Poslovni savetnik mart 2018 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 15 / март 2018.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: РАСПОДЕЛА ДОБИТИ НАКОН УСВАЈАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ ПОКРИЋЕ ГУБИТКА ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА ИЗ РАНИЈИХ ГОДИНА УСКЛАЂИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА НАКНАДНЕ ДОГАЂАЈЕ КОНСОЛИДОВАЊЕ ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА КОЈИ ПРИМЕЊУЈУ КОНТНИ ПЛАН ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ОБРАЧУНА ГОДИШЊЕГ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК ГРАЂАНА ЗА 2017. ГОДИНУ ПОКЛОНИ ЗА ОСМИ МАРТ И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРОМЕТА ПОЛОВНИХ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (ПРИМЕНА ЧЛАНА 36. ЗАКОНА О ПДВ-У)

ПРИЛОГ БРОЈУ: УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ И ПОРЕЗА НА ДОБИТ ЗА 2017. ГОДИНУ – САСТАВЉАЊЕ ПБ-1 И ПДП – www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година II, број 15 МАРТ 2018.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Аутори: Жељко Албанезе Јован Чанак Љиљана Симић Милица Бјелић Павле Кутлешић Слободанка Келечевић Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису: ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа. ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај ■ РАСПОДЕЛА ДОБИТИ НАКОН УСВАЈАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ ............................................................................................................................................ 3 ■ ПОКРИЋЕ ГУБИТКА ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА ИЗ РАНИЈИХ ГОДИНА............................ 11 ■ НЕПОСТОЈАЊЕ ОБАВЕЗЕ КУРСИРАЊА ДЕВИЗНИХ АВАНСА И АВАНСА ЗА КОЈЕ ЈЕ УГОВОРЕНА ВАЛУТНА КЛАУЗУЛА НА ДАН БИЛАНСА.................................... 14

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ УСКЛАЂИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА НАКНАДНЕ ДОГАЂАЈЕ..................... 18 ■ КОНСОЛИДОВАЊЕ ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА КОЈИ ПРИМЕЊУЈУ КОНТНИ ПЛАН ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ.................................................................................... 23 ■ ПРИМЕРИ НЕПРАВИЛНОСТИ У ПОСТУПКУ ПРИПРЕМЕ И ПОДНОШЕЊА ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА KOРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА ... 31 ■ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРОМЕТА ПОЛОВНИХ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (ПРИМЕНА ЧЛАНА 36. ЗАКОНА О ПДВ-У).................................................................................................... 33 ■ ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ОБРАЧУНА ГОДИШЊЕГ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК ГРАЂАНА ЗА 2017. ГОДИНУ.......................................................................................................................... 36 ■ ПОКЛОНИ ЗА ОСМИ МАРТ И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН................................................ 40 ■ ИСПЛАТА МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У УСЛОВИМА НОВОГ ИЗНОСА НАЈНИЖЕ ОСНОВИЦЕ ДОПРИНОСА ...........................................................................................................44 ■ ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА И ПРЕПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ – ДРУГИ ДЕО.................................................................................................................................. 48 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО ................................................................................................... 54 ■ КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА МАРТ 2018. ГОДИНЕ................................................. 57 ■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу децембру 2017. године од 74.887 динара........................................................................................................... 60 ■ ПРИЛОГ БРОЈУ – Утврђивање опорезиве добити и пореза на добит за 2017. годину – састављање ПБ-1 и ПДП – ....................................................................... 66 2

РАСПОДЕЛА ДОБИТИ НАКОН УСВАЈАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ

Рачуноводствени аспект расподеле добити У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС” бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), рачуноводствено евидентирање расподеле дивиденде врши се на терет рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година, а у корист рачуна 461 – Обавезе за дивиденде, док се рачуноводствено евидентирање међудивиденде врши на терет рачуна 723 – Лична примања послодавца, а у корист рачуна 461 – Обавезе за дивиденде.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

складу са чланом 270. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015 – у даљем тексту: Закон), по усвајању финансијских извештаја за пословну годину добит те године распоређује се следећим редом: 1) за покриће губитака пренесених из ранијих година; 2) за резерве, ако су оне предвиђене посебним законом (законске резерве). Ако након распоређивања добити преостане део добити, скупштина може да га расподели за следеће намене: 1) за резерве, ако их је друштво утврдило статутом (статутарне резерве); 2) за дивиденду, у складу са Законом. Дакле, добит може да се расподели тек након усвајања финансијских извештаја и након покрића губитка, уколико га друштво има исказаног у финансијским извештајима, као и након издвајања за резерве, ако постоји прописана обавеза издвајања оснивачким актом. Одлуку о расподели добити доноси скупштина друштва, а потписује је председник скупштине. Дакле, скупштина друштва одлучује који је то износ нераспоређене добити који ће бити распоређен члановима, односно акционарима. Законом, као ни прописима из области рачуноводства није прописан рок у којем је привредно друштво дужно да изврши расподелу резултата или покрије губитак, што значи да добит може да остане нераспоређена, односно губитак непокривен.

Такође, према Правилнику, рачуноводствено евидентирање расподеле међудивиденде предузетника врши се задужењем рачуна 723 – Лична примања послодавца, а у корист рачуна 466 – Обавезе за нето приход предузетника који аконтацију подиже у току године, док се расподела дивиденде врши на терет рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година, а у корист рачуна 461 – Обавезе за дивиденде. Евидентирање исплаћене међудивиденде преко рачуна 723 – Лична примања послодавца – утиче на смањење нето добити текуће године. Уколико, у складу са општим актом правног лица и предузетника, право на учешће у расподели добити имају и запослени или чланови управе, тада се евидентирање спроводи преко рачуна 462 – Обавезе за учешће у добитку, а задужењем рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година. У складу са чланом 18. Правилника, потраживања за дивиденде евидентирају се на рачуну 220 – Потраживања за камату и дивиденде. У складу са чланом 55. Правилника, приходи од дивиденди евидентирају се на следећим аналитичким рачунима:

● на рачуну 660 – Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица – исказују се приходи од дивиденди правних лица и остали финансијски приходи лица која улазе у групу за консолидовање у складу са МСФИ 10, осим удела у добитку зависних правних лица и заједничких улагања, који се обрачунава коришћењем метода удела; ● на рачуну 661 – Финансијски приходи од осталих повезаних правних лица – исказују се приходи од камата, позитивних курсних разлика, дивиденди и остали финансијски приходи осталих повезаних правних лица.

Када је исплата дивиденде, односно учешћа у добити предмет опорезивања, приликом исплате треба формирати обавезу за порез на рачуну 489 – Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Уколико је добит распоређена за повећање основног капитала или покриће губитка, књижење се врши у корист рачуна групе 30 – Основни капитал, односно рачуна 350 – Губитак ранијих година. Према параграфу 30. Међународног рачуноводственог стандарда – МРС 18 Приходи („Сл. гласник РС” бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 18), Одељку 23.29 Приход МСФИ за МСП, приход од дивиденде се признаје кад се утврде права власника да приме исплату. Дакле, моменат признавања прихода од дивиденде није моменат фактичког пријема новца или других средстава, већ моменат када су дивиденде на одговарајући начин одобрене за расподелу, односно када је утврђено право власника да приме исплату. То је моменат који свакако претходи моменту исплате новца по основу дивиденде. Међутим, према Правилнику за микро правна лица, приходи од дивиденди се признају у висини наплаћених прихода, односно у висини приписаних дивиденди основном капиталу. Према параграфу 12. Међународног рачуноводственог стандарда – МРС 10 Догађаји после извештајног периода („Сл. гласник РС” бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 10) и Одељку 32.8 Догађаји после извештајног периода МСФИ за МСП, ако друштво објави дивиденде за расподелу власницима инструмената капитала после извештајног периода, ове дивиденде не треба признати као обавезу на крају извештајног периода. Ако су дивиденде објављене после извештајног периода, али пре него што су финансијски извештаји одобрени за објављивање, ове дивиденде се не признају као обавеза на крају извештајног периода, јер у то време није постојала обавеза. Такве дивиденде се обелодањују у напоменама уз финансијске извештаје.

Примери рачуноводственог евидентирања расподеле добити Пример 1: Расподела добити за повећање капитала и резерве

Акционарско друштво је на седници скупштине акционара донело одлуку да се нераспоређена добит ранијих година у износу од 1.350.000 динара не расподели за дивиденде, већ за следеће намене: ● за статутарне резерве у складу са статутом, у износу од 350.000 динара, ● за повећање капитала у износу од 1.000.000 динара, издавањем нове емисије акција од 1.000 обичних акција номиналне вредности 1.000 динара. Право на акцију нове емисије, у складу са Законом, имаће акционари на дан 28. 2. 2018. године као дан доношења одлуке скупштине, тако што ће на сваку акцију коју већ поседују добити по једну акцију нове емисије. Одлука о повећању капитала регистрована је у надлежном регистру (АПР).

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

340

ОПИС

Износ дугује

потражује

4 Нераспоређени добитак ранијих година

322

Статутарне и друге резерве

300

Акцијски капитал

1.350.000 350.000 1.000.000

- по одлуци скупштине o расподели добити и повећању основног капитала и резерви

Пример 2: Расподела добити у дивиденде акционарима

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

После доношења одлуке о исплати дивиденде, акционар коме дивиденда треба да буде исплаћена постаје поверилац друштва за износ припадајуће дивиденде. Дивиденда на акције исплаћује се акционарима у складу са правима која произлазе из врсте и класе акција које поседују на Дан дивиденде, а сразмерно броју акција које поседују у укупном броју акција те класе. У вези са расподелом добити на дивиденде, веома битно питање је одређивање дана дивиденде. Листа акционара који имају право на дивиденду сачињава се према евиденцији акционара у Централном регистру хартија од вредности на одређени дан. Дан на који се одређује листа акционара који имају право на дивиденду назива се „Дан дивиденде”. У складу са чланом 274. Закона, Дан дивиденде може да се утврди на два начина: ● статутом друштва којим се одређује дан или начин одређивања Дана дивиденде, ● ако статутом није одређен дан или начин одређивања Дана дивиденде, тај дан се дефинише одлуком о исплати дивиденде, при чему друштво као Дан дивиденде не може одредити ранији дан од Дана акционара. У складу са Законом, члан 331, Дан акционара, као дан на који се утврђује списак акционара који имају право на учешће у раду седнице скупштине, пада на десети дан пре дана одржавања седнице. Дивиденда се најчешће исплаћује у новцу, али могућа је исплата и у акцијама. Исплата у акцијама се користи како би се новац задржао у друштву. Скупштина акционарског друштва је на редовној седници донела Одлуку о расподели добити на следећи начин: За дивиденде акционарима у бруто износу од 158.100.000 динара. Расподела добити за дивиденде акционарима вршиће се у бруто износу од 155,00 динара по једној акцији. Дивиденда се исплаћује акционарима из Јединствене евиденције акционара друштва а. д. код Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности на дан 17. 3. 2018. године. Остатак добити у износу од 96.327.000 динара остаје нераспоређен. Динамику и дан исплате дивиденде одредиће Извршни одбор. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

340

ОПИС

Износ дугује

потражује

Нераспоређени добитак ранијих година

158.100.000

461

Обавезе за дивиденде

134.385.000

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

23.715.000

- за расподелу добити по одлуци скупштине акционара за дивиденде

Пример 3: Расподела дивиденде од стране зависног друштва матичном друштву Привредно друштво А поседује 60% учешћа у капиталу привредног друштва Б. Привредно друштво Б је за 2017. годину исказало добит у износу од 10.000.000 динара. Донета је Одлука о расподели добити, од чега друштву А припада (10.000.000 x 60%). Књижење у пословним књигама привредног друштва А у моменту доношења одлуке о расподели добити, а затим и исплата дивиденде извршени су на следећи начин: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

220

4 Потраживања за дивиденде

660

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ОПИС

Износ дугује

потражује

4.000.000

Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица

4.000.000

- по одлуци о расподели добити 2)

241

Текући (пословни) рачуни 220

4.000.000

Потраживања за дивиденде

4.000.000

- по изводу са текућег рачуна за уплату дивиденде

Књижење у пословним књигама привредног друштва Б у моменту доношења одлуке о расподели добити, а затим и исплата дивиденде извршени су на следећи начин: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

340

ОПИС 4 Нераспоређени добитак ранијих година

461

Износ дугује

потражује

4.000.000

Обавезе за дивиденде

4.000.000

- по одлуци о расподели добити 2)

461

Обавезе за дивиденде 241

Текући (пословни) рачуни

4.000.000 4.000.000

- по изводу са текућег рачуна за исплаћену дивиденду

Код друштва с ограниченом одговорношћу, оснивачким актом може да се одреди да се исплата добити не врши у сразмери са уделом чланова у основном капиталу друштва.

Пример 3а: Расподела дивиденде у микро правном лицу

Уколико је у нашем примеру друштво А микро правно лице, не би имало два става за књижење, односно не би ништа књижило по основу доношења Одлуке о расподели дивиденде, већ само када се изврши исплата, и то на следећи начин:

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

241

ОПИС 4 Текући (пословни) рачуни

660

Износ дугује

потражује

4.000.000

Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица

4.000.000

- по изводу са текућег рачуна за уплату дивиденде

Пример 4: Расподела дивиденде физичком лицу Након усвајања финансијских извештаја донета је одлука да се изврши расподела дивиденде члану привредног друштва – оснивачу у износу од 500.000 динара бруто, при чему је приликом исплате дивиденде плаћен и порез на приход од капитала по стопи од 15% на основицу коју чини 100% расподељене дивиденде, односно 500.000 динара. Обрачунати порез у износу од 75.000 динара је плаћен.

дугује

потражује

340

ОПИС 4 Нераспоређени добитак ранијих година

Износ дугује

потражује

500.000

461

Обавезе за дивиденде

425.000

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

75.000

- за расподелу добити по одлуци 2)

461

Обавезе за дивиденде

425.000

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

75.000

241

Текући (пословни) рачуни

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Конто

Ред. бр.

500.000

- по изводу са текућег рачуна

Пример 5: Расподела дивиденде члановима друштва правним лицима – резидентима Републике Србије На редовној годишњој скупштини чланова друштва у марту 2018. године донета је одлука да се нераспоређена добит Друштва расподели: ● ●

за статутарне резерве.................................................................400.000 динара за 2 члана друштва (правна лица резиденти) по.....................300.000 динара

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

340

ОПИС 4 Нераспоређени добитак ранијих година

Износ дугује

потражује

1.000.000

322

Статутарне и друге резерве

400.000

4610

Обавезе за дивиденде (члан друштва А)

300.000

4611

Обавезе за дивиденде (члан друштва А)

300.000

- по одлуци о расподели добити

Напомена: На дивиденду која се исплаћује домаћим правним лицима – резидентима Републике Србије не плаћа се порез по одбитку.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример 6: Расподела дивиденде члановима друштва правним лицима – нерезидентима Републике Србије Скупштина привредног друштва из Републике Србије донела је одлуку о расподели дивиденде оснивачу резиденту Аустрије у бруто износу од 8.000.000 динара. Република Србија има са Аустријом закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања, којим је предвиђена стопа на приходе од дивиденди 5% у случајевима када је проценат учешћа у капиталу 25–100%. 2) Обавеза за дивиденду исплаћена је оснивачу са девизног рачуна и извршен је обрачун и плаћање пореза по одбитку. Ред. бр.

ОПИС

Износ у динарима

Бруто накнада – пореска основица

8.000.000

Порез по одбитку по стопи од 5%

Нето накнада – за исплату оснивачу (1 - 2)

400.000 7.600.000

Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

340

ОПИС 4 Нераспоређени добитак ранијих година

461

Обавезе за дивиденде

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

Износ дугује

потражује

8.000.000 7.600.000 400.000

- по одлуци скупштине друштва и обрачун пореза по одбитку 2)

461

Обавезе за дивиденде

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине 244

Девизни рачун

241

Текући (пословни) рачуни

- за плаћање дивиденде и пореза по одбитку

7.600.000 400.000 7.600.000 400.000

Пример 7: Расподела добити ортацима У финансијским извештајима за 2017. годину ортачко друштво са два члана ортака физичка лица остварило је добит у износу од 600.000 динара. Одлуком о расподели добити у 2018. години предвиђено је да се део добити у износу од 400.000 динара унесе у друштво као повећање улога (по 200.000 динара два ортака), а да се остатак од 200.000 динара бруто исплати за сопствене потребе ортацима као дивиденда у износу од по 100.000 динара. Дивиденда је исплаћена ортацима. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

340

ОПИС 4 Нераспоређени добитак ранијих година

Износ дугује

потражује

600.000

Улози ортака А

200.000

3022

Улози ортака Б

200.000

461

Обавезе за дивиденде

170.000

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

30.000

- за расподелу добити по одлуци ортака 2)

461

Обавезе за дивиденде

170.000

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

30.000

241

Текући (пословни) рачуни

200.000

- по изводу са текућег рачуна за исплату оснивачима

Напомена: Приход који оснивачи, односно чланови привредног друштва остварују у својству власника удела у основном капиталу друштва, има порески третман прихода од капитала и опорезује се по стопи од 15%. У приказаном примеру спроведен је обрачун 15% на бруто износ расподељених дивиденди у износу од 200.000 динара.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

3021

Пример 8: Расподела добити у командитном друштву У командитном друштву остварена је добит у износу од 100.000 динара. Комплементару (физичком лицу) по основу учешћа у добити припада износ од 60.000 динара, а командитору (правном лицу) износ од 40.000 динара. У складу са уговором о оснивању комплементар цео износ добити користи за повећање свог удела, док командитор подиже добит у целокупном износу. Књижење у командитном друштву: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

340

ОПИС 4 Нераспоређени добитак ранијих година

Износ дугује

потражује

100.000

3021

Улози (оснивач комплементар)

60.000

462

Обавезе за учешће у добити (командитора)

40.000

- за расподелу добити 2)

462

Обавезе за учешће у добити (командитора) 241

Текући (пословни) рачуни

- по изводу са текућег рачуна за исплату командитору

40.000 40.000

Књижење у правном лицу – командитору: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

220

ОПИС 4 Потраживања за камату и дивиденде

669

Износ дугује

потражује

40.000

Остали финансијски приходи

40.000

- по основу учешћа у добити у командитном друштву 2)

241

Текући (пословни) рачуни 220

40.000

Потраживања за камату и дивиденде

40.000

- по изводу са текућег рачуна, за уплату добити

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Напомена: Приликом исплате дивиденде резидентном правном лицу не постоји обавеза обрачуна пореза по одбитку, тако да се целокупан износ расподељене дивиденде исплаћује правном лицу примаоцу дивиденде. * * *

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем имејл-сервиса (директно на имејл корисника).

Разлози за праћење ИНГ-ПРО Јавних набавки: • дневно ажуран преглед свих јавних набавки и све пратеће документације; • јединствена претрага свих врста огласа по више различитих критеријума; • за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге; • пријем обавештења на имејл за оне категорије предмета набавки које корисници сами одаберу; • за претплатну цену добија се могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова ЈН; • евиденција свих измена постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење; • преглед базе победника тендера са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени понуђач победио; • преглед листе ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПОКРИЋЕ ГУБИТКА ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА ИЗ РАНИЈИХ ГОДИНА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

окриће губитка за различите правне форме привредних друштава регулисано је Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015 – у даљем тексту: Закон) и оснивачким актима друштава. Покриће губитка из ранијих година код акционарских друштава и код друштава са ограниченом одговорношћу врши се првенствено из нераспоређене добити и то по усвајању финансијских извештаја за пословну годину. Покриће губитка може да се спроведе и на терет резерви формираних за те намене и смањењем основног капитала под условима прописаним Законом. Одлуку о покрићу губитка доноси Скупштина друштва. Чланови друштва учествују у покрићу губитка друштва сразмерно својим уделима у друштву, ако оснивачким актом није другачије одређено. У складу са чланом 321. Закона, смањење основног капитала акционарског друштва ради покрића губитка може да се врши само ако друштво не располаже нераспоређеном добити и резервама које могу да се користе за те намене и у износу који не може да буде већи од износа губитака који се покривају. Одлука о смањењу основног капитала ради покрића губитка пријављује се ради регистрације и објављивања у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката. Законом, као ни прописима из области рачуноводства није прописан рок у коме је привредно друштво дужно да изврши покриће губитка, што упућује да исти може остати непокривен независно од тога да ли друштво има или нема средства за његово покриће. Међутим, имајући у виду одредбе члана 305. Закона – да нераспоређена добит и резерве друштва могу да се претворе у основни капитал само ако друштво није исказало губитак у финансијским извештајима на основу којих се доноси одлука о повећању основног капитала – значи да се на посредан начин говори о времену покрића губитка. Уколико друштво има намеру да повећа основни капитал или резерве, а има исказан губитак, мора прво да покрије тај губитак. Такође, на време покрића губитка посредно упућују и одредбе члана 270. Закона, којима се уређује редослед расподеле добити, који је стриктно прописан, па је прва тачка у том редоследу покриће губитка из ранијих година. И овим чланом се на посредан начин упућује да, уколико друштво жели да повећава резерве или капитал или исплати дивиденде, то не може да учини пре него што покрије губитак ранијих година.

Рачуноводствени аспект покрића губитка ранијих година У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), на рачунима групе 35 исказује се губитак ранијих година и губитак текуће године, у оквиру следећих основних рачуна: ● 350 – Губитак ранијих година, ● 351 – Губитак текуће године. На рачунима групе 35 губитак се исказује само до висине укупног капитала. Губитак изнад висине капитала исказује се на рачуну 290. У рачуноводственом смислу губитак представља умањење, односно исправку вредности основног капитала. Према Правилнику, покриће губитка врши се на терет рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година и рачуна групе 32 и 33, у складу са Законом и општим или другим актом правног лица, односно предузетника.

Пример 1: Покриће губитка у друштву с ограниченом одговорношћу

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Друштво с ограниченом одговорношћу усвојило је финансијски извештај за 2017. годину са извештајем ревизора. На истој седници донета је и одлука о покрићу губитка ранијих година у износу од 500.000 динара, на следећи начин: ● на терет расположиве нераспоређене добити 150.000 динара; ● на терет резерви формираних за ове намене, у складу са оснивачким актом, 100.000 динара; ● на терет основног капитала 250.000 динара. Одлука о смањењу основног капитала ради покрића губитка регистрована је у надлежном регистру Агенције за привредне регистре. Конто

Износ

Ред. бр.

дугује

потражује

340

Нераспоређени добитак ранијих година

150.000

322

Статутарне и друге резерве

100.000

301

Удели друштва с ограниченом одговорношћу

250.000

350

ОПИС 4

дугује

потражује

Губитак ранијих година

500.000

- по одлуци скупштине друштва о покрићу губитка и смањењу основног капитала

Пример 2: Покриће губитка у акционарском друштву Акционарско друштво усвојило је финансијски извештај за 2017. годину са извештајем ревизора. На истој седници донета је и одлука о покрићу губитка у износу од 1.121.000 динара, на терет нераспоређене добити. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

340 350

ОПИС

Износ дугује

потражује

Нераспоређени добитак ранијих година

1.121.000

Губитак ранијих година

1.121.000

- по одлуци скупштине друштва о покрићу губитка на терет нераспоређене добити

Пример 3: Покриће губитка додатним уплатама друштва Чланом 178. Закона предвиђена је могућност уношења додатних уплата у друштво. Додатним уплатама не повећава се основни капитал друштва и оне могу бити само у новцу. У погледу враћања додатних уплата, чланом 180. Закона прописује се да додатне уплате могу да се врате члановима само ако нису неопходне за покриће губитака друштва или за намирење поверилаца друштва. Из наведеног произлази да скупштина друштва може да донесе одлуку да се додатне уплате искористе за покриће непокривеног губитка друштва. 12

Из Мишљења Министарства финансија бр. 140/16/401-00-1094/12 од 20. 7. 2012. године:

„Уколико се додатне уплате врше са циљем покрића губитка друштва, у складу са одлуком скупштине друштва и чланом 180. став 1. Закона, губитак се може непосредно покрити у корист рачуна 350 – Губитак ранијих година, на терет рачуна 241 – Текући (пословни) рачуни или 244 – Девизни рачун (у случају уплата чланова из иностранства у складу са Законом).” Једночлано друштво с ограниченом одговорношћу усвојило је финансијски извештај за 2017. годину и донета је одлука да се губитак ранијих година у износу од 600.000 динара покрије на следећи начин: ● из целокупне расположиве нераспоређене добити у износу од 420.000 динара; ● додатном уплатом оснивача ради покрића губитка у износу од 180.000 динара, без обавезе враћања оснивачу. Оснивач је уплатио наведени износ. Извршена је уплата оснивача на текући рачун ради покрића губитка ранијих година у износу од 180.000 динара. Конто

Износ

дугује

потражује

340

Нераспоређени добитак ранијих година

420.000

228

Остала краткорочна потраживања

180.000

350

ОПИС

дугује

потражује

Губитак ранијих година

600.000

- по одлуци скупштине друштва о покрићу губитка 3а)

241

Текући (пословни) рачуни 228

180.000

Остала краткорочна потраживања

180.000

- по изводу текућег рачуна за додатну уплату ради покрића губитка

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Ред. бр.

* * *

Електронско правно издање

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописе, судску праксу (преко 40.000 сентенци), службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, и коментаре прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан Мејл-сервис који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља их на мејл кориснику. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету. Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

НЕПОСТОЈАЊЕ ОБАВЕЗЕ КУРСИРАЊА ДЕВИЗНИХ АВАНСА И АВАНСА ЗА КОЈЕ ЈЕ УГОВОРЕНА ВАЛУТНА КЛАУЗУЛА НА ДАН БИЛАНСА

(Не)постојање обавезе курсирања девизних аванса било је предмет бројних дискусија у стручним круговима на међународном нивоу у протеклим годинама. Стручни кругови, укључујући и ревизорске куће, изражавали су различите ставове и тумачења везано за курсирање аванса. Наведена ситуација у стручној пракси настала је и као резултат тога да су одредбе 21, 22, 23 Међународног рачуноводственог стандарда – МРС 21 Ефекти промена девизних курсева („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 21) – недовољно биле јасне за поједине кориснике, а и стручну јавност, што је остављало простор за различита тумачења. У вези са различитим тумачењима примене параграфа 21–22 МРС 21, Одбор за Међународне рачуноводствене стандарде крајем 2016. године издао је ИФРИЦ Тумачење 22 Разматрање аванса и трансакција у страним валутама (ИФРИЦ 22), које је постало обавезујуће за друштва која примењују МСФИ и МСФИ за МСП. Примена овог тумачења обавезна је од 1. 1. 2018. године, с тим што је препоручена ранија примена, уз обелодањивање те чињенице у напоменама уз финансијске извештаје. У складу са МРС 21, трансакција у страној валути се приликом почетног признавања евидентира у функционалној валути тако што се на износ у страној валути примењује промптни девизни курс функционалне валуте и стране валуте на датум трансакције. Датум трансакције је датум на који се трансакција по први пут квалификује за признавање у складу са Међународним стандардима финансијског извештавања. Међутим, како наведеним одредбама стандарда МРС 21 нису дате јасне смернице за утврђивање датума настанка трансакције за примену курсева страних валута који се користе приликом почетног признавања трансакција чије је плаћање извршено у целини или делимично унапред, односно путем аванса, ИФРИЦ је путем Тумачења 22 прописао да је датум трансакције приликом авансних плаћања датум на који ентитет иницијално признаје немонетарну активу или немонетарну обавезу која проистиче из плаћања или пријема авансних средстава. Ако постоји више пријема или плаћања аванса, ентитет одређује датум трансакције за сваки пријем, односно плаћање аванса. Параграфом 23(б) МСР 21 прописано је да се на крају сваког извештајног периода: а) монетарне ставке у страној валути преводе коришћењем закључног курса; б) немонетарне ставке мерене по историјском трошку у страној валути, преводе коришћењем курса на датум трансакције и в) немонетарне ставке које се одмеравају по фер вредности у страној валути, преводе коришћењем курса на датум када је фер вредност одмерена. Према параграфу 16 МСР 21, плаћени аванси у девизама за набавку добара и услуга класификују се као немонетарне ставке биланса, што значи да се приликом почетног признавања евидентирају применом курса домаће и стране валуте на дан трансакције, односно на дан плаћања (параграф 21 МРС 21), а на крају године, на дан биланса, исказују се по историјском трошку коришћењем курса на дан трансакције (параграф 23(б) МСР 21). Другим речима: плаћени аванси за набавку добара и услуга, као немонетарна ставка, исказују се, према МРС, увек применом курса домаће и стране валуте на дан плаћања аванса и више се не прерачунавају на нови курс по којем би се утврдиле курсне разлике, односно ефекти валутне клаузуле, ако је плаћање аванса извршено у динарима са уговореном валутном клаузулом. Такође, према Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике, плаћени аванси се исказују као немонетарне билансне ставке у оквиру група рачуна прописаних за нематеријална улагања, некретнине, постројења и опрему и за залихе и услуге, а не исказују се као новчана потраживања и пласмани који представљају монетарне билансне ставке.

У складу са наведеним, у случају када правно лице плати или прими аванс за будући промет добара или услуга, плаћени односно примљени аванс почетно се вреднује по важећем курсу на дан плаћања, односно пријема аванса. Након тога се не врше никаква усклађивања вредности евидентираних на рачунима датих односно примљених аванса променама курса, односно имовина, обавезе, приходи или расходи у вези са којима је плаћање, односно наплата извршена унапред, не коригују се за промену курса стране валуте између датума почетног признавања аванса и датума признавања трансакције на коју се односи аванс. Ово се односи како на авансе плаћене односно примљене од стране инопартнера, тако и на авансе између домаћих правних лица за које је уговором предвиђена валутна клаузула.

Дакле, не постоји обавеза корективних књижења, односно корекције упоредних података и књижења преко резултата ранијих година, већ обвезници имају могућност да Тумачење 22 примене на имовину, обавезе, приходе и расходе који се почетно признају у години у којој се почиње са применом и у наредним годинама, за које је претходно извршено авансно плаћање, односно наплата. У вези са потребом кориговања почетног стања за кориснике који су у ранијим годинама курсирали авансе, Министарство финансија је 27. 12. 2017. године дало мишљење чији извод дајемо у наставку: „Према томе, с обзиром на то да финансијски извештаји за 2017. годину још увек нису састављени, а да се достављају у 2018. години, правно лице може да измени своју рачуноводствену политику (усклади је са захтевима ИФРИЦ Тумачења 22, које омогућава ранију примену) и примени је почев од финансијских извештаја за ту годину. У складу с наведеним (а посебно уважавајући околност да се ИФРИЦ Тумачење 22 примењује од 1. јануара 2018. године), напомињемо да обвезници који су претходних година примењивали рачуноводствену политику која је подразумевала курсирање девизних аванса, према нашем мишљењу, нису направили грешку у смислу МРС 8 и прописа из области рачуноводства, па немају обавезу мењања финансијских извештаја.”

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Тумачење 22 је у обавезној примени од 1. јануара 2018. године, односно од тренутка објављивања званичног превода у „Службеном гласнику Републике Србије”, при чему је ранија примена дозвољена. Тачком А2 Тумачења 22 обвезницима су дате две могућности: 1) ретроактивна примена, у складу са Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 8 Рачуноводствене политике, промене рачуноводствених процена и грешке („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 8), и 2) проспективна примена.

Рачуноводствено евидентирање аванса са валутном клаузулом Пример: 1) Друштво, обвезник ПДВ-а, извршило је уплату 50% аванса другом обвезнику ПДВ-а на основу предрачуна у износу од 1.200 евра за будући промет услуге процене вредности, са уговореним плаћањем у динарској противвредности по продајном курсу пословне банке на дан плаћања. Продајни курс пословне банке на дан уплате јесте 119 динара за један евро. 2) Прималац аванса је издао авансни рачун. 3) До дана биланса 31. 12. 2017. године услуга није пружена. Средњи курс НБС на дан биланса јесте 118.4727 за један евро, а продајни курс пословне банке износи 119,6 динара за један евро.

4) Услуга је пружена 28. 1. 2018. године, када продајни курс пословне банке износи 119,7 динара за један евро. Друштво је издало коначни рачун. 5) Плаћање је извршено 5. 2. 2018. године, када је продајни курс пословне банке износио 120 динара за један евро. Књижење код даваоца аванса Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

154

ОПИС 4 Плаћени аванси за услуге у земљи

241

Износ дугује

потражује

142.800

Текући (пословни) рачуни

142.800

- по изводу за дати аванс

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

272

Порез на додату вредност у датим авансима по општој стопи 499

23.800

Остала пасивна временска разграничења

23.800

- за претходни ПДВ по основу авансног рачуна 3) 4)

Не евидентира се 550

Трошкови непроизводних услуга

238.222

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

24.418

Остала пасивна временска разграничења

23.800

499 154

Плаћени аванси за услуге у земљи

142.800

435

Добављачи у земљи

143.640

- по коначном рачуну добављача 6)

435

Добављачи у земљи

564

Расходи по основу ефеката валутне клаузуле (према трећим лицима) 241

143.640 360

Текући (пословни) рачуни

144.000

- за плаћање остатка дуга

Књижење код примаоца аванса Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

241

4 Текући (пословни) рачуни

430

ОПИС

Примљени аванси, депозити и кауције

- по изводу за примљени аванс

Износ дугује

потражује

142.800 142.800

289

Остала активна временска разграничења 472

23.800

Обавезе за порез на додату вредност по примљеним авансима по општој стопи

23.800

- за обавезу за ПДВ по основу авансног рачуна 3) 4)

Не евидентира се 204

Купци у земљи

143.640

430

Примљени аванси, депозити и кауције

142.800

614

Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту

238.222

470

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

24.418

Остала активна временска разграничења

23.800

289

- по коначном рачуну добављача 241

Текући (пословни) рачуни 204

Купци у земљи

664

Приходи по основу ефеката валутне клаузуле (према трећим лицима)

144.000 143.640 360

- за наплату остатка дуга

Аванси са аспекта Закона о ПДВ-у Према члану 42. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – испр., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – усклађени дин. изн., 68/2014 – др. закон, 142/2014, 5/2015 – усклађени дин. изн., 83/2015, 5/2016 – усклађени дин. изн., 108/2016, 7/2017 – усклађени дин. изн. и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о ПДВ-у), ако правно лице наплати накнаду или део накнаде унапред, пре него што је извршило промет добара и услуга, обавезно је да изда авансни рачун. Изузетак од обавезе издавања авансног рачуна постоји само уколико правно лице до краја пореског периода изврши промет добара или услуга за који је примило аванс. У коначном рачуну који издаје за извршени промет добара или услуга, правно лица исказује укупан износ накнаде и ПДВ обрачунат на укупну накнаду, као и износ за који се умањује накнада и ПДВ по основу авансне уплате. Давалац аванса има право на одбитак претходног ПДВ-а исказаног у примљеном авансном рачуну под општим условима прописаним чланом 28. Закона о ПДВ-у. Уколико се авансно плаћање не односи на целокупну накнаду за будући промет добара и услуга, већ само на један део, по издатом коначном рачуну прималац аванса евидентира обавезу за ПДВ у висини разлике између ПДВ-а исказаног у коначном рачуну и ПДВ-а исказаног у авансном рачуну, док давалац аванса евидентира потраживање за претходни ПДВ у износу, наравно уколико има право на одбитак претходног пореза. У случају да се одустане од промета добара или услуга за који је извршено авансно плаћање, давалац аванса има обавезу да изврши исправку одбитка претходног ПДВ-а, након чега о томе у писаној форми обавештава примаоца аванса, који потом исправља своју обавезу за ПДВ. * * *

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

УСКЛАЂИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА НАКНАДНЕ ДОГАЂАЈЕ

акнадни догађаји или догађаји после датума биланса стања јесу повољни или неповољни догађаји који настају између 31. децембра и датума када су финансијски извештаји одобрени за објављивање. Сва три оквира рачуноводственог финансијског извештавања на исти начин деле односно разликују накнадне догађаје, и то: ● корективне догађаје после извештајног периода и ● некорективне догађаје после извештајног периода.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. КОРЕКТИВНИ ДОГАЂАЈИ ПОСЛЕ ИЗВЕШТАЈНОГ ПЕРИОДА Корективни догађаји су догађаји који пружају доказ о околностима које су постојале на крају извештајног периода. Када настану корективни догађаји, друштво је у обавези да изврши корекцију износа исказаних у финансијским извештајима текућег периода, односно исказаних под 31. 12. 2017. године. Примери корективних догађаја који настају после извештајног периода, а захтевају корекцију позиција у финансијским извештајима са стањем на 31. 12, јесу: ● наплата потраживања од купаца после дана биланса за које је на дан биланса извршена исправка вредности или отпис; ● одлазак купца у стечај након дана биланса стања за чије потраживање није извршена исправка вредности или отпис на дан биланса; ● продаја залиха испод набавне цене, односно цене коштања после дана биланса за које на дан биланса није извршено вредносно усклађивање за губитке због обезвређивања; ● одобравање накнадних попуста (супер рабата и сл.), с тим да је књижно одобрење издато после дана биланса, а пре одобравања финансијских извештаја; ● пријем судског решења након дана биланса стања којим се утврђује да је правно лице имало одређену обавезу на дан биланса стања, а дотична обавеза није укалкулисана и књижена; ● утврђивање након дана биланса стања износа учешћа у добитку или исплаћених накнада, уколико је правно лице на дан биланса стања имало садашњу или изведену обавезу за сваку такву исплату као резултат догађаја насталих пре тог датума; ● откривање криминалних радњи или грешака које показују да су финансијски извештаји нетачни.

Пример 1: Одобравање суперрабата после 31. 12. Друштво је 20. фебруара 2017. године обрачунало и одобрило суперрабат купцима за испоручену робу у 2017. години, у висини од 1.000.000 динара плус обрачунати ПДВ од 200.000 динара. Извршено је књижење на дан биланса и у јануару месецу. У јануару месецу купац је издао обавештење о исправци одбитка претходног пореза. Књижење 31. децембра 2017. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

204

Купци у земљи

289

Остала активна временска разграничења 604

ОПИС 4

Приходи од продаје робе на домаћем тржишту

- за накнадно одобрени суперрабат за 2017. годину

Износ дугује

потражује

(1.200.000) 200.000 (1.000.000)

Књижење у јануару 2018. године Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

ОПИС

Износ дугује

потражује

289

Остала активна временска разграничења

200.0000

470

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

(200.000)

- по књижном одобрењу за умањење обавезе за ПДВ у јануару

Пример 2: Судска пресуда добијена након 31. 12.

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

579

ОПИС 4 Остали непоменути расходи

435

Износ дугује

потражује

1.000.000

Добављачи у земљи

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

1) Привредно друштво је након 31. 12. 2017. године добило извршну судску пресуду. Пресудом се привредном друштву налаже да свом повериоцу исплати 4.000.000 динара, са каматом обрачунатом до дана доношења пресуде у износу од 150.000 динара. Друштво у својим књигама већ има евидентирану обавезу у износу од 3.000.000 динара. У овом случају привредно друштво треба да: ● изврши прилагођавање већ признатог стања, односно повећа износ својих већ исказаних обавеза до висине обавезе коју има по судској пресуди, односно повећава обавезу за 1.000.000 динара; ● евидентира обавезу за обрачунату камату у износу од 150.000 динара.

1.000.000

- за укалкулисавање обавезе по основу судске пресуде 1а)

562

Расходи камата 460

Обавезе по основу камата и трошкова финансирања

150.000 150.000

- за камату по судској пресуди

У случају да Друштво нема евидентирану обавезу у књигама, неопходно би било да призна укупан износ обавеза које мора да плати по извршној пресуди.

Пример 3: Наплата исправљеног потраживања после 31. 12. 1) Правно лице је приликом састављања финансијских извештаја на дан 31. 12. 2017. године, у складу са својим рачуноводственим политикама исправило сва потраживања старија од 60 дана у износу од 1.000.000 динара.

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

585 209

ОПИС

Износ дугује

потражује

Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских потраживања

1.000.000

Исправка потраживања

1.000.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

- за формирање исправке вредности потраживања

2) Након датума биланса стања, 25. фебруара 2017. године, купац X, који је био исправљен, извршио је плаћање у укупном износу дугованог потраживања од 450.000 динара. С обзиром на то да финансијски извештаји још нису одобрени за објављивање, овај догађај – наплата сумњивог потраживања – има карактер корективног догађаја јер представља доказ да је исправљено потраживање ипак наплативо. Сходно наведеном, друштво на дан 31. 12. 2017. године спроводи следеће корективно књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

585 209

ОПИС

Износ дугује

потражује

Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских потраживања

(450.000)

Исправка потраживања – купац X

(450.000)

- за корекцију исправљеног потраживања (корективни догађај) по основу наплате дела потраживања

2а) Књижење у 2018. години: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

2а)

241

ОПИС 4 Текући (пословни) рачуни

204

Купци у земљи – купац X

Износ дугује

потражује

450.000 450.000

- за наплаћено потраживање по изводу банке

Пример 4: Обезвређење залиха робе после 31. 12.

1) На дан 31. 12. 2017. године друштво има залихе робе у промету на велико чија је набавна вредност 1.000.000 динара. На дан биланса стања проценом је утврђено да не постоје разлози за обезвређење залиха робе. Међутим, у фебруару 2018. године руководство је донело одлуку да се залихе продају испод набавне вредности робе и то за износ од 750.000 динара.

Књижење корективног догађаја под 31. 12. 2017. године следи: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

584

ОПИС 4 Обезвређење залиха материјала и робе

139

Износ дугује

потражује

250.000

Исправка вредности робе

250.000

- за извршено обезвређење залиха робе до одобрења финансијског извештаја – корективни догађај под 31. 12. 2017.

Пример 5: Добијена судска пресуда након датума биланса стања

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

579

ОПИС 4 Остали непоменути расходи

435

Износ дугује

потражује

1.700.000

Добављачи у земљи

1.700.000

- за укалкулисавање обавезе по основу судске пресуде 1а)

562

Расходи камата 460

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

1) Привредно друштво је након датума биланса стања добило извршну судску пресуду. Пресудом се привредном друштву налаже да свом повериоцу исплати 5.000.000 динара, са каматом обрачунатом до дана доношења пресуде у износу од 220.000 динара. Друштво у својим књигама већ има евидентирану обавезу у износу од 3.300.000 динара. У овом случају привредно друштво треба да: ● изврши прилагођавање већ признатог стања, односно повећа износ својих већ исказаних обавеза до висине обавезе коју има по судској пресуди, односно повећава обавезу за 1.700.000 динара; ● евидентира обавезу за обрачунату камату у износу од 200.000 динара.

220.000

Обавезе по основу камата и трошкова финансирања

220.000

- за камату по судској пресуди

2. НЕКОРЕКТИВНИ ДОГАЂАЈИ ПОСЛЕ ИЗВЕШТАЈНОГ ПЕРИОДА Некорективни догађаји после извештајног периода представљају пословне промене праћене одговарајућом документацијом, које су настале после дана биланса, а пре одобравања финансијских извештаја од стране руководства. Ове промене не проузрокују корекцију износа у пословним књигама и финансијским извештајима текућег периода. Некорективни догађаји се не исказују у финансијским извештајима текућег периода, већ се ефекти евидентирају у наредном периоду у коме су догађаји настали. Међутим, друштва која имају обавезу састављања напомена уз финансијске извештаје треба да обелодане

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

природу некорективног догађаја уколико је материјално значајан и процену његовог финансијског ефекта. Карактеристични примери некорективних догађаја после извештајног периода су: ● расподела добити након дана биланса; ● значајна промена цена имовине или девизних курсева; ● значајна пословна комбинација или продаја после дана биланса; ● објављивање плана за престанак пословања; ● велике куповине или отуђење средстава после дана биланса; ● уништење великог производног погона услед природне непогоде; ● емитовање или откуп дужничких инструмената или инструмената капитала; ● промене пореских стопа или пореских закона који су ступили на снагу после извештајног периода, које значајно утичу на текућа и одложена пореска средства и обавезе; ● преузимање значајних обавеза или потенцијалних обавеза; ● почетак судског поступка који настаје искључиво ради догађаја насталих после извештајног периода.

Примери обелодањивања некорективних догађаја у напоменама уз финансијске извештаје (а) Расподела добити У априлу 2018. године донета је одлука о расподели добити оснивачима у укупном износу од 3.200.000 динара. (б) Обавезе по кредитима Дана 1. априла 2018. године друштву је одобрен кредит за рефинансирање од стране пословне банке у износу од 10.000.000 евра. Кредит је одобрен на период од 10 година, уз каматну стопу од 6% и грејс-период од 6 месеци. Као обезбеђење уредног враћања наведеног кредита друштво је успоставило хипотеку I реда на пословној згради. (в) Куповина и стицање акција после дана биланса Друштво је на дан 15. фебруар 2018. године стекло 30% акцијског капитала друштва X, за укупан износ од 2.000.000 динара. (г) Одлука о реструктурирању У мају 2018. године донета је одлука о реструктурирању друштва. У процесу реструктурирања одлучено је да друштво прода фабрику у Врању укупне садашње вредности од 40.000.000 динара. (д) Објављивање плана о престанку пословања Руководство привредног друштва је дана 10. априла 2018. године донело одлуку да, због реорганизације пословања, затвори производни погон у Нишу, чија је укупна садашња књиговодствена вредност 30.000.000 динара. (ђ) Статусна промена Дана 25. априла 2018. године друштво је спровело статусну промену спајања уз припајање. У статусној промени су учествовала друштва А и Б. (е) Губици имовине услед пожара Дана 1. априла 2018. године друштво је имало пожар у производном погону. Процењена штета износи 10.000.000 динара. Објекат је био осигуран. Очекује се наплата потраживања од осигуравајућег друштва у висини од 60% вредности процењене штете. * * *

КОНСОЛИДОВАЊЕ ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА КОЈИ ПРИМЕЊУЈУ КОНТНИ ПЛАН ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ 1. Законска регулатива

1.1. Закон о буџетском систему Сходно члану 2. Закона, под консолидацијом се подразумева исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту. Да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти. Осим наведених, обвезници састављања консолидованих финансијских извештаја јесу и директни корисници средстава буџета локалне власти. Напомена: Консолидацију финансијских извештаја не врше директни корисници буџетских средстава који под својом надлежношћу немају индиректне кориснике буџетских средстава.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Састављање и подношење консолидованих годишњих извештаја за 2017. годину корисника јавних средстава који примењују контни план за буџетски систем спроводи се применом следећих прописа: ● Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/ 2009… 113/2017 – у даљем тексту: Закон); ● Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006 – у даљем тексту: Уредба); ● Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, 16/2016… 114/2017 – у даљем тексту: Контни план за буџетски систем); ● Правилника о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, бр. 18/2015 – у даљем тексту: Правилник); ● Закона о буџету Републике Србије за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 99/2016 и 113/2017), као и ● одлука о буџету локалне власти за 2017. годину.

1.2. Рокови за састављање и подношење консолидованих финансијских извештаја Ред. бр.

Обвезник састављања консолидованих финансијских извештаја

Прималац консолидованих финансијских извештаја

Рок за подношење консолидованих финанс. извештаја

Директни корисник средстава буџета Р. Србије

Управа за трезор

31. март 2018.

Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца

Управа за трезор

31. март 2018.

Републички фонд за здравствено осигурање

Управа за трезор

30. април 2018.

Директни корисници средстава буџета локалне власти

Локални орган управе надлежан за финансије

31. март 2018.

Локални орган управе надлежан за послове финансија града

Управа за трезор

1. јул 2018.

Министарство финансија

Влада Републике Србије

1. октобар 2018.

Влада Републике Србије

Народна Скупштина

1. новембар 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.3. Правилник о финансијским извештајима Сагласно члану 2. Правилника, у финансијске извештаје се, поред осталих, убраја и консолидовани годишњи и консолидовани периодични извештај. У складу са првим ставом члана 5. Правилника, директи и индиректни корисници буџетских средстава из члана 12. став 3. Уредбе достављају годишње финансијске извештаје на обрасцима из члана 3. став 1. тачке 1) и 5) Правилника (Биланс стања – Образац 1 и Извештај о извршењу буџета – Образац 5). Ова обавеза достављања поменутих извештаја односи се на директне и индиректне кориснике буџетских средстава који своје финансијско пословање обављају преко сопствених рачуна и воде главну књигу. Подаци из главних књига директних и индиректних корисника синтетизују се и књиже у главној књизи трезора на основу периодичних извештаја и завршних рачуна. Директни и индиректни корисници буџетских средстава који своје финансијско пословање не обављају преко сопственог рачуна, воде само помоћне књиге и евиденције. Корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање (став 2. чл. 5) достављају периодичне финансијске извештаје, у складу са чланом 8. Уредбе, на Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета. Према ставу 3. члана 5. Правилника, директни корисници буџетских средстава који у својој надлежности имају индиректне кориснике и Републички фонд за здравствено осигурање, достављају консолидоване периодичне и консолидоване годишње финансијске извештаје на обрасцу из члана 3. став 1. т. 5. Правилника (Извештај о извршењу буџета – Образац 5). Органи локалне управе надлежни за послове финансија (став 4. чл. 5) достављају консолидоване годишње финансијске извештаје буџета локалних власти на обрасцу из члана 3. ст. 1. т. 5) Правилника (Извештај о извршењу буџета – Образац 5). Сходно последњем ставу члана 11. Правилника, локални орган управе надлежан за послове финансија доставља консолидовани годишњи финансијски извештај Управи за трезор у писаној и електронској форми. Рок за достављање поменутих извештаја требало би да буде до 15. јуна 2018. године, што је утврђено према члану 78. Закона, у тачки 5. из календара завршних рачуна буџета локалне власти. Наиме, до 15. јуна локални орган управе надлежан за финансије подноси Управи за трезор одлуку о завршном рачуну буџета локалне власти усвојену од стране скупштине локалне власти и подноси Извештај о извршењу буџета локалне власти, изузев локалних органа управе надлежних за послове финансија градских општина у саставу града, односно града Београда, који своје одлуке о завршним рачунима буџета и извештаје о извршењу буџета достављају односно подносе граду, односно Граду Београду. Дакле, сматрамо да достављање Извештаја о извршењу буџета од стране локалног органа управе надлежног за финансије скупштини локалне власти јесте заправо достављање консолидованог годишњег финансијског извештаја на Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета.

2. Поступак консолидације финансијских извештаја директних корисника Ток одвијања поступка консолидације финансијских извештаја може да се подели на две фазе, и то на: предрадње поступка консолидације и процедуре у току израде консолидованих финансијских извештаја.

2.1. Предрадње поступка консолидације

Консолидовани финансијски извештаји састављају се на основу података из главне књиге трезора (члан 11. став 3. Уредбе). У складу са чланом 5. став 3. Правилника, директни корисници буџетских средстава који у својој надлежности имају индиректне кориснике и Републички фонд за здравствено осигурање (у даљем тексту: РФЗО), достављају консолидоване периодичне и консолидоване годишње финансијске извештаје на Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета.

2.2. Процедуре у току израде годишњег консолидованог финансијског извештаја Процедуре у вези са поступком израде годишњег консолидованог финансијског извештаја могу се поделити у четири операције, и то:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Такође, према члану 4. став 4. Правилника, органи локалне управе надлежни за послове финансија достављају консолидоване годишње финансијске извештаје буџета локалне власти такође на Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета. У вези са консолидацијом годишњих финансијских извештаја, сходно члану 6. Уредбе, годишњи финансијски извештаји буџета Републике и буџета територијалних аутономија и локалних самоуправа заснивају се на консолидованим финансијским подацима из главне књиге трезора, као и на подацима из извештаја завршних рачуна директних корисника буџетских средстава и завршних рачуна организација обавезног социјалног осигурања. Важно је имати у виду последњи став члана 6. Уредбе, којим се дефинише да индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација обавезног социјалног осигурања састављају годишње финансијске извештаје на основу евиденција о примљеним средствима и извршеним плаћањима која су усаглашена са трезором, као и на основу других аналитичких евиденција које воде. Изнети случај односи се на директне и индиректне кориснике буџетских средстава који своје финансијско пословање обављају преко сопствених рачуна и у обавези су да воде главну књигу (члан 12. став 1. Уредбе), док је за директне и индиректне кориснике буџетских средстава који своје финансијско пословање не обављају преко сопственог рачуна, прописано да не воде главну књигу, већ само помоћне књиге и евиденције. Међутим, може доћи и до ситуације да директни корисници немају сопствене рачуне, а индиректни корисници у њиховој надлежности имају. Пре поступка консолидације неопходно је да се изврше следеће предрадње, и то тако да директни корисници изврше: ● сравњење података у својим помоћним књигама и евиденцијама са главном књигом трезора и ● усаглашавање (сравњење) података о давању својим индиректним корисницима по износима и по намени (490000 – Административни трансфери из буџета од директних буџетских корисника индиректним буџетским корисницима или између буџетских корисника на истом нивоу и средства резерве и 791111 – Приходи из буџета за сваког индиректног корисника појединачно – за извор финансирања 01). Сравњење података директни корисник врши појединачно са сваким индиректним корисником. Уколико код индиректног корисника буџетских средстава дође до одступања између података исказаних на синтетичким контима: (1) извршења расхода буџета – који опредељују износе и намену за коју су средства трошена у односу на (2) трансфере које је директни корисник буџетских средстава упутио индиректном кориснику – индиректни корисник дужан је да директном кориснику достави образложење о разлозима одступања, при чему то може да буде следеће: ● Прво, ненаменско трошење средстава јер је индиректни корисник потрошио средства за намене за које их није примио од свог директног корисника. ● Друго, већа потрошња средстава у односу на уплаћене износе, на пример, уколико се пословање индиректног корисника финансира из средстава другог корисника истог буџета (на пример: школа добија средства од Министарства културе и сл.), чији су приходи исказани на конту 781100 – Трансфери између буџетских корисника на истом нивоу. Финансирање другог директног корисника проузроковаће веће извршење расхода индиректног корисника од износа трансфера добијених од свог директног корисника (конкретно Министарства просвете), што треба да наведе у образложењу свом директном кориснику. Достављање писаних образложења за настала одступања индиректни корисник доставља директном кориснику уз Образац 5 – Извештај о извршењу буџета.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Прва операција: Контрола и сравњење података из финансијских извештаја индиректних корисника о укупно оствареним текућим приходима и примањима буџета Републике, буџета локалних власти и финансијских планова организација за обавезно социјално осигурање, која су директни корисници евидентирали у оквиру категорије 490000 – Административни трансфери из буџета. Директни корисник прегледа, контролише и сравњује податке из финансијских извештаја индиректних корисника о укупно оствареним приходима и примањима. Укупни приход и примања које је установио директни корисник из финансијских извештаја свих индиректних корисника који су у његовој надлежности, представља збир прихода и примања у који су укључени и примљени трансфери од других нивоа власти, а код основних организација за обавезно социјално осигурање и доприноси које уплаћује сектор државе као послодавац, које треба искључити из консолидације.

ПРИМЕР: На нивоу консолидовања укупни текући приходи у класи „7” износе 100.000,00 динара, а у тим укупним приходима садржани су примљени трансфери које је директни корисник, рецимо на нивоу Републике, примио из буџета града у износу од 20.000,00 динара. Директни корисник је тако примљена средства из трансфера књижио код себе на одговарајући конто групе 733000 – Трансфери од других нивоа власти. Пошто се консолидовање финансијских извештаја врши на нивоу Републике, у поступку консолидовања искључују се примљени трансфери (конта групе 733000) од 20.000,00 динара који су приказани у Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета града, па ће консолидовани приход на нивоу Републике бити 80.000,00 динара. Ово се ради да би се избегло дуплирање прихода на нивоу Републике будући да је део средстава примљен од другог нивоа власти. То значи да ће се у колону 6 Обрасца 5 уписати износ од 80.000,00 динара, а у колону 8 износ од 20.000,00 динара. Овим поступком избегнуто је дуплирање прихода на нивоу директног корисника, па ће, сходно томе, у колону 5 Обрасца 5 бити уписан износ 100.000,00 динара. Друга операција: Контрола и сравњење података из финансијских извештаја индиректних корисника о укупно извршеним текућим расходима и издацима буџета Републике, буџета локалних власти и финансијских планова ООСО. Директни корисник прегледа, контролише и сравњује податке из финансијских извештаја индиректних корисника о укупно оствареним текућим расходима и издацима. Укупни текући расходи и издаци које је установио директни корисник из финансијских извештаја свих индиректних корисника који су у његовој надлежности, представља збир текућих расхода и издатака у који су укључени расходи и издаци на различитим нивоима власти, односно трансфери који су дати од једног нивоа власти другом нивоу и расходи по основу доприноса које као послодавац плаћа за сектор државе. ПРИМЕР: Директни корисник буџета Републике трансферисао је средства директном кориснику града од 20.000,00 динара, која је код себе прокњижио у оквиру конта групе 460000 – Донације, дотације и трансфери. То значи да у поступку консолидовања директни корисник буџета Републике из свог Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – треба да искључи одговарајући субаналитички конто у оквиру конта групе 460000 – Донације, дотације и трансфери, јер би, у супротном, у консолидованом извештају текући расходи били приказани као виши за 20.000,00 динара. То значи да ће директни корисник (на нивоу града) који је примио средства из трансфера такође имати текуће расходе када та средства буде преносио индиректном кориснику, па би на тај начин текући расходи по основу датих трансфера били већи за тих 20.000,00 динара, јер их у свом појединачном Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета – има директни корисник средстава буџета Републике и директни корисник средстава буџета града.

Четврта операција: Израда консолидованог годишњег извештаја директног корисника представља обједињени Извештај о извршењу буџета – Образац 5. Рок израде је до 31. марта 2018. године, односно до 30. априла 2018. године за Републички фонд за здравствено осигурање.

3. Специфичности приликом састављања консолидованог годишњег финансијског извештаја директних корисника средстава буџета Републике

Консолидација података врши се само на нивоу извора финансирања 01 – Приходи из буџета, а за остале изворе преузимају се подаци из финансијских извештаја индиректних корисника – приходи из других извора, где спадају приходи од другог нивоа власти, донације, приходи од сопствених активности, други приходи и сл. У колону 4 I дела Обрасца 5 – Укупни приходи и примања – уносе се планирани приходи у буџету за извор финансирања 01 – Приходи из буџета. У II делу Обрасца 5 – Укупни расходи и издаци – у колону 4 уноси се износ одобрених апропријација. Ово је због тога што су директним корисницима буџетских средстава на нивоу Републике одобрене апропријације у складу са Законом о буџету Републике Србије за 2017. годину, односно директним корисницима буџетских средстава на нивоу локалне власти у складу са одлукама о буџету локалне власти за 2017. годину. У колону 5 I дела Обрасца 5 – Укупни приходи и примања – уносе се укупно остварени приходи и примања из буџета као збир износа из колона 6, 7, 8, 9, 10 и 11, односно у II делу Обрасца 5 – Укупни расходи и издаци – уносе се укупно извршени расходи и издаци као збир износа из колона 6, 7, 8, 9, 10 и 11. У колону 6 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – директни корисници средстава републичког буџета уносе консолидоване податке прихода и примања, те расходе и издатке своје и својих индиректних корисника, на следећи начин: 1) Први део Обрасца 5 – ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ ● приходи и примања која потичу из извора финансирања: приходи из буџета – Извор 01 (конто 791000) и трансфера између корисника на истом нивоу – Извор 02 (конто 781000). 2) Други део Обрасца 5 – РАСХОДИ И ИЗДАЦИ НА ТЕРЕТ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ ● текући расходи (400000) и издаци за нефинансијску имовину (500000). У колону 7 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – консолидовани подаци се уносе како следи:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Трећа операција: Елиминисање података о међусобним трансакцијама између директног и индиректних корисника који су у његовој надлежности. Директни корисник на приходној страни искључује из укупних текућих прихода и примања податке о међусобним трансакцијама са индиректним корисницима који су у његовој надлежности, а исто тако на расходној страни из укупних текућих расхода и издатака елиминише податке о међусобним трансакцијама са својим индиректним корисницима. Наиме, након што изврши контролу и сравњење података годишњих финансијских извештаја индиректних корисника, директни корисник сравњује податке о евиденцији међусобних трансакција између директног и индиректних корисника тако што: ● директни корисник из својих евиденција елиминише податке на субаналитичким контима у оквиру категорије 490000 – Административни трансфери из буџета, на којима је евидентирао трансфере буџетских средстава према индиректним корисницима који су у његовој надлежности, а преузима податке из финансијских извештаја индиректних корисника о извршеним крајњим расходима из ових трансфера, односно податке о расходима за извор финансирања 01 – Приходи из буџета; и ● директни корисник истовремено елиминише из финансијских извештаја индиректних корисника трансферне приходе на конту 791111 – Приходи из буџета, које су индиректни корисници буџетских средстава примили од надлежних директних корисника (свог нивоа власти).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 28

1) Први део Обрасца 5 – ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ИЗ БУЏЕТА АП ● приходи из буџета АП – Извор 01 (конто 791000). 2) Други део Обрасца 5 – РАСХОДИ И ИЗДАЦИ НА ТЕРЕТ БУЏЕТА АП ● текући расходи (400000) и издаци за нефинансијску имовину (500000). У колону 8 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – консолидовани подаци се уносе како следи: 1) Први део Обрасца 5 – ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ИЗ БУЏЕТА ОПШТИНЕ/ГРАДА ● приходи из буџета општине/града – Извор 01. 2) Други део Обрасца 5 – РАСХОДИ И ИЗДАЦИ НА ТЕРЕТ БУЏЕТА ОПШТИНЕ/ГРАДА ● текући расходи (400000) и издаци за нефинансијску имовину (500000). У колону 9 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – консолидовани подаци се уносе како следи: 1) Први део Обрасца 5 – ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ИЗ БУЏЕТА за ООСО ● социјални доприноси – Извор 03 (конто 720000). 2) Други део Обрасца 5 – РАСХОДИ И ИЗДАЦИ НА ТЕРЕТ БУЏЕТА за ООСО ● социјално осигурање и социјална заштита (конто 470000). У колону 10 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – консолидовани подаци се уносе како следи: 1) Први део Обрасца 5 – ИЗНОС ОСТВАРЕНИХ ПРИХОДА И ПРИМАЊА ИЗ ДОНАЦИЈА И ПОМОЋИ ● донације од иностраних земаља – Извор 05 (конто 731000), донације од међународних организација – Извор 06 (конто 732000), добровољни трансфери од физичких и правних лица – Извор 07 (конто 733000) и финансијска помоћ ЕУ – Извор 56 (конто 732300). 2) Други део Обрасца 5 – ИЗНОС ИЗВРШЕНИХ РАСХОДА И ИЗДАТАКА ИЗ ДОНАЦИЈА И ПОМОЋИ ● донације од иностраних земаља – Извор 05 (конто 731000), донације од међународних организација – Извор 06 (конто 732000), добровољни трансфери од физичких и правних лица – Извор 08, неутрошена средства донација из ранијих година – Извор 15 (конто 311712) и финансијска помоћ ЕУ – Извор 56 (конто 732300). У колону 11 Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – консолидовани подаци се уносе како следи: 1) Први део Обрасца 5 – ИЗНОС ОСТВАРЕНИХ ПРИХОДА И ПРИМАЊА ИЗ ОСТАЛИХ ИЗВОРА ● сопствени приходи буџетских корисника – Извор 04 (конто 742300), трансфери од других нивоа власти – Извор 07 (конто 733000), примања од продаје нефинансијске имовине – Извор 09 (конто 800000), примања од домаћих задуживања – Извор 10 (конто 911000), примања од иностраних задуживања – Извор 11 (конто 912000) и примања од отплате датих кредита и продаје финансијске имовине – Извор 12 (конто 920000). 2) Други део Обрасца 5 – ИЗНОС ИЗВРШЕНИХ РАСХОДА И ИЗДАТАКА ИЗ ОСТАЛИХ ИЗВОРА ● сопствени приходи буџетских корисника – Извор 04 (конто 742300), трансфери од других нивоа власти – Извор 07 (конто 733000), примања од продаје нефинансијске имовине – Извор 09 (конто 800000), примања од домаћих задуживања – Извор 10 (конто 911000), примања од иностраних задуживања – Извор 11 (конто 912000), примања од отплате датих кредита и продаје финансијске имовине – Извор 12 (конто 920000), нераспоређени вишак прихода из ранијих година, нераспоређени вишак прихода из ранијих година – Извор 13 (конто 321311) и неутрошена средства од приватизације из ранијих година (конто 311711). Сваки директни корисник републичког буџета консолидује податке својих индиректних корисника са подацима из својих евиденција. Међутим, директни корисник из свог консолидованог извештаја не искључује податке који се односе на део извршења расхода његових индиректних корисника, који је финансиран од другог директног корисника са истог нивоа власти

(локални ниво). Ову консолидацију обавља Управа за трезор, консолидујући годишње извештаје свим директним корисницима на нивоу буџета Републике. На основу Обрасца 5 – Извештаја о извршењу буџета – видљиво је да се у колону 4 уписује износ планираних прихода и примања, док се у колону 5 уписује износ остварених прихода и примања. Такође, код расхода и издатака у колони 4 уписује се износ одобрених апропријација, а у колону 5 износ извршених расхода и издатака. Увидом у попуњене колоне запазићемо да између плана и извршења постоје одступања. Таква одступања не могу да буду само у идеалном случају. Због тога директни корисник, сходно члану 3. Правилника о финансијским извештајима, уз прописане обрасце за достављање финансијских извештаја, доставља и финансијски извештај у писаној форми, за који се не прописују обрасци. Један од тих писаних извештаја јесте и објашњење великих одступања између одобрених средстава и извршења.

4. Неке напомене приликом попуњавања података у Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета код индиректних корисника

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Приликом попуњавања Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета – потребно је навести још нека отворена питања, која потичу не само из протекле године, него и из ранијих периода: ● Уочени проблем постоји у томе што су апропријације (у закону, односно одлуци о буџету) за приходе и примања исказане на трећем нивоу економске класификације, и тиме стварају потешкоћу у састављању финансијских извештаја. Када директни корисник добије извештаје својих индиректних корисника (у идеалној ситуацији), требало би да збир њихових планских величина буде једнак апропријацијама у закону или одлуци о буџету за ту годину, што се не дешава, између осталог, и због тога што индиректни корисници, када мењају апропријације за друге намене, углавном већина о том догађају не обавештава директног корисника у чијој су надлежности. ● Да ли колону 4 – Износ одобрених апропријација из буџета, у оквиру Обрасца 5 – Извештај о извршењу буџета, попуњавају само директни или и индиректни корисници буџетских средстава? Одговор на ово питање је да сви корисници буџетских средстава (директни и индиректни) попуњавају колону 4, што је сагласно Правилнику о финансијским извештајима. Што се тиче попуњавања колоне 4 (за коју је раније постојала напомена у Обрасцу 5, која је прописивала да колону 4 попуњавају само директни КБС), сада та напомена више не постоји у Обрасцу 5 – Извештај о извршењу буџета, што значи да је попуњавање Обрасца 5 обавеза како за директне тако и за индиректне кориснике буџетских средстава. ● Нарочиту пажњу изазива попуњавање података у Обрасцу 5 код индиректних корисника буџетских средстава на нивоу Републике, чије је седиште на територији АП Војводине. Наиме, поменути индиректни корисници, када попуњавају Образац 5 у колони 6 – Република, треба да искажу приходе и расходе који су предвиђени у буџету Републике Србије, док у колони 7 – АП Војводина – исказују само оне износе прихода и примања, односно расхода и издатака који се финансирају из буџета АП Војводине. Наиме, треба имати у виду да се у буџету Републике Србије планирају средства за сваког корисника буџетских средстава са територије АП Војводине, а Министарство финансија – Управа за трезор сва опредељена средства збирно преноси покрајинском секретаријату на рачун извршења буџета. Тако збирно пренета средства покрајински секретаријат расподељује индиректним корисницима са територије АП Војводине, што индиректне кориснике наводи на закључак да примљена средства, односно приходе и примања, као и расходе и издатке у Обрасцу 5 треба исказати у колони 7 – АП Војводина. Таквим начином приказивања прихода и примитака, те расхода и издатака у Обрасцу 5 изводи се погрешан закључак да су остварени приходи и примици, као и расходи и издаци већи од планираних величина и одобрених апропријација, исказани у колони 7, а да су приходи и примици, те расходи и издаци који су планирани у буџету Републике Србије (колона 6 Обрасца) знатно мањи. Наведени проблем ствара доста потешкоћа приликом консолидације финансијских извештаја на крају године јер усаглашавање података који се консолидују траје дуго и често, а сматра се да је решиво уз конкретнија упутства на основу уочених недостатака.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 30

● У трећем делу Обрасца 5 – УТВРЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА – утврђује се разлика између планираних средстава и извршења, укључујући све приходе и примања, расходе и издатке, чиме се утврђује резултат пословања по изворима финансирања, односно разлика између текућих прихода и расхода, као и разлика између извршених примања и издатака. Заправо, треба напоменути да Образац 5 има један недостатак, што у посматраном периоду у приходну страну не укључује и оне изворе из ранијих година из којих је вршено финансирање расхода и издатака, а то су извори финансирања 13, 14 и 15, у вези са којима су настали расходи и издаци (400000 – Текући расходи, 500000 – Издаци за нефинансијску имовину и 600000 – Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине). Полазећи од такве околности, јавља се проблем у вези са реалним утврђивањем разлике између одобрених средстава и извршења које је исказано у III делу Обрасца 5. Закључно би се могло рећи да буџетски корисници могу да искажу само текуће приходе и примања, без могућности укључења и извора из претходног периода: извор 13 – нераспоређени вишак прихода из ранијих година, извор 14 – неутрошена средства приватизације из ранијих година и 15 – Финансијска помоћ ЕУ, која су у 2017. години коришћена за покриће расхода и издатака. На основу изнетог подаци у вези са утврђивањем резултата пословања из трећег дела Обрасца 5 нису идентични подацима о утврђеном резултату пословања који се исказује у Обрасцу 2 – Биланс прихода и расхода. Та неподударност података проистиче из чињенице да је утврђивање резултата пословања у Обрасцу 5 засновано искључиво на текућим приходима и примањима, односно расходима и издацима који се односе на 2017. годину.

* * *

Калкулатор камата у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/ одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе и да на тај начин прилагоди обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, као и што могу да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Осим наведених, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПРИМЕРИ НЕПРАВИЛНОСТИ У ПОСТУПКУ ПРИПРЕМЕ И ПОДНОШЕЊА ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА KOРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА 1. Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

У наставку текста уследиће објашњење на који начин буџетска инспекција врши инспекцијску контролу подношења финансијских извештаја са аспекта примене Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15 – др. закони, 103/15, 99/16 и 113/17 – у даљем тексту: Закон) и подзаконских аката. Важно је овде подсетити на то да буџетска инспекција врши инспекцијску контролу примене Закона у области материјално-финансијског пословања и наменског и законитог коришћења средстава буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката који по било ком основу користе јавна средства. Поступак инспекцијске контроле врши се прегледом пословних књига, извештаја, евиденција и друге документације контролисаног субјекта, како би се утврдило да ли је приликом обављања своје делатности субјект контроле наменски и законито трошио средства. Буџетска инспекција у свом раду прати спровођење и следећих прописа: ● Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, број 16/16, 49/16, 107/16, 46/17, 114/17), ● Правилника о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, број 18/2015 – у даљем тексту: Правилник) и ● Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006 – у даљем тексту: Уредба). На основу података из рачуноводствених евиденција састављају се финансијски извештаји корисника буџетских средстава. Финансијски извештаји се припремају на принципима готовинске основе, у складу са чланом 5. став 3. Уредбе, а достављају се на прописаним обрасцима утврђеним Правилником. Одредбама члана 78. став 1. Закона прописан је календар за подношење финансијских извештаја, односно поступак припреме, састављања и подношења завршних рачуна буџета Републике Србије, буџета локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање, с тим да ови рокови представљају крајње рокове у календару за подношење годишњих финансијских извештаја и других аката. Такође, одредбама члана 79. Закона прописан је садржај завршног рачуна. Према овој одредби, завршни рачун садржи годишњи финансијски извештај о извршењу буџета, са додатним напоменама, објашњењима и образложењима. Најчешће неправилности у примени наведених прописа јесу непоштовање буџетског календара од стране локалне власти и нетачно приказивање прихода у Извештају о извршењу буџета (Образац 5). Конкретно:

Пример број 1: Одлуку о завршном рачуну буџета скупштина општине је донела на седници одржаној дана 29. јуна ****. године, која је објављена у службеном листу општине. На увид нису дати докази да је до прописаног дана, тј. до 15. маја ****. године локални орган управе надлежан за финансије припремио нацрт одлуке о завршном рачуну буџета општине и поднео надлежном извршном органу локалне власти, нити доказ да је надлежни извршни орган локалне власти доставио надлежној скупштини предлог одлуке о завршном рачуну буџета у прописаном наведеном року, тј. 1. јуна. Како је одлуку о завршном рачуну буџета општине скупштина општине донела на седници одржаној дана 29. јуна и како су прописани обрасци завршног рачуна буџета општине

достављени надлежној служби Министарства финансија 29. јуна, из тога произлази да општина није поштовала прописани календар за подношење завршног рачуна у смислу члана 78. Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пример број 2: На увид су дати обрасци, и то: 1) Биланс стања, 2) Биланс прихода и расхода, 3) Извештај о капиталним издацима и примањима, 4) Извештај о новчаним токовима; 5) Извештај о извршењу буџета, који су потписани од стране начелника за финансије и председника општине. Није дат доказ да је општинска управа, као директни корисник буџетских средстава, израдила годишњи извештај у смислу члана 6. Уредбе и доставила надлежној служби у смислу члана 78. став 1. тачка 2) подтачка (2) Закона, којима је прописано да 31. марта директни корисници средстава буџета локалне власти припремају годишњи извештај и подносе га локалном органу управе надлежном за финансије, а директни корисници средстава буџета локалне власти који у својој надлежности имају индиректне кориснике средстава буџета локалне власти, контролишу, сравњују податке из њихових годишњих извештаја о извршењу буџета и састављају консолидовани годишњи извештај о извршењу буџета, који подносе локалном органу Управе за финансије. Треба подсетити да је чланом 6. став 1. Уредбе прописано да се годишњи финансијски извештаји заснивају на консолидованим финансијским подацима из главне књиге трезора и подацима из извештаја завршних рачуна директних корисника буџетских средстава, а у ставу 3. истог члана прописано је да годишњи финансијски извештаји директних корисника представљају консолидоване финансијске извештаје, односно укључују податке из књиговодствених евиденција и податке из извештаја завршних рачуна њихових индиректних корисника.

Пример број 3: Општина у Извештају о извршењу буџета – Образац 5 није тачно приказала приходе из буџета Републике, односно трансфере из буџета Републике, и на тај начин није ускладила своје евиденције у складу са важећим прописима, што је супротно одредбама члана 3. Уредбе, којима је прописано да су корисници буџетских средстава дужни да вођење пословних књига, састављање, приказивање, достављање и објављивање финансијских извештаја врше у складу са Законом и другим прописима којима се уређује ова област. Како је одредбама члана 79. став 2. Закона прописано да годишњи финансијски извештаји који чине завршни рачун буџета локалне власти, морају да буду у складу са садржајем и класификацијом буџета, односно плана, нетачним приказивањем прихода из буџета Републике у Обрасцу 5 поступљено је супротно наведеном члану 79. став 2. Закона.

Пример број 4: Школа је у Извештају о извршењу буџета у периоду 1. 1. 2016 – 31. 12. 2016. године (Образац 5) евидентирала приходе по основу ученичких стипендија у колони 7 (приходи из буџета Аутономне Покрајине) уместо у колони 6 (приходи из буџета Републике), јер се ученичке стипендије финансирају из буџета Републике Србије. На овај начин поступљено је супротно одредбама члана 10. Правилника и одредбама члана 79. став 2. Закона.

Прекршајне одредбе

Чланом 103. Закона утврђени су прекршаји за непоступање по напред наведеним одредбама Закона, тако да: ● поступајући супротно одредбама члана 38. став 7, члана 40. и члана 42. став 6. Закона о буџетском систему, одговорна лица починила су прекршај из члана 103. став 1. тачка 2. истог закона; ● поступајући супротно одредбама члана 78. и 79. Закона о буџетском систему, одговорна лица починила су прекршај из члана 103. став 1. тачка 6. истог закона.

Одредбама члана 103. став 1. тачке 2. и 6. Закона о буџетском систему прописана је новчана казна од 10.000 до 2.000.000 динара за одговорно лице корисника буџетских средстава ако не поштује одредбе чл. 38, 40, 42. став 6. и чл. 74–79а овог закона. Захтев за покретање прекршајног поступка из члана 103. Закона о буџетском систему, на основу члана 104. овог закона, подноси буџетска инспекција. Прекршајни поступак не може да се покрене ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен, а исти се води у складу са одредбама закона којим се уређују прекршаји. Захтев за покретање прекршајног поступка подноси се надлежном прекршајном суду. * * *

ромет половних моторних возила који врше обвезници ПДВ-а по посебном поступку опорезивања прописаним чланом 36. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – испр., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 83/2015 и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) јесте специфичан, што је управо разлог за појашњење истог, посебно ако се има у виду да се од 1. јануара 2013. године, у складу са извршеним изменама Закона, мора водити рачуна и о томе да ли тај промет подлеже порезу на пренос апсолутних права, при чему се у том случају не обрачунава ПДВ. Правилником о утврђивању добара која се сматрају половним добрима, уметничким делима, колекционарским добрима и антиквитетима („Сл. гласник РС”, бр. 105/2004 и 118/2012) дефинисано је да се под половним моторним возилима сматрају коришћена возила у стању у којем су набављена или након поправке, која су погодна за даљу употребу. То значи да под посебан режим опорезивања могу доћи сва возила, укључујући и половне путничке аутомобиле, мотоцикле, мотоцикле са бочним седиштем, трицикле и четвороцикле, која су набављена после 1. 1. 2005. године ради даље продаје. Прометом половних моторних возила, која су предмет посебног режима опорезивања, сходно члану 36. Закона, могу да се баве само лица – обвезници ПДВ-а који учестало набављају половна моторна возила у циљу њиховог промета, независно од тога да ли им је то претежна регистрована делатност или није, као ни да ли је наведена у оснивачком акту или није. У сваком случају, продаја моторних возила која обвезник набави као своју опрему, па их након тога продаје, није промет који може да се подведе под посебан режим опорезивања јер обвезници ПДВ-а који се баве прометом половних моторних возила, искључиво врше набавку тих возила ради даље продаје.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРОМЕТА ПОЛОВНИХ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (ПРИМЕНА ЧЛАНА 36. ЗАКОНА О ПДВ-У)

Према одредби члана 36. став 6. Закона, половним добрима не сматрају се секундарне сировине из члана 10. став 2. тачка 1) Закона (нпр. хаварисано моторно возила које није за даљу употребу може се прометовати као секундарна сировина (делови од лима, пластике, стакла), сходно Правилнику о утврђивању секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са секундарним сировинама, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 107/2012 и 74/2013)).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пореска основица

Чланом 36. ст. 1. и 2. Закона прописано је да обвезници који се баве прометом половних добара, укључујући половна моторна возила, утврђују основицу као разлику између продајне и набавне цене добра (уз одбитак ПДВ-а који је садржан у тој разлици), при чему је битно да код набавке таквих возила испоручилац није дуговао ПДВ или је користио опорезивање разлике (вршио је опорезивање у складу са чланом 36. Закона). Продаја половних моторних возила по члану 36. Закона значи да мора да се утврди разлика између набавне и продајне цене ради омогућавања обрачуна ПДВ-а. Поступање супротно наведеном третираће се као да обвезник ПДВ-а не врши промет у складу са чланом 36. Закона. У случају да не може објективно да се утврди разлика, плаћа се порез на пренос апсолутних права у складу са Законом о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001… и 68/2014 – др. закон). Ипак, то не значи да обвезник не може да их прометује и без накнаде, при чему се у том случају продајном ценом за израчунавање разлике сматра вредност која се утврђује у складу са чланом 18. Закона, односно то је набавна цена тих или сличних возила у тренутку промета, како је и прописано ставом 3. члана 36. Закона. Законодавац је предвидео још једну могућност, а то је да се не обрачунава ПДВ, већ порез на пренос апсолутних права, и у случају када би износ ПДВ-а обрачунат на прописану основицу био мањи од износа пореза на пренос апсолутних права који би обрачунао надлежни порески орган. Наиме, чланом 36. став 7. Закона прописано је да, ако би износ ПДВ-а обрачунат, у складу са одредбама ст. 1–3. овог члана, за промет добара чији је пренос права својине предмет опорезивања у складу са законом којим се уређују порези на имовину, био мањи од износа пореза који би за тај промет био обрачунат у складу са тим законом, на тај промет се не би плаћао ПДВ. Обвезник може да сазна колики би био износ пореза на пренос апсолутних права од Пореског органа или узимањем податка од АМСС о тржишној вредности возила које продаје, на коју ће применити стопу од 2,5% и добити износ пореза. Из Мишљења Министарства финансија РС, бр. 413-00-116/2017-04 од 5. 6. 2017. године, преноси се следећи део: Међутим, ако би износ ПДВ-а обрачунат у поступку опорезивања разлике приликом продаје половног моторног возила, чији је пренос права својине предмет опорезивања у складу са Законом о порезима на имовину (у даљем тексту: ЗПИ), био мањи од износа пореза на пренос апсолутних права који би за тај промет био обрачунат у складу са ЗПИ-ом, на тај промет не би се плаћао ПДВ, већ порез на пренос апсолутних права, у складу са ЗПИ-ом. Примера ради, ако је обвезник ПДВ-а – давалац лизинга набавио половно моторно возило од испоручиоца предмета лизинга (који за свој промет није дуговао ПДВ или је користио опорезивање разлике) по цени од 100.000 динара, а то моторно возило дао је у финансијски лизинг по цени од 101.500 динара, обвезник ПДВ-а – лизинг компанија, у циљу правилне примене Закона, односно ЗПИ-а, а под претпоставком да продајна цена од 101.500 динара није нижа од тржишне цене коју би за промет који врши лизинг компанија утврдио надлежни порески орган при утврђивању износа пореза на пренос апсолутних права, у складу са ЗПИ-ом, утврђује потенцијални износ ПДВ-а, односно пореза на пренос апсолутних права, који по основу конкретног промета треба да буде плаћен. Потенцијални износ ПДВ-а, који је израчунат тако што је на разлику између продајне и набавне цене половног моторног возила (101.500 - 100.000 = 1.500) примењена прерачуната пореска стопа ПДВ-а од 20%, тј. 16,6667% (1.500 x 16,667%), износи 250 динара. Потенцијални износ пореза на пренос апсолутних права, израчунат применом пореске стопе

од 2,5% на продајну цену од 101.500 динара, износи 2.537,5 динара. Према томе, на конкретни промет не би се платио ПДВ, већ порез на пренос апсолутних права.

Право на одбитак претходног пореза Обвезници који се баве прометом половних моторних возила немају право на одбитак претходног ПДВ-а за набавку добара или примање услуга који су у непосредној вези са прометом половних моторних возила, сходно члану 36. став 5. Закона.

Подаци на рачуну о продаји половног возила

Уношење података у ПП ПДВ Обвезник ПДВ-а који се бави прометом половних добара, односно половних моторних возила, податак о накнади за извршен промет исказује у пољу 003 Обрасца ПП ПДВ, док у пољу 103 истог обрасца исказује износ ПДВ-а који је обрачунао применом прерачунате стопе од 16,6667% на прописану основицу, тј. на разлику између продајне и набавне цене. Међутим, ако је на наведени промет морао да се обрачуна порез на пренос апсолутних права, онда податак о вредности промета обвезник исказује у пољу 002 Обрасца ПП ПДВ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Обвезник не сме на рачуну да искаже ПДВ. У случајевима у којима постоји обавеза издавања рачуна, уместо података из члана 42. став 4. т. од 6) до 10) Закона (подаци о износу основице, пореској стопи, износу ПДВ-а и напомена о пореском ослобођењу), обвезник треба да искаже податак о продајној цени половног моторног возила у моменту промета и напомену да у рачуну није исказан ПДВ, у складу са чланом 36. Закона (члан 18. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012 и 86/2015)). На рачуну који испоставља купцу обвезник треба да има седеће податке: 1) назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна; 2) место и датум издавања и редни број рачуна; 3) назив, адресу и ПИБ обвезника – примаоца рачуна; 4) врсту и количину испоручених добара; 5) датум промета добара и висину авансних плаћања; 6) податак о продајној цени добра и 7) напомену да у рачуну није исказан ПДВ, у складу са чланом 36. Закона. Када је купац моторног возила физичко лице, промет се евидентира преко фискалне касе, а купцу се даје фискални исечак без исказаног ПДВ-а (исказује се само вредност промета – оно што купац плаћа).

* * *

ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ОБРАЧУНА ГОДИШЊЕГ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК ГРАЂАНА ЗА 2017. ГОДИНУ

дредбама чл. 87, 88. и 89. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) прописано је утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана. Пошто се пореска пријава по овом основу подноси до 15. маја 2018. године, у наставку текста уследиће приказ основних елемената обрачуна годишњег пореза на доходак грађана, а у наредним бројевима биће обрађени и конкретни примери, са попуњавањем пореске пријаве по овом основу.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Порески обвезници У погледу утврђивања годишњег пореза постоје две групе пореских обвезника. Наиме, према члану 87. став 1. Закона, годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, и то: 1) резиденти за доходак остварен на територији Републике и у другој држави; 2) нерезиденти за доходак остварен на територији Републике. Треба подсетити да је резидент Републике, према одредбама члана 7. ст. 2. и 3. Закона, физичко лице које испуњава један од следећих услова: 1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или 2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години. За одређивање боравка на територији Републике из наведене тачке 2), пуним даном боравка у Републици сматраће се и боравак у делу дана, у било ком периоду између 00 и 24 часа, осим дела дана који физичко лице проведе у транзиту кроз Републику. Физичко лице које у прошлој пореској години није боравило на територији Републике и које у њој не испуњава услов да се сматра пореским резидентом, неће се сматрати резидентом Републике за 2017. пореску годину. Независно од наведених услова, резидент Републике је и физичко лице које је из Републике упућено у другу државу ради обављања послова у дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно ради обављања послова за Републику у међународним организацијама, у периоду обављања делатности у том или било ком другом дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно међународној организацији. Наведени услови за стицање статуса резидента Републике прописани су алтернативно, што значи да је потребно да буде испуњен један од постављених услова да би одређено лице било резидент.

Неопорезиви износ

Према члану 87. став 1. Закона, годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица – резиденти и нерезиденти – за доходак остварен на територији Републике, који су у календарској години остварили доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике. Конкретно, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике („Сл. гласник РС” бр. 7/2018), просечна годишња зарада по запосленом исплаћена у Републици у 2017. години износила је 791.712,00 динара, па када се тај износ помножи са 3, добија се неопорезиви износ за 2017. годину од 2.375.136 динара. 36

Приходи који се опорезују годишњим порезом на доходак Према одредбама члана 87. став 2. Закона, предмет опорезивања годишњим порезом на доходак грађана јесу приходи који су исплаћени односно остварени у периоду од 1. јануара до 31.

децембра 2017. године, као године за коју се утврђује годишњи порез, независно од тога на који се период исплате односе, и то годишњи збир по следећим основима: 1) зарада из чл. од 13. до 15б Закона; 2) опорезиви приход од самосталне делатности из чл. 33. и 40. Закона; 3) опорезиви приход од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине из чл. 55. и 60. Закона; 4) опорезиви приход од издавања непокретности из члана 65в Закона; 5) опорезиви приход од давања у закуп покретних ствари из члана 82. ст. 3. и 4. Закона; 6) опорезиви приход спортиста и спортских стручњака из члана 84а Закона; 7) опорезиви други приходи из члана 85. Закона; 8) приходи по основама наведеним у т. од 1) до 7), остварени и опорезовани у другој држави за обвезнике резиденте.

Приликом евиденције ових прихода за опорезивање:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

1) зараде по члановима од 13. до 15б Закона и опорезиви приходи од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, као и опорезиви приход спортиста и спортских стручњака и опорезиви други приходи из члана 85. Закона, умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве приходе; 2) опорезиви приходи од издавања непокретности и опорезиви приходи од давања у закуп покретних ствари умањују се за порез плаћен на те приходе у Републици. Као што је уз наведена примања и наведено, зарада, опорезиви приходи од ауторских и сродних права и права индустријске својине, опорезиви приход спортиста и спортских стручњака и опорезиви други приходи из члана 85. Закона умањују се за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање плаћене у Републици на терет лица које је остварило зараду, односно опорезиве приходе, а сви остали опорезиви приходи који су предмет опорезивања годишњим порезом умањују се за порез плаћен на те приходе у Републици (члан 87. став 3. Закона). Такође, приликом израчунавања годишњег дохотка треба имати у виду да се: ● доходак физичког лица увећава за износ који се у календарској години за коју се утврђује годишњи порез обвезнику исплати по основу повраћаја доприноса за обавезно социјално осигурање, у складу са законом који уређује доприносе за обавезно социјално осигурање (члан 87. став 4. Закона); ● приходи остварени и опорезовани у другој држави умањују за порез плаћен у тој другој држави (члан 87. став 5. Закона). Наведени приходи се укључују у основицу годишњег пореза уколико су били предмет опорезивања при остваривању прихода у 2017. години, за коју се утврђује годишњи порез на доходак грађана. То значи да у основицу годишњег пореза не улазе приходи на које у току године није обрачунаван и плаћан порез на доходак грађана, било зато што су изузети од опорезивања (пензије, инвалиднине, организована социјална и хуманитарна помоћ, отпремнине до утврђеног неопорезивог износа и друга примања из члана 9. Закона) било зато што су ослобођени од плаћања пореза. Али зато у евиденцију прихода физичког лица за 2017. годину улазе сва примања исплаћена у току 2017. године, без обзира на то на коју се годину односе. Дакле, ако је зараду за неки од месеци из 2016. године или ранијих година порески обвезник примио у току 2017. године, она се у целини укључује у пореску пријаву за 2017. годину, без обзира на то коју се годину односи. Међутим, ако је зараду за новембар или децембар 2017. године порески обвезник примио у току 2018. године, та исплата се не укључује у приходе за 2017. годину. Важно је овде подсетити да се у годишње опорезивање не укључују приходи од капитала, па самим тим не улазе ни у пореску пријаву за 2017. годину, и то: камате по основу зајма, штедних и других депозита (орочених или по виђењу) и по основу дужничких и сличних хартија од вредности, дивиденде и учешћа у добити, принос од инвестиционе јединице отвореног

инвестиционог фонда и узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од стране власника друштва за њихове приватне потребе. Такође, годишњи порез на доходак не плаћа се на остварене капиталне добитке, добитке од игара на срећу, приходе од осигурања лица и пензије.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Годишњи доходак за опорезивање

Сагласно одредби члана 87. став 6. Закона, доходак за опорезивање чини разлика: 1) прихода који су предмет опорезивања годишњим порезом, умањених за порез и доприносе за обавезно социјално осигурање, који су плаћени из прихода физичког лица, и 2) прописаног годишњег неопорезованог износа дохотка. То значи да се годишњи доходак за опорезивање обрачунава (утврђује) тако што се годишњи збир прихода по основу зараде и опорезивих прихода из члана 87. став 2. Закона, који су предмет опорезивања годишњим порезом, умањи за плаћени порез и доприносе за обавезно социјално осигурање (ст. 3. и 5. тог члана), па од тако добијеног износа одбије неопорезиви износ на годишњем нивоу. Према томе, физичка лица – резиденти и нерезиденти – обвезници су плаћања годишњег пореза на доходак грађана за 2017. годину ако им је збир прихода који подлежу годишњем опорезивању (умањен за плаћени порез и доприносе) већи од 2.375.136,00 динара. На пример, ако је збир прихода који подлежу годишњем опорезивању (приходи минус плаћени порез и доприноси) већи од 2.375.136,00 динара, доходак за опорезивање утврђује се у висини разлике између збира тих прихода и неопорезованог износа. Доходак за опорезивање је само први елемент за утврђивање годишњег пореза, јер треба утврдити још две величине – пореску основицу и пореску стопу. Према одредби члана 88. Закона, основицу годишњег пореза на доходак грађана чини опорезиви доходак који представља разлику између дохотка за опорезивање и личних одбитака. Лични одбици износе: 1) за пореског обвезника – 40% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, што износи 316.684,80 динара; 2) за издржаваног члана породице – 15% од просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике – по члану, што износи 118.756,80 динара. Одредбама члана 88. ст. 2. и 3. Закона прецизирана су и следећа ограничења, која треба имати у виду у пракси: 1) укупан износ личних одбитака по оба наведена основа не може да буде већи од 50% дохотка за опорезивање; 2) ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на доходак грађана, одбитак за издржаване чланове породице може да оствари само један обвезник (на пример, ако родитељи имају два детета, а оба родитеља су обвезници годишњег пореза, само један родитељ може да умањи доходак за опорезивање за два издржавана члана породице или мајка може да умањи за једног, а отац за другог издржаваног члана); дакле, издржавани чланови домаћинства само једном могу да буду основ за лични одбитак пореског обвезника. Према одредби члана 10. Закона, лица која обвезник издржава су: 1) малолетна деца односно усвојеници; 2) деца односно усвојеници на редовном школовању или за време незапослености, ако са обвезником живе у домаћинству; 3) унуци, ако их родитељи не издржавају и уколико живе у домаћинству са обвезником; 4) брачни друг; 5) родитељи односно усвојиоци. Чланом породице се, у смислу Закона, сматрају брачни друг, родитељи, деца, усвојеник и усвојилац обвезника. Домаћинством се, у смислу Закона, сматра заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода.

Треба напоменути да физичко лице, када утврди да нема доходак за опорезивање, односно да је збир опорезивих прихода (умањених за порезе и доприносе на терет примаоца прихода) мањи од наведеног неопорезивог износа, није обвезник годишњег пореза на доходак грађана за 2017. годину и није обавезно да поднесе пореску пријаву.

Утврђивање пореске основице

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Према одредбама члана 89. Закона утврђено је прогресивно опорезивање прихода годишњим порезом на доходак грађана. Прописане су две пореске стопе – од 10% и 15% – које се примењују зависно од висине опорезивог дохотка оствареног у календарској години. Сагласно томе, пореска стопа од 10% или 15%, која је у сваком конкретном случају опорезивања годишњим порезом утврђена зависно од висине дохотка за опорезивање, примењује се на опорезиви доходак као пореска основица. Конкретно, годишњи порез на доходак грађана плаћа се на пореску основицу по следећим стопама: ● на износ до шестоструке просечне годишње зараде – 10%; ● на износ преко шестоструке просечне годишње зараде – 10% на износ до шестоструке просечне годишње зараде + 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде. То значи да се годишњи порез на доходак грађана плаћа у зависности од висине оствареног опорезивог дохотка, и то: 1) 10% – за физичко лице које је остварило опорезиви доходак у износу до шестоструке просечне годишње зараде – на износ до 4.750.272,00 динара; 2) 15% – за физичко лице које је остварило опорезиви доходак у износу који је већи од 4.750.272,00 динара – износ до 4.750.272,00 динара опорезује се по стопи од 10%, а износ изнад 4.750.272,00 динара опорезује се по стопи од 15%. Конкретно, пошто разлика између годишњег збира прихода за 2017. годину и плаћеног пореза и доприноса, умањена за неопорезиви износ од 2.375.136,00 динара, чини доходак за опорезивање у случају да је тај износ до 4.750.272,00 динара, примењује се стопа годишњег пореза од 10%. Уколико обвезник оствари доходак за опорезивање већи од 4.750.272,00 динара, стопа годишњег пореза је 10% на износ до 4.750.272,00 динара и 15% на износ преко 4.750.272,00 динара. Према томе, сви грађани Србије који су у 2017. зарадили више од 2.237.136 динара, дужни су да Пореској управи поднесу пријаву за плаћање годишњег пореза на доходак. Обвезници тог пореза су држављани Србије, као и странци који су свој доходак зарадили на територији Републике Србије. Пореске пријаве се подносе искључиво електронски, а рок је 15. мај 2018. године. * * *

ПОКЛОНИ ЗА ОСМИ МАРТ И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

авања послодаваца поводом Осмог марта – Дана жена нису предвиђена Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон), тако да то право мора да буде предвиђено општим актом послодавца, односно уговором о раду. Такође: ● запосленима у државним органима и органима територијалне аутономије и локалне самоуправе могу се даровати поклони за Осми март под условом да су за ове намене предвиђена средства у буџету и да је то предвиђено општим актима; ● запосленима у јавним службама могу се даровати поклони за 8. март из сопствених прихода, у роби или у новцу. Кад је реч о пореском третману поклона за Дан жена, треба истаћи да поклони који се из средстава послодавца дају запосленим женама у било ком облику, имају третман зараде. Стога се истиче: 1) ако је реч о новчаној исплати из средстава послодавца, исплата има карактер зараде и подлеже обавези плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање и пореза на зараде; 2) уколико се запосленим женама поклони дају у роби, у облику поклон-честитки или куповином ваучера за туристичко путовање, такви поклони се сматрају зарадом у смислу прописа о радним односима и подлежу плаћању доприноса за обавезно социјално осигурање и пореза на зараде; 3) када се поклони дају у новчаном облику из средстава синдиката која су прикупљена из синдикалне чланарине, не плаћају се никакве пореске обавезе.

Исплата у готовом новцу и роби женама запосленим код послодавца Ако послодавац запосленим женама поводом Дана жена даје готов новац или поклоне у роби, онда таква исплата, као што је поменуто, има карактер зараде, па се у том случају обрачунавају и плаћају и порез и доприноси као на редовну зараду. Дакле, плаћају се порез по стопи од 10% и допринос за обавезно социјално осигурање по стопи од 19,90% на терет запосленог и по стопи од 17,90% на терет послодавца. Приликом давања поклона у роби порез и доприноси на зараде обрачунавају се на укупну цену у коју је укључен ПДВ. Пошто давање у новцу или роби поводом Дана жена има карактер зараде, то утиче и на обрачун наведеног давања. Наиме, мора да се примени прописана најнижа основица за обрачун доприноса за социјално осигурање. Зато се препоручује да се исплата поводом Дана жена, односно вредност поклона обрачуна заједно са зарадом за фебруар, а не да се исплати као аконтација зараде за март. У овом случају запосленим женама се обрачунавају укупна примања и пореске обавезе, како редовне зараде тако и дела зараде по основу Осмог марта. На пример, ако је бруто зарада запослене за фебруар 50.000 динара, а поклон за овај празник је исплаћен у нето у износу од 5.000 динара, неопходно је да се овај износ преведе у бруто и сабере са зарадом. Вредност нето исплате поклона преводи се у бруто путем формуле: бруто = (5.000 : 0,701) = 7.132,67. Овај бруто износ се сабира са бруто зарадом и укупан износ од 57.132,67 динара (50.000 + 7.132,67) уноси се у Образац ППП ПД и чини основицу за обрачун доприноса и пореза (после пореског умањења за 15.000 динара). Међутим, ако се исплата за Осми март врши као аконтација зараде за март, треба имати у виду да ће се доприноси у том случају сигурно обрачунати на најнижу основицу доприноса, која тренутно износи бруто 23.053 динара (ако је износ бруто исплате нижи од 23.053 динара). Међутим, у том случају посебно треба имати у виду начин примене пореског умањења у складу са Правилником о начину и поступку обрачунавања пореза на зараде у случају умањења пореске основице („Сл. гласник РС” бр. 115/2013 – у даљем тексту: Правилник). Према члану 3. став 1. Правилника, умањење зараде за неопорезиви износ запосленог који ради са пуним радним временом врши се приликом исплате зараде, односно било ког дела зараде код послодавца за одговарајући месец, у потпуности, односно у износу који опредељује послодавац. Према томе,

Б = ((Н + Д) - 1.500,00) : 0,90, где су: Б – бруто износ исплате свакој запосленој жени; Н – нето износ који добија запослена; Д – обрачунати доприноси за социјално осигурање из бруто зараде на најнижу основицу доприноса, који износе 4.587,55 динара (23.053 x 19,9%); 0,90 – коефицијент за превођење у бруто износ, у коме је садржана пореска стопа од 10% ((100 - 10) : 100). Сведена, ова формула гласи: Б = (Н + 3.087,55) : 0,90 На пример, ако послодавац даје свакој жени поклон у вредности од нето 11.000 динара, у виду аконтације зараде за март, обрачун има следећи ток: Ред. бр.

Опис

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

пошто пореско умањење износи 15.000 динара, приликом обрачуна поклона за Осми март, као аконтације зараде за март, послодавац може да одлучи да ли ће пореско умањење одбити приликом те аконтације или приликом исплате коначне зараде за месец март. На пример: 1) Ако је послодавац утврдио бруто износ исплате, за износ исплате до 15.000 динара неће се обрачунати порез, већ само доприноси на износ најниже основице од 23.053 динара, али уколико је бруто износ исплате већи од 15.000 динара, порез ће се обрачунати на износ преко 15.000 динара, а доприноси на износ најниже основице (наравно, ако је исплата мања од 23.053 динара). 2) Уколико је послодавац утврдио нето износ исплате, мора да га утврдити и у бруто износу, али ради конкретне методологије превођења у бруто износ најпре мора да га упореди са нето износом бруто најниже основице доприноса од 23.053 динара, који износи 17.660,15 динара. Стога, ако је нето износ исплате мањи од 17.660,15 динара, може се препоручити методологија обрачуна са нето на бруто, која се састоји у следећем: а) најпре се утврди нето износ давања (исплате); б) на тај нето износ дода се износ доприноса обрачунат на најнижу основицу; ц) од овако утврђеног збира одузима се прерачуната пореска олакшица од 1.500,00 динара и разлика се дели са 0,90 ради утврђивања бруто износа (у који је укључен и порез по стопи од 10%); д) на овако утврђен бруто износ обрачунавају се припадајуће пореске обавезе. Формула према којој се обезбеђује унапред утврђен нето износ исплате свакој запосленој жени и правилан обрачун пореских обавеза и бруто износа изгледа овако:

Износ

Нето износ за исплату

11.000,00

Нето износ најниже основице

17.660,15

Основица за доприносе – бруто најнижа основица

23.053,00

Обрачунати доприноси на најнижу основицу (19,90% на ред. бр. 3)

Бруто износ исплате ((11.000 + 4.587,55) - 1.500,00) : 0,90 = (11.000 + 3.087,55) : 0,90

15.652,83

Пореско умањење

15.000,00

Порез ((15.652,83 - 15.000) x 10%)

Нето за исплату (ред. бр. 5 - ред. бр. 4 - ред. бр. 7) = ред. бр. 1

11.000,00

Доприноси на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 3)

4.126,49

4.587,55

65,28

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Овакав обрачун исплаћеног поклона послодавци морају да врше увек када та исплата представља аконтацију зараде за март и када је нижа од најниже основице доприноса. Као што је речено, послодавци могу да, у складу са чланом 3. став 1. Правилника, одлуче од ког дела зараде ће да одбију пореско умањење од 15.000 динара, што значи да то не мора да буде од аконтације, већ од коначне исплате за конкретни месец. У посебном случају, ако је вредност поклона који се даје у виду аконтације зараде за март, нижа од износа нето пореске олакшице, која износи 10.412,45 динара, образац за превођење у бруто је Б = Н + 4.587,55 дин. (где је износ од 4.587,55 дин. добијен множењем најниже основице доприноса (23.053 динара) са стопом укупних доприноса од 19,9%). На пример, ако послодавац врши исплату поклона у вредности од 4.000 динара, бруто износ поклона је 8.587,55 динара (4.000 + 4.587,55). У овом случају порез се не обрачунава пошто је вредност поклона нижа од пореске олакшице на зараде. Приликом следеће исплате послодавац може да искористи још (15.000 - 8.587,55) 6.412,45 динара до пуне пореске олакшице. У погледу обавезе плаћања пореза на зараде и доприноса на самостално примање по основу поклона у виду мартовске аконтације код послодавца, није од значаја да ли се то примање остварује у новцу или роби. Послодавац може да учини поклон у виду готовинске исплате новчаних средстава, давањем поклон-честитке, новчаног бона, плаћањем туристичког путовања и сл., али, независно од облика у ком је учињен поклон, то примање има третман зараде и подлеже плаћању пореза и доприноса, уз подношење Обрасца ППП ПД.

Порески третман исплата женама које нису запослене код послодавца На исплате женама које нису запослене код послодавца или су пензионерке, у складу са одредбама члана 85. Закона о порезу на доходак грађана, порез се плаћа по стопи од 20% на основицу умањену за износ нормираних трошкова од 20%. Када је реч о пореском третману прихода по основу поклона, није значајно да ли се тај поклон остварује у новцу или у роби. Износ поклона који се исплаћује у новцу или малопродајна цена (са ПДВ-ом) множи се са коефицијентом 1,19047619 да би се добио бруто износ. Пример: Послодавац је донео одлуку да пензионеркама које су биле у радном односу код послодавца исплати износ од по 3.500 динара. Обрачун изгледа овако: Ред. бр.

ОПИС

Износ

Износ поклона (нето) који се даје пензионеркама

3.500,00

Коефицијент за прерачун на бруто

1,190476

Бруто износ (ред. бр. 2 x ред. бр. 1)

4.166,67

Нормирани трошкови (ред. бр. 3 x 20%)

Опорезиви приход (ред. бр. 3 - ред. бр. 4)

Порез (ред. бр. 5 x 20%)

666,67

Износ поклона – нето (ред. бр. 3 - ред. бр. 6)

3.500,00

833,33 3.333,34

Пре наведене исплате послодавац је дужан да поднесе пореску пријаву на Обрасцу ППП ПД надлежној организационој јединици Пореске управе, у електронском облику, након чега добија БОП за плаћање обавеза по основу исплате. Ова исплата се уноси у поље 3.6. Обрасца ППП ПД под шифром 1 11 611 0000, а шифре плаћања које се уносе у налоге за пренос приликом ове исплате су 249 (за исплату поклона у новцу), односно 254 (за уплату пореза по одбитку). Порез по одбитку плаћа се на рачун 840-4848-37.

Књижење ове исплате је следеће: Конто

Ред. бр.

дугује

529

Остали лични расходи и накнаде

555

Трошкови пореза

ОПИС

потражује

469

Остале обавезе

482

Обавезе за порез, царине и друге дажбине из набавке или на терет трошкова

Износ дугује

потражује

3.500,00 666,67 3.500,00 666,67

- по обрачуну за давање поклона женама које нису у радном односу 2)

469

Остале обавезе

482

Обавезе за порез, царине и друге дажбине из набавке или на терет трошкова 241

3.500,00

Текући (пословни) рачун

666,67 4.166,67

- по изводу банке за исплаћене поклоне

Ако послодавац одлучи да запосленим женама и пензионеркама (бившим запосленима) поводом прославе Дана жена приреди заједнички ручак у угоститељском објекту, тај трошак има третман трошкова репрезентације, уколико је то уређено одговарајућим општим актом у складу са рачуноводственим прописима. Наравно, ови издаци морају бити документовани. Према Мишљењу Министарства финансија и економије број 414-00-118/2002-04 од 22. априла 2002. године, трошкови по основу угоститељских услуга поводом прослава, односно обележавања јубилеја или других значајних датума предузећа или државних и републичких празника (ручак или вечера за запослене, пензионере или пословне партнере), могу имати карактер трошкова репрезентације под условом да је то уређено одговарајућим општим актом у складу са рачуноводственим прописима. Подразумева се да издаци по том основу морају да буду веродостојни и неспорни. Они не представљају зараду нити друго примање запослених и не подлежу плаћању пореза на доходак грађана.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Угоститељске услуге поводом прославе Дана жена

Поклони за Дан жена набављени из средстава синдикалне чланарине Поводом Осмог марта запосленим женама се, на основу одлуке синдиката, из средстава синдикалне чланарине могу набављати поклони без плаћања пореза и доприноса, с обзиром на то да се синдикална чланарина издваја из зарада на које су већ плаћени порез и доприноси. Поклони се не опорезују без обзира на то да ли се дају женама које су у радном односу (запослене) код даваоца поклона или нису. Међутим, ако се поклони дају из средстава синдиката остварених мимо синдикалне чланарине (на пример из средстава која је синдикату пренео послодавац са свог текућег рачуна као помоћ или сл.), давање таквих поклона подлеже обавези плаћања пореза и доприноса на исти начин као што је објашњено за давање поклона из средстава послодавца. Другим речима: овај поклон има карактер зараде иако га даје синдикат и подлеже обавези плаћања пореза и доприноса на зараде. Приликом давања поклона из средстава синдикалне чланарине потребно је да из документације која доказује извор тих средстава недвосмислено произлази да је реч о средствима прикупљеним од синдикалне чланарине или других извора средстава на која су претходно плаћени порез и доприноси, а не о средствима послодавца пренетим синдикалној организацији. * * *

ИСПЛАТА МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У УСЛОВИМА НОВОГ ИЗНОСА НАЈНИЖЕ ОСНОВИЦЕ ДОПРИНОСА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

инимална зарада је Законом о раду утврђена као најнижа прописана зарада на коју запослени има право за стандардни учинак и време проведено на раду. Послодавац не може уговором о раду са запосленим да утврди зараду у мањем износу од износа минималне зараде, односно елементи уговорене зараде морају тако да буду утврђени (стандардни учинак и пуно радно време) да се запосленом обезбеђује зарада најмање у висини минималне зараде утврђене за одређени месец. Послодавац је дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата. Конкретно, за фебруар 2018. године (исплата у марту) минимална зарада утврђена је у нето износу по часу рада од 143 динара, односно у висини од 22.880 динара нето на нивоу месеца фебруара, за пуно радно време и стандардни учинак (143 дин. x 160 час. = 22.880 дин.). Ако запослени има мање часова на раду у фебруару од 160 часова, добиће за толико мању минималну зараду, али увек 143 динара по радном сату. Истовремено, Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: Закон о доприносима) утврдио је јединствену најнижу месечну основицу доприноса за све запослене. Међутим, релативно низак ниво ове најниже основице отворио је питање када доприноси заиста могу да се обрачунају на најнижу основицу када је познато да зарада запосленог, осим изузетно, не може да буде нижа од минималне зараде. У овом случају најпре се треба подсетити следећих законских одредби: ● Према члану 6. тачка 27. Закона о доприносима, најнижа месечна основица доприноса јесте најнижи износ на који се обрачунавају и плаћају доприноси за један календарски месец осигурања. Дакле: 1) ако је обрачуната бруто зарада запосленог већа од најниже месечне основице, доприноси ће се обрачунати на већу основицу, дакле – на стварно обрачунату бруто зараду; 2) уколико је обрачуната бруто зарада запосленог мања од најниже месечне основице доприноса, доприноси ће се и тада обрачунати на већу основицу – овог пута на прописану најнижу основицу. Према решењу министра финансија, најнижа основица од 6. јануара 2018. године износи (бруто) 23.053 динара и важи до 31. децембра 2018. године. Да би се упоредно сагледала ова два важна мерила у исплати зарада – минимална зарада и најнижа основица доприноса – у наредној табели упоређени су прописани износи минималне зараде и важеће најниже основице за обрачун доприноса: Бруто износ

Износ без пореза и доприноса

Минимална зарада (за фебруар 2018)

30.499,29

22.880,00

Најнижа месечна основица доприноса (за фебруар 2018)

23.053,00

17.660,15

Важећа минимална нето зарада од 22.880 динара за фебруар 2018. године већа је од најниже нето основице за доприносе, а исти је однос и у бруто износима, што је врло важан детаљ са становишта праксе обрачуна примања запослених. На основу овог упоређења може да се закључи следеће: 1) Послодавац који са запосленим није уговорио минималну зараду за фебруар 2018. године, за пуно радно време и просечан учинак, не може да дође у ситуацију да обрачуна доприносе на најнижу основицу јер би тај обрачун значио да се исплаћује зарада која је нижа од минималне, што према законским прописима није могуће за пуно радно време и остварен просечан радни учинак.

2) Послодавац приликом исплате минималне зараде за фебруар 2018. године обрачунава доприносе за обавезно социјално осигурање на минималну зараду, а не на најнижу основицу доприноса, зато што је минимална зарада виша од најниже основице. У наредној табели дат је пример обрачуна минималне зараде за месец фебруар, уз обавезну исплату „топлог оброка”, који у примеру износи 1.000 динара, као и „минулог рада” од 4%. Ред. бр.

Опис

Износ

Нето минимална зарада за фебруар 2018.

22.880,00

„Топли оброк”

„Минули рад” (4% на 22.880)

Укупна нето минимална зарада (1 + 2 + 3)

24.795,20

Бруто минимална зарада ((24.795,20 - 1.500,00) : 0,701)

33.231,38

Најнижа месечна бруто основица доприноса

22.053,00

Основица за обрачун доприноса – већи износ са ред. бр. 5 и 6

33.231,38

Износ обрачунатих доприноса: а) на терет запосленог (19,9%) б) на терет послодавца (17,9%)

6.613,05 5.945,42

Пореско умањење

15.000,00

10.

Пореска основица (ред. бр. 5 - ред. бр. 9)

18.231,38

11.

Порез (10% на ред. бр. 10)

12.

Минимална зарада за исплату (5 - 8а - 11) = ред. бр. 4

1.000,00 915,20

24.795,20

Пошто је минимална зарада за фебруар виша од најниже основице доприноса, бруто минимална зарада израчунава се по формули која се употребљава за превођење у бруто свих зарада које су веће од најниже основице, а ниже од највише основице доприноса. 3) Послодавци за фебруар 2018. године не могу да уговарају зараде које су у нивоу најниже бруто основице доприноса од 23.053 динара, јер је ова најнижа основица за фебруар нижа од минималне зараде за овај месец. Уколико за фебруар послодавци уговарају минималну зараду, исплатиће бруто минималну зараду од најмање 30.499,29 динара за пуно радно време од 160 часова, и ту основицу примениће за обрачун и доприноса и пореза. Према томе, најнижа основица за обрачун и плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање, која се примењује од 6. јануара ове године, нема утицаја на обрачун бруто минималне зараде јер је нето минимална зарада и за фебруар и за наредне месеце 2018. године виша од нето најниже основице.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

1.823,14

Основне формуле за превођење нето минималне зараде у бруто Наиме, уколико се зарада запосленом утврђује најпре у нето износу, треба је превести у бруто износ ради обрачуна пореских обавеза. За ово превођење приликом исплате минималне зараде могући су следећи случајеви: 1. Ако је обрачуната нето минимална зарада запосленог већа од нето пореске олакшице од 10.412,45 динара, а мања од нето најниже основице од 17.660,15 динара за пуно радно време, утврђени нето износ минималне зараде преводи се у бруто износ помоћу формуле: Бруто зарада = [(Нето зарада + 0,199 x НнО) - (15.000,00 x 10%)] : 0,90,

где је: 0,199 – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог, НнО – важећа најнижа основица доприноса, 0,90 – коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 - 10 = 90 : 100). Пошто најнижа основица доприноса износи бруто 23.053,00 динара, а доприноси обрачунати по стопи од 19,90% на ту основицу износе 4.587,55 динара, ова формула изгледа овако: Бруто минимална зарада = [(Нето зарада + 4.587,55) - 1.500,00] : 0,90, односно Бруто минимална зарада = (Нето зарада + 3.087,55) : 0,90. 2. Ако је конкретна нето минимална зарада већа од важеће нето најниже основице доприноса (17.660,15 динара), бруто минимална зарада добија се применом следеће формуле: Бруто зарада = (Нето зарада - 15.000,00 x 10%) : ((100 - 19,90 - 10) : 100), односно

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Бруто минимална зарада = (Нето минимална зарада - 1.500,00) : 0,701,

где је: 19,90% – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог, 10% – пореска стопа на зараде, 0,701 – коефицијент добијен из односа [100 - (10 + 19,90)] / 100).

Могућност исплате минималне зараде ниже од најниже основице У претходном одељку указано је на садашњу актуелну ситуацију – да се приликом исплате минималне зараде, конкретно за фебруар 2018. године, не примењује најнижа основица доприноса од 23.053 динара, јер је важећа минимална зарада већа од те основице. Међутим, важно је скренути пажњу на ситуацију када ће најнижа основица доприноса бити у употреби. То може да се догоди ако запослени коме је анексом уговора о раду утврђена исплата минималне зараде, има значајнији подбачај радне норме. У овом случају, ако је са запосленим уговорена минимална зарада за фебруар, за пуно радно време и просечан учинак, она ће бити исплаћена у нето износу од 22.880 динара, односно у бруто износу од 30.499,29 динара, уз обавезно увећање за „минули рад” и „топли оброк”. Могуће је да се догоди да, услед неизвршења норме за одређени проценат, исплата минималне зараде буде и умањена, односно може да се догоди да исплата минималне зараде, због неизвршења норме за одређени проценат, буде умањена и испод најниже основице доприноса. При томе треба напоменути да овде треба рачунати умањење минималне зараде само због неизвршења норме, а не и због неостварених часова рада у месецу, јер минимална зарада по часу рада и даље мора да износи 143,00 динара. Дакле, минимална зарада није гарантовано примање запосленог, већ објављени званични износ минималне зараде може да се умањи запосленом сразмерно оствареном резултату рада у односу на стандардни, захтевани, односно планирани. Ова тврдња се изводи из одредбе члана 111. став 1. Закона о раду, где се каже да запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду. Према томе, запослени који не остварује стандардни учинак, може да прими и зараду нижу од минималне. Конкретно, запослени са којим је уговорена исплата минималне зараде и има пуно радно време, за 10% неизвршења норме примиће на име минималне зараде 10% нижи износ од званично важећег. При томе треба нагласити да је умањивање зараде испод минималне могуће само уколико послодавац има разрађена и прописана мерила утврђивања радног учинка запосленог. Уколико таквих мерила нема, за пун месец рада послодавац мора да исплати зараду у висини минималне, ако је минималну зараду уговорио са запосленим.

У наредној табели приказан је обрачун минималне зараде двојици запослених са којима је уговорена минимална зарада, а који немају пуно остварење радне норме: Ред. бр.

Опис

Пример 1

Пример 2

Важећа нето минимална зарада за фебруар 2018. године (143 дин./ч. x 160 ч.)

22.880,00

Нето најнижа основица доприноса

17.660,15

Остварен радни учинак

90%

70%

Остварена минимална зарада (ред. бр. 1 x ред. бр. 3)

20.592,00

15.596,00

Увећање за минули рад и топли оброк

1.000,00

Укупно обрачуната нето минимална зарада за исплату (ред. бр. 4 + ред. бр. 5)

21.592,00

16.596,00

У другом примеру запослени је, због значајног неостваривања радног учинка, остварио минималну зараду испод најниже основице, тако да се за њега доприноси обрачунавају на најнижу основицу. Бруто минимална зарада овом запосленом израчунава се на основу формуле: Бруто зарада = ((Нето зарада + 4.587,55) - 1.500,00) : 0,90, односно Бруто зарада = (16.596,00 + 4.587,55) - 1.500,00) : 0,90 = = 21.870,61 динара. Када су познате ове величине, обрачун зараде за ова два запослена изгледа овако: Ред. бр.

Опис

Пример 1

Пример 2

Бруто минимална зарада запосленог

28.661,91

21.870,61

Најнижа бруто месечна основица доприноса

23.053,00

Основица за обрачун доприноса (већи број са ред. бр. 1 и 2)

28.661,91

23.053,00

Обрачунати доприноси на терет запосленог (19,90% на ред. бр. 3)

5.703,72

4.587,55

Пореска олакшица

15.000,00

Пореска основица (ред. бр. 1 - ред. бр. 5)

13.661,91

6.870,61

Обрачунати порез (10% на ред. бр. 6)

1.366,19

687,06

Зарада за исплату (ред. бр. 1 - ред. бр. 4 - ред. бр. 7)

21.592,00

16.596,00

Обрачунати доприноси на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 3)

5.130,48

4.126,49

У првом примеру запослени није испунио радну норму за 10%, али је његова зарада још увек већа од најниже основице доприноса. У другом примеру је смањење уговорене минималне зараде такво да је зарада за исплату пала испод најниже основице, која је зато у овом случају основица за обрачун доприноса. У оба случаја основица за обрачун пореза је обрачуната бруто минимална зарада, умањена за 15.000,00 динара пореског умањења. * * *

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

У првом примеру запослени је, и поред умањења за 10%, остварио минималну зараду изнад најниже основице, тако да је та остварена зарада уједно и основица за све пореске обавезе. Бруто минимална зарада овом запосленом израчунава се на основу формуле: Бруто зарада = ((Нето зарада - 1.500,00) : 0,701), односно Бруто зарада = (21.592,00 - 1.500,00) : 0,701 = = 28.661,91 динара.

ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА И ПРЕПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ – ДРУГИ ДЕО

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

римена методе цене коштања увећане за уобичајену зараду (у даљем тексту: метода цене коштања) и методе препродајне цене (у даљем тексту: под заједничким називом „методе бруто марже”) приказана је у наставку текста из перспективе Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон) и Правилника о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима (у даљем тексту: Правилник). При томе: 1) Методе бруто марже представљају једностране методе, тј. методе које су усмерене само на једног учесника у трансакцији, нпр. само на продавца робе или само на примаоца услуга. Учесник у трансакцији на кога се примењује конкретна метода бруто марже у пракси и теорији трансферних цена назива се тестираном страном. 2) У оквиру примене метода бруто марже проверава се профитабилност тестиране стране, и то профитабилност која настаје из или у блиској вези са контролисаном трансакцијом, тј. трансакцијом са повезаним лицем. 3) У циљу проверавања профитабилности тестиране стране, методе бруто марже фокусирају се на проверавање тржишности прихода или расхода тестиране стране, зависно од карактеристика анализиране трансакције. 4) Метода цене коштања проверава висину прихода тестиране стране, док метода препродајне цене проверава висину расхода тестиране стране. 5) Провера висине прихода или расхода врши се применом одговарајуће математичке формуле која користи један од два могућа показатеља добити, и то: приходе од продаје или цену коштања/набавну вредност продате робе1. У погледу одабира показатеља профитабилности код метода бруто марже, тј. имениоца, међународна пракса налаже да именилац коришћен у формули мора бити независан у односу на анализирану трансакцију. Следеће формуле могуће је користити у оквиру метода бруто марже: Метода препродајне цене

Бруто маржа =

Бруто добит (Приход од продаје – цена коштања/набавна вредност продате робе)

Метода цене коштања

x 100

Приход од продаје

Брутo маржа =

Бруто добит (Приход од продаје – цена коштања/набавна вредност продате робе)

x 100

Цена коштања/набавна вредност продате робе

Проверава тржишност, тј. висину расхода тестиране стране, као ставку која настаје из трансакције са повезаним лицем.

Проверава тржишност, тј. висину прихода тестиране стране, као ставку која настаје из трансакције са повезаним лицем.

Неодговарајућа, тј. прениска маржа, утврђена методом препродајне цене, указује на то да је тестирана страна евидентирала превисоке расходе услед превисоких цена које наплаћује повезано лице, што јој је угрозило профитабилност.

Неодговарајућа, тј. прениска маржа, утврђена методом цене коштања, указује на то да је тестирана страна евидентирала прениске приходе услед прениских цена које наплаћује од повезаног лица, што јој је угрозило профитабилност.

1 Да ли ће се користити набавна вредност продате робе или цена коштања зависи од тога да ли се трансакција односи на продају/набавку робе или на продају производа или пружање услуга. Иако локални прописи праве разлику између ова два термина, суштина је иста, те се у оба случаја користи податак о трошковима релевантним за анализирану трансакцију. У међународној пракси се униформно користи енглески израз cost of goods sold или трошак продате робе.

Пример 1 – Примена метода цене коштања кроз интерне упоредиве марже

Што се тиче података о приходу, релативно је једноставно утврдити исте, тако да се у локалној пракси најчешће укључују следећи рачуни: ● Рачуни групе 61 – Приходи од продаје производа и услуга и ● Рачуни групе 63 – Промена вредности залиха учинака. Међутим, када је у питању метода цене коштања, у пракси и у теорији трансферних цена компликације потенцијално могу да настану приликом утврђивања који финансијски подаци на страни расхода треба да буду укључени у обрачун, односно који расходи треба да чине тзв. трошковну основицу. Основни разлог због ког је значајно ово питање лежи у чињеници да се

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Порески обвезник, Друштво А, послује на територији Републике Србије као произвођач грађевинског материјала – цементних блокова. Друштво А своје производе продаје купцима у земљи и иностранству, претежно дистрибутерима, који укључују и једно повезано лице. Претпоставља се да се све продаје одигравају по приближно истим условима, те да не постоје значајне разлике између самих продаја, осим у погледу врсте, количине и својстава продатих производа. Друштво А своје сировине набавља у целости од неповезаних лица. Оно у првом кораку разматра да ли је могуће извршити директно поређење цена будући да се слични производи продају и повезаним и неповезаним лицима, те прво узима у обзир потенцијалне интерне упоредиве цене, али ипак закључује да нису у питању исти производи и да постоје кључне разлике у карактеристикама за које није могуће спровести довољно прецизна усклађивања. Услед наведеног, Друштво А закључује да није могуће вршити поређење интерних цена. Такође, будући да поменуто друштво нема податке о екстерним упоредивим ценама јер се не ради о производима којима се тргује на робним берзама, нити има приступ другим јавно доступним подацима о упоредивим ценама, оно закључује да није могуће вршити ни поређење са екстерним ценама. Друштво А сада разматра методе бруто марже, чија би се примена у овом случају фокусирала на проверу тржишности прихода који настају из трансакције продаје производа, будући да сви расходи настају из трансакција са неповезаним лицима, те да нису спорни из перспективе трансферних цена. С обзиром на наведено, Друштво А се опредељује за методу цене коштања, при чему би тестирана страна била Друштво А. Иако је, теоријски гледано, тачно да Друштво А, као произвођач, скоро сигурно има сложенији функционални профил од повезаног лица – купца у датој трансакцији, у локалној пракси су далеко чешћи случајеви да се у сличним ситуацијама ипак бира локално друштво – произвођач, као тестирана страна. Основни разлог за наведени приступ је доступност и поузданост података, будући да су на страни локалних друштава лако доступни поуздани финансијски подаци који би били коришћени за утврђивање профитабилности, тј. за обрачун маржи. Приликом коришћења финансијских података иностраних друштава увек је присутан проблем упоредивости, имајући у виду да рачуноводствено евидентирање појединих пословних промена може значајно да се разликује од државе до државе. Такође, поменути сложенији функционални профил на страни Друштва А ипак је лакше узети у обзир на одговарајући начин, тј. прикупити одговарајуће податке, објашњења и документацију, будући да се ради о локалном друштву. У циљу примене методе цене коштања, Друштво А ће прво покушати да изврши поређење са интерним упоредивим бруто маржама, и то: 1) бруто марже остварене продајом производа повезаном лицу (у даљем тексту: контролисана маржа) и 2) бруто марже остварене продајом производа неповезаном лицу (у даљем тексту: неконтролисана маржа). Друштво А ће вршити поређење двеју поменутих маржи применом обједињеног приступа, при чему ће се све продаје повезаном лицу објединити у једну трансакцију и, последично, у једну маржу. У циљу обрачуна предметне марже, Друштво А сада мора да утврди који финансијски подаци морају да буду укључени.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 50

метода цене коштања, тј. показатељ добити који она користи (тзв. цена коштања) најчешће у пракси користи за анализу трансакција које укључују виши степен додате вредности2 од стране тестиране стране. Ова додата вредност добрим делом се огледа управо у трошковима тестиране стране, које она сноси како би спровела активности које су предмет трансакције – у конкретном случају производњу. Дакле, свакако би у трошковну основицу требало укључити све оне трошкове који су директно утицали на стварање додате вредности, односно тзв. директне трошкове, који директно и прецизно могу да се припишу конкретној делатности, конкретном купцу/примаоцу услуга или чак и конкретном производу/услузи. Који ће то конкретно трошкови бити – зависи од анализиране трансакције и делатности тестиране стране, при чему је у посматраном случају јасно да ће то превасходно бити трошкови сировина, који се у пракси у обрачун марже укључују обухватањем рачуна групе 51 – Трошкови материјала и енергије. Да ли ће још неки трошкови бити укључени у обрачун – зависи од начина на који се воде трошкови код тестиране стране, односно од прецизности вођења места трошка. Докле год је за конкретан трошак могуће прецизно, тј. директно приписивање делатности, трансакцији или производу, он може да се сматра директним. Остали трошкови, за које није могуће директно приписивање, сматрају се индиректним, те је за њих потребно индиректно приписивање или тзв. алокација коришћењем одговарајућег алокационог кључа. Начелно говорећи, методе бруто марже требало би да се задржавају на директним трошковима будући да би требало да анализирају бруто добит као добит која не укључује нужно све одбитне ставке. Свако укључивање додатних индиректних трошкова доводи до замућивања границе између метода бруто марже и метода трансакционе добити, при чему се ту првенствено мисли на методу трансакционе нето марже. О разликама и сличностима између метода бруто марже и методе трансакционе нето марже више речи биће у издању које ће имати за тему методу трансакционе нето марже. Претпоставља се да је у посматраном случају Друштво А у могућности да, као директне трошкове, обезбеди следеће: ● Рачуни групе 51 – Трошкови материјала и енергије и ● Рачуни групе 52 – Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи Другим речима: Друштво А је у могућности да директно, тј. са високим степеном прецизности припише трошкове са наведена два рачуна својим појединачним производним активностима, на првом месту продајама повезаном и продајама неповезаним лицима. Поменути степен прецизности мора да обезбеди да свака маржа (контролисана и неконтролисана) користи само оне податке који су за њу релевантни. Наиме, неспорно је и јасно да контролисана маржа на приходној страни мора да садржи само ставке које се односе на продате производе повезаном лицу, а неконтролисана маржа треба да садржи само податке који се односе на продате производе неповезаним лицима. Међутим, потребно је да и на расходној страни трошковна основица садржи само оне расходе који се односе на ове две категорије продаја, те да контролисана маржа садржи само расходе који се односе на продаје производа повезаном лицу, а неконтролисана – само расходе који се односе на продаје неповезаним лицима. Користећи описане податке, Друштво А приступа обрачуну контролисане марже, тј. бруто марже при продаји производа повезаном лицу и једне неконтролисане марже која укључује све продаје свим неповезаним лицима. Дакле, обрачун маржи ће у овом случају изгледати као што следи:

2 У контексту трансферних цена овај појам треба разграничити од значења које има у области пореза на додату вредност, те се овде првенствено односи на допринос лица које продаје производ или пружа услугу, стварању вредности која прелази обичан збир трошкова насталих у вези са предметном трансакцијом.

Метода цене коштања

Контролисана маржа =

Бруто добит (приход од продаје производа повезаном лицу – цена коштања производа продатих повезаном лицу)

x 100

Неконтролисана маржа =

Цена коштања производа продатих повезаном лицу

Бруто добит (приход од продаје производа неповезаним лицима – цена коштања производа продатих неповезаним лицима

x 100

Цена коштања производа продатих неповезаним лицима

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Претпоставља се да је кроз представљени обрачун Друштво А дошло до контролисане марже од 32,61% и неконтролисане марже од 42,19%, што би значило да Друштво А више зарађује од продаје производа неповезаним лицима. Међутим, овај закључак би једино могао да се донесе под условом да је функционални профил Друштва А идентичан у обе трансакције, тј. под условом да су извршене функције, преузети ризици и употребљена имовина исти у обе трансакције. За потребе овог примера претпоставља се и да је функционални профил идентичан у обе трансакције, тако да се марже могу поредити. Дакле, може се закључити да је маржа остварена продајом производа повезаном лицу нижа од марже остварене продајом производа неповезаном лицу, те да постоји потреба за корекцијом пореске основице по основу трансферних цена за анализирану трансакцију. Пре приступања обрачуну корекције потребно је истаћи да локални прописи о трансферним ценама говоре о корекцији као о укључивању одређеног износа у пореску основицу, тј. као о повећавању пореске основице. Међутим, суштина обрачуна корекције код једностраних метода, као што је метода бруто марже, јесте у томе да се утврђује тачно колико приходи односно расходи одступају од вредности тржишних прихода односно расхода, те корекција представља фиктивно увећање прихода, односно смањење расхода. Дакле, иако се корекција у локалној пракси спроводи кроз једно поље обрасца ПБ-1 (поље бр. 53), независно од тога да ли та корекција по својој суштини представља повећање прихода или смањење расхода, није препоручљиво да се ова чињеница губи из вида приликом обрачуна исте. У сваком случају, Друштво А сада приступа обрачуну корекције имајући у виду примењену методу цене коштања, а у складу са обрачуном у наставку. Обрачун корекције код методе цене коштања 1.

Приход од продаје производа повезаном лицу

28.568.794

Цена коштања производа продатих повезаном лицу

21.542.765

Бруто добит (1 - 2)

7.026.029

Бруто маржа за методу цене коштања (3 / 2)

32,61%

Неконтролисана маржа

42,19%

Тржишна добит (2 * 6)

9.088.893

Тржишни приход (2 + 6)

30.631.658

Корекција прихода (7 - 1)

2.062.864

У првом кораку Друштво А обрачунава бруто добит као разлику између релевантних прихода и расхода, као и бруто маржу, користећи индикатор добити који одговара анализираној трансакцији – у конкретном случају цену коштања (тачке 1–4 из табеле). Затим утврђује колика би била

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 52

вредност тржишне добити под претпоставком да неконтролисана маржа представља тржишну маржу. Наведено се постиже множењем два износа који могу да се сматрају неконтролисаним у датој трансакцији, и то су цена коштања (јер се сировине набављају од неповезаних лица) и поменута неконтролисана маржа. На овај начин долази се до вредности добити коју би Друштво А требало да остварује под условима који се сматрају тржишним (тачке 5 и 6 табеле). Међутим, није могуће зауставити се на овом кораку будући да на добит утичу и приходи и расходи, те неодговарајућа вредност исте може да буде производ прениских прихода, али и превисоких расхода. Последица тога је да Друштво А утврђује колика би била вредност тржишних прихода, која представља збир две већ познате тржишне ставке – цене коштања и тржишне добити. Од овако утврђеног износа тржишних прихода одузимају се стварно остварени, тзв. трансферни приходи и на тај начин долази се до коначног износа корекције који може бити унет у поље бр. 53 Обрасца ПБ-1 (тачке 7 и 8 табеле). Иако анализа трансферних цена извршена на овај начин може да се сматра оправданом и исправном, коришћење јединичне вредности неконтролисане марже практично онемогућава да контролисана и неконтролисана маржа икада буду једнаке, будући да је скоро немогуће да буду идентичних вредности. Такође, став међународне праксе је да ће у великом броју случајева резултат анализе трансферних цена заправо бити распон вредности (било да су у питању цене било марже), при чему све могу бити једнако одговарајуће. Међутим, поставља се питање на који начин практично могу да се примене бројне вредности које чине распон, односно на који начин може да се дође до вредности која најприкладније осликава начело „ван дохвата руке”. За ове потребе могу да се користе статистичке алатке за обраду података на основу којих могу да се искључе екстремне, тј. потцењене и прецењене вредности из узорка. У локалној пракси је најчешће у употреби интерквартилни распон, под претпоставком да постоји одговарајући број вредности, али је могуће коришћење и обичне просечне вредности у случају да нису доступни подаци. Наравно, у теорији је могућа примена и других статистичких алата који могу бити прикладнији зависно од карактеристика анализе. Интерквартилни распон се састоји од четири квартила, при чему први квартил дели скуп података тако да 25% података има вредност једнаку или испод вредности првог квартила и 75% података има вредност једнаку или изнад вредности првог квартила. Други квартил (медијан) дели скуп података тако да 50% података има вредност једнаку или испод медијана и 50% података има вредност једнаку или изнад медијана. Трећи квартил дели скуп података тако да 75% података има вредност једнаку или испод трећег квартила, а 25% података има вредност једнаку или већу од трећег квартила. У пракси трансферних цена сматра се да су вредности које се налазе између првог и трећег квартила тржишне, при чему локални прописи захтевају да у случају примене интерквартилног распона корекција мора да буде извршена на средишњу вредност распона, тј. на такозвани медијан. За потребе формирања распона неконтролисаних маржи потребно је обрачунати појединачне неконтролисане марже, тј. марже које Друштво А остварује приликом продаја сваком појединачном упоредивом купцу. Практично говорећи, постоје случајеви у којима нису доступни довољно прецизни финансијски подаци потребни за обрачун ових појединачних маржи, будући да је за њихов обрачун потребно да се за сваког купца утврди приход од продаје и цена коштања. У таквим случајевима анализа мора да се сведе на поређење једне контролисане марже са једном неконтролисаном маржом. Претпоставља се за потребе овог примера да Друштво А може да обезбеди одговарајуће податке, те да, у складу са тиме, долази до следећих маржи и распона3:

3 Функција QUARTILE у оквиру програма Microsoft Office, која је доступна и у другим сличним програмима, омогућава једноставно утврђивање интерквартилних распона, при чему је потребно само одабрати ћелије које садрже одговарајуће вредности и одредити који део скупа конкретна ћелија треба да приказује (0 – минимум, 1 – први квартил, 2 – медијан, 3 – трећи квартил, 4 – максимум).

Маржа

Купац 1

35,78%

Купац 2

24,53%

Купац 3

45,32%

Купац 4

27,72%

Купац 5

38,11%

Купац 6

55,91%

Купац 7

24,24%

Купац 8

38,42%

Минимум

24,24%

Први квартил

26,92%

Медијан

36,95%

Трећи квартил

40,15%

Максимум

55,91%

Увидом у представљени распон може да се закључи следеће: Вредности које су означене као минимум и максимум не могу се сматрати ни тржишним ни упоредивим будући да их је интерквартилни распон, као статистичка алатка, сврстао у екстремне вредности. С друге стране, све вредности које су једнаке или више од вредности првог квартила (26,92%), а једнаке су или ниже од трећег квартила (40,15%), могу да се сматрају тржишним. У конкретном случају, практична последица коришћења интерквартилног распона јесте то што Друштво А нема обавезу да изврши корекцију основице по основу трансферних цена за анализирану трансакцију, будући да се контролисана маржа од 32,61% налази у оквиру утврђеног интерквартилног распона. Упркос томе што је вредност контролисане марже нижа од вредности медијана, њена вредност је и даље виша од вредности првог квартила, што указује на њену усклађеност са начелом „ван дохвата руке”. Докле год је вредност ове марже виша од првог квартила, неће бити потребе за корекцијом пореске основице, будући да вредности изнад трећег квартила нису тржишне, али ни не указују на то да су приходи тестиране стране прениски. У таквим случајевима закључак би суштински био да је тестирана страна превише профитабилна, те да корекција треба да буде на страни купца.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Купац

* * *

ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО ПДВ ТРЕТМАН РАДОВА НА ИНДУСТРИЈСКИМ ПЕЋИМА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Питање: Да ли се фактурисање следећих радова – рушење и зидање дела ватросталног озида са ватросталном изолационом опеком, ватросталним бетоном и керамичком вуном на индустријским објектима (пећи и котлови), комплетно рушење и поновни озид на индустријским пећима – врши у складу са чланом 10. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у?

Одговор: Правилником о утврђивању добара и услуга из области грађевинарства за сврху одређивања пореског дужника за порез на додату вредност („Сл. гласник РС” број 86/2015 – у даљем тексту: Правилник) ближе се уређује шта се, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у, сматра добрима и услугама из области грађевинарства. Сагласно одредби члана 2. став 1. Правилника, добрима и услугама из области грађевинарства, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона, сматрају се добра и услуге чији се промет врши у складу са чланом 4. став 1. и став 3. тачка 6) и чланом 5. став 1. и став 3. тачка 3) Закона, у оквиру обављања делатности између осталих и из групе 43.99 Класификације делатности (Уредба о класификацији делатности – „Сл. гласник РС” број 54/2010). Група 43.99 – Остали непоменути специфични грађевински радови – обухвата специјализоване грађевинске радове који су заједнички за различите врсте грађевина, а захтевају поседовање специјалних вештина или специјалне опреме, у шта се, поред осталог, убраја и подизање димњака, индустријских пећи и др. Дакле, када је у питању рушење и озиђивање дела пећи и котла са свим наведеним карактеристикама и сл., у питању је промет добара и услуга из области грађевинарства за који је прималац порески дужник ако је испоручилац обвезник ПДВ-а. Испоручилац је дужан да се на рачуну позове на одредбу Закона по основу које није обрачунат ПДВ.

ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА Питање: Корисник комуналних услуга је упутио захтев ЈКП-у за ослобађању плаћања комуналних услуга, при чему је у прилогу доставио потврду издату од стране Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, у којој стоји следеће: „Потврда се издаје ради остваривања права на ослобађање плаћања увоза и регистрације моторних возила, комуналних услуга и утрошене електричне енергије.” Да ли ЈКП треба да поступа у складу са захтевом и да поменутог корисника ослободи плаћања комуналних услуга? Одговор: Локалне самоуправе имају право и могућност да угроженим лицима или породицама дају знатне попусте за плаћање комуналних услуга (грејање, вода, смеће итд.), а у појединим општинама и градовима из буџета се издваја одређени новчани износ за плаћање станарине стамбено угроженим породицама. То могу бити пензионери који примају најнижу пензију (претпоставља се да је у овом случају тако, с обзиром на то да је неуобичајено да Фонд ПИО издаје поменуту потврду), породице с ниским приходима, учесници рата, ратни војни инвалиди и породице палих бораца, као и домаћинства са особама са хендикепом и тешко оболелим члановима или подстанари. Попусти су одређени процентуално и разликују се од града до града. Једном признато право на попуст негде важи шест месеци, негде годину дана, а негде до краја календарске године. Дакле, да би ЈКП утврдило да ли је Фонд ПИО издао потврду коју је корисник доставио, у складу са условима које је донела општина на којој се налази ЈКП, потребно је распитати се у општини.

Ако је све у складу са актима општине или Фонда ПИО, ЈКП може да пружи услугу без накнаде, при чему НЕ ужива пореско ослобођење у смислу примене Закона о ПДВ-у, јер и када је у питању пружање услуга без накнаде, исте су предмет опорезивања ПДВ-ом у складу са чланом 5. став 4. тачка 2) Закона о ПДВ-у. Основица на коју се обрачунава ПДВ јесте цена коштања услуге коју ЈКП пружа (јер је у питању сопствена услуга), у складу са чланом 18. Закона о ПДВ-у.

ПОРЕСКИ СТАТУС ПОЛИКЛИНИКЕ Питање: Поликлиника, предузетник у статусу паушалног обвезника, регистрована је 1. 6. 2017. године. Од прихода има само приходе од здравствених услуга. У 2017. години, закључно са 31. 12. 2017, остварила је укупно 5.800.000,00 динара прихода. Шта се догађа уколико у току 2018. године поликлиника оствари укупан промет преко 8.000.000,00 динара, односно када се рачуна 365 дана уназад? Да ли треба да обавести Пореску управо о томе и да ли може да остане у статусу паушалног обвезника и у 2018. години до момента док евентуално не пређе 6.000.000,00 динара, али рачунајући од 1. 1. 2018, а не од 2017. године (не враћа се 365 дана уназад у рачунању прихода)?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Одговор: Постављено питање обухвата појашњење везано за примену два закона, па је тако и одговор конципиран. Са аспекта Закона о порезу на доходак грађана: Према одредбама члана 33. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, број 24/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон), опорезиви приход за предузетника паушалца је паушално утврђени приход, који решењем утврђује надлежни порески орган применом критеријума и елемената из члана 41. овог закона. Чланом 40. Закона прописани су изузеци од права на паушално опорезивање, односно право на паушално опорезивање не може да се призна, поред осталих, ни обвезнику чији је укупан промет у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање делатности већи од 6.000.000 динара (став 2. тачка 4) Закона), али ни обвезнику који је евидентиран као обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (став 2. тачка 5) Закона). У наведеном случају, сагласно члану 42. став 5. Закона, надлежни порески орган ће решењем наложити предузетнику вођење пословних књига од половине текуће године или од почетка наредне године (у случају да обвезник у току календарске године оствари укупан промет већи од 6.000.000 динара). То практично значи да се за предузетника паушалца укупан приход утврђује за календарску годину (не сме да пређе шест милиона у календарској години). Уколико у току године оствари промет већи од наведеног износа, порески орган има право да захтева да почне да води пословне књиге. Међутим, предузетник коме престаје право на паушално опорезивање по основу из члана 40. став 2. тачка 5) овог закона (ако, са аспекта закона о ПДВ-у, пређе укупан промет (што није пандан укупном приходу) већи од 8.000.000 динара у претходних 12 месеци), дужан је да води пословне књиге најкасније од дана када постане обвезник пореза на додату вредност у складу са Законом о ПДВ-у, без утврђивања обавезе вођења пословних књига решењем надлежног пореског органа (члан 40. став 7. Закона о порезу на доходак грађана). До доношења решења о утврђивању пореза за текућу годину предузетник паушалац је дужан да плаћа порез у висини обавезе која одговара износу пореза утврђеног решењем за претходну годину. Са аспекта Закона о порезу на додату вредност: Одредбом члана 25. став 2. тачка 7) Закона о ПДВ-у („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) прописано је пореско ослобођење без права на одбитак претходног пореза за промет услуга које пружају здравствене установе у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту, укључујући и смештај, негу и исхрану болесника у тим установама, осим апотека и апотекарских установа.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 56

Одредбом члана 4. став 1. Правилника о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 120/2012 и 86/2015) прописано је да се услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 7) Закона, сматрају превентивне, дијагностичко-терапијске и рехабилитационе услуге које пружају домови здравља, болнице, заводи, заводи за јавно здравље, клинике, институти, клиничко-болнички центри и клинички центри, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту, регистроване за обављање тих делатности, као и смештај, нега и исхрана болесника у тим установама, независно од тога да ли су ове установе усмерене ка остваривању добити. Превентивним услугама сматрају се услуге које имају за циљ спречавање неповољног здравственог стања (став 2. истог члана Правилника). Дијагностичко-терапијским услугама сматрају се услуге успостављања дијагнозе у циљу одређивања терапије, успостављања дијагнозе, одређивања и спровођења терапије (члана 4. став 3. Правилника). Рехабилитационим услугама сматрају се услуге које имају за циљ делимично или потпуно враћање изгубљене функције људског тела (став 4. истог члана Правилника). Напомињемо да постоје здравствене услуге које су предмет опорезивања када их пружају обвезници ПДВ-а, што значи да се ради о промету који улази у укупан промет за потребе утврђивања укупног промет од 8.000.000 динара. На пример, то су услуге прегледа кандидата за возаче ради стицања возачке дозволе, као и анализа ради утврђивања очинства и прекид трудноће из немедицинских разлога. Према члану 33. Закона, малим обвезником сматра се лице које врши промет добара и услуга на територији Републике Србије и/или у иностранству, чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, односно лице које при отпочињању обављања делатности процењује да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 8.000.000 динара. Израз „претходних 12 месеци” подразумева временски период који се одређује у данима – 365 дана, односно 366 дана ако је реч о преступној години. На пример, на дан 20. 7. 2018. године одређује се износ укупног промета у претходних 12 месеци, а то је временски период од 20. 7. 2017. закључно са 19. 7. 2018. године. Одредбом члана 38. став 1. Закона прописано је да је обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара, дужан да најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве поднесе евиденциону пријаву надлежним пореском органу. У евиденционој пријави (Образац ЕППДВ) наводи се датум отпочињања ПДВ активности, а то би по претходно датом примеру био 20. 7. 2018. године, што значи да евиденциона пријава може да се достави најкасније до 15. 8. 2018. године (први рок за предају периодичне пореске пријаве – Обрасца ПП ПДВ), али ће се ПДВ за услуге које су предмет опорезивања, ако има таквих услуга, обрачунавати од 20. 7. 2018. и водити евиденције у складу са Законом. Оно што је најбитније за делатност коју поликлиника обавља, као и за потребе утврђивања укупног промета од преко 8.000.000, јесте то да се укупним прометом сматра: ● промет добара и услуга који је опорезив ПДВ-ом и ● промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза, осим промета опреме и објеката за вршење делатности и улагања у објекте за вршење делатности за која наплаћује накнаду. Према томе, да би у претходних 12 месеци остварила укупан промет од 8.000.000, поликлиника би морала да, поред услуга из члана 25. став 2. тачка 7), обавља и неке опорезиве здравствене услуге и да, по основу промета тих услуга и евентуално још неког другог опорезивог промета, оствари износ од 8.000.000, када би обавезно морала да се евидентира у систему ПДВ-а. * * *

KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА МАРТ 2018. ГОДИНЕ

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама 1.

12. 3. 2018.

Лице које се на дан 31. 12. 2017. године бавило прерадом, пржењем, паковањем, као и другим са њима повезаним радњама које се врше у сврху производње кафе, дужно је да надлежној организационој јединици Пореске управе достави податак о стању залиха кафе на последњи дан у месецу, и то за сваки месец, до утрошка пописаних залиха

12. 3. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 16–28. фебруара 2018. г.

15. 3. 2018.

Подношење пореске пријаве ПП ОА за обрачунату акцизу у фебруару 2018 (важи за све акцизне производе)

15. 3. 2018.

Подношење ПП ОАЕЛ и уплата акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за фебруар 2018. г.

15. 3. 2018.

Обвезници акцизе – ПРЕДУЗЕТНИЦИ подносе коначан обрачун акцизе за 2017. г.

15. 3. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

20. 3. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. марта 2018. г.

30. 3. 2018.

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систему ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у фебруару 2018. г.)

12. 3. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у фебруару 2018. г.

15. 3. 2018.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

15. 3. 2018.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита – месечни обвезник

16. 3. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Произвођачи нискоалкохолних пића који на дан 31.12. 2015. г. имају произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2% а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица 1.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за фебруар 2018. г.

15. 3. 2018.

Подношење пореске пријаве за измену аконтације пореза на добит за период 1. 1 – 28. 2. 2018. г. – обвезници који врше измену аконтације из ПДП пријаве за 2017. г.

30. 3. 2018.

Подношење ПДПО/С и уплата пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона

при свакој исплати

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештење на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у фебруару 2018. г.

5. 3. 2018.

Подношење Обрасца ПБ 2 и пореске пријаве ППДГ-1С за коначну обавезу порезa на приходе од самосталне делатности за 2017. и аконтативну за 2018. г. и уплата разлике пореза (ако је утврђена) најкасније до подношења ПБ 2 и ППДГ-1С

15. 3. 2018.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе и доприноса за социјално осигурање за фебруар 2018. г. (ако се нису определили за исплату личне зараде)

15. 3. 2018.

Предузетници – паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ

15. 3. 2018.

Предузетници који исплаћују личну зараду плаћају аконтацију пореза на приход од самосталне делатности за фебруар 2018. г.

15. 3. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обавезе по основу Закона о порезима на имовину 1.

31. 3. 2018/ 2. 4. 2018.

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за фебруар месец

5. 3. 2018.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за фебруар 2018. г.

5. 3. 2018.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа за фебруар 2018. г.

5. 3. 2018.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у фебруару 2018. г.

12. 3. 2018.

Уплата комуналне таксе за фебруар 2018. г.: - за град Београд, - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу.

15. 3. 2018.

Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и шумског земљишта

15. 3. 2018.

Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец – по решењу ПУ

15. 3. 2018.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за фебруар 2018. г.

30. 3. 2018.

Подношење пореске пријаве (Обрасца ППИ-1) за порез на имовину за 2018. г.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 1.

Надлежни орган локалне власти једном месечно доставља министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима Извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/плата за месец јануар 2018. г.

12. 3. 2018.

Правилник о начину коришћења средстава са подрачуна, односно других рачуна консолидованог рачуна трезора републике и о начину извештавања о инвестирању средстава корисника буџета и организација обавезног социјалног осигурања 1.

5. 3. 2018.

Правилник о начину и садржају извештавања о планираним и извршеним расходима за плате у буџетима локалне власти у 2018. години Локална власт подноси Министарству финансија Извештај о планираним и извршеним расходима за плате за 2018. годину, сагласно члану 40. став 6. Закона о буџету Републике Србије, на обрасцима: ПЛ-1 – Плате запослених код корисника буџета локалне власти; ПЛ-2 – Број запослених код корисника буџета локалне власти.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Локални орган управе надлежан за финансије Управи за трезор подноси Извештај о инвестирању новчаних средстава са консолидованог рачуна трезора локалне власти на домаћем финансијском тржишту новца на прописаним обрасцима: - Образац ИКРТЛВ – Извештај о инвестирању новчаних средстава на консолидованом рачуну трезора локалне власти за месец ______ 20_ . године; - Образац ИБСКЛВ – Извештај о инвестирању средстава са подрачуна за редовно пословање директних и индиректних корисника буџетских средстава локалне власти за месец ________ 20_ . године.

15. 3. 2018.

Правилник о садржају и начину финансијског извештавања о планираним и оствареним приходима и примањима и планираним и извршеним расходима и издацима јединица локалне самоуправе Достављање Управи за трезор података о планираним приходима и примањима (Образац 1) и планираним расходима и издацима (Образац 2 и Образац 2а), који у себи садрже промене настале по основу измена и допуна буџета у току буџетске године (ребаланс), по основу промене апропријација и по основу коришћења текуће буџетске резерве, као и података о планираним и извршеним расходима за плате и броју запослених код корисника буџетских средстава јединице локалне самоуправе (Образац 4)

* * *

15. 3. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу децембру 2017. године од 74.887 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН (од 1. 2. 2018)

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. т. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 67.145 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 67.145 дин.

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН (од 1. 2. 2018)

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду). Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја. Државном службенику и намештенику на службеном путовању у иностранство накнађују се трошкови смештаја у висини плаћеног хотелског рачуна за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица).

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, члан 118. т. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 38.370 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. т. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 62

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН (од 1. 2. 2018)

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. т. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца. Државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене по основној јединици мере погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је потрошено, а највише до 6.716 динара месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.511 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН (од 1. 2. 2018)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016. и 2017. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, неопорезива је до износа утврђеног тим чланом, сходно члану 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана;

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 74.887 = 449.322 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права.

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016. И 2017. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016 и 5/2017) Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН (од 1. 2. 2018)

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл. 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ, У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО; 3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију, у складу са прописима о ПИО.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН (од 1. 2. 2018)

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.592 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

НАГРАДЕ и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.746 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. т. 11) Закона о порезу на доходак грађана)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

* * *

ПРИЛОГ БРОЈУ Утврђивање опорезиве добити и пореза на добит за 2017. годину – састављање ПБ-1 и ПДП –

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Увод Обвезници пореза на добит правних лица дужни су да, у складу са чланом 63. Закона о порезу на добит правних лица, саставе и поднесу надлежном пореском органу пореску пријаву у којој утврђују коначну обавезу пореза на добит за 2017. годину и аконтацију за 2018. годину, а уз њу и порески биланс, и то најкасније до 29. јуна 2018. године. Опорезиву добит и пореску обавезу за 2018. годину, као и аконтацију за 2018. годину, обвезници утврђују на основу следећих прописа: ● Закон о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење, 112/2015 и 113/2017 – у даљем тексту: Закон); ● Правилник о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014, 41/2015 и 101/2016 – у даљем тексту: Правилник); ● Правилник о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016); ● Правилник о улагањима у области културе која се признају као расход („Сл. гласник РС” број 9/2002); ● Правилник о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе („Сл. гласник РС”, бр. 116/2004 и 99/2010); ● Правилник о Листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом („Сл. гласник РС” број 122/2012); ● Правилник о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије („Сл. гласник РС” број 41/2015); ● Правилник о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима („Сл. гласник РС”, бр. 61/2013 и 8/2014) и ● Правилник о каматним стопама за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” за 2017. годину („Сл. гласник РС” број 21/2017).

2. Обвезници пореза на добит Обвезници пореза на добит правних лица, сходно члану 1. Закона, јесу:

● привредна друштва, односно предузећа основана ради обављања делатности, а у циљу сти-

цања добити, организована као: акционарско друштво, друштво са ограниченом одговорношћу, друштвено предузеће, јавно предузеће, ортачко друштво, командитно друштво; ● задруге које остварују приходе на тржишту; ● друга правна лица основана ради обављања делатности, а у циљу стицања добити (основана у складу са посебним законом), нпр. образовне, здравствене или социјалне установе у приватном власништву и сл.;

● свако друго правно лице које није организовано у један од наведених облика, ако остварује

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

приход продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду, тзв. недобитне организације. Недобитним организацијама се нарочито сматрају: установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе; политичке организације; синдикалне организације; коморе; цркве и верске заједнице; удружења; фондације и задужбине. Међутим, недобитне организације су ослобођене плаћања пореза на добит ако испуњавају услове из члана 44. Закона, као друга правна лица која нису основана ради остваривања добити, већ су, у складу са Законом, основана ради постизања других циљева утврђених у њиховим општим актима. Разврставају се у две категорије, и то на: ● оне које примењују Контни оквир за привредна друштва, задруге и предузетнике или Контни оквир за друга правна лица – састављају порески биланс на Обрасцу ПБН 1 и пореску пријаву на Обрасцу ПДП; ● оне које примењују Контни план за буџетски систем – састављају порески биланс на Обрасцу ПБН и пореску пријаву на Обрасцу ПДП. Наведени обвезници пореза на добит, према одредбама чланова од 2. до 4. Закона, јесу: ● резиденти Републике Србије – правна лица која су основана или имају седиште стварне управе и контроле на територији Републике – за добит остварену на територији Републике и друге државе; ● нерезиденти Републике Србије – правна лица која су основана и имају седиште стварне управе на територији друге државе, а пословање обављају преко сталне пословне јединице која се налази на територији Републике Србије (члан 3. Закона) – само за добит остварену на територији Републике Србије. Стална пословна јединица нерезидентног обвезника може да води пословне књиге у складу са прописима из области рачуноводства, а ако их не води на тај начин, мора да обезбеди евиденцију којом обухвата све приходе и расходе и друге податке значајне за утврђивање опорезиве добити. У зависности од тога, сталне пословне јединице нерезидентног обвезника састављају различите пореске билансе и пореске пријаве, и то: 1) када воде пословне књиге у складу са прописима којима се уређује рачуноводство (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност), опорезиву добит утврђују у складу са Законом и подносе порески биланс на Обрасцу ПБ 1 и пореску пријаву на Обрасцу ПДП; 2) када стална пословна јединица води евиденцију у складу са чланом 5. став 2. Закона, податке од значаја за утврђивање добити исказује на Обрасцу ПБПЈ и дужна је да поднесе порески биланс и пореску пријаву на Обрасцу ПДП. Нерезидентни обвезник који делатност на територији Републике Србије обавља преко сталне пословне јединице која се, сагласно међународном уговору о избегавању двоструког опорезивања, не сматра сталном пословном јединицом, такође подноси порески биланс и пореску пријаву када је омогућено непосредно примењивање одредаба уговора које уређују опорезивање добити огранака нерезидената који су резиденти државе са којима Република Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања.

3. Утврђивање опорезиве добити на Обрасцу ПБ-1 Пре објашњења начина на који се утврђује опорезива добит и исказују подаци у ПБ-1, истиче се следеће: ● Порески обвезници, укључив директне и индиректне кориснике средстава буџета и организације обавезног социјалног осигурања, као и нерезидентне обвезнике који делатност на територији Републике Србије обављају преко сталне пословне јединице, порески биланс за 2017. годину и пореску пријаву достављају надлежном пореском органу најкасније до 29. јуна 2018. године. Ако обвезник уз пореску пријаву не поднесе порески биланс, сматра се да пореска пријава није поднета.

● Пореска обавеза, коначна и аконтативна, утврђује се самоопорезивањем. ● Остварени капитални добитак у 2017. години не утиче на висину аконтације за 2018. го-

дину.

● Пореска пријава и порески биланс достављају се искључиво електронским путем. ● Аконтација пореза на добит утврђена у обрасцу ПДП плаћа се од првог дана наредног ме-

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

сеца у односу на месец у коме је пријава поднета, уз корекцију већ уплаћених аконтација за 2018. годину – ако је потребно. Утврђивање, обрачунавање и плаћање пореске обавезе код обвезника код којих поступак ликвидације односно стечаја није окончан до 25. децембра 2014. године, врши се у складу са Законом о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013 и 68/2014 – др. закон). То значи да период за који се утврђује основица одговара стварном трајању поступка ликвидације, али не може да буде дужи од једне године, с тим што, уколико се поступак пренесе у наредну годину, обвезник саставља и порески биланс са стањем на дан 31. 12. текуће године, који подноси у року од 10 дана од дана истека рока прописаног за подношење финансијских извештаја, што значи до 11. јула 2018. године. ************** Опорезива добит се утврђује у пореском билансу на начин прописан Законом и подзаконским актима, односно обвезницима се признају расходи у износима утврђеним билансом успеха сачињеним у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и прописима којима се уређује рачуноводство, осим расхода за које је овим законом прописан други начин утврђивања. Члановима од 7а до 22в Закона прописани су расходи који се утврђују на други начин, односно чланом 7а прописано је који се расходи у целини не признају, а чл. од 8. до 22в прописани су расходи који се, за потребе утврђивања опорезиве добити, на други начин утврђују. Сходно члану 23. Закона, признају се и приходи у износима утврђеним билансом успеха, у складу са МРС односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и прописима којима се уређује рачуноводство, осим прихода за које је Законом прописан другачији начин утврђивања (чл. од 23. до 26. Закона). Обвезнику који, према прописима којима се уређује рачуноводство, не примењује МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, за утврђивање опорезиве добити признају се расходи и приходи утврђени у складу са начином признавања, мерења и процењивања расхода и прихода који прописује министар финансија, осим расхода и прихода за које је Законом прописан други начин утврђивања. Кроз приказан начин састављања пореског биланса на Обрасцу ПБ-1 који следи, обвезници ће најлакше сагледати све корекције расхода и прихода ради правилног утврђивања опорезиве добити за 2017. годину. Образац ПБ 1 Облик пореског обвезника (заокружити) (Фирма – пословно име пореског обвезника) (Седиште) (ПИБ)

1. Акционарско друштво 2. Друштво са ограниченом одговорношћу 3. Ортачко друштво 4. Командитно друштво 5. Друштвено предузеће 6. Јавно предузеће 7. Задруга 8. Огранак страног правног лица 9. Друга правна лица која примењују контни оквир за привредна друштва, задруге и предузетникеpravna lica i preduze99tnike

ПОРЕСКИ БИЛАНС ОБВЕЗНИКА ПОРЕЗА НА ДОБИТ ПРАВНИХ ЛИЦА ЗА ПЕРИОД ОД 1. 1. ДО 31. 12. 2017. ГОДИНЕ – Износ у динарима без децимала – 1

2 А. Добит и губитак пре опорезивања

3 динара

I Резултат у Билансу успеха 1.

Добит пословне године

Добит остварена по основу прихода од предмета концесије

Губитак пословне године

Чл. 45. Закона брисан је 2012. г., али стечена права на ослобођење од плаћања пореза на добит остварену по основу прихода од предмета концесије, обвезник може да користи и даље. Приходе од предмета концесије исказује на основу посебне аналитичке евиденције. Добит која не подлеже опорезивању обрачунава се тако што се на добит пословне године примењује проценат учешћа прихода од предмета концесије у укупним приходима. Обрачун се врши на Обрасцу ДК – овде се уноси податак са ред. бр. 5. Образац се доставља Пореској управи. Податак из Биланса успеха – АОП 1059

II Добици и губици од продаје имовине из члана 27. Закона (исказани у Билансу успеха)

Добици од продаје имовине

Уноси се податак са одговарајућег рачуна на ком се исказују добици од продаје имовине, сагласно прописима о рачуноводству и МРС/МСФИ, односно МСФИ за МСП, настали продајом или другим преносом, уз накнаду имовине наведене у члану 27. ст. 1. Закона.

Напомена уз ред. бр. 4 и 5: Имовину која је наведена у члану 27. ст. 1. Закона чине: - непокретности које је користио, односно које користи као основно средство за обављање делатности, укључујући и непокретности у изградњи; - права индустријске својине; - удели у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности, који, у складу са МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, представљају дугорочне финансијске пласмане, осим прописаних изузетака; - инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда. 5.

Губици од продаје имовине

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Податак из Биланса успеха – АОП 1058

Када је између продајне цене наведене имовине и њене набавне цене, према рачуноводственим прописима, МРС/МСФИ и МСФИ за МСП, остварена негативна разлика, податак се исказује овде.

III Усклађивање расхода 6.

Трошкови који нису документовани

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход – чл. 7а ст. 1. т. 1) Закона

Напомена уз ред. бр. 6: У питању су трошкови за које не постоји веродостојна документација. Независно од тога што је овај расход могућ у БУ, порески биланс га не признаје. Међутим, уколико неспорно може да се утврди да се ради о расходима који су настали у пореском периоду у коме су признати, без обзира на то што ће документ о њима бити исказан у пословним књигама обвезника у наредном пореском периоду, признаје се као расход периода. Обвезник има могућност да непризнат расход укључи у признат када добије документацију – подношењем измењене пореске пријаве којом ће захтевати измену аконтације пореза на добит.

Исправке вредности појединачних потраживања од лица којима се истовремено и дугује, до износа обавезе према том лицу

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход – чл. 7а ст. 1. т. 2) Закона

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Напомена уз ред. бр. 7: Исправка вредности појединачних потраживања од лица којима обвезник истовремено и дугује, не признаје се као расход само до износа обавезе према том лицу. Узимају се у обзир све обавезе које су евидентиране као обавезе по прописима о рачуноводству, МРС/МСФИ и МСФИ за МСП, без обзира на то да ли су исте доспеле или не. 8.

Поклони и прилози дати политичким организацијама

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход – чл. 7а ст. 1. т. 3) Закона

Поклони чији је прималац повезано лице

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход – чл. 7а ст. 1. т. 4) Закона

Напомена уз ред. бр. 9: Поклони дати повезаном лицу из члана 59. Закона нису расход периода, па се исказују овде. Овај расход може да буде два пута непризнат – први пут исказивањем податка овде, а други пут приказивањем кроз трансакције са повезаним лицем, с обзиром на то да законодавац није изузео исти од двоструког опорезивања. 10.

Камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход – чл. 7а ст. 1. т. 5) Закона

Напомена уз ред. бр. 10: Камате које су обрачунате у складу са чланом 75. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (у даљем тексту: ЗПППА), које је утврдио и платио сам обвезник или их је утврдио надлежни орган у поступку контроле, не признају се. Ту спада и камата која је обрачуната обвезнику за одложено плаћање пореских обавеза, уколико обвезник има одложене пореске обавезе у смислу члана 74. ЗПППА-а.

11.

Трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања, трошкови порескопрекршајног и других прекршајних поступака који се воде пред надлежним органом

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход – чл. 7а ст. 1. т. 5а) Закона

Напомена уз ред. бр. 11: Трошкови поступка принудне наплате пореза и других дуговања дефинисани ЗПППА-ом и Уредбом о висини трошкова принудне наплате пореза, трошкови порескопрекршајног поступка и трошкови других прекршајних поступака који се воде пред надлежним органом (настали у спору са надлежним органом – надлежним за вођење прекршајног поступка), јесу трошкови судског парничног односно извршног поступка – чл. 130. Закона о прекршајима. Трошкови извршног поступка признају се у расход извршном повериоцу, али се не признају у ПБ-1 извршном дужнику. 12.

Новчане казне, уговорне казне и пенали

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход – чл. 7а ст. 1. т. 6) Закона

Напомена уз ред. бр. 12: То су издаци по основу плаћених новчаних казни за привредне преступе и прекршаје, као и за плаћене пенале за неблаговремено извршавање обавеза, било да су исти утврђени судском одлуком, решењем надлежног органа било на основу закљученог уговора. У непризнат расход спадали би и пенали које банка наплати по основу превремене отплате кредита. Затезне камате се признају као расход као и у БУ, изузев када су у питању затезне камате између повезаних лица.

13.

Затезне камате између повезаних лица

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход – чл. 7а ст. 1. т. 6) Закона - затезне камате по основу дужничких односа са повезаним лицем.

14.

Трошкови који нису настали у сврху обављања пословне делатности

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход – чл. 7а ст. 1. т. 7) Закона

Напомена уз ред. бр. 14: То су расходи који нису непосредан услов за обављање делатности, као што су нпр. донације привредним субјектима и физичким лицима, трошкови школовања или стипендирања који нису у складу са актом обвезника и његовим потребама, плаћање рекреације и забаве, закуп стана, летовање оснивача, запослених или других лица и сл.). Када су у питању запослени, на оваква давања обрачунавају се све обавезе као да је зарада, па су тада признати као расход зараде.

15.

Трошкови материјала и набавне вредности продате робе изнад износа обрачунатог применом методе пондерисане просечне цене или ФИФО методе

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у износу исказаном у БУ – чл. 8. Закона

16.

Примања запосленог из члана 9. став 2. Закона, обрачуната а неисплаћена у пореском периоду

КОРЕКЦИЈА РАСХОДА исказаног у БУ – сходно чл. 9. ст. 2. Закона Примања запослених дефинисана чланом 9. став 2. Закона о порезу на доходак грађана, која нису исплаћена, НЕ признају се као расход ако нису и исплаћена у 2017.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Напомена уз ред. бр. 15: Ако је обвезник за трошкове материјала и набавну вредност продате робе примењивао неки други метод и по том основу у БУ исказао трошкове изнад износа обрачунатог по методи просечне цене или ФИФО методи, разлику између та два износа уноси под овим редним бројем. Према МРС 2, залихе се одмеравају по набавној цени (цени коштања), односно нето остваривој вредности, ако је нижа. Исто је садржано и у Одељку 13 Залихе МСФИ за МСП и у члану 18. Правилника о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица. Када се залихе продају, као расход периода (у коме се признаје повезани приход од продаје), признаје се набавна вредност тих залиха обрачуната применом ФИФО методе („прва улазна цена једнака је првој излазној цени”) или методе пондерисаног просечног трошка. У случају да обвезник примењује неки други метод и по том основу у Билансу успеха искаже трошкове материјала и набавну вредност продате робе изнад износа обрачунатог по методи пондерисане просечне цене или ФИФО методи, тај износ није признат у ПБ-1.

Напомена уз ред. бр. 16: Примања запослених која се сматрају зарадом у смислу Закона о порезу на доходак грађана, па и таква примања или део примања на која се не плаћа порез на доходак грађана, признају се као расход у пореском периоду када су исплаћена односно реализована, а не када су укалкулисана. У складу са тим, може се рећи да се ова одредба односи на примања из члана 18. Закона о порезу на доходак грађана, као што су: накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада; дневнице за службено путовање у земљи и дневнице за службено путовање у иностранство; накнаде трошкова смештаја и превоза на службеном путовању; накнаде за коришћење сопственог аутомобила за службено путовање или у друге службене сврхе; дневне накнаде које остварују припадници Војске Србије у вези са вршењем службе, сагласно прописима који уређују Војску Србије; солидарне помоћи за случај болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице; поклони деци запослених, старости до 15 година, поводом Нове године и Божића; јубиларне награде запосленима. Трошкови зарада односно плата признају се у износу обрачунатом на терет пословних расхода, независно од тога да ли су зараде исплаћене или не, укључив и обрачунат порез и доприносе. Расход који обвезник искаже по основу бонуса – признаје се.

17.

Отпремнине и новчане накнаде по основу престанка радног односа, обрачунате а неисплаћене у пореском периоду

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у износу исказаном у БУ – сходно члану 9а Закона

Напомена уз ред. бр. 17: Отпремнине и новчане накнаде запосленима по основу одласка у пензију или престанка радног односа, које НИСУ исплаћене у 2017, а обрачунате су.

18.

Примања запосленог из члана 9. став 2. Закона, обрачуната у претходном пореском периоду, а исплаћена у пореском периоду за који се подноси порески биланс

ПРИЗНАЈУ СЕ КАО РАСХОД сходно члану 9. став 2. Закона

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Уз ред. бр. 18: Износ исплаћених односно реализованих примања запосленог која се, у смислу Закона, сматрају зарадом, укључујући и примања на која се не плаћа порез на зараде, и тај расход се овде исказује у 2017.

19.

Отпремнине и новчане накнаде по основу престанка радног односа, које су обрачунате у претходном а исплаћене у пореском периоду за који се подноси порески биланс

ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД, сходно члану 9а Закона, износ исплаћених отпремнина и новчаних накнада запосленима по основу одласка у пензију или престанка радног односа по другом основу – па се податак исказује овде

20.

Укупан износ амортизације обрачунат у финансијским извештајима

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 10. и 10а Закона. Исказује се рачуноводствена амортизација сталних средстава.

21.

Укупан износ амортизације обрачунат за пореске сврхе

ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 10. и 10а Закона

Напомена уз ред. бр. 21: Стална средства чине материјална средства чији је век трајања дужи од једне године и која се, према прописима о рачуноводству, воде као основна средства, осим природних богатстава која се не троше, као и нематеријална средства, осим goodwill-a. Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима… грешком је изостављено позивање и на члан 10а Закона. Детаљно о пореској амортизацији видети у броју 2/2018 овог часописа.

22.

Издаци за здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске и спортске намене, заштиту животне средине, давања учињена установама, односно пружаоцима услуга социјалне заштите, као и за хуманитарну помоћ за отклањање последица насталих у случају ванредне ситуације, који су учињени Републици, аутономној покрајини, јединици локалне самоуправе

23.

Издаци за улагања у области културе и кинематографије

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 15. ст. 1. и 2. Закона. Износ преко 5% од укупног прихода исказује се овде.

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ као расход у складу са чл. 15. ст. 1. и 3. Закона – износ преко 5% од укупног прихода исказује се овде

Напомена уз ред. бр. 22 и 23: Издаци наведени под ред. бр. 22 признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода, само ако су извршени лицима регистрованим односно основаним за те намене, у складу са посебним прописима, која их искључиво користе за обављање своје делатности. Издаци наведени под ред. бр. 23 признају се као расход у износу највише до 5% од укупног прихода, ако су улагања извршена у складу са Правилником о улагањима у области културе… . Обвезнику који искаже расход по основу издатка за улагање у области културе које је учињено правном лицу (нпр. основаном у складу са законом који уређује задужбине и фондације), али које није регистровано у делатности које су набројане у члану 3. Правилника, не признаје се исказани расход у пореском билансу. Износ од 5% од укупног прихода обухвата ЗБИРНО издатке са ред. бр. 22 и 23. 24.

Чланарине коморама, савезима и удружењима

НЕ ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД – чл. 15. ст. 4. и 5. Закона – издатак у износу преко 0,1% од укупног прихода, не признаје се, па се исказује овде

Напомена уз ред. бр. 24: Чланарине чија је висина прописана посебним законом, признају се као расход у износу који је прописан тим законом. Законом о привредним коморама („Сл. гласник РС” бр. 112/2015) од 1. јануара 2017. године обавезно је чланство у Привредној комори Србије свих привредних субјеката који обављају регистровану пословну делатност на територији Републике Србије. При састављању пореског биланса за 2017. годину издатак по основу чланарине Привредној комори Србије признат је расход. Расходи за рекламу и пропаганду

НЕ ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 15. ст. 6. Закона – износ који је преко 10% од укупног прихода, који се овде исказује

Напомена уз ред. бр. 25: Као расходи пропаганде признају се само они поклони и други расходи који служе промоцији пословања обвезника, сходно члану 15. став 8. Закона, осим поклона датих повезаном лицу, у смислу члана 7а тачка 4) Закона. У ствари, трошкови рекламе и пропаганде представљају трошкове производних услуга – настали су по основу извршених услуга рекламе и пропаганде или по основу рекламног и пропагандног материјала. Такође, давање сопствених производа, тј. робе приликом промоција, презентација, може да има карактер трошкова рекламе, пропаганде или пак репрезентације, ако је то предвиђено актом обвезника, па се сматра да је неопходно да обвезник има акт. На пример, то могу бити: - трошкови излагања у публикацијама, трошкови заједничких промоција у објектима клијената, трошкови за обезбеђење ефектнијег излагања производа у циљу непосредне подршке продаји одређеног производа и сл., уколико су књиговодствено прокњижени на рачуну 535 и директно повезани са промоцијом пословања пореског обвезника (првенствено су настали као облик генералне промоције обвезника или појединачне промоције његових одређених производа – плаћање посебног места излагања постојећих и нових производа у продавници, плаћање заједничких промоција у објектима клијената путем организованог шминкања и сл.); - плаћања на име спонзорства само ако прималац средстава има уговорену обавезу пружања неке услуге промовисања даваоца средстава (оглашавање, јавна презентација спонзора на било који начин и сл.), јер ови расходи представљају индиректну промоцију пословања пореског обвезника, односно расходе пропаганде. 26.

Расходи по основу репрезентације

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

25.

НЕ ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 15. ст. 7. Закона – износ који је преко 0,5% од укупног прихода, који се овде исказује

Напомена уз ред. бр. 26: Иако не постоји подзаконски акт који би јасно одредио шта се сматра наведеним трошком, као што не постоји ни за рекламу и пропаганду, обвезник би својим актом требало да определи врсту и обим оваквих трошкова, али у начелу то су трошкови угоститељских услуга (за пословне партнере, јубилеје и сличне активност обвезника), затим донације и други поклони дати пословним партнерима и другим лицима (из трговачке робе, сопствене производње, дати ваучери). Кад је у питању плаћање котизације за семинар за пословне партнере, важне клијенте или купце, према Мишљењу Министарства финансија РС бр. 011-00-154/2017-04 од 8. 5. 2017. године, то је расход репрезентације, а када се ради о таквом трошку за запослене, у питању је расход који се признаје у пореском билансу обвезника, у складу са одредбама члана 7. Закона

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

27.

Расход по основу исправке вредности појединачних потраживања ако од рока за њихову наплату није прошло најмање 60 дана, као и отпис вредности појединачних потраживања извршен без претходно испуњених услова из члана 16. Закона

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ КАО РАСХОД, у складу са чл. 16. Закона, исправке вредности појединачних потраживања, као и отпис вредности појединачних потраживања који не испуњава услове из члана 16. Закона

Напомена уз ред. бр. 27: Исправке вредности појединачних потраживања, као и отпис вредности појединачних потраживања који не испуњава услове из члана 16. Закона, није признат расход. Директан отпис потраживања признаје се ако обвезник испуни следеће услове из члана 16. став 1: - т. 1) – да се несумњиво докаже да су та потраживања претходно била укључена у приходе обвезника; - т. 2) – да су та потраживања у књигама пореског обвезника отписана као ненаплатива и - т. 3) – да се пружи доказ да су потраживања утужена, односно да је покренут извршни поступак ради наплате потраживања или да су потраживања пријављена у ликвидационом или стечајном поступку над дужником. Овде се не исказује отпис вредности појединачних потраживања која се, у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ, не исказују као приход (аванси, позајмице…), јер је признат расход, осим потраживања из члана 7а тачка 2) овог закона, уколико обвезник испуни услове прописане одредбама става 1. т. 2) и 3) овог члана. Такође, на терет расхода признаје се и отпис вредности појединачних потраживања, под условом да су та потраживања обухваћена финансијским реструктурирањем спроведеним на начин прописан законом који уређује споразумно финансијско реструктурирање привредних друштава. Признаје се исправка вредности појединачних потраживања ако је од рока за њихову наплату, односно реализацију до краја пореског периода прошло најмање 60 дана. Уколико није прошло више од 60 дана, исправка се исказује под овим редним бројем. Стога је ставом 8. члана 16. Закона прецизирано да се за износ признатог расхода по основу овакве исправке вредности појединачних потраживања, увећавају приходи у ПБ у пореском периоду у коме обвезник изврши отпис вредности истих потраживања, ако није кумулативно испунио услове из става 1, односно става 2, односно става 5. овог члана, када се податак исказује под ред. бр. 40. ПБ 1. Сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. 1, 2, 3, 4, 5, 7. и 9. овог члана, која су била призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања улазе у приходе пореског обвезника. Исто тако, сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе пореског обвезника. Отпис потраживања за која су испуњени услови из става 1. т. 1) и 2), односно става 2. овог члана, код којих не постоји економска оправданост покушаја наплате судским путем јер су трошкови утужења појединачног дужника већи од укупног износа потраживања од тог дужника, јесте признат расход. На терет расхода признаје се и отпис вредности појединачних потраживања која су обухваћена усвојеним, унапред припремљеним, планом реорганизације, који је потврђен правоснажним решењем донетим у складу са законом којим се уређује стечај (члан 16. став 4. Закона у примени од 1. 1. 2016). Губитак од продаје појединачних потраживања признаје се као расход у износу који је исказан у билансу успеха, у пореском периоду у коме је извршена продаја тих потраживања (члан 16а став 1. Закона). Према ставу 2. овог члана, на исправку вредности потраживања која је, у складу са чл. 16. став 7. и 22а став 1. Закона (продаја потраживања), била призната као расход у неком од претходних пореских периода, не примењују се одредбе члана 16. став 1. тачка 3) и став 2. овог закона у пореском периоду у којем је извршена продаја потраживања, што значи да такав расход остаје признат без обавезе испуњења наведених услова.

28.

Расход по основу исправке вредности појединачних потраживања који није био признат у пореском периоду у којем је исказан, али се признаје накнадно у складу са чланом 16. став 11. Закона

ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 16. ст. 11. Закона. Расход који није био признат по основу исправке вредности појединачних потраживања у пореском периоду у ком је исказан, признаје се у пореском периоду у ком су испуњени услови из става 1, односно става 2. члана 16. Закона.

Напомена уз ред. бр. 28: Овде се уносе исправке вредности појединачних потраживања из ст. 1. и 2, односно става 7. члана 16. Закона, које нису биле признате јер су извршене пре рока за њихову наплату, односно за реализацију истих није прошло 60 дана. ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 20. Закона: - камата и припадајући трошкови по основу зајма одобреног сталној пословној јединици и - накнада по основу ауторског и сродних права и права индустријске својине, коју стална пословна јединица исплаћује својој нерезидентној централи

30.

Порези, доприноси, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања и нису плаћене у пореском периоду, а по основу којих је у пословним књигама обвезника исказан расход

КОРЕКЦИЈА РАСХОДА исказаног у БУ – сходно члану 22. ст. 1. и 2. Закона признају се у ПБ 1 само јавне дажбине које не зависе од резултата пословања ако су плаћене у пореском периоду

31.

Порези, доприноси, таксе и друге јавне дажбине које не зависе од резултата пословања, плаћене у пореском периоду, а нису биле плаћене у претходном пореском периоду, када је у пословним књигама био исказан расход

ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 22. Закона Када буду плаћени нпр. порез на имовину, порез на пренос апсолутних права, такса за истицање фирме и сл. обавезе које су биле исказане раније у пословним књигама, исказују се под овим редним бројем.

Напомена уз ред. бр. 30 и 31: На ред. бр. 30 исказује се износ пореза, доприноса, такси и других јавних дажбина које не зависе од резултата пословања и нису плаћене у пореском периоду, а по основу којих је у пословним књигама обвезник исказао расход. Признају се само плаћене јавне дажбине, као и укалкулисане јавне дажбине које зависе од резултата пословања – порез на добит. На ред. бр. 31 исказују се јавне дажбине које не зависе од резултата пословања (нпр. порез на имовину, порез на пренос апсолутних права, такса за истицање фирме, коришћење вода, употребу аутомобила…), које су плаћене, а нису у том пореском периоду исказане у пословним књигама.

32.

Расход банке по основу исправке вредности потраживања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама, у износу који се не признаје у складу са чланом 22а Закона

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

29.

Трошкови које огранак нерезидентног обвезника исказује у складу са чланом 20. Закона

НЕ ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 22а. Закона: Банке исказују увећање исправке вредности потра живања билансне активе и резервисања за губитке по ванбилансним ставкама у износу обрачунатом у складу са актима банке исказаним у билансу успеха на терет расхода у пореском периоду, ако нису у складу са прописима НБС

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Напомена уз ред. бр. 32: Последњом изменом Закона („Сл. гласник РС” бр. 113/2017) члан 22а допуњен је новим одредбама, тако да се од састављања пореског биланса за 2017. годину на терет расхода банке признаје отпис вредности појединачних потраживања у складу са одредбама члана 16. ст. од 1. до 6. Закона, али изузетно од тога, а без испуњења услова из члана 16. Закона, на терет расхода банке признаје се и: - отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита одобреног неповезаном лицу у смислу овог закона, под условом да је од момента доспелости потраживања прошло најмање две године, уз пружање документације која представља основ за доказивање неспособности дужника да извршава своје новчане обавезе (нпр. документација из кредитног досијеа дужника о измиривању обавезе дужника према банци у току последњих дванаест месеци, преписка и друга документација о контактима банке и дужника у вези са наплатом потраживања и мерама које је банка предузела ради наплате); - отпис вредности преосталог дела појединачног потраживања банке који није наплаћен из средстава остварених продајом непокретности која се спроводи у складу са Законом; - отпис вредности појединачних потраживања по основу кредита који се, у смислу прописа Народне банке Србије, сматрају проблематичним кредитима, извршен у складу са прописима НБС. Прописано је и да сва отписана, исправљена и друга потраживања из ст. од 1. до 5. овог члана, која су призната као расход, а која се касније наплате или за која поверилац повуче тужбу, предлог за извршење, односно пријаву потраживања, у моменту наплате или повлачења тужбе, предлога за извршење, односно пријаве потраживања улазе у приходе банке. Сва отписана, исправљена и друга потраживања која нису призната као расход, а која се касније наплате, у моменту наплате не улазе у приходе банке. 33.

Дугорочна резервисања која се не признају у пореском периоду

НЕ ПРИЗНАЈУ СЕ КАО РАСХОД у износу исказаном у БУ – сходно чл. 22б ст. 1. Закона

34.

Дугорочна резервисања у износу који је искоришћен у пореском периоду

ПРИЗНАЈE СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 22б ст. 2. Закона

Напомена уз ред. бр. 33 и 34: Под редним бројем 33 исказују се дугорочна резервисања која испуњавају услове за признавање у складу са прописима о рачуноводству МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП, која су исказана у БУ, али нису искоришћена, односно није дошло до измирења обавеза и одлива ресурса у пореском периоду за који се утврђује опорезива добит. Признају се дугорочна резервисања извршена за обнављање природних богатстава, трошкове у гарантном року и задржане кауције и депозите и друга резервисања извршена у складу са Законом. Пошто чл. 22б није ограничен износ дугорочних резервисања за наведене намене, исти се признају у пуном износу исказаном у Билансу успеха, у складу са МРС 37 – Резервисања, потенцијалне обавезе и потенцијална средства. Под редним бројем 34 је износ искоришћених дугорочних резервисања која нису била призната као расход у пореском периоду када су извршена, али се признају у пореском периоду у којем су искоришћена. 35.

36.

Расходи по основу обезвређења имовине Расходи по основу обезвређења имовине који се признају у пореском периоду за који се подноси порески биланс, а у коме је та имовина отуђена, употребљена или је дошло до њеног оштећења услед више силе

НЕ ПРИЗНАЈE СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 22в ст. 1. Закона

ПРИЗНАЈЕ СЕ КАО РАСХОД у складу са чл. 22в ст. 2. Закона

Напомена уз ред. бр. 35 и 36: Под редним бројем 35 износ обезвређења имовине утврђен је као разлика између набавне цене имовине утврђене у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП, и њене процењене надокнадиве вредности. То су подаци исказани на рачунима групе 58 – Расходи по основу обезвређења имовине, умањени за износ расхода насталог у случају оштећења имовине услед више силе, у складу са чланом 22в Закона, и за износ исправке вредности појединачних потраживања ако је од рока за њихову наплату прошло најмање 60 дана. Под редним бројем 36. је износ обезвређења имовине која је у пореском периоду (2017) отуђена, односно употребљена, односно ако је настало њено оштећење услед више силе. Признаје се обезвређење обвезниковог учешћа у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања, стеченог конверзијом обвезниковог потраживања у учешће у капиталу тог субјекта. IV Усклађивање прихода 37.

Порез на добит правних лица који је у другој држави платила нерезидентна филијала резидентног матичног правног лица

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 52. ст. 1. и 3. Закона – међукомпанијске дивиденде

38.

Порез по одбитку на дивиденде који је у другој држави платила нерезидентна филијала резидентног матичног правног лица

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 52. ст. 1. и 3. Закона и чл. 8. Правилника

Напомена уз ред. бр. 38: Пошто се у билансу успеха матичног предузећа у приходе не укључује порез који је плаћен од стране нерезидентне филијале, матично правно лице овде уноси износ пореза по одбитку који је на исплаћене дивиденде у добити платила његова нерезидентна филијала – највише до износа пореза који би се утврдио у складу са чл. 39. Закона (податак са ред. бр. 3. Анекса Обрасца ПБ 1). Матично предузеће које остварује право на овај порески кредит, тај податак утврђује на Обрасцу Анекса Обрасца ПБ 1 – Обрачун пореског кредита за период од ______ до _____ 201__ . године, у складу са чланом 8. Правилника. Право на порески кредит (према члану 52. Закона) има матично правно лице ако је непрекидно, у периоду од најмање годину дана који претходи подношењу пореског биланса и пореске пријаве, поседовало 10% или више акција, тј. удела нерезидентне филијале. Порески кредит не може да буде већи од износа пореза који би филијала платила на добит по стопи од 15%. Неискоришћени део пореског кредита матично правно лице може да користи следећих 5 година. Због измена Закона рок од 5 година важи почев од неискоришћеног кредита у 2010, што значи да сада у 2017. може да се искористи неискоришћени део кредита настао у 2012. За кредите остварене до 2010. године, рок коришћења је 10 година. Матичним правним лицем, у смислу Закона, сматра се правно лице које поседује акције или уделе других правних лица под условима предвиђеним овим законом, а филијалом се сматра правно лице у чијем капиталу матично правно лице учествује под условима предвиђеним овим законом. Ради остваривања права на порески кредит, обвезник је дужан да надлежном пореском органу поднесе одговарајуће доказе о величини свог учешћа у капиталу нерезидентне филијале, дужини трајања тог учешћа и порезу који је филијала платила у другој држави, заједно са њеним билансом успеха и пореским билансом. Нерезидентни обвезник – исплатилац дивиденди из члана 52. даје обвезнику – примаоцу прихода изјаву на прописаном Обрасцу ИПД.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Напомена уз ред. бр. 37: Матично правно лице (из чл. 53. Закона) уноси износ пореза на добит из које су исплаћене дивиденде у добити, које му исплаћује његова нерезидентна фили јала, највише до износа пореза који би се утврдио по чл. 39. Закона (ред. бр. 2. Анекса Обрасца ПБ 1). Право на порески кредит из члана 52. Закона има матично правно лице које је непрекидно, у периоду од најмање годину дана који претходи подношењу биланса, поседовало 10% или више акција, односно удела нерезидентне филијале.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

39.

Порез по одбитку на камате и ауторске накнаде по основу закупа непокретности и покретних ствари и дивиденде које не испуњавају услове за порески кредит по члану 52. Закона, плаћен у другој држави

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 53а Закона и чл. 9. Правилника

Напомена уз ред. бр. 39: Овде се уноси износ пореза по одбитку на исплаћене камате и ауторске накнаде, накнаде по основу закупа непокретности и покретних ствари и дивиденде које не испуњавају услове за порески кредит по члану 52. Закона, плаћен у другој држави, који је платила нерезидентна филијала највише до износа пореза који би се утврдио у складу са чл. 39. Закона (ред. бр. 2. Анекса 1 Обрасца ПБ 1). Наиме, приходи од камата и ауторских накнада, накнада по основу закупа непокретности и покретних ствари, као и од дивиденди које не испуњавају услове да би се на њих примениле одредбе члана 52. Закона, укључују се у приходе резидентног правног лица у износу увећаном за плаћени порез по одбитку, па је омогућено умањење обрачунатог пореза правног лица у износу плаћеног пореза у другој држави, а највише до износа пореза који би, по стопи прописаној одредбом члана 39. став 2. Закона (15%), био обрачунат на основицу која одговара износу од 40% остварених прихода по наведеном основу. Нерезидентни обвезник – исплатилац прихода из члана 53а даје обвезнику – примаоцу прихода изјаву на прописаном Обрасцу ИПД-1.

40.

41.

Исправке вредности појединачних потраживања које су биле признате на терет расхода, а за које у пореском периоду у коме се врши отпис нису испуњени услови из чл. 16. Закона Сва отписана, исправљена и друга потраживања која су била призната као расход, а која се у пореском периоду укључују у опорезиве приходе који нису, као такви, исказани у пословним књигама обвезника

КОРЕКЦИЈА – УВЕЋАЊЕ ПРИХОДА у складу са чл. 16. ст. 3. Закона. Расходи по основу исправки вредности поје диначних потраживања које су биле признате у претходним пореским периодима. Када их обвезник директно отписује, али без кумулативног испуњења ус лова из чл. 16. ст. 1. и 2, увећавају опорезиву добит.

КОРЕКЦИЈА – УВЕЋАЊЕ ПРИХОДА у складу са чл. 16. ст. 12. Закона

Напомена уз ред. бр. 41: У случају када за отписана, исправљена и друга потраживања која су била призната као расход у пореском билансу из ранијих периода, дође до повлачења тужбе, предлога за извршење или пријаве потраживања, при чему се та потраживања не исказују у пословним књигама као приход, онда се износ истих уноси овде. Међутим, ако иде преко прихода у складу са прописима о рачуноводству, овде се не уноси ништа!

42.

43.

Приходи остварени у пореском периоду по основу отписаних, исправљених и других потраживања, која нису била призната као расход, а која се у пореском периоду не укључују у опорезиве приходе

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 16. ст. 13. Закона. Приходи остварени по основу свих отписаних, исправљених и других потраживања, која нису била призната као расход у неком од претходних пореских периода, не улазе у основицу за опорезивање како би се избегло двоструко опорезивање.

Приход по основу дивиденди и удела у добити од другог резидентног обвезника

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 25. ст. 1. Закона. Ови приходи не улази у опорезиву добит и исказују се овде.

44.

45.

Приходи од камата по основу дужничких хартија од вредности чији је издавалац Република, АП, јединица локалне самоуправе или НБС Приходи по основу неискоришћених дугорочних резервисања која нису била призната као расход у пореском периоду у коме су извршена

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 25. ст. 2. Закона. Ови приходи не улазе у опорезиву добит и исказују се овде. КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 25а ст. 1. Закона. Приходи који не улазе у опорезиву добит (били су опорезовани у пореском периоду када је извршено дугорочно резервисање које се не признаје у пореском билансу).

Напомена уз ред. бр. 45: Да би се избегло двоструко опорезивање неискоришћених дугорочних резервисања, прописано је да ови приходи не улазе у основицу за опорезивање у пореском периоду у ком су исказани. Ова законска одредба односи се на сва дугорочна резервисања извршена у складу са МРС, односно МСФИ, односно МСФИ за МСП и прописима о рачуноводству, а која се (у висини неискоришћеног износа) укидају у корист прихода.

46.

V Расходи и приходи по основу трансферних цена (осим камата на зајмове/кредите) 47.

Обрачунати трошкови по основу трансферних цена

ТРОШКОВИ ПО ОСНОВУ ТРАНСФЕРНИХ ЦЕНА у складу са чл. 59. и 60. ст. 1. Закона

Напомена уз ред. бр. 47: Овде се уноси износ обрачунатих трошкова по основу трансферних цена – настали у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима (осим камата на зајмове /кредите). Повезаним лицима сматрају се лица дефинисана чланом 59. Закона. Трансакције обављене са лицима са списка земаља које се сматрају јурисдикцијом са преференцијалним пореским системом, сматрају се трансакцијом са повезаним лицем, независно од тога да ли са тим лицима постоји неки облик повезаности или не. Према члану 61б Закона, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе не сматрају се правним лицима за сврху примене чл. од 59. до 61а Закона о порезу на добит правних лица, односно по овом основу не постоји повезаност између правних лица за потребе извештавања о трансакцијама међу повезаним лицима. 48.

Обрачунати трошкови по основу трансферних цена за које се подноси извештај у скраћеном облику

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Приходи настали у вези са расходима који нису били признати

КОРЕКЦИЈА ПРИХОДА у складу са чл. 25а ст. 2. Закона У питању су приходи настали у вези са расходима који у неком од претходних пореских периода нису били признати у складу са чл. 7а Закона. У пореском билансу ови приходи не увећавају добит.

ТРОШКОВИ ПО ОСНОВУ ТРАНСФЕРНИХ ЦЕНА који се утврђују у складу са чл. 2. Правилника о трансферним ценама

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Напомена уз ред. бр. 48: Уноси се износ укупно обрачунатих трошкова по основу трансферних цена – настали у вези са трансакцијама међу повезаним лицима (осим камата на зајмове/кредите) за које се подноси скраћени извештај, а износ исказан на овом редном броју садржан је у износу под ред. бр. 47. Извештај у скраћеном облику може да поднесе обвезник за трансакције са повезаним лицима, осим за зајмове и кредите, ако: - трансакција са повезаним лицем је једнократна у години за коју се подноси порески биланс, а њена вредност није већа од вредности промета за коју је Законом о ПДВ-у прописана обавеза евидентирања за ПДВ; или - укупна вредност трансакција са једним повезаним лицем у току године за коју се подноси порески биланс није већа од вредности промета за коју је Законом о ПДВ-у прописана обавеза евидентирања за ПДВ. Укупна вредност промета који обавезује евидентирање у ПДВ-у представља промет који у себи не садржи ПДВ, а износи 8.000.000 динара. Извештај у скраћеном облику садржи податке о свакој од тих трансакција, а нарочито: 1) опис трансакције – исказују се подаци о врстама трансакција са појединачним повезаним лицима (дефинисање врста трансакција, њихов опис…); 2) вредност трансакције – исказују се подаци о вредности трансакција са појединачним повезаним лицима (једнократне или више трансакција до 8.000.000 динара); 3) повезано лице са којим је трансакција извршена – дају се подаци о повезаном лицу/лицима са којим/којима је постојала оваква трансакција за коју се може радити скраћени извештај. Скраћени извештај не захтева утврђивање цена „ван дохвата руке”. Обвезник који саставља овај извештај није дужан да наведе сва лица која су са њим повезана у смислу члана 59. Закона, нити да дефинише начин на који је утврдио повезаност са конкретним лицем, што значи да наводи само повезана лица са којима је имао трансакције. 49.

Обрачунати приходи по основу трансферних цена

ПРИХОДИ ПО ОСНОВУ ТРАНСФЕРНИХ ЦЕНА у складу са чл. 59. и 60. ст. 1. Закона

Напомена уз ред. бр. 49: Уноси се износ обрачунатих прихода по основу трансферних цена – настала у вези са трансакцијама средствима или стварањем обавеза међу повезаним лицима (осим камата на зајмове /кредите). Податак о овим приходима уносе сви (обвезници који састављају скраћени извештај и обвезници који састављају пун извештај о трансферним ценама)

50.

Обрачунати приходи по основу трансферних цена за које се подноси извештај у скраћеном облику

ПРИХОДИ ПО ОСНОВУ ТРАНСФЕРНИХ ЦЕНА у складу са чл. 2. Правилника о трансферним ценама Уноси се износ укупно обрачунатих прихода по основу трансферних цена – насталих у вези са трансакцијама међу повезаним лицима (осим камата на зајмове / кредите) за које се подноси скраћени извештај. Износ исказан на овом редном броју садржан је и у износу под ред. бр. 49.

VI Расходи и приходи по основу камата на зајмове, односно кредите између повезаних лица 51.

Обрачунати расходи по основу камата („на дохват руке”) на зајмове, односно кредите добијене од повезаних лица

РАСХОДИ ПО ОСНОВУ КАМАТА („на дохват руке”) у складу са чл. 62. ст. 1. и 2. Закона и чл. 4.

Напомена уз ред. бр. 51: Уноси се износ расхода по основу камата обрачунатих на зајам/ кредит добијен од повезаног лица, утврђен до нивоа прописаног чланом 62. ст. 1. и 2. Закона (четвороструке, односно десетоструке (за банке и лизинг куће) вредности обвезниковог сопственог капитала)), и то на начин да се укупни износ камате обрачунате у пореском периоду, помножи са коефицијентом са ред. бр. 10. Обрасца ОК, уколико је коефицијент мањи од један. Ако је коефицијент једнак или већи од један, исказују се укупно обрачунате камате са повезаним лицима – податак са ред. бр. 11. Обрасца ОК. У Образац ОК уносе се подаци из Биланса стања.

52.

Обрачунати приходи по основу камата („на дохват руке”) на зајмове, односно кредите добијене од повезаних лица

ПРИХОДИ ПО ОСНОВУ КАМАТА („на дохват руке”) у складу са чл. 60. став 2. Закона Уноси се износ обрачунатих прихода по основу камате („на дохват руке”) на зајмове, односно кредите између повезаних лица које је обвезник дужан да посебно прикаже.

VII Корекција расхода и прихода по основу трансферних цена, укључујући и камате на зајмове, односно кредите између повезаних лица

53.

Збир коначних корекција (расхода и прихода) по основу трансакција са свим појединачним повезаним лицима, утврђен у закључку документације о трансферним ценамa

ЗБИР КОНАЧНИХ КОРЕКЦИЈА у складу са чл. 60. ст. од 5. до 9. Закона Уноси се збир коначних корекција трансферних цена за сваку појединачну трансакцију са појединачним повезаним лицима.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Напомена уз ред. бр. 53: Обвезник корекцију расхода и прихода по основу камата за зајмове и кредите међу повезаним лицима, применом правила о трансферним ценама, исказује овде. Како се под редни број 53. Обрасца ПБ 1 уноси податак који се утврђује у закључку документације о трансферним ценама, значи да, уколико обвезник има само корекцију пореске основице по основу прихода и расхода од зајмова и кредита између повезаних лица, мора да састави комплетан извештај о трансферним ценама како би податак о корекцији утврдио у закључку и исти унео на редни број 53. у Обрасцу ПБ 1. Обвезници који су даваоци бескаматних зајмова и кредита повезаним лицима обрачунавају приходе од камате у складу са принципом „ван дохвата руке” и за обрачунати износ коригују пореску основицу. Обвезници који од повезаних лица добијају бескаматне зајмове или кредите немају ни расход камате, односно не постоји податак који би се кориговао у пореском билансу, јер је износ обрачунатих расхода камате једнак нули. У складу са чланом 60. Закона, обвезник има право да укупан износ корекције трансферних цена по основу трансакција са појединачним повезаним лицем из става 2. овог члана умањи за: 1) износ негативне разлике између прихода по основу трансакције са тим појединачним повезаним лицем по цени утврђеној применом принципа „ван дохвата руке” и прихода по основу те трансакције по трансферној цени, или 2) износ негативне разлике између расхода по основу трансакције са тим појединачним повезаним лицем по трансферној цени и расхода по основу те трансакције по цени утврђеној применом принципа „ван дохвата руке”. За потребе примене наведене одредбе, када је приликом одређивања цене трансакције по принципу „ван дохвата руке” одређен њен распон: 1) сматра се да се трансферна цена те трансакције не разликује од њене цене по принципу „ван дохвата руке” уколико се вредност трансферне цене налази у оквиру тог распона; 2) цена по принципу „ван дохвата руке” једнака је средишњој вредности утврђеног распона када се трансферна цена налази изван утврђеног распона. Износ умањења корекције трансферних цена не може бити већи од износа корекције трансферних цена. По умањењу износа корекције трансферних цена по основу трансакција са појединачним повезаним лицем обвезник утврђује коначан износ корекције трансферних цена по основу трансакција са појединачним повезаним лицем. Обвезник укључује у пореску основицу збир коначних корекција трансферних цена по основу трансакција са свим појединачним повезаним лицима.

VIII Корекција расхода по основу спречавања утањене капитализације

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

54.

КОРЕКЦИЈА РАСХОДА по основу спречавања утањене капитализације у складу са чл. 62. Закона и чл. 10. Правилника

Напомена уз ред. бр. 54: Уноси се износ камате и припадајућих трошкова на зајам односно кредит добијен од повезаног лица у износу већем од четвороструке (десетоструке за банке) вредности обвезниковог сопственог капитала, који се не признају као расход у пореском билансу (податак са ред. броја 13. Обрасца ОК) Обвезник је дужан да у ПБ 1 изврши две корекције расхода по основу камата и припадајућих трошкова од повезаних лица, и то: - прву корекцију ових расхода врши по основу утањене капитализације, - другу корекцију ових расхода врши применом трансферних цена – обрачун камате по тржишним ценама по принципу „ван дохвата руке”. За потребе утврђивања износа камате која би се по принципу „ван дохвата руке” обрачунавала на зајмове/кредите између повезаних лица, министар је прописао износе каматних стопа за које ће се сматрати да су у складу са принципом „ван дохвата руке” (видети Правилник о каматним стопама… („Сл. гласник РС” бр. 21/2017)). Обвезник може да примени прописане каматне стопе или може да се определи да примењује неки од метода (онда овај поступак важи за све кредите/ зајмове). IX Опорезива добит

55.

56.

57.

Камата и припадајући трошкови на зајам односно кредит изнад нивоа четвороструке (десетоструке) вредности обвезниковог сопственог капитала (ред. бр. 13 Обрасца ОК)

Опорезива добит (1 - 2 - 4 + 5 до 17 - 18 - 19 + 20 - 21 + 22 до 27 - 28 + 29 + 30 - 31 + 32 + 33 - 34 + 35 - 36 + 37 до 41 - 42 до 46 + 53 + 54) > 0 (или негативан износ са ред. бр. 56)

ОПОРЕЗИВА ДОБИТ се утврђује рачунским путем

Губитак (3 + 4 - 5 до 17 + 18 + 19 - 20 + 21 - 22 до 27 + 28 - 29 - 30 + 31 - 32 - 33 + 34 - 35 + 36 - 37 до 41 + 42 до 46 - 53 - 54) > 0 (или негативан износ са ред. бр. 55)

ГУБИТАК се утврђује рачунским путем

Износ губитка из пореског биланса из претходних година, до висине добити

ГУБИТАК ИЗ ПБ 1 ИЗ ПРЕТХОДНИХ ГОДИНА у складу са чл. 32. Законa

Напомена уз ред. бр. 57: Уноси се номинални износ губитка који је исказан у ПБ 1 из претходних година (изузев оних из којих произлазе капитални добици и губици), који се преноси на терет добити текуће године, и то највише до висине опорезиве добити – до податка са ред. бр. 55 ПБ 1. Податак на овом редном броју уноси се само при изради коначног ПБ 1. Губитак из 2010. и надаље може да се преноси 5 година (2017. је последња година за пренос губитка из 2012), а из ранијих година преноси се 10 год. Важно је рећи да коришћење ове пореске погодности не престаје у случају статусних промена или промена правне форме привредног друштва. У случају поделе или одвајања, ова погодност се сразмерно дели и о томе се обавештава надлежни порески орган.

58.

Остатак опорезиве добити (55 - 57) > 0

ОПОРЕЗИВА ДОБИТ пре евидентирања капиталног добитка

Б. Капитални добици и губици 59.

Укупни капитални добици текуће године обрачунати у складу са Законом

КАПИТАЛНИ ДОБИЦИ утврђени у складу са чл. од 27. до 29. Закона

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Напомена уз ред. бр. 59: Капитални добици се остварују продајом или другим преносом уз накнаду: непокретности које је обвезник користио, односно које користи као основно средство за обављање делатности, укључујући и непокретности у изградњи; права индустријске својине; удела у капиталу правних лица и акција и осталих хартија од вредности које представљају дугорочне финансијске пласмане, осим прописаних изузетака и инвестиционе јединице откупљене од стране отвореног инвестиционог фонда. Продајна цена имовине У сврху одређивања капиталног добитка, продајном ценом сматра се уговорена цена или тржишна цена, односно, у случају продаје повезаном лицу из члана 59. Закона, тржишна цена – ако је уговорена цена нижа од тржишне, али без пореза на пренос апсолутних права, односно пореза на додату вредност. Имајући у виду да промет непокретности и права индустријске својине уз накнаду јесу предмет опорезивања порезом на пренос апсолутних права (када се на исте не обрачунава ПДВ) и да се, сходно члану 27. Закона о порезима на имовину, као пореска основица за порез на пренос апсолутних права узима уговорена цена у тренутку настанка пореске обавезе, уколико није нижа од тржишне, јасно је да тржишна цена може да се прибави и на тај начин. Такође се и приликом преноса права путем размене за друго право продајном ценом сматра тржишна цена права које се добија уз накнаду, коригована за евентуално примљену или плаћену разлику у новцу. Набавна цена имовине У сврху одређивања капиталног добитка тј. губитка, према одредбама члана 29. Закона, набавном ценом сматра се цена по којој је обвезник стекао имовину, умањена по основу амортизације обрачунате у складу са Законом (пореска амортизација обрачуната у складу са чланом 10. Закона и у складу са Правилником о пореској амортизацији). - Корекција набавне цене на процењену Сходно члану 29. став 2. Закона, за одређивање капиталног добитка набавна цена се коригује на процењену, односно фер вредност, утврђену у складу са МРС, односно МСФИ за МСП и усвојеним рачуноводственим политикама, ако је промена на фер вредност исказана у целини као приход периода у коме је вршена. - Набавна цена имовине стечене конверзијом обвезниковог потраживања у учешће у капиталу субјекта приватизације у поступку реструктурирања јесте најнижа обезвређена вредност те имовине након извршене конверзије, утврђена у складу са МРС, односно МСФИ и усвојеним рачуноводственим политикама, осим у случају из става 2. овог члана. - Када цена по којој је имовина набављена није исказана у пословним књигама обвезника или није исказана на напред изложен начин, набавна цена у сврху одређивања капиталног добитка јесте тржишна цена на дан набавке коју утврди надлежни порески орган на већ изложен начин. - Приликом продаје непокретности у изградњи набавну цену чини износ трошкова изградње који су до дана продаје исказани у складу са МРС, односно МСФИ за МСП и прописима којима се уређује рачуноводство. - За непокретност стечену путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога набавна цена јесте тржишна цена непокретности на дан уноса улога. - Код хартија од вредности којима се тргује на организованом тржишту, у смислу закона којим се уређује тржиште хартија од вредности и других финансијских инструмената, набавна цена јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – најнижа тржишна цена остварена на организованом тржишту у периоду од годину дана који претходи продаји те хартије од вредности или у периоду трговања уколико се трговало краће од годину дана.

- Код хартија од вредности којима се не тргује на организованом тржишту, набавна цена хартије од вредности јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену, а ако не поседује одговарајућу документацију – њена номинална вредност. - Код хартија од вредности прибављених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога набавну цену чини тржишна цена која је важила на организованом тржишту на дан уноса улога или, уколико таква цена није била формирана, номинална вредност хартије од вредности на дан уноса улога. - Набавна цена удела у капиталу правних лица и права индустријске својине јесте цена коју обвезник документује као стварно плаћену. - Набавна цена удела или права индустријске својине стечених путем оснивачког улога или повећањем оснивачког улога јесте тржишна цена на дан уноса улога. - Набавна цена инвестиционе јединице састоји се од нето вредности имовине отвореног фонда по инвестиционој јединици на дан уплате, увећане за накнаду за куповину уколико је друштво за управљање наплаћује. Под набавном ценом (за потребе капиталног добитка) не може се сматрати процењена цена од стране Агенције за процену капитала или од стране Завода за вештачење.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

60.

61.

62.

63.

Укупни капитални губици текуће године обрачунати у складу са Законом

КАПИТАЛНИ ГУБИЦИ утврђени у складу са чл. од 27. до 29. Закона Када се применом чл. од 27. до 29. Закона оствари капитални губитак, податак се исказује овде, али тај износ не умањује опорезиву добит.

Капитални добици (59 - 60) > 0

УКУПНИ КАПИТАЛНИ ДОБИЦИ - исказује се разлика између капиталних добитака и капиталних губитака текуће године (ред. бр. 59 - 60)

Капитални губици (60 - 59) > 0

УКУПНИ КАПИТАЛНИ ГУБИЦИ - исказује се разлика између укупних капиталних губитака и укупних капиталних добитака. У случају када су укупни капитални губици већи од добитака, тај податак се исказује на овом редном броју.

Пренети капитални губици из ранијих година до висине износа под редним бројем 61

ПРЕНЕТИ КАПИТАЛНИ ГУБИЦИ у складу са чл. 30. ст. 3. Закона

Напомена уз ред. бр. 63: Уноси се износ капиталних губитака из ранијих година који се могу пребити на рачун будућих капиталних добитака и то највише до висине износа са ред. бр. 61. Право на пребијање капиталног губитка има само обвезник који саставља ПБ 1, а не и нерезидент који, у складу са чланом 40. Закона, оствари капитални добитак. Нерезидент који послује преко сталне пословне јединице има иста права као и резидентни обвезник. Капитални губитак почев од 2010. може да се преноси 5 година, а из ранијих периода 10 година. Обвезници који су исказали капитални губитак у пореском билансу за 2012. годину, исти могу да пребију само још са капиталним добитком у 2017. години. 64.

Остатак капиталног добитка (61 - 63) > 0

ОСТАТАК КАПИТАЛНОГ ДОБИТКА који увећава опорезиву добит

В. Пореска основица

65.

Пореска основица (58 + 64) > 0

ПОРЕСКУ ОСНОВИЦУ чини добит исказана под ред. бр. 55, увећана за остатак капиталних добитака са ред. бр. 61 Обрасца ПБ 1.

Напомена уз ред. бр. 65: Овде се исказује и пореска основица – опорезива добит за период стечаја, која се утврђује као позитивна разлика вредности имовине са краја и са почетка периода стечаја – после намирења поверилаца, у складу са чланом 34. став 4. Закона. Када на ред. бр. 58 Обрасца ПБ 1 нема остатка добити, а исказан је остатак капиталног добитка, онда је пореска основица – опорезива добит једнака остатку капиталног добитка са ред. бр. 64.

У _____________________ дана _29. 6. 2018. године М.П. ________________________

Напомена: Податак о пореској основици са редног броја 65 Обрасца ПБ 1 јесте податак који се уноси у образац ПДП.

4. Утврђивање коначне обавезе пореза на добит за 2017. годину и аконтације за 2018. годину Применом самоопорезивања обвезници пореза на добит утврђују коначну пореску обавезу за одговарајући порески период, као и висину аконтације за наредни порески период, у складу са чланом 63. Закона, и то на Обрасцу ПДП – Пореска пријава за аконтационо – коначно утврђивање пореза на добит правних лица, који је прописан Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица (у даљем тексту: Правилник о ПДП). Пореска пријава се подноси надлежном пореском органу електронским путем, преко портала Пореске управе, а уз њу обвезник подноси и пратеће обрасце (ПБ 1, ПК, ПК 1, СУ…) уколико је на основу њих утврдио пореску олакшицу или пореске подстицаје, чиме је умањио пореску обавезу. Када Пореска управа потврди формалну исправност и математичку тачност исказаних података у ПДП, додели број пријаве, број одобрења за плаћање укупног износа обавезе по том основу и у електронском облику достави те информације подносиоцу пријаве, сматра се да је пријава исправно поднета. Образац ПДП је јединствен за привредна друштва, задруге и друга правна лица која су основана ради обављања делатности у циљу стицања добити, као и недобитне организације и сталне пословне јединице нерезидентног обвезника које обављају делатност на територији Републике Србије. У зависности од тога о ком облику правног лица се ради, у Обрасцу ПДП попуњавају се различита поља, а овде је у наставку дат опис позиција које у Обрасцу ПДП исказују привредна друштва, задруге и друга правна лица која су основана ради обављања делатности у циљу стицања добити.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Лице одговорно за састављање пореског биланса _________________________

4.1. Исказивање података у Обрасцу ПДП Образац ПДП се састоји из 12 делова. У исти се уносе и поједини подаци из одговарајућих образаца који су прописани Правилником о пореском билансу и Правилником о пореској амортизацији. Ти обрасци се као прилози подносе уз пријаву, такође електронским путем (АО, ПК, ПК 1…). Када је у питању извештај о трансферним ценама, као и друга документација која се, у складу са Законом, односно другим прописом, подноси уз пријаву, подноси се у папирној форми. У Образац ПДП износи се уписују у динарима, без децимала, на следећи начин: ДЕО 1. ПОДАЦИ О ПРИЈАВИ – уносе се подаци о:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

● врсти пријаве (ознака врсте и основ); пореском периоду (период за који се подноси по-

реска пријава); измени пријаве/аконтације и идентификационом броју пријаве; основу и броју решења. За коначну обавезу пореза на добит за 2017. годину, под редним бројем 1.1 Врста пријаве уноси се одговарајућа ознака врсте пријаве, и то може бити: Ознака 1 – ако пријаву подноси порески обвезник из чл. 1. и 5. Закона (привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити, задруга, недобитна организација и стална пословна јединица нерезидентног обвезника која обавља делатност на територији Републике Србије), за утврђивање коначне обавезе пореза на добит правних лица, као и за утврђивање аконтације за наредни порески период, или Ознака 6 – ако пријаву подноси на основу КПБ од стране матичног правног лица, односно зависног правног лица из групе повезаних правних лица, за обавезу пореза утврђену сразмерно опорезивој добити из појединачног пореског биланса. Под редним бројем 1.2 Порески период уноси се датум почетка и завршетка пореског периода. За подношење измењене пореске пријаве, под редним бројем 1.3 Измена пријаве/аконтације уноси се одговарајућа ознака, и то: Ознака 1 – за измењену пријаву која се подноси у складу са чланом 40. ЗПППА; Ознака 2 – за измењену пријаву по налогу контроле, која се не сматра измењеном пријавом у смислу члана 40. ЗПППА; Ознака 3 – за пријаву у случају измене аконтације у складу са чланом 68. Закона; Ознака 9 – за сторно пријаву коју подноси надлежни порески орган на основу донетог решења, у случају престанка разлога за подношење пријаве која је предмет сторнирања, када се иста сторнира у потпуности. Под редним бројем 1.3а Идентификациони број пријаве уноси се број пријаве која се мења у складу са чланом 40. Закона, односно по налогу контроле, број пријаве која се сторнира, односно број пријаве којом је утврђена висина аконтације која се мења. Уколико пријава која се попуњава није измењена, не попуњавају се поља 1.3. и 1.3а. Редни бројеви 1.4 Основ решења и 1.5 Број решења сада се не попуњавају. ДЕО 2. ПОДАЦИ О ОБВЕЗНИКУ – уносе се основни подаци о обвезнику.

Под редним бројем 2.1 Порески идентификациони број (ПИБ) уноси се ПИБ обвезника. Под редним бројем 2.2 Тип обвезника уноси се ознака типа обвезника у зависности од пореског биланса који подноси као прилог уз пријаву, и то:

Ознака 1 – за обвезника из члана 1. ст. 1. и 2. Закона (привредно друштво, односно предузеће, односно друго правно лице које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити и задруга), који подноси порески биланс на Обрасцу ПБ 1, укључујући и матично правно лице које подноси и КПБ – Консолидовани порески биланс. Уносом одговарајуће ознаке типа обвезника омогућава се уношење података у прилоге из члана 2. став 3. Правилника о пореском билансу (ПБ 1, ПК, ПК 1, ОК, СУ, СУ 2, Анекс Обрасца ПБ1, Анекс 1 Обрасца ПБ1…). Под редним бројем 2.2а МПЛ уноси се ознака матичног, односно зависног правног лица из групе повезаних правних лица којима је одобрено пореско консолидовање (у даљем тексту: МПЛ), и то: ● ознака 1 за обвезника матично правно лице, а ознака 0 за зависно правно лице. Под редним бројем 2.3 Матични број уноси се матични број обвезника. Под редним бројем 2.4 Назив уноси се назив обвезника. Под редним бројем 2.5 Адреса уноси се адреса обвезника. Под редним бројем 2.6 Телефон контакт особе уноси се телефон контакт особе обвезника. Под редним бројем 2.7 Електронска адреса (имејл) уноси се електронска адреса обвезника на коју се достављају обавештења о пријавама.

1) под редним бројем 3.1 Претежна делатност уписана у Регистар Агенције за привредне регистре – шифра претежне делатности; 2) под редним бројем 3.2 Делатност на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу – шифра делатности на основу које је у обрачунском периоду остварено највеће учешће у укупном приходу. Важно: Подаци из поља 2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.5, 2.6, 2.7, 3.1 и 3.2 јесу обавезни. Уколико се не наведе или погрешно наведе било који од њих, поднета пореска пријава сматра се формално неисправном, тј. нетачном.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

ДЕО 3. ПОДАЦИ О ДЕЛАТНОСТИ – уноси се:

ДЕО 4. Подаци о процени пословног резултата и утврђивање висине аконтације – сада се не попуњава. ДЕО 5. ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ – обвезници тип 1 уносе податке који су од значаја за утврђивање коначне пореске обавезе за период за који се подноси пријава, и то: 1) Под редним бројем 5.1 Пореска основица – податак о пореској основици са редног броја 65 Обрасца ПБ 1. 2) Под редним бројем 5.2 Пореска стопа – стопа пореза на добит – 15%. 3) Под редним бројем 5.3 Обрачунати порез – износ обрачунатог пореза који се утврђује као производ износа са ред. бр. 5.1 и пореске стопе са 5.2. 4) Под редним бројем 5.4 Умањење обрачунатог пореза – укупан износ умањења обрачунатог пореза по основу права на порески подстицај или порески кредит, а утврђује се као збир износа исказаних на ред. бр. од 5.4.1 до 5.4.7.

5) Под редним бројем 5.4.1 К – обвезник који има право на пореско ослобођење по основу концесионог улагања, у складу са чланом 45. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, … и 101/2011), уноси износ ослобођења (100%).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Важно: Чланом 12. став 2. Правилника о пореском билансу прописано је следеће: „Образац ДК – Добит од предмета концесије за период од ___ до ___ 201_. године, Образац ПК 1 – Порески кредит за улагања у основна средства у одређене делатности за период од ___ до ___ 201_. године, Образац СУ 2 – Сразмерни износ улагања за период од ___ до ___ 201_. године, који су прописани Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 99/2010, 8/2011, 13/2012 и 8/2013), а у којима су исказани подаци о пореском ослобођењу, односно умањењу обрачунатог пореза, подносе се уз пореску пријаву која се подноси за период за који се утврђује пореска обавеза.” То значи да се наведени обрасци користе и надаље ради остваривања права на пореске олакшице које су обвезници стекли док су исте биле Законом прописане.

6) Под редним бројем 5.4.2 ИЛ – износ пореског ослобођења у складу са чланом 46. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001… и 112/2015). У питању је ослобођење за предузећа за радно оспособљавање, професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица, пошто имају право на умањење обрачунатог пореза сразмерно процентуалном учешћу запослених инвалида у односу на укупан број запослених. 7) Под редним бројем 5.4.3 ПК/ПК 1 – износ за који обвезник има право на умањење обрачунатог пореза, у складу са чланом 48. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, … и 47/2013), са редног броја 14. Обрасца ПК, односно, у складу са чланом 48а Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, … и 101/2011), са редног броја 12. Обрасца ПК 1. Неискоришћени део пореског кредита може се пренети на рачун пореза на добит из будућих обрачунских периода највише до лимита од 33%, односно 70% обрачунатог пореза у том пореском периоду, али не дуже од десет година од извршеног улагања. Обвезник који за 2017. годину искаже губитак у пореском билансу, а има још неискоришћеног кредита по основу улагања у основна средства, не може да користи порески кредит у 2017. години јер нема обрачунатог пореза. У том случају, право да неискоришћени порески кредит пренесе у наредну годину или наредне године до истека рока од десет година од године у којој је извршено улагање, не прекида се под условом да у тим годинама има обрачунатог пореза. За могућност коришћења остатка неискоришћеног пореског кредита по основу улагања у основна средства, дато је пар напомена у вези са губитком права на даље коришћење неискоришћеног дела кредита. Пошто је у питању коришћење стеченог права, при чему је од момента укидања члана 48. и 48а Закона, када се још признавало право на улагање (2012. и 2013), прошло више од 3 године, не треба говорити о губитку права у случају отуђења опреме пре истека рока од 3 године од дана набавке. Тај рок је истекао, па је небитан. Обвезник губи право на остатак неискоришћеног кредита ако: ● отуђи основно средство након истека рока од три године од дана набавке, а пре истека рока од 10 година од дана набавке. Губитак права у овом случају почиње од пореског периода у ком је обвезник извршио отуђење (члан 48. став 7. Закона). Обвезник губи право, према мишљењима Министарства финансија РС, и у следећим случајевима: ● У случају статусне промене, а у току трајања периода у којем је имао право на пренос неискоришћеног дела пореског кредита, којом обвезник изврши промену претежне делатности, па му као претежна није уписана ни једна од делатности наведених у члану 48а став 1. Закона. На

************** 8) Под редним бројем 5.4.4 СУ/СУ 2 – износ за који обвезник има право на пореско ослобођење, у складу са чланом 50а Закона, са редног броја 6. Обрасца СУ, односно, у складу са чланом 50б Закона („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, … и 101/2011), са редног броја 6. Обрасца СУ 2 прописаног Правилником о садржају пореског биланса („Сл. гласник РС”, бр. 99/2010, 8/2011, 13/2012 и 8/2013). Међутим, обвезник више нема право на коришћење пореског ослобођења које се утврђује у Обрасцу СУ 2, па не уноси овде тај податак. Чланом 50а Закона прописано је да порески обвезник који уложи у своја основна средства, односно у чија основна средства друго лице уложи више од 1.000.000.000 динара, а та средства користи за обављање претежне делатности и делатности уписаних у свом оснивачком акту или другом акту којим се одређују делатности које обавља, и у периоду улагања додатно запосли на неодређено време најмање 100 лица, ослобађа се плаћања пореза на добит у периоду од десет година, сразмерно том улагању. У Образац СУ уносе се подаци из пословних књига обвезника о стању и кретању имовине, односно основних средстава, у складу са прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП. Основна средства се не коригују за процењену, односно фер вредност коју обвезник (сагласно прописима о рачуноводству и МРС, односно МСФИ и МСФИ за МСП) врши након почетног признавања. 9) Под редним бројем 5.4.5 – износ за који обвезник има право на умањење обрачунатог пореза у складу са чланом 51. Закона. Резидент Републике који оствари добит пословањем преко сталне пословне јединице у другој држави, која је урачуната у приходе, има право умањење обрачунатог пореза у висини пореза исплаћеног у другој држави (порески кредит). Порески кредит не може да буде већи од износа пореза обрачунатог применом наше стопе пореза од 15%. Чланом 51. Закона прописано је да обвезник пореза на добит – резидент Србије који оствари добит пословањем преко сталне пословне јединице у другој држави, која је урачуната у приходе,

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

овај начин губитак права на даље коришћење кредита не захтева од обвезника да плати порез за период у којем је испуњавао услове – Мишљење бр. 413-00-2730/2009-04 од 22. 1. 2010. године. ● У случају отуђења основног средства у поступку ликвидације – када након измирења потраживања поверилаца и других потраживања преостала основна средства по основу којих је остварио право на порески кредит из члана 48. Закона, која се као имовина расподељују од стране ликвидационог управника члановима друштва, а пре истека рока од три године од дана набавке тих основних средстава, сматрамо да су се стекли услови у којима обвезник губи право на порески кредит (Мишљење 413-00-0424/2010-04 од 18. 5. 2010. године). У случају ликвидације, сматрамо да нема право ни на остатак неискоришћеног кредита све до истека рока од 10 година од дана набавке. ● У случају преноса основних средстава у поступку статусне промене – за која је обвезник остварио право на коришћење пореског кредита из члана 48. Закона и започео да користи то право. Право на коришћење пореског кредита не може се пренети на стицаоца који није стекао право на његово коришћење. Иако губи право на даље коришћење кредита, није дужан да плати порез за период у којем је испуњавао услове за коришћење пореског кредита (Мишљење бр. 011-00-1407/2015-04 од 12. 1. 2016. године). ● У случају спроведене експропријације непокретности по основу чије набавке је обвезник остварио право на порески кредит. У току трајања периода у ком је имао право на пренос неискоришћеног дела пореског кредита, престало је право својине (обвезниково) на тој непокретности. Губитак права на даље коришћење кредита не захтева да се плати порез за период у којем је обвезник испуњавао услове за коришћење пореског кредита (Мишљење бр. 430-01-65/2016-04 од 7. 4. 2016. године).

има право на порески кредит – умањење обрачунатог пореза у висини пореза исплаћеног у другој држави. Порески кредит не може да буде већи од износа пореза обрачунатог применом стопе пореза Републике Србије, односно умањење обрачунатог пореза на добит не признаје се у стварно плаћеном износу ако је он већи од износа пореза који би се добио применом пореске стопе од 15%. За признавање пореског кредита пореском органу се подноси потврда о плаћеном порез у другој држави. 10) Под редним бројем 5.4.6 Анекс ПБ 1/ИПД – износ за који обвезник има право на умањење обрачунатог пореза у складу са чланом 52. Закона, податак са редног броја 9. Анекса Обрасца ПБ 1. 11) Под редним бројем 5.4.7 Анекс 1 ПБ 1/ИПД 1 – износ за који обвезник има право на умањење обрачунатог пореза, у складу са чланом 53а Закона, са редног броја 4. Анекса 1 Обрасца ПБ 1.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

12) Под редним бројем 5.5 Обрачунати порез по умањењу – износ обрачунатог пореза по умањењу, утврђеног као разлика износа са редног броја 5.3 и износа са 5.4. 13) Под редним бројем 5.6 Износ обрачунатог пореза по основу ГПК – износ обрачунатог пореза по основу губитка права на порески подстицај, у складу са Законом. Напомена: Т. 14) и 15) су брисане јер је, Законом о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС” број 112/2015), укинут члан 50ђ, којим је било прописано да, уколико обвезник из члана 50а Закона стекне имовину статусном променом, уз одлагање капиталног добитка, у складу са чланом 31. Закона, у периоду од три године које претходе испуњењу услова и током периода пореског ослобођења из члана 50а, има обавезу да плати порез на остварену добит сразмерно овако стеченој имовини. Због тога је изменом Правилника о пореском билансу укинут Образац СИ. 16) Под редним бројем 5.7 Пореска обавеза за период – износ пореске обавезе за порески период као збир износа са редног броја 5.5 и 5.6. 17) Под редним бројем 5.8 Уплаћене аконтације пореза – износ уплаћених аконтација за порески период. 18) Под редним бројем 5.9 Износ за уплату/преплата – износ пореза за уплату као позитивна разлика износа са редног броја 5.7 и 5.8, односно износ преплате као негативна разлика износа са ових редних бројева која се уписује са предзнаком „минус”. Обвезник који жели повраћај више плаћеног пореза на добит, мора да поднесе захтев за повраћај у писаној форми, а уколико жели да тај износ користи за плаћање будућих аконтација, треба да о томе извести ПУ. 19) Под редним бројем 5.9а Износ обрачунате камате – износ обрачунате камате у случају када обвезник: ● не поднесе пријаву у Законом прописаном року; ● поднесе измењену пријаву у складу са чланом 40. ЗПППА, а има основ и за обрачун камате по истој; ● поднесе пријаву по налогу контроле, односно измењену пријаву по налогу контроле. 90

ДЕО 5А Подаци од значаја за утврђивање пореске обавезе за недобитне организације – овај део попуњавају недобитне организације, о чему ће бити речи у тексту који објашњава недобитне организације.

4.2. Утврђивање аконтације пореза на добит за 2018. годину

ДЕО 6. ПОДАЦИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВИСИНЕ АКОНТАЦИЈЕ – уносе се подаци који су од значаја за утврђивање месечне аконтације пореза на добит за наредни порески период обвезника тип 1, и то: 1) под редним бројем 6.1 Остатак добити – износ остатка опорезиве добити са редног броја 58 ПБ 1; 2) под редним бројем 6.2 Пореска стопа – стопа пореза на добит од 15%; 3) под редним бројем 6.3 Обрачунати порез – износ обрачунатог пореза који се утврђује као производ износа са редног броја 6.1 и 6.2; 4) под редним бројем 6.4 Умањење обрачунатог пореза – износ умањења обрачунатог пореза по основу права на порески подстицај или порески кредит, који се утврђује као збир износа са ред. бр. 6.4.1, 6.4.2 и 6.4.3; 5) под редним бројем 6.4.1 ПК/ПК 1 – износ неискоришћеног пореског кредита са редног броја 15 Обрасца ПК (највише до висине од 33%, односно 70% обрачунатог пореза), односно са редног броја 13 Обрасца ПК 1; 6) под редним бројем 6.4.2 СУ/СУ 2 – износ умањења обрачунатог пореза са редног броја 6 Обрасца СУ; 7) под редним бројем 6.4.3 Анекс ПБ 1 – износ неискоришћеног пореског кредита са редног броја 10 Анекса Обрасца ПБ 1; 8) под редним бројем 6.5 Укупан износ аконтације – укупан износ аконтација у пореском периоду који се утврђује као разлика износа са редног броја 6.3 и износа са редног броја 6.4; 9) под редним бројем 6.6 Месечни износ аконтације – месечни износ аконтације који се утврђује као количник укупног износа аконтације са редног броја 6.5 и броја месеци пореског периода за који се подноси пореска пријава. Новоосновано правно лице које је отпочело са обављањем делатности током 2017. године, утврђен износ дели са бројем месеци за који и саставља порески биланс, при чему се број месеци којим се дели обрачунат порез за 2018. годину утврђује у складу са чланом 64. став 2. Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Током године (пореског периода) обвезник плаћа порез на добит кроз месечне аконтације (члан 67. Закона). Висину аконтације утврђује самоопорезивањем, на основу података из пореске пријаве. Аконтација пореза на добит утврђује се тако што се износ са ред. бр. 58 Обрасца ПБ 1 (опорезива добит која не садржи капиталне добитке и губитке) помножи са стопом пореза од 15%, па се добијени износ подели са 12 месеци (ако је у питању аконтација за целу годину). На висину аконтације утиче неискоришћени порески кредит за улагања у основна средства – податак исказан у обрасцима ПК, ПК 1 или СУ. Ово из разлога што обвезник који има неискоришћен порески кредит или који остварује право на порески кредит код међукомпанијских исплата дивиденди од нерезидентне филијале, прво од износа са ред. бр. 6.1 одузима износе које утврђује применом Закона, па остатак дели са бројем месеци пореског периода. И приликом утврђивања аконтација пореза неискоришћени порески кредит признаје се до висине прописане у члану 48. став 3. Закона, односно у члану 48а, и по члану 50а Закона. У ПДП се аконтација утврђује у делу 6:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

5. Плаћање аконтација пореза на добит за 2018. годину

Aконтације пореза на добит за 2018. годину плаћају се за период од 1. јануара 2018. године. Пошто до предаје пореског биланса и пореске пријаве за 2017. годину обвезник плаћа аконтације на основу последње аконтације из 2017. године, дужан је да, приликом уплате прве аконтације по поднетој пријави, уплати и разлику за период од јануара 2018. до месеца у коме је предао ПБ 1 и ПДП, уколико разлика постоји. Ако је кроз аконтације обвезник платио више пореза до предаје ПБ 1 и ПДП, више плаћени износ може да користи за наредне аконтације или да тражи повраћај. На ту разлику (ако је аконтација плаћена у износу мањем него што је утврђено у поднетој ПДП) не обрачунава се камата за неблаговремено плаћене јавне приходе. Према одредби члана 67. став 2. Закона, плаћање месечних аконтација у складу са пореском пријавом врши се за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета. Ако је износ обрачунате аконтације за 2018. годину мањи од аконтација плаћених за период јануар – месец када је обвезник предао ПБ 1 и ПДП, сматрамо да истовремено са подношењем пореске пријаве треба обавестити порески орган да ће се више плаћени износ аконтација третирати као плаћене аконтације за наредни период. Обвезник који није имао аконтације за 2017. годину, до предаје пореске пријаве и пореског биланса не плаћа аконтације за 2018. годину, али ако је утврдио аконтацију у ПДП, прва аконтација за 2018. годину доспева за плаћање у наредном месецу у односу на месец када је предао ПБ 1 и ПДП, при чему тада плаћа и разлику за све месеце од почетка 2018. године до предаје биланса и пријаве. Начин плаћања пореске обавезе: Аконтације пореза на добит за 2018. годину обвезници плаћају са позивом на број одобрења за плаћање (БОП) који су добили приликом слања пореске пријаве и пореског биланса за 2016. годину. Обвезник који уплаћује разлику пореза на добит за 2017. годину, исту уплаћује са позивом на број одобрења за плаћање (БОП) са којим је уплаћивао и аконтације за 2017. годину, који је добио приликом слања пореске пријаве и пореског биланса за 2015. годину. Број одобрења за плаћање (БОП) који обвезник добије приликом слања ПДП и ПБ 1 за 2017. годину, представља позив на број за плаћање аконтација и пореске обавезе за 2019. годину. * * *

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

LEGE ARTIS PROPISI U PRAKSI

Savetovanja

JAVNE NABAVKE

GODINA

POSLOVNI SAVETNIK

Ä&#x152;E T VR T VEKA SA VAMA

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

STRUCNI KOMENTARI

ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

РАЧУНОВОДСТВО

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО

ЦАРИНЕ

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРИВАТНОМ И ЈАВНОМ СЕКТОРУ

СТАТИСТИКА