Poslovni savetnik mart 2018 skraceno by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 15 / март 2018.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: РАСПОДЕЛА ДОБИТИ НАКОН УСВАЈАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ ПОКРИЋЕ ГУБИТКА ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА ИЗ РАНИЈИХ ГОДИНА УСКЛАЂИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА НАКНАДНЕ ДОГАЂАЈЕ КОНСОЛИДОВАЊЕ ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА КОЈИ ПРИМЕЊУЈУ КОНТНИ ПЛАН ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ОБРАЧУНА ГОДИШЊЕГ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК ГРАЂАНА ЗА 2017. ГОДИНУ ПОКЛОНИ ЗА ОСМИ МАРТ И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРОМЕТА ПОЛОВНИХ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (ПРИМЕНА ЧЛАНА 36. ЗАКОНА О ПДВ-У)

ПРИЛОГ БРОЈУ: УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ И ПОРЕЗА НА ДОБИТ ЗА 2017. ГОДИНУ – САСТАВЉАЊЕ ПБ-1 И ПДП – www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година II, број 15 МАРТ 2018.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Аутори: Жељко Албанезе Јован Чанак Љиљана Симић Милица Бјелић Павле Кутлешић Слободанка Келечевић Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису: ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа. ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај ■ РАСПОДЕЛА ДОБИТИ НАКОН УСВАЈАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ ............................................................................................................................................ 3 ■ ПОКРИЋЕ ГУБИТКА ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА ИЗ РАНИЈИХ ГОДИНА............................ 11 ■ НЕПОСТОЈАЊЕ ОБАВЕЗЕ КУРСИРАЊА ДЕВИЗНИХ АВАНСА И АВАНСА ЗА КОЈЕ ЈЕ УГОВОРЕНА ВАЛУТНА КЛАУЗУЛА НА ДАН БИЛАНСА.................................... 14

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ УСКЛАЂИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА НАКНАДНЕ ДОГАЂАЈЕ..................... 18 ■ КОНСОЛИДОВАЊЕ ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА КОЈИ ПРИМЕЊУЈУ КОНТНИ ПЛАН ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ.................................................................................... 23 ■ ПРИМЕРИ НЕПРАВИЛНОСТИ У ПОСТУПКУ ПРИПРЕМЕ И ПОДНОШЕЊА ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА KOРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА ... 31 ■ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРОМЕТА ПОЛОВНИХ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (ПРИМЕНА ЧЛАНА 36. ЗАКОНА О ПДВ-У).................................................................................................... 33 ■ ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ОБРАЧУНА ГОДИШЊЕГ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК ГРАЂАНА ЗА 2017. ГОДИНУ.......................................................................................................................... 36 ■ ПОКЛОНИ ЗА ОСМИ МАРТ И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН................................................ 40 ■ ИСПЛАТА МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У УСЛОВИМА НОВОГ ИЗНОСА НАЈНИЖЕ ОСНОВИЦЕ ДОПРИНОСА ...........................................................................................................44 ■ ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА И ПРЕПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ – ДРУГИ ДЕО.................................................................................................................................. 48 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО ................................................................................................... 54 ■ КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА МАРТ 2018. ГОДИНЕ................................................. 57 ■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу децембру 2017. године од 74.887 динара........................................................................................................... 60 ■ ПРИЛОГ БРОЈУ – Утврђивање опорезиве добити и пореза на добит за 2017. годину – састављање ПБ-1 и ПДП – ....................................................................... 66 2

РАСПОДЕЛА ДОБИТИ НАКОН УСВАЈАЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ

Рачуноводствени аспект расподеле добити У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС” бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), рачуноводствено евидентирање расподеле дивиденде врши се на терет рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година, а у корист рачуна 461 – Обавезе за дивиденде, док се рачуноводствено евидентирање међудивиденде врши на терет рачуна 723 – Лична примања послодавца, а у корист рачуна 461 – Обавезе за дивиденде.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

складу са чланом 270. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015 – у даљем тексту: Закон), по усвајању финансијских извештаја за пословну годину добит те године распоређује се следећим редом: 1) за покриће губитака пренесених из ранијих година; 2) за резерве, ако су оне предвиђене посебним законом (законске резерве). Ако након распоређивања добити преостане део добити, скупштина може да га расподели за следеће намене: 1) за резерве, ако их је друштво утврдило статутом (статутарне резерве); 2) за дивиденду, у складу са Законом. Дакле, добит може да се расподели тек након усвајања финансијских извештаја и након покрића губитка, уколико га друштво има исказаног у финансијским извештајима, као и након издвајања за резерве, ако постоји прописана обавеза издвајања оснивачким актом. Одлуку о расподели добити доноси скупштина друштва, а потписује је председник скупштине. Дакле, скупштина друштва одлучује који је то износ нераспоређене добити који ће бити распоређен члановима, односно акционарима. Законом, као ни прописима из области рачуноводства није прописан рок у којем је привредно друштво дужно да изврши расподелу резултата или покрије губитак, што значи да добит може да остане нераспоређена, односно губитак непокривен.

Такође, према Правилнику, рачуноводствено евидентирање расподеле међудивиденде предузетника врши се задужењем рачуна 723 – Лична примања послодавца, а у корист рачуна 466 – Обавезе за нето приход предузетника који аконтацију подиже у току године, док се расподела дивиденде врши на терет рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година, а у корист рачуна 461 – Обавезе за дивиденде. Евидентирање исплаћене међудивиденде преко рачуна 723 – Лична примања послодавца – утиче на смањење нето добити текуће године. Уколико, у складу са општим актом правног лица и предузетника, право на учешће у расподели добити имају и запослени или чланови управе, тада се евидентирање спроводи преко рачуна 462 – Обавезе за учешће у добитку, а задужењем рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година. У складу са чланом 18. Правилника, потраживања за дивиденде евидентирају се на рачуну 220 – Потраживања за камату и дивиденде. У складу са чланом 55. Правилника, приходи од дивиденди евидентирају се на следећим аналитичким рачунима:

Књижење у правном лицу – командитору: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

220

ОПИС 4 Потраживања за камату и дивиденде

669

Износ дугује

потражује

40.000

Остали финансијски приходи

40.000

- по основу учешћа у добити у командитном друштву 2)

241

Текући (пословни) рачуни 220

40.000

Потраживања за камату и дивиденде

40.000

- по изводу са текућег рачуна, за уплату добити

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Напомена: Приликом исплате дивиденде резидентном правном лицу не постоји обавеза обрачуна пореза по одбитку, тако да се целокупан износ расподељене дивиденде исплаћује правном лицу примаоцу дивиденде. * * *

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем имејл-сервиса (директно на имејл корисника).

Разлози за праћење ИНГ-ПРО Јавних набавки: • дневно ажуран преглед свих јавних набавки и све пратеће документације; • јединствена претрага свих врста огласа по више различитих критеријума; • за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге; • пријем обавештења на имејл за оне категорије предмета набавки које корисници сами одаберу; • за претплатну цену добија се могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова ЈН; • евиденција свих измена постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење; • преглед базе победника тендера са информацијама у ком поступку јавне набавке је одређени понуђач победио; • преглед листе ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПОКРИЋЕ ГУБИТКА ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА ИЗ РАНИЈИХ ГОДИНА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

окриће губитка за различите правне форме привредних друштава регулисано је Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015 – у даљем тексту: Закон) и оснивачким актима друштава. Покриће губитка из ранијих година код акционарских друштава и код друштава са ограниченом одговорношћу врши се првенствено из нераспоређене добити и то по усвајању финансијских извештаја за пословну годину. Покриће губитка може да се спроведе и на терет резерви формираних за те намене и смањењем основног капитала под условима прописаним Законом. Одлуку о покрићу губитка доноси Скупштина друштва. Чланови друштва учествују у покрићу губитка друштва сразмерно својим уделима у друштву, ако оснивачким актом није другачије одређено. У складу са чланом 321. Закона, смањење основног капитала акционарског друштва ради покрића губитка може да се врши само ако друштво не располаже нераспоређеном добити и резервама које могу да се користе за те намене и у износу који не може да буде већи од износа губитака који се покривају. Одлука о смањењу основног капитала ради покрића губитка пријављује се ради регистрације и објављивања у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката. Законом, као ни прописима из области рачуноводства није прописан рок у коме је привредно друштво дужно да изврши покриће губитка, што упућује да исти може остати непокривен независно од тога да ли друштво има или нема средства за његово покриће. Међутим, имајући у виду одредбе члана 305. Закона – да нераспоређена добит и резерве друштва могу да се претворе у основни капитал само ако друштво није исказало губитак у финансијским извештајима на основу којих се доноси одлука о повећању основног капитала – значи да се на посредан начин говори о времену покрића губитка. Уколико друштво има намеру да повећа основни капитал или резерве, а има исказан губитак, мора прво да покрије тај губитак. Такође, на време покрића губитка посредно упућују и одредбе члана 270. Закона, којима се уређује редослед расподеле добити, који је стриктно прописан, па је прва тачка у том редоследу покриће губитка из ранијих година. И овим чланом се на посредан начин упућује да, уколико друштво жели да повећава резерве или капитал или исплати дивиденде, то не може да учини пре него што покрије губитак ранијих година.

