Poslovni savetnik novembar 2017

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 11 / новембар 2017.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: НОВИ ИЗНОС НАЈНИЖЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА ОД 1. 11. 2017. ГОДИНЕ НОВИНЕ У ПРОПИСИМА О АКЦИЗАМА ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА/ДИРЕКЦИЈЕ КАО УЧЕСНИЦИ У ПРОМЕТУ ДОБАРА И УСЛУГА ИЗ ОБЛАСТИ ГРАЂЕВИНАРСТВА И ПРИМЕНА ПДВ-А РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ ОПЕРАТИВНОГ ЛИЗИНГА РАЧУНОВОДСТВЕНО-ПОРЕСКИ АСПЕКТ ТРАНЗИТНОГ РОБНОГ ПРОМЕТА ТЕ М А Б РОЈА: ДОНЕТ ЈЕ НОВИ ПРАВИЛНИК О ОБЛИКУ, САДРЖИНИ И НАЧИНУ ВОЂЕЊА ЕВИДЕНЦИЈЕ О ПДВ-У И О ОБЛИКУ И САДРЖИНИ ПРЕГЛЕДА ОБРАЧУНА ПДВ-А www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, Саветник читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа, садржи и многобројне примере обрачуна. Намењен је правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд. У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима, а у другом делу су дате карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и из средстава обавезног социјалног осигурања. Уз књигу је приложено и прво измењено и допуњено издање на CD-у, које је усклађено са прописима донетим закључно са августом 2017. године.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нам се обратити путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА АУТОР

мр Жељко Албанезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година I, број 11 НОВЕМБАР 2017.

Ш

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Аутори: Жељко Албанезе Љиљана Симић Милица Бјелић Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: zeljko.albaneze@ingpro.rs

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе.

- Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art).

- 30 cm Месечно.

ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису: ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа. ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других ли­чних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

1

Садржај ■ НОВИ ИЗНОСИ НАЈНИЖЕ И НАЈВИШЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА ОД 1. НОВЕМБРА 2017. ГОДИНЕ .............................................................................................................. 3 ■ АКТУЕЛНОСТИ У ПРОПИСИМА О АКЦИЗАМА ....................................................................... 5 ■ ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА/ДИРЕКЦИЈЕ КАО УЧЕСНИЦИ У ПРОМЕТУ ДОБАРА И УСЛУГА ИЗ ОБЛАСТИ ГРАЂЕВИНАРСТВА И ПРИМЕНА ПДВ-А................................................................ 10

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ ОПЕРАТИВНОГ ЛИЗИНГА.................................... 19 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНО-ПОРЕСКИ АСПЕКТ ТРАНЗИТНОГ РОБНОГ ПРОМЕТА................... 24 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ НАБАВКЕ И ПРОДАЈЕ РОБЕ НА МАЛО ........... 27 ■ ПИТАЊА ПРЕТПЛАТНИКА......................................................................................................... 32 ■ ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА ЗА ВРЕМЕ ВРШЕЊА ВОЈНЕ ОБАВЕЗЕ У РЕЗЕРВНОМ САСТАВУ............................................................................................................. 37 ■ КЊИЖЕЊЕ ТРОШКОВА ЕНЕРГЕТСКИХ УСЛУГА КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА........... 39 ■ ПРИМЕРИ ОБРАЧУНА ПРИХОДА ОД АУТОРСКИХ ПРАВА У НЕКИМ ПОСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА............................................................................................................................. 43 ■ КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА НОВЕМБАР 2017. ГОДИНЕ..................................... 46 ■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу септембру 2017. године од 66.438 динара ........................................................................................................... 49

ТЕМА БРОЈА ■ ДОНЕТ ЈЕ НОВ ПРАВИЛНИК О ОБЛИКУ, САДРЖИНИ И НАЧИНУ ВОЂЕЊА ЕВИДЕНЦИЈЕ О ПДВ-У И О ОБЛИКУ И САДРЖИНИ ПРЕГЛЕДА ОБРАЧУНА ПДВ-А ..... 56 2

НОВИ ИЗНОСИ НАЈНИЖЕ И НАЈВИШЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА ОД 1. НОВЕМБРА 2017. ГОДИНЕ

П

о овлашћењу из члана 37. став 2. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, број 84/2004… и 102/2015 – у даљем тексту: Закон), Министар финансија је утврдио и објавио да најнижа месечна основица, на коју се обрачунава и плаћа допринос за обавезно социјално осигурање, износи 23.074 динара. Ова најнижа основица примењује се од 1. НОВЕМБРА 2017. године и важиће три месеца – до 31. ЈАНУАРА 2018. године.

НАЈНИЖЕ МЕСЕЧНЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА У 2017. ГОДИНИ Период примене

Износи НАЈНИЖЕ месечне основице доприноса

„Сл. гласник РС”

од 1. 1. 2017. до 31.1. 2017.

22.204 (35% од 63.441)

88/2016

од 1. 2. 2017. до 30. 4. 2017.

23.229 (35% од 66.368)

7/2017

од 1. 5. 2017. до 31. 7. 2017.

21.906 (35% од 62.588)

41/2017

од 1. 8. 2017. до 31. 10. 2017.

23.446 (35% од 66.989)

73/2017

од 1.11.2017. до 31.1.2018

23.074 (35% од 65.927)

96/2017

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Конкретно, према члану 37. Закона најнижу месечну основицу чини износ од 35% просечне месечне зараде у Републици, исплаћене у претходном кварталу за који су објављени подаци републичког органа надлежног за послове статистике. Пошто је у претходном кварталу, јул–септембар 2017. године, остварена просечна месечна зарада по запосленом у Републици од 65.927 динара („Саопштење РЗС”, бр. 289/2017 од 25. 10. 2017), најнижа основица за наредна три месеца израчуната је у висини од 35% тог просека, што износи 23.074,00 динара. Износ најниже месечне основице примењује се од првог у наредном месецу по објављивању тог износа, у овом случају од 1. новембра 2017. године. Подсећамо, износи најнижих основица за обрачун доприноса у 2017. години су:

Највиша месечна основица доприноса Према одредби члана 41. Закона, ако је прописана основица доприноса виша од највише месечне основице доприноса, обрачун и плаћање доприноса врши се на највишу месечну основицу доприноса (у даљем тексту: највиша месечна основица). Највишу месечну основицу чини петоструки износ просечне месечне зараде исплаћене по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, а примењује се од првог у наредном месецу по објављивању податка. Преко тог износа неће се плаћати доприноси за обавезно социјално осигурање, већ само порез. За период од 1. новембра до 30. новембра 2017. године највиша месечна основица за обрачун доприноса износи 332.190,00 динара, а добијена је на основу петоструког износа просечне зараде у Републици за септембар 2017. године (5 x 66.438,00 динара). Стога, ако је зарада која се исплаћује у периоду од 1. 11. до 30. 11. 2017. године, виша од петоструког просека зараде у Републици, доприноси се плаћају на највишу основицу, тј. на износ од 332.190 динара.

3

Изузетно, највиша месечна основица доприноса не примењује се приликом обрачуна и плаћања доприноса на примања по основу уговорених накнада (за уговорне послове као што су послови по основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о допунском раду и другог уговора, или по неком другом основу по коме се за извршен рад остварује уговорена накнада). Основица за доприносе је у овом случају опорезиви приход од уговорене накнаде, у складу са законом који уређује порез на доходак грађана. У току 2017. године највиша месечна основица доприноса је: НАЈВИШЕ МЕСЕЧНЕ ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ДОПРИНОСА У ТОКУ 2017. ГОДИНЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ПЕРИОД ПРИМЕНЕ

НАЈВИША ОСНОВИЦА за плаћање доприноса за социјално осигурање ИЗНОС

„Сл. гласник РС”

од 1. 1. 2017. до 31. 1. 2017.

315.305 (5 x 63.061)

105/2016

од 1. 2. 2017. до 28. 2. 2017.

368.205 (5 x 73.641)

5/2017

од 1. 3. 2017. до 31. 3. 2017.

286.155 (5 x 57.231)

13/2017

oд 1. 4. 2017. до 30. 4. 2017.

324.235 (5 x 64.847)

29/2017

од 1. 5. 2017. до 31. 5. 2017.

328.475 (5 x 65.695)

45/2017

од 1. 6. 2017. до 30. 6. 2017.

341.230 (5 x 68.246)

52/2017

од 1. 7. 2017. до 31. 7. 2017.

324.300 (5 x 64.860)

63/2017

од 1. 8. 2017. до 31. 8. 2017.

339.285 (5 x 67.857)

72/2017

од 1. 9. 2017. до 30. 9. 2017.

331.255 (5 x 66.251)

79/2017

од 1. 10. 2017. до 31. 10. 2017.

325.470 (5 x 65.094)

87/2017

од 1. 11. 2017. до 30. 11. 2017.

332.190 (5 x 66.434)

96/2017

***

Електронско правно издање ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Прописи.нет нуде преко 200.000 докумената – прописе, судску праксу (преко 40.000 сентенци), службена мишљења надлежних министарстава, моделе уговора и обрасце из свих области, и коментаре прописа врхунских стручњака. Ту су и калкулатори камата и судских такси, бројне актуелности и много тога јoш, у јединственом, дневно ажурном интернет издању с међусобно повезаним документима. Прописи.нет функционишу без икакве инсталације, имају бесплатан Мејл-сервис који прати све промене из области пословања коју корисник одабере и доставља их на мејл кориснику. Комфор, тачност и брзина, прегледни менији и једноставно коришћење расположиви су свима у било које доба дана и с било које локације у земљи и свету. Пратите нас путем интернета на адреси: www.propisi.net

4

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

АКТУЕЛНОСТИ У ПРОПИСИМА О АКЦИЗАМА 1. ИЗМЕНЕ У ПРОПИСИМА О АКЦИЗАМА

А

Уредба о изменама Уредбе о начину и поступку утврђивања износа просечне пондерисане малопродајне цене цигарета, дувана за пушење и осталих дуванских прерађевина („Сл. гласник РС”, број 88/2017) Изменама наведене уредбе извршено је усклађивање њених одредаба са Законом о изменама и допунама Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, број 108/2016), у делу који се односи на начин израчунавања и рок објављивања просечно пондерисаних малопродајних цена за цигарете, дуван за пушење и остале дуванске прерађевине. У складу са изменама, просечно пондерисана малопродајна цена израчунава се: ● за цигарете – стављањем у однос укупне вредности свих цигарета које су пуштене у промет по малопродајним ценама, са укупном количином цигарета пуштених у промет у Републици Србији, у претходној календарској години; ● за дуван за пушење и остале дуванске прерађевине – стављањем у однос укупне вредности целокупног дувана за пушење и осталих дуванских прерађевина (резани дуван, дуван за лулу, дуван за жвакање и бурмут) пуштених у промет по малопродајним ценама, са укупном количином дувана за пушење и осталих дуванских прерађевина (резани дуван, дуван за лулу, дуван за жвакање и бурмут) пуштених у промет у Републици Србији, у претходној календарској години. Предлог износа просечне пондерисане малопродајне цене утврђује се на основу података о укупној вредности свих цигарета, дувана за пушење и осталих дуванских прерађевина (резани дуван, дуван за лулу, дуван за жвакање и бурмут) пуштених у промет по малопродајним ценама објављеним у „Службеном гласнику Републике Србије” и укупној количини цигарета, дувана за пушење и осталих дуванских прерађевина (резани дуван, дуван за лулу, дуван за жвакање и бурмут) пуштених у промет у Републици Србији, у претходној календарској години. Дакле, као што се види, израчунавање и утврђивање просечне пондерисане малопродајне цене цигарета и осталих дуванских производа врши се једном годишње, и то на основу података

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

ктивности поводом доношења иновираних прописа из области акциза су настављене, па након објављивања у „Службеном гласнику РС”, бр. 86/2017, Правилникa о изменама и допунама Правилника о начину обрачунавања и плаћања акцизе, врсти, садржини и начину вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве, затим Правилникa о изменама и допунама Правилника о начину и поступку обрачунавања и плаћања акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу, као и Правилникa о изменама и допунама Правилника о садржини, врсти података и начину вођења регистра произвођача алкохолних пића, о чему је писано у часопису број 10/2017, донети су: 1) Уредба о изменама Уредбе о начину и поступку утврђивања износа просечне пондерисане малопродајне цене цигарета, дувана за пушење и осталих дуванских прерађевина – ступила на снагу 7. октобра 2017. године; 2) Уредба о изменама и допунама Уредбе о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа акциза – ступила на снагу 7. октобра 2017. године, а примењује се од 1. јануара 2018. године; 3) Правилник о изменама и допунама Правилника о ближим условима, начину и поступку остваривања ослобођења од плаћања акцизе на производе које произвођач, односно увозник продаје дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама, као и на деривате нафте, биогорива и биотечности који се продају на основу међународног уговора – ступио на снагу 7. октобра 2017. године, с тим што ће се одредбе члана 3. овог правилника примењивати почев од подношења пореске пријаве за акцизе за јануар 2018. године. Оно што је најбитније у вези са новинама у наведеним усвојеним прописима, дато је у наставку.

