Poslovni savetnik maj 2017 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 5 / мај 2017.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК ИЗДВАЈАМО:

НОВА НАЈНИЖА ОСНОВИЦА ДОПРИНОСА ОД 1. МАЈА 2017. ГОДИНЕ ЗАМЕНА ПОДНЕТИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2016. ГОДИНУ ПОВРАЋАЈ ВИШЕ ПЛАЋЕНОГ ПОРЕЗА НА ДОБИТ ИЗ 2016. ГОДИНЕ ТРЕТМАН РАСХОДА ПО ОСНОВУ ИСПРАВКЕ И ОТПИСА ВРЕДНОСТИ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПОТРАЖИВАЊА У ПОРЕСКОМ БИЛАНСУ ЗА 2016. ГОДИНУ ПИТАЊА И ОДГОВОРИ О ПРИМЕНИ ЧЛАНА 12. ЗАКОНА О ПДВ-у ТЕКУЋЕ И КАПИТАЛНО ОДРЖАВАЊЕ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА КОРИШЋЕЊЕ КАРТИЦЕ ЗА ГОРИВО КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА НОВИНЕ У ПРИМЕНИ ЦАРИНСКИХ ПРОПИСА УПЛАТА И ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРЕМИЈЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ДОБРОВОЉНИ ПЕНЗИЈСКИ ФОНД

ТЕМА БРОЈА: ПРИМЕНА ПДВ-а НА ПРОМЕТ ТУРИСТИЧКИХ УСЛУГА www.poslovnisavetnik.net • www.ingpro.rs

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима. У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нас контактирати путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА А У Т О Р

мр Жељко Албанезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година I, број 5 МАЈ 2017.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: zeljko.albaneze@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису: ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа. ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Аутори: Борислав Ињац Жељко Албанезе Јован Чанак Љиљана Симић Милица Бјелић Мирослава Минић

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај

■ Нови износи најниже и највише основице за обрачун доприноса од 1. маја 2017. године ...............................................................................................................4

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ Замена поднетих редовних годишњих финансијских извештаја и документације за 2016. годину ..............................................................................................6 ■ Право пореског обвезника у случају више плаћеног пореза на добит......... 10 ■ Не/признавање расхода по основу исправке и отписа вредности појединачних потраживања у пореском билансу за 2016. годину ................. 12 ■ Питања и одговори о примени члана 12. Закона о ПДВ-у .................................... 15 ■ Утврђени су износи накнада за воде за 2017. годину ............................................18 ■ Уплата премије запосленима у добровољни пензијски фонд и њен порески третман ........................................................................................................... 19 ■ Право на накнаду зараде за боловање пензионисаног лица које је поново засновало радни однос ...........................................................................24 ■ Текуће и капитално одржавање код корисника јавних средстава који примењују контни план за буџетски систем .....................................................28 ■ Праћење и евидентирање набавке горива код буџетских корисника путем картица за гориво ........................................................................................................36 ■ Организовање синдиката у школи и обрачун синдикалне чланарине ....... 40 ■ Чување пословне документације – рокови и начин чувања ............................. 44

■ НОВИНЕ У ЦАРИНСКИМ ПРОПИСИМА: ■ Коришћење рачуна у електронском облику у царинском поступку............. 49 ■ Царинска администрација Републике Турске увела обавезу претходне најаве приспећа пошиљака које се допремају по ТИР карнету ....................... 51

■ Kалендар пореских обавеза за мај 2017. године ..................................................... 52 ■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу марту 2017. године од 65.696 динара ......................................................... 55

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

■ СТАЛНЕ РУБРИКЕ:

■ ТЕМА БРОЈА: ■ Примена ПДВ-а на промет туристичких услуга ........................................................ 62

НОВИ ИЗНОСИ НАЈНИЖЕ И НАЈВИШЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА ОД 1. МАЈА 2017. ГОДИНЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

о овлашћењу из члана 37. став 2. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, број 84/2004… и 102/2015 – у даљем тексту: Закон), Министар финансија је утврдио и објавио да најнижа месечна основица на коју се обрачунава и плаћа допринос за обавезно социјално осигурање, износи 21.906 динара. Ова најнижа основица примењује се од 1. МАЈА 2017. године и важиће три месеца – до 31. ЈУЛА 2017. године. Конкретно, према члану 37. Закона најнижу месечну основицу чини износ од 35% просечне месечне зараде у Републици, исплаћене у претходном кварталу за који су објављени подаци републичког органа надлежног за послове статистике. Пошто је у претходном кварталу, јануар–март 2017. године, остварена просечна месечна зарада по запосленом у Републици од 62.588 динара („Саопштење РЗС”, бр. 100/2017 од 25. 4. 2017), најнижа основица за наредна три месеца израчуната је у висини од 35% тог просека, што износи 21.906,00 динара. Износ најниже месечне основице примењује се од првог у наредном месецу по објављивању тог износа, у овом случају од 1. маја 2017. године. Подсећамо, износи најнижих основица за обрачун доприноса у 2017. години су:

НАЈНИЖЕ МЕСЕЧНЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА У 2017. ГОДИНИ Период примене

Износи НАЈНИЖЕ месечне основице доприноса

„Сл. гласник РС”

од 1. 1. 2017. до 31. 1. 2017.

22.204 (35% од 63.441)

88/2016

од 1. 2. 2017. до 30. 4. 2017.

23.229 (35% од 66.368)

7/2017

од 1. 5. 2017. до 31. 7. 2017.

21.906 (35% од 62.588)

Највиша месечна основица доприноса Према одредби члана 41. Закона, ако је прописана основица доприноса виша од највише месечне основице доприноса, обрачун и плаћање доприноса врши се на највишу месечну основицу доприноса (у даљем тексту: највиша месечна основица). Највишу месечну основицу чини петоструки износ просечне месечне зараде исплаћене по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, а примењује се од првог у наредном месецу по објављивању податка. Преко тог износа се неће плаћати доприноси за обавезно социјално осигурање, већ само порез.

За период од 1. маја до 31. маја 2017. године највиша месечна основица за обрачун доприноса износи 328.475,00 динара, а добијена је на основу петоструког износа просечне зараде у Републици за март 2017. године (5 x 65.695,00 динара). Стога, ако је зарада која се исплаћује у периоду од 1. 5. до 31. 5. 2017. године, виша од петоструког просека зараде у Републици, доприноси се плаћају на највишу основицу, тј. на износ од 328.475 динара.

Изузетно, највиша месечна основица доприноса не примењује се код обрачуна и плаћања доприноса на примања по основу уговорених накнада (за уговорне послове као што су послови по основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о допунском раду и другог уговора, или по неком другом основу по коме се за извршен рад остварује уговорена накнада). Основица за доприносе је у овом случају опорезиви приход од уговорене накнаде, у складу са законом који уређује порез на доходак грађана. У току 2017. године највиша месечна основица доприноса је:

НАЈВИШЕ МЕСЕЧНЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА У ТОКУ 2017. ГОДИНЕ

ПЕРИОД ПРИМЕНЕ

НАЈВИША ОСНОВИЦА за плаћање доприноса за социјално осигурање „Сл. гласник РС”

од 1. 1. 2017. до 31. 1. 2017.

315.305 (5 x 63.061)

105/2016

од 1. 2. 2017. до 28. 2. 2017.

368.205 (5 x 73.641)

5/2017

od 1. 3. 2017. do 31. 3. 2017.

286.155 (5 x 57.231)

13/2017

od 1. 4. 2017. do 30. 4. 2017.

324.235 (5 x 64.847)

29/2017

od 1. 5. 2017. do 31. 5. 2017.

328.475 (5 x 65.695)

40/2017

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

ИЗНОС

***

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА 5

ЗАМЕНА ПОДНЕТИХ РЕДОВНИХ ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА 2016. ГОДИНУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

равилником о условима и начину јавног објављивања финансијских извештаја и вођењу регистра финансијских извештаја („Сл. гласник РС”, број 127/2014 и 101/2016 – у даљем тексту: Правилник) уређено је, између осталог, и питање замене финансијских извештаја који су уредно поднети као годишњи завршни рачун за 2016. годину.

Одредбе овог Правилника односе се на привредна друштва, Народну банку Србије, банке, друге финансијске институције над којима, сагласно закону, надзор врши Народна банка Србије, затим на друштва за осигурање, даваоце финансијског лизинга, пензијске фондове и друштва за управљање добровољним пензијским фондовима и на инвестиционе фондове и друштва за управљање инвестиционим фондовима, потом и на берзе и брокерско-дилерска друштва, факторинг друштва, задруге, установе које обављају делатност ради стицања добити, правна лица која у складу са посебним прописима примењују одредбе Закона о рачуноводству, друга правна лица, предузетнике који воде пословне књиге по систему двојног књиговодства, као и на огранке и друге организационе делове страних правних лица са седиштем у иностранству, који обављају привредну делатност у Републици Србији (у даљем тексту: обвезници), па се на све њих односе и наредне одредбе о могућности замене поднетих редовних финансијских извештаја за 2016. годину.

1. ЗАМЕНА РЕДОВНОГ ГОДИШЊЕГ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА Обвезник може захтевати замену редовног годишњег финансијског извештаја који је уписан у Регистар финансијских извештаја и јавно објављен као исправан, под условима и на начин прописан чланом 36. Правилника, односно: 1) ако утврди да у том извештају резултати пословања и финансијски положај правног лица нису исказани истинито и објективно и 2) ако скупштина, односно други надлежни орган обвезника донесе одлуку о усвајању редовног годишњег финансијског извештаја измењене садржине у односу на извештај који је јавно објављен на интернет страници Агенције за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција). Замену редовног годишњег финансијског извештаја за 2016. годину, обвезник може захтевати најкасније до краја 2017. године. Замена редовног годишњег финансијског извештаја доставља се применом посебног информационог система Агенције, одабиром одговарајућег захтева (Zamena GFI), у електронском облику, потписана квалификованим електронским потписом законског заступника, на начин описан у Корисничком упутству за достављање замене редовног годишњег финансијског извештаја и поступање по обавештењу о недостацима (објављеном на сајту Агенције). При томе: 1) корисници који немају направљен кориснички налог у посебном информационом систему Агенције, неопходно је да исти креирају уласком на линк тог корисничког упутства и прате кораке за креирање налога; 2) корисници који имају кориснички налог, приступају посебном информационом систему уносом електронске поште (имејл адресе) и лозинке која је коришћена при креирању корисничког налога. Уз захтев за замену, обвезник је дужан да достави: 1) све обрасце финансијског извештаја измењене садржине; 2) прописану документацију из члана 34. Закона о рачуноводству, односно: ● одлуку о усвајању финансијског извештаја измењене садржине; ● одлуку о расподели добити/покрићу губитка или изјаву законског заступника да није вршена расподела добити/покриће губитка по финансијском извештају измењене садржине;

● извештај ревизора на финансијски извештај измењене садржине, ако је обвезник вршења ревизије; ● годишњи извештај о пословању уз финансијски извештај измењене садржине (велика правна лица и сва јавна друштва).

НАПОМЕНА: Замена редовног годишњег финансијског извештаја није могућа уз достављање изјаве да редовни годишњи финансијски извештај измењене садржине није усвојен. Поред наведеног, обвезник је дужан да достави и остала документа релевантна за обраду и јавно објављивање извештаја (нпр. извод из статусног регистра за правна лица која се не региструју у Агенцији, у случају промене статусних података, затим сагласност супотписника, сагласност надлежне државне институције да се редовни годишњи финансијски извештај саставља за пословну годину која је различита од календарске и сл.). ПРЕПОРУКА: Да би се избегли проблеми у вези са применом квалификованог електронског потписа, Агенција је обвезницима омогућила да коришћењем одговарајуће апликације изврше потписивање и проверу квалификованог електронског потписа на документима који се прилажу уз извештај, пре њиховог учитавања у посебни информациони систем Агенције.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Треба имати у виду и следеће моменте: 1) Када су испуњени услови за јавно објављивање замене редовног годишњег финансијског извештаја и документације, поред објављивања извештаја измењене садржине, на интернет страници Агенције, у оквиру Регистра, остају објављени и редовни годишњи финансијски извештај и документација, који су били предмет замене. 2) Ако је редовни годишњи финансијски извештај за 2016. годину објављен као неисправан, правно лице не може доставити замену истог, већ само потпуно нов редовни годишњи финансијски извештај за 2016. годину, и то најкасније до краја 2017. године. За обраду и јавно објављивање замене редовног годишњег финансијског извештаја плаћа се посебна накнада у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 119/2013, 138/2014, 45/2015, 106/2015, 32/2016 и 60/2016), која износи за: 1) редовне годишње финансијске извештаје и документацију за обвезнике ревизије, осим микро правних лица – 6.000,00 динара; 2) редовне годишње финансијске извештаје и документацију за микро правна лица обвезнике ревизије и за мала правна лица која нису обвезници ревизије – 3.000,00 динара; 3) редовне годишње финансијске извештаје и документацију за микро правна лица – привредна друштва, задруге, установе, правна лица која у складу са посебним прописима примењују одредбе Закона о рачуноводству, огранке страних правних лица са седиштем у иностранству, који обављају привредну делатност у Републици Србији – 1.200,00 динара; 4) редовне годишње финансијске извештаје и документацију за микро друга правна лица, као и за редовне годишње финансијске извештаје за предузетнике – 500,00 динара. Инструкције за плаћање накнаде, као и праћење статуса накнаде обвезнику ће бити обе збеђено у посебном информационом систему Агенције и приказано на линку „Статус наплате/ Инструкција за плаћање” (као што је описано у корисничком упутству за достављање замене редовног годишњег финансијског извештаја). Од ове године плаћање накнаде за замену и јавно објављивање замењених финансијских извештаја могуће је извршити на два начина: 1) Електронски (Visa или MasterCard платном картицом) путем посебне апликације Агенције. У случају одабира овог начина плаћања, пре потписивања и достављања извештаја од стране законског заступника, накнада се аутоматски повезује са предметом и није потребно достављати доказ о уплати накнаде у делу „Документација”.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2) Путем „Налога за плаћање”, када је потребно обавезно поступити у складу са инструкцијама у вези са плаћањем накнаде (позив на број, износ накнаде, рачун на који се накнада уплаћује) како би се уплата брзо повезала са предметом пре потписивања и достављања извештаја од стране законског заступника. У супротном, ако уплата није идентификована до момента потписивања и достављања извештаја, потребно је приложити доказ о уплати накнаде у посебни информациони систем Агенције у делу „Документација”. У случајевима када уплата није идентификована и упарена пре подношења захтева, подносилац је дужан да уз тај захтев достави један од следећих доказа: 1) Први примерак Налога за уплату, снабдевен печатом и потписом пружаоца платних услуга, који садржи: ● све обавезне елементе о извршеној уплати накнаде (назив платиоца, назив примаоца плаћања, број рачуна за уплату накнаде Агенцији, износ накнаде, сврху уплате, шифру плаћања и датум извршења); ● обавезан позив на број одобрења, генерисан од стране Агенције, по моделу 97. 2) Налог за пренос, снабдевен печатом и потписом пружаоца платних услуга, који садржи: ● све обавезне елементе о извршеном преносу средстава (назив платиоца, назив примаоца плаћања, број текућег рачуна платиоца, број рачуна за уплату накнаде Агенције, износ накнаде, сврху уплате, шифру плаћања и датум извршења); ● обавезан позив на број одобрења, генерисан од стране Агенције, по моделу 97; ● клаузулу да је уплата накнаде реализована и ● датум када је реализована. 3) Извод пословног рачуна платиоца, снабдевен печатом и потписом платиоца или печатом пружаоца платних услуга, који садржи: ● све обавезне елементе извода банкарског рачуна (назив платиоца, број рачуна платиоца и примаоца, број извода, датум извода, датум уплате накнаде, износ уплаћене накнаде, сврху уплате и укупан промет рачуна); ● обавезан позив на број одобрења, генерисан од стране Агенције, по моделу 97. 4) Потврду о извршеној уплати накнаде, издату од стране пружаоца платних услуга, која садржи: ● све обавезне елементе о извршеној уплати накнаде (да је налог за уплату накнаде, односно налог за пренос средстава реализован, затим датум извршења налога, износ накнаде, број рачуна за уплату накнаде Агенцији, позив на број одобрења по моделу 97, генерисан од стране Агенције, сврху уплате, назив платиоца, назив примаоца и потпис и печат овлашћеног лица пружаоца платних услуга).

2. ЗАМЕНА ДОКУМЕНТАЦИЈЕ УЗ РЕДОВНИ ГОДИШЊИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈ

Од ове године обвезници могу путем посебног информационог система Агенције захтевати замену свих докумената из члана 34. Закона о рачуноводству, као и замену посебних података, односно замену података о просечном броју запослених. Обвезник може захтевати замену јавно објављене документације уз редовни годишњи финансијски извештај, односно посебних података у случајевима: 1) када је јавно објављена изјава да није усвојен редовни годишњи финансијски извештај, а скупштина, односно други надлежни орган обвезника је донео одлуку о усвајању тог извештаја; 2) када је јавно објављена изјава да није вршена расподела добити/покриће губитка по редовном годишњем финансијском извештају, а скупштина, односно други надлежни орган обвезника је донео одлуку о расподели добити/покрићу губитка по том извештају; 3) када је јавно објављена одлука о расподели добити/покрићу губитка по редовном годишњем финансијском извештају, а скупштина, односно други надлежни орган обвезника је донео нову одлуку о расподели добити/покрићу губитка по том извештају;

4) када је јавно објављен годишњи извештај о пословању, а надлежни орган обвезника је донео нови годишњи извештај о пословању, измењене садржине, и када је уз ревизорски извештај приложен финансијски извештај који није био предмет ревизије; 5) када је у редовном годишњем финансијском извештају исказан погрешан број запослених. Уз захтев за замену, обвезник је дужан да достави:

● документ чије објављивање овом заменом тражи, као и

изјашњење одговорног лица о разлозима замене, у којем је дужан да наведе у ком делу се документ мења, као и разлоге због којих се мења. Изузетно, обвезник није дужан да достави изјашњење ако захтева замену изјаве да није усвојен редовни годишњи финансијски извештај, односно изјаве да није вршена расподела добити/ покриће губитка по редовном годишњем финансијском извештају. Замену документације уз редовни годишњи финансијски извештај за 2016. годину, обвезник може да захтева најкасније до краја 2017. године. Замена документације уз редовни годишњи финансијски извештај доставља се применом посебног информационог система Агенције, одабиром одговарајућег захтева (Zamena docGFI), у електронском облику, потписана квалификованим електронским потписом законског заступника, на начин описан у Корисничком упутству за достављање замене документације и посебних података уз редовни годишњи финансијски извештај и поступање по обавештењу о недостацима (које је објављено на сајту Агенције). При томе: 1) корисници који немају направљен кориснички налог у посебном информационом систему Агенције, неопходно је да исти креирају уласком на линк тог корисничког упутства и прате кораке за креирање налога; 2) корисници који имају кориснички налог, приступају посебном информационом систему уносом електронске поште (имејл адресе) и лозинке која је коришћена при креирању корисничког налога. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

ПРЕПОРУКА: Да би се избегли проблеми у вези са применом квалификованог електронског потписа, Агенција је обвезницима омогућила да коришћењем одговарајуће апликације изврше потписивање документације која се прилаже уз извештај, пре његовог учитавања у посебни информациони систем Агенције. За јавно објављивање замене документације уз редовни годишњи финансијски извештај плаћа се посебна накнада у висини од 1.000 динара, у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре. Инструкције за плаћање накнаде, као и праћење статуса накнаде обвезнику ће бити обезбеђено у посебном информационом систему Агенције и приказано на линку „Статус наплате/Инструкција за плаћање” (као што је описано у Корисничком упутству за достављање замене документације уз редовни годишњи финансијски извештај). Када су испуњени услови за јавно објављивање замене документације уз редовни годишњи финансијски извештај, поред одлука чије се објављивање том заменом захтева, на интернет страници Агенције, у оквиру Регистра финансијских извештаја, остају објављени и документи који су били предмет замене. Ако обвезник уз захтев за замену достави неисправну документацију, иста неће бити објављена на интернет страници Агенције. ***

ПРАВО ПОРЕСКОГ ОБВЕЗНИКА У СЛУЧАЈУ ВИШЕ ПЛАЋЕНОГ ПОРЕЗА НА ДОБИТ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

рема одредби члана 66. став 3. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013 и 68/2014 – др. закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење и 112/2015), ако је обвезник пореза у виду аконтације платио више пореза него што је био дужан да плати по обавези обрачунатој у пореској пријави, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или се обвезнику враћа на његов захтев. Пореска управа је у марту 2015. године на својој интернет страни објавила Корисничко упутство за примену Правилника о садржају и начину подношења пореске пријаве пореза на добит правних лица (даље: Упутство), којим је прописан образац ЗП/П/ПДП: Захтев за повраћај/ прекњижавање више плаћеног пореза на добит. У петом делу овог Упутства дато је објашњење о повраћају и прекњижавању средстава са рачуна пореза на добит. У складу са Упутством, порески обвезник има право да за више плаћени порез на добит: 1. поднесе захтев за повраћај; 2. тражи прекњижавање ради измирења обавеза по основу другог облика јавног прихода; 3. тражи прекњижавање са једног БОП-а на други БОП. Ако порески обвезник, након подношења пореске пријаве, поднесе захтев за повраћај више плаћеног пореза од обавезе исказане у коначној пореској пријави, повраћај пореза врши се са БОП-а на који је пренет више плаћени порез.

Напомене у вези са попуњавањем одређених поља у Обрасцу ● Поље 1.1 – Врста захтева – у зависности од врсте захтева који порески обвезник подноси, у

ово поље уноси се једна од следећих ознака: (1) – ако се подноси захтев за повраћај више плаћеног пореза на добит на свој пословни рачун; (2) – ако се подноси захтев за прекњижавање више плаћеног пореза на добит са рачуна пореза на добит у корист других рачуна групе 843 или 848; (3) – ако се подноси захтев за пренос више плаћеног пореза на добит са једног БОП-а на други БОП у оквиру рачуна пореза на добит; (4) – ако се подноси захтев за пренос више плаћеног пореза са једне шифре општине на другу шифру општине у случају промене пословног седишта са једне општине на другу.

● Поље 2.2 – Тип обвезника

– у зависности од форме организовања, порески обвезник у ово поље уноси једну од следећих ознака: (1) – правно лице које подноси порески биланс на Обрасцу ПБ1/КПБ; (2) – стална пословна јединица која подноси порески биланс на Обрасцу ПБ; (3) – стална пословна јединица која подноси порески биланс на Обрасцу ПБПЈ; (4) – недобитна организација која подноси порески биланс на Обрасцу ПБН; (5) – недобитна организација која подноси порески биланс на Обрасцу ПБН1; (6) – недобитна организација која подноси порески биланс на Обрасцу ПБН2; (7) – недобитна организација која подноси порески биланс на Обрасцу ПБН3. ● Поље 2.2а – МПЛ – уколико порески обвезник подноси пореску пријаву по консолидованом

пореском билансу, у ово поље уноси једну од следећих ознака: 1 – порески обвезник матично правно лице; 0 – порески обвезник зависно правно лице.

– Уносом Пореског идентификационог броја (ПИБ) у поље 2.1, од стране подносиоца захтева обезбедиће се аутоматско исписивање осталих података који се односе на идентификацију пореског обвезника (поља 2.3–2.7 – матични број, назив, адреса, контакт телефон особе, електронска адреса – имејл). Наредна поља се отварају, односно попуњавају у зависности од ознаке унете у поље 1.1. ● Поље 3.1 – БОП са којег треба извршити повраћај – у које порески обвезник уноси број одобрења за плаћање у оквиру јединственог рачуна пореза на добит, по којем захтева повраћај више уплаћених средстава.