Рачуноводствени аспект покрића губитка ранијих година У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), на рачунима групе 35 исказује се губитак ранијих година и губитак текуће године, у оквиру следећих основних рачуна: ● 350 – Губитак ранијих година, ● 351 – Губитак текуће године. На рачунима групе 35 губитак се исказује само до висине укупног капитала. Губитак изнад висине капитала исказује се на рачуну 290. У рачуноводственом смислу губитак представља умањење, односно исправку вредности основног капитала. Према Правилнику, покриће губитка врши се на терет рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година и рачуна групе 32 и 33, у складу са Законом и општим или другим актом правног лица, односно предузетника.

„Уколико се додатне уплате врше са циљем покрића губитка друштва, у складу са одлуком скупштине друштва и чланом 180. став 1. Закона, губитак се може непосредно покрити у корист рачуна 350 – Губитак ранијих година, на терет рачуна 241 – Текући (пословни) рачуни или 244 – Девизни рачун (у случају уплата чланова из иностранства у складу са Законом).” Једночлано друштво с ограниченом одговорношћу усвојило је финансијски извештај за 2017. годину и донета је одлука да се губитак ранијих година у износу од 600.000 динара покрије на следећи начин: ● из целокупне расположиве нераспоређене добити у износу од 420.000 динара; ● додатном уплатом оснивача ради покрића губитка у износу од 180.000 динара, без обавезе враћања оснивачу. Оснивач је уплатио наведени износ. Извршена је уплата оснивача на текући рачун ради покрића губитка ранијих година у износу од 180.000 динара. Конто

Износ

дугује

потражује

340

Нераспоређени добитак ранијих година

420.000

228

Остала краткорочна потраживања

180.000

350

ОПИС

дугује

потражује

Губитак ранијих година

600.000

- по одлуци скупштине друштва о покрићу губитка 3а)

241

Текући (пословни) рачуни 228

180.000

Остала краткорочна потраживања

180.000

- по изводу текућег рачуна за додатну уплату ради покрића губитка

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Ред. бр.

* * *

Електронско правно издање

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописе, судску праксу (преко 40.000 сентенци), службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, и коментаре прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан Мејл-сервис који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља их на мејл кориснику. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету. Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

НЕПОСТОЈАЊЕ ОБАВЕЗЕ КУРСИРАЊА ДЕВИЗНИХ АВАНСА И АВАНСА ЗА КОЈЕ ЈЕ УГОВОРЕНА ВАЛУТНА КЛАУЗУЛА НА ДАН БИЛАНСА

(Не)постојање обавезе курсирања девизних аванса било је предмет бројних дискусија у стручним круговима на међународном нивоу у протеклим годинама. Стручни кругови, укључујући и ревизорске куће, изражавали су различите ставове и тумачења везано за курсирање аванса. Наведена ситуација у стручној пракси настала је и као резултат тога да су одредбе 21, 22, 23 Међународног рачуноводственог стандарда – МРС 21 Ефекти промена девизних курсева („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 21) – недовољно биле јасне за поједине кориснике, а и стручну јавност, што је остављало простор за различита тумачења. У вези са различитим тумачењима примене параграфа 21–22 МРС 21, Одбор за Међународне рачуноводствене стандарде крајем 2016. године издао је ИФРИЦ Тумачење 22 Разматрање аванса и трансакција у страним валутама (ИФРИЦ 22), које је постало обавезујуће за друштва која примењују МСФИ и МСФИ за МСП. Примена овог тумачења обавезна је од 1. 1. 2018. године, с тим што је препоручена ранија примена, уз обелодањивање те чињенице у напоменама уз финансијске извештаје. У складу са МРС 21, трансакција у страној валути се приликом почетног признавања евидентира у функционалној валути тако што се на износ у страној валути примењује промптни девизни курс функционалне валуте и стране валуте на датум трансакције. Датум трансакције је датум на који се трансакција по први пут квалификује за признавање у складу са Међународним стандардима финансијског извештавања. Међутим, како наведеним одредбама стандарда МРС 21 нису дате јасне смернице за утврђивање датума настанка трансакције за примену курсева страних валута који се користе приликом почетног признавања трансакција чије је плаћање извршено у целини или делимично унапред, односно путем аванса, ИФРИЦ је путем Тумачења 22 прописао да је датум трансакције приликом авансних плаћања датум на који ентитет иницијално признаје немонетарну активу или немонетарну обавезу која проистиче из плаћања или пријема авансних средстава. Ако постоји више пријема или плаћања аванса, ентитет одређује датум трансакције за сваки пријем, односно плаћање аванса. Параграфом 23(б) МСР 21 прописано је да се на крају сваког извештајног периода: а) монетарне ставке у страној валути преводе коришћењем закључног курса; б) немонетарне ставке мерене по историјском трошку у страној валути, преводе коришћењем курса на датум трансакције и в) немонетарне ставке које се одмеравају по фер вредности у страној валути, преводе коришћењем курса на датум када је фер вредност одмерена. Према параграфу 16 МСР 21, плаћени аванси у девизама за набавку добара и услуга класификују се као немонетарне ставке биланса, што значи да се приликом почетног признавања евидентирају применом курса домаће и стране валуте на дан трансакције, односно на дан плаћања (параграф 21 МРС 21), а на крају године, на дан биланса, исказују се по историјском трошку коришћењем курса на дан трансакције (параграф 23(б) МСР 21). Другим речима: плаћени аванси за набавку добара и услуга, као немонетарна ставка, исказују се, према МРС, увек применом курса домаће и стране валуте на дан плаћања аванса и више се не прерачунавају на нови курс по којем би се утврдиле курсне разлике, односно ефекти валутне клаузуле, ако је плаћање аванса извршено у динарима са уговореном валутном клаузулом. Такође, према Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике, плаћени аванси се исказују као немонетарне билансне ставке у оквиру група рачуна прописаних за нематеријална улагања, некретнине, постројења и опрему и за залихе и услуге, а не исказују се као новчана потраживања и пласмани који представљају монетарне билансне ставке.

289

Остала активна временска разграничења 472

23.800

Обавезе за порез на додату вредност по примљеним авансима по општој стопи

23.800

- за обавезу за ПДВ по основу авансног рачуна 3) 4)

Не евидентира се 204

Купци у земљи

143.640

430

Примљени аванси, депозити и кауције

142.800

614

Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту

238.222

470

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

24.418

Остала активна временска разграничења

23.800

289

- по коначном рачуну добављача 241

Текући (пословни) рачуни 204

Купци у земљи

664

Приходи по основу ефеката валутне клаузуле (према трећим лицима)

144.000 143.640 360

- за наплату остатка дуга

Аванси са аспекта Закона о ПДВ-у Према члану 42. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – испр., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – усклађени дин. изн., 68/2014 – др. закон, 142/2014, 5/2015 – усклађени дин. изн., 83/2015, 5/2016 – усклађени дин. изн., 108/2016, 7/2017 – усклађени дин. изн. и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о ПДВ-у), ако правно лице наплати накнаду или део накнаде унапред, пре него што је извршило промет добара и услуга, обавезно је да изда авансни рачун. Изузетак од обавезе издавања авансног рачуна постоји само уколико правно лице до краја пореског периода изврши промет добара или услуга за који је примило аванс. У коначном рачуну који издаје за извршени промет добара или услуга, правно лица исказује укупан износ накнаде и ПДВ обрачунат на укупну накнаду, као и износ за који се умањује накнада и ПДВ по основу авансне уплате. Давалац аванса има право на одбитак претходног ПДВ-а исказаног у примљеном авансном рачуну под општим условима прописаним чланом 28. Закона о ПДВ-у. Уколико се авансно плаћање не односи на целокупну накнаду за будући промет добара и услуга, већ само на један део, по издатом коначном рачуну прималац аванса евидентира обавезу за ПДВ у висини разлике између ПДВ-а исказаног у коначном рачуну и ПДВ-а исказаног у авансном рачуну, док давалац аванса евидентира потраживање за претходни ПДВ у износу, наравно уколико има право на одбитак претходног пореза. У случају да се одустане од промета добара или услуга за који је извршено авансно плаћање, давалац аванса има обавезу да изврши исправку одбитка претходног ПДВ-а, након чега о томе у писаној форми обавештава примаоца аванса, који потом исправља своју обавезу за ПДВ. * * *