5

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

који се односе на све цигарете и дуванске производе пуштене у промет у току целе претходне календарске године, а објављује се до 15. фебруара текуће године, док се износи минималне акцизе објављују два пута годишње – до 15. фебруара, односно до 31. јула текуће године. У складу са чланом 19. Закона о изменама и допунама Закона о акцизама, прво утврђивање износа просечне пондерисане малопродајне цене и износа минималне акцизе на цигарете, дуван за пушење и остале дуванске прерађевине (резани дуван, дуван за лулу, дуван за жвакање и бурмут), у складу са чланом 3. овог закона, извршиће се до 15. фебруара 2018. године, и то на основу података о укупној вредности свих цигарета, дувана за пушење и осталих дуванских прерађевина пуштених у промет по малопродајним ценама објављеним у „Службеном гласнику Републике Србије” и укупној количини цигарета, дувана за пушење и осталих дуванских прерађевина пуштених у промет у Републици Србији, у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2017. године.

6

Измене Уредбе о количини расхода на који се не плаћа акциза („Сл. гласник РС”, број 88/2017) Изменама и допунама Уредбе о количини расхода (кало, растур, квар и лом) на који се не плаћа акциза („Сл. гласник РС”, број 137/2004, 109/2009 и 96/2012) такође је извршено усклађивање њених одредаба са Законом о изменама и допунама Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, број 108/2016), којима је прописана обавеза обрачунавања акцизе и на кафу, почев од 1. 1. 2018. године. Одредбе Уредбе су усклађене са Законом у делу који се односи на прописивање дозвољеног расхода кафе и начина његовог обрачунавања. Уредбом о количини расхода је, чланом 2. став 1, прописано да се расходом сматрају губици који настају при манипулацији са производима, а који су несумњиво последица технолошког процеса, односно предузимања неопходних радњи у поступању са производима у акцизном складишту. Када је у питању кафа, допуном члана 2. ставом 2. Уредбе прописано је да се утврђивањем расхода у смислу става 1. овог члана и члана 21. став 2. тачка 4) Закона о акцизама, сматра и утврђивање расхода који је настао у поступку производње (пржења и паковања) кафе. Обвезник акцизе утврђује расход непосредно пошто је одређени расход настао редовним или ванредним пописом робе у акцизном складишту, а када је у питању кафа, произвођач кафе расход утврђује непосредно након настанка одређеног расхода или редовним, односно ванредним пописом производа (члан 3. ст. 1. и 2. Уредбе). Утврђивање расхода из ст. 1. и 2. овог члана врши овлашћено лице или пописна комисија пореског обвезника, а о извршеном попису обавезно се састављају записник и пописна листа. Новим чланом 4а Уредбе прописано је да се у Нормативу расхода, после реда под редним бројем 8), додају редови под ред. бр. 9) и 10), који гласе: „9) кафа (у пржењу) 20 10) кафа (у паковању) 0,80”, тако да је утврђена стопа (%) расхода за кафу (у пржењу и у паковању) који није предмет опорезивања акцизом (тзв. дозвољени расход). Измене Правилника о остваривању ослобођења од плаћања акцизе на производе које произвођач, односно увозник продаје дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама („Сл. гласник РС”, број 90/2017) Правилником о ближим условима, начину и поступку остваривања ослобођења од плаћања акцизе на производе које произвођач, односно увозник продаје дипломатским и конзуларним представништвима и међународним организацијама, као и на деривате нафте, биогорива и биотечности који се продају на основу међународног уговора („Сл. гласник РС”, бр. 41/2009 и 56/2013), у члану 2, прописано је да ослобођење од плаћања акцизе из члана 19. став 1. тачка 2) Закона о акцизама, произвођач односно увозник (у даљем тексту: обвезник) може да оствари на производе које продаје, и то:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

1) за службене потребе: (1) дипломатских и конзуларних представништава у Републици Србији, са изузетком конзулата којима руководе почасни конзуларни функционери, (2) међународних организација, односно представништава међународних организација у Републици Србији; 2) за личне потребе: (1) дипломатских агената и чланова њихових породица, који са њима живе у заједничком домаћинству, ако нису држављани Републике Србије или немају у Републици Србији пребивалиште, (2) конзуларних функционера и чланова њихових породица, који са њима живе у заједничком домаћинству, ако нису држављани Републике Србије или немају у Републици Србији пребивалиште, са изузетком почасних конзуларних функционера, (3) чланова административног и техничког особља дипломатских и конзуларних представништава, ако нису држављани Републике Србије или немају у Републици Србији пребивалиште, (4) конзуларних службеника, ако нису држављани Републике Србије или немају у Републици Србији пребивалиште, (5) чланова особља међународних организација, односно представништава међународних организација и чланова њихових породица, који са њима живе у заједничком домаћинству, ако нису држављани Републике Србије или немају у Републици Србији пребивалиште, (6) чланова административног и техничког особља међународних организација, односно представништава међународних организација, ако нису држављани Републике Србије или немају у Републици Србији пребивалиште. Изменама Правилника је новим чланом 5а прописано да уколико корисник из члана 2. став 1. овог правилника, набавља деривате нафте из члана 9. Закона, од увозника који је истовремено и овлашћени дистрибутер деривата нафте, увозник – овлашћени дистрибутер деривата нафте може да оствари повраћај акцизе плаћене при увозу деривата нафте, у складу са прописом којим се уређује порески поступак и пореска администрација, подношењем захтева и документације, у смислу овог члана, надлежној организационој јединици Пореске управе. При набавци деривата нафте корисник деривата нафте увознику – овлашћеном дистрибутеру деривата нафте из става 1. овог правилника, доставља један примерак фотокопије основне потврде и два примерка Обрасца СНА – Службени налог за набавку односно увоз производа, без акцизе, или Обрасца ЛНА – Налог за набавку односно увоз производа, без акцизе, за личне потребе корисника производа, од којих се један примерак враћа кориснику производа. Ова документација је основ увознику – овлашћеном дистрибутеру деривата нафте за остваривање повраћаја акцизе плаћене при увозу деривата нафте. Овлашћеним дистрибутером сматра се лице које поседује лиценцу издату од стране Агенције за енергетику Републике Србије и бави се продајом на велико, односно на мало деривата нафте, биогорива и биотечности, у складу са прописима којима се уређује промет деривата нафте, и увози деривате нафте из члана 9. Закона. Према измени члана 9. Правилника, обвезник акцизе – произвођач акцизних производа који је остварио право на ослобођење од плаћања акцизе у складу са чланом 19. став 1. тач. 2) и 3) Закона, дужан је да, уз месечни обрачун акцизе, достави и: ● по један примерак примљених налога из члана 3. став 3. и члана 4. став 3. овог правилника, као и ● преглед потврда о ослобођењу од плаћања акцизе по основу међународног уговора, из члана 7. овог правилника, на основу којих је остварено ослобођење од плаћања акцизе у периоду за који се подноси обрачун акцизе. Ова одредба се примењује почев од подношења пореске пријаве за акцизе за јануар 2018. год. Што се тиче Обрасца СНА – СЛУЖБЕНИ НАЛОГ ЗА НАБАВКУ ОДНОСНО УВОЗ ПРОИЗВОДА, БЕЗ АКЦИЗЕ, и Обрасца ЛНА – НАЛОГ ЗА НАБАВКУ ОДНОСНО УВОЗ ПРОИЗВОДА, БЕЗ АКЦИЗЕ, ЗА ЛИЧНЕ ПОТРЕБЕ КОРИСНИКА ПРОИЗВОДА, изменама Правилника извршена су само неопходна усклађивања везана за позив на број Службеног гласника по коме је извршена измена Закона о акцизама.

7

2. ОБРАЧУНАВАЊЕ И ПЛАЋАЊЕ АКЦИЗЕ НА КАФУ од 1. 1. 2018. године Коментаришући Правилник о изменама и допунама Правилника о начину обрачунавања и плаћања акцизе, врсти, садржини и начину вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве („Сл. гласник РС”, бр. и 86/2017), начињен је осврт на најбитније измене, уз напомену да ће у наредном броју детаљније бити објашњена најбитнија новина која је прописана Законом о изменама и допунама Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, број 108/2016), а која се односи на установљавање обавезe обрачунавања и плаћања акцизе на кафу произведену у Републици Србији, почев од 1. јануара 2018. године. Начин обрачунавања и плаћања акцизе на кафу, врсту, садржину и начин вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве прописани су Правилником, па је стога у овом тексту дат детаљнији опис поступања обвезника акцизе на кафу. Према одредби члана 2а Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 22/2001… и 108/2016 – у даљем тексту: Закон), произвођачем кафе сматра се лице које врши прераду, пржење, паковање, као и друге, са њима повезане, радње које се врше у сврху производње кафе. Одредбама члана 14. Закона прописано је шта се сматра кафом и које су стопе акцизе, односно:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ред. бр.

Стопа акцизе

1.

Непржена кафа из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 0901 11 00 00 и 0901 12 00 00

2.

Пржена кафа из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 0901 21 00 00 и 0901 22 00 00

100,00 дин./кг

3.

Љуспице и опне од кафе из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 0901 90 10 00

110,00 дин./кг

4.

Eкстракти, eсенције и кoнцентрати од кaфе из тар. ознаке номенклатуре ЦТ 2101 11 00 00

150,00 дин./кг

5.

Замене кафе које садрже кафу из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ 0901 90 90 00

300,00* дин./кг

6.

Мешавине екстраката, есенција и концентрата од кафе са прженом цикоријом и осталим прженим заменама кафе или екстрактима, есенцијама и концентратима тих производа из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 2101 11 00 00, 2101 30 11 00, 2101 30 19 00, 2101 30 91 00 и 2101 30 99 00

300,00* дин./кг

Препарати на бази екстракта, есенција и концентрата од кафе или на бази кафе из тарифних ознака номенклатуре ЦТ: 2101 12 92 00 и 2101 12 98 00, и препарати који садрже кафу, екстракте, есенције и концентрате од кафе из тар. ознаке номенклатуре ЦТ 1806 90 70 00

300,00* дин./кг

Напици и безалкохолна пића која садрже кафу, екстракте, есенције и концентрате од кафе из тарифног броја ЦТ 2202

300,00* дин./кг

7.

8.

8

Врста кафе и царинска ознака

80,00 дин./кг

* За један килограм нето масе кафе садржане у готовом производу – 300,00 дин./кг. Кафом се НЕ сматрају: чоколада и производи слични чоколади, крем производи, бомбонски производи, пекарски производи, прашкови за пудинге и креме са додатком кафе. Под производњом кафе, у смислу Закона, сматра се прерада, пржење, паковање, као и друге, са њима повезане, радње које се врше у сврху производње кафе. Према одредбама члана 18. Закона, обвезник акцизе је дужан да при производњи, пре увоза, односно пре стављања у промет кафе намењене за крајњу потрошњу, обележи контролном акцизном маркицом, при чему Влада Р. Србије прописује врсту појединачног паковања кафе за крајњу потрошњу које ће се обележавати контролном акцизном маркицом, па се очекује измена Уредбе о изгледу контролне акцизне маркице, врсти података на маркици и начину и поступку одобравања и издавања маркица, вођења евиденција о одобреним и издатим маркицама и обележавања цигарета и алкохолних пића („Сл. гласник РС”, бр. 137/2004… и 9/2017).