Застаревање права на повраћај пореза

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Одредбама члана 114а Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002, 84/2002 – испр., 23/2003 – испр., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – др. закон, 62/2006 – др. закон, 63/2006 – испр. др. закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – др. закон, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – испр., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 – аутентично тумачење, 112/2015, 15/2016 и 108/2016 – даље: ЗПППА) прописано је да право пореског обвезника на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања, застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Застарелост права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања, почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је порески обвезник стекао право на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања. Према одредбама члана 114д ЗПППА застарелост се прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања, односно радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћај споредних пореских давања. После прекида застарелост почиње да тече изнова, а време које је протекло пре прекида, не рачуна се у рок за застарелост. Одредбом члана 10. став 3. ЗПППА прописано је да, ако се порески обвезник определи за повраћај више или погрешно плаћеног пореза, односно споредних пореских давања, као и за рефакцију, односно рефундацију пореза, односно за намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза, Пореска управа има обавезу да по захтеву донесе решење без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева, ако пореским законом није друкчије уређено. У случају када обвезник није поднео захтев за повраћај више плаћеног пореза у години у којој је у пореској пријави утврдио да је у виду плаћених аконтација платио више пореза него што је био дужан да плати по коначно утврђеној обавези, а преплаћени порез није могао да се урачуна као аконтација у наредном периоду јер је обвезник пословао са губитком, те није ни имао обавезу да плаћа аконтације, рок застарелости права на повраћај више плаћеног пореза почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обвезник у пореској пријави исказао више плаћен порез. ***

НЕ/ПРИЗНАВАЊЕ РАСХОДА ПО ОСНОВУ ИСПРАВКЕ И ОТПИСА ВРЕДНОСТИ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПОТРАЖИВАЊА У ПОРЕСКОМ БИЛАНСУ ЗА 2016. ГОДИНУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

тврђивање опорезиве добити и пореске обавезе правних лица, односно састaвљање ПБ 1 и ПДП пријаве обрадили смо у часопису број 3/17. Том приликом нисмо се детаљно бавили појединим не/признатим расходима, сматрајући да би то морале да буду посебне теме, па ћемо се сходно томе у овом броју прво посветити не/признавању расхода по основу исправке и отписа вредности појединачних потраживања, имајући у виду утицај истих на висину опорезиве добити. Подсетимо се прво да је извршеном изменом Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 101/2015), која се примењује на усклађивање расхода за потребе састављања пореског биланса за 2016. годину, значајно измењен и члан 16. који дефинише порески третман не/признавања расхода по основу отписа и исправке вредности потраживања. Ако се има у виду да је овај члан Закона о порезу на добит правних лица више пута трпео измене и допуне, те да је битан за утврђивање не/признатог расхода, у овом тексту ће бити појашњени услови под којима се отпис и исправке вредности појединачних потраживања признају као расход, а када то није случај, уз посебан осврт на оно што је ново у 2016. години. Под редним бројем 27 пореског биланса (ПБ-1) исказује се исправка вредности појединачних потраживања ако од рока за њихову наплату није прошло најмање 60 дана, као и отпис вредности појединачних потраживања, извршен без претходно испуњених услова прописаних одредбама члана 16. Закона. Према одредбама члана 16. став 1. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001... и 101/2015 – у даљем тексту: ЗПДПЛ), на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања које се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) ЗПДПЛ-а (у питању су исправке вредности појединачних потраживања од лица коме се исто времено дугује до износа обавезе према том лицу), под условом: 1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника; 2) да су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива; 3) да порески обвезник пружи доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником. Ставом 2. истог члана прописано је да се на терет расхода признаје и отпис вредности појединачних потраживања која се, у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, не исказују као приход (као што су аванси, позајмице…), осим потраживања из члана 7а тачка 2) ЗПДПЛ-а, уколико обвезник испуни услове прописане одредбама става 1. тач. 2) и 3) овог члана, што значи уколико су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива и ако обвезник има доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником. Према одредби става 3. члана 16. ЗПДПЛ-а, изузетно од наведеног у ставу 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања под условом да су та потраживања обухваћена финансијским реструктурирањем, спроведеним на начин прописан законом који уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава. Ставом 4. је прописана новина у примени од 1. 1. 2016. године, а то је да се, опет изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода признаје отпис вредности појединачних потраживања која су обухваћена усвојеним, унапред припремљеним, планом реорганизације, који је потврђен правноснажним решењем донетим у складу са законом којим се уређује стечај. Новина је и то да се према одредби става 5. члана 16. ЗПДПЛ-а, а изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, на терет расхода банке признаје отпис вредности појединачних потраживања по

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

основу кредита одобреног неповезаном лицу у смислу овог закона, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање документације која представља основ за доказивање неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе (нпр. документација из кредитног досијеа дужника о измиривању обавезе дужника према банци у току последњих дванаест месеци, преписка и друга документација о контактима банке и дужника у вези са наплатом потраживања и мерама које је банка предузела ради наплате). И ставом 6. овог члана прописана је новина за 2016. годину, па се изузетно од ст. 1. и 2. ЗПДПЛ-а, на терет расхода признаје и отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке, који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са законом. Према мишљењу Министарства финансија РС, бр. 413-00-143/2016-04 од 27. 7. 2016. године, расходи по основу отписа потраживања из претходна два става односе се (искључиво) на банке, а не и на друге учеснике у финансијском сектору. На терет расхода признаје се отпис вредности појединачних потраживања за која су испуњени услови из става 1. тач. 1) и 2), односно става 2. овог члана, под условом да су трошкови утужења појединачног дужника већи од укупног износа потраживања од тог дужника (став 7. члана 16. ЗПДПЛ-а). Трошковима утужења сматрају се таксе и други јавни приходи који се плаћају за подношење тужбе, у складу са Законом којим се уређују судске таксе (став 8. члана 16. ЗПДПЛ-а). Ово практично значи да уколико се несумњиво може доказати да су та потраживања прет ходно била укључена у приходе обвезника, да су у књигама обвезника отписана као ненаплатива, односно уколико су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива, и ако обвезник има доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни по ступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником, при чему су трошкови утужења појединачног дужника већи од укупног износа потраживања од тог дужника, као расход се води отпис вредности тих појединачних потраживања. Суштина је да не морају сва три услова из става 1. члана 16. ЗПДПЛ-а да буду кумулативно испуњења, већ први и други, односно други и трећи. Ставом 9. члана 16. ЗПДПЛ-а прописано је да се на терет расхода признаје исправка вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2. овог члана, ако је од рока за њихову наплату, односно реализацију прошло најмање 60 дана. Међутим, уколико је обвезник имао признат расход по основу исправке вредности појединач них потраживања из члана 9. и члана 22а ЗПДП-а (увећање исправке вредности потраживања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама у износу обрачунатом на нивоу банке, која су у складу са унутрашњим актима банке исказани у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, у складу са прописима НБС), па у неком од наредних пореских периода изврши отпис вредности истих потраживања, а није кумулативно испунио услове из става 1, односно става 2, односно из става 7. члана 16. ЗПДПЛ-а, дужан је да таква потраживања оприходује (сходно ставу 10. члана 16. ЗПДПЛ-а), што значи да их исказује на ред. бр. 40 Обрасца ПБ 1. Практично, обвезнику који жели да спроведе исправку вредности појединачних потраживања, чланом 16. ЗПДПЛ-а дат је само један услов – од рока за наплату прошло је 60 дана. Ако тај услов није испоштован, расход по основу исправке вредности се не признаје, што значи да се исказује на ред. броју 28 Обрасца ПБ 1, састављеног за 2016. годину. На пример: У 2016. години порески обвезник је у целини извршио исправку: – потраживања од 90.000 које је доспело на наплату 65 дан пре дана биланса, и – потраживања од 45.000 које је доспело на наплату 47 дана пре дана биланса. На редни број 28 Обрасца ПБ 1 уноси се износ од 45.000 динара. За исправљено потраживање од 90.000 обвезник не врши корекцију – тај расход се признаје у целини пошто је од рока за наплату протекло више од 60 дана.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 14

Из мишљења Министарства финансија РС, бр. 011-00-170/2016-04 од 12. 12. 2016. године: Када обвезник у својим пословним књигама искаже расход по основу исправке вредности појединачног потраживања, при чему је од дана доспећа предметног потраживања до краја пореског периода за који се саставља порески биланс протекло мање од 60 дана, тако исказан расход не признаје се у пореском билансу обвезника. Према одредби новог става 11. (у примени од 1. 1. 2016), расход који није био признат по основу исправке вредности појединачних потраживања у пореском периоду у ком је исказан, признаје се у пореском периоду у ком су испуњени услови из става 1, односно става 2. овог члана. Испуњење услова из става 1. члана 16. (да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника; да су у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива; и да обвезник пружи доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања или да су потраживања пријављена у ликви дационом или стечајном поступку над дужником) тиче се отписа вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, а испуњење услова из става 2. члана 16. (да су у књигама пореског обвезника потраживања отпи сана као ненаплатива и да су утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником) тиче се отписа вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, не исказују као приход (аванси, позајмице...). Сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 9. и 11. овог члана, која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања, улазе у приходе пореског обвезника (став 12. члана 16. ЗПДПЛ-а), па се тај податак исказује на ред. броју 41 Обрасца ПБ-1. У мишљењу Министарства финансија РС, бр. 011-00-198/2016-04 од 24. 6. 2016. године, стоји: Уколико обвезник коме је расход по основу отписа (утуженог) потраживања био признат у пореском билансу (поднетом за порески период у коме су испуњени Законом прописани услови за признавање расхода), повуче тужбу у наредном или неком од наредних пореских периода, дужан је да износ предметних потраживања искаже у пореском билансу који подноси за порески период у коме је дошло до повлачења тужбе, као и да по том основу увећа (опорезиву) добит, сходно одредби члана 16. став 12. Закона. Такође, према ставу 13. сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а наплаћују се касније, у моменту наплате не улазе у приходе пореског обвезника, па се тај податак исказује на ред. броју 42 Обрасца ПБ-1. Према одредби члана 16а став 1. ЗПДПЛ-а, којом је, последњим изменама ЗПДПЛ-а, прецизирано да се као расход признаје губитак од продаје појединачних потраживања у износу који је исказан у билансу успеха обвезника, у пореском периоду у коме је извршена продаја тих потраживања. Према ставу 2. овог члана, на исправку вредности потраживања која је, у складу са чл. 16. став 9. и 22а ЗПДПЛ-а, била призната као расход у неком од претходних пореских периода, не примењују се одребе члана 16. став 1. тачка 3) и став 2. овог закона, у пореском периоду у којем је извршена продаја потраживања, односно на исправку вредности признату као расход пореског периода, у пореском периоду када је извршена продаја тих потраживања, није потребно да обвезник пружи доказе да су потраживања утужена или да је покренут извршни поступак ради наплате истог, или да су потраживања пријављена у ликвидационом, односно стечајном поступку над дужником. Такав расход остаје признат без обавезе испуњења наведених услова. ***

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ О ПРИМЕНИ ЧЛАНА 12. ЗАКОНА О ПДВ-у

Питање: Обвезник ПДВ-а – шпедитер врши услуге превоза добара за потребе домаћег обвезника који извози. Овакве услуге такође врши и за потребе страног пореског обвезника који у Србији нема пуномоћника. Како шпедитер у наведена два случаја евидентира промет у ПП ПДВ и на шта треба да се позове у рачунима? Одговор: Према одредбама члана 24. став 1. тачка 8) Закона о ПДВ-у, превозне услуге које су у вези са извозом добара и остале услуге које су у вези са извозом добара, ослобођене су ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза, уз испуњење услова из члана 14. Правилника. Када шпедитер превоз добара врши домаћем обвезнику ПДВ-а који их извози, пошто је у питању пореско ослобођење, тај промет исказује у пољу 001 ПП ПДВ и на рачуну се позива на пореско ослобођење по члану 24. став 1. тачка 8). Међутим, када овакву услугу шпедитер – обвезник ПДВ-а пружа страном пореском обвезнику који на територији Србије нема пореског пуномоћника, место промета наведених услуга се утврђује применом члана 12. Закона и није у питању пореско ослобођење. Сходно томе, у овом случају место промета је место седишта примаоца услуге (иностранство), па се тај промет не приказује у ПП ПДВ пријави, а на рачуну обвезник наводи да ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12. став 4. Закона о ПДВ-у. Питање: Уколико се догоди да приликом царињења увезених добара превозне услуге не уђу у царинску и пореску основицу у укупном износу, да ли је превозник као обвезник ПДВ-а дужан да на фактури на којој је исказан већи износ накнаде за превоз од износа у ЈЦИ, обрачуна и плати ПДВ? Ако је превозник страно лице, да ли је увозник порески дужник за ту разлику? Одговор: Овакав случај по правилу не би смео да се догоди, с обзиром на то да је превозник дужан да царинском органу прикаже валидну фактуру за превозне услуге за увоз добара. У случају да се ипак догоди, прво настаје царински прекршај, а превозник – обвезник ПДВ-а дужан је да на разлику обрачуна и плати ПДВ. Уколико превоз врши страно лице, увозник је порески дужник јер је, према одредби члана 12. став 4. Закона, место опорезивања место седишта примаоца услуге превоза добара, па као порески дужник на разлику обрачунава и плаћа ПДВ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Питање: Какав је порески третман извоза добара ако их обвезник ПДВ-а (извозник) из Србије отпрема до Луке Бар у РЦГ, где се врши претовар на бродове и царини, а купац их као нови власник транспортује даље? Да ли претовар подлеже опорезивању и како се овај промет евидентира у ПП ПДВ? Одговор: Према одредбама члана 24. став 1. тачка 2) и 3) Закона о ПДВ-у, ПДВ се не плаћа на: – промет добара која обвезник или треће лице по свом налогу шаље или отпрема у иностранство; – промет добара која инострани прималац или треће лице по свом налогу шаље или отпрема у иностранство. За превозне услуге које су у вези са извозом добара и остале услуге које су у вези са извозом добара, такође је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза (члан 24. став 1. тачка 8) Закона). Услови за пореско ослобођење по наведеним законским одредбама прописани су Правилником о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 120/12, 40/15, 82/15, 86/15, 11/16 и 21/17). Према томе, када обвезник ПДВ-а извози добра која постају власништво купца након царињења у Луци Бар, обвезник ПДВ-а, уз испуњење услова из члана 4. и 14. Правилника, остварује пореско ослобођење (на извоз добара, превоз и претовар). Укупан промет евидентира се у пољу 001 ПП ПДВ пријаве, у пореском периоду када су испуњени услови за пореско ослобођење.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Напомињемо да у овом случају обвезник ПДВ-а има обавезу и за порез по одбитку за део превоза од границе до места испоруке, у смислу члана 40. став 1. тачка 5) Закона о порезу на добит правних лица.

Питање: Да ли се складиштење добара, сходно члану 12. став 6. тачка 1) Закона о ПДВ-у, везује за непокретност само уколико складиштар има посебне, физички одвојене просторе у којима врши складиштење туђе робе за сваког примаоца услуге посебно? Ако је тако, под које услуге у смислу члана 12. спада складиштење нпр. житарица у силосима (у њима има и туђе и наше робе)? Одговор: Чланом 12. став 6. тачка 1) Закона о ПДВ-у прописано је да се местом промета услуга у вези са непокретностима, укључујући и услуге посредовања код промета непокретности, сматра место у којем се налази непокретност. Правилником о утврђивању услуга у вези са непокретностима за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 21/2017), чл. 1. и 2. прописано је да се услугама у вези са непокретностима, односно услугама које су непосредно повезане са непокретностима, сматрају услуге које се пружају помоћу непокретности, у смислу да је непокретност кључна и нужна за пружање услуге, односно које се пружају на непокретности или су усмерене ка непокретности, а за циљ имају промену која се односи на непокретност (правну или физичку). Према одредби члана 3. став 1. тачка 10) Правилника, ту сападају услуге складиштења, односно смештања добара у случају када је непокретност, односно конкретни део непокретности искључиво намењен за складиштење, односно смештање добара одређеног примаоца услуге. То значи да се складиштење везује за непокретност само у случају да складиштар има одвојене смештајне капацитете (физички одвојене као посебне целине непокретности) за одређеног примаоца услуге. Уколико није тако, односно ако не постоје посебне целине непокретности – складишта, тада се складиштење не везује за непокретност, већ се место опорезивања утврђује по општим правилима из члана 12. став 4. и 5. Закона о ПДВ-у. У пракси то значи да када услугу пружа обвезник ПДВ-а другом обвезнику ПДВ-а у Србији, складиштар обрачунава и плаћа ПДВ. Уколико би ту услугу пружио страном пореском обвезнику који у Србији нема пуномоћника, тада је место опорезивања место седишта примаоца услуге, те складиштар не обрачунава ПДВ. Питање: Да ли са аспекта члана 12. Закона о ПДВ-у, приликом утврђивања места промета услуга, постоји разлика између семинара општег – јавног карактера и консултантских услуга типа „in house”? Одговор: Према одредби члана 12. став 6. тачка 4) подтачка (1) Закона о ПДВ-у, услуге које се односе на присуствовање културним, уметничким, спортским, научним, образовним, забавним или сличним догађајима, укључујући и помоћне услуге у вези са присуствовањем тим догађајима, опорезују се према месту где су стварно пружене. При томе није битно да ли се ове услуге пружају пореском обвезнику у смислу члана 12. став 2. и 3. или лицу које то није. Према одредби члана 12. став 6. тачка 7) подтачка (3) Закона о ПДВ-у, за услуге саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличне услуге, као и услуге преводилаца, укључујући и превођење у писаном облику, које се пружају лицу које није порески обвезник, местом промета се сматра место седишта, пребивалишта или боравишта примаоца услуга. Ако се пружају пореском обвезнику, место промета се опредељује применом општег правила из става 4. члана 12. Закона, што значи да се и опорезују према месту у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно месту у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. За наведене услуге (консултантске, саветодавне) место промета је практично увек место где је седиште, пребивалиште или боравиште примаоца услуге. У складу са наведеним проистиче да, када су у питању:

1) услуге семинара, саветовања и сл. догађаја општег – јавног карактера, којима може да присуствује свако ко сматра да треба да присуствује таквом образовном скупу, место промета је место где је услуга стварно пружена; а 2) за услуге саветника, консултантске услуге типа „in house”, место промета је место где је седиште, пребивалише или боравиште примаоца услуге. Ово из разлога што се услуге саветника, консултантске и др. сличне услуге пружају одређеној групи људи и затвореног су типа.

Питање: Ако осигуравајућем друштву из Србије страно лице – порески обвезник посредује у реализацији осигурања покретних добара, да ли је осигуравајуће друштво порески дужник? Одговор: Према одредби члана 25. став 2. тачка 1) Закона о ПДВ-у, услуге осигурања и реосигурања, укључујући пратеће услуге посредника и агента (заступника) у осигурању, ослобођене су ПДВ-а, без права на одбитак претходног пореза. Иако се за услуге посредовања које су пружене пореском обвезнику, местом промета сматра место у којем прималац услуге има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуге врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуге има седиште, односно место у којем прималац услуге има пребивалиште или боравиште, осигуравајуће друш тво из Србије, као прималац услуге, није порески дужник јер остварује пореско ослобођење по члану 25. Закона. Питање: Да ли су за процену машине одређена лица порески дужници уколико им процену врши страно лице, али не у Србији, већ у иностранству? Одговор: Према одредби члана 12. став 6. тачка 4) подтачка (4) Закона о ПДВ-у, местом промета услуга процене покретних ствари, односно радова на покретним стварима пруженим лицу које није порески обвезник, сматра се место где су услуге стварно пружене. Међутим, када се ради о пружању ове услуге пореском обвезнику, место промета се утврђује у складу са правилом из члана 12. став 4. Закона, што значи да се у конкретном случају услуга опорезује према седишту примаоца исте. Према томе, као порески обвезник и прималац услуге, независно од тога где је процена извршена, поменута лица су дужници и обрачунавају ПДВ. ***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Питање: Где је место промета услуге посредовања ако обвезник ПДВ-а из Србије посредује у промету добара која обвезник ПДВ-а, такође из Србије, извози и како се тај промет евидентира у ПП ПДВ? Ако би ову услугу пружио страном лицу – пореском обвезнику у смислу члана 12. став 2. и 3. Закона, где је онда место промета и како се тај промет исказује у ПП ПДВ? Одговор: Према одредби члана 12. став 8. Закона о ПДВ-у, за услуге посредовања, осим посредовања приликом промета непокретности, место промета је место у којем прималац услуге има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуге врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуге има седиште, односно место у којем прималац услуге има пребивалиште или боравиште. У случају када обвезник ПДВ-а пружа услугу посредовања другом обвезнику ПДВ-а за добра која се извозе, тада ужива пореско ослобођење у складу са чланом 24. став 1. тачка 17) Закона о ПДВ-у, јер је за исто прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног ПДВ-а. Тај промет посредник уноси у поље 001 ПП ПДВ обрасца. Ако обвезник ПДВ-а такву услугу пружи страном лицу – пореском обвезнику, тада се местом промета за ову услугу посредовања сматра место у којем прималац услуге има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуге врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуге има седиште, односно место у којем прималац услуге има пребивалиште или боравиште. У том случају се на рачуну не исказује ПДВ, са позивом на одредбу члана 12. став 8. Закона о ПДВ-у. Такође, тај промет се не евидентира у ПП ПДВ пријави.

УТВРЂЕНИ СУ ИЗНОСИ НАКНАДА ЗА ВОДЕ ЗА 2017. ГОДИНУ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

складу са Законом о водама („Сл. гласник РС”, бр. 30/2010, 93/2012 и 101/2016 – у даљем тексту: Закон) Влада је донела Уредбу о висини накнада за воде за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 36/2017 – у даљем тексту: Уредба), која је ступила на снагу 21. априла 2017. године, a прописала је износе накнаде за воде, терминолошки усклађене са извршеним изменама Закона, тако да је нпр. накнада за коришћење водног добра сада именована као накнада за коришћење вода.

Чланом 153. Закона прописане су следеће врсте накнада за воде: 1) накнада за коришћење водa (плаћа се за захватање површинских и подземних вода, укључујући термалне и минералне воде); 2) накнада за испуштену воду (плаћа се за непосредно или посредно испуштање воде у реципијент или јавну канализацију); 3) накнада за загађивање вода (плаћа се за непосредно или посредно загађивање воде); 4) накнада за одводњавање (плаћа се за уређење водног режима земљишта на мелиорационом подручју, односно делу мелиорационог подручја, одвођењем сувишних вода системима за одводњавање којима управља јавно водопривредно предузеће); 5) накнада за коришћење водних објеката и система (плаћа се за коришћење тих објеката за: а) наводњавање и снабдевање водом индустрије, рибњака и других корисника; б) пријем и одвођење отпадних вода индустрије, рибњака и других корисника; в) пловидбу каналима и за друге намене); 6) накнада за извађени речни нанос (плаћа се за речни нанос извађен из лежишта на водном земљишту и на подручјима угроженим ерозијом) – посебно је издвојена од 1. 1. 2017, а била је у оквиру коришћења водног земљишта. За сваку од накнада посебно су прописани обвезник и основ утврђивања, а Влада утврђује висину наведених накнада за воде.