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

УСКЛАЂИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА НАКНАДНЕ ДОГАЂАЈЕ

акнадни догађаји или догађаји после датума биланса стања јесу повољни или неповољни догађаји који настају између 31. децембра и датума када су финансијски извештаји одобрени за објављивање. Сва три оквира рачуноводственог финансијског извештавања на исти начин деле односно разликују накнадне догађаје, и то: ● корективне догађаје после извештајног периода и ● некорективне догађаје после извештајног периода.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. КОРЕКТИВНИ ДОГАЂАЈИ ПОСЛЕ ИЗВЕШТАЈНОГ ПЕРИОДА Корективни догађаји су догађаји који пружају доказ о околностима које су постојале на крају извештајног периода. Када настану корективни догађаји, друштво је у обавези да изврши корекцију износа исказаних у финансијским извештајима текућег периода, односно исказаних под 31. 12. 2017. године. Примери корективних догађаја који настају после извештајног периода, а захтевају корекцију позиција у финансијским извештајима са стањем на 31. 12, јесу: ● наплата потраживања од купаца после дана биланса за које је на дан биланса извршена исправка вредности или отпис; ● одлазак купца у стечај након дана биланса стања за чије потраживање није извршена исправка вредности или отпис на дан биланса; ● продаја залиха испод набавне цене, односно цене коштања после дана биланса за које на дан биланса није извршено вредносно усклађивање за губитке због обезвређивања; ● одобравање накнадних попуста (супер рабата и сл.), с тим да је књижно одобрење издато после дана биланса, а пре одобравања финансијских извештаја; ● пријем судског решења након дана биланса стања којим се утврђује да је правно лице имало одређену обавезу на дан биланса стања, а дотична обавеза није укалкулисана и књижена; ● утврђивање након дана биланса стања износа учешћа у добитку или исплаћених накнада, уколико је правно лице на дан биланса стања имало садашњу или изведену обавезу за сваку такву исплату као резултат догађаја насталих пре тог датума; ● откривање криминалних радњи или грешака које показују да су финансијски извештаји нетачни.

Пример 1: Одобравање суперрабата после 31. 12. Друштво је 20. фебруара 2017. године обрачунало и одобрило суперрабат купцима за испоручену робу у 2017. години, у висини од 1.000.000 динара плус обрачунати ПДВ од 200.000 динара. Извршено је књижење на дан биланса и у јануару месецу. У јануару месецу купац је издао обавештење о исправци одбитка претходног пореза. Књижење 31. децембра 2017. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

204

Купци у земљи

289

Остала активна временска разграничења 604

ОПИС 4

Приходи од продаје робе на домаћем тржишту

- за накнадно одобрени суперрабат за 2017. годину

Износ дугује

потражује

(1.200.000) 200.000 (1.000.000)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

природу некорективног догађаја уколико је материјално значајан и процену његовог финансијског ефекта. Карактеристични примери некорективних догађаја после извештајног периода су: ● расподела добити након дана биланса; ● значајна промена цена имовине или девизних курсева; ● значајна пословна комбинација или продаја после дана биланса; ● објављивање плана за престанак пословања; ● велике куповине или отуђење средстава после дана биланса; ● уништење великог производног погона услед природне непогоде; ● емитовање или откуп дужничких инструмената или инструмената капитала; ● промене пореских стопа или пореских закона који су ступили на снагу после извештајног периода, које значајно утичу на текућа и одложена пореска средства и обавезе; ● преузимање значајних обавеза или потенцијалних обавеза; ● почетак судског поступка који настаје искључиво ради догађаја насталих после извештајног периода.

Примери обелодањивања некорективних догађаја у напоменама уз финансијске извештаје (а) Расподела добити У априлу 2018. године донета је одлука о расподели добити оснивачима у укупном износу од 3.200.000 динара. (б) Обавезе по кредитима Дана 1. априла 2018. године друштву је одобрен кредит за рефинансирање од стране пословне банке у износу од 10.000.000 евра. Кредит је одобрен на период од 10 година, уз каматну стопу од 6% и грејс-период од 6 месеци. Као обезбеђење уредног враћања наведеног кредита друштво је успоставило хипотеку I реда на пословној згради. (в) Куповина и стицање акција после дана биланса Друштво је на дан 15. фебруар 2018. године стекло 30% акцијског капитала друштва X, за укупан износ од 2.000.000 динара. (г) Одлука о реструктурирању У мају 2018. године донета је одлука о реструктурирању друштва. У процесу реструктурирања одлучено је да друштво прода фабрику у Врању укупне садашње вредности од 40.000.000 динара. (д) Објављивање плана о престанку пословања Руководство привредног друштва је дана 10. априла 2018. године донело одлуку да, због реорганизације пословања, затвори производни погон у Нишу, чија је укупна садашња књиговодствена вредност 30.000.000 динара. (ђ) Статусна промена Дана 25. априла 2018. године друштво је спровело статусну промену спајања уз припајање. У статусној промени су учествовала друштва А и Б. (е) Губици имовине услед пожара Дана 1. априла 2018. године друштво је имало пожар у производном погону. Процењена штета износи 10.000.000 динара. Објекат је био осигуран. Очекује се наплата потраживања од осигуравајућег друштва у висини од 60% вредности процењене штете. * * *

КОНСОЛИДОВАЊЕ ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА ЗА 2017. ГОДИНУ КОД КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА КОЈИ ПРИМЕЊУЈУ КОНТНИ ПЛАН ЗА БУЏЕТСКИ СИСТЕМ 1. Законска регулатива

1.1. Закон о буџетском систему Сходно члану 2. Закона, под консолидацијом се подразумева исказивање прихода и примања и расхода и издатака више међусобно повезаних буџета и ванбуџетских фондова, као да се ради о јединственом субјекту. Да би се избегло двоструко рачунање, консолидацијом се искључују међусобни трансфери између истих, као и између различитих нивоа власти. Осим наведених, обвезници састављања консолидованих финансијских извештаја јесу и директни корисници средстава буџета локалне власти. Напомена: Консолидацију финансијских извештаја не врше директни корисници буџетских средстава који под својом надлежношћу немају индиректне кориснике буџетских средстава.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Састављање и подношење консолидованих годишњих извештаја за 2017. годину корисника јавних средстава који примењују контни план за буџетски систем спроводи се применом следећих прописа: ● Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/ 2009… 113/2017 – у даљем тексту: Закон); ● Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006 – у даљем тексту: Уредба); ● Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, 16/2016… 114/2017 – у даљем тексту: Контни план за буџетски систем); ● Правилника о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, бр. 18/2015 – у даљем тексту: Правилник); ● Закона о буџету Републике Србије за 2017. годину („Сл. гласник РС”, бр. 99/2016 и 113/2017), као и ● одлука о буџету локалне власти за 2017. годину.

1.2. Рокови за састављање и подношење консолидованих финансијских извештаја Ред. бр.

Обвезник састављања консолидованих финансијских извештаја

Прималац консолидованих финансијских извештаја

Рок за подношење консолидованих финанс. извештаја

Директни корисник средстава буџета Р. Србије

Управа за трезор

31. март 2018.

Високи савет судства, односно Државно веће тужилаца

Управа за трезор

31. март 2018.

Републички фонд за здравствено осигурање

Управа за трезор

30. април 2018.

Директни корисници средстава буџета локалне власти

Локални орган управе надлежан за финансије

31. март 2018.

Локални орган управе надлежан за послове финансија града

Управа за трезор

1. јул 2018.

Министарство финансија

Влада Републике Србије

1. октобар 2018.

