Poslovni savetnik mart 2017 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 3 / март 2017.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК ИЗДВАЈАМО: РАСПОДЕЛА ДОБИТИ ЗА 2016. ГОДИНУ

ИСПЛАТЕ ЛИЧНИХ ПРИМАЊА И ДИВИДЕНДИ ИЗ ОСТВАРЕНЕ ДОБИТИ ПОКРИЋЕ ГУБИТКА ПО ГОДИШЊЕМ РАЧУНУ ЗА 2016. ГОДИНУ КОНСОЛИДОВАЊЕ ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2016. КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА НОВИНЕ У КОРИШЋЕЊУ ПОРЕСКОГ ИДЕНТИФИКАЦИОНОГ БРОЈА (ПИБ) ЕВИДЕНТИРАЊЕ СРЕДСТАВА ОД „РОДИТЕЉСКОГ ДИНАРА“ КОРИШЋЕЊЕ НЕПОТПУНЕ ЦАРИНСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ ПРИ УВОЗУ РОБЕ

ПРИЛОГ: УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ И ПОРЕЗА НА ДОБИТ ЗА 2016. ГОДИНУ

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима. У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нам се обратити путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА А У Т О Р

мр Жељко Албанезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година I, број 3 МАРТ 2017.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање са стручним ауторским текстовима из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно, на преко 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање. ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорим ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа.

Графичка припрема: Мирослав Арамбашић

ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: zeljko.albaneze@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Најважније о рубрикама у часопису:

Аутори: Милица Бјелић Љиљана Симић Мирослава Минић Јован Чанак Борислав Ињац Дејан Дабетић Жељко Албанезе

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО:

• новине у платном промету, • актуелности у спровођењу царинских прописа, • тумачења министарстава, • актуелни месечни статистички подаци. Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај

■ Расподела добити привредних друштава за 2016. годину .....................................4 ■ Покриће губитка по годишњем рачуну за 2016. годину ..........................................8

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ Рачуноводствено евидентирање накнадних догађаја после окончања годишњег биланса ................................................................................11 ■ Карактеристике у исплати дивиденди акционарима – резидентима Србије – по годишњем рачуну за 2016. годину ............................ 15 ■ Избегавање међународног двоструког опорезивања дивиденди .................20 ■ Исплата и опорезивање примања запослених и чланова управе привредног друштва по основу учешћа у добити ................ 27 ■ Повећање основног капитала акционарског друштва из нето имовине друштва ......................................................................................................31 ■ Консолидовање годишњих финансијских извештаја за 2016. код корисника јавних средстава који примењују контни план за буџетски систем .........................................................................................36 ■ Евидентирање средстава од „родитељског динара” у установама образовања ....................................................................................................43 ■ Усклађени динарски износи акциза у примени од 1. 2. 2017. године ............ 46 ■ Новине у коришћењу пореског идентификационог броја (ПИБ) .................... 48 ■ Накнада за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије од 1. фебруара 2017. наплаћује се у износу од 0,093 дин./kWh ...................................................................... 49

■ Основни елементи обрачуна годишњег пореза на доходак грађана за 2016. годину ................................................................................ 50 ■ Коришћење непотпуне царинске декларације при увозу робе ...................... 53

■ Kалендар пореских обавеза за март 2017. године .................................................. 59 ■ Подаци од значаја за рад пословних субјеката – Износ личних примања запослених и других лица и њихов порески третман – на основу просечне зараде у републици у месецу јануару 2017. године од 57.231 динара ..................................................... 60

■ ПРИЛОГ: Утврђивање опорезиве добити и пореза на добит за 2016. годину – исказивање података у ПБ-1 и ПДП ........................................... 67

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

■ Органи који су у државама са којима Република Србија примењује уговоре о избегавању двоструког опорезивања надлежни за давање тумачења и примену тих уговора, укључујући и издавање потврда о резидентности ................................................ 56

РАСПОДЕЛА ДОБИТИ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА за 2016. годину

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

равни аспект расподеле добити и покриће губитка за различите правне форме привредних друштава регулисан је Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015 – даље: Закон) и оснивачким актима друштава. У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – даље: Правилник) на рачуну 340 – Нераспоређени добитак ранијих година, исказује се кумулирани нераспоређени добитак ранијих година. Ова акумулирана нераспоређена добит исказана представља предмет расподеле у рачуноводственом смислу. То значи да је предмет расподеле добит као обрачунска категорија која је првенствено настала као разлика између прихода и расхода остварених у претходном периоду, али која може садржати и ефекте примене појединих Међународних рачуноводствених стандарда – МРС, односно Међународних стандарда финансијског изве штавања – МСФИ (даље: МРС/МСФИ), као и Међународног стандарда финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете (даље: МСФИ за МСП).

1. РАСПОДЕЛА ДОБИТИ У АКЦИОНАРСКОМ ДРУШТВУ На основу усвојених финансијских извештаја, скупштина акционара доноси одлуку о ра сподели добити и покрићу губитака. Добит акционарског друштва се према члану 270. став 1. Закона распоређује следећим редоследом: 1) за покриће губитака пренесених из ранијих година; 2) за законске резерве, ако су оне предвиђене посебним законом. Ако након распоређивања добити за сврхе из става 1. члана 270. Закона преостане део добити, скупштина га може расподелити за следеће намене: 1) за резерве, ако их је друштво утврдило статутом (статутарне резерве); 2) за дивиденду, у складу са Законом. Треба имати у виду и да се у складу са чланом 295. Закона основни капитал акционарског друштва, између осталог, може повећати и по основу расподеле нераспоређене добити и резерви друштва расположивих за те намене (повећање из нето имовине друштва). Ова одредба значи да се добит акционарског друштва може расподелити и за повећање капитала акционарског друштва под условима и на начин прописан Законом. Према члану 305. Закона нераспоређе на добит и резерве друштва могу се претворити у основни капитал само ако друштво није исказало губитак у финансијским извештајима на основу којих се доноси одлука о повећању основног капитала.

Пример 1: Расподела добити за повећање капитала и резерве

Акционарско друштво је на седници скупштине акционара донело одлуку да се нераспоређена добит ранијих година, у износу од 1.350.000 динара, расподели за следеће намене: – за статутарне резерве у складу са статутом, у износу од 350.000 динара; – за повећање капитала у износу од 1.000.000 динара издавањем нове емисије акција од 1.000 обичних акција номиналне вредности 1.000 динара. Право на акцију нове емисије ће у складу са Законом имати акционари на дан 20. 4. 2017. године – дан доношења одлуке скупштине – тако што ће на сваку акцију коју већ поседују добити по једну акцију нове емисије. Одлука о повећању капитала је регистрована у надлежном регистру (АПР).

Р. бр.

Конто дугује

потражује

340

322

300

Износ

ОПИС

дугује

потражује

Нераспоређени добитак ранијих година

1.350.000

Статутарне и друге резерве

350.000

Акцијски капитал

1.000.000

– по одлуци скупштине расподели добити и повећању основног капитала и резерви

Ни Законом, као ни прописима из области рачуноводства, није прописан рок у којем је привредно друштво дужно да изврши расподелу резултата или покрије губитак, што значи да добит може да остане нераспоређена, односно губитак непокривен. Право на дивиденду као имовинско и статусно право не мора никада да буде реализовано. Ако акционарско друштво не оствари добит, право на дивиденду остаје само хипотетичко право, а чак и ако акционарско друштво оствари добит, оно може одлучити да не дели диви денде, већ да добит остане нераспоређена или да буде искоришћена за друге сврхе. Скупштина акционарског друштва је на редовној седници одржаној дана 27. априла 2017. године, донела Одлуку о расподели добити исказане на дан 31. 12. 2016. године. Добит остварена пословањем друштва у 2016. години у износу од 254.427.000 динара распоређује се: 1. За дивиденде акционарима у бруто износу од 158.100.000 динара. Расподела добити за дивиденде акционарима вршиће се у бруто износу од 155,00 динара по једној акцији. Дивиденда се исплаћује акционарима из Јединствене евиденције акционара друштва а. д. код Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности на дан 17. 4. 2017. године. 2. Остатак који ће добити у износу од 96.327.000 динара остаје нераспоређен. Динамику и дан исплате дивиденде одредиће Извршни одбор. Р. бр.

Конто

ОПИС

Износ

дугује

потражује

340

461

Обавезе за дивиденде

134.385.000

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

23.715.000

4 Нераспоређени добитак ранијих година

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Пример 2. Расподела добити у дивиденде акционарима

дугује

потражује

158.100.000

– за расподелу добити по одлуци скупштине акционара за дивиденде

2. РАСПОДЕЛА ДОБИТИ У ДРУШТВУ СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ На исплату добити члановима друштва са ограниченом одговорношћу сходно се примењују одредбе Закона о исплати дивиденде и међудивиденде акционарима. Расподела добити код друштва са ограниченом одговорношћу, полазећи од начина на који је то уређено код акционарских друштава, може се вршити на следећи начин: 1) за покриће губитака пренесених из ранијих година; 2) за законске резерве, ако су оне предвиђене посебним законом;

3) за статутарне резерве и друге резерве ако су предвиђене оснивачким актом; 4) за дивиденду; 5) за учешће запослених и чланова управе; 6) за друге намене утврђене оснивачким актом. Код друштва са ограниченом одговорношћу оснивачким актом може се одредити да се ис плата добити не врши у сразмери са уделом чланова у основном капиталу друштва.

Пример 3: Расподела дивиденде од стране зависног друштва матичном друштву

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Привредно друштво „А” поседује 60% учешћа у капиталу привредног друштва „Б”. Привредно друштво „Б” је за 2016. годину исказало добит у износу од 10.000.000 динара. Донета је Одлука о расподели добити од чега друштву „А” припада (10.000.000 x 60%). Књижење у пословним књигама привредног друштва „А” у моменту доношења одлуке о ра сподели добити, а затим и исплате дивиденде, извршено је на следећи начин: Конто

Р. бр. 1

дугује

потражује

ОПИС 4

220

Потраживања за дивиденде

660

Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица

Износ дугује

потражује

4.000.000

– по одлуци о расподели добити 2)

241

Текући (пословни) рачуни

220

Потраживања за дивиденде

– по изводу са текућег рачуна за уплату дивиденде

Књижење у пословним књигама привредног друштва „Б” у моменту доношења одлуке о расподели добити, а затим и исплата дивиденде, извршено је на следећи начин: Р. бр.

Конто дугује

потражује

340

461

ОПИС

Износ дугује

потражује

Нераспоређени добитак ранијих година

4.000.000

Обавезе за дивиденде

– по одлуци о расподели добити 2)

461

241

Обавезе за дивиденде Текући (пословни) рачуни

– по изводу са текућег рачуна за исплаћену дивиденду

Правна лица која примењују МСФИ и МСФИ за МСП, признају приход од дивиденде када се утврде права власника на дивиденду. Дакле, моменат признања прихода од дивиденде није моменат фактичког пријема новца или других средстава, већ моменат када су дивиденде на одговарајући начин одобрене за расподелу, односно када је утврђено право власника да

приме дивиденду. То је моменат доношења Одлуке о расподели дивиденди који уобичајено претходи моменту исплате новца по основу дивиденде. Међутим, према Правилнику о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 95/2014), приходи од дивиденди се признају у висини на плаћених прихода, односно у висини приписаних дивиденди основном капиталу, што значи да, уколико је у нашем примеру друштво „А” микро правно лице, оно не би имало два става за књижење, односно не би ништа књижило по основу доношења Одлуке о расподели дивиденде, већ само када се изврши исплата и то на следећи начин: Р. бр.

Конто дугује

потражује

241

660

Износ

ОПИС 4 Текући (пословни) рачуни

дугује

потражује

4.000.000

Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица

Пример 4. Расподела дивиденде члановима друштва – правним лицима

На редовној годишњој скупштини чланова друштва у марту 2017. године донета је одлука да се нераспоређена добит Друштва расподели: – за статутарне резерве .........................................................

400.000 динара

– за 2 члана друштва (правна лица резиденти) по ...

300.000 динара

Књижење: Р. бр.

Конто дугује

потражује

340

322

ОПИС 4 Нераспоређени добитак ранијих година

Износ дугује

потражује

1.000.000

Статутарне и друге резерве

400.000

461 0

Обавезе за дивиденде (члан друштва „А”)

300.000

4612

Обавезе за дивиденде (члан друштва „А”)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

– по изводу са текућег рачуна за уплату дивиденде

300.000

– по одлуци о расподели добити

Напомена: На дивиденду која се исплаћује домаћим правним лицима – резидентима Републике Србије не плаћа се порез по одбитку. ***

ПОКРИЋЕ ГУБИТКА ПО ГОДИШЊЕМ РАЧУНУ за 2016. годину

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

окриће губитка за различите правне форме привредних друштава регулисано је Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015, даље: Закон) и оснивачким актима друштава.

Покриће губитка за 2016. и раније године код акционарских друштава и код друштава са ограниченом одговорношћу врши се првенствено из нераспоређене добити и то по усвајању финансијских извештаја за пословну годину. Покриће губитка може се спровести и на терет резерви формираних за те намене и смањењем основног капитала под условима прописаним Законом. Одлуку о покрићу губитка доноси Скупштина друштва. Чланови Друштва учествују у покрићу губитка друштва сразмерно својим уделима у друштву, ако оснивачким актом није другачије одређено. У складу са чланом 321. Закона, смањење основног капитала акционарског друштва ради покрића губитка може се вршити само ако друштво не располаже нераспоређеном добити и резервама које се могу користити за те намене и у износу који не може бити већи од износа губитака који се покривају. Одлука о смањењу основног капитала ради покрића губитка пријављује се ради регистрације и објављивања у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката. Ни Законом ни прописима из области рачуноводства није прописан рок у коме је привредно друштво дужно да изврши покриће губитка, што упућује да исти може остати непокривен независно од тога да ли друштво има или не средства за његово покриће. Међутим, имајући у виду одредбе члана 305. Закона по којима се нераспоређена добит и резерве друштва могу претворити у основни капитал само ако друштво није исказало губитак у финансијским извештајима на основу којих се доноси одлука о повећању основног капитала, значи да се на посредан начин говори о времену покрића губитка јер уколико друштво има намеру да повећа основни капитал или резерве, а има исказан губитак, мора прво покрити тај губитак. Такође, посредно на време покрића губитка упућују и одредбе члана 270. Закона којима се уређује редослед расподеле добити који је стриктно прописан, па је прва тачка у том редоследу покриће губитка из ранијих година. И овим чланом се на посредан начин упућује на то да уколико друштво жели да повећава резерве или капитал или исплати дивиденде, то не може учинити пре него што покрије губитак ранијих година.

Рачуноводствени аспект покрића губитка ранијих година У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – даље: Правилник), на рачунима групе 35 исказује се губитак ранијих година и губитак текуће године, у оквиру следећих основних рачуна: • 350 – Губитак ранијих година; • 351 – Губитак текуће године.

На рачунима групе 35 губитак се исказује само до висине укупног капитала. Губитак изнад висине капитала исказује се на рачуну 290. У рачуноводственом смислу, губитак представља умањење односно исправку вредности основног капитала. Према Правилнику, покриће губитка врши се на терет рачуна 340 – Нераспоређени доби так ранијих година, и рачуна групе 32 и 33, у складу са законом и општим или другим актом правног лица односно предузетника.

Пример 1: Покриће губитка у друштву с ограниченом одговорношћу Друштво с ограниченом одговорношћу усвојило је финансијски извештај за 2016. годину са извештајем ревизора. На истој седници донета је и Одлука о покрићу губитка 2015. године у износу од 500.000 динара, на следећи начин: – на терет расположиве нераспоређене добити 200.000 динара; – на терет резерви формираних за ове намене у складу са оснивачким актом 50.000 динара; – на терет основног капитала 250.000 динара. Одлука о смањењу основног капитала ради покрића губитка регистрована је у надлежном регистру Агенције за привредне регистре. Р. бр.

Конто

ОПИС

потражује

340

Нераспоређени добитак ранијих година

322

Статутарне и друге резерве

301

Удели друштва с ограниченом одговорношћу

350

дугује

потражује

200.000

50.000

250.000

Губитак ранијих година

500.000

– по одлуци скупштине друштва о покрићу губитка и смањењу основног капитала

Пример 2: Покриће губитка у акционарском друштву Акционарско друштво усвојило је финансијски извештај за 2016. годину са извештајем ревизора. На истој седници донета је и Одлука о покрићу губитка у износу од 1.500.000 динара, на терет нераспоређене добити. Р. бр.

Конто дугује

потражује

340

350

ОПИС 4 Нераспоређени добитак ранијих година Губитак ранијих година

Износ дугује

потражује

1.500.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

дугује

Износ

1.500.000

– по одлуци скупштине друштва о покрићу губитка на терет нераспоређене добити

Такође, треба имати у виду да је чланом 178. Закона предвиђена могућност уношења додатних уплата у друштво. Додатним уплатама се не повећава основни капитал друштва и оне могу бити само у новцу. У погледу враћања додатних уплата, чланом 180. Закона прописује се да се додатне уплате могу вратити члановима само ако нису неопходне за покриће губитака друштва или за на мирење поверилаца друштва. У складу са наведеним произлази да скупштина друштва може да донесе одлуку да се додатне уплате искористе за покриће непокривеног губитка друштва. Из Мишљења Министарства финансија, бр. 140/16/401-00-1094/12 од 20. 7. 2012. године: ...Уколико се додатне уплате врше са циљем покрића губитка друштва, у складу са одлуком скупштине друштва и чланом 180. став 1. Закона, губитак се може непосредно покрити у корист рачуна 350 – Губитак ранијих година, на терет рачуна 241 – Текући (пословни) рачуни или 244 – Девизни рачун (у случају уплата чланова из иностранства у складу са законом)...

Пример 3: Покриће губитка додатним уплатама друштва Једночлано друштво с ограниченом одговорношћу усвојило је финансијски извештај за 2016. годину и донета је Одлука да се губитак ранијих година у износу од 600.000 динара покрије на следећи начин: – из целокупне расположиве нераспоређене добити у износу од 420.000 динара; – додатном уплатом оснивача ради покрића губитка у износу од 180.000 динара. Оснивач је уплатио наведени износ. Извршена је уплата оснивача на текући рачун ради покрића губитка ранијих година у износу од 180.000 динара.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Р. бр.

Конто

ОПИС

Износ

дугује

потражује

340

Нераспоређени добитак ранијих година

420.000

228

Остала краткорочна потраживања

180.000

350

Губитак ранијих година

дугује

потражује

600.000

– по одлуци скупштине друштва о покрићу губитка 3а)

241

228

Текући (пословни) рачуни Остала краткорочна потраживања

– по изводу текућег рачуна за додатну уплату ради покрића губитка

***

180.000

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ НАКНАДНИХ ДОГАЂАЈА ПОСЛЕ ОКОНЧАЊА ГОДИШЊЕГ БИЛАНСА

акнадни догађаји или догађаји после извештајног периода су повољни или неповољни догађаји који настају између краја извештајног периода (31. 12) и датума када су финан сијски извештаји одобрени за објављивање.

Рачуноводствено евидентирање ових накнадних догађаја у зависности од рачуноводствене регулативе коју примењује правно лице, врши се у складу са: – Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 10 Догађаји после извештајног периода („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – даље: МРС 10); – одељком 32. Догађаји после извештајног периода Међународног стандарда финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете („Сл. гласник РС”, бр. 117/2013 – даље: МСФИ за МСП); и – чланом 10. Правилника о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 95/2014 – даље: Правилник за микро и друга правна лица).

1. Корективни догађаји после извештајног периода Када настану корективни догађаји, друштво је у обавези да изврши корекцију износа исказаних у финансијским извештајима текућег периода, односно исказаних под 31. 12. 2016. године. Примери корективних догађаја који настају после извештајног периода, а захтевају корекцију позиција у финансијским извештајима са стањем на 31. 12: – одобрење накнадних попуста (супер рабата и сл.), с тим да је књижно одобрење издато после дана биланса, а пре одобрења финансијских извештаја; – пријем судског решења након дана биланса стања којим се утврђује да је правно лице имало одређену обавезу на дан биланса стања, а дотична обавеза није укалкулисана и књижена; – утврђивање стања износа учешћа у добитку или исплаћених накнада након дана биланса, уколико је правно лице на дан биланса стања имало садашњу или изведену обавезу за сваку такву исплату као резултат догађаја насталих пре тог датума; – откривање криминалних радњи или грешака које показују да су финансијски извештаји нетачни; – наплата потраживања од купаца после дана биланса за које је на дан биланса извршена исправка вредности или отпис; – одлазак купца у стечај након дана биланса стања за чије потраживање није извршена исправка вредности или отпис на дан биланса; – продаја залиха испод набавне цене односно цене коштања после дана биланса, за које на дан биланса није извршено вредносно усклађивање за губитке због обезвређивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Сва три оквира финансијског извештавања разликују: 1) корективне догађаје после извештајног периода – догађаје који пружају доказ о околностима које су постојале на крају извештајног периода; и 2) некорективне догађаје после извештајног периода – догађаје који указују на околности које су настале после извештајног периода.

Пример 1. Одобравање супер рабата после 31. 12. Друштво је 28. фебруара 2017. године обрачунало и одобрило супер рабат купцима за испоручену робу у 2016. години у висини од 1.000.000 динара плус обрачунати ПДВ 200.000 динара. Извршено је књижење на дан биланса и у јануару месецу. У јануару месецу купац је издао обавештење о исправци одбитка претходног пореза.

Књижење 31. децембра 2016. Конто

Р. бр.

дугује

потражује

1 1)

Износ

ОПИС 4

204

Купци у земљи

289

Остала активна временска разграничења

604

Приходи од продаје робе на домаћем тржишту

дугује

потражује

(1.200.000)

200.000

(1.000.000)

– за накнадно одобрени супер рабат за 2016. годину

Књижење у јануару 2017. године Конто

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Р. бр.

дугује

потражује

1 1)

Износ

ОПИС

дугује

потражује

289

Остала активна временска разграничења

200.0000

470

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

(200.000)

– по књижном одобрењу за умањење обавезе за ПДВ у јануару

Пример 2. Судска пресуда добијена након 31. 12. 1) Привредно друштво је након 31. 12. 2016. године добило извршну судску пресуду. Пресудом се привредном друштву налаже да свом повериоцу исплати 4.000.000 динара са каматом обрачунатом до дана доношења пресуде, у износу од 200.000 динара. Друштво у својим књигама већ има евидентирану обавезу у износу од 3.000.000 динара. У овом случају привредно друштво треба да: – изврши прилагођавање већ признатог стања, односно повећа износ својих већ исказаних обавеза до висине обавезе коју има по судској пресуди, односно повећава обавезу за 1.000.000 динара; – евидентира обавезу за обрачунату камату у износу од 200.000 динара. Р. бр.

Конто дугује

потражује

579

435

ОПИС 4 Остали непоменути расходи Добављачи у земљи

Износ дугује

потражује

1.000.000

200.000

– за укалкулисавање обавезе по основу судске пресуде 1а)

562

460

Расходи камата Обавезе по основу камата и трошкова финансирања

– за камату по судској пресуди

У случају да Друштво нема евидентирану обавезу у књигама, неопходно би било да призна укупан износ обавеза које мора да плати по извршној пресуди.

Пример 3. Наплата исправљеног потраживања после 31. 12. 1) Правно лице је приликом састављања финансијских извештаја на дан 31. 12. 2016. године, у складу са својим рачуноводственим политикама исправило сва потраживања старија од 60 дана у износу од 1.000.000 динара.

Р. бр. 1 1)

Конто дугује

потражује

585

209

ОПИС

Износ дугује

потражује

Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских потраживања 1.000.000 Исправка потраживања

1.000.000

2) Након датума биланса стања, 25. фебруара 2017. године, купац X који је био исправљен, извршио је плаћање у укупном износу дугованог потраживања од 250.000 динара. С обзиром на то да финансијски извештаји још нису одобрени за објављивање, овај догађај – наплата сумњивог потраживања – има карактер корективног догађаја јер представља доказ да је исправљено потраживање ипак наплативо. Сходно наведеном, друштво на дан 31. 12. 2016. године спроводи следеће корективно књижење:

Р. бр.

Конто дугује

потражује

585

209

ОПИС

Износ дугује

потражује

Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских потраживања

(250.000)

Исправка потраживања – купац X

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

– за формирање исправке вредности потраживања

– за корекцију исправљеног потраживања (корективни догађај) по основу наплате дела потраживања

2а) Књижење у 2017. години: Р. бр.

Конто дугује

потражује

2а)

241

204

ОПИС 4 Текући (пословни) рачуни Купци у земљи – купац X

– за наплаћено потраживање по изводу банке

Износ дугује

потражује

250.000

Пример 4. Обезвређење залиха робе после 31. 12. 1) На дан 31. 12. 2016. године друштво има залихе робе у промету на велико, чија је набавна вредност 1.000.000 динара. На дан биланса стања је проценом утврђено да не постоје разлози за обезвређење залиха робе. Међутим, у фебруару 2016. године руководство је донело одлуку да се залихе продају испод набавне вредности робе и то за износ од 650.000 динара. Књижење корективног догађаја под 31. 12. 2016. године је следеће:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Р. бр.

Конто дугује

потражује

584

139

ОПИС 4 Обезвређење залиха материјала и робе Исправка вредности робе

дугује

потражује

350.000

– за извршено обезвређење залиха робе до одобрења финансијског извештаја – корективни догађај под 31. 12. 2016.

2. Некорективни догађаји после извештајног периода

Некорективни догађаји после извештајног периода представљају пословне промене праћене одговарајућом документацијом, које су настале после дана биланса а пре одобрења финансијских извештаја од стране руководства. Ове промене не проузрокују корекцију износа у пословним књигама и финансијским извештајима текућег периода. Некорективни догађаји се не исказују у финансијским извештајима текућег периода, већ се ефекти евидентирају у наредном периоду у коме су догађаји настали. Међутим, друштва која имају обавезу састављања Напомена уз финансијске извештаје, треба да обелодане природу некорективног догађаја уколико је материјално значајан, као и процену његовог финансијског ефекта. Карактеристични примери некорективних догађаја после извештајног периода су: – расподела добити након дана биланса; – значајна промена цене имовине или девизних курсева; – значајна пословна комбинација или продаја после дана биланса; – објављивање плана за престанак пословања; – велике куповине или отуђење средстава после дана биланса; – уништење великог производног погона услед природне непогоде; – емитовање или откуп дужничких инструмената или инструмената капитала; – преузимање значајних обавеза или потенцијалних обавеза; – почетак судског поступка који настаје искључиво ради догађаја насталих после извештајног периода. ***

Износ

КАРАКТЕРИСТИКЕ У ИСПЛАТИ ДИВИДЕНДИ АКЦИОНАРИМА – РЕЗИДЕНТИМА СРБИЈЕ – по годишњем рачуну за 2016. годину

рема члану 271. став 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, број 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015 – у даљем тексту: Закон) плаћање дивиденде акцио нарима може се одобрити одлуком о расподели добити усвојеној на редовној седници скуп штине, којом се одређује и износ дивиденде. Дан седнице скупштине на којој се утврђује расподела дела добити за дивиденде, сматра се даном доношења одлуке о исплати дивиденде.

1. Исплата дивиденди акционарима физичким лицима – резидентима

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

У погледу начина расподеле дивиденди акционарима, према члану 271. став 4. Закона, основно опредељење је да се дивиденда на акције исплаћује акционарима у складу са правима која произлазе из врсте и класе акција које акционари поседују на дан дивиденде, а сразмерно броју акција које поседују у укупном броју акција те класе. У појашњењу начина исплате дивиденди најбитније су одредбе Закона у члановима 271. и 274, из чијих одредаба јасно произлази да акционарско друштво у поступку исплате дивиденди има три етапе. Прва етапа је доношење одлуке о исплати дивиденди, односно то је дан на који је друштво на редовној седници скупштине донело одлуку о исплати дивиденде и износу дивиденде. Овај дан важан је и из два следећа разлога: 1) после доношења одлуке о исплати дивиденде акционар коме треба да буде исплаћена дивиденда постаје поверилац друштва за износ те дивиденде; 2) друштво је у обавези да о одлуци о исплати дивиденде обавести акционаре којима се исплаћује дивиденда у року од 15 дана од дана доношења те одлуке, сходном применом одредаба Закона о обавештавању акционара о седници скупштине. Како се на обавештавање акционара о исплати дивиденде сходно примењују одредбе Закона о обавештавању акционара о седници скупштине, то је јавно друштво дужно да ову одлуку објави и на интернет страници берзе као организатора регулисаног тржишта и мултилатералне трговачке платформе (члан 335. Закона). Такође, одлука се објављује и на интернет страници друштва. Друга етапа је дан дивиденде, односно то је дан на који се утврђује списак акционара који имају право на дивиденду. Наиме, према члану 274. Закона статутом друштва може се одредити: – дан дивиденде, или – метод одређивања дана дивиденде, на који се утврђује списак акционара који имају право на дивиденду (дан дивиденде). Ако статутом није одређен дан дивиденде, тај дан се одређује одлуком скупштине о исплати дивиденде у складу са методом за његово одређивање, ако је она одређена статутом. У оваквом случају јавно акционарско друштво као дан дивиденде не може одредити ранији дан од дана акционара утврђеног у складу са чланом 331. Закона, а то је дан на који се утврђује списак акционара који имају право на учешће у раду седнице скупштине и пада на десети дан пре дана одржавања те седнице. Дан дивиденде је битан јер он опредељује право на дивиденду, конкретно на дан сачињавања те листе акционарско друштво на основу евиденције Централног регистра утврђује листу акционара који имају право на дивиденду. Трећа етапа је дан плаћања, тј. дан на који се исплаћују дивиденде. Као што се види, за остваривање права на исплату дивиденди битан је списак акционара који акционарско друштво сачињава на дан дивиденде, без обзира на то колико је власника та акција променила пре или после дана дивиденди. То такође значи да акционар који је акцију у свом

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

поседу држао дужи временски период, а непосредно пре дана дивиденди је продао, губи било какво право на дивиденду. Очигледно дан дивиденде није исто што и дан исплате дивиденде јер се листа акционара који имају право на исплату дивиденде утврђује према стању у Централном регистру хартија од вредности. На пример, ако се одреди да је дан утврђивања дивиденде 1. 5. 2017. године, а за дан исплате се одреди 30. 6. 2017. године, листа акционара који имају право на исплату дивиденде утврђује се према стању уписаних акционара у Централом регистру на дан 1. 5. 2017. године, без обзира на то што је до 30. 6. 2017. године дошло до промене власника акција у Централном регистру због продаје акција и сл.

У вези са самом исплатом дивиденди дајемо и следеће детаље: Исплата дивиденди врши се преко Централног регистра хартија од вредности, у складу са тачком 117. Правила пословања Централног регистра. Према тим одредбама члан Централног регистра (корпоративни агент) за свог клијента – исплатиоца дивиденди – подноси захтев Централном регистру за исплату дивиденде. Члан Централног регистра уз захтев доставља и следећу документацију: – одлуку надлежног органа исплатиоца о исплати дивиденде; – обавештење у писаном и електронском облику; – електронски налог за исплату дивиденде, који се уноси преко корисничке апликације Централног регистра. Централни регистар врши исплату дивиденде у новцу у нето износу. Централни регистар преко своје интернет странице објављује обавештење о исплати дивиденде. Чланови Централног регистра о исплати дивиденде обавештавају акционаре са којима имају склопљен уговор о отварању и вођењу рачуна хартија од вредности на које се то обавештење односи. На дан исплате дивиденде издавалац уплаћује новчана средства за исплату дивиденде на новчани рачун члана Централног регистра – корпоративног агента издаваоца у Централном регистру. Централни регистар новчана средства дивиденде прослеђује члановима Централног регистра који воде рачуне хартија од вредности законитих ималаца тих акција и врше пренос средстава на новчане рачуне законитих ималаца.

Пример обрачуна и опорезивања дивиденди Погледајмо сада и конкретан обрачун дивиденди. Ако је у акционарском друштву у оквиру расподеле оствареног добитка за дивиденде акционарима намењено 200.000,00 динара, утврђивање износа дивиденде по једној обичној акцији је следеће: 1. Број емитованих и отплаћених акција ............................500 комада 2. Номинална вредност једне акције ...............................20.000,00 дин. 3. Акционарски капитал (р. бр. 1 x р. бр. 2) .......... 10.000.000,00 дин. 4. Износ дела добити за дивиденде ................................200.000,00 дин. 5. Дивиденда по једној акцији (р. бр. 4 : р. бр. 1) ................400,00 дин. Као што видимо, друштво има 500 емитованих обичних акција које су у целини отплаћене. Износ од 200.000,00 динара су бруто средства остварене добити намењене за дивиденде, пошто по овом основу треба обрачунати сваком акционару и порез на његову дивиденду. У вези са пореским третманом дивиденди треба напоменути да је према члану 61. став 1. тачка 2) Закона о порезу на доходак грађана, дивиденда приход од капитала, при чему: 1) на приход од дивиденде се плаћа порез по стопи од 15% (члан 64. тог закона); 2) основица за обрачун пореза је опорезиви приход који за резидента Републике чини 100% бруто дивиденде (члан 63. став 1. тог закона); 3) обвезник пореза на дивиденду је физичко лице које остварује приход од дивиденде – акционар (члан 62. тог закона).

На основу ових чињеница о опорезивању, претходно датих података о износима за дивиденде и сазнању да у расподели учествују четири акционара који у току 2016. године нису уплаћивали нове акције, обрачун дивиденди за исплату сваком власнику може се приказати на следећи начин: Акционар

Број акција

Износ по једној акцији

Износ дивиденди

Пореска основица

Износ пореза

Дивиденда за исплату

4 (2 x 3)

5 (100% x 4)

6 (15% x 5)

7 (5 - 6)

400,00

20.000,00

3.000,00

17.000,00

100

400,00

40.000,00

6.000,00

34.000,00

150

400,00

60.000,00

9.000,00

51.000,00

200

400,00

80.000,00

12.000,00

68.000,00

Укупно

500

400,00

200.000,00

30.000,00

170.000,00

Начин исплате дивиденде Дивиденде се најчешће исплаћују у новцу, али се у неким случајевима примењују и други начини исплате, па се тако дивиденда може исплатити и у акцијама. Начин исплате заједно са висином дивиденде предлаже одбор директора односно извршни одбор, а усваја скупштина акционара. Када се дивиденде исплаћују у акцијама, послодавац је такође дужан да плати порез на приходе од капитала по стопи од 15% на бруто износ дивиденди. Конкретно, чланом 272. Закона је прописано да се дивиденда може плаћати: – у новцу, или – у акцијама друштва, у складу са одлуком о исплати дивиденде. Ако се плаћање дивиденде врши у акцијама друштва: 1) такво плаћање мора бити одобрено од стране акционара класе акција којој се такво плаћање врши по правилима о гласању акционара у оквиру класе акција; 2) сваком акционару класе акција која има право на дивиденду, плаћање се врши у акцијама те класе. Као што се види, власници обичних акција на пример морају да се изјасне да ли желе да приме дивиденду у акцијама, а ако се већином гласова таква одлука донесе, такву дивиденду примају и акционари који су гласали за динарске дивиденде. Изузетно, дивиденда се може платити у акцијама друге врсте или класе само ако је такво плаћање одобрено трочетвртинском већином гласова присутних акционара класе акција којој се такво плаћање врши и истом толиком већином гласова акционара класе акција у чијим акцијама се дивиденда исплаћује. Друштво је у обавези да акционаре којима се исплаћује дивиденда обавести о таквој исплати непосредно пре или након извршене исплате, сходном применом одредаба Закона о обавештавању акционара о седници скупштине. Значи, по овој законској одредби, у члану 272. ст. 3. и 4, акционарима власницима обичних акција може се исплатити дивиденда преференцијалним акцијама и обратно, ако о томе одлуку донесу имаоци – власници обе ове врсте акција трочетвртинском већином присутних акционара на скупштини. Исплата дивиденде у утврђеном износу искључиво у акцијама друштва сходно одлуци скупштине подразумева истовремено и доношење одлуке скупштине о повећању основног капитала

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Износ од 200.000,00 динара издвојеног добитка односи се на бруто дивиденде из којих треба обрачунати порез на приход. Обрачунат порез по стопи од 15% на бруто расподељену дивиденду одмах се уплаћује, а акционарима се исплаћује нето дивиденда. По наведеној рачуници једна акција доноси имаоцу бруто дивиденду од 400 динара, односно нето дивиденду од 340 динара, а укупна дивиденда акционара зависи од броја акција које поседује.

у истом износу, као и доношење одлуке о издавању акција без јавне понуде у циљу плаћања дивиденде.

Уплата пореза на дивиденде и књижење Исплатилац дивиденди је као порески платац дужан да пре исплате дивиденди Пореској управи достави пореску пријаву за порез по одбитку на Обрасцу ППП-ПД. Приходи од дивиденди у овом обрасцу пријављују се под ОВП 402. Порез по основу дивиденди плаћа се на рачун бр. 840-4848-37. На налогу за плаћање пореза наводи се шифра плаћања 254 и број одобрења за плаћање (БОП) додељен од стране Пореске управе. Ако се дивиденде уплаћују Акцијском фонду, могу се уплатити на: АКЦИЈСКИ ФОНД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ТРГ НИКОЛЕ ПАШИЋА 5/6, 11000 БЕОГРАД, ТЕКУЋИ РАЧУН: 840-906627-30, ПОЗИВ НА БРОЈ: 122133. Обрачуната и исплаћена дивиденда из нашег примера књижи се на следећи начин:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Р. бр.

Конто дугује

потражује

340

ОПИС 4 Нераспоређени добитак ранијих година

461

Обавезе за дивиденде

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

Износ дугује

потражује

200.000 170.000 30.000

– за расподелу добити по одлуци 2)

461

Обавезе за дивиденде

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине 241

170.000 30.000

Текући (пословни) рачуни

200.000

– по изводу са текућег рачуна

2. Исплата дивиденди правним лицима – резидентима Србије

Када резидентно правно лице у Србији исплаћује дивиденде свом акционару – правном лицу Резиденту Србије – на ту дивиденду се не обрачунава и не плаћа порез јер пореским прописима није предвиђено опорезивање овог облика дивиденди. Исто тако се на исплату дивиденде члановима друштва са ограниченом одговорношћу (даље: ДОО) правним лицима не обрачунава и не исплаћује порез по одбитку. Примљена дивиденда за ова правна лица – акционаре, односно за чланове ДОО, остварена од другог резидентног обвезника, представља финансијски приход, али према члану 25. став 1. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001... и 112/2015) овај приход по основу дивиденди не улази у пореску основицу. Ово из разлога што је на тај износ плаћен порез на добит од стране другог резидентног обвезника јер би у супротном дошло до дуплирања у плаћању пореза на добит правних лица (Мишљење Министарства финансија, бр. 430-07-00301/2006-04 од 1. 11. 2006. године). Према томе, издвојена средства за дивиденде акционарских друштава и друштава са ограниченом одговорношћу, исплаћују се њиховим акционарима односно члановима, који су резидентна правна лица, без плаћања икаквих пореских обавеза.

С тим у вези подсећамо да је, сходно члану 2. став 2. Закона о порезу на добит правних лица, резидентни обвезник правно лице које је основано или има седиште стварне управе и контроле на територији Републике. На пример, на годишњој скупштини АД „А” донета је одлука да се из нераспоређеног добитка за дивиденде оснивачима – правним лицима резидентима издвоји 200.000 динара. На исплаћену дивиденду оснивачима – правним лицима не обрачунава се порез на приходе од капитала. Књижење код овог акционарског друштва је следеће: 340 – Нераспоређени добитак ранијих година 461 – Обавезе за дивиденде (за расподелу добити по одлуци скупштине)

200.000,00

340 – Нераспоређени добитак ранијих година 461 – Обавезе за дивиденде (за расподелу добити по одлуци скупштине) 461 – Обавезе за дивиденде 241 – Текући (пословни) рачун (по изводу банке – за исплату дивиденде)

200.000,00

200.000,00 200.000,00 200.000,00

220 – Потраживања за камате и дивиденде 669 – Остали финансијски приходи (за остварене приходе по учешћу у капиталу) 241 – Текући (пословни) рачун 220 – Потраживања за камате и дивиденде (за уплаћену дивиденду)

80.000,00 80.000,00 80.000,00 80.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Код правног лица – једног од акционара – које прима дивиденду у висини од 80.000 динара као финансијски приход, књижење је следеће:

Ограничења плаћања акционарима Пре доношења одлуке о исплати дивиденде послодавци треба да имају у виду јасне законске одредбе о ограничењу плаћања акционарима. Конкретно, према члану 275. Закона: 1) друштво не може вршити плаћања акционарима ако је према последњим годишњим финансијским извештајима нето имовина друштва мања или би услед такве исплате постала мања од уплаћеног основног капитала, увећаног за резерве које је друштво у обавези да одржава у складу са законом или статутом, ако такве резерве постоје, осим у случају смањења основног капитала (нето имовина друштва у смислу Закона јесте разлика између вредности имовине и обавеза друштва); 2) укупан износ исплата акционарима за пословну годину не може бити већи од добити на крају те пословне године, увећане за нераспоређену добит из претходних периода и износе резерви предвиђених за расподелу акционарима, а умањене за непокривене губитке из претходних периода и износе резерви које је друштво у обавези да одржава у складу са законом или статутом, ако такве резерве постоје. Акционари којима је извршено плаћање супротно наведеним одредбама, обавезни су да исти износ врате друштву ако су знали или су морали знати да се плаћање врши у супротности са одредбама Закона. ***

ИЗБЕГАВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА ДИВИДЕНДИ Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

општено говорећи, под „дивидендама” се подразумева расподела добити од стране акционарских друштава, командитних акционарских друштава, друштава са ограниченом одговорношћу или других друштава капитала. У већини уговора о избегавању двоструког опорезивања (у даљем тексту: УОИДО/Уговор) које је Република Србија закључила са другим државама, израз „дивиденде” дефинисан је на следећи начин: Израз „дивиденде” означава доходак од акција или других права учешћа у добити која нису потраживања дуга, као и доходак од других права компаније који је порески изједначен са дохотком од акција у законима државе чији је резидент компанија која врши расподелу. Дивиденде подлежу економском двоструком опорезивању јер све земље опорезују добит коју компаније остварују од пословања на њиховој територији. Поред тога, када се ова добит у виду дивиденди расподељује акционарима, такође подлеже опорезивању порезом по одбитку (применом пропорционалне стопе) у тренутку њихове исплате или у време када се утврђује укупна пореска обавеза акционара. Међутим, дивиденде које остварују нерезидентни (страни) акционари, по правилу подлежу опорезивању порезом по одбитку, без обзира да ли су резидентни (домаћи) акционари обвезници таквог пореза. При томе је, такође, потребно имати у виду да прималац дивиденди, резидент друге државе, подлеже међународном двоструком опорезивању јер се поред опорезивања у држави извора дивиденди, опорезује и у држави резидентности акционара. Овакво међународно двоструко опорезивање значајно смањује доходак по основу дивиденди и због тога све земље настоје да га отклоне закључивањем УОИДО.

Порески третман дивиденди у конкретним УОИДО између Републике Србије и других држава Република Србија је са низом земаља закључила билатерални УОИДО дохотка и имовине, укључујући дивиденде као посебну категорију прихода од капитала. С тим у вези напомињемо да ће се, без обзира на стопe пореза по одбитку на дивиденде предвиђене УОИДО, у Републици Србији нерезиденти и даље опорезовати по стопи пореза по одбитку, предвиђеној домаћим пореским законодавством, уколико је то за њих повољније. Наведено решење је у складу са међународном праксом. Изузетно, када нема закљученог УОИДО, дивиденде које у Србији остваре нерезидентна физичка лица, опорезују се порезом по одбитку применом пореске стопе од 15 одсто у односу на њихов бруто износ, а ако дивиденде остварују нерезидентна правна лица, стопа пореза по одбитку износи 20 одсто од бруто износа дивиденди. У наредној табели дајемо преглед стопа пореза по одбитку на дивиденде које држава извора дивиденди (Република Србија или односна друга држава уговорница) може применити приликом њиховог опорезивања: Пореска стопа (примењује се у односу на бруто износ дивиденди)

Држава

Азербејџан Албанија Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска

када је проценат учешћа компаније у капиталу 25%–100%3

у осталим случајевима4

5 5 10 5 5 5

15 15 15 15 10 15

Јединствена пореска стопа1,2

10 -

Пореска стопа (примењује се у односу на бруто износ дивиденди)

Држава

у осталим случајевима4

5 10 5 5 5 5 5 5 5 10 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 59 5 5 5 510 5 5 5 5 5 511 5 5 -

15 15 10 15 15 15 10 15 10 15 15 10 10 10 10 10 10 10 15 15 10 15 15 15 15 15 10 15 10 10 15 15 15 10 15 15 10 -

Јединствена пореска стопа1,2

10 10 8 5 105 10 106 15 10 10 10 10 10 12,5

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

В. Британија и Северна Ирска Вијетнам Грузија Грчка Данска Египат Естонија Индија Иран Ирска Италија Јерменија Казахстан Канада Катар Кина Кипар Кореја (ДНР) Кореја (Реп.) Кувајт Летонија Либија Литванија Луксембург Мађарска Македонија Малезија Малта7 Молдавија Немачка Норвешка8 Пакистан Пољска Румунија Руска Федерација Словачка Словенија Тунис Турска Уједињени Арапски Емирати Украјина Финска Француска Холандија Хрватска Црна Гора Чешка Република Швајцарска Шведска Шпанија Шри Ланка

када је проценат учешћа компаније у капиталу 25%–100%3

Посебно указујемо на решење које је у вези са пореским третманом дивиденди (у случају када се дивиденде исплаћују резидентима Републике Србије) садржано у Уговору са Малтом, и то: сходно решењима садржаним у домаћем пореском законодавству, Малта приликом опорезивања примењује тзв. „свеобухватни импутациони систем опорезивања” (енг. full imputation system of taxation). На основу тог система, приликом исплате дивиденди од стране домаће компаније (која је порески резидент Малте) стварном власнику – примаоцу дивиденди даје се право на порески кредит који одговара износу пореза плаћеног од стране компаније (исплатиоца дивиденди) на добит из које се расподељују дивиденде. Систем се примењује и на резидентне и на нерезидентне акционаре (или уделичаре – чланове друштва).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1 Стопе пореза по одбитку из колоне 4 (за разлику од стопа из кол. 2 и 3) примењују се када висина стопе пореза по одбитку није условљена учешћем у капиталу компаније која исплаћује дивиденде, и то на пример: – aко страна компанија из Француске има учешће од 30 одсто у капиталу домаће компаније која исплаћује дивиденде, стопа пореза по одбитку на дивиденде је 5 одсто (колона 2), а ако је учешће 20 одсто, стопа пореза по одбитку је 15 одсто (колона 3); – aко се, међутим, дивиденде исплаћују компанији са Кипра, стопа пореза по одбитку је 10 одсто од бруто износа дивиденди – колона 4 (без обзира на висину учешћа у капиталу компаније која исплаћује дивиденде). 2, 4 Односи се на дивиденде које се исплаћују правним и физичким лицима. 3 Односи се на дивиденде које субсидијерна компанија или филијала исплаћује матичној компанији, односно на ситуације у којима је прималац дивиденди правно лице – компанија (матична компанија). 5 У члану 10. (Дивиденде) став 3. Уговора прописано је да: Изузимајући одредбе става 2. (којим се држави извора дивиденди даје лимитирано право опорезивања по стопи од 10 одсто од бруто износа дивиденди) све док Кипар не заведе порез на дивиденде, поред пореза који се разрезује на добит или доходак друштва, дивиденде које исплаћује друштво, резидент Кипра, резиденту Југославије изузимају се од пореза у Кипру који би могао бити разрезан на дивиденде, поред пореза који се разрезује на добит или имовину друштва. 6 Важи само у случају када се дивиденде исплаћују резидентима Републике Србије. Посебно указујемо да се, у складу са чланом 21. (Остали доходак) став 3. Уговора, делови дохотка резидента Малезије који нису регулисани у претходним одредбама Уговора (у конкретном случају, дивиденде које резидент Републике Србије исплаћује резиденту Малезије), а настају у другој држави уговорници (у конкретном случају у Републици Србији), могу опорезивати у тој другој држави (у конкретном случају у Републици Србији) по стопама предви ђеним њеним пореским законодавством, тј. по стопи од 15 одсто од бруто износа дивиденди – ако дивиденде остварују физичка лица (члан 64. Закона о порезу на доходак грађана – у даљем тексту: ЗПДГ), односно по стопи од 20 одсто од бруто износа дивиденди – ако дивиденде остварују правна лица (члан 40. став 1. Закона о порезу на добит правних лица – у даљем тексту: ЗПДПЛ). 7 Важи само у случају када се дивиденде исплаћују резидентима Малте. Када се дивиденде исплаћују резидентима Републике Србије, порез Малте на бруто износ дивиденди не може бити већи од пореза који се разрезује на добит из које се дивиденде исплаћују. 8 Сходно члану 10. став 3. Уговора, ако дивиденде оствари и стварно поседује влада државе уговорнице, дивиденде се опорезују само у тој држави. За потребе овог става израз „влада државе уговорнице” укључује: 1) У Норвешкој: (1) Централну банку Норвешке; (2) Владин глобални пензиони фонд; и (3) било који ентитет који у потпуности или претежно поседује или оснива Влада Норвешке, који повремено могу договорити надлежни органи држава уговорница; 2) У Србији: (1) Народну банку Србије; и (2) било који ентитет који у потпуности или претежно поседује или оснива Влада Србије, који повремено могу договорити надлежни органи држава уговорница. 9 Поред учешћа у капиталу компаније од најмање 25 одсто, у УОИДО са Руском Федерацијом предвиђено је као додатни услов, и да је у ову компанију инвестиран износ од најмање 100.000 УСД или еквивалентан износ у националним валутама Републике Србије или Руске Федерације.

10 Проценат учешћа у капиталу компаније која исплаћује дивиденде износи 5 одсто. Посебно напомињемо да је у члану 10. став 3. Уговора предвиђено да се дивиденде које настају у држави уговорници, а исплаћују се влади друге државе уговорнице, опорезују само у тој другој држави (уз додатно прецизирање у Протоколу који чини саставни део Уговора – на које се конкретне институције у Уједињеним Арапским Емиратима, норма из члана 10. (Дивиденде) став 3. Уговора, односе). 11 Проценат учешћа у капиталу компаније која исплаћује дивиденде износи 20 одсто.

Опорезивање акционара (или уделичара):

Компанија Б Физичко лице

Укупно

Нето расподељене дивиденде................................................... 325 325 650

Укупан износ дивиденди (претпостављена основица за опорезивање)12........................................................ 500 500 1000 Порез на бруто износ дивиденди (по стопи од 35% или за физичка лица по стопи од 20%)..................... 175 100 275

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Акционари (или уделичари – чланови друштва) се опорезују у односу на бруто износ дивиденди и то по (у тренутку исплате) важећој стопи пореза по одбитку, али истовремено имају право да од свог пореза на укупан приход одбију порез који им је наплаћен приликом исплате дивиденди. Следећи пример најбоље илуструје напред наведено: 1) ако је акционар (или уделичар – члан друштва) компанија, дивиденде се опорезују по пореској стопи од 35% (стопа по којој се опорезују компаније – правна лица), али ће наведена компанија (прималац дивиденди) имати право на порески кредит од 35%, односно крајњи резултат ће бити такав да компанија више неће имати обавезу да држави плати никакав додатни порез; 2) ако је акционар (уделичар – члан друштва) физичко лице, дивиденде се опорезују по прогресивним пореским стопама (којима се опорезују физичка лица) чији распон се креће од 0% до 35%, али ће наведено физичко лице (прималац дивиденди) такође имати право на порески кредит од 35%, при чему ће крајњи резултат бити такав да ће односно физичко лице имати право на повраћај пореза у износу који одговара разлици између његове маргиналне стопе опорезивања и пореза од 35% који је на исплаћене дивиденде платила компанија која је расподелила дивиденде, односно: Опорезивање дивиденди – свеобухватни имутациони систем опорезивања Компанија А – 50% акција (или удела) поседује Компанија Б 50% акција (или удела) поседује физичко лице Опорезивање Компаније А: Добит ..............................................................................1000 Порез (по стопи од 35%)..............................................350 Остатак за расподелу дивиденди................................650

минус порески кредит у висини пореза који је компанија А платила приликом расподеле дивиденди ..... 175 175 350 дужни порез/повраћај.................................................................. 0 (не постоји) 75 7513 (повраћај) Све наведено, а у складу са чланом 10. (Дивиденде) став 2. подстав 2) Уговора, важи и у случају када компанија резидент Малте дивиденде исплаћује резидентима Републике Србије, односно приликом исплате дивиденди резидентима (физичким или правним лицима) Републике Србије никада неће постојати обавеза (резидената Републике Србије) плаћања било ког додатног пореза на исплаћене дивиденде, већ ће, напротив, у случају када се дивиденде исплаћују физичким лицима чија је маргинална стопа опорезивања нижа од 35%, односна лица имати право на повраћај пореза (у висини разлике њихове маргиналне стопе опорезивања и пореза наплаћеног на нивоу компаније који износи 35%). 12 Претпоставка је да није било опорезивања на нивоу компаније која расподељује дивиденде. 13 Акционар (или уделичар – члан друштва) који је физичко лице, не само да нема обавезу плаћања додатног пореза него има право на повраћај пореза који одговара разлици пореза плаћеног на нивоу компаније која расподељује дивиденде и маргиналне стопе опорезивања односног пореског обвезника (физичког лица).

ПРИМЕР: Плаћање пореза по одбитку при исплати дивиденди резидентима Републике Србије, нерезидентима Републике Србије који су резиденти држава са којима није закључен УОИДО и нерезидентима Републике Србије који су резиденти држава са којима је закључен УОИДО Резиденту Србије Р. бр.

Опис Физичком лицу

1 1. 2. 3.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2 Бруто дивиденда Опорезиви износ Стопа пореза по одбитку Порез по одбитку (р. бр. 2 х р. бр. 3) Износ за исплату (р. бр. 1 - р. бр. 4)

3 2.000.000 2.000.000

Исплата дивиденди се врши Резиденту Резиденту Резиденту Португалије Кине Француске Физичком лицу Физичком лицу (без обзира на (без обзира на Правном лицу висину учешћа) висину учешћа) Физичком Правном (учешће у и и лицу лицу капиталу је Правном лицу Правном лицу од 25 % до 100%) (без обзира на (учешће у капиталу висину учешћа) мање од 25%) 4 5 6 7 8 2.000.000 2.000.000 2.000.000 2.000.000 2.000.000 2.000.000 2.000.000 2.000.000 2.000.000 2.000.000

15%

20%

15%

300.000

400.000

100.000

300.000

100.000

1.700.000

1.600.000

1.900.000

1.700.000

1.900.000

Објашњење: При исплати истог износа дивиденди (р. бр. 1 – 2.000.000 дин.) порез по одбитку је различит у зависности од тога коме се исплаћују дивиденде, и то: – ако се дивиденде исплаћују физичком лицу, резиденту Републике Србије (колона 3) или нерезиденту – физичком лицу из државе са којом није закључен УОИДО (колона број 4), стопа пореза по одбитку је 15 одсто (на основицу коју чини бруто износ дивиденди)14; – ако се дивиденде исплаћују правном лицу, резиденту Републике Србије, не постоји обавеза обрачуна и плаћања пореза по одбитку; – ако се дивиденде исплаћују нерезиденту – правном лицу из државе са којом није закључен УОИДО (колона 5), стопа пореза по одбитку је 20 одсто (на основицу коју чини бруто износ дивиденди)15; – ако се дивиденде исплаћују нерезидентима из земаља са којим су закључени УОИДО, примењује се стопа пореза по одбитку предвиђена у тим уговорима (колоне бр. 6, 7 и 8), односно: 1) ако се исплата врши нерезиденту (физичком или правном лицу) који је резидент Кине, примењује се стопа од 5 одсто јер је УОИДО предвиђена јединствена стопа (колона број 6), без обзира колико је учешће нерезидента у капиталу компаније која исплаћује дивиденде; или: 2) ако се исплата врши нерезиденту који је резидент Француске (физичком лицу – без обзира на висину учешћа у капиталу компаније која исплаћује дивиденде) или правном лицу (а примена стопе пореза по одбитку предвиђене УОИДО условљена је висином учешћа у капиталу компаније која исплаћује дивиденде), примењују се стопе из колона бр. 7 и 8.16, 17 Наравно, као што је и раније речено, стопе из УОИДО се, уз испуњење услова предвиђених уговором, примењују једино ако су повољније по обвезника, о чему ће детаљније бити говора у наставку. 14 ЗПДГ, члан 64. 15 ЗПДПЛ, члан 40. став 1. 16 ЗПДПЛ, члан 40. став 1. 17 Ако је, на основу података из напред наведене табеле о висини стопа пореза по одбитку, у УОИДО са неким државама, у случајевима у којима је, поред стопе од 5 одсто од бруто износа дивиденди, предвиђена стопа од 10 одсто (нпр. уговори са БиХ, Грузијом, Естонијом, Ирском, Катаром, Корејом (Реп.), Кувајтом, Летонијом, Либијом, Литванијом, Луксембургом, Малтом, Словенијом, Уједињеним Арапским Емиратима, Украјином и Хрватском) калкулацију треба извршити применом наведене стопе од 10 одсто од бруто износа дивиденди.

Екстратериторијално опорезивање дивиденди Као што је речено раније, члан 10. у УОИДО са СР Немачком, члан 11. (Дивиденде) се бави искључиво дивидендама које компанија, резидент једне државе уговорнице, исплаћује резиденту друге државе уговорнице. Одређене државе, међутим, опорезују не само дивиденде које исплаћују компаније које су њихови резиденти, већ и расподелу добити која настаје на њиховим територијама, а коју врше нерезидентне компаније. Наравно, свака држава има право да у мери предвиђеној УОИДО (нарочито чланом 7 - Добит од пословања) опорезује добит која настаје на њеној територији, а коју остварују нерезидентне компаније. Ни акционаре тих компанија не би требало опорезовати ни по каквој стопи, осим ако су резиденти те државе, због чега природно подлежу њеном пореском суверенитету.

Сврха овог става је да искључи екстратериторијално опорезивање дивиденди, односно праксу према којој државе опорезују дивиденде које су расподељене од нерезидентних компанија само због тога што је добит компаније из које се врши расподела настала на њиховој територији (на пример: реализована је преко сталне пословне јединице). Међутим, вреди нагласити да екстратериторијално опорезивање не постоји када држава извора добити компаније опорезује дивиденде због тога што су исплаћене акционару који је резидент те државе или сталној пословној јединици или сталној бази која се налази у тој држави. Истовремено, став 5. обезбеђује, такође, да нерезидентне компаније не буду подвргнуте посебним порезима на нерасподељену добит.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Из наведеног разлога, односно у циљу онемогућавања горе наведене праксе, сви УОИДО закључени између Републике Србије и других држава (у складу са решењима садржаним у Моделу уговора ОЕЦД и Моделу уговора УН) садрже став 5. којим се прописује да када компанија која је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава не може да заведе порез на дивиденде исплаћене од компаније, осим уколико су дивиденде исплаћене резиденту те друге државе или уколико је право на основу кога су дивиденде исплаћене стварно повезано са сталном пословном јединицом или сталном базом која се налази у тој другој држави, нити да нерасподељену добит компаније опорезује порезом на нерасподељену добит компаније, чак и ако се исплаћене дивиденде или нерасподељена добит у потпуности или делимично састоје од добити или дохотка који су настали у тој другој држави.

*** С обзиром на изнето, посебно напомињемо да упоредним прегледом стопа пореза по одбитку на дивиденде, предвиђених у домаћем пореском законодавству Републике Србије (у ЗПДГ и ЗПДПЛ), и стопа предвиђених у УОИДО, можемо закључити следеће: 1) код исплате дивиденди нерезидентним физичким лицима, решења садржана у УОИДО су повољнија (у односу на решења садржана у ЗПДГ) за пореске обвезнике из већине других држава уговорница (ово из разлога што стопа пореза по одбитку на дивиденде у УОИДО са Кином износи 5 одсто од бруто износа дивиденди, у УОИДО са Јерменијом 8 одсто од бруто износа дивиденди, а у УОИДО са већином осталих држава 10 одсто од бруто износа дивиденди – у односу на стопу предвиђену у ЗПДГ која износи 15 одсто од бруто износа дивиденди), из ког разлога су резиденти тих држава заинтересовани да домаћем исплатиоцу дивиденди (у циљу примене бенефициране стопе из УОИДО) презентују доказе на основу којих испуњавају услове за примену решења из УОИДО (потврду о резидентности и доказ о стварном власништву над дивидендама – нпр. извод из АПР), док је у УОИДО са свим осталим државама стопа пореза по одбитку на дивиденде једнака стопи пореза предвиђеној у ЗПДГ, из ког разлога нерезидентни обвезници нису непосредно заинтересовани за примену решења садржаних у УОИДО, односно немају потребу да прибављају потврду о резидентности, као ни доказ о стварном власништву над дивидендама;

2) код исплате дивиденди нерезидентним правним лицима у ситуацији у којој предвиђена стопа пореза по одбитку на дивиденде у УОИДО износи 5 одсто (у Уговору са Јерменијом 8 одсто) од њеног бруто износа (уз услов да је, поред осталог, учешће стварног власника дивиденди у капиталу домаће компаније која исплаћује дивиденде најмање 25 одсто; у Уговору са Швајцарском 20 одсто; у Уговору са Уједињеним Арапским Емиратима 5 одсто;) или ако се дивиденде исплаћују нерезидентним правним лицима која су резиденти држава са којима је у УОИДО предвиђена стопа пореза по одбитку од 10 одсто или од 15 одсто од бруто износа дивиденди; за пореске обвезнике – нерезиденте је (уз испуњене услова предвиђених УОИДО) повољније да буду опорезовани стопом пореза по одбитку предвиђеном у УОИДО, него да опорезивање буде по стопи пореза по одбитку, предвиђеној у ЗПДПЛ, која износи 20 одсто од бруто износа дивиденди (члан 40. став 1. ЗПДПЛ).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Отклањање двоструког опорезивања дивиденди

У случају међународног двоструког опорезивања дивиденди које настаје, као што је већ изложено, када дивиденде подлежу опорезивању у држави резидентности њиховог стварног власника, као и у држави извора, УОИДО са свим државама предвиђају примену метода кредита за његово отклањање. Сходно овом методу, када резидент Републике Србије остварује дивиденде које се, сходно напред наведеним члановима УОИДО, опорезују у другој држави уговорници, Република Србија (држава резидентности) одобрава одбитак од пореза на доходак (дивиденде) тог резидента – износ који је једнак износу пореза који је плаћен у тој другој држави. Међутим, овај одбитак не може бити већи од износа пореза како је обрачунат пре одобреног одбијања, који одговара порезу на доходак (дивиденде) који је остварен у тој другој држави уговорници. Ово практично значи да се кредит одобрава само у ситуацији када је порез који је плаћен у другој држави уговорници једнак или мањи од пореза у Републици Србији. Уколико је порез плаћен у другој држави уговорници већи од пореза који се дугује у Републици Србији, Република Србија није у обавези да пореском обвезнику врати део пореза који прелази износ пореза који се дугује у Републици Србији, што практично значи да наведено лице у Републици Србији не би имало обавезу плаћања пореза. ***

ИСПЛАТА И ОПОРЕЗИВАЊЕ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ЧЛАНОВА УПРАВЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ПО ОСНОВУ УЧЕШЋА У ДОБИТИ

Могућност исплате Иако у Закону о привредним друштвима није предвиђена расподела оствареног добитка за намене исплате члановима друштва или запосленима из добитка, сматрамо да акционарско друштво може да врши ову исплату ако је предвиди и уреди својим општим актом. Притом имамо у виду и мишљење Министарства привреде број 011-00-30/2007-02 од 13. марта 2007. године, у коме се истиче: „Мишљења смо да није противно Закону о привредним друштвима да оснивачки акт акционарског друштва садржи одредбе о расподели добити запосленима и члановима управе”. Као што се види, примање по основу учешћа у добитку је посебан облик примања физичких лица из добитка које има карактер других прихода, али који могу исплаћивати само привредна друштва (по Закону то су: ортачко друштво, командитно друштво, акционарско друштво и друштво са ограниченом одговорношћу – у даљем тексту: д.о.о.). Оно што је посебно карактеристично за примање по основу учешћа у добитку је чињеница да се ово примање може исплатити не само акционарима и члановима у привредним друштвима него и запосленима у њима. Исплата по основу учешћа запослених у добитку може се вршити у виду новчане исплате, слично дивидендама. О свему овоме одлучује скупштина привредног друштва на основу статута, при чему посебно код акционарских друштава са ограниченом одговорношћу треба обратити пажњу на питање да ли се учешћа у добитку могу исплатити пре исплате дивиденди, односно да ли ова друштва могу доћи у ситуацију да исплатом учешћа у добитку запосленима, потроше средства из добитка за дивиденде акционарима односно члановима. Очигледно да оваква практична питања морају бити разјашњена актима друштва, а затим и одлукама органа друштва.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

члану 14. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014) предвиђено је да се уговором о раду или одлуком послодавца може утврдити учешће запосленог у добити оствареној у пословној години, у складу са законом и општим актом. Овом одредбом Закона о раду се не утврђује право запослених на учешће у добити, али се каже да запослени могу да учествују у добити само ако је то предвиђено законом и општим актом, којима се прописују и услови и случајеви у којима запослени могу да остваре учешће у добити. При томе ипак треба имати у виду следеће ограничење: „Како се ради о добити послодавца оствареној у пословној години, право на учешће у добити могу да остваре само запослени који су били у радном односу у календарској години за коју се врши исплата добити.” (Мишљење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике број 011-00-149/2006-02 од 6. априла 2006. године). Наведену категорију исплате предвиђа и Закон о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001... и 112/2015 – у даљем тексту: Закон) који у члану 85. став 1. тачка 13) прописује да се порез на друге приходе плаћа на примања која, сагласно закону који уређује рад, оствари запослени по основу учешћа у добити оствареној у пословној години.

Обрачун и исплата учешћа у добити Приликом одлучивања о исплати учешћа у добитку треба се определити за: 1) утврђивање масе средстава за укупну исплату; 2) расподелу средстава на појединце (пошто је у питању учешће запослених у добитку, основ за индивидуалну расподелу може бити учешће запослених у оствареним бруто зарадама у току године или неко друго мерило које се утврди актима послодавца).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Предмет расподеле добити је износ који је после састављања финансијских извештаја за претходну годину, у пословним књигама исказан на рачуну 340 – Нераспоређени добитак ранијих година. Износ по основу учешћа у добитку може се уплатити на жиро рачун, текући рачун или у готовом. У погледу пореског третмана исплате по основу учешћа у добити, послодавац има обавезу да обрачуна и плати: – аконтациони порез на лична примања по стопи од 20% на основицу коју чини бруто уговорен приход умањен за 20% нормираних трошкова; – допринос за пензијско и инвалидско осигурање на терет извршиоца послова по стопи од 26% на основицу на коју се плаћа порез на доходак грађана (не примењује се најнижа основица). У случају да члан управе није осигуран по другом основу, на његову накнаду обрачунава се и допринос за здравствено осигурање по стопи од 10,3%. Уколико је примање по основу учешћа у добити најпре утврђено у нето износу, бруто износ се добија применом коефицијента 0,632 (нето износ се дели овим коефицијентом). У примеру је утврђено право запосленог по основу учешћа у добити у нето износу од 60.000 динара. Обрачун ове исплате је следећи: Р. бр.

Елементи

Нето износ учешћа у добити

60.000

Опорезив приход: (р. бр. 1 : 0,632)

94.937

Нормирани трошкови (20% на р. бр. 2)

18.987

Пореска основица (р. бр. 2 - р. бр. 3)

75.950

Стопа пореза

Износ пореза (р. бр. 4 x р. бр. 5)

15.190

Износ доприноса за ПИО (26% на р. бр. 4)

19.747

За исплату (р. бр. 2 - р. бр. 6 - р. бр. 7)

60.000

20%

Исплатилац прихода је дужан да порез и доприносе обрачуна, обустави и уплати на прописани рачун у моменту исплате прихода, да Пореској управи достави пореску пријаву ППП-ПД, а Фонду ПИО Образац М-УН. Као шифра врсте прихода за наведене приходе у Обрасцу ППП-ПД, када примање остварују чланови органа управе правног лица, уноси се ознака врсте прихода 601 односно 602, у зависности од тога да ли је прималац прихода осигуран по другом основу или није осигуран по другом основу. За примања која сагласно закону који уређује рад, запослени оствари по основу учешћа у добити оствареној у пословној години, уноси се ознака врсте прихода 616. Књижење исплате из нашег примера по основу учешћа у добити је следеће:

Износ

Р. бр. 1 1)

Конто дугује

потражује

340

ОПИС 4 Нераспоређена добит ранијих година

Износ дугује

потражује

94.937

4620

Учешће запосленог у оствареном добитку

60.000

4890

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (порез)

15.190

4891

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (допринос)

19.747

– за обрачун учешћа запосленог у добити 2)

4620

Учешће запосленог у оствареном добитку

60.000

4890

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (порез)

15.190

4891

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (допринос)

19.747

Текући (пословни) рачуни

94.937

– за исплату примања по основу учешћа у добити

Пошто примања по основу учешћа у добити имају карактер других прихода, укључују се у годишње опорезивање прихода физичких лица. Треба још додати да се међународни уговори о избегавању двоструког опорезивања не односе на учешће у добити, па је стога порески третман такве исплате, ако се учешће у добити одреди страном физичком лицу (запосленом или члану управе), исти као и за резиденте. Исплата таквог примања нерезиденту врши се преко нерезидентног динарског рачуна, а трансфер са тог рачуна у иностранство је могућан само уз потврду Пореске управе о плаћеном порезу. У другом примеру је донета одлука о исплати учешћа у добити члану надзорног одбора у нето износу од 60.000 динара. Члан надзорног одбора није осигуран по другом основу, па се нето износ његовог примања преводи у бруто дељењем коефицијентом 0,5496. Обрачун је дат у наредној табели: Р. бр.

Опис

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

241

Износ

Нето износ накнаде

60.000

Коефицијент за прерачун на бруто

0,5496

Бруто учешће у добити (р. бр. 1 : р. бр. 2)

Нормирани трошкови (20% на р. бр. 3)

21.834

Пореска основица (р. бр. 3 - р. бр. 4)

87.336

Порез на друге приходе (р. бр. 5 x 20%)

17.467

Допринос за ПИО (р. бр. 5 x 26%)

22.707

Допринос за здравствено осигурање (10,3% на р. бр. 5)

Нето износ за исплату (р. бр. 3 - р. бр. 6 - р. бр. 7 - р. бр. 8)

109.170

8.996 60.000

Књижење: Р. бр.

Конто дугује

потражује

340

ОПИС 4 Нераспоређена добит ранијих година

Износ дугује

Потражује

109.170

464

Обавезе према члановима управног и надзорног одбора

60.000

4890

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (порез)

17.467

4891

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (допринос ПИО)

4892

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (допринос за здравствено)

22.707

8.996

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

– за расподелу нераспоређене добити за учешће члана надзорног одбора 2)

464

Обавезе према члановима управног и надзорног одбора

60.000

4890

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (порез)

17.467

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (допринос за ПИО)

22.707

4891

4892

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (допринос за здравствено) 241

8.996

Текући (пословни) рачуни

109.170

– за исплату учешћа у добити члану надзорног одбора и плаћање прописаних обавеза

По основу ове исплате исплатилац прихода дужан је да надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву на Обрасцу ППП-ПД, као и Образац М-УН – Пријава о уплати доприноса по основу уговорене накнаде. ***

ПОВЕЋАЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА АКЦИОНАРСКОГ ДРУШТВА ИЗ НЕТО ИМОВИНЕ ДРУШТВА

з исказаног добитка, оствареног по годишњем рачуну за 2016. годину или за раније године, акционарско друштво има обавезу најпре да покрије евентуалне губитке пренесене из ранијих година, затим да издвоји за резерве у складу са посебним законом или сопственим општим актом, а затим може преостали добитак да усмери за дивиденде, учешће запослених и чланова управног и надзорног одбора у добити, као и за повећање постојећег основног капитала. Ово повећање основног капитала претварањем расположиве нераспоређене добити јесте тзв. затво рена емисијa акција пошто је намењена само постојећим акционарима, oдносно овде нема јавне понуде акција, те није потребан проспект за ову емисију акција.

Осим поменутог Закона, код повећања основног капитала из нето имовине морају се поштовати и прописи који регулишу финансијско тржиште, а то је Закон о тржишту капитала („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011, 112/2015 и 108/2016). Битна одредба овог закона садржана је у члану 12. став 1. тачка 9), а прописује да одобрење проспекта за издавање акција није обавезно када се врши издавање акција које ће бити додељене без накнаде постојећим акционарима.

Законске одредбе о повећању основног капитала из нето имовине друштва

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, број 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015 – у даљем тексту: Закон) дозвољава повећање основног капитала из нето имовине друш тва, тј. из нераспоређене добити и резерви друштва расположивих за те намене (према члану 44. став 2. Закона нето имовина јесте разлика између вредности имовине и обавеза друштва). Овај поступак је регулисан члановима од 305. до 312. Закона и може бити врло интересантан сада, по окончању годишњих обрачуна и утврђивању добитка код акционарских друштава. Зато повећање основног капитала из добити јесте у ствари прераспоређивање капитала друштва након чега укупан капитал остаје непромењен, али се унутар тога за исти износ смањује позиција нераспоређене добити, а повећава основни капитал.

а) Основне претпоставке Повећању основног капитала из нето имовине друштва Закон у члану 305. став 2. поставља битан предуслов – нераспоређена добит може се претворити у основни капитал само ако друш тво није исказало губитак у финансијским извештајима на основу којих се доноси одлука о повећању основног капитала. Значи, ако је друштво исказало губитак у пословању за 2016. годину, не може се повећати основни капитал друштва са позивом на тај финансијски извештај. Изузетно, према ставу 3. истог члана друштво може, под условом да претходно изврши покриће губитка, повећати основни капитал из нераспоређене добити која преостане по покрићу тог губитка. Истовремено, према члану 306. Закона, у случају јавног акционарског друштва и друштва које подлеже обавези ревизије, финансијски извештаји на основу којих се доноси одлука о повећању основног капитала из нето имовине друштва морају имати позитивно мишљење ревизора у смислу закона који уређује ревизија. У овом случају одлука о повећању основног капитала може се заснивати и на финансијским извештајима за претходну пословну годину, али само под условом да друштво региструје такву одлуку у складу са законом о регистрацији у року од шест месеци од дана усвајања тих финансијских извештаја од стране скупштине. 31

б) Ко има право на стицање акција Када се ради о основном капиталу из нето имовине друштва, може се рећи да су се у овом случају акционари одрекли дивиденди и уместо тога нераспоређену добит усмерили у повећање основног капитала, што је дугорочна мера која повећава бонитет и финансијску стабилност друштва. Према члану 308. Закона право на акције по основу повећања основног капитала друш тва из нето имовине друштва имају: – постојећи акционари друштва, – на дан доношења одлуке скупштине о повећању капитала.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Постојећи акционари имају право на акције по основу повећања основног капитала у сразмери са њиховим уплаћеним односно унетим улогом у односу на уплаћени односно унети основни капитал друштва. На пример, ако друштво има 4 акционара са учешћима од 10, 20, 30 и 40 процената у основном капиталу, по истим процентима поделиле би се и нове акције које се издају по основу повећања капитала. У оваквом случају пре и после поделе нових акција учешће акционара у основном капиталу остаје исто. Међутим, треба имати у виду да према одредбама Закона право на бесплатне акције по основу повећања основног капитала из нето имовине друштва имају и: – уписници акција, односно акционари са делимично плаћеним акцијама, сразмерно учешћу њиховог уплаћеног дела у основном капиталу друштва; – друштво по основу сопствених акција друштва (ако их поседује), сразмерно свом учешћу у постојећем основном капиталу друштва. Приликом повећања акцијског капитала из нето имовине треба имати у виду битну околност: ако дотично друштво има део акција свог капитала у Акцијском фонду, односно Републичком фонду ПИО, сразмеран део акција по основу повећања основног капитала мора се пребацити Акцијском фонду, односно републичком фонду ПИО.

в) Одлука о повећању основног капитала Повећање основног капитала из нето имовине друштва подразумева доношење одлуке његове скупштине о повећању основног капитала сходно члану 307. Закона, која садржи нарочито: 1) укупан износ повећања основног капитала; 2) износ и врсту резерви, односно износ нераспоређене добити која се претвара у основни капитал; 3) назнаку да ли се издају нове акције или се постојећим акцијама повећава номинална вредност; 4) битне елементе акција које се издају, сходно члану 248. Закона, ако се повећање основног капитала врши издавањем нових акција (акције се издају у дематеријализованој форми и гласе на име, морају да садрже све битне елементе у складу са прописима којима се уређује тржиште капитала). Пример одлуке Скупштине акционара о повећању основног капитала из нето имовине друш тва даје се у наставку:

На основу члана 307. Закона о привредним друштвима и члана _____ Статута ________________ (пословно име привредног друштва), на предлог Надзорног одбора од ____________ године Скупштина акционара ____________________________ (пословно име привредног друштва) на седници одржаној дана __________ године донела је

ОД ЛУК У О ПОВЕЋАЊУ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА ИЗ НЕТО ИМОВИНЕ ДРУШТВА (ИЗ НЕРАСПОРЕЂЕНЕ ДОБИТИ) 1. Акционарско друштво _______________ (даље: друштво) издаје нове акције ради повећања основног капитала из нето имовине друштва, односно из нераспоређене добити. 2. Постојећи основни капитал друштва чини _____ комада обичних акција номиналне вредности __________ по акцији. 3. Укупан износ повећања основног капитала из нераспоређене добити износи _________, номинална вредност једне акције износи __________ а издаје се укупно _____ комада акција. 5. Право на стицање акција по овој емисији имају акционари друштва који су на дан доношења ове одлуке као акционари друштва уписани у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности (даље: Централни регистар). Висина права на акције ове емисије сразмерна је броју акција које пре ове емисије поседује сваки акционар на дан доношења ове одлуке. 6. Акције су обичне и гласе на име. Акције носе ознаке (ЦФИ код и ИСИН број) које ће накнадно доделити Централни регистар. 7. Свака акција ове емисије даје акционару иста права у складу са законом, оснивачким актом и Статутом, а нарочито: – право учешћа у раду Скупштине и право гласа, – право на учешће у расподели добити, – право на део ликвидационе и стечајне масе, – право прече куповине акција из нове емисије и – право слободног располагања акцијама.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

4. Емисија акција је затвореног типа, без обавезе објављивања проспекта за издавање акција.

8. Акције из ове емисије дају право на дивиденду за целу пословну ______ годину, као годину у којој је донета ова одлука о повећању капитала. 9. Регистрација и објављивање ове одлуке извршиће се у складу са одредбама Закона о привредним друштвима и закона о регистрацији у року од шест месеци од дана доношења. 10. Задужује се Управни одбор друштва да у циљу спровођења ове одлуке припреми Одлуку о издавању акција без јавне понуде ради претварања нераспоређеног добитка у основни капитал, као и да спроведе остале радње у складу са одредбама Закона о тржишту капитала. 11. Након уписа акција у Централни регистар њиховим власницима ће се дати извод из Централног регистра. 12. За све што није предвиђено овом одлуком непосредно ће се примењивати важећи законски прописи из ове области. 13. Ова одлука се објављује на огласној табли друштва. Датум, __________

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ДРУШТВА

____________________________________

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У објашњењу садржаја ове Одлуке треба имати у виду одредбе чланова од 305. до 312. Закона, које уједно и исказују основне карактеристике оваквог повећања основног капитала, а у којима стоји: 1) По основу повећања основног капитала из нераспоређене добити врши се бесплатна подела акција постојећим акционарима. 2) Право на бесплатне акције имају акционари друштва на дан доношења те одлуке према евиденцији у Централном регистру хартија од вредности, односно акционари друштва на дан утврђен у тој одлуци, укључујући и само друштво за износ стечених сопствених акција (ако их има). То значи да се по основу повећања основног капитала на овај начин повећава број и/или вред ност откупљених сопствених акција. 3) Бесплатне акције деле се акционарима сразмерно њиховом учешћу у постојећем основном капиталу друштва. 4) Нове акције стечене по основу повећања основног капитала из нераспоређене добити, учес твују у праву на дивиденду за целу пословну годину у којој је донета та одлука, осим ако овом одлуком није другачије одређено. 5) У року од осам дана од дана уписа акција издатих у поступку повећања основног капитала у Централни регистар, друштво је у обавези да повећање основног капитала региструје у складу са законом о регистрацији. Основни капитал друштва сматра се повећаним даном регистрације повећања основног капитала. 6) Из практичних разлога можемо предложити да саставни део ове одлуке чини списак акционара са бројем акција и процентуалним учешћем у основном капиталу пре и после издавања акција по основу претварања нераспоређене добити у основни капитал. Посебно треба указати да Закон у члану 307. став 1. предвиђа да се повећање основног капитала из нето имовине може извести: 1) издавањем нових акција, или 2) повећањем номиналне вредности постојећих акција. Друштво само одлучује који метод повећања ће применити и уписује га у одлуку о повећању основног капитала.

Пример преношења средстава у основни капитал Један пример поступка преношења средстава нераспоређене добити у основни капитал може се представити следећим прегледом: Пре претварања

После претварања

1) Основни капитал

500.000

700.000

2) Резерве

100.000

3) Нераспоређени добитак

200.000

Укупан капитал

800.000

У овом примеру је на постојећи основни капитал пренесен цео нераспоређени добитак од 200.000 динара. За исти износ, дакле за 200.000 динара повећан је „основни капитал”, док је износ „капитала” укупно остао исти. Ако је до сада акционарско друштво имало 500 акција номиналне вредности 1.000 динара, наведено повећање основног капитала може да усклади повећањем номиналне вредности постојећих акција са 1.000 на 1.400 динара или да изда нових 200 акција номиналне вредности 1.000 динара. У сваком случају, након извршеног повећања вредности акција сваког од акционара не сме доћи до промене у односима гласова између акционара.

Упис повећања основног капитала Упис повећања основног капитала у Централни регистар врши се на начин утврђен чланом 311. Закона. Према тим одредбама, уз захтев Централном регистру за упис нових акција и њихових ималаца, односно за упис повећања номиналне или рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности по основу повећања капитала из нето имовине друштва, доставља се: 1) одлука о повећању капитала; 2) доказ о регистрацији одлуке о повећању капитала, у складу са законом о регистрацији; 3) писана изјава законског заступника друштва о испуњености услова из чл. 305. и 306. Закона (да друштво нема непокривених губитака и да је мишљење ревизора позитивно). Захтев Централном регистру подноси се у року од пет радних дана од дана регистрације одлуке о повећању капитала, у складу са законом о регистрацији. Јавно акционарско друштво дужно је да истовремено са подношењем захтева Комисији за хартије од вредности достави обавештење о повећању капитала из нето имовине друштва.

Остали моменти

Књиговодствено евидентирање повећања основног капитала: Пример: 1. Акционарско друштво има основни капитал у износу од 500.000,00 дин. и нераспоређени добитак у износу од 200.000,00 дин. Скупштина акционара је донела одлуку да целокупан износ нераспоређеног добитка искористи за увећање основног капитала.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Према ставу Министарства за финансије, у случају када се нераспоређени добитак у складу са прописима распоређује на повећање основног капитала, такво распоређивање нема карактер личних примања, па нема обавезе плаћања пореских обавеза на лична примања. Такође, оваква расподела не значи исплату дивиденди, па ни по том основу не постоји обавеза утврђивања и плаћања пореских обавеза. Зато треба правити разлику овог начина повећања основног капитала од повећања које се остварује када се дивиденде исплаћују у новим акцијама друштва. Наиме, када се дивиденде уместо у новцу исплаћују у акцијама (или кроз повећане номиналне вредности акција постојећих акција), такође се врши затворена емисија постојећим акционарима и повећање основног капитала, али се у овом случају на вредност додељених нових акција плаћа порез као на исплату дивиденди.

Дневник главне књиге Р. бр. 1.

Број рачуна дугује

потражује

340

Опис промене Нераспоређена добит ранијих година

300

Износ дугује

потражује

200.000,00

Акцијски капитал

За повећање основног капитала

200.000,00

***

КОНСОЛИДОВАЊЕ ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2016. КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА КОЈИ ПРИМЕЊУЈУ КОНТНИ ПЛАН ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ

1. Законска регулатива

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

астављање и подношење консолидованих годишњих извештаја корисника јавних средстава који примењују контни план за буџетски систем, за 2016. годину, спроводи се применом следећих прописа: ● Законом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015, 103/2015 и 99/2016 – у даљем тексту: Закон); ● Уредбом о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006 – у даљем тексту: Уредба); ● Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, 16/2016, 49/2016 и 107/2016 – у даљем тексту: Контни план за буџетски систем); ● Правилником о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, бр. 18/2015 – у даљем тексту: Правилник о финансијским извештајима); ● Законом о буџету Републике Србије за 2016. годину („Сл. гласник РС”, бр. 103/2015); као и ● одлукама о буџету локалне власти за 2016. годину. Из наведених прописа издвајамо следеће одредбе у вези са консолидовањем. Сходно члану 2. Закона, консолидација је исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту; да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти. С обзиром на то да консолидовање финансијских извештаја врше директни корисници буџетских средстава који у својој надлежности имају индиректне кориснике, као и Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) који у својој надлежности има индиректне кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, Директни корисници средстава бу џета Републике који под својом надлежношћу немају индиректне кориснике средстава буџета, припремају годишњи извештај и подносе га Управи за трезор, и не спроводе поступак консо лидације. Републички фонд за здравствено осигурање саставља консолидовани годишњи извештај о извршењу финансијског плана најкасније до 30. априла 2017. године и подноси га Управи за трезор такође. Локални орган управе надлежан за послове финансија града саставља консолидовани изве штај града и подноси га Управи за трезор до 1. јула 2017. године. Подсећамо да је чланом 5. став 6. Уредбе прописано да корисници буџетских средстава могу водити рачуноводствене евиденције и према обрачунској основи за потребе интерног извештавања под условом да се финансијски извештаји израђују на готовинској основи ради кон солидованог извештавања. То значи да се консолидовање финансијских извештаја не може спроводити ако се у току године воде рачуноводствене евиденције по обрачунској и готовинској основи, већ је потребно сва књижења која су вођена у току године на обрачунској основи, свести на готовинску основу зато што се финансијски извештаји израђују у складу са овом уредбом искључиво на готовинској основи, што је предуслов за састављање и подношење консоли дованих финансијских извештаја.

2. Поступак консолидације финансијских извештаја директних корисника 2.1. Предрадње поступка консолидације Консолидовани финансијски извештаји састављају се на основу података из главне књиге трезора (члан 11. став 3. Уредбе). Пре поступка консолидације неопходно је да се изврше следеће предрадње и то тако да директни корисници изврше: ● сравњење података у својим помоћним књигама и евиденцијама са главном књигом трезора, и ● усаглашавање (сравњење) података о давању својим индиректним корисницима по износима и по намени (490000 – Административни трансфери из буџета од директних буџетских корисника индиректним буџетским корисницима или између буџетских корисника на истом нивоу и средства резерве и 791111 – Приходи из буџета за сваког индиректног корисника појединачно – за извор финансирања 01). Сравњење података директни корисник врши појединачно са сваким индиректним корисником. Уколико код индиректног корисника буџетских средстава дође до одступања између података исказаних на синтетичким контима: (1) извршења расхода буџета који опредељују износе и намену за коју су средства трошена у односу на (2) трансфере које је директни корисник буџетских средстава упутио индиректном кориснику – индиректни корисник дужан је да директном кориснику достави образложење о разлозима одступања, које може бити: ● прво, ненаменско трошење средстава јер је индиректни корисник потрошио средства за намене за које их није примио од свог директног корисника; ● друго, већа потрошња средстава у односу на уплаћене износе, на пример уколико се пословање индиректног корисника финансира из средстава другог корисника истог буџета (на пример, школа добија средства од Министарства културе и сл.), а чији су приходи исказани на конту 781100 – Трансфери између буџетских корисника на истом нивоу. Финансирање другог директног корисника проузроковаће да извршење расхода индиректног корисника буде веће од износа трансфера добијених од свог директног корисника (конкретно Министарства просвете), а што треба навести у образложењу свом директном кориснику. Достављање писаних образложења за настала одступања индиректни корисник доставља директном кориснику уз Образац 5 – Изве штај о извршењу буџета.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Према ставу 3. члана 5. Правилника о финансијским извештајима, директни корисници буџетских средстава који у својој надлежности имају индиректне кориснике, и РФЗО достављају консолидоване годишње финансијске извештаје на обрасцу из члана 3. став 1. т. 5. овог правилника – Извештај о извршењу буџета – Образац 5. Исти образац достављају и органи локалне управе надлежни за послове финансија, као консолидовани годишњи финансијски извештај буџета локалних власти. Сходно последњем ставу члана 11. Правилника о финансијским извештајима, локални орган управе надлежан за послове финансија доставља консолидовани годишњи финансијски из вештај Управи за трезор у писаној и електронској форми. Рок за достављање поменутих извештаја требало би да буде до 15. јуна 2017. године, што је утврђено чланом 78. Закона у тачки 5. из календара завршних рачуна буџета локалне власти. Наиме, до 15. јуна локални орган управе надлежан за финансије подноси Управи за трезор одлуку о завршном рачуну буџета локалне власти, усвојену од стране скупштине локалне власти, и подноси извештај о извршењу буџета локалне власти, изузев локалних органа управе надлежних за послове финансија градских општина у саставу града, односно града Београда, који своје одлуке о завршним рачунима буџета и извештаје о извршењу буџета достављају односно подносе граду, односно граду Београду. Дакле, сматрамо да је достављање извештаја о извршењу буџета од стране локалног органа управе надлежног за финансије према скупштини локалне власти, заправо достављање консолидованог годишњег финансијског извештаја на Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.2. Процедуре у току израде годишњег консолидованог финансијског извештаја

У поступку консолидације података из финансијских извештаја елиминишу се сва међусобна дуплирања у извршавању расхода, као и прихода до којих је дошло у међусобним трансакцијама унутар директног корисника, односно између директног и његових индиректних корисника. Ди ректни корисници по пријему финансијских извештаја индиректних корисника који се налазе у њиховој надлежности (од стране Управе за трезор) спроводе контролу, сравњење података из годишњих извештаја индиректних корисника и састављају годишњи консолидовани финансијски извештај. Процедуре у вези са поступком израде годишњег консолидованог финансијског извештаја, могу се поделити у четири операције, и то: Прва операција: Контрола и сравњење података из финансијских извештаја индиректних корисника о укупно оствареним текућим приходима и примањима буџета Републике, буџета локалних власти и финансијских планова организација за обавезно социјално осигурање која су директни корисници евидентирали у оквиру категорије 490000 – Административни трансфери из буџета. Директни корисник прегледа контролише и сравњује податке из финансијских извештаја индиректних корисника о укупно оствареним приходима и примањима. Укупни приход и примања које је установио директни корисник из финансијских извештаја свих индиректних корисника који су у његовој надлежности, представља збир прихода и примања у који су укључени и примљени трансфери од других нивоа власти, а код основних организација за обавезно социјално осигурање и доприноси које уплаћује сектор државе као послодавац, а које треба искључити из консолидације. ПРИМЕР: На нивоу консолидовања укупни текући приходи у класи „7” износе 100.000,00 динара, а у тим укупним приходима су примљени трансфери које је директни корисник, рецимо, на нивоу Републике примио из буџета града у износу од 20.000,00 динара. Директни корисник је тако примљена средства из трансфера књижио код себе на одговарајући конто групе 733000 – Тран сфери од других нивоа власти. Пошто се консолидовање финансијских извештаја врши на нивоу Републике, у поступку консолидовања се искључују примљени трансфери (конта групе 733000) од 20.000,00 динара који су приказани у Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета града, па ће консолидовани приход на нивоу Републике бити 80.000,00 динара. Ово се ради да би се избегло дуплирање прихода на нивоу Републике будући да је део средстава примљен од другог нивоа власти. То значи да ћемо у колону 6 Обрасца 5 уписати износ од 80.000,00 динара, а у колону 8 ћемо уписати износ од 20.000,00 динара. Овим поступком смо избегли дуплирање прихода на нивоу директног корисника, па ћемо сходно томе у колону 5 Обрасца 5 уписати износ од 100.000,00 динара. Друга операција: Контрола и сравњење података из финансијских извештаја индиректних корисника о укупно извршеним текућим расходима и издацима буџета Републике, буџета локалних власти и финансијских планова ООСО. Директни корисник прегледа, контролише и сравњује податке из финансијских извештаја индиректних корисника о укупно оствареним текућим расходима и издацима. Укупни текући расходи и издаци које је установио директни корисник из финансијских извештаја свих индиректних корисника који су у његовој надлежности, представља збир текућих расхода и издатака у који су укључени расходи и издаци на различитим нивоима власти, односно трансфери који су дати од једног нивоа власти другом нивоу и расходи по основу доприноса које као послодавац плаћа за сектор државе. ПРИМЕР: Директни корисник буџета Републике трансферисао је средства директном кориснику града од 20.000,00 динара, која је код себе прокњижио у оквиру конта групе 460000 – Донације, дотације и трансфери. То значи да у поступку консолидовања директни корисник буџета Републике из свог Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета треба да искључи одговарајући субаналитички конто у оквиру конта групе 460000 – Донације, дотације и трансфери, јер би у супротном у

3. Специфичности код састављања консолидованог годишњег финансијског извештаја Консолидација података врши се само на нивоу извора финансирања 01 – Приходи из буџе та, а за остале изворе преузимају се подаци из финансијских извештаја индиректних корисника – приходи из других извора у које спадају приходи од другог нивоа власти, донације, приходи од сопствених активности, други приходи и сл. Конкретно: 1) У колону 4, у I делу Обрасца 5 – Укупни приходи и примања – уносе се планирани приходи у буџету за извор финансирања 01 – Приходи из буџета. У II делу Обрасца 5 – Укупни расходи и издаци – у колону 4 уноси се износ одобрених апропријација. Ово је због тога што се директним корисницима одобравају апропријације према Закону о буџету РС за одређену годину – конкретно за 2016. годину директним корисницима су одобрене апропријације Законом о буџету Републике Србије за 2016. годину. 2) У колону 5, у I делу Обрасца 5 – Укупни приходи и примања – уносе се укупно остварени приходи и примања из буџета као збир износа из колона 6, 7, 8, 9, 10 и 11, односно у II Обрасцу 5 – Укупни расходи и издаци – уносе се укупно извршени расходи и издаци као збир износа из колона 6, 7, 8, 9, 10 и 11. 3) У колону 6 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – директни корисници средстава републичког буџета уносе консолидоване податке прихода и примања, те расходе и издатке своје и својих индиректних корисника, на следећи начин: 3.1. Први део Обрасца 5 – ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ: – Приходи и примања која потичу из извора финансирања: Приходи из буџета – Извор 01 (конто 791000) и трансфера између корисника на истом нивоу – Извор 02 (конто 781000). 3.2. Други део Обрасца 5 – РАСХОДИ И ИЗДАЦИ НА ТЕРЕТ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ: – Текући расходи (400000) и издаци за нефинансијску имовину (500000).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

консолидованом извештају текући расходи били приказани вишим за 20.000,00 динара. То значи да ће директни корисник (на нивоу града) који је примио средства из трансфера такође имати текуће расходе када та средства буде преносио индиректном кориснику, па би на тај начин текући расходи по основу датих трансфера били већи за тих 20.000,00 динара јер их у свом појединачном Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета има директни корисник средстава буџета Републике и директни корисник средстава буџета града. Трећа операција: Елиминисање података о међусобним трансакцијама између директног и индиректних корисника који су у његовој надлежности. Директни корисник на приходној страни искључује из укупних текућих прихода и примања податке о међусобним трансакцијама са индиректним корисницима који су у његовој надлежности, а исто тако на расходној страни из укупних текућих расхода и издатака елиминише податке о међусобним трансакцијама са својим индиректним корисницима, тако што: ● директни корисник из својих евиденција елиминише податке на субаналитичким контима у оквиру категорије 490000 – Административни трансфери из буџета, на којима је евидентирао трансфере буџетских средстава према индиректним корисницима који су у његовој надлежности, а преузима податке из финансијских извештаја индиректних корисника о извршеним крајњим расходима из ових трансфера, односно податке о расходима за извор финансирања 01 – Приходи из буџета; ● директни корисник истовремено елиминише из финансијских извештаја индиректних корисника трансферне приходе на конту 791111 – Приходи из буџета, које су индиректни корисници буџетских средстава примили од надлежних директних корисника (свог нивоа власти). Четврта операција: Израда консолидованог годишњег извештаја директног корисника је обједињени Извештај о извршењу буџета – Образац 5 који се до 31. марта 2017. године, односно до 30. априла 2017. године, за Републички фонд здравственог осигурања доставља Управи за трезор.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 40

4) У колону 7 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – консолидовани подаци се уносе како следи: 4.1. Први део Обрасца 5 – ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ИЗ БУЏЕТА АП: – Приходи из буџета АП – Извор 01 (конто 791000). 4.2. Други део Обрасца 5 – РАСХОДИ И ИЗДАЦИ НА ТЕРЕТ БУЏЕТА АП: – Текући расходи (400000) и издаци за нефинансијску имовину (500000). 5) У колону 8 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – консолидовани подаци се уносе како следи: 5.1. Први део Обрасца 5 – ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ИЗ БУЏЕТА ОПШТИНЕ/ГРАДА: – Приходи из буџета општине/града – Извор 01. 5.2. Други део Обрасца 5 – РАСХОДИ И ИЗДАЦИ НА ТЕРЕТ БУЏЕТА ОПШТИНЕ/ГРАДА: – Текући расходи (400000) и издаци за нефинансијску имовину (500000). 6) У колону 9 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – консолидовани подаци се уносе како следи: 6.1. Први део Обрасца 5 – ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ИЗ БУЏЕТА за ООСО: – Социјални доприноси – Извор 03 (конто 720000). 6.2. Други део Обрасца 5 – РАСХОДИ И ИЗДАЦИ НА ТЕРЕТ БУЏЕТА за ООСО: – Социјално осигурање и социјална заштита (конто 470000). 7) У колони 10 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – консолидовани подаци се уносе како следи: 7.1. Први део Обрасца 5 – ИЗНОС ОСТВАРЕНИХ ПРИХОДА И ПРИМАЊА ИЗ ДОНАЦИЈА И ПОМОЋИ: – Донације од иностраних земаља – Извор 05 (конто 731000), донације од међународних организација – Извор 06 (конто 732000), добровољни трансфери од физички и правних лица – Извор 07 (конто 733000) и финансијска помоћ ЕУ – Извор 56 (конто 732300). 7.2. Други део Обрасца 5 – ИЗНОС ИЗВРШЕНИХ РАСХОДА И ИЗДАТАКА ИЗ ДОНАЦИЈА И ПОМОЋИ: – Донације од иностраних земаља – Извор 05 (конто 731000), донације од међународних организација – Извор 06 (конто 732000), добровољни трансфери од физичких и правних лица – Извор 08, неутрошена средства донација из ранијих година – Извор 15 (конто 311712) и финансијска помоћ ЕУ – Извор 56 (конто 732300). 8) У колону 11 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – консолидовани подаци се уносе како следи: 8.1. Први део Обрасца 5 – ИЗНОС ОСТВАРЕНИХ ПРИХОДА И ПРИМАЊА ИЗ ОСТАЛИХ ИЗВОРА: – Сопствени приходи буџетских корисника – Извор 04 (конто 742300), трансфери од других нивоа власти – Извор 07 (конто 733000), примања од продаје нефинансијске имовине – Извор 09 (конто 800000), примања од домаћих задуживања – Извор 10 (конто 911000), примања од инос траних задуживања – Извор 11 (конто 912000) и примања од отплате датих кредита и продаје финансијске имовине – Извор 12 (конто 920000). 8.2. Други део Обрасца 5 – ИЗНОС ИЗВРШЕНИХ РАСХОДА И ИЗДАТАКА ИЗ ОСТАЛИХ ИЗВОРА: – Сопствени приходи буџетских корисника – Извор 04 (конто 742300), трансфери од других нивоа власти – Извор 07 (конто 733000), примања од продаје нефинансијске имовине – Извор 09 (конто 800000), примања од домаћих задуживања – Извор 10 (конто 911000), примања од иностраних задуживања – Извор 11 (конто 912000), примања од отплате датих кредита и продаје финансијске имовине – Извор 12 (конто 920000), нераспоређени вишак прихода из ранијих година – Извор 13 (конто 321311) и неутрошена средства од приватизације из ранијих година (конто 311711). Сваки директни корисник републичког буџета консолидује податке својих индирект них корисника са подацима из својих евиденција. Међутим, директни корисник из свог

консолидованог извештаја не искључује податке који се односе на део извршења расхода његових индиректних корисника, који је финансиран од другог директног корисника са истог нивоа власти (локални ниво). Ову консолидацију обавља Управа за трезор консолидујући годишње извештаје свим директним корисницима на нивоу буџета Републике.

5. Неке напомене код попуњавања података у Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета код индиректних корисника

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Код попуњавања Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета, потребно је да наведемо још нека отворена питања: 1) Уочени проблем постоји у томе што су апропријације (у закону, односно у одлуци о буџету) за приходе и примања исказане на трећем нивоу економске класификације, чиме стварају потешкоћу у састављању финансијских извештаја. Када директни корисник добије извештаје својих индиректних корисника (у идеалној ситуацији), требало би да збир њихових планских величина буде једнак апропријацијама у закону или одлуци о буџету за ту годину, што се не дешава, између осталог, и због тога што већина индиректних корисника када мења апропријације за друге намене, углавном о томе не обавештава директног корисника у чијој су надлежности. 2) Да ли колону 4 – Износ одобрених апропријација из буџета, у оквиру Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета, попуњавају само директни или и индиректни корисници буџетских средстава? Одговор на ово питање је да сви корисници буџетских средстава (директни и индиректни) попуњавају колону 4, што је сагласно Правилнику о финансијским извештајима. Што се тиче попуњавања колоне 4 за коју је раније постојала напомена у Обрасцу 5, која је прописивала да колону 4 попуњавају само директни КБС, та напомена више не постоји у Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета, што значи да је попуњавање Обрасца 5 обавеза како за директне тако и за индиректне кориснике буџетских средстава. 3) Нарочиту пажњу изазива попуњавање података у Обрасцу 5 код индиректних корисника буџетских средстава на нивоу Републике чије је седиште на територији АП Војводине. Наиме, поменути индиректни корисници, када попуњавају Образац 5 у колони 6 – Република, треба да искажу приходе и расходе који су предвиђени у буџету Републике Србије, док у колони 7 – АП Војводина исказују само оне износе прихода и примања, односно расхода и издатака, који се финансирају из буџета АП Војводине. Наиме, треба имати у виду да се у буџету Републике Србије планирају средства за сваког корисника буџетских средстава са територије АП Војводине, а Министарство финансија – Управа за трезор сва опредељена средства збирно преноси покрајинском секретаријату на рачун извршења буџета. Тако збирно пренета средства покрајински секретаријат расподељује индиректним корисницима са територије АП Војводине, што индиректне кориснике наводи на закључак да примљена средства, односно приходе и примања, као и расходе и издатке, у Обрасцу 5 треба исказати у колони 7 – АП Војводина. Таквим начином приказивања прихода и примања, те расхода и издатака у Обрасцу 5, изводи се погрешан закљу чак да су остварени приходи и примања, као и расходи и издаци, већи од планираних величина и одобрених апропријација, исказани у колони 7, а да су приходи и примања, те расходи и издаци, који су планирани у буџету Републике Србије (колона 6 Обрасца) знатно мањи. Наведени проблем ствара доста потешкоћа код консолидације финансијских извештаја на крају године јер усаглашавање података који се консолидују траје дуго и често, а сматрамо да је решиво уз конкретнија упутства на основу уочених недостатака. 4) У трећем делу Обрасца 5 – УТВРЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА утврђује се разлика између планираних средстава и извршења, укључујући све приходе и примања, расходе и издатке, чиме се утврђује резултат пословања по изворима финансирања, односно разлика између текућих прихода и расхода, као и разлика између извршених примања и издатака. Заправо, желимо да напоменемо да Образац 5 има један недостатак – у посматраном периоду у приходну страну не укључује и оне изворе из ранијих година из којих је вршено финансирање расхода и издатака, а то су извори финансирања 13, 14 и 15 у вези са којима су настали расходи и издаци (400000

– Текући расходи, 500000 – Издаци за нефинансијску имовину и 600000 – Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине). Полазећи од такве околности, јавља се проблем у вези са реалним утврђивањем разлике између одобрених средстава и извршења које је исказано у III делу Обрасца 5. Закључно би се могло рећи да буџетски корисници могу да искажу само текуће приходе и примања, без могућности укључења и извора из претходног периода: извор 13 – нераспоређени вишак приихода из ранијих година, извор 14 – неутрошена средства приватизације из ранијих година и 15 – Финансијка помоћ ЕУ, који су у 2016. години коришћени за покриће расхода и издатака. На основу изнетог подаци у вези са утврђивањем резултата пословања из трећег дела Обрасца 5 нису идентични подацима о утврђеном резулату пословања који се исказује у Обрасцу 2 – Биланс прихода и расхода. Та неподударност података проистиче из чињенице да је утврђивање резултата пословања у Обрасцу 5 засновано искључиво на текућим приходима и примањима, односно расходима и издацима, који се односе на 2016. годину.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

***

ЕВИДЕНТИРАЊЕ СРЕДСТАВА ОД „РОДИТЕЉСКОГ ДИНАРА” У УСТАНОВАМА ОБРАЗОВАЊА 1. Законска регулатива

2. Евидентирање средстава од родитељског динара у школама Ради праћења реализације ваннаставних активности у школама и правилне употребе „родитељског динара”, школа треба да спроведе следеће активности: 1) да отвори посебан подрачун у Министарству финансија – Управи за трезор. Поступак за отварање посебног евиденционог рачуна је следећи: – школа се обраћа директном кориснику са захтевом и попуњеним обрасцима за отварање рачуна; – директни корисник у складу са Законом о буџетском систему даје сагласност за отварање подрачуна, коју доставља Министарству финансија – Управи за трезор на реализацију; – након отварања рачуна Министарство финансија – Управа за трезор обавештава школу достављањем броја рачуна преко кога се може вршити пријем средстава и исплата трошкова; 2) приликом израде предрачуна за активности и намене које се финансирају из „родитељског динара”, може урачунати само оне трошкове који су у непосредној вези са реализацијом конкретних активности. То значи да поред трошкова услуга по фактурама добављача, у цену могу да се укалкулишу и трошкови платног промета, као и трошкови канцеларијског материјала; 3) све трансакције у вези са прикупљањем и трошењем средстава од „родитељског динара”, евидентира у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, број 16/2016, 49/2016 и 107/2016), где је у оквиру аналитичког конта 742370 – Приходи индиректних корисника буџетских средстава које се остварују додатним активностима, прописан субаналитички конто 742378 – Родитељски динар за ваннаставне активности. Школе прикупљена средства од „родитељског динара” исказују као текуће приходе на конту 742378, а утрошак тих средстава исказују као расходе преко конта класе 400000 – Текући расходи и класе 500000 – Издаци за нефинансијску имовину. Међутим, како се ради о строго наменским средствима за финансирање ваннаставних активности од „родитељског динара”, одговарајућа евиденција може се обезбедити отварањем субсубаналитичких конта у оквиру прописаних субаналитичких конта. У оквиру класе 400000 могу се отворити следећа субсубаналитичка конта и то: – 423911-1 Остале опште услуге – Ђачка кухиња; – 423911-2 Остале опште услуге – Екскурзије; – 423911-3 Остале опште услуге – Излети;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

а финансирање појединих активности које су дефинисане наставним плановима и програмима у предшколском, основном и средњем образовању, врши се прикупљање новчаних средстава – тзв. „родитељски динар” – од родитеља ђака, донатора, спонзора, јединица локалне самоуправе, на принципу добровољности, а у складу са чл. 160. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, број 72/2009... и 62/2016 – одлука УС, у даљем тексту: Закон). Активности које се финансирају из наведених средстава су ваннаставне активности у које се убрајају: организовање ђачких кухиња, набавка уџбеника и школског прибора, рекреативна настава, извођење ђачких екскурзија, излета и наставе у природи. Према одредби члана 58. став 5. тачка 7) Закона, Савет родитеља предлаже школском одбору намену коришћења средстава прикупљених од родитеља. Средства „родитељског динара” воде се на посебном подрачуну код Управе за трезор. За прикупљена средстава издаје се признаница која се евидентира у благајничком извештају преко посебно отворене благајне, а прикупљена средства се наредног дана уплаћују на посебно отворени подрачун код Управе за трезор.

– 423911-4 Остале опште услуге – Рекреативна настава и сл.; – 422111-1 Трошкови дневница на службеном путу у земљи – Екскурзије; – 422111-2 Трошкови дневница на службеном путу у земљи – Рекреативна настава и сл.; – 422111-3 Трошкови дневница на службеном путу у иностранство – Екскурзије. У класи 100000 субсубаналитичка конта треба отворити у оквиру следећих субаналитичких конта: – 121311-1 Главна благајна – „Родитељски динар” за набавку уџбеника; – 121311-2 Главна благајна – „Родитељски динар” за ђачку кухињу; – 121311-3 Главна благајна – „Родитељски динар” за екскурзије у земљи; – 121311-4 Главна благајна – „Родитељски динар” за екскурзије у иностранству; – 121112-1 Текући рачун – „Родитељски динар”.

3. Организовање и књиговодствено евидентирање „родитељског динара” за финансирање ђачке кухиње и набавку књига

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У наставку се дају примери књижења прикупљања и трошења родитељског динара за финансирање ђачке кухиње и набавку недостајућих уџбеника.

Пример 1: На име коришћења услуга ђачке кухиње за фебруар 2017. године ученици су уплатили на посебан подрачун школе код Управе за трезор износ од 100.000,00 динара. Школа је извршила избор добављача у складу са Законом о јавним набавкама (набавка мале вредности), примљена је фактура и плаћена са посебног подрачуна школе. Књижење: Р. бр.

Конто дугује

потражује

121112-1

ОПИС 4 Текући рачун – родитељски динар

742378

Износ дугује

потражује

100.000,00

Родитељски динар за ваннаставне активности

100.000,00

– за извршену уплату 2.

423911-1

Остале опште услуге – ђачка кухиња 252111

100.000,00

Добављачи у земљи

100.000,00

– по фактури добављача 3.

252111

Добављачи у земљи 121112-1

Текући рачун – родитељски динар

100.000,00 100.000,00

– по изводу Управе за трезор

Пример 2:

Школа је у складу са Законом о јавним набавкама (набавка мале вредности) извршила набавку недостајућих уџбеника за ученике у износу од 200.000,00 динара. Средства су прикупљена преко благајне школе и наредног дана уплаћена на посебан подрачун који је отворен код Управе за трезор. Добављач је испоставио фактуру на износ од 200.000,00 динара. Школа је извршила пријем уџбеника у просторији магацина и након тога је извршена расподела уџбеника ученицима школе. Фактура добављача плаћена је из средстава „родитељског динара”.

Књижење : Р. бр.

Конто дугује

потражује

121311-1 742378

ОПИС

Износ дугује

потражује

Главна благајна – родитељски динар за набавку уџбеника

200.000,00

Родитељски динар за ваннаставне активности

200.000,00

– за уплаћена средства преко благајне 2.

121113

Прелазни рачун 121311-1

200.000,00

Главна благајна – родитељски динар за набавку уџбеника

200.000,00

– за уплату готовине на подрачун 3.

121112-1

Текући рачун – родитељски динар Прелазни рачун

200.000,00

– по изводу Управе за трезор 4.

523311-1

Залихе готових производа – набавка уџбеника 252111

200.000,00

Добављачи у земљи

200.000,00

– по фактури добављача 5.

021312-1

Роба за даљу продају – набавка уџбеника 311251-1

200.000,00

Залихе робе за даљу продају уџбеника

200.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

121113

200.000,00

– за примљене уџбенике 6.

311251-1

Залиха робе за даљу продају уџбеника 021312-1

200.000,00

Роба за даљу продају – набавка уџбеника

200.000,00

– за извршену расподелу уџбеника ученицима 7.

252111

Добављачи у земљи 121112-1

Текући рачун – родитељски динар

200.000,00 200.000,00

– плаћање по фактури добављача

У наведеном примеру књижења није посебно евидентиран претходни ПДВ јер се, сходно чл. 25. став 2. тачка 13. Закона о порезу на додату вредност, ПДВ не плаћа на промет услуга образовања (предшколско, основно, средње, више и високо), као ни на, са њима непосредно повезан, промет добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности. ***

УСКЛАЂЕНИ ДИНАРСКИ ИЗНОСИ АКЦИЗА у примени од 1. 2. 2017. године

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

„Службеном гласнику РС” број 7/2017 објављени су нови УСКЛАЂЕНИ ДИНАРСКИ ИЗ НОСИ АКЦИЗА, који се примењују од 1. фебруара 2017. године.

Р. бр.

Врста акцизног производа

Деривати нафте: 1) оловни бензин (тар. ознаке номенклатуре ЦТ: 2710 12 51 00 и 2710 12 59 00); 2) безоловни бензин (тар. ознаке номенклатуре ЦТ: 2710 12 41 00, 2710 12 45 00, 2710 12 49 00 и 2710 20 90 11); 3) гасна уља (тар. ознаке номенклатуре ЦТ: 2710 19 43 00, 2710 19 46 00, 2710 19 47 00, 2710 19 48 00, 2710 20 11 00, 2710 20 15 00, 2710 20 17 00 и 2710 20 19 00); 4) керозин (тар. ознаке номенклатуре ЦТ: 2710 19 21 00 и 2710 19 25 00); 5) течни нафтни гас (тар. ознаке номенклатуре ЦТ: 2711 12 11 00 до 2711 19 00 00); 6) остали деривате нафте који се добијају од фракција нафте које имају распон дестилације до 380°С (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 и 2710 20 90 99).

Биогорива и биотечности (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 3826 00 10 00 и 3826 00 90 00);

Алкохолна пића: 1) ракије од воћа, грожђа, вина и друге воћне ракије са додатком екстракта биља, делова биља или пољопривредних производа; 2) ракије од житарица и осталих пољопривредних сировина; 3) остала јака алкохолна пића; 4) нискоалкохолна пића; 5) пиво.

Кафа: 1) непржена кафа из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 0901 11 00 00 и 0901 12 00 00; 2) пржена кафа из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 0901 21 00 00 и 0901 22 00 00; 3) љуспице и опне од кафе из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 0901 90 10 00; 4) екстракти, есенције и концентрати од кафе из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 2101 11 00 00; 5) замене кафе које садрже кафу из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 0901 90 90 00; 6) мешавина екстраката, есенција и концентрата од кафе са прженом цикоријом и осталим прженим заменама кафе или екстрактима, есенцијама и концентратима тих производа (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2101 11 00 00, 2101 30 11 00, 2101 30 19 00, 2101 30 91 00 и 2101 30 99 00); 7) препарати на бази екстракта, есенција и концентрата од кафе или на бази кафе из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 2101 12 92 00 и 2101 12 98 00, и препарати који садрже кафу, екстракте, есенције и концентрате од кафе из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 1806 90 70 00; 8) напици и безалкохолна пића која садрже кафу, екстракте, есенције и концентрате од кафе из тарифног броја ЦТ 2202. Дуванске прерађевине: – цигаре и цигарилоси (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 2402 10 00 00); – течности за пуњење електронских цигарета.

Усклађени износи акцизе 56,71 дин./л 53,34 дин./л 54,86 дин./л 63,93 дин./кг 41,65 дин./кг

63,93 дин./кг 53,59 дин./л

125,98 дин./л 321,05 дин./л 206,24 дин./л 21,33 дин./л 24,38 дин./л 85,75 дин./кг 107,18 дин./кг 117,89 дин./кг 160,78 дин./кг 321,55 дин./кг

321,55 дин./кг

321,55 дин./кг 321,55 дин./кг 22,58 дин./ком. 4,12 дин./мл

Пошто се приликом усклађивања усклађују и износи до којих се умањује плаћена акциза на деривате нафте, биогорива и биотечности, у наредној табели је дат преглед тих усклађених износа: Врста акцизног производа 1) за гасна уља из члана 9. став 1. тачка 3) Закона о акцизама, која се користе: – као моторно гориво за транспортне сврхе за превоз лица и ствари – за грејање – као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије – у индустријске сврхе 2) за керозин из члана 9. став 1. тачка 4) Закона о акцизама који се користи у индустријске сврхе

4) за остале деривате нафте који се добијају од фракција нафте које имају распон дестилације до 380°С, из члана 9. став 1. тачка 6) Закона о акцизама, а који се користе у индустријске сврхе 5) за биогорива из члана 9. став 1. тачка 7) Закона о акцизама, која се користе као моторно гориво за транспортне сврхе за превоз лица и ствари 6) за биотечности из члана 9. став 1. тачка 7) Закона о акцизама које се користе: – за грејање – као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије

46,22 дин./л 7,11 дин./л 0 дин./л 0 дин./л 0 дин./л

23,36 дин./кг 6,09 дин./кг 0 дин./кг

0 дин./кг

42,34 дин./л

2,67 дин./л 0 дин./л

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

3) за течни нафтни гас из члана 9. став 1. тачка 5) Закона о акцизама који се користи: – као моторно гориво за транспортне сврхе за превоз лица и ствари – за грејање – у индустријске сврхе

Усклађени износи акцизе за умањење

***

НОВИНЕ У КОРИШЋЕЊУ ПОРЕСКОГ ИДЕНТИФИКАЦИОНОГ БРОЈА (ПИБ) Последњим изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, објављеним у „Сл. гласник РС” бр. 108/2016 (у даљем тексту: Закон), које су ступиле на снагу 6. 1. 2017. године, дато је и неколико битних новина код коришћења пореског идентификационог броја (у даљем тексту: ПИБ), на које подсећамо у наставку.

1. Прописан је нови случај када се ПИБ не може доделити Према новој одредби у члану 26. став 2. Закона прописано је да се не може доделити ПИБ правном лицу чији је оснивач – правно лице, предузетник или физичко лице – истовремено оснивач лица коме је привремено одузет ПИБ, у складу са Законом. Овом новом одредбом је онемогућено да оснивачи који су већ власници привредних субјеката којима је одузет ПИБ, оснивају ново правно лице или предузетничку радњу са циљем избегавања плаћања пореза.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Проширено је овлашћење Пореске управе у одузимању ПИБ-а У иновираном ставу 8. члана 26. Закона додато је да када Пореска управа и у поступку про вере на основу података из службене евиденције утврди да су у време доделе ПИБ-а постојале сметње за његову доделу, али је исти ипак додељен, Пореска управа ће решењем привремено одузети додељени ПИБ – до отклањања тих сметњи. Као што се види, основаност додељивања ПИБ-а Пореска управа сада може да установљава и провером на лицу места на основу података из службене евиденције, а не само као до сада путем канцеларијске или теренске контроле.

3. ПИБ се може привремено вратити правном лицу у стечају Према новом ставу 18. у члану 26. Закона пореским обвезницима према којима је отворен поступак стечаја, Пореска управа на захтев стечајног судије може вратити привремено одузети ПИБ за време трајања поступка стечаја. Наиме, у пракси се показало да правна лица у стечају имају потребе за платним прометом или другим правним радњама у којима се употребљава ПИБ, због чега сада Закон допушта да се овим правним лицима привремено врати ПИБ. Услов за ово враћање је да се правно лице налази у стечајном поступку, дакле да стечајни поступак и даље траје и да захтев за враћање ПИБ-а поднесе стечајни судија.

4. Проширење овлашћења Агенције за привредне регистре у погледу брисања привредног субјекта из регистра

Према иновираном ставу 9. члана 29. Закона Агенција за привредне регистре не може извршити брисање привредног субјекта из прописаног регистра, регистровати статусне промене и вршити промене података који се односе на оснивача односно члана – назив, седиште, улог и облик организовања, у периоду од добијања обавештења да је привредном субјекту у складу са Законом привремено одузет ПИБ, до добијања обавештења да је поменутом субјекту ПИБ враћен. Према овим одредбама, сада када Агенција за привредне регистре добије обавештење да је неком привредном субјекту по било ком законском основу привремено одузет ПИБ, она престаје са свим активностима из свог домена рада у вези са захтевом за неке промене које је тај привредни субјект поднео. У складу са наведеним изменама у законској регулативи ПИБ-а извршене су и измене и прецизирања прекршајних одредаба у чл. 179. и 181. Закона. ***

НАКНАДА ЗА ПОДСТИЦАЈ ПОВЛАШЋЕНИХ ПРОИЗВОЂАЧА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ОД 1. ФЕБРУАРА 2017. НАПЛАЋУЈЕ СЕ У ИЗНОСУ ОД 0,093 дин./kWh

аконом о енергетици („Сл. гласник РС”, број 145/2014) прописано је да је гарантовани снабдевач дужан да доставља Министарству податке потребне за утврђивање накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, у складу са актом из члана 79. став 4. овог закона (члан 78. став 1. тачка 5) Закона). Према одредби члана 79. став 1. Закона, сви крајњи купци електричне енергије дужни су да плаћају накнаду за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, осим у случајевима утврђеним овим законом. Влада прописује начин обрачуна, плаћања и прикупљања средстава по основу накнаде за подстицајне мере, као и начин расподеле прикупљених средстава по основу накнаде за подстицајне мере (став 3. истог члана).

На основу датог овлашћења Влада је донела Уредбу о висини посебне накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије у 2017. години („Сл. гласник РС”, број 7/2017), која је ступила на снагу 1. фебруара 2017. године. У складу са овом уредбом сви крајњи купци електричне енергије (правна лица, предузетници, физичка лица) плаћају посебну накнаду за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије и то у склопу обрачуна потрошње електричне енергије. Накнада се изражава у дин./kWh, а висина посебне накнаде у 2017. години износи 0,093 дин./kWh.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Према ставу 4. овог члана Закона, Влада на предлог Министарства најкасније до краја децембра текуће године за наредну годину, утврђује висину накнаде из става 3. овог члана, која се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Да подсетимо да се под крајњим купцем електричне енергије подразумева свако правно лице или физичко лице или предузетник који купује електричну енергију за своје потребе, док је повлашћени произвођач електричне енергије енергетски субјект који производи електричну енергију из обновљивих извора енергије или високоефикасне комбиноване производње електричне и топлотне енергије и има право на подстицајне мере у складу са одредбама Закона о енергетици. Накнада представља подстицајну меру у циљу подршке производњи енергије из обновљивих извора енергије или високоефикасне комбиноване производње електричне и топлотне енергије. Иначе, плаћање ове накнаде није новина, иста је уведена још у јануару 2014. године, али се за сваку годину доноси нова уредба. Износ накнаде од 0,093 дин./kWh није мењан од 2015. године. ***

ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ОБРАЧУНА ГОДИШЊЕГ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК ГРАЂАНА ЗА 2016. ГОДИНУ

дредбама чл. 87, 88. и 89. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001... и 112/2015 – у даљем тексту: Закон) прописано је утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана. Пошто се пореска пријава по овом основу подноси до 15. маја 2017. године, у овом чланку даћемо основне елементе обрачуна годишњег пореза на доходак грађана, а у наредним бројевима биће обрађени и конкретни примери са попуњавањем пореске пријаве по овом основу.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Порески обвезници У погледу утврђивања годишњег пореза постоје две групе пореских обвезника. Наиме, према члану 87. став 1. Закона годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом, исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, и то: 1) резиденти за доходак остварен на територији Републике и у другој држави; 2) нерезиденти за доходак остварен на територији Републике.

Неопорезиви износ Према члану 87. став 1. Закона годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица резиденти и нерезиденти за доходак остварен на територији Републике, који су у календарској години остварили доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом, исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике. Конкретно, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике („Сл. гласник РС”, бр. 5/2017) просечна годишња зарада по запосленом, исплаћена у Републици у 2016. години, износила је 761.688,00 динара, па када се тај износ помножи са 3, добија се неопорезив износ за 2016. годину од 2.285.064 динара.

Приходи који се опорезују годишњим порезом на доходак Према одредбама члана 87. став 2. Закона предмет опорезивања годишњим порезом на доходак грађана су приходи који су исплаћени односно остварени у периоду од 1. јануара до 31. децем бра 2016. године као године за коју се утврђује годишњи порез, независно од тога на који се период исплате односе, и то годишњи збир по следећим основима: 1) зарада из чл. од 13. до 15б Закона; 2) опорезиви приход од самосталне делатности из чл. 33. и 40. Закона; 3) опорезиви приход од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине из чл. 55. и 60. Закона; 4) опорезиви приход од издавања непокретности из члана 65в Закона; 5) опорезиви приход од давања у закуп покретних ствари из члана 82. ст. 3. и 4. Закона; 6) опорезиви приход спортиста и спортских стручњака из члана 84а Закона; 7) опорезиви други приходи из члана 85. Закона; 8) приходи по основима наведеним у тач. од 1) до 7), остварени и опорезовани у другој држави за обвезнике резиденте.

Код евиденције ових прихода за опорезивање:

1) зараде по члановима од 13. до 15б Закона, и опорезиви приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, опорезиви приход спортиста и спортских стручњака и опорезиви други приходи из члана 85. Закона, умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање, плаћене у Републици на терет лица које је остварило зараду односно опорезиве приходе;

2) опорезиви приходи од издавања непокретности и опорезиви приход од давања у закуп покретних ствари, умањују се за порез плаћен на те приходе у Републици. Подсећамо да се у годишње опорезивање не укључују приходи од капитала, па самим тим не улазе ни у пореску пријаву за 2016. годину, и то: камате по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности, дивиденде и учешћа у добити, принос од инвестиционе јединице отвореног инвестиционог фонда и узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од стране власника друштва за своје приватне потребе. Такође, годишњи порез на доходак не плаћа се на остварене капиталне добитке, добитке од игара на срећу, приходе од осигурања лица и пензије.

Годишњи доходак за опорезивање

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Сагласно одредби члана 87. став 6. Закона, доходак за опорезивање чини разлика: 1) прихода који су предмет опорезивања годишњим порезом, умањених за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање који су плаћени из прихода физичког лица; 2) прописаног годишњег неопорезованог износа дохотка. То значи да се годишњи доходак за опорезивање обрачунава (утврђује) тако што се годишњи збир прихода по основу зараде и опорезивих прихода из члана 87. став 2. Закона, који су предмет опорезивања годишњим порезом, умањи за плаћени порез и доприносе за обавезно социјално осигурање (ст. 3. и 5. тог члана), па од тако добијеног износа одбије неопорезиви износ на годишњем нивоу. Према томе, физичка лица – резиденти и нерезиденти – обвезници су плаћања годишњег пореза на доходак грађана за 2016. годину ако им је збир прихода који подлежу годишњем опоре зивању (умањен за плаћени порез и доприносе) већи од 2.285.064,00 динара. На пример, ако је збир прихода који подлежу годишњем опорезивању (приходи минус плаћени порез и доприноси) већи од 2.285.064,00 динара, доходак за опорезивање се утврђује у висини разлике између збира тих прихода и неопорезованог износа. Доходак за опорезивање је само први елемент за утврђивање годишњег пореза јер треба утврдити још две величине – пореску основицу и пореску стопу. Према одредби члана 88. Закона основицу годишњег пореза на доходак грађана чини опорезиви доходак који представља разлику између дохотка за опорезивање и личних одбитака. Лични одбици износе: 1) за пореског обвезника – 40% од просечне годишње зараде по запосленом, исплаћене у Ре публици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике – што износи 304.675,00 динара; 2) за издржаваног члана породице – 15% од просечне годишње зараде по запосленом, испла ћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, по члану – што износи 114.253,00 динара. Одредбама члана 88. ст. 2. и 3. Закона прецизирана су и следећа ограничења која треба имати у виду у пракси: 1) Укупан износ личних одбитака по оба наведена основа не може бити већи од 50% дохотка за опорезивање. 2) Ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на доходак грађана, одбитак за издржаване чланова породице може остварити само један обвезник (на пример, ако родитељи имају два детета, а оба родитеља су обвезници годишњег пореза, само један родитељ може умањити доходак за опорезивање за два издржавана члана породице или мајка може умањити за једног, а отац за другог издржаваног члана); дакле, издржавани чланови домаћинства могу бити само једном основ за лични одбитак пореског обвезника. Према одредби члана 10. Закона лица која обвезник издржава су: 1) малолетна деца односно усвојеници; 2) деца односно усвојеници на редовном школовању или за време незапослености, ако са обвезником живе у домаћинству; 3) унуци, ако их родитељи не издржавају и уколико живе у домаћинству са обвезником; 4) брачни друг;

5) родитељи односно усвојиоци. Чланом породице се у смислу Закона сматрају брачни друг, родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника. Домаћинством се у смислу Закона сматра заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Утврђивање пореске основице Према одредбама члана 89. Закона утврђено је прогресивно опорезивање прихода годишњим порезом на доходак грађана. Прописане су две пореске стопе: од 10% и 15%, које се примењују зависно од висине опорезивог дохотка оствареног у календарској години. Сагласно томе, пореска стопа од 10% или 15%, која је у сваком конкретном случају опорезивања годишњим порезом утврђена зависно од висине дохотка за опорезивање, примењује се на опорезиви доходак као на пореску основицу. Конкретно, годишњи порез на доходак грађана плаћа се на пореску основицу по следећим стопама: – на износ до шестоструке просечне годишње зараде – 10%; – на износ преко шестоструке просечне годишње зараде – 10% на износ до шестоструке про сечне годишње зараде и 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде. То значи да се годишњи порез на доходак грађана плаћа у зависности од висине оствареног опорезивог дохотка, и то: 1) 10% – за физичко лице које је остварило опорезиви доходак у износу до шестоструке про сечне годишње зараде – на износ до 4.570.128,00 динара; • 15% – за физичко лице које је остварило опорезиви доходак у износу који је већи од 4.570.128,00 динара – износ до 4.570.128,00 динара опорезује се по стопи од 10%, а на износ изнад 4.570.128,00 динара опорезује се по стопи од 15%. Конкретно, пошто разлика између годишњег збира прихода за 2016. годину и плаћеног пореза и доприноса, умањена за неопорезиви износ од 2.285.064,00 динара, чини доходак за опорезивање, у случају да је тај износ до 4.570.128,00 динара примењује се стопа годишњег пореза од 10%. Уколико обвезник оствари доходак за опорезивање већи од 4.570.128,00 динара, стопа годишњег пореза је 10% на износ до 4.570.128,00 динара и 15% на износ преко 4.570.128,00 динара. Према томе, сви грађани Србије који су у 2016. зарадили више од 2.285.064 динара, дужни су да Пореској управи поднесу пријаву за плаћање годишњег пореза на доходак. Обвезници тог пореза су држављани Србије, као и странци који су свој доходак зарадили на територији Републике Србије. Пореске пријаве се подносе искључиво електронски, а рок је 15. мај 2017. године. ***

КОРИШЋЕЊЕ НЕПОТПУНЕ ЦАРИНСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ ПРИ УВОЗУ РОБЕ

аринска декларација (у даљем тексту: декларација) је изјава или радња којом лице у прописаној форми и на прописан начин захтева да се роба стави у одређени царински поступак и сходно члану 87. Царинског закона („Службени гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012 и 29/2015): а) мора да садржи податке за примену прописа којима је уређен царински поступак за који се роба пријављује, и б) уз декларацију морају бити приложене све исправе неопходне за спровођење предметног царинског поступка.

1. Министар доноси правилник којим се прописује минимум података који се морају унети у непотпуну декларацију Сходно члану 209. Уредбе, на захтев декларанта царински орган може прихватити деклара цију за стављање робе у слободан промет која не садржи све прописане податке ако је иста поднета на обрасцу Јединствене царинске исправе (ЈЦИ) и садржи најмање податке који су за непотпуну декларацију прописани Правилником о облику, садржини, начину подношења и попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку („Службени гласник РС”, бр. 7/2015, 45/2015, 56/2015, 88/2015 и 33/2016 – у даљем тексту: Правилник). Према Правилнику, у непотпуној декларацији за стављање робе у слободан промет попуњавају се рубрике у које се уносе подаци о: пошиљаоцу, примаоцу, декларанту, паковању и наименовању робе, шифри робе, поступку, претходном документу, као и о месту и датуму подношења декларације. Ако је потребно, могу се попунити и друге рубрике. Што се тиче других царинских поступака увозног смера, у случају подношења непотпуне декларације за: – поступке стављања робе у поступак активног оплемењивања, прераде под царинском кон тролом и привременог увоза, попуњавају се рубрике у које се уносе подаци о: примаоцу, декларанту, паковању и наименовању робе, шифри робе, поступку, претходном документу, месту и датуму подношења декларације, а у рубрику бр. 44 се уноси број одобрења или захтева, при чему се примењује члан 273. став 1. Уредбе, док се друге рубрике попуњавају по потреби; – поступак царинског складиштења, она мора садржати податке потребне за идентификацију робе на коју се односи, укључујући и количину те робе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Чест је случај да увозници имају потребу да допремљену страну робу одмах ставе у слободан промет или неки други царински поступак, али то нису у могућности да ураде јер не располажу свим подацима потребним за подношење декларације (нпр. подаци о царинској вредности робе) или не поседују све потребне исправе (оригинал доказа о преференцијалном пореклу робе, оригинал уверења или дозволе, изјаве које потписују овлашћена лица и сл.). Решење наведеног проблема се налази у члану 101. став 1. тачка 1. Царинског закона који предвиђа да у случајевима и на начин које пропише Влада, царински орган може да одобри да, ради поједностављења поступка, декларација не испуњава услове из члана 87. Царинског закона. Тако је чланом 201. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом („Службени гласник РС”, бр. 93/2010, 63/2013, 145/2014, 95/2015 и 44/2016 – у даљем тексту: Уредба) прописано да царински орган има право да прими непотпуну декларацију која не садржи све податке који се иначе захтевају, односно уз коју нису приложене све исправе које би морале бити приложене. Како Управа царина није дала упутство за спровођење овог поступка, неопходно је да увозник или његов царински заступник добро познају царинске прописе и исправно их тумаче.

2. Уз непотпуну декларацију се уместо оригинала појединих исправа које су потребне да би се декларисана роба могла ставити у слободан промет, могу приложити њихове копије, а неке исправе се не морају одмах приложити ни у копији Члан 210. Уредбе предвиђа да је прихватање декларације уз коју нису приложене све про писане исправе могуће само под условом да су приложене бар оне исправе које су потребне да би се декларисана роба могла ставити у слободан промет, изузев ако царинском органу буде пружен доказ да: 1) исправе које нису приложене постоје и да су важеће; 2) исправе нису могле бити приложене из разлога на које декларант није могао да утиче; и 3) одлагање прихватања такве декларације би спречило стављање робе у слободан промет или би због одлагања требало обрачунати увозне дажбине по вишој стопи царине. Подаци који се односе на исправе које недостају, морају бити наведени у декларацији.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3. Царински орган доноси одобрење за коришћење непотпуне декларације и одређује рок за достављање недостајућих података или исправа За одобравање декларисања робе на основу непотпуне декларације надлежна је царинска испостава којој је роба допремљена. У одобрењу се одређује рок за достављање недостајућих података или исправа који, сходно члану 211. Уредбе, не сме бити дужи од месец дана од дана прихватања непотпуне декларације. На основу оправданог захтева декларанта царински орган може одобрити и дужи рок или продужити првобитно одређени рок у случајевима: 1) када недостаје исправа која је потребна за примену смањене или стопе царине нула – рок не сме бити дужи од четири месеца од дана прихватања декларације и не може се продужити; 2) када се подаци или исправе које недостају односе на царинску вредност робе – при одређивању укупно допуштеног рока води се рачуна о важећим прописаним роковима. Када је смањена или стопа царине нула примењива на робу која се ставља у слободан промет у оквиру тарифних квота или у оквиру тарифних максимума или другог преференцијалног третмана (под условом да редовна стопа царине није поново уведена), царински орган може одобрити употребу тарифне квоте или другог преференцијалног третмана само уз прилагање исправе која је услов за примену смањене или стопе царине нула. Исправа у сваком случају мора бити приложена: а) пре него што квота буде испуњена; и б) у свим другим случајевима, пре поновног увођења редовне стопе царине. Не искључујући наведено, исправа чије је подношење неопходно за примену смањене или стопе царине нула може се поднети царинском органу након истека периода за који је била одређена примена те смањене или стопе царине нула, под условом да је декларација за предметну робу прихваћена пре тог датума.

4. Пуштање робе и плаћање увозних дажбина након прихватања непотпуне декларације

Након прихватања непотпуне декларације, уколико не постоје друге сметње, царински орган пушта робу декларанту чиме настаје обавеза књижења увозних дажбина утврђених на основу података у декларацији. Када накнадно достављање података који су недостајали у декларацији или исправа које нису биле приложене у тренутку прихватања непотпуне декларације не утиче на висину увозних дажбина, царински орган ће за тако декларисану робу обрачунати увозне дажбине на начин који је прописан за редовни царински поступак. Ако је декларант навео само привремене податке о вредности робе, царински орган ће: 1) одмах укњижити износ дажбина утврђен на основу тих података;

5. Коначни подаци за прихваћену непотпуну декларацију морају се утврдити у року који одреди царински орган Декларант је дужан да у року који одреди царински орган допуни непотпуну декларацију доставом података, односно подношењем исправа које су недостајале у тренутку подношења непотпуне декларације. У изузетним случајевима, када је потребно променити велики број података, уколико то царински орган дозволи, декларант може поднети допунску декларацију која испуњава услове предвиђене чланом 87. Царинског закона. Допунска декларација има исти број и датум као и непотпуна декларација, па допунска декларација и непотпуна декларација чине целину на коју се примењују прописи који су важили на дан прихватања непотпуне декларације. Стога се као меродаван датум за одређивање износа дажбина које се наплаћују при стављању робе у слободан промет, узима датум прихватања непотпуне декларације.

Прилог

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

2) захтевати од декларанта, ако је неопходно, да положи обезбеђење у висини разлике између тог износа дажбина и највећег могућег износа дажбина који би могао бити обрачунат за ту робу на основу података којима располаже царинарница, применом једне од осталих метода прописаних у одредбама чл. 40. до 45. Царинског закона. Положено обезбеђење може бити готовински депозит или банкарска гаранција чији рок важења не може бити краћи од рока прописаног за допуну непотпуне декларације. Декларант је у обавези да приложи и Изјаву о обезбеђењу могућег царинског дуга по непотпуној царинској декларацији (Прилог). У случају када би се због накнадно приложених података или исправа могла применити смањена стопа царине, односно одобрити потпуно ослобођење од плаћања увозних дажбина, царински орган ће: 1) одмах укњижити дажбине по смањеној стопи царине односно по стопи нула, и 2) захтевати од декларанта да положи обезбеђење у висини разлике између тако обрачунатог износа дажбина и износа који би требало платити да су дажбине обрачунате по редовној стопи царине. Изузетно, царинарница може одустати од захтеваног полагања обезбеђења у вези са робом која је предмет поднетог захтева за коришћење тарифне квоте, ако утврди да у тренутку прихватања декларације за стављање робе у слободан промет тарифна квота није критична. Тарифна квота сматра се критичном када је искоришћено 90% почетног износа или када то процени Управа царина. Не искључујући могуће накнадне измене, декларант може уместо полагања обезбеђења да захтева да царински орган одмах укњижи износ дажбина који би на крају могао да се обрачуна или износ дажбина обрачунат по редовној стопи царине.

ИЗЈАВА

О ОБЕЗБЕЂЕЊУ МОГУЋЕГ ЦАРИНСКОГ ДУГА ПО НЕПОТПУНОЈ ЦАРИНСКОЈ ДЕКЛАРАЦИЈИ ____________________________________________________________ према приложеној пуномоћи, заступан по: (назив, седиште, адреса и ПИБ декларанта) ____________________________________________________________

(подаци о заступнику – назив, седиште, адреса и ПИБ)

Овим у својству декларанта или заступника декларанта (непотребно прецртати), под материјалном, прекршајном и кривичном одговорношћу, дајем следећу изјаву: Наплату могућег царинског дуга, у износу од __________ динара, по непотпуној царинској декларацији: врста __________ број __________ од ________________ ЦИ _________________, обезбеђујем гаранцијом издатом од _____________, под бројем ____________ и датумом ___________, на име корисника гаранције ________________, у износу од __________ динара, са роком важења од __________ до __________ године, а која је прихваћена од _____________, под бројем ___________ и датумом _________________. Прилог: Копија гаранције као у изјави Број: ___________________ Датум: _________________ М.П. _____________________________ (потпис подносиоца изјаве)

ОРГАНИ КОЈИ СУ У ДРЖАВАМА СА КОЈИМА РЕПУБЛИКА СРБИЈА ПРИМЕЊУЈЕ УГОВОРЕ О ИЗБЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА НАДЛЕЖНИ ЗА ДАВАЊЕ ТУМАЧЕЊА И ПРИМЕНУ ТИХ УГОВОРА, УКЉУЧУЈУЋИ И ИЗДАВАЊЕ ПОТВРДА О РЕЗИДЕНТНОСТИ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

инистарству финансија, као надлежном органу, постављено је следеће питање: „Будући да наша компанија пословно сарађује са партнерима који су нерезиденти Републике Србије, у вези са чим је приликом исплате прихода у циљу примене одредаба уговора о избегавању двоструког опорезивања (даље: УОИДО) домаћем исплатиоцу прихода неопходно презентовати потврду о резидентности (на обрасцу Републике Србије или овереном преводу обрасца друге државе уговорнице) примаоца прихода, молимо за тачан назив на матичном, ен глеском или француском језику, надлежних органа у државама са којима Република Србија примењује УОИДО. Ово из разлога што наши пословни партнери, с обзиром на то да нису у могућности да стекну увид у оригинални текст уговора на матичном језику друге државе уговорнице, или на енглеском или француском језику, само на основу превода уговора на српски језик имају проблема да сазнају ком органу у својој матичној држави резидентности треба да се обрате са захтевом за добијање потврде о резидентности.” У одговору на ово питање Министарство финансија је навело да су у складу са чланом 3. (Опште дефиниције) УОИДО са свим државама изричито наведени следећи оригинални називи органа који су у наведеним државама надлежни за давање тумачења и примену уговора, укљу чујући и издавање потврда о резидентности: ДРЖАВА Азербејџан

Maliyyə Nazirliyi və Vergilər Nazirliyini Ministry of Finance and the Ministry of Taxes

Албанија

General Taxation Department

Аустрија

Bundesminister für Finanzen oder dessen bevollmächtigten Vertreter Federal Minister of Finance or his authorized representative

Белгија

Minister of Finance or his authorised representative

Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Велика Британија и Северна Ирска Вијетнам

Грузија

НАДЛЕЖНИ ОРГАН

State Tax Committee of the Republic of Belarus or its authorized representative Ministry of Finance and Treasury or its authorized representative Министарство финансија и Трезора или његов овлашћени представник

Minister of Finance or his authorized representative Board of Inland Revenue or its authorised representative Là Bộ trưởng Bộ Tài chính hoặc người đại diện được ủy quyền của Bộ trưởng Minister of Finance or his authorized representative FinansTa saministros an mis uflebamosil warmomadgenels Ministry of Finance or its authorized representative

ДРЖАВА Грчка

НАДЛЕЖНИ ОРГАН τον Υπουργό Οικονομίας και Οικονομικών ή τον εξουσιοδοτημένο αντιπρόσωπο του Minister of Finance or his authorized representative

Данска

Minister for Taxation or his authorized representative

Египат

Minister of Finance or his authorized representative

Естонија

Minister of Finance or his authorized representative

Индија

Central Government in the Ministry of Finance (Department of Revenue) or their authorized representatives

Иран

Minister of Economic Affairs and Finance or his authorized representative

Ирска

Revenue Commissioners or their authorised representative

Италија

Ministry of Finance Minister of Finance and the Chairman of State Revenue Committee or their authorised representatives - Սերբիայում` Ֆինանսների և էկոնոմիկայի նախարարությունը կամ դրա լիազոր ներկայացուցիչը: - Հայաստանում` Ֆինանսների նախարարը և Պետական եկամուտների կոմիտեի նախագահը կամ նրանց լիազոր ներկայացուցիչները,

Казахстан

Канада

Ministry of Finance or its authorized representative Министарство финансија или његов овлашћени представник Қаржы министрлiгiн немесе оның уәкiлеттi өкiлiн Министерство финансов или его уполномоченный представитель Minister of National Revenue or the Minister’s authorized representative Ministre du Revenu national ou son représentant autorisé

Катар

Minister of Economy and Finance or his authorized representative

Кина

State Administration of Taxation or its authorized representative

Кипар

Minister of Finance or his authorised representative

Кореја (ДНР)

Ministry of Finance or its authorized representative

Кореја (Реп.)

Minister of Strategy and Finance or his authorised representative 한국의 경우, 기획재정부장관 또는 그의 권한을 부여받은 대리인

Кувајт Летонија Либија

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Јерменија

Minister of Finance or an authorized representative of the Minister of Finance Finanšu ministriju vai tās pilnvarotu pārstāvi Ministry of Finance or its authorised representative Tax Department and the Secretariat of Finance or their authorized representatives

Литванија

Finansų ministras arba jo įgaliotas atstovas Minister of Finance or his authorised representative

Луксембург

Minister of Finance or his authorized representative Ministre des Finances ou son représentant autorisé.

Мађарска

Minister of Finance or his authorized representative

Македонија

Minister of Finance or his authorized representative

ДРЖАВА Малезија Малта Молдавија Немачка

Minister of Finance or his authorised representative Minister responsible for finance or his authorized representative Ministry of Finance or its authorized representative Bundesministerium für Finanzen Federal Ministry of Finance

Норвешка

Minister of Finance or the Minister’s authorised representative

Пакистан

Federal Board of Revenue or its authorized representative

Пољска

Minister of Finance or his authorized representative

Румунија

Ministry of Finance or his authorised representative

Русија

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

НАДЛЕЖНИ ОРГАН

Ministry of Finance of the Russian Federation or its authorised representative

Словачка

Ministry of Finance or its authorized representative

Словенија

Ministry of Finance of the Republic of Slovenia or its authorized representative

Тунис

Ministre des Finances, ou son représentant autorisé

Турска

Minister of Finance or his authorized representative

Уједињени Арапски Емирати Украјина Финска

Minister of Finance or an authorized representative of the Minister of Finance State Tax Administration of Ukraine or its authorized representative Ministry of Finance or its authorised representative

Француска

Мinistre de l’économie et des finances ou son représentant dûment autorisé

Холандија

Minister of Finance or his duly authorized representative

Хрватска

Министар финанција, односно његов овлашћени представник Minister of Finance or his authorized representative

Црна Гора

Министарство финансија или његов овлашћени представник

Чешка Република Швајцарска

Minister of Finance or his authorized representative Director of the Federal Tax Administration or his authorized representative Directeur de l’Administration fédérale des contributions ou son représentant autorisé

Шведска

Minister of the Budget or his authorised representative

Шпанија

Ministro de Economía y Hacienda o su representante autorizado Minister of Economy and Finance or his authorised representative

Шри Ланка

Commissioner – General of Inland Revenue

*** 58

KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА МAРT 2017. године Р. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1. Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештење на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у фебруару 2017. г. 2. Подношење Обрасца ПБ 2 и пореске пријаве ППДГ-1С за коначну обавезу порезa на приходе од самосталне делатности за 2016. и аконтативну за 2017. г. и уплата разлике пореза (ако је утврђена) – најкасније до подношења ПБ 2 и ППДГ-1С 3. Предузетници – паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ Обавезе по основу Закона о порезима на имовину 1. Подношење пореске пријаве (Обрасца ППИ-1) за порез на имовину за 2017. г. Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1. Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за фебруар месец 2. Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за фебруар 2017. г. 3. Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа за фебруар 2017. г. 4. Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у фебруару 2017. г. 5. 6.

Уплата комуналне таксе за фебруар 2017. г.: – за град Београд; – за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за фебруар 2017. г.

10. 3. 2017. 15. 3. 2017. 15. 3. 2017. 15. 3. 2017. 20. 2. 2017. 31. 3. 2017. 10. 3. 2017. 15. 3. 2017. 15. 3. 2017. 16. 3. 2017. 15. 3. 2017 31. 3. 2017. при свакој исплати

6*. 3. 2017.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Обавезе по основу Закона о акцизама 1. Произвођачи нискоалкохолних пића који на дан 31. 12. 2015. г. имају произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2%, а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха 2. Уплата акцизе, осим за ел. енергију, обрачунате за период 16–28. фебруар 2017. г. 3. Подношење ПП ОАЕЛ и уплата акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за фебруара 2017. г. 4. Обвезници акцизе – ПРЕДУЗЕТНИЦИ – подносе коначан обрачун акцизе за 2016. г. 5. Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца) 6. Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. марта 2017. г. Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1. Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систем ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у фебруару 2017. г. 2. Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у фебруару 2017. г. 3. Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике 4. Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита – месечни обвез. Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица 1. Уплата месечне аконтације пореза на добит за фебруар 2017. г. 2. Подношење пореске пријаве за измену аконтације пореза на добит за период 1. 1 – 28. 2. 2017. г. – обвезници који врше измену аконтације из ПДП пријаве за 2016. г. 3. Подношење ПДПО/С и уплата пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона

Датум обавезе

15. 3. 2017. 15. 3. 2017. 31. 3. 2017. 6*. 3. 2017. 6*. 3. 2017. 6*. 3. 2017. 10. 3. 2017. 15. 3. 2017. 31. 3. 2017.

______________

* Чланом 91. став 2. Закона о општем управном поступку прописано је да ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан када орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче првог наредног радног дана.

ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА РАД ПОСЛОВНИХ СУБЈЕКАТА ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу јануару 2017. године од 57.231 динара ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 65.189 дин.

Неопорезиво до 65.189 дин.

ОТПРЕМНИНА КОД ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (тренутно, 57.231 x 2 = 114.462)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 57.231 = 114.462 дин.)

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 18.624 дин. годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.725 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 86/07, 84/2014 и 84/2015), а највише до 15 евра, док је за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду)

Неопорезиво до 2.236 дин. по дневници

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Признаје се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 37.252 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 л бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.520 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.176 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА НАКНАДА запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015 и 109/2016)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за:

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко 1) отпремнину у висини динарске тога се, према члану противвредности 200 евра по години 85. Закона о порезу на стажа осигурања, по средњем курсу доходак грађана, плаћа на дан достављања спискова вишка порез по стопи од 20% запослених од стране послодавца, по умањењу за 20% с тим да укупна висина отпремнине нормираних трошкова. За не може бити већа од 8.000 евра у лица старија од 50 година динарској противвредности; живота – неопорезиво у потпуности без обзира на 2) отпремнину обрачунату на износ. начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца; 3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 x 57.231 = 343.386 динара).

ХРАНАРИНЕ И СТИПЕНДИЈЕ које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 9.313 дин. месечно

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ПОКЛОН ДЕЦИ ЗАПОСЛЕНИХ ДО 15 ГОДИНА СТАРОСТИ ПОВОДОМ НОВЕ ГОДИНЕ И БОЖИЋА

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца.

Неопорезиво до 9.313,00 дин. по једном детету, исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде.

НАГРАДЕ, НОВЧАНЕ ПОМОЋИ и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.375 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. т. 10) Закона о порезу на доходак грађана)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

***

ПРИЛОГ

УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ и ПОРЕЗА НА ДОБИТ за 2016. годину

УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ и ПОРЕЗА НА ДОБИТ за 2016. годину – исказивање података у ПБ-1 и ПДП –

1. Увод

бвезници пореза на добит правних лица дужни су да у складу са чланом 63. Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон), саставе и поднесу надлежном пореском органу пореску пријаву у којој утврђују коначну обавезу пореза на добит за 2016. годину и аконтацију за 2017. годину, а уз њу и порески биланс, и то најкасније до 29. јуна 2017. године.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Опорезиву добит обвезници пореза утврђују у пореском билансу који састављају на новом Обрасцу ПБ 1, а пореску обавезу, коначну и аконтативну, утврђују у пореској пријави – Обрасцу ПДП. Опорезиву добит и пореску обавезу за 2016. годину утврђују на основу следећих прописа: • Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (др. закон), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 (др. закон), 142/2014, 91/2015 (аутентично тумачење) и 112/2015); • Правилника о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014, 41/2015 и 101/2016); • Правилника о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016); • Правилника о улагањима у области културе која се признају као расход („Сл. гласник РС”, број 9/2002); • Правилника о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе („Сл. гласник РС”, бр. 116/2004 и 99/2010); • Правилника о Листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом („Сл. гласник РС”, број 122/2012); • Правилника о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије („Сл. гласник РС”, број 41/2015); • Правилника о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима („Сл. гласник РС”, бр. 61/2013 и 8/2014); • Правилника о каматним стопама за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” за 2015. и 2016. годину („Сл. гласник РС”, број 12/2016). У циљу правилног утврђивања опорезиве добити указујемо на Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, број 112/2015) јер се измене у великом делу односе на усклађивање одређених расхода у пореском билансу, а први пут се примењују управо на састављање пореског биланса за 2016. годину. Из тих разлога је донет и Правилник о изменама и допунама Правилника о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица, као и Правилник о изменама Правилника о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица (објављени су у „Службеном гласнику РС”, бр. 101/2016). Њихове одредбе ступају на снагу 1. јануара 2017. године, што значи да се односе на састављање пореског биланса и пореске пријаве за 2016. годину.

Пре него што се упустимо у начин састављања пореског биланса, неопходно је да се подсетимо наведених измена и допуна Закона и да се упознамо са најважнијим изменама наведених правилника.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.1. Измене Закона које се први пут примењују на порески биланс за 2016. годину

Законом о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица у делу усклађивања расхода и прихода, поред корекција техничке природе којима је избрисана реч ревизија и додавања међународног стандарда финансијског извештавања за мала и средња правна лица (МСФИ за МСП), како би се извршило усклађивање са прописима из области рачуноводства, извршене су следеће измене: • Новим ставом 2. у члану 9. Закона прописано је да се примања запосленог која се у смислу закона којим је уређено опорезивање дохотка грађана сматрају зарадом, укључујући и примања на која се до износа прописаног тим законом не плаћа порез на зараде, признају као расход у пореском билансу у пореском периоду у коме су исплаћена односно реализована. Ово је веома битна новина! • Изменом у члану 15. Закона извршена су прецизирања код признавања расхода по основу давања за социјалну заштиту и друге издатке – тако да се заједно са осталим највише до 5% укупног прихода, као расход у пореском билансу обвезника признаје, поред давања учињених установама социјалне заштите и давања другим пружаоцима услуга социјалне заштите, основаним у складу са законом који уређује социјалну заштиту. • Изменама члана 16. Закона, који иначе регулише не/признавање расхода по основу отписа и исправке вредности потраживања, уведена су нова изузећа, па се за 2016. годину: • на терет расхода у пореском билансу признаје отпис вредности појединачних потраживања која су обухваћена усвојеним, унапред припремљеним планом реорганизације, који је потврђен правноснажним решењем донетим у складу са законом којим се уређује стечај; • на терет расхода банке признаје отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита одобреног неповезаном лицу у смислу овог закона, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање документације која представља основ за доказивање неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе (нпр. документација из кредитног досијеа дужника о измиривању обавезе дужника према банци у току последњих дванаест месеци, преписка и друга документација о контактима банке и дужника у вези са наплатом потраживања и мерама које је банка предузела ради наплате); • на терет расхода признаје отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности, а који се спроводи у складу са законом; • расход који није био признат по основу исправке вредности појединачних потраживања у пореском периоду у ком је исказан, признаје у пореском периоду у ком су испуњени услови из става 1. односно става 2. овог члана, односно у периоду када се врши отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, исказују као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) Закона, под условом: 1) да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника; 2) да су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива; 3) да порески обвезник пружи доказе да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником; и • на терет расхода признаје отпис вредности појединачних потраживања која се у складу са прописима о рачуноводству и МРС односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, не исказују

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

као приход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, уколико обвезник испуни услове прописане одредбама горе наведених тач. 2) и 3). Сва отписана, исправљена и друга потраживања која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење односно пријаве потраживања, улазе у приходе пореског обвезника. • Члан 16а Закона је измењен, па је прецизирано да се на терет расхода признаје губитак од продаје појединачних потраживања у износу који је исказан у билансу успеха обвезника, у пореском периоду у коме је извршена продаја тих потраживања. У случају да је по основу ових потраживања извршена исправка вредности која је призната као расход у неком од претходних пореских периода у складу са чланом 16. став 9. и чланом 22а Закона, такав расход остаје признат без обавезе испуњења услова из члана 16. став 1. тачка 3), односно члана 16. става 2. Закона. • У члану 22а брисан је став 2. који је прописивао да се на терет расхода у пореском билансу друштва за осигурање признаје увећање индиректног отписа према категоријама наплативости потраживања, обрачунато и исказано у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, до висине одређене у складу са прописима Народне банке Србије. • Изменом члана 22б став 2. Закона регулисано је да се на терет расхода признају и оста ла дугорочна резервисања која испуњавају услове за признавање у складу са МРС односно МСФИ, и МСФИ за МСП, у висини искоришћених износа тих резервисања у пореском пе риоду, односно измирених обавеза и одлива ресурса по основу тих резервисања. До сада су се признавала само дугорочна резервисања за издате гаранције и друга јемства у висини искоришћених износа тих резервисања у пореском периоду, односно измирених обавеза и одлива ресурса по основу тих резервисања. • Изменом члана 27. став 1. тачка 1) Закона прецизирано је да капитални добитак обвезник остварује продајом, односно другим преносом уз накнаду непокретности које је користио, односно које користи као основно средство за обављање делатности, укључујући и непо кретности у изградњи. • Изменом члана 32. Закона прецизирано је да се као расход признају сви губици из редовног пословања, а не само пословни, и да се губици утврђени у пореском билансу, изузев капитал них добитака и губитака, могу пренети на рачун добити утврђене у пореском билансу из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година. • Изменом члана 34. став 2. Закона усаглашено је да се код ликвидације и стечаја у свим ситуацијама, осим код састављања пореског биланса на дан окончања поступка ликвидације, финансијски извештаји и порески биланс састављају на исти дан – дан који претходи дану промене. Уколико се поступак ликвидације односно стечаја односно реорганизације настави у на редној календарској години, обвезник подноси и пореску пријаву и порески биланс са ста њем на дан 31. децембра текуће године, у складу са чланом 63. ст. 3. и 4. Закона, тј. у року од 180 дана од дана истека периода за који се утврђује порез. Поред тога је прописано да се добит обвезника у периоду од правноснажности решења о настављању стечајног поступка банкротством, до правноснажности решења о закључењу стечајног поступка, утврђује као позитивна разлика вредности имовине обвезника са краја и са почетка периода стечаја, после намирења поверилаца. Вредност имовине обвезника са почетка периода стечаја је вредност имовине на дан који претходи дану отварања стечајног поступка, коригована за промене настале до почетка периода стечаја у складу са прописима који уређују стечај. Ови обвезници подносе пореску пријаву и порески биланс у року од десет дана од дана: 1) правноснажности решења о настављању стечајног поступка банкротством, са стањем на дан правноснажности тог решења; 2) правноснажности решења о закључењу стечајног поступка банкротством, на дан правноснажности тог решења.

1.2. Прописани су нови обрасци за порески биланс и пореску пријаву

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Измене Закона захтевале су и измену подзаконских аката па су, како смо и навели, измењена два правилника: 1. Правилник о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014 и 41/2015 – у даљем тексту: Правилник о пореском билансу) и 2. Правилник о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, број 30/2015 – у даљем тексту: Правилник о ПДП пријави). Измене и допуне ових правилника објављење су у „Службеном гласнику РС” бр. 101/2016, а ступиле су на снагу 1. јануара 2017. године. Изменама Правилника о пореском билансу – поред техничког усаглашавања норми због усклађивања са прописима из области рачуноводства – измењене су и неке позиције у пореском билансу, као што су позиције које су сада везане за: • не/признавање расхода на име примања запосленог која се сматрају зарадом, укључујући и примања по основу којих се не плаћа порез у складу са законом који уређује опорезивање дохотка грађана; • расходе по основу исправке вредности појединачних потраживања, који нису били признати у пореском билансу у пореском периоду у којем су исказани, али се признају у пореском периоду у којем су испуњени услови из члана 16. Закона; • не/признавање расхода по основу дугорочних резервисања извршених у складу са прописима о рачуноводству и МРС односно МСФИ, односно МСФИ за МСП; • сва отписана, исправљена и друга потраживања која су била призната као расход у пореском билансу, а по основу којих се услед повлачења тужбе, предлога за извршење или пријаве потраживања, у пореском периоду увећавају опорезиви приходи, уколико исти нису исказани у пословним књигама обвезника. Остале измене углавном се односе на усклађивање са новим редним бројевима у Обрасцу ПБ 1, затим на СУ образац, али и на укидање СИ обрасца. Важно је имати у виду да је чланом 7. Правилника о изменама и допунама Правилника прописано да порески биланс на Обрасцу ПБ 1 – Порески биланс обвезника пореза на добит правних лица за период од ___ до___ 201_. године, у складу са Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/14 и 41/15), обвезници подносе закључно са 31. децембром 2016. године, односно после 1. јануара 2017. године, само у случају подношења: 1) измењене пореске пријаве за пореску пријаву поднету закључно са 31. 12. 2016. године; 2) пореске пријаве коју је обвезник пропустио да поднесе закључно са 31. 12. 2016. године. Изненама Правилника о ПДП пријави прописан је нови образац пореске пријаве, Образац ПДП – Пореска пријава за аконтационо – коначно утврђивање пореза на добит правних лица, која се саставља за 2016. годину и подноси уз порески биланс.

1.3. Обвезници пореза на добит правних лица

Обвезници пореза на добит правних лица – резиденти Републике Србије су: • привредна друштва односно предузећа основана ради обављања делатности, а у циљу сти цања добити, организована као: акционарско друштво, друштво са ограниченом одговорношћу, друштвено предузеће, јавно предузеће, ортачко друштво, командитно друштво; • задруга која остварује приходе на тржишту; • друго правно лице основано ради обављања делатности, а у циљу стицања добити (основано у складу са посебним законом), које обавља делатност у циљу стицања добити (нпр. образовне, здравствене или социјалне установе у приватном власништву и сл.); • свако друго правно лице које није организовано у један од наведених облика, ако остварује приход продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду, тзв. недобитне

Стална пословна јединица нерезидентног обвезника која: 1) води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност), опорезиву добит утврђује у складу са Законом и подноси порески биланс на Обрасцу ПБ 1 и пореску пријаву на Обрасцу ПДП; 2) НЕ води пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, већ води у тој сталној пословној јединици евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима и други подаци од значаја за утврђивање добити, и то исказује на Обрасцу ПБПЈ, дужна је да подноси порески биланс и пореску пријаву на Обрасцу ПДП. Нерезидентни обвезник који делатност на територији Републике Србије обавља преко сталне пословне јединице која се, сагласно међународном уговору о избегавању двоструког опорезивања, не сматра сталном пословном јединицом, такође подноси порески биланс и пореску пријаву, па је омогућено непосредно примењивање одредаба уговора које уређују опорезивање добити огранака нерезидената који су резиденти државе са којима Република Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

организације. Недобитним организацијама се нарочито сматрају: установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе; политичке организације; синдикалне организације; коморе; цркве и верске заједнице; удружења; фондације и задужбине. Ова лица ослобођена су плаћања пореза на добит сходно члану 44. Закона, као друга правна лица која нису основана ради остваривања добити, већ су у складу са законом основана ради постизања других циљева, утврђених у њиховим општим актима. Обвезници пореза на добит су и НЕРЕЗИДЕНТИ Републике Србије – правна лица која су основана и имају седиште стварне управе на територији друге државе, а пословање обављају преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике Србије (члан 3. Закона) – само за добит остварену на територији Републике Србије. Стална пословна јединица је сходно члану 4. Закона свако стално место пословања преко којег нерезидентни обвезник обавља делатност, а нарочито: огранак, погон, представништво, место производње, фабрика или радионица, рудник, каменолом или друго место експлоатације природног богатства, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено. Сталну пословну јединицу чине и стално или покретно градилиште, и грађевински или монтажни радови, ако трају дуже од шест месеци, и то: а) једна од више изградњи или монтажа које се упоредно обављају, и б) неколико изградњи или монтажа које се обављају без прекида једна за другом. Када лице у оквиру заступања нерезидентног обвезника има овлашћење да врши и врши закључење уговора у име тог обвезника, сматра се да нерезидентни обвезник има сталну пословну јединицу у погледу послова које заступник врши у име обвезника. Не сматра се да предузеће има сталну пословну јединицу у држави уговорници само зато што у тој држави обавља своје послове преко посредника, генералног комисионог заступника или другог представника са самосталним статусом, ако та лица делују у оквиру своје редовне пословне делатности.

2. УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ НА НОВОМ ОБРАСЦУ ПБ-1 У складу са чланм 63. Закона обвезници пореза на добит су дужни да уз пореску пријаву за порески период поднесу и порески биланс. Ако уз пореску пријаву обвезник не поднесе и порески биланс, сматра се да пореска пријава није поднета, што је санкционисани порески прекршај. Опорезива добит се утврђује у пореском билансу на начин прописан Законом и подзаконским актима, односно обвезницима се признају расходи у износима утврђеним билансом успеха сачињеним у складу са МРС односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања. Други начин утврђивања расхода прописан је чл. 7а до 22в Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Чланом 7а прописано је који се расходи у целини не признају, а чл. од 8. до 22в прописани су расходи који се за потребе утврђивања опорезиве добити на други начин утврђују, што ће се видети и у подацима који су наведени у Обрасцу ПБ 1. Такође, сходно члану 23. Закона, признају се и приходи у износима утврђеним билансом успеха у складу са МРС односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и прописима којима се уређује рачуноводство, осим прихода за које је Законом прописан другачији начин утврђивања. За утврђивање опорезиве добити обвезника који према прописима којима се уређује рачуноводство не примењује МРС односно МСФИ и МСФИ за МСП, признају се расходи и приходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања расхода и прихода, који прописује министар финансија, осим расхода и прихода за које је Законом прописан други начин утврђивања. У наставку је дат начин састављања пореског биланса на новом Обрасцу ПБ 1. Ради лакшег сагледавања новина у начину састављања пореског биланса за 2016. годину, после сваког редног броја у коме је дошло до измена у начину исказивања података, на самом обрасцу дат је посебан засенчени ред са краћим описом и акцентом на разлике у односу на начин исказивања податка у 2015. години.

Образац ПБ 1

Облик пореског обвезника (заокружити)

_____________________________ (Фирма – пословно име пореског обвезника) _____________________________ (Седиште) _____________________________ (ПИБ)

1. Акционарско друштво 2. Друштво са ограниченом одговорношћу 3. Ортачко друштво 4. Командитно друштво 5. Друштвено предузеће 6. Јавно предузеће 7. Задруга 8. Огранак страног правног лица 9. Друга правна лица која примењују контни оквир за привредна друштва, задруге и предузетнике

ПОРЕСКИ БИЛАНС ОБВЕЗНИКА ПОРЕЗА НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА ЗА ПЕРИОД ОД 1. 1. до 31. 12. 2016. ГОДИНЕ

– износ у динарима без децимала –

Р. бр.

Позиција

динара

А. Добит и губитак пре опорезивања

Динара

I. Резултат у Билансу успеха 1.

Добит пословне године

Податак из Биланса успеха – АОП 1058

Р. бр.

Позиција

динара

Добит остварена по основу прихода од предмета концесије

Чл. 45. Закона је брисан 2012. г., али стечена права на ослобађање од плаћања пореза на добит која је остварена по основу прихода од предмета концесије, обвезник може да користи и даље. Приходе од предмета концесије исказује на основу посебне аналитичке евиденције. Добит која не подлеже опорезивању обрачунава се тако што се на добит пословне године примењује проценат учешћа прихода од предмета концесије у укупним приходима. Ова добит обрачунава се на Обрасцу ДК-, а овде се уноси податак са ред. бр. 5. Образац се доставља ПУ.

Губитак пословне године

Податак из Биланса успеха – АОП 1059

II. Добици и губици од продаје имовине из члана 27. Закона (исказани у Билансу успеха) 4.

Добици од продаје имовине

Уз р. бр. 4 – Због измене Закона у 2016. години капитални добитак се утврђује и за продају непокретности које користи, а не само које је користио за обављање делатности, као и за непокретности у изградњи, што је новина у односу на 2015. годину. 5.

Губици од продаје имовине

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Уноси се податак са одговарајућег рачуна на ком се исказују добици од продаје имовине, сагласно прописима о рачуноводству и МРС/ МСФИ, односно МСФИ за МСП, настали продајом, односно другим преносом уз накнаду имовине наведене у члану 27. ст. 1. Закона: - непокретности које је користио, односно које користи као основно средство за обављање делатности, укључујући и непокретности у изградњи; - права индустријске својине; - удела у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности које у складу са МРС односно МСФИ и МСФИ за МСП, представљају дугорочне финансијске пласмане, осим прописаних изузетака; - инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда.

Када је између продајне цене наведене имовине и њене набавне цене, према рачуноводственим прописима, МРС/МСФИ и МСФИ за МСП, остварена негативна разлика, податак се исказује овде.

III. Усклађивање расхода 6.

Трошкови који нису документовани

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 7а ст. 1. тач. 1) Закона. Исказују се трошкови за које не постоји веродостојна документација. Независно од тога што је овај расход могућ у БУ, порески биланс га не признаје, осим уколико се неспорно може утврдити да се ради о расходима који су настали у пореском периоду у коме су признати, без обзира што ће документ о њима бити исказан у пословним књигама обвезника у наредном пореском периоду (такав став је дат у мишљењу Министарства финансија РС бр. 430-0700261/2010-04 од 5. 11. 2010. г. Обвезник има могућност да непризнат расход укључи у признат када добије документацију – подношењем нове пореске пријаве којом ће захтевати измену аконтације пореза на добит.

Исправке вредности појединачних потраживања од лица којима се истовремено и дугује, до износа обавезе према том лицу

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 7а ст. 1. тач. 2) Закона. Исправка вредности појединачних потраживања од лица којима обвезник истовремено и дугује, али само до износа обавезе према том лицу. Узимају се у обзир све обавезе које су евидентиране као обавезе по прописима о рачуноводству, МРС/МСФИ и МСФИ за МСП, без обзира да ли су исте доспеле или не.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 74

Р. бр.

Позиција

динара

Поклони и прилози дати НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 7а ст. 1. тач. 3) Закона. политичким организацијама

Поклони чији је прималац повезано лице

10.

Камате због неблаговремено НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 7а ст. 1. тач. 5) Закона. плаћених пореза, доприноса То су камате обрачунате у складу са чл. 75. ЗПППА, које је утврдио и и других јавних дажбина платио сам обвезник или их је утврдио надлежни орган у поступку контроле. Не признају се ни камате које су обрачунате обвезнику за одложено плаћање пореских обавеза.

11.

Трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања, трошкови пореско-прекршајног и других прекршајних поступака који се воде пред надлежним органом

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 7а ст. 1. тач. 5а) Закона: - трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања, дефинисани ЗПППА и Уредбом о висини трошкова принудне наплате пореза; - трошкови пореско-прекршајног поступка и - трошкови других прекршајних поступака који се воде пред надлежним органом: трошкови судског поступка (парничног односно извршног поступка – чл. 130. Закона о прекршајима).

12.

Новчане казне, уговорне казне и пенали

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 7а ст. 1. тач. 6) Закона. То су издаци по основу плаћених новчаних казни за привредне преступе и прекршаје, као и за плаћене пенале за неблаговремено извршавање обавеза, било да су исти утврђени судском одлуком, решењем надлежног органа или на основу закљученог уговора. Затезне камате се признају као расход као и у БУ, изузев када су у питању затезне камате између повезаних лица.

13.

Затезне камате између повезаних лица

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 7а ст. 1. тач. 6) Закона – затезне камате по основу дужничких односа са повезаним лицем.

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 7а ст. 1. тач. 4) Закона. То су поклони дати лицу из члана 59. Закона. Овај расход може бити два пута непризнат – први пут исказивањем податка овде, а други пут приказивањем кроз трансакције са повезаним лицем, с обзиром на то да законодавац није изузео исти од двоструког опорезивања.

Позиција

динара

14.

Трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 7а ст. 1. тач. 7) Закона. То су расходи који нису непосредан услов за обављање делатности, као што су нпр.: - донације привредним субјектима и физичким лицима; - трошкови школовања или стипендирања које није у складу са актом обвезника и његовим потребама; - плаћање рекреације и забаве, закуп стана, летовање оснивача, запослених или других лица и сл.). Када су у питању запослени, на оваква давања обрачунавају се све обавезе као да је зарада, па су признати као расход зараде. За ове расходе скрећемо пажњу и на мишљење Министарства финансија РС, бр. 011-00-11/2017-04 од 26. 1. 2017. године, којим је заузет став да уколико је обвезник (као јемац) испунио пуноважну и доспелу обавезу дужника према повериоцу и по наведеном основу (у својим пословним књигама) евидентирао потраживање од дужника, при чему садржина (добровољно) измирене обавезе, а самим тим и евидентирано потраживање, није у вези са обављањем делатности обвезника и не подразумева реализацију пословних активности које су у вези са остваривањем добити обвезника, на расход исказан у пословним књигама обвезника (а који је проистекао из уговора о јемству) примењује се одредба члана 7а тачка 8) Закона, односно тако исказан расход се не признаје у пореском билансу обвезника. Међутим, уколико између обвезника (јемца) и дужника постоји пословни однос који подразумева реализацију пословних активности које су у вези са остваривањем добити обвезника (евентуални), расход који обвезник искаже у својим пословним књигама по основу исправке вредности потраживања насталог у вези са испуњењем дужникове обавезе по уговору о јемству, признаје се под условима из члана 16. Закона.

15.

Трошкови материјала и набавне вредности продате робе изнад износа обрачунатог применом методе пондерисане просечне цене или ФИФО методе

КОРЕКЦИЈА РАСХОДА исказаног у БУ – према чл. 8. Закона – ако је обвезник за трошкове материјала и набавну вредност продате робе примењивао неки други метод и по том основу у БУ исказао трошкове изнад износа обрачунатог по методи просечне цене или ФИФО методи, разлика између та два износа уноси се овде и НЕ признаје се у расход

16.

Примања запосленог из члана 9. став 2. Закона, обрачуната а неисплаћена у пореском периоду

КОРЕКЦИЈА РАСХОДА исказаног у БУ – сходно чл. 9. ст. 2. Закона Пре свега мисли се на примања из члана 18. Закона о порезу на доходак грађана (даље:ЗПДГ), која нису исплаћена (нпр. јубиларне накнаде, поклони деци старости до 15 година за Нову годину или Божић, солидарне помоћи за случај болести, као што је коришћење службеног возила и другог превозног средства у приватне сврхе и сл.) и која се НЕ признају се као расход ако нису и исплаћена.

Уз р. бр. 16 – Ове позиције није било 2015. г. Изменом члана 9. Закона уведено је непризнавања ових издатака у расходе ако су обрачунати а нису исплаћени у пореском периоду за који се саставља ПБ 1. Напомињемо да се трошкови зарада односно плата признају у износу обрачунатом на терет пословних расхода, дакле независно од тога да ли су зараде исплаћене или не, укључив и обрачунат порез и доприносе. Расход који обвезник искаже по основу бонуса – признаје се (мишљење Министарства финансија РС, бр. 011-00-177/2016-04 од 29. 9. 2016).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Р. бр.

Позиција

динара

17.

Отпремнине и новчане накнаде по основу престанка радног односа, обрачунате а неисплаћене у пореском периоду

КОРЕКЦИЈА РАСХОДА исказаног у БУ – сходно члану 9а Закона. Износи отпремнина и новчаних накнада запосленима по основу одласка у пензију или престанка радног односа, који су обрачунати а нису исплаћени – НЕ признају се у расход.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

18.

Примања запосленог из члана 9. став 2. Закона, обрачуната у претходном пореском периоду а исплаћена у пореском периоду за који се подноси порески биланс

ПРИЗНАЈУ СЕ КАО РАСХОД сходно члану 9. став 2. Закона. Исказује се износ исплаћених односно реализованих примања запосленог која се у смислу ЗПДГ сматрају зарадом, укључујући и примања на која се до износа прописаног тим законом не плаћа порез на зараде.

Уз р. бр. 18 – Ове позиције није било у 2015. г. Значи, све што у претходном пореском периоду није било признато као расход а било је исказано под р. бр. 16, признаје се у пореском периоду када је реализована исплата и то незавинсо од тога да ли је до или преко неопорезивог износа. Овде упућујемо и на Мишљење Министарства финансија РС бр. 011-00-1068/2016-04 од 8. 12. 2016. г. 19.

Отпремнине и новчане накнаде по основу престанка радног односа, које су обрачунате у претходном а исплаћене у пореском периоду за који се подноси порески биланс

ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД сходно члану 9а Закона. Исказује се износ исплаћених отпремнина и новчаних накнада запосленима по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу – признаје се као расход.

20.

Укупан износ амортизације обрачунат у финансијским извештајима

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 10. и 10а Закона. Исказује се рачуноводствена амортизација сталних средстава.

21.

Укупан износ амортизације обрачунат за пореске сврхе

ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 10. и 10а Закона. Стална средства чине: материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и која се према прописима о рачуноводству воде као основна средства, осим природних богатстава која се не троше, као и нематеријална средства, осим goodwill-а. Детаљно о пореској амортизацији видети у часопису број 2/2017. Напомена: Изменама Правилника о ПБ-1, грешком је изостављено позивање и на члан 10а Закона.

22.

Издаци за здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске и спортске намене, заштиту животне средине, давања учињена установама, односно пружаоцима услуга социјалне заштите, као и за хуманитарну помоћ за отклањање последица насталих у случају ванредне ситуације, a који су учињени Републици, аутономној покрајини, јединици локалне самоуправе

ОГРАНИЧЕЊЕ у ПРИЗНАВАЊУ РАСХОДА у складу са чл. 15. ст. 1. и 2. Закона. Наведени издаци признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода само ако су извршени лицима регистрованим односно основаним за те намене у складу са посебним прописима, која их искључиво користе за обављање своје делатности. Износ преко 5% ЗБИРНО исказује се овде И НЕ ПРИЗНАЈЕ СЕ. Допуњен је опис издатака (види измену у члану 15. Закона).

Р. бр.

Позиција

динара

Уз р. бр. 22 – Допуном у члану 15. Закона само је прецизирано да се у наведене издатке признају и давања учињена установама, односно пружаоцима услуга социјалне заштите, као и за хуманитарну помоћ за отклањање последица насталих.... Издаци за улагања у области ОГРАНИЧЕЊЕ у ПРИЗНАВАЊУ РАСХОДА у складу са чл. 15. ст. 3. културе и кинематографије Закона. Ови издаци признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода ако су улагања извршена у складу са Правилником о улагањима у области културе која се признају као расход („Сл. гласник РС”, број 9/02). Износ преко 5% укупног прихода се исказује овде и НЕ ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД.

24.

Чланарине коморама, савезима и удружењима

ОГРАНИЧЕЊЕ у ПРИЗНАВАЊУ РАСХОДА у складу са чл. 15. ст. 4. и 5. Закона. Чланарине се признају као расход до 0,1% укупног прихода. Износ преко 0,1% исказује се овде – НЕ ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД.

25.

Расходи за рекламу и пропаганду

ОГРАНИЧЕЊЕ у ПРИЗНАВАЊУ РАСХОДА у складу са чл. 15. ст. 6. Закона. Издаци за рекламу и пропаганду признају се као расход до 10% укупног прихода. Износ преко 10% исказује се овде – НЕ ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД. Као расходи пропаганде признају се само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања обвезника.

26.

Расходи по основу репрезентације

ОГРАНИЧЕЊЕ у ПРИЗНАВАЊУ РАСХОДА у складу са чл. 15. ст. 6. Закона Издаци за репрезентацију признају се као расход до 0,5% укупног прихода. Износ преко 0,5% се исказује овде и НЕ ПРИЗНАЈЕ СЕ.

27.

Расход по основу исправке вредности појединачних потраживања ако од рока за њихову наплату није прошло најмање 60 дана, као и отпис вредности појединачних потраживања, извршен без претходно испуњених услова из члана 16. Закона

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 16. Закона: - исправке вредности појединачних потраживања, као и отпис вредности појединачних потраживања који не испуњава услове из члана 16. Закона – тј. која претходно: - нису била укључена у приходе, - нису отписана као ненаплатива и - за која није пружен доказ о неуспелој наплати. Доказ о неуспелој наплати ради признавања отписа је: - да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања, или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником.

28.

Расход по основу исправке вредности појединачних потраживања који није био признат у пореском периоду у којем је исказан, али се признаје накнадно у складу са чланом 16. став 11. Закона

ПРИЗНАЈУ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 16. ст. 11. Закона. Расход који није био признат по основу исправке вредности појединачних потраживања у пореском периоду у ком је исказан, признаје се у пореском периоду у ком су испуњени услови из става 1. односно става 2. члана 16. Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

23.

Р. бр.

Позиција

динара

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Уз р. бр. 28 – Ове позиције није било у 2015. г. Овде се уносе исправке вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2. члана 16. Закона, које нису биле признате јер су извршене пре рока за њихову наплату, односно за реализацију истих није прошло 60 дана. 29.

Трошкови које огранак нерезидентног обвезника исказује у складу са чланом 20. Закона

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 20. Закона: - камата и припадајући трошкови по основу зајма одобреног сталној пословној јединици и - накнада по основу ауторског и сродних права и права индустријске својине, коју стална пословна јединица исплаћује својој нерезидентној централи.

30.

Порези, доприноси, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања и нису плаћене у пореском периоду, а по основу којих је у пословним књигама обвезника исказан расход

КОРЕКЦИЈА РАСХОДА исказаног у БУ – сходно члану 22. ст. 1. и 2. Закона. Наведени расходи се не признају у ПБ јер нису исплаћени у текућем пореском периоду, нпр. порез на имовину, порез на пренос апсолутних права, такса за истицање фирме и сл. Порез на добит зависи од резултата пословања, па се признаје иако није плаћен у пореском периоду за који се саставља ПБ 1.

31.

Порези, доприноси, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања, плаћене у пореском периоду, а нису биле плаћене у претходном пореском периоду када је у пословним књигама био исказан расход

ПРИЗНАЈУ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 22. Закона. Када буду плаћени нпр. порез на имовину, порез на пренос апсолутних права, такса за истицање фирме и сл. обавезе које су биле исказане раније у пословним књигама, исказиваће се под овим р. бр.

32.

Расход банке по основу исправке вредности потраживања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама, у износу који се не признаје у складу са чланом 22а Закона

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 22а. Закона. Банке исказују увећање исправке вредности потраживања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама, у износу обрачунатом у складу са актима банке, исказаним у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, ако нису у складу са прописима НБС.

Уз р. бр. 32 – Став 2. члана 22а је брисан, па нема позиције за осигуравајућа друштва (раније је био то р. бр. 30).

Р. бр.

Позиција

динара

3 КОРЕКЦИЈА РАСХОДА исказаног у БУ у складу са чл. 22б ст.1. Закона. Овде се исказује износ дугорочних резервисања по свим основима који се не признају. Под овим редним бројем исказују се дугорочна резервисања која испуњавају услове за признавање у складу са прописима о рачуноводству МРС односно МСФИ и МСФИ за МСП, која су исказана у БУ, али нису искоришћена, односно није дошло до измирења обавеза и одлива ресурса у пореском периоду за који се утврђује опорезива добит. Признају се дуг. резервисања извршена за обнављање природних богатстава, трошкове у гарантном року и задржане кауције и депозите и друга резервисања извршена у складу са законом. Пошто чл. 22б није ограничен износ дугорочних резервисања за наведене намене, исти се признају у пуном износу исказаном у Билансу успеха у складу са МРС 37 – Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална средства.

Дугорочна резервисања која се не признају у пореском периоду

34.

Дугорочна резервисања у ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 22б ст. 2. Закона. износу који је искоришћен у Исказује се износ искоришћених дугорочних резервисања која нису пореском периоду била призната као расход у пореском периоду када су извршена, али се признају у пореском периоду у којем су искоришћена.

35.

Расходи по основу обезвређења имовине

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 22в ст. 1. Закона. Исказује се износ обезвређења имовине, а то је разлика између набавне цене имовине утврђене у складу са прописима о рачуноводству и МРС односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и њене процењене надокнадиве вредности – рачун 58. Изузетак је прописан чл. 22в став 2.

36.

Расходи по основу обезвређења имовине који се признају у пореском периоду за који се подноси порески биланс, а у коме је та имовина отуђена, употребљена или је дошло до њеног оштећења услед више силе

ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 22в ст. 2. Закона: износ обезвређења имовине ако је та имовина у пореском периоду: - отуђена односно употребљена; или - ако је настало њено оштећење услед више силе. Признаје се обезвређење обвезниковог учешћа у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања, стеченог конверзијом обвезниковог потраживања, у учешћу у капиталу тог субјекта.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

33.

IV. Усклађивање прихода 37.

Порез на добит правних лица који је у другој држави платила нерезидентна филијала резидентног матичног правног лица

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 52. ст. 1. и 3. Закона. Матично правно лице (из чл. 53. Закона) уноси износ пореза на добит из које су исплаћене дивиденде у добити које му исплаћује његова нерезидентна филијала – највише до износа пореза који би се утврдио у складу са чл. 39. Закона (р. бр. 2 Анекса Обрасца ПБ 1). Право на порески кредит из члана 52. овог закона има матично правно лице које је непрекидно, у периоду од најмање годину дана који претходе подношењу биланса, поседовало 10% или више акција односно удела нерезидентне филијале.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 80

Р. бр.

Позиција

динара

38.

Порез по одбитку на дивиденде који је у другој држави платила нерезидентна филијала резидентног матичног правног лица

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 52. ст. 1. и 3. Закона и чл. 8. Правилника. Пошто се у билансу успеха матичног предузећа у приходе не укључује порез који је плаћен од стране нерезидентне филијале, матично правно лице овде уноси износ пореза по одбитку који је на исплаћене дивиденде у добити платила његова нерезидентна филијала – највише до износа пореза који би се утврдио у складу са чл. 39. Закона (податак са р. бр. 3 Анекса Обрасца ПБ 1). Матично предузеће којe остварује право на овај порески кредит, тај податак утврђује на Обрасцу Анекса Обрасца ПБ 1 – Обрачун пореског кредита за период од ______ до _____201__. године. Право на порески кредит (према члану 52. Закона): - има матично правно лице ако је непрекидно, у периоду од најмање годину дана који претходе подношењу пореског биланса и пореске пријаве, поседовало 10% или више акција, тј. удела нерезидентне филијале; - порески кредит не може да буде већи од износа пореза који би филијала платила на добит по стопи од 15%; - неискоришћени део пореског кредита матично правно лице може користити следећих 5 година – овај период важи за кредит остварен од 2010. године, а из претходних година – до истека рока од 10 година. Даје и изјаву на Обрасцу ИПД (чл. 11. Правилника)

39.

Порез по одбитку на камате и ауторске накнаде, накнаде по основу закупа непокретности и покретних ствари и дивиденде које не испуњавају услове за порески кредит по члану 52. Закона, плаћен у другој држави

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 53а Закона и чл. 9. Правилника. Овде се уноси износ пореза по одбитку на исплаћене камате и ауторске накнаде, накнаде по основу закупа непокретности и покретних ствари и дивиденде које не испуњавају услове за порески кредит по члану 52. Закона, плаћен у другој држави, који је платила нерезидентна филијала највише до износа пореза који би се утврдио у складу са чл. 39. Закона (р. бр. 2 Анекса 1 Обрасца ПБ 1). Појашњење: Приходи од камата и ауторских накнада, накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, као и од дивиденди које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. Закона, укључују се у приходе резидентног правног лица у износу увећаном за плаћени порез по одбитку, па је омогућено умањење обрачунатог пореза правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа пореза који би, по стопи прописаној одредбом члана 39. став 2. овог закона (15%), био обрачунат на ове приходе.

40.

Исправке вредности појединачних потраживања које су биле признате на терет расхода, а за које у пореском периоду у коме се врши отпис, нису испуњени услови из чл. 16. Закона

КОРЕКЦИЈА – УВЕЋАЊЕ ПРИХОДА у складу са чл. 16. ст. 3. Закона. Расходи по основу исправки вредности појединачних потраживања које су биле признате у претходним пореским периодима. Када их обвезник директно отписује, али без кумулативног испуњења услова из чл. 16. ст. 1. и 2. – увећавају опорезиву добит.

41.

Сва отписана, исправљена и друга потраживања која су била призната као расход, а која се у пореском периоду укључују у опорезиве приходе који нису као такви исказани у пословним књигама обвезника

КОРЕКЦИЈА – УВЕЋАЊЕ ПРИХОДА у складу са чл. 16. ст. 12. Закона. Сва отписана, исправљена и друга потраживања која су раније била призната као расход у пореском билансу, а по основу којих се услед повлачења тужбе, предлога за извршење или пријаве потраживања у пореском периоду, увећавају опорезиви приходи, ако исти нису исказани у пословним књигама као приход.

Р. бр.

Позиција

динара

Уз р. бр. 41 – Ове позиције није било у 2015. г., а уведена је због измене у чл. 16. У случају када за отписана, исправљена и друга потраживања која су била призната као расход у пореском билансу из ранијих периода, дође до повлачења тужбе, предлога за извршење или пријаве потраживања, при чему се та потраживања не исказују у пословним књигама као приход – онда се износ истих уноси овде. Али, ако иде преко прихода у складу са прописима о рачуноводству, овде се не уноси ништа! Упућујемо на мишљењем Министарства финансија РС, бр. 011-00-198/2016-04 од 24. 6. 2016. г.: ...Уколико обвезник коме је расход по основу отписа (утуженог) потраживања био признат у пореском билансу (поднетом за порески период у коме су испуњени Законом прописани услови за признавање расхода) повуче тужбу у наредном или неком од наредних пореских периода, дужан је да износ предметних потраживања искаже у пореском билансу који подноси за порески период у коме је дошло до повлачења тужбе, као и да, по том основу, увећа (опорезиву) добит, сходно одредби члана 16. став 12. Закона. Приходи остварени у пореском периоду по основу отписаних, исправљених и других потраживања која нису била призната као расход, а која се у пореском периоду не укључују у опорезиве приходе

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 16. ст. 13. Закона. Приходи остварени по основу свих отписаних, исправљених и других потраживања која нису била призната као расход у неком од претходних пореских периода, не улазе у основицу за опорезивање како би се избегло двоструко опорезивање.

43.

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 25. ст. 1. Закона. Приход по основу дивиденди и удела у добити Ови приходи не улазе у опорезиву добит и исказују се овде. од другог резидентног обвезника

44.

Приходи од камата по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република, АП, јединица ЛС или НБС

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 25. ст. 2. Закона. Ови приходи не улазе у опорезиву добит и исказују се овде.

45.

Приходи по основу неискоришћених дугорочних резервисања која нису била призната као расход у пореском периоду у коме су извршена

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 25а ст. 1. Закона. Ови приходи не улазе у опорезиву добит јер су били већ опорезовани у пореском периоду када је извршено дугорочно резервисање које се не признаје у ПБ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

42.

Да би се избегло двоструко опорезивање неискоришћених дугорочних резервисања, прописано је да ови приходи не улазе у основицу за опорезивање у пореском периоду у ком су исказани. Ова законска одредба односи се на сва дугорочна резервисања извршена у складу са МРС односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и прописима о рачуноводству, а која се (у висини неискоришћеног износа) укидају у корист прихода. За лица која су имала статусну промену упућујемо на мишљење Министарства финансија РС бр. 011-00-995/ 2016-04 од 12. 12. 2016. г.

46.

Приходи настали у вези са расходима који нису били признати

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 25а ст. 2. Закона. У питању су приходи настали у вези са расходима који у неком од претходних пореских периода нису били признати у складу са чл. 7а Закона. У ПБ ови приходи не увећавају добит.

Р. бр.

Позиција

динара

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

V. Расходи и приходи по осно ву трансферних цена (осим камата на зајмове/кредите) 47.

Обрачунати трошкови по основу трансферних цена

ТРОШКОВИ ПО ОСНОВУ ТРАНСФЕРНИХ ЦЕНА у складу са чл. 59. и 60. ст. 1. Закона. Овде се уноси износ обрачунатих трошкова по основу трансферних цена – насталих у вези са трансакцијама – средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима (осим камата на зајмове /кредите). Обвезник који има повезана лица у смислу члана 59. Закона. Податак о овим трошковима уносе сви (обвезници који састављају скраћени извештај и обвезници који састављају пун извештај о трансферним ценама).

48.

Обрачунати трошкови по основу трансферних цена за које се подноси извештај у скраћеном облику

ТРОШКОВИ ПО ОСНОВУ ТРАНСФЕРНИХ ЦЕНА у складу са чл. 2. Правилника о трансферним ценама. Уноси се износ укупно обрачунатих трошкова по основу трансферних цена – насталих у вези са трансакцијама међу повезаним лицима (осим камата на зајмове/кредите) за које се подноси скраћени извештај, а износ исказан на овом редном броју садржан је у износу под р. бр. 47.

49.

Обрачунати приходи по основу трансферних цена

ПРИХОДИ ПО ОСНОВУ ТРАНСФЕРНИХ ЦЕНА у складу са чл. 59. и 60. ст. 1. Закона. Уноси се износ обрачунатих прихода по основу трансферних цена – насталих у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима (осим камата на зајмове /кредите). Податак о овим приходима уносе сви (обвезници који састављају скраћени извештај и обвезници који састављају пун извештај о трансферним ценама).

50.

Обрачунати приходи по основу трансферних цена за које се подноси извештај у скраћеном облику

ПРИХОДИ ПО ОСНОВУ ТРАНСФЕРНИХ ЦЕНА у складу са чл. 2. Правилника о трансферним ценама. Уноси се износ укупно обрачунатих прихода по основу трансферних цена – насталих у вези са трансакцијама међу повезаним лицима (осим камата на зајмове/кредите) за које се подноси скраћени извештај. Износ исказан на овом редном броју садржан је и у износу под р. бр. 49.

VI. Расходи и приходи по основу камата на зајмове односно кредите између повезаних лица

51.

Обрачунати расходи по основу камата („на дохват руке”) на зајмове односно кредите добијене од повезаних лица

РАСХОДИ ПО ОСНОВУ КАМАТА („на дохват руке”) у складу са чл. 62. ст. 1. и 2. Закона и чл. 4. Уноси се износ расхода по основу камата обрачунатих на зајам/ кредит добијен од повезаног лица, утврђен до нивоа прописаног чланом 62. ст. 1. и 2. Закона, и то на начин да се укупни износ камате, обрачунате у пореском периоду, помножи са коефицијентом са р. бр. 10 Обрасца ОК, уколико је коефицијент мањи од један; - ако је коефицијент једнак или већи од један, исказују се укупно обрачунате камате са повезаним лицима, податак са р. бр. 11 Обрасца ОК. У Образац ОК уносе се подаци из Биланса стања.

52.

Обрачунати приходи по основу камата („на дохват руке”) на зајмове односно кредите добијене од повезаних лица

ПРИХОДИ ПО ОСНОВУ КАМАТА („на дохват руке”) у складу са чл. 60. став 2. Закона. Уноси се износ обрачунатих прихода по основу камате („на дохват руке”) на зајмове односно кредите између повезаних лица које је обвезник дужан да посебно прикаже.

Р. бр.

Позиција

динара

VII. Корекција расхода и прихода по основу трансферних цена, укључујући и камате на зајмове односно кредите између повезаних лица 53

Збир коначних корекција (расхода и прихода) по основу трансакција са свим појединачним повезаним лицима, утврђен у закључку документације о трансферним ценама

ЗБИР КОНАЧНИХ КОРЕКЦИЈА у складу са чл. 60. ст. 5. до 9. Закона. Уноси се збир коначних корекција трансферних цена за сваку појединачну трансакцију са појединачним повезаним лицима, односно за сваку врсту трансакције са појединачним повезаним лицем, у складу са чланом 60. ст. од 5. до 9. Закона, који се утврђује у закључку документације о трансферним ценама на начин прописан одредбама члана 31. Правилника о трансферним ценама.

VIII. Корекција расхода по основу спречавања утањене капитализације Камата и припадајући трошкови на зајам односно кредит изнад нивоа четвороструке (десетоструке) вредности обвезниковог сопственог капитала (р. бр. 13 Обрасца ОК)

КОРЕКЦИЈА РАСХОДА по основу спречавања утањене капитализације у складу са чл. 62. Закона и 10. Правилника о ПБ. Уноси се износ камате и припадајућих трошкова на зајам односно кредит добијен од повезаног лица у износу већем од четвороструке (десетоструке за банке) вредности обвезниковог сопственог капитала, који се не признају као расход у пореском билансу (податак са р. бр. 13 Обрасца ОК). Напомена: Обвезнк је дужан да у ПБ 1 изврши две корекције расхода по основу камата и припадајућих трошкова од повезаних лица, и то: - прву корекцију ових расхода врши по основу утањене капитализације; - другу корекцију ових расхода врши применом трансферних цена – обрачун камате по тржишним ценама по принципу „ван дохвата руке”.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

54.

Напомена: За потребе утврђивања износа камате која би се по принципу „ван дохвата руке” обрачунавала на зајмове/кредите између повезаних лица, министар је прописао износе каматних стопа за које ће се сматрати да су у складу са принципом „ван дохвата руке” (видети о овоме текст у броју 2 часописа). Обвезник их може применити или се може определити да примењује неки од метода (али онда овај поступак важи за све кредите/зајмове). IX. Опорезива добит 55.

Опорезива добит (1 - 2 - 4 + 5 ОПОРЕЗИВА ДОБИТ се утврђује рачунским путем. до 17 - 18 - 19 + 20 - 21 + 22 до 27 - 28 + 29 + 30 - 31 + 32 + 33 34 + 35 - 36 + 37 до 41- 42 до 46 + 53 + 54) >0 (или негативан износ са р. бр. 56)

56.

Губитак (3 + 4 - 5 до 17 + 18 + ГУБИТАК се утврђује рачунским путем. 19 - 20 + 21 - 22 до 27 + 28 - 29 - 30 + 31 - 32 - 33 + 34 - 35 + 36 37 до 41 + 42 до 46 - 53 - 54) >0 (или негативан износ са р. бр. 55)

Р. бр.

Позиција

динара

57.

Износ губитка из пореског биланса из претходних година до висине добити

ГУБИТАК ИЗ ПБ 1 ИЗ ПРЕТХОДНИХ ГОДИНА у складу са чл. 32. Закона. Уноси се номинални износ губитка који је исказан у ПБ 1 из претходних година (изузев оних из којих произлазе капитални добици и губици), који се преноси на терет добити текуће године, и то највише до висине опорезиве добити – до податка са р. бр. 55 ПБ 1. Податак на овом редном броју уноси се само при изради коначног ПБ 1. Губитак из 2010. и надаље може се преносити 5 година (2016. је последња година за пренос губитка из 2011), а из ранијих година преноси се 10 год.

58.

Остатак опорезиве добити (55 - 57) > 0

ОПОРЕЗИВА ДОБИТ пре евидентирања капиталог добитка.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Б. Капитални добици и губици 59.

Укупни капитални добици КАПИТАЛНИ ДОБИЦИ утврђени у складу са чл. 27. до 29. Закона. текуће године, обрачунати у Капитални добици/губици утврђују се у складу са чл. 27–29. складу са Законом Закона. Остварују се продајом или другим преносом уз накнаду: непокретности које је обвезник користио, односно које користи као основно средство за обављање делатности, укључујући и непокретности у изградњи; права индустријске својине; удела у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности које представљају дугорочне финансијске пласмане, осим прописаних изузетака и инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда.

60.

Укупни капитални губици КАПИТАЛНИ ГУБИЦИ утврђени у складу са чл. од 27. до 29. Закона. текуће године, обрачунати у Када се применом чл. од 27. до 29. Закона оствари капитални губитак, складу са Законом податак се исказује овде, али тај износ не умањује опорезиву добит.

61.

Капитални добици (59 - 60) >0

УКУПНИ КАПИТАЛНИ ДОБИЦИ – Исказује се разлика између капиталних добитака и капиталних губитака текуће године (р. бр. 59–60)

62.

Капитални губици (60 - 59) >0

УКУПНИ КАПИТАЛНИ ГУБИЦИ Исказује се разлика између укупних капиталних губитака и укупних капиталних добитака. У случају када су укупни капитални губици већи од добитака, на овом редном броју исказује се тај податак.

63.

Пренети капитални губици из ранијих година до висине износа под редним бројем 61

ПРЕНЕТИ КАПИТАЛНИ ГУБИЦИ у складу са чл. 30. ст. 3. Закона. Уноси се износ капиталних губитака из ранијих година, који се могу пребити на рачун будућих капиталних добитака, и то највише до висине износа са р. бр. 61. Према члану 30. став 3. Закона и члану 72. Измена Закона – капитални губитак почев из 2010. може се преносити 5 година, а из ранијих периода 10 година.

64.

Остатак капиталног добитка ОСТАТАК КАПИТАЛНОГ ДОБИТКА који увећава опорезиву добит. (61 - 63) > 0 В. Пореска основица

65.

Пореска основица (58 + 64) >0

У _____________________ дана _____________ године

ПОРЕСКА ОСНОВИЦА – Овде се исказује добит исказана под р. бр. 55, увећана за остатак капиталних добитака са р. бр. 61 Обрасца ПБ 1. Напомена: Овде се исказује и пореска основица – опорезива добит за период стечаја – која се утврђује као позитивна разлика вредности имовине са краја и са почетка периода стечаја, после намирења поверилаца, у складу са чланом 34. став 4. Закона.

М.П.

Лице одговорно за cастављање пореског биланса ____________________________________________

Напомена: Податак о пореској основици са редног броја 65 Обрасца ПБ 1, податак је који се уноси у образац ПДП.

3. ПОРЕСКО КОНСОЛИДОВАЊЕ

3.1. Исказивање података у КПБ Начин исказивања података у Обрасцу КПБ – Консолидовани порески биланс за период од ___ до ____ 201__. године, прописан је чланом 11. Правилника о пореском билансу у циљу спречавања двоструког ослобођења или двоструког опорезивања појединих позиција у КПБ. Матично правно лице коме је одобрено пореско консолидовање, саставља Консолидовани по рески биланс на Обрасцу КПБ у који уноси следеће податке: • у колону 2 – фирма: пословно име и седиште чланова групе повезаних правних лица, укључујући и матично (у даљем тексту: чланови групе) за које се врши пореско консолидовање; • у колону 3 – ПИБ матичног правног лица, као и чланова групе повезаних правних лица; • у колону 4 – износ добити са р. бр. 55 из Обрасца ПБ 1 за сваког члана групе повезаних правних лица и износ укупне добити остварене на нивоу групе повезаних правних лица; • у колону 5 – износ укупног губитка сваког члана групе повезаних правних лица (р. бр. 56 из Обрасца ПБ 1) и укупан губитак чланова групе повезаних правних лица, остварен на нивоу групе повезаних правних лица; • у колону 6 – разлика износа добити (из колоне 4) и губитка (из колоне 5), било да је позитивна или негативна, за сваког члана групе повезаних правних лица посебно, као и на нивоу групе; • у колону 7 – износ остатка капиталног добитка са р. бр. 64 из Обрасца ПБ 1 за сваког члана групе повезаних правних лица и износ укупног остатка капиталног добитка на нивоу групе повезаних правних лица; • у колону 8 – износ пореске основице добијен сабирањем износа из колона 6 и 7, који су исказани у реду: Свега (Свега: 6 + Свега: 7);

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Према одредбама чл. од 55. до 57. Закона група повезаних правних лица може захтевати пореско консолидовање (утврђивање пореза на добит за групу повезаних правних лица). Групу повезаних правних лица чине матично правно лице и зависна правна лица уколико међу њима постоји непосредна или посредна контрола над најмање 75% акција или удела. Услов за пореско консолидовање је да су сва повезана правна лица резиденти Републике Ср бије и обвезници пореза на добит који састављају ПБ 1. Уколико испуњавају ове услове, Захтев за пореско консолидовање матично правно лице доставља надлежном пореском органу и то најраније истеком пореског периода у коме су испуњени услови за пореско консолидовање, од почетка до краја тог периода. Порески орган по пријему Захтева у року од 30 дана доноси решење којим се одобрава или не пореско консолидовање, и то почев од пореског периода када су испуњени услови из члана 55. ст. од 1. до 3. ЗПДПЛ. За тај порески период матично правно лице подноси КПБ – Консолидовани порески биланс за групу повезаних правних лица, а сваки члан групе саставља и доставља свој порески биланс на Обрасцу ПБ 1 и своју пореску пријаву на Обрасцу ПДП. Ако је одобрено пореско консолидовање, мора се примењивати најмање 5 година. У случају да се било које правно лице у групацији или сви пре истека рока од 5 година определе за појединачно опорезивање, сва повезана правна лица дужна су да сразмерно плате разлику пореза на име олакшице коју су користили. То је разлика пореза који је утврђен по појединачном пореском билансу и пореза који је на основу КПБ утврђен за сваког члана групе. Пореским консолидовањем је омогућено да се губици једног или више правних лица у групи могу пребијати на рачун добити других правних лица у групи, па су сходно томе за плаћање по реза по пореском билансу обвезници чланови групе повезаних правних лица појединачно, сразмерно њиховој опорезивој добити утврђеној у КПБ. Опорезива добит коју оствари члан групе, а која се исказује у КПБ, не може се умањити за износ губитка из пореског биланса претходних година, тог члана групе повезаних правних лица. Матично правно лице које подноси КПБ, подноси и пореску пријаву на Обрасцу ПДП, у ком попуњава Део 7 – Подаци о пореском консолидовању.

• у колону 9 – распоред обрачунатог пореза, при чему претходно треба утврдити проценат учешћа сваког члана групе у укупно обрачунатом порезу. Проценат учешћа представља однос појединачно исказане пореске основице из кол. 6, увећане за износ остатка капиталног добитка из кол. 7 овог обрасца, и збира износа на нивоу групе из кол. 4 (Свега: Добит) и кол. 7 (Свега: Остатак капиталног добитка). Распоред обрачунатог пореза уноси се појединачно за сваког члана групе тако што се добијени проценат примењује на укупно обрачунати порез исказан у кол. 8 (Свега колона 8) x 15% (члан 56. став 4. Закона); • у колону 10 – износ умањења обрачунатог пореза члана групе повезаних правних лица, са р. бр. 54 из Обрасца ПДП прописаног Правилником, на коме је исказано укупно пореско ослобођење, односно умањење обрачунатог пореза; • у колону 11 – износ обрачунатог пореза за уплату; • у колону 12 – износ аконтација пореза на добит.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У КПБ се губици пореског периода (исказани на р. бр. 56 Обрасца ПБ 1) једног или више повезаних правних лица, пребијају на рачун добити (исказане на р. бр. 55 Обрасца ПБ 1) осталих повезаних правних лица у групи у том пореском периоду, сходно члану 11. Правилника о пореском билансу.

4. УТВРЂИВАЊЕ КОНАЧНЕ ОБАВЕЗЕ ПОРЕЗА НА ДОБИТ ЗА 2016. И АКОНТАЦИЈЕ ЗА 2017. ГОДИНУ Коначну обавезу пореза на добит правних лица за одговарајући порески период, као и висину аконтације за наредни порески период, обвезници утврђују самоопорезивањем у складу са чланом 63. Закона, и то подношењем пореске пријаве – Обрасца ПДП – Пореска пријава за аконтационо – коначно утврђивање пореза на добит правних лица. Нова пријава је прописана последњом изменом Правилника о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 101/2016).

4.1. Исказивање података у Обрасцу ПДП Коначну пореску обавезу обвезници пореза на добит утврђују за порески период за који састављају пореску пријаву, а на њој утврђују и аконтацију за наредни порески период. Пореска пријава се подноси надлежном пореском органу електронским путем преко портала Пореске управе, а уз њу обвезник подноси и пратеће обрасце (ПБ 1, ПК, ПК 1, СУ...) уколико је на основу њих утврдио пореску олакшицу или пореске подстицаје чиме је умањио пореску обавезу. Пореска пријава – Образац ПДП – јединствена је за привредна друштва, задруге и друга правна лица која су основана ради обављања делатности у циљу стицања добити, као и недобитне организације и сталне пословне јединице нерезидентног обвезника које обављају делатност на територији Републике Србије. У зависности од тога о ком се облику правног лица ради, у Обрасцу ПДП попуњавају се различита поља, а овде је дат опис позиција које у Обрасцу ПДП попуњавају привредна друштва, задруге и друга правна лица која су основана ради обављања делатности у циљу стицања добити. У пријаву се уносе и поједини подаци из одговарајућих образаца који су прописани Правилником о пореском билансу и Правилником о пореској амортизацији. Ти обрасци се као прилози подносе уз пријаву електронским путем (АО, ПК, ПК 1...). Али, када је у питању извештај о трансферним ценама, као и друга документација која се у складу са ЗПДПЛ односно другим прописом подноси уз пријаву, онда се подноси у папирној форми. Иначе, пријава се сматра поднетом када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пријаве.

У Образац ПДП износи се уписују у динарима, без децимала, на следећи начин: ● ДЕО 1. ПОДАЦИ О ПРИЈАВИ, уносе се подаци о:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

– врсти пријаве (ознака врсте и основ); пореском периоду (периоду за који се подноси пореска пријава); измени пријаве/аконтације и идентификационом броју пријаве; основу и броју решења. За коначну обавезу пореза на добит за 2016. годину, под редним бројем 1.1 Врста пријаве уноси се одговарајућа ознака врсте пријаве и то може бити: Ознака 1 – за пријаву коју подноси порески обвезник из чл. 1. и 5. Закона (привредно друштво односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити, задруга, недобитна организација и стална пословна јединица нерезидентног обвезника која обавља делатност на територији Републике Србије), за утврђивање коначне обавезе пореза на добит правних лица, као и за утврђивање аконтације за наредни порески период; или Ознака 6 – за пријаву која се подноси на основу КПБ од стране матичног правног лица, од носно зависног правног лица из групе повезаних правних лица, за обавезу пореза утврђену сразмерно опорезивој добити из појединачног пореског биланса. Када се подноси пореска пријава за измену месечне аконтације у току пореског периода у поље 1.1 Врста пријаве уноси се ознака 4. Под редним бројем 1.2 Порески период уноси се датум почетка и завршетка пореског периода. За подношење измењене пореске пријаве под редним бројем 1.3 Измена пријаве/ аконта ције уноси се одговарајућа ознака, и то: Ознака 1 – за измењену пријаву која се подноси у складу са чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији; Ознака 2 – за измењену пријаву по налогу контроле, која се не сматра измењеном пријавом у смислу члана 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији; Ознака 3 – за пријаву у случају измене аконтације у складу са чланом 68. Закона; Ознака 9 – за сторно пријаву коју подноси надлежни порески орган на основу донетог решења, у случају престанка разлога за подношење пријаве која је предмет сторнирања, када се иста сторнира у потпуности. Под редним бројем 1.3а Идентификациони број пријаве уноси се број пријаве која се мења у складу са чланом 40. Закона, односно по налогу контроле, број пријаве која се сторнира, односно број пријаве којом је утврђена висина аконтације која се мења. Уколико пријава која се попуњава није измењена, поља 1.3. и 1.3а се не попуњавају. Редни бројеви 1.4. Основ решења и 1.5. Број решења сада се не попуњавају. ● ДЕО 2. ПОДАЦИ О ОБВЕЗНИКУ, уносе се основни подаци о обвезнику.

Под редним бројем 2.1. Порески идентификациони број (ПИБ) уноси се ПИБ обвезника. Под редним бројем 2.2. Тип обвезника уноси се ознака типа обвезника у зависности од пореског биланса који подноси као прилог уз пријаву, и то: Ознака 1 – за обвезника из члана 1. ст. 1. и 2. Закона (привредно друштво односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити и задруга) који подноси порески биланс на Обрасцу ПБ 1, укључујући и матично правно лице које подноси и КПБ – Консолидовани порески биланс. Уносом одговарајуће ознаке типа обвезника омогућава се уношење података у прилоге из члана 2. став 3. Правилника о пореском билансу (ПБ 1, ПК, ПК 1, ОК, СУ, СУ 2, Анекс Обрасца ПБ1, Анекс 1 Обрасца ПБ 1). Под редним бројем 2.2а МПЛ уноси се ознака матичног односно зависног правног лица из групе повезаних правних лица којима је одобрено пореско консолидовање (у даљем тексту: МПЛ), и то: Ознака 1 – за обвезника матично правно лице, а Ознака 0 за зависно правно лице.

Под редним бројем 2.3. Матични број уноси се матични број обвезника. Под редним бројем 2.4. Назив уноси се назив обвезника. Под редним бројем 2.5. Адреса уноси се адреса обвезника. Под редним бројем 2.6. Телефон контакт особе уноси се телефон контакт особе обвезника. Под редним бројем 2.7. Електронска адреса (имејл) уноси се електронска адреса обвезника на коју се достављају обавештења о пријавама. ● ДЕО 3. ПОДАЦИ О ДЕЛАТНОСТИ, уноси се:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1) под редним бројем 3.1. Претежна делатност уписана у Регистар Агенције за привредне регистре – шифра претежне делатности; 2) под редним бројем 3.2. Делатност на основу које је у обрачунском периоду остварено нај веће учешће у укупном приходу – шифра делатности на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу. Важно: Подаци из поља 2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.5, 2.6, 2.7, 3.1. и 3.2. су обавезни. Уколико се не наведе или погрешно наведе било који од њих, поднета пореска пријава се сматра формално неисправном, тј. нетачном.

4. Подаци о процени пословног резултата и утврђивање висине аконтације сада се не попуњава. ● ДЕО

5. ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ – обвезници тип 1 уносе податке који су од значаја за утврђивање коначне пореске обавезе за период за који се подноси пријава, и то: 1) Под редним бројем 5.1. Пореска основица – податак о пореској основици са редног броја 65 Обрасца ПБ 1. 2) Под редним бројем 5.2. Пореска стопа – стопа пореза на добит – 15%. 3) Под редним бројем 5.3. Обрачунати порез – износ обрачунатог пореза који се утврђује као производ износа са р.бр. 5.1 и пореске стопе са 5.2. 4) Под редним бројем 5.4. Умањење обрачунатог пореза – укупан износ умањења обрачунатог пореза по основу права на порески подстицај или порески кредит, а утврђује се као збир износа исказаних на р. бр. од 5.4.1. до 5.4.7. 5) Под редним бројем 5.4.1. К – обвезник који има право на пореско ослобођење по основу концесионог улагања у складу са чланом 45. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, ... и 101/2011), уноси износ ослобођења (100%). Важно: Чланом 12. став 2. Правилника о пореском билансу прописано је: Образац ДК – Добит од предмета концесије за период од ___ до ___ 201_. године, Образац ПК 1 – Порески кредит за улагања у основна средства у одређене делатности за период од ___ до ___ 201_. године, Образац СУ 2 – Сразмерни износ улагања за период од ___ до ___ 201_. године, који су прописани Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 99/2010, 8/2011, 13/2012 и 8/2013), а у којима су исказани подаци о пореском ослобођењу, односно умањењу обрачунатог пореза, подносе се уз пореску пријаву која се подноси за период за који се утврђује пореска обавеза. То значи да се наведени обрасци користе и надаље ради остваривања права на пореске олакшице које су обвезници стекли док су исте биле Законом прописане. 6) Под редним бројем 5.4.2. ИЛ – износ пореског ослобођења у складу са чланом 46. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001... и 112/2015). У питању је ослобођење за предузећа за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица. Ови обвезници имају право на умањење обрачунатог пореза сразмерно процентуалном учешћу запослених инвалида у односу на укупан број запослених. ● ДЕО

● ДЕО 5А Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе за недобитне организације у

овом случају се не попуњава, тј. овај део попуњавају недобитне организације.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

7) Под редним бројем 5.4.3. ПК/ПК 1 – износ за који обвезник има право на умањење обрачунатог пореза у складу са чланом 48. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, ... и 47/2013), са редног броја 14 Обрасца ПК, односно у складу са чланом 48а Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, ... и 101/2011) са редног броја 12 Обрасца ПК 1. Неискоришћени део пореског кредита може се пренети на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода највише до лимита од 33%, односно 70% обрачунатог пореза у том по реском периоду, али не дуже од десет година од извршеног улагања. 8) Под редним бројем 5.4.4. СУ/СУ 2 – износ за који обвезник има право на пореско ослобођење у складу са чланом 50а Закона са редног броја 6 Обрасца СУ, односно у складу са чланом 50б Закона („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, ... и 101/2011) са редног броја 6 Обрасца СУ 2, прописаног Правилником о садржају пореског биланса („Сл. гласник РС”, бр. 99/2010, 8/2011, 13/2012 и 8/2013). 9) Под редним бројем 5.4.5. износ за који обвезник има право на умањење обрачунатог пореза у складу са чланом 51. Закона; резидент Републике који оствари добит пословањем преко сталне пословне јединице у другој држави која је урачуната у приходе, има право умањења обрачунатог пореза у висини пореза исплаћеног у другој држави (порески кредит). Порески кредит не може бити већи од износа пореза обрачунатог применом наше стопе пореза од 15%. 10) Под редним бројем 5.4.6. Анекс ПБ 1/ИПД – износ за који обвезник има право на умањење обрачунатог пореза у складу са чланом 52. Закона, са редног броја 9. Анекса Обрасца ПБ 1. 11) Под редним бројем 5.4.7. Анекс 1 ПБ 1/ИПД 1 – износ за који обвезник има право на умањење обрачунатог пореза у складу са чланом 53а Закона, са редног броја 4. Анекса 1 Обрасца ПБ 1. 12) Под редним бројем 5.5. Обрачунати порез по умањењу – износ обрачунатог пореза по умањењу, утврђеног као разлика износа са редног броја 5.3 и износа са 5.4. 13) Под редним бројем 5.6. Износ обрачунатог пореза по основу ГПК – износ обрачунатог пореза по основу губитка права на порески подстицај у складу са Законом. Напомена: Р. бр. 14) и 15) су брисани јер је Законом о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, број 112/2015) укинут члан 50ђ. Овај члан је прописивао да уколико обвезник из члана 50а Закона стекне имовину статусном променом уз одлагање капиталног добитка у складу са чланом 31. Закона, у периоду од три године које претходе испуњењу услова и током периода пореског ослобођења из члана 50а дужан је да плати порез на остварену добит, сразмерно овако стеченој имовини. Због тога је изменом Правилника о пореском билансу укинут Образац СИ. 16) Под редним бројем 5.7. Пореска обавеза за период – износ пореске обавезе за порески период као збир износа са редног броја 5.5 и 5.6. 17) Под редним бројем 5.8. Уплаћене аконтације пореза – износ уплаћених аконтација за порески период. 18) Под редним бројем 5.9. Износ за уплату/преплата – износ пореза за уплату као позитивна разлика износа са редног броја 5.7. и 5.8, односно износ преплате као негативна разлика износа са ових реднних бројева која се уписује са предзнаком „минус”. Обвезник који жели повраћај више плаћеног пореза на добит, мора да поднесе захтев за повраћај у писаној форми, а уколико жели да тај износ користи за плаћање будућих аконтација, треба да о томе извести ПУ. 19) Под редним бројем 5.9а Износ обрачунате камате – износ обрачунате камате у случају када обвезник: – не поднесе пријаву у законом прописаном року; – поднесе измењену пријаву у складу са чланом 40. ЗПППА; – подноси пријаву по налогу контроле, односно измењену пријаву по налогу контроле.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

4.1.1. Утврђивање аконтације пореза на добит за 2017. годину

У складу са чланом 67. ЗПДПЛ обвезник током године плаћа порез на добит у виду месечних аконтација. Висину аконтације утврђује на основу опорезиве добити која не садржи капи талне добитке и губитке, а која је исказана у пореској пријави за претходну годину односно претходни порески период, и у којој се исказују и подаци од значаја за утврђивање висине аконтације у текућој години. Дакле, применом самоопорезивања обвезник утврђује аконтацију пореза за 2017. годину, а на основу података из пореске пријаве. Аконтација пореза на добит се утврђује тако што се износ са р. бр. 58 Обрасца ПБ 1 помножи са стопм пореза од 15%, па износ подели са 12 месеци (ако је у питању аконтација за целу годину). Што се тиче неискоришћеног пореског кредита за улагања у основна средства, исказаног у Обрасцу ПК, ПК 1 или СУ, он утиче на висину аконтације за наредну годину јер обвезник који има неискоришћен порески кредит или који остварује право на порески кредит код међукомпанијских исплата дивиденди од нерезидентне филијале, прво од износа са р. бр. 6.1. одузима износе које утврђује применом Закона, па се остатак дели са бројем месеци пореског периода. И код утврђивања аконтација пореза неискоришћени порески кредит се признаје до виси не прописане у члану 48. став 3. Закона, односно у члану 48а (право које обвезник користи по старом решењу), као и по члану 50а Закона. Према томе, у ПДП се аконтација утврђује: ● ДЕО 6. ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВИСИНЕ АКОНТАЦИЈЕ – уносе се

подаци који су од значаја за утврђивање месечне аконтације пореза на добит за наредни порески период обвезника тип 1, и то: 1) Под редним бројем 6.1. Остатак добити – износ остатка опорезиве добити са редног броја 58 ПБ 1. 2) Под редним бројем 6.2. Пореска стопа – стопа пореза на добит 15%. 3) Под редним бројем 6.3. Обрачунати порез – износ обрачунатог пореза који се утврђује као производ износа са редног броја 6.1. и 6.2. 4) Под редним бројем 6.4. Умањење обрачунатог пореза – износ умањења обрачунатог пореза по основу права на порески подстицај или порески кредит, који се утврђује као збир износа са р. бр. 6.4.1, 6.4.2. и 6.4.3. 5) Под редним бројем 6.4.1. ПК/ПК 1 – износ неискоришћеног пореског кредита са редног броја 15 Обрасца ПК (највише до висине од 33%, односно 70% обрачунатог пореза), односно са редног броја 13 Обрасца ПК 1. 6) Под редним бројем 6.4.2. СУ/СУ 2 – износ умањења обрачунатог пореза са редног броја 6 Обрасца СУ. Пошто више нема права на коришћење пореског ослобођења утврђеног у Обрасцу СУ 2, податак из истог се више не уноси. 7) Под редним бројем 6.4.3. Анекс ПБ 1 – износ неискоришћеног пореског кредита са редног броја 10 Анекса Обрасца ПБ 1. 8) Под редним бројем 6.5. Укупан износ аконтације – укупан износ аконтација у пореском периоду који се утврђује као разлика износа са редног броја 6.3. и износа са редног броја 6.4. 9) Под редним бројем 6.6. Месечни износ аконтације – месечни износ аконтације који се утврђује као количник укупног износа аконтације са редног броја 6.5. и броја месеци пореског периода за који се подноси пореска пријава. Новоосновано правно лице које је отпочело са обављањем делатности током 2016. године, утврђен износ дели са бројем месеци за који и саставља порески биланс, при чему се број месеци којим се дели обрачунат порез за 2017. годину утврђује у складу са чланом 64. став 2. Закона. Аконтације пореза на добит за 2017. годину плаћају се од 1. јануара 2017. године, па је обвезник дужан да приликом уплате прве аконтације по овој пријави, уплати и разлику за период од јануара до месеца у коме је предао ПБ 1 и ПДП, уколико постоји.

4.1.2. Измена месечне аконтације током 2017. године Према одредбама члана 68. Закона, уколико током текуће године дође до значајних промена у пословању обвезника, промене пореских инструмената или других околности које битно утичу на висину месечне аконтације пореза, порески обвезник треба да поднесе пореску пријаву са Пореским билансом, у којој ће исказати податке од значаја за измену месечне аконтације и обрачунати њену висину. Најчешће се измена аконтације врши у случају када је: • дошло до отуђења основних средстава пре истека рока од три године, односно пре истека рока од десет година, а за која је обвезник користио порески кредит; • или када су се знатно побољшали услови пословања па је добит повећана или је пак супротно, због тешких услова пословања, добит смањена. Обвезник који подноси пријаву за измену месечне аконтације у току пореског периода, у Образац ПДП ДЕО 6. Подаци од значаја за утврђивање висине аконтације уноси податке од значаја за измену месечне аконтације као и када утврђује аконтацију за наредну годину, с тим што узима податке из пореског биланса који је сачинио за тај одређени порески период.

4.1.3. Пореско консолидовање

7. ПОДАЦИ О ПОРЕСКОМ КОНСОЛИДОВАЊУ – уносе се подаци о обвезнику којем је решењем надлежног пореског органа одобрено пореско консолидовање обрачунатом порезу и месечном износу аконтације, и то: 1) под редним бројем 7.1. ПИБ матичног правног лица – ПИБ матичног правног лица, податак уписује искључиво зависно правно лице; 2) под редним бројем 7.2. Назив матичног правног лица – назив матичног правног лица, податак уписује искључиво зависно правно лице; 3) под редним бројем 7.3. Износ обрачунатог пореза за уплату – износ обрачунатог пореза за уплату из колоне 11. Обрасца КПБ; податак уписује матично односно зависно правно лице; 4) под редним бројем 7.4. Месечни износ аконтације – месечни износ аконтације из колоне 12. Обрасца КПБ; податак уписује матично односно зависно правно лице. ● ДЕО

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2017.

Објаснили смо да матично правно лице, као и сва зависна правна лица којима је одобрена пореска консолидација, достављају и Образац ПДП, при чему попуњавају:

4.1.4. Подаци везани за стечај и ликвидацију Код подношења пореске пријаве за утврђивање коначне пореске обавезе за 2016. Годину, део 8. Подаци о ликвидацији, део 9. Подаци о стечају и део 10. Подаци о статусним променама не попуњавају се. Напомена: Обвезници код којих поступак ликвидације односно стечаја није окон чан закључно са 25. децембром 2014. године, за утврђивање, обрачунавање и пла ћање пореске обавезе примењују одредбе Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (др. закон), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013 и 68/2014 (др. закон). Практично то значи да период за који се утврђује основица одговара стварном трајању поступка ликвидације, али не може бити дужи од једне године, с тим што, уколико се поступак пренесе у наредну годину, обвезник саставља и порески биланс са стањем на дан 31. децембра текуће године, који се подноси у року од 10 дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја. Имајући то у виду, обвезници код којих је поступак ликвидације или стечаја започет и није окончан пре ступања на снагу последњих измена ЗПДПЛ, порески биланс и пореску пријаву подносе најкасније до 10. јула 2017. Добит утврђена у поступку стечаја и ликвидације подлеже опорезивању, па надлежни порески орган доноси решење којим утврђује висину пореске обавезе у року од 30 дана од дана пријема пореске пријаве.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Добит обвезника у току ликвидације се утврђује као позитивна разлика имовине обвезника са краја и са почетка ликвидационог поступка, односно као разлика имовине у току трајања ликвидационог поступка за који се подноси пореска пријава и порески биланс, утврђена у финансијским извештајима, при чему је почетни биланс периода ликвидације једнак билансу на крају пореског периода пре почетка ликвидационог поступка. Имовина која преостане после подмирења поверилаца (ликвидациони остатак) изнад вредности уложеног капитала, сматра се дивидендом коју остварују чланови привредног друштва у ликвидацији. За потребе утврђивања износа дивиденде коју остварују чланови привредног друштва у ликвидацији, вредност ликвидационог остатка је једнака тржишној вредности имовине која се преноси члановима привредног друштва у ликвидацији после подмирења поверилаца. Напомена за обвезнике код којих је поступак ликвидације односно стечаја започет од 26. децембра 2014. године: Добит обвезника у поступку ликвидације односно стечаја од дана доношења решења о отварању стечајног поступка, до дана почетка примене плана реорганизације или правоснажног решења о настављању стечајног поступка банкротством, као и у поступку реорганизације, опорезује се у складу са Законом. Уколико се поступак ликвидације односно стечаја односно реорганизација наставе у наредној календарској години, обвезник подноси и пореску пријаву и порески биланс са стањем на дан 31. децембра у року од 180 дана од истека пореског периода за који се саставља порески биланс и пореска пријава. За порески биланс и пореску пријаву који се састављају са стањем на дан 31. децембар 2016. године, исти се достављају Пореској управи најкасније до 29. јуна 2017. године. Опорезива добит код ових обвезника утврђује се применом истих принципа као и код састављања редовног годишњег пореског биланса и пореске пријаве. Правна лица у поступку ликвидације и стечаја, изузев пореских обвезника у поступку реорганизације, током године не плаћају месечне аконтације пореза на добит. Ови обвезници порез на добит плаћају за порески период у року прописаном за подношење пореске пријаве и пореског биланса за тај период. ● ДЕО 11. Напомена пореског обвезника/пуномоћника/заступника – обвезник уноси на-

помене везане за подношење пријаве, као и податке о пуномоћнику/заступнику сталне пословне јединице нерезидентног обвезника (ПИБ/ЈМБГ, назив/име, презиме, адреса, електронска адреса). ***

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

25 ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

w w w. propisi. net