)

2.2. Допуном члана 31а, ст. 6. и 7. Закона, прописано је право на смањење погрешно обрачунатог ПДВ-a од стране обвезника који се понашао као порески дужник, а није то. Наиме, према новом ставу 6. овог члана, у случају када порески орган у поступку контроле утврди да је обвезник ПДВ-а – прималац добара односно услуга (нпр. прималац грађевинских услуга или купац секундарних сировина, и др.) – обрачунао ПДВ понашајући се као да је порески дужник у смислу члана 10. став 1. тачка 3) и став 2. Закона, као и да је обрачунати ПДВ исказао као претходни порез, па му је по том основу решењем оспорено право на одбитак претходног пореза, обвезник има право да смањи обрачунати ПДВ почев од пореског периода у којем му је достављено решење пореског органа. Ово је добро решење, имајући у виду да порески дужник који је грешком искористио интерно обрачунати ПДВ као претходни ПДВ, фактички није оштетио никога, па ни државни буџет. Новим ставом 7. овог члана Закона прописана је обавеза за обвезника ПДВ-а да, у случају када се наведено решење пореског органа поништи, измени или укине у делу којим је исправљен претходни порез, искаже дуговани ПДВ по том основу. 2.3. Повећање права на одбитак ПДВ-а за увоз добара само је могућност, а не обавеза Поред наведених допуна члана 31а, у ставу 6, који након допуна постаје став 7, реч „повећан” је брисана. То практично значи да обвезници убудуће неће бити у обавези да изврше исправку одбитка претходног пореза обрачунатог од стране царинског органа приликом увоза добара, који је одбијен као претходни порез, у случају накнадног повећања истог. Дакле, и надаље остаје да обвезник може али нема обавезу да изврши корекцију (повећање) права на одбитак, што је такође прописано као могућност чланом 5. Правилника о начину исправке одбитка претходног пореза код измене основице за ПДВ („Сл. гласник РС”, бр. 86/2015). Према томе, у случају када надлежни царински орган смањи ПДВ за увоз добара, обвезник је дужан да изврши корекцију права на одбитак ПДВ-а, тј. да умањи одбитни ПДВ у пореском периоду када је до измене дошло, односно када је издат документ царинског органа.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

2.1. Изменом члана 29. Закона делимично је „враћено” право на одбитак претходног ПДВ-а по основу издатака за исхрану, укључујући и пиће, запослених, односно других радно ангажованих лица у сопственим угоститељским објектима, када обвезник ПДВ-а по том основу наплаћује накнаду. Наиме, изменом Закона из 2015. године (што је и било у примени од 15. 9. 2015) укинуто је право на одбитак ПДВ-а за издатке за исхрану и превоз запослених, односно других радно ангажованих лица за долазак на посао, односно одлазак с посла. Након ове последње измене од 1. 1. 2018. године обвезник има право на одбитак ПДВ-а за исхрану, укључујући и пиће, својих запослених и других радно ангажованих лица у својим угоститељским објектима, под условом да врши наплату. Разлог оваквог дефинисања права је чињеница да је у угоститељским објектима изузетно компликовано утврђивање претходног пореза који не би смели да искористе као одбитни за исхрану коју омогућавају својим запосленима или другим радно ангажованим лицима. Истовремено, прецизирана је и норма која ограничава право на одбитак, односно обвезник нема право на одбитак ПДВ-а за издатке за превоз запослених, односно других радно ангажованих лица за долазак на посао, односно одлазак с посла, као и издатака за исхрану, укључујући и пиће, запослених, односно других радно ангажованих лица. Сада је из ње јасно да право на одбитак не постоји ни за издатке за исхрану других радно ангажованих лица у свим случајевима, осим када је у питању исхрана запослених и других радно ангажованих лица у сопственим угоститељским објектима.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3) Усаглашено је место промета јединствених туристичких услуга Изменом члана 35. став 3. Закона извршено је усаглашавање места промета јединствених туристичких услуга са одредбама члана 12. Закона. Сматра се да је то место у којем пружалац услуга има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште. Ово је требало да буде усаглашено још приликом прописивања места промета услуга, (измене члана 12. Закона из 2016. године) које је у примени од 1. априла 2017. године, али је грешком изостављено.

4) Уводи се право на рефакцију ПДВ-а за куповину првог стана који је предмет хипотеке, односно предмет извршења у извршном поступку Допуном у члану 56а став 2. тачка 2) Закона омогућено је да и купци првог стана који је предмет хипотеке, односно предмет извршења у извршном поступку, могу да остваре право на рефакцију ПДВ-а, под условом да су цену стана са ПДВ-ом уплатили на одговарајуће рачуне, у складу са Законом. Наиме, купац првог стана може да оствари рефундацију ПДВ-а под следећим условима: ● да од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу којег стиче први стан, није имао у својини односно сусвојини стан на територији Републике; ● да је уговорена цена стана са ПДВ-ом у потпуности исплаћена продавцу уплатом на текући рачун продавца, односно на одговарајуће рачуне, у складу са Законом, у случају продаје стана као хипотековане непокретности, односно у извршном поступку, када се уплата цене стана са ПДВ-ом врши уплатом на одговарајуће рачуне, у складу са Законом. То значи да уплата треба да буде извршена у складу са чланом 44. Закона о хипотеци, односно у складу са чланом 500. Закона о извршењу и обезбеђењу. Чланом 11. Измена Закона, као прелазном одредбом, дата је могућност да и купац првог стана који је до дана ступања на снагу Измена Закона (до 1. 1. 2018) купио стан као хипотековану непокретност, односно у извршном поступку, при чему је уговорену цену стана са ПДВ-ом у потпуности исплатио продавцу уплатом на одговарајуће рачуне, у складу са Законом, а на основу поднетог захтева није остварио рефундацију ПДВ-а у складу са Законом, има право да надлежном пореском органу поднесе нови захтев за рефундацију ПДВ-а по основу куповине првог стана.

2. Измене Закона које се примењују од 1. априла 2018. године Новим чланом 36б Закона прописана је могућност опорезивања инвестиционог злата и по посебном поступку (од 1. априла 2018. године), при чему обвезници који желе да се баве прометом треба да доставе обавештење надлежном пореском органу. Инвестиционо злато је злато у облику: ● полуга или плочица, масе прихваћене на тржишту племенитих метала, степена финоће једнаког или већег од 995 хиљадитих делова (995/1000), независно од тога да ли је вредност злата изражена кроз хартије од вредности; и ● златних новчића, степена финоће једнаког или већег од 900 хиљадитих делова (900/1000), искованих после 1800. године, који јесу или су били законско средство плаћања у држави порекла, а уобичајено се продају по цени која није виша од 80% вредности злата на отвореном тржишту, садржаног у новчићима. Инвестиционим златом, у смислу Закона, не сматра се монетарно злато, а када су у питању наведени златни новчићи – они се не сматрају колекционарским добрима у смислу члана 36. Закона и не могу се продавати у нумизматичке сврхе. Прописано је да се ПДВ не плаћа на: 1) промет и увоз инвестиционог злата, укључујући и инвестиционо злато чија је вредност наведена у потврдама о алоцираном или неалоцираном злату, затим злато којим се тргује

3. Измене Закона које се примењују од 1. јануара 2019. године У члану 24. став 1. тачка 4) Закона прецизирани су услови под којима обвезник ПДВ-а може да оствари ослобођење са правом на одбитак претходног пореза приликом промета добара које инострани прималац отпрема у пртљагу у иностранство. Истовремено је укинута одредба о рефакцији ПДВ-а страном држављанину јер је цео поступак обухваћен изменом члана 24. став 1. тачка 4) Закона. Ново решење се разликује од садашњег, које ће се примењивати до краја 2018. године, у следећем: ● неће постојати могућност ослобођења од обрачуна ПДВ-а у случају промета акцизних производа и добара за опремање и снабдевање било ког превозног средства за приватне потребе; ● смањује се полазна укупна вредност добара за која се може остварити ослобођење са 150 на 100 евра. Дакле, пореско ослобођење обвезник може да оствари за промет добара која путник (инострани прималац) отпрема у иностранство у личном пртљагу, за некомерцијалне сврхе, ако: (1) путник у Републици нема пребивалиште ни боравиште (место уписано у пасошу, личној карти или другом документу који се, у складу са Законом, сматра идентификационом исправом у Републици); (2) добра се отпремају пре истека три календарска месеца по истеку календарског месеца у којем је извршен промет добара;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

преко рачуна за трговање златом, укључујући и зајмове и замене злата (своп послови) који подразумевају право власништва или потраживања у вези са златом, као и активности у вези са инвестиционим златом на основу фјучерс и форвард уговора чији је резултат пренос права располагања или права потраживања у вези са инвестиционим златом; 2) промет услуга посредника који у име и за рачун налогодавца врши промет инвестиционог злата. Дакле, промет инвестиционог злата у наведеним случајевима је ослобођен ПДВ-а. Међутим, обвезник ПДВ-а може да се определи да на промет инвестиционог злата обрачуна ПДВ достављањем обавештења надлежном пореском органу, ако: 1) производи инвестиционо злато, односно прерађује злато у инвестиционо злато, а промет врши другом обвезнику ПДВ-а; 2) у оквиру своје делатности врши промет злата за индустријске сврхе, а промет инвестиционог злата врши другом обвезнику ПДВ-а. Ако се обвезник определи да врши опорезив промет, порески дужник за тај промет је обвезник ПДВ-а којем је тај промет извршен. Ако се обвезник ПДВ-а определио за обрачунавање ПДВ-а на промет инвестиционог злата, исто право на опредељење за обрачунавање ПДВ-а има и посредник који врши промет услуга (у име и за рачун налогодавца врши промет инвестиционог злата), о чему такође доставља обавештење надлежном пореском органу. Обавеза за обрачун ПДВ-а, било обвезника који се определио за промет инвестиционог злата било посредника, настаје почев од пореског периода по истеку пореског периода у којем је доставио обавештење надлежном пореском органу. Обвезник ПДВ-а који врши промет инвестиционог злата дужан је да издаје рачуне за тај промет, да води евиденцију о свим активностима у вези са инвестиционим златом, посебно о лицима којима је извршио промет инвестиционог злата, као и да чува евиденцију у складу са овим законом. Министар финансија треба да донесе подзаконски акт којим ће се ближе уредити начин и поступак достављања обавештења о опредељењу за обрачунавање ПДВ-а за промет инвестиционог злата и посредовање у том промету, као и садржина рачуна и евиденције о том промету.

(3) укупна вредност испоручених добара већа је од 100 ЕУР у динарској противвредности по средњем курсу НБС, укључујући ПДВ; (4) обвезник ПДВ-а поседује доказе да је путник отпремио добра у иностранство. Очекује се измена Правилника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза, како би се ближе уредио начин и поступак остваривања пореских ослобођења, затим шта се сматра личним пртљагом и доказима да је путник отпремио добра у иностранство, као и начин и поступак враћања ПДВ-а.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

4. Прелазне и завршне одредбе Измена Закона 1) Према одредбама члана 9. Измена Закона, уколико је за промет добара и услуга који врши давалац концесије концесионару, односно концесионар даваоцу концесије у оквиру реализације уговора о јавно-приватном партнерству са елементима концесије, закљученог у складу са законом којим се уређују јавно-приватно партнерство и концесије, након ступања на снагу Измена Закона (1. 1. 2018), наплаћена односно плаћена накнада или део накнаде пре дана ступања на снагу овог закона, тај промет се сматра извршеним у складу са Законом, односно на тај промет ће се обрачунавати ПДВ сходно Закону који је био у примени до ове измене. 2) Према одредбама члана 10. Измена Закона, обвезник ПДВ-а који има право да се определи за обрачунавање ПДВ-а на промет инвестиционог злата и који се определи да ће од 1. априла 2018. године наставити са обрачунавањем ПДВ-а за тај промет, дужан је да надлежном пореском органу закључно са 31. мартом 2018. године достави обавештење о опредељењу за обрачунавање ПДВ-а за промет инвестиционог злата. Обвезник који не достави то обавештење у наведеном року, на промет инвестиционог злата примењује посебан поступак опорезивања који подразумева да на промет инвестиционог злата не обрачунава и не плаћа ПДВ, али има и ограничено право на одбитак ПДВ-а. 3) Према одредбама члана 12. Измена Закона, одлаже се обавеза подношења Прегледа обрачуна ПДВ-а (Образац ПОПДВ) за 1. 7. 2018. године.

***

Електронско правно издање

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописе, судску праксу (преко 40.000 сентенци), службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, и коментаре прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан Мејл-сервис који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља их на мејл кориснику. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету. Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ИЗМЕНE И ДОПУНE ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА

акон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017 – у даљем тексту: Измене Закона) ступио је на снагу 1. јануара 2018. године, с тим што се неке измењене одредбе Закона примењују већ приликом састављања пореског биланса за 2017. годину, односно поједине одредбе се примењују: 1) у 2017. години приликом утврђивања, обрачунавања и плаћања пореза на добит – измене везане за исправку вредности и отпис потраживања (чл. 16, 16а и 22а); 2) од 1. априла 2018. године – измене које се односе на сужавање предмета опорезивања порезом на добит по одбитку и достављање пореске пријаве за порез на добит по одбитку у року од три дана; 3) од 1. августа 2018. године – измене које се односе на обавезу подношења пореске пријаве у случају обуставе стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица, односно обуставе поступка ликвидације, које ће се примењивати; 4) од 1. јануара 2018. године – све остале измене и допуне Закона.

1. Измене које се примењују на утврђивање опорезиве добити за 2017. годину У питању су Измене Закона у вези са исправком вредности и отписом потраживања. У том смислу мењан је члан 16. Закона тако што су брисане одредбе које се односе на услове под којима се у пореском билансу банке признаје расход по основу отписа потраживања на име кредита одобрених физичким односно правним лицима, јер су исте обухваћене изменом члана 22а, па су извршена правно-техничка усаглашавања. Прецизирано је да се на терет расхода признаје исправка вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2. овог члана, ако је од рока за њихову наплату односно реализацију до краја пореског периода прошло најмање 60 дана. Ова измена је уследила као последица непрецизности норме која је коригована кроз Мишљење Министарства финансија РС бр. 401-00-1526/2017-04 од 14. 7. 2017. године. Члан 22а Закона је допуњен, односно прописан је начин на који се банци признаје расход на име отписа потраживања по основу проблематичних кредита датих физичким и правним лицима. У том смислу Закон прописује да, у случају када банка у својим пословним књигама изврши исправку (100%) потраживања по основу таквог кредита, дужна је да, у складу са прописима НБС, изврши рачуноводствени отпис тог потраживања (пребацивањем из билансне у ванбилансну евиденцију), али није дужна да за износ исправке вредности потраживања (исказан на терет расхода) увећа приходе у пореском периоду у којем је извршила отпис. Пошто банка, независно од извршеног отписа, фактички не одустаје од истог потраживања, у обавези је да, у случају његове наплате, наплаћени износ укључи у опорезиве приходе у пореском периоду у ком је наплата реализована. Ради целовитости измене наводимо нове одредбе члана 22а Закона (нови ставови од 2. до 7): „На терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања у складу са одредбама члана 16. ст. од 1. до 6. овог закона. Изузетно од става 2. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита одобреног неповезаном лицу у смислу овог закона, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање документације која представља основ за доказивање неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе (нпр. документација из кредитног досијеа дужника о измиривању обавезе дужника према банци у току последњих дванаест месеци, преписка и друга документација о

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

У наставку следе најбитније новине у Закону о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон).

контактима банке и дужника у вези са наплатом потраживања и мерама које је банка предузела ради наплате). Изузетно од става 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са Законом. Изузетно од ст. 2. и 3. овог члана, на терет расхода банке признаје се отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита који се, у смислу прописа Народне банке Србије, сматрају проблематичним кредитима, извршен у складу са прописима Народне банке Србије. Сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. од 1. до 5. овог члана која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања, улазе у приходе банке. Сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе банке.”

2. Измене које се примењују од 1. јануара 2018. године

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.1. Измене везане за пореску амортизацију Члан 10. Закона је измењен тако да је омогућено да, изузетно од прописаних правила за разврставање сталних средстава по групама ради утврђивања амортизације за пореске сврхе, стална средства која се састоје из непокретних и покретних делова обвезник разврстава по групама на начин на који су иста средства исказана у његовим пословним књигама, сагласно прописима којима се уређује рачуноводство (нпр. делом као непокретност, а делом као опрема, као што је у случају силоса нпр.). Дакле, уколико обвезник такво стално средство у пословним књигама евидентира као непокретност, онда га и разврстава у I амортизациону групу и амортизује у складу са Законом. Измењене су и одредбе које се односе на амортизацију нематеријалних средстава. Обрачун амортизације нематеријалних улагања врши се применом пропорционалне методе, сразмерно веку трајања конкретног улагања у нематеријално средство (концесије, патенти, лиценце итд.), односно року на који је закључен уговор о праву коришћења одређеног нематеријалног средства. Основицу чини набавна вредност сваког средства посебно (век трајања био би опредељен приликом признавања нематеријалног улагања у пословним књигама обвезника, у складу са прописима којима се уређује рачуноводство и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, и остао би непромењен током периода обрачуна амортизације). Иначе, до краја 2017. године поступаће се на стари начин, тј. нематеријална средства разврставају се у II амортизациону групу и амортизују се применом дегресивне методе на салдо групе. Закон није прописао поступак преласка на нов начин амортизације постојећих нематеријалних средстава, па може да се очекује да ће то питање бити решено кроз измену Правилника о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе (дато је овлашћење министру финансија да ближе уреди начин разврставања сталних средстава по групама, врсту нематеријалних средстава, као и начин утврђивања амортизације).

2.2. Измене везане за утврђивање капиталног добитка/губитка

Изменом члана 28. став 2. Закона прописано је да се за сврху одређивања капиталног добитка продајном ценом сматра уговорена односно тржишна цена (у случају продаје повезаном лицу), без пореза на додату вредност. Према досадашњем решењу било је прецизирано само да се продајном ценом сматра уговорена односно тржишна цена, без пореза на пренос апсолутних права. Ова измена је уследила због истог третмана, тј. утврђивања продајне цене, било да се на такав пренос имовине (непокретности) уз накнаду плаћа и порез на пренос апсолутних права, било да је у питању ПДВ (нпр. први пренос права располагања на непокретности опорезује се порезом на додату вредност).

У члану 29. став 2. Закона извршено је прецизирање постојеће норме тако да се за сврху утврђивања капиталног добитка набавна цена имовине уопште (не само непокретности, како је пре било) коригује на процењену односно фер вредност уколико је промена на фер вредност исказана као приход периода у ком је вршена.

2.3. Измене везане за дефинисање пословне године Изменом члана 38. став 2. Закона уређено је питање пословне године и у случају када се, у складу са законом којим се уређује стечај, у току календарске године обустави стечајни поступак услед продаје стечајног дужника као правног лица, односно када се, у складу са законом који уређује привредна друштва, обустави поступак ликвидације. Дакле, пословна година је календарска година, осим у случају престанка или отпочињања обављања делатности у току године, укључујући и статусне промене и покретање поступка стечаја или ликвидације, као и у случају обуставе стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица, односно обуставе поступка ликвидације у току године.

2.4. Измене у вези са пореским подстицајима приликом улагања

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Члан 50а измењен је у ставу 5. Закона тако да је ближе уређено шта се сматра новозапосленим лицем. За потребе остваривања пореског подстицаја из члана 50а Закона новозапосленим лицима сматрају се лица која је обвезник запослио у периоду улагања, тако да у моменту испуњења услова за коришћење наведеног пореског ослобођења обвезник има најмање 100 додатно запослених на неодређено време у односу на број запослених на неодређено време који је имао на последњи дан периода који претходи периоду у којем је започео улагања. Прецизирано је и то да се, поред лица која су била запослена у посредно или непосредно повезаном лицу, у смислу члана 59. Закона, новозапосленим лицима не сматрају и лица која нису непосредно радно ангажована код обвезника. У члану 18. Закона о изменама и допунама Закона прописано је да порески обвезник који до 31. децембра 2017. године није испунио услове за остваривање права на пореско ослобођење из члана 50а Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, … и 112/2015), наведени порески подстицај може да користи под условима прописаним Изменама Закона. Изменом члана 50в Закона прецизирани су услови под којима обвезник губи право на порески подстицај из члана 50а Закона. Наиме, ако обвезник током коришћења пореског ослобођења из члана 50а Закона смањи број укупно запослених на неодређено време испод броја који је имао у пореском периоду у коме је испунио услове за пореско ослобођење, тако да је просечан број укупно запослених на неодређено време, утврђен на последњи дан периода за који се подноси пореска пријава, мањи од броја укупно запослених на неодређено време који је имао у пореском периоду у ком је испунио услове за пореско ослобођење, губи право на пореско ослобођење за цео период коришћења пореског ослобођења. Уз то је дужан да, у пореској пријави за порески период у ком је смањио број запослених, обрачуна и плати порез који би платио да није користио овај подстицај, валоризован од дана подношења пореске пријаве за порески период у ком је остварио право на пореско ослобођење, до дана подношења пореске пријаве за порески период у ком је смањио број запослених, индексом потрошачких цена према подацима републичког органа надлежног за послове статистике. Просечан број запослених обвезник утврђује тако што на крају сваког месеца у пореском периоду сабере број запослених и добијени збир подели са бројем месеци пореског периода. Изменом је овај члан усаглашен са изменом у члану 50а, у ком се под новозапосленима не подразумевају радно ангажована лица, као и са одавно избрисаним чл. 50б. Извршено је прецизирање одредбе члана 50г Закона у вези са подношењем пореске пријаве у случају губитка права на пореско ослобођење из члана 50а Закона. Обвезник који пре истека периода пореског ослобођења из члана 50а Закона прекине са пословањем, престане

да користи или отуђи средства из члана 50а став 1. Закона, а у нова основна средства не уложи у истом пореском периоду износ једнак тржишној цени отуђених средстава, најмање у вредности која обезбеђује да укупан износ улагања не падне испод износа утврђених у члану 50а Закона, губи право на пореско ослобођење. Уз то је дужан да, у пореској пријави за порески период у ком је отуђио основна средства, обрачуна и плати порез који би платио да није користио овај подстицај, валоризован од дана подношења пореске пријаве за порески период у ком је остварио право на пореско ослобођење, до дана подношења пореске пријаве за порески период у ком је отуђио основна средства, индексом потрошачких цена према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.5. Измене које се односе на трансакције са повезаним лицима Прецизиране су одредбе члана 60. Закона, којима се прописује следеће: ● Обвезник је дужан да посебно прикаже камату по основу депозита, као и камату по основу зајма односно кредита, до нивоа прописаног одредбама члана 62. Закона. Овим је дефинисано да, када је у питању камата на депозит, не постоји ограничење до ког нивоа се она приказује, за разлику од камате за зајам или кредит. ● Порески обвезник који има једнократну трансакцију са повезаним лицем која није већа од вредности промета за коју је прописана обавеза евидентирања за порез на додату вредност (8.000.000,00 динара), односно уколико има више трансакција са једним повезаним лицем у току пореског периода, чија укупна вредност није већа од вредности промета за коју је прописана обавеза евидентирања за порез на додату вредност, није дужан да у оквиру документације о трансферним ценама, коју даје у форми извештаја у скраћеном облику, посебно приказује вредност истих трансакција по ценама утврђеним по принципу „ван дохвата руке”. ● У вредност наведених трансакција, односно укупну вредност трансакција не укључују се камате по основу зајмова односно кредита, затим дати односно примљени аванси, као и порез на додату вредност, што је и иначе било у примени. Битна новина односи се на решење којим се прописује да у случају продаје имовине повезаном лицу, по основу које се утврђује капитални добитак (губитак), обвезник није дужан да утврди цену по принципу „ван дохвата руке”, имајући у виду да се у том случају, а за сврху утврђивања капиталног добитка (губитка), продајном ценом сматра тржишна цена (ако је уговорена цена нижа од тржишне). Ово решење је било неопходно с обзиром на то да је у случају оваквих трансакција повезано лице имало обавезу да на исту „тржишну вредност” плаћа порез на капитални добитак и порез по основу утврђене трансакционе цене. Према томе, по основу продаје имовине из члана 27. Закона повезаном лицу обвезник није дужан да утврђује цену те имовине по принципу „ван дохвата руке”, тј. нема обавезу састављања и подношења извештаја о трансферним ценама за овакву трансакцију.

3. Измене које се примењују од 1. априла 2018. године

Изменом члана 40. став 1. тачка 5) Закона сужава се обим услуга које су предмет опорезивања порезом на добит по одбитку, односно, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу накнада од: ● услуга истраживања тржишта, ● рачуноводствених и ревизорских услуга и ● других услуга из области правног и пословног саветовања, независно од места њиховог пружања или коришћења, односно места где ће бити пружене или коришћене.

Напомена: Наведена измена се не односи на накнаде по основу прихода од услуга правних лица из јурисдикција са преференцијалним пореским системом. На приходе које оствари нерезидентно правно лице из јурисдикције са преференцијалним пореским системом по основу свих услуга, без обзира на место њиховог пружања или коришћења, односно место где ће бити пружене или коришћене, обрачунава се и плаћа, као и сада, порез по одбитку по стопи од 25%. Новина је и то да ће од 1. априла 2018. г. приликом исплате накнаде за услуге обвезници подносити пореску пријаву за порез по одбитку у року од три дана од дана исплате прихода. Истоветан рок је прописан и изменом члана 71. Закона, за све исплате нерезиденту за које постоји обавеза подношења пореске пријаве за порез по одбитку, у складу са чланом 40. Закона (до 31. марта 2018. г. предаје се на дан исплате прихода нерезиденту).

4. Измене које се примењују од 1. августа 2018. године Измене Закона које се примењују од 1. августа 2018. г., односе се на прописивање обавезе подношења пореске пријаве у случају обуставе поступка стечаја, тј. ликвидације, односно на прописивање рока за подношење пореске пријаве у случају обуставе стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица. С тим у вези измењени су:

● Члан 64. Закона, којим се прецизира порески период за обвезника над којим је обустављен стечајни поступак услед продаје стечајног дужника као правног лица, односно он започиње наредним даном у односу на дан правоснажности решења о обустави стечајног поступка. Прописано је да је обвезник дужан да за тај порески период у року од 15 дана (од правоснажности решења о обустави стечајног поступка) поднесе пореску пријаву у којој даје процену прихода, расхода и добити и обрачунава месечни износ аконтација пореза на добит.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Члан 34. Закона, којим је прописана обавеза подношења пореске пријаве и у случају обуставе ликвидационог поступка, а не само у случају покретања и окончања поступка ликвидације. Наиме, обвезник је дужан да поднесе пореску пријаву и порески биланс у року од 60 дана од дана обуставе поступка ликвидације, са стањем на дан обуставе поступка ликвидације. Прецизирано је да период стечаја траје од правоснажности решења о настављању стечајног поступка банкротством, до правоснажности решења о закључењу стечајног поступка, односно до правоснажности решења о обустави стечајног поступка услед продаје стечајног дужника као правног лица.

●

Ове одредбе се примењују и у случају обуставе поступка ликвидације у току године.

***

СПРОВОЂЕЊЕ ПРИПРЕМНИХ РАДЊИ ЗА САСТАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА НА ДАН 31. 12. 2017. ГОДИНЕ – За привредна друштва – вези са припремом финансијских извештаја неопходно је спровести низ активности које претходе њиховом састављању, у циљу реалног вредновања позиција имовине, обавеза, прихода и расхода на дан билансирања. Спровођење ових активности произлази из: 1) Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 – у даљем тексту: Закон); 2) Правилника о начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 137/2014 – у даљем тексту: Правилник); 3) рачуноводствене регулативе коју примењује конкретно друштво у складу са Законом: МРС/ МСФИ, МСФИ за МСП или Правилником о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица; 4) Правилника о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Контни оквир); 5) Правилника о рачуноводству и рачуноводственим политикама и 6) других интерних аката друштва.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Основне претпоставке и начела финансијског извештавања Позиције које се приказују у редовним финансијским извештајима, вреднују се у складу са општим рачуноводственим начелима: 1) претпоставке да привредно друштво послује континуирано; 2) методе вредновања примењују се доследно из године у годину; 3) вредновање се врши уз примену принципа опрезности, а посебно: ● у Билансу стања приказују се обавезе настале у току текуће или претходних пословних година, чак и уколико такве обавезе постану евидентне само између датума Биланса стања и датума његовог састављања, ● у обзир се узимају сва обезвређења, без обзира на то да ли је резултат пословне године добитак или губитак; 4) у обзир се узимају сви приходи и расходи који се односе на пословну годину, без обзира на датум њихове наплате односно исплате; 5) компоненте имовине и обавеза вреднују се посебно; 6) биланс отварања за сваку пословну годину мора да буде једнак билансу затварања за претходну пословну годину. У складу са начелом сталности пословања, финансијски извештаји се састављају уз претпоставку да пословни субјекат стално послује и да неће обуставити пословање у периоду краћем од годину дана од дана извештавања. У складу са начелом настанка пословног догађаја, пословни догађај се признаје када је настао и укључује се у финансијске извештаје у периоду на који се односи, независно од пријема или исплате новца у вези са тим пословним догађајем. Одступања од општих рачуноводствених начела дозвољена су само у случајевима примене појединих МСФИ, односно МСФИ за МСП, и таква одступања, као и разлози због којих настају, морају да се обелодане у Напоменама уз финансијске извештаје, укључујући и оцену њихових ефеката на имовину, обавезе, финансијску позицију и добитак или губитак правног лица, односно предузетника.