Влада Републике Србије

Народна Скупштина

1. новембар 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 30

● У трећем делу Обрасца 5 – УТВРЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА – утврђује се разлика између планираних средстава и извршења, укључујући све приходе и примања, расходе и издатке, чиме се утврђује резултат пословања по изворима финансирања, односно разлика између текућих прихода и расхода, као и разлика између извршених примања и издатака. Заправо, треба напоменути да Образац 5 има један недостатак, што у посматраном периоду у приходну страну не укључује и оне изворе из ранијих година из којих је вршено финансирање расхода и издатака, а то су извори финансирања 13, 14 и 15, у вези са којима су настали расходи и издаци (400000 – Текући расходи, 500000 – Издаци за нефинансијску имовину и 600000 – Издаци за отплату главнице и набавку финансијске имовине). Полазећи од такве околности, јавља се проблем у вези са реалним утврђивањем разлике између одобрених средстава и извршења које је исказано у III делу Обрасца 5. Закључно би се могло рећи да буџетски корисници могу да искажу само текуће приходе и примања, без могућности укључења и извора из претходног периода: извор 13 – нераспоређени вишак прихода из ранијих година, извор 14 – неутрошена средства приватизације из ранијих година и 15 – Финансијска помоћ ЕУ, која су у 2017. години коришћена за покриће расхода и издатака. На основу изнетог подаци у вези са утврђивањем резултата пословања из трећег дела Обрасца 5 нису идентични подацима о утврђеном резултату пословања који се исказује у Обрасцу 2 – Биланс прихода и расхода. Та неподударност података проистиче из чињенице да је утврђивање резултата пословања у Обрасцу 5 засновано искључиво на текућим приходима и примањима, односно расходима и издацима који се односе на 2017. годину.

* * *

Калкулатор камата у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/ одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе и да на тај начин прилагоди обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, као и што могу да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Осим наведених, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПРИМЕРИ НЕПРАВИЛНОСТИ У ПОСТУПКУ ПРИПРЕМЕ И ПОДНОШЕЊА ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА KOРИСНИКА БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА 1. Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

У наставку текста уследиће објашњење на који начин буџетска инспекција врши инспекцијску контролу подношења финансијских извештаја са аспекта примене Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15 – др. закони, 103/15, 99/16 и 113/17 – у даљем тексту: Закон) и подзаконских аката. Важно је овде подсетити на то да буџетска инспекција врши инспекцијску контролу примене Закона у области материјално-финансијског пословања и наменског и законитог коришћења средстава буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката који по било ком основу користе јавна средства. Поступак инспекцијске контроле врши се прегледом пословних књига, извештаја, евиденција и друге документације контролисаног субјекта, како би се утврдило да ли је приликом обављања своје делатности субјект контроле наменски и законито трошио средства. Буџетска инспекција у свом раду прати спровођење и следећих прописа: ● Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, број 16/16, 49/16, 107/16, 46/17, 114/17), ● Правилника о начину припреме, састављања и подношења финансијских извештаја корисника буџетских средстава, корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, број 18/2015 – у даљем тексту: Правилник) и ● Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006 – у даљем тексту: Уредба). На основу података из рачуноводствених евиденција састављају се финансијски извештаји корисника буџетских средстава. Финансијски извештаји се припремају на принципима готовинске основе, у складу са чланом 5. став 3. Уредбе, а достављају се на прописаним обрасцима утврђеним Правилником. Одредбама члана 78. став 1. Закона прописан је календар за подношење финансијских извештаја, односно поступак припреме, састављања и подношења завршних рачуна буџета Републике Србије, буџета локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање, с тим да ови рокови представљају крајње рокове у календару за подношење годишњих финансијских извештаја и других аката. Такође, одредбама члана 79. Закона прописан је садржај завршног рачуна. Према овој одредби, завршни рачун садржи годишњи финансијски извештај о извршењу буџета, са додатним напоменама, објашњењима и образложењима. Најчешће неправилности у примени наведених прописа јесу непоштовање буџетског календара од стране локалне власти и нетачно приказивање прихода у Извештају о извршењу буџета (Образац 5). Конкретно:

Пример број 1: Одлуку о завршном рачуну буџета скупштина општине је донела на седници одржаној дана 29. јуна ****. године, која је објављена у службеном листу општине. На увид нису дати докази да је до прописаног дана, тј. до 15. маја ****. године локални орган управе надлежан за финансије припремио нацрт одлуке о завршном рачуну буџета општине и поднео надлежном извршном органу локалне власти, нити доказ да је надлежни извршни орган локалне власти доставио надлежној скупштини предлог одлуке о завршном рачуну буџета у прописаном наведеном року, тј. 1. јуна. Како је одлуку о завршном рачуну буџета општине скупштина општине донела на седници одржаној дана 29. јуна и како су прописани обрасци завршног рачуна буџета општине

Одредбама члана 103. став 1. тачке 2. и 6. Закона о буџетском систему прописана је новчана казна од 10.000 до 2.000.000 динара за одговорно лице корисника буџетских средстава ако не поштује одредбе чл. 38, 40, 42. став 6. и чл. 74–79а овог закона. Захтев за покретање прекршајног поступка из члана 103. Закона о буџетском систему, на основу члана 104. овог закона, подноси буџетска инспекција. Прекршајни поступак не може да се покрене ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен, а исти се води у складу са одредбама закона којим се уређују прекршаји. Захтев за покретање прекршајног поступка подноси се надлежном прекршајном суду. * * *

ромет половних моторних возила који врше обвезници ПДВ-а по посебном поступку опорезивања прописаним чланом 36. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – испр., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 83/2015 и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) јесте специфичан, што је управо разлог за појашњење истог, посебно ако се има у виду да се од 1. јануара 2013. године, у складу са извршеним изменама Закона, мора водити рачуна и о томе да ли тај промет подлеже порезу на пренос апсолутних права, при чему се у том случају не обрачунава ПДВ. Правилником о утврђивању добара која се сматрају половним добрима, уметничким делима, колекционарским добрима и антиквитетима („Сл. гласник РС”, бр. 105/2004 и 118/2012) дефинисано је да се под половним моторним возилима сматрају коришћена возила у стању у којем су набављена или након поправке, која су погодна за даљу употребу. То значи да под посебан режим опорезивања могу доћи сва возила, укључујући и половне путничке аутомобиле, мотоцикле, мотоцикле са бочним седиштем, трицикле и четвороцикле, која су набављена после 1. 1. 2005. године ради даље продаје. Прометом половних моторних возила, која су предмет посебног режима опорезивања, сходно члану 36. Закона, могу да се баве само лица – обвезници ПДВ-а који учестало набављају половна моторна возила у циљу њиховог промета, независно од тога да ли им је то претежна регистрована делатност или није, као ни да ли је наведена у оснивачком акту или није. У сваком случају, продаја моторних возила која обвезник набави као своју опрему, па их након тога продаје, није промет који може да се подведе под посебан режим опорезивања јер обвезници ПДВ-а који се баве прометом половних моторних возила, искључиво врше набавку тих возила ради даље продаје.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН ПРОМЕТА ПОЛОВНИХ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (ПРИМЕНА ЧЛАНА 36. ЗАКОНА О ПДВ-У)

од 2,5% на продајну цену од 101.500 динара, износи 2.537,5 динара. Према томе, на конкретни промет не би се платио ПДВ, већ порез на пренос апсолутних права.

Право на одбитак претходног пореза Обвезници који се баве прометом половних моторних возила немају право на одбитак претходног ПДВ-а за набавку добара или примање услуга који су у непосредној вези са прометом половних моторних возила, сходно члану 36. став 5. Закона.

Подаци на рачуну о продаји половног возила

Уношење података у ПП ПДВ Обвезник ПДВ-а који се бави прометом половних добара, односно половних моторних возила, податак о накнади за извршен промет исказује у пољу 003 Обрасца ПП ПДВ, док у пољу 103 истог обрасца исказује износ ПДВ-а који је обрачунао применом прерачунате стопе од 16,6667% на прописану основицу, тј. на разлику између продајне и набавне цене. Међутим, ако је на наведени промет морао да се обрачуна порез на пренос апсолутних права, онда податак о вредности промета обвезник исказује у пољу 002 Обрасца ПП ПДВ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Обвезник не сме на рачуну да искаже ПДВ. У случајевима у којима постоји обавеза издавања рачуна, уместо података из члана 42. став 4. т. од 6) до 10) Закона (подаци о износу основице, пореској стопи, износу ПДВ-а и напомена о пореском ослобођењу), обвезник треба да искаже податак о продајној цени половног моторног возила у моменту промета и напомену да у рачуну није исказан ПДВ, у складу са чланом 36. Закона (члан 18. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012 и 86/2015)). На рачуну који испоставља купцу обвезник треба да има седеће податке: 1) назив, адресу и ПИБ обвезника – издаваоца рачуна; 2) место и датум издавања и редни број рачуна; 3) назив, адресу и ПИБ обвезника – примаоца рачуна; 4) врсту и количину испоручених добара; 5) датум промета добара и висину авансних плаћања; 6) податак о продајној цени добра и 7) напомену да у рачуну није исказан ПДВ, у складу са чланом 36. Закона. Када је купац моторног возила физичко лице, промет се евидентира преко фискалне касе, а купцу се даје фискални исечак без исказаног ПДВ-а (исказује се само вредност промета – оно што купац плаћа).