***

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Обрачун акцизе на кафу, у складу са Правилником о начину обрачунавања и плаћања акцизе, врсти, садржини и начину вођења евиденција, достављања података и подношења пореске пријаве („Сл. гласник РС”, бр. 3/2005… и 86/2017), врши се тако што у моменту стављања кафе у промет произвођач кафе у фактуру, отпремницу, доставницу, односно други документ који служи као основ за књижење, поред осталих прописаних података, уноси и податке о основици за обрачун акцизе и стопу, односно износ за обрачун акцизе и износ обрачунате акцизе. Обрачун се врши тако што се основица множи са прописаном стопом, односно тако што се количина производа множи са прописаним износом акцизе по јединици мере које су дате у табели (члан 4. Правилника). При обрачуну износа акцизе на кафу, сходно члану 30. Закона, обвезник има право на сразмерно умањење обрачунате и плаћене акцизе претходном учеснику од кога је набавио кафу, односно има право на сразмерно умањење плаћене акцизе коју је сам увезао, а која се користи у фази производње, односно прераде. Наиме, с обзиром на то да се од 1. 1. 2018. године кафа опорезује у свим фазама производње (поред увозника кафе, акцизу плаћају и сва лица која врше прераду, пржење, паковање, као и друге, са њима повезане, радње које се врше у сврху производње кафе), прописан је институт права на умањење већ плаћене акцизе у претходној фази производње кафе, односно увоза кафе. У том смислу, обрачунатом и плаћеном акцизом сматра се претходно плаћени износ акцизе, који је обрачунат у претходној фази производње и промета кафе, односно износ акцизе који се плаћа при увозу кафе, а који произвођач кафе може да умањи од обрачунате акцизе коју је дужан да плати. Поступак умањења обрачунате акцизе спроводи се у складу са чланом 8а Правилника, односно произвођач кафе од обрачунатог износа акцизе на кафу одбија сразмерни износ акцизе који је плаћен претходном учеснику, а сразмерно количини и врсти кафе која је пуштена у промет. Умањење акцизе произвођач кафе остварује: 1) ако набавља кафу од увозника кафе на коју се плаћа акциза при увозу, а под условом да поседује рачун или други документ од увозника кафе, са исказаном акцизом, односно ако поседује јединствену царинску исправу којом се доказује да је акциза плаћена при увозу, уколико је произвођач кафе истовремено и увозник кафе, са исказаном акцизом која се плаћа при увозу; 2) ако набавља кафу од лица које се бави продајом кафе на велико, а под условом да поседује рачун о набавци исте, са исказаном акцизом, као и доказ да је платио тај рачун, при чему рачун из става 5. члана 8а Правилника мора да садржи податке о купцу, врсти, количини и вредности набављене кафе и износу акцизе по свакој врсти кафе из члана 14. Закона, а ако не садржи те податке, не може да се употреби у поступку умањења обрачунате акцизе по одредбама овог правилника. Умањење обрачунате акцизе врши се у роковима за плаћање обрачунате акцизе или приликом састављања обрачуна акцизе за календарски месец у коме је кафа стављена у промет. Сходно члану 39. Закона, лице које је извезло акцизни производ набављен у земљи непосредно од произвођача акцизних производа, односно увозника акцизног производа, као и увозник акцизног производа који је тај производ извезао, остварује право на рефакцију плаћене акцизе на основу писменог захтева који се подноси Пореској управи. Лице које се на дан ступања на снагу Правилника (30. 9. 2017. године) бави прерадом, пржењем, паковањем, као и другим, са њима повезаним, радњама које се врше у сврху производње кафе, у смислу члана 1а тачка 1) Закона о акцизама, дужно је да се најкасније до 31. 12. 2017. године упише у Регистар произвођача кафе који се води у Пореској управи – Централи, у складу са Правилником, односно да пријави место погона и сличног простора у коме врши прераду, пржење, паковање, као и друге, са њима повезане, радње које се врше у сврху производње кафе.

9

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА/ДИРЕКЦИЈЕ КАО УЧЕСНИЦИ У ПРОМЕТУ ДОБАРА И УСЛУГА ИЗ ОБЛАСТИ ГРАЂЕВИНАРСТВА И ПРИМЕНА ПДВ-а

С

пецифичности примене ПДВ-а на промет добара и услуга у грађевинарству често у пракси стварају проблеме пореским обвезницима, а међу њима се посебно могу издвојити јавна предузећа, односно дирекције за изградњу. Из тог разлога се у овом броју посебна пажња посвећује теми пореског третмана промета добара и услуга у грађевинарству, у коме учествују баш та јавна предузећа/дирекције основана од стране јединица локалне самоуправе. Када је у питању примена ПДВ-а у пословању ових јавних предузећа, једини „проблем” у пракси може да представља утврђивање чињенице да ли поменута предузећа обављају поверене послове локалне самоуправе као лица из члана 9. став 1. Закона о ПДВ-у или пак обављају пренете послове, о чему ће у наставку бити речи.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Карактеристике промета добара и услуга из области грађевинарства у систему ПДВ-а

10

Највећи број јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: ЈЛС) послове из области грађевинарства за своју територију поверава или преноси јавним предузећима (у даљем тексту: ЈП) која је основала за те намене, при чему обезбеђује нaјвећи део средстава за њихову реализацију. Пре објашњења примене ПДВ-а на промет добара и услуга у области грађевинарства када се тај промет реализује у оквиру јавних предузећа, потребно је осврнути се на основне карактеристике овог промета уопште у систему ПДВ-а. Промет добара и услуга у области грађевинарства је од самог почетка примене Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) стварао недоумице у пракси, па је у циљу отклањања таквих проблема надлежно министарство у два наврата покушало да поједностави проблем, и то на следећи начин: ● први пут када је од 1. јануара 2013. године уведен порески дужник, али самo у случају када се промет добара и услуга приликом изградње објеката обављао између извођача и инвеститора (инвеститор је био порески дужник), што се примењивало до 15. 10. 2015. године; ● други пут од 15. октобра 2015. године, када је изменом Закона пренета обавеза обрачуна ПДВ-а на пореског дужника и за све остале случајеве промета добара и услуга у грађевинарству, а не само у односу инвеститор–извођач. У првом случају је било битно ко је извођач а ко инвеститор јер је у пракси инвеститор често поистовећиван са финансијером (што најчешће и није случај, мада је могуће), а када су у питању јавна предузећа или дирекције које је оснивала ЈЛС за потребе изградње, финансијери су биле углавном ЈЛС, али најчешће не у смислу Закона о планирању и изградњи, што ће посебно бити појашњено. Међутим, у другом случају је битно само да се ради о промету добара и услуга из области грађевинарства и да лице које врши овај промет, као обвезник ПДВ-а, такав промет врши другом обвезнику ПДВ-а или лицу из члана 9. став 1. Закона, који се сматрају пореским дужницима у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона. Ради бољег сагледавања правилне примене ПДВ-а треба објаснити ко се сматра инвеститором, финансијером и извођачем радова, ко је порески дужник, а која добра и услуге се сматрају добрима и услугама у грађевинарству, у смислу Закона о планирању и изградњи (у даљем тексту: ЗПИ). Конкретно: 1) Према одредби члана 2. став 1. тачка 21) ЗПИ-а, инвеститор је лице за чије потребе се гради објекат и на чије име гласи грађевинска дозвола. При томе, а у складу са чланом 135. овог закона, грађевинска дозвола се издаје инвеститору који има одговарајуће право на земљишту или објекту. Прописано је такође да се нпр. за изградњу комуналне инфраструктуре у регулацији постојеће саобраћајнице, у складу са фактичким стањем на терену, не доставља доказ о одговарајућем праву на земљишту односно објекту.

2) Члан 2. став 1. тачка 43) ЗПИ-а финансијера дефинише као лице које по основу закљученог и овереног уговора са инвеститором финансира односно суфинансира изградњу, доградњу, реконструкцију, адаптацију, санацију или извођење других грађевинских односно инвестиционих радова, предвиђених овим законом, и на основу тог уговора стиче одређена права и обавезе које су овим законом прописане за инвеститора, у складу са тим уговором, осим стицања права својине на објекту који је предмет изградње.

3) Извођач радова је, према одредби члана 150. ЗПИ-а, лице које врши грађење објеката, односно извођење радова – привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник. Међутим, напомиње се да, са аспекта примене Закона, од 15. октобра 2015. године није битно да ли је извођач радова, тј. лице које врши промет добара и услуга из области грађевинарства, лице дефинисано ЗПИ-ом или не, али је, због правилне примене и овог закона, потребно да буду поштовани грађевински захтеви.

1.1. Одређивање пореског дужника из члана 10. став 2. тачка 3) Закона за промет добара и услуга у грађевинарству од 15. октобра 2015. године

1.1.1. Лица из члана 9. став 1. Закона као порески дужници из члана 10. став 2. тачка 3) Закона Порески дужник је лице које дугује порез на додату вредност, односно које је дужно да га плати. Основно правило у систему ПДВ-а је да је обвезник ПДВ-а увек и порески дужник (осим у случајевима из члана 10. ЗПДВ-а), али порески дужник не мора увек бити порески обвезник. Чланом 10. Закона прописано је ко је све порески дужник, па је, према одредби става 2. тачка 3) овог члана, то и прималац добара и услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ-а, односно лице из члана 9. став 1. овог закона, за промет извршен од стране обвезника ПДВ-а. Порески дужник – лице из члана 9. став 1. Закона, као прималац добара и услуга из области грађевинарства – за промет извршен од стране обвезника ПДВ-а, јесте: ● Република и њени органи, ● органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и ● правна лица основана Законом, односно актом органа Републике, територијалне аутономије или локалне самоуправе, у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе. Према одредби става 2. овог члана Закона, Република и њени органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе и правна лица основана Законом у циљу обављања послова државне управе и локалне самоуправе, обвезници су ПДВ-а: ● за промет добара и услуга који врше у оквиру својих надлежности, а изван делокруга рада органа, ● као и у случају када обављају послове из делокруга рада органа, уколико би то обављање послова могло да доведе до нарушавања конкуренције у смислу Закона.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Према одредби члана 10. став 2. тачка 3) Закона, порески дужник је прималац добара и услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ-а, односно лице из члана 9. став 1. овог закона, за промет извршен од стране обвезника ПДВ-а. Дефинисањем пореског дужника на овај начин (примена од 15. октобра 2015. године) поједностављено је поступање пореских дужника, с обзиром на то да више не постоји обавеза утврђивања да ли је испоручилац добара и услуга из области грађевинарства извођач радова, а прималац инвеститор, у смислу ЗПИ-а, и да ли се ради о новој градњи или не. Међутим, пракса је показала да и сада постоје проблеми који се, када је у питању одређивање пореског дужника, могу сврстати у две категорије, и то: ● ко се сматра лицем из члана 9. став 1. Закона, које јесте порески дужник; ● на који начин прималац добара и услуга из области грађевинарства може да буде сигуран да је за тај промет порески дужник, односно да ли је стварно у питању промет добара и услуга из области грађевинарства. За наведене дилеме морају се дати посебна појашњења због правилне примене ПДВ-а.

11

До нарушавања конкуренције могло би да дође ако промет добара и услуга, осим Републике, органа територијалне аутономије или локалне самоуправе и правних лица од њих основана, може да врши и неко друго правно лице, што је основни разлог да се у том случају лица из члана 9. став 1. Закона не могу изузети из система ПДВ-а, па се, сходно томе, јављају као порески дужници и у случају када нису у систему ПДВ-а. Када су у питању Република и њени органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе – не постоји дилема, односно лица из члана 9. став 1. јесу министарства, републичка дирекција за имовину, општине, месне заједнице или други организациони облици. Међутим, када су у питању правна лица основана Законом, односно актом органа Републике, територијалне аутономије или локалне самоуправе, ради обављања послова из члана 9. став 1. Закона, настаје проблем утврђивања да ли је лице из члана 9. став 1. Закона порески дужник или не, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона, односно да ли се овај промет врши наведеном лицу – које је тада порески дужник без обзира на то да ли је у систему ПДВ-а или не. У сваком случају, када промет добара и услуга у грађевинарству обвезник ПДВ-а врши лицу из члана 9. став 1. Закона, порески дужник за тај промет јесте прималац добара и услуга.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.1.1.1. Одређивање правних лица из члана 9. став 1. Закона Поставља се питање какав порески третман имају ЈП/дирекције за изградњу и урбанизам или др., односно да ли су то правна лица из члана 9. став 1. Закона или не. Проблем је посебно изражен код малих ЈЛС, код којих се догађа да ЈП/дирекције по обиму промета који врше не морају да буду или нису обвезници ПДВ-а. Када су у питању ЈП/дирекције које нису у систему ПДВ-а, а за послове које врше не сматрају се ни лицем из члана 9. став 1. Закона, тада би приликом промета добара и услуга у грађевинарству порески дужник било лице које им врши тај промет. Ова дилема је разрешена ставовима Министарства финансија изнетим у неколико мишљења (бр. 011-00-01433/2015-04 од 14. 12. 2015. године; 011-00-01355/2015-04 од 14. 12. 2015. године и 011-00-01198/2016-04 од 18. 1. 2017. године), из којих је издвојен део мишљењa из 2017. године: „Јавна предузећа која се оснивају и послују ради стицања добити, сматрају се пореским обвезницима у складу са Законом. По основу обављања активности у циљу остваривања прихода, примера ради уређивање грађевинског земљишта, као и одржавање и управљање добрима у општој употреби, јавно предузеће јесте порески обвезник. Међутим, ако је јавно предузеће основано у циљу обављања послова државне управе или локалне самоуправе и ако јавно предузеће обавља ове послове, независно од тога да ли јавно предузеће искључиво обавља те послове или поред тих послова обавља и друге, при чему су послови државне управе одређени законом којим се уређује државна управа, а послови локалне самоуправе законом којим се уређује локална самоуправа, у том случају се јавно предузеће сматра лицем из члана 9. став 1. Закона.”