2. Предзакључне радње и књижења 18

Пре састављања финансијских извештаја треба извршити правилно вредновање позиција у финансијским извештајима, у складу са рачуноводственим правилима и рачуноводственим стандардима. Битни предуслови за обављање ових послова јесу спровођење предзакључних радњи и књижења које подразумева две основне активности:

● међусобно усаглашавање књиговодствених евиденција и ● усаглашавање потраживања и обавеза.

Усклађивање пословних књига подразумева следеће активности:

● Усклађивање промета и стања главне књиге са дневником: врши се провера да ли збирови књи-

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

жења у главној књизи одговарају збировима књижења у дневнику главне књиге. На овај начин контролише се да ли су сви исконтирани ставови за књижење пренети на рачуне. Ову проверу треба урадити како за финансијско тако и за погонско књиговодство. ● Усклађивање промета и стања помоћних књига са главном књигом: врши се провера слагања синтетичких рачуна са припадајућим аналитикама. Збир салда свих рачуна неке аналитике мора да одговара салду њиховог синтетичког рачуна и обрнуто. Поступак усаглашавања међусобних потраживања и обавеза захтева разматрање неколико кључних питања: ● законске одредбе у вези са усаглашавањем потраживања и обавеза, ● веродостојност исправе о усаглашавању међусобних потраживања и обавеза, ● датум на који се спроводи усаглашавање, ● одговорна лица за усаглашавање, ● казнене одредбе. Обавеза усклађивања међусобних финансијских пласмана, обавеза и потраживања прописана је и одредбама члана 18. Закона и одредбама члана 12. Правилника. У складу са Законом, правна лица дужна су да пре састављања финансијских извештаја усагласе међусобна потраживања и обавезе, што се доказује одговарајућом исправом. Поверилац је дужан да пре састављања финансијских извештаја достави дужнику списак неплаћених рачуна. Сагласно наведеној одредби, усаглашавање међусобних потраживања и обавеза треба да иницира поверилац. Међутим, уколико исто не иницира поверилац, то онда треба да учини дужник. Правна лица која састављају Напомене уз финансијске извештаје дужна су да у том извештају обелодане неусаглашена потраживања и обавезе у укупном износу. Законом је такође прописано да су правна лица дужна да одговоре на захтев овлашћеног ревизора за независну потврду стања потраживања и обавеза. Усаглашавање међусобних потраживања и обавеза врши се уобичајено, путем потписивања обрасца ИОС – Извод отворених ставки. Међутим, за усаглашавање могу да се користе и Записник о усаглашавању међусобних потраживања и обавеза, Протокол о усаглашавању међусобних односа, Споразум о усаглашавању и друга документа на основу којих поверилац и дужник усаглашавају своје међусобне дужничко-поверилачке односе. Уколико се дужник слаже са стањем својих обавеза приказаним у примљеној исправи, исто потврђује својим потписом и печатом. Уколико то није случај, потребно је да дужник сачини писано образложење својих разлога за неслагање за сваки појединачни рачун који је споран и да га достави повериоцу, након чега је поверилац дужан да испита узроке неслагања. Усклађивање се врши поређењем прокњижених промена на картицама дужника и повериоца. Најчешћи узрок неслагања је постојање неевидентираних обавеза у пословним књигама дужника. У том случају потребно је да поверилац докаже основаност потраживања веродостојном рачуноводственом документацијом, односно фактуром, отпремницом и сл., као и да исту достави дужнику на књижење. Након усаглашавања дужник и поверилац састављају записник о усаглашавању и оверавају га својим потписима и печатима. Овако састављен документ представља доказ да су дужник и поверилац ускладили међусобна потраживања и обавезе. Форма ИОС обрасца није прописана Законом нити подзаконским актима, тако да је друштво слободно у избору његове форме. У пракси поједина друштва користе форму ИОС обрасца у коме назначавају напомену да, уколико се ИОС образац не врати у одређеном року, сматраће се да стање није оспорено, односно да су међусобна потраживања и обавезе усаглашени. Коришћење ове напомене нарочито је често код друштава која имају велики број пословних партнера. У складу са чланом 12. Правилника, усклађивање са дужницима и повериоцима врши се најмање једном годишње на основу веродостојне исправе. Правна лица треба да својим

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

општим актом, односно у Правилнику о рачуноводству и рачуноводственим политикама ближе уреде поступак усаглашавања, укључујући и када се ради усаглашавање. Уобичајено је у пракси да правна лица врше усаглашавање са стањем на 30. 10, 30. 11. и 31. 12. Поједина друштва раде и континуирано усаглашавање са партнерима са којима имају велики број пословних промена у току године. Препорука је да правна лица која су обвезници ревизије финансијских извештаја, спроводе усаглашавање са стањем на 31. 12. Када је реч о одговорном лицу које врши усаглашавање – треба имати у виду да, без обзира на то да ли се поступак усаглашавања финансијских пласмана, потраживања и обавеза врши путем ИОС обрасца или путем другог документа, неопходно је да документ којим се врши усаглашавање буде потписан од стране овлашћеног лица. Важност тога да документ за усаглашавање буде потписан од стране овлашћеног лица последица је чињенице да се потписивањем документа заправо признаје дуговање обавезе дужника. Наведено произлази из одредби члана 9. став 1. Закона, којима је утврђено да одговорно лице потписом, односно другом идентификационом ознаком потврђује да је рачуноводствена исправа веродостојна (потпуна, истинита, рачунски тачна и да приказује пословну промену). У вези са одговорним лицима за потписивање ИОС обрасца и Министарство финансија је дало Мишљење, бр. 011-00-211/2016-16 од 23. 2. 2016. године, чији извод је дат у наставку: „Мишљења смо да су правна лица дужна да својим општим актима уреде организацију рачуноводства (укључујући интерне рачуноводствене контролне поступке) и одреде лице односно лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу свих рачуноводствених исправа. С тим у вези, сматрамо да у конкретном случају лица могу да потписују и оверавају достављене изводе отворених ставки (ИОС) искључиво уколико су за то овлашћена одговарајућим актом правног лица (нпр. актом о систематизацији радних места предвиђено је да лице које води пословне књиге и саставља финансијске извештаје, између осталог, потписује и оверава ИОС) или уколико имају друго овлашћење дато од стране законског заступника.” Коначно, треба имати у виду да ће се новчаном казном од 100.000 до 3.000.000 динара казнити за привредни преступ правно лице, као и новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара одговорно лице у правном лицу, ако: 1) као поверилац не достави свом дужнику стање неплаћених рачуна и 2) ако не обелодани у Напоменама уз финансијске извештаје неусаглашена потраживања и обавезе.

3. Усаглашавање са Пореском управом по основу пореза на добит и других јавних прихода

Привредна друштва најкасније на дан састављања финансијских извештаја треба да спроведу усаглашавање са Пореском управом по основу свих јавних прихода, укључујући и порез на добит. Да би се добило стање пореске обавезе, друштво подноси надлежној пореској управи Захтев за издавање пореског уверења у писменој форми. Захтев треба да буде поднет од овлашћеног лица, уредно попуњен тачним подацима и потписан и оверен печатом правног лица. Захтев садржи следеће обавезне елементе: податке о подносиоцу Захтева (име и презиме, ЈМБГ, адреса становања, назив правног лица, ПИБ, матични број седишта), период за који се Захтев подноси, назив евиденције из које је потребно дати податке, сврху подношења Захтева. Пример обрасца Захтева може се преузети и на сајту Пореске управе. Уз Захтев се прилаже и доказ о плаћеној републичкој административној такси према Тарифи републичких административних такси. Правна лица која имају статус великог пореског обвезника могу електронски да поднесу упит стања Центру за велике пореске обвезнике о стању свих јавних прихода на одређени дан. У упиту се исказује и обрачуната и наплаћена камата до датума упита. Наведени упит треба

да се одштампа и служи као доказ евентуалних књижења на дан биланса у циљу сравњења обавеза по основу јавних прихода, укључујући и порез на добит. Пореско уверење се пореском обвезнику издаје истог дана, а најдоцније у року од 15 дана од дана подношења захтева, у складу са чланом 161. став 3. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016) и Упутством за поступање Пореске управе у поступку издавања пореских уверења („Сл. гласник РС”, број: 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09).

4. Припремне радње које укључују рекласификације – прекњижавања

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Припремне радње које укључују неопходне рекласификације и прекњижавања наведене су у наставку: 1) Спровести проверу да ли су пословне трансакције евидентиране на одговарајућим контима прихода, расхода, имовине и обавеза, у складу са Контним оквиром, и ако су неопходне исправке и прекњижења са конта на конто, спровести исто. 2) Спровести проверу и рекласификације уколико су неопходне и да ли су трансакције са повезаним правним лицима одвојене и евидентиране на посебним контима прописаним Контним оквиром. 3) Унапред наплаћена средства од купаца евидентирају се на рачуну 430 – Примљени аванси, депозити и кауције. Међутим, у пракси може да се деси да купац приликом плаћања обавезе за раније испоручене производе, робу или извршене услуге, плати више него што је износила његова обавеза, јер ће ускоро уследити нове испоруке производа, робе или услуга. У том случају аналитички рачун таквог купца има потражни салдо, тј. друштво дугује купцу. То би значило да ни салдо синтетичког рачуна купаца не би показивао потраживање од купаца јер би у том износу дошло до мешања потраживања и обавеза према купцима. Да би се избегла таква ситуација, у току израде финансијских извештаја треба да се изврши преглед аналитике купаца. Уколико на неком аналитичком рачуну купаца салдо буде потражни, износ тог салда треба да се рекласификује са тог аналитичког рачуна, што обавезно значи и са синтетичког рачуна 204 – Купци у земљи, и да се пренесе на рачун 430 – Примљени аванси, депозити и кауције. Овим књижењем обезбеђује се да салдо рачуна 204 – Купци у земљи – показује искључиво потраживање од купаца, а да се евентуалне обавезе према купцима исказују на рачуну 430 – Примљени аванси, депозити и кауције. 4) Слична је ситуација и са обавезама према добављачима. Наиме, салдо рачуна 435 – Добављачи у земљи – показује искључиво обавезе према добављачима за испоручене производе, робу и извршене услуге, а потраживања од њих за плаћања извршена унапред исказују се на рачуну 150 – Дати аванси за залихе и услуге или на неком другом рачуну датих аванса. 5) Проверава се тржишна вредност хартија од вредности за хартије од вредности које се вреднују по фер вредности, прегледом цена трговања на сајту Београдске берзе, а информације могу да се добију и од других учесника на тржишту (брокера, дилера) или на основу тржишних трансакција са конкретним хартијама од вредности на дан билансирања, а све у циљу усклађивања вредности акција са њиховим тржишним ценама. 6) Део обавеза по основу дугорочних кредита који доспева за плаћање до једне године, рекласификује се на рачуну 424 – Део дугорочних кредита који доспева до једне године. 7) Део осталих дугорочних обавеза који доспева до једне године, рекласификује се на краткорочне. 8) Потражни салдо на текућем (пословном) рачуну на дан биланса исказује се на одговарајућем рачуну у групи 42 – Краткорочне финансијске обавезе, без обавезе прекњижавања у књиговодству (члан 20. став 4. Правилника). 9) Део обавезе по основу финансијског лизинга који доспева за плаћање до једне године, рекласификује се са рачуна 416 – Обавезе по основу финансијског лизинга на рачун 425 – Део осталих дугорочних обавеза које доспевају до једне године.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 22

10) Негативна емисиона премија, односно дуговни салдо на овом рачуну, на дан биланса преноси се на рачун 340 – Нераспоређени добитак ранијих година или на рачун 350 – Губитак ранијих година (члан 23. став 11. Правилника). 11) Дуговна салда на рачунима групе 48 – Обавезе за остале порезе, доприносе и друге дажбине, утврђена на дан биланса, рекласификују се на рачуну 224 – Потраживања по основу преплаћених осталих пореза и доприноса (члан 37. став 3. Правилника). 12) Поједина друштва, корисници финансијског лизинга, у пракси примењују следећи поступак приликом евидентирања фактуре даваоца лизинга: евидентирају укупне обавезе по основу лизинга на конту 416 (главница плус камата), уз временско разграничење камате, ставом за књижење 289/416. По доспећу лизинг рате одговарајући износ доспеле камате се са рачуна 289 искњижава и евидентира на расходе камата – рачун 562. Уколико корисник лизинга на овакав начин врши књижење у току године, битно је да приликом састављања финансијских извештаја искључи обрачунату камату будућег периода из активе и пасиве биланса стања тако што ће се извршити сторнирање обрачунате а недоспеле камате са рачуна 289 и 416. Након отварања пословних књига за наредни обрачунски период износи обрачунате лизинг накнаде могу поново да се евидентирају на рачуне 289 и 416. 13) Дуговна салда на рачунима групе 48 – Обавезе за остале порезе, доприносе и друге дажбине, утврђена на дан биланса, рекласификују се на рачуну 224 – Потраживања по основу преплаћених осталих пореза и доприноса (члан 37. став 3. Правилника).

5. Припремне радње које укључују временско разграничење расхода и прихода При састављању финансијских извештаја треба извршити, ако то није урађено у току године, временско разграничење расхода и прихода, односно треба преконтролисати евиденцију свих расхода и прихода и уколико се неки од њих односи на наредни обрачунски период, неопходно је извршити њихово смањење, уз истовремено повећање временских разграничења. Такође, треба проверити да ли има прихода и расхода који су настали, а документација није испостављена. Уколико их има, треба саставити неопходну документацију и извршити књижење на одговарајућим рачунима прихода и расхода, уз истовремено књижење и на рачунима временских разграничења.

Обрачуни и друга књижења у склопу припремних радњи пред састављање финансијских извештаја Пре него што се приступи састављању финансијских извештаја обавезно треба спровести и следеће: ● обрачунати и евидентирати амортизацију нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме, као и инвестиционих некретнина, ако се вреднују по фер вредности; ● обрачунати и књижити промене у вези са залихама недовршене производње и готових производа; ● обрачунати и спровести одговарајућа књижења у вези са исказивањем набавне вредности продате робе; ● утврдити и књижити усклађивања са фер вредношћу за имовину која се, у складу са рачуноводственим политикама, исказује по фер вредности; ● утврдити и прокњижити евентуална обезвређења појединих облика имовине; ● спровести обрачун валутне клаузуле и обрачун курсирања, имовине и обавеза у страној валути, као и имовине и обавеза код којих је уговорена валутна клаузула; ● спровести обрачун и књижење одложених пореских обавеза и средстава; ● спровести обрачун и књижење резервисања; ● спровести исправку вредности купаца у складу са политиком за вредновање потраживања од купаца прописаном Правилником о рачуноводству и рачуноводственим политикама правног лица.

***

ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ У ВЕЗИ СА САСТАВЉАЊЕМ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ – ПРИВРЕДА И БУЏЕТ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

отребно је да се ради састављања финансијских извештаја за 2017. годину предузме читав низ активности у вези са пословним догађајима, које се морају рачуноводствено верификовати. У те припремне радње, које претходе састављању финансијских извештаја, убраја се следеће: 1) детаљна провера свих прокњижених ставки које се односе на пословне промене у 2017. години, као и да ли су исте евидентиране на одговарајућим субаналитичким контима у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016 и 46/2017 – у даљем тексту: Правилник о Контном плану за буџетски систем); 2) усаглашавање примљених и утрошених буџетских средстава (административни и други трансфери између директних и индиректних корисника); 3) усклађивање стања главне књиге са помоћним књигама; 4) усаглашавање финансијских пласмана, потраживања и обавеза; 5) спровођење извршеног пописа, односно свођење књиговодственог стања имовине и обавеза према стању у пописним листама за 2017. годину, као и књижење инвентурних разлика; 6) провера књижења датих и примљених аванса у вези са продајом и набавком добара, извршењем услуга и извођењем грађевинских радова; 7) провера књижења набавке нефинансијске имовине и извора из којих је вршено финансирање те набавке; 8) провера обрачуна исправке вредности нефинансијске имовине у сталним средствима на терет капитала и исправности књижења; 9) провера евиденције о ПДВ-у; 10) провера прокњижених књиговодствених промена, са посебним освртом на обавезу исказивања ПДВ-а на одговарајућим контима за кориснике јавних средстава; 11) провера књижења трошкова и учинака код обвезника који се баве производњом; 12) провера свих радњи у вези са књижењима која проистичу из примене члана 4. Правилника о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, број 18/2015 – у даљем тексту: Правилник о финансијским извештајима); 13) провера обавезе састављања, попуњавања и подношења СВС обрасца (Спецификација враћених средстава) у вези са враћеним буџетским средствима; 14) састављање закључног листа. Поред наведеног, у наставку ће бити обрађене још неке радње које се односе на припрему финансијских извештаја.

1. Разматрање извештаја о извршеном попису, доношење акта о усвајању извештаја и достављање на књижење ради усаглашавања књиговодственог стања са стварним стањем Сходно члану 12. Правилника о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава Републике Србије и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, број 33/2015 – у даљем тексту: Правилник о попису за јавни сектор), овлашћено лице пописа (орган) разматра извештај о извршеном попису и доноси акт о усвајању извештаја. Уколико извештај о извршеном попису садржи пропусте и неправилности, исти се враћа пописној комисији на дораду и одређује се примерени рок за достављање новог извештаја. Извештај о извршеном попису и акт о усвајању извештаја разматра се и усваја најкасније до

25. фебруара наредне године, тј. 2018. године, и доставља се на књижење ради усаглашавања књиговодственог стања са стварним стањем. Утврђени вишкови и мањкови књиже се у складу са актом о усвајању извештаја, како је то утврдио надлежни орган који је разматрао извештај о извршеном попису. У наставку ће се посебна пажња посветити примеру утврђеног мањка на нефинансијској имовини. Пример за настали мањак на нефинансијској имовини: 1) Мањак је рачунар чија је набавна вредност 45.000,00 динара, исправка вредности 12.000,00 динара, а садашња вредност 33.000,00 динара. 2) За настали мањак одговорно је лице које је задужено за рад на том рачунару. 3) На настали мањак обрачунава се и плаћа обавеза за ПДВ по посебној стопи, у износу од 3.300,00 динара. Одговорно лице за настали мањак извршило је уплату у износу од 36.300,00 динара, којом је терећено за настали мањак увећан за ПДВ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Књижење 31. 12. 2017. године – евиденција Одлуке о попису по основу мањка опреме (промене у обиму и потраживање од одговорног лица за настали мањак) Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

341131

122144

Износ дугује

потражује

4 Друге промене у обиму опреме

011228

33.000,00

Друге промене у обиму административне опреме Потраживања по основу мањкова

291312

Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине

291919

Остала пасивна временска разграничења

33.000,00 36.300,00 33.000,00 3.300,00

- евиденција на основу Одлуке о попису у вези са насталим мањком на опреми

Књижење 1. 1. 2018. године, при отварању почетног стања – пренос промена у обиму из претходне (2017) године на одговарајућа субаналитичка конта имовине Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

011228

ОПИС 4 Друге промене у обиму административне опреме

341331

Износ дугује

потражује

33.000,00

Друге промене у обиму опреме

33.000,00

311112

Опрема

33.000,00

011229

Исправка вредности административне опреме

12.000,00

011122

ОПИС

Рачунарска опрема

45.000,00

- пренос промена у обиму из претходне (2017) године на одговарајућа субаналитичка конта имовине

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

Књижење на дан доношења Одлуке о усвајању извештаја о попису за 2017. годину – евиденција о порезу на додату вредност 1)

291919

Остала пасивна временска разграничења 245242

3.300,00

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по посебној стопи (осим примљених аванса)

3.300,00

- евиденција пореза на додату вредност на дан Одлуке о усвајању извештаја о попису Књижење када одговорно лице измири своју обавезу по основу мањка (током 2018. год.) 1)

121112

Текући рачуни 122144

36.300,00

Потраживања по основу мањкова

36.300,00

- одговорно лице за настали мањак уплатило је износ укупног задужења (Извод управе за трезор) 291312

Обрачуната ненаплаћена примања из продаје нефинансијске имовине 812121

Примања од продаје покретних ствари у корист нивоа Републике

33.000,00 33.000,00

- евиденција примања од нефинансијске имовине по основу мањка на терет одговорног лица

Напомена: Приликом пописа имовине и обавеза за годину на коју се попис односи, настали вишкови и мањкови на нефинансијској имовини треба да се евидентирају преко субаналитичких конта која су прописана Правилником о Контном плану за буџетски систем. Ако је установљен вишак нефинансијске имовине по попису, такав пословни догађај представља промену у обиму „на више”, што значи да та промена свакако треба претходно да се књижи преко прописаних субаналитичких конта (на пример: 011228/341131). Ако је установљен мањак нефинансијске имовине по попису, онда је у питању промена у обиму „на мање”, која ће се књижити на следећи начин: 341131/011228. Овај податак у финансијском извештају је значајан зато што би се на крају године у Билансу стања виделе све промене у обиму које су настале на нефинансијској имовини у току године за коју се саставља годишњи финансијски извештај. Евидентирање пословних догађаја на наведеним контима у вези са променом обима у нефинансијској имовини значајно је и због примене Правилника о садржају извештаја о структури и вредности нефинансијске имовине Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 65/2014), као и због примене Уредбе о евиденцији непокретности у јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 70/2014, 19/2015, 83/2015 и 13/2017).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

2. Провера евиденције о ПДВ-у Под овом активношћу подразумева се усаглашавање књиговодствене евиденције са књигом улазних и излазних рачуна, провера свих пореских пријава пореза на додату вредност и утврђивање сразмерног пореског одбитка. Корисници јавних средстава који су обвезници ПДВ-а, а у 2017. години примењивали су сразмерни порески одбитак у складу са чланом 30. став 6. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 86/2004… и 113/2017), у обавези су да, при утврђивању пореске обавезе за последњи порески период календарске 2017. године, изврше исправку сразмерног пореског одбитка и евидентирају га у пореској пријави (Образац ПППДВ) коју подносе надлежном пореском

органу до 15. јануара 2018. године – ако обвезник ПДВ-а подноси месечно пореску пријаву, или до 20. јануара 2018 – ако обвезник ПДВ-а подноси тромесечно пореску пријаву.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3. Провера прокњижених пословних промена, са посебним освртом на обавезу исказивања ПДВ-а на одговарајућим контима за кориснике јавних средстава

На крају године може да се догоди да у Билансу стања буде већи претходни порез, исказан на дуговној страни одговарајућих субаналитичких конта у оквиру аналитичког конта 123960 – Порез на додату вредност, него што износи обавеза на одговарајућим субаналитичким контима у оквиру аналитичког конта 245240 – Обавезе за порез на додату вредност. У таквој ситуацији разлика између конта 123960 и конта 245240 биће исказана на дуговној страни субаналитичког конта 123969 – Потраживање за више плаћени порез на додату вредност. То су, дакле, они случајеви када није остварен довољан ниво промета робе и услуга за који настаје обавеза за ПДВ, од ког би се могао одбити претходни ПДВ. У другом случају одговарајућа субаналитичка конта у оквиру аналитичког конта 245240 – Обавеза за порез на додату вредност, већа су од износа на одговарајућим субаналитичким контима у оквиру аналитичког конта 123960 – Порез на додату вредност. Настала разлика између конта 245240 и 123960 исказује се на потражној страни субаналитичког конта 245249 – Обавеза за порез на додату вредност по основу разлике обрачунатог пореза на додату вредност и претходног пореза. Сва субаналитичка конта у оквиру аналитичких конта 123960 и 245240 морају да буду затворена на крају године, А РАЗЛИКЕ о којима је било речи: ● исказују се на субаналитичком конту 123969 – Потраживање за више плаћени порез на додату вредност, ако је претходни ПДВ већи од пореске обавезе исказане на субаналитичким контима у оквиру аналитичког конта 245240 – Обавеза за порез на додату вредност; ● односно, исказују се на субаналитичком конту 245249 – Обавеза за порез на додату вредност по основу разлике обрачунатог пореза на додату вредност и претходног пореза, ако је обавеза за ПДВ већа од претходног пореза, а исказана је на одговарајућим субаналитичким контима у оквиру аналитичког конта 123960 – Порез на додату вредност. Осим наведеног, важно је подсетити се још једне чињенице – како ће се рачуноводствено посматрати претходни порез и обавеза за ПДВ у нереализованим потраживањима и неизмиреним обавезама на крају обрачунског периода. Ту постоји више ситуација на које мора да се обрати пажња: 1) У погледу ненаплаћених потраживања од купаца на крају године у којима је садржана обавеза за ПДВ, уколико та обавеза није плаћена из прилива од наведених ненаплаћених потраживања, такво плаћање обавезе ПДВ-а извршено је из неких других извора, па ће се због тако плаћеног износа у 2017. години теретити текући расходи на субаналитичком конту 482191 – Остали порези. Када се у 2018. години изврши наплата потраживања од купаца у којима је садржан и износ обавезе за ПДВ, она ће имати карактер осталих прихода, које треба исказати на потражној страни одговарајућег субаналитичког конта у оквиру синтетичког конта 745100 – Мешовити и неодређени приходи у корист нивоа Републике. 2) Када је у питању неизмирена обавеза према добављачима у којој је садржан претходни порез, на крају године под 31. 12. 2017. треба да се изврши прекњижавање претходног пореза тако да дугује субаналитички конто 131211 – Обрачунати неплаћени расходи, а потражује субаналитички конто, рецимо 123961 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса). Када се у 2018. години изврши плаћање добављачу, износ без претходног пореза утицаће на смањење резултата пословања. Што се тиче претходног пореза, корисник јавних средстава мора да води рачуна о правилном евидентирању ПДВ-а, односно коришћењу права на одбитак претходног пореза. Долази се до закључка да је важно да се коришћење права на

одбитак претходног пореза не користи одмах када је могуће – у првом пореском периоду када је извршен промет и када располаже одговарајућим средствима – већ да се то право користи у периоду када се измири обавеза према добављачу. У случају да се отпише обавеза према добављачу, једноставно би дошло до искњижавања претходног пореза који је садржан у фактури добављача. Дакле, дуговао би одговарајући субаналитички конто у оквиру конта групе 252000 – Обавезе према добављачима, а потраживао би субаналитички конто 131211 – Обрачунати неплаћени расходи, као и одговарајући субаналитички конто у оквиру аналитичког конта 123960 – Порез на додату вредност. То значи да више никада не би могло да дође до умањења пореске обавезе за претходни ПДВ по наведеном основу.

4. Провера књижења која проистичу из примене члана 4. Правилника о финансијским извештајима

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Сагласно члану 4. Правилника о финансијским извештајима, у поступку припреме финансијских извештаја ради свођења са обрачунске на готовинску основу потребно је да се изврше следећа књижења: 1) За наплаћене приходе у текућој години који се односе на наредну годину (школарине, донације, уписнине у нову школску годину). Они су књижени на одговарајућим субаналитичким контима синтетичког конта 291100 – Разграничени приходи и примања, преносе се на субаналитички конто класе 700000 – Текући приходи, што утиче на резултат пословања који је исказан у Обрасцу 2, на ознаци ОП број 2357→ конто 321121 – Вишак прихода и примања – суфицит, или ОП број 2358→ конто 321122 – Мањак прихода и примања – дефицит. 2) За плаћене авансе за набавку материјала и куповину услуга који су књижени на одговарајућем субаналитичком конту синтетичког конта 123200 – Дати аванси, депозити и кауције. Њих треба прокњижити још и на одговарајући субаналитички конто класе 400000 – Текући расходи, уз одобрење конта 291211 – Плаћени аванси за набавку материјала, односно конта 291213 – Плаћени аванси за куповину услуга. 3) За исплаћене аконтације за пословна путовања – као потраживања на субаналитичком конту 122141 – Аконтације за службено путовање у земљи, односно конту 122142 – Аконтације за службено путовање у иностранство. Треба их прокњижити и још једним ставом, тако да дугују одговарајућа субаналитичка конта класе 400000 – Текући расходи, уз одобрење конта 291221 – Аконтације за пословна путовања. 4) За унапред плаћене расходе за наредну годину из средстава прихода текуће године, који су књижени на субаналитичким контима категорије 130000 – Активна временска разграничења. Треба их прокњижити и на одговарајућа субаналитичка конта класе 400000 – Текући расходи, уз одобрење одговарајућих субаналитичких конта категорије 130000 – Активна временска разграничења. Синтетички конто 131100 – Разграничени расходи до једне године, као и аналитички и сва субаналитичка конта у оквиру тог синтетичког конта, немају сврху постојања зато што је апсолутно исправно да у систему вођења рачуноводства на готовинској основи не може да се разграничава оно што је унапред плаћено. То се обично односи на унапред плаћене премије осигурања за наредну годину, закупнине, претплате на стручне часописе и сл. Постојање ових конта у категорији 130000 – Активна временска разграничења – имало би оправдање уколико би се ту књижили примљени а неплаћени рачуни који се односе на авансна плаћања за наредну годину (премија осигурања, претплата на часописе и стручну литературу и сл.). У том случају евиденција на одговарајућим субаналитичким контима категорије 130000 – Активна временска разграничења – водила би се тако да та конта дугују, а да потражује субаналитички конто 252111 – Добављачи у земљи. Уколико се изврши плаћање таквих рачуна до краја године, затвара се конто 252111 – Добављачи у земљи, а потражује субаналитички конто 121112 – Текући рачуни. Истовремено се затварају конта из категорије 130000 – Активна временска разграничења – тако да потражују, а да дугују одговарајућа субаналитичка конта у оквиру класе 400000 – Текући расходи.