* * *

ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ОБРАЧУНА ГОДИШЊЕГ ПОРЕЗА НА ДОХОДАК ГРАЂАНА ЗА 2017. ГОДИНУ

дредбама чл. 87, 88. и 89. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) прописано је утврђивање и плаћање годишњег пореза на доходак грађана. Пошто се пореска пријава по овом основу подноси до 15. маја 2018. године, у наставку текста уследиће приказ основних елемената обрачуна годишњег пореза на доходак грађана, а у наредним бројевима биће обрађени и конкретни примери, са попуњавањем пореске пријаве по овом основу.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Порески обвезници У погледу утврђивања годишњег пореза постоје две групе пореских обвезника. Наиме, према члану 87. став 1. Закона, годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике, и то: 1) резиденти за доходак остварен на територији Републике и у другој држави; 2) нерезиденти за доходак остварен на територији Републике. Треба подсетити да је резидент Републике, према одредбама члана 7. ст. 2. и 3. Закона, физичко лице које испуњава један од следећих услова: 1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или 2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години. За одређивање боравка на територији Републике из наведене тачке 2), пуним даном боравка у Републици сматраће се и боравак у делу дана, у било ком периоду између 00 и 24 часа, осим дела дана који физичко лице проведе у транзиту кроз Републику. Физичко лице које у прошлој пореској години није боравило на територији Републике и које у њој не испуњава услов да се сматра пореским резидентом, неће се сматрати резидентом Републике за 2017. пореску годину. Независно од наведених услова, резидент Републике је и физичко лице које је из Републике упућено у другу државу ради обављања послова у дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно ради обављања послова за Републику у међународним организацијама, у периоду обављања делатности у том или било ком другом дипломатском или конзуларном представништву Републике, односно међународној организацији. Наведени услови за стицање статуса резидента Републике прописани су алтернативно, што значи да је потребно да буде испуњен један од постављених услова да би одређено лице било резидент.

Неопорезиви износ

Према члану 87. став 1. Закона, годишњи порез на доходак грађана плаћају физичка лица – резиденти и нерезиденти – за доходак остварен на територији Републике, који су у календарској години остварили доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике. Конкретно, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике („Сл. гласник РС” бр. 7/2018), просечна годишња зарада по запосленом исплаћена у Републици у 2017. години износила је 791.712,00 динара, па када се тај износ помножи са 3, добија се неопорезиви износ за 2017. годину од 2.375.136 динара. 36

Приходи који се опорезују годишњим порезом на доходак Према одредбама члана 87. став 2. Закона, предмет опорезивања годишњим порезом на доходак грађана јесу приходи који су исплаћени односно остварени у периоду од 1. јануара до 31.

Треба напоменути да физичко лице, када утврди да нема доходак за опорезивање, односно да је збир опорезивих прихода (умањених за порезе и доприносе на терет примаоца прихода) мањи од наведеног неопорезивог износа, није обвезник годишњег пореза на доходак грађана за 2017. годину и није обавезно да поднесе пореску пријаву.

Утврђивање пореске основице

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Према одредбама члана 89. Закона утврђено је прогресивно опорезивање прихода годишњим порезом на доходак грађана. Прописане су две пореске стопе – од 10% и 15% – које се примењују зависно од висине опорезивог дохотка оствареног у календарској години. Сагласно томе, пореска стопа од 10% или 15%, која је у сваком конкретном случају опорезивања годишњим порезом утврђена зависно од висине дохотка за опорезивање, примењује се на опорезиви доходак као пореска основица. Конкретно, годишњи порез на доходак грађана плаћа се на пореску основицу по следећим стопама: ● на износ до шестоструке просечне годишње зараде – 10%; ● на износ преко шестоструке просечне годишње зараде – 10% на износ до шестоструке просечне годишње зараде + 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде. То значи да се годишњи порез на доходак грађана плаћа у зависности од висине оствареног опорезивог дохотка, и то: 1) 10% – за физичко лице које је остварило опорезиви доходак у износу до шестоструке просечне годишње зараде – на износ до 4.750.272,00 динара; 2) 15% – за физичко лице које је остварило опорезиви доходак у износу који је већи од 4.750.272,00 динара – износ до 4.750.272,00 динара опорезује се по стопи од 10%, а износ изнад 4.750.272,00 динара опорезује се по стопи од 15%. Конкретно, пошто разлика између годишњег збира прихода за 2017. годину и плаћеног пореза и доприноса, умањена за неопорезиви износ од 2.375.136,00 динара, чини доходак за опорезивање у случају да је тај износ до 4.750.272,00 динара, примењује се стопа годишњег пореза од 10%. Уколико обвезник оствари доходак за опорезивање већи од 4.750.272,00 динара, стопа годишњег пореза је 10% на износ до 4.750.272,00 динара и 15% на износ преко 4.750.272,00 динара. Према томе, сви грађани Србије који су у 2017. зарадили више од 2.237.136 динара, дужни су да Пореској управи поднесу пријаву за плаћање годишњег пореза на доходак. Обвезници тог пореза су држављани Србије, као и странци који су свој доходак зарадили на територији Републике Србије. Пореске пријаве се подносе искључиво електронски, а рок је 15. мај 2018. године. * * *

ПОКЛОНИ ЗА ОСМИ МАРТ И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

авања послодаваца поводом Осмог марта – Дана жена нису предвиђена Законом о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон), тако да то право мора да буде предвиђено општим актом послодавца, односно уговором о раду. Такође: ● запосленима у државним органима и органима територијалне аутономије и локалне самоуправе могу се даровати поклони за Осми март под условом да су за ове намене предвиђена средства у буџету и да је то предвиђено општим актима; ● запосленима у јавним службама могу се даровати поклони за 8. март из сопствених прихода, у роби или у новцу. Кад је реч о пореском третману поклона за Дан жена, треба истаћи да поклони који се из средстава послодавца дају запосленим женама у било ком облику, имају третман зараде. Стога се истиче: 1) ако је реч о новчаној исплати из средстава послодавца, исплата има карактер зараде и подлеже обавези плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање и пореза на зараде; 2) уколико се запосленим женама поклони дају у роби, у облику поклон-честитки или куповином ваучера за туристичко путовање, такви поклони се сматрају зарадом у смислу прописа о радним односима и подлежу плаћању доприноса за обавезно социјално осигурање и пореза на зараде; 3) када се поклони дају у новчаном облику из средстава синдиката која су прикупљена из синдикалне чланарине, не плаћају се никакве пореске обавезе.

Исплата у готовом новцу и роби женама запосленим код послодавца Ако послодавац запосленим женама поводом Дана жена даје готов новац или поклоне у роби, онда таква исплата, као што је поменуто, има карактер зараде, па се у том случају обрачунавају и плаћају и порез и доприноси као на редовну зараду. Дакле, плаћају се порез по стопи од 10% и допринос за обавезно социјално осигурање по стопи од 19,90% на терет запосленог и по стопи од 17,90% на терет послодавца. Приликом давања поклона у роби порез и доприноси на зараде обрачунавају се на укупну цену у коју је укључен ПДВ. Пошто давање у новцу или роби поводом Дана жена има карактер зараде, то утиче и на обрачун наведеног давања. Наиме, мора да се примени прописана најнижа основица за обрачун доприноса за социјално осигурање. Зато се препоручује да се исплата поводом Дана жена, односно вредност поклона обрачуна заједно са зарадом за фебруар, а не да се исплати као аконтација зараде за март. У овом случају запосленим женама се обрачунавају укупна примања и пореске обавезе, како редовне зараде тако и дела зараде по основу Осмог марта. На пример, ако је бруто зарада запослене за фебруар 50.000 динара, а поклон за овај празник је исплаћен у нето у износу од 5.000 динара, неопходно је да се овај износ преведе у бруто и сабере са зарадом. Вредност нето исплате поклона преводи се у бруто путем формуле: бруто = (5.000 : 0,701) = 7.132,67. Овај бруто износ се сабира са бруто зарадом и укупан износ од 57.132,67 динара (50.000 + 7.132,67) уноси се у Образац ППП ПД и чини основицу за обрачун доприноса и пореза (после пореског умањења за 15.000 динара). Међутим, ако се исплата за Осми март врши као аконтација зараде за март, треба имати у виду да ће се доприноси у том случају сигурно обрачунати на најнижу основицу доприноса, која тренутно износи бруто 23.053 динара (ако је износ бруто исплате нижи од 23.053 динара). Међутим, у том случају посебно треба имати у виду начин примене пореског умањења у складу са Правилником о начину и поступку обрачунавања пореза на зараде у случају умањења пореске основице („Сл. гласник РС” бр. 115/2013 – у даљем тексту: Правилник). Према члану 3. став 1. Правилника, умањење зараде за неопорезиви износ запосленог који ради са пуним радним временом врши се приликом исплате зараде, односно било ког дела зараде код послодавца за одговарајући месец, у потпуности, односно у износу који опредељује послодавац. Према томе,