1.1.1.2. Утврђивање када су правна лица из члана 9. став 1. порески дужници, а када су и порески обвезници

12

Када су у питању ЈП за урбанизам, пројектовање, изградњу и сл., она се оснивају актом локалне самоуправе – скупштине општине, па се могу сматрати лицима из члана 9. став 1. Закона, али само за послове који су им евентуално поверени као послови које, у складу са Законом, обавља локална самоуправа. Према томе, можемо закључити да послови које ЈЛС поверава Република или аутономна покрајина, по правилу јесу послови државне управе, па би по том основу то била лица из члана 9. став 1. Закона, за шта локална самоуправа, ако није ПДВ обвезник, не би ни била порески дужник, уз један изузетак – случај када такви послови могу да доведу до нарушавања конкуренције на тржишту. Јасно је да општина ради реализације својих надлежности оснива установе или правна лица којима преноси одређене послове, па на пример оснива ЈП за урбанизам, пројектовање и изградњу, коме преноси обављање послова који се односе на изградњу, реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање локалним и некатегорисаним путевима, као и улицама у насељу. Као правно лице основано од општине, ово ЈП обавезно постаје обвезник ПДВ-а када, у складу са Законом, у претходних 12 месеци оствари

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

укупан промет већи од 8.000.000 динара. Међутим, уколико би, независно од наведене ситуације, ЈП обављало и послове из делокруга рада органа (послови из члана 9. став 1. Закона), при чему би обављање тих послова могло да доведе до нарушавања конкуренције у смислу Закона, оно би и по том основу било обвезник ПДВ-а, уз испуњење услова о висини оствареног укупног промета, или пак порески дужник када је у питању промет добара и услуга у грађевинарству. На пример: У случају када скупштина општине доношење урбанистичког плана и уређење коришћења грађевинског земљишта или наплату накнаде за коришћење грађевинског земљишта повери нпр. ЈП за урбанизам, пројектовање и изградњу, то би био поверени посао који је у надлежности органа општине (скупштине) – што мора стајати у одлуци скупштине општине којом је основано ЈП. Тај поверени посао био би посао који ЈП обавља као лице из члана 9. став 1. ЗПДВ-а – за који, уколико нема других лица која се тиме баве, ЈП не би било обвезник ПДВ-а. Међутим, постојање другог лица које се бави тим пословима – значи да постоји могућност нарушавања конкуренције, што је основ по ком би ЈП, као обвезник ПДВ-а, морало да обрачунава и плаћа ПДВ или пак, ако је у питању промет добара и услуга у грађевинарству, да буде порески дужник и ако није ПДВ обвезник. Дакле, када су у питању ЈП за урбанизам, пројектовање и изградњу (или слична) која је основао орган локалне самоуправе – скупштина општине, мора се знати да ли обављају: ● поверене послове (поверене од стране скупштине) и да ли обављање тих послова од стране ЈП може нарушити конкуренцију; или ● пренете послове (нпр. изградња улица, некатегорисаних путева и сл.), које увек могу обављати и друга лица. Ово је битно за опредељење да ли су за одређене послове по којима реализују неки промет добара и услуга, порески обвезници ПДВ-а или порески дужници или пак нису дужни да обрачунавају ПДВ. Истовремено, то одређивање им је битно и за право на одбитак ПДВ-а, у смислу члана 28. став 1. тач. 1) и 2) Закона. Када је у питању промет добара и услуга у грађевинарству, Министарство финансија је још 2015. године дало Мишљење бр. 430-00-00516/2015-04 од 7. 12. 2015. године, ког би требало да се придржавају обвезници ПДВ-а који врше промет добара и услуга јавним предузећима, али и јавна предузећа како би знала да ли су порески дужници у смислу члана 9. став 1, иако нису у систему ПДВ-а, или пак врше опорезив промет (нпр. општини која их је основала) по основу кога могу постати (или су већ постали) обвезници ПДВ-а. У Мишљењу је дато следеће појашњење: „У циљу отклањања недоумица у погледу одређивања пореског дужника за промет добара и услуга из области грађевинарства који обвезник ПДВ-а врши јавном предузећу, обвезник ПДВ-а треба да утврди: ● да ли је јавно предузеће евидентирани обвезник ПДВ-а – увидом у Регистар обвезника ПДВ-а који је доступан на интернет страници Пореске управе; ● да ли је јавно предузеће лице из члана 9. став 1. Закона – на основу обавештења јавног предузећа. Ако јавно предузеће није евидентирани обвезник ПДВ-а и ако је обавестило обвезника ПДВ-а да није лице из члана 9. став 1. Закона, порески дужник за промет добара и услуга из области грађевинарства који обвезник ПДВ-а врши јавном предузећу, јесте обвезник ПДВ-а који врши предметни промет.” Дакле, обвезник ПДВ-а који врши промет добара и услуга из области грађевинарства јавном предузећу, прво мора да провери да ли је јавно предузеће евидентирани обвезник ПДВ-а – увидом у Регистар обвезника ПДВ-а. Уколико јесте, онда ће порески дужник за наведени промет, према члану 10. став 2. тачка 3) Закона, бити јавно предузеће. Ако ЈП није обвезник ПДВ-а, потребно је да обвезнику ПДВ-а који му врши промет добара и услуга из грађевинарства, достави обавештење у ком наводи да ли је или није лице из члана 9. став 1. Закона. Када је ЈП лице из члана 9. став 1. Закона, онда ће бити порески дужник за тај промет. Ако се изјасни да није лице из члана 9. став 1. Закона, а није ни у систему ПДВ-а – порески дужник је обвезник ПДВ-а који врши предметни промет.

13

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.2. Поступања ЈП као пореског дужника из члана 10. став 2. тачка 3) Закона и право на одбитак интерно обрачунатог ПДВ-а

14

Према одредби члана 10. став 1. тачка 1) Закона, порески дужник је, у смислу овог закона, обвезник који врши опорезиви промет добара и услуга, осим када обавезу плаћања ПДВ-а, у складу са овим чланом, има друго лице. Одредбом члана 10. став 2. тачка 3) Закона прописано је да је, изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, порески дужник прималац добара или услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ-а, односно лице из члана 9. став 1. овог закона, за промет извршен од стране обвезника ПДВ-а. За промет добара и услуга из области грађевинарства који обвезник ПДВ-а врши другом обвезнику ПДВ-а, односно лицу из члана 9. став 1. Закона, обавезу обрачунавања и плаћања ПДВ-а има обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга као порески дужник из члана 10. став 2. тачка 3) Закона. Ако се имају у виду сва претходно дата објашњења у овом тексту, ЈП могу бити учесници у промету добара и услуга у грађевинарству на два начина: 1) као примаоци добара и услуга у грађевинарству – случај у ком су порески дужници било да су обвезници ПДВ-а било да су лица из члана 9. став 1. Закона; 2) као вршиоци промета добара и услуга у грађевинарству – када као обвезници ПДВ-а врше промет другом обвезнику или лицу из члана 9. став 1. Закона. Када су ЈП примаоци добара и услуга у грађевинарству и, сходно члану 10. став 2. тачка 3) Закона, порески дужници, дужни су да за промет који им је извршио други обвезник ПДВ-а, интерно обрачунају ПДВ и то онда када је настала пореска обавеза за извршен промет добара и услуга у грађевинарству. Приликом промета добара и услуга у грађевинарству пореска обавеза настаје, у складу са чланом 16. Закона, даном када се најраније изврши једна од следећих радњи: промет добара и услуга, односно наплата, односно плаћање, ако је накнада или део накнаде наплаћен односно плаћен у новцу пре промета добара и услуга. Посебно се истиче да пореском дужнику пореска обавеза настаје и даном извршеног промета добара и услуга у грађевинарству, независно од тога да ли је испоручилац добара, односно пружалац услуга испоставио рачун за тај промет или то није учинио. Наиме, према одредби члана 4. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012 и 86/2015), обвезник ПДВ-а који врши промет добара и услуга, за који је, у складу са одредбом члана 10. став 2. Закона, порески дужник прималац добара и услуга, нема обавезу издавања рачуна из члана 42. став 3. Закона, што значи да нема обавезу да изда рачун, са свим елементима прописаним чланом 42. став 3. Закона. Чланом 6. став 2. истог правилника прописано је да обвезник ПДВ-а који врши опорезиви промет добара и услуга, за који је, у складу са одредбом члана 10. став 2. Закона, порески дужник прималац добара и услуга, издаје рачун у којем не исказује податке из члана 42. став 4. тач.

6)–8) и 10) Закона, већ исказује укупан износ накнаде за извршен промет добара и услуга. Дакле, када обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга из области грађевинарства који није порески дужник, за тај промет издаје рачун, исти треба да садржи напомену о одредби Закона на основу које није обрачунат ПДВ, а која може да гласи: „ПДВ није обрачунат у складу са чланом 10. став 2. тачка 3) Закона.” У случају авансног плаћања, пореска обавеза настаје даном плаћања пореског дужника као примаоца добара и услуга из области грађевинарства, па уколико у истом пореском периоду када је плаћен аванс, није и реализован промет, порески дужник има обавезу да на плаћени аванс обрачуна и плати ПДВ. У погледу права на одбитак претходног ПДВ-а када је у питању промет добара и услуга из области грађевинарства, а у зависности од тога да ли је за тај промет обвезник ПДВ-а порески дужник као испоручилац добара односно услуга или обвезник ПДВ-а – прималац добара односно услуга, разликују се услови за остваривање права на одбитак претходног пореза које треба да испуни обвезник ПДВ-а којем се врши промет добара односно услуга. С тим у вези:

2. Шта се у систему ПДВ-а сматра прометом добара и услуга у грађевинарству од 15. октобра 2015. године Правилником о утврђивању добара и услуга из области грађевинарства за сврху одређивања пореског дужника за порез на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 86/2015 – у даљем тексту: Правилник) ближе се уређује шта се, у смислу члана 10. став 2. тачка 3) Закона, сматра добрима и услугама из области грађевинарства. Према одредбама члана 2. Правилника, прометом добара и услуга у грађевинарству сматрају се добра и услуге чији се промет врши, у складу са чланом 4. став 1. и 3. тачка 6) и чланом 5. став 1. и 3. тачка 3) Закона, у оквиру обављања делатности, и то из следећих група Класификације делатности прописане Уредбом о класификацији делатности („Сл. гласник РС”, број 54/2010): 1) 41.20 Изградња стамбених и нестамбених зграда Ова група обухвата: ● изградњу свих врста стамбених зграда (зграда с једним станом, зграда с више станова, укључујући и вишеспратне зграде); ● изградњу свих врста нестамбених зграда (зграда за индустријску производњу, нпр. фабрика, радионица, монтажно постројење итд., болница, школа и пословна зграда, хотел, продавница, тржни центар и ресторан, аеродромска зграда, спортска дворана, паркинг-гаража, укључујући и подземне гараже, складиште и зграде за обављање верских обреда); ● монтажу и подизање монтажних грађевина на градилишту и преправке и обнову постојећих стамбених грађевина.