Обрачун накнаде за воде и задужења обвезника

Обрачун и задужење обвезника плаћања накнаде за коришћење вода, накнаде за испуштену воду и накнаде за извађени речни нанос, врши министарство за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство), односно надлежни орган аутономне покрајине за територију аутономне покрајине, а Решење о утврђеном износу ових накнада је коначно и против њега се може покренути управни спор. Обрачун и задужење обвезника плаћања накнаде за загађивање вода врши Министарство, док су Јавном водопривредном предузећу поверени послови обрачуна и задужења обвезника плаћања накнаде за коришћење водних објеката и система, као и послови обрачуна и задужења обвезника плаћања накнаде за одводњавање. Према одредбама члана 195. Закона, поступак утврђивања обавеза плаћања наведених накна да за воде спроводи се у складу са законом којим се уређује општи управни поступак. У погледу камате, застарелости, принудне наплате и контроле плаћања, примењују се одредбе закона којим се уређује извршни поступак, о чему надзор спроводи инспекција која ће поступати у складу са Законом о општем управном поступку и Законом о извршном поступку. Нећемо преносити износе накнада за воде за 2017. годину, прописане Уредбом, с обзиром на то да ће свако од обвезника добити Решење од надлежног органа, али треба рећи да је висина накнада за 2017. у односу на 2016. годину остала иста за: коришћење вода; за испуштену воду; за изведени речни нанос; за одводњавање и друго. Такође је и смањен износ накнаде по литру продате флаширане воде за 12%, што нашим произвођачима омогућује конкурентнији положај на тржиштима земаља у окружењу и ЕУ. ***

УПЛАТА ПРЕМИЈЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ДОБРОВОЉНИ ПЕНЗИЈСКИ ФОНД И ЊЕН ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

акон о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005 и 31/2011 – у даљем тексту: Закон) регулише пословање добровољних пензијских фондова у Републици Србији. Тачније, овим законом је омогућено добровољно пензијско осигурање организовањем добровољних пензијских фондова и пензијских планова. Према члану 41. Закона пензијски допринос – премију у добровољни пензијски фонд може уплаћивати: 1) физичко лице које се само учланило у добровољни пензијски фонд, или друго физичко односно правно лице за рачун физичког лица; 2) организатор (послодавац) у своје име и за рачун запосленог, у складу са пензијским планом (на пример, када привредно друштво уплаћује допринос из својих средстава за рачун запослених) и 3) послодавац у име и за рачун запосленог, у складу са уговором о чланству између члана добровољног пензијског фонда и друштва за управљање тим фондом (на пример, када запослени достави уговор о осигурању послодавцу да из његове зараде врши уплату).

Порески третман премије добровољног пензијског осигурања уређен је пореским прописом на следећи начин: 1) Према члану 14б и 21а став 3. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 112/2015 – у даљем тексту: Закон о порезу), зарадом се не сматра премија за добровољно додатно пензијско осигурање, односно пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа за запослене – осигуранике укључене у добровољно осигурање, односно за запослене – чланове добровољног пензијског фонда, до износа који је ослобођен плаћања доприноса, сагласно закону којим се уређује обавезно социјално осигурање. Порез се не плаћа на премију за пензијски допринос у добровољни пензијски фонд који послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог – члана добровољног пензијског фонда, по закону који уређује добровољне пензијске фондове и пензијске планове, до износа од 5.589,00 динара месечно (од 1. фебруара 2017. године). 2) Према Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 112/2015 – у даљем тексту: Закон о доприносима), у члану 13. ст. 3. и 4. утврђено је да се не плаћају доприноси на премију за добровољно додатно пензијско осигурање, односно на пензијски допринос у добровољни пензијски фонд, које послодавац плаћа на терет сопствених средстава за запослене до износа од 5.589,00 динара месечно (од 1. фебруара 2017. године). Може се приметити да порески третман доприноса у добровољни пензијски фонд зависи од тога ко плаћа осигурање – послодавац или сам запослени, односно, ослобођења за плаћање пореза и доприноса су различита зависно од тога ко плаћа осигурање, да ли послодавац из својих средстава плаћа за запосленог или се запослени сам осигурао, а послодавац у његово име само врши обуставу премије из његове зараде.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Практично, овде имамо случајеве да пензијски допринос у добровољни пензијски фонд могу уплаћивати: 1) сами запослени из својих средстава, односно одбитком од своје зараде, или 2) послодавац у име и за рачун запосленог, у складу са уговором који се склопи са добровољним пензијским фондом. Треба напоменути да исплата овог пензијског доприноса није обавеза послодавца, нити он мора пристати да од зараде запосленог ту премију одбија, али је свакако за запослене добро уколико успеју да се договоре са послодавцем за ову додатну уплату. Износ исплате се прецизира уговором о чланству у конкретном добровољном пензијском фонду (у даљем тексту: Фонд), а исплате се обављају обично у месечном интервалу.

Зато ћемо у наставку размотрити методологију два могућа случаја уплате премија у добровољни пензијски фонд, и то: 1) када добровољно осигурање послодавац плаћа из својих средстава за запослене, и 2) када добровољно осигурање послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог (што значи да ово осигурање у ствари плаћа сам запослени).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Добровољно додатно пензијско осигурање које запослени плаћа из своје зараде Запослени могу одлучити да додатно пензијско осигурање сами плаћају, при чему је погодно решење да уговорену премију осигурања послодавац уплаћује из зараде запосленог. У овом случају премију уговара сам запослени, а затим се обраћа свом послодавцу како би му износ премије обуставио од зараде, што значи да сам запослени плаћа ову премију на терет своје зараде. Довољно је да запослени поднесе послодавцу документацију изабраног добровољног пензијског фонда о износу уплате у тај фонд, са подацима о начину уплате доприноса. Погледајмо који се порески прописи у овом случају примењују. Према члану 21а. Закона о порезу, не плаћа се порез на зараде на премију добровољног додатног пензијског осигурања коју послодавац обуставља и плаћа из зараде запосленог, највише до 5.589,00 динара месечно. Значи да се у овом случају запослени ослобађа само плаћања пореза из зараде до износа од 5.589,00 динара, али се не умањује основица за плаћање доприноса, већ се доприноси обрачунавају и плаћају на цео износ зараде јер је чланом 13. ст. 3. и 4. Закона о доприносима од плаћања доприноса ослобођен само послодавац када премију добровољног осигурања, односно допринос у добровољни пензијски фонд плаћа из својих средстава за рачун запосленог. Према томе, ако запослени сам са изабраним Фондом уговори плаћање премије за додатно добровољно ПИО, он може да: 1) уплаћује сам месечне премије, при чему нема никаквих пореских олакшица у погледу своје зараде; или 2) овласти послодавца да у име поменутог запосленог уплаћује ту премију из његове зараде, при чему је послодавац ослобођен пореза на зараде на износ до 5.589,00 динара. Пореске обавезе по основу премије у добровољни пензијски фонд, када је запослени сам уговорио и плаћа премију, можемо илустративно приказати следећом шемом: Запослени је сам уговорио додатни пензијски допринос

Порез на зараде

Доприноси за обавезно социјално осигурање

на износ до 5.589,00

не плаћа се

плаћају се

на износ преко 5.589,00

плаћа се

плаћају се

У наредној табели дајемо пример обрачуна пореза и доприноса за два запослена у случају када премију добровољног пензијског осигурања, односно износ премије у добровољни пензијски фонд плаћа запослени (не обуставља му се из зараде) и у случају када послодавац у име и за рачун запосленог обуставља и плаћа месечни износ осигурања из зараде запосленог (по принципу административне забране). Дакле, у овом случају запослени не плаћа само порез на износ додатног добровољног осигурања највише до 5.589 динара. Оба запослена из примера имају исту бруто зараду (60.000 динара), а премија добровољног ПИО месечно износи 5.000 динара.

Ред. бр.

ОПИС

Запослени који сам добровољно плаћа ПИО

Запослени коме ПИО из зараде добровољно обуставља и плаћа послодавац

Бруто зарада запосленог

60.000

Пореско ослобођење на зараде

11.790

Месечни износ премије добровољног ПИО који плаћа запослени из зараде

–

5.000

Неопорезиви износ премије добровољног ПИО према члану 21а. Закона о порезу

–

5.589

Пореска основица (ред. бр. 1 - ред. бр. 2 - ред. бр. 3)

48.210

43.210

Порез (ред. бр. 5 x 10%)

4.821

4.321

Доприноси из зараде (ред. бр. 1 x 19,9%)

11.940

Нето зарада (ред. бр. 1 - ред. бр. 6 - ред. бр. 7)

43.239

43.739

Обустава износа за премију добровољног ПИО

–

5.000

10.

Зарада за исплату (ред. бр. 8 - ред. бр. 9)

43.239

38.739

11.

Доприноси на терет послодавца (ред. бр. 1 x 17,9%)

10.740

Као што се види, када премију обуставља послодавац а плаћа запослени, основицу за обрачун доприноса чини остварена зарада по уговору о раду, а основицу за обрачун пореза на зараду чини остварена зарада по уговору о раду, умањена за прописано умањење пореске основице (11.790,00 динара) и за премију осигурања (нето) која се обуставља од зараде. Зато је рационалније да, када премију добровољног осигурања плаћа сам запослени, износ месечног добровољног осигурања из зараде запосленог обуставља и плаћа послодавац. У том случају порез из зараде запосленог који се не плаћа на неопорезиви износ премије добровољног ПИО (неопорезиво 5.589 дин.), остаје запосленом, што се види из претходне табеле (на редном броју 8 – нето зарада за запосленог који сам плаћа премију добровољног ПИО износи 43.239 динара, а за запосленог који преко послодавца из своје зараде плаћа премију добровољног ПИО, нето зарада износи 43.739 динара), односно, нето зарада је већа за 500 динара, колико износи порез на неопорезиви износ премије добровољног ПИО од 5.000 динара (5.000 дин x 10% = 500 дин.). У посебном случају, када је запослени сам уговорио добровољно додатно осигурање за ПИО, а које је у износу веће од неопорезивог износа, нпр. у износу од 8.000,00 динара, послодавац би приликом обрачуна зараде запосленом умањио основицу зараде за опорезивање само за законом прописани неопорезиви износ од 5.589,00 динара, а из нето зараде запосленог би обуставио износ од 8.000,00 динара и уплатио добровољном пензијском фонду уговорени износ премије, што би у овом примеру износило 8.000,00 динара за добровољно ПИО. У пореској пријави ППП ПД исказује се умањење основице за порез из зараде запосленог, поред неопорезивог износа прописаног за зараду запосленог, од 11.790,00 динара, и неопорезиви износ по основу премије добровољног осигурања у износу од 5.589,00 динара, по основу обрачунате премије.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

2. Добровољно додатно пензијско осигурање које послодавац плаћа у своје име а за рачун запослених – ДО НЕОПОРЕЗИВОГ ИЗНОСА Према члану 14б. став 2. тачка 2) Закона о порезу, зарадом се не сматра премија у добровољни пензијски фонд коју послодавац плаћа за запослене – чланове тог фонда до износа који је ослобођен од плаћања доприноса, сагласно закону који уређује обавезно социјално осигурање. Истовремено, према члану 13. став 3. Закона о доприносима, основица доприноса за запослене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

и за послодавце је и износ који представља збир премије за добровољно здравствено осигурање коју послодавац на терет сопствених средстава плаћа за запослене – осигуранике укључене у добровољно здравствено осигурање у Републици, у складу са прописима који уређују добровољно здравствено осигурање, и пензијског доприноса у добровољни пензијски фонд који послодавац на терет сопствених средстава плаћа за запослене – чланове добровољног пензијског фонда, умањеног за износ од 5.589 динара месечно. Према томе, на износ уплаћене премије у Фонд, који послодавац из својих средстава плаћа за запослене до износа од 5.589,00 динара месечно, не обрачунавају се никакве пореске обавезе јер овај износ нема карактер зараде. Пошто ова уплата нема карактер зараде, послодавац износ уговорене премије у добровољни пензијски фонд уплаћује према списку запослених – осигураника, у складу са Уговором о пензијском плану који је закључио са конкретним фондом, а Пореској управи не доставља никакве обрасце приликом те исплате, односно износ премије од 4.000 динара не прелази неопорезиви износ од 5.589,00 динара месечно и не чини зараду запосленог, па на тај износ послодавац не плаћа порез на зараде нити доприносе за социјално осигурање, нити се пореској управи подноси образац ППП ПД. Јасно је да уплата премије добровољног пензијског додатног осигурања, коју послодавац обавља за своје запослене, представља додатни трошак за послодавца, а уплаћене доприносе у добровољни пензијски фонд послодавац књижи на рачуну 552 – Трошкови премија осигурања. Премија у добровољни пензијски фонд се укључује у пословне расходе послодавца и у оквиру њих се исказује у Билансу успеха. Такође, према Мишљењу Министарства финансија, бр. 430-07-156/2011-04 од 4. 2. 2011. године, издатке које обвезник – послодавац има по основу уплате премије за добровољно додатно пензијско осигурање у добровољни пензијски фонд за своје запослене, а који су реализовани у складу са општим актом послодавца и евидентирани у његовим пословним књигама, требало би, у складу са прописима о рачуноводству (на одговарајућем рачуну класе 5: Расходи), признати као расход у пореском билансу при утврђивању опорезиве добити. Пореске обавезе по основу премије у Фонд, када је послодавац у своје име а за рачун запослених уговорио додатни пензијски допринос, можемо илустративно приказати следећом шемом: Послодавац је уговорио додатни пензијски допринос за рачун запослених Порез на зараде

Доприноси за обавезно социјално осигурање

на износ до 5.589,00

не плаћа се

не плаћају се

на износ преко 5.589,00

плаћа се

плаћају се

3. Добровољно додатно пензијско осигурање које послодавац плаћа у своје име а за рачун запослених – ИЗНАД НЕОПОРЕЗИВОГ ИЗНОСА

Видели смо да се на износ премије за добровољно додатно ПИО до 5.589,00 динара месечно не обрачунавају никакве пореске обавезе. Међутим, ако послодавац запосленима уплаћује допринос у добровољни пензијски фонд изнад неопорезованог износа који до 31. јануара 2018. године износи 5.589,00 динара, на нето износ ове премије који прелази 5.589 динара месечно, обрачунава се порез на зараде по стопи од 10% и доприноси за обавезно социјално осигурање по збирној стопи од 19,9% (14 + 5,15 + 0,75), а нето износ премије изнад 5.589 динара преводи се у бруто путем формуле: Бруто = (Нето : 0,701). Другим речима, износ плаћене премије до 5.589 динара не чини зараду запосленог и не уноси се у пореске пријаве које послодавац предаје пореској управи. Међутим, ако је износ премије у

Фонд, који послодавац плаћа у своје име а за рачун запослених, већи од 5.589 динара месечно, на износ преко 5.589 динара плаћа се порез на зараде и доприноси за социјално осигурање (на терет запосленог и на терет послодавца). На пример, у случају да послодавац за запосленог плаћа премију додатног добровољног осигурања у износу од 6.500 динара месечно: 1) до 5.501 динара не плаћа порез ни доприносе; 2) нето износ од 999 динара (6.500 - 5.501) представља остала примања запослених, а сабира се са редовном бруто зарадом запосленог и на тај збир се плаћају укупни порез и доприноси. У наредној табели је приказан обрачун пореза и доприноса на укупна примања запосленог коме, осим зараде од 60.000 динара за конкретан месец, послодавац из својих средстава уплаћује још и месечну премију у ДПФ од 6.000 динара: Ред. бр.

ОПИС

Износ

Бруто зарада запосленог по основу обављеног рада и времена проведеног на раду

Нето износ премије добровољног осигурања који за запосленог плаћа послодавац из својих средстава

6.000,00

Износ премије добровољног осигурања на који се не плаћају порез и доприноси

5.589,00

Износ премије добровољног осигурања на који се плаћају порез и доприноси (ред. бр. 2 - ред. бр. 3)

411,00

Бруто износ премије изнад неопорезивог износа (411 : 0,701)

586,31

Укупна бруто зарада увећана за износ премије на коју се плаћају пореске обавезе (1 + 5)

60.586,31

Пореско ослобођење на зараде

11.790,00

Порез (6 - 7) x 10%

Доприноси на терет запосленог (ред. бр. 6 x 19,9%)

12.056,68

10.

Доприноси на терет послодавца (ред. бр. 6 x 17,9%)

10.844,95

11.

Нето примање заједно са износом премије на коју су плаћени порез и доприноси (ред. бр. 6 - ред. бр. 8 - ред. бр. 9)

43.650,00

12.

Нето зарада запосленог за исплату (ред. бр. 11 - ред. бр. 4)

43.239,00

13.

Нето износ премије добровољног ПИО који за запосленог плаћа послодавац из својих средстава

14.

Укупан трошак послодавца (ред. бр. 6 + ред. бр. 10)

60.000,00

6.000,00 71.431,26

Пошто је у овом примеру послодавац платио премију додатног доприноса за запосленог, то значи да поменуту уплату није извршио умањивањем зараде запосленог по основу рада и резултата рада, већ додавањем те премије на његову остварену зараду. У наведеном примеру нето зарада запосленог је 43.239,00 динара и даје полазну бруто зараду од 60.000 динара ((43.239 - 1.179) : 0,701). Ту зараду је запослени и добио „на руке”, а ради обрачуна пореских обавеза ова зарада је увећана за износ плаћене премије. На тај начин је поштован принцип по коме уплаћена премија терети средства послодавца и не утиче на нето примања запосленог. ***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

4.879,63

ПРАВО НА НАКНАДУ ЗАРАДЕ ЗА БОЛОВАЊЕ ПЕНЗИОНИСАНОГ ЛИЦА КОЈЕ ЈЕ ПОНОВО ЗАСНОВАЛО РАДНИ ОДНОС

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

рема одредбама члана 175. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/214), ако се послодавац и запослени споразумеју, запослени може да остане у радном односу и после испуњeња услова за престанак радног односа због одласка у старосну пензију, дакле после навршења 65. године живота. Такође, са становишта Закона о раду нема сметњи да се са лицем које је стекло старосну пензију поново заснује радни однос. За време док пензионисано лице (старосни пензионер) ради и прима зараду, истовремено му се исплаћује и пензија која је његово законом стечено право, а укидање тог права било би противуставно. Заснивањем радног односа пензионер стиче статус запосленог са свим правима и обавезама по основу рада у складу са Законом о раду, укључујући и право на зараду. На зараду запосленог пензионера послодавац плаћа порез на зараде као и за остале запослене. Међутим, када је у питању обавеза плаћања доприноса за социјално осигурање на зараду запосленог пензионисаног лица, постоји битна карактеристика у делу плаћања доприноса за здравствено осигурање. Наиме, пошто ово лице остварује право на здравствено осигурање по два основа – по основу пензије и по основу радног односа – у овом случају мора бити претходно примењен члан 21. Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 107/2005… и 106/2015 – у даљем тексту: Закон). У ставу 2. овог члана Закона утврђено је да је лице које испуњава услов за стицање својства осигураника по више основа осигурања, дужно да изабере један од основа осигурања по коме ће бити здравствено осигурано. Стога, кад корисник пензије поново заснује радни однос, па испуни услов за стицање својства осигураника по основу радног односа и по основу пензије, дужан је да при поновном заснивању радног односа изабере један од основа осигурања (давањем писане изјаве) по коме ће бити здравствено осигуран, односно по коме ће му послодавац обрачунати допринос за здравствено осигурање. Овакав избор запосленог пензионера не утиче само на методологију обрачуна зараде, већ и на обрачун накнаде зараде запосленог пензионера за време боловања до и преко 30 дана, о чему дајемо више детаља у наставку.

Обрачун накнаде зараде ако се запослени пензионер определи за ОСИГУРАЊЕ ПО ОСНОВУ ЗАПОСЛЕЊА Уколико се пензионер који је поново засновао радни однос определи за осигурање по основу запослења, обавезе послодавца су следеће: ● на зараду запосленог пензионера плаћа обавезе по основу пореза и доприноса за здравствено и пензијско-инвалидско осигурање; ● лице се пријављује на обавезно социјално осигурање; ● послодавац му издаје здравствену књижицу, њему и члановима породице који користе здравствену заштиту преко њега. Ако се разболи и одсуствује са рада, запослени пензионер остварује сва права по основу рада – право на боловање, право на накнаду зараде због боловања на терет послодавца и на терет Фонда здравства, односно за време боловања ово лице има право на накнаду зараде, при чему: 1) послодавац из својих средстава врши исплату накнаде зараде за првих 30 дана боловања запосленог пензионера, а 2) од 31. дана боловања исплату накнаде зараде врши из својих средстава Републички фонд за здравствено осигурање (у даљем тексту: Фонд). Изузетно, уколико је боловање запосленог пензионера наступило због повреде на раду или професионалне болести, послодавац врши исплату накнаде зараде из својих средстава за време трајања радног односа запосленог, и то од првог дана боловања за све време трајања спречености за рад.

Боловање на терет послодавца

На пример, запослени пензионер је на боловању у месецу априлу, основ за накнаду зараде за дане боловања је његова просечна зарада за период април 2016 – март 2017. године. У поступку обрачуна најпре се израчунава основица за накнаду, што је приказано у наредној табели: Период

Остварени часови рада

Остварена бруто зарада

1.800

468.000

април 2016 – март 2017. Зарада по часу рада (468.000 : 1.800)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

За време боловања до 30 дана, на терет послодавца се запосленом пензионеру обрачунава накнада зараде: ● у висини најмање 65% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступило боловање, ако је проузроковано болешћу или повредом ван рада; односно ● у висини 100% просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступило боловање, ако је проузроковано повредом на раду или професионалном болешћу. У зараду на основу које се обрачунава просек за претходних 12 месеци, укључују се сва примања која у смислу члана 105. став 3. Закона о раду чине зараду (исплаћена зарада по сату за ефективне сате рада; увећања зараде по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, „минулог рада”; топли оброк; регрес; теренски додатак; додатак за одвојени живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде). Не укључују се у основицу за обрачун накнаде зараде исплаћене накнаде зараде у претходних дванаест месеци (за време боловања, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.), као ни сати одсуствовања за које је исплаћена накнада зараде. По основу ове накнаде зараде пензионера послодавац плаћа порез, допринос за ПИО и за здравствено осигурање, а не плаћа допринос за случај незапослености, и то: а) На терет запосленог: – порез на зараде по стопи од 10%; – допринос за ПИО по стопи од 14%; – допринос за здравствено осигурање по стопи од 5,15%. б) На терет послодавца: – допринос за ПИО по стопи од 12%; – допринос за здравствено осигурање по стопи од 5,15%.

260,00 дин.

На овај начин смо израчунали основицу за накнаду зараде по часу рада у претходних 12 месеци, па сада можемо израчунати и износ накнаде зараде. Ако је запослени у априлу имао 96 часова боловања, обрачун накнаде зараде за боловање је: 1) Број часова боловања

96 час.

2) Просечна зарада у претходних 12 месеци по часу рада

260,00 дин.

3) Накнада зараде по часу рада (260,00 x 65%)

169,00 дин.

4) Износ накнаде зараде који исплаћује послодавац (169,00 дин. x 96 час.)

16.224,00 дин.

Пошто је овај запослени у месецу априлу имао сате на боловању (96 сати) и остале сате на раду, засебно се обрачунавају зарада (за сате на раду) и накнада зараде (за сате боловања), а њиховим збиром се утврђују укупна бруто примања запосленог која подлежу опорезивању и након тога утврђивању «нето» зараде.