5) За износ извршене исплате који је књижен на конту 015200 – Аванси за нефинансијску имовину када се имовина набавља из текућих прихода. Уз то треба спровести још два става за књижење. Према првом ставу задужује се одговарајући субаналитички конто у оквиру класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, уз одобрење конта 291212 – Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства. Истовремено се за исти износ, другим ставом књижења, задужује субаналитички конто 131119 – Остали унапред плаћени расходи, уз одобрење субаналитичког конта 311151 – Нефинансијска имовина у припреми.

5. Израда закључног листа

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Закључни лист је табеларни преглед који се саставља после свих спроведених пословних трансакција и обрачуна на крају буџетске године, односно у току буџетске године у случају статусних промена, престанка пословања и другим случајевима. У овом прегледу приказује се промет свих конта главне књиге, стање имовине, обавеза и капитала, прихода и примања, расхода и издатака и резултат пословања. Закључни лист који се саставља на крају буџетске године може да изгледа овако:

Ред. бр.

Назив конта

Конта класе „0” Конта класе „1” Конта класе „2” Конта свих класа од „0” до „9”

2. 3. 4.

Почетно стање 1. 1. 2017.

Промет у току 2017. године

дугује

потражује

дугује

потражује

Укупан промет на дан 31. 12. 2017. дугује

Закључно стање на дан 31. 12. 2017.

потражује

дугује

потражује

6 (2 + 4)

8 (6 - 7)

9 (7 - 6)

Састављање закључног листа не би требало да представља посебан проблем, иако он као пословна књига није прописан чланом 9. Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006). Будући да се пословне књиге углавном воде у електронском облику, сваки рачуноводствени софтвер омогућава излиставање једног таквог прегледа. Ако се има у виду да рачуноводствени софтверски програми омогућавају и директно састављање рачуноводствених исказа – образаца од 1 до 5 – на основу података из главне књиге, поставља се питање оправданости излиставања закључног листа. У сваком случају, он и у визуелном смислу представља једну врсту контроле унетих података у обрасце финансијских извештаја. Закључни лист, као табеларни преглед промета свих субсубаналитичких, субаналитичких и синтетичких конта, може да буде користан у аналитичке сврхе, док томе не могу да послуже обрасци на којима се састављају финансијски извештаји, јер се подаци у њима исказују на нивоу синтетичких конта. Овде је важно напоменути да треба имати у виду да се утврђивање резултата пословања врши на основу свих пословних промена које су у току текуће године, за коју се и састављају финансијски извештаји, евидентиране у класи 400000 – Текући расходи, класи 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, класи 700000 – Текући приходи и класи 800000 – Примања од продаје нефинансијске имовине. Када се утврђује резултат пословања, следе и књижења на одговарајућим контима у категорији 320000 – Утврђивање резултата пословања. Тек након спроведених књижења у поменутој категорији 320000 може да се каже да се има закључни лист, односно прометни бруто биланс који је коначан и који не сме да подлеже било каквим променама (изменама и допунама).

***

КОРИШЋЕЊЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОЦЕНА И ПРОСУЂИВАЊА ПРИЛИКОМ САСТАВЉАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

риликом састављања финансијских извештаја руководство правног лица често мора да користи рачуноводствене процене и просуђивања које треба да буду разумне и оправдане у задатим околностима, а које ће најреалније да одговарају стварном стању услед недостатка одговарајуће документације или потребе за разграничењем између два обрачунска периода. Коришћење разумних процена суштински је део процеса састављања финансијских извештаја и не умањује њихову поузданост. У недостатку конкретног Међународног рачуноводственог стандарда, односно Међународног стандарда финансијских извештавања (у даљем тексту: МРС/МСФИ) и конкретног Одељка МСФИ за МСП који се примењује на одређену трансакцију, други догађај или околност, руководство користи сопствену процену (просуђивање) за утврђивање и примену рачуноводствене политике, која ће за резултат имати информације које су: а) релевантне за потребе доношења економских одлука од стране корисника финансијских извештаја и б) поуздане, у смислу да финансијски извештаји: ● верно представљају финансијску позицију, финансијске перформансе и токове готовине друштва; ● одражавају економску суштину трансакција, других догађаја и околности, а не само њихов правни облик; ● неутрални су, тј. лишени субјективности; ● „опрезни” су, у смислу да не садрже непотребне ризике. Друштво је, у начелу, у могућности да изврши поуздане процене након што је са другим учесницима у трансакцији договорено: а) оствариво право сваког учесника у погледу услуге која се међу тим учесницима пружа и прима; б) накнаде које ће се разменити и в) начин и услови измирења обавезе. Велики број ставки у финансијским извештајима захтева процену њихове вредности јер их није могуће на други начин тачно мерити (на пример: сумњива и спорна потраживања, застареле залихе, фер вредност финансијске имовине или обавеза, век употребе имовине, обавезе по основу јемства и др.). То подразумева да је коришћење разумних метода процена битан део састављања финансијских извештаја и не умањује њихову поузданост. Свако правно лице и предузетник, независно од тога да ли је обавезан да примењује МСФИ за МСП или пуне стандарде, мора донети општи акт о рачуноводственим политикама, у којем ће, осим изабраних рачуноводствених политика, уредити и питање промене рачуноводствених процена и начина исправке грешака из претходног периода. У наредном делу текста биће приказане разлике између рачуноводствених политика и рачуноводствених процена, затим признавање ефеката промене рачуноводствених процена, као и примери књижења рачуноводствених процена.

Разлика између рачуноводствених политика и рачуноводствених процена Препознавање разлике између промене рачуноводствене процене и промене рачуноводствене политике веома је битно због различитог начина књижења. Рачуноводствене политике су специфични принципи, основе, конвенције, правила и праксе примењене од стране друштва у припреми и презентацији финансијских извештаја. Када је друштво усвојило рачуноводствену политику за одређену врсту трансакција, других догађаја или услова, треба и да је примењује доследно, с тим да промену те политике може да врши само ако: ● дође до измена у рачуноводственим прописима или

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

● када закључи да нова рачуноводствена политика пружа поузданије и релевантније информације о ефектима трансакција, других догађаја или услова, на финансијску позицију, финансијске перформансе или токове готовине друштва. Све промене рачуноводствених политика обрачунавају се ретроспективно. То значи да се врши корекција нераспоређеног резултата најранијег упоредног периода (рачун 340 – Нераспоређени добитак ранијих година и 350 – Губитак ранијих година). Под променом рачуноводствених политика не сматра се: (а) примена рачуноводствене политике на трансакције, друге догађаје или услове који се суштински разликују од оних који су се појављивали раније; (б) примена нове рачуноводствене политике на трансакције, друге догађаје или услове који се раније нису појављивали или су били нематеријални; (в) промена на модел набавне вредности када поуздано мерило фер вредности није више доступно (или обрнуто) за имовину за коју би МСФИ за МСП иначе захтевао или дозвољавао да се одмерава по фер вредности. Пример промене рачуноводствене политике је нпр. промена вредновања излаза залиха са ФИФО на метод просечне цене, као и промена накнадног вредновања некретнина, постројења и опреме са фер на набавну вредност и сл. Промена рачуноводствене процене је кориговање књиговодствене вредности средстава или обавеза или износа периодичног трошења средстава, које произлази из процене садашњег стања и повезаних очекиваних будућих користи и обавеза, средстава и обавеза. Измене рачуноводствених процена произлазе из нових информација или нових догађаја и, у складу са тим, представљају исправке грешака. Промена рачуноводствене процене не захтева корекцију нераспоређене добити. Примери рачуноводствених процена које не захтевају корекцију почетног стања, већ су рачуноводствено обухваћене у текућем периоду, јесу: а) износи сумњивих и спорних потраживања; б) износи застарелих залиха; в) фер вредности финансијских средстава или финансијских обавеза; г) корисни век или очекивани распоред трошења будућих економских користи садржаних у средствима која се амортизују; и д) обавезе по гаранцијама. Признавање ефекта промене рачуноводствене процене врши се унапред, њеним укључивањем у добитак или губитак у: а) периоду промене (текућег периода), ако промена утиче само на тај период; или б) текућем периоду и наредним периодима, ако промена утиче на обоје. Када је тешко разликовати промену рачуноводствене политике од промене рачуноводствене процене, та промена се сматра променом рачуноводствене процене.

Примери коришћења и промена рачуноводствених процена Пример 1:

Субјекат даје гаранције у тренутку продаје купцима својих производа. На дан 31. децембра 2017. године субјекат процењује своје обавезе по основу гаранција за производе који се продају пре 31. децембра 2017. године на износ од 2.000.000 динара. Непосредно пре него што је годишњи финансијски извештај за 2017. годину одобрен за објављивање, субјекат је утврдио скривени квар у једној серији својих производа који није био видљив при рутинској контроли производа. Као резултат открића квара субјекат је ревидирао процену резервисања по основу гарантног рока на дан 31. децембра 2017. године на износ од 2.500.000 динара. Ово је пример одређивања почетне рачуноводствене процене, а не промена у рачуноводственој процени. На дан 31. децембра 2017. године обавеза за дате гаранције мора се вредновати на износ од 2.500.000 динара. Скривени недостатак је стање које је постојало на крају извештајног периода и зато се узима у обзир приликом одређивања износа резервисања на крају извештајног периода, иако је та информација касније откривена, али пре него што су финансијски извештаји одобрени за објављивање.

У мери у којој промена рачуноводствене процене узрокује промену имовине и обавеза или се односи на неку ставку капитала, субјекат врши признавање кориговањем књиговодствене вредности одговарајуће ставке имовине, обавеза или капитала у периоду промене. Приме 2: На дан 31. децембра 2016. године субјекат је проценио сумњиво потраживање од једног купца на износ од 500.000 динара (1.200.000 динара бруто умањио је за износ исправке вредности од 700.000 динара, као сумњиво потраживање). Процена износа наплативости сумњивог потраживања урађена је на бази свих расположивих информација. На дан 31. децембра 2017. године субјекат је примио обавештење судског извршитеља да ће дужник коначно измирити цео дуг у износу од 1.200.000 динара. У овом случају субјекат мора да укључи разлику од 700.000 динара као промену рачуноводствене процене, односно као повећање прихода за 2017. годину.

Примери књижења промене рачуноводствених процена на дан 31. децембар 2017. године

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

585

209

ОПИС

Износ дугује

потражује

Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана

800.000

Исправка вредности потраживања од продаје

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Пример 1: Промена рока за исправку вредности потраживања Друштво на дан биланса врши процену наплативости својих потраживања. Процене се по правилу врше појединачно, за свако потраживање посебно, да би отписи потраживања били што објективнији. Најчешћи индикатори вероватне ненаплативости потраживања су: ● кашњење купца у измиривању своје обавезе; ● покретање поступка стечаја или ликвидације над купцем; ● брисање из Регистра привредних субјеката; ● приликом усклађивања потраживања купац не признаје исказано потраживање. Поред наведених индикатора, треба узети у обзир и друге чињенице, као и ранија искуства везана за поједине купце (блокада рачуна, купац редовно касни у измиривању својих обавеза и др.). У овом примеру друштво је на дан 31. децембар 2016. године вршило исправку вредности потраживања за сва потраживања од чијег је рока за наплату прошло више од 60 дана. У току октобра друштво је редефинисало пословне односе са својим купцима закључењем нових уговора, при чему је продужен рок плаћања за 90 дана. У складу са измењеним околностима, друштво је спровело измену у свом Правилнику о рачуноводству и рачуноводственим политикама и на дан 31. децембар 2017. године спровело обрачун исправке вредности за сва потраживања која нису наплаћена у року од 90 дана. Обрачуната исправка износи 800.000 динара.

- за исправљено ненаплаћено потраживање у року од 90 дана

Објашњење: Промена рока на основу ког се обрачунава индиректна исправка вредности потраживања, представља промену рачуноводствене процене, а не промену рачуноводствене политике, па се из тог разлога њено књижење евидентира преко биланса успеха, а не корекцијом нераспоређене добити.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример 2: Промена корисног века трајања основних средстава Корисни век употребе средства утврђује се проценом друштва које користи конкретно средство. Процена корисног века је питање коришћења просуђивања заснованог на искуству друштва са сличним средствима. Процена корисног века такође у великој мери зависи и од пословне политике друштва у вези са набавком и трошењем конкретних средстава. Наиме, политика управљања средствима неког друштва може за собом да повуче отуђење средстава након одређеног времена или након утрошка одређеног дела економских користи садржаних у средству. Стога корисни век средства може да буде краћи од његовог економског века трајања. На пример, економски век употребе неке опреме је 20 година. Међутим, пословна политика друштва је таква да се та опрема обнавља на сваких 15 година. У другом примеру економски век одређеног камиона је 10 година, али друштво, у складу са својом пословном политиком, мења теретне камионе сваке седме године. Корисни а не економски век употребе одређује стопу амортизације основног средства. За процену корисног века употребе није потребно ангажовати проценитеља, већ ту процену могу да врше стручна лица у самом друштву. Када се спроведе процена корисног века трајања, независно од тога да ли је обављена интерно или екстерно, неопходно је да се сачини одређени документ који ће бити основ за утврђивање нових стопа амортизације у складу са измењеним корисним веком трајања. Корисни век трајања основног средства треба преиспитати барем на крају сваке финансијске године, при чему се тиме коригује и стопа амортизације. Преиспитивањем се може утврдити да раније корисни век трајања није реално утврђен и да се мора кориговати, а самим тим и да су трошкови амортизације превисоки или прениски. Околности које утичу на преиспитивање корисног века употребе су:

● неадекватна процена у ранијем периоду;

у току године извршена су додатна улагања у средство којима је продужен корисни век употребе; ● у току године дошло је до обезвређења (физичко оштећење, квар и сл.) средства, чиме је скраћен корисни век употребе; ● замена значајнијих резервних делова; ● у складу са новом пословном политиком, друштво планира отуђење средства у скоријем периоду; ● наступиле су технолошке промене или промене на тржишту. Преиспитивање корисног века трајања основног средства не представља „промену рачуноводствене политике”, односно не захтева корекцију резултата ранијег периода, већ представља „промену рачуноводствене процене”, чији се ефекат одражава на биланс успеха текућег и наредног периода. Правно лице поседује машину са следећим подацима: ●

Ред. бр.

Опис

Износ

Набавна вредност

5.000.000

Исправка вредности

3.000.000

Књиговодствена (садашња) вредност (1 - 2)

2.000.000

Првобитно процењени корисни век употребе

10 година

Стопа амортизације

10%

Машина је у употреби већ 6 година. Друштво је у току 2017. године извршило реконструкцију машине. Преиспитивањем корисног века употребе процењено је да машина може да се користи још 8 година, тако да је укупан процењени век употребе 14 година, а не десет, како је првобитно било процењено. Нова стопа амортизације за 8 година, укључујући и 2017. годину, биће 5% и обрачунаће се на следећи начин:

Ред. бр.

Опис

Износ

Набавна вредност

5.000.000

Исправка вредности

3.000.000

Књиговодствена (садашња) вредност (1 - 2)

2.000.000

Преостали корисни век употребе

8 година

Нова стопа амортизације (3/1/4 x 100)

Нова стопа амортизације од 5% користиће се за обрачун амортизације од 2017. године и у наредних 8 година. Обрачуната амортизација за 2017. годину износиће 250.000 динара и књижиће се на следећи начин: Конто дугује

потражује

540

0238

Износ

ОПИС

дугује

потражује

4 Трошкови амортизације

250.000

Исправка вредности опреме

250.000

- обрачуната амортизација за 2017. годину

Пример 3: Преиспитивање висине резервисања на основу насталих стварних трошкова поправке Резервисања за трошкове у гарантном року признају се ако су задовољени кумулативно следећи услови: ● извршена је продаја робе/производа на основу које проистиче обавеза гаранције у гарантном року (уговорна обавеза да ће се покрити трошкови поправке у гарантном року); ● највероватније ће доћи до издатака по овом основу јер продавац нема могућност да их избегне; ● висина будућих издатака може поуздано да се измери на основу искуства из претходног периода. Друштво је проценило за 2016. годину да је потребно резервисање од 5% за трошкове поправки и замена у гарантном року од три године, у односу на укупно продату робу уз гарантни рок, која износи 250.000.000 динара. Извршено је резервисање у износу од 12.500.000 динара. Због поједностављења у објашњавању књижења пошло се од претпоставке да ефекат временске вредности новца није значајан, па се не врши дисконтовање, као ни примена статистичке методе очекиване вредности. У 2017. години друштво треба да преиспитује висину исказаног резервисања: Вредност замењених резервних делова по обрачуну сервисера 2017. године Вредност продате робе у 2017. години Укалкулисана дугорочна резервисања (6% од продајне вредности)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Ред. бр.

14.500.000 270.000.000 16.200.000

Преиспитивањем резервисања које је утврђено на крају 2017. године, констатовано је да је извршено недовољно резервисање (резервисано је 12.500.000, а искоришћено је 14.500.000 динара само у првој години, а гаранција траје још две године). Због тога је процењено да се резервисање увећа, односно да износи 6% од продајне вредности, па ће се у 2017. години прокњижити резервисање у износу од 16.200.000 динара.

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

541

400

ОПИС 4 Трошкови резервисања за гарантни рок

Износ дугује

потражује

16.200.000

Резервисања за трошкове у гарантном року

16.200.000

- за резервисање у 2017. години

Објашњење књижења: Промена претпоставки за обрачун резервисања представља промену рачуноводствене процене и евидентира се на терет расхода текуће године.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обелодањивање промена рачуноводствене процене

Правно лице обелодањује природу сваке промене рачуноводствене процене и ефекат промена имовине, обавеза, прихода и расхода за текући период. Ако је за правно лице изводљиво да процени ефекат промене у једном или више будућих периода, субјекат треба да обелодани те процене.

***

Калкулатор камата у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/ одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе и да на тај начин прилагоди обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, као и што могу да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформна методом. Осим наведених, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ОБРАЧУНАВАЊЕ АКЦИЗЕ И ПДВ-А НА РАСХОД И МАЊАК ДОБАРА УТВРЂЕН ГОДИШЊИМ ПОПИСОМ

одишњи попис подразумева, између осталог, и обавезу обвезника акцизе, односно обвезника ПДВ-а да на утврђени а недозвољени расход и мањак добара обрачунају акцизу на акцизне производе и ПДВ како на акцизне производе тако и на остала добра која подлежу опорезивању, па ће у овом тексту уследити подсећање на ту обавезу.

1. РАСХОД И МАЊАК АКЦИЗНИХ ПРОИЗВОДА НА КОЈИ СЕ ОБРАЧУНАВА АКЦИЗА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Расход и мањак акцизних производа, утврђен пописом, подлеже акцизи у складу са: ● Законом о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 22/2001… и 108/2016 – у даљем тексту: Закон); ● Уредбом о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа акциза („Сл. гласник РС”, бр. 137/2004… и 88/2017 – у даљем тексту: Уредба); ● Правилником о начину обрачунавања и плаћања акцизе, врсти, садржини и начину вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве („Сл. гласник РС”, бр. 3/2005… и 86/2017 – у даљем тексту: Правилник). Према одредбама члана 21. Закона, обвезник акцизе је дужан да обрачуна акцизу у моменту стављања акцизних производа у промет, а стављањем у промет ових производа сматра се и: ● мањак производа у акцизном складишту, осим мањка који се може правдати вишом силом; ● расход (кало, растур, квар и лом) у акцизном складишту изнад количине утврђене прописом који доноси Влада (а то је Уредба). Акциза се обрачунава на: деривате нафте; биогорива и биотечности; дуванске прерађевине, укључујући и дуванске прерађевине које се при употреби греју, али не сагоревају; алкохолна пића; кафу; течности за пуњење електронских цигарета и електричну енергију за крајњу потрошњу. Пошто се акциза на кафу обрачунава почев од 1. 1. 2018. г. за промет и производњу на територији Републике, на утврђени расход и мањак кафе по попису за 2017. годину не обрачунава се акциза. Акциза се не обрачунава и не плаћа на: ● Расход акцизних производа у количини утврђеној Нормативом који је саставни део Уредбе. ● Расход и мањак акцизних производа који је обвезник акцизе утврдио пописом у малопродајним или великопродајним објектима, односно у магацину или складишту који се налазе ван производног погона (ово из разлога што се акциза обрачунава већ код испоруке из производног погона). То значи да на недозвољени расход и мањак утврђен у акцизном складишту (обвезници акцизе који имају акцизну дозволу због чега имају одложено плаћање акцизе) постоји обавеза обрачунавања акцизе. ● Мањак акцизних производа који је изазван вишом силом (за шта је потребно да обвезник акцизе има доказ, нпр. за елементарну непогоду – потврду надлежног органа о тој непогоди и сл.). С обзиром на то да је престао да важи Закон о коришћењу средстава за санацију и заштиту од елементарних непогода („Сл. гласник РС”, број 50/9), којим је било прописано да се под елементарном непогодом сматра земљотрес, поплава, бујица, атмосферска непогода, суша, снежни нанос и лавина, нагомилавање леда на водотоку, одроњавање и клизање земљишта, пожар, експлозија, неконтролисано ослобађање, изливање или растурање штетних, гасовитих, течних или чврстих хемијских и радиоактивних материја, рушење бране на водотоку, епидемија заразних болести, сточних заразних болести и биљних болести и појава штеточина, као и сличне појаве већих размера које могу да угрозе здравље и животе људи, односно појаве које имају за последицу уништавање материјалних добара, сада под вишом силом треба подразумевати елементарну и другу непогоду која је дефинисана чланом 5. Закона о обнови након елементарне и друге непогоде („Сл. гласник РС”, бр. 112/2015).

Важно је и скренути пажњу да се нпр. мањак који је настао услед крађе у транспорту акцизних производа, као и мањак који је настао услед саобраћајног удеса или лоших временских услова, не може сматрати да је настао услед више силе, па се самим тим на тај мањак плаћа акциза (по Мишљењу Министарства финансија РС бр. 43-00-279/2005-04 од 27. 2. 2006. године). Када је у питању расход акцизних производа, Нормативом за утврђивање расхода на који се не плаћа акциза* (саставни део Уредбе) прописани су проценти за обрачун дозвољеног расхода који није предмет опорезивања акцизом, по сваком акцизном производу, односно то су следећи проценти:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ред. бр.

Назив производа

Стопа (%)

оловни бензин

0,425

безоловни бензин

0,425

гасна уља

0,325

керозин

0,325

течни нафтни гас

0,535

остали деривати нафте који се добијају од фракција нафте које имају распон дестилације до 380°C

0,325

цигарете и остале прерађевине од дувана

алкохолна пића

0 1,00

*Кафа је изостављена из Норматива јер у 2017. није била предмет опорезивања акцизом, осим приликом увоза. Од свих акцизних производа, само за цигарете и остале дуванске прерађевине није прописан проценат дозвољеног расхода, што значи да се на било који расход плаћа акциза. Иначе, норматив расхода изражен је у проценту од количине акцизног производа коју је у одређеном обрачунском периоду произвођач сместио у акцизно складиште. Расход се утврђује за свако акцизно складиште. То значи да у случају када се пописом утврди да постоји расход који се креће у дозвољеним количинама, обвезник акцизе нема обавезу да обрачуна акцизу, али уколико је тај проценат преко дозвољеног, обрачунава и плаћа акцизу на количину изнад дозвољеног расхода. Пошто се расход утврђује пописом, комисија која врши попис саставља о истом записник и пописну листу. Обавеза обрачуна акцизе на недозвољени расход и мањак за 2017. г. врши се и по годишњем попису још само за ову 2017. годину, јер је члан 17. Правилника брисан последњим изменама истог („Сл. гласник РС”, бр. 86/2017), које се примењују од 1. 1. 2018. године. Акциза се обрачунава на дан када је на одговарајућим документима утврђен мањак или расход. Ако обвезник донесе одлуку о утврђивању расхода и мањка (документ) до краја 2017. године, сматра се да се акциза на расход и мањак утврђен по годишњем попису за 2017. г. обрачунава по стопи која важи на тај дан и исказује у годишњем обрачуну који обвезник подноси (још само за 2017. годину) најкасније до 29. јуна 2018. године, односно ако је у питању предузетник – до 15. марта 2018. године.

2. РАСХОД И МАЊАК ДОБАРА ПО ГОДИШЊЕМ ПОПИСУ НА КОЈИ СЕ НЕ/ОБРАЧУНАВА ПДВ 36

Расход и мањак добара, утврђен годишњим пописом, подлеже обавези обрачуна ПДВ-а уколико је у питању расход изнад дозвољене количине, односно мањак који није изазван вишом силом, што је у складу са чланом 4. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр.

84/2004… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о ПДВ-у). Према одредби става 4. тач. 2) и 3) овог члана, са прометом добара уз накнаду изједначава се и: ● сваки други промет добара без накнаде (где спада и мањак који није изазван вишом силом); ● исказани расход (кало, растур, квар и лом) изнад количине утврђене актом који доноси Влада Републике Србије. Ставом 5. члана 4. Закона о ПДВ-у дефинисано је да се узимање добара, односно сваки други промет добара из става 4. овог члана сматра прометом добара уз накнаду, под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра или њихове саставне делове, може одбити у потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза.

2.1. Обрачун ПДВ-а на расход добара утврђен годишњим пописом

Ред. бр.

Назив

Стопа %

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

На расход добара не/обрачунава се ПДВ у складу са Законом о ПДВ-у и Уредбом о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа порез на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 124/2004 – у даљем тексту: Уредба). Обвезник утврђује расход редовним пописом робе у складишту, стоваришту, магацину, продавници или другом сличном објекту (члан 3. Уредбе), при чему расход утврђује овлашћено лице или пописна комисија обвезника, о чему се обавезно саставља записник и пописна листа. 2.1.1. Утврђивање расхода који (не)подлеже опорезивању Нормативом из Уредбе прописан је проценат за утврђивање расхода добара који није предмет опорезивања ПДВ-ом, што значи да се за добра која нису обухваћена тим нормативом, количина „дозвољеног” расхода утврђује нормативом обвезника, ако надлежни порески орган не утврди другу количину (нпр. у поступку контроле). То значи да обвезник мора да има акт о дозвољеном расходу (производња свих добара, изузев производње деривата нафте, цигарета, луксузних производа, алкохолних и безалкохолних пића). Норматив расхода прописује дозвољене проценте које обвезници ПДВ-а примењују на набављене, произведене, прерађене или продате количине добара у одређеном пореском периоду, а то су:

ПРОИЗВОДЊА Производња етил-алкохола 1.

етил-алкохол

0,30

Производња алкохолних пића 1.

етил-алкохол

0,30

виски и други дестилати

0,50

вино у ринфузи

3,00

ракија у ринфузи

3,00

амбалажа (стаклене боце)

1,00

остала амбалажа

0,50

готови производи

1,00

Производња освежавајућих безалкохолних пића 1.

сировине и репродукциони материјал

0,50

амбалажа

0,30

Ред. бр.

Назив

Стопа %

1 3.

2 готови производи

3 0,30

Производња и промет деривата нафте 1.

специјални бензини

0,15

моторни, авионски и остали бензини

0,425

дизел-горива

0,325

лож-уље

0,325

остали деривати, осим моторних и минералних уља

0,06

моторна уља и друга уља за подмазивање, остала минерална и друга уља

Производња цигарета

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Производња луксузних производа 1.