2) 42.11 Изградња путева и ауто-путева Ова група обухвата: ● изградњу ауто-путева, улица, друмова и других путева за возила и пешаке; ● површинске радове на улицама, путевима, ауто-путевима, мостовима или тунелима (асфалтирање путева, бојење и обележавање ознака на путевима, постављање ограда и саобраћајних ознака и сл.) и ● изградњу аеродромских писта.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

1) када је за предметни промет порески дужник обвезник ПДВ-а – испоручилац добара и услуга у грађевинарству, прималац тих добара или услуга, као обвезник ПДВ-а, може да оствари право на одбитак претходног пореза ако испуњава услове из члана 28. став 1. Закона и ако поседује рачун, односно други документ који служи као рачун претходног учесника у промету, који је издат у складу са Законом; 2) када је за предметни промет порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга у грађевинарству, обвезник ПДВ-а – прималац добара или услуга може да оствари право на одбитак претходног пореза ако испуњава услове из члана 28. став 1. Закона, што значи да има право на одбитак и без поседовања рачуна; 3) када је за предметни промет порески дужник лице из члана 9. став 1. Закона – прималац добара и услуга у грађевинарству, онда као лице из члана 9. став 1. Закона и прималац добара или услуга НЕ МОЖЕ да оствари право на одбитак претходног пореза и мора да плати обрачунати ПДВ. Према томе, када обвезник ПДВ-а, нпр. ЈП за планирање и изградњу, набавља добра и услуге у грађевинарству у циљу реализације активности по налогу општине (свог оснивача), тада има право на одбитак интерно обрачунатог ПДВ-а, јер је, као обвезник ПДВ-а, лице које фактички врши опорезив промет према општини/граду. Општина/град је, као прималац добара и услуга из области грађевинарства, порески дужник из члана 10. став 2. тачка 3) ЗПДВ-а. Значи, ако је општина ПДВ обвезник, има право на одбитак интерно обрачунатог ПДВ-а, уз испуњење свих услова, а уколико није, већ је, као лице из члана 9. став 1. ЗПДВ-а, само порески дужник – нема право на одбитак интерно обрачунатог ПДВ-а, па тако обрачунат ПДВ плаћа најкасније до 10. у месецу – за промет из тог месеца.

15

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 16

3) 42.12 Изградња железничких пруга и подземних железница Ова група обухвата изградњу железничких пруга и подземних железница.

4) 42.13 Изградња мостова и тунела Ова група обухвата изградњу мостова, укључујући и мостове за уздигнуте ауто-путеве (вијадукте), и изградњу тунела.

5) 42.21 Изградња цевовода Ова група обухвата: ● изградњу цевовода за транспортовање течности и изградњу међусобно повезаних зграда и грађевина које чине саставни део тих система, односно: ● изградњу осталих грађевина (цевоводи за пренос на велике даљине и градски цевоводи (међумесни и локални цевоводи), главни доводи и мрежа, системи за наводњавање (канали), резервоари); ● изградњу одводних система (колектори), укључујући и поправке, постројења за депоновање отпадних вода, црпне станице; ● копање бунара.

6) 42.22 Изградња електричних и телекомуникационих водoвa Ова група обухвата: ● изградњу водова за дистрибуцију електричне енергије и телекомуникације и изградњу међусобно повезаних зграда и грађевина које чине саставни део тих система, односно ● изградњу осталих грађевина (међумесни и локални комуникациони и енергетски далеководи и мрежа, електране).

7) 42.91 Изградња хидротехничких објеката Ова група обухвата: ● изградњу водених путева, пристаништа, марина, устава и др., као и извођење речних радова (утврђивање обала, брана и насипа) и ● ископавање (багеровање) водених путева.

8) 42.99 Изградња осталих непоменутих грађевина Ова група обухвата: ● изградњу индустријских постројења, осим зграда као што су рафинерије и постројења хемијске индустрије; ● изградњу грађевина које нису зграде, попут спортских објеката на отвореном, као и опремање парцела потребном инфраструктуром (нпр. мелиорација, изградња путева итд.).

9) 43.11 Рушење објеката Ова група обухвата рушење и демонтажу зграда и других објеката.

10) 43.12 Припрема градилишта Ова група обухвата: ● рашчишћавање градилишта; ● земљане радове: ископавање, насипање, нивелисање терена, ископ канала, уклањање стена, минирање и др.; ● припремне радове за рударство: уклањање ископа и друге радове и припремање минералних налазишта, осим земљишта с нафтом и гасом; ● дренажне радове на градилишту; ● дренажне радове на пољопривредном или шумском земљишту.

11) 43.21 Постављање електричних инсталација Ова група обухвата: ● инсталирање електричних система у свим врстама зграда и осталих грађевина, и то: ● постављање инсталација (електрични водови и прикључци, телекомуникациони водови, водови за рачунарску мрежу и кабловску телевизију, укључујући оптичке каблове, затим сателитске антене, расветни систем, противпожарни аларм, алармни систем против провала, као и улична расвета и електрични сигнали, и расвета на аеродромским пистама) и ● прикључивање електричних апарата за домаћинство, укључујући подно грејање.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

12) 43.22 Постављање водоводних, канализационих, грејних и климатизационих система Ова група обухвата: ● инсталирање водоводних, канализационих, грејних и климатизационих система, укључујући доградњу, адаптацију, одржавање и поправке, и то: ● постављање инсталација у зградама или другим грађевинама (грејни системи (на струју, гас или нафту), пећи (котларнице) и расхладни торњеви, соларни неелектрични колектори, водоводна и санитарна опрема, вентилациона и климатизациона опрема и канали, уређаји за гас, цеви за испарења, противпожарни системи, системи за ротациони распршивач); ● ископ канала за инсталационе радове.

13) 43.29 Остали инсталациони радови у грађевинарству Ова група обухвата: ● инсталирање остале опреме (осим електричне, водоводне, канализационе) за грејне и климатизационе системе или индустријска постројења у зградама и осталим грађевинама, и то: ● постављање инсталација у зградама или другим грађевинама за лифтове и покретне степенице, аутоматска и обртна врата, громобране, систем за вакуумско чишћење, топлотну и звучну изолацију, заштиту од вибрација и др.

14) 43.31 Малтерисање Ова група обухвата малтерисање спољних и унутрашњих површина зграда и других објеката и украсне штуко-радове, укључујући и наношење одговарајуће подлоге.

15) 43.32 Уградња столарије Ова група обухвата: ● уградњу врата (осим аутоматских и обртних), прозора, оквира за врата и прозора од дрвета или другог материјала; уградњу кухињске опреме, ормана, степеништа, опреме за радње и сл.; ● уградњу намештаја; ● унутрашње довршавање таваница, покретних делова и др.

16) 43.33 Постављање подних и зидних облога Ова група обухвата постављање, поплочавање, намештање (или облагање) у зградама и осталим грађевинама, и то: керамичких, бетонских или камених, зидних или подних плочица, и облагање пећи керамичким плочицама; паркета и других подних облога од дрвета, као и покривање зидова дрветом; таписона и линолеумских подних покривача, укључујући и оне од гуме или пластичних маса; подних и зидних облога од тераца, мермера, гранита или шкриљца; тапета.

17) 43.34 Бојење и застакљивање Ова група обухвата: ● унутрашње и спољашње бојење зграда; ● бојење осталих грађевина; ● застакљивање, постављање огледала и др.

18) 43.91 Кровни радови - ова група обухвата: ● подизање кровова; ● покривање кровова.

19) 43.99 Остали непоменути специфични грађевински радови Ова група обухвата: ● специјализоване грађевинске радове који су заједнички за различите врсте грађевина, а захтевају поседовање специјалних вештина или специјалне опреме (изградња темеља (фундирање), укључујући побијање шипова, постављање изолације против влаге и хидроизолације, уклањање влаге у зградама, копање окна, монтирање индустријски произведених челичних елемената које извођач радова није произвео, армирање, зидање опеком и каменом, монтирање и демонтирање скела и радних платформи, укључујући и рад на скелама и радним платформама узетим у закуп, подизање димњака, индустријских пећи и др.); ● извођење подземних радова; ● изградњу спољних базена за пливање; ● чишћење паром, пескарење и слични радови на спољашњости зграде и

17

● изнајмљивање кранова и друге опреме за изградњу, заједно с радницима, при чему поменута

опрема не може бити сврстана у специфичан тип изградње. Према одредби става 2. члана 2. Правилника, прометом добара у грађевинарству из члана 10. став 2. тачка 3) Закона, сматра се промет који обвезник ПДВ-а обавља у складу са чланом 4. став 1. и став 3. тачка 6) Закона, независно од тога да ли је регистрован за обављање тих активности, у складу са Законом, по налогу наручиоца, а од сопственог материјала, под условом да се не ради само о додацима или другим споредним материјалима. Такође, прометом добара у грађевинарству из члана 10. став 2. тачка 3) Закона, сматра се и промет који обвезник ПДВ-а обавља у складу са чланом 5. став 1. и став 3. тачка 3) Закона, независно од тога да ли је регистрован за обављање тих активности, у складу са Законом, по налогу наручиоца и од материјала наручиоца.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Калкулатор камата у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Калкулатор има на располагању две врсте каматних стопа: дефинисане и моје каматне стопе. Дефинисане каматне стопе које ажурира Редакција су:

• стопа затезне камате на износ дуга који гласи на динаре; • стопа затезне камате на износ дуга који гласи на евре; • референтна каматна стопа; • есконтна стопа Народне банке Србије; • индекс потрошачких цена; • камата за неплаћене и неблаговремено плаћене јавне приходе; • камата за неблаговремено плаћени царински дуг; • камата за неблаговремено плаћену казну у царинском поступку; • затезна камата на дуг који гласи на доларе (износи су у доларима); • референтна каматна стопа Европске централне банке (ЕЦБ); • затезна каматна стопа по пресудама Европског суда за људска права; • затезна каматна стопа на дуг који гласи на швајцарски франак; • затезна камата (Црна Гора). Моје каматне стопе дефинише сваки корисник и прилагођава сопственим потребама.

Обрачуне камате корисници:

• могу сачувати у оквиру базе; • могу по потреби мењати; • могу бирати да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице.

Калкулатор врши обрачуне камата:

• пропорционалном методом; • комфорном методом; • јединственом мешовитом методом. Збирни обрачун камата – обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама.

18

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ ОПЕРАТИВНОГ ЛИЗИНГА

П

осао пословног односно оперативног лизинга уређен је Законом о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93, и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља). Код оперативног (пословног) лизинга, као и код финансијског, предмет лизинга могу бити покретне непотрошне ствари и непокретности (земљишта и објекти).

Рачуноводствено признавање и вредновање оперативног лизинга у књигама корисника лизинга (закуподавца)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

У складу са Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 17 Лизинг („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014) и Одељком 20 Међународног стандарда финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете („Сл. гласник РС”, бр. 117/2013), лизинг се класификује као оперативни лизинг ако се њим суштински не преносе сви ризици и користи повезани са власништвом. Оперативни (пословни) лизинг има карактеристике класичног закупа приликом којег се уговором не преносе све користи и ризици у вези са власништвом предмета закупа, већ закуподавац (давалац лизинга) задржава право власништва, односно остаје власник предмета лизинга и након истека уговора, а закупац по истеку периода коришћења има обавезу да предмет лизинга врати, продужи коришћење или га откупи по уговореној цени. Лизинг накнада (закупнина, цена лизинга) је битан елемент уговора о лизингу, a представља онај износ новца који корисник лизинга плаћа даваоцу за коришћење предмета лизинга у време и на начин регулисан уговором. Рок у коме плаћања доспевају, њихов број, износ појединих рата, евентуална неизвршења обавеза плаћања, као и сва остала питања у вези са исплатом накнаде, треба да буду уређени уговором о лизингу. Накнада за лизинг може да се плаћа месечно, тромесечно, полугодишње или годишње, а што се модалитета тиче, у пракси је најчешћи случај да је лизинг накнада уговорена на месечној линеарној основи у фиксним износима. Лизинг накнада може бити и опадајућа, што значи да корисник у првим месецима плаћа веће износе, а наредне рате су ниже за одређени проценат. Такви случајеви су чести када је реч о лизингу са опцијом куповине предмета лизинга. Насупрот овоме, отплата лизинг накнаде може бити растућег типа, односно у почетном периоду ниже накнаде, а у каснијим месецима више, што је погодно за кориснике лизинга који у почетку не постижу максимално искоришћење капацитета. У складу са рачуноводственом регулативом, у пословним књигама закупца (корисника оперативног лизинга) плаћања закупнине се признају као расход равномерно током трајања уговора о лизингу, осим ако неки други основ није прикладнији за представљање временске структуре користи за корисника, чак и ако плаћања нису извршена према тој основи. У складу са Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за друга правна лица („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), у пословним књигама закупца месечне рате оперативног лизинга евидентирају се на рачуну 533 – Трошкови закупнина. Манипулативни трошкови које фактурише закуподавац у вези са закупом предмета лизинга, у складу са Правилником, евидентирају се на рачуну 559 – Остали нематеријални трошкови. У складу са уговорима о закупу, уобичајено је да се покретна или непокретна имовина, као предмет закупа, осигура, при чему трошак осигурања пада на терет закупца. Осигуравајуће друштво може да обезбеди и плаћа сам закуподавац, а затим да трошкове осигурања префактурише на закупца или је у пракси чешћи случај да је закупац слободан у избору осигуравајућег друштва са којим ће закључити полису осигурања, при чему ће директно плаћати трошкове осигурања. У оба случаја, независно од начина уговарања, накнада која се плаћа за осигурање јесте трошак за закупца и, у складу са Правилником, евидентира се на рачуну 552 – Трошкови премија осигурања.