ИСПЛАТА МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У УСЛОВИМА НОВОГ ИЗНОСА НАЈНИЖЕ ОСНОВИЦЕ ДОПРИНОСА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

инимална зарада је Законом о раду утврђена као најнижа прописана зарада на коју запослени има право за стандардни учинак и време проведено на раду. Послодавац не може уговором о раду са запосленим да утврди зараду у мањем износу од износа минималне зараде, односно елементи уговорене зараде морају тако да буду утврђени (стандардни учинак и пуно радно време) да се запосленом обезбеђује зарада најмање у висини минималне зараде утврђене за одређени месец. Послодавац је дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата. Конкретно, за фебруар 2018. године (исплата у марту) минимална зарада утврђена је у нето износу по часу рада од 143 динара, односно у висини од 22.880 динара нето на нивоу месеца фебруара, за пуно радно време и стандардни учинак (143 дин. x 160 час. = 22.880 дин.). Ако запослени има мање часова на раду у фебруару од 160 часова, добиће за толико мању минималну зараду, али увек 143 динара по радном сату. Истовремено, Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: Закон о доприносима) утврдио је јединствену најнижу месечну основицу доприноса за све запослене. Међутим, релативно низак ниво ове најниже основице отворио је питање када доприноси заиста могу да се обрачунају на најнижу основицу када је познато да зарада запосленог, осим изузетно, не може да буде нижа од минималне зараде. У овом случају најпре се треба подсетити следећих законских одредби: ● Према члану 6. тачка 27. Закона о доприносима, најнижа месечна основица доприноса јесте најнижи износ на који се обрачунавају и плаћају доприноси за један календарски месец осигурања. Дакле: 1) ако је обрачуната бруто зарада запосленог већа од најниже месечне основице, доприноси ће се обрачунати на већу основицу, дакле – на стварно обрачунату бруто зараду; 2) уколико је обрачуната бруто зарада запосленог мања од најниже месечне основице доприноса, доприноси ће се и тада обрачунати на већу основицу – овог пута на прописану најнижу основицу. Према решењу министра финансија, најнижа основица од 6. јануара 2018. године износи (бруто) 23.053 динара и важи до 31. децембра 2018. године. Да би се упоредно сагледала ова два важна мерила у исплати зарада – минимална зарада и најнижа основица доприноса – у наредној табели упоређени су прописани износи минималне зараде и важеће најниже основице за обрачун доприноса: Бруто износ

Износ без пореза и доприноса

Минимална зарада (за фебруар 2018)

30.499,29

22.880,00

Најнижа месечна основица доприноса (за фебруар 2018)

23.053,00

17.660,15

Важећа минимална нето зарада од 22.880 динара за фебруар 2018. године већа је од најниже нето основице за доприносе, а исти је однос и у бруто износима, што је врло важан детаљ са становишта праксе обрачуна примања запослених. На основу овог упоређења може да се закључи следеће: 1) Послодавац који са запосленим није уговорио минималну зараду за фебруар 2018. године, за пуно радно време и просечан учинак, не може да дође у ситуацију да обрачуна доприносе на најнижу основицу јер би тај обрачун значио да се исплаћује зарада која је нижа од минималне, што према законским прописима није могуће за пуно радно време и остварен просечан радни учинак.

У наредној табели приказан је обрачун минималне зараде двојици запослених са којима је уговорена минимална зарада, а који немају пуно остварење радне норме: Ред. бр.

Опис

Пример 1

Пример 2

Важећа нето минимална зарада за фебруар 2018. године (143 дин./ч. x 160 ч.)

22.880,00

Нето најнижа основица доприноса

17.660,15

Остварен радни учинак

90%

70%

Остварена минимална зарада (ред. бр. 1 x ред. бр. 3)

20.592,00

15.596,00

Увећање за минули рад и топли оброк

1.000,00

Укупно обрачуната нето минимална зарада за исплату (ред. бр. 4 + ред. бр. 5)

21.592,00

16.596,00

У другом примеру запослени је, због значајног неостваривања радног учинка, остварио минималну зараду испод најниже основице, тако да се за њега доприноси обрачунавају на најнижу основицу. Бруто минимална зарада овом запосленом израчунава се на основу формуле: Бруто зарада = ((Нето зарада + 4.587,55) - 1.500,00) : 0,90, односно Бруто зарада = (16.596,00 + 4.587,55) - 1.500,00) : 0,90 = = 21.870,61 динара. Када су познате ове величине, обрачун зараде за ова два запослена изгледа овако: Ред. бр.

Опис

Пример 1

Пример 2

Бруто минимална зарада запосленог

28.661,91

21.870,61

Најнижа бруто месечна основица доприноса

23.053,00

Основица за обрачун доприноса (већи број са ред. бр. 1 и 2)

28.661,91

23.053,00

Обрачунати доприноси на терет запосленог (19,90% на ред. бр. 3)

5.703,72

4.587,55

Пореска олакшица

15.000,00

Пореска основица (ред. бр. 1 - ред. бр. 5)

13.661,91

6.870,61

Обрачунати порез (10% на ред. бр. 6)

1.366,19

687,06

Зарада за исплату (ред. бр. 1 - ред. бр. 4 - ред. бр. 7)

21.592,00

16.596,00

Обрачунати доприноси на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 3)

5.130,48

4.126,49

У првом примеру запослени није испунио радну норму за 10%, али је његова зарада још увек већа од најниже основице доприноса. У другом примеру је смањење уговорене минималне зараде такво да је зарада за исплату пала испод најниже основице, која је зато у овом случају основица за обрачун доприноса. У оба случаја основица за обрачун пореза је обрачуната бруто минимална зарада, умањена за 15.000,00 динара пореског умањења. * * *

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

У првом примеру запослени је, и поред умањења за 10%, остварио минималну зараду изнад најниже основице, тако да је та остварена зарада уједно и основица за све пореске обавезе. Бруто минимална зарада овом запосленом израчунава се на основу формуле: Бруто зарада = ((Нето зарада - 1.500,00) : 0,701), односно Бруто зарада = (21.592,00 - 1.500,00) : 0,701 = = 28.661,91 динара.

ТРАНСФЕРНЕ ЦЕНЕ – ПРИМЕНА МЕТОДЕ ЦЕНЕ КОШТАЊА И ПРЕПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ – ДРУГИ ДЕО

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

римена методе цене коштања увећане за уобичајену зараду (у даљем тексту: метода цене коштања) и методе препродајне цене (у даљем тексту: под заједничким називом „методе бруто марже”) приказана је у наставку текста из перспективе Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон) и Правилника о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима (у даљем тексту: Правилник). При томе: 1) Методе бруто марже представљају једностране методе, тј. методе које су усмерене само на једног учесника у трансакцији, нпр. само на продавца робе или само на примаоца услуга. Учесник у трансакцији на кога се примењује конкретна метода бруто марже у пракси и теорији трансферних цена назива се тестираном страном. 2) У оквиру примене метода бруто марже проверава се профитабилност тестиране стране, и то профитабилност која настаје из или у блиској вези са контролисаном трансакцијом, тј. трансакцијом са повезаним лицем. 3) У циљу проверавања профитабилности тестиране стране, методе бруто марже фокусирају се на проверавање тржишности прихода или расхода тестиране стране, зависно од карактеристика анализиране трансакције. 4) Метода цене коштања проверава висину прихода тестиране стране, док метода препродајне цене проверава висину расхода тестиране стране. 5) Провера висине прихода или расхода врши се применом одговарајуће математичке формуле која користи један од два могућа показатеља добити, и то: приходе од продаје или цену коштања/набавну вредност продате робе1. У погледу одабира показатеља профитабилности код метода бруто марже, тј. имениоца, међународна пракса налаже да именилац коришћен у формули мора бити независан у односу на анализирану трансакцију. Следеће формуле могуће је користити у оквиру метода бруто марже: Метода препродајне цене

Бруто маржа =

Бруто добит (Приход од продаје – цена коштања/набавна вредност продате робе)

Метода цене коштања

x 100

Приход од продаје

Брутo маржа =

Бруто добит (Приход од продаје – цена коштања/набавна вредност продате робе)

x 100

Цена коштања/набавна вредност продате робе

Проверава тржишност, тј. висину расхода тестиране стране, као ставку која настаје из трансакције са повезаним лицем.

Проверава тржишност, тј. висину прихода тестиране стране, као ставку која настаје из трансакције са повезаним лицем.

Неодговарајућа, тј. прениска маржа, утврђена методом препродајне цене, указује на то да је тестирана страна евидентирала превисоке расходе услед превисоких цена које наплаћује повезано лице, што јој је угрозило профитабилност.

Неодговарајућа, тј. прениска маржа, утврђена методом цене коштања, указује на то да је тестирана страна евидентирала прениске приходе услед прениских цена које наплаћује од повезаног лица, што јој је угрозило профитабилност.

1 Да ли ће се користити набавна вредност продате робе или цена коштања зависи од тога да ли се трансакција односи на продају/набавку робе или на продају производа или пружање услуга. Иако локални прописи праве разлику између ова два термина, суштина је иста, те се у оба случаја користи податак о трошковима релевантним за анализирану трансакцију. У међународној пракси се униформно користи енглески израз cost of goods sold или трошак продате робе.

Маржа

Купац 1

35,78%

Купац 2

24,53%

Купац 3

45,32%

Купац 4

27,72%

Купац 5

38,11%

Купац 6

55,91%

Купац 7

24,24%

Купац 8

38,42%

Минимум

24,24%

Први квартил

26,92%

Медијан

36,95%

Трећи квартил

40,15%

Максимум

55,91%

Увидом у представљени распон може да се закључи следеће: Вредности које су означене као минимум и максимум не могу се сматрати ни тржишним ни упоредивим будући да их је интерквартилни распон, као статистичка алатка, сврстао у екстремне вредности. С друге стране, све вредности које су једнаке или више од вредности првог квартила (26,92%), а једнаке су или ниже од трећег квартила (40,15%), могу да се сматрају тржишним. У конкретном случају, практична последица коришћења интерквартилног распона јесте то што Друштво А нема обавезу да изврши корекцију основице по основу трансферних цена за анализирану трансакцију, будући да се контролисана маржа од 32,61% налази у оквиру утврђеног интерквартилног распона. Упркос томе што је вредност контролисане марже нижа од вредности медијана, њена вредност је и даље виша од вредности првог квартила, што указује на њену усклађеност са начелом „ван дохвата руке”. Докле год је вредност ове марже виша од првог квартила, неће бити потребе за корекцијом пореске основице, будући да вредности изнад трећег квартила нису тржишне, али ни не указују на то да су приходи тестиране стране прениски. У таквим случајевима закључак би суштински био да је тестирана страна превише профитабилна, те да корекција треба да буде на страни купца.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Купац

* * *

ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО ПДВ ТРЕТМАН РАДОВА НА ИНДУСТРИЈСКИМ ПЕЋИМА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Питање: Да ли се фактурисање следећих радова – рушење и зидање дела ватросталног озида са ватросталном изолационом опеком, ватросталним бетоном и керамичком вуном на индустријским објектима (пећи и котлови), комплетно рушење и поновни озид на индустријским пећима – врши у складу са чланом 10. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у?

Одговор: Правилником о утврђивању добара и услуга из области грађевинарства за сврху одређивања пореског дужника за порез на додату вредност („Сл. гласник РС” број 86/2015 – у даљем тексту: Правилник) ближе се уређује шта се, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у, сматра добрима и услугама из области грађевинарства. Сагласно одредби члана 2. став 1. Правилника, добрима и услугама из области грађевинарства, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона, сматрају се добра и услуге чији се промет врши у складу са чланом 4. став 1. и став 3. тачка 6) и чланом 5. став 1. и став 3. тачка 3) Закона, у оквиру обављања делатности између осталих и из групе 43.99 Класификације делатности (Уредба о класификацији делатности – „Сл. гласник РС” број 54/2010). Група 43.99 – Остали непоменути специфични грађевински радови – обухвата специјализоване грађевинске радове који су заједнички за различите врсте грађевина, а захтевају поседовање специјалних вештина или специјалне опреме, у шта се, поред осталог, убраја и подизање димњака, индустријских пећи и др. Дакле, када је у питању рушење и озиђивање дела пећи и котла са свим наведеним карактеристикама и сл., у питању је промет добара и услуга из области грађевинарства за који је прималац порески дужник ако је испоручилац обвезник ПДВ-а. Испоручилац је дужан да се на рачуну позове на одредбу Закона по основу које није обрачунат ПДВ.

ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ПЛАЋАЊА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА Питање: Корисник комуналних услуга је упутио захтев ЈКП-у за ослобађању плаћања комуналних услуга, при чему је у прилогу доставио потврду издату од стране Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, у којој стоји следеће: „Потврда се издаје ради остваривања права на ослобађање плаћања увоза и регистрације моторних возила, комуналних услуга и утрошене електричне енергије.” Да ли ЈКП треба да поступа у складу са захтевом и да поменутог корисника ослободи плаћања комуналних услуга? Одговор: Локалне самоуправе имају право и могућност да угроженим лицима или породицама дају знатне попусте за плаћање комуналних услуга (грејање, вода, смеће итд.), а у појединим општинама и градовима из буџета се издваја одређени новчани износ за плаћање станарине стамбено угроженим породицама. То могу бити пензионери који примају најнижу пензију (претпоставља се да је у овом случају тако, с обзиром на то да је неуобичајено да Фонд ПИО издаје поменуту потврду), породице с ниским приходима, учесници рата, ратни војни инвалиди и породице палих бораца, као и домаћинства са особама са хендикепом и тешко оболелим члановима или подстанари. Попусти су одређени процентуално и разликују се од града до града. Једном признато право на попуст негде важи шест месеци, негде годину дана, а негде до краја календарске године. Дакле, да би ЈКП утврдило да ли је Фонд ПИО издао потврду коју је корисник доставио, у складу са условима које је донела општина на којој се налази ЈКП, потребно је распитати се у општини.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 56

Одредбом члана 4. став 1. Правилника о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 120/2012 и 86/2015) прописано је да се услугама, у смислу члана 25. став 2. тачка 7) Закона, сматрају превентивне, дијагностичко-терапијске и рехабилитационе услуге које пружају домови здравља, болнице, заводи, заводи за јавно здравље, клинике, институти, клиничко-болнички центри и клинички центри, у складу са прописима који уређују здравствену заштиту, регистроване за обављање тих делатности, као и смештај, нега и исхрана болесника у тим установама, независно од тога да ли су ове установе усмерене ка остваривању добити. Превентивним услугама сматрају се услуге које имају за циљ спречавање неповољног здравственог стања (став 2. истог члана Правилника). Дијагностичко-терапијским услугама сматрају се услуге успостављања дијагнозе у циљу одређивања терапије, успостављања дијагнозе, одређивања и спровођења терапије (члана 4. став 3. Правилника). Рехабилитационим услугама сматрају се услуге које имају за циљ делимично или потпуно враћање изгубљене функције људског тела (став 4. истог члана Правилника). Напомињемо да постоје здравствене услуге које су предмет опорезивања када их пружају обвезници ПДВ-а, што значи да се ради о промету који улази у укупан промет за потребе утврђивања укупног промет од 8.000.000 динара. На пример, то су услуге прегледа кандидата за возаче ради стицања возачке дозволе, као и анализа ради утврђивања очинства и прекид трудноће из немедицинских разлога. Према члану 33. Закона, малим обвезником сматра се лице које врши промет добара и услуга на територији Републике Србије и/или у иностранству, чији укупан промет добара и услуга у претходних 12 месеци није већи од 8.000.000 динара, односно лице које при отпочињању обављања делатности процењује да у наредних 12 месеци неће остварити укупан промет већи од 8.000.000 динара. Израз „претходних 12 месеци” подразумева временски период који се одређује у данима – 365 дана, односно 366 дана ако је реч о преступној години. На пример, на дан 20. 7. 2018. године одређује се износ укупног промета у претходних 12 месеци, а то је временски период од 20. 7. 2017. закључно са 19. 7. 2018. године. Одредбом члана 38. став 1. Закона прописано је да је обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара, дужан да најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве поднесе евиденциону пријаву надлежним пореском органу. У евиденционој пријави (Образац ЕППДВ) наводи се датум отпочињања ПДВ активности, а то би по претходно датом примеру био 20. 7. 2018. године, што значи да евиденциона пријава може да се достави најкасније до 15. 8. 2018. године (први рок за предају периодичне пореске пријаве – Обрасца ПП ПДВ), али ће се ПДВ за услуге које су предмет опорезивања, ако има таквих услуга, обрачунавати од 20. 7. 2018. и водити евиденције у складу са Законом. Оно што је најбитније за делатност коју поликлиника обавља, као и за потребе утврђивања укупног промета од преко 8.000.000, јесте то да се укупним прометом сматра: ● промет добара и услуга који је опорезив ПДВ-ом и ● промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза, осим промета опреме и објеката за вршење делатности и улагања у објекте за вршење делатности за која наплаћује накнаду. Према томе, да би у претходних 12 месеци остварила укупан промет од 8.000.000, поликлиника би морала да, поред услуга из члана 25. став 2. тачка 7), обавља и неке опорезиве здравствене услуге и да, по основу промета тих услуга и евентуално још неког другог опорезивог промета, оствари износ од 8.000.000, када би обавезно морала да се евидентира у систему ПДВ-а. * * *

KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА МАРТ 2018. ГОДИНЕ

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама 1.

12. 3. 2018.

Лице које се на дан 31. 12. 2017. године бавило прерадом, пржењем, паковањем, као и другим са њима повезаним радњама које се врше у сврху производње кафе, дужно је да надлежној организационој јединици Пореске управе достави податак о стању залиха кафе на последњи дан у месецу, и то за сваки месец, до утрошка пописаних залиха

12. 3. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 16–28. фебруара 2018. г.

15. 3. 2018.

Подношење пореске пријаве ПП ОА за обрачунату акцизу у фебруару 2018 (важи за све акцизне производе)

15. 3. 2018.

Подношење ПП ОАЕЛ и уплата акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за фебруар 2018. г.

15. 3. 2018.

Обвезници акцизе – ПРЕДУЗЕТНИЦИ подносе коначан обрачун акцизе за 2017. г.

15. 3. 2018.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

20. 3. 2018.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. марта 2018. г.

30. 3. 2018.

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систему ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у фебруару 2018. г.)

12. 3. 2018.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у фебруару 2018. г.

15. 3. 2018.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

15. 3. 2018.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита – месечни обвезник

16. 3. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● МАРТ 2018.

Произвођачи нискоалкохолних пића који на дан 31.12. 2015. г. имају произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2% а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица 1.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за фебруар 2018. г.

15. 3. 2018.

Подношење пореске пријаве за измену аконтације пореза на добит за период 1. 1 – 28. 2. 2018. г. – обвезници који врше измену аконтације из ПДП пријаве за 2017. г.

30. 3. 2018.

Подношење ПДПО/С и уплата пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона

при свакој исплати

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу децембру 2017. године од 74.887 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН (од 1. 2. 2018)

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. т. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 67.145 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 67.145 дин.

ПРИЛОГ БРОЈУ Утврђивање опорезиве добити и пореза на добит за 2017. годину – састављање ПБ-1 и ПДП –

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Увод Обвезници пореза на добит правних лица дужни су да, у складу са чланом 63. Закона о порезу на добит правних лица, саставе и поднесу надлежном пореском органу пореску пријаву у којој утврђују коначну обавезу пореза на добит за 2017. годину и аконтацију за 2018. годину, а уз њу и порески биланс, и то најкасније до 29. јуна 2018. године. Опорезиву добит и пореску обавезу за 2018. годину, као и аконтацију за 2018. годину, обвезници утврђују на основу следећих прописа: ● Закон о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 91/2015 – аутентично тумачење, 112/2015 и 113/2017 – у даљем тексту: Закон); ● Правилник о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014, 41/2015 и 101/2016 – у даљем тексту: Правилник); ● Правилник о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016); ● Правилник о улагањима у области културе која се признају као расход („Сл. гласник РС” број 9/2002); ● Правилник о начину разврставања сталних средстава по групама и начину утврђивања амортизације за пореске сврхе („Сл. гласник РС”, бр. 116/2004 и 99/2010); ● Правилник о Листи јурисдикција са преференцијалним пореским системом („Сл. гласник РС” број 122/2012); ● Правилник о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије („Сл. гласник РС” број 41/2015); ● Правилник о трансферним ценама и методама које се по принципу „ван дохвата руке” примењују код утврђивања цене трансакција међу повезаним лицима („Сл. гласник РС”, бр. 61/2013 и 8/2014) и ● Правилник о каматним стопама за које се сматра да су у складу са принципом „ван дохвата руке” за 2017. годину („Сл. гласник РС” број 21/2017).

2. Обвезници пореза на добит Обвезници пореза на добит правних лица, сходно члану 1. Закона, јесу:

● привредна друштва, односно предузећа основана ради обављања делатности, а у циљу сти-

цања добити, организована као: акционарско друштво, друштво са ограниченом одговорношћу, друштвено предузеће, јавно предузеће, ортачко друштво, командитно друштво; ● задруге које остварују приходе на тржишту; ● друга правна лица основана ради обављања делатности, а у циљу стицања добити (основана у складу са посебним законом), нпр. образовне, здравствене или социјалне установе у приватном власништву и сл.;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

5. Плаћање аконтација пореза на добит за 2018. годину

Aконтације пореза на добит за 2018. годину плаћају се за период од 1. јануара 2018. године. Пошто до предаје пореског биланса и пореске пријаве за 2017. годину обвезник плаћа аконтације на основу последње аконтације из 2017. године, дужан је да, приликом уплате прве аконтације по поднетој пријави, уплати и разлику за период од јануара 2018. до месеца у коме је предао ПБ 1 и ПДП, уколико разлика постоји. Ако је кроз аконтације обвезник платио више пореза до предаје ПБ 1 и ПДП, више плаћени износ може да користи за наредне аконтације или да тражи повраћај. На ту разлику (ако је аконтација плаћена у износу мањем него што је утврђено у поднетој ПДП) не обрачунава се камата за неблаговремено плаћене јавне приходе. Према одредби члана 67. став 2. Закона, плаћање месечних аконтација у складу са пореском пријавом врши се за месец у коме је пријава поднета, и то почев од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је пријава поднета. Ако је износ обрачунате аконтације за 2018. годину мањи од аконтација плаћених за период јануар – месец када је обвезник предао ПБ 1 и ПДП, сматрамо да истовремено са подношењем пореске пријаве треба обавестити порески орган да ће се више плаћени износ аконтација третирати као плаћене аконтације за наредни период. Обвезник који није имао аконтације за 2017. годину, до предаје пореске пријаве и пореског биланса не плаћа аконтације за 2018. годину, али ако је утврдио аконтацију у ПДП, прва аконтација за 2018. годину доспева за плаћање у наредном месецу у односу на месец када је предао ПБ 1 и ПДП, при чему тада плаћа и разлику за све месеце од почетка 2018. године до предаје биланса и пријаве. Начин плаћања пореске обавезе: Аконтације пореза на добит за 2018. годину обвезници плаћају са позивом на број одобрења за плаћање (БОП) који су добили приликом слања пореске пријаве и пореског биланса за 2016. годину. Обвезник који уплаћује разлику пореза на добит за 2017. годину, исту уплаћује са позивом на број одобрења за плаћање (БОП) са којим је уплаћивао и аконтације за 2017. годину, који је добио приликом слања пореске пријаве и пореског биланса за 2015. годину. Број одобрења за плаћање (БОП) који обвезник добије приликом слања ПДП и ПБ 1 за 2017. годину, представља позив на број за плаћање аконтација и пореске обавезе за 2019. годину. * * *

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

LEGE ARTIS PROPISI U PRAKSI

Savetovanja

JAVNE NABAVKE

GODINA

POSLOVNI SAVETNIK

Ä&#x152;E T VR T VEKA SA VAMA

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

STRUCNI KOMENTARI

ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

РАЧУНОВОДСТВО

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО

ЦАРИНЕ

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРИВАТНОМ И ЈАВНОМ СЕКТОРУ

СТАТИСТИКА