луксузни производи свих врста и облика, израђени са више од 2% злата и других племенитих метала, и производи израђени са више од 50% сребра

природно драго камење и природни бисери и производи свих врста и облика израђени од природног драгог камења и природних бисера

коже рептилија и сви производи израђени од те коже, као и природно крзно и производи од тог крзна, ако су кожа и крзно заступљени са најмање 50%

ТРГОВИНА НА МАЛО 1.

цигарете и остале прерађевине од дувана

Воће - јужно воће (поморанџе, лимун, банане, мандарине, ананас и сл.)

3,00

- орах, бадем, лешник, кестен, рогач

1,70

- јагодасто воће, свеже смокве

4,00

- јабуке, крушке, шљиве, дуње, лубенице

3,00

- коштичаво воће: кајсије, брескве, трешње и вишње

4,00

- сушено воће – шљиве

1,00

- сушено воће – смокве и остало

1,00

- егзотично воће

3,00

- остало воће

1,80

Поврће - купус кисели у ринфузи

4,00

- купус, кељ, блитва, зелена салата свежа

4,00

- боранија, грашак, паприка, парадајз и тиквице

3,20

- кромпир и шаргарепа рана, целер и першун

3,50

- замрзнуто воће и поврће – паковано

0,50

Ред. бр.

Назив

Стопа % 2

- кромпир, шаргарепа, лук

1,50

- пасуљ

0,80

- печурке, шампињони – свежи

4,00

- остало поврће

0,80

Цвеће - цвеће свеже (резано)

4,00

- цвеће остало

2,50

Житарице - пшеница, јечам, зоб, кукуруз и друге житарице

Остали прехрамбени производи - брашно (кукурузно и пшенично) и пиринач у ринфузи

1,00

- брашно (кукурузно и пшенично) и пиринач упаковано

0,50

- мак и пшеничне мекиње

0,80

- пециво свих врста

0,50

- колачи индустријски

1,00

- производи од брашна (двопек, мрвице, кекс)

0,50

- сладолед, крем

1,00

- јаја свежа

1,00

- мед

0,20

- сирће алкохолно, винско и воћно

1,00

- шећер (кристал, у праху, у коцки)

1,00

- со за јело (морска, камена и вакуумирана)

1,00

- поврће конзервирано (свих врста паковања)

1,00

- јела готова и полуготова

0,30

- бомбоне и други производи од шећера

0,30

- чоколада и производи од чоколаде и какаоа

1,00

- кафа свих врста – у паковању

0,80

- зачини у оригиналу и чајеви

0,80

- маст јестива

0,80

- уље јестиво флаширано

1,00

- остало

0,50

Пића – алкохолна и безалкохолна - у флашама и другом паковању

0,20

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

0,70

Месо, сухомеснати производи и риба - месо свеже

1,80

Ред. бр.

Назив

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Стопа % 2

- риба свежа

2,30

- риба смрзнута

1,00

- риба сушена

0,50

- сланина свежа, лој, свињско сало, маст (топљена)

0,80

- сухомеснати производи и вакуумирано месо

1,00

- остало

0,80

Сточна храна

2,00

Хемијски производи

10.

- фирнајз, боје и лакови, гит

1,00

- детерџенти за прање рубља

1,30

- средства за чишћење

1,00

- козметички и хигијенски производи

1,00

- остали хемијски производи

1,00

Грађевински материјал - цемент, гипс

1,80

- мермерне плоче

1,00

- салонит-плоче и цеви

2,00

- песак, шљунак

3,00

- изолационе масе

1,00

- изолациони материјал (стаклена и камена вуна)

2,00

- тер-папир кровни

1,50

- цреп, опека, монт-блокови и гредице

2,00

- бетонски производи (цеви, плоче, коцке)

1,00

- резана грађа и плоче од дрвета

1,50

- остали грађевински материјал, осим грађевинске столарије

1,50

- грађевинска столарија 11.

12.

Огрев - угаљ дрвени у ринфузи

3,00

- угаљ у врећама

0,50

- угаљ лигнит у ринфузи

2,00

- остали угаљ

1,00

- огревно дрво

1,00

Остало - стакло равно и шупље, осим оптичког

1,50

- керамика и порцелан

1,00

Ред. бр.

Назив

Стопа %

3 0,20

- посуђе од метала (емајлирано и неемајлирано)

0,50

- посуђе од стакла, порцелана и керамике

1,50

- санитарни уређаји од керамике

1,00

- дечје играчке разне

0,50

- грамофонске плоче, касете и носачи звука

1,00

- видео-касете, фотографски филмови

1,00

- тканине метражне

1,50

- чарапе женске

1,00

- остала текстилна роба

1,50

- сијалице

2,00

- батеријски улошци

2,00

- канцеларијски материјал

1,00

- цигарете и остале прерађевине од дувана

- моторна уља и друга уља за подмазивање, остала минерална и друга уља

- луксузни производи свих врста и облика, израђени са више од 2% злата и других племенитих метала, и производи израђени са више од 50% сребра

- природно драго камење и природни бисери и производи свих врста и облика израђени од природног драгог камења и природних бисера

- коже рептилија и сви производи израђени од те коже, као и природно крзно и производи од тог крзна, ако су кожа и крзно заступљени са најмање 50%

- остало непоменуто

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

- ужарија

0,50 ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО

- сви производи наведени за трговину на мало

50% од процента за трговину на мало

Критеријум за утврђивање дозвољеног расхода обвезник може да изабере. Пошто се расход према одредбама Уредбе утврђује у процентима од количине добара (робе) која је у одређеном пореском периоду набављена, прерађена, произведена или продата, значи да обвезник може да се определи за један од четири критеријума, тј. да расход утврђује од: ● укупно набављене количине у пореском периоду, односно последњем пореском периоду; ● укупно прерађене количине у пореском периоду, односно последњем пореском периоду; ● укупно произведене количине у пореском периоду, односно последњем пореском периоду; ● укупно продате количине у пореском периоду, односно последњем пореском периоду. Избор критеријума за обвезника ПДВ-а који поседује више објеката у којима утврђује расход (складишта, стоваришта, магацине, продавнице и сл.), није ограничен на један, већ има право да

посебно за сваки објекат предвиди на коју ће количину добара (робе) у том објекту (набављену, прерађену, произведену или продату) применити проценат из Норматива (из Уредбе или свог акта). Међутим, за добра у једном објекту не могу се примењивати различити критеријуми.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Важно: Обвезници ПДВ-а који током године у оквиру пореског периода НИСУ утврђивали расход на наведени начин, обавезни су да на укупан расход по годишњем попису обрачунају и плате ПДВ, осим за расход добара за последњи порески период за који имају могућност да примене проценат из норматива расхода, односно норматива обвезника, на количину робе (добара) која је у том пореском периоду набављена, прерађена, произведена или продата.

а) Расход добара који не подлеже ПДВ-у (тзв. дозвољени расход) Већ је речено да је расход за који не постоји обавеза обрачуна ПДВ-а уређен Уредбом и Нормативом, односно нормативом пореског обвезника када је у питању производња, осим производње дефинисане Нормативом из Уредбе. Дакле, ПДВ се не обрачунава на: ● Расход прописан Нормативом из Уредбе (објашњено је како се утврђује и које критеријуме обвезник може да примени). ● Расход настао због протека рока трајања добра – тај рок мора да буде на производу утиснут, одштампан или на други начин одређен од стране произвођача, под условом да је приликом утврђивања расхода био присутан представник Пореске управе (обвезник обавештава ПУ, која је дужна да се одазове у року од пет дана од дана подношења захтева). Ако наведени представник не присуствује а позван је, признаје се укупно утврђен расход тих добара. За признавање дозвољеног расхода на добрима којима је пописом утврђен истек рока трајања, порески период пописа не мора да се поклапа са пореским периодом у којем је протекао рок трајања (видети Мишљење Министарства финансија РС бр. 413-00678/2011-04 од 1. 9. 2011. године). ● Расход који настане дејством више силе – у количини утврђеној актом организације надлежне за осигурање, односно актом надлежног државног органа за процену штете (под дејством више силе треба сматрати догађаје који се, у складу са чланом 5. Закона о обнови након елементарне и друге непогоде, сматрају елементарним и другим непогодама, нпр. земљотрес, поплаве, олује, суша, рат – догађај који је као такав прогласила Влада…). ● Расход који је обвезник утврдио својим актом за производе – производњу за коју Нормативом из Уредбе није прописан дозвољени расход, при чему обвезник нема обавезу да свој акт доставља Пореском органу. Међутим, у поступку контроле порески орган може да оспори те количине уколико сматра да су исте непримерене реалном расходу те производње. И овај расход се изражава у проценту од количине добара која су у одређеном пореском периоду набављена, прерађена, произведена или продата. Ради правилног утврђивања овог расхода, обвезник ПДВ-а – произвођач у својој евиденцији треба да обезбеди, између осталог, и податке о датуму производње добара (датум од којег се та добра могу користити или када се стављају у магацин готових производа), року трајања, произведеној количини и сл. ● Расход добара за који при набавци обвезник није имао право на одбитак ПДВ-а (у складу са чланом 25. став 2. тачка 3а) Закона о ПДВ-у). Овлашћено лице или пописна комисија обвезника утврђује расход добара за који не постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ-а за одређени порески период, применом процента предвиђеног нормативом расхода, односно нормативом обвезника, редовним пописом робе у складишту, стоваришту, магацину, продавници или другом сличном објекту, а о извршеном попису обавезно се састављају записник и пописна листа.

в) Недозвољени расход добара који не подлеже ПДВ-у Поред расхода који не подлеже опорезивању у складу са Уредбом или нормативом обвезника, постоји и расход добара који није обухваћен Уредбом нити актом обвезника ПДВ-а, који не подлеже опорезивању, а проистиче из одредбе члана 4. став 5. Закона о ПДВ-у, којом је прописано да промет добара извршен без накнаде (ту спада и недозвољени расход) подлеже ПДВ-у ако су испуњени прописани услови, односно: ● ако се ради о промету (расходу) који је настао код лица које је ПДВ обвезник, ● ако се прометују (расходују) добра која подлежу опорезивању и ● ако би се ПДВ обрачунат у претходној фази могао одбити у целини или сразмерно. Из наведеног следи да не постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а на недозвољени расход добара у следећим случајевима: ● код лица која нису ПДВ обвезници јер немају могућност да остваре право на одбитак претходног пореза, па ни основа да обрачунају ПДВ на свој расход добара; ● код лица која се баве прометом добара из члана 25. Закона о ПДВ-у и која немају право на одбитак претходног пореза по основу набавки, чак и у случају када таква добра прометују (у складу са чланом 25. став 2. тачка 3а) Закона о ПДВ-у); ● када ПДВ обрачунат у претходној фази обвезник ПДВ-а није могао да одбије у целини или сразмерно, без обзира на висину расхода (нпр. за набавке из члана 29. Закона о ПДВ-у). 2.1.2. Расход основних средстава и опреме и обавеза за ПДВ Приликом годишњег пописа даје се предлог и за отпис (расход) основних средстава који се врши у складу са прописима који регулишу амортизацију основних средстава и опреме, што

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

б) Расход добара који подлеже ПДВ-у (тзв. недозвољени расход) Предмет опорезивања ПДВ-ом је, како се из свега до сада наведеног види, исказани расход који је изнад количине утврђене Нормативом из Уредбе, тј. нормативом обвезника за производњу, као и расход који се не може третирати као расход настао дејством више силе или расходом због протека рока трајања добара. Према томе, следи да обвезник мора да утврди пореску обавезу и да је прикаже у ПППДВ у пореском периоду када је утврђен расход. Пореска основица за недозвољени расход утврђује се у складу са чланом 18. Закона о ПДВ-у, тј. то је набавна цена тих или сличних добара у коју није урачунат ПДВ, односно цена коштања у моменту утврђивања расхода. Набавном ценом, као основицом за обрачун ПДВ-а, сматра се цена по којој се таква или слична расходована добра могу набавити у моменту утврђивања расхода, односно отуђења, уништења, која не садржи ПДВ, а утврђује се за расход робе (добра) купљене ради даље продаје. Цену коштања чине стварни трошкови настали до момента расхода (трошкови у висини трошкова производње), што значи да важи за расход добара која обвезник производи. У пореску основицу за недозвољени расход акцизних производа код произвођача акцизних производа, у складу са чланом 17. став 2. тачка 1) Закона, улази и акциза, осим ПДВ-а (видети мишљење Министарства финансија РС бр. 413-00-3460/2010-04 од 12. 4. 2011. године). Стопа ПДВ-а која се примењује на недозвољени расход зависи од врсте добра, односно од тога по којој се стопи то добро опорезује у промету. Када је у питању расход резервних делова који више нису употребљиви (уништавање застарелих резервних делова због нпр. промене у производњи и сл.), обрачунава се и плаћа ПДВ уколико се ради о недозвољеном расходу. При томе се у оваквим случајевима треба везивати за набавке тих резервних делова (набавка у одређеном пореском периоду) почев од 1. 1. 2005. године. Напомена: Уништавање добара која се више не могу продавати јер им је рок продаје истекао, при чему тај рок нема везе са истеком рока трајања добара, већ је у вези са неким догађајем, посебном акцијом и сл., представља недозвољени расход који подлеже ПДВ-у.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

се не сматра прометом у смислу Закона о ПДВ-у. Ипак, у случају када отписана (расходована) основна средства и опрему обвезник ПДВ-а продаје, а имао је право на одбитак претходног пореза приликом њихове набавке, ПДВ се обрачунава, али не као на расход, већ као на добра која се продају. У другом случају, када обвезник ПДВ-а даје расходовану опрему без накнаде, при чијој је куповини остварио право на одбитак ПДВ-а, дужан је да обрачуна и плати ПДВ у складу са Законом о ПДВ-у, изузев у одређеним случајевима, нпр. када без накнаде даје уништена расходована основна средства, ако их даје као секундарну сировину, при чему се ПДВ обрачунава у складу са чланом 10. став 2. тачка 1) Закона о ПДВ-у, а обрачунава га стицалац на основицу из члана 18. Закона о ПДВ-у, или када се ради о опасном отпаду. Дакле, када су у питању расходована основна средства и опрема, пореска основица за обрачун ПДВ-а је: ● приликом продаје – остварена накнада од продаје тих средстава; ● приликом поклањања, односно давања без накнаде – набавна цена тих средстава у моменту давања без накнаде, сходно одредбама члана 18. Закона; ● приликом отуђења као опасног отпада – када се не остварује накнада, па по правилу не постоји ни пореска обавеза.

3. Порески третман мањка добара утврђеног годишњим пописом На мањак добара по годишњем попису, осим мањка који је настао као последица више силе (већ је објашњено шта се под тим сматра) или на други допуштен начин (провална крађа, удес и сл.), обвезник ПДВ-а је дужан да обрачуна и плати ПДВ уколико је имао право на одбитак ПДВ-а приликом набавке тих добара, у целости или сразмерно, без обзира на то да ли га је искористио или није. Настанак пореске обавезе Пореска обавеза по основу утврђеног мањка настаје у пореском периоду када је мањак утврђен, односно када је надлежни орган пореског обвезника утврдио мањак. То значи да се мањак за 2017. годину најчешће евидентира у ПППДВ за први порески период 2018. године (практично то зависи од рока за израду годишњег пописа код обвезника и када орган обвезника доноси одлуку о истом). Тако на пример, ако се попис ради у јануару 2018. г., пореска обавеза настаје тада, а не у 2017. г., иако је то мањак из 2017. године. Пореска основица С обзиром на то да је речено да се мањак третира као промет без накнаде, пореску основицу обвезник утврђује у складу са чланом 18. Закона о ПДВ-у. То је набавна цена тих добара у тренутку утврђивања мањка – ако је мањак утврђен на добрима која је обвезник набавио као своју имовину, или цена коштања – ако је мањак утврђен на производима сопствене производње. Пореска стопа На утврђени мањак добара обрачунава се ПДВ по истој пореској стопи по којој би се у редовном промету тих добара обрачунавао и плаћао ПДВ (10% или 20%). Оваква примена стопе ПДВ-а могућа је под условом да обвезник има тачне податке на којим добрима је дошло до мањка, што би и морало тако да буде. У случају да таквих података нема, што је често када је у питању мањак утврђен пописом у малопродајним објектима који се задужују финансијски а не робно, онда мора да се примени општа стопа од 20%.

*** 44

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ МАЊКОВА И ВИШКОВА (КАЛО, РАСТУР И ЛОМ) ПО ГОДИШЊЕМ ПОПИСУ

складу са Правилником о начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 137/2014), надлежни орган правног лица, односно предузетник разматра извештај о извршеном попису и доноси одлуку о усвајању извештаја о извршеном попису и књижењу утврђених разлика по попису, пре израде финансијских извештаја. Предмет овог чланка је књижење резултата годишњег редовног пописа, вишкова и мањкова, као и рачуноводствено евидентирање расхода по попису.

1. Рачуноводствено евидентирање мањка добара

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Мањкови добара који се утврде пописом могу да се односе на основна средства, залихе (резервни делови, инвентар, ауто-гуме, амбалажа и други материјал, роба, готови производи и недовршена производња). Мањак добара може да настане као последица замене добара, крађе, више силе, неадекватне испоруке добара, односно по основу више испоручених добара у односу на фактурисану количину купцима итд. Мањак утврђен пописом може да се покрије на терет правног лица, на терет одговорног лица или на терет осигурања ако је имовина била осигурана. Полазећи од начина покривања, рачуноводствено евидентирање мањкова, у складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), врши се на следећим рачунима: ● На рачуну 574 – Мањкови – исказују се мањкови средстава који се утврде на основу редовног или ванредног пописа, осим мањкова учинака који се исказују у оквиру класе 9. На овом рачуну се, на основу одлуке надлежног органа, књижи мањак који пада на терет друштва. Износ мањка, заједно са обрачунатим порезима (ПДВ-ом и акцизом, ако се обрачунава), пада на терет трошкова пословања, односно на терет рачуна 574. ● На рачуну 221 – Потраживања од запослених – исказују се, између осталог, мањкови који се накнађују од запослених. Уколико утврђени мањкови по одлуци надлежног органа падају на терет одговорних лица, односно запослених, мањак се, заједно са обрачунатим порезима, књижи задужењем рачуна Потраживања од запослених. ● На рачуну 228 – Остала краткорочна потраживања – евидентира се потраживање од осигуравајућег друштва у случају да је имовина за коју је утврђен мањак била осигурана.

2. Рачуноводствено евидентирање вишкова добара Вишкови добара могу да се утврде на рачунима основних средстава, залихама и другим средствима. Вишак може да буде последица замене артикала (што код једног добра производи мањак, а код другог вишак), неадекватног отпремања робе и производа при стављању у промет, затим више испоручених добара при набавци од добављача у односу на фактурисане количине, као и последица нетачно евидентираног утрошка материјала итд. У складу са Правилником, рачуноводствено евидентирање вишкова који се утврђују на основу редовног или ванредног пописа, осим вишкова учинака, обухваћено је на рачуну 674 – Вишкови.

3. Рачуноводствено евидентирање обавезе за ПДВ на утврђени мањак Предмет опорезивања ПДВ-ом, према Закону о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о ПДВ-у) и члану 2. Правилника о утврђивању шта се сматра узимањем и употребом добара, другим прометом добара и пружањем услуга, без накнаде, о утврђивању уобичајених количина пословних узорака, рекламним материјалом и другим поклонима мање вредности („Сл. гласник РС”, бр. 118/2012), јесте мањак добара, осим мањка који може да се правда вишом силом или на други прописани начин (елементарна

непогода, крађа, саобраћајни удес и др.) утврђен на основу акта надлежног органа. Овај мањак се сматра сопственом потрошњом на коју се обрачунава и плаћа ПДВ по општој или посебној стопи, у зависности од врсте добара на коју је утврђен мањак. Ово, наравно, само у случају да је, приликом набавке добара чији је мањак утврђен, постојало право на одбитак претходног ПДВ-а, при чему се рачуноводствено евидентирање врши на рачунима: ● 474 – Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи; ● 475 – Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по посебној стопи.

4. Рачуноводствено евидентирање кала, растура, лома или квара У складу са Правилником, на рачуну 577 – Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе – исказују се расходи по основу кала, растура, квара, лома и сл. залиха материјала и робе.

5. Примери књижења мањкова и вишкова

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У наредном делу текста дати су примери књижења мањкова и вишкова утврђених пописом.

5.1 Књижење мањкова и вишкова опреме Утврђен је мањак опреме чија је набавна вредност 200.000 динара, исправка вредности 100.000 динара и садашња вредност 150.000 динара. Процењена набавна вредност у тренутку утврђивања мањка једнака је садашњој вредности, а обавеза за ПДВ износи 16.000 динара (80.000 x 20%). Претпоставка је да је пре искњижења опреме обрачуната и књижена амортизација опреме. У примеру је приказано књижење када мањак пада на терет друштва. Пописом је утврђен вишак опреме чија је процењена набавна вредност 50.000 динара, а процењена исправка вредности 10.000 динара. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

574

Мањкови

029

Исправка вредности опреме 023

Опрема

474

Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи

Износ дугује

потражује

66.000 150.000 200.000

16.000

- за мањак опреме 2)

023

Опрема

50.000

029

Исправка вредности опреме

10.000

674

Вишкови

40.000

- за вишак опреме

У случају када мањак опреме пада на терет друштва, врши се искњижавање набавне вредности и исправке вредности, а за књиговодствену вредност опреме, односно садашњу вредност признају се расходи. Приликом књижења мањка опреме неопходно је да се пре искњижења обрачуна амортизација од почетка године до дана доношења односно усвајања Одлуке о мањку опреме. У случају када мањак пада на терет одговорног радника, врши се искњижавање опреме, а у висини садашње вредности формира се потраживање од одговорног запосленог лица. У случају када је опрема била осигурана, за утврђени мањак формира се потраживање од осигуравајућег друштва.

5.2 Пример књижења мањка инвентара који пада на терет правног лица на који се обрачунава ПДВ 1) Утврђен је мањак инвентара који се калкулативно отписује у оквиру опреме на терет друштва, чија је набавна вредност 10.000 динара, а исправка вредности 4.000 динара. Пореска основица као процењена набавна вредност у моменту утврђивања мањка износи 8.000 динара. Обавеза за ПДВ износи 1.600 динара (8.000 x 20%). Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

574

Мањкови

7.600

029

Исправка вредности опреме

4.000

023

Опрема

10.000

474

Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи

1.600

5.3. Књижење мањкова и кала материјала Разлике утврђене пописом материјала у односу на књиговодствено стање не могу међусобно да се пребијају, осим приликом замене истородних материјала. Уместо тога утврђује се разлика у виду вишка односно мањка, при чему се на мањак обрачунава прописани порез на додату вредност, а вишак се књижи као остали приход правног лица. На мањак материјала који се односи на расход у виду кала, растура, квара и лома, у границама утврђеним Уредбом и општим актом правног лица и предузетника, не плаћа се порез на додату вредност, док се на мањак изнад ових граница обрачунава и плаћа порез на додату вредност.

5.4. Пример књижења мањкова материјала и кала у финансијском књиговодству

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

- за мањак инвентара који се калкулативно отписује

1) Пописом је утврђен мањак материјала у износу од 10.000 динара. Одлуком пописне комисије 50% мањка пада на терет магационера, а 50% се евидентира на терет расхода. 2) Пописом је утврђен дозвољени кало на материјалу у износу од 10.000 динара. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

574

Мањкови

6.000

221

Потраживања од запослених

6.000

101

Материјал

10.000

474

Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи

2.000

- за мањак по попису 3)

577

Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе 101

- за кало по попису

Материјал

10.000 10.000

5.5. Књижење мањка робе и кала у складишту у промету на велико Пописивање залиха робе на складишту врши се по цени по којој се води у складишту. У трговини на велико залихе робе могу да се воде по набавним или по велепродајним ценама, без пореза на додату вредност. У зависности од тога по којим ценама се води роба, по тим ценама ће се вршити и раздужење односно задужење складишта приликом књижења вишкова и мањкова. Пописом је утврђен мањак робе за коју није утврђена одговорност запослених, па је одлучено да мањак пада на терет расхода друштва. Роба у велепродајном складишту води се по продајној цени од 20.000 динара, са укалкулисаном разликом у цени од 5.000 динара. Пописом је утврђен кало робе у складишту у промету на велико преко дозвољене количине, у износу од 10.000 динара. На прекомерни кало робе обрачунати ПДВ по посебној стопи износи 1.000 динара. Роба се води по набавној вредности. Ред. бр. 1

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Конто дугује потражује 2 574 1329

4 Мањкови Разлика у цени Роба у промету на велико Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по општој стопи

132 474 - за мањак по попису 2) 577

Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе Роба у промету на велико Обавезе за порез на додату вредност по основу сопствене потрошње по посебној стопи

132 475

Износ дугује

потражује

5 19.000 5.000

20.000 4.000 11.000 10.000 1.000

- за кало по попису

5.6. Мањак и кало робе у малопродајном објекту Утврђен је дозвољени кало робе у продавници у износу од 25.000 динара. Набавна вредност робе је 16.000 динара, разлика у цени 7.000 динара, а укалкулисани ПДВ 6.000 динара. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС 4

1341

Укалкулисани ПДВ 20% у промету на мало

577

Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе

1349

Укалкулисана разлика у цени робе у промету на мало 1340

- за кало по попису

ОПИС

Роба у промету на мало

Износ дугује

потражује

6.000 12.000 7.000 25.000

Утврђен је мањак робе у продавници настао услед провалне крађе. Друштво је поднело пријаву штете осигурања осигуравајућем друштву са којим је закључило уговор о осигурању, у ком је основни осигурани ризик – провална крађа. Уз пријаву штете, осигураник је направио попис штете настале услед крађе. Набавна вредност робе износи 23.000 динара, разлика у цени 6.000 динара, а укалкулисани ПДВ 4.600 динара. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

226

ОПИС

Износ дугује

потражује

4 Потраживања по основу накнада штета

12.400

1341

Укалкулисани ПДВ 20% у промету на мало

4.600

1349

Укалкулисана разлика у цени робе у промету на мало

6.000

1340

Роба у промету на мало

23.000

- за мањак по попису и надокнаду од осигуравајућег друштва

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су вам потребне и њиховим променама путем имејл-сервиса (директно на ваш имејл).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

***

Разлози за праћење ИНГ-ПРО Јавних набавки: • дневно ажуран преглед свих јавних набавки и све пратеће документације; • јединствена претрага свих врста огласа по више различитих критеријума; • за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге; • пријем обавештења на имејл за оне категорије предмета набавки које сами одаберете; • за претплатну цену добијате могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова ЈН; • евиденција свих измена постојећих јавних набавки што омогућава њихово једноставно праћење; • преглед базе победника тендера са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени понуђач победио; • преглед листе ЈН УЖИВО која се ажурира свака два минута, и на којој се налазе најновије јавне набавке које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПДВ ЕВИДЕНЦИЈА О ОПОРЕЗИВОМ ПРОМЕТУ И ОБРАЧУНАТОМ ПДВ-У, СА ИСКАЗИВАЊЕМ ПОДАТАКА У ОБРАСЦУ ПОПДВ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Уводне напомене У часопису „Пословни саветник” број 12/2017 детаљно је објашњено вођење евиденције о промету добара и услуга који је ослобођен ПДВ-а, са и без права на одбитак претходног пореза, као и начин исказивања података у Обрасцу ПОПДВ за тај промет, у складу са Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, број 90/2017 – у даљем тексту: Правилник). Настављајући се на наведена објашњења, у овом броју часописа говори се о ПДВ евиденцији која се мора водити за опорезиви промет добара и услуга за који је порески дужник обвезник који врши тај промет и о ПДВ-у обрачунатом за промет другог лица (ПДВ који као порески дужник обрачунава стицалац добара или прималац услуга), затим о посебним поступцима опорезивања, укупном промету и укупно обрачунатом ПДВ-у, као и о исказивању података о том промету у Обрасцу ПОПДВ (делови 3, 3а, 4 и 5). Истовремено се потврђује најављена могућност померања рока примене обавезе достављања Обрасца ПОПДВ јер је, усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017), и званично одложен рок примене до 1. јула 2018. године. У наставку је дат преглед делова Обрасца ПОПДВ, и то: ● део 3 – Опорезив промет добара и услуга који врши обвезник ПДВ-а и обрачунати ПДВ; ● део 3а – Обрачунати ПДВ за промет другог лица; ● део 4 – Посебан поступак опорезивања туристичких агенција и половних добара, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета; ● део 5 – Укупан промет добара и услуга и укупно обрачунати ПДВ.

2. Опорезив промет добара и услуга који врши обвезник ПДВ-а и обрачун ПДВ-а за промет другог лица О опорезивом промету добара и услуга који врши обвезник ПДВ-а подаци из евиденције исказују се у делу 3. Обрасца ПОПДВ, док се о утврђеној ПДВ обавези за промет другог лица (основ по ком је прималац добара и услуга порески дужник) исказују у делу 3а Обрасца ПОПДВ, што је појашњено у наредном делу текста.

2.1. Исказивање података у делу 3. Обрасца ПОПДВ

Одредбама члана 30. Правилника у делу 3. Обрасца ПОПДВ обвезник ПДВ-а исказује податке о опорезивом промету добара, односно исказује накнаду и ПДВ, и то за промет добара и услуга за који је он порески дужник, као и за промет добара и услуга на основу ког је порески дужник купац – обвезник ПДВ-а. Подаци се исказују посебно и за промет по општој и за промет по посебној стопи ПДВ-а. Евиденција о овом промету прописана је чланом 7. Правилника тако што се посебно издваја евиденција о првом преносу права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру новоизграђених грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет. О осталим прометима подаци су збирни. За разлику од начина исказивања података о повећању или смањењу накнаде за извршен промет у деловима 1. и 2. Обрасца ПОПДВ (где се тај податак исказује у оквиру сваког конкретног промета), у делу 3. предвиђена су посебна поља због посебног евидентирања у евиденцији књижних задужења и одобрења која утичу на измену пореске основице и ПДВ-а.

Део 3. Обрасца ПОПДВ 3. ОПОРЕЗИВИ ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА КОЈИ ВРШИ ОБВЕЗНИК ПДВ-А и ОБРАЧУНАТИ ПДВ (подаци се исказују на основу евиденције из члана 7. а у складу са чланом 30. Правилника) 3.1*

Општа стопа

Посебна стопа

основица ПДВ основица ПДВ

Шта се сматра новоизграђеним грађевинским објектима уређено је Правилником о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон). У случају када обвезник ПДВ-а – инвеститор врши промет објекта који је стекао као незавршен објекат (од претходног инвеститора), па наставља и завршава градњу у својству инвеститора, дужан је да приликом прометовања, ради правилног утврђивања ПДВ основице, утврди проценат вредности објекта који се опорезује ПДВ-ом, а који не, сходно одредби члана 3. став 3. Правилника. То значи да проценат вредности објекта представља проценат који је једнак разлици од 100% и процента учешћа вредности објекта на дан 31. децембра 2004. године (када је у питању објекат чија је градња започета пре 1. 1. 2005), односно на дан стицања незавршеног новоизграђеног грађевинског објекта, у укупној вредности објекта у моменту преноса права располагања. --------------------------------------Пример: Обвезник ПДВ-а је инвеститор и по завршетку градње објекта врши продају економски дељивих целина у оквиру тог објекта, станова и пословног простора. Пошто је у питању први пренос, на исти је дужан да обрачуна и плати ПДВ, и то за станове по стопи од 10%, а за пословни простор по стопи од 20%. У евиденцији посебно евидентира податке о тим прометима, а овде посебно исказује основице и ПДВ за сваку стопу ПДВ-а. 3.2*

Промет за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет, осим из тачке 3.1 Исказује се реализован промет добара и услуга, извршен у складу са чланом 4. и 5. Закона, осим промета без накнаде. Напомена: Овде се уноси податак по основу издатог рачуна за услуге из члана 5. став 3. тачка 1) ЗПДВ-а (услуге преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине пре настанка промета услуге), ако је по основу тог рачуна настала пореска обавеза у смислу члана 16. тачка 2а) ЗПДВ-а, као и сав промет. Овде уноси податак и обвезник ПДВ-а који је ПДВ исказао у рачуну, а НИЈЕ извршио промет добара или услуга (члан 44. став 3. Закона) јер је порески дужник у складу са чланом 10. став 1. тачка 4) Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру новоизграђених грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет Сам опис поља 3.1 говори шта се у њему исказује, уз напомену да се НЕ уносе подаци о првом преносу права располагања на хипотекованим непокретностима приликом реализације хипотеке, као ни о првом преносу права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку, извршеном другом обвезнику ПДВ-а (то се уноси у поље 3.3)

Пример: Обвезник ПДВ-а је извршио промет трактора физичком лицу, што је евидентирано преко фискалне касе. На тај промет обрачунао је ПДВ по стопи од 20%, а податак о томе треба да искаже овде на основу евиденције коју води о промету добара. Пример: Обвезник ПДВ-а је издао рачун за пренос лиценце коју ће купац користити три године (по уговору). Одмах је испоставио рачун са исказаним ПДВ-ом по стопи од 20%, јер му је пореска обавеза настала и даном издавања рачуна (члан 16. став 1. тачка 2а Закона).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3.3

Пример: Обвезник ПДВ-а поседује објекат – хотел који је изграђен пре 1. 1. 2005. године. Продаје га другом обвезнику ПДВ-а који се бави опорезивом делатношћу и који има право на одбитак ПДВ-а, па уговарају продају непокретности применом члана 10. став 2. тачка 2) Закона. У пореском периоду у коме је извршио промет продавац у својој евиденцији исказује само накнаду, а купац ће интерно обрачунати ПДВ. Накнаду за промет исказује и овде, у пољу за општу стопу ПДВ-а. 3.4

Пренос права располагања на грађевинским објектима за који обвезник ПДВ-а који врши тај промет није порески дужник Овде се исказују подаци о промету објеката за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – купац, у складу са чланом 10. став 2. тач. 2) и 5) подтачке (1) и (3) Закона, односно: - износ основице за пренос права располагања на грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да стицалац обрачунати ПДВ може у потпуности да одбије као претходни порез, као и за - износ основице за пренос права располагања на хипотекованим непокретностима приликом реализације хипотеке, у складу са законом којим се уређује хипотека, и - за пренос права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку који је, у складу са Законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а.

Промет за који обвезник ПДВ-а који врши тај промет није порески дужник, осим из тачке 3.3 Уноси се промет који је у Закону дефинисан чланом 10. став 2. тач. 1), 3) и 4) и тачком 5) подтачке (2) и (3), односно: - промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима; - промет добара и услуга из области грађевинарства; - промет електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже лицу које је та добра набавило ради даље продаје; - промет предмета заложног права приликом реализације уговора о залози, у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима, и - промет добара (покретних ствари) и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку, у складу са Законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а.

Напомена: За наведене промете добара и услуга морају се имати у виду следећа подзаконска акта: - Правилник о утврђивању секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са сек. сировинама у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 107/2012 и 74/2013) и - Правилник о утврђивању добара и услуга из области грађевинарства за сврху одређивања пореског дужника за порез на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. бр. 86/2015). ----------------------------------------Пример 1: Обвезник ПДВ-а је извођач радова који другом обвезнику ПДВ-а врши изградњу објекта (својим материјалом). Извођач радова, као обвезник, врши промет добара и услуга из грађевинарства и испоставља рачуне – ситуације без обрачунатог ПДВ-а. У својој евиденцији исказује основицу за тај промет и исти податак уноси у ово поље. Пример 2: Приликом спровођења извршења у извршном поступку над извршним дужником који је обвезник ПДВ-а, а чија се машина продаје, при чему је купац други обвезник ПДВ-а, извршни дужник за тај промет не обрачунава ПДВ, али основицу исказује овде. 3.5

- уноси се износ повећања основице, тј. износ за који је повећан ПДВ по основу измене основице или по другом основу – ако је обвезник ПДВ-а који је извршио промет и порески дужник за промет приликом којег долази до повећања основице, односно ПДВ-а; - уноси се износ за који је повећана основица – ако обвезник ПДВ-а који је извршио промет није порески дужник за промет приликом којег долази до измене основице. 3.6

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Повећање основице, односно ПДВ-а То су подаци из евиденције о повећању пореске основице (члан 21. Закона) за извршен промет добара и услуга, без обзира на то да ли је за тај промет порески дужник продавац или купац, односно:

Смањење основице, односно ПДВ-а Као и код повећања основице, тако се и у случају смањења исказује: - податак о смањењу основице и обрачунатог ПДВ-а за промет за који обвезник обрачунава ПДВ, и - податак о смањењу накнаде (основице) за промет за који је порески дужник прималац добара и услуга, у складу са чланом 10. Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Напомене: Износи у пољу 3.6 исказују се са предзнаком „минус” (не зна се да ли физички треба уносити знак „минус” или ће га аутоматски додељивати приликом попуњавања ових поља на порталу Пореске управе). Овде се уносе и подаци о смањењу износа основице, односно ПДВ-а, по основу: - члана 21. Закона (накнадно смањење основице за обрачун ПДВ); - извршене рефакције ПДВ-а страном држављанину (исправка обрачунатог ПДВ-а – смањење); - накнадног остваривања пореског ослобођења (износ исправке (смањење) нпр. када обвезник ПДВ-а оствари доказе за пореско ослобођење за добра отпремљена на територију АПКиМ, за која је претходно морао да обрачуна ПДВ) и - „сторнирања” рачуна у смислу члана 44. став 1. Закона (износ исправке нпр. када је у претходно издатом рачуну погрешно исказана већа основица). -----------------------------------------Пример 1: Обвезник ПДВ-а је дао у закуп пословни простор са уговореном месечном закупнином и обавезом плаћања режијских трошкова по приспелим рачунима. По истеку месеца за који је издат рачун за закуп, а на основу приспелих рачуна за режијске трошкове закуподавац издаје књижно задужење са обрачунатим ПДВ-ом по стопи од 20%. У том пореском периоду закуподавац у пољима под 3.5 исказује повећање основице и ПДВ-а. Пример 2: Обвезник ПДВ-а је извршио промет кукуруза у јануару 2018. године, а уговорен је попуст ако се изврши плаћање у року од 30 дана од дана испостављања рачуна. Купац је платио у предвиђеном року и продавац му одобрава попуст књижним одобрењем издатим у складу са чланом 15. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима … . На основу тога продавац уноси износ смањења основице, а и ПДВ-а, само ако је добио од купца потврду да је извршио исправку одбитка претходног пореза. 3.7

Промет добара и услуга без накнаде Уноси се податак о овом промету за који постоји обавеза обрачуна ПДВ-а (уноси се и основица и ПДВ). То је промет без накнаде, реализован по било ком основу за који постоји обавеза обрачуна ПДВ-а – промет из члана 4. став 4. и члана 5. став 4. Закона, који је опорезив ПДВ-ом, без обзира на то да ли је за тај промет порески дужник: - обвезник који врши промет (уноси се податак о основици и обрачунатом ПДВ-у), или - прималац добара и услуга у складу са чланом 10. Закона (уноси се податак о основици, посебно по општој и посебној стопи).

Пример 1: Обвезник ПДВ-а је дао на употребу своју машину без накнаде на период од 5 месеци, при томе не очекујући да ће је то лице узети у закуп или купити. Пошто је приликом набавке машине одбио ПДВ на цену коштања ове услуге (амортизација и трошак одржавања), дужан је да обрачуна ПДВ по стопи од 20%.

3.8

УКУПНА ОСНОВИЦА и ОБРАЧУНАТИ ПДВ за промет добара и услуга (3.1 + 3.2 + 3.3 + 3.4 + 3.5 + 3.6 + 3.7) - аутоматски се попуњава – а ако је збир негативан, овај податак би требало да се сведе на 0 (аутоматски)

3.9

Накнада или део накнаде који је наплаћен пре извршеног промета и ПДВ обрачунат по том основу (аванс), и то за: - промет за који је прималац аванса порески дужник (уноси се податак о износу основице и износу ПДВ-а) и - промет за који порески дужник није испоручилац добара или услуга, а за који је примио аванс (по члану 10. Закона).

Пример 1: Обвезник ПДВ-а је од купца примио аванс за промет добара који ће извршити у року од 60 дана. Обвезник је дужан да у пореском периоду у коме је примио аванс, применом прерачунате стопе, утврди основицу и ПДВ и да податак искаже овде и изда авансни рачун. Пример 2: Обвезник ПДВ-а је примио аванс за услуге у области грађевинарства које треба да пружи купцу у другом пореском периоду у односу на период у ком му је извршено плаћање. Дужан је да у евиденцији и овде искаже само износ аванса, пошто по основу овог аванса није порески дужник – то је давалац аванса. 3.10 Укупно обрачунат ПДВ (3.8 + 3.9) – аутоматски се попуњава, а ако је збир обрачунатог ПДВ-а негативан, податак се исказује са предзнаком „минус” Посебне напомене: Чланом 30. став 2. Правилника прописано је да се износ ПДВ-а обрачунат за промет добара и услуга из става 1. тач. 1) и 2) овог члана, умањује за износ ПДВ-а обрачунатог по основу наплаћеног аванса за тај промет, ако је по основу наплаћеног аванса настала пореска обавеза у пореском периоду различитом од пореског периода у ком је извршен промет добара и услуга.

– поље 3.8 Обрасца ПОПДВ – Укупна основица, па у – поља 5.1 и 5.4 Обрасца ПОПДВ, а на крају и у поље 003 или 004 Обрасца ПППДВ. Пример: Обвезник ПДВ-а је примио аванс од 50.000 дин. по основу ког је он порески дужник и на авансном рачуну обрачунао је ПДВ по том основу у износу од 10.000 дин. (50.000 x 20% = 10.000 ПДВ-а). Податке о томе исказао је на одговарајућим позицијама у пољу 3.9 Обрасца ПОПДВ. У неком од наредних пореских периода извршио је промет добара и услуга и издао коначни рачун на укупан износ од 240.000 динара (200.000 x 20% ПДВ-а = 240.000). У коначном рачуну мора да прикаже и ПДВ који је обрачунао по основу аванса. У пореском периоду у ком је извршен промет обвезник у пољу 3.2 исказује износ укупне основице за обрачун ПДВ-а у износу од 200.000 дин. и ПДВ-а у износу од 30.000 дин. (јер је од укупно обрачунатог ПДВ-а одузео ПДВ обрачунат на аванс (40.000 - 10.000 = 30.000).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

То значи да се у пољима 3.1 и 3.2 исказује износ обрачунатог ПДВ-а који је умањен за ПДВ обрачунат на аванс, ако је аванс примљен у неком ранијем пореском периоду, и по том основу настаје обавеза за ПДВ. Износ основице за извршен промет исказује се у пуном износу – податак о износу основице са ових поља преузима се у

2.2. Исказивање података у делу 3а Обрасца ПОПДВ Део 3а. Обрасца ПОПДВ 3а ОБРАЧУНАТ ПДВ ЗА ПРОМЕТ ДРУГОГ ЛИЦА (подаци се исказују на основу евиденције из члана 8, у складу са чланом 31. Правилника)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3а.1*

Посебна стопа

ПДВ

ПДВ за пренос права располагања на грађевинским објектима за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара У питању је ПДВ који обрачунава прималац добара као порески дужник, у складу са чланом 10. став 2. тачка 2) и тачка 5) подтачке (1) и (3) Закона, односно то је ПДВ који прималац добара и услуга обрачунава: - за пренос права располагања на грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да стицалац обрачунати ПДВ може у потпуности да одбије као претходни порез, а који му је извршен од другог обвезника ПДВ-а, - за пренос права располагања на хипотекованим непокретностима приликом реализације хипотеке, у складу са Законом (може да буде и први пренос или уговарање са ПДВ-ом) и - за пренос права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку (може да буде само први пренос непокретности пошто у овом случају нема могућности за уговарање промета са ПДВ-ом, у смислу члан 10. став 2. тачка 2).

Напомена: Сходно одредбама Правилника о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона, јасно је да приликом промета грађевинских објеката извршеног у складу са чланом 10. став 2. тачка 2) и тачка 5) подтачке (1) и (3) Закона, уз испуњење прописаних услова, ПДВ обрачунава стицалац непокретности као порески дужник. ------------------------------------------Пример: Обвезник ПДВ-а од другог обвезника ПДВ-а набавља објекат – сушару изграђену пре 1. 1. 2005. године. Он уговара набавку непокретности уз примену члана 10. став 2. тачка 2) Закона. Стицалац у том случају, пошто се бави опорезивом делатношћу и има право на одбитак ПДВ-а, у пореском периоду у коме је извршио набавку у својој евиденцији исказује интерно обрачунат ПДВ по стопи од 20% и има и право на одбитак истог. 3а.2*

Општа стопа

ПДВ за промет добара и услуга који у Републици врши страно лице које није обвезник ПДВ-а, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга То је ПДВ који интерним рачуном обрачунава обвезник ПДВ-а као: - порески дужник, у складу са чланом 10. став 1. тачка 3) ЗПДВ-а, који се, сходно чл. 11. и 12. Закона, сматра извршеним на територији Србије) и - порески дужник по основу издатог рачуна за услуге из члана 5. став 3. тачка 1) Закона, које пружа страно лице које није обвезник ПДВ-а у Србији.

Појашњење: Податак о обрачунатом ПДВ-у за набавку добара и услуга овде уноси прималац који је порески дужник за набавку од страног лица добара и услуга за које је место промета на територији Србије, односно то су следећи случајеви: - када страно лице које није у Србији у систему ПДВ-а, врши опорезив промет добара за који је, у складу са чланом 11. Закона, место опорезивања у Србији (нпр. страно лице прометује електричну енергију нашем обвезнику који је даље продаје на велико); - када страно лице које није у Србији у систему ПДВ-а, врши опорезив промет услуга за који је, у складу са чланом 12. Закона, место опорезивања у Србији (нпр. прометује услугу изнајмљивања опреме); - када страно лице које није у Србији у систему ПДВ-а, пре промета услуга из члана 5. став 3. тачка 1) Закона, изда рачун за који је, у складу са чланом 16. став 1. тачка 2а. Закона, настала пореска обавеза (нпр. страно лице испостави рачун за лиценцу, а иста није испоручена обвезнику). -------------------------------------Пример: Обвезник ПДВ-а је од страног лица које није у систему ПДВ-а примио консултантску услугу у фебруару месецу. Дужан је да у том пореском периоду утврди ПДВ обавезу (без обзира на то да ли је добио рачуне или не) и да то искаже у овим пољима. 3а.3*

Појашњење: Обрачунати ПДВ у ово поље уноси прималац добара и услуга као порески дужник за набавку: - секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима; - добара и услуга из области грађевинарства; - електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже лицу које је та добра набавило ради даље продаје; - предмета заложног права приликом реализације уговора о залози, у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима, и - добара (покретних ствари) и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку, у складу са Законом, извршену другом обвезнику ПДВ-а; - уноси се и ПДВ обрачунат по основу престанка услова за необрачунавање ПДВ-а у случају преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде или као улог, у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона), и - ПДВ обрачунат за промет добара и услуга који страно лице у Републици врши лицу које није обвезник ПДВ-а, осим лицу из члана 9. став 1. Закона, а накнаду за тај промет у име и за рачун страног лица наплаћује обвезник ПДВ-а. -------------------------------------------Пример: Обвезнику ПДВ-а је од стране другог обвезника извршена услуга реконструкције крова на фабричкој хали у вредности од 1.200.000 дин. у мају месецу. На основу добијеног документа обвезник је дужан да обрачуна ПДВ по стопи од 20% (240.000) и да податке о томе искаже у ПОПДВ који подноси за мај месец – као месечни обвезник ПДВ-а. 3а.4

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

ПДВ за промет добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга, осим из тач. 3а.1 и 3а.2, укључујући и ПДВ обрачунат у складу са чланом 10. став 3. Закона И овде је то ПДВ који обрачунава прималац добара и услуга као порески дужник, у складу са чланом 10. став 2. тач. 1), 3), 4) и 5) подтачке (1), (2) и (3); и тачком 6) Закона

Повећање обрачунатог ПДВ-а ПДВ који порески дужник обрачунава за примљена добра и услуге уколико је накнадно повећана накнада за тај промет или по другом основу

Напомена: До накнадног повећања основице, када прималац добара или услуга мора да изврши повећање обрачунатог ПДВ-а, по правилу долази због накнадног задужења за додатне трошкове који су у вези са већ извршеном набавком добара или услуга за које је прималац порески дужник. За ове случајеве прималац добија књижно задужење, које, сходно члану 15. Правилника о рачунима, испоручилац добара и услуга доставља купцу.

3а.5

Смањење обрачунатог ПДВ-а Износ ПДВ-а за који ће порески дужник смањити интерно обрачунат ПДВ за примљена добра и услуге ако се накнадно смањи накнада за извршен промет или по другом основу

Напомена: До накнадног смањења основице, када прималац добара или услуга код којих је дошло до смањења накнаде, мора да изврши смањење обрачунатог ПДВ-а као порески дужник, по правилу долази због накнадног одобрења (нпр. попусти, рабати или исправке цене) већ извршене набавке добара или услуга за коју је прималац био порески дужник. Накнадна измена ПДВ обавезе по овом основу врши се у пореском периоду када је до те измене дошло.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3а.6

ПДВ за промет добара и услуга без накнаде Податак о обрачунатом ПДВ-у за промет из члана 8. став 1. тач. од 1) до 3) Правилника, који је извршен без накнаде, а за који је порески дужник прималац добара (нпр. промет секундарних сировина)

Појашњење: Када је у питању утврђивање ПДВ обавезе од стране пореског дужника по основу набавке добара и услуга, без накнаде, за коју нема потребну улазну документацију, поставља се питање како се утврђује основица на коју треба обрачунати ПДВ. Наиме, чланом 43. Правилника прописано је да, ако за промет добара и услуга без накнаде претходни учесник у промету није издао рачун, односно други документ који служи као рачун, а за који постоји обавеза исказивања података у Обрасцу ПОПДВ у складу са овим правилником, подаци о износу основице, односно вредности добара и услуга, утврђују се проценом тих износа, сходно члану 18. ст. 1–3. Закона. Ипак, та процена код лица које прометује и код пореског дужника не мора да буде иста, па постоји објективна могућност да се подаци код оба лица не слажу, тј. да те основице нису идентичне, што би, у крајњој линији, у некој везаној контроли могло да доведе до проблема. За сада нема другог решења. 3а.7

Укупно обрачунати ПДВ за промет добара и услуга (3а.1 + 3а.2 + 3а.3 + 3а.4 + 3а.5 + 3а.6) - податак се уноси аутоматски (ПДВ за промет добара и услуга другог лица, исказан на претходних шест поља)

3а.8

ПДВ по основу накнаде или дела накнаде који је плаћен пре извршеног промета (аванс) То је збирни износ ПДВ-а, обрачунат по основу плаћених аванса за било који промет за који је прималац добара и услуга (давалац аванса) порески дужник

3а.9

Укупно обрачунат ПДВ (3а.7 + 3а.8) – аутоматски се попуњава

* Напомене: Важно је да ће се податак који буде исказан на пољима 3а.1, 3а.2, 3а.3, 3а.4 и 3а.5, аутоматски укључити у збир на пољу 3а.9, а из тог поља, после умањења за ПДВ који се не може одбити као претходни ПДВ, у поље 8е.2 ПОПДВ. Ово је битно за обвезнике ПДВ-а који право на одбитак ПДВ-а морају да утврде према економској припадности или раде сразмерни одбитак у складу са чланом 30. Закона. Чланом 31. став 2. Правилника прописано је да се износ ПДВ-а обрачунат за промет добара и услуга из става 1. тач. 1)–3) овог члана, умањује за износ ПДВ-а обрачунатог по основу плаћеног аванса за тај промет, ако је по основу плаћеног аванса настала пореска обавеза у пореском периоду различитом од пореског периода у ком је извршен промет добара и услуга. То значи да се у пољима 3а.1, 3а.2 и 3а3 исказује износ обрачунатог ПДВ-а на разлику између укупне накнаде и износа аванса, ако је за промет добара или услуга који је извршен обвезнику ПДВ-а плаћен аванс и по том основу обрачунат ПДВ у неком ранијем пореском периоду.

3. Посебан поступак опорезивања

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Евиденције о посебном поступку опорезивања обухватају промет који се врши у складу са чланом 35. Закона, тј. промет туристичких агенција и промет који се врши у складу са чланом 36. Закона – промет половних добара, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета. На основу тих евиденција подаци се исказују у делу 4. Обрасца ПОПДВ како следи. За евиденцију, а и исказивање података у пољу 41, подсећамо да: ● податак овде НЕ исказују туристичке агенције које комплетан туристички аранжман реализују сопственим средствима – што је вероватно реткост (нпр. имају свој превоз, смештај, своје запослене водиче …); ● туристичке агенције које део аранжмана реализују сопственим капацитетима, а део на основу туристичких услуга које примају од других лица – овде приказују само онај део који се опорезује применом члана 35. Закона; ● туристичке агенције – посредници у реализацији туристичких услуга – такође овде не исказују промет – посредничку провизију. Када је у питању промет половних добара, уметничких дела и колекционарских добара, треба скренути пажњу да је чланом 36. став 1. Закона прописано да се посебан поступак опорезивања односи на обвезнике ПДВ-а који се баве прометом половних добара, укључујући половна моторна возила, као и уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета, и да опорезиву основицу утврђују као разлику између продајне и набавне цене добара, уз одбитак ПДВ-а који је садржан у тој разлици. Ставом 7. истог члана прописано је да, ако би износ ПДВ-а обрачунат, у складу са одредбама ст. 1–3. овог члана, за промет добара чији је пренос права својине предмет опорезивања у складу са законом којим се уређују порези на имовину, био мањи од износа пореза који би за тај промет био обрачунат у складу са тим законом, на тај промет се не би плаћао ПДВ, па ову одредбу могу да примењују обвезници који се баве прометом половних моторних возила као делатношћу. Значи, када је у питању промет половних моторних возила (осим мопеда, мотокултиватора, трактора, радних машина), обрачунава се ПДВ само ако је износ ПДВ-а већи од могућег обрачуна пореза на пренос апсолутних права, обрачунат у складу са Законом о порезима на имовину. У том смислу може да се постави питање да ли се у поља од 4.2.1 до 4.2.3 уноси податак у случају када се плаћа порез на пренос апсолутних права (већи је од могућег ПДВ-а) или не. Посматрајући поља и начин обрачуна ПДВ-а на утврђену разлику у току пореског периода, за такав промет овде не треба да се уноси податак иако он постоји у евиденцији. Део 4. Обрасца ПОПДВ 4. ПОСЕБАН ПОСТУПАК ОПОРЕЗИВАЊА (попуњава се на основу евиденције из члана 9, а у складу са чланом 32. Правилника) 4.1 Туристичке агенције 4.1.1

Накнада коју плаћају путници (узима се и примљени аванс), укључујући и повећање односно смањење те накнаде

4.1.2

Стварни трошкови* за претходне туристичке услуге, укључујући и повећање односно смањење тих трошкова Уноси се податак о износу стварних трошкова за претходне туристичке услуге, односно о процењеном износу стварних трошкова за претходне туристичке услуге, ако износ стварних трошкова није познат на дан настанка пореске обавезе, у складу са Законом, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења тих трошкова

Утврђивање основице

ПДВ

4.1.3

Разлика (4.1.1 - 4.1.2) То је податак о пореској основици, тј. уноси се податак о разлици између износа накнаде коју плаћају путници и износа стварних трошкова за претходне туристичке услуге

4.1.4

Обрачунати ПДВ

Пример: Туристичка агенција има аранжман за излет у В. Бању. Аранжман од 3 дана обухвата превоз, смештај и исхрану и износи 12.000 дин. Све услуге реализује преко других лица од којих добија рачуне. Агенција је за излет имала 20 лица и наплату од 240.000 дин. Примила је рачуне за: смештај и исхрану (од хотела) у износу од 150.000 и за превоз од превозника у износу од 25.000 дин. На основу евиденције треба да у поље 4.1.1 унесе износ од 240.000; у поље 4.1.2 износ од 175.000 (150.000 + 25.000); што значи да у поље 4.1.3 уноси разлику, тј. (240.000 - 175.000 = 65.000). ПДВ обрачунат применом прерачунате стопе јесте 10.833 – на 4.1.4. 4.2 Половна добра, уметничка дела, колекционарска добра и антиквитети

Утврђивање основице

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Општа стопа

4.2.1

Продајна цена добра, укључујући и повећање односно смањење те цене Уноси се износ продајне цене добара, укључујући и примљени аванс за будући промет, увећан за износ повећања, односно умањен за износ смањења те цене

4.2.2

Набавна цене добра*, укључујући и повећање односно смањење те цене Износ набавне цене увећан за износ повећања, односно умањен за износ смањења те цене

4.2.3

Разлика (4.2.1 - 4.2.2) То је податак о пореској основици

Посебна стопа

ПДВ Општа стопа

Посебна стопа

Пример: Обвезник је набавио половни аутомобил на који је плаћен порез на пренос апсолутних права, за 500.000 дин. и тај податак исказује у евиденцији, односно у пољу 4.2.1. Продаје га физичком лицу за 650.000, што исказује у пољу 4.2.2, па због тога у пољу 4.2.3 треба да стоји разлика од 150.000 дин. На основу овога утврђује ПДВ прерачунатом стопом од 16,6667%, тако да ПДВ од 25.000 уноси у поље 4.2.4 под „општа стопа”. 4.2.4

Обрачунати ПДВ

*Напомене: Ако је за промет из члана 32. ст. 1. и 2. Правилника о евиденцији, наплаћена накнада или део накнаде пре извршеног промета, подаци из става 2. тачка 2), тј. из поља 4.1.2 – Стварни трошкови за претходне туристичке услуге, укључујући и повећање односно смањење тих трошкова, и става 3. тачка 2), тј. из поља 4.2.2 – Набавна цена добара, укључујући и повећање односно смањење те цене, исказују се у износу сразмерном износу наплаћене накнаде.

4. Исказивање података о укупном промету добара и услуга и укупно обрачунатом ПДВ-у 60

О овом делу нема посебних објашњења с обзиром на то да се ту подаци АУТОМАТСКИ уносе – то су збирни подаци са назначених поља која чине збир за конкретно поље 5. дела. Такође, тако исказани збирни подаци аутоматски се уносе и на пореску пријаву – Образац ПППДВ. Следи опис позиција на делу 5. Обрасца ПОПДВ.

Део 5. Обрасца ПОПДВ 5. УКУПАН ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА И УКУПНО ОБРАЧУНАТИ ПДВ (попуњава се у складу са чланом 33. Правилника) 5.1

5.2 5.3

5.5 5.6

5.7

Укупан опорезиви промет добара и услуга по општој стопи ПДВ-а (3.8 + 4.1.1 + 4.2.1) Податак се уноси аутоматски. Износ са овог поља исказује се у пољу 003 ПППДВ. ---------------------------------Појашњење: Правилник није описом регулисао све ситуације, па се може претпоставити да ће подаци бити генерисани у аутоматској обради овог обрасца на порталу Пореске управе. На пример, може да се постави питање шта ће се исказати у пољу 5.1 у случају када обвезник нема податке у пољима 4.1.1 и 4.2.1, а притом му је у пољу 3.8 износ негативан (то је податак о укупној основици за промет добара и услуга). Могуће је решење да ће се приказати износ у минусу или износ сведен на 0. У овом случају у пољу 003 ПППДВ је 0. Укупно обрачунати ПДВ по општој стопи ПДВ-а (3.10 + 3а.9 + 4.1.4 + 4.2.4) Аутоматски се уноси податак о укупно дугованом ПДВ-у Укупно обрачунати ПДВ по општој стопи ПДВ-а, увећан за износ за који се не може умањити претходни порез из тачке 8е.6 (5.2 + (8е.6 у апсолутном износу)) Аутоматски се уноси податак, али поље 5.3 остаје непопуњено све док се не попуни поље 8е.6. Износ са поља 5.3 исказује се у пољу 103 ПППДВ. ---------------------------------Како се види, у пољу 5.2 ПОПДВ исказује се укупно обрачунат дуговани порез. Тај износ није увек као износ који се исказује у пољу 103 ПППДВ, зато што се у поље 103 ПППДВ исказује износ исправки одбитка претходног пореза када те исправке не могу да се искажу у пољу 108 (у пољу 108 не могу да се искажу подаци у минусу). ----------------------------------Значи, када је поље 8е.6 Обрасца ПОПДВ са предзнаком минус (обвезник искаже укупан износ претходног пореза у минусу), па се - за тај износ увећава износ укупно обрачунатог ПДВ-а из поља 5.2 и - тај збир се исказује у пољу 5.3. Када у пољу 8е.6 није исказан негативан износ претходног пореза, - износи у пољу 5.2 и 5.3 биће исти. Укупан опорезиви промет добара и услуга по посебној стопи ПДВ-а (3.8 + 4.2.1) Аутоматски се уноси податак. Износ са поља 5.4 уноси се у поље 004 ПППДВ. Укупно обрачунати ПДВ по посебној стопи ПДВ-а (3.10 + 3а.9 + 4.2.4) Аутоматски се уноси податак ПДВ-а. Овај износ исказује се у пољу 104 ПППДВ. Укупан промет добара и услуга (1.5 + 2.5 + 5.1 + 5.4) Аутоматски се уноси податак о укупном износу накнаде, основице за промет добара и услуга. Овај износ се исказује у пољу 005 ПППДВ. Укупно обрачунати ПДВ (5.3 + 5.5) Аутоматски се уноси податак. Овај износ се исказује у пољу 105 ПППДВ.

Напомене: Податке о збиру основице апликација ће, колико је познато, аутоматски сводити на 0, па подаци у пољима 5.1, 5.4 и 5.6 неће бити исказани са предзнаком минус. И подаци о збиру обрачунатог ПДВ-а у пољима 5.2, 5.3 и 5.5 неће се исказивати са предзнаком минус. У тим случајевима разлика до нуле аутоматски ће се пребацивати на увећање претходног ПДВ-а у пољу 8е.6. Истовремено, за податке о збиру обрачунатог ПДВ-а у пољима 3.10, 3а.9, 4.1.4 и 4.2.4 предвиђено је исказивање са предзнаком минус (такво исказивање омогућава тачан обрачун ПДВ обавезе).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

5.4

ИЗНОС

ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ УПОРЕДИВЕ ЦЕНЕ НА ТРЖИШТУ – ДРУГИ ДЕО

астављајући разматрање из претходног броја „Пословног саветника”, и у овом броју тема ће бити примена методе упоредиве цене на тржишту (у даљем тексту: метода упоредиве цене) из перспективе Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон) и Правилника о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују приликом утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима (у даљем тексту: Правилник).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример 1 – Усклађивања у циљу постизања упоредивости – разлике у уговорним условима

Као што је познато, један од фактора упоредивости који је, у складу са Правилником, потребно размотрити јесу уговорни услови који обухватају широк опсег чинилаца који зависе од воље уговорних страна у датој трансакцији и који могу утицати, односно који су утицали на одређивање цена. У примеру који следи биће представљено неколико случајева у којима постоје разлике у уговорним условима између контролисане и упоредиве неконтролисане трансакције, као и кораци који могу бити предузети како би се извршила усклађивања у циљу постизања упоредивости. Претпоставља се да порески обвезник, Друштво А, производи цементне блокове у својој фабрици која се налази у Републици Србији. Друштво А је специјализовано за производњу само једне врсте цементних блокова, тако да су сви производи једнаких карактеристика. Оно продаје своје производе и повезаним и неповезаним лицима, претежно у иностранству, а продаје локалним купцима у Републици Србији представљају оквирно 3% укупних прихода од продаје. Приликом анализе трансферних цена Друштво А на првом месту приступа начелном утврђивању постојања упоредивих цена, те будући да је свесно да продаје блокове и повезаним и неповезаним лицима, закључује да постоје интерне упоредиве цене. Друштво А затим узима у обзир факторе упоредивости, полазећи од сличности предмета трансакције. С обзиром на то да производи само једну врсту производа, Друштво А са сигурношћу потврђује да је предмет трансакције идентичан у контролисаним и неконтролисаним трансакцијама. Међутим, разматрањем уговорних услова Друштво А утврђује да постоје значајне разлике у начину испоруке појединачним купцима, тј. у примењеним Incoterms паритетима, што зависи од преференција купаца. Наиме, утврђено је да се продаје повезаним лицима спроводе у складу са EXW паритетом (на локацији фабрике у Србији), док се продаје неповезаним лицима спроводе у складу са CIP паритетом (на локацији купца). У конкретном случају то значи да Друштво А своје цементне блокове испоручује на следећи начин: 1) При продајама повезаним лицима Друштво А обезбеђује паковане цементне блокове на посебном месту за утовар у оквиру сопствене фабрике, одакле их преузимају шпедитери које ангажује повезано лице – купац. Другим речима: Друштво А не сноси никакве додатне трошкове у оквиру овог начина испоруке. 2) При продајама неповезаним лицима Друштво А самостално уговара и обезбеђује превоз и осигурање цементних блокова до локације купца, где их неповезано лице – купац преузима. Другим речима: у оквиру овог начина испоруке Друштво А сноси значајне трошкове. На основу наведеног Друштво А правилно закључује да није могуће поредити цене из две поменуте трансакције без узимања у обзир разлика у начину испоруке. Међутим, оно такође разма тра и трећи фактор упоредивости предвиђен Правилником, тј. економске и тржишне услове, па закључује да се обе трансакције врше са иностраним купцима (због чега оно није разматрало продаје локалним купцима, које су и занемарљиве вредности), као и да се у оба случаја ради о продајама у истим тржишним стадијумима, тј. о продајама крајњим корисницима. Поред претходно наведеног, Друштво А такође узима у обзир и да ли је значајно то што се купци у контролисаној и неконтролисаној трансакцији не налазе у истим државама, тј. испорука повезаном лицу врши се у Мађарској, а испорука неповезаном лицу у Румунији. Утицај овог податка на анализу трансферних

Купац Повезано лице Неповезано лице

Цена производа (ЕУР по тони) 30 29

Цена превоза (ЕУР по тони) 0 6

Цена осигурања (ЕУР по тони) 0 2,5

Укупна цена (ЕУР по тони) 30 37,5

На основу претходног прегледа Друштво А закључује да трошкови превоза и осигурања које наплаћују неповезана лица, износе укупно 8,5 ЕУР по тони, те да усклађивање цена како би се узела у обзир разлика у паритетима треба да одговара управо овом износу. Друштво А ове трошкове може да занемари приликом провере усклађености цена са начелом „ван дохвата руке”, будући да они нису производ односа са повезаним лицем. Међутим, из представљеног прегледа је очигледно да ће чак и након усклађивања постојати разлика у ценама, тј. да Друштво А од повезаних лица наплаћује вишу цену иако није утврђено постојање других разлика у факторима упоредивости. По основу овако утврђених разлика Друштво А нема обавезу вршења корекције пореске основице, имајући у виду одредбе Закона и Правилника, будући да постоји позитивна разлика између цена које наплаћује од повезаног лица и цена које наплаћује од неповезаног лица. Међутим, Друштво А потенцијално може да има право на умањење корекције по основу других трансакција са истим овим повезаним лицем. Наиме, уколико би се утврдило постојање обавезе за вршење корекције по основу других трансакција са поменутим лицем, Друштво А би имало право да умањи овако обрачунату корекцију за износ позитивне разлике између цена које наплаћује од повезаног лица и цена које наплаћује од неповезаног лица. У верзији претходног случаја све чињенице из претходног примера су исте, осим што Друштво А и повезаним и неповезаним лицима продаје своје производе применом ЕXW паритета. Друштво А приступа поређењу цена и на самом почетку утврђује значајне разлике у коначно наплаћеним ценама од повезаних и неповезаних купаца, а затим уочава да постоје одређене разлике у испорученим количинама повезаном и неповезаном лицу, те да је по том основу неповезано лице испунило услове за примену количинског рабата. Количински рабат такође представља уговорни услов који је потребно узети у обзир, тако да Друштво А не може да изврши поуздано и прецизно поређење цена у контролисаној и неконтролисаној трансакцији без узимања у обзир

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

цена зависи од случаја до случаја, те је потребно да се приликом процене утицаја на упоредивост цена нарочито има у виду следеће: 1) Да ли постоје тржишни поремећаји који утичу на трансакцију, тј. који би требало да утичу на трансакцију? Примера ради, поремећај на тржишту купца не мора нужно (у неким ситуацијама и не сме) да утиче на цену коју формира ино продавац. 2) Да ли постоје значајне разлике у поступку извоза/увоза које утичу, тј. које би требало да утичу на цену коју формира ино продавац? Примера ради, царинске мере у виду повећаних увозних дажбина, намењене подстицају локалних набавки, свакако утичу на крајњи трошак набавке за купца, али не представљају нужно чинилац који је од значаја за ино продавца. 3) Да ли је једно од тржишта на које се испоручује тржиште у развоју или тржиште са повећаним степеном конкуренције, па драстичне ценовне политике могу да се сматрају оправданим? У посматраном случају Друштво А закључује да не постоје значајне разлике у економским и тржишним условима, те да се ради о стабилним и развијеним тржиштима која одликују упоредиви услови извоза/увоза. Коначно, Друштво А закључује да је поређење цена у две трансакције могуће, али не без узимања у обзир разлике у паритетима, односно без спровођења одговарајућих усклађивања. У те сврхе оно приступа утврђивању висине трошкова које сноси у оквиру продаје повезаном лицу посредством ЕXW паритета и нарочито неповезаном лицу посредством CIP паритета, будући да поменуте трошкове у сваком случају укључује у цену коју наплаћује од неповезаног лица. Након сагледавања трошкова и поређења са стварно уговореним ценама долази се до следећег прегледа:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 64

ефеката ових рабата. У те сврхе оно утврђује да уговори са неповезаним и повезаним лицем садрже исте одредбе о количинском рабату, при чему повезано лице није испунило услове за његову примену услед укупне поручене количине. Будући да је уговорена цена у оба уговора једнака, што може да се докаже усклађивањем које „избија” примењен рабат из коначно наплаћене цене, Друштво А закључује да су цене у контролисаној и неконтролисаној трансакцији једнаке, односно да разлике између коначних цена нису производ комерцијалних односа који нису у складу са начелом „ван дохвата руке”, већ представљају производ једнако примењене пословне политике и екстерног фактора у виду поручене количине. На основу свега наведеног Друштво А закључује да није потребно вршити корекцију пореске основице. Наведени приступ је искључиво могућ уколико је рабатна политика транспарентна, јасна и уколико се примењује без дискриминације. Очигледно је да паушално примењени рабат или сличан попуст (било да је експлицитно наведен у уговору или да је одобрен неформално накнадно), па и целу рабатну политику није могуће олако отписати и тврдити да се ради о комерцијалном односу који је у складу са начелом „ван дохвата руке”. Наведена два случаја представљају само део могућих разлика у уговорним условима које могу да се јављају у пракси. Начин на који се ове разлике узимају у обзир, односно на који се врше усклађивања, зависи од врсте разлике и доступних података, те су могуће и следеће ситуације: 1) Природа сарадње између уговорних страна, да ли се ради о једнократном односу или о дугорочној и развијеној сарадњи – могуће је извршити усклађивање цена, односно утврдити ефекте на цене кроз хипотетичку примену пословних стратегија тестираног обвезника, ослањајући се на постојеће упоредиве пословне односе, будући пословни план, мисију и визију и сл. 2) Обим испорука, вредносно и количински, како у датом периоду тако и историјски – ефекат на цену је могуће узети у обзир кроз обрачун цене коштања, а нарочито фиксних трошкова чије се кретање неретко одражава на цене приликом обимнијих испорука. 3) Валуте плаћања, нарочито уколико се ради о спољнотрговинском послу – курсне разлике могу имати драстичан ефекат на коначну цену, тј. нето приход од продаје, те би се усклађивање фокусирало на утврђивање и квантификацију овог ефекта. 4) Рокови плаћања, како уговорени тако и фактички историјски – разлике у роковима плаћања могуће је узети у обзир кроз временско кретање вредности новца, као и кроз разматрање ефекта краткорочног финансирања, као потенцијално упоредиве трансакције, будући да одлагања плаћања суштински представљају облик финансирања.

Пример 2 – Закуп простора Један од најчешћих случајева примене методе упоредиве цене у пракси јесте приликом трансакције закупа простора. У овом примеру Друштво А, власник зграде у пословном комплексу на Новом Београду, даје у закуп пословне просторе у тој згради, сличних површина, неповезаним и повезаним лицима. Дакле, предмет трансакције је начелно упоредив. У циљу провере тржишности цена у трансакцијама са повезаним лицима, Друштво А проверава своје уговоре о закупу простора како би утврдило да ли постоје интерне упоредиве цене и закључује да се месечне цене закупа на први поглед значајно разликују, односно постоје значајне осцилације у износима. Међутим, Друштво А је свесно да су цене у свим тим уговорима утврђене множењем јединичне цене закупа простора са површином закупљеног простора, што представља уобичајену праксу за овај вид трансакције. Оно потом закључује да сви уговори о закупу за дату зграду имају исту јединичну цену и то 15 ЕУР/m2, те да се кориговањем површине закупљеног простора свака цена може учинити упоредивом са другом ценом, будући да је површина једини чинилац који утиче на цену, а не представља чиниоца који је под утицајем односа између повезаних лица. Другим речима: може да се сматра да је цена у трансакцији у складу са начелом „ван дохвата руке”. Дакле, слично као у претходном примеру, утврђивањем обрачунске величине, тј. методологије за утврђивање цене, омогућава се разлагање цене на фиксне и варијабилне чиниоце (који

зависе од предмета трансакције), након чега се може утврдити да ли је она под утицајем односа који постоји између повезаних лица или представља искључиво производ објективних тржишних чинилаца, што би у овом примеру била површина закупљеног простора. Сада треба претпоставити нешто другачији опис чињеница. Наиме, Друштво А није власник описане зграде, већ узима у закуп један спрат од неповезаног лица по претходно изнетој цени. Један део спрата који не користи Друштво А даје у подзакуп свом повезаном лицу, за шта наплаћује накнаду. Приликом анализе тржишности цене из ове трансакције Друштво А образлаже свој приступ утврђивања цене на следећи начин. Оно истиче да постоји интерна упоредива цена на страни Друштва А и то цена из трансакције закупа истог тог простора са неповезаним лицем – закуподавцем, а затим и да је цена у трансакцији са повезаним лицем утврђена тако што је утврђен удео површине простора који је дат у подзакуп у површини укупног простора, након чега је по истој овој сразмери утврђена и цена за подзакуп. Примера ради, ако претпоставимо да површина простора датог у подзакуп представља 20% површине укупног простора, Друштво А је цену у трансакцији са повезаним лицем утврдило као 20% цене закупа из трансакције са неповезаним лицем. Суштински, Друштво А је утврдило цену на исти начин као и неповезано лице – закуподавац, стављајући себе у позицију закуподавца, на основу чега тврди да је цена утврђена у складу са начелом „ван дохвата руке”. Постоје случајеви у пракси у којима је релативно лако доћи до екстерних података о потенцијално упоредивим ценама (за добра или услуге), тако да разматрање интерних података или пак других метода може да се чини апсолутно непотребним. Међутим, и у овим случајевима потребно је имати у виду захтеве које намећу Закон, Правилник и међународна пракса, како би се осигурало да ће метода упоредиве цене бити примењена на одговарајући начин. У наставку следи неколико ситуација у којима су на располагању екстерне јавно доступне упоредиве цене. 1) Берзанска и роба којом се тргује на контролисаним тржиштима У случају када се контролисана трансакција односи на трговину берзанском робом, тј. на робу којом се тргује на робним берзама, често ће бити доступни детаљни подаци о ценама ове робе на нпр. интернет страници или објављеним извештајима берзе. Пример представљају челик, пшеница, па и струја. У овим ситуацијама потребно је имати у виду тржиште за које су доступни подаци о цени, врсти робе, периоду у коме се тргује и друге појединости које су од значаја за одређивање цене. У пракси ће подаци о појединостима које су од значаја често бити доступни интерно, код самог пореског обвезника, будући да ће се и сам ослањати на ове податке при формирању цена. 2) Јавно доступне анализе тржишта и ценовници Постоје случајеви када ће за потребе анализе контролисане трансакције бити могуће проналажење података о ценама у оквиру јавно доступних анализа тржишта, које објављују стручна тела као што су привредне коморе, удружења или привредна друштва која пружају услуге у вези са контролисаном трансакцијом, или пак у оквиру ценовника које објављују сами продавци/ пружаоци услуга за сопствена добра или услуге. Што се тиче анализа, иако се подаци у овим анализама углавном заснивају на стварно реализованим трансакцијама, потребно је имати у виду кредибилитет лица које их саставља и прецизност података, али и спровести друге провере како би се проценила поузданост података. Међутим, чак и у случају поузданих података потребно је имати у виду да се овај облик примене методе упоредиве цене ипак ослања на значајан број претпоставки и генерализација, те га не би требало користити уколико су доступни транспарентнији подаци. Примери у којима је могућа примена екстерних јавно доступних анализа тржишта јесу трансакције закупа комерцијалног, канцеларијског или логистичког простора. У погледу ценовника требало би имати у виду да се они ипак не односе на реализоване трансакције, па се лако може поставити питање да ли су цене стварне, тј. да ли се по њима уопште и одиграла нека трансакција. Такође, цене садржане у оваквим ценовницима у пракси могу да представљају само почетну тачку за преговоре о висини

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Пример 3 – Остали извори података о потенцијално упоредивим ценама

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

цене, па можда не могу да се укључе у анализе трансферних цена без задршке. Слично као и приликом анализа тржишта, коришћење екстерних јавно доступних ценовника може да буде корисно за одређене врсте трансакција. Примери у којима је могућа примена екстерних јавно доступних ценовника јесу трансакције закупа моторних возила, нарочито путничких возила. 3) Понуде за упоредива добра/услуге Коначно, може бити случајева када су пореском обвезнику доступни подаци о упоредивим ценама из примљених понуда за упоредива добра или услуге од неповезаних лица. Такође је могуће да је сам порески обвезник или његово повезано лице, у циљу одређивања цене у складу са начелом „ван дохвата руке”, прибавило понуде од неповезаних лица како би имало референтну вредност за сопствене цене. Слично као и приликом коришћења екстерних јавно доступних ценовника, и подаци из понуда се односе на трансакције које нису реализоване, па може да се постави питање да ли би се таква трансакција, тј. трансакција под таквим условима икада одиграла. Другим речима: и у овом случају се примена методе упоредиве цене ослања на одређене претпоставке. С друге стране, имајући у виду да је понуда персонализована управо за обвезника, односно повезано лице које је формирало цену, може се сматрати да је она вишег степена упоредивости од цене из екстерног ценовника, будући да нужно узима у обзир појединости предметне трансакције.

Пример 4 – Каматне стопе које објављује Министарство финансија Као што је већини пореских обвезника у Републици Србији познато, приликом анализе усклађености камате са начелом „ван дохвата руке”, у складу са Законом, постоји могућност коришћења каматних стопа објављених у посебном подзаконском акту, од којих је последње објављени Правилник о каматним стопама за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 21/2017 – у даљем тексту: Правилник о каматним стопама). На први поглед коришћење података из Правилника о каматним стопама по много чему може да се уподоби примени методе упоредиве цене. Наиме, пореде се цене, односно обрачунска величина коришћења за добијање цене – каматна стопа, а узимају се у обзир и одређене појединости трансакција – врста зајмодавца, валута, рочност зајма и сл. Међутим, потребно је да се јасно истакне да примена каматних стопа из Правилника о каматним стопама не представља примену методе упоредиве цене. На првом месту наведено је очигледно разматрање саме одредбе Закона која предвиђа примену Правилника о каматним стопама, а изричито наводи да обвезник има следеће опције: 1) коришћење каматних стопа које објави Министар финансија или 2) примену општих правила о утврђивању цене трансакције према начелу „ван дохвата руке” (која укључују и методу упоредиве цене). Дакле, и сам Закон јасно разграничава ова два приступа. Чак и да ово није случај, тј. да Закон не прави јасну дистинкцију, ни у ком случају метода упоредиве цене не би могла да се поистовети са применом Правилника о каматним стопама. Као што је било представљено у свим претходним примерима, за примену методе упоредиве цене потребно је испуњење бројних услова и разматрање бројних чинилаца које предвиђају Закон, Правилник, али и међународна пракса. Поменуте услове, иако у одређеним случајевима јесу побројани, не треба сматрати искључивим и исцрпним, па ја за правилну примену ове методе потребно имати у виду све значајне околности и чињенице, које и не би било могуће побројати у оквиру Закона или подзаконског акта. С друге стране, за примену Правилника о каматним стопама довољно је испуњење свега неколико прописаних услова, без икакве обавезе узимања у обзир било којих других чинилаца, осим оних који су изричито прописани. Дакле, приликом примене Правилника о каматним стопама неопходно је имати у виду да се ради о посебном праву и правилу која не прате остале опште зах теве Закона и Правилника, па ни међународне праксе. Суштински, ради се о намерном уступку учињеном пореским обвезницима (тзв. safe harbour правило), који не мора да се заснива на начелу „ван дохвата руке” како је познато у међународној пракси.

***

ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА ЧЛАНАРИНЕ ПРИВРЕДНОЈ КОМОРИ СРБИЈЕ ЗА 2018. ГОДИНУ

На изнет начин чланарину плаћају и: ● огранци страних правних лица и ● чланови који су приступили у чланство Коморе, а чланови су органа и тела Коморе, а у случају да они не приказују остварен пословни приход у финансијским извештајима, плаћају чланарину у висини од 3.000,00 РСД месечно. Пословни приход, у смислу наведених мерила, представља: 1. за банке – збир прихода од камата (АОП 1001), прихода од накнада и провизија (АОП 1005) и осталих пословних прихода (АОП 1021); 2. за даваоце финансијског лизинга – збир прихода од камата (АОП 1001), прихода од накнада (АОП 1005) и осталих пословних прихода (АОП 1019); 3. за друштва за осигурање – збир обрачунатих премија животних и неживотних осигурања, саосигурања (АОП 1003, АОП 1004) и осталих пословних прихода (АОП 1015); 4. за друштва за реосигурање – збир обрачунате премије реосигурања и ретроцесија (АОП 1010) и осталих пословних прихода (АОП 1015); 5. за друштва за управљање добровољним пензијским фондовима – збир прихода од накнада при уплати пензијских доприноса (АОП 1001), прихода од накнада за управљање фондовима (АОП 1002), других прихода од управљања фондовима (АОП 1003) и осталих прихода (АОП 1020); 6. за друштва за управљање инвестиционим фондовима – збир прихода по основу управљања фондовима (АОП 1002), прихода по основу обављања делатности инвестиционих друштава (АОП 1003) и осталих прихода (АОП 1014).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

купштина Привредне коморе Србије донела је Одлуку о висини, начину и роковима плаћања јединствене чланарине и финансирању Привредне коморе Србије у 2018. години („Сл. гласник РС”, бр. 114/2017 – у даљем тексту: Одлука). Овде се треба подсетити да су чланови Привредне коморе Србије (у даљем тексту: Комора) сви привредни субјекти који обављају регистровану пословну делатност на територији Републике Србије, а постају чланови Привредне коморе Србије уписом у Регистар привредних субјеката. Према Одлуци од 1. 1. 2018. године чланови Коморе – правна лица плаћају чланарину која се обрачунава према величини правног лица разврстаног на дан сачињавања редовног годишњег финансијског извештаја за 2016. годину, као и према пословном приходу оствареном у 2016. години, у складу са законом којим се уређује рачуноводство, и то на следећи начин: 1. микро правна лица – у месечном износу од 600,00 РСД + 1/12 износа од 0,004% од пословног прихода; 2. мала правна лица – у месечном износу од 3.600,00 РСД + 1/12 износа од 0,004% од пословног прихода; 3. средња правна лица – у месечном износу од 43.000,00 РСД + 1/12 износа од 0,004% од пословног прихода; 4. велика правна лица – у месечном износу од 160.000,00 РСД + 1/12 износа од 0,004% од пословног прихода. Месечна чланарина Комори износи највише 185.000,00 РСД, односно највише у висини 1/12 годишњег износа који се признаје као расход за чланарине коморама у пореском билансу, у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица. Чланови који имају пословни приход мањи од 20 милиона РСД не плаћају део чланарине по основу пословног прихода.

Такође: ● општа удружења предузетника и задружни савези плаћају чланарину Комори у износу од 1.000,00 РСД месечно; ● предузетници, чланови гранских удружења и тела Коморе, у складу са Статутом, плаћају чланарину у месечном износу од 3.000,00 РСД; ● чланови Коморе који су приступили у чланство Коморе, а нису чланови органа и тела Коморе, плаћају чланарину Комори у износу од 1.000,00 РСД месечно.

Начин плаћања чланарине Комори

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Чланарина Комори се уплаћује месечно за претходни месец, уз исплату зараде запосленима, на текући рачун Коморе број 205-2238-67 код Комерцијалне банке АД Београд, са ознаком шифре плаћања број 290 и позивом на број – ПИБ уплатиоца. Чланови Коморе – новоосновани привредни субјекти – не плаћају чланарину годину дана од дана оснивања.

Могућност умањивања чланарине Комори Обавезе плаћања чланарине Комори: 1) ослобађају се чланови Коморе над којима је отворен односно покренут стечајни поступак; 2) могу бити ослобођени чланови Коморе над којима је покренут поступак ликвидације, почев од дана покретања поступка ликвидације. Чланови Коморе могу да остваре попуст на чланарину обрачунату, у складу са Одлуком, у висини утврђеној посебном одлуком Комисије за финансијска питања, и то: 1) у случају проглашене ванредне ситуације на територији на којој члан има седиште, почев од месеца у коме је проглашена ванредна ситуација, до краја календарске године; 2) у случају да члан Коморе има регистровано седиште на територији локалне самоуправе IV групе степена развијености, у складу са законом којим се уређује регионални развој, почев од месеца у коме је поднет захтев за одобравање попуста, до краја календарске године; 3) предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, социјална предузећа и организације, почев од месеца у коме је поднет захтев за одобравање попуста, до краја календарске године; 4) у случају повезаних лица – чланова Коморе. Одлуку о ослобађању од плаћања чланарине, односно одобравању попуста на обрачунату чланарину доноси Комисија за финансијска питања Скупштине Коморе на основу писаног захтева члана за ослобађање од плаћања чланарине, односно умањење чланарине и достављених доказа.

***

ИМЕНОВАЊЕ ЗАСТУПНИКА У ЦАРИНСКОМ ПОСТУПКУ

лан 6. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016) прописује да свако лице може да, под условима предвиђеним чланом 89. ст. 2. и 3. овог закона, именује свог заступника за предузимање свих или само неких радњи у поступку који води царински орган. Сходно члану 89. Царинског закона, у случајевима када прихватање декларације намеће посебне обавезе за одређено лице, декларацију мора да поднесе то лице или друго лице у његово име и за његов рачун.

У Прилогу 1. Акта УЦ, број 148-03-030-02-65/2011 од 3. 6. 2011. године, дат је пример изгледа исправе са овлашћењем о заступању. Такође, у Акту је наведено да, без обзира на то да ли се пуномоћ односи на заступање у појединачном увозу/извозу или у одређеном периоду или за одређени царински поступак и слично, могу да се користе и исправе о заступању дате у другом облику, уколико поред основних података садрже и податак о врсти заступања. У циљу омогућавања да се иста исправа користи у више царинских испостава, наведеним актом је предвиђено и да исправа о заступању не мора да се подноси у оригиналу. Изузетно, када царинска испостава изрази сумњу у тачност или веродостојност поднете исправе, захтева се прилагање оригинала.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Лице које жели да обави увоз или извоз робе самостално, мора да познаје царинске прописе и царинске процедуре, а у неким случајевима мора да поседује и потребне лиценце, обезбеђење за плаћање царинског дуга, одговарајућу ИТ опрему и софтвер. Физичка лица по правилу не поседују потребно знање и банкарске гаранције, док већина правних лица нема запослено лице које је обучено и овлашћено за подношење царинских декларација и спровођење потребних царинских процедура. Стога увозници и извозници најчешће ангажују заступнике који уместо њих предузимају потребне радње у поступку који води царински орган. Према Царинском закону заступање може бити: 1) непосредно, ако заступник иступа у име и за рачун другог лица; 2) посредно, ако заступник иступа у своје име, а за рачун другог лица. Посредно заступање у царинском поступку, у смислу члана 6. Царинског закона, може да обавља правно лице: 1) које има регистровано седиште на царинском подручју Републике Србије, 2) које је регистровано за послове међународне шпедиције, 3) које има најмање једног запосленог са дозволом за царинско заступање. Управа царина издаје и одузима дозволе за заступање у царинском поступку, а заступник може да поступа само на основу уредног пуномоћја и у складу с њим. Сходно члану 6. став 5. Царинског закона, заступник пред царинским органом мора да се изјасни које лице заступа и да ли је заступање непосредно или посредно, а на захтев царинског органа мора да поднесе веродостојну исправу са овлашћењем за заступање у царинском поступку. Ни Царинским законом ни пратећим подзаконским актима није прописан изглед исправе са овлашћењем о заступању у царинском поступку, па је услед различитих тумачења царинарница дошло до успостављања различите праксе. Увозници и извозници су најчешће тек у тренутку подношења царинске декларације били обавештавани од стране царинских службеника да документ којим су овластили заступника да уместо њих предузима одређене радње није издат у ваљаној форми, те да треба приложити нови. Прибављање одговарајућег пуномоћја обично захтева одређено време, чак и више дана уколико оверу документа врши орган који има кратко радно време, па је одлагање тренутка царињења, а самим тим и могућности слободног располагања робом, за последицу имало настанак непредвиђених трошкова дангубе или лежарине, као и плаћање уговорних казни због кашњења у испоруци робе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Иако је тиме направљен искорак ка повећању правне сигурности учесника у царинском поступку и уједначавању праксе, испоставило се да због структуре захтеваних података наведени пример пуномоћја могу да користе само правна лица, чиме су физичка лица стављена у неповољнији положај. С друге стране, узимајући у обзир да наведени акт Управе царина није дао прецизније инструкције да ли тако дато писмено овлашћење треба да буде оверено од стране јавног бележника и који су то други прихватљиви облици пуномоћја, недоумице нису у потпуности отклоњене, па су царинарнице наставиле са различитим поступањем. Како су се физичка лица могла ослонити само на облике пуномоћја који царинском регулативом нису прописани, једини ослонац им је био члан 49. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 18/2016), који предвиђа да се пуномоћје даје у писаном облику или усмено на записник, а поступајући орган може да наложи странци да поднесе оверено пуномоћје уколико посумња у истинитост пуномоћја. У циљу разрешења наведених дилема, Министарство финансија – Сектор за царински систем, у свом акту број 011-00-1006/2017-17 од 23. 11. 2017. године, изнело је мишљење којим је потврђено да физичка лица која се у царинском поступку појављују у својству увозника, могу свог заступника да овласте како писменим овлашћењем о заступању тако и усмено. Сходно наведеном мишљењу, исправа о заступању ће се сматрати ваљаном уколико је оверена у складу са чланом 5. и чланом 29. Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа („Сл. гласник РС”, бр. 93/2014 и 22/2015), а усмено овлашћење могуће је дати пред царинским органом уколико се претходно царинском органу стави на увид исправа која потврђује идентитет даваоца изјаве. Давалац изјаве мора да потврди дату изјаву потписивањем записника који је царински орган тим поводом сачинио. На основу изнетог може да се закључи следеће: 1) И правна и физичка лица могу писмено да опуномоће свог заступника, с том разликом што физичка лица своју писмену пуномоћ увек морају да овере код јавног бележника или другог овлашћеног органа, а правна лица само уколико поступајући царински службеник то од њих затражи позивајући се на члан 49. Закона о општем управном поступку. Препоручљиво је да правна лица писмену пуномоћ дају на обрасцу прописаном од стране Управе царина. 2) Физичко лице може да дâ пуномоћ усмено на записник, а иако исто право правних лица није спорно, оно остаје на нивоу „голог права” јер у пракси царински орган, користећи дискреционо право, увек захтева прилагање писменог пуномоћја.

***

ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО ПДВ У ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ Питање: На основу спроведеног поступка јавне набавке мале вредности радова, где је наручилац индиректни буџетски корисник и није у систему ПДВ-а, а Извођач радова такође није у систему ПДВ-а, интересује нас ко и на који начин плаћа ПДВ? Одговор: У случају када наручилац добара или услуга није у систему ПДВ-а, као ни испоручилац тих добара или услуга, не постоји основ за утврђивање обавезе по основу ПДВ-а. При томе, уколико испоручилац добара или услуга има набавке од других обвезника ПДВ-а, нема право на одбитак тог ПДВ-а по својим улазним рачунима. Напомињемо да испоручилац добара или услуга у реализацији тог промета према наручиоцу не постаје обвезник ПДВ-а, односно, уколико у претходних 12 месеци оствари укупан промет већи од 8.000.000,00 динара, дужан је да се евидентира у систему ПДВ-а и да од дана евидентирања поступа у складу са Законом о порезу на додату вредност.

Питање: Користимо објекат који је у власништву Агенције за имовину АП Војводине, у којем је бројило за очитавање струје. Објекат је уступљен Општинској управи Нови Бечеј на чување. Да ли они нама могу да фактуришу утрошену електричну енергију? Одговор: Имајући у виду да, како наводите, Општинска управа хоће да пребаци утрошену електричну енергију на фирму која користи објекат (што значи и троши ел. енергију), то може да учини на следећи начин: 1) Ако Општинска управа није обвезник ПДВ-а, трошак ел. енергије по рачуну рефундираће од фирме – корисника објекта, при чему, ако је фирма обвезник ПДВ-а, НЕМА право на одбитак ПДВ-а исказаног на рачуну продавца ел. енергије. 2) Ако је Општинска управа обвезник ПДВ-а, трошак ел. енергије по рачуну наплатиће од фирме – корисника објекта као износ закупнине (ако не постоји друга закупнина), при чему, ако је та фирма обвезник ПДВ-а, ИМА право на одбитак ПДВ-а исказаног на рачуну Општинске управе, под условом да је рачун издат у складу са чланом 42. Закона о ПДВ-у и да фирма испуњава услове за право на одбитак ПДВ-а, сходно члану 28. Закона о ПДВ-у. Међутим, ако је Општинска управа обвезник ПДВ-а који од фирме – корисника објекта наплаћује неку накнаду (закупнину), трошак ел. енергије по рачуну наплатиће од фирме као споредни трошак везан за закупнину, са стопом ПДВ-а од 20%. Такође, ако је та фирма обвезник ПДВ-а, ИМА право на одбитак ПДВ-а исказаног на рачуну Општинске управе, под условом да је рачун издат у складу са чланом 42. Закона о ПДВ-у и да фирма испуњава услове за право на одбитак ПДВ-а, сходно члану 28. Закона о ПДВ-у.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

ФАКТУРИСАЊЕ УТРОШЕНЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ИЗНАЈМЉЕНОМ ОБЈЕКТУ

ПЛАЋАЊЕ ПДВ-А У МЕЂУНАРОДНОМ ПОСРЕДОВАЊУ Питање: Да ли предузетник који је у систему ПДВ-а, приликом посредовања у међународном транспорту плаћа порез на разлику у цени између улазне и излазне фактуре или је ослобођен плаћања ПДВ-а по члану 24. став 1. тачка 17. Закона о ПДВ-у? Одговор: Чланом 24. став 1. тачка 17. Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон) прописано је пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза за услуге посредовања

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

које се односе на промет добара и услуга из тач. 1)–16) овог става. Одредбом члана 12. став 1. Закона прописано је да се овим чланом одређује порески обвезник искључиво за сврху примене правила која се односе на одређивање места промета услуга. Одредбама става 2. истог члана Закона прописано је да када услугу пружа лице које је обвезник ПДВ-а у складу са овим законом, пореским обвезником којем се пружа услуга сматра се: 1) свако лице које обавља делатност као трајну активност, без обзира на циљ обављања те делатности; 2) правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе са седиштем у Републици; 3) страна правна лица, државни органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, регистровани за плаћање пореза на потрошњу у држави у којој имају седиште. Чланом 12. став 4. Закона прописано је да када се промет услуга врши пореском обвезнику, местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. Дакле, у складу са Законом који се у делу одређивања места промета услуга примењује од 1. априла 2017. године, када обвезник ПДВ-а изврши пореском обвезнику из члана 12. Закона о ПДВ-у промет услуге посредовања у међународном транспорт, местом промета те услуге сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. То значи да у случају пружања услуга посредовања у међународном превозу не може увек да се примени одредба члана 24. став 1. тачка 17), јер ће се порески третман таквих услуга утврђивати према месту седишта примаоца услуге. У складу са наведеним, када обвезник ПДВ-а пружа предметну услугу пореском обвезнику из члана 12. Закона – привредном субјекту који има седиште у Републици Србији, на накнаду за промет ове услуге (износ провизије за посредовање), без ПДВ-а, НЕЋЕ се обрачунавати и плаћати ПДВ, тј. примениће се пореско ослобођење, што значи да пружалац услуге на рачуну треба да се позове на то, односно да на рачуну напише „ослобођено ПДВ-а у складу са чланом 24. став 1. тачка 17) Закона о ПДВ-у”. За тај промет у ПППДВ у пореском периоду када је пружена услуга уноси износ провизије у поље 001. Када је место у којем прималац услуга посредовања у међународном транспорту има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште, у иностранству, на накнаду за промет ове услуге (износ провизије за посредовање) не постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ-а, с обзиром на то да место промета предметне услуге није у Републици Србији. У пореском периоду када је обвезник ПДВ-а пружио такву услугу наведеном пореском обвезнику, у ПППДВ не уноси никакав податак, а на рачуну наводи: „ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12. став 4. Закона о ПДВ-у”.

ДАТУМ ФАКТУРЕ ЗА ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА

Питање: Да ли фактура једном правном лицу за закуп пословног простора другог правног лица може да има датум издавања за децембар, на пример 26. 12. 2017. године, пошто је 31. 12. 2017. недеља? Одговор: Када је у питању закуп на месечном нивоу, фактура се испоставља са последњим даном пореског периода, без обзира на то да ли је у питању радни или нерадни дан. Дакле, мора да иде на 30. или 31. као датум промета. Датум издавања рачуна може да буде и касније од овог датума, а може да буде на исти дан, али раније никако.

Што се тиче плаћања, рок се најчешће дефинише уговором, тако да плаћање може да се изврши на бази уговора, тј. без рачуна. Ако закуподавцу то представља проблем, може да се изда предрачун који се не књижи и да плаћање буде извршено на основу тог предрачуна.

ФАКТУРЕ КА ИНОСТРАНСТВУ/ЛОКАЛНА КОМУНАЛНА ТАКСА

***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Питање: 1) Клијент има излазне фактуре ка иностранству. Да ли Народној банци мора да се шаље неки извештај? 2) Да ли, када је у питању новооснована фирма, за локалну комуналну таксу треба да се преда образац/пријаву или не, јер она то не плаћа? Одговор: 1. У конкретном случају ради се о наплати потраживања од нерезидента (резидент испоставља фактуру нерезиденту за набавку добара или услуга), што значи да се мора прво видети шта је прецизирано у Закону о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 31/2011, 93/2012 – др. закон, 119/2012 и 139/2014). Према одредбама члана 3. овог закона, плаћање, наплаћивање и пренос по текућим пословима између резидената и нерезидената врши се слободно, у складу са овим законом. Плаћања и преноси по основу текућих послова обухватају, без ограничења: 1) плаћања по основу спољнотрговинских послова и по другим текућим пословима са иностранством, у смислу закона који уређује спољнотрговинско пословање; 2) плаћања по основу отплате дела главнице и камата на кредите; 3) повраћај средстава уложених у инвестиције, као и пренос у иностранство и унос добити по основу директних инвестиција; 4) преносе у корист физичких лица по основу пензија, инвалиднина и осталих социјалних примања; преносе по основу пореза и такси, међудржавне сарадње, ликвидираних штета по основу уговора о осигурању; преносе по основу правноснажних и извршних одлука; преносе по основу добитака у играма на срећу, накнада за концесије, чланарина и казни (пенала) и друге преносе, као и преносе по основу износа трошкова потребних за издржавање породице. Дакле, као што се из цитираног члана Закона види, нема обавезе пријављивања НБС када је у питању наплата од нерезидента. 2. Када је у питању плаћање локалне комуналне таксе, локалне самоуправе имају могућност наплате различитих комуналних такса јер је чланом 15. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано да локалне комуналне таксе могу да се уводе за разне намене (истицање фирме, коришћење рекламних паноа, држање моторних друмских и прикључних возила, коришћење простора на јавним површинама, држање средстава за игру, коришћење слободних површина за кампове, заузеће јавне површине грађевинским материјалом и за извођење грађевинских радова и сл.). Под претпоставком да се у овом питању ради о локалној комуналној такси за истицање фирме на пословном простору, овај закон прописује ослобођење од таксе за предузетнике и правна лица која су, према закону којим се уређује рачуноводство, разврстана у мала правна лица (осим предузетника и правних лица која обављају следеће делатности: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), а имају годишњи приход до 50.000.000 динара. Чланом 18. истог закона прописано је да се актом скупштине јединице локалне самоуправе којим се уводи локална комунална такса, утврђују обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе. Сходно наведеном, мора се видети како је дефинисано у одлуци конкретне локалне самоуправе да ли лица која не плаћају таксу (ако је у питању такво лице) подносе обавештење/пријаву или не.

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА JAНУАР 2018. ГОДИНЕ

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31. 12. 2015. г. имали произведена ова пића која садрже више од 1,2%, а највише до 5% вол алкохола, надлежној Пореској управи достављају податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

10. 1. 2018.

Уплата акцизе обрачунате, осим за ел. енергију, за период 16–31. децембра 2017. г.

15. 1. 2018.

Подношење ПП ОАЕЛ и уплата акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за децембар 2017. г.

15. 1. 2018.

Обвезници акцизе на кафу произведену у Републици достављају пописне листе са стањем залиха кафе на дан 31. 12. 2017. године, 15 дана од пописа

15. 1. 2018.

Обвезници акцизе на цигарете и алкохолна пића достављају податак о оштећеним и неутрошеним акцизним маркицама

15. 1. 2018.

Произвођачи односно увозници дуванских прерађевина достављају Управи за дуван Извештај о утврђеној укупној вредности свих дуванских прерађевина и укупној количини дуванских прерађевина пуштених у промет у Р. Србији, за сваку марку дуванских прерађевина, по свим малопродајним ценама посебно, у периоду од 1. 1. до 31. 12. 2017. г.

15. 1. 2018.

Подношење четвртог кварталног обрачуна акцизе (за период 1. 1 – до 31. 12. 2017)

22. *1. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

22. *1. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Т за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива из члана 9. став 1. тач. 3), 5) и 7) Закона, који се као моторно гориво користе за транспортне сврхе (по истеку квартала)

22. *1. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ, са прилозима РЕФ-ЕТЕа и РЕФ-ЕТЕб, за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте, односно биотечности из члана 9. став 1. тач. 3) и 7) Закона, који се користе као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије (по истеку квартала)

22. *1. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-И, са прилозима РЕФ-Иа и РЕФ-Иб, за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте из члана 9. став 1. тач. 3), 4), 5) и 6) Закона, који се користе за индустријске сврхе (по истеку квартала)

22. *1. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. јануара 2018. г.

31. 1. 2018.

10.

11.

12.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПППДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систему ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у децембру 2017. г.)

10. 1. 2018.

Подношење ПППДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у децембру 2017. г.

15. 1. 2018.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

15. 1. 2018.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита

16. 1. 2018.

Подношење захтева од стране дипломатских и конзуларних представништава и међународних организација на Обрасцу РЕФ-5 за рефакцију ПДВ-а

30. 1. 2018.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за децембар 2017. г.

15. 1. 2018.

Подношење ПДПО/С, са или без уплате пореза по одбитку, у складу са чланом 40. Закона – уз потврду о резидентности ако нема пореске обавезе

при свакој исплати

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештење на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у децембру 2017. г.

5. 1. 2018.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе и доприноса за социјално осигурање за децембар (ако се нису определили за исплату личне зараде)

15. 1. 2018.

Предузетници који исплаћују личну зараду, плаћају аконтацију пореза на приход од самосталне делатности за децембар 2017. г.

15. 1. 2018.

Предузетници – паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ

15. 1. 2018.

Организатор тржишта капитала дужан је да Пореској управи – Централи у електронском облику достави Извештај о преносу хартија од вредности извршеном у другом полугодишту 2017. г.

30. 1. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за децембар месец

5. 1. 2018.

Подношење ИОСУ Пореској управи – Извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за децембар 2017. г.

5. 1. 2018.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у децембру 2017. г.

10. 1. 2018.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа, за децембар 2017. г.

15. 1. 2018.

Ред. бр. 5.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец – по решењу ПУ

15. 1. 2018.

Уплата комуналне таксе за истицање фирме за децембар 2017. г.: - за град Београд, - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу

15. 1. 2018.

Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и шумског земљишта

15. 1. 2018.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за децембар 2017. г.

30. 1. 2018.

КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Закон о буџетском систему

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пренос трансферних средстава из буџета Републике јединици локалне самоуправе – ненаменски трансфери у висини једне дванаестине годишњег износа трансфера

25. 1. 2018.

Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 1.

Надлежни орган локалне власти једном месечно доставља министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима, Извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/плата за месец децембар 2017. г.

10. 1. 2018.

Обавезе по подзаконским прописима 1.

Директни корисници буџетских средстава на Обрасцу ИППЗ Министарству финансија достављају месечне извештаје о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања, за претходни период текуће године

5. 1. 2018.

Јединице локалне власти Министарству финансија подносе Извештај о планираним и извршеним расходима за плате за месец децембар 2017. године на Обрасцу ПЛ-1 – Плате запослених код корисника буџета јединице локалне власти и Обрасцу ПЛ-2 – Број запослених код корисника буџета јединице локалне власти

15. 1. 2018.

Директни и индиректни корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе достављају јединици локалне власти податке о планираним приходима и примањима (Образац 1) и планираним расходима и издацима (Образац 2 и Образац 2а), који у себи садрже промене настале по основу измена и допуна буџета у току буџетске године (ребаланс), по основу промене апропријација и по основу коришћења текуће буџетске резерве, као и податке о планираним и извршеним расходима за плате и броју запослених (Образац 4) за децембар 2017. године

15. 1. 2018.

* Чланом 80. став 5. Закона о општем управном поступку прописано је да ако последњи дан рока пада на дан у коме орган не ради, рок истиче кад протекне први наредни радни дан.

*** 76

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу новембру 2017. године од 65.609 динара ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 65.189 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 65.189 дин.

ОТПРЕМНИНА ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ (старосна, инвалидска, породична)

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (65.609 x 2 = 131.218 дин.). Према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 98/07, 84/14 и 85/15), државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате (тренутно: 2 x 65.609 = 131.218 дин.).

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 65.609 = 131.218 дин.), а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 20% на основицу коју чини бруто приход умањен за 20% нормираних трошкова

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 78

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА ДРЖАВНОМ СЛУЖБЕНИКУ и НАМЕШТЕНИКУ за чијим радом је престала потреба (члан 50. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника)

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца, у висини трећине његове бруто плате (под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у ком је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу уговора о раду)

Не опорезује се до износа збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину – члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана; преко тог износа се, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана, плаћа порез по стопи од 20% по одбитку 20% нормираних трошкова

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца, док се у државним органима и јавним службама исплаћује у складу са одредбама посебних колективних уговора

Неопорезиво до 18.624 динара годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

У висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз

Не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.725 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду). У складу са чланом 20. Уредбе за државне службенике и намештенике, у висини 15 евра за 24 часа проведена у иностранству.

Неопорезиво до 15 евра, односно износа прописаног чл. 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, а за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра за целу дневницу, док се преко тог износа плаћа 10% пореза

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду). Државном службенику и намештенику исплаћује се дневница за службено путовање у земљи која износи 150 динара.

Неопорезиво до 2.236 дин. по дневници, а преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду). Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја. Државном службенику и намештенику на службеном путовању у иностранство накнађују се трошкови смештаја у висини плаћеног хотелског рачуна за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица).

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 37.252 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца. Државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене 1 л бензина, помножене са бројем потрошених литара, највише до 6.520 дин. месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 80

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.176 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.313 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

НАГРАДЕ, НОВЧАНЕ ПОМОЋИ и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.375 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. тач. 10) Закона о порезу на доходак грађана)

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016. И 2017. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016 и 5/2017)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016. и 2017. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, до износа утврђеног тим чланом је неопорезива, сходно члану 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана;

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 65.609 = 393.654 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права.

ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ, У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл. 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО; 3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију, у складу са прописима о ПИО.

***

ТЕМА БРОЈА НОВИ ЕЛЕМЕНТИ ЗА ОБРАЧУН ЗАРАДА У 2018. ГОДИНИ

оследње измене Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање (објављене у „Службеном гласнику РС” број 113/2017 од 17. 12. 2017. године) донеле су значајне измене и у обрачуну зарада запослених за 2018. годину, о чему ће детаљније бити речи у наставку.

1. Нови неопорезиви износ за зараде Према члану 15а. став 1. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001,

зарада из члана 13. ст. 1. и 3, чл. од 14. до 14б и члана 15б Закона о порезу, умањена за износ од 15.000 динара месечно за лице које ради са пуним радним временом. Као што се види, једна од битних новина у Закону о порезу јесте повећавање са досадашњих 11.790 динара на 15.000 динара неопорезивог износа зараде. По основу ове мере стварају се услови за даље фискално растерећење зарада, што ће допринети стимулисању нових запошљавања. У вези са овом новом пореском олакшицом треба имати у виду да ће се неопорезиви износ од 15.000 динара примењивати приликом обрачуна и плаћања пореза на зараде почев од зараде за месец јануар 2018. године, а садашњи неопорезиви износ од 11.790 динара примењује се закључно са исплатом зараде за месец децембар 2017. године. Другим речима: током целе 2018. године послодавци ће имати ову пореску олакшицу на зараде, почев од тренутка када исплаћују зараде за месец јануар 2018. године, без обзира на то када ту исплату врше у току календарске 2018. године. Прво усклађивање за неопорезиви износ зараде од 15.000 динара врши се почев од 2019. године. Према томе, на све исплате зарада које смо навели, осим на примања из члана 13. став 2. и 4. Закона о порезу, која се односе на: ● уговорену накнаду и друга примања која се остварују обављањем привремених и повремених послова на основу уговора закљученог непосредно са послодавцем, као и на основу уговора закљученог преко омладинске или студентске задруге, осим са лицем до навршених 26 година живота, ако је на школовању у установама средњег, вишег и високог образовања, и ● примања која запослени у вези са радом код послодавца оствари од лица које се, у смислу закона који уређује порез на добит правних лица, сматра повезаним лицем с послодавцем, основица за порез на зараде умањује се за 15.000,00 динара месечно за пуно радно време запосленог. Треба указати и на новину у члану 15б Закона о порезу, који у ставу 1. регулише основицу пореза за физичка лица – резиденте Републике који су упућени у иностранство ради обављања послова за правна лица – резиденте Републике, а коју чини износ зараде коју би, у складу са општим актом и уговором о раду, остварили у Републици на истим или сличним пословима по умањењу за 15.000 динара. Због недоумица у пракси, у овај члан је додат став 2. који прецизира да исти порески третман као и претходно споменута лица имају и резиденти Републике који су упућени у иностранство на стручно оспособљавање и усавршавање за потребе послодавца,

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

80/2002, 80/2002 – др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – Одлука УС РС, 93/2012, 114/2012 – Одлука УС РС, 47/2013, 48/2013, 108/2013, 57/2014, 68/2014 – др. закон, 112/2015 и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о порезу), основицу пореза на зараде чини исплаћена односно остварена зарада. Према иновираном ставу 2. истог члана, основицу пореза на зараде чини

у смислу закона којим се уређује упућивање запослених на привремени рад у иностранство (и за њих важи пореско умањивање од 15.000 на зараду). Према члану 16. Закона о порезу, све исплате које по овом закону имају карактер зараде опорезују се по стопи од 10%. Порез се обрачунава приликом сваке исплате зараде, било да је реч о исплати целе зараде било неког њеног дела.

2. Обрачун доприноса за обавезно социјално осигурање на зараде

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Средства за финансирање обавезног социјалног осигурања запослених обезбеђују се доприносима за социјално осигурање, који обухватају: 1) допринос за пензијско и инвалидско осигурање; 2) допринос за здравствено осигурање и 3) допринос за осигурање од незапослености. Обрачун и плаћање наведених доприноса регулисани су Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013, 57/2014, 68/2014 – др. закон, 112/2015 и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о доприносима). Основни елементи обрачуна доприноса на зараде су следећи: ● Стопе доприноса на зараде

Према члану 44. Закона о доприносима, стопе доприноса за обавезно социјално осигурање на зараде запослених износе: На терет запосленог

На терет послодавца

Укупно

19,90%

17,90%

37,80%

13%

11%

24%

За здравствено осигурање

6,15%

12,30%

За осигурање од незапослености

0,75%

1,50%

Врста обавезе Укупно За пензијско и инвалидско осигурање

Стопе доприноса се обрачунавају два пута: једанпут на бруто зараду на терет запосленог, а други пут на бруто зараду на терет трошкова послодавца. Обрачун и уплату доприноса послодавац врши истовремено са исплатом зараде. ● Основице доприноса

Према иновираним одредбама члана 13. Закона о доприносима, основица доприноса за запослене и за послодавце је зарада односно плата и накнада зараде односно плате, у складу са законом који уређује радне односе, општим актом и уговором о раду, односно решењем надлежног органа. Ова основица доприноса за запослене и за послодавце не умањује се за износ од 11.790 динара 15.000 динара. Изузетно, у новом ставу 5. прописано је да се у основицу доприноса за запослене и за послодавце не урачунавају примања која запослени оствари од послодавца, на која се не плаћа порез на зараде сагласно закону којим се уређује порез на доходак грађана. Ово је такође битна новина у опорезивању зарада јер се оваквом допуном отклањају недоумице које су постојале у досадашњој пракси у вези са тим да ли се на примања која запослени оствари од послодавца, на која се не плаћа порез на зараде, плаћају доприноси или не, односно сада је разјашњено да се доприноси не обрачунавају на наведена примања. 84

3. Нова најнижа и највиша основица доприноса У делу V Закона о доприносима – Најнижа и највише основице доприноса (чл. од 36. до 43) – извршене су битне измене, па ће се убудуће ове основице утврђивати на нов начин.

● Најнижа основица доприноса

● Највиша месечна основица доприноса

Сходно измењеном члану 42. Закона о доприносима, највишу месечну основицу доприноса чини петоструки износ просечне месечне зараде по запосленом у Републици, исплаћене у периоду за претходних 12 месеци, почев од месеца новембра, у години која претходи години за коју се утврђују и плаћају доприноси, према објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Износ ове највише месечне основице сваке године објављује министар надлежан за послове финансија, а служи за обрачун и плаћање доприноса почев од првог јануара године за коју се доприноси утврђују и плаћају. Наведене одредбе о највишој месечној основици примењиваће се од 1. јануара 2018. године, а изузетно, за 2018. годину, сходно члану 15. Измена Закона о доприносима (објављеним у „Службеном гласнику РС” број 113/2017), највишу месечну основица доприноса чини: 1) петоструки износ, 2) просечне месечне зараде по запосленом у Републици исплаћене у периоду од децембра 2016. године, закључно са новембром 2017. године. Према подацима Републичке статистике, просечна месечна зарада по запосленом у Републици, исплаћена у периоду децембар 2016 – новембар 2017. године, износи 65.866 динара, што значи да највиша месечна основица доприноса за целу календарску 2018. годину износи (65.866 x 5) 329.330 динара. Износ ове основица доприноса објавиће министар надлежан за послове финансија у „Службеном гласнику РС”.

4. Нови износ минималне цене рада у 2018. години На основу члана 112. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – Одлука УС и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) Социјално-економски

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Према иновираном члану 37. Закона, најнижу месечну основицу доприноса убудуће ће да чини износ од 35% просечне месечне зараде у Републици, исплаћене у периоду за претходних 12 месеци, почев од месеца новембра, у години која претходи години за коју се утврђују и плаћају доприноси, за који су објављени подаци републичког органа надлежног за послове статистике, ако Законом није друкчије одређено. Износ ове најниже месечне основице сваке године објављује министар надлежан за послове финансија, а служи за обрачун и плаћање доприноса почев од првог јануара године за коју се доприноси утврђују и плаћају. Као што се види, убудуће ће се најнижа месечна основица доприноса објављивати једном годишње и примењивати за целу календарску годину, за разлику од садашњег решења које захтева квартална усклађивања. Овај начин утврђивања најниже основице доприноса има за циљ да омогући обвезницима да лакше примењују прописе, као и да се поједноставе пословни процеси Пореске управе у погледу праћења и валидације обавеза исказаних у оквиру електронских пореских пријава. Наведене одредбе о најнижој основици примењиваће се од 1. јануара 2018. године, а изузетно, за 2018. годину, сходно члану 15. Измена Закона о доприносима (објављеним у „Службеном гласнику РС број 113/2017), најнижу основицу доприноса чини: 1) износ од 35%, 2) просечне месечне зараде по запосленом у Републици исплаћене у периоду од децембра 2016. године, закључно са новембром 2017. године. Према подацима Републичке статистике, просечна месечна зарада по запосленом у Републици, исплаћена у периоду децембар 2016 – новембар 2017. године, износи 65.866 динара, што значи да најнижа основица доприноса за 2018. годину износи (65.866 x 35%) 23.053 динара. Ова најнижа основица примењиваће се од првог наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”. Износ ове основица доприноса објавиће министар надлежан за послове финансија. Ова основица примењиваће се целе календарске 2018. године.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 86

савет Републике Србије донео је Одлуку о висини минималне цене рада за 2018. године (у даљем тексту: Одлука). Према Одлуци, минимална цена рада за 2018. годину износи 143,00 динара по радном часу, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање („нето” износ). Одлука је објављена у „Службеном гласнику РС” бр. 88/2017. Минимална цена рада је основ за утврђивање минималне зараде јер, сходно одредби у ставу 2. члана 112. Закона, „минимална зарада” одређује се на основу: ● минималне цене рада утврђене у складу са Законом, ● времена проведеног на раду и ● пореза и доприноса који се плаћају из зараде. Као што се види, Закон разликује „минималну цену рада” и „минималну зараду”, при чему: 1) минималну цену рада усваја Социјално-економски савет, односно Влада, а она се исказује по часу рада у нето износу и, сходно законској регулативи, јединица је за обрачун минималне зараде; 2) минимална зарада је зарада која се добија множењем часова рада у конкретном месецу са минималном ценом рада и додавањем припадајућих пореза и доприноса. Чињеница да је минимална цена рада утврђена по часу рада значи да ће укупан месечни износ минималне зараде варирати у зависности од броја часова рада у сваком месецу. С обзиром на то да је Законом утврђена 40-часовна радна недеља, број часова рада и износ месечне нето минималне зараде у периоду јануар–децембар 2018. јесте следећи: Минимална „нето” зарада у 2018. години Број могућих часова рада у месецу

Минимална цена рада по часу – нето

Минимална нето зарада за месец

Јануар

184

143

26.312

Фебруар

160

143

22.880

Март

176

143

25.168

Април

168

143

24.024

Мај

184

143

26.312

Јун

168

143

24.024

Јул

176

143

25.168

Август

184

143

26.312

Септембар

160

143

22.880

Октобар

184

143

26.312

Новембар

176

143

25.168

Децембар

168

143

24.024

Месец 1

У овом случају број часова рада је израчунат на основу броја календарских дана, без субота и недеља, и множењем радних дана са осам. У претходној табели нису дати износи „бруто минималне зараде” зато што су послодавци који исплаћују минималну зараду, обавезни да запосленима који примају ову зараду исплате и увећање за „минули рад”, топли оброк и регрес, као и друга увећања која запослени оствари у току месеца (ноћни рад, рад на празник, прековремени рад и сл.). Наведени пун месечни износ нето минималне зараде (колона 4 претходне табеле) припада запосленом за пуно радно време проведено на раду и остварени стандардни учинак (члан 111. став 1. Закона). Ако запослени у одређеном месецу није остварио пун фонд часова рада (засновао

радни однос или му је престао радни однос у том месецу), припада му минимална зарада само за остварене часове рада. На пример, запослени је засновао радни однос у току месеца и остварио 80 часова рада. Његова нето минимална зарада коју ће однети кући јесте 80 ч. x 143,00 дин./ч. = 11.440,00 динара. За остатак часова у том месецу не следује му ништа јер није био у радном односу. Такође, овај запослени за 80 часова рада има право на увећање за „минули рад”, накнаду за исхрану у току рада и евентуална друга увећања зараде ако их је остварио. Приликом утврђивања основице за плаћање доприноса за социјално осигурање у оваквом случају као параметар служи сразмерни износ важеће најниже основице, до кога се долази тако што се Законом прописани износ најниже основице подели са могућим фондом часова рада за месец за који се врши обрачун и помножи са оствареним часовима рада запосленог у месецу за који се врши обрачун.

5. Обрачун пореза и доприноса на зараде са новом пореском олакшицом а) За пуно радно време

Ред. бр.

Опис

Износ

Обрачуната бруто зарада

60.000,00

Основица за плаћање доприноса (обрачуната зарада)

60.000,00

Износ доприноса за уплату на терет запосленог (19,90% на ред. бр. 2)

11.940,00

Умањење пореске основице

15.000,00

Основица за плаћање пореза (ред. бр. 1 - ред. бр. 4)

45.000,00

Износ пореза за уплату (10% на ред. бр. 5)

4.500,00

Зарада за исплату запосленом (ред. бр. 1 - ред. бр. 3 - ред. бр. 6)

43.560,00

Износ доприноса за уплату на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 2)

10.740,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

На основу изнетих напомена о фискалним обавезама на зараду у наредној табели дат је пример обрачуна једне зараде за пуно радно време са новом пореском олакшицом, уз подсетник да се овај нови неопорезовани износ примењује од исплате зараде за месец јануар 2018. године. Наиме, када обрачунава и исплаћује зараду запосленом за пуно радно време, послодавац примењује цео износ пореског умањења од 15.000 динара. При томе треба подсетити да се само порез плаћа на износ зараде умањене за 15.000,00 динара, јер Законом о доприносима није предвиђен овакав неопорезив износ, што значи да у систему обрачуна зарада имамо две основице – једна је основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, а друга је основица за порез. Пример обрачуна зараде у висини од 60.000 динара:

Уколико се зарада запосленом утврђује најпре у нето износу, треба је превести у бруто износ ради обрачуна пореских обавеза. У наведеном примеру, у ком је конкретна обрачуната зарада већа од важеће најниже основице доприноса, а нижа од важеће највише основице доприноса, бруто зарада се добија применом следеће формуле: Бруто зарада = (Нето зарада - 1.500,00) : 0,701. У примеру из претходне табеле, у ком је нето зарада била 43.560,00 динара, применом ове формуле добија се бруто зарада: Бруто зарада = (43.560,00 - 1.500,00) : 0,701 = 60.000,00 динара.

Оваквим обрачуном поштована је одредба члана 15а став 2. Закона о порез, по којој основицу пореза на зараде чини зарада умањена за износ од 15.000 динара месечно за лице које ради са пуним радним временом. Истоветне су и одредбе Правилника о начину и поступку обрачунавања пореза на зараде у случају умањења пореске основице („Сл. гласник РС”, бр. 115/2013 – у даљем тексту: Правилник), које у члану 4. став 1. прописују да се за запосленог који ради са пуним радним временом код једног послодавца, основица пореза на зараде утврђује тако што се зарада умањује за неопорезиви износ у целости.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

б) Обрачун зараде и пореског умањења приликом исплате зараде за непуно радно време Према члану 15а став 3. Закона о порезу, за лице које ради са непуним радним временом, умањење од 15.000 динара је сразмерно радном времену тог лица у односу на пуно радно време. Правилник у члану 4. став 4. овакву ситуацију дефинише на следећи начин: „Када запослени у току месеца, због заснивања, престанка или мировања радног односа, односно другог разлога, не оствари зараду за пун фонд радних часова, основица пореза на зараду утврђује се тако што се остварена зарада умањује за сразмерни неопорезиви износ, који се утврђује сразмерно односу броја радних часова за које је запослени остварио зараду код послодавца за тај месец и броја радних часова пуног фонда радних часова за тај месец.” Дакле, ако у току месеца запослени нема пуно радно време код послодавца, обрачун пореског умањења такође мора да се прилагоди времену проведеном на раду. Конкретно: 1) када запослени у току месеца, због заснивања, престанка или мировања радног односа, односно другог разлога, не оствари зараду за пун фонд радних часова, основица пореза на зараду утврђује се тако што се остварена зарада умањује за сразмерни неопорезиви износ, који се утврђује сразмерно односу броја радних часова за које је запослени остварио зараду код послодавца за тај месец и броја радних часова пуног фонда радних часова за тај месец; 2) за запосленог који ради са непуним радним временом код једног или више послодаваца и укупно не остварује пуно радно време, умањење зараде за припадајући сразмерни износ врши се сразмерно радном времену тог запосленог код сваког послодавца у односу на пуно радно време, с тим да укупно умањење мора бити мање од неопорезивог износа од 15.000 динара. Према томе, износ умањења пореске основице зависи од тога да ли је код послодавца запослени засновао радни однос са пуним или са непуним радним временом, у складу са Законом о раду, односно да ли је засновао радни однос код конкретног послодавца првог дана у месецу или касније у току месеца. Следе примери обрачуна зарада за пуно радно време од 184 часа, за рад са половином радног времена и за 32 часа рада у току тог месеца:

Ред. бр.

Опис

Пуно радно време

Обрачуната месечна бруто зарада

60.000,00

Умањење пореске основице: а) пуно умањење

Рад са половином пуног радног времена

Заснован радни однос код послодавца у току месеца и остварена 32 часа рада у току тог месеца

35.000,00

25.000,00

15.000,00

б) умањење 50% (15.000 x 50%)

7.500,00

ц) сразмерно умањење (32 : 184 = 17,39% x 15.000,00)

Пореска основица за порез на зараде (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

2.608,70 45.000,00

27.500,00

22.391,43

У наведеним примерима зарада се умањује за 15.000,00 динара месечно у пуном износу за запосленог који ради са пуним радним временом, а сразмерно за запосленог који ради са непуним радним временом. У трећем примеру приказан је случај запосленог који у току месеца, због заснивања, престанка или мировања радног односа, не оствари зараду за пун фонд радних часова. На пример, запослени је засновао радни однос 25. у месецу и имао укупно четири радна дана у том месецу, односно 32 часа рада. Пошто је у месецу пун фонд часова рада 184 часа, за овог запосленог се сразмерни неопорезиви износ утврђује према броју часова рада за које је запослени остварио зараду код послодавца за тај месец (32 часа) и броја радних часова пуног радног времена за тај месец код послодавца (184 часа). Умањење пореске основице за овог запосленог износи 2.608,70 динара ((32 : 184) x 15.000,00).

в) Обрачун зараде и пореског умањења када запослени ради код више послодаваца

У наставку следе примери примене наведених законских одредби:

● Умањење пореске основице за рад код два послодавца или више послодаваца у пуном радном

времену Ако запослени ради код два послодавца (100 ч. + 84 ч.) остварујући пуно радно време, умањење пореске основице од 15.000 динара врши сваки послодавац сразмерно радном времену запосленог. Конкретно, за пуно радно време од 184 часа у посматраном месецу обрачун изгледа овако: Ред. бр.

Опис

Послодавац I – рад у непуном радном времену од 100 часова месечно

35.000,00

30.000,00

65.000,00

Обрачуната месечна бруто зарада

Умањење пореске основице: а) сразмерно умањење (100 : 184 = 54,35% x 15.000)

Пореска основица за порез на зараде (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

Укупно за 184 часа пуног радног времена

8.152,17

б) сразмерно умањење (84 : 184 = 45,65% x 15.000,00) 3.

Послодавац II – рад у непуном радном времену од 84 часа месечно

26.847,83

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

На основу члана 15а Закона о порезу могу се навести случајеви примене пореског умањења, односно утврђивања пореске основице када запослени ради код више послодаваца: 1) кад запослени остварује пуно радно време код два послодавца или више послодаваца, умањење од 15.000,00 динара врши сваки послодавац сразмерно радном времену тог запосленог код сваког послодавца у односу на пуно радно време, с тим да укупно умањење износи 15.000,00 динара месечно (члан 15а став 4. Закона о порезу); 2) кад запослени остварује непуно радно време код два послодавца или више послодаваца, умањење зараде за припадајући сразмерни износ врши се сразмерно радном времену тог запосленог код сваког послодавца у односу на пуно радно време, с тим што збир умањења мора бити мањи од 15.000,00 динара месечно, односно сразмерно укупном радном времену запосленог у односу на пуно радно време (члан 15а став 5. Закона о порезу).

8.152,17 6.847,83

6.847,83

23.152,17

50.000,00

Пошто запослени остварује пуно радно време код два послодавца, сваки од њих умањује пореску основицу за износ сразмеран времену рада запосленог, с тим што укупно умањење износи

15.000,00 динара месечно. На овај начин поштована је и одредба члана 15а став 4. Закона о порезу – када лице остварује пуно радно време код два или више послодаваца, умањење за неопорезованих 15.000 динара врши сваки послодавац сразмерно радном времену код послодавца у односу на пуно радно време, с тим што укупно умањење износи 15.000 динара месечно. Истовремено је тиме поштована и одредба члана 4. став 3. Правилника, по којој се умањење основице пореза на зараде за неопорезиви износ врши сразмерно радном времену тог запосленог код сваког послодавца у односу на пуно радно време за тај месец. Умањење пореске основице за рад код два послодавца или више послодаваца у непуном радном времену Ако запослени ради код два послодавца или више послодаваца остварујући непуно радно време, умањење пореске основице врши сваки послодавац сразмерно радном времену запосленог. Конкретно, ако запослени ради код два послодавца укупно 150 часова месечно, а пуно радно време је 184 часа за конкретан месец, умањење пореске основице износи 12.228,26 динара ((15.000,00 : 184) x 150), а обрачун по послодавцима је следећи:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

●

Ред. бр.

Опис

Обрачуната месечна бруто зарада

Укупно умањење пореске основице

Пореска основица за порез на зараде (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

Послодавац I – рад у непуном радном времену од 100 часова месечно

Послодавац II – рад у непуном радном времену од 40 часова месечно

Укупно за 150 часова непуног радног времена

30.000,00

25.000,00

55.000,00

8.152,17 (100 : 150 = 66,7% x 12.228,26)

4.076,09 (50 : 150 = 33,3% x 12.228,26)

12.228,26

21.847,83

20.923,91

42.771,74

Пошто запослени остварује непуно радно време код два послодавца, сваки од њих умањује пореску основицу за износ сразмеран времену рада запосленог, а добијене сразмерне проценте примењује на сразмерно умањен износ пореске олакшице од 12.228,26 динара, јер је овде реч о непуном радном времену. На овај начин поштована је и одредба члана 15а став 5. Закона о порезу, према којој, када лице остварује непуно радно време код два или више послодаваца, сваки послодавац врши умањење сразмерно радном времену код послодавца у односу на укупно радно време, с тим што збир умањења мора бити мањи од 15.000 динара месечно, односно сразмерно укупном радном времену лица у односу на пуно радно време. Овим је такође поштована и одредба члана 4. став 2. Правилника, према којој се за запосленог који ради са непуним радним временом код више послодаваца и укупно не остварује пуно радно време, умањење основице пореза врши сразмерно радном времену тог запосленог код сваког послодавца у односу на пуно радно време за тај месец, с тим да укупно умањење пореске основице обавезно мора да буде мање од важећег пуног неопорезивог износа.

г) Обрачун пореских обавеза на различите нивое зарада

Имајући у виду нови износ неопорезиве зараде, као и нове износе најниже и највише основице за обрачун доприноса на зараде, у наредној табели дата су три примера обрачуна зарада: ● у првом примеру обрачуната зарада је нижа од важеће најниже месечне основице доприноса, ● у другом примеру зарада је већа од важеће најниже месечне основице доприноса, ● у трећем примеру зарада је већа од највише основице доприноса.

Следе примери обрачуна за пуно радно време: Ред. бр.

Опис

Бруто зарада нижа од најниже основице доприноса

Бруто зарада већа од најниже основице доприноса

Бруто зарада већа од највише основице доприноса

Обрачуната бруто зарада

20.000,00

60.000,00

350.000,00

Најнижа месечна бруто основица доприноса

23.053,00

Највиша месечна бруто основица доприноса

329.330,00

Основица за плаћање доприноса (обрачуната зарада, али не нижа од најниже основице доприноса и не виша од највише основице доприноса): – колона 3: најнижа основица доприноса – колона 4: обрачуната бруто зарада – колона 5: највиша основица доприноса

23.053,00

60.000,00

329.330,00

Износ доприноса за уплату на терет запосленог (19,90% на ред. бр. 4)

4.587,55

11.940,00

65.536,67

Умањење пореске основице

15.000,00

Основица за плаћање пореза (ред. бр. 1 - ред. бр. 6)

5.000,00

45.000,00

335.000,00

Износ пореза за уплату (10% на ред. бр. 7)

500,00

4.500,00

33.500,00

Зарада за исплату запосленом (ред. бр. 1 - ред. бр. 5 - ред. бр. 8)

14.912,45

43.560,00

250.963,33

10.

Износ доприноса за уплату на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 4)

4.126,49

10.740,00

58.950,07

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Уколико се зарада запосленом утврђује у нето износу, треба је превести у бруто износ ради обрачуна пореских обавеза. За ово превођење могућа су три случаја: 1) Ако је обрачуната зарада запосленог или део зараде приликом прве исплате зараде у деловима нижа од најниже месечне основице доприноса, основ за обрачун доприноса је најнижа основица доприноса, а основ за обрачун пореза је бруто обрачуната зарада умањена за пореско умањење од 15.000,00 динара (за пуно радно време). У оваквом случају утврђени нето износ зараде преводи се у бруто износ помоћу формуле: Бруто зарада = [(Нето зарада + 0,199 x НнО) - (15.000,00 x 10%)] : 0,90, при чему је: ● 0,199 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; ● НнО – важећа најнижа основица доприноса; ● 0,90 – коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 - 10 = 90 : 100). Пошто најнижа основица доприноса износи 23.053,00 динара, а доприноси обрачунати по стопи од 19,90% на ту основицу износе 4.587,57 динара, ова формула има следећи исказ: Бруто зарада = [(Нето зарада + 4.587,57) - 1.500,00] : 0,90, односно Бруто зарада = (Нето зарада + 3.087,56) : 0,90.

У првом примеру из претходне табеле, у ком је нето зарада била 14.912,45 динара, применом ове формуле добија се бруто зарада: Бруто зарада = (14.912,45 + 3.087,56) : 0,90 = 20.000,00 динара. 2) Ако је конкретна обрачуната зарада већа од важеће најниже основице доприноса, а нижа од важеће највише основице доприноса, бруто зарада се добија применом следеће формуле: Бруто зарада = (Нето зарада - 15.000,00 x 10%) : ((100 - 19,90 - 10) : 100) Бруто зарада = (Нето зарада - 1.500,00) : 0,701, при чему је: ● 19,90 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; ● 10% – пореска стопа на зараде.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У другом примеру из претходне табеле, у ком је нето зарада била 43.560,00 динара, применом ове формуле добија се бруто зарада: Бруто зарада = (43.560,00 - 1.500,00) : 0,701 = 60.000,00 динара. 3) Ако је обрачуната зарада запосленог већа од највише месечне основице доприноса, онда се нето износ зараде преводи у бруто износ помоћу формуле: Бруто зарада = [(Нето зарада + 0,199 x НвО) - (15.000,00 x 10%)] : 0,90, при чему је: ● 0,199 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; ● НвО – важећа највиша основица доприноса; ● 0,90 – коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 - 10 = 90 : 100). Како највиша основица доприноса за 2018. годину износи 329.330,00 динара, а доприноси обрачунати по стопи од 19,90% на ту основицу износе 65.536,67 динара, ова формула гласи: Бруто зарада = [(Нето зарада + 65.536,67) - 1.500,00] : 0,90, односно Бруто зарада = (Нето зарада + 64.036,67) : 0,90. У трећем примеру из претходне табеле, у ком је нето зарада била 250.963,33 динара, применом ове формуле добија се бруто зарада: Бруто зарада = (250.963,33 + 64.036,67) : 0,90 = 350.000,00 динара.

6. Обрачун минималне зараде за месец децембар 2017. године

Ако у месецу јануару 2018. године исплаћује минималну зараду за децембар 2017. године, послодавац ће исплатити важећу минималну цену рада по часу у висини од 143,00 динара и обрачунаће број часова за месец за који врши исплату, дакле – за децембар. Исто тако, ако у јануару 2018. године исплаћује минималну зараду за новембар 2017. године или за било који претходни месец, послодавац ће исплатити последњу усвојену минималну цену рада у висини од 143,00 динар и обрачунаће број часова за месец за који врши исплату. У свим случајевима пореско умањење на зараду износиће 11.790,00 динара, пошто се пореска олакшица од 15.000 динара исплаћује почев од зараде за месец јануар 2018. године. Пошто је месец децембар 2017. године имао 21 радни дан (31 дан минус 5 субота и минус 5 недеље), месечна нето минимална зарада за децембар 2017. године износи:

4 (2 x 3)

Месец

Број часова рада

По часу – нето

Укупно месечно – нето

Децембар 2017.

168

143,00 дин.

24.024,00 дин.

Наведена висина укупне минималне зараде на нивоу месеца може да варира зависно од остварених часова рада запосленог, који такође варирају у зависности од распореда рада, прерасподеле радног времена, рада у турнусу, рада у сменама и сл.

То практично значи да би послодавац, ако исплаћује само износ минималне зараде, без обавезних увећања за минули рад, топли оброк, а евентуално и регрес, доприносе за социјално осигурање обрачунавао на износ те минималне зараде. Треба, међутим, подсетити да је обрачун минулог рада, топлог оброка и регреса законска обавеза послодаваца на сваку обрачунату зараду, па и на минималну зараду, због чега сваку исплату минималне зараде треба посматрати с тим исплатама које су обавезне за послодавце, односно на које запослени по закону има право. Конкретно, приликом обрачуна минималне зараде за децембар 2017. године запосленом с правом на минули рад од 4% и топлим оброком од 1.000,00 динара нето месечно, поступак је следећи: Ред. бр.

Позиција

Износ

Најнижа месечна основица доприноса – бруто

23.053,00

Нето минимална зарада (за 168 часова рада у децембру 2017)

24.024,00

Минули рад (4% на ред. бр. 2)

Топли оброк

1.000,00

Укупна нето зарада (ред. бр. 2 + ред. бр. 3 + ред. бр. 4)

25.984,96

Бруто зарада (25.984,96 - 1.179,00) : 0,701

35.386,53

Основица за обрачун свих доприноса (већи износ са ред. бр. 1 и 6)

35.386,53

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ЈАНУАР 2018.

Приликом исплате минималне зараде за децембар 2017. године у јануару 2018. године послодавци треба да имају у виду: 1) минимална нето зарада за децембар износи 24.024,00 динара за пуно радно време; 2) примењује се најнижа месечна основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, која за 2018. годину износи (бруто) 23.053,00 динара; 3) на исплату минималне зараде за децембар у јануару 2018. године примењује се пореско умањење од 11.790,00 динара за пуно радно време запосленог и пореска стопа од 10%; 4) најнижа (бруто) месечна основица за обрачун доприноса за социјално осигурање од 23.053,00 динара, мања је од бруто минималне зараде (која износи 32.589,16 динара) добијене применом формуле за превођење нето износа у бруто износ, која гласи: Бруто = ((Нето - 1.179,40) : 0,701).

960,96

Према томе, може се рећи да је минимална зарада гарантовано једнака у нето износу свима, али да се она у коначном обрачунава у бруто износу, и то тако да се након одбијања припадајућих пореза и доприноса на терет запосленог (из бруто зараде) утврди нето минимална зарада која је прописана Одлуком. Преведена бруто минимална зарада у овом примеру је већа од најниже месечне основице доприноса, па ће се приликом обрачуна минималне зараде овом запосленом за децембар 2017. године спровести следећи обрачун:

Ред. бр.

Позиција

Износ

Основица за обрачун доприноса

35.386,53

Збирни доприноси на терет запосленог (19,90% на ред. бр. 1)

7.041,92

Умањење пореске основице

11.790,00

Основица за обрачун пореза (ред. бр. 1 - ред. бр. 3)

23.596,53

Порез (10% на ред. бр. 4)

2.359,65

Зарада за исплату (ред. бр. 1 - ред. бр. 2 - ред. бр. 5)

25.984,96

Збирни доприноси на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 1)

5.758,95

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Као што је речено, послодавци који исплаћују минималну зараду, обавезни су да запосленима који примају ову зараду исплате и увећање за „минули рад”, топли оброк и регрес, као и друга увећања која запослени оствари у току месеца (ноћни рад, рад на празник, прековремени рад и сл.). Укупан збир ових примања чини исплату запосленом, па ако је она већа од најниже основице, формула за превођење у бруто је (за децембар 2017. године): Бруто минимална зарада = (Нето минимална зарада - 1.179,00) : 0,701, при чему су: ● 19,90% – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; ● 10% – пореска стопа на плате; ● 0,701 – коефицијент добијен из односа [100 - (10 + 19,90)] / 100); ● 1.179,00 дин. – 10% од неопорезивог износа плате од 11.790,00 дин. Међутим, ако је обрачуната нето минимална зарада запосленог мања од најниже основице доприноса (због неизвршења норме и сл.), која од бруто износи 23.053 динара, утврђени нето износ минималне зараде преводи се у бруто износ помоћу формуле: Бруто минимална зарада = [(Нето зарада + 0,199 x НнО) - (11.790 x 10%)] : 0,90, при чему је: ● 0,199 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; ● НнО – важећа најнижа основица доприноса; ● 0,90 – коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 - 10 = 90 : 100); ● 11.790 дин. – пореска олакшица на зараде. Претходна формула скраћено гласи: Бруто минимална зарада = [(Нето зарада + 4.587,55) - (1.179,00] : 0,90, Бруто минимална зарада = (Нето зарада + 3.408,55) : 0,90. Ова формула примењује се закључно са исплатом минималне зараде за месец децембар 2017. године, а пошто се од исплате зарада за месец јануар 2018. године примењује ново пореско ослобођење на зараде од 15.000 динара, примењиваће се формуле које су наведене у делу 5г за редовне зараде.

*** 94

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

LEGE ARTIS PROPISI U PRAKSI

Savetovanja

JAVNE NABAVKE

GODINA

POSLOVNI SAVETNIK

Ä&#x152;E T VR T VEKA SA VAMA

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

STRUCNI KOMENTARI