19

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У вези са оперативним закупом могу настати и други споредни трошкови, као што су регистрација возила, трошкови опомене, казне за саобраћајне прекршаје, адвокатски трошкови, судске таксе и сл. Све ове трошкове углавном сноси закупац. Имајући у виду да је закуподавац власник возила, одређене трошкове, нпр. казне за саобраћајне прекршаје, плаћа закуподавац, а затим их префактурише закупцу. Ови трошкови се у пословним књигама закупца евидентирају на различитим аналитичким рачунима у зависности од врсте трошка. Карактеристика уговора о оперативном лизингу је и уплата новчаног депозита као средства обезбеђења. Депозит је новчани бескаматни износ који закупац у уговореној висини даје закуподавцу и који остаје код њега за све време трајања уговора о закупу. Сврха новчаног депозита је обезбеђење и уредно и правовремено испуњење свих доспелих обавеза закупца. Уобичајено поступање са гарантним депозитом је следеће: ● након уредног и благовременог враћања предмета закупа закуподавцу и по плаћању свих закупнина и осталих обавеза у складу са уговором, закуподавац односно давалац лизинга се обавезује да закупцу врати износ гарантног депозита; ● у случају евентуалног превременог раскида уговора, износ уплаћеног гарантног депозита има функцију надокнаде, односно служи за надокнаду штете проистекле раскидом уговора, при чему се депозит не враћа закупцу; и ● након истека уговора о закупу закуподавац и закупац могу закључити посебан купопродајни уговор којим се право својине над предметом закупа преноси на закупца, при чему се тада најчешће уговара да купопродајна цена буде једнака износу уплаћеног гарантног депозита од стране закупца. У пословним књигама закупца депозит се евидентира на рачуну 048 – Остали дугорочни финансијски пласмани, а у пословним књигама закуподавца на рачуну 419 – Остале дугорочне обавезе. Плаћање депозита, као средства обезбеђења у уговору о оперативном лизингу, може бити дефинисано у динарима, са уговореном валутном клаузулом, или може бити уговорено у девизама. Наиме, према члану 34. став 2. тачка 3) Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 31/2011, 119/2012 и 139/2014 – у даљем тексту: Закон о девизном пословању), уплате депозита, као средства обезбеђења, могу се вршити и у девизама. Уколико је за депозит евентуално уговорена валутна клаузула или је уплаћен у девизама, на сваки датум биланса стања врши се прерачун применом одговарајућег курса стране валуте. У случају уговорене валутне клаузуле, ефекти прерачуна се, у складу са Правилником, исказују на рачунима 664 – Приходи по основу ефеката валутне клаузуле или 564 – Расходи по основу ефеката валутне клаузуле. У случају када је депозит, у складу са уговором, уплаћен у девизама, ефекти прерачуна се, у складу са Правилником, исказују на рачунима 663 – Позитивне курсне разлике и 563 – Негативне курсне разлике.

Рачуноводствено признавање и вредновање оперативног лизинга у књигама даваоца лизинга (закупца)

20

Према рачуноводственим прописима, средства која су предмет пословног лизинга даваоци лизинга исказују у својим пословним књигама у складу са њиховом природом. Наведено конкретно значи да ако су предмет лизинга возило, машине и друга опрема, закуподавац ће та средства исказати на рачуну опрема, ако је предмет лизинга непокретност намењена издавању, непокретност ће се приказати на рачуну инвестиционе некретнине, а ако је предмет закуп лиценце, лиценца ће бити приказана у оквиру нематеријалних улагања. Приходи од оперативног лизинга признају се као приход по праволинијској основи током трајања лизинга, осим ако не постоји нека друга систематска основа која је примеренија временском распореду смањивања користи добијених од средства које је предмет лизинга.

У складу са Правилником, на рачуну 650 – Приходи од закупнина – исказују се приходи по основу закупнине (оперативног лизинга) нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме. Иницијални директни трошкови које даваоци лизинга направе у вези са преговарањем и закључивањем уговора о лизингу, додају се књиговодственој вредности средства које је предмет лизинга и признају као расход током трајања лизинга на истој основи на којој су признати и приходи. С обзиром на то да се предмет закупа исказује у пословним књигама закуподавца, закуподавац, у складу са својом рачуноводственом политиком, одређује корисни век употребе и стопу амортизације која ће бити основ за обрачун и признавање трошкова амортизације током корисног века предмета закупа.

Пример рачуноводственог евидентирања уговора о оперативном лизингу када су закуподавац и закупац привредна друштва из Републике Србије

Опис

Валута

Износ

ПДВ

Укупно

Вредност предмета лизинга

ЕУР

14.000

-

14.000

Гарантни депозит

ЕУР

1.400

-

1.400

Износ закупнине

ЕУР

309

62

371

Вредност уговора

ЕУР

14.840

2.968

17.808

Трошкови одобрења

ЕУР

250

50

300

Напомена: Не књижи се.

3) Закуподавац је испоставио рачун за трошкове одобрења лизинга, односно за тзв. манипулативне трошкове, у износу од 30.250 динара (250 ЕУР x 121,00 РСД), увећане за ПДВ по стопи од 20%, у износу од 6.050 динара, што укупно износи 36.300 динара. Обавеза за манипулативне трошкове измирена је по пријему фактуре. Напомена: Рачун књиже и закуподавац и закупац.

4) Закупац је, истовремено са уплатом манипулативних трошкова, извршио и уплату новчаног депозита у износу од 1.400 ЕУР. Курс на дан уплате је 1 ЕУР = 121,00 РСД. Закупцу је достављен и план отплате као саставни део уговора о оперативном лизингу. Такође, потписан је и записник о примопредаји путничког возила између закуподавца и закупца. Напомена: Уплату депозита по уговору књиже и закуподавац и закупац.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

1) Друштво са ограниченом одговорношћу „А РЕНТ” из Београда (у даљем тексту: закуподавац) купило је путничко возило од овлашћеног продавца дана 30. децембра 2017. године, које ће бити предмет уговора о оперативном лизингу. Вредност набављеног путничког возила износи 1.680.000 динара (14.000 ЕУР x 120,00 РСД), плус ПДВ по општој стопи од 20%, у износу од 336.000 динара. Обавеза је плаћена са текућег рачуна. Напомена: Ову промену књижи закуподавац.

2) Закуподавац је закључио уговор о оперативном лизингу дана 3. јануара 2018. године са друштвом „АБЦ” из Београда (у даљем тексту: закупац), за предмет закупа путничко моторно возило на рок од четири године (48 месеци). Истовремено са закључењем уговора о оперативном лизингу, закуподавац и закупац су закључили уговор о депозиту у еврима, са конституисањем заложног права на истом на рок до 3. јануара 2021. године, у износу од 10% вредности предмета лизинга, односно 1.400 ЕУР. Новчане обавезе у уговору о оперативном лизингу изражене су у еврима, а извршавају се плаћањем у динарима по званичном средњем курсу Народне банке Србије (у даљем тексту: НБС) на дан уплате из плана отплате. Основни елементи из уговора о оперативном лизингу су следећи:

21

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

5) У складу са уговором о оперативном лизингу, закупац је са осигуравајућим друштвом склопио уговор о обавезном осигурању и каско осигурању. Премија осигурања је, у складу са полисама, плаћена за цео период трајања уговора о лизингу у износу од 200.000 динара. Напомена: Уплату осигуравајућем друштву књижи закупац.

6) На крају првог месеца коришћења предмета закупа закуподавац испоставља рачун за услугу закупа за први месец трајања уговора о оперативном лизингу. Нето накнада за услугу исказана је у износу од 37.698 динара (309 ЕУР x 122,00 РСД), што је пореска основица на коју је обрачунат ПДВ по општој стопи од 20%, у износу од 7.540 динара. Обавеза за прву рату измирена је по пријему фактуре. Напомена: Рачун књиже и закуподавац и закупац, с тим што закуподавац има право на одбитак претходног ПДВ-а, а закупац нема јер се ради о путничком возилу. Наведено значи да укупан износ месечне рате, са ПДВ-ом, и манипулативних трошкова, са ПДВ-ом, представља трошак периода за закупца.

7) На дан билансирања, 31. децембра 2017. године, закупац и закуподавац у својим пословним књигама спроводе курсирање девизног депозита (претпостављени курс на дан биланса је 1 ЕУР = 121,80 РСД). Књижење код корисника оперативног лизинга (закупца) Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

1

2

3

3)

559

435

ОПИС 4 Остали нематеријални трошкови

Износ дугује

потражује

5

6

36.300

Добављачи у земљи

36.300

36.300

36.300

169.400

169.400

200.000

200.000

50.000

50.000

45.238

45.238

45.238

45.238

1.120

- за манипулативне трошкове 3а)

435

241

Добављачи у земљи Текући (пословни) рачуни

- по изводу текућег рачуна за плаћање манипулативних трошкова 4)

048

241

Остали дугорочни финансијски пласмани Текући (пословни) рачуни

- за уплату депозита 5)

280

241

Унапред плаћени трошкови Текући (пословни) рачуни

- за унапред плаћене трошкове осигурања 5а)

552

280

Трошкови премија осигурања (200.000/4) Унапред плаћени трошкови

- за разграничење трошкова осигурања за 2017. годину 6)

533

Трошкови закупнина

435

Добављачи у земљи

- за месечну закупнину возила 6а)

435

241

Добављачи у земљи Текући (пословни) рачуни

- по изводу текућег рачуна за плаћање месечне закупнине 7)

22

048

Остали дугорочни финансијски пласмани

663

Позитивне курсне разлике (1400 x 121.8) (1.400 x 121)

- обрачун курсних разлика на дан билансирања

1.120

Објашњење за промену под редним бројем 5 и 5а: Имајући у виду да се ради о унапред плаћеним трошковима осигурања за четири године, потребно је да се разграниче трошкови осигурања по годинама и да се свакој години припише припадајући трошак. За 2017. годину евидентиран је трошак за ту годину, односно 1/4. У наредној години ће са рачуна 280 – Унапред плаћени трошкови – бити извршен пренос трошкова осигурања за 12 месеци у истом износу од 50.000 динара. Књижење код даваоца оперативног лизинга (закуподавца) Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

1

2

3

1)

023

Постројења и опрема

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

435

ОПИС 4

Добављачи у земљи

Износ дугује

потражује

5

6

1.680.000

336.000

2.016.000

2.016.000

2.016.000

36.300

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

6.050

Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту

30.250

36.300

36.300

- по фактури за набавку предмета лизинга

435

241

Добављачи у земљи Текући (пословни) рачуни

- по изводу текућег рачуна за плаћање дистрибутеру возила 3)

204

470

614

Купци у земљи

- по фактури за манипулативне трошкове 3а)

241

204

Текући (пословни) рачуни Купци у земљи

- по изводу текућег рачуна за плаћање манипулативних трошкова 4)

241

Текући (пословни) рачуни

169.400

419

Остале дугорочне обавезе

169.400

45.238

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

7.540

Приходи од закупнина

37.698

45.238

45.238

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

1а)

- по изводу текућег рачуна за примљени депозит 6)

204

470

650

Купци у земљи

- по фактури за месечну закупнину 6а)

241

204

Текући (пословни) рачуни Купци у земљи

- по изводу текућег рачуна за наплаћену прву рату закупа 7)

563

Негативне курсне разлике

1.120

419

Остале дугорочне обавезе

1.120

- обрачун курсних разлика на дан билансирања

23

***

РАЧУНОВОДСТВЕНО-ПОРЕСКИ АСПЕКТ ТРАНЗИТНОГ РОБНОГ ПРОМЕТА

С

пољнотрговински промет робом, поред извоза и увоза робе, обухвата и транзит робе. Трговина у транзиту или транзит робе може се дефинисати као куповина робе која се, по налогу купца, непосредно испоручује, без претходног складиштења. У складу са Законом о спољнотрговинском пословању („Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 36/2011 – др. закон, 88/2011 и 89/2015 – др. закон – у даљем тексту: Закон), транзит робе је кретање робе између два места у Републици Србији, у складу са царинским прописима Републике Србије. Транзитни посао подразумева да домаће лице закључује два уговора о купопродаји: један у коме се домаће лице јавља као купац робе и други у коме се домаће лице јавља као продавац те исте робе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Поступак транзита робе у складу са Царинским законом Царински поступак транзита робе је један од посебних царинских поступака, регулисан одредбама чл. од 118. до 127. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016 – у даљем тексту: Царински закон). Према Царинском закону, поступак транзита има два облика: спољни транзит и унутрашњи транзит. Поступак спољњег транзита дефинише се као кретање робе између два места унутар царинског подручја Републике Србије, и то: ● стране робе, без наплате увозних дажбина и примена мера трговинске политике; ● домаће и стране робе, када је то неопходно ради правилне примене одредбе која се односи на повраћај, односно отпуст царинског дуга. Поступак спољњег транзита завршава се допремом робе и предајом транзитног документа царинском органу, односно одредишној царинарници. Поступак унутрашњег транзита је, према одредби члана 125. Царинског закона, кретање домаће робе од једног до другог места унутар царинског подручја Републике Србије, без промене њеног царинског статуса при пролазу кроз територију треће земље.