Боловање на терет средстава Фонда

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Када запослени пензионер наставља са боловањем и после 30. дана, исплату накнаде зараде за ово боловање „преузима” Фонд. Ова накнада зараде исплаћује се према следећим елементима: 1) Основ за обрачун накнаде зараде која се исплаћује из средстава Фонда, чини просечна зарада коју је осигураник остварио у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад. 2) Зараду, у смислу ове одредбе, чини: ● основна зарада запосленог пензионера и ● увећана зарада по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу – „минули рад”. На накнаду зараде за време боловања преко 30 дана, која се обезбеђује из средстава Фонда, плаћају се све обавезе као и приликом исплате зарада, и то: ● на терет запосленог: порез на зараде – 10%, допринос за ПИО – 14%, допринос за здравствено осигурање – 5,15%, допринос за незапосленост – 0,75%; ● на терет послодавца: допринос за ПИО – 12%, допринос за здравствено осигурање – 5,15%, допринос за незапосленост – 0,75%. Основицу на коју се обрачунавају и плаћају наведене обавезе чини бруто накнада зараде. Приликом обрачунавања и плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање на накнаду која се исплаћује на терет Фонда, не примењује се најнижа месечна основица доприноса.

Обрачун накнаде зараде ако се запослени пензионер определи за ОСИГУРАЊЕ ПО ОСНОВУ ПЕНЗИЈЕ Уколико се пензионер који је поново засновао радни однос определи за осигурање по основу коришћења пензије, право на накнаду зараде за боловање неће моћи да оствари на терет Фонда (боловање преко 30 дана). Наиме, за ово лице послодавац нема обавезу да на накнаду зараде обрачунава и плаћа допринос за здравствено осигурање, па самим тим нема ни основа за право на накнаду зараде на терет Фонда. Зато у овом случају изабрани лекар, односно лекарска комисија не може давати оцену о здравственом стању овог лица на терет средстава обавезног здравственог осигурања, већ оцену привремене спречености за рад ово лице плаћа из својих средстава. Практично за све време боловања овог лица – до и преко 30 дана – накнаду зараде плаћа послодавац из својих средстава. То значи да ће и после 30. дана боловања изабрани лекар дати оцену о његовом здравственом стању и упутити га на првостепену лекарску комисију за оцењивање потребе о продужењу боловања, што ће бити и документ за послодавца за обрачун накнаде зараде. Ако се запослени пензионер изјасни да жели да користи здравствено осигурање по основу пензије, то значи следеће: послодавац нема обавезу да плаћа доприносе за здравствено осигурање из зараде и на зараду која се исплаћује запосленом пензионеру; ● на зараду и из зараде пензионера се, поред пореза, плаћа и допринос за ПИО; ● запосленом пензионеру послодавац не издаје здравствену исправу (књижицу) по основу радног односа, с обзиром на то да се изјаснио да по том основу не користи здравствено осигурање, односно послодавац не пријављује пензионера на здравствено осигурање. ●

Према томе, послодавац у овом случају плаћа следеће пореске обавезе на зараду коју остварује пензионисано лице по основу радног односа: Врста обавезе

На терет осигураника

На терет послодавца

Укупно

Допринос за пензијско и инвалидско осигурање

14%

12%

26%

Допринос за здравствено осигурање

Допринос за осигурање од незапослености

10%

–

10%

Порез

Основица: 1) за порез – бруто зарада умањена за 11.790,00 динара месечно за пуно радно време, односно сразмерно за непуно радно време; 2) за допринос – бруто зарада, али не нижа од најниже месечне основице доприноса и не виша од највише месечне основице доприноса.

Ред. бр.

ОПИС

Износ

Просечна зарада по часу рада у претходних 12 месеци – бруто

300,00

Број часова боловања

Износ зараде по часу рада за обрачун боловања (300 x 65%)

Износ накнаде зараде за месец (176 час. x 195 дин.)

34.320,00

Неопорезиви износ из зараде

11.790,00

Основица за плаћање пореза (ред. бр. 3 - ред. бр. 4)

22.530,00

Порез на зараде (ред. бр. 6 x 10%)

2.253,00

Основица за доприносе – бруто накнада зараде

34.320,00

Допринос за ПИО на терет запосленог (ред. бр. 8 x 14%)

4.804,80

10.

Нето зарада за исплату (ред. бр. 4 - ред. бр. 7 - ред. бр. 9)

27.262,20

11.

Допринос за ПИО на терет послодавца (ред. бр. 8 x 12%)

4.118,40

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Послодавац за овог запосленог који је и корисник пензије, не треба да плаћа допринос за здравствено осигурање с обзиром на то да тај допринос за њега као корисника пензије плаћа Фонд. Накнаду зараде за све време боловања овог запосленог пензионера послодавац плаћа на основу његове просечне зараде у претходних 12 месеци, односно 65% за болест, а 100% за повреду на раду. Ова накнада зараде не може да буде мања од важеће минималне зараде у месецу у коме се исплаћује накнада зараде. Погледајмо један пример обрачуна накнаде зараде за боловање запосленом пензионеру који се определио за осигурање по основу пензије:

176 195,00

Пошто је овај запослени пензионер осигуран по основу пензије, на накнаду зараде за време боловања послодавац обрачунава само порез и допринос за пензијско-инвалидско осигурање. Уколико је овом лицу зарада утврђена у нето износу, преводи се у бруто износ путем формуле: Бруто зарада = (Нето зарада - 1.179,40) : 0,76 где је 0,76 – коефицијент добијен из односа [100 - (10 + 14)] / 100. ***

ТЕКУЋЕ И КАПИТАЛНО ОДРЖАВАЊЕ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА КОЈИ ПРИМЕЊУЈУ КОНТНИ ПЛАН ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

екуће и капитално одржавање средстава за рад код директних и индиректних корисника буџетских средстава, организација обавезног социјалног осигурања и корисника средстава Републичког фонда за здравствено осигурање (у даљем тексту: Јавни сектор), базира се на примени Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006) и Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016, 49/2016 и 107/2016 – даље: Правилник о контном плану за буџетски систем). Када кажемо „основна средства” или „средства за рад”, онда под тим подразумевамо, по терминологији Контног плана за буџетски систем, нематеријалну имовину у сталним средствима. Дакле, први облик нематеријалне имовине односи се на стална средства. То су средства која немају коефицијент обртаја већи од 1 јер се не утроше унутар једног обрачунског периода, већ своју вредност (супстанцу) кроз амортизовање постепено преносе на производе и услуге. Други облик нематеријалне имовине у залихама односи се на обртна средства која имају коефицијент обртаја већи од 1 јер се обрну више пута у току једне пословне године (обрачунског периода). Овим коментаром ће се размотрити тематика текућег и капиталног одржавања основних средстава која су, према Контном плану за буџетски систем, обухваћена категоријом 010000 – Нефинансијска имовина у сталним средствима, односно средствима која су обухваћена групом конта 011000 – Некретнине и опрема.

1. Текуће поправке и одржавање основних средстава Текуће поправке и одржавање основних средстава подразумевају мале поправке, редовно одржавање, подмазивање и чишћење основних средстава, као и замену оних саставних делова основних средстава који се троше у краћем периоду од једне године. Типични примери текућих поправки и одржавања основних средстава јесу редовно сервисирање према техничким подацима и упутствима, поправка делова и компоненти (које се могу поправити), замена дотрајалих и неисправних делова и компоненти, замена и/или поправка водоводно-канализационих и електричних инсталација, као и погона и инсталација за грејање и хлађење, и сл. У складу са чланом 14. Правилника о Контном плану за буџетски систем, на групи конта 425000 – Текуће поправке и одржавање – обухваћена су синтетичка конта на којима се књиже расходи поправке и одржавања, задужењем одговарајућих субаналитичких конта ове групе, уз одобрење конта 252111 – Добављачи у земљи, а то су: – 425100 – Текуће поправке и одржавање зграда и објеката – који садржи аналитичка конта на којима се књиже текуће поправке и одржавање зграда и осталих објеката, и – 425200 – Текуће поправке и одржавање опреме – који садржи аналитичка конта на којима се књиже текуће поправке и одржавање опреме за саобраћај, административне опреме, опреме за пољопривреду, опреме за очување животне средине и науку, затим и текуће одржавање медицинске и лабораторијске опреме, као и текуће поправке и одржавање опреме за образовање, културу и спорт, опреме за војску, опреме за јавну безбедност и на крају и производне, моторне, непокретне и немоторне опреме. Приказ евидентирања пословних догађаја у вези са извршеним текућим поправкама и одржавањем основних средстава, дато је у следећем ПРИМЕРУ: 1. Основна школа „Лаза Костић” је на основу уговора уплатила аванс од 100% добављачу „Електросервис” за замену и поправак електричних инсталација у износу од 75.000,00 динара.

2. Примљен је авансни рачун на износ од 75.000,00 динара, у који је укључен и порез на додату вредност по општој стопи од 20%. 3. У истом обрачунском периоду основна школа је примила коначни рачун за извршене услуге замене и поправке електричних инсталација. Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

123231

Аванси за обављање услуга

121112

Текући рачуни

Износ

ОПИС 4

дугује

потражује

75.000,00

- за уплаћени аванс добављачу по уговору 2.

123963

ПДВ у датим авансима по општој стопи

12.500,00

291919

Остала пасивна временска разграничења

12.500,00

- евидентирање – признавање претходног ПДВ-а на основу примљеног авансног рачуна 425117

Електричне инсталације

62.500,00

291919

Остала пасивна временска разграничења

12.500,00

252111

Добављачи у земљи

75.000,00

- за примљен коначни рачун добављача у вези са поправком електричних инсталација 3а)

252111

Добављачи у земљи

75.000,00

121231

Аванси за обављање услуга

75.000,00

- затварање обавезе према добављачу из плаћеног аванса

2. Капитално (инвестиционо) одржавање основних средстава

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Капитално или инвестиционо одржавање основних средстава подразумева велике поправке, капитални ремонт и замену битних саставних делова основних средстава чија је трајност краћа од века употребе основних средстава као целине. У складу са чланом 15. Правилника о Контном плану за буџетски систем, синтетички конто 511300 – Капитално одржавање зграда и објеката – обухвата аналитичка конта унутар којих се на одговарајућим субаналитичким контима приказују издаци за нефинансијску имовину који се односе на капитално одржавање стамбеног простора, пословних зграда и пословног простора, као и саобраћајних објеката, водоводне инфраструктуре и осталих објеката. Напомињемо да овим правилником није прописан синтетички конто у вези са капиталним одржавањем опреме, па због тога сви издаци који настају и у вези са већим и у вези са мањим поправкама на опреми и у вези са њеним одржавањем, имају карактер трошкова који терете текуће расходе, а не издатке за нефинансијску имовину. У наставку је дат пример књиговодственог евидентирања капиталног одржавања. ПРИМЕР: Приказ евидентирања уплаћених и реализованих аванса у истом обрачунском периоду 1. Апотекарска установа је у јануару текуће године на основу уговора извршила уплату аванса од 40% извођачу радова за вршење услуга капиталног одржавања (замена кровне конструкције), са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 960.000,00 динара (укупна вредност радова са ПДВ-ом је 2.400.000,00 динара, односно без ПДВ-а је 2.000.000,00 динара). Извођач радова је обвезник ПДВ-а.

2. Извођач радова је до краја јануара текуће године издао авансни рачун у којем је исказао пореску основицу од 800.000,00 динара и порез на додату вредност по општој стопи у износу од 160.000,00 динара. 3. У априлу текуће године извођач радова је, након што је извршио услугу, издао коначни рачун са следећим подацима:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ред. бр.

Опис

Износ

Фактурни износ са ПДВ-ом по општој стопи

2.400.000,00

Уплаћено по авансном рачуну са ПДВ-ом

960.000,00

ПДВ по прерачунатој стопи од 16,6667% од ред. бр. 1

400.000,00

ПДВ на аванс по прерачунатој стопи од 16,6667% од ред. бр. 2 (уплата по авансном рачуну)

160.000,00

Разлика ПДВ-а (ред. бр. 3 - ред. бр. 4)

240.000,00

Укупно за плаћање (ред. бр. 1 - 2)

1.440.000,00

4. Апотекарска установа је извршила затварање обавезе према извођачу радова у висини датог аванса и плаћањем преосталог износа са текућег рачуна. Књижење: Ред. бр.

Конто

ОПИС

дугује

потражује

015212

Аванси за пословне зграде и друге објекте

121112

Текући рачуни

Износ дугује

потражује

960.000,00

160.000,00

- за уплаћени аванс извођачу радова по уговору 2.

123963

Порез на додату вредност у датим авансима по општој стопи

291919

Остала пасивна временска разграничења

- евидентирање – признавање претходног ПДВ-а на основу примљеног авансног рачуна 3.

511321

Капитално одржавање пословних зграда и пословног простора

800.000,00

291212

Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства

800.000,00

- терећење издатака за нефинансијску имовину у вези са уплаћеним нето авансом

Ред. бр. 4.

Конто дугује

потражује

511321

ОПИС

Износ дугује

потражује

Капитално одржавање пословних зграда и пословног простора

1.200.000,00

291212

Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства

800.000,00

291919

Остала пасивна временска разграничења

160.000,00

123961

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

240.000,00

2.400.000,00

252111

Добављачи у земљи

- за одобрење добављача по коначном рачуну 252111

Добављачи у земљи

015212

Аванси за пословне зграде и друге објекте

960.000,00

121112

Текући рачуни

1.440.000,00

2.000.000,00

- за измирење обавезе према добављачу по коначној фактури 6.

011125

Остале пословне зграде

311111

Зграде и грађевински објекти

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

- евиденција повећања вредности пословне зграде (апотека) због замене кровне конструкције

ПРИМЕР: Приказ евидентирања уплаћених аванса у једном, а реализованих у другом обра чунском периоду (2016/2017. година) 1. Апотекарска установа је у новембру 2016. године на основу уговора извршила уплату аванса од 40% извођачу радова за вршење услуга капиталног одржавања (замена кровне конструкције), са обрачунатим ПДВ-ом у износу од 960.000,00 динара. Извођач радова је обвезник ПДВ-а. 2. Извођач радова је до краја новембра 2016. године издао авансни рачун у којем је исказао пореску основицу од 800.000,00 динара и ПДВ у износу од 160.000,00 динара. 3. За плаћени аванс који је књижен на конту 015200 – Аванси за нефинансијску имовину – под 31. 12. 2016. године спроводе се још два додатна књижења у складу са чланом 4. Правилника о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 18/2015 – у даљем тексту: Правилник), тако што се задужује одговарајући субаналитички конто у оквиру класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, уз одобрење субаналитичког конта 291212 – Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства. Истовремено је потребно задужити субаналитички конто 131119 – Остали унапред плаћени расходи, уз одобрење субаналитичког конта 311151 – Нефинансијска имовина у припреми. 4. У априлу 2017. године извођач радова је, након што је извршио услугу, издао коначни рачун са следећим подацима:

Ред. бр.

Опис

Износ

Фактурни износ са ПДВ-ом по прерачунатој стопи од 16,6667%

2.400.000,00

Уплаћено по авансном рачуну (са ПДВ-ом)

960.000,00

ПДВ по прерачунатој стопи од 16,6667% од ред. бр. 1

400.000,00

ПДВ на аванс по прерачунатој стопи од 16,6667% од ред. бр. 2 (уплата по авансном рачуну)

160.000,00

Разлика ПДВ-а (ред. бр. 3 - ред. бр. 4)

240.000,00

Укупно за плаћање (ред. бр. 1 - 2)

1.440.000,00

5. Апотекарска установа је извршила затварање обавезе према добављачу у висини датог аванса и плаћањем преосталог износа са текућег рачуна у износу од 1.440.000,00 динара.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Књижења у 2016. години: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

015212

121112

дугује

потражује

4 Аванси за пословне зграде и друге објекте

960.000,00

Текући рачуни

960.000,00

Порез на додату вредност у датим авансима по општој стопи

160.000,00

Остала пасивна временска разграничења

160.000,00

- за уплаћени аванс извођачу радова, по уговору, у новембру 2011. године 2.

123963

291919

- евидентирање – признавање претходног ПДВ-а на основу примљеног авансног рачуна

НАПОМЕНА: Након претходно спроведених књижења стање на рачунима је следеће: Опис

Дугује

Потражује

960.000,00

121112 – Текући рачуни

960.000,00

291919 – Остала пасивна временска разграничења

160.000,00

1.120.000,00

015212 – Аванси за пословне зграде и друге објекте

123963 – Порез на додату вредност у датим авансима по општој стопи УКУПНО:

Износ

ОПИС

Дакле, на датум биланса стања, 31. 12. 2016. године, износ од 160.000,00 динара, тј. претходни ПДВ, књижен је два пута јер је једанпут садржан у салду конта 015212 – Аванси за пословне зграде и друге објекте, а други пут у салду конта 123963 – Порез на додату вредност у датим авансима по општој стопи. Да би се овакво стање избегло, тј. да би се избегло двоструко исказивање истог износа претходног ПДВ-а на датум 31. 12. 2016. године, потребно је да апотекарска установа, ако је у претпостављеном случају обвезник ПДВ-а, спроведе следеће прекњижавање (сторно књижење):

Ред. бр.

Конто дугује

потражује

2а)

291919

015212

Износ

ОПИС

дугује

потражује

Остала пасивна временска разграничења

160.000,00

Аванси за пословне зграде и друге објекте

160.000,00

- прекњижавање (сторно) због избегавања двоструког исказивања претходног ПДВ-а

Додатна књижења у 2016. години: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

511321

131312

3а)

Износ

ОПИС

дугује

потражује

Капитално одржавање пословних зграда и пословног простора

800.000,00

Остала активна временска разграничења

160.000,00

291212

Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства

131119

Остали унапред плаћени расходи

960.000,00

311151

Нефинансијска имовина у припреми

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Уколико апотекарска установа не би била обвезник ПДВ-а, не би имала право на одбитак претходног пореза, па се према томе ни претходни порез, садржан у рачуну извођача радова, не би исказивао на одговарајућим субаналитичким контима у оквиру аналитичког конта 123960 – Порез на додату вредност, већ би улазио у вредност набављених добара или услуга. Приликом отварања почетног стања за 2017. годину потребно је почетним налогом за књижење кориговати прекњижавања (сторно књижења) извршена у вези са претходним ставом, тако да субаналитички конто 015212 – Аванси за пословне зграде и друге објекте – дугује 160.000,00, а субаналитички конто 291919 – Остала пасивна временска разграничења – потражује 160.000,00 динара. Ово је потребно учинити због укупног затварања свих конта отворених приликом евидентирања авансног рачуна и плаћања у вези са тим, као и конта отворених приликом испостављања коначног рачуна и затварања обавезе према извођачу радова за извршене услуге инвестиционог одржавања.

960.000,00 960.000,00

- додатна књижења на крају 2016. године, у складу са чланом 4. Правилника

НАПОМЕНА: На субаналитичком конту 511321 – Капитално одржавање пословних зграда и пословног простора – прокњижен је издатак од 800.000,00 динара, тј. у висини уплаћеног аванса умањеног за ПДВ, док је уплаћени аванс од 160.000,00 динара који се односи на претходни ПДВ, садржан у авансном рачуну, прокњижен на дуговној страни субаналитичког конта 131312 – Остала активна временска разграничења, а противставка је потражна страна конта 291212 – Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства – за укупан износ плаћеног аванса у износу од 960.000,00 динара.

Наставак књижења у 2017. години: Конто

Ред. бр. 1

дугује

потражује

Износ

ОПИС 4

дугује

потражује

3б)

015212

Аванси за пословне зграде и друге објекте

160.000,00

291919

Остала пасивна временска разграничења

160.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

- корекција под 1. 1. 2017. за прекњижавање (сторно) књижења, извршена под 31. 12. 2016. 3ц)

291919

Остала пасивна временска разграничења

160.000,00

131312

Остала активна временска разграничења

160.000,00

- међусобно затварање конта временских разграничења, које је привременог карактера 4.

511321

Капитално одржавање пословних зграда и пословног простора

1.200.000,00

123961

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи

240.000,00

291212

Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства

960.000,00

252111

Добављачи у земљи

2.400.000,00

- за примљен коначни рачун од извођача радова у априлу 2017. године 4а)

252111

Добављачи у земљи

2.400.000,00

015212

Аванси за пословне зграде и друге објекте

960.000,00

121112

Текући рачуни

1.440.000,00

- евиденција извршеног плаћања по коначном рачуну и затварање обавезе према извођачу радова 4б)

311151

Нефинансијска имовина у припреми

960.000,00

131119

Остали унапред плаћени расходи

960.000,00

- за међусобно затварање наведених конта након измирења обавезе према извођачу радова, по коначном рачуну

011125

Остале пословне зграде

2.000.000,00

311111

Зграде и грађевински објекти

2.000.000,00

- за успостављање књиговодствене равнотеже између конта класе „0” и класе „3”, по основу повећања вредности пословне зграде, ради извршених капиталних поправки на згради

Коментар: ● Под првим ставом књижења евидентирана је уплата од 40% аванса у новембру 2016. године, у износу од 960.000,00 динара, ради замене кровне конструкције (која ће се вршити у априлу 2017. године). У том износу садржан је и порез на додату вредност од 160.000,00 динара.

Под другим ставом књижења приказан је претходни ПДВ у износу од 160.000,00 динара, тако да субаналитички конто 123963 – Порез на додату вредност у датим авансима по општој стопи – дугује, а за исти износ субаналитички конто 291919 – Остала пасивна временска разграничења – потражује. Ово књижење се спроводи да би апотекарска установа као порески обвезник могла да користи претходни ПДВ ради умањења своје пореске обавезе. ●

● Под ставом 2а) је извршено прекњижавање (сторно) претходног пореза који је садржан у оквиру конта 015212 – Аванси за пословне зграде и друге објекте и конта 291919 – Остала пасивна временска разграничења. Ово се врши да би се на дан састављања биланса, 31. 12. 2016. године, избегло дуплирање истог износа претходног пореза који је садржан на субаналитичком конту 015212 и субаналитичком конту 123963 – ПДВ у датим авансима по општој стопи.

Приликом књижења 3б), при отварању почетног стања 1. јануара 2017. године, потребно је кориговати прекњижавања (сторно) на контима 015212 и 291919, која су извршена под 31.12. 2016. године. Ово је потребно учинити да би се могао извршити правилан приказ уплаћеног аванса извођачу радова као основ приликом измирења обавезе по коначном рачуну. Када то не би било извршено, стање на субаналитичком конту 015212 било би 800.000,00, а чињеница је да је у новембру 2016. године уплаћен аванс са ПДВ-ом од 960.000,00 динара. ●

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Под трећим ставом је приказан износ датог аванса без ПДВ-а, од 800.000,00 динара на субаналитичком конту 511321 – Капитално одржавање пословних зграда и пословног простора, док је претходни порез од 160.000,00 динара, који је такође плаћен у укупном износу аванса, приказан привремено на субаналитичком конту 131312 – Остала активна временска разграничења. Противставка овим субаналитичким контима је субаналитички конто 291212 – Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства – који потражује укупан износ од 960.000,00 динара. ●

● Под ставом 4. прокњижен је коначни рачун примљен у априлу 2017. године. На субаналитичком конту 511321 – Капитално одржавање пословних зграда и пословног простора – приказан је износ новог задужења за нето аванс од 1.200.000,00, затим је на дуговној страни субаналитичког конта 123961 – Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса) – приказан износ од 240.000,00 динара као разлика између укупног претходног ПДВ-а и плаћеног претходног ПДВ-а приликом уплате аванса и напокон, на дуговној страни субаналитичког конта 291912 – Плаћени аванси за нематеријална улагања и основна средства – приказан је износ од 960.000,00, док је по коначном рачуну одобрен субаналитички конто 252111 – Добављачи у земљи – у износу од 2.400.000,00 динара. ● Под ставом 4б) прокњижено је међусобно затварање конта (311151/131119). Ово је спроведено због тога што је, након измирења рачуна према извођачу радова, затворен конто 015212, па нема потребе да више буде отворен ни конто 311151, који је представљао равнотежу између конта класе „0” и конта класе „3”. ● Под ставом 5 прокњижено је повећање вредности зграде у износу од 2.000.000,00 динара и успостављена је књиговодствена равнотежа између конта класе „0” и конта класе „3”. У повећање набавне вредности зграде не улази претходни ПДВ који је садржан у рачуну извођача радова. ***

ПРАЋЕЊЕ И ЕВИДЕНТИРАЊЕ НАБАВКЕ ГОРИВА КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА ПУТЕМ КАРТИЦА ЗА ГОРИВО

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

артице за гориво припадају новој генерацији врсте плаћања и треба да омогуће ефикасан начин снабдевања и праћења утрошка горива код привредних и буџетских корисника. Намењене су свим корисницима који желе да унапреде своје пословање коришћењем јединственог система за набавку и праћење потрошње горива. Поседовањем картица за гориво решава се читав низ проблема повезаних са набавком горива, независно од тога да ли је у питању једно возило или читав возни парк. Праћење потрошње горива уз помоћ картица за гориво омогућено је успостављањем јединственог информационог система, односно апликативног софтвера који процесуира све информације у задатом периоду. Предности коришћења картица за гориво су вишеструке јер оне омогућавају једноставност коришћења, оптималну заштиту од злоупотреба и манипулација, ПИН-код који штити у случају изгубљене или украдене картице, при чему је регистарска ознака возила наведена на свим картицама којима је коришћење ограничено на само једно возило, а омогућен је и сигуран и брз начин снабдевања нафтним дериватима, праћење трошкова горива у складу са потребама рачуноводства и праћење потрошњe горива путем веб-апликација, као и увид у трансакције са било ког места у реалном времену и израда извештаја са експортовањем у било који од познатих формата (Excel, Word, Pdf).

Врсте картица за гориво Корисници буџетских средстава могу вршити плаћање набавке горива путем: ● дебитне картице и ● кредитне картице. Дебитна картица омогућава плаћање набавке горива из средстава расположивих на рачуну јер се плаћени износ одбија директно са рачуна на који су пренета средства. Дебитна картица представља безготовинско средство плаћања јер клијент у сваком тренутку може да плаћа набавку горива у трговинско-услужној мрежи, искључиво до износа расположивих средстава. За функционисање дебитне картице буџетски корисник мора да обезбеди расположива новчана средства, односно да изврши авансно плаћање средстава за набавку горива на рачун одабраног понуђача. Компанијска дебитна картица намењена је за потребе приступа групи картица јединственом рачуну на који се средства уплаћују авансно. То практично значи да корисник буџетских средстава може имати једну или више картица и да су оне све повезане са групом којој се средства уплаћују по једном референтном броју. Коришћење дебитне картице врши се уметањем картице у банкомат, односно ПОС–уређај, након чега одмах треба извршити аутентификацију уносом ПИН-а који одговара тој картици, са којим се мора поступати као са поверљивим податком.

Функционисање и коришћење дебитне картице код корисника буџетских средстава

Корисник буџетских средстава мора прво да спроведе поступак јавне набавке у складу са Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, број 124/2012, 14/2015 и 68/2015) и да изврши одабир понуђача. Лице у буџетском кориснику које је задужено за праћење потрошње горива, у зависности од својих потреба врши процену када треба да изврши набавку горива како би се омогућио континуитет у пословању. Након сагледавања потреба за горивом, о томе обавештава одабраног понуђача који доставља предрачун. Корисник буџетских средстава по достављеном предрачуну од одабраног понуђача врши уплату средстава, односно авансно плаћање. То значи да свака уплата аванса мора да се везује за конкретан предрачун (авансни рачун) на који се односи. Понуђач је дужан да за сваку испоручену количину горива купцу – буџетском кориснику изда фискални исечак – рачун који потписује корисник дебитне картице,

чиме се потврђује стварна потрошња горива. Дебитна картица има вредност износа уплаћених средстава за који се задужује лице у оквиру буџетског корисника коме је додељена дебитна картица на коришћење. У рачуноводство буџетског корисника испоручилац горива доставља предрачун буџетском кориснику – купцу ради уплате аванса, а након извршене уплате аванса доставља авансни рачун, док на крају месеца доставља коначни рачун према извршеној набавци горива за протекли месец. Задужено лице у буџетском кориснику треба да у сврху правдања набавке горива достави служби рачуноводства све фискалне рачуне – исечке који ће служити као спецификација потрошње која треба да се слаже са коначном фактуром понуђача. Одговорно лице у буџетском кориснику доставља рачуноводству и путне налоге на основу којих је потрошња горива настала. Авансна средства која нису искоришћена, преносе се у наредни месец. Лице у буџетском кориснику коме је додељена дебитна картица, приликом сваке набавке горива треба да оправда износ за који је задужено путем потписаних примљених фискалних рачуна – исечака које добија приликом сваке набавке. У наставку је обрађен пример књижења набавке горива путем дебитне картице код буџетског корисника.

Књижење: Набавка бензина путем дебитне картице Ред. бр.

Конто

Износ ОПИС

дугује

потражује

123211

4 Аванси за набавку материјала

121112

дугује

потражује

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Пример: Буџетски корисник је на основу процењених пословних обавеза извршио процену очекиване вредности потрошње горива за мај 2017. године и на основу предрачуна који је испостављен од стране одабраног понуђача, уплатио је износ од 500.000,00 динара. Претходно је обављен посао у вези са задужењем одговорног лица по реверсу у вези са коришћењем дебитне картице. Примљена авансна уплата регистрована је на изводу Управе за трезор. Буџетски корисник није обвезник ПДВ-а.

500.000,00

Текући рачуни

500.000,00

- уплата аванса за набавку бензина 2.

426411

Бензин 291211

500.000,00

Плаћени аванси за набавку материјала

500.000,00

- евидентирање расхода по основу набавке бензина 3.

122148

Остала потраживања од запослених 291919

Остала пасивна временска разграничења

- задужење радника за дебитну картицу

500.000,00

На крају месеца понуђач је испоставио коначни рачун у износу од 400.000,00 динара. Kњижењe: Потрошња бензина по коначном рачуну добављача Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

131211

ОПИС 4 Обрачунати неплаћени расходи

252111

Износ дугује

потражује

400.000,00

Добављачи у земљи

400.000,00

- по примљеној фактури добављача 2.

252111

Добављачи у земљи 123211

400.000,00

Аванси за набавку материјала

400.000,00

- затварање обавеза према добављачу из авансног рачуна 3.

291211

Плаћени аванси за набавку материјала

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

131211

400.000,00

Обрачунати неплаћени расходи

400.000,00

- паралелна књижења за уплату добављачу из авансног рачуна 4.

291919

Остала пасивна временска разграничења 122148

400.000,00

Остала потраживања од запослених

400.000,00

- правдање набавке бензина по дебитној картици по приложеним фискалним рачунима

По уплаћеном авансу остао је неискоришћени износ од 100.000,00 динара, што ће бити пренето и искоришћено у наредном периоду. Неискоришћени износ по авансу евидентиран је на субаналитичком конту 123211 – Аванси за набавку материјала и на субаналитичком конту 291211 – Плаћени аванси за набавку материјала, који треба да се слажу са стањем на субаналитичким контима 122148 – Остала потраживања од запослених и 291919 – Остала пасивна временска разграничења.

Употреба кредитне картице Кредитна картица је картица којом се врши одложено плаћање нафтних деривата, односно плаћање се врши по доспећу фактуре у временском року који је одређен уговором између комитената. Кредитна картица се користи до износа односно лимита који се одређује уговором на дневном или месечном нивоу. Са овом картицом трансакције се могу обављати искључиво унутар уговореног лимита. Фактура за обављене трансакције се издаје у складу са уговореним одредбама. Када се плаћање врши кредитном картицом, набавка горива претходи плаћању фактуре и настанку трошка по том основу. Коришћење кредитне картице врши се у складу са претходно спроведеним поступком јавне набавке и закљученим уговором о испоруци горива између понуђача и корисника кредитне картице. Уговором се посебно дефинише коришћење кредитне картице, рок важења, начин и рокови плаћања, као и лимит задужења који може бити утврђен на дневном или месечном нивоу. Кредитна картица гласи на корисника буџетских средстава, односно на име непосредно задуженог лица са евидентираним регистарским бројем возила. Пре закључења уговора буџетски корисник треба да, као прилог уговору, достави посебан списак моторних возила којима располаже, са припадајућим регистарским бројевима, што ће олакшати контролу набавке горива. Примопредаја кредитне картице врши се између корисника буџетских средстава и понуђача – продавца нафтних деривата, обостраним потписивањем записника, чиме се потврђује да је картица преузета са правилно унетим подацима, што је и предуслов да картица постане активна.

Ред. бр.

Конто дугује

потражује

131211

ОПИС

дугује

потражује

4 Обрачунати неплаћени расходи

252111

Износ

300.000,00

Добављачи у земљи

300.000,00

- по примљеној фактури добављача 2.

252111

Добављачи у земљи 121112

300.000,00

Текући рачуни

300.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Продавац горива је у обавези да за сваку испоручену количину горива изда фискални рачун – исечак који корисник буџетских средстава или одговорно лице, односно корисник треба да потпише, што значи да је сагласан са задужењем по основу набавке горива која је дефинисана у уговору на нивоу дневног или месечног лимита. У складу са потписаним уговором, а по истеку периода, најчешће на крају месеца, понуђач испоставља фактуру за извршену набавку горива у протеклом периоду. Приликом примене кредитне картице за набавку горива у буџетском кориснику, потребно је да се посебна пажња посвети усаглашавању износа који су исказани на фактури, са фискалним рачунима који су примљени и који морају да буду потписани од стране примаоца горива по кредитној картици, а које треба чувати заједно са коначним рачуном ради правдања горива. У наставку је обрађен пример књижења набавке горива код буџетског корисника путем кредитне картице. Пример: Одабрани понуђач је на име месечне набавке горива за март 2017. године испоставио коначни рачун у вредности од 300.000,00 динара. Буџетски корисник који је користио кредитну картицу, извршио је сравњење приспеле фактуре са стварном потрошњом која се документује потписаним фискалним исечком, као и оквир дозвољене потрошње на месечном нивоу. Фактура је плаћена у валутном року. Примљен је извод Управе за трезор. Буџетски корисник није обвезник ПДВ-а. Kњижењe: Набавка бензина путем кредитне картице

- плаћање фактуре добављачу – по изводу Управе за трезор 3.

426411

Бензин 131211

300.000,00

Обрачунати неплаћени расходи

300.000,00

- књижење расхода 4.

122148

Остала потраживања од запослених 291919

300.000,00

Остала пасивна временска разграничења

300.000,00

- задужење радника за уговорени лимит набавке горива по кредитној картици 5.

291919

Остала пасивна временска разграничења 122148

Остала потраживања од запослених

300.000,00 300.000,00

- правдање раздужења радника за уговорени лимит по достављеним фискалним рачунима

У рачуноводству буџетског корисника се спроводе књижења у вези са коришћењем кредитних картица, задужењем радника за уговорени лимит, што је евидентирано на субаналитичким контима 122148 – Остала потраживања од запослених и 291919 – Остала пасивна временска разграничења, ради контроле правдања уговореног лимита по достављеним фискалним рачунима који, када се прокњиже, морају да се слажу са исказаним износом на коначном рачуну. ***

ОРГАНИЗОВАЊЕ СИНДИКАТА У ШКОЛИ И ОБРАЧУН СИНДИКАЛНЕ ЧЛАНАРИНЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

рема члану 6. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014 – у даљем тексту: Закон) синдикатом се, у смислу овог закона, сматра самостална, демократска и независна организација запослених, у коју се они добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређења и заштите својих професионалних, економских, социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса. Након ове дефиниције Закон у члану 206. утврђује да се запосленима јамчи слобода синдикалног организовања и деловања без одобрења, уз упис у регистар. Према члану 215. Закона о раду синдикат може да се оснује у складу са општим актом синдиката. То значи да синдикат у школи може да се оснује у складу са општим актом конкретне синдикалне организације, односно централе на нивоу Републике. Закон овде не прописује никакво мерило, већ у целини оставља да је оснивање синдиката код послодавца у надлежности конкретног републичког синдиката и његових аката. Према члану 50. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, бр. 21/2015 – у даљем тексту: ПКУ), запослени у школи имају право да без претходног одобрења организују синдикат, као и да му приступају под искључивим условима и да се придржавају његових статута и правила. Синдикат не може бити распуштен или његова делатност обустављена или забрањена административним актом установе. Од многобројних активности које су везане за синдикално организовање, у овом чланку ће се обратити пажња на већи број актуелних аспеката обрачуна синдикалне чланарине запосленима у школи.

Приступница као доказ синдикалног чланства Према члану 207. став 1. Закона и члану 51. ПКУ-а, запослени приступа синдикату добровољним потписивањем приступнице чији се изглед и садржај утврђују актом синдиката. То значи да се и број чланова синдиката одређује према приступницима. Приступница је појединачна изјава запосленог о припадности одређеном синдикату, што значи да се чланство у синдикату доказује на основу приступнице која садржи релевантне податке о запосленом. Форма приступнице није прописана, већ је формира сваки синдикат за себе, али, с обзиром на њену намену, свака приступница треба да садржи следеће податке: назив синдиката, име и презиме члана, матични број, адресу становања, назив послодавца, занимање и стручну спрему, а евентуално и број телефона због контакта са чланом, као и висину чланарине (у проценту од нето зараде), уз обавезан датум попуњавања и потпис члана. Дакле, приступница садржи изјаву запосленог да прихвата да му се на име синдикалне чланарине одбија износ од плате, као и да се тај износ уплаћује на одговарајући рачун синдиката, у складу са одлуком највишег органа синдиката. Запослени који жели да приступи и постане члан одређеног синдиката, самостално попуњава приступницу и на тај начин доказује припадност одређеном синдикату. Сва питања која се тичу унутрашњег организовања, учлањења и ишчлањења из синдиката и органа синдиката, као и друга питања од значаја за његов рад, регулисана су статутом или другим општим актом синдиката. Стога запослени слободно и добровољно одлучују о приступању и иступању из синдиката.

Обрачун и употреба синдикалне чланарине

Чланарина јесте основни извор прихода синдиката. Поред тога, синдикат може да остварује своје приходе и по основу имовине којом располаже, дотација, легата, прилога, поклона и средстава из других извора. Чланарина се обрачунава из плате запосленог, а основни елементи обрачуна синдикалне чланарине у школи јесу:

Примери обрачуна плате и синдикалне чланарине Синдикална чланарина обрачунава се од плате запосленог сваког месеца, а два могућа примера обрачуна синдикалне чланарине дата су у наставку:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

а) висина чланарине и б) основица за обрачун чланарине. Према члану 207. став 2. Закона, послодавац је дужан да запосленом који је члан синдиката, на име синдикалне чланарине одбије износ од плате на основу његове писмене изјаве и да тај износ уплати на одговарајући рачун синдиката. Конкретно, када су у питању школе, а сходно члану 52. ПКУ-а, школа је дужна да члану синдиката без накнаде, посредством сопствене стручне, односно обрачунске службе одбије износ синдикалне чланарине од плате и уплати је: ● на одговарајући рачун синдикалне организације, као и ● на рачуне виших органа синдиката коме члан припада, према статуту синдиката. У вези са овом обавезом школе треба подсетити и на члан 123. став 1. Закона – да послодавац може новчано потраживање према запосленом наплатити обустављањем од његове плате: ● само на основу правноснажне одлуке суда или ● уз пристанак запосленог. Полазећи од наведене одредбе Закона, запосленом се може одбити од плате на име синдикалне чланарине само уз његову писмену сагласност, с обзиром на то да је чланство у синдикату слободно и добровољно. Како смо раније навели, ако у приступници синдикалној организацији запослени између осталих података потпише „изјављујем да добровољно прихватам да ми се од зараде одбије 1% од плате на име синдикалне чланарине”, та изјава је довољан основ да му стручна служба у школи врши месечно одбијање синдикалне чланарине. Законска одредба, односно одредба ПКУ-а да послодавац у оквиру обрачуна плате обавља и обуставу синдикалних чланарина, односи се на све регистроване синдикате у школи, дакле, не само на репрезентативне, већ и на све остале синдикалне организације код послодавца које су поднеле уредне доказе о регистрацији. Висина чланарине одређује се у проценту, усваја се на нивоу републичке организације синдиката, а износи обично између 1 и 2 процента од плате, али се посебном одлуком синдикалне организације у школи овај проценат може и повећати. Основица за синдикалну чланарину јесте утврђена плата запосленог, при чему то може бити или бруто плата или плата по одбитку пореза и доприноса, али је битно да се увек износ утврђене чланарине одбија од „нето” плате запосленог. Очигледно је да износ синдикалне чланарине, будући утврђен у проценту, прати висину плате, па у случајевима када запослени мање зарађује, износ чланарине пада са нивоом плате. Синдикална чланарина има карактер класичне „обуставе” из плате, а представља давање које се базира на добровољно израженој (и потписаној) вољи запосленог о учлањењу у конкретни синдикат. Обрачунска служба у школи одбијање синдикалне чланарине од плате може да врши само на основу: 1) одлуке синдиката код послодавца о висини чланарине и 2) приложеног списка запослених – чланова синдиката, са њиховим потписима. Као што смо рекли, писмена изјава запосленог о одбијању синдикалне чланарине од плате може бити дата уз приступницу синдиката чији је запослени члан, а у том случају синдикат је у обавези да послодавцу достави приступнице како би послодавац запосленом који је члан синдиката, на име синдикалне чланарине одбио тај износ од плате и уплатио га на одговарајући рачун синдиката. Ако синдикат не достави приступнице, послодавац није дужан да износ синдикалне чланарине одбије од плате запосленог и да тај износ уплати на одговарајући рачун синдиката. Ако приступница не садржи изјаву запосленог о одбијању синдикалне чланарине, запослени који жели да му се синдикална чланарина одбија од плате, дужан је да послодавцу достави писмену изјаву у смислу члана 123. став 1. Закона, којом пристаје на обуставу од плате по основу синдикалне чланарине.

Ред. бр.

Опис

Бруто плата

Чланарина на бруто (0,7% на бруто)

Чланарина на нето (1% на нето)

50.000,00

Порез (10% по умањењу за 11.790 дин. олакшице)

3.821,00

Доприноси на терет запосленог (19,9% на 50.000)

9.950,00

Нето плата (1-2-3)

36.229,00

Синдикална чланарина: - 0,7% на 50.000 - 1,0% на 36.229

За исплату запосленом (ред. бр. 4 - ред. бр. 5)

350,00 35.879,00

362,29 35.866,71

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Без обзира да ли је основица за чланарину бруто или нето плата, утврђена чланарина увек се одбија од „нето” плате, односно од плате после обрачунатог пореза и доприноса. То значи да су на средства чланарине обрачунате пореске обавезе по основу плате, па је зато свака даља употреба ове чланарине ослобођена обрачуна било каквих фискалних обавеза, о чему ће у наставку бити више речи.

Намена средстава чланарине Чланарина је извор за финансирање активности које сам синдикат одреди и пропише својим актом. Уобичајено је да се средства (чланарине) синдиката користе за следеће групе намена: 1) за солидарну помоћ запосленима у случајевима дуже или теже болести запосленог или члана његове породице и наступа теже инвалидности, укључујући и набавку лекова, као и за ублажавање последица елементарних непогода; 2) за солидарну помоћ у случајевима смрти запосленог или члана његове породице; 3) за солидарну помоћ у случајевима здравствене рехабилитације запосленог или упућивања на рекреативне одморе. Висина средстава за поједине од ових намена, као и приоритет у овим наменама утврђују се актима синдиката. У сваком случају план финансијских активности синдикалне организације треба да одговара реалним приходима од чланарине која се месечно убира. При финансирању наведених намена солидарне помоћи треба имати у виду да, у складу са ПКУ-ом, средства за неке од намена солидарне помоћи издваја и школа из својих средстава. Конкретно, према члану 29. ПКУ-а, школа је дужна да запосленом по основу солидарности исплати помоћ у случају: 1) смрти брачног друга или детета – у висини трошкова сахране према приложеним рачунима, до неопорезивог износа; 2) настанка трајне тешке инвалидности – у висини две просечне плате; 3) боловања дужег од три месеца у континуитету – у висини једне просечне плате једном у календарској години; 4) набавке медицинских помагала или лекова који су дефинисани Правилником о медицинско-техничким помагалима, а обезбеђују се из средстава осигурања – у висини једне просечне плате; 5) смрти запосленог – породица има право на накнаду трошкова сахране према приложеним рачунима, до неопорезивог износа. У свим наведеним случајевима солидарне помоћи „просечна плата” је просечна плата по запосленом у школи у претходном месецу, односно просечна плата исплаћена у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец исплате солидарне помоћи, према последњем обја вљеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог. Према томе, синдикалне организације треба да имају у виду наведене обавезе школа по основу солидарне помоћи како се те исплате не би дуплирале, односно да би се средства синдиката што сврсисходније употребила. То такође значи да по питању ових исплата треба да се ускладе и регулативе школе и синдикалне организације ради избегавања непотребног дуплирања.

Међутим, разлика између финансирања солидарне помоћи средствима синдиката (дакле средствима из синдикалне чланарине) и средствима школе је у пореском третману таквих исплата. Конкретно: 1) Увек када средства солидарне помоћи исплаћује школа из својих средстава, порески третман те исплате подвргава се критеријумима из Закона о порезу на доходак грађана. 2) Међутим, када се за ове намене врше исплате из средстава синдиката, прибављених путем синдикалне чланарине, такве исплате немају карактер личних примања и ослобођене су свих пореза и доприноса. Ово наравно под условом да се јасно и недвосмислено може утврдити да се ради о давањима искључиво из средстава од синдикалних чланарина, на која су већ плаћене одговарајуће пореске обавезе.

Обавезе школе у вези са одбијањем синдикалне чланарине запосленима

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Према члану 207. став 2. Закона, односно према члану 52. ПКУ-а, послодавац је дужан да запосленом који је члан синдиката, на име синдикалне чланарине одбије износ од плате на основу његове писмене изјаве и да тај износ уплати на одговарајући рачун синдиката. Истовремено, чланом 208. Закона предвиђено је да је синдикат дужан да достави послодавцу акт о упису у регистар синдиката и одлуку о избору председника и чланова органа синдиката у року од осам дана од дана достављања акта о упису синдиката у регистар, односно од дана избора органа синдиката. Према томе, школа је дужна да на име синдикалне чланарине запосленом одбије од плате одређени износ само на основу писмене изјаве запосленог и само за синдикат који је уписан у регистар који се води у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Пошто је обрачун синдикалне чланарине законска обавеза школе, по члану 207. став 2. Закона, односно по члану 52. ПКУ-а, та обавеза школе не подлеже преговарању, односно не тражи се да та обавеза прво буде унета у општи акт школе, па да се онда примени, већ се примењује директно из члана 207. став 2. Закона, односно из члана 52. ПКУ-а. Ово истичемо зато што је чланом 210. Закона прецизирана обавеза послодаваца да синдикату обезбеде техничко-просторне услове и приступ подацима и информацијама неопходним за обављање синдикалних активности, што се прецизира колективним уговором или споразумом послодавца и синдиката. Када се ради о обрачуну синдикалне чланарине, то није условљено претходним договором послодавца и синдиката или пристанком послодавца, већ је то законска обавеза послодавца, а предмет договора може бити сам начин достављања података послодавцу за обрачун синдикалне чланарине. На овај начин је Законом утврђена обавеза школе да на име синдикалне чланарине запосленом члану синдиката одбије износ од плате на основу његове писмене изјаве и да тај износ уплати на одговарајући рачун синдиката. Да би се то остварило, није довољно да је запослени члан синдиката, већ је нужно и да запослени у писаној форми да сагласност да му се од плате обустави износ на име синдикалне чланарине. Када је дата сагласност на обуставу синдикалне чланарине од будућих износа плате док траје чланство у синдикату, нема потребе да послодавац сваког месеца позива запосленог да на име синдикалне чланарине даје сагласност у односу на сваки обустављени износ од месечног износа плате. Једном дата сагласност важи до опозива, односно престанка чланства у синдикату. Међутим, ако захтев запосленог да послодавац прекине са одбијањем чланарине уследи после изјаве да му се одбија синдикална чланарина, неопходно је по истом поступити будући да више не постоји пристанак запосленог у складу са чланом 123. став 1. Закона и без обзира на процедуру ишчлањења из синдиката. У таквим ситуацијама се догађа да поступак искључења из чланства траје одређено време, па је захтев запосленог, упућен обрачунској служби, у овом случају уједно и налог за прекид плаћања чланарине, без обзира на то што се запослени у том моменту још увек води на листи чланова синдиката. То такође значи да захтев за обуставу плаћања чланарине може да поднесе сам запослени, а није потребно чекати да надлежно лице синдикалне организације то учини или да потврди поменути захтев поднет од стране запосленог. ***

ЧУВАЊЕ ПОСЛОВНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ: РОКОВИ И НАЧИН ЧУВАЊА

оком рада сваког привредног друштва настаје велики број докумената од којих су одређена документа креирана интерно у самом друштву, док су остала креирана екстерно од стране добављача, купаца, пословне банке, књиговође и државних органа. Током пословне године текућа документација углавном стоји на располагању особама којима је потребна за обављање дневних обавеза. Међутим, након завршетка пословне године и протека одређеног периода, поставља се питање како и колико дуго треба чувати пословну документацију. Чување пословне документације уређено је према врстама докумената различитим прописима.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Чување рачуноводствених исправа, пословних књига и финансијских извештаја

Правна лица и предузетници су, према члану 24. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 – даље: Закон), дужни да уредно чувају рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијске извештаје, као и да општим актом одреде одговорна лица и пословне просторије за њихово чување, али и начин чувања. У вези са чувањем и архивирањем пословне документације, књига и извештаја, Закон је прописао следеће: ● Рокови чувања рачуноводствених исправа, пословних књига и финансијских извештаја, рачунају се од последњег дана пословне године на коју се односе. ● Рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијски извештаји чувају се у оригиналу или коришћењем других средстава архивирања, утврђених законом. ● Рачуноводствене исправе, пословне књиге и финансијски извештаји чувају се у пословним просторијама правног лица односно предузетника, односно код правних лица или предузетника којима је поверено вођење пословних књига. ● Ако се пословне књиге воде на рачунару упоредо са меморисаним подацима, правно лице односно предузетник мора да обезбеди и меморисање апликативног софтвера како би подаци били доступни контроли. Рокови чувања рачуноводствених исправа, пословних књига и финансијских извештаја, у складу са Законом: ●

Финансијски извештаји и извештаји о извршеној ревизији

●

Годишњи извештај о пословању

●

Дневник и главна књига

●

Помоћне књиге

●

Исправе на основу којих се уносе подаци у пословне књиге

●

Исправе платног промета у овлашћеним финансијским институцијама платног промета

●

Исплатне листе или аналитичке евиденције зарада, ако представљају битне податке о запосленом

20 година 10 година

5 година

трајно

У случају да правно лице не чува рачуноводствене исправе, пословне књиге, финансијске извештаје, годишњи извештај о пословању и ревизорске извештаје, у роковима и на начин прописан Законом, казненим одредбама у члану 46. став 1. тачка 14) прописана је новчана казна за

привредни преступ од 100.000 до 3.000.000 динара. Такође, за привредни преступ прописана је и казна за одговорно лице у правном лицу у износу од 20.000 до 150.000 динара. За предузетника који води двојно књиговодство, прописана је казна од 100.000 до 500.000 динара.

Чување ревизорске документације Чување ревизорске документације, односно документације коју прикупља и припрема овлашћени ревизор, уређено је Законом о ревизији („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013). У складу са чланом 28. став 2. Закона о ревизији, радну документацију коју прикупља и припрема лиценцирани овлашћени ревизор, друштво за ревизију чува најмање шест година, почевши од пословне године на коју се ревизија односи. Под радном документацијом коју припрема и прикупља овлашћени ревизор, подразумевају се радни ревизорски папири, сва документација прикупљена од клијената, белешке, дописи и писма, а на основу њих овлашћени ревизор изражава мишљење и издаје ревизорски извештај и сл.

Чување пословне документације у електронској форми

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

У великим привредним друштвима и системима чување веће количине пословне документације захтева пространији складишни простор. Из тог разлога велики део документације ова друштва сачињавају као „електронска документа” и чувају их на неком од електронских или магнетних медија. Чланом 24. Закона дата је могућност да се рачуноводствене исправе могу чувати на електронским медијима као оригинална електронска документа или дигиталне копије, ако је надлежном органу омогућен приступ тако сачуваним подацима и ако је обезбеђено: 1) да се подацима садржаним у електронском документу или запису може приступити и да су погодни за даљу обраду; 2) да су подаци сачувани у облику у коме су направљени, послати и примљени; 3) да се из сачуване електронске поруке могу утврдити пошиљалац и прималац, као и време и место слања и пријема; 4) да се примењују технологије и поступци којима се у довољној мери обезбеђује заштита од измена или брисањa података, или друго поуздано средство којим се гарантује непроменљивост података или порука, као и резервна база података на другој локацији. Ако се пословне књиге воде на рачунару упоредо са меморисаним подацима, правно лице односно предузетник мора да обезбеди и меморисање апликативног софтвера како би подаци били доступни контроли. У складу са Законом о електронском документу („Сл. гласник РС”, бр. 51/2009), електронски документ је скуп података састављен од слова, бројева, симбола, графичких, звучних и видео записа, садржаних у поднеску, писмену, решењу, исправи или било ком другом акту који сачине правна и физичка лица или органи власти, ради коришћења у правном промету или у управном, судском или другом поступку пред органима власти, ако је електронски израђен, дигитализован, послат, примљен, сачуван или архивиран на електронском, магнетном, оптичком или другом медију. Чување и заштита електронских докумената уређени су чланом 12. Закона о електронском документу којим је прописано да су правна и физичка лица и органи власти дужни да чувају и архивирају електронска документа у информационом систему или на медијима који омогућавају трајност електронског записа за утврђено време чувања, у складу са законом којим се уређује архивска грађа, законом којим се уређује електронски потпис и прописима о канцеларијском пословању. Правна и физичка лица могу послове текућег чувања електронских докумената поверити другом правном лицу које је дужно да ове послове врши у складу са законом, својим актима и закљученим правним послом. Лице коме су поверени послови чувања електронских докумената, није одговорно за изворну садржину ових докумената.

Чување евиденција и документације о унутрашњем промету робе Правилником о евиденцији промета („Сл. гласник РС”, бр. 99/2015 – у даљем тексту: Правилник) уређује се садржина, облик, начин вођења и место чувања евиденције промета робе. Евиденцију промета робе чине: Књига евиденције промета, Пријемни лист комисионе робе, Евиденција продате, исплаћене и враћене комисионе робе, Дневни извештај о пријему робе на комисиону продају од комитената – физичких лица, Дневни извештај исплаћене и враћене робе комитентима – физичким лицима, Дневни пумпни извештај. Према члану 19. Правилника евиденција промета робе и документација на основу које су вршена евидентирања, чувају се на начин, на месту и у року у којем се чувају помоћне књиге, у складу са прописима о рачуноводству, а то значи најмање 5 година.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Чување евиденције о девизном пословању У складу са чланом 9. Уредбе о начину пребијања дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга („Сл. гласник РС”, бр. 59/2013), документацију о извршеном пребијању, у смислу ове уредбе, резидент чува десет година и дужан је да је покаже на захтев надлежних органа контроле. Такође, према тачки 8. Одлуке о условима и начину обављања платног промета са иностранством („Сл. гласник РС”, бр. 24/2007, 31/2007, 38/2010 и 111/2015), правно лице је обавезно да документ по коме се врши плаћање према иностранству, којим се доказује обавеза плаћања и одређује основ плаћања, чува десет година од дана кад је извршено плаћање – у изворном облику или у облику погодном за доказивање, као и да тај документ дâ на увид на захтев банке или органа надлежних за контролу девизног пословања. Исте рокове треба применити и на остале извештаје који се састављају у вези са спољнотрговинским и девизним пословањем.

Чување пословне документације за предузетнике који књиге воде по систему простог књиговодства Чланом 45. став 1. Закона о порезу на доходак грађана прописано је да је предузетник који се определио да књиге води по систему простог књиговодства, дужан да пословне књиге (обрасци ПК-1 – Пословна књига прихода и расхода, ПК-2 – Књига основних средстава и ситног инвентара, као и прописана помоћна евиденција КЛ, ГП, ДПУ, КР, ПКО и финансијски извештај – Образац БУ) води ажурно и уредно, тако да оне обезбеђују контролу исправности књижења, чувања и коришћења података, као и увид у хронологију пословних промена. Према члану 48. Закона о порезу на доходак грађана, пословне књиге које се воде по систему простог књиговодства и књиговодствене исправе чувају се најмање пет година од последњег дана пословне године на коју се односе.

Чување пореске евиденције и ПДВ рачуна

Према члану 47. Закона о ПДВ-у обвезник је дужан да чува пореску евиденцију и документацију на основу које води ову евиденцију до истека рока застарелости за утврђивање и наплату ПДВ-а, односно најмање десет година по истеку календарске године, од момента прве употребе објеката и завршетка улагања у објекте из члана 32. овог закона. Имајући у виду да, према члану 114. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (даље: ЗПППА), право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече, и то од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, као и да је апсолутни рок застарелости 10 година, обвезник је дужан да пореску евиденцију и документацију на основу које води ову евиденцију, чува најмање пет односно десет година. Чланом 178б ЗПППА прописано је да ће се порески обвезник – правно лице које не води, односно не чува евиденције, односно пословне књиге, не врши попис, односно плаћања преко текућег рачуна, не закључи уговор, односно не достави документацију, податке или обавештења

трећим лицима, прописаним пореским законом казнити за прекршај новчаном казном у износу од 100.000 до 2.000.000 динара. За исти прекршај казниће се предузетник новчаном казном у износу од 50.000 до 500.000 динара.

Чување фискалних докумената и евиденција Чување фискалних докумената и евиденција прописано је Законом о фискалним касама („Сл. гласник РС”, бр. 135/2004 и 93/2012) на следећи начин: ● ● ●

Контролна трака Дневни извештај Периодични извештај (члан 17. став 8)

●

Фискални рачун (члан 12. став 10)

●

Књига дневних извештаја (члан 20. став 4)

3 године

Рок од три године рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој су контролна трака и фискални документи штампани Рок за чување фискалног рачуна од најмање три године, рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој је фискални рачун издат

3 године

Чува се на месту на коме се врши промет добара на мало, односно на месту пружања услуга. Рок од три године рачуна се од првог дана наредне године у односу на годину у којој је књига дневних извештаја формирана

Чување аката и докумената према Закону о привредним друштвима

Релевантним одредбама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015) прописана је обавеза чувања аката и докумената, и то посебно за друштва с ограниченом одговорношћу, а посебно за акционарска друштва. У складу са чланом 240. Закона о привредним друштвима, прописана су акта и документи које је обавезно да чува друштво с ограниченом одговорношћу, као и рокови чувања, што је приказано у следећем табеларном прегледу:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

3 године

1) оснивачки акт; 2) решење о регистрацији оснивања друштва; 3) општа акта друштва; 4) записник са седница скупштине и одлуке скупштине; 5) акт о образовању сваког огранка или другог организационог дела друштва; 6) документа која доказују својину и друга имовинска права друштва;

чувају се трајно

7) записници са седница надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно; 8) уговори које су директори, чланови надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, и чланови друштва или са њима повезана лица у смислу овог закона, закључили са друштвом. 1) извештаји директора и надзорног одбора друштва, ако је управљање друштвом дводомно; 2) евиденције о адресама директора и чланова надзорног одбора; 3) евиденције о адресама чланова друштва.

чувају се најмање пет година, након чега се чувају у складу са прописима о архивској грађи

За акционарска друштва је чланом 464. Закона о привредним друштвима прописана обавеза чувања следећих аката и докумената у назначеним роковима: 1) оснивачки акт; 2) решење о регистрацији оснивања друштва; 3) статут и све његове измене и допуне; 4) општа акта друштва; 5) записници са седница скупштине и одлуке скупштине; 6) записници са седница одбора директора, односно извршног одбора и надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно;

чувају се трајно

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

7) годишњи извештаји о пословању друштва и консолидовани годишњи извештаји; 8) уговори које су директори, чланови надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, или са њима повезана лица у смислу овог закона, закључили са друштвом. 1) акт о образовању сваког огранка или другог организационог дела друштва; 2) документа која доказују својину и друга имовинска права друштва; 3) извештаје одбора директора, односно извршног одбора и надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно; 4) евиденцију о адресама директора и чланова надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно.

У складу са чланом 543. став 4. Закона о привредним друштвима, пословне књиге и документа друштва којa су брисанa услед окончања ликвидације, чувају се у складу са прописима којима се уређује архивска грађа, а име и адреса лица коме су пословне књиге и документа поверена на чување, региструју се у складу са законом о регистрацији. Према члану 585. Закона о привредним друштвима, уколико друштва не држе и не чувају акта и документа у складу са прописаним одредбама, казниће се за привредни преступ новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара, а одговорно лице у друштву новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара. ***

чувају се најмање пет година, након чега се чувају у складу са прописима о архивској грађи

НОВИНЕ У ЦАРИНСКИМ ПРОПИСИМА

КОРИШЋЕЊЕ РАЧУНА У ЕЛЕКТРОНСКОМ ОБЛИКУ У ЦАРИНСКОМ ПОСТУПКУ

азвој информационих технологија је омогућио електронско пословање, па компаније из држава у којима се царински поступак у потпуности одвија у беспапирном режиму, често ради спровођења извозног поступка издају само електронске документе, као што је електронски рачун, што увознике доводи у неповољан положај при спровођењу увозног царинског поступка у Републици Србији.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Чланом 170. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом („Сл. гласник РС”, бр. 93/2010, 63/2013, 145/2014, 95/2015 и 44/2016 – у даљем тексту: Уредба) предвиђено је да је декларант дужан да надлежном царинском органу, уз декларацију за стављање робе у слободан промет, приложи и рачун (фактуру) и остале трговачке исправе на основу којих је пријављена царинска вредност робе. Иста обавеза је чланом 172. Уредбе прописана и при спровођењу поступака царинског складиштења, активног оплемењивања, привременог увоза и прераде под царинском контролом. С обзиром на то да државна управа Републике Србије при спровођењу поступака из своје надлежности најчешће још увек захтева да потребна документа буду достављена у папирном облику, тако и царински службеници при контроли спровођења увозног поступка захтевају да рачун буде у папирном облику. Оваква пракса ствара проблеме декларанту када у увозном царинском поступку жели да се позове на рачун издат у електронском облику, било ради утврђивања врсте, количине и вредности робе, било ради коришћења погодности предвиђених уговорима о слободној трговини. Да подсетимо, предвиђена је могућност да у циљу декларисања преференцијалног порекла робе извозник на фактури може дати изјаву која представља доказ о пореклу робе, који увознику омогућава да плати царинске дажбине по стопи од 0% или стопи која је нижа од редовне (МФН) царинске стопе прописане Царинском тарифом. Уколико вредност пошиљке не прелази износ од 6.000,00 €, може се дати „обична” својеручно потписана изјава чији је текст прописан предметним споразумом о слободној трговини, а уколико је вредност већа, изјаву може дати само лице које има статус овлашћеног извозника, при чему у одређеним ситуацијама ова изјава не мора бити својеручно потписана. Чланом 4. Закона о електронском документу („Сл. гласник РС”, бр. 51/2009) прописано је да се електронском документу не може оспорити пуноважност или доказна снага само зато што је у електронском облику, а ако је прописом утврђен писмени облик као услов пуноважности правног акта, правног посла или друге правне радње, одговарајући електронски документ потписује се квалификованим електронским потписом. Царинским законом („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016) није искључена могућност да се у царинском поступку користи и рачун издат у електронском облику, а чланом 176. Уредбе предвиђено је да се исти може одобрити под условима и на начин који одреди царински орган, као и да се документа потребна за пријављивање робе за царински поступак обрађују и подносе електронским путем.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 50

Иако Управа царина није издала одговарајуће обавезујуће инструкције којима би се прописали потребни услови и ближе појаснио начин коришћења рачуна издатог у електронском облику у увозном царинском поступку, може се закључити да се такав рачун може користити уколико је потписан квалификованим електронским потписом. Такође, ваљаним доказом о преференцијалном пореклу робе могу се сматрати и изјаве дате на електронској фактури, уколико су сачињене од стране овлашћеног извозника и уколико испуњавају следеће услове: 1) да је изјава дата у форми прописаној споразумом о слободној трговини који се у конкретном случају примењује, и 2) да ју је дао овлашћени извозник ког су царински органи земље извознице овластили да не мора својеручно да потписује дате изјаве. Само сазнање да је у царинском поступку дозвољена употреба рачуна издатог у електронском облику, не решава све проблеме увозника, јер царински органи инсистирају на прилагању оригиналних докумената, па се увозници суочавају с новим проблемима, тј. како електронски рачун приложити уз декларацију кад исти нема материјални (папирни) облик, односно шта урадити да би се одштампани папирни приказ рачуна издатог у електронском облику сматрао оригиналом. Више аката Управе царина налаже царинским службеницима да, ради утврђивања врсте, количине и вредности робе, захтевају од декларанта прилагање оригиналних докумената. Како је за сада омогућено само електронско подношење царинских исправа, али не и пратеће документације, сви пратећи документи се морају поднети у папирном облику. Актом Управе царина, број 148-03-030-02-65/2011 од 3. 6. 2011. године, прописано је да је уз декларацију потребно поднети оригинални доказ о пореклу робе у случају када се захтева примена споразума о слободној трговини, што значи да је неопходно поднети оригинал фактуре на којој је дата изјава о пореклу робе. Чланом 2. Закона о електронском документу прописано је да се електронски документ који је изворно настао у електронском облику сматра оригиналом. Електронски документ, сходно члану 7. Закона о електронском документу, не може имати копију у електронском облику, а копија електронског документа на папиру израђује се овером штампаног примерка спољне форме приказа електронског документа и мора да садржи ознаку која указује на то да се ради о копији електронског документа. Оверу копије може обавити овлашћено лице органа власти уколико се ради о електронском документу насталом у оквиру надлежности и овлашћења одређеног органа власти, односно овлашћено лице правног лица или предузетник уколико се ради о електронском документу везаном за делатност правног лица, односно предузетника. Овлашћено лице својеручним потписом и печатом потврђује истоветност копије електронског документа на папиру са спољном формом приказа електронског документа. Таква копија оригиналног електронског документа има доказну снагу оригинала, односно овереног преписа тог документа. Стога папирна копија електронске фактуре, исправно и од овлашћеног лица оверена, у царинском поступку производи исто правно дејство као и оригинални папирни документ. У пракси се поставило и питање како рачун издат у електронском облику треба да изгледа, односно које све податке мора да садржи, јер домаћим царинским прописима и важећим споразумима о слободној трговини нису прописани обавезни елементи које такав рачун издат од стране страног лица/продавца треба да садржи. Чланом 2. Закона о електронском документу прецизирано је да електронски документ јесте скуп података састављен од слова, бројева, симбола, графичких, звучних и видео записа, садржаних у поднеску, писмену, решењу, исправи или било ком другом акту који сачине правна и физичка лица или органи власти, ради коришћења у правном промету или у управном, судском или другом поступку пред органима власти, ако је електронски израђен, дигитализован, послат, примљен, сачуван или архивиран на електронском, магнетном, оптичком или другом медију.

Уколико се тачност наведених података не доводи у питање, а узимајући у обзир правила за утврђивање царинске вредности робе, Правилник о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку („Сл. гласник РС”, бр. 7/2015, 45/2015, 56/2015, 88/2015 и 33/2016) и члан 42. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004... и 7/2017), може се закључити да рачун који је издат у електронском облику ради спровођења увозног царинског поступка, треба да садржи бар следеће податке: 1) назив и адресу издаваоца рачуна; 2) назив и адресу примаоца рачуна (по могућности и ПИБ увозника или примаоца); 3) место и датум издавања и редни број рачуна; 4) врсту и количину испоручених добара или врсту и обим услуга (укључујући и услове испоруке, тј. „паритет”); 5) цену у валути по јединици мере и укупну вредност; 6) датум промета добара и услуга; 7) висину остварених попуста и висину авансних плаћања (уколико су уговорени); 8) износ пореске основице, пореску стопу која се примењује и износ ПДВ-а (уколико је то предвиђено прописима државе у којој је извозник порески обвезник); 9) напомену да се за промет добара и услуга примењује систем наплате.

ЦАРИНСКА АДМИНИСТРАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ ТУРСКЕ УВЕЛА ОБАВЕЗУ ПРЕТХОДНЕ НАЈАВЕ ПРИСПЕЋА ПОШИЉАКА КОЈЕ СЕ ДОПРЕМАЈУ ПО ТИР КАРНЕТУ

звозне пошиљке које се у Републику Турску отпремају по ТИР карнету, почев од 25. 4. 2017. године при улазу у ту земљу биће повргнуте већем обиму царинске контроле уколико се не изврши претходна најава приспећа. ТИР карнет (франц. Transport International par la Rout) је међународни царински документ предвиђен Царинском конвенцијом о међународном превозу робе на основу карнета ТИР („Сл. лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 9/2001 и „Сл. лист СЦГ – Међународни уговори”, бр. 5/2003), који провереним превозницима омогућава да у за то оспособљеним возилима или контејнерима, уз минимум царинских формалности, без додатних транзитних докумената и без потребе полагања обезбеђења за поступак транзита, превозе робу преко једне или више граница. Српски извозници при отпреми извозно оцарињене робе у Републику Турску обично користе ТИР карнет како би остварили право на поједностављење царинске процедуре и смањени обим царинске контроле и тиме омогућили бржу и јефтинију испоруку робе. Царинска администрација Републике Турске ће почев од 25. 4. 2017. године прихватати само оне ТИР карнете чије је приспеће претходно најављено улазној граничној царинској испостави. Уколико претходна најава буде извршена након приспећа возила, спроводиће се редовна царинска процедура која обично подразумева већи степен контроле и дуже задржавање возила на граничном прелазу, као и настанак додатних трошкова. Лица из Републике Србије ће претходну најаву приспећа пошиљке моћи да изврше користећи ТИР-ЕПД систем или TIRCUS систем. TIRCUS систем могу користити само лица која поседују идентификациони број који додељује Влада Републике Турске и корисничко име и лозинку које додељује царинска администрација Републике Турске. Апликација TIRCUS и одговарајуће корисничко упутство су доступни на веб адреси https://uygulama.gtb.gov.tr/TIRCUS. ***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

***

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА МАЈ 2017. године

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Произвођачи нискоалкохолних пића који су дана 31.12. 2015. г. имали произведена ова пића која садрже више од 1,2%, а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

10. 5. 2017.

Уплата акцизе обрачунате, осим за ел. енергију, за период 16–30. априла 2017. г.

15. 5. 2017.

Подношење ПП ОАЕЛ и уплата акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за април 2017. г.

15. 5. 2017.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

22*. 5. 2017.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. маја 2017. г.

31. 5. 2017.

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систем ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона) – по основу насталих обавеза у априлу 2017. г.

10. 5. 2017.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у априлу 2017. г.

15. 5. 2017.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

15. 5. 2017.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита – месечни обвезник

16. 5. 2017.

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица

Уплата месечне аконтације пореза на добит за април 2017. г.

15. 5. 2017

Подношење пореске пријаве за измену аконтације пореза на добит за период 1. 1 – 28. 2. 2017. г. – обвезници који врше измену аконтације из ПДП пријаве за 2016. г.

31. 5. 2017.

Подношење ПДПО/С, са или без уплате пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона; без уплате, уз потврду о резидентности

при свакој исплати

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

5. 5. 2017.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе, а и доприноса за социјално осигурање (ако се нису определили за исплату личне зараде)

15. 5. 2017.

Предузетници – паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ

15. 5. 2017.

Подношење пореске пријаве за годишњи порез на доходак грађана за претходну годину

15. 5. 2017.

Обавезе по основу Закона о порезима на имовину 1.

Плаћање друге рате пореза на имовину за 2017. г.

15. 5. 2017.

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за април месец

5. 5. 2017.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за април 2017. г.

5. 5. 2017.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у априлу 2017. г.

10. 5. 2017.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа, за април 2017. г.

15. 5. 2017.

Уплата комуналне таксе за април 2017. г.: – за град Београд; – за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу

15. 5. 2017.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за април 2017. г.

31. 5. 2017.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештење на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у априлу 2017. г.

Ред. бр.

Датум обавезе

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Закон о буџетском систему

Фискални савет даје мишљење о Нацрту фискалне стратегије министру финансија

15. 5. 2017.

Закон о финансирању локалне самоуправе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Комисија за финансирање локалне самоуправе прати вертикалну и хоризонталну уједначеност система, степен задужености јединица локалне самоуправе и резултате измена система финансирања локалне самоуправе, и припрема годишње извештаје о томе за претходну буџетску годину

30. 5. 2017.

Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 1.

Надлежни орган локалне власти је дужан да једном месечно министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима, достави извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/плата за месец март 2017. године

10. 5. 2017.

Обавезе по подзаконским прописима 1.

Директни корисници буџетских средстава на Обрасцу ИППЗ достављају министарству финансија месечне извештаје о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања, за претходни период текуће године

5. 5. 2017.

Јединице локалне власти подносе Министарству финансија извештај о планираним и извршеним расходима за плате за месец април 2017. године на Обрасцу ПЛ-1 – Плате запослених код корисника буџета јединице локалне власти, и Обрасцу ПЛ-2 – Број запослених код корисника буџета јединице локалне власти

15. 5. 2017.

Сви директни и индиректни корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе достављају јединици локалне власти податке о планираним приходима и примањима (Образац 1) и планираним расходима и издацима (Образац 2 и Образац 2а), који у себи садрже промене настале по основу измена и допуна буџета у току буџетске године (ребаланс), по основу промене апропријација и по основу коришћења текуће буџетске резерве, као и податке о планираним и извршеним расходима за плате и податке о броју запослених (Образац 4) за април 2017.

15. 5. 2017.

* Чланом 91. став 2. Закона о општем управном поступку прописано је да, ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан када орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче првог наредног радног дана. 54

***

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу марту 2017. године од 65.696 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 65.189 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 65.189 дин.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 56

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА КОД ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ (старосна, инвалидска, породична)

Према Закону о раду исплаћује се у висини најмање 2 просечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (65.695 x 2 = 131.390 дин.). Према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл.гласник РС”, бр. 98/07, 84/14 и 85/15), државном службенику или намештенику који одлази у пензију, исплаћује се отпремнина у висини од 125% плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, на дан исплате (тренутно: 2 x 65.695 = 131.390 дин.).

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем податку (2 x 65.695 = 131.390 дин.), а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 20%, на основицу коју чини бруто приход умањен за 20% нормираних трошкова

ОТПРЕМНИНА ДРЖАВНОМ СЛУЖБЕНИКУ и НАМЕШТЕНИКУ за чијим радом је престала потреба (члан 50. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника)

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен, и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца, у висини трећине његове бруто плате (под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у коме је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу уговора о раду).

Не опорезује се до износа збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину – члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана; преко тог износа се, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана, плаћа порез по стопи од 20%, по одбитку 20% нормираних трошкова

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца. У државним органима и јавним службама исплаћује се у складу са одредбама посебних колективних уговора.

Неопорезиво до 18.624 динара годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

У висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз

Не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.725 дин.

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду). У складу са чланом 20. Уредбе за државне службенике и намештенике, у висини од 15 евра за 24 часа проведена у иностранству.

Неопорезиво до 15 евра, односно износа прописаног чл. 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, а за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра за целу дневницу, а преко тог износа се плаћа 10% пореза

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду). Државном службенику и намештенику исплаћује се дневница за службено путовање у земљи, која износи 150 динара.

Неопорезиво до 2.236 дин. по дневници, а преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

До висине прописане општим Неопорезиво до износа актом, односно уговором о раду код приложеног рачуна послодавца (према Закону о раду) Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја. Државном службенику и намештенику на службеном путовању у иностранство, накнађују се трошкови смештаја у висини плаћеног хотелског рачуна за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица).

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 58

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 37.252 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца. Државном службенику или намештенику који по писменом одобрењу овлашћеног лица користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене 1 л бензина, помножене са бројем потрошених литара, највише до 6.520 дин. месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.176 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, а на цео износ се плаћају доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016. И 2017. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016 и 5/2017)

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана

1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности 2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, отпремнина до износа утврђеног тим чланом је неопорезива, сходно члану 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 65.695 = 394.170 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016. и 2017. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за:

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију у складу са прописима о ПИО;

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл. 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију у складу са прописима о ПИО; 3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију у складу са прописима о ПИО. ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

Од 45. до 49. члана Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.313,00 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

НАГРАДЕ, НОВЧАНЕ ПОМОЋИ и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, која по својој природи чине доходак физичких лица

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.375 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. тач. 10) Закона о порезу на доходак грађана)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ТЕМА БРОЈА:

ПРИМЕНА ПДВ-a НА ПРОМЕТ ТУРИСТИЧКИХ УСЛУГА

ословање туристичких агенција као реализатора туристичких путовања са низом пратећих активности, има одређене специфичности у примени ПДВ-а, па се уочи нове туристичке сезоне сматра да је потребно посветити посебан текст пореском третману промета туристичких услуга. Главни организатори и реализатори свих туристичких путовања су туристичке агенције, а њихово пословање регулисано је Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989 – одлука УСЈ и 57/1989, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/1993, и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља – у даљем тексту: ЗОО) и Законом о туризму („Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – др. закон, 93/2012 и 84/2015 – у даљем тексту: ЗОТ), док је порески аспект промета туристичких услуга регулисан Законом о ПДВ-у.

1. Делатност путничких (туристичких) агенција Према врсти послова које обавља, сходно члану 47. ЗOT-а, туристичка агенција може бити: 1) туристичка агенција ОРГАНИЗАТОР туристичког путовања (у даљем тексту: организатор путовања), која може обављати све послове из члана 43. Закона, при чему за послове наведене под прве две алинеје мора да има лиценцу; 2) туристичка агенција ПОСРЕДНИК у продаји туристичког путовања (у даљем тексту: посредник), која такође може обављати све послове из члана 43. Закона, изузев послова за које организатор путовања мора да има лиценцу. Када агенција нуди и продаје туристичко путовање које је сачинио организатор путовања који нема седиште у Републици Србији, та агенција се сматра организатором путовања. Без обзира на врсту послова које обављају, туристичке агенције као обвезници ПДВ-а примењују одговарајући начин обрачунавања и плаћања ПДВ-а, што практично зависи од начина пружања туристичких услуга, па пракса разликује четири начина пружања и опорезивања туристичких услуга, и то: 1) Туристичке агенције које врше туристичке услуге само коришћењем сопствених средстава, па се на њихов рад не примењују одредбе члана 35. Закона о ПДВ-у, односно то су непосредни организатори туристичких путовања који не користе претходне туристичке услуге. 2) Туристичке агенције које послују у складу са чланом 35. Закона о ПДВ-у, што значи да путницима пружају туристичке услуге иступајући у односу на њих у своје име и за свој рачун, користећи претходне туристичке услуге.

3) Туристичке агенције које имају комбинован начин вршења туристичких услуга, односно које део услуга реализују сопственим средствима, а део користећи претходне туристичке услуге. На њихов рад се делимично примењују одредбе члана 35. Закона о ПДВ-у, а делимично остале одредбе овог закона. 4) Туристичке агенције које посредују у туристичким услугама (посредник), раде у туђе име и за туђ рачун, па се на њихов рад не примењују одредбе члана 35. Закона о ПДВ-у, односно оне само продају или нуде на продају туристичко путовање организатора путовања. Дакле, начин пружања туристичких услуга опредељује поступак опорезивања у систему ПДВ-а, а пошто се ова тема односи на порески третман и евидентирање продаје туристичких аранжмана у име и за рачун организатора туристичких путовања, тј. на промет који обављају туристичке агенције посредници, у наставку ће то бити детаљније коментарисано.

2. Посебан поступак опорезивања туристичких агенција у систему ПДВ-а

1.1. Туристичке агенције које у целини или делимично примењују посебан поступак опорезивања, прописан чланом 35. ЗПДВ-а За правилну примену ЗПДВ-а првенствено се мора утврдити када туристичка агенција постаје обвезник ПДВ-а, односно од ког тренутка као обвезник ПДВ-а примењује посебан режим опорезивања. У складу са ЗПДВ-ом туристичка агенција се мора евидентирати у систем ПДВ-а на бази укупно оствареног промета у претходних 12 месеци – преко 8.000.000 динара (члан 38. ЗПДВ-а), али има могућност да се евидентира у систем ПДВ-а и приликом отпочињања обављања делатности подношењем евиденционе пријаве, при чему стиче сва права као било који обвезник ПДВ-а (члан 33. став 3. ЗПДВ-а – тзв. мали обвезник). Туристичке агенције које су се евидентирале у систем ПДВ-а, обвезници су ПДВ-а, па се, према одредбама члана 35. ЗПДВ-а, посебан поступак опорезивања односи само на оне туристичке агенције – обвезнике ПДВ-а – које пружају туристичке услуге у своје име и за свој рачун. Међутим, у пракси се у зависности од начина пружања туристичких услуга могу ипак разликовати два облика пружања туристичких услуга, уз примену члана 35, па је самим тим различит и поступак опорезивања, односно утврђивања пореске основице и пореске обавезе. У том смислу, како смо већ поменули, имамо: 1) Туристичке агенције које пружају туристичке услуге иступајући у односу на њих у своје име и за свој рачун, користећи претходне туристичке услуге – које у потпуности примењују посебан режим опорезивања у складу са чланом 35. Закона о ПДВ-у. 2) Туристичке агенције које комбиновано пружају услуге (део услуга реализују сопственим средствима, а део користећи претходне туристичке услуге). На њихов рад се делимично примењују одредбе члана 35. Закона о ПДВ-у, односно примењују се само на део везан за коришћење претходних туристичких услуга.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Велики број туристичких агенција код нас углавном потпада под режим посебног поступка опорезивања (у целини или делимично) који је регулисан чланом 35. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – исправка, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 83/2015 и 108/2016 – у даљем тексту: ЗПДВ). У предсезони почињу уплате аранжмана, како за предсезону, тако и за сезону, што значи да агенцијама настају и одређене пореске обавезе са аспекта ПДВ-а, а на који начин се утврђују и какве све варијанте могу да се појаве у пореском третману, биће објашњено у наставку.

1.1.1. Туристичке агенције које у целини поступају у складу са чланом 35. ЗПДВ-а Туристичке агенције које путницима пружају туристичке услуге и у односу на њих иступају у своје име, при чему за реализацију путовања користе претходне туристичке услуге, односно примају добра и услуге других обвезника које путници непосредно користе, примењују посебан поступак опорезивања који је прописан чланом 35. ЗПДВ-а. Сматра се да туристичке

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

агенције које пружају овакве туристичке услуге, у ствари пружају јединствену услугу јер за реализацију својих туристичких аранжмана обавезно користе добра и услуге других обвезника које туристи непосредно користе (превоз, смештај, исхрана, посете музејима, културним споменицима и другим знаменитостима, које се посебно наплаћују, ангажовање локалних туристичких водича и сличне претходне туристичке услуге). Пошто су у посебном режиму опорезивања, битно је за правилан обрачун ПДВ-а да се утврди: место и време пружања јединствене туристичке услуге, пореска основица јединствене тури стичке услуге, начин издавања рачуна и право на одбитак претходног пореза.

1) Место вршења јединствене туристичке услуге Чланом 35. став 3. ЗПДВ-а прописано је да се место вршења јединствене туристичке услуге утврђује у складу са чланом 12. ст. 1. и 2. ЗПДВ-а. Међутим, имајући у виду измену члана 12. ЗПДВ-а, о којој смо детаљно писали у претходном броју (4/17) „Пословног саветника”, као и чињеницу да је очигледно испуштено да се измени и одредба члана 35. став 3, овде ћемо место вршења јединствене туристичке услуге определити у складу са новим правилима из члана 12. ЗПДВ-а, али посебно имајући у виду да агенција пружа јединствену туристичку услугу, што значи да се нпр. неће посебно посматрати превоз, посебно смештај и сл., већ јединствена туристичка услуга као једна услуга. Према томе, при вршењу јединствене туристичке услуге примењује се опште правило из члана 12. став 4. и 5. ЗПДВ-а, односно место се опредељује према томе да ли ову услугу агенција као обвезник ПДВ-а пружа пореском обвезнику или лицу које то није. Ако се услуга врши пореском обвезнику – местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште, без обзира на то где се стварно извршавају појединачни, саставни делови јединствене туристичке услуге (путовање, превоз, трансфер, смештај, исхрана и др.). Пошто се туристичке услуге пружају путницима, значи физичким лицима, када услугу пружа агенција – обвезник ПДВ-а, порески обвезник – прималац услуге може бити лице дефинисано чланом 12. став 1. тачка 2) ЗПДВ-а, што би обухватало и свако физичко лице (домаће или страно) које обавља неку делатност као трајну активност. Ако се промет услуга врши лицу које није порески обвезник – местом промета услуга сматра се место у којем пружалац услуга има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште, односно место у којем пружалац услуга има пребивалиште или боравиште, опет без обзира на то где се стварно извршавају појединачни делови јединствене туристичке услуге (путовање, превоз, трансфер, смештај, исхрана и др.), што би свакако био најчешћи случај. То значи да када је седиште агенције или пословне јединице у Србији, ове услуге се опорезују независно од тога што се нпр. конкретна туристичка услуга пружа у иностранству. Практично, опорезивању по одредбама члана 35. ЗПДВ-а у овом случају подлежу претходно поменуте услуге иако их обвезник прима од лица које није обвезник ПДВ-а или од лица које је из иностранства. Међутим, ако је пословна јединица туристичке агенције ван територије Републике, услуге које она пружа не подлежу ПДВ-у јер је место пружања јединствене туристичке услуге у иностранству (члан 12. став 5. ЗПДВ-а). Примери: (1) Туристичка агенција има седиште у Новом Саду, а за групу физичких лица организује ту ристичко путовање у Грчку. Превоз се обавља у Србији и у Грчкој, док се услуге смештаја, исхране, излета и сл. остварују у Грчкој. Према одредби члана 12. став 5. ЗПДВА-а, место пружања услуге је Србија (ту је седиште агенције), те ће она обрачунати и платити ПДВ.

(2) Иста агенција има пословну јединицу у Републици Српској и такође за групу физичких лица организује туристичко путовање у Грчку. Место опорезивања није Србија, већ Република Српска – тамо је седиште пословне јединице која пружа услугу. (3) Туристичка агенција има седиште у Београду и за пореског обвезника организује туристич ко путовање у Немачку на сајам технике (пословни туризам). Превоз се обавља у Србији и ван ње, док се услуге смештаја, исхране, посете сајму, фабрикама и сл. Остварују у Немачкој. Према одредби члана 12. став 4. ЗПДВ-а, место пружања услуге је Србија (место примаоца услуге), па ће агенција обрачунати и платити ПДВ.

2) Настанак пореске обавезе – време промета јединствене туристичке услуге

3) Пореска основица јединствене туристичке услуге Пореска основица за јединствену туристичку услугу утврђује се у складу са чланом 35. став 4. ЗПДВ-а, тј. њу чини разлика између укупне накнаде коју плаћа путник и стварних трошкова које туристичка агенција плаћа за претходне туристичке услуге, уз одбитак ПДВ-а садржаног у тој разлици. Приликом утврђивања пореске основице агенција умањује укупну накнаду коју наплаћује од корисника услуге, за стварне трошкове које је платила по рачунима за претходне туристичке услуге, при чему не користи претходни ПДВ као одбитни, чак и ако је и исказан на тим рачунима. На утврђену разлику између цене аранжмана (укупне накнаде за јединствену туристичку услугу) и трошкова плаћених по основу претходних туристичких услуга, примењује се прерачуната стопа ПДВ-а (16,666%) и утврђује ПДВ садржан у тој разлици. По одбитку тог пореза се на утврђени износ који је у ствари пореска основица за јединствену туристичку услугу, примењује прописана стопа ПДВ-а (20%) и утврђује износ пореза који је и обавеза за плаћање. На примеру који следи, дат је обрачун ПДВ-а по члану 35. ЗПДВ-а: Пример а): Ред. бр.

ОПИС

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Настанак пореске обавезе при вршењу јединствене туристичке услуге, тј. време промета јединствене туристичке услуге, такође се посебно утврђује, па се услуга сматра пруженом оног дана када је завршено појединачно пружање услуге, што је у складу са чланом 15. став 1. тачка 1), односно када је престао правни основ пружања услуге – у случају пружања временски ограничених или неограничених услуга (тачка 2) ЗПДВ-а). Наиме, у вези са пружањем јединствене туристичке услуге не може се говорити о делимично пруженој услузи јер не постоји могућност издвајања економски дељивих целина за које би постојала обавеза обрачуна ПДВ-а по окончању пружања тог дела услуге. Према томе, јединствена туристичка услуга је пружена онда када је завршено појединачно пружање целокупне услуге, дакле када је окончано путовање, а у случају уплате аванса, пореска обавеза је настала у пореском периоду у ком је аванс уплаћен агенцији.

Износ

Цена туристичког аранжмана

85.000,00

Претходне туристичке услуге – трошак агенције (превоз, смештај, излет…)

42.000,00

Разлика (бруто 1 - 2)

43.000,00

ПДВ који је садржан у разлици (43.000 x 16.6667% - прерачуната стопа)

7.166,38

Основица на коју агенција обрачунава ПДВ (43.000 - 7.166,38)

35.833,62

Обрачунат ПДВ – обавеза агенције (35.833,62 x 20%)

7.166,72

Одредбом члана 35. став 6. ЗПДВ-а прописано је да туристичка агенција може у току једног пореског периода да утврђује пореску основицу за: – групу јединствених туристичких услуга или – све јединствене туристичке услуге пружене у том пореском периоду. Практично то значи да може да утврди пореску обавезу за сваки аранжман посебно или за све аранжмане у једном пореском периоду. Такође, треба имати у виду и то да се у зависности од тога да ли је уговорена накнада у страној валути или је извршено авансно плаћања, или је можда услуга пружена без накнаде, утврђује и пореска основица, што је објашњено у наставку.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Извођење школских екскурзија и основица за обрачунавање ПДВ-а За промет јединствене туристичке услуге коју пружа туристичка агенција приликом извођења школских екскурзија, основицу за обрачун ПДВ-а чини износ који представља разлику између укупне накнаде коју плаћа путник и стварних трошкова које туристичка агенција плаћа за претходне туристичке услуге, уз одбитак ПДВ-а који је садржан у тој разлици. И овде се претходним туристичким услугама сматрају услуге смештаја, исхране и ангажовања туристичког водича. Трошкови које туристичка агенција има по основу исплате дневница наставном особљу и лекарима за бригу о деци приликом извођења школских екскурзија, не урачунавају се у стварне трошкове одређивања основице за обрачунавање ПДВ-а за промет јединствене туристичке услуге, с обзиром на то да се, према нашем мишљењу, ови трошкови не сматрају трошковима за претходне туристичке услуге (овакав став је дат и у мишљењу МФ, бр. 413-00-83/2014-04 од 1. 3. 2016. године). Такође се у стварне трошкове не урачунавају ни трошкови горива ни слични везани превоз ако агенција превоз врши сопственим превозним средствима, јер у том случају за тај део услуге има право на одбитак ПДВ-а у целини и посебно утврђује пореску основицу за превозне услуге. (1) Уговарање накнаде у страној валути и утврђивање пореске основице и обавезе У туризму је уобичајено да се укупна накнада за туристички аранжман уговара у страној валути, независно од тога што се нпр. превоз плаћа у динарима нашем превознику, а смештај, исхрана, излети и сл. у иностранству, у страној валути. Пореска обавеза се утврђује на већ објашњен начин у примеру а), с тим што се вредност туристичког аранжмана (јединствене туристичке услуге), као и вредност претходних туристичких услуга изражених у страној валути, прерачунавају у динарску противвредност, уз примену уговореног курса, што је став заузет у мишљењу МФ, бр. 430-00-00294/2011 од 15. 9. 2011. године, у коме је речено: У складу са наведеним законским одредбама, када обвезник ПДВ-а – туристич ка агенција уговори вредност јединствене туристичке услуге у страној валути, уз примену продајног курса пословне банке, основица за обрачунавање ПДВ-а на дан на станка пореске обавезе (даном пријема авансних средстава, односно даном промета туристичке услуге) утврђује се као разлика између укупне накнаде коју плаћа путник и стварних трошкова које туристичка агенција плаћа за претходне туристичке услуге, уз одбитак ПДВ-а који је садржан у тој разлици, при чему се вредност једин ствене туристичке услуге и вредност претходних туристичких услуга изражених у страној валути прерачунавају у домаћу валуту применом уговореног курса.

Овде треба нагласити да од 18. 11. 2016. г. агенције за наплату аранжмана који се реализује у целости у Србији, израженог у страној валути, могу да примене само средњи курс НБС на дан уплате, у складу са чланом 5. Правилника о ближим условима и начину уплате средстава од про датог туристичког аранжмана, начину утврђивања међусобних односа организатора путовања и посредника, као и односа организатора путовања и посредника према путнику („Сл. гласник РС”, бр. 91/2016), који је у примени од 18. 11. 2016. године, што је у складу са чланом 22. ЗПДВ-а.

(2) Авансне наплате и утврђивање пореске основице и обавезе Уобичајено у туризму је да се унапред плаћа део или укупна вредност аранжмана, што представља још једну специфичност код утврђивања пореске основице. У складу са чланом 16. ЗПДВ-а, туристичка агенција је као обвезник ПДВ-а дужна да на примљене авансе за које није пружена услуга у току пореског периода, обрачуна и плати ПДВ. Када агенција у истом пореском периоду прими аванс и реализује услугу, нема обавезу да на аванс обрачуна и ПДВ, што је у пракси реткост. Најчешће туристичка агенција аванс прими у једном пореском периоду, а услугу пружа у другом, па у том случају има обавезу да на примљени аванс/е обрачуна ПДВ, при чему се може догодити да агенција већ тада: – ИМА податак о стварним трошковима по основу претходних туристичких услуга или – НЕМА податак о стварним трошковима по основу претходних туристичких услуга.

Пример б): Ред. бр.

ОПИС

Износ

Цена туристичког аранжмана – укупно

85.000,00

Претходне туристичке услуге – трошак агенције (превоз, смештај, излет…)

42.000,00

Проценат учешћа претходних туристичких услуга у укупној цени аранжмана (42.000 : 85.000) x 100

Примљени аванс

20.000,00

Вредност претходних туристичких услуга у авансу (20.000 x 49,41%)

9.882,00

Разлика (бруто 4 - 5)

10.118,00

ПДВ који је садржан у разлици (10.118,00 x 16.6667% - прерачуната стопа)

1.686.26

Основица на коју агенција обрачунава ПДВ (10.118,00 - 1.686,26)

8.431.74

Обрачунат ПДВ – обавеза агенције (8.431.74 x 20%)

1.686.35

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Основицу за ПДВ утврђује на већ објашњен начин у првој табели, што значи да: –прво утврђује проценат учешћа трошкова за претходне туристичке услуге у укупној цени одређеног аранжмана, а – затим добијени проценат примењује на износ примљеног аванса, па на тај начин добија: – износ претходних туристичких услуга у примљеном авансу, након чега утврђује: – пореску основицу као разлику између примљеног аванса и износа претходних туристичких услуга. У примеру то изгледа овако:

49,41%

Издавање авансног рачуна физичком лицу није обавеза сходно Правилнику о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци, али уколико га агенција издаје, на њему не исказује ПДВ. Промет туристичких услуга се евидентира преко фискалне касе, али не у тренутку пријема аванса. Коначну пореску обавезу агенција утврђује у пореском периоду у коме дође до реализације туристичке услуге за коју је примила аванс и обрачунала и платила ПДВ. По коначном обрачуну туристичка агенција утврђује обавезу за ПДВ као разлику између ПДВ-а утврђеног у авансном обрачуну и ПДВ-а утврђеног у коначном обрачуну, што би према подацима из претходног примера дало следећи обрачун пореске основице и обавезе:

Пример в): ОПИС

Ред. бр.

Износ

Цена туристичког аранжмана – укупно

85.000,00

Претходне туристичке услуге – трошак агенције (превоз, смештај, излет…)

42.000,00

Обрачунат ПДВ (35.833,62 x 20%) – податак из примера а)

7.166,72

Примљени аванс

20.000,00

Обрачунат и плаћен ПДВ по основу аванса

1.686.35

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Разлика ПДВ-а за доплату:

Цена аранжмана (85.000 - 42.000)

43.000,00

ПДВ за плаћање по коначном обрачуну (7.166,72 - 1.686,35)

5.480,37

Догађа се такође да се конкретна туристичка услуга не реализује, па је агенција дужна да врати уплаћена средства – аванс или се пак дешавају рекламације корисника туристичке услуге због којих се врши поврат дела уплаћених средстава, тј. снижава се цена реализованог аранжмана. Све ово повлачи за собом и сторнирање или корекцију пореске основице и пореске обавезе.

Враћање авансне уплате због неизвршења услуге У случају да агенција не изврши услугу, па је у обавези да врати примљени аванс, тада има право на умањење своје пореске основице и пореске обавезе. Наиме, у овом случају примењује се одредба члана 21. став 4. ЗПДВ-а, тако што агенција издаје нови документ (о повраћају новца) на основу ког сторнира пореску основицу и, наравно, ПДВ плаћен по примљеном авансу и евентуално издатом авансном рачуну.

Смањење цене аранжмана због рекламација туриста и враћање дела уплаћених средстава Када је туристичка услуга извршена у целости, али због одређених рекламација путника туристичка агенција смањује цену аранжмана, има право да на основу доказа о смањењу накнаде за туристичку услугу изврши и смањење своје пореске основице и обавезе. Као доказ служи документ о повраћају дела наплаћене накнаде кориснику услуге, како је то и наведено у мишљењу Министарства финансија РС, бр. 413-00-1152/2011-04 од 12. 1. 2012. године, из кога је издвојен следећи део: У складу са наведеним законским одредбама, обвезник ПДВ-а – туристичка аген ција која врши промет јединствене туристичке услуге, дужна је да за тај промет обрачуна ПДВ на основицу коју утврђује у складу са одредбом члана 35. став 4. Зако на и да обрачунати ПДВ плати у складу са Законом. За промет ове услуге обвезник ПДВ-а – туристичка агенција издаје рачун или други документ који служи као рачун у којем нема право да искаже ПДВ. С тим у вези, у случају смањења накнаде за про мет јединствене туристичке услуге, обвезник ПДВ-а – туристичка агенција може да измени основицу за обрачунавање ПДВ-а, утврђену у складу са одредбама члана 35. став 4. Закона, и да изврши исправку дугованог ПДВ-а у пореском периоду у којем је дошло до смањења накнаде, ако поседује доказ о смањењу накнаде за промет једин ствене туристичке услуге. У случају смањења накнаде до износа који није наплаћен за промет јединствене туристичке услуге, доказом се, између осталог, може сматра ти и књижно одобрење које обвезник ПДВ-а – туристичка агенција издаје примаоцу јединствене туристичке услуге, односно лицу које је извршило плаћање накнаде за промет јединствене туристичке услуге.

Поред тога напомињемо, ако обвезник ПДВ-а – туристичка агенција за промет јединствене туристичке услуге искаже ПДВ у рачуну или другом документу који слу жи као рачун, у том случају обвезник ПДВ-а – туристичка агенција има обавезу да, у складу са одредбом члана 44. став 3. Закона, тако исказани ПДВ плати. Уколико туристичка агенција наплати јединствену туристичку услугу, али је не пружи због одустајања корисника, па у складу са условима путовања задржи део накнаде који не представља накнаду штете, та накнада је предмет опорезивања, односно улази у основицу за обрачун ПДВ-а. (3) Пружање јединствене туристичке услуге без накнаде – пореска основица и обавеза

1.1.1.2. Право на одбитак претходног пореза Већ је речено да, сходно члану 35. став 7. ЗПДВ-а, туристичка агенција нема право да на својим рачунима исказује ПДВ и нема право на одбитак претходног пореза по основу претходних туристичких услуга које је користила ради извршења своје јединствене туристичке услуге. Уколико би искористила ПДВ по добијеним рачунима, коришћеним за реализацију јединствене туристичке услуге, учинила би прекршај који је санкционисан Законом о пореском поступку и пореској администрацији, па тај ПДВ не би исказала у пореској пријави као претходни порез. За разлику од ПДВ-а исказаног на рачунима за претходне туристичке услуге, који не може да користи као одбитни ПДВ, агенција има право да утврђену пореску обавезу за одређени порески период умањи за остале набавке које нису директно везане за реализацију туристичког аранжмана, односно које се не односе на претходне туристичке услуге (нпр. има право да искористи ПДВ за набавку канцеларијског материјала, опреме, телефонске рачуне, грејање, закуп и сл.). За набавке које су извршене у складу са чланом 29. ЗПДВ-а, агенција нема право да користи одбитак претходног ПДВ-а, као и сви други обвезници ПДВ-а. Напомињемо да за промет јединствене туристичке услуге, туристичка агенција не може да оствари пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза, јер је за ове услуге прописан посебан поступак опорезивања у оквиру којег не постоји могућност исказивања ПДВ-а у рачунима.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

Према одредби члана 5. став 4. тачка 2) ЗПДВ-а, обвезник ПДВ-а је дужан да обрачуна и плати ПДВ када без накнаде пружи услугу за личне потребе оснивача, власника, запослених или других лица. У случају када туристичка агенција која је у посебном режиму опорезивања, пружи туристичке услуге оснивачима, власницима, запосленима или другим лицима без накнаде, тада практично ни не постоји пореска основица, већ агенција има трошак претходних туристичких услуга. Пошто је пореска основица за пружену туристичку услугу без накнаде у складу са чланом 18. ЗПДВ-а, а цену коштања чини износ претходних туристичких услуга, сматрамо да се у овом случају не може применити одредба члана 35. став 5. ЗПДВ-а. Када се ове услуге пружају физичким лицима, за агенцију као пружаоца туристичке услуге постоји обавеза пореза на доходак грађана у складу са Законом о порезу на доходак грађана. Начин утврђивања пореске обавезе зависи од тога да ли агенција услугу пружа без накнаде свом запосленом (то је зарада) или другом лицу (остали приходи).

1.1.1.3. Издавање рачуна, вођење посебне евиденције и попуњавање ПП ПДВ а) Издавање рачуна – одредбом члана 17. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, број 123/2012 и 86/2015), прописано је да рачун који издаје туристичка агенција која пружа јединствену туристичку услугу, мора да садржи: 1) назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна; 2) место и датум издавања и редни број рачуна;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3) назив и адресу примаоца рачуна; 4) врсту и обим услуга; 5) датум промета услуга и висину авансних плаћања – ако их има; 6) укупан износ услуга и 7) напомену о пореском ослобођењу (ако постоји – нпр. када је туристичка услуга пружена у складу са чланом 24. став 2. тачка 16. ЗПДВ-а). Поред тога што на рачуну или другом документу који издаје за пружену јединствену туристичку услугу не сме да искаже ПДВ, обавезно наводи да ПДВ није исказан у складу са чланом 35. Закона. б) Вођење евиденције – Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у („Сл. гласник РС”, број 120/2012), који је у примени до краја ове године, тачније његовим чланом 8. прописана је додатна евиденција коју воде туристичке агенције које се опорезују у складу са чланом 35. ЗПДВ-а. Поред података из члана 2. Правилника (евиденција коју воде обвезници ПДВ-а), ове агенције треба да воде и податке о: 1) износу укупне накнаде коју плаћа путник; 2) износу накнаде коју агенција плаћа за претходне туристичке услуге; 3) пореској основици; 4) обрачунатом ПДВ-у. Ако туристичка агенција, поред пружања туристичких услуга, обавља и друге врсте промета добара и услуга, дужна је да у евиденцији обезбеди податке из члана 2. Правилника, одвојено од ових посебних података. в) Попуњавање ПП ПДВ – агенција мора да води рачуна да приликом попуњавања ПП ПДВ уноси податке на следећи начин: – Под редним бројем 3 у поље 003 – уноси укупан износ накнаде за пружену туристичку услугу, а не пореску основицу утврђену у складу са чланом 35. ЗПДВ-а. У случају авансних уплата, у поље 003 не се уноси податак у пореском периоду када је примљен, већ податак о накнади када буде реализована услуга. Ако је услуга пружена од стране пословне јединице која није на територији Републике, не уноси податак о обављеном промету. – У поље 103 – уноси утврђени износ пореске обавезе у складу са чланом 35. ЗПДВ-а. У случају авансних уплата, у поље 103 уноси такође износ утврђене пореске обавезе. – У пољу 008 исказује трошак претходних туристичких услуга, а у пољу 108 не исказује износ ПДВ-а за претходне туристичке услуге.

1.1.2. Туристичке агенције које делимично поступају у складу са чланом 35. ЗПДВ-а

Туристичке агенције које приликом пружања туристичке услуге, поред јединствене туристичке услуге, користе и сопствена средства (нпр. свој превоз), што значи да комбинују два начина реализације туристичког путовања, имају и другачији поступак утврђивања пореске обавезе у односу на претходно објашњен начин опорезивања промета туристичких агенција које су у целини у посебном режиму опорезивања. Дакле, туристичке агенције које при пружању туристичких услуга комбинују употребу сопствених средстава и претходне туристичке услуге у смислу члана 35. став 1. ЗПДВ-а, односно које део услуга извршавају сопственим средствима, а део користећи претходне туристичке услуге, у складу са тим и утврђују основицу за обрачун ПДВ-а, као и право на одбитак претходног пореза. У овом случају се посебан поступак опорезивања по одредбама члана 35. ЗПДВ-а примењује само за јединствену туристичку услугу у којој туристичка агенција – обвезник ПДВ-а користи претходне туристичке услуге, што смо детаљно објаснили. За други део услуга које пружају сопственим средствима (нпр. превоз, сопствени смештајни капацитети и сл.), примењују редован режим опорезивања у складу са ЗПДВ-ом.

Пример: Туристичка агенција „Звезда” из Чачка организује туристичко путовање на Златар за групу од 20 туриста у трајању од 10 дана на бази пуног пансиона, при чему пакет-аранжман подразу мева и превоз аутобусима ауто-превозника из Чачка, смештај у сопственом хотелу, куповину улазница за заједничку вечеру у националном ресторану и улазница за музичко вече. Пореска основица за овај аранжман утврђује се на следећи начин: Ред. бр.

ОПИС

Износ

Цена туристичког пакет-аранжмана је 55.000 дин. по особи – што је укупно за групу од 20 туриста

1.100.000,00

Претходне туристичке услуге – трошак агенције (превоз, вечера, музеј) – укупно

208.000,00

2а

Превоз аутобусом по рачуну аутопревозника

28.000,00

2б

Заједничка вечера у националном ресторану – улазнице

167.000,00

2в

Улазнице за музичко вече

13.000,00

Смештај и исхрана у хотелу „Сунце” у власништву агенције (20 x 28.000) =

3а

За услугу ноћења

200.000

3б

За услугу исхране

360.000

УКУПНИ трошкови агенције за цео пакет-аранжман (ред. бр. 2 + 3)

Проценат учешћа претходних туристичких услуга у укупним трошковима (208.000 : 768.000) x 100

27,083%

Проценат учешћа сопственог смештаја и исхране у хотелу „Сунце”

72,917%

Вредност накнаде (дела цене аранжмана) за јединствену туристичку услугу (1.100.000 x 27,083%)

297.913,00

Утврђена вредност јединствене туристичке услуге умањује се за стварне трошкове које је агенција платила за претходне туристичке услуге (297.913 - 208.000) =

89.913,00

Остварена разлика у којој је садржан ПДВ за јединствену туристичку услугу (превоз, вечера, музичко вече)

89.913,00

9а

ПДВ садржан у разлици (89.913 x 16.6667% - прерачуната стопа)

14.985,53

9б

Пореска основица (89.913 - 14.985,53)

74.927,47

10.

ПДВ за јединствену туристичку услугу по чл. 35. ЗПДВ-а (74.927,47 x 20%)

14.985,49

11.

ПДВ за услугу ноћења у хотелу „Сунце” (200.000 х 9,0909%)

18.181,80

12.

ПДВ за исхрану у хотелу (360.000 x 16,6667%)

60.000,12

13.

УКУПНА ПДВ ОБАВЕЗА АГЕНЦИЈЕ (ред. бр. 10 + 11 + 12)

93.167,41

560.000,00

768.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Морамо рећи да ни Законом ни подзаконским актом овакав поступак утврђивања пореске основице и обавезе није прописан. Међутим, ово је реалан и сматрам и једино исправан начин утврђивања пореске обавезе када је у питању комбиновани начин пружања туристичке услуге – делимично се примењује члан 35. ЗПДВ-а, а делимично редован поступак опорезивања. Исто времено, овакав поступак примењују и органи контроле. Претходни порез – ПДВ који је обрачунат односно плаћен по фактурама за претходне туристичке услуге (у примеру за превоз, улазница за заједничку вечеру и улазнице за музичко вече) – туристичка агенције не може користити као претходни порез сагласно члану 35. став 7. ЗПДВ-а. Због тога је ПДВ садржан у разлици и искључен применом прерачунате стопе ПДВ-а на ту разлику, што се види из примера. За све остале набавке (опрема за рад и за уређење хотела, набавка материјала за справљање хране у хотелу, набавка пића, трошкови режије и канцеларијског материјала и сл.) које је агенција имала у циљу реализације опорезиве делатности – угоститељска делатност и коришћење хотелских капацитета – агенција има право на одбитак претходног пореза у целости, уз изузетке прописане чланом 29. ЗПДВ-а. У пореској евиденцији агенција посебно води евиденцију за претходне туристичке услуге у складу са чланом 8. Правилника о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у („Сл. гласник РС”, бр. 120/2012), а за остали промет води податке у склопу редовне пореске евиденције у складу са чланом 2. истог правилника, који се примењује до краја ове године.

3. Туристичке агенције посредници у продаји туристичких путовања Према ЗОТ-у туристичка агенција посредник у продаји туристичког путовања може обављати све послове из члана 43. овог закона, изузев послова за које организатор путовања мора да има лиценцу, тј. изузев: – организовања и реализовања туристичких путовања у земљи и у иностранству и – организовања и реализовања путовања ученика и студената у иностранство ради учења страног језика или стручног усавршавања, са могућношћу обављања привремених и повремених послова. Када агенција нуди и продаје туристичко путовање које је сачинио организатор путовања који нема седиште у Републици Србији, та агенција се сматра организатором путовања, а не посредником.

3.1. Примена ПДВ-а на промет туристичке агенције посредника За разлику од до сада објашњених пореских обавеза туристичких агенција организатора путовања, туристичке агенције које посредују у туристичким услугама (посредник), раде у туђе име и за туђ рачун, па се на њихов рад не примењују одредбе члана 35. ЗПДВ-а, односно оне само продају или нуде на продају туристичко путовање организатора путовања. Агенција посредник је дужна да се евидентира у Регистру туризма и да у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком обавља делатност, има истакнуто решење о упису у одговарајући регистар и уверење о евидентирању у Регистар туризма. Туристичка агенција посредник у продаји туристичких путовања (у даљем тексту: агенција посредник) је предузеће, друго правно лице или предузетник који продаје или нуди на продају туристичко путовање организатора путовања. У складу са начином њиховог пословања, са аспекта ПДВ-а се мора утврдити место промета услуга посредовања које пружа агенција посредник, шта је пореска основица и на који начин исказује промет у ПП ПДВ.

3.1.1. Место промета услуга посредовања које пружа агенција посредник 72

Када су у питању услуге посредовања у продаји туристичких аранжмана и других услуга у туризму које врши агенција посредник, место промета услуга посредовања се од 1. априла

Примери: (1) Агенција посредник посредује за другу агенцију из Србије, обвезника ПДВ-а, у организовању превоза туриста, односно у продаји карата за друмски или железнички превоз. Пошто је дужна да обрачуна ПДВ, сматрамо да пореску обавезу, сходно члану 12. став 6. тачка 2) ЗПДВ-а, треба да утврди само за посредовање у превозу преко територије Србије. (2) Агенција посредник посредује у међународном превозу лица авионима – продаје авио-карте по налогу обвезника ПДВ-а, коме и пружа услугу. У овом случају ПДВ не обрачунава у складу са чланом 24. став 1. тач. 9) и 17) ЗПДВ-а, под условом да посредује за резидентно предузеће или за нерезидентног пореског обвезника – ако је испуњен услов узајамности.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2017.

2017. године одређује у складу са чланом 12. став 6. тачка 8) или у складу са ставом 7. истог члана ЗПДВ-а, што се разликује у односу на начин утврђивања места промета до 31. марта 2017. године. Дакле, уколико агенција посредник пружа услугу посредовања лицу које није порески обвезник, местом промета услуга се сматра место у којем је извршен промет добара или услуга које су предмет посредовања. Међутим, оно што ће у пракси свакако бити најчешћи случај је да се, када услугу посредовања пружа пореском обвезнику (лице које се утврђује у складу са чланом 12. став 2. и 3. ЗПДВ-а), место промета, осим за услуге посредовања из става 6. тачка 1) овог члана, одређује у складу са ставом 4. овог члана, односно место промета је место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу, ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. Дакле, када се ради о посредовању код продаје туристичких путовања организатора путовања, агенција посредник мора да води рачуна о томе да ли је лице – организатор путовања коме пружа услугу порески обвезник или није. Ако услугу пружа лицу које је порески обвезник, мора да води рачуна о томе где му је седиште – у Србији или у иностранству – и да на основу тога обрачунава и плаћа ПДВ на посредничку провизију или да то не чини. Практично то значи да када агенција посредник посредује у продаји туристичких путовања организатора путовања – пореског обвезника чије је седиште (или седиште његове пословне јединице) на територији Републике Србије, дужна је да обрачуна ПДВ на остварену посредничку провизију, без обзира на то где ће се стварно реализовати конкретно туристичко путовање, односно без обзира на то да ли је туристичко путовање реализовано у Републици или у иностранству и независно од тога да ли је услуга пружена домаћим или иностраним туристима. У случају када агенција посредник посредује у продаји туристичких аранжмана за организатора путовања који је порески обвезник са седиштем изван територије Србије, на остварену провизију посредник не обрачунава ПДВ, већ је прималац услуге порески дужник.

3.1.2. Пореска основица за услуге посредовања Посредничка провизија коју остварује агенција посредник по правилу је бруто накнада, тј. вредност са порезом, па се ПДВ обрачунава применом прерачунате стопе од 16,6667%. У случају да је уговорена нето провизија, на исту се примењује прописана општа стопа ПДВ-а од 20%.

3.1.3. Остваривање права на одбитак претходног пореза Право на одбитак претходног пореза агенција посредник која је обвезник ПДВ-а, остварује у складу са чланом 28. ЗПДВ-а. С обзиром на то да се бави опорезивим прометом са правом на одбитак претходног ПДВ-а, значи да остварује право на одбитак по основу свих набавки добара и услуга везаних за реализацију свог опорезивог промета, уз испуњење услова из члана 28. ЗПДВ-а. Напомињемо да право на одбитак остварује и у случају када пружа услуге посредовања којима је место опорезивања ван територије Републике Србије, што је у складу са чланом 28. став 1. тачка 3) ЗПДВ-а, односно за промет који је извршен у иностранству, ако би за тај промет постојало право на одбитак претходног пореза да је извршен у Републици.

На пример, обвезник ПДВ-а који посредује у остварењу угоститељске услуге хотелског смештаја у иностранству (услугу пружа страном лицу – пореском обвезнику), има право на одбитак претходног пореза у складу са одредбама члана 28. Закона. Исти је случај и када обвезник ПДВ-а продаје авио-карте, односно када пружа услугу посредовања у организовању услуге међународног превоза лица у ваздушном саобаћају који врши други обвезник ПДВ-а, резидентно ваздухопловно предузеће, као и нерезидентно ваздухопловно предузеће ако је испуњен услов узајамности, при чему има право на одбитак претходног пореза.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3.1.4. Исказивање података у ПП ПДВ од стране агенције посредника

Агенција посредник као свој промет не узима укупан износ који наплаћује од корисника туристичке услуге, већ само износ остварене посредничке провизије. Оно што представља проблем у наведеном случају је чињеница да агенција посредник има обавезу да свој промет евидентира преко фискалне касе, односно приликом промета туристичког путовања за које је само посредник, као и да евидентира укупну накнаду коју наплаћује од корисника путовања, а предмет опорезивања је само посредничка провизија. Иста ситуација је и код посредовања у продаји авио-карата на пример. Према томе, агенција посредник у ПП ПДВ за услуге посредовања уноси износ провизије која је предмет опорезивања и пореску обавезу утврђену по том основу, тј. исказује основицу – провизију у поље 003, а ПДВ у поље 103. У случају када остварује пореско ослобођење у складу са чланом 24. Закона, провизију уноси у поље 001 (нпр. посредовање у промету авио-карата за међународни превоз лица, а услугу пружа пореском обвезнику из Србије). За посредничку провизију која није предмет опорезивања у Републици Србији, не уноси никакве податке у ПП ПДВ (нпр. провизија за услугу продаје авио-карата за пореског обвезника – страно лице, јер се тада ради о посредовању за које је место промета иностранство, сходно члану 12. став 4. ЗПДВ-а). ***

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

25 ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

w w w. propisi. net