Poslovni savetnik maj 2018 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 17 / мај 2018.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: ПРИМЕНА ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ У 2018. ГОДИНИ ЕВИДЕНТИРАЊЕ ТРОШКОВА КАМАТА ПО ОСНОВУ ПОЗАЈМЉИВАЊА – РАСХОД ИЛИ КАПИТАЛИЗАЦИЈА ТРОШКОВА ПОРЕСКИ БИЛАНС НЕДОБИТНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА ИЛИ ДРУГО РАДНО АНГАЖОВАЊЕ КОРИСНИКА ПЕНЗИЈЕ – ПРАВНИ И ПОРЕСКИ АСПЕКТ АКТУЕЛНОСТИ У ПРИМЕНИ ЦАРИНСКИХ ПРОПИСА ОБАВЕЗА УСПОСТАВЉАЊА СИСТЕМА ФИНАНСИЈСКОГ УПРАВЉАЊА И КОНТРОЛЕ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА ОПОРЕЗИВАЊЕ НАКНАДА ОД УСЛУГА И УГОВОРИ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА

ТЕМА БРОЈА: ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЕКОНОМСКИХ ЗАКОНА:

• АКЦИЗЕ, ПДВ, ПОРЕСКИ ПОСТУПАК

• РАЧУНОВОДСТВО, РЕВИЗИЈА, ФАКТОРИНГ, ДЕВИЗНО ПОСЛОВАЊЕ www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година II, број 17 МАЈ 2018.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде. Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

Аутори: Борислав Ињац

ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа.

Дејан Дабетић Жељко Албанезе Ивана Бараћ Јован Чанак Љиљана Симић Милица Бјелић Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису:

ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај ■ ПРИМЕНА ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ У 2018. ГОДИНИ ......................................................................................................... 3 ■ ЕВИДЕНТИРАЊЕ ТРОШКОВА КАМАТА ПО ОСНОВУ ПОЗАЈМЉИВАЊА – РАСХОД ИЛИ КАПИТАЛИЗАЦИЈА ТРОШКОВА ................................................................................................. 8 ■ НЕДОБИТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КАО НЕ/ОБВЕЗНИЦИ ПОРЕЗА НА ДОБИТ (OБАВЕЗА ПОДНОШЕЊА ПОРЕСКОГ БИЛАНСА ЗА 2017. ГОДИНУ) ................................ 12

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ ОСВРТ НА САДРЖИНУ КОНТА КАТЕГОРИЈА 330000 – ДОБИТИ КОЈЕ СУ РЕЗУЛТАТ ПРОМЕНЕ ВРЕДНОСТИ И 340000 – ДРУГЕ ПРОМЕНЕ У ОБИМУ КОД КОРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА............................................................................................................. 18 ■ ОБАВЕЗА УСПОСТАВЉАЊА СИСТЕМА ФИНАНСИЈСКОГ УПРАВЉАЊА И КОНТРОЛЕ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА ............................................................ 24 ■ ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА ИЛИ ДРУГО РАДНО АНГАЖОВАЊЕ КОРИСНИКА ПЕНЗИЈЕ ................................................................................................................ 27 ■ ОПОРЕЗИВАЊЕ НАКНАДА ОД УСЛУГА И УГОВОРИ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА.................................................................................................. 34 ■ НАПЛАТА ЦАРИНЕ И ПДВ-А ПРИ ВРАЋАЊУ РОБЕ КОЈА ЈЕ ПРИВРЕМЕНО ИЗВЕЗЕНА РАДИ ПОПРАВКЕ ..................................................................................................... 43 ■ ОБРАЧУНАВАЊЕ УВОЗНИХ ДАЖБИНА И ПДВ-А У ПОСТУПКУ ПРИВРЕМЕНОГ УВОЗА ИЗНАЈМЉЕНИХ ПРЕВОЗНИХ СРЕДСТАВА ИЛИ ДРУГИХ ПОКРЕТНИХ СТВАРИ................................................................................................................... 45 ■ НОВЧАНЕ ПОМОЋИ, НАГРАДЕ И ДРУГЕ ИСПЛАТЕ ЛИЦИМА КОЈА НИСУ ЗАПОСЛЕНА КОД ИСПЛАТИОЦА ....................................................................... 46 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО ................................................................................................... 50 ■ KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА МАЈ 2018. ГОДИНЕ ................................................... 54 ■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу фебруару 2018. године од 66.084 динара ............................................................................................................57

■ ТЕМА БРОЈА: Измене и допуне економских закона .......................................................... 64

ПРИМЕНА ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ У 2018. ГОДИНИ

лада Републике Србије донела је Одлуку о изменама и допунама Одлуке о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015, 2016. и 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 29/2018 од 13. 4. 2018. године), којом ова одлука наставља да се примењује и у 2018. години. Уз то, утврђено је и неколико новина у овој одлуци, па ће у наставку уследити приказ начина њене примене у наредном периоду. Измене и допуне Одлуке ступиле су на снагу 21. 4. 2018. године.

Предмет Одлуке

Програм се примењује на: 1) субјекте приватизације са већинским државним, односно друштвеним капиталом у поступку приватизације, за које је објављен Јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости, у складу са Законом о приватизацији („Сл. гласник РС”, бр. 83/14 и 46/15 – у даљем тексту: субјекти приватизације); 2) зависна друштва која су пословала у оквиру субјекта приватизације, код којих се поступак приватизације спроводи кроз покретање стечаја, укључујући и субјекте приватизације над којима треба да буде покренут стечај у складу са Акционим планом за окончање поступка приватизације за 188 субјеката кроз покретање стечаја (у даљем тексту: Акциони план); 3) предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која послују као зависна друштва у оквиру субјекта приватизације и 4) предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом са већинским државним односно друштвеним капиталом, код којих се радноправни статус свих запослених решава кроз Програм због постојања стечајног разлога. За спровођење Програма задужено је министарство надлежно за послове запошљавања, које шестомесечно доставља извештај Влади о спровођењу Програма.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Одлуком о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015, 2016, 2017. и 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016, 5/2017, 92/2017 и 29/2018 – у даљем тексту: Одлука) прописан је начин решавања вишка запослених у привредним друштвима која су опредељена за приватизацију. Наиме, Одлуком је утврђен Програм за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015, 2016, 2017. и 2018. годину (у даљем тексту: Програм), који је одштампан уз Одлуку и чини њен саставни део. Програмом се одређују носиоци активности утврђивања вишка запослених, начин решавања вишка запослених, извори и начин одобравања средстава. Циљ Програма је стварање економских услова за профитабилно пословање и раст продуктивности кроз пословну консолидацију привредних друштава, као и решавање радноправног статуса вишка запослених у смислу обезбеђења средстава за улагање у ново запошљавање – самозапошљавање, подизање могућности за ново запошљавање или за превазилажење проблема у периоду тражења новог запослења кроз активно тражење посла.

Активности у 2018. години у циљу спровођења Програма Сагласно одредбама одељка II Програма – НОСИОЦИ АКТИВНОСТИ УТВРЂИВАЊА ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ – субјекти приватизације који то још нису урадили, дужни су да у 2018. години: 1) сагледају пословно и финансијско стање, као и перспективе даљег развоја на основу програма пословно-финансијске консолидације, у складу са Законом; 2) формирају тим за спровођење поступка утврђивања вишка запослених, при чему чланови тима у привредним друштвима могу бити и представници јединица локалне самоуправе,

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Националне службе за запошљавање, репрезентативних синдиката и удружења послодаваца основаних на нивоу јединица локалне самоуправе, привредне коморе и др.; 3) утврде правну и економску основаност утврђивања вишка запослених, као и основаност статусне промене – издвајање појединих предузећа или делова тих предузећа и њихово осамостаљивање на економским принципима у циљу рационализације пословања и броја запослених, у складу са Законом; 4) обавесте Националну службу за запошљавање о покретању поступка утврђивања вишка запослених; 5) утврде број потребних радника и укупан вишак запослених, као основ за утврђивање нове организације и систематизације послова, уз обавезу да органи управљања и други надлежни органи у чијем је делокругу рада пословање привредних друштава, приликом израде Програма воде рачуна да исто може да обавља своју делатност и након реализације Програма; 6) закључе споразум о међусобном регулисању права и обавеза по основу рада, уколико према запосленом који је утврђен као вишак имају обавезе по било ком основу из радног односа; 7) спроведу анкету међу запосленима о њиховим намерама и спремности за прихватање опција за решавање социјално-економског положаја пре и након престанка радног односа; 8) донесу предлог Програма и да га доставе репрезентативним синдикатима и Националној служби за запошљавање, у складу са Законом о раду; 9) размотре предлоге Националне службе за запошљавање и мишљење синдиката и да их обавесте о свом ставу, као и да на основу предложених мера активне политике запошљавања од стране Националне службе за запошљавање спроведу и организују потребне активности; 10) утврде и доставе Програм министарству надлежном за послове рада и запошљавања; 11) у року од 30 дана од дана преноса средстава по одобреном Програму изврше обавезе из одобреног Програма и о томе доставе извештај министарству надлежном за послове рада и запошљавања, а уколико је након одобравања средстава субјекту приватизације спроведен поступак приватизације, ову обавезу дужно је да изврши друштво над којим је спроведен поступак приватизације. Национална служба за запошљавање остварује непосредну сарадњу са субјектом приватизације и обавезна је да у поступку утврђивања вишка запослених активно учествује у реализацији Програма, односно да: 1) формира стручно-оперативне тимове за пружање стручне помоћи и информисање о правима и могућностима решавања радноправног и социјалног статуса вишка запослених; 2) достави послодавцу предлог мера у циљу да се спречи или на најмању меру смањи број отказа уговора о раду; 3) посредује и доводи у контакт послодавце који исказују вишак запослених и послодавце који исказују потребу за запошљавањем; 4) информише и индивидуално или групно саветује запослене у привредним друштвима о могућностима запошљавања и остваривању права; 5) предложи програме мера активне политике запошљавања; 6) обавља и друге послове у складу са својом делатношћу. Субјекти приватизације који су наведене активности започели у претходним годинама, треба да их наставе или окончају у 2018. години у складу са наведеним одредбама Програма.

Начин решавања вишка запослених – исплата отпремнине при престанку радног односа

Према Одељку III Програма – НАЧИН РЕШАВАЊА ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ, запослени који је утврђен као вишак у наведеним привредним субјектима након спроведених одредби Програма, пре престанка радног односа може добровољно да се определи за једно од прописаних примања.

Конкретно, запослени који је утврђен као вишак у претходним и у 2018. години применом Програма, добровољно може да се определи за једну од опција које су наведене у наставку, а за њега је најповољнија.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

1. Отпремнина у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности. Приликом израчунавања ове отпремнине елемент су пре свега „навршене године рада у радном односу”, и то не само код послодавца који исплаћује отпремнину (код последњег послодавца) него и код претходних послодаваца код којих је овај запослени био у радном односу. У смислу овог утврђивања отпремнине, под „навршеним годинама у радном односу”, у складу са чланом 30. Закона о раду, подразумева се уговорни однос који се заснива закључивањем уговора о раду између запосленог и послодавца. Такође, запослени је, у смислу овог закона, физичко лице које је у радном односу код послодавца, а послодавац је домаће, односно страно правно или физичко лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица (члан 5. Закона о раду). Значи, под појмом „за сваку навршену годину рада у радном односу” сматра се укупно време проведено у радном односу, непрекидно или са прекидима, од дана када је запослени засновао радни однос до дана престанка радног односа код послодавца код кога остварује право на отпремнину, односно који исплаћује отпремнину. Други елемент отпремнине је износ од 200 евра по години стажа. На пример, запослени је у радном односу остварио укупно 12 година. Ова опција му обе збеђује отпремнину у висини од (12 x 200 евра) = 2.400 евра у динарској противвредности евра по средњем курсу НБС на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца. У другом примеру запослени има укупно 25 година проведених у радном односу. Отпремнина по овој опцији за њега је (25 x 200 евра) = 5.000 евра у динарској противвредности евра по средњем курсу НБС на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца. Треба имати у виду да је максимална отпремнина по овој опцији 8.000 евра у динарској противвредности (тренутно око 950.000 динара), дакле за запосленог који има 40 година проведених у радном односу. 2. (Нова одредба – „Сл. гласник РС”, бр. 29/2018, примена од 21. 4. 2018) Отпремнина у висини збира једне трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца. Ова отпремнина се утврђује као умножак 1/3 садашње месечне зараде запосленог и броја навршених година рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Значи, ако тренутна (бруто) зарада запосленог износи 45.000 динара, трећина овог износа је 15.000 динара, па овај запослени за 30 навршених година рада у радном односу код свог послодавца по овој опцији има право на отпремнину од (15.000 дин. x 30 год.) 450.000 динара. Ова опција отпремнине може бити повољна за оне који су све године рада у радном односу остварили код послодавца код кога остварују право на отпремнину, а 1/3 просечне месечне зараде већа им је од 200 евра (у односу на отпремнину под 1). При томе ипак треба водити рачуна о ограничењу из ове одредбе Програма – да овако утврђена укупна отпремнина не може да буде већа од 8.000 евра у динарској противвредности. 3. Отпремнина у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година рада у радном односу.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ова отпремнина је за све који имају више од 15 година рада у радном односу иста и тренутно износи: 69.218 x 6 = 415.308 динара (што је према средњем курсу евра тренутно око 3.500 евра). На пример, запослени има 12 година проведених у радном односу. По првој опцији добио би (12 x 200) 2.400 евра, а по трећој опцији 3.500 евра. У другом примеру запослени има 22 године проведене у радном односу. По првој опцији добио би (22 x 200) 4.400 евра, а по трећој опцији 3.500 евра. Може да се закључи да је за сваког запосленог који има више од 15 година рада у радном односу повољнија прва опција, односно отпремнина претходно наведена под 1. 4. За субјекте приватизације над којима је покренут стечај у складу са Акционим планом, као и у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, код којих се радноправни статус свих запослених решава кроз Програм због постојања стечајног разлога, могу да се обезбеде средства за исплату отпремнине при одласку у пензију за запослене који испуњавају један од услова за остваривање права на пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Средства за ове намене могу да се обезбеде у буџету Републике Србије у висини две (2) просечне зараде по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Ова отпремнина тренутно износи (2 x 69.218) 138.436 динара. Према овој опцији, запослени који је сада остварио услов за пензију може да оствари отпремнину у висини две просечне (бруто) зараде по запосленом у Републици Србији, што тренутно износи 138.436 динара. Овај износ отпремнине мења се месечно, у складу са кретањем просечне месечне зараде у Републици, које објављује републички орган за статистику.

Порески третман отпремнине У погледу пореског третмана свих наведених отпремнина примењује се одредба члана 9. став 1. тачка 20. Закона о порезу на доходак грађана. По овој одредби, на примања по основу отпремнине која се исплаћује лицу коме престаје радни однос у процесу решавања вишка запослених у поступку приватизације, у складу са актом Владе којим се утврђује програм за решавање вишка запослених у поступку приватизације, порез на доходак грађана не плаћа се до износа утврђеног тим програмом. С обзиром на то да се средства за наведене отпремнине одобравају наменски из средстава буџета Републике Србије и увек у складу са висином утврђеном Програмом, послодавци не могу доћи у ситуацију да на ове отпремнине плаћају порез. То значи да ће се у пракси исплате ових отпремнина увек одвијати без плаћања пореза (и доприноса).

Обезбеђивање средстава за спровођење Програма

За реализацију Програма користе се: 1) средства издвојена у буџету Републике Србије; 2) средства која обезбеђује Национална служба за запошљавање у складу са Законом. Средства из буџета Републике Србије за остваривање Програма одобравају се решењем министра надлежног за послове рада и запошљавања, а на предлог Радне групе за разматрање и оцену документације Програма (у даљем тексту: Радна група). Радну групу чине представници Министарства финансија, Министарства привреде, министарства надлежног за послове рада и запошљавања и представници репрезентативних социјалних партнера на републичком нивоу. Уз захтев за обезбеђење средстава, субјект приватизације доставља: Програм решавања вишка запослених, одлуку надлежног органа о усвајању Програма решавања вишка запослених, одлуку о формирању тима за спровођење поступка утврђивања вишка запослених, важећи и нови акт о систематизацији и организацији послова, мишљење Националне службе за запошљавање, мишљење министарства надлежног за послове приватизације, мишљење репрезентативних синдиката, пример споразума о међусобном регулисању права и обавеза по основу рада, копију решења о упису у Регистар привредних субјеката, копије радних књижица запослених који су

утврђени као вишак и изјаву директора под материјалном и кривичном одговорношћу за тачност достављених података, оверену код надлежног органа. Изузетно, субјекти приватизације који имају од нула до пет запослених, као и субјекти приватизације над којима треба да буде покренут стечај, у складу са Акционим планом, уз захтев за обезбеђење средстава достављају и Програм решавања вишка запослених, одлуку надлежног органа о усвајању Програма решавања вишка запослених, мишљење министарства надлежног за послове приватизације, копије радних књижица запослених који су утврђени као вишак, копију решења о упису у Регистар привредних субјеката и изјаву директора под материјалном и кривичном одговорношћу за тачност достављених података, оверену код надлежног органа.

Електронско издање ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници www.propisi.net и садржи преко 250.000 докумената: прописе, судску праксу, службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, као и коментаре прописа врхунских стручњака, а сва ова документа међусобно су повезана.

ЗАШТО СЕ ПРЕТПЛАТИТИ БАШ НА ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ? ● Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење

(user friendly). ● Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. ● Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. ● Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. ● Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих скраћеница и синонима који се у правној пракси често користе. ● Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. ● Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, примерима из судске праксе, правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. ● Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. ● Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). ● Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. ● Зато што једним кликом могу да се ископирају текстови у Word или PDF формату. ● Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. ● Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. ● Зато што се приликом претраживања појмова нуде могући резултати. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ

ЕВИДЕНТИРАЊЕ ТРОШКОВА КАМАТА ПО ОСНОВУ ПОЗАЈМЉИВАЊА – РАСХОД ИЛИ КАПИТАЛИЗАЦИЈА ТРОШКОВА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ачуноводствени третман трошкова камата уређен је на различит начин код правних лица, у зависности од тога коју рачуноводствену регулативу користе. Евидентирање трошкова дефинисано је: ● Међународним рачуноводственим стандардом МРС 23 – Трошкови позајмљивања („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 23); ● Одељком 25 – Трошкови позајмљивања Међународног стандарда финансијског извештавања за мала и средња правна лица („Сл. гласник РС”, број 117/2013 – у даљем тексту: МСФИ за МСП) и ● Правилником о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 95/2014 – у даљем тексту: Правилник за микро правна лица).

Рачуноводствени третман камата у складу са рачуноводственом регулативом Трошкови позајмљивања су камата и други трошкови које правно лице има у вези са позајмљивањем средстава. МРС 23 прописује два начина признавања трошкова позајмљивања, и то: ● трошкови позајмљивања који су директно приписиви стицању, изградњи или производњи средства које се квалификује, који се укључују у набавну вредност/цену коштања тог средства, што значи да се они капитализују (тзв. капитализација трошкова) и ● други трошкови позајмљивања који се признају као расход. Дакле, у складу са МРС 23, правно лице треба да капитализује трошкове позајмљивања који су директно приписиви стицању, изградњи или производњи средства које се квалификује као део набавне вредности тог средства, док се други трошкови позајмљивања признају као расходи у периоду у ком су настали. За разлику од захтева МРС 23 који морају да примењују правна лица која примењују пуне МРС/МСФИ, правна лица која примењују МСФИ за МСП и Правилник за микро правна лица, немају могућност да капитализују трошкове камата и друге трошкове позајмљивања, већ се сви трошкови позајмљивања признају као расход у периоду у којем су настали.

Директно приписиви трошкови позајмљивања (капитализација)

Трошкови позајмљивања који су директно приписиви стицању, изградњи или производњи средства које се квалификује, укључују се у набавну вредност тог средства. Такви трошкови позајмљивања капитализују се као део набавне вредности средства када је вероватно да ће они имати за резултат будуће економске користи за правно лице и када трошкови поуздано могу да се одмере. Средство које се квалификује јесте средство којем је обавезно потребан значајан временски период да би било спремно за своју намеравану употребу или продају. Зависно од околности, свака од ставки наведених у даљем тексту може да буде средство које се квалификује: ● залихе, ● производни погони, ● постројења за производњу енергије, ● нематеријална средства, ● инвестиционе некретнине. Финансијска средства и залихе које се производе у кратком временском периоду нису средства која се квалификују. Средства која су спремна за планирану употребу или продају у моменту стицања такође нису средства која се квалификују.

Пример 1: Књижење капитализације трошкова камата код правног лица које примењује МРС/МСФИ 1) Правно лице гради производни погон и према предрачуну изградња објекта трајаће око две године. Трошкови добијања грађевинске дозволе су 200.000 динара. Добијен је дугорочни кредит

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Када правно лице позајмљује новчана средства специфично намењена стицању одређеног средства које се квалификује, трошкови позајмљивања који се директно односе на то средство које се квалификује могу одмах да се идентификују. У обиму у коме су новчана средства позајмљена искључиво ради стицања средства које се квалификује, износ трошкова позајмљивања који могу да се капитализују по основу тог средства одређује се као стварни трошкови позајмљивања настали услед тог позајмљивања током периода, умањени за сваки приход од инвестирања по основу привременог инвестирања тих позајмљивања. У обиму у коме се новчана средства обично позајмљују и употребљавају у сврху стицања средства које се квалификује, износ трошкова позајмљивања који могу да се капитализују утврђује се применом стопе капитализације на издатке у вези са тим средством. Према параграфу 17. МРС 23, правно лице треба да започне капитализацију трошкова позајмљивања односно камата, као део набавне вредности средства које се квалификује, на датум почетка капитализације. Датум почетка капитализације је датум када правно лице први пут испуни сваки од наведених услова: (а) направи издатке за средство; (б) направи трошкове позајмљивања и (в) предузме активности неопходне да би се средство припремило за планирану употребу или продају. Неопходне активности припреме средства за планирану употребу или продају обухватају више од физичке изградње средства. Оне обухватају технички и административни рад који претходи започињању физичке изградње, као што су активности у вези са стицањем дозвола пре започињања физичке изградње. Ипак, такве активности искључују држање средства када се не врши никаква производња или развој којим се мења стање средства. На пример, трошкови позајмљивања настали у току припреме земљишта капитализују се у периоду предузимања тих активности. Међутим, трошкови позајмљивања настали док се земљиште, стечено за сврхе изградње, држи без икакве активности у вези са припремама за коришћење, не квалификују се за капитализацију. Према МРС 23, правно лице треба да престане са капитализацијом трошкова позајмљивања када су у суштини завршене све активности неопходне да би се средства која се квалификују припремила за планирану употребу или продају. Неко средство је обично спремно за планирану употребу или продају када је физичка изградња тог средства завршена, чак и уколико уобичајени административни рад можда још увек траје. Уколико мање измене, као што је украшавање некретнине према спецификацијама купца или корисника, представљају све што је неизвршено, наведено указује на то да су у суштини све активности завршене. Камата која се капитализује, односно која се непосредно приписује набавној вредности, односно цени коштања изградње или израде средстава, евидентира се у складу са Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), преко рачуна 026 – Некретнине, постројења и опрема у припреми и др., у зависности од врсте квалификованог средства. Камата која према МРС 23 не испуњава услове да буде капитализована, евидентира се као расход периода у којем настане и књижи се на рачуну 562 – Расходи камата (према трећим лицима), а ако се ради о повезаним лицима, на рачуну 560 – Финансијски расходи из односа са матичним и зависним правним лицима и рачуну 561 – Финансијски расходи из односа са осталим повезаним правним лицима.

(на две године) у вредности од 10.000.000 динара, са каматном стопом од 12% на годишњем нивоу. Камата се обрачунава и плаћа на крају календарске године. 2) Банка је испоставила обрачун камате за кредит у износу од 1.200.000 динара. 3) Извођач радова је испоставио прву привремену грађевинску ситуацију у износу од 800.000 динара, плус ПДВ у износу од 160.000 динара. Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

241

414

ОПИС 4 Текући (пословни) рачуни Дугорочни кредити и зајмови у земљи

Износ дугује

потражује

10.000.000

200.000

1.200.000

- за уплаћени дугорочни кредит – по изводу банке

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1а)

026

435

Некретнине, постројења и опрема у припреми Добављачи у земљи

- за добијену дозволу за изградњу 2)

026

460

Некретнине, постројења и опрема у припреми Обавезе по основу камата и трошкова финансирања

- за капитализацију трошкова позајмљивања квалификованог средства 3)

026

Некретнине, постројења и опрема у припреми

800.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

160.000

960.000

435

Добављачи у земљи

- књижење прве привремене ситуације

Друштво ће наставити да капитализује камату све до активирања наведене хале и стављања у употребу. Након тога друштво признаје трошкове камата као расход периода. Пример 2: Књижење трошкова камата код правног лица које примењује МРС/МСФИ, када позајмљивање не може да се повеже са одређеним квалификованим средством 1) Правно лице је узело дугорочни кредит у 2017. години на рок отплате од две године, ради рефинансирања краткорочних кредита у износу од 5.000.000 динара, са каматном стопом од 10% на годишњем нивоу. Камата се обрачунава и плаћа квартално. 2) Обрачуната камата по каматном листу банке за први квартал износи 125.000 динара. Спроведено је плаћање камате.

Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

241

414

ОПИС 4 Текући (пословни) рачуни

Износ дугује

потражује

5.000.000

Дугорочни кредити и зајмови у земљи

- за примљени дугорочни кредит – по изводу банке 2)

562

Расходи камата (према трећим лицима)

125.000

460

Обавезе по основу камата и трошкова финансирања

125.000

Обавезе по основу камата и трошкова финансирања

125.000

- по каматном обрачуну 3)

460

241

Текући (пословни) рачуни

- за уплату камате

Пример 3: Књижење трошкова камата као расход периода код правног лица које примењује МСФИ за МСП и Правилник за микро и друга правна лица Уколико пођемо од претпоставки из претходног примера, уз разлику да се ради о правном лицу које примењује МСФИ за МСП и Правилник, књижење ће бити следеће: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

241

414

ОПИС 4 Текући (пословни) рачуни Дугорочни кредити и зајмови у земљи

Износ дугује

потражује

10.000.000

200.000

1.200.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

С обзиром на то да се ради о дугорочном кредиту који не може да се повеже са изградњом одређеног квалификованог средства, камата као трошак позајмљивања евидентирана је као расход камате.

- за уплаћени дугорочни кредит – по изводу банке 1а)

026

435

Некретнине, постројења и опрема у припреми Добављачи у земљи

- за добијену дозволу за изградњу 2)

562

460

Некретнине, постројења и опрема у припреми Обавезе по основу камата и трошкова финансирања

- за књижење трошкова камате 3)

026

Некретнине, постројења и опрема у припреми

800.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

160.000

960.000

435

Добављачи у земљи

- књижење прве привремене ситуације

НЕДОБИТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КАО НЕ/ОБВЕЗНИЦИ ПОРЕЗА НА ДОБИТ (OБАВЕЗА ПОДНОШЕЊА ПОРЕСКОГ БИЛАНСА ЗА 2017. ГОДИНУ)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

бвезником пореза на добит се, у складу са одредбом члана 1. ст. 3. Закона о порезу на добит правних лица, сматра и друго правно лице које није основано ради остваривања добити, већ је, у складу са Законом, основано ради постизања других циљева утврђених у његовим општим актима, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду – тзв. недобитна организација. Недобитним организацијама нарочито се сматрају: установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе; политичке и синдикалне организације; коморе; цркве и верске заједнице; удружења; фондације и задужбине. Да ли ће порески биланс друго правно лице поднети на обрасцу ПБ 1 или ПБН 1, зависи од тога на који начин саставља финансијски извештај, с обзиром на то да је прописима о рачуноводству одређено да се другим правним лицима сматрају правна лица чије се пословање делом финансира из јавних прихода или других наменских извора, а делом или у целини по основу учлањења, и која се не оснивају ради стицања добити (политичке организације, синдикалне организације са својством правног лица, фондације и задужбине, удружења, коморе, цркве и верске заједнице, у делу обављања привредне или друге делатности у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности, као и друге организације уређене по основу учлањења). Дакле, друга правна лица, дефинисана прописима о рачуноводству, финансијске извештаје за 2017. годину састављају применом Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за друга правна лица („Сл. гласник РС”, број 137/2014) или Правилника о садржини и форми образаца финансијских извештаја за друга правна лица („Сл. гласник РС”, број 137/2014), због чега састављају ПБН 1. Међутим, ако се друга правна лица определе за примену МСФИ за МСП, за састављање финансијских извештаја за 2017. годину примењују Правилник о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, број 95/2014) и Правилник о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 и 144/2014), због чега састављају ПБ 1. Да би правилно утврдиле да ли постоји опорезива добит или не, недобитне организације морају да имају податке о приходима оствареним на тржишту и о онима који нису, што значи да су дужне да обезбеде и искажу податке о насталим приходима и расходима и да у пореском билансу посебно искажу приходе остварене на тржишту и са њима повезане расходе, при чему су: 1) приходи остварени на тржишту – опорезиви приходи: ● приходи остварени продајом добара на тржишту, ● приходи од пружања услуга уз накнаду (маркетинг услуге, туристичке услуге, угоститељске услуге, друге интелектуалне услуге и сл.), ● приходи остварени по основу спонзорства (ако је извршена противуслуга спонзору), ● закупнине, ● камате; 2) приходи који нису остварени на тржишту: ● приходи који се остварују из буџета, фондова и завода, ● приходи остварени по основу поклона, односно донација, легата и чланарина, ● приходи који имају карактер јавних прихода који се уплаћују у буџет.

12 ●

Недобитне организације састављају порески биланс у складу са: Законом о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001 … и 113/2017);

Правилником о садржају пореског биланса за недобитне организације – обвезнике пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 60/2014, 41/2015 и 53/2015), којим су прописани обрасци ПБН, ПБН 1, ПБН 2 (за банке) и ПБН 3 (за НБС); ● Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016), којим је прописан нови образац ПДП. Имајући у виду наведене прописе, следи да све недобитне организације подносе исту пореску пријаву, али су им обрасци пореског биланса различити, односно: 1) обвезник који примењује Контни план за буџетски систем, а укључен је у консолидовани рачун трезора – подноси Образац ПБН – Порески биланс за недобитну организацију која примењује Контни план за буџетски систем за период од _____ до _____ 201__. године; 2) обвезник који примењује Контни оквир за привредна друштва, задруге и предузетнике, односно Контни оквир за друга правна лица − подноси Образац ПБН 1 − Порески биланс за недобитну организацију која примењује Контни оквир за привредна друштва, задруге и предузетнике, односно Контни оквир за друга правна лица за период од _____ до _____ 201__. године; 3) обвезник који примењује Контни оквир за банке – подноси Образац ПБН 2 – Порески биланс за недобитну организацију која примењује Контни оквир за банке; 4) обвезник који примењује Контни оквир за Народну банку Србије – подноси Образац ПБН 3 – Порески биланс за недобитну организацију која примењује Контни оквир за Народну банку Србије. ●

Као што је речено, недобитне организације имају могућност да финансијске извештаје састављају на два начина, у зависности од тога да ли су се определиле за примену МСФИ са МСП или не, па ће, сходно томе, податке у пореском билансу – Обрасцу ПБН 1 исказивати са одговарајућих позиција из Биланса успеха који састављају.

1.1. Састављање ПБН 1 код обвезника који примењују Правилник о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за друга правна лица Ови обвезници у порески биланс уносе податке исказане на одговарајућим позицијама АОП у колони 5 Обрасца Биланс успеха, састављеног у складу са Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја за друга правна лица („Сл. гласник РС”, број 137/2014), на следећи начин: ● под ред. бр. 1 – приходи од продаје робе, производа и услуга (АОП 1002), укључујући и приходе од продаје сталне имовине који се исказују на одговарајућем рачуну групе 67 (део АОП 1038); ● под ред. бр. 2 – приходи од закупнина покретних и непокретних ствари, исказани на рачунима групе 65 (део АОП 1006); ● под ред. бр. 3 – приходи од камата, исказани на одговарајућим рачунима групе 66 (део АОП 1022 и АОП 1023); ● под ред. бр. 4 – укупан збир прихода добијен сабирањем износа са ред. бр. 1, 2 и 3; ● под ред. бр. од 5 до 9 – (АОП 1008, 1012, 1013, 1014, 1015 и 1018) – одговарајући расходи везани за приходе остварене на тржишту, при чему се ови расходи обрачунавају и исказују сразмерно учешћу прихода остварених на тржишту у укупно оствареним приходима обвезника; под овим редним бројевима могу се исказати и укупни расходи обвезника са наведених позиција (АОП 1008, 1012, 1013, 1014, 1015 и 1018) исказаних у Билансу успеха, уколико је њихов настанак везан искључиво за приходе остварене на тржишту; ● под ред. бр. 10 – укупан износ (збир износа са ред. бр. од 5 до 9) расхода насталих у вези са приходима оствареним продајом робе и производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду; ● под ред. бр. 11 – пореска основица која се утврђује као вишак прихода над расходима (разлика износа са ред. бр. 4 и 10).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

1. Недобитне организације које састављају и подносе Образац ПБН 1

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.2. Састављање ПБН 1 код обвезника који примењују Правилник о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике

У Образац ПБН 1 ови обвезници уносе податке исказане на одговарајућим позицијама АОП у колони 5 Обрасца Биланс успеха, који су саставили у складу са Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 и 144/2014), на следећи начин: ● под ред. бр. 1 – приходи од продаје робе, производа и услуга (АОП 1002 и 1009), укључујући и приходе од продаје сталне имовине, исказани на одговарајућем рачуну групе 67 (део АОП 1052); ● под ред. бр. 2 – приходи од закупнина покретних и непокретних ствари, исказани на одговарајућем рачуну групе 65 (део АОП 1017); ● под ред. бр. 3 – приходи од камата, исказани на одговарајућим рачунима групе 66 (део АОП 1034, део АОП 1035 и АОП 1038); ● под ред. бр. 4 – укупан збир прихода – сабирање износа са ред. бр. 1, 2 и 3; ● под ред. бр. од 5 до 9 – (АОП 1019, 1023, 1024, 1025, 1026, 1027 и 1029) – одговарајући расходи везани за приходе остварене на тржишту, при чему се ови расходи обрачунавају и исказују сразмерно учешћу прихода остварених на тржишту у укупно оствареним приходима; ако је настанак расхода везан искључиво за приходе остварене на тржишту, онда се под овим редним бројевима могу исказати и укупни расходи обвезника са наведених позиција исказаних у Билансу успеха; ● под ред. бр. 10 – укупан износ расхода (збир износа са ред. бр. од 5 до 9) насталих у вези са приходима оствареним продајом робе и производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду; ● под ред. бр. 11 – пореска основица која се утврђује као вишак прихода над расходима (разлика износа са ред. бр. 4 и 10).

3. Недобитне организације које примењују Контни план за буџетски систем Већ је напоменуто да недобитне организације које су корисници средстава буџета финансијске извештаје састављају у складу са Правилником о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, број 18/2015), па, у складу са Правилником о садржају пореског биланса за недобитне организације, обвезници пореза на добит правних лица за 2017. г. састављају порески биланс на Обрасцу ПБН, а пореску пријаву на Обрасцу ПДП. Иако имају третман недобитних организација основаних превасходно као непрофитабилна правна лица чију делатност финансирају буџет, фондови, донатори и сл., посебним законима којима су уређене делатности за које се оснивају омогућено им је да остварују тзв. сопствене приходе, било продајом производа на тржишту било пружањем услуга уз накнаду, што значи да могу да остваре тржишне приходе, због чега су обвезници пореза на добит правних лица под условима и на начин утврђен Законом о порезу на добит правних лица. Недобитне организације које се финансирају искључиво из јавних или других наменских прихода и које не остварују приходе од продаје производа на тржишту или вршења услуга уз накнаду, НИСУ обвезници пореза на добит и немају обавезу да састављају порески биланс и пореску пријаву. За утврђивање основице пореза на добит недобитних организација које примењују Контни план за буџетски систем, одредбама члана 2. Правилника о пореском билансу прописан је порески биланс – Образац ПБН. Ради утврђивања пореске основице, буџетски корисници су дужни да у пореском билансу посебно искажу приходе остварене на тржишту и расходе везане за остваривање прихода на тржишту. Пример: Буџетски корисник остварио је у 2017. г.:

Приход из буџета Републике Србије

79.200.000,00

Приход на тржишту од продаје производа и пружања услуга уз накнаду

25.350.000,00

Укупно:

104.550.000,00

Проценат учешћа прихода остварених на тржишту у укупним приходима јесте 24,25% (25.350.000,00: 104.550.000,00), што је од значаја за утврђивање сразмерног дела расхода који се односе на остварене приходе на тржишту. Поступак утврђивања расхода везаних за приходе остварене на тржишту је следећи: А) Остварени приходи на тржишту: - 742121 – Приходи од продаје добара и услуга од стране тржишних организација у корист нивоа Републике

25.350.000,00

Б) Расходи који су настали у вези са остваривањем прихода на тржишту: - 411110 – Плате, додаци и накнаде стално запослених

21.300.000,00

- 412000 – Социјални доприноси на терет послодавца

5.112.000,00

- 421211 – Услуге за електричну енергију (укупно 650.000,00)

157.625,00*

- 422111 – Трошкови дневница (исхране) на службеном путу

230.000,00

- 423311 – Услуге образовања и усавршава запослених

315.000,00

- 424911 – Остале специјализоване услуге

2.300.000,00

- 425113 – Текуће одржавање – кречење (укупно 460.000,00)

111.550,00*

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

* Износ од 157.625,00 утврђен је применом процента од 24,25% на укупан трошак од 650.000,00, што значи да је утврђен сразмерно учешћу прихода остварених на тржишту у укупно оствареним приходима обвезника, зато што њихов настанак није искључиво везан за приходе остварене на тржишту. Уз претходно наведени, ту је и следећи поступак:

* Износ од 111.550,00 утврђен је применом процента од 24,25% на укупан трошак од 460.000,00, што значи да је утврђен сразмерно учешћу прихода остварених на тржишту у укупно оствареним приходима обвезника, јер њихов настанак није искључиво везан за приходе остварене на тржишту.

3.1. Исказивње података у ПБН У Образац ПБН уносе се подаци исказани на одговарајућој позицији ОП у колони 5 обрасца 2 Биланса прихода и расхода, на следећи начин: 1) под редним бројем 1 – приходи од камата (ОП 2071); 2) под ред. бр. од 2 до 4 – приходи остварени продајом добара на тржишту или вршењем услуга уз накнаду (ОП 2078, 2080 и 2081); 3) под редним бројем 5 – укупан збир прихода добијен сабирањем износа са ред. бр. од 1 до 4; 4) под ред. бр. од 6 до 9 (ОП 2134, 2136, део 2140 исказан на субаналитичком конту 413151 – Превоз на посао и са посла, 2147 и 2149) – плате и додаци запослених, социјални доприноси на терет послодавца, накнаде за запослене, као и награде, бонуси и остали посебни расходи, који се односе на послове везане за остваривање прихода на тржишту и који се покривају из тих прихода, а не из дозначених средстава из јавних прихода или других наменских извора; 5) под ред. бр. од 10 до 16 (ОП 2156, 2164, 2170, 2179, 2187, 2190 и 2200) – одговарајући расходи везани за приходе остварене на тржишту, при чему се ови расходи обрачунавају и исказују сразмерно учешћу прихода остварених на тржишту у укупно оствареним приходима обвезника; под овим редним бројевима могу се исказати и укупни расходи обвезника са наведених позиција

(ОП 2156, 2164, 2170, 2179, 2187, 2190 и 2200) исказаних у Билансу прихода и расхода, уколико је њихов настанак везан искључиво за приходе остварене на тржишту; 6) под редним бројем 17 – укупан износ (збир износа са ред. бр. од 6 до 16) расхода насталих у вези са приходима оствареним продајом добара на тржишту или вршењем услуга уз накнаду; 7) под редним бројем 18 – остварена разлика прихода над расходима, која се утврђује као разлика износа са ред. бр. 5 и 17; 8) под редним бројем 19 – примања од продаје нефинансијске имовине у залихама (ОП 2114); 9) под редним бројем 20 – покриће утрошених средстава за набавку нефинансијске имовине, односно издаци за нефинансијску имовину (ОП 2300 умањено за ОП 2343); 10) под редним бројем 21 – пореска основица која се утврђује као вишак прихода над расходима, тако што се од збира износа са ред. бр. 18 и 19 одузме износ са редног броја 20.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3.2. Попуњавање и подношење пореске пријаве – ПДП У Образац ПДП – Део 1. Подаци о пријави – уносе се подаци о: ● врсти пријаве (ознака врсте и основ), ● пореском периоду (периоду за који се подноси пореска пријава), ● измени пријаве/аконтације и идентификационом броју пријаве, ● основу и броју решења. Приликом утврђивања коначне обавезе за порез на добит за 2017. годину, под редним бројем 1.1 Врста пријаве уноси се ознака врсте пријаве, и то: Ознака 1

Под редним бројем 1.2 Порески период – уноси се датум почетка и завршетка пореског периода. Редне бројеве од 1.3 до 1.5 – НЕ ПОПУЊАВАЈУ недобитне организације за утврђивање коначне обавезе пореза на добит. У ПДП – Део 2. Подаци о обвезнику – уносе се основни подаци о обвезнику. Под редним бројем 2.1 Порески идентификациони број (ПИБ) – уноси се порески идентификациони број обвезника. Под редним бројем 2.2 Тип обвезника – уноси се ознака типа обвезника у зависности од пореског биланса који подноси као прилог уз пријаву, што значи да се уноси: Ознака 4

За пријаву коју подноси порески обвезник из чл. 1. и 5. Закона, за утврђивање коначне обавезе пореза на добит правних лица, као и за утврђивање аконтације за наредни порески период

За недобитну организацију која подноси порески биланс на Обрасцу ПБН – Порески биланс за недобитну организацију која примењује Контни план за буџетски систем за период од ____ до ____201_. године

Уносом одговарајуће ознаке типа обвезника омогућава се уношење података у прилоге из члана 2. став 3. Правилника. Поље под редним бројем 2.2а МПЛ не попуњава се. Под редним бројем 2.3 Матични број – уноси се матични број обвезника. Под редним бројем 2.4 Назив – уноси се назив обвезника. Под редним бројем 2.5 Адреса – уноси се адреса обвезника. Под редним бројем 2.6 Телефон контакт особе – уноси се телефон контакт особе обвезника. Под редним бројем 2.7 Електронска адреса (имејл) – уноси се електронска адреса обвезника на коју се достављају обавештења о пријавама. У ПДП – Део 3. Подаци о делатности – уноси се следеће: 1) Под редним бројем 3.1 Претежна делатност уписана у Регистар Агенције за привредне регистре – шифра претежне делатности. Напомена: Пошто је у питању унос обавезног податка, а недобитне организације – буџетски корисници нису регистровани у АПР, мора се унети податак који се води у другом регистру.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Подаци из поља 2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.5, 2.6, 2.7, 3.1 и 3.2 јесу обавезни подаци, а не навођење или погрешно навођење било ког од обавезних података чини поднету пореску пријаву формално неисправном, односно нетачном. 2) Под редним бројем 3.2 Делатност на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу – шифра делатности на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу. Део 4. Подаци о процени пословног резултата и утврђивање висине аконтације Обрасца ПДП у овом случају се не попуњава. Део 5. Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе не попуњава се код недобитних организација. У ПДП – Део 5А Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе за недобитне организације – уносе се подаци који су од значаја за утврђивање коначне пореске обавезе за период за који се подноси пореска пријава обвезника тип 4 (за недобитну организацију која подноси порески биланс на Обрасцу ПБН), и то: 1) Под редним бројем 5.10 Пореска основица – податак са одговарајућег редног броја пореског биланса недобитне организације у зависности од поднетог обрасца пореског биланса, односно податак са редног броја 21. Обрасца ПБН. 2) Под редним бројем 5.11 Пореско ослобођење – износ за који обвезник остварује пореско ослобођење у складу са чланом 44. Закона. Напомена: Обвезник уз пријаву обавезно подноси и Образац ИПОНО. Унос ове изјаве биће омогућен штиклирањем (✓) поља 5.11 у пореској пријави. 3) Под редним бројем 5.12 Пореска стопа – стопа пореза на добит од 15%. 4) Под редним бројем 5.13 Износ обрачунатог пореза за уплату – износ обрачунатог пореза за уплату који се утврђује као производ износа са редног броја 5.10 и пореске стопе са редног броја 5.12. Ако је износ на редном броју 5.10 већи од 400.000 динара, пореска стопа са редног броја 5.12 примењује се на цео износ. Ако је износ на редном броју 5.10 мањи или једнак износу од 400.000 динара и ако су испуњени остали услови за остваривање права на пореско ослобођење у складу са чланом 44. ЗПДПЛ-а, под овим редним бројем уписује се вредност нула („0”). 5) Под редним бројем 5.13а Износ обрачунате камате – износ обрачунате камате у случају: ● када обвезник не поднесе пријаву у законом прописаном року, односно таква пријава је неблаговремена, ● након уноса изјаве о пореском ослобођењу у поље 5.11, у део који се односи на износ преноси се износ прихода који се ослобађа плаћања пореза на добит и исти мора бити једнак износу под ред. бр. 5.10; ● уколико је у пољу 5.10 Пореска основица исказан износ већи од 400.000 динара, порески обвезник не може означити (штиклирати ✓) поље 5.11, односно порески обвезник НЕМА право на пореско ослобођење. Део 6. Подаци од значаја за утврђивање висине аконтације не попуњава се код недобитних организација јер немају обавезу за плаћање аконтације. Део 7. Подаци о пореском консолидовању – не попуњава се. Део 8. Подаци о ликвидацији, део 9. Подаци о стечају и део 10. Подаци о статусним променама не попуњавају се. У ПДП – Део 11. Напомена пореског обвезника/пуномоћника/заступника – уноси се напомена обвезника везана за подношење пријаве, као и подаци о пуномоћнику/заступнику сталне пословне јединице нерезидентног обвезника (ПИБ/ЈМБГ, назив/име, презиме, адреса, електронска адреса). Напомена: Према одредбама члана 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, уколико је обвезник у пореској пријавио учинио неки пропуст или грешку, може поднети измењену пореску пријаву одмах, а најкасније до истека рока застарелости, при чему су у њој грешка или пропуст отклоњени.

ОСВРТ НА САДРЖИНУ КОНТА КАТЕГОРИЈА 330000 – ДОБИТИ КОЈЕ СУ РЕЗУЛТАТ ПРОМЕНЕ ВРЕДНОСТИ И 340000 – ДРУГЕ ПРОМЕНЕ У ОБИМУ КОД КОРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

равилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 20/2007 … и 20/2018 – у даљем тексту: Правилник о Контном плану) први пут су уведене категорије 330000 – Добити које су резултат промене вредности и 340000 – Друге промене у обиму. У наставку ће уследити осврт на практичну примену поменутих категорија из класе 300000 – Капитал, утврђивање резултата пословања и ванбилансна евиденција, будући да су неки корисници буџетских средстава и корисници средстава организација обавезног социјалног осигурања имали питања у вези са тим, односно у вези са приказом пословних промена које су резултат промене вредности нефинансијске имовине и других промена у обиму нефинансијске имовине.

1. Категорија 330000 – Добити које су резултат промене вредности У члану 13. Правилника о Контном оквиру прописана је категорија 330000 – Добити које су резултат промене вредности. Ова категорија садржи групу конта 331000, која има идентичан назив као и категорија 330000. У оквиру наведене групе конта прописан је само један синтетички конто, и то: 311100 – Добити које су резултат промене вредности. Сходно поменутој одредби, овај конто садржи аналитичка конта на којима се књиже добити које су резултат промене вредности стамбених зграда и станова, као и промене вредности пословних зграда и других објеката, опреме, култивисане имовине, драгоцености, природне имовине, нематеријалних основних средстава и вредности залиха. Ова одредба је непотпуна због следећег: 1) У одредби се дефинише да се књижење промене вредности на појединој врсти нематеријалне имовине књижи на аналитичким контима, што је нетачно будући да се књижење врши на субаналитичким, па и субсубаналитичким контима. 2) У одредби се не дефинише да ли се књижење настале промене вредности нематеријалне имовине спроводи у току године, када је промена уследила или се то књижење врши на крају пословне године. Логично би било да се та промена вредности евидентира у тренутку настанка пословног догађаја, односно када се обезбеди валидна документација из које је та промена видљива. 3) Нејасна је формулација у називу конта групе 331000, тј. шта се подразумева под речју „добити” које су резултат промене вредности нематеријалне имовине, када се повећање или смањење такве добити не рефлектује кроз Биланс прихода и расхода. 4) Одредба не дефинише случајеве када долази до промене вредности нефинансијске имовине када се њена вредност повећава или смањује. До повећања вредности имовине долази кроз додатно улагање (инвестиционо улагање), чиме се продужава век употребе средства. До смањења вредности нефинансијске имовине може да дође у случају када је тржишна вредност те имовине знатно нижа у односу на набавну вредност према којој је она евидентирана приликом набавке. Међутим, Уредба о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 61/2005) не дозвољава да се нефинансијска имовина води по тржишној или фер вредности, него искључиво по набавној вредности, па у овом случају исказивање промене смањења вредности по нижој вредности од набавне није могуће. Може се такође констатовати да пословне промене које се евидентирају као повећање или смањење вредности имовине не утичу на пословни резултат, па, према томе, поменута реч „добити” у називу конта групе 331000 – Добити које су резултат промене вредности – може само да делује збуњујуће јер се не ради о добити која би корективно могла да делује на висину пословног резултата, односно вишка прихода или примања – суфицит или пак мањак прихода или примања – дефицит.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Поставља се надаље и питање какве реперкусије, са становишта обрачуна амортизације, има књиговодствено решење према којем се исказује разлика промењене вредности нефинансијске имовине на одговарајућим субаналитичким контима у оквиру класе 000000 – Нефинансијска имовина и одговарајућим субаналитичким контима у оквиру конта групе 331000 – Добити које су резултат промене вредности. Пре свега треба имати у виду како и када треба да се врши обрачун амортизације у случају промењене вредности нематеријалне имовине у току године, на пример ако је повећана набавна вредност једне пословне зграде у току месеца јуна текуће године за 200.000,00 динара, при чему је исказана на дуговној страни субаналитичког конта 011127 – Добити које су резултат промене вредности пословних зграда, а истовремено и књижена на потражној страни субаналитичког конта 331121 – Добити које су резултат промене вредности пословних зграда и других објеката. У овом примеру обрачун амортизације требало би вршити од месеца јула, па до краја године, чиме би била умањена повећана вредност пословне зграде, која не би више била 200.000,00 динара, већ би рецимо била 190.000,00 динара, што би се књиговодствено провело 331121/011127 за вредност од 10.000,00 динара. Основица за обрачун амортизације представља повећану вредност нематеријалне имовине. Оваквим приступом добила би се вредност пословних зграда које се прекњижавају приликом отварања почетног стања у наредној години, тако да ће се на дуговну страну конта 011125 – Остале пословне зграде – прекњижити износ од 190.000,00 динара, а потраживаће конто 011127 – Добити које су резултат промене вредности пословних зграда. Исто тако, приликом отварања почетног стања јавиће се други став за књижење, тако да 190.000,00 дугује субаналитички конто 331121 – Добити које су резултат промене вредности пословних зграда и других објеката, а потражује субаналитички конто 311111 – Зграде и грађевински објекти. У наведеном случају промена вредности имовине може да уследи у случају пословних догађаја, на пример када се врше капитална улагања на нефинансијској имовини која имају за последицу продужење трајања века употребе такве имовине или повећање њеног капацитета, изражено у површини производног или пословног простора. Дакле, ако је буџетом или финансијским планом предвиђено да ће се вршити инвестициона улагања, корисник буџетских средстава добиће новчана средства на текући рачун и књижиће их 121112/791111. Када дође фактура од добављача да се плате рачуни за резервне делове који представљају витални део опреме или фактуре за поправак крова пословне зграде, то улагање књижиће се на терет одговарајућих субаналитичких конта у класи 500000 – Издаци за нефинансијску имовину, а у корист добављача. Истовремено ће се вредност наведеног капиталног улагања прокњижити на терет одговарајућих субаналитичких конта у класи 000000 – Нефинансијска имовина, а у корист одговарајућих субаналитичких конта класе 300000 – Извори капитала, утврђивање резултата пословања и ванбилансна евиденција. Значи, тај износ који је књижен по основу капиталног улагања на терет конта 011000 – Некретнине и опрема – треба да буде кореспондентан податку који се уноси у Обрасце СВИ 1 и СВИ 2, на прописана одговарајућа конта у вези са добити која је резултат промене вредности у сталним средствима или у опреми, а у складу са Правилником о садржају извештаја о структури и вредности нефинансијске имовине Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 65/2014 – у даљем тексту: Правилник о вредности нефинансијске имовине), који корисници средстава буџета Републике Србије достављају Дирекцији за имовину, на пример до 28. фебруара 2018. године, за извештаје који се односе на 2017. годину. Пример: 1. Књиговодствена вредност фискултурне сале основне школе на дан 31. 12. 2016. године износи 15.000.000,00 динара. 2. Повећање вредности фискултурне сале због инвестиционог улагања на дан 30. 6. 2017. године износи 1.700.000,00 динара. 3. Треба извршити обрачун амортизације за период од 30. 6. 2017. до 31. 12. 2017. године на повећану вредност фискултурне сале за 1.700.000,00 динара. Амортизациона стопа је 1,5% годишње, односно за пола године амортизација износи 25.500,00 динара. 4. Извршавају се одговарајућа прекњижавања приликом отварања почетног стања 1. 1. 2018. год.

Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

011197

ОПИС 4 Добити које су резултат промене вредности осталих објеката

331121

Износ дугује

потражује

1.700.000,00

Добити које су резултат промене вредности пословних зграда и других објеката

1.700.000,00

- за насталу промену повећања вредности фискултурне сале на дан 30. 6. 2017. 2.

331121

Добити које су резултат промене вредности пословних зграда и других објеката 011197

12.750,00

Добити које су резултат промене вредности осталих објеката

12.750,00

- за обрачун амортизације повећане вредности фискултурне сале за период 30. 6 – 31. 12. 2017.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

011193

Спортски и рекреациони објекти 011197

1.687.250,00

Добити које су резултат промене вредности осталих објеката

1.687.250,00

- за прекњижавање повећане вредности на редован рачун спортских и рекреационих објеката на дан 1. 1. 2018. 4.

331121

Добити које су резултат промене вредности пословних зграда и других објеката 311111

Зграде и грађевински објекти

1.687.250,00 1.687.250,00

- за прекњижавање на редован рачун извора спортских и рекреационих објеката на дан 1. 1. 2018.

Коментар: ● Под првим ставом повећана је вредност опреме за 1.700.000,00 динара, тј. са износа од 15.000.000,00 динара, колико је износила 31. 12. 2016, на 16.700.000,00 на дан 30. 6. 2017. године. ● Под другим ставом прокњижен је обрачун амортизације на тако повећану опрему у износу од 12.750,00 динара (повећана основица 1.700.000,00 x 1,5% = 25.500,00 за годину, односно 12.750,00 динара за пола године). ● Под трећим ставом је приликом отварања почетног стања за 2018. годину извршено затварање субаналитичког конта 011297 књижењем на потражној страни износа од 1.687.250,00 динара и стављањем тог износа на дуговну страну конта 011193. На основу овог књижења видљиво је колико је повећана вредност фискултурне сале због инвестиционих радова. ● Под четвртим ставом је под 1. 1. 2018. године књижено затварање субаналитичког конта 331121 у износу од 1.687.250,00 динара, а у корист субаналитичког конта 311111. На основу овог књижења видљиво је да су се у истом износу повећали и извори зграда и грађевинских објеката, као што се повећала вредност спортских и рекреационих објеката (фискултурне сале).

2. Категорија 340000 – Друге промене у обиму

Чланом 13. Правилника о Контном плану прописана је категорија 340000 – Друге промене у обиму – која садржи групу конта 341000, са истим називом као што је и поменута категорија. У оквиру групе 341000 прописан је синтетички конто 341100, са истим називом као што има наведена категорија и група конта. Синтетички конто 341100 – Друге промене у обиму – садржи „аналитичка конта на којима се књиже друге промене у обиму стамбених зграда и станова, друге промене у обиму пословних зграда и других објеката, друге промене у обиму опреме, друге промене у обиму култивисане имовине, друге промене у обиму драгоцености, друге промене у обиму природних

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

богатстава, друге промене у обиму нематеријалних основних средстава и друге промене у обиму залиха.” Будући да поменутом одредбом није прецизније дефинисано о којим променама у обиму је реч, на одговарајућим контима ове групе треба приказати све промене у обиму нефинансијске имовине које су настале у току пословне године, а рефлектују се кроз количинске показатеље (комади, јединице за тежину, дужину и обим) и настају у вези са пословним догађајима који се односе на набавку, продају, расходовање, вишкове и мањкове нефинансијске имовине. Дакле, сва нефинансијска имовина у сталним средствима и у залихама која је резултат промена у обиму, било да је реч о повећању било о смањењу њеног обима, треба да се искаже на одговарајућим субаналитичким контима (а не на аналитичким контима, како стоји у цитираној одредби) нефинансијске имовине у класи 000000 – Нефинансијска имовина, као и на одговарајућим субаналитичким контима у оквиру синтетичког конта 341100 – Друге промене у обиму. Аналогно, као и код категорије 330000 – Добити које су резултат промене вредности, ове промене се исказују под 31. 12. године за коју се саставља финансијски извештај, на посебним за то предвиђеним субаналитичким контима. Приликом отварања почетног стања врши се затварање поменутих конта која одражавају промене у обиму, као и пренос на припадајућа конта у класи 000000 – Нефинансијска имовина и припадајућим субаналитичким контима категорије 340000 – Друге промене у обиму. Уколико буџетски корисник користи конта промена у обиму, приликом промене обима „на више” по основу стицања нефинансијске имовине задужују се одговарајућа субаналитичка конта у класи 000000 – Нефинансијска имовина, а одобравају се одговарајућа субаналитичка конта у оквиру синтетичког конта 341100 – Друге промене у обиму (на пример, код медицинске и лабораторијске опреме то је 011258/341131), а уколико промена у обиму значи смањење обима нефинансијске имовине, онда ће се одговарајућа субаналитичка конта у оквиру групе конта задужити, а одобриће се одговарајућа конта у оквиру класе Нефинансијска имовина (на пример 341131/011258). Све остало што је наведено у случају промена на контима групе конта 330000, важи и за групу конта 340000 у погледу њихове кореспондентности и усаглашености са контима која су садржана у Обрасцима СВИ 1 и СВИ 2, у складу са Правилником о вредности нефинансијске имовине, што значи да се у наведеним извештајима приказују на одговарајућим субаналитичким контима која се у оквиру непокретне имовине (Образац СВИ 1) и покретне имовине (Образац СВИ 2) односе на друге промене у обиму. Ако је, на пример, вршена набавка два рачунара, онда је несумњиво дошло до повећања у обиму. Уколико је расходована нека опрема, онда је дошло до смањења у обиму. Све претходно наведено мора бити засновано на важећим одлукама надлежних тела корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, и садржано у финансијским извештајима о пословању за протеклу годину.

2.1. Начин обрачуна амортизације за нефинансијску имовину због промене у обиму Будући да поменута одредба из члана 13. Правилника о Контном плану, као ни друге одредбе тог правилника, не регулише начин обрачуна амортизације нефинансијске имовине у вези са променом у обиму, обрачун амортизације за нефинансијску сталну имовину треба вршити током године, у зависности од тога када је дошло до промене обима. На пример, ако је у месецу марту текуће године набављена административна опрема, обрачун амортизације требало би вршити од месеца априла текуће године до краја године и исказивати на потражној страни субаналитичког конта 011258 – Друге промене у обиму административне опреме, као и на дуговној страни субаналитичког конта 341131 – Друге промене у обиму опреме. У наставку следи пример обрачуна амортизације када долази до повећања у обиму административне опреме (Варијанта А). Такође ће бити приказан и начин књижења смањења у обиму административне опреме, када се обрачун амортизације врши до момента смањења обима опреме (Варијанта Б). Пример: 1. У априлу 2017. године набављено је 5 персоналних рачунара АТ ТОШИБА у вредности од 325.000,00 динара. Порез на додату вредност обрачунат је по посебној стопи од 10%. Корисник

буџетских средстава обвезник је ПДВ-а и има право на одбитак претходног пореза на додату вредност. 2. Треба обрачунати амортизацију за период од маја до децембра 2017. године. Амортизациона стопа је 20%. 3. Треба извршити прекњижавање приликом отварања почетног стања 1. 1. 2018. на редовна конта нефинансијске имовине и капитала. Књижење: Варијанта А – повећање промене у обиму нефинансијске имовине Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

011228 341131

ОПИС

Износ дугује

потражује

Друге промене у обиму административне опреме

325.000,00

Друге промене у обиму опреме

325.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

- за насталу промену у обиму опреме због извршене набавке 2.

512221

Рачунарска опрема

325.000,00

123962

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по посебној стопи (осим плаћених аванса)

32.500,00

252111

Добављачи у земљи

357.500,00

- за извршену набавку рачунарске опреме 3.

341131

Друге промене у обиму опреме 011228

43.333,00

Друге промене у обиму административне опреме

43.333,00

- обрачун амортизације за набављену опрему за период од маја до децембра 2017. 4.

011222

Рачунарска опрема 011228

281.667,00

Друге промене у обиму административне опреме

281.667,00

- за прекњижавање на редовна конта нефинансијске имовине под 1. 1. 2018. 5.

341131

Друге промене у обиму опреме 311112

Опрема

281.667,00 281.667,00

- за прекњижавање на редовна конта извора опреме под 1. 1. 2018.

Коментар: ● Под првим ставом прокњижена је набавка административне опреме, и то 5 компјутера, што је повећање у обиму, али и вредносно у износу од 325.000,00 динара. ● Под другим ставом прокњижена је фактура добављача за испоручене рачунаре са обрачунатим ПДВ-ом. Овај ПДВ од 32.500,00 динара не улази у набавну вредност рачунара, јер је корисник буџетских средстава који је набавио компјутере обвезник ПДВ-а и има право на одбитак претходног пореза. ● Под трећим ставом прокњижен је обрачун амортизације за набављене компјутере за период од маја до краја 2017. године у износу од 43.333,00 динара. Обрачуната амортизација умањила је на крају 2017. године вредност набављених компјутера не за 325.000,00 већ за 281.667,00 динара. ● Под четвртим и петим ставом у почетном стању 1. 1. 2018. године извршено је прекњижавање на редовни конто нефинансијске имовине и затварања конта друге промене у обиму административне опреме.

Пример: 1. У јуну 2017. године расходовани су мерни и контролни инструменти као део медицинске и лабораторијске опреме чија је набавна вредност 270.000,00 динара. 2. Обрачуната амортизација расходоване опреме на годишњем нивоу износи 40.500,00 динара. Амортизациона стопа је 15%. 3. Треба извршити прекњижавање приликом отварања почетног стања 1. 1. 2018. на редовна конта нефинансијске имовине и капитала. Књижење: Варијанта Б – Смањење промене у обиму нефинансијске имовине Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

341131

ОПИС

дугује

потражује

4 Друге промене у обиму опреме

011258

Износ

270.000,00

Друге промене у обиму медицинске и лабораторијске опреме

270.000,00

- за расходовање мерних и контролних инструмената 341131

Друге промене у обиму опреме 011258

/20.250,00/

Друге промене у обиму медицинске и лабораторијске опреме

/20.250,00/

- сторно обрачунате амортизације због смањења промена у обиму за период мај–децембар 2017. 3.

011258

Друге промене у обиму опреме медицинске и лабораторијске опреме 011253

249.750,00

Мерни и контролни инструменти

249.750,00

- за прекњижавање на редован конто због смањене промене у обиму 1. 1. 2018. 4.

311112

Опрема 341131

249.750,00

Друге промене у обиму опреме

249.750,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

- за прекњижавање на редован конто због смањене промене у обиму 1. 1. 2018.

Коментар: Под првим ставом књижена је промена смањења обима због расходовања које је извршено у априлу 2017. године у износу од 270.000,00 (341131/011258). ● Под другим ставом извршен је сторно обрачунате амортизације због смањења у обиму. Будући да је годишња амортизација 40.500,00 обрачуната на основицу смањења обима (270.000,00 x 15%), полугодишња амортизација је сторно 20.250,00 динара. ● Под трећим ставом је у почетном стању 1. 1. 2018. године спроведено искњижавање расходоване медицинске опреме у износу од 249.750,00 динара (011258 /011253), из чега је видљиво да је настала промена смањења у обиму. ● Под четвртим ставом извршено је књижење смањења обима на редовном конту и затварање привременог конта у изворима опреме 311112/341131. ●

Ако би се поштовала процедура евидентирања промена у обиму нефинансијске имовине, како је Правилником о Контном плану и предвиђено, исказна моћ Биланса стања била би транспарентнија, тако да би са појединих конта која су у вези са променама у обиму могли да се виде одређени подаци који могу бити веома корисни приликом доношења нових одлука о томе шта је потребно да се набавља, расходује, да ли је било вишкова, мањкова и слично томе.

ОБАВЕЗА УСПОСТАВЉАЊА СИСТЕМА ФИНАНСИЈСКОГ УПРАВЉАЊА И КОНТРОЛЕ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА

декватно функционисање интерне финансијске контроле у јавном сектору јесте обавеза која проистиче из поглавља 32 – Финансијски надзор приступних преговора за придруживање Европској унији. Интерна финансијска контрола у јавном сектору обухвата: 1) финансијско управљање и контролу код корисника јавних средстава; 2) интерну ревизију код корисника јавних средстава; 3) хармонизацију и координацију финансијског управљања и контроле и интерне ревизије коју обавља Министарство финансија – Централна јединица за хармонизацију (у даљем тексту: ЦЈХ). У наставку тексту биће представљене основе у вези са обавезом увођења финансијског управљања и контроле (у даљем тексту: ФУК) код корисника јавних средстава.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Правни основ за увођење ФУК-а Правни основ за увођење и спровођење ФУК-а је: 1) члан 81. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009 … и 113/2017 – у даљем тексту: Закон), 2) Правилник о заједничким критеријумима и стандардима за успостављање, функционисање и извештавање о систему финансијског управљања и контроле у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 99/2011 и 106/2013 – у даљем тексту: Правилник) и 3) Стратегија развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору у Републици Србији за период 2017–2020. године („Сл. гласник РС”, бр. 51/2017 – у даљем тексту: Стратегија). Оквир за успостављање, функционисање и извештавање о ФУК-у у јавном сектору, прописан Законом и Правилником, још детаљније је разрађен у Приручнику за финансијско управљање и контролу Министарства финансија – Централна јединица за хармонизацију, а може да се пронађе на интернет сајту ЦЈХ. Сагласно члану 81. Закона, као и члану 3. Правилника, финансијско управљање и контрола успостављају се ради остваривања одређених циљева корисника јавних средстава, и то ради: ● обављања послова у складу са законима, подзаконским и интерним актима, уговорима и прописаним процедурама; ● обезбеђења поузданог, потпуног и благовременог финансијског и пословног извештавања; ● правилног, економичног, ефикасног и ефективног коришћења јавних средстава; ● заштите имовине и других ресурса од губитака који могу да настану због неодговарајућег управљања, неоправданог трошења и коришћења, као и због превара. ФУК се успоставља у свим организационим јединицама корисника јавних средстава, без обзира на њихову величину и број запослених, а спроводе га руководиоци и сви запослени. Сваки корисник јавних средстава треба да обликује сопствени систем у складу са својим потребама и постојећим окружењем.

Обвезници увођења ФУК-а

Обвезници увођења ФУК-а јесу сви корисници јавних средстава. Корисници јавних средстава су, у складу са Законом: ● директни и индиректни корисници буџетских средстава; ● корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање; ● јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти и правна лица основана од стране тих јавних предузећа; ● правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору;

друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама.

●

Одговорност за успостављање, одржавање и унапређење система ФУК-а За успостављање, одржавање и унапређење система ФУК-а одговоран је руководилац корисника јавних средстава. Поједине одговорности руководиоца корисника јавних средстава могу да се пренесу на друга лица у оквиру корисника јавних средстава којима руководилац руководи, ако законом или другим прописом није друкчије одређено. Преношењем одговорности не искључује се и одговорност руководиоца корисника јавних средстава.

Практични оквир увођења система ФУК-а Имплементација ФУК-а спроводи се обављањем више активности, које су за потребе овог коментара подељене у фазе у оквиру којих се обављају:

I ФАЗА:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

1. Организовање и преглед процеса: ● прибављање и упознавање са прописима о ФУК-у; ● доношење Одлуке о избору руководиоца за ФУК; ● доношењу Одлуке о радној групи за ФУК. 2. Самооцењивање. Утврђивање стања ФУК-а код корисника јавних средстава врши се самооцењивањем. Најадекватнији начин за самооцењивање јесте примена COSO модела са коришћењем стандардизованог упитника. Питања за упитник по COSO моделу групишу се у пет области – компоненти интерних контрола, и то у: контролно окружење, процену ризика, контролне активности, информације и комуникације и праћење и надзор. 3. Припрема и доношење Плана активности (акционог плана): ● донети предлог акционог плана; ● одредити и усагласити форму акционог плана са радном групом и руководиоцем корисника јавних средстава; ● доделити рокове и појединачне задатке из одобреног акционог плана.

II ФАЗА – сегментација кључних пословних процеса: идентификовање и опис пословних процеса, потпроцеса и активности у оквиру свих процеса; ● мапирање пословних процеса; ● израда процедура и документовање истих.

●

III ФАЗА – процена ризика: утврђивање (идентификација) ризика; процена и рангирање свих ризика путем коришћења Матрице ризика преко два фактора: утицаја ризика и вероватноће појављивања ризика; ● начин решавање појединачног ризика; ● анализа система интерних контрола; ● израда алата Регистра ризика; ● израда Стратегије управљања ризицима. ● ●

IV ФАЗА – извештавање о систему ФУК-а: 1. путем упитника који се шаље Министарству финансија сваке године до 31. марта; 2. путем састављања извештаја о функционисању система ФУК-а, који се доставља руководиоцу корисника јавних средстава у периодима који се предвиде Стратегијом.

Ажурирање и праћење ФУК-а У складу са Правилником, Стратегија управљања ризиком ажурира се сваке три године, као и у случају када се контролно окружење значајније измени. Регистар ризика и контроле, који служи за свођење ризика на прихватљив ниво, мора бити анализиран и ажуриран најмање једном годишње.

Временски оквир за увођење ФУК-а

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Приликом увођења ФУК-а корисници треба да узму у обзир временски оквир за имплементацију, који траје више месеци, у зависности од сложености организационе структуре, идентификованих процеса, броја запослених, координације и учешћа свих запослених.

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? ● Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама. ● Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмови-

ма у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима. ● Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. ● Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о

њима добија обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки. ● Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типо-

ва јавних набавки (добра, услуге, радови). ● Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. ● Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач победио. ● Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА ИЛИ ДРУГО РАДНО АНГАЖОВАЊЕ КОРИСНИКА ПЕНЗИЈЕ

рема члану 24. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005 … и 113/2017 – у даљем тексту: Закон), радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене Законом, односно Правилником о организацији и систематизацији послова у складу са Законом. Закон не поставља горњу старосну границу за закључивање уговора о раду између послодавца и незапосленог лица, без обзира на то да ли је то лице корисник старосне или породичне пензије. Из наведеног следи да послодавац може да закључи уговор о раду, односно да заснује радни однос са корисником старосне или породичне пензије. Пошто у пракси постоје корисници старосне, породичне и инвалидске пензије, у наставку следи увид у могућности за њихово поновно радно ангажовање.

Радно ангажовање корисника старосне и превремене старосне пензије

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Корисници старосне пензије могу поново да стекну својство осигураника: 1) заснивањем радног односа и 2) обављањем послова ван радног односа – по основу разних уговорених послова ван радног односа. Радни однос са пензионисаним лицем заснива се, у складу са чланом 30. Закона, закључивањем уговора о раду који, према члану 31. став 1. Закона, може да се закључи на неодређено или одређено време. Закључивањем уговора о раду са пензионером на неодређено или одређено време пензионисано лице стиче статус запосленог и по том основу изједначено је са осталим запосленима код послодавца. То значи да прима зараду која се утврђује општим актом и уговором о раду. Такође, пензионисана лица могу да буду ангажована ван радног односа да обављају послове по неком од уговора ван радног односа. То може да буде неки од следећих уговора: уговор о делу, уговор о повременом или привременом обављању послова, уговор о ауторском делу, уговор о трговинском заступању, уговор о примањима члана надзорног и управног одбора правног лица и други слични уговори. При томе треба имати у виду да, сходно члану 197. Закона, за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години послодавац може да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са незапосленим лицем, запосленим који ради непуно радно време – до пуног радног времена и са корисником старосне пензије. Дакле, уговорно обављање привремено-повремених послова може да се повери само кориснику старосне пензије, а не и корисницима других врста пензија. Свим наведеним уговорима за обављање послова ван радног односа заједничко је то да се извршиоцу на накнаду за извршени посао, дакле пензионисаном лицу, уплаћује допринос за пензијско и инвалидско осигурање по стопи као и за запослене, односно тренутно по стопи од 26%, уз различите стопе пореза, зависно од врсте уговореног посла. Ако пензионисано лице обавља послове по уговору о привременим или повременим пословима, добија статус обавезно осигураног лица по основу пензијског и инвалидског осигурања. Зато се за ова лица подноси пријава на осигурање и одјава осигурања по престанку обављања посла. Наиме, пензионисана лица нису обавезно осигурана лица, већ корисници права, па када, у складу са Законом, обављају привремене или повремене послове, постају обавезно осигурана лица. Када је у питању уговор о делу, он може да се закључи са корисником било које пензије, с тим да пензионисано лице које обавља ове послове у систему пензијског и инвалидског осигурања стиче својство осигураника самосталних делатности (а не осигураника запосленог). Исто својство стичу и пензионисана лица која раде по другим поменутим уговорима ван радног односа (осим по уговору о повремено-привременим пословима).

За време док пензионисано лице (старосни пензионер) ради и прима зараду, односно накнаду за рад по уговору ван радног односа, истовремено му се исплаћује и пензија јер је пензија његово Законом стечено право, па би укидање права на пензију било противуставно. Према члану 121. став 1. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/2003 … и 142/2014 – у даљем тексту: Закон о ПИО), корисник старосне пензије који се запосли на територији Републике, односно обавља самосталну делатност по основу које је обавезно осигуран на територији Републике, по престанку тог запослења, односно обављања те самосталне делатности, има право на поновно одређивање пензије ако је био у осигурању најмање годину дана. При томе треба напоменути да не постоји законски основ за обавезно поновно утврђивање висине пензије, већ то сам пензионер треба да захтева.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Радно ангажовање корисника породичне пензије Нема сметњи да се радни однос заснује са породичним пензионером јер је породични пензионер радно способно лице које породичну пензију наслеђује навршавањем прописаних година живота, па се зато све што је наведено о могућности заснивања радног односа са старосним пензионером односи и на породичног пензионера. Међутим, кориснику породичне пензије који стекне својство осигураника обуставља се исплата породичне пензије сходно члану 117. став 2. Закона о ПИО, осим у случају када корисник пензије остварује уговорену накнаду на месечном нивоу у износу нижем од најниже основице у осигурању запослених, важеће у моменту уплате доприноса (члан 117. став 4. Закона о ПИО, до 31. 12. 2018. године она износи 23.053 динара). Такође треба имати у виду да се корисницима породичне пензије који стекну својство осигураника по основу обављања: ● повремених и привремених послова за које остварују уговорену накнаду ако нису осигурани по другом основу; ● привремених и повремених послова за које остварују уговорену накнаду преко омладинских задруга које се сматрају послодавцем, а имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота ако нису на школовању; ● послова по основу уговора о делу, ауторског уговора и других уговора, по којима за извршен рад остварује накнаду, а нису осигурани по другом основу, обуставља исплата породичне пензије за период утврђеног стажа осигурања (члан 117. став 3. Закона о ПИО) оствареног за време обављања уговореног посла, и то након утврђивања тог стажа, под условом да је накнада по уговору већа од најниже основице доприноса. То значи да ће се, уколико корисник породичне пензије обавља послове по којима остварује уговорену накнаду, по истеку обављања тих послова утврдити стаж осигурања и за тај период утврђеног стажа неће се исплаћивати породична пензија, односно за време обављања рада врши се исплата породичне пензије, а тек по завршетку и утврђивању стажа осигурања ова пензија се у наредном периоду за утврђено време не исплаћује. У случају да је накнада за уговорени посао нижа од најниже основице за обрачун доприноса – не обуставља се исплата породичне пензије.

Радно ангажовање корисника инвалидске пензије

Када је реч о радном ангажовању инвалидског пензионера, укратко се може рећи да лице које је остварило право на инвалидску пензију не може да заснује радни однос (члан 21. Закона о ПИО) јер је у питању губитак радне способности. Наиме, инвалидност постоји кад код осигураника настане потпуни губитак радне способности, па је зато у члану 176. Закона утврђено да запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца, ако је на начин прописан Законом утврђено да је код запосленог дошло до губитка радне способности – даном достављања правоснажног решења о утврђивању губитка радне способности. Стога заснивање радног односа са инвалидским пензионером није важеће и аутоматски престаје по сили закона, све док је на снази решење о утврђивању губитка радне способности.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Међутим, промене у стању инвалидности које су од утицаја на право на инвалидску пензију утврђују се у поступку који се покреће на захтев корисника или по службеној дужности (члан 96. став 1. Закона о ПИО). Наведено значи и да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (у даљем тексту: Фонд ПИО), у случају сазнања да је корисник инвалидске пензије стекао својство осигураника, може да позове на контролни преглед, односно поновну оцену радне способности сваког корисника инвалидске пензије у случају када постоји сумња да је дошло до промена у стању инвалидности које могу бити од утицаја на остварено право. Обавезан контролни преглед обавља се најкасније у року од три године од дана утврђивања инвалидности. Кориснику инвалидске пензије који се не одазове на контролни преглед обуставља се исплата пензије за све време док се не одазове на позив. Дакле, Законом о ПИО није прописан основ за обуставу исплате инвалидске пензије, већ само за губитак права уколико дође до промена у стању инвалидности, односно, уколико корисник инвалидске пензије стекне својство обавезно осигураног лица, основ престанка права на инвалидску пензију није стицање својства осигураника, већ утврђивање чињенице непостојања инвалидности. Према томе, са становишта прописа нема сметњи да корисник инвалидске пензије стекне својство осигураника, али у том случају постоји основ да Фонд ПИО покрене поступак, односно може да „активира” поступак утврђивања да ли је дошло до промена у стању инвалидности које утичу на даље остваривања права на инвалидску пензију. Што се тиче могућности да инвалидски пензионер ради на пословима ван радног односа, најпре се указује на став да „инвалидски пензионер, сходно одредбама Закона о раду, не може да заснује радни однос, док друге облике рада овај закон не забрањује”. Према мишљењу Сектора за пензијско и инвалидско осигурање Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, рад инвалидског пензионера на неким пословима ван радног односа (рад по уговору ван радног односа, рад у комисијама, као судски поротник или вештак и сл.) не представља законски основ за аутоматско губљење права на инвалидску пензију нити за покретање поступка за поновно утврђивање инвалидности тог инвалидског пензионера. Међутим, Законом је дата могућност да у одређеним случајевима и по протеку Законом утврђеног времена организација пензијског и инвалидског осигурања по службеној дужности може да покрене поступак да се код појединих инвалидских пензионера поново приступи оцени радне способности. Подразумева се да, ако се инвалидски пензионер запосли или почне да обавља самосталну делатност, настаје и обавеза уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Међутим, корисник инвалидске пензије у том случају нема право на поновно одређивање пензије, али постоји могућност покретања поступка поновне оцене инвалидности (Министарство за рад и запошљавање, служб. 114/2016-07 од 3. 6. 2016. године).

Пореске обавезе на зараду поново запосленог корисника пензије 1) Порез на зараду Заснивањем радног односа пензионер стиче статус запосленог, са свим правима и обавезама по основу рада, у складу са Законом. На зараду запосленог пензионера послодавац плаћа порез на зараде као и за остале запослене, дакле по стопи од 10% на основицу коју чини бруто зарада умањена за неопорезив износ од 15.000 динара за цео месец рада.

2) Допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање На зараду запосленог корисника пензије послодавац плаћа допринос за ПИО на терет запосленог (14%) и на терет послодавца (12%). Основицу на коју се обрачунава и плаћа овај допринос чине зарада и накнада зараде, а не може бити нижа од најниже основице нити виша од највише месечне основице доприноса. Овако плаћени доприноси по престанку осигурања представљају основ за поновно одређивање пензије (према члану 121. Закона о ПИО), ако је био у осигурању најмање годину дана.

Према томе, време које пензионисано лице проведе у радном односу (осигурању) урачунава се у стаж осигурања, а остварена зарада, односно основица осигурања узима се у обзир за поновно одређивање висине пензије.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3) Допринос за обавезно здравствено осигурање

Према члану 21. Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 107/2005 … и 126/2014 – одлука УС), уколико осигураник испуњава услове за стицање својства осигураника по више основа осигурања, приоритетни основ осигурања, који искључује друге основе осигурања, утврђује се по приоритетима, при чему је као први наведен осигурање по основу запослења или пензије. Према ставу 2. истог члана, лице које испуњава услов за стицање својства осигураника по више основа осигурања дужно је да изабере један од основа осигурања по коме ће бити здравствено осигурано, односно по коме ће остваривати права из обавезног здравственог осигурања. Имајући у виду ове законске одредбе, када корисник пензије поново заснује радни однос, испуњава услов за стицање својства осигураника по више основа, по основу запослења и по основу пензије. Пошто је приоритетни основ осигурања запослење или пензија, што значи да једно друго искључују, пензионер је дужан да при поновном заснивању радног односа изабере један од основа осигурања по коме ће бити здравствено осигуран, односно по коме ће остваривати права из обавезног здравственог осигурања (по основу запослења или по основу пензије). Овај избор врши се договором послодавца и пензионера при заснивању радног односа. У зависности од овог договора у пракси ће постојати две ситуације, и то: ● када се запослени пензионер изјасни да жели да користи здравствено осигурање по основу пензије и ● када се запослени пензионер изјасни да жели да користи здравствено осигурање по основу запослења. Било коју солуцију да изабере, пензионер треба да се изјасни давањем писане изјаве послодавцу. У наставку су детаљније изложена два случаја. 1. Ако се запослени пензионер изјасни да жели да користи здравствено осигурање ПО ОСНОВУ ПЕНЗИЈЕ, то значи следеће: ● Послодавац нема обавезу да плаћа допринос за здравствено осигурање из зараде и на зараду која се исплаћује запосленом пензионеру. ● Запосленом пензионеру послодавац не издаје здравствену исправу (књижицу) по основу радног односа, с обзиром на то да се изјаснио да по том основу не користи здравствено осигурање, односно послодавац не пријављује пензионера на здравствено осигурање (лечи се помоћу здравствене књижице по основу пензије). ● У случају боловања, запослени пензионер има право на накнаду зараде за првих 30 дана боловања, али не може да оствари право на накнаду зараде због болести која се исплаћује на терет Фонда здравства (боловање преко 30 дана), с обзиром на то да је услов за остваривање овог права пријављивање на здравствено осигурање по основу радног односа и редовно плаћање доприноса за здравствено осигурање. То практично значи да ће ово лице само платити услугу изабраног лекара – упућивање на првостепену лекарску комисију која даје мишљење о потреби продужења привремене спречености за рад (сагласно инструкцији Министарства здравља број 011-00-142/2012-20 од 7. 8. 2012. године). Дакле, овај запослени не остварује право на накнаду зараде за боловање преко 30 дана, али је послодавац дужан да му и за то време уплаћује допринос за ПИО (на најнижу основицу), јер је он још увек у запослењу.

2. Ако се запослени пензионер изјасни да жели да користи здравствено осигурање ПО ОСНОВУ ЗАПОСЛЕЊА, то значи следеће: ● На зараду запосленог пензионера плаћају се све обавезе по основу пореза и доприноса као и за остале запослене, што значи и допринос за здравствено осигурање. ● Послодавац му издаје здравствену књижицу, њему и члановима породице који користе здравствену заштиту преко њега. ● Запослени пензионер остварује сва права по основу рада (право на боловање, право на накнаду зараде због боловања на терет послодавца и на терет Фонда здравства и др.). Основицу на коју се обрачунава и плаћа овај допринос чини зарада и накнада зараде, а не може бити нижа од најниже основице нити виша од највише месечне основице доприноса.

4) Допринос за осигурање за случај незапослености Према Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености, лице које је испунило услов за пензију не сматра се незапосленим. Стога корисник старосне пензије не може да буде незапослено лице, па самим тим, када ово лице заснује радни однос, послодавац нема обавезу да за њега плаћа допринос за случај незапослености (без обзира на то како се определио у погледу плаћања доприноса за здравствено осигурање).

Према наведеним карактеристикама опорезивања зараде запосленог пензионисаног лица у наредној табели дат је приказ стопа пореских обавеза, а у зависности од тога за који се начин плаћања доприноса за здравство ово лице изјаснило послодавцу:

Порез

Допринос за ПИО на терет запосленог

Допринос за ПИО на терет послодавца

Допринос за здравство на терет запосленог

Допринос за здравство на терет послодавца

По основу зараде

10%

14%

12%

5,15%

По основу пензије

10%

14%

12%

Приоритетни основ осигурања

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Обрачун пореза и доприноса на зараду корисника пензије који су засновали радни однос

Када је зарада запосленог корисника пензије најпре утврђена у бруто износу, на тај бруто износ обрачунавају се доприноси на терет запосленог и порез (по умањењу бруто зараде за 15.000 динара пореске олакшице) ради утврђивања нето зараде за исплату. Међутим, с обзиром на наведене специфичне стопе доприноса приликом обрачуна зарада запослених корисника пензије, када им је зарада најпре утврђена у нето износу, посебне су и формуле које се у погледу њихових зарада примењују за превођење нето износа зараде у бруто, па се наводе у наставку, при чему се има у виду да се до 31. 12. 2018. године примењују следећи параметри: 1) најнижа месечна основица доприноса (НнО) износи 23.053,00 динара; 2) највиша месечна основица за обрачун доприноса (НвО) износи 329.330,00 динара; 3) пореско умањење на зараде (Пу) износи 15.000,00 динара. На основу ових параметара формуле за превођење зараде запослених пензионисаних лица су:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ОПИС

Пензионисана лица која су се определила за здравствено осигурање по основу зараде

Пензионисана лица која су се определила за здравствено осигурање по основу пензије

1) Ако је нето зарада већа од нето најниже основице, а мања од нето највише основице

Б = (Н - 1.500) : 0,7085 (ако је нето зарада већа од 17.833,05, а мања од 234.830,30 дин.)

Б = (Н - 1.500) : 0,760 (ако је нето зарада већа од 19.020,28, а мања од 251.790,80 дин.)

2) Ако је нето зарада већа од нето пореске олакшице, а мања од нето најниже основице

Б = (Н + 0,1915 x НнО - 0,10 x Пу) : 0,90 Б = (Н + 2.914,65) : 0,90 (ако је нето зарада већа од 10.585,35, а мања од 17.833,05 дин.)

Б = (Н + 0,14 x НнО - 0,10 x Пу) : 0,90 Б = (Н + 1.727,42) : 0,90 (ако је нето зарада већа од 11.772,58, а мања од 19.020,28 дин.)

3) Ако је нето зарада већа од нето највише основице

Б = (Н + 0,1915 x НвО - 0,10 x Пу) : 0,90 Б = (Н + 61.566,70) : 0,90 (ако је нето зарада већа од 234.830,30 дин.)

Б = (Н + 0,14 x НвО - 0,10 x Пу) : 0,90 Б = (Н + 44.606,20) : 0,90 (ако је нето зарада већа од 251.790,80 дин.)

На основу наведених елемената у наредној табели дати су примери утврђивања бруто зараде и обрачун пореза и доприноса на зараду пензионера у случају када се плаћа порез и допринос за ПИО (колона 3) и у случају када се плаћа порез, допринос за ПИО и допринос за здравствено осигурање (колона 4), а нето зарада корисника пензије већа је од најниже основице и нижа од највише основице: Зарада запосленог пензионера – плаћа се порез, допринос за ПИО и допринос за здравствено осигурање (осигурање по основу зараде)

Ред. бр.

ОПИС

Зарада запосленог пензионера – плаћа се порез и допринос за ПИО (осигурање по основу пензије)

50.000,00

1. 2. 2а

Уговорена зарада – нето Бруто зарада из колоне 3, по формули: Б = (ред. бр. 1 - 1.500) : 0,760

63.815,79

Бруто зарада из колоне 4, по формули: Б = (ред. бр. 1 - 1.500) : 0,7085

68.454,48

Неопорезиви износ зараде

15.000,00

Основца за плаћање пореза (ред. бр. 2, односно 2а - ред. бр. 3)

48.815,79

53.454,48

Порез на зараде (ред. бр. 4 x 10%)

4.881,58

5.345,45

Основица за плаћање доприноса – бруто зарада са ред. бр. 2, односно 2а

63.815,79

68.454,48

8.934,21

13.109,03

Доприноси на терет запосленог:

1) за колону 3 (ред. бр. 6 x 14%) 2) за колону 4 (ред. бр. 6 x 19,15%)

Ред. бр.

ОПИС

Зарада запосленог пензионера – плаћа се порез и допринос за ПИО (осигурање по основу пензије)

Зарада запосленог пензионера – плаћа се порез, допринос за ПИО и допринос за здравствено осигурање (осигурање по основу зараде)

8.934,21

9.583,62

7.1.

Допринос за ПИО (ред. бр. 6 x 14%)

7.2.

Допринос за здравствено осигурање (ред. бр. 6 x 5,15%)

3.525,41

7.3.

Допринос за случај незапослености – не плаћа се

50.000,00

2) за колону 4 (ред. бр. 6 x 17,15%)

7.657,89

11.739,95

9.1.

Допринос за ПИО (ред. бр. 6 x 12%)

7.657,89

8.214,54

9.2.

Допринос за здравствено осигурање (ред. бр. 6 x 5,15%)

3.525,41

9.3.

Допринос за случај незапослености – не плаћа се

71.473,68

80.194,43

Нето зарада за исплату (ред. бр. 2, односно 2а - ред. бр. 5 - ред. бр. 7)

Доприноси на терет послодавца: 9.

1) за колону 3 (ред. бр. 6 x 12%)

У оба случаја је нето зарада запосленог корисника пензије иста, али је укупан трошак послодавца по основу исплаћене зараде у другом примеру већи због обавезе плаћања доприноса за здравствено осигурање на терет запосленог и на терет послодавца, пошто се запослени корисник пензије изјаснио да буде здравствено осигуран преко зараде код послодавца.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Укупан трошак послодавца (ред. бр. 2, односно 2а + ред. бр. 9)

Попуњавање Обрасца ППП-ПД Као и за остале запослене, тако и за запослене кориснике пензије послодавци пре исплате зарада Пореској управи достављају податке о обрачунатом порезу и доприносима на Обрасцу ППП-ПД, уз коришћење ОВП 101. Порез и доприноси се плаћају на рачун 840-4848-37, уз навођење броја одобрења (БОП) додељеног од стране Пореске управе. На основу података из претходна два примера у наставку следи начин попуњавања дела Обрасца ППП-ПД:

ШВП

број дана

број сати

фонд сати

бруто приход

осн. за порез

порез

основ. за доприносе

ПИО

ЗДР

НЗС

3.6

3.7

3.8

3.8а

3.9

3.10

3.11

3.12

3.13

3.14

3.15

1 09 101 00 0

176

63.816

48.816

4.882

63.816

16.592

1 09 101 00 0

176

68.454

53.454

5.345

68.454

17.799

7.050

ОПОРЕЗИВАЊЕ НАКНАДА ОД УСЛУГА И УГОВОРИ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА1

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Увод: Опорезивање накнада од услуга

Сходно члану 40. став 1. тачка 5) Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01 … 113/17 – у даљем тексту: Закон), уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања (у даљем тексту: УИДО) није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу накнада од услуга истраживања тржишта, рачуноводствених и ревизорских услуга и других услуга из области правног и пословног саветовања, независно од места њиховог пружања или коришћења, односно места где ће бити пружене или коришћене (у даљем тексту: накнаде од услуга). С тим у вези, наведене накнаде од услуга, сходно решењима садржаним у свим УИДО између Републике Србије и других држава (осим у УИДО са Албанијом, Индијом, Казахстаном, Пакистаном, Румунијом и Тунисом, о чему ће бити говора у наставку), за примаоца прихода имају карактер „добити од пословања”, која се, сходно члану 7. став 1. УИДО, у држави извора (у конкретном случају у Републици Србији – прим. Д. Д.) опорезује САМО ако је остварена преко сталне пословне јединице коју нерезидентни прималац (и стварни власник) накнада од услуга има у Републици Србији (сходно правилима која важе за опорезивање добити сталне пословне јединице). У супротном, односно ако накнаде од услуга нису остварене преко сталне пословне јединице коју нерезидентни прималац (и стварни власник) накнада од услуга има у Републици Србији, исте се опорезују само у држави резидентности стварног власника накнада од услуга (односно Република Србија нема право опорезивања). Услов за ово су ВАЛИДНА потврда о резидентности, као и доказ о стварном власништву примаоца накнада од услуга (члан 40а став 1. Закона). Као што је претходно истакнуто, наведене накнаде од услуга, сходно међународној теорији и пракси (када је у питању примена и тумачење УИДО), за њиховог примаоца и стварног власника имају карактер добити од пословања, а не осталог дохотка2 (дохотка који није изричито споменут у претходним члановима УИДО) из одговарајућег члана УОИДО.3 С тим у вези, 1 Ставови и закључци наведени у тексту представљају личне ставове и закључке аутора и као такви засновани су на искуствима међународне теорије и праксе (ОЕЦД, УН) у вези са тумачењем и применом међународних уговора о избегавању двоструког опорезивања, а ПРВЕНСТВЕНО на чињеницама и околностима описаним у тексту. Подразумева се да (у складу са позитивним законким прописима) изложене чињенице и околности (и, последично, изведени закључци) у пракси подлежу провери од стране надлежних пореских органа током њиховог званичног поступања у поступку пореске контроле, КАО И ДА СЕ САМО у случају утврђивања чињеница и околности које су другачије од оних описаних у тексту, примењују одговарајуће одредбе Закона о порезу на добит правних лица, а не ставови и закључци о којима се говори у наставку. 2 Како нетачно наводе поједини аутори и часописи. 3 Од укупно 58 УИДО које у овом тренутку примењује са другим државама, Република Србија, као земља извора (на основу решења садржаног у члану који говори о опорезивању осталог дохотка), може да опорезује остали доходак (који настаје у Републици Србији), и то у свему по одредбама домаћег пореског законодавства, САМО ако остали доходак у Републици Србији остваре резиденти Азербејџана, Вијетнама, Индије, Ирске, Канаде, Јерменије, Казахстана, Катара, Малезије, Норвешке и Пакистана. Истовремено, када је у питању УИДО са Индијом, Република Србија (као земља извора) може да опорезује остали доходак само ако је у питању доходак који резиденти Индије остваре у виду добитка на лотоу, добитка од решавања наградних укрштеница – слагалица, добитка на тркама, укључујући коњске трке, добитка на картама и добитка од других игара било које врсте или у виду добитка на коцки или од клађења у било ком облику. Коначно, УИДО са Канадом (у члану који се односи на опорезивање осталог дохотка) садржи решење према којем, „ако доходак оствари резидент државе уговорнице (у конкретном случају резидент Канаде) из извора у другој држави уговорници (у конкретном случају из извора у Републици Србији), тај доходак се може опорезивати и у држави у којој настаје (у конкретном случају у Републици Србији) у складу са законом те државе. Ако је то доходак из труста, осим из труста који није труст у којем се врши одбијање доприноса, тако разрезан порез (у Републици Србији), ако је доходак опорезив у држави уговорници чији је стварни власник резидент (у конкретном случају у Канади), не може бити већи од 15 одсто од бруто износа дохотка”.

осталим дохотком би могао да се сматра нпр. приход од финансијских (деривативних – изведених) инструмената, АЛИ који (приход) не представља накнаду од услуга … о којима је примарно реч у овом тексту.

Опорезивање накнада од неких специфичних врста услуга 1. Опорезивање накнада од услуга остварених по основу обављања међународног друмског саобраћаја

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Порески третман добити од обављања међународног саобраћаја уређен је у члану 8. (Међународни саобраћај) УИДО између Републике Србије и других држава уговорница (у УИДО са Немачком члан 9). У члану 8 (Међународни саобраћај) став 1. УИДО између Републике Србије и других држава уговорница (у УИДО са Немачком члан 9) садржано је суштински исто (али другачије формулисано) основно решење, према којем се „добит од обављања међународног саобраћаја поморским бродом, ваздухопловом или (у неким уговорима4) друмским возилом … опорезује само у држави уговорници у којој се налази седиште стварне управе предузећа” или се „добит предузећа државе уговорнице од обављања међународног саобраћаја бродовима, ваздухопловима или (у неким уговорима5) друмским возилима опорезује само у тој држави”. С тим у вези, уколико порески третман добити од обављања међународног саобраћаја друмским возилима није посебно регулисан у члану 8 (Међународни саобраћај) УИДО6 (као што је то случај у одређеном броју УИДО које Србија примењује са другим државама уговорницама), наведена добит се, сходно основном решењу садржаном у члану 7 (Добит од пословања) став 1. тих уговора, у Републици Србији може опорезивати само ако је остварена преко сталне пословне јединице коју предузеће друге државе уговорнице има у Републици Србији. У супротном, предметна добит се опорезује само у другој држави уговорници (практично на исти начин како је то предвиђено у осталим УИДО у којима је друмски саобраћај обухваћен чланом 8. УИДО). У оба случаја, дакле (односно са позивом на члан 7. или 8. УИДО), ако међународни саобраћај обавља предузеће друге државе уговорнице, право опорезивања тако остварене добити (уз презентовање валидне потврде о резидентности и доказа о стварном власништву прихода) има САМО друга држава уговорница (а не Република Србија).

2. Накнаде од услуга развоја дизајна, модела или плана Плаћање које представља накнаду за развој дизајна, модела или плана (који не постоје у тренутку у ком се врши плаћање) не представља ауторску накнаду у смислу члана 12 (Ауторске накнаде) став 3. УИДО, чак и уколико у наведеном случају дизајнер (нпр. архитекта) задржава интелектуална права, укључујући ауторска права, на дизајну, моделу или плану. У конкретном случају је пре реч о накнади за одређену врсту услуга чији ће резултат бити развој дизајна, модела или плана и стога ова врста накнада (ако је врши правно лице) спада у поље примене члана 7 (Добит од пословања) или (ако је врши физичко лице) члана 14 (Самосталне личне делатности, о чему се овом приликом неће детаљније говорити) УИДО. Наведено значи да се, уколико су испуњени услови за примену УИДО (валидна потврда о резидентности, доказ о стварном власништву, боравак у Републици Србији краћи од 183 дана … , непостојање сталне базе у Републици Србији), неће применити решење из члана 40. став 1. тачка 5) Закона (према ком Република Србија и ИНАЧЕ не би имала право опорезивања јер наведене врсте услуга као такве нису наведене у члану 40. став 1. тачка 5) Закона), већ ће право опорезивања имати САМО друга држава уговорница (о чему ће детаљније бити говора у наставку). 4 УИДО са Белорусијом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Данском, Ираном, Луксембургом, Мађарском, Македонијом, Молдавијом, Норвешком, Пољском, Румунијом, Словенијом, Турском, Украјином, Хрватском, Црном Гором, Чешком Републиком и Швајцарском. 5 Исто. 6 У свим УОИДО који нису наведени у фусноти број 4.

Уколико, међутим, власник ауторског права на претходно развијеном плану неком лицу уступи право (дозволи) измене или репродукције тог плана, а да притом не врши никакав додатни рад, накнада коју ће власник ауторског права добити као накнаду за уступање права на такво коришћење плана представља ауторску накнаду приликом чије исплате треба обрачунати и платити порез по одбитку (о чему се такође овом приликом неће детаљније говорити).

3. Накнаде од пружања телекомуникационих услуга

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3.1. Накнаде од услуга лизинга транспондера

Сателитски оператери и њихови клијенти (укључујући предузећа за емитовање и телекомуникације) често закључују тзв. „лизинг-транспондера” уговоре, у оквиру којих сателитски оператер омогућава клијенту да искористи капацитет сателитског транспондера за емитовање или пренос сигнала преко великих географских подручја. Плаћања која клијенти врше по основу типичног уговора о лизингу транспондера представљају плаћања за коришћење преносних (трансмисионих) капацитета транспондера и стога не представљају ауторске накнаде у смислу у којем су оне дефинисане за потребе примене УОИДО.7 Наведена плаћања немају карактер накнаде за коришћење или за право коришћења имовине, тајне формуле или поступка, или обавештења (стручних знања, енг. кnow-how, фр. savoir faire), који се спомињу у дефиницији ауторских накнада, првенствено зато што сателитска технологија (као таква) и даље остаје непозната за клијента. Што се тиче УИДО који у дефиницију израза „ауторске накнаде” укључују плаћања која се врше по основу лизинга индустријске, комерцијалне или научне опреме (сви уговори, осим УИДО са Хрватском), прецизнији одговор на питање да ли претходно наведена накнада (по основу коришћења преносних/трансмисионих капацитета транспондера) има карактер ауторске накнаде, у многоме ће зависити од детаљне анализе релевантних одредаба комерцијалног уговора између сателитских оператера и клијената. С тим у вези, као што је претходно напоменуто, комерцијални уговори овог типа најчешће се односе на „изнајмљивање” транспондера, сходно чијим одредбама клијент у већини случајева не долази у физички посед транспондера, већ само има могућност коришћења његових (транспондера) преносних капацитета, односно сателитом управља давалац лизинга, док истовремено прималац лизинга нема могућност физичког приступа транспондеру чији су му преносни капацитети стављени на располагање. Имајући у виду наведено, у овим и сличним ситуацијама плаћања од стране клијената за примаоца прихода имаће пре карактер плаћања (накнаде) за извршене услуге на које се (накнаде) примењују одредбе члана 7 (Добит од пословања) УОИДО8, уместо да плаћања имају карактер накнаде за коришћење или за право коришћења индустријске комерцијалне или научне опреме, када би се на њих применио порески третман који се примењује на ауторске накнаде. Суштински различити, али у пракси и много ређи случајеви биће у ситуацијама у којима власник сателита изнајмљује сателит другом лицу (другој уговорној страни), тако да је то лице у могућности да њиме (сателитом) управља, као и да га користи за сопствене потребе, или да податке о његовим преносним капацитетима понуди на коришћење трећим лицима. У оваквим случајевима плаћања која лице на које је пренето право управљања сателитом 7 „Плаћања било које врсте која су примљена као накнада за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове и филмове или траке за телевизију или радио, као и за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.” Наведена дефиниција ауторских накнада је на суштински истоветан, али другачије формулисан начин, садржана у свим УИДО између Републике Србије и других земаља, осим у УИДО са Хрватском (у којем је из дефиниције ауторских накнада изостављен део који се односи на накнаду која се плаћа за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме). 8 „Добит предузећа државе уговорнице опорезује се само у тој држави, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, добит предузећа може се опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици.”

врши власнику сателита, имају карактер плаћања за коришћење или за право коришћења индустријске комерцијалне или научне опреме, односно имају карактер ауторских накнада. Слично тумачење може да се примени и на плаћања која се односе на лизинг или куповину преносних капацитета каблова за пренос електричне енергије или комуникација (нпр. комерцијални уговор о давању ненарушивог права коришћења тог капацитета) или преносних капацитета цевовода/ нафтовода (нпр. за транспорт гаса или нафте).

3.2. Накнаде од услуга код уговора о ромингу

3.3. Накнаде од услуга код уговора о лиценци за спектар Плаћања за коришћење или за право коришћења појединих делова или целине радио-фреквенцијског спектра (нпр. на основу тзв. „уговора о лиценци за спектар” – енг. spectrum license), који (уговор – прим. Д. Д.) кориснику лиценце омогућава (дозвољава) пренос медијских садржаја преко одређених фреквенција електромагнетног спектра, не представљају плаћања која се врше за коришћење или за право коришћења имовине, тајне формуле или поступка, или обавештења (стручних знања, енг. кnow-how, фр. savoir faire), који се спомињу у дефиницији ауторских накнада. Овај закључак важи чак и у случају УИДО који у дефиницију ауторских накнада укључују плаћања као накнаде за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме (сви уговори, осим УОИДО са Хрватском), зато што се у конкретном случају не ради ни о каквом коришћењу било које опреме.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Плаћања која на основу типичног уговора о ромингу оператер телекомуникационе мреже (телекомуникациони оператер) врши другом телекомуникационом оператеру не представљају накнаде које имају карактер ауторских накнада онако како су исте дефинисане за потребе УИДО. Наведена плаћања немају карактер накнаде за коришћење или за право коришћења имовине, тајне формуле или поступка, или обавештења (стручних знања, енг. кnow-how, фр. savoir faire), који се спомињу у дефиницији ауторских накнада, првенствено зато што у конкретном случају тајна формула или поступак нису доступни клијенту. Овај закључак остаје на снази и у случају да УИДО између држава чији су резиденти претходно споменути телекомуникациони оператери, у члану 12 (Ауторске накнаде) УИДО под изразом „ауторске накнаде” подразумева и плаћања која имају карактер накнаде за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме (тј. лизинг наведене опреме – сви уговори, осим УИДО са Хрватском), будући да оператер који (на основу уговора о ромингу) врши плаћање, исто не врши за коришћење или за право коришћења односне телекомуникационе мреже којој физички не може да приступи, већ пре може да се закључи да је у питању накнада за телекомуникационе услуге које пружа страни телекомуникациони оператер, на које се (накнаде – прим. Д. Д.) примењују одредбе члана 7 (Добит од пословања) УИДО9.

4. Накнаде од услуга у вези са софтвером (које се не плаћају по основу лиценце за софтвер) Ове накнаде НИСУ ауторске већ накнаде од услуга, али које се у Републици Србији не опорезују порезом по одбитку (јер нису наведене у члану 40. став 1. тачка 5. Закона), већ (за сврхе примене УИДО) као добит од пословања (сходно члану 7. УОИДО): 1. накнада за куповину софтвера, 2. накнада за имплементацију софтвера (услов: постојање основног уговора о лиценци), 3. накнада за одржавање софтвера (услов: постојање основног уговора о лиценци), 4. накнада за унапређење софтвера (услов: постојање основног уговора о лиценци), 5. накнада за дистрибуцију софтвера (услов: постојање основног уговора о лиценци). 37 9

Исто као у фусноти број 8.

5. Накнаде по основу услуга едукације запослених Накнаде од услуга едукације запослених у резидентном правном лицу, које нерезидентно правно лице (преко својих запослених експерата) остварује од односног резидентног правног лица (независно од тога да ли се едукација физички врши у Републици Србији или видео-линком из друге државе уговорнице, при чему резидентно правно лице накнаду исплаћује непосредно нерезидентном правном лицу, а не његовим запосленим експертима), за нерезидентно правно лице (пружаоца услуга и стварног власника накнада) имају карактер добити од пословања која се опорезује САМО у држави резидентности стварног власника накнада, односно у другој држави уговорници (али не и у Републици Србији). Опорезивање у Републици Србији могуће је само ако су накнаде остварене преко сталне пословне јединице коју нерезидентно правно лице има у Републици Србији (али овог пута као добит сталне пословне јединице и то општом стопом пореза на добит од 15 одсто, а не стопом пореза по одбитку од 20 одсто из члана 40. став 1. тачка 5) Закона).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Напомена: Претходно наведено не важи ако су у питању УИДО који садрже посебан члан под називом „Накнаде за техничке услуге”, под којима се, поред осталих, подразумевају и консултантске услуге (УИДО са Албанијом, Индијом, Казахстаном, Пакистаном и Тунисом).

6. Ауторске накнаде (по основу преноса стручних знања) За потребе члана 12. став 2. УИДО са свим државама (у УИДО са Немачком члан 13) израз „ауторске накнаде” дефинише се тако да означава плаћања за коришћење или право коришћења, поред осталог, обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства. Прецизирањем да дефиниција ауторских накнада обухвата и плаћања примљена за коришћење или право коришћења обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства, алудира се на појам тзв. „стручних знања” (енг. know-how, фр. savoir faire), под којима се подразумева целокупно објављена стручна информација, без обзира на то да ли може да се патентира или не, која је неопходна за индустријску репродукцију производа или процеса, непосредно и под истим условима. Зависно од мере у којој потиче из искуства, know-how/savoir faire представља оно што произвођач не може да сазна пуким испитивањем производа и самим познавањем напретка технике. У уговору о know-how/savoir faire једна уговорна страна пристаје да пружа другој страни своја посебна знања и искуства, која остају скривена за јавност, тако да та друга страна може да их користи за властити рачун. Од даваоца се не тражи да он сâм игра било какву улогу у примени формула које се дају кориснику лиценце, нити да гарантује за њихов исход. Уговор ове врсте се тако разликује од уговора за пружање услуга, где се једна од страна обавезује да користи своја уобичајена стручна знања како би обављала посао за другу страну. Плаћање по основу ове друге врсте уговора, уопштено говорећи, спада у члан 7 (Добит од пословања) УИДО. Потреба да се направи разлика између ове две врсте плаћања, тј. плаћања за испоручена стручна знања (know-how/savoir faire) и плаћања за пружање услуга, понекад проузрокује практичне потешкоће. Следећи критеријуми меродавни су за прављење те разлике: ● Уговори о испоруци стручних знања (know-how/savoir faire) односе се ону врсту обавештења/ информације која већ постоји или је у питању достављање обавештења/информације која је претходно била креирана или дорађена/измењена, при чему уговор садржи посебне одредбе у вези са поверљивошћу. ● У случају уговора о пружању услуга, пружалац услуга се обавезује да пружа услуге које могу захтевати коришћење посебног знања, вештине и искуства од стране тог испоручиоца, али не и пренос тог посебног знања, вештине и искуства другој страни. ● У већини случајева у којима се ради о испоруци стручних знања/know-how/savoir faire, обично је врло мало тога што би (по уговору) испоручилац требало да уради, осим да достави постојећу информацију или да умножи/репродукује постојећу документацију.

С друге стране, уговор о пружању услуга у већини случајева би, у циљу испуњења уговорне обавезе, од испоручиоца изискивао знатно веће трошкове. На пример, зависно од природе услуга које се пружају, испоручилац може да сноси терет исплате зарада запослених ангажованих на истраживању, пројектовању, провери, цртању и другим сродним делатностима, или да сноси терет плаћања подуговарачима за извршавање сличних услуга. Примери накнаде која стога не би требало да се сматра накнадом за обезбеђивање стручних знања/know-how/savoir faire, већ пре накнадом за пружање услуга, обухватају: ● плаћања добијена у виду накнаде за сервисирање после продаје; ● плаћања за услуге које продавац пружа купцу по основу гаранције; ● плаћања за чисто техничку помоћ; ● плаћања за стручна мишљење инжењера, адвоката или рачуновође; ● плаћања за савет дат електронским путем, за електронску комуникацију са техничарима или за приступ (преко рачунарске мреже) бази података за отклањање сметњи (нпр. база података која корисницима софтвера пружа информације које немају поверљив карактер), као одговор на често понављана питања или уобичајене проблеме који се често јављају.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Треба напоменути да у пословној пракси нису ретки случајеви уговора који се истовремено могу односити и на стручна знања/know-how/savoir faire и на пружање техничке помоћи. Пример ове врсте уговора, између осталих, јесте уговор о франшизама, по ком давалац франшизе примаоцу франшизе уступа своје стручно знање и искуство, уз истовремено пружање разноврсне техничке помоћи која је у одређеним случајевима подржана финансијском помоћи и испоруком робе. У случајевима наведених мешовитих уговора надлежни порески органи треба да поступе у складу са принципом по којем се (на основу информација из уговора или путем разумне расподеле) целокупан износ предвиђене накнаде подели у складу са одговарајућим деловима уговора, а затим се на сваки такав део примени релевантни порески третман. Међутим, ако један део оног што је предвиђено уговором представља главну сврху уговора, а остали делови искључиво су помоћног и у великој мери безначајног карактера, третман који је применљив на главни део требало би генерално применити на цео износ накнаде. Плаћања за софтвер такође могу да се врше по основу мешовитих уговора. Примери таквих уговора укључују продају рачунарског хардвера са уграђеним софтвером и дозволу за коришћењe софтвера у комбинацији са одредбом о пружању одређених услуга (нпр. сервисирање). С тим у вези, могућа је аналогија са ауторским накнадама за патенте и стручна знања (know-how/ savoir faire). Када је то неопходно, укупан износ накнаде која се плаћа по основу уговора треба поделити на основу информација садржаних у уговору или на основу разумне расподеле накнаде на делове, на које се затим примењује одговарајући порески третман.10

7. Опорезивање накнада за техничке услуге У УИДО са Албанијом, Индијом, Казахстаном, Пакистаном и Тунисом, у одговарајућем члану уговора (обично је то члан који следи члан који се односи на опорезивање ауторских накнада) садржано је решење које предвиђа опорезивање накнада за пружање административних (у Уговору са Тунисом), менаџерских, техничких (или у Уговору са Тунисом накнада за савет, укључујући студије о техничкој или економској оправданости или о техничкој помоћи) или консултантских услуга (нпр. у вези са услугом ремонта или поправке опреме), укључујући у 10 Савет у наведеном случају (мешовитих уговора) био би такав да се од даваоца лиценце за софтвер затражи издавање две фактуре, од којих би се једна односила на плаћање по основу пружања услуга (нпр. сервисирања), а друга на плаћање по основу лиценце за софтвер (подразумева се да би обвезник морао да води рачуна о томе да су износи на свакој појединачној фактури реално утврђени – да не би дошло до ситуације у којој би нпр. износ факруре за пружање услуга био нереално висок у односу на износ фактуре за лиценцу за софтвер, који би у том случају био нереално низак … што свакако надлежни порески органи највероватније неће прихватити). У супротном (односно у случају јединствене фактуре), претходно поменуто раздвајање вршиће надлежни порески органи, са чијим коначним ставом порески обвезници можда неће бити задовољни.

Уговору са Индијом и пружање услуга од стране техничког или другог особља. Истовремено, у УИДО са Пакистаном наведено је (исти принцип, иако то у УИДО није експлицитно речено, важи и за уговоре са Албанијом и Индијом) да се под изразом „накнаде за техничке услуге” не подразумевају накнаде за било које грађевинске, монтажне или инсталационе радове или за надзорне делатности у вези са тим радовима, које изврши прималац накнада за техничке услуге.

8. Опорезивање провизије

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У УИДО са Румунијом, у члану 13. Уговора садржано је решење које се односи на порески третман „провизије”, под којом се подразумева плаћање брокеру, генералном комисионом агенту или другом лицу које је са њима изједначено по пореском закону државе уговорнице у којој је такво плаћање настало. Наведеним решењима: ● Афирмише се деоба права опорезивања између земље резидентности стварног власника накнада за техничке услуге и провизије (по пореској стопи предвиђеној домаћим пореским законодавством) и земље извора (по стопи предвиђеној УИДО – 10 одсто од бруто износа накнада за техничке услуге и провизије). ● Накнаде за техничке услуге и провизија, уколико су настале пословањем преко сталне послов-

не јединице или сталне базе, опорезују се у складу са чланом 7 (Добит од пословања) или чланом који говори о опорезивању самосталних личних делатности.

● Сматра се да накнаде за техничке услуге и провизија настају у оној држави уговорници чији је

исплатилац резидент (ово упркос чињеници да се исплата накнада ефективно врши са рачуна у некој другој држави – другој држави уговорници или трећој држави). Међутим, ако лице које плаћа накнаде за техничке услуге и провизију (без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице) има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је настала обавеза плаћања накнада за техничке услуге и провизију, а те накнаде за техничке услуге и провизију падају на терет те сталне пословне јединице или сталне базе, сматра се да накнаде за техничке услуге и провизија настају у држави уговорници у којој се налази стална пословна јединица или стална база.

Ако износ накнада за техничке услуге и провизије, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду услуге за које се оне плаћају, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног власника да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би тада био уговорен. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе УИДО (суштина наведеног је у томе да накнаде за техничке услуге и провизија нису у складу са принципом „ван дохвата руке”).

●

Посебан однос између платиоца накнада за техничке услуге и провизије и њиховог стварног власника или између њих и трећег лица постоји када се накнаде за техничке услуге и провизија плаћају физичком или правном лицу које директно или индиректно контролише платиоца или које је директно или индиректно контролисано од платиоца, или је зависно од групе која има заједнички интерес са платиоцем накнада за техничке услуге и провизију. Потребно је да се вишак износа накнада за техничке услуге и провизије и његова природа тачно одреде, имајући у виду релевантне чињенице сваког појединог случаја, да би након одређивања у коју категорију дохотка спада вишак накнада за техничке услуге и провизију могле да се примене одговарајуће одредбе пореских закона држава уговорница и одредбе осталих чланова УИДО.

ЗАКЉУЧАК

11 Очигледно је да су решења из УИДО која предвиђају опорезивање накнада од услуга само у држави резидентности њиховог стварног власника (али не и у Републици Србији) или опорезивање накнада од услуга у Републици Србији (али не по стопи пореза по одбитку из члана 40. став 1. тачка 5) Закона, већ по правилима која важе за опорезивање сталне пословне јединице нерезидентног обвезника у Републици Србији), као и опорезивање накнада од услуга у Републици Србији по стопи пореза по одбитку од 10 одсто из УИДО (а не по стопи пореза по одбитку од 20 одсто из члана 40. став 1. тачка 5) Закона), по нерезидентог обвезника (нерезидентно правно лице) повољнија од решења садржаних у Закону.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Имајући у виду наведено, закључујемо да Република Србија (уколико су испуњени услови за примену УИДО – валидна потврда о резидентности и доказ о стварном власништву примаоца накнада од услуга) има право опорезивања накнада од услуга: 1. у свим случајевима у којима накнаде од услуга спадају у поље примене члана 7 (Добит од пословања) УИДО, али по правилима која важе за опорезивање добити сталне пословне јединице, а не порезом по одбитку по стопи од 20 одсто, у складу са чланом 40. став 1. тачка 5) Закона; 2. у свим случајевима у којима се, сходно одредбама Закона, као и УИДО, накнаде од услуга могу опорезивати у Републици Србији, али не по стопи пореза по одбитку од 20 одсто из члана 40. став 1. тачка 5) Закона, већ по стопи пореза по одбитку од 10 одсто у односу на бруто износ накнада за услуге (из одговарајућег члана УИДО). Наведено је (у оба случаја под 1 и 2) у складу са чланом 16. Устава РС, према којем су општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују (што у конкретном случају значи да решења из УИДО, ако су испуњени услови за њихову примену, имају примат у односу на решења из Закона – ако су повољнија по обвезника који се у конкретном случају испуњењем услова предвиђених УИДО позове на примену УИДО11). Уз то, посебно треба напоменути да ће Република Србија имати право опорезивања (порезом по одбитку) САМО оних накнада од услуга које су као такве изричито наведене у члану 40. став 1. тачка 5) Закона (услуге истраживања тржишта, рачуноводствене и ревизорске услуге, као и друге услуге из области правног и пословног саветовања, независно од места њиховог пружања или коришћења, односно места где ће бити пружене или коришћене), као и које су с тим у вези ближе уређене у „Правилнику о врстама услуга по основу којих нерезидентно правно лице остварује приход који се опорезује порезом по одбитку” („Сл. гласник РС”, број 18/18 – у даљем тексту: Правилник). Наведено важи без обзира на то што је УИДО Републици Србији дато право опорезивања и накнада од неких других врста услуга, али чије опорезивање није предвиђено одредбама члана 40. став 1. тачка 5) Закона. С тим у вези (како је напред наведено) Република Србија, сходно (САМО) решењу из УИДО са Албанијом, Индијом, Казахстаном, Пакистаном, Тунисом и Румунијом, има право опорезивања порезом по одбитку (САМО) накнада од административних и техничких услуга, услуга техничке помоћи, као и услуга провизије. Међутим, она то своје право у пракси не може да изврши јер накнаде од наведених врста услуга нису опорезиве по одредбама Закона (нити ближе уређене Правилником), а УИДО (у складу са теоријом и праксом међународног пореског права) не могу да се уводе порези који не постоје у домаћем пореском законодавству. Из наведеног произлази да Република Србија, иако, сходно решењима садржаним у УИДО са Албанијом, Индијом, Казахстаном, Пакистаном, Тунисом и Румунијом, има право опорезивања накнада од административних, менаџерских, техничких и консултантских услуга, услуга техничке помоћи, као и услуга провизије, у пракси то своје право опорезивања може да искористи САМО када су у питању накнаде од менаџерских и консултантских услуга. С обзиром на изнето, под консултантским услугама се (сходно члану 4. став 1. Правилника, а у вези са чланом 1. став 1. тачка 3) Правилника) сматрају услуге које се односе на сваки облик правног и пословног саветовања (правне и пословне консултације – прим. Д. Д.) а нарочито (поред осталих) услуге пореског саветовања (консултација - прим. Д. Д.), као и

свака врста давања савета и консултација у вези са пословањем резидентног правног лица (у Републици Србији или његове сталне пословне јединице у иностранству), али не и у вези са пословањем његових повезаних лица у иностранству (онда накнада од услуга не би била опорезива у Републици Србији). ***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У складу са изнетим, а сходно решењима из члана 40. став 5. Закона, резидентно правно лице (исплатилац накнада од услуга) дужно је да у року од три дана од дана исплате прихода (накнада од услуга) поднесе пореску пријаву (претходно решење подразумевало је обавезу подношења пореске пријаве на дан исплате прихода – накнада од услуга), а претходно изложена правила из Закона о опорезивању САМО одређених врста услуга (из члана 40. став 1. тачка 5). Закона) примењују се (сходно члану 71. став 4. Закона) у складу са прописима који важе на дан остваривања односно исплате прихода (накнада од услуга), што ЗНАЧИ да се иста примењују на све исплате накнада од услуга које се врше у периоду од 1. априла 2018. године и даље (независно од времена када су извршене услуге за које се врши исплата накнада), или: ● за услуге (које су се, у складу са „старим правилима”, опорезивале порезом по одбитку12, али

које се, у складу са „новим правилима”, не опорезују порезом по одбитку) које су пружене закључно са 31. мартом 2018. године, али за које се плаћање врши после 1. априла 2018. године, неће постојати обавеза обрачунавања и плаћања пореза на добит по одбитку (а последично, ни обавеза подношења пореске пријаве); ● супротно наведеном, за услуге (које се, у складу са „старим правилима”, нису опорезовале

порезом по одбитку, а које се, у складу са „новим правилима”, опорезују порезом по одбитку) које су пружене у периоду до (закључно) 31. марта 2018. године, али за које се плаћање врши после 1. априла 2018. године, приликом исплате накнаде постојаће обавеза обрачунавања и плаћања пореза по одбитку (а последично, и обавеза подношења пореске пријаве); ● приликом авансног плаћања, за услуге (које ће бити извршене после 1. априла 2018. го-

дине) за које се плаћање накнаде врши пре њиховог извршења (закључно са 31. мартом 2018. године), при чему те услуге (за разлику од „старих правила”), према „новим правилима”, нису предмет опорезивања порезом по одбитку, опорезивање се врши у складу са „старим правилима” (постоји обавеза обрачунавања и плаћања пореза по одбитку, као и обавеза подношења пореске пријаве); приликом авансног плаћања, за услуге (које ће бити извршене после 1. априла 2018. године) за које се плаћање накнаде врши пре њиховог извршења (закључно са 31. мартом 2018. године), при чему су услуге (за разлику од „старих правила”), према „новим правилима”, предмет опорезивања порезом по одбитку, опорезивање се врши у складу са „старим правилима” (не постоји обавеза обрачунавања и плаћања пореза по одбитку, као ни обавеза подношења пореске пријаве). *** ●

Што се тиче обавезе подношења пореске пријаве и решења садржаних у УИДО, обавеза подношења пореске пријаве НЕ ПОСТОЈИ ако се (у складу са УИДО) порез плаћа само у другој држави уговорници (али не и у Републици Србији). 42

12 Накнада од (свих – прим. Д. Д.) услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике.

НАПЛАТА ЦАРИНЕ И ПДВ-А ПРИ ВРАЋАЊУ РОБЕ КОЈА ЈЕ ПРИВРЕМЕНО ИЗВЕЗЕНА РАДИ ПОПРАВКЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

колико поправку робе (нпр. машине или апарата) није могуће извршити у Републици Србији услед непостојања услова или због постојања гарантне обавезе страног лица или уколико је то из неког другог разлога исплативије урадити у иностранству, неисправну робу је могуће привремено извести у иностранство ради њеног довођења у исправно стање. Привремени извоз робе ради поправке врши се у оквиру царинског поступка пасивног оплемењивања, који је могуће спровести само уз претходно одобрење које даје царински орган сходно члану 172. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016). У смислу наплате увозних дажбина и ПДВ-а при поновном увозу (враћању из иностранства) поправљене робе, царински и порески прописи праве разлику између поправке која се врши без накнаде и поправке која се врши уз плаћање накнаде. Што се тиче плаћања увозних дажбина, уколико се поправка плаћа, поправљена роба може да буде стављена у слободан промет уз делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина, сходно члану 180. Царинског закона, тако што се износ увозних дажбина утврђује на основу елемената за обрачун који важе за поправљену робу на дан прихватања декларације за њено стављање у слободан промет. При томе царинска вредност представља износ једнак висини трошкова поправке, под условом да ти трошкови представљају једино плаћање носиоца одобрења и да на та плаћања није утицао било који облик повезаности носиоца одобрења и лица које је извршило поправку. У случају да је поправка извршена без плаћања накнаде, поправљена роба може да буде стављена у слободан промет с потпуним ослобођењем од плаћања увозних дажбина, сходно члану 179. Царинског закона, ако се царинском органу докаже да је роба бесплатно поправљена због уговорене или због Законом прописане гарантне обавезе или због производне мане. Наведено се не примењује у случају кад је производна мана била установљена у време првог стављања робе у слободан промет. Што се тиче обавезе плаћања ПДВ-а, члан 3. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004 … и 113/2017) предвиђа да је сваки унос добара у царинско подручје Републике Србије (увоз) предмет опорезивања ПДВ-ом. У случају увоза поправљене робе, члан 20. Закона о порезу на додату вредност прописује да пореску основицу чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за оправку, а ако се та накнада не плаћа, основицу чини пораст вредности настао оправком. При томе треба имати у виду да, сходно члану 19. истог закона, пореску основицу представља вредност увезеног добра утврђена по царинским прописима, а у њу се урачунавају и акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ-а, као и сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта у Републици (до места назначеног у отпремници или другом превозном документу, а ако није назначено, до места првог претовара добара у Републици). У пракси се појавила дилема како утврдити колико износи „пораст вредности настао поправком” робе у случају бесплатне поправке извршене у оквиру гарантног рока, јер се у том случају роба привремено извози не да би јој се повећала вредност већ да би страни партнер могао да је доведе у исправно стање и тако испуни обавезу коју је преузео уговором или на основу прописа који регулише промет такве врсте робе. Ради појашњења, Министарство финансија је у свом Мишљењу, број 430-00-541/2017-04 од 22. 12. 2017. године, навело да се при увозу робе која је привремено извезена ради поправке у гарантном року ПДВ обрачунава и плаћа на основицу коју чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за поправку предметне робе. Уколико се таква поправка врши без накнаде, а у случају када надлежни царински орган у складу са царински прописима не утврђује вредност робе при увозу, на увоз

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

те робе ПДВ се не обрачунава и не плаћа, с обзиром на то да се, у складу са Законом о порезу на додату вредност, сматра да није дошло до пораста вредности робе. Поред тога, указано је на то да приликом увоза добара не може да се примени одредба члана 6. став 1. тачка 2) Закона о порезу на додату вредност нити Правилник о поступку замене добара у гарантном року код које се сматра да промет добара није извршен („Сл. гласник РС”, бр. 118/2012), који прописују да се приликом замене добара у гарантном року сматра да промет добара и услуга није извршен, под условом да је замена добара извршена без накнаде и у складу са условима из гаранције.

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ОБРАЧУНАВАЊЕ УВОЗНИХ ДАЖБИНА И ПДВ-А У ПОСТУПКУ ПРИВРЕМЕНОГ УВОЗА ИЗНАЈМЉЕНИХ ПРЕВОЗНИХ СРЕДСТАВА ИЛИ ДРУГИХ ПОКРЕТНИХ СТВАРИ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

а основу уговора о изнајмљивању превозних средстава или других покретних ствари царински орган може да одобри употребу стране робе у царинском подручју Републике Србије, уз делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина и без примене мера трговинске политике. Привремено увезена роба мора да буде намењена поновном извозу у неизмењеном стању, осим уобичајеног смањења вредности робе насталог услед њене употребе. Носилац одобрења за привремени увоз, односно корисник привремено увезеног превозног средстава или друге покретне ствари има обавезу плаћања увозних дажбина и ПДВ-а. Члан 170. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010 … и 108/2016) омогућава право на делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина, тј. износ увозних дажбина које се плаћају одређује се за сваки месец или за део месеца у којем се роба налазила у поступку привременог увоза, и то у висини од 3% од износа увозних дажбина које би требало платити за робу кад би она била стављена у слободан промет на дан прихватања декларације за стављање робе у поступак привременог увоза. Износ увозних дажбина које се плаћају не може бити већи од износа који би требало платити да је роба била стављена у слободан промет на дан кад је била стављена у поступак привременог увоза, с тим да у тај износ не улазе камате. Обрачун увозних дажбина врши се подношењем Јединствене царинске исправе (у даљем тексту: ЈЦИ), а до 1. априла 2017. године по истом принципу обрачунавао се и наплаћивао и припадајући износ ПДВ-а због обавезе из члана 3. става 1. тачке 2. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004 … и 113/2017). Иако царински прописи предвиђају да се износ увозних дажбина одређује за сваки месец или за део месеца у којем се роба налазила у поступку привременог увоза, не постоји обавеза да се ЈЦИ за обрачун дажбина подноси на месечном нивоу. Битно је да се ЈЦИ којим ће се обрачунати дажбине за период у којем је роба била у поступку привременог увоза поднесе пре подношења ЈЦИ којом се та роба декларише за поновни извоз (враћање у иностранство). Због новина које је донео Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 108/2016), Министарство финансија – Сектор за фискални систем, у свом акту број 011-00-225/2017-04 од 24. 3. 2017. године, заузело је став да почев од 1. априла 2017. године надлежни царински орган не обрачунава и не наплаћује ПДВ по основу поступака привременог увоза превозних средстава или других покретних ствари одобрених од 1. априла 2017. године, односно пре 1. априла 2017. године, на основу уговора чији су предмет услуге изнајмљивања тих добара, за које је место промета у Републици Србији (у складу са чланом 12. Закона о порезу на додату вредност), већ ПДВ обрачунава и плаћа порески дужник у складу са овим законом. Стога се наведена обавеза пореског дужника односи на промет услуга који се, у складу са овим законом, врши од 1. априла 2017. године, без обзира на то када је привремени увоз одобрен. У пракси се појавила недоумица ко обрачунава ПДВ – царински орган или дужник – у ситуацији када је поступак привременог увоза одобрен пре 1. априла 2017. године, а износ ПДВ-а није обрачунат и наплаћен за период у којем је роба била у поступку привременог увоза, пре 1. априла 2017. године, услед коришћења права да се ЈЦИ за обрачун дажбина не подноси на месечном нивоу, већ збирно, пре поновног извоза предметне робе. Ради отклањања ове дилеме Министарство финансија је, у свом Мишљењу бр. 011-00240/2017-04 од 2. 2. 2018. године, заузело став да када је, у складу са царинским прописима, поступак привременог увоза одобрен пре 1. априла 2017. године, а документ за обрачун увозних дажбина поднет царинском органу после 1. априла 2017. године, за период пре 1. априла 2017. године ПДВ обрачунава и наплаћује надлежни царински орган.

НОВЧАНЕ ПОМОЋИ, НАГРАДЕ И ДРУГЕ ИСПЛАТЕ ЛИЦИМА КОЈА НИСУ ЗАПОСЛЕНА КОД ИСПЛАТИОЦА

новираним одредбама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, број 25/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) послодавци су добили могућност да лицима која нису запослена код њих врше исплате: 1) новчане помоћи која не представља еквивалент за неки њихов рад (из члана 9. став 1. тачка 30) Закона) и 2) награда и других сличних давања која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца. Услови ових исплата и њихов порески третман образложени су у наставку текста.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Новчане помоћи физичким лицима која нису запослена код даваоца, које не представљају еквивалент за неки њихов рад

У пракси су чести случајеви да правна лица имају захтеве за разне врсте помоћи и исплате физичким лицима која код њих нису запослена, било да се ради о бившим запосленима, деци запослених или пословним партнерима, било о другим лицима која имају одређене потребе за материјалном помоћи. Те помоћи могу да буду за: школовање, разна спортска такмичења, санирање штета од елементарних непогода, лечење, набавку лекова и помагала, штампање књиге, као и за разне друге намене које могу да се јаве у свакодневном животу. Свакако да правна лица немају обавезе да врше овакве исплате физичким лицима која код њих нису у радном односу, али у многим случајевима ради се о хуманитарним, социјалним, солидарним, научним, интересним и другим разлозима да правна лица ипак предузимају овакве исплате. Послодавци овакве исплате могу да изврше са позивом на члан 9. став 1. тачка 30) Закона, у коме стоји да се не плаћа порез на доходак грађана на примања остварена по основу новчане помоћи физичким лицима која нису запослена код даваоца, која не представља еквивалент за неки њихов рад, односно противуслугу или противчинидбу за неку њихову активност у односу на даваоца – у износу до 12.746 динара годишње, остварене од једног исплатиоца. Наведени неопорезиви износ примењује се до 31. 1. 2019. године. Да би обављали овакве исплате, правна лица морају да их предвиде својим актима, а одлуку о исплати (решење) доноси надлежни орган послодавца. При томе треба имати у виду да ова исплата физичком лицу које није запослено код послодавца има карактер трошкова који нису настали у сврху обављања пословне делатности, па се стога ти трошкови не признају на терет расхода у пореском билансу послодавца – исплатиоца (сагласно члану 7а тачка 8) Закона о порезу на добит правних лица). Према томе, новчане помоћи лицима која нису запослена код послодавца могу се исплаћивати (по одлуци надлежног органа послодавца и уз подношење одређене документације од физичког лица као оправдања за захтев) без плаћања икаквих пореских обавеза до исплате од 12.746 динара годишње од једног исплатиоца, што значи и без подношења икакве документације пореским органима. Међутим, када се ова новчана помоћ лицима која нису запослена код послодавца исплаћује изнад износа од 12.746 динара годишње од једног исплатиоца, ова исплата изнад неопорезиве границе добија карактер других – осталих прихода, који по својој природи чине доходак правног лица. Конкретно, на износ исплате преко 12.746 динара годишње од једног исплатиоца плаћа се порез по стопи од 20% на основицу коју чини разлика између оствареног прихода и неопорезивог износа, а основица за обрачун пореза добија се из формуле: Основица пореза = (Износ исплате - 12.746) : 0,80

На овако добијену основицу пореза обрачунава се порез по стопи од 20%, а обвезник овог пореза је физичко лице које је остварило овај приход. Порез се на ову исплату обрачунава и плаћа по одбитку, што значи да је послодавац – исплатилац, као порески платац, дужан да за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход порез обрачуна, обустави и уплати на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода (840-4848-37, шифра плаћања 254). Приликом исплате послодавац, уз уплату пореза, Пореској управи подноси и Образац ППП-ПД, а ови приходи се у обрасцу пријављују под ОВП 633. У наредној табели дају се два примера обрачуна новчане помоћи лицу које није запослено код послодавца – исплатиоца. У првом примеру исплаћена помоћ износи 30.000 динара, а у другом 12.000 динара. Ред. бр.

Опис

Пример 1

Пример 2

Износ исплаћене помоћи

30.000,00

12.000,00

Неопорезиви износ

12.746,00

Опорезиви износ (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

17.254,00

Основица за порез (ред. бр. 3 : 0,80)

21.567,50

Порез (ред. бр. 4 x 20%)

4.313,50

Укупни трошкови исплате (ред. бр. 1 + ред. бр. 6)

34.313,50

12.000,00

Књижење по овим примерима је следеће: 579

Остали непоменути расходи

34.313,50

4699

Остале разне обавезе

30.000,00

4899

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

4.313,50

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

- за плаћање помоћи по примеру 1 579

Остали непоменути расходи 241

Текући (пословни) рачуни

12.000,00 12.000,00

- за плаћање помоћи по примеру 2

2. Награде и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца Према одредби члана 85. став 1. тачка 11) Закона, осталим приходима сматрају се и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, а између њих, и награде и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца, у износу преко 12.746 динара годишње, остварена од једног исплатиоца.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 48

Ова одредба Закона употребљава се када послодавци ангажују физичка лица „са стране” за обављање различитих послова у оквиру своје делатности. На пример, када послодавац – исплатилац упућује лице које није код њега запослено на службени пут у земљи или иностранству и кад том лицу надокнађује трошкове за време проведено на службеном путу (дневница, путни трошкови и трошкови преноћишта). Овакве накнаде могу да се исплаћују како физичким лицима – пословним партнерима тако и лицима која код послодавца обављају послове по уговору ван радног односа (уговор о делу, по привремено-повременим пословима и сл.) или лицима која су чланови управе тог послодавца код кога нису у радном односу. На награде и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца, у износу до 12.375 динара годишње, остварена од једног исплатиоца, не плаћа се никакав порез, односно ова исплата обавља се без подношења икакве документације пореским органима. Међутим, када се награде и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца, исплаћују изнад износа од 12.746 динара годишње од једног исплатиоца, ова исплата изнад неопорезиве границе добија карактер других – осталих прихода, који по својој природи чине доходак правног лица. Конкретно, на износ исплате преко 12.746 динара годишње од једног исплатиоца, плаћа се порез по стопи од 20% на основицу коју чини разлика између оствареног прихода и неопорезивог износа, а основица за обрачун пореза добија се из формуле: Основица пореза = (Износ исплате - 12.746) : 0,80 На овако добијену основицу пореза обрачунава се порез по стопи од 20%, а порески обвезник је физичко лице које је остварило овај приход изнад неопорезиве границе од 12.746 динара од једног исплатиоца годишње. Порез се на ову исплату обрачунава и плаћа по одбитку, што значи да је послодавац – исплатилац, као порески платац, дужан да за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход порез обрачуна, обустави и уплати на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода (840-4848-37, шифра плаћања 254). Приликом исплате послодавац, уз уплату пореза, Пореској управи подноси и Образац ППП-ПД, а ови приходи се у обрасцу пријављују под ОВП 633. Дакле, имајући у виду да опорезиви приход представља разлику између оствареног прихода и неопорезивог износа, приход који физичко лице оствари по основу награде и другог сличног давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, који по својој природи чини доходак физичких лица, не умањује се за нормиране трошкове. Наведени приход умањује се за неопорезиви износ од 12.746 динара, без права на умањење за нормиране трошкове. Порез се на ову исплату обрачунава и плаћа по одбитку, што значи да је послодавац – исплатилац, као порески платац, дужан да за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход порез обрачуна, обустави и уплати на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода (840-4848-37, шифра плаћања 254). Приликом исплате послодавац, уз уплату пореза, Пореској управи подноси Образац ППП-ПД, а ови приходи се у обрасцу пријављују под ОВП 633. У наредној табели дају се два примера обрачуна новчане награде, односно другог сличног давања лицу које није запослено код послодавца – исплатиоца, из члана 85. тачка 11) Закона. У првом примеру исплаћена награда износи 40.000 динара а у другом 10.000 динара.

Ред. бр.

Опис

Пример 1

Пример 2

Износ исплаћене награде

40.000,00

10.000,00

Неопорезиви износ

12.746,00

Опорезиви износ (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

27.254,00

Основица за порез (ред. бр. 3 : 0,80)

34.067,50

Порез (ред. бр. 4 x 20%)

6.813,50

Укупни трошкови исплате (ред. бр. 1 + ред. бр. 6)

46.813,50

10.000,00

Књижење по овим примерима је следеће: 579

Остали непоменути расходи

46.813,50

Остале разне обавезе

40.000,00

4899

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

6.813,50

- за плаћање награде по примеру 1 579

Остали непоменути расходи 241

Текући (пословни) рачуни - за плаћање награде по примеру 2

12.000,00 12.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

4699

ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВAРАМО КЊИЖЕЊЕ УГОВОРЕНЕ КАМАТЕ Питање: Да ли уговорена камата на позајмице оснивача, књижена на конту 460 (краткорочне обавезе), може да се прекњижи на дугорочне обавезе уколико предузеће склопи такав уговор са оснивачима и да ли се у том случају плаћа порез од 15%? Одговор: У складу са уговором, ако се тако сложе поверилац и дужник, обавеза за камату може да се реклсификује на дугорочне обавезе, осим дела доспећа камате која доспева у року од годину дана од дана биланса – она остаје на конту 460. Ова трансакција нема порески аспект, осим ако се камата плаћа нерезидентном правном лицу, при чему је у том случају висина наведене камате регулисана Уговором о избегавању двоструког опорезивања са конкретном земљом.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

РОК ЗАСТАРЕВАЊА РАЧУНА

Питање: Колики је рок застаревања рачуна у комерцијалним трансакцијама између два правна лица? Конкретно, ако је нама правно лице издало рачун 13. 6. 2013, када тај рачун застарева? Одговор: Међусобна потраживања правних лица из уговора о промету робе и услуга (као и потраживања накнаде за издатке учињене у вези с тим уговорима) застаревају за три године. Битно је напоменути да се на потраживања проистекла из уговора правних лица и предузетника неће примењивати овај посебни рок од три године, већ општи рок од десет година. Застарелост почиње да тече по доспелости потраживања, односно од првог дана после дана када је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе. Евентуално признање дуга учињено путем ИОС-а може да има правно дејство признања дуга којим се прекида ток рока застарелости само ако је ИОС потписало лице које има овлашћење за заступање дужника. Ако га је потписало неко друго лице, онда то не прекида ток рока застарелости.

ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ НАСТУПА НЕРЕЗИДЕНТНОГ УМЕТНИКА Питање: Склопљен је уговор између резидента и нерезидента о извршењу услуге организовања наступа естрадних уметника код резидента у Србији. Испостављена је фактура од стране нерезидента из Хрватске по том основу. Сходно томе, нас занима ко је обвезник ПДВ-а и да ли постоји обавеза обрачунавања пореза по одбитку за естрадног уметника ког заступа правно лице из Хрватске које је испоставило фактуру резиденту у Србији? Одговор: Пошто имате уговор са лицем из Хрватске о организацији забавног или сличног догађаја, при чему се то лице јавља као пружалац услуге организатора догађаја, а ви сте прималац исте, дужни сте да на наведену услугу обрачунате и платите ПДВ у складу са Законом о порезу на додату вредност, односно сматрате се пореским дужником. Такође, ова услуга се користи на територији Србије, па с тим у вези имате обавезу да, у складу са чланом 40. Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: ЗПДПЛ), обрачунате и порез по одбитку уколико вам лице из Хрватске не достави потврду о резидентности. Наиме, у складу са одредбама члана 40. став 1. тачка 5) ЗПДПЛ-а, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица и по основу накнада од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике. Сходно решењима из Уговора између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Хрватске о избегавању двоструког

опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину („Сл. лист СЦГ – Међународни уговори”, број 6/2004 – у даљем тексту: УИДО), приход од предметних услуга за примаоца прихода (резидента Републике Хрватске) има карактер „добити од пословања”, при чему се, сходно члану 7. став 1. Уговора, у држави извора (значи у Србији) опорезује само ако је остварен преко сталне пословне јединице коју нерезидентни прималац накнада од услуга има у Републици Србији. Према томе, приход нерезидента – правног лица из Републике Хрватске, остварен по основу накнада од услуга организовања естрадног програма, неће се опорезовати порезом по одбитку у Србији под условом да нерезидент докаже статус резидента државе Републике Хрватске, као и да је нерезидент стварни власник прихода.

ПРЕНОС ГРАЂЕВИНСКОГ ОБЈЕКТА НА ФИЗИЧКО ЛИЦЕ – ДИРЕКТОРА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Питање: Набавили смо објекат 2012. године, за који смо искористили ПДВ и пореска умањења по основу умањења пореза на добит. Директор сада жели да поменути објекат пребаци на себе. Шта се дешава са ПДВ-ом и пореским олакшицама, уз напомену да се ове промене одигравају 2017. године? Одговор: У питању наводите да сте објекат набавили у 2012. г. и да сте искористили претходни ПДВ као одбитни, у складу са Законом о ПДВ-у, па претпостављамо да сте га: ● набавили од инвеститора – обвезника ПДВ-а и да је био у питању први пренос права располагања на том објекту, па је продавац био дужан да обрачуна и плати ПДВ; ● ставили у употребу у 2012. г ради обављања опорезиве делатности са правом на одбитак претходног пореза. Отуђењем тог објекта физичком лицу – директору, који у конкретном случају није ПДВ обвезник, вршите промет објекта који је ослобођен ПДВ-а, али без права на одбитак претходног пореза сходно члану 25. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у, па сте дужни да извршите исправку одбитка претходног ПДВ-а у складу са чланом 32. Закона о ПДВ-у и да износ ПДВ-а који утврдите, на тај начин и платите. Са аспекта Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон), пошто сте по раније важећој одредби члана 48. тог закона (овај члан је престао да важи изменом Закона („Сл. гласник РС”, бр. 108/2013), односно од 2014. године) користили порески кредит за улагања у основна средства (објекат), стечено право на порески кредит могли сте да користите десет година од године када је извршена набавка. Пошто га отуђујете пре истека рока од 10 година, а након истека рока од 3 године од дана набавке, уколико имате неискоришћен порески кредит, више немате право да га користите. Такође немате ни обавезу да извршите корекцију већ искоришћеног пореског кредита сходно поменутом члану 48. Закона, а у складу са чланом 3. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 108/2013), којим је прописано да порески обвезник који је до 31. децембра 2013. године остварио право на порески подстицај из члана 48. Закона о порезу на добит правних лица и исказао податке у пореском билансу и пореској пријави за 2013. годину, то право може да користи до истека рока и на начин прописан тим законом. Међутим, скрећемо пажњу и на то да сте дужни да утврдите да ли продајом објекта фирма остварује капитални добитак или губитак, који се утврђује у складу са чл. од 27. до 31. Закона и евидентира у ПБ 1 за 2017. годину (ако је продаја извршена у 2017), у делу где се исказују подаци о капиталном добитку или губитку (ред. бр. од 59. до 64). Поред утврђивања капиталног добитка/губитка у складу са наведеним одредбама Закона, у случају да сте продају извршили у 2017. г. и то повезаном лицу (повезаном у смислу члана 59. Закона), дужни сте да утврдите вредност трансакције са повезаним лицем, тј. трансферну цену. Међутим, уколико је вредност те или још неке трансакције са поменутим лицем преко 8.000.000 динара, тада примењујете правила о утврђивању трансферне цене. Ако је трансакција са тим повезаним лицем испод овог износа, тада радите скраћени извештај о трансферним ценама, у

ком наводите која је трансакција у питању, као и остале потребне описне податке, али она не утиче на висину прихода по основу трансферне цене. Пошто наводите да је промет извршен у 2017. години, свакако морате имати и купопродајни уговор који је оверен код нотара, јер само тако званично може да се евидентира промет непокретности у складу са Законом о промету непокретности, у ком је чланом 4. став 1. прописано да се уговор о промету непокретности закључује у облику јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ПДВ И ПРУЖАЊЕ УСЛУГА ПРЕВОЗА РОБЕ

Питање: Обвезник ПДВ-а пружа услугу превоза робе (транзит преко територије Србије) обвезнику из Истанбула, али не својим камионима, него камионима друге фирме из Србије. До сада је на рачуну била напомена о пореском ослобађању: „Ослобођено ПДВ-а на основу члана 12. став 4. Закона”, јер је обвезник пружао услугу транзита преко Србије, нпр. возио је странцу робу на релацији Истанбул–Француска. Да ли се овај члан променио од 1. 4. 2018? Одговор: Још од 1. априла 2017. године у примени су нова правила за одређивање места промета услуга, у складу са чланом 12. Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон), а према њима, место промета услуга одређује се у зависности од тога да ли се услуга пружа пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник. Пошто за промет услуга превоза добара које се пружају пореском обвезнику Законом није прописан изузетак од примене општег правила из члана 12. став 4. Закона, местом промета предметних услуга, у складу са чланом 12. став 4. Закона, сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште. Лицем које врши услуге превоза добара сматра се лице које фактички врши превоз добара, као и свако друго лице које се обавезало да ће извршити превоз добара, независно од тога да ли превоз обавља сопственим возилом или изнајмљеним, уколико то другим прописима у међународном транспорту није ограничено. У складу са наведеним, ако прималац услуга превоза добара има седиште, сталну пословну јединицу којој се врши промет услуга (а која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште), пребивалиште или боравиште у иностранству, односно ван Републике Србије, место промета услуга је у иностранству, односно ван Републике Србије, што значи да те услуге нису предмет опорезивања ПДВ-ом. Када предметне услуге врши обвезник ПДВ-а, пружалац услуга је обвезник ПДВ-а, како следи из постављеног питања, па је дужан да за такав промет изда рачун у складу са Законом и Правилником о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012 и 86/2015). У рачуну за услуге превоза добара за које се сматра да су извршене у иностранству (као што је транзитни превоз који обавља обвезник ПДВ-а од Истанбула до Француске) пружалац услуге издаје рачун у којем наводи назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна, затим место и датум издавања и редни број рачуна, назив и адресу, а пошто је прималац услуге страно лице, може али и не мора и његов ПИБ, врсту и обим услуга, датум промета услуга, укупан износ накнаде за извршени промет услуга и напомену о одредби Закона на основу које није обрачунат ПДВ, а која може да гласи: ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12. став 4. Закона. Напомињемо да се на рачуну наводи овакав текст за случај који наводите у питању – транзитни превоз преко Србије, од Истанбула до Француске, јер се не ради о пореском ослобођењу у смислу члана 24. Закона, већ о промету услуга страном лицу, извршеном ван територије Србије. Податак о накнади за промет услуга превоза добара за које се сматра да су извршене у иностранству не исказује се у пореској пријави (Образац ПППДВ), али је обвезник ПДВ-а – пружалац услуга дужан да у својој евиденцији обезбеди податке о том промету у складу са Законом и Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у.

ПРОДАЈА СТАРОГ ГВОЖЂА И ОБАВЕЗА ЗА ПДВ ШКОЛЕ Питање: Уколико школа оствари приход од продаје, конкретно приход од продаје старог гвожђа, да ли је у обавези да по основу тога плати порез и, ако јесте, на који начин? Одговор: У питању не наводите да ли сте обвезник ПДВ-а или не, па одговор дајемо за оба случаја.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

1. Ако сте обвезник ПДВ-а, па продајете гвожђе као отпадни материјал другом обвезнику ПДВ-а, у питању је промет секундарних сировина, за који обавезу обрачунавања и плаћања ПДВ-а има обвезник ПДВ-а – прималац тих добара као порески дужник, у складу са чланом 10. став 2. тачка 1) Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон). Наиме, одредбом члана 2. став 1. Правилника о утврђивању секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са секундарним сировинама, у смислу Закона, прописано је да се секундарним сировинама, у смислу члана 10. став 2. Закона, сматрају: ● отпаци и остаци од метала и њихових легура, осим од племенитих метала и њихових легура; ● згура, укључујући и гранулисану, коварина и остали отпаци при производњи гвожђа или челика; ● згура, пепео и остаци који садрже метале, арсен или једињења метала и арсена, који не настају при производњи гвожђа и челика; ● грануле и прах од сировог гвожђа, мангановог огледаластог гвожђа, гвожђа или челика; ● отпаци и остаци од племенитих метала, метала платинираних племенитим металом и остали остаци и отпаци који садрже племените метале; ● отпаци и остаци хартије или картона за поновну прераду; ● стаклени крш и остали отпаци од стакла; ● отпаци, струготине и остаци од пластичних маса; ● отпаци, струготине и остаци од гуме (осим тврде гуме), прах и грануле добијене од тих производа; ● отпаци од текстила, коже, имитације коже и крзна. Према одредби члана 2. став 2. Правилника, секундарним сировинама сматрају се и добра која се претежно састоје од једног или више наведених материјала, а која су неупотребљива због лома, резања, цепања или другог начина оштећења, односно добра неупотребљива због истрошености (нпр. акумулатори, батерије, аутомобилске гуме, амбалажни отпад, електрична и електронска опрема која представља отпад у складу са законом којим се уређује управљање отпадом, укључујући и све саставне делове, склопове и потрошни материјал који су део добра које се одбацује. Према томе, када је реч о промету секундарних сировина – отпад од гвожђа, обавезу да обрачуна и плати ПДВ по пореској стопи од 20% има обвезник ПДВ-а – прималац тих добара. Школа, као продавац, издаје рачун у складу са чланом 42. Закона, на коме обавезно наводи да ПДВ није обрачунат у складу са чланом 10. став 2. тачка 1) Закона. 2. Ако сте обвезник ПДВ-а, а промет отпада од гвожђа вршите лицу које није ПДВ обвезник, дужни сте да обрачунате и платите ПДВ у складу са Законом – стопа од 20% и да за тај промет издате рачун у складу са чланом 42. Закона. 3. Ако нисте ПДВ обвезник, немате обавезу да обрачунате ПДВ, нити такву обавезу има купац иако је обвезник ПДВ-а. Што се тиче пореза на добит, приход остварен од продаје гвожђа сматра се приходом оствареним на тржишту, па при изради пореског биланса за 2018. г. морате то имати у виду.

KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА МАЈ 2018. ГОДИНЕ

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама 1.

Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31. 12. 2015. г. имали произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2% а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

10. 5. 2018.

Лице које се на дан 31. 12. 2017. године бавило прерадом, пржењем, паковањем, као и другим са њима повезаним радњама које се врше у сврху производње кафе, дужно је да надлежној ОЈ Пореске управе достави податак о стању залиха кафе на последњи дан у месецу, и то за сваки месец до утрошка пописаних залиха

10. 5. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 16–30. априла 2018. г.

15. 5. 2018.

Подношење пореске пријаве ПП ОА за обрачунату акцизу у априлу 2018. г. (важи за све акцизне производе), као и ПП ОАЕЛ

15. 5. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности који се користе као енергртско гориво у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе (по истеку месеца)

21. 5. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

21. 5. 2018.

Подношење захтева за рефакцију акцизе на Обрасцу РЕФ-И за гасна уља из члана 9. став 1. тачка 3) Закона о акцизама, која се користе као енергетско гориво за индустријске сврхе, односно када се користе као енергетско гориво или као репродукциони материјал у процесу производње акцизних, односно неакцизних производа

21. 5. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. маја 2018. г.

31. 5. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систему ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у априлу 2018. г.)

10. 5. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у априлу 2018. г.

15. 5. 2018.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

15. 5. 2018.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита

16. 5. 2018.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица 1.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за април 2018. г.

15. 5. 2018.

Подношење пореске пријаве за измену аконтације пореза на добит за период 1. 1 – 30. 4. 2018. г. – обвезници који врше измену аконтације из ПДП пријаве поднете за 2017. г.

31. 5. 2018.

Подношење ПДПО/С и уплата пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона

при свакој исплати

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

7. 5. 2018.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе и доприноса за социјално осигурање за април 2018. г. (ако се нису определили за исплату личне зараде)

15. 5. 2018.

Предузетници – паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ за април месец

15. 5. 2018.

Предузетници који исплаћују личну зараду плаћају аконтацију пореза на приход од самосталне делатности за април 2018. г.

15. 5. 2018.

Подношење пореске пријаве за годишњи порез на доходак грађана (за 2017) –Образац ППДГ – 2Р

15. 5. 2018.

Обавезе по основу Закона о порезима на имовину 1.

Плаћање друге рате пореза на имовину за 2018. г.

15. 5. 2018.

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за април месец

7. 5. 2018.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за април 2018. г.

7. 5. 2018.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа, за април 2018. г.

7. 5. 2018.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у априлу 2018. г.

10. 5. 2018.

Уплата комуналне таксе за април 2018. г.: - за град Београд, - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу

15. 5. 2018.

Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и шумског земљишта

15. 5. 2018.

Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец – по решењу ПУ

15. 5. 2018.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за април 2018. г.

31. 5. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештење на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у априлу 2018. г.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Закон о буџетском систему 1.

Извршни орган локалне власти може да поднесе захтев Министарству финансија за одобрење фискалног дефицита изнад прописаног износа за наредну буџетску годину, само уколико је оно резултат реализације јавних инвестиција

3. 5. 2018.

Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Надлежни орган локалне власти једном месечно доставља министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима Извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/плата за месец април 2018. г.

10. 5. 2018.

Правилник о начину коришћења средстава са подрачуна, односно других рачуна консолидованог рачуна трезора Републике и о начину извештавања о инвестирању средстава корисника буџета и организација обавезног социјалног осигурања 1.

Локални орган управе надлежан за финансије Управи за трезор подноси Извештај о инвестирању новчаних средстава са консолидованог рачуна трезора локалне власти на домаћем финансијском тржишту новца на прописаним обрасцима: Образац ИКРТЛВ – Извештај о инвестирању новчаних средстава на консолидованом рачуну трезора локалне власти за месец _____ 20_. године, Образац ИБСКЛВ – Извештај о инвестирању средстава са подрачуна за редовно пословање директних и индиректних корисника буџетских средстава локалне власти за месец ________ 20_. године

5. 5. 2018.

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу фебруару 2018. године од 66.084 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. т. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 67.145 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 67.145 дин.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 58

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ (старосна, инвалидска, породична)

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (66.084 x 2 = 132.168 дин.). Према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 98/07, 84/14 и 85/15), државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате (тренутно: 2 x 66.084 = 132.168 дин.).

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 66.084 = 132.168 дин.), а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 20%

ОТПРЕМНИНА ДРЖАВНОМ СЛУЖБЕНИКУ и НАМЕШТЕНИКУза чијим радом је престала потреба (члан 50. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника)

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца, у висини трећине његове бруто плате (под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у ком је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу уговора о раду)

Не опорезује се до износа збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину – члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана.

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца, док се у државним органима и јавним службама исплаћује у складу са одредбама посебних колективних уговора

Неопорезиво до 19.183 динара годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

У висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз

Не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.837 дин.

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду). У складу са чланом 20. Уредбе за државне службенике и намештенике, у висини 15 евра за 24 часа проведена у иностранству.

Неопорезиво до 15 евра, односно износа прописаног чл. 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, а за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра за целу дневницу, а преко тог износа плаћа се 10% пореза

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду). Државном службенику и намештенику исплаћује се дневница за службено путовање у земљи која износи 150 динара.

Неопорезиво до 2.303 дин. по дневници, а преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду). Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја.

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, члан 118. т. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 38.370 дин. по случају

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 60

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. т. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. т. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца. Државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене по основној јединици мере погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је потрошено, а највише до 6.716 динара месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.511 дин. месечно

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана)

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016, 2017. И 2018. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016, 5/2017 и 29/2018)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016. и 2017. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, неопорезива је до износа утврђеног тим чланом, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 66.084 = 396.504 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права.

Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ, У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ВРСТА ИСПЛАТЕ

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл. 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО; 3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију, у складу са прописима о ПИО.

ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.592 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

НАГРАДЕ и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.746 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. т. 11) Закона о порезу на доходак грађана)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ТЕМА БРОЈА

Измене и допуне економских закона Народна скупштина Републике Србије донела је на трећој седници првог редовног заседања у 2018. години, од 19. априла 2018. године, измене и допуне већег броја економских закона, које су објављене у „Службеном гласнику РС” број 30/2018 од 20. априла 2018. године. У овом прилогу следе коментари најбитнијих измена и допуна у: ●

Закону о порезу на додату вредност,

●

Закону о акцизама,

●

Закону о пореском поступку и пореској администрацији,

●

Закону о девизном пословању,

●

Закону о рачуноводству,

●

Закону о ревизији и

●

Закону о факторингу.

Измене и допуне Закона о порезу на додату вредност

1. Измене и допуне Закона које се примењују од 1. јула 2018. године 1) Настанак пореске обавезе дефинисан је чланом 16. Закона. С тим у вези извршена је допуна у ставу 1. тачке 2а), па је прописано да пореска обавеза настаје даном издавање рачуна у погледу услуга из члана 5. став 3. тачка 1) овог закона (пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине), укључујући и услуге непосредно повезане са тим услугама које пружа исто лице. То значи да ће од 1. јула 2018. г. за услуге непосредно повезане са услугама преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, настанак пореске обавезе бити и дан издавања рачуна, без обзира на то да ли је пружање те услуге окончано или није. 2) Примена посебне стопе ПДВ-а – изменом члана 23. став 2. тачка 6) Закона прописано је да се по посебној стопи ПДВ-а од 10% опорезује промет ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала, компоста са мицелијумом, потпуне и допунске смеше за исхрану стоке и живе стоке. Наиме, Правилником о квалитету хране за животиње („Сл. гласник РС”, бр. 4/10, 113/12, 27/14, 25/15, 39/16 и 54/17 – у даљем тексту: Правилник) прописано је да су смеше производи добијени мешањем хранива и додатака храни за животиње у таквом односу да могу да послуже као потпуна или допунска храна за животиње. Чланом 45. Правилника прописано је да оне могу бити: ● потпуне смеше, које служе за подмирење свих потреба животиња у хранљивим материјама; ● допунске смеше, које својим хранљивим материјама треба да употпуне хранива са којима се мешају. Пошто се допунске смеше често врло мало разликују од потпуних смеша, а користе се упоредо као и потпуне смеше, било је реално да се и на њихов промет односно увоз примени посебна стопа ПДВ-а. 3) Пореска ослобођења са правом на одбитак претходног пореза – допуном члана 24. став 1. новом тачком 5а) Закона проширено је пореско ослобођење тако да се ПДВ не плаћа ни на промет добара која се уносе у слободну зону, превозне и друге услуге које су непосредно повезане са тим уносом и промет добара у слободној зони који се врши страном лицу које

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност ступио је на снагу 28. априла, с тим што се највећи број измена примењује од 1. јула 2018. године, а само једна од 1. јануара 2019. године. Најбитније новине у Закону о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон) односе се на: ● изједначавање настанка пореске обавезе за услуге повезане са услугама преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова и других права интелектуалне својине, са настанком пореске обавезе за промет услуга преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова и других права интелектуалне својине; ● проширење пореских ослобођења из члана 24. Закона и на промет добара која се уносе у слободну зону и превозне и друге услуге које су непосредно повезане са тим уносом, који се врши страном лицу које има закључен уговор са обвезником ПДВ-а – корисником слободне зоне да та добра угради у добра намењена отпремању у иностранство; ● примену посебне стопе ПДВ-а од 10% и на промет и увоз смеше за исхрану стоке, а не само комплетне крмне смеше за исхрану стоке; ● омогућавање рефакције ПДВ-а страним обвезницима који врше опорезив промет добара и услуга у Републици Србији, за који обавезу обрачунавања ПДВ-а има обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 66

има закључен уговор са обвезником ПДВ-а – корисником слободне зоне да та добра угради у добра намењена отпремању у иностранство. До сада је чланом 24. став 1. тачка 5) било прописано пореско ослобођење за промет добара која се уносе у слободну зону и превозне и остале услуге повезане се тим уносом, у случају када се предметни промет врши обвезнику ПДВ-а – кориснику слободне зоне, за које би имао право на одбитак претходног пореза када би та добра и услуге набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне. Ова одредба искључивала је право на пореско ослобођење у случају када се такав промет врши страном лицу које није обвезник ПДВ-а, па је у том смислу и извршена допуна тачком 5а). Поред тога, иста тачка прописује пореско ослобођења и за промет добара у слободној зони страном лицу које има закључен уговор са обвезником ПДВ-а – корисником слободне зоне да та добра угради у добра намењена отпремању у иностранство, чиме се изједначава порески третман тог промета са прометом добара која се уносе у слободну зону, а који се врши том страном лицу. 4) Посебан члан – изменом члана 12. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 108/2016) регулисано је да право на рефундацију ПДВ-а за храну и опрему за бебе рођене закључно са 30. јуном 2018. године може да се оствари у складу са чланом 56б Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – испр., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014 и 83/2015). Ова измена је последица усаглашавања Закона са Законом о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, број 113/17), чије одредбе почињу да се примењују од 1. јула 2018. године. То значи да ће се, сходно извршеној измени: ● за бебе рођене закључно са 30. јуном 2018. године право на рефундацију ПДВ-а за храну и опрему за бебе остваривати у складу са чланом 56б Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – испр., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014 и 83/2015); ● за бебе рођене од 1. јула 2018. године родитељски додатак ће се увећавати за паушал за набавку опреме за дете у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом. Оваквим решењем омогућено је да се за свако дете оствари једно од наведених права у целини.

2. Измене и допуне Закона које се примењују од 1. јануара 2019. године 1) Рефакција ПДВ-а страном обвезнику – изменом члана 53. став 1. тачка 4) Закона омогућено је право на рефакцију ПДВ-а и страним обвезницима који врше опорезив промет добара и услуга у Републици Србији, а за који обавезу обрачунавања ПДВ-а има обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга. Постојећа одредба члана 53. став 1. Закона прописује да се рефакција ПДВ-а врши страном обвезнику, на његов захтев, за промет покретних добара и пружене услуге у Републици Србији, под условом да, између осталог, а према тачки 4), не врши промет добара и услуга у Републици Србији, односно да пружа само: ● услуге превоза добара које су, у складу са чланом 24. став 1. т. 1), 5) и 8) овог закона, ослобођене пореза; ● услуге превоза путника који, у складу са чланом 49. став 7. овог закона, подлеже појединачном опорезивању превоза. Проширивањем права на рефакцију ПДВ-а и за добра и услуге за које обавезу обрачунавања ПДВ-а има обвезник ПДВ-а – прималац добара или услуга (нпр. услуге у грађевинарству на објектима обвезника ПДВ-а у Србији), омогућено је страним обвезницима да им буде враћен ПДВ за набавке добара и услуга у Србији у случају када немају обавезу евидентирања у наш систем ПДВ-а јер искључиво врше промет обвезницима ПДВ-а.

Измене и допуне Закона о акцизама

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Последње измене и допуне Закона о акцизама (у даљем тексту: Закон) ступиле су на снагу 28. априла 2018. године, па од тог датума: 1) Тарифне ознаке номенклатуре ЦТ из члана 14а Закона усклађене су са Уредбом о усклађивању номенклатуре Царинске тарифе за 2018. годину („Сл. гласник РС”, број 109/2017 – у даљем тексту: Уредба), која је у примени од 1. јануара 2018. године. Уредбом су уведене нове тарифне ознаке у које се сврставају течности за пуњење електронских цигарета. У складу са овом изменом, течностима за пуњење електронских цигарета, у смислу Закона, сматрају се производи из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 3824 99 56 00 и 3824 99 57 00, као и течности за пуњење електронских цигарета садржане у другим производима који се сврставају у тарифну ознаку номенклатуре ЦТ 8543 70 70 00. 2) Кафа намењена за крајњу потрошњу, која се увози ради продаје дипломатским и конзуларним представништвима, не мора да буде обележена контролном акцизном маркицом. Наиме, допуном члана 18. став 2. Закона прописано је да, изузетно, поред цигарета и алкохолних пића, и кафа намењена за крајњу потрошњу, која се увози ради продаје дипломатским и конзуларним представништвима, сходно одредби члана 19. став 1. тачка 2) подт. (1) и (3) Закона, не мора да буде обележена контролном акцизном маркицом у складу са прописом који уређује обележавање наведених производа контролном акцизном маркицом. 3) Акциза се не плаћа на кафу коју је произвођач по одобрењу или на основу налога надлежног органа уништио, а обележене су контролним акцизним маркицама. Према одредби члана 19. став 1. тачка 6а) Закона, до ове измене ово ослобођење од плаћања акцизе важило је само за цигарете и алкохолна пића, а сада то важи и за кафу. 4) Прописано је ослобођење од плаћања акцизе на поједине деривате нафте који се користе у индустријске сврхе. Најбитнија измена Закона јесте нови члан 19а, којим је прописано да се акциза не плаћа на деривате нафте, и то на: ● течни нафтни гас (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: од 2711 12 11 00 до 2711 19 00 00) и остале деривате нафте који се добијају од фракција нафте које имају распон дестилације до 380°C (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 и 2710 20 90 99), који се користе као сировина и енергенти у процесима фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања и екстракције бутадиена, као и на производе који се добијају из процеса фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања, екстракције бутадиена и производње МТБЕ (метил-терцијарни-бутил-етар); ● течни нафтни гас, и то за лаке утечњене угљоводонике из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2711 19 00 00, у случају када се као сировине користе у производњи течног нафтног гаса и примарног бензина у процесима сепарације. 5) Умањење обрачунате акцизе примењује се и приликом производње акцизних производа који су, сходно члану 19. Закона, ослобођени плаћања акцизе, а у чијем је процесу производње употребљен други акцизни производ као репродукциони материјал. Изменом члана 20. став 1. Закона прописано је да обвезник акцизе има право на умањење обрачунате акцизе у висини износа плаћене акцизе на производе који су набављени од произвођача односно увозника акцизних производа или их произвођач сам производи односно увози, а који се као репродукциони материјал употребљавају у производњи производа на које се плаћа акциза, укључујући и акцизне производе који су, сходно члану 19. Закона, ослобођени плаћања акцизе, а у чијем је процесу производње употребљен други акцизни производ као репродукциони материјал. Изменом става 3. истог члана дефинисано је да би при обрачуну износа акцизе на кафу обвезник имао право на сразмерно умањење обрачунате односно исказане акцизе од стране претходног учесника од кога је набавио кафу, односно имао би право на сразмерно умањење

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

плаћене акцизе коју је сам увезао, а која се користи у фази производње односно прераде. Као што се види, више није услов да акциза буде плаћена претходном учеснику у промету јер је овакав услов у суштини у супротности са другим прописима који регулишу рокове плаћања. 6) Свако лице које стави у промет у Републици Србији акцизне производе супротно одредбама Закона, дужно је да обрачунату акцизу плати у прописаном року који је наложен решењем надлежног органа, у складу са Законом. Обавеза плаћања акцизе прописана је чланом 23. Закона. Изменом става 4. прецизирано је да је, изузетно од става 1. овог члана, обвезник акцизе из члана 6. став 2. тачка 5б) овог закона дужан да обрачунату акцизу плати у прописаном року који је наложен решењем надлежног органа, у складу са Законом. 7) Право на рефакцију акцизе купац – крајњи корисник може да оствари када деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона, користи као енергетско гориво или као репродукциони материјал у индустријске сврхе. Дакле, изменом члана 39б став 1. Закона прописано је да купац – крајњи корисник који деривате нафте и биотечности из члана 9. став 1. т. 3), 4), 5), 6) и 7) Закона, користи као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије или када се наведени деривати нафте користе као енергетско гориво или као репродукциони материјал у индустријске сврхе, може да оствари рефакцију плаћене акцизе на те деривате нафте и биотечности, под условом да те деривате нафте и биотечности набавља од увозника односно произвођача, да је на те деривате нафте и биотечности увозник односно произвођач платио прописани износ акцизе и да је купац – крајњи корисник платио рачун у коме је исказан обрачунати износ акцизе. Изменом става 3. истог члана Закона прецизирано је да право на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте из члана 9. став 1. т. 3), 4), 5) и 6) Закона, који се користе као енергетска горива или као репродукциони материјал за индустријске сврхе, остварује лице које те деривате нафте користи за индустријске сврхе.

Изменe и допунe Закона о пореском поступку и пореској администрацији Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002 … и 108/16 – у даљем тексту: Закон) претрпео је обимне измене и допуне, а имајући у виду да се поједине његове норме примењују у року од осам дана од дана његовог објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, неке у року од 120 дана, а неке од 1. јануара 2019. године, најпрактичније је да се коментар измена прилагоди тим роковима.

1. Измене Закона које се примењују од 28. априла 2018. године

1) Примена Закона проширена је и на изворне јавне приходе које јединице локалне самоуправе утврђују, наплаћују и контролишу у поступцима у којима доносе пореске управне акте, као и друге акте у управном поступку – измене члана 2а Закона. 2) Обавеза чувања тајног податка – изменама и допунама одредаба члана 7. Закона прецизирано је да обавеза чувања тајног податка није повређена ако се одређени документ, чињеница, односно податак: ● у вези са постојањем пореског дуга, пружа у складу са одредбама посебног закона, односно ● ако се пружа овлашћеном лицу другог државног органа и организације, органа територијалне самоуправе и локалне самоуправе, у поступку размене информација неопходних за предузимање активности из делокруга надлежности тих органа. С тим у вези, а сходно измени, обавеза чувања тајног податка није повређена када Пореска управа најмање једном годишње, са пресеком стања на последњи дан календарског месеца

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

који претходи дану објављивања, објави на својој интернет страни назив, односно име и презиме, ПИБ и износ пореског дуга пореских дужника, и то: ● правних лица са пореским дугом у износу од 20.000.000 динара и вишем и ● предузетника са пореским дугом у износу од 5.000.000 динара и вишем. 3) Обавезе пореског обвезника дефинисане су чланом 25. Закона. Изменом става 1. тачка 1) Закона прописано је да је порески обвезник дужан да пријави и податке о свим пословним просторијама у којима складишти, тј. смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су ови подаци већ достављени Пореској управи. Ово је битно јер ће евиденција о свим адресама и локацијама на којима обвезник обавља делатност, без обзира на основ коришћења (својина, закуп и др.) и без обзира за које пословне потребе, омогућити бржи поступак контрола, односно начина доказивања у пореским контролама. 4) Порески идентификациони број – изменом у члану 26. Закона прописан је начин доделе ПИБ-а лицима за чију је регистрацију надлежан орган јединица локалне самоуправе, при чему ће се ПИБ додељивати преко тог органа у року прописаном Законом. 5) Секундарна пореска обавеза – изменама члана 31. Закона пооштрене су одредбе везане за секундарну пореску обавезу. Наиме, проширена је одговорност физичких лица и одговорних лица за обрачунавање и плаћање пореза и на остале пореске облике у случајевима када су наведена лица поступала без дужне пажње, а не само за порез по одбитку, како је било прописано. 6) Измењена пореска пријава – изменама у члану 40. Закона прецизирано је шта се сматра грешком или пропустом који захтева достављање измењене пореске пријаве. Наиме, ако порески обвезник установи да пореска пријава коју је поднео Пореској управи садржи грешку која за последицу има погрешно утврђену висину пореске обавезе, односно пропуст друге врсте, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости, поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени. Новина је да порески обвезник не може да поднесе измењену пореску пријаву ни након покретања радњи пореске полиције у циљу откривања пореских кривичних дела. Важан је и нови став 6. овог члана, који прописује да порески обвезник не може да поднесе измењену пореску пријаву за порез на додату вредност, за порески период за који је поднео пореску пријаву, у коме се врши промена опредељења за повраћај, без обзира на висину износа за повраћај. Уз ову измену помиње се и измена члана 70. Закона, којим је прописан редослед намирења, па у случају када се, у складу са Законом о ПДВ-у, врши повраћај ПДВ-а, пореском обвезнику би се извршио повраћај умањен за износ дугованог пореза доспелог по другом основу. 7) Опште о наплати пореза – Привремене мере обезбеђења наплате – изменом члана 66. Закона и прописивањем новог члана 85а прописано је да, ради обезбеђења наплате пореза, Пореска управа решењем може да установи претходну меру обезбеђења наплате пореза, и то: забрану располагања, отуђења и оптерећења покретних ствари, забрану располагања, отуђења и оптерећења непокретности или стварних права на непокретности уписаних у јавну књигу. Дакле, поред досадашње привремене мере за обезбеђење наплате пореза који није доспео за наплату или није утврђен, уведена је и претходна мера, при чему се решење о установљавању претходне мере обезбеђења наплате пореза истовремено доставља пореском обвезнику и надлежним регистрима, чиме постаје извршно. Претходна мера обезбеђења наплате пореза траје до установљавања привремене мере обезбеђења наплате пореза као залоге, односно до наплате пореза у целости. 8) Редовна наплата пореза – Опомена за плаћање пореза – новим ставом 1. члана 71. Закона прописано је да Пореска управа пре доспелости пореске обавезе, односно пре издавања опомене, пореском обвезнику може да пошаље подсетник писаним или електронским путем, као и СМС поруком, односно на други начин, када је то могуће, да пореску обавезу плати о доспелости, односно да доспелу, а неплаћену пореску обавезу, са каматом обрачунатом у складу са Законом, плати у року од пет дана од дана достављања подсетника за доспелу пореску обавезу.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 70

9) Одлагање плаћања дугованог пореза – у члану 73. став 4. Закона прописује се могућност коришћења одложеног плаћања до 12 месеца (грејс-период) пореским обвезницима којима се одобрава одлагање плаћања дугованог пореза на рате до 60 месеци. У поступку редовне наплате, а сходно измени члана 36. односно 73. Закона, захтев пореског обвезника за одлагање плаћања дугованог пореза може бити достављен електронским путем или у писменом облику – непосредно или путем поште. Такође, Пореској управи је омогућено доношење и достављање решења, односно споразума о одлагању плаћања дугованог пореза у електронском облику, односно достављање на адресу електронске поште пореског обвезника. 10) Обезбеђење наплате дугованог пореза – дефинисано је чланом 74. Закона, па је изменом става 7. прецизирано да Пореска управа по службеној дужности неће поништити споразум о одлагању ако је обвезник поднео захтев за одлагање плаћања текуће обавезе. Новина је прописана ставом 11, односно захтев за одлагање плаћања текуће обавезе из ст. 7. и 9. овог члана порески обвезник може да поднесе најкасније у року од два дана од дана доспелости те текуће обавезе. 11) Принудна наплата пореза – Почетак поступка принудне наплате пореза – у циљу повећања ефикасности поступка принудне наплате пореза и споредних пореских давања измењене су одредбе Закона које то регулишу. Новим ставом 1. члан 77. Закона прописано је да Пореска управа пореском обвезнику који није платио порез који је доспео за плаћање, односно споредно пореско давање у року из опомене, може да пошаље упозорење писаним или електронским путем, као и СМС поруком, односно на други начин, када је то могуће, да доспелу а неплаћену пореску обавезу, са каматом обрачунатом у складу са Законом, плати у року од пет дана од дана достављања упозорења. Уколико порески обвезник не плати порез, односно споредно пореско давање, у року од пет дана од дана достављања опомене или у року од пет дана од дана достављања упозорења, Пореска управа почиње поступак принудне наплате доношењем решења о принудној наплати, које се истовремено доставља пореском обвезнику и организацији надлежној за принудну наплату, односно другим регистрима, чиме постаје извршно. 12) Застаревање покретања прекршајног поступка – изменама чл. 114б и 165. Закона извршена су прецизирања ради правилне примене одредби о застарелости и у поступцима који се воде по прекршајним налозима које издаје Пореска управа у складу са законом којим се уређују прекршаји. С тим у вези, прекршајни поступак за који, у складу са Законом, Пореска управа подноси захтев за покретање, односно издаје прекршајне налоге, не може да се покрене ни води ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен. 13) Забрана вршења делатности – у циљу ефикаснијег сузбијања сиве економије, према изменама члана 131. Закона, порески инспектор у току пореске контроле може да изрекне пореском обвезнику забрану вршења делатности, и то: ● у трајању до 15 дана уколико се у поступку контроле код пореског обвезника утврди неправилност први пут, ● у трајању до 90 дана уколико се у поступку контроле код пореског обвезника утврди неправилност други пут и ● у трајању до једне године уколико се у поступку контроле код пореског обвезника ова неправилност открије и трећи пут. Забрана вршења делатности изриче се за неправилности утврђене у периоду од 24 месеца од прве утврђене неправилности у поступку пореске контроле. 14) Пореска кривична дела су пооштрена, односно изменама чл. 173а и 176. Закона врши се прецизирање бића пореских кривичних дела које би допринело ефикаснијем сузбијању сиве економије као једног од стратешких циљева и опредељења државе и Пореске управе. У том смислу: ● Изменом члана 173а Закона на другачији начин је прописано утврђивање казни за учињено кривично дело неоснованог исказивања износа за повраћај пореза и порески кредит, односно од неосновано исказаног износа зависи и висина казне. Дакле, ако обвезник, у намери да оствари право на неосновани повраћај пореза или порески кредит, у претходних 12 месеци поднесе пореску пријаву, односно пореске пријаве неистинитог садржаја, у којима износ за повраћај пореза или порески кредит:

2. Измене Закона које се примењују од 27. августа 2018. године Прелазном одредбом у члану 94. став 3. Измена Закона прописано је да ће се одредбе Закона које се односе на достављање података о свим пословним просторијама у којима се врши складиштење односно смештај добара, као и о просторијама у којима се обавља регистрована делатност, али и посебни порески прекршаји по овом основу, примењивати по истеку 120 дана од дана ступања на снагу овог закона – што значи од 27. августа 2018. г. Значи, од тог датума ће, на пример, у примени бити допуњени члан 25. став 1. тачка 1), који утврђује да је порески обвезник дужан да у прописаном року поднесе пријаву за регистрацију Пореској управи, осим обвезника за чију је регистрацију, односно упис у регистар, надлежна Агенција за привредне регистре, укључујући и податке о свим пословним просторијама у којима складишти односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су, у складу са овим законом и другим прописима, ови подаци већ достављени Пореској управи. Истовремено, почеће и примена иновираног члана 176а Закона, у коме је новим ставом 2. прописано да ће се казном из става 1. овог члана, казнити и ко складишти односно смешта добра у просторијама о којима није обавестио Пореску управу, а то је казна затвора од три месеца до три године, као и новчаном казном. Са 27. 8. почиње и примена иновираног члана 179. Закона, којим су прописани посебни порески прекршаји, при чему је у ставу 1. додата тачка 1а), којом је прописано да ће се за прекршај казнити новчаном казном од 100.000 до 2.000.000 динара правно лице ако не достави Пореској управи податак о свим пословним просторијама у којима складишти односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су, у складу са овим законом и другим прописима, ови подаци већ достављени Пореској управи.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

– прелази 1.000.000 динара, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном; – прелази 3.000.000 динара, казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном; – прелази 10.000.000 динара, казниће се затвором од три до десет година и новчаном казном. ● Изменом члана 176. Закона, када су у питању акцизни производи, казна затвора од шест месеци до пет година прописана је не само за неовлашћено стављање у промет, односно продају акцизних производа, већ и за неовлашћену производњу, прераду, продају или набавку ради продаје, затим за држање или преношење, или посредовање у продаји или куповини или на други начин неовлашћено стављање у промет. ● Изменом члана 176а Закона предвиђена је казна затвора од три месеца до три године и новчана казна за лице које складишти односно смешта добра у просторијама о којима није обавестило Пореску управу. 15) Порески прекршаји – проширен је обим пореских прекршаја, па је допуњеним чланом 179. Закона прецизирано: ● новчана казна од 100.000 до 2.000.000 динара прописана је за правно лице ако не достави Пореској управи податак о свим пословним просторијама у којима складишти односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност, осим ако су, у складу са овим законом и другим прописима, ови подаци већ достављени Пореској управи; ● новчана казна од 100.000 до 500.000 динара прописана је за прекршај правног лица ако Пореској управи не пријави све касније измене података у пријави за регистрацију, односно упис у регистар, укључујући и податак о свим пословним просторијама у којима складишти односно смешта добра, као и о просторијама у којима обавља регистровану делатност.

3. Измене Закона које се примењују од 1. јануара 2019. године Према прелазним одредбама из члана 94. и 95. Измена Закона, од 1. јануара 2019. године примењују се: 1) одредбе Закона о преузимању надлежности Народне банке Србије у мењачким и девизним пословима,

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 72

2) одредбе Закона које уређују послове пореске контроле, односно послове пружања пореских услуга, 3) одредбе члана 159. Закона – везане за усклађивање рада јединица локалне самоуправе (успостављање јединственог информационог система локалних пореских администрација, повезивање ЈЛС са јединственим информационим системом локалних пореских администрација). Напомена: Пореска управа од 1. 1. 2019. г. неће бити надлежна за обављање послова издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова и контролу мењачких послова и послова девизног пословања, јер Народна банка Србије од 1. јануара 2019. године преузима надлежности Пореске управе за обављање послова издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, послова издавања сертификата за обављање мењачких послова и контроле мењачких послова и послова девизног пословања, као и других послова који су, према Закону, у надлежности Министарства финансија – Пореске управе. Такође треба указати на то да је, у циљу увођења нових функција Пореске управе, део трећи Закона – назив „Пореска контрола” – измењен у „Пружање пореских услуга, пореска контрола и пореска полиција”, а назив прве главе „Опште о пореској контроли” преименован је у „Пореске услуге”. Конкретно, изменама и допунама чл. од 117. до 117г Закона прописана је нова функција Пореске управе – пружање пореских услуга, са почетком примене од 1. јануара 2019. године. Према законском решењу, до примене ових измена у поступку пореске контроле Пореска управа обавља канцеларијску контролу, теренску контролу и радње у циљу откривања пореских кривичних дела. Под пружањем пореских услуга пореским обвезницима, према одредбама чл. од 117а до 117в Закона, подразумева се: ● пружање правне помоћи пореском обвезнику у вези са његовим правима и обавезама које прописује Закон, ● примање захтева за признавање права или друго поступање у порескоуправној ствари, ● пружање правне помоћи при попуњавању пореских пријава, састављању захтева и пружање друге правне помоћи од значаја за поштовање пореских прописа, ● обавештавање подносиоца захтева које су радње предузете у пореском поступку и донетим порескоуправним актима, ● пријем, обрада и евидентирање пореских пријава. Пореска управа пружа пореске услуге на јединственом пореском месту, које је посебно обележено и успостављено у складу са унутрашњом организацијом Пореске управе. Поред наведеног, обрада пореске пријаве и других извештаја пореског обвезника дефинисана је чланом 117г Закона, тако да се приликом пријема пореских пријава и других извештаја не врши канцеларијска контрола истих као сада, већ је обрада свих пореских пријава и других извештаја пореског обвезника (у папирном и електронском облику) усклађена са поступком обраде поднетих пореских пријава у електронском облику, који се примењује у систему Пореске управе, као и пријава које се подносе у папирном облику и које се уносе у информациони систем Пореске управе. Сходно извршеним изменама, брисане су одредбе о канцеларијској контроли (чл. 116. и 119–122), али су брисани и појмови „канцеларијска контрола” и „теренска контрола”, односно замењени су појмом „пореска контрола” у свим члановима Закона у којима су били наведени. Измењени члан 123. Закона прописује да је пореска контрола поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са Законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезника, који врши Пореска управа у складу са Законом. Сви нови аспекти рада Пореске управе биће тема у нашем часопису у наредном периоду, пре него што ове одредбе ступе на снагу.

Измене и допуне Закона о девизном пословању Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Новоусвојене измене и допуне Закона о девизном пословању ступиле су на снагу 28. априла 2018. године, а неколико чланова примењиваће се од 1. јануара 2019. године, на које ће у наставку бити посебно указано. Измене Закона о девизном пословању донете су у циљу: 1) усклађивања прописа Републике Србије са прописима Европске уније, пре свега са Споразумом о стабилизацији и придруживању између Европске заједнице и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге стране („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 83/08, 11/13 и 12 /14), који је ступио на снагу 1. септембра 2013. године, при чему се усклађивање односи на обавезу да се у року од 4 године осигура слободно кретање капитала у делу портфолио инвестиција и финансијских зајмова и кредити са роком доспећа краћим од годину дана (куповина и продаја краткорочних хартија од вредности и одобравање и узимање зајмова и кредита са роком отплате краћим од годину дана); 2) усклађивања са међународним стандардима у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма, пре свега са препорукама ФАТФ – Међународне организације која се бори против прања новца и финансирања тероризма (прописивањем ограничења у погледу обављања мењачких послова за правна и физичка лица која су осуђивана за одређена кривична дела); 3) прецизнијег регулисања услова под којима може да се врши уступање дуговања, односно преузимање дуговања и плаћање односно наплата од другог нерезидента тако што се захтева сагласност повериоца за такве правне послове; 4) преношења овлашћења за уређивање мењачких послова са Пореске управе на Народну банку Србије и преношења овлашћења за контролу мењачких послова и девизног пословања за све субјекте на Народну банку Србије од 1. јануара 2019. године; 5) даље либерализације девизног пословања кроз омогућавање и правним лицима да платни промет са иностранством обављају преко платних институција и организација ПТТ саобраћаја, као и кроз проширивање могућности наплате и плаћања у девизама у Републици за испоруке софтвера и других дигиталних производа на интернету, под одређеним условима. У наставку следе конкретније најбитније измене и допуне Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 31/2011, 119/2012 и 139/2014 – у даљем тексту: Закон), а најпре одредбе које се примењују од 28. 4. 2018. године.

1. Преузимање дуговања и наплата од другог нерезидента, уз сагласност повериоца 1.1. Преузимање дуговања по спољнотрговинском промету робе и услуга, уз сагласност повериоца У Закону је иновиран члан 7. став 2. Закона тако што је прописано да банке односно резиденти, осим резидената – физичких лица, и нерезиденти могу преносити, односно платити или наплатити потраживања и дуговања која су настала по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга резидената, који се не сматра комерцијалним кредитима и зајмовима „само на основу уговора закљученог између преносиоца и примаоца потраживања и дуговања, уз обавезу преносиоца да дужника из основног посла обавести о извршеном преносу потраживања, односно обавезу преносиоца да прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања.” Новина је увођење обавезе прибављања сагласности повериоца на послове замене дужника у одређеном облигационом односу, чиме је извршено усклађивање са чланом 446. став 1. Закона

о облигационим односима и отклоњена могућност злоупотреба приликом преноса дуговања између нерезидената, без знања резидента – повериоца по одређеном спољнотрговинском послу.

1.2. Преузимање дуговања по кредитним пословима са иностранством, уз сагласност повериоца Чланом 5. Измена Закона промењене су одредбе члана 20. став 2. Закона прописивањем да се приликом уступања дуговања односно потраживања по основу кредитних послова са иностранством, ови послови могу вршити само на основу уговора закљученог између преносиоца и примаоца потраживања и дуговања, уз обавезу преносиоца да дужника из основног посла обавести о извршеном преносу потраживања, односно обавезу преносиоца да прибави сагласност повериоца из основног посла за пренос дуговања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.3. Наплата од другог нерезидента уз сагласност повериоца Чланом 9. Измена Закона иновиран је члан 33. став 3. Закона прописивањем обавезе да се приликом наплате односно плаћања другом нерезиденту, а не оном коме се дугује или од кога се потражује по текућем и капиталном послу, као и у случају плаћања другој међународној финансијској организацији и развојној банци или финансијској институцији чији су оснивачи стране државе, а не оној којој се дугује по динарском кредиту, послови могу вршити само на основу уговора закљученог између свих учесника у послу или изјаве резидента да је обавештен о извршеном преносу потраживања, односно да је сагласан са преносом дуговања. И у случају наплате од другог нерезидента тражи се сагласност повериоца – резидента на такву замену дужника – нерезидента.

2. Либерализација кредитних послова са иностранством и портфолио инвестиција 2.1. Куповина и продаја дужничких дугорочних хартија од вредности Извршене су измене члана 13. став 2. Закона у односу на могућност резидената – правних лица, предузетника и физичких лица – да врше плаћања и наплату ради куповине и продаје дужничких дугорочних хартија од вредности, тако што је прописано да ови резиденти могу да врше плаћање и наплату ради куповине и продаје дужничких дугорочних хартија од вредности чији су издаваоци Европска унија, државе чланице Европске уније и ОЕЦД, међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције чији су оснивачи стране државе, као и оних чији су издаваоци правна лица која имају седиште у државама чланицама Европске уније. Обе новине односе се на проширење издаваоца дужничких дугорочних хартија од вредности и на саму Европску унију и на правна лица која имају седиште у државама чланицама Европске уније, што до сада није био случај. У истом члану 13. додат је нови став 5, којим је прописано да банке слободно могу да врше плаћање и наплату по основу куповине и продаје власничких хартија од вредности, као и дужничких дугорочних хартија од вредности, чиме су банке не само изједначене са резидентима правним лицима, предузетницима и физичким лицима у погледу могућности куповине и продаје власничких хартија од вредности и дужничких дугорочних хартија од вредности, већ за њих не важи ограничење у погледу тога ко може бити издавалац дужничких дугорочних хартија од вредности.

2.2. Куповина и продаја краткорочних хартија од вредности 74

Чланом 3. Измена Закона иновиране су одредбе члана 15. Закона, које су онемогућавале резидентима правним лицима, предузетницима и физичким лицима да купују и продају стране краткорочне хартије од вредности, што је било онемогућено и нерезидентима у Републици.

2.3. Закључивање кредитних послова и у електронској форми Значајне измене извршене су у члану 18. Закона који уређује кредитне послове са иностранством. Наиме, новим ставом 1. члана 18. прописано је да се кредитни послови из члана 2. тачка 21, ст. 2. и 3, став 4. алинеје прва и трећа и став 5. Закона закључују у писменој или електронској форми, односно на трајном носачу података који омогућава чување и репродуковање изворних података у неизмењеном облику. На овај начин подстиче се електронско пословање и у домену кредитних послова са иностранством.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Управо су наведене одредбе директно кочиле слободан промет капитала. Зато је новим одредбама члана 15. Закона прописано да: ● РЕЗИДЕНТИ – правна лица, предузетници и физичка лица – могу вршити плаћање и наплату ради куповине и продаје краткорочних хартија од вредности чији су издаваоци Европска унија, државе чланице Европске уније, међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције у којима учествују државе чланице Европске уније, као и оних чији су издаваоци правна лица која имају седиште у тим државама; ● БАНКЕ слободно могу да врше плаћање и наплату по основу куповине и продаје краткорочних хартија од вредности чији су издаваоци Европска унија, државе чланице Европске уније и ОЕЦД, међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције у којима учествују државе чланице Европске уније и ОЕЦД, као и оних чији су издаваоци правна лица која имају седиште у тим државама; ● НЕРЕЗИДЕНТИ који имају седиште односно пребивалиште у државама чланицама Европске уније, могу да врше плаћање и наплату ради куповине и продаје краткорочних хартија од вредности у Републици, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала. Могућност куповине и продаје страних краткорочних хартија од вредности условљено је тиме што њихови издаваоци морају бити из Европске уније и ОЕЦД, међународне финансијске организације и развојне банке или финансијске институције у којима учествују државе чланице Европске уније и ОЕЦД, као и они чији су издаваоци правна лица која имају седиште у тим државама. Када су у питању нерезиденти, куповину и продају краткорочних хартија од вредности у Републици могу да врше само нерезиденти који имају седиште односно пребивалиште у државама чланицама Европске Уније. У погледу могућности да банке купују и продају краткорочне хартије од вредности, укинуто је условљавање овог посла прописима НБС када су у питању издаваоци из Европске уније, чиме се у потпуности омогућава испуњење обавезе Републике преузете Споразумом о стабилизацији и придруживању у делу слободног кретања капитала које се односи на хартије од вредности.

2.4. Узимање краткорочних кредита резидената и огранака страних правних лица У члану 18. Закона додат је нови став 12, којим је прописано да резидент – физичко лице од нерезидента са седиштем односно пребивалиштем у држави чланици Европске уније може да узима кредите и зајмове и са роком отплате краћим од годину дана, који се користе уплатом средстава кредита на рачун тог резидента код банке. Краткорочне кредите и зајмове резидент – огранак страног правног лица – може узимати од нерезидента – оснивача са седиштем у држави чланици Европске уније. Наведеним одредбама омогућава се резидентима физичким лицима узимање кредита и зајмова са роком отплате краћим од годину дана уколико је кредитор из државе чланице Европске уније, што до сада није било могуће, као и огранцима страних правних лица да се од оснивача са седиштем у држави чланици Европске уније задужују и са роком краћим од годину дана, што такође до сада није било могуће.

2.5. Одобравање финансијских зајмова резидената нерезидентима Значајне измене у погледу либерализације кредитних послова са иностранством извршене су изменама члана 23. Закона, који се односи на услове под којима резидент – правно лице може да одобрава финансијске зајмове нерезиденту. Новим одредбама у овом члану предвиђено је да резидент – правно лице може да одобрава финансијске зајмове нерезиденту – дужнику, као и да даје јемства и друга средства обезбеђења по кредитним пословима са иностранством и по кредитним пословима између нерезидената, чиме је укинуто ограничење да финансијски зајмови могу да се дају само нерезидентима који су у већинском власништву резидента. Укидање ограничења у погледу давања финансијских зајмова нерезидентима од стране правних лица донекле је ограничено прописивањем у новим ст. 2. и 3. овог члана да Народна банка Србије може да пропише услове и начин обављања послова из овог члана ради очувања јавног интереса и/или финансијске стабилности, што ће се прецизирати у подзаконском акту који може да донесе НБС.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.6. Прибављање гаранција односно јемстава од стране резидента У Закону је измењен став 6. члана 26, који се односи на прибављање гаранција и јемстава резидента – правног лица од нерезидената, проширивањем броја случајева и на извођење инвестиционих радова у Републици. Тим новим ставом прописано је да резидент – правно лице може да прибави гаранцију и јемство од нерезидента по послу извоза и увоза робе и услуга, по послу извођења инвестиционих радова у иностранству другом нерезиденту, по послу извођења инвестиционих радова нерезидента у Републици, као и по послу између тог резидента и другог резидента – правног лица у Републици.

3. Платни промет са иностранством У Закону су извршене измене и допуне одредаба које се односе на платни промет са иностранством – чл. од 32 до 36.

3.1. Обављање платног промета са иностранством резидената правних лица и преко платних институција и јавног поштанског оператера У члану 32. Закона измењени су ставови 2. и 3. члана 32. Закона, који сада прописују да резиденти могу да обављају платни промет са иностранством и преко платне институције и јавног поштанског оператера који пружа платне услуге у складу са законом којим се уређују платне услуге. До сада су преко ових пружаоца платних услуга платни промет са иностранством могла да обављају само физичка лица – резиденти.

3.2. Пријем средстава из иностранства од стране хуманитарних организација преко издаваоца електронског новца Члан 32. став 2. Закона такође је допуњен одредбом да пријем средстава из иностранства преко издаваоца електронског новца резиденти – хуманитарне организације могу да остваре и по основу донација у хуманитарне сврхе, а не само по основу електронске купопродаје робе и услуга, како је било до сада уређено. Битна допуна у ставу 3. члана 32. Закона односи се на одређење да се средства резидента која се воде код стране институције електронског новца по основу пријема донација у хуманитарне сврхе не сматрају депозитом у смислу члана 27. став 2. Закона, чиме су и средства донација, као и остала средства која се воде на рачунима код институција електронског новца, ослобођена обавезе вођења на девизним рачунима код банака.

3.3. Наплата софтвера у Републици у девизама 76

Извршене су допуне у члану 34. Закона ради проширења могућности наплате у девизама у Републици. Новом тачком 10) у ставу 2. члана 34. предвиђено је да плаћање, наплаћивање и пренос у девизама у Републици може да се врши и за купопродају софтвера и других дигиталних

производа на интернету, који се испоручују искључиво путем телекомуникационих, дигиталних или информационо-технолошких уређаја, под условом да се плаћање врши коришћењем платне картице или електронског новца преко пружаоца платних услуга са седиштем у Републици. Омогућавање плаћања у девизама у Републици за купопродају софтвера треба да омогући бржи развој дигиталног и информатичког сектора у Републици.

3.4. Пренос средстава у Републици на рачуне сродника и супружника У члану 34. измењен је став 7. тако што је омогућено да банка на захтев резидента може да врши пренос средстава у девизама са девизног рачуна тог резидента на његов девизни рачун код друге банке, а на захтев резидента – физичког лица и на девизни рачун члана породице код те или друге банке, уз доказ да је у питању супружник или сродник до трећег степена сродства. Измена се односи пре свега на прецизирање саме одредбе која је постојала и до сада у Закону, с тим што је посебно наведено да пренос средстава може да се врши и на рачун супружника.

3.5. Држање девизних средстава КЈС и на рачунима код платне институције и издаваоца електронског новца

4. Измене Закона које се примењују од 1. јануара 2019. године Изменама у чл. 39, 39а, 44. и 46. унете су значајне новине у услове за обављање мењачких послова. Ове новине биће у примени од 1. јануара 2019. године, па ће овде само бити указано на њих, а пред крај године детаљно ће се писати о њима. Важно је указати на то да од 1. јануара 2019. године власник, односно оснивач привредног субјекта, односно директор/члан управног одбора и/или друго одговорно лице привредног субјекта, односно директор/члан управног одбора и/или друго одговорно лице оснивача привредног субјекта и радник који ће непосредно обављати мењачке послове не може бити лице које је учинило друго кривично дело и/или привредни преступ који то лице чине неподобним у вези са обављањем мењачких послова. Такође, од 1. јануара 2019. године решење о издавању овлашћења за обављање мењачких послова, на основу поднетог захтева издаје Народна банка Србије када утврди да подносилац захтева испуњава услов да привредни субјект – правно лице које подноси захтев и оснивач привредног субјекта – правно лице нису осуђени прaвoснaжнoм пресудом зa кривично дeло, као и да се против њих не води кривични поступак у смислу зaкoна којим се уређује oдгoвoрнoст прaвних лицa зa кривичнa дeлa и/или да нису осуђени правоснажном пресудом за привредни преступ који та лица чини неподобнима у вези са обављањем мењачких послова, у смислу закона којим се уређује привредни преступ. У сваком случају, од 1. јануара 2019. године Народна банка Србије преузима послове издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова и послове контроле девизног пословања резидената и нерезидената и мењачких послова. Сагласно томе, Народна банка Србије прописаће ближе услове и начин давања овлашћења за обављање мењачких послова,

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

Извршене су измене у члану 36. став 2. Закона, којим се уређује питање изузетка од обавезе корисника јавних средстава да девизне рачуне воде код Управе за трезор. Новим одредбама у ставу 2. овог члана предвиђено је да, изузетно од одредбе става 1. овог члана, министар надлежан за послове финансија може да одобри кориснику јавних средстава отварање девизног рачуна код овлашћене банке за плаћања која не могу да се изврше преко Народне банке Србије или обављање појединих послова платног промета са иностранством преко издаваоца електронског новца или платне институције, ако то захтева специфичност послова тог корисника. Овим новинама је могућност отварања девизних рачуна корисника јавних средстава проширена и на издаваоце електронског новца и платне институције, уз претходно одобрење министра за финансије. На овај начин је и корисницима јавних средстава омогућен платни промет преко пружаоца платних услуга – институција електронског новца и платних институција.

као и ближе услове и начин обављања мењачких послова и контроле обављања тих послова, укључујући и сертификате за обављање мењачких послова. Изменама Закона, чл. 44. и 46. који се односе на контролу девизног пословања и мењачких послова, приликом навођења органа који врше контролу девизног пословања брисана је надлежност Пореске управе, тако да овај орган од 1. јануара 2019. године више нема надлежност за контролу девизног пословања, а према иновираном члану 46. Закона, Народна банка Србије врши контролу девизног пословања резидената и нерезидената и мењачког пословања у поступку који је утврђен овим законом и прописом Народне банке Србије којим се ближе уређују услови и начин вршења ове контроле, чиме је надлежност са Пореске управе пренета на Народну банку Србије.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

5. Прелазне одредбе Измена Закона 1) Све започете поступке издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова, контроле девизног пословања резидената и нерезидената и мењачких послова који нису окончани до 31. децембра 2018. године, окончаће Народна банка Србије у складу са изменама Закона. 2) Решења о издавању овлашћења за обављање мењачких послова, издата до 31. децембра 2018. године, остају на снази, а овлашћени мењачи настављају да раде у складу са одредбама Измена Закона. 3) Започети прекршајни поступци до дана ступања на снагу Измена Закона (дакле до 28. 4. 2018) окончаће се по одредбама Измена Закона ако је то повољније за учиниоца. 4) Права из појединачних аката, стечена на основу Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 31/11, 119/12 и 139/14), остварују се у роковима утврђеним тим појединачним актима. 5) Одредбама члана 25. Измена Закона прописано је да ће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу Измена Закона донети: ● пропис о ближим условима и начину давања овлашћења за обављање мењачких послова и ● пропис о условима и начину вршења контроле девизног пословања резидената и нерезидената и мењачког пословања. До почетка примене ових прописа примењиваће се прописи донети на основу Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 31/11, 119/12 и 139/14), осим ако нису у супротности са одредбама Измена Закона. 6) Даном ступања на снагу Измена Закона (28. 4. 2018.) престаје да важи Одлука о условима под којима и начину на који банке могу куповати стране краткорочне хартије од вредности на страном и домаћем тржишту („Сл. гласник РС”, број 16/07). Престанак важења наведене одлуке последица је укидања ограничења за банке за куповину страних краткорочних хартија од вредности.

Допуне Закона о рачуноводству

Разлози за доношење измена Закона о рачуноводству садржани су у обавези Републике Србије да усагласи своју законску регулативу са новим међународним стандардима у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма, који су донети 2012. године од стране Организације за контролу и спречавање прања новца (у даљем тексту: ФАТФ). Република Србија је у периоду децембар 2014 – април 2016. године била предмет петог круга евалуације од стране Комитета МАНИВАЛ (у даљем тексту: Комитет) у погледу радњи и мера које предузима у циљу борбе против прања новца и финансирања тероризма. Извештај који је том приликом састављен

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

садржи Препоруку 28. која се односи на регулисање и надзор над радом нефинансијског сектора, којом се предлаже и измена прописа који регулишу пословање субјеката у нефинансијском сектору у смислу забране кривично осуђиваним правним лицима и физичким лицима да буду оснивачи и власници привредних друштава која су регистрована за пружање рачуноводствених услуга, односно забране кривично осуђиваним физичким лицима да се као предузетници баве овом делатношћу. Имајући у виду наведено, а посебно обавезу Републике Србије да докаже конкретне напретке у свакој од кључних области, као и спремност да кроз измену прописа заштити финансијски систем од потенцијалних злоупотреба, те избегне стављање Републике Србије на листу држава које не примењују међународне стандарде у области борбе против прања новца и финансирања тероризма, израђена је измена којом је у Закону о рачуноводству („Сл. гласник РС”, број 62/2013 – у даљем тексту: Закон) иновиран члан 15, који утврђује лица која воде пословне књиге и састављају финансијске извештаје. Према непромењеном ставу 1. у овом члану, вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја правно лице, односно предузетник може да повери уговором у писаној форми, у складу са Законом, привредном друштву или предузетнику, који имају регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга. У односу на ово основно решење, у члан 15. Закона додати су нови ставови 2. и 3, којима се прецизира да: 1) оснивач односно власник, као и члан органа управљања привредног друштва које има регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга, не може да буде правно лице које је осуђено правоснажном пресудом за кривично дело у смислу закона којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела, односно физичко лице које је правоснажно осуђено за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, прања новца, финансирања тероризма, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности; 2) предузетник који има регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга не може да буде лице које је правоснажно осуђено за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, прања новца, финансирања тероризма, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности. Ове нове законске одредбе односе се на сва правна лица и предузетнике који су регистровани или који ће бити регистровани за пружање рачуноводствених услуга у смислу прибављања одговарајућих уверења о неосуђиваности за прописана кривична дела. Истовремено, новом казненом тачком 9а) у члану 46. Закона утврђује се да ће се правно лице које не поступи у складу са наведеним новим одредбама члана 15. став 2. и 3. Закона, казнити новчаном казном од 100.000 до 3.000.000 динара за привредни преступ, а за исту радњу – и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 20.000 до 150.000 динара. Према прелазним одредбама у члану 3. Измена Закона, привредно друштво, односно предузетник, који имају регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга, дужни су да своје пословање ускладе са одредбама наведених измена Закона најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу ових измена, дакле до 28. 10. 2018. године. То практично значи да после 28. 10. 2018. године оснивач односно власник, као и члан органа управљања привредног друштва које има регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга, као ни предузетник који има регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга, не може бити лице које је правоснажно осуђено за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, прања новца, финансирања тероризма, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности. Измене Закона ступиле су на снагу 28. априла 2018. године.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Допуне Закона о ревизији

Законом о ревизији („Сл. гласник РС”, број 62/2013 и 30/2018) уређују се услови и начин обављања ревизије финансијских извештаја, обавезност ревизије, стручна оспособљеност лица и лиценце за обављање ревизије, давање и одузимање дозволе за рад друштвима за ревизију и самосталним ревизорима, надзор над обављањем ревизије, Комора овлашћених ревизора, оснивање и надлежности Одбора за јавни надзор над обављањем ревизије, међународна сарадња са надлежним телима у области надзора, као и друга питања у вези са ревизијом. Као и код Закона о рачуноводству, разлози за усвајање Измена Закона о ревизији садржани су у обавези Републике Србије да усагласи своју законску регулативу са новим међународним стандардима у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма, посебно у делу који се односи на забрану кривично осуђиваним правним и физичким лицима да буду оснивачи и власници друштава за ревизију. Ради спровођења ове обавезе, у члану 12. Закона о ревизији (у даљем тексту: Закон), који регулише оснивање и органе управљања друштва за ревизију, додат је нови став 2, према коме оснивач, односно власник друштва за ревизију не може бити: ● правно лице које је осуђивано правоснажном пресудом за кривична дела у смислу закона којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела, или ● физичко лице које је правоснажно осуђивано за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, прања новца, финансирања тероризма, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности. Ова нова законска одредба односи се на сва правна и физичка лица која су регистрована као оснивачи, односно власници друштава за ревизију, односно која ће бити регистрована као оснивачи, односно власници ових друштава, у смислу прибављања одговарајућих уверења о неосуђиваности за прописана кривична дела. Као што се види, поред већ постојећих забрана у Закону које се односе на лиценциране овлашћене ревизоре и чланове органа управљања друштава за ревизију, у смислу да се не могу бавити ревизијом (добити лиценцу) или управљањем друштва уколико су били правоснажно осуђени за кривична дела која их чине недостојним за обављање ових послова (дефинисана чланом 5. Закона), уведена је и забрана да не могу бити оснивачи, односно власници друштава за ревизију правна лица која су осуђивана правоснажном пресудом за кривична дела у смислу закона којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела, као ни физичка лица која су правоснажно осуђивана за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, прања новца, финансирања тероризма, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности. На овај начин додатно се онемогућава да кривично кажњена, како физичка тако и правна лица, буду у могућности да макар и као мањински власници буду укључена у ову делатност од јавног значаја. Измене Закона о ревизији ступиле су на снагу 28. 4. 2018. године, а према прелазним одредбама у члану 2. Измена Закона, друштва за ревизију дужна су да своје пословање ускладе са новим одредбама најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу Измена Закона, дакле до 28. 10. 2018. године. Наиме, у том року друштва за ревизију дужна су да доставе Комори овлашћених ревизора обавештење да испуњавају услове из новог става 2. члана 12. Закона, а то значи да друштва за ревизију треба да доставе обавештења из којих се види да оснивач, односно власник тог друштва – правно лице није осуђивано правоснажном пресудом за кривична дела у смислу закона којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела, односно да оснивач, односно власник тог друштва – физичко лице није правоснажно осуђивано за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, прања новца, финансирања тероризма, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности.

Измене и допуне Закона о факторингу Законом о факторингу („Сл. гласник РС”, број 62/2013 и 30/2018 – у даљем тексту: Закон) уређују се појам и предмет факторинга, учесници у факторингу, услови и начин обављања факторинга, врсте факторинга, права и обавезе учесника у факторингу, уговор о факторингу, обрнути факторинг и надзор над обављањем факторинга. Овде је важно подсетити да је факторинг финансијска услуга купопродаје постојећег недоспелог или будућег краткорочног новчаног потраживања, насталог по основу уговора о продаји робе или пружања услуга у земљи и иностранству, а предмет факторинга може бити свако постојеће недоспело или будуће, цело или делимично, краткорочно новчано потраживање које је настало по основу уговора о продаји робе или пружања услуга, закљученог између правних лица и предузетника. Овим последњим изменама у Закону утврђене су следеће новине.

1. Измене у садржају Захтева за издавање одобрења за обављање посла факторинга

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАЈ 2018.

У Закону је иновиран члан 7, који регулише начин одобравања обављања посла факторинга. Према иновираним одредбама овог члана (новине су болдиране), Захтев за издавање одобрења за обављање посла факторинга Министарству финансија подноси оснивач односно власник факторинг друштва или лице које он овласти, а уз захтев за издавање одобрења подноси се: 1) оснивачки акт факторинг друштва; 2) подаци о оснивачима односно власницима факторинг друштва, и то: (1) за осниваче физичка лица – оверена копија личне карте или очитана биометријска лична карта за држављане Републике, односно оверена копија пасоша за стране држављане, као и уверење надлежног органа, не старије од шест месеци од дана подношења захтева, да оснивач није осуђен физичко лице није осуђено правоснажном пресудом на казну затвора дужу од шест месеци, да се против њега не води кривични поступак и да му није изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности; (2) за правна лица – оверена копија решења или другог акта о упису правног лица у регистар органа који је, према прописима земље седишта тог правног лица, надлежан за вођење Регистра привредних субјеката, односно правних лица, као и уверење надлежног органа да правно лице није осуђено правоснажном пресудом за кривично дело, као и да се против њега не води кривични поступак у смислу закона којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела, све не старије од шест месеци од дана подношења захтева; 3) оверена изјава оснивача односно власника о износу њихових удела/акција у факторинг друштву; 4) подаци о одговорном лицу факторинг друштва: оверена копија личне карте или очитана биометријска лична карта за држављане Републике, односно оверена копија пасоша за стране држављане, као и уверење надлежног органа, не старије од шест месеци од дана подношења зах тева, да одговорно лице није осуђено правоснажном пресудом на казну затвора дужу од шест месеци, да се против њега не води кривични поступак и да му није изречена мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности; 5) оверена изјава оснивача да ће основни новчани капитал, у износу који не може бити мањи од 40.000.000 динара (сагласно члану 6. став 1. Закона), бити уплаћен на рачун код пословне банке; 6) оверена изјава оснивача о пореклу финансијских средстава основног новчаног капитала не мањег од 40.000.000 динара. Оснивач односно власник привредног друштва или лице које он овласти дужан је да сваку промену података поднетих уз захтев за издавање одобрења достави Министарству финансија одмах, а најкасније у року од десет дана од дана настале промене. Ове новине у члану 7. Закона утицаће на правна лица, домаћа или страна, која су оснивачи и власници привредних друштава која се баве послом факторинга. Поменута лица ће приликом

подношења захтева за издавање одобрења за обављање посла факторинга, поред већ прописане документације, бити у обавези да доставе и уверење надлежног органа да нису осуђени правоснажном пресудом за кривично дело, као и да се против њих не води кривични поступак у смислу закона којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела. Наведене новине донете су управо у контексту испуњења обавезе Републике Србије да усклади своје законодавство са међународним стандардима у области спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма.

2. Прелазне одредбе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Измене Закона о факторингу ступиле су на снагу 28. 4. 2018. године, а према прелазним одредбама у члану 2. Измена Закона, факторинг друштва која обављају послове факторинга на основу одобрења прибављеног пре ступања на снагу Измена Закона (дакле до 28. 4. 2018. године), дужна су да своје пословање ускладе са одредбама Измена Закона подношењем уверења надлежног органа да правно лице није осуђено правоснажном пресудом за кривично дело, као и да се против њега не води кривични поступак у смислу закона којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела, Министарству финансија у року од шест месеци од дана ступања на снагу Измена Закона, дакле до 28. 10. 2018. године.

Штампано и електронско издање

ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ Часопис компаније ИНГ-ПРО Леге Артис – Прописи у пракси, како штампано тако и електронско издање, са стручним ауторским текстовима, годинама је незаобилазни саветник и дневни пратилац у свачијем пословању. Намењен је, пре свега, правним службама у јавном и приватном сектору, привредним субјектима, установама, адвокатским канцеларијама итд. Штампани часопис излази једном месечно и садржи чланке из следећих области: Јавне набавке и буџети, Радно право, Управно право, Грађанско право, Кривично право, Привредно право. У делу Унакрсни поглед аутори се баве и темама из других области. Електронски часопис се налази на интернет страници www.legeartis.rs, ажурира се свакодневно, а користи се путем корисничког имена и лозинке. Чланци су у електронском облику и могу да се штампају и копирају. У електронском издању сви чланци могу да се претражују путем различитих претрага: по речима у називу, областима, ауторима, последњим додатим или најчитанијим чланцима итд. Такође, на једном месту се налази и архива свих бројева од почетка објављивања. Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу redakcija@legeartis.rs.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

LEGE ARTIS PROPISI U PRAKSI

Savetovanja

JAVNE NABAVKE

GODINA

POSLOVNI SAVETNIK

Ä&#x152;E T VR T VEKA SA VAMA

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

STRUCNI KOMENTARI

ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

РАЧУНОВОДСТВО

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО

ЦАРИНЕ

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРИВАТНОМ И ЈАВНОМ СЕКТОРУ

СТАТИСТИКА