Послови реекспорта као облика транзитног робног промета У транзитне послове спадају и послови реекспорта. Иако термин „реекспорт” није дефинисан у важећим прописима, под њим се подразумева посао приликом ког домаће лице набавља робу у иностранству и исту продаје купцу у иностранству у истој или другој држави. У зависности од тога да ли роба улази у царинско подручје Републике Србије и у којем царинском поступку, можемо разликовати: 1) директни и 2) индиректни реекспорт. Директни реекспорт је набавка и продаја добара у иностранству, без уноса у царинско подручје Републике Србије, или отпремање добара из једне у другу страну државу преко територије Републике Србије у поступку транзита. Индиректни реекспорт подразумева набавку робе у иностранству, унос те робе у царинско подручје Републике, без стављања у слободан промет, и њено поновно отпремање у иностранство. Унос робе у царинско подручје Републике Србије одвија се или кроз поступак царинског складиштења или кроз поступак активног оплемењивања или дораде – тзв. реекспортна дорада.

Рачуноводствено евидентирање робе у транзиту 24

У складу са Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014), на рачуну 136 – Роба у транзиту – исказује се вредност робе која се по налогу купца непосредно испоручује, без претходног складиштења.

Пример 1 1) Трговинско предузеће купило је робу од произвођача по цени од 10.000.000 динара, увећаној за ПДВ по општој стопи од 20%, у износу од 2.000.000 динара.

2) Роба је из складишта произвођача испоручена директно купцу. Трговинско предузеће је испоставило фактуру купцу на износ од 12.000.000 динара, увећан за ПДВ по општој стопи од 20%, у износу од 2.400.000 динара. Књижење код произвођача Ред. бр.

1 1)

Конто дугује потражује 2 3 204

614

ОПИС 4

Купци у земљи Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту

470 Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса) - за издату фактуру за отпремљене готове производе

Износ дугује потражује 5 6 12.000.000

10.000.000

2.000.000

Ред. бр.

1 1)

дугује 2 136 270

Конто потражује 3

435 - за набављену робу 2) 204

604

ОПИС 4 Роба у транзиту ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса) Добављачи у земљи

Купци у земљи Приходи од продаје робе на домаћем тржишту

470 Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса) - за продату робу по излазној фактури 2а) 501

Набавна вредност продате робе

136 Роба у транзиту - за набавну вредност продате робе

Износ дугује потражује 5 6 10.000.000

2.000.000

12.000.000

14.400.000

12.000.000

2.400.000

10.000.000

10.000.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Књижење код трговинског предузећа

Књижење код купца Ред. бр.

1 1)

Конто дугује потражује 2 3 131

270

ОПИС 4

Роба у магацину ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

435 Добављачи у земљи - за набављену робу по рачуну

Износ дугује потражује 5 6 12.000.000

2.400.000

14.400.000

Рачуноводствено евидентирање реекспорта као транзитног посла Пример 2 Домаће привредно друштво је у своје име, а за рачун пословног партнера из Босне и Херцеговине, увезло робу из Аустрије у вредности од 10.000 евра. Средњи курс динара на дан извршеног извоза износио је 120,00 динара за један евро. Роба је продата купцу из Македоније у вредности

25

од 12.000 евра по истом средњем курсу који је вредео на дан извршеног увоза. Трошкови по фактури шпедитера износе 50.000 динара и они су плаћени са текућег рачуна домаћег привредног друштва. С обзиром на то да није спроведен царински поступак увоза и извоза робе, царински орган није обрачунао ПДВ за робу која се налази у реекспорту.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Књижење код домаћег привредног друштва

26

Конто Ред. ОПИС бр. дугује потражује 1 2 3 4 1) 136

Роба у транзиту

436 Добављачи у иностранству - за испостављену фактуру инодобављача 2) 531

Трошкови транспортних услуга

435 Добављачи у земљи - по фактури шпедитера за услуге 3) 436

Добављачи у иностранству

244 Девизни рачун - по девизном изводу за плаћену обавезу према инодобављачу 4) 435

Добављачи у земљи

241 Текући (пословни) рачун - за плаћене шпедитерске услуге 5) 205

Купци у иностранству

605 Приходи од продаје робе на иностраном тржишту - за извршен извоз робе 6) 501

Набавна вредност продате робе

136 Роба у транзиту - обрачун набавне вредности продате робе 7) 244

Девизни рачун

205 Купци у иностранству - за уплату на девизни рачун

Износ дугује потражује 5 6 1.200.000

1.200.000 50.000

50.000

1.200.000

1.200.000

50.000

50.000

1.440.000

1.440.000

1.200.000

1.200.000

1.440.000

1.440.000

Порески аспект транзитног робног промета Према одредби члана 11. став 1. тачка 1) Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 108/2016 – у даљем тексту: Закон о ПДВ-у), местом промета добара сматра се место у којем се добро налази у тренутку слања или превоза до примаоца или, по његовом налогу, до трећег лица, ако добро шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по његовом налогу. Према томе, у случају када домаће лице – обвезник ПДВ-а врши промет добара која је набавио у иностранству и продаје их неком лицу у тој истој или некој другој држави, при чему наведенa добра не улазе у царинско подручје Републике Србије, њихов промет се не сматра предметом опорезивања ПДВ-ом. Наиме, с обзиром на то да се местом промета добара сматра место у којем се добра налазе у тренутку слања или превоза до примаоца или неког трећег лица по његовом налогу, местом промета добара у наведеном случају сматра се иностранство. У рачуну који обвезник ПДВ-а издаје примаоцу добара у овом случају, обвезник ПДВ-а наводи да предметни промет није предмет опорезивања ПДВ-ом, у складу са одредбом члана 11. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у. Накнада за предметни промет не исказује се у пореској пријави ПДВ (Образац ПП ПДВ), док се набавка добара у иностранству исказује у пољу 008 Обрасца ПП ПДВ.

***

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ НАБАВКЕ И ПРОДАЈЕ РОБЕ НА МАЛО

П

рема прописима о трговини, трговина на мало је продаја робе крајњим потрошачима, при чему се тај промет може обављати у малопродајним објектима (продавница, самоуслуга, дисконт, робна кућа) који испуњавају одређене, законом прописане, услове.

Осврт на обавезне евиденције које се воде за промет робе на мало у складу са прописима о трговини и фискалним касама

Калкулација као рачуноводствена исправа Привредни субјекти који се баве прометом робе на мало, дужни су да за робу коју продају на мало саставе калкулацију малопродајне цене, у коју уносе податке који су неопходни да би се роба исправно евидентирала у пословним књигама. Калкулација се саставља на основу веродостојних исправа о набавци робе, као што су фактура, отпремница, пријемница, доставница и слично. Да би се роба у промету на мало евидентирала на исправан начин и да би калкулација, као рачуноводствена исправа, обезбедила све податке ради задовољена прописа из области трговине и рачуноводствених прописа, потребно је да садржи следеће елементе: – назив и седиште привредног субјекта који врши промет робе на мало, – назив, седиште и број продајног објекта, – број и датум састављања калкулације, – назив, седиште и ознаку добављача, – назив, број и датум документа који прати робу (отпремница, доставница, пријемница), – редни број, назив, јединицу мере и количину робе, – цену по јединици мере која је умањена за дате рабате у фактури добављача, – вредност робе по фактури добављача и износ зависних трошкова набавке, – износ разлике у цени и продајну вредност робе, – стопу и износ ПДВ-а, – продајну цену по јединици мере, са укалкулисаним ПДВ-ом,

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Трговци на мало дужни су да на основу Правилника о евиденцији промета („Сл. гласник РС”, бр. 99/2015) за сваки продајни објекат, тј. продајно место воде евиденцију о примљеној и продатој, односно испорученој роби у Књизи евиденције – Образац КЕП. У Књигу евиденције уносе се подаци о пословним променама у вези са прометом робе (набавка, продаја, повраћај, отпис, расход, мањак, промена цена итд.) најкасније наредног дана за претходни дан. Евидентирање у Књизи евиденције врши се на основу веродостојних исправа (фактура, царинска исправа, доставница, отпремница, фактура–отпремница, интерна преносница, пријемница, дневни извештај фискалне касе, односно фискални документ, записник, пописна листа, реверс, исправа о откупу, потврда и др.). Вредност набављене и продате робе евидентира се у обрасцу КЕП по малопродајним ценама, са порезом на додату вредност. Исправе које прате робу садрже следеће податке: број и датум исправе; пословно име, адресу и ПИБ испоручиоца, примаоца и превозника (уколико га има); место и адресу објекта из кога се испоручује; име, презиме и потпис одговорних лица испоручиоца, примаоца и превозника; назив робе и количину. Исправе на основу којих се врши евидентирање у Књизи евиденције, поред наведених података, садрже и јединичну цену и вредност робе. У складу са одредбама члана 3. Закона о фискалним касама („Сл. гласник РС”, бр. 135/2004 и 93/2012), лице које је уписано у одговарајући регистар за промет добара на мало, односно за пружање услуга физичким лицима, дужно је да врши евидентирање сваког појединачно оствареног промета преко фискалне касе.

27

– укупну продајну вредност робе, са ПДВ-ом, и – потпис лица одговорног за састављање калкулације. Калкулација продајне цене робе је важна рачуноводствена исправа, са вишеструком наменом, која се користи и у поступку контроле и приликом инспекцијског надзора, на основу које се другим органима доказује исправност формирања малопродајне цене. Добро састављена калкулација треба да пружи податке о основу пословне промене и елементе битне за њено евидентирање.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Рачуноводствено евидентирање робе у промету на мало У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник), на рачуну 134 – Роба у промету на мало – исказује се вредност залиха робе у продајним објектима на мало. Према Правилнику се на одвојеним аналитичким рачунима, у оквиру рачуна 134 – Роба у промету на мало, евидентира вредност задужења и раздужења робе за сваки малопродајни објекат (промет на рачуну 1340), износ укалкулисане обавезе за ПДВ и износ ПДВ-а садржаног у продатој роби (промет на рачуну 1344), вредност укалкулисане разлике у цени и остварене разлике у цени садржане у продатој роби (промет на рачуну 1349). Залихе робе у промету на мало у рачуноводственој евиденцији се воде по малопродајним ценама. Малопродајна цена садржи набавну вредност робе (фактурна вредност + зависни трошкови набавке), укалкулисану разлику у цени и укалкулисани износ ПДВ-а. Начин рачуноводственог евидентирања робе у промету на мало зависи од тога да ли се калкулација цене робе у промету на мало израђује на основу интерне доставнице када је роба преузета из свог велепродајног складишта или на основу фактуре када је роба директно набављена од добављача.

Пример рачуноводственог евидентирања робе набављене од добављача у земљи 1) Роба је набављена од добављача у земљи по фактури у вредности од 250.000 динара, плус исказани ПДВ у износу од 50.000 динара. Стигла је фактура од добављача за извршени превоз робе у износу од 30.000 динара, плус исказани ПДВ у износу од 6.000 динара. Друштво је на основу приспелих фактура и пријемнице саставило калкулацију и спровело следеће књижење: Елементи збирне калкулације неопходни за књижење Ред. бр.

28

Опис

Износ

1.

Набавна вредност робе по фактури добављача

2.

Обрачунат ПДВ 20% у фактури добављача

3.

Укупна обавеза према добављачу (1 + 2)

4.

Услуге превоза по фактури добављача (зависни трошкови набавке)

5.

Обрачунат ПДВ 20% у фактури добављача

6.

Укупна обавеза према добављачу за зависне трошкове (4 + 5)

36.000

7.

Укалкулисана разлика у цени

90.000

8.

Продајна вредност без ПДВ-а (1 + 3 + 7)

9.

Укалкулисани ПДВ

10.

Продајна вредност са ПДВ-ом (8 + 9)

250.000 50.000 300.000 30.000 6.000

370.000 74.000 444.000

Књижење набавке робе када се роба набавља директно од добављача Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

1

2

3

4

1)

1340

Роба у промету на мало

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

ОПИС

Износ дугује

потражује

5

6

444.000

56.000

435

Добављачи у земљи (за робу)

300.000

435

Добављачи у земљи (за зависне трошкове набавке)

36.000

1341

Укалкулисани ПДВ у промету на мало

74.000

1349

Разлика у цени робе у промету на мало

90.000

- за обрачун набавке робе по калкулацији број 28

2) Поћи ћемо од елемената претходне калкулације, само што је робом најпре задужено велепродајно складиште које се води по продајним ценама, а затим је извршен пренос у малопродајни објекат на основу интерне доставнице. Књижење набавке робе по калкулацији малопродајне цене када се роба набављена од добављача преноси из велепродајног магацина у малопродајни објекат Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

1

2

3

2)

132

Роба у промету на велико

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

5

6

370.000

56.000

435

Добављачи у земљи (за робу)

300.000

435

Добављачи у земљи (за зависне трошкове набавке)

36.000

1329

Разлика у цени робе у промету на велико

90.000

444.000

Роба у промету на велико

370.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Пример рачуноводственог евидентирања робе на мало која је најпре евидентирана у велепродајном складишту и пренос у продавницу

- за обрачун набавке робе у велепродајно складиште по калкулацији број 28 2а)

1340

Роба у промету на мало

132

(1329)

Разлика у цени робе у промету на велико – пренос

- 90.000

1341

Укалкулисани ПДВ у промету на мало

74.000

1349

Разлика у цени робе у промету на мало

90.000

- за пренос робе по калкулацији број 28, на основу интерне доставнице, из велепродајног у малопродајни објекат

29

Пример обрачуна и рачуноводственог евидентирања остварене разлике у цени и прихода од продаје робе на мало, трошка набавне вредности робе и ПДВ-а садржаног у продатој роби 3) Друштво је набавило робу за промет на мало од добављача, коју је затим продало купцима путем својих малопродајних објеката и за потребе рачуноводственог евидентирања израдило следеће обрачуне на основу података из веродостојних исправа:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ред. бр.

30

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

Опис

Износ

Набавна вредност робе Обрачунат ПДВ 20% у фактури добављача Укалкулисана разлика у цени Продајна вредност, без ПДВ-а (1 + 3) Укалкулисани ПДВ у роби за промет на мало Продајна вредност купљене робе, са ПДВ-ом (4 + 5) Вредност продате робе, са ПДВ-ом ПДВ садржан у продатој роби Вредност продате робе, без ПДВ-а (7 - 8) Остварена разлика у цени Набавна вредност продате робе (9 - 10)

1.500.000 300.000 300.000 1.800.000 324.000 2.124.000 1.200.000 200.000 1.000.000 166.700 833.300

Укалкулисана разлика у цени (потражна страна рачуна 1349) 300.000 x 100 Стопа разлике у цени = ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––x 100 –––––––––––––––– = 16,67% Продајна вредност увећана за почетно 1.800.000 стање робе, без ПДВ-а (дуговна страна рачуна 1340) Остварена разлика у цени = Вредност продате робе, без ПДВ-а x Стопа разлике у цени = 1.000.000 x 16,67% = 166.700 динара

Књижење у финансијском књиговодству Ред. бр.

1 3)

дугује 2 1340 270

Конто потражује 3

ОПИС

4 Роба у промету на мало Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

435 Добављачи у земљи

1341 Укалкулисани ПДВ у промету на мало

1349 Разлика у цени робе у промету на мало - за обрачун набавке робе од добављача – калкулација 3а) 241

Текући (пословни) рачуни

604 Приходи од продаје робе на домаћем тржишту - за уплаћен пазар од продаје робе на текући рачун 3б) 501

Набавна вредност продате робе

1340 Роба у промету на мало

604 Приходи од продаје робе на домаћем тржишту

476 Обавезе за порез на додату вредност по основу продаје за готовину - за обрачунати ПДВ у промету на мало 3ц) 1341

Укалкулисани ПДВ у промету на мало

1349

Разлика у цени робе у промету на мало

501

Набавна вредност продате робе - за обрачунати ПДВ у промету на мало

Износ дугује потражује 5 6 2.124.000

300.000

1.800.000 324.000 300.000

1.200.000

1.200.000

1.200.000

1.200.000

-200.000

200.000

200.000 166.700 - 366.700

Пример рачуноводственог евидентирања продате робе у продавници на мало 4) Одговорно лице у малопродајном објекту саставило је извештај о дневном промету продате робе по врстама средстава наплате: Ред. бр.

Средство наплате

Износ

ПДВ

Укупно

1.

Чековима грађана

250.000

50.000

300.000

2.

У готовини

250.000

50.000

300.000

3.

Вирманским плаћањем по издатим фактурама

50.000

10.000

60.000

4.

Платним картицама

200.000

40.000

240.000

750.000

150.000

900.000

Укупно:

5.

На основу наведене структуре продаје, садржане у Извештају продавнице, у пословним књигама су извршена следећа књижења: Конто

Износ

дугује

потражује

1

2

3

4)

240

Хартије од вредности – готовински еквиваленти

300.000

243

Благајна

300.000

204

Купци у земљи

60.000

228

Остала потраживања

240.000

604

Приходи од продаје робе на домаћем тржишту

750.000

476

Обавезе за порез на додату вредност по основу продаје за готовину

150.000

ОПИС 4

дугује

потражује

5

6

- извештај о дневном промету робе у малопродајном објекту

Подаци неопходни за обрачун набавне вредности продате робе су:

● продајна вредност продате робе у малопродајном објекту износи 890.000 динара, а укалкули-

сани ПДВ 148.333 динара;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Ред. бр.

● разлика у цени, која је садржана у продатој роби, износи 200.000 динара;

● трошак набавне вредности продате робе износи 541.667 динара (890.000 - 148.333 - 200.000 =

541.667).

Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

1

2

3

4а)

501

1341

ОПИС

Износ дугује

потражује

5

6

Набавна вредност продате робе

541.667

Укалкулисани ПДВ у промету на мало

148.333

1349

Разлика у цени робе у промету на мало

200.000

1340

890.000

4

Роба у промету на мало

- за продату робу у промету на мало

31

***

ПИТАЊА ПРЕТПЛАТНИКА Питање: Oдбор директора Друштва донео је одлуку да се за потребе одређене црквене општине, у циљу обнове водоводних инсталација, набаве црева, вентили, редуцири, каблови итд. Фирма која се иначе бави производњом и прерадом амбалаже од пластике, купила је ове инсталације и поклонила их црквеној општини. Да ли поменута фирма има право на одбитни ПДВ по основу рачуна добављача и да ли треба да обрачуна излазни ПДВ?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Одговор: Према одредбама члана 4. став 4. тачка 2) Закона о ПДВ-у, са прометом добара уз накнаду изједначава се и сваки други промет добара без накнаде. Према одредби става 5. истог члана Закона, сваки други промет добара из става 4. овог члана сматра се прометом добара уз накнаду, под условом да се ПДВ обрачунат у претходној фази промета на та добра или њихове саставне делове, може одбити у потпуности или сразмерно, независно од тога да ли је остварено право на одбитак претходног пореза. Међутим, када је у питању набавка добара на основу одлуке о поклањању тих добара некоме, у конкретном случају црквеној општини, фирма нема право на одбитак ПДВ-а јер нису испуњени основни услови из члана 28. Закона, односно није у питању набавка добара која се користе или ће се користити за промет добара и услуга. Пошто фирма нема право на одбитак, нема ни обавезу да обрачуна ПДВ. Напомињемо да, са аспекта Закона о порезу на добит правних лица, овај издатак може да буде признат у Пореском билансу на начин и у проценту који је прописан чланом 15. став 1. тог закона.

Питање: У претходном периоду су за грађевинске радове од подизвођача стигли авансни рачуни (3 рачуна) за дате авансе, на које је обрачунат интерни ПДВ. Сада је добијена прва привремена ситуација, по којој је исказано следеће: ● укупна вредност радова, ● вредност прве привремене ситуације (нпр. 3 милиона дин.), ● аванс који се сразмерно одбија – 10% од вредности изведених радова, ● и остатак износа за уплату. Пошто се аванс покрива само делом (10%), да ли то утиче на висину интерног ПДВ-а, односно да ли се обрачунава и користи ПДВ у пуном износу на вредност изведених радова (3 милиона дин. x 20%) или то покривање аванса у вредности од само 10% „не дозвољава” да се користи и обрачуна пуни износ интерног ПДВ-а? Питање се наметнуло зато што ће једног дана стићи коначна ситуација, која ће исто захтевати обрачунавање интерног ПДВ-а по члану 10. став 2. тачка 3. Закона о ПДВ-у, па је потребно да се зна да ли се на овај начин интерни ПДВ „дуплира”?

Одговор:

32

У наведеном случају, за извођење грађевинских радова, тј. за промет добара и услуга у грађевинарству који је извршио подизвођач, прималац истих је порески дужник у складу са чланом 10. став 2. тачка 3) Закона о ПДВ-у. При томе је наведено да је подизвођачу плаћен аванс у три наврата, као и да је за плаћене авансе извршен и у ПДВ евиденцији исказан ИНТЕРНО обрачунати ПДВ, а претпостављамо да је и искоришћен као одбитни ПДВ јер се на то има право у складу са чланом 28. Закона о ПДВ-у, ако су испуњени сви услови. Пошто је наведено и да аванс покрива само 10% вредности изведених радова по првој привременој ситуацији, није јасно да

ли је то цео износ уплаћених аванса или је пак по уговору о радовима уговорено да се од сваке ситуације одбија 10% аванса. У случају да укупно уплаћени аванс износи 10% од вредности извршених радова по првој привременој ситуацији, треба да се поступи на следећи начин: 1) изведени радови по првој привременој ситуацији ........................................................ 3.000.000; 2) интерно обрачунат ПДВ по стопи од 20% ........................................................................... 600.000; 3) плаћени аванс (датум: порески период – пре испостављања ситуације) 10% од вредности радова ........................................................................................................ 300.000; 4) интерно обрачунат ПДВ на плаћени аванс по стопи од 20% ............................................ 60.000; 5) разлика на коју је сада интерно обрачунат ПДВ (1 - 3) ................................................. 2.700.000; 6) разлика интерно обрачунатог ПДВ-а која се сада уноси у поље 103 ПППДВ и, ако постоји право на одбитак, и у поље 008, јесте (2 - 4) ................................................. 240.000. Дакле, пошто је интерно обрачунат ПДВ на плаћени аванс подизвођачу (који је плаћен у неком од пореских периода који су претходили пореском периоду добијања прве привремене ситуације), а затим је тако обрачунат ПДВ искоришћен као претходни порез, по добијању ситуације ПДВ се интерно обрачунава само на разлику вредности између плаћеног аванса и фактурисаних извршених радова по првој привременој ситуацији. Вишечлано привредно друштво је откупило сопствене уделе од члана друштва и има обавезу према том физичком лицу за исплату удела укупно 1.000.000 динара. Одлуком друштва формирају се резерве за исплату тог физичког лица, и то из нераспоређене добити. Укупна обавеза према физичком лицу измирује се до краја 2018. године, а исплате се врше сукцесивно. Који су ставови за књижење: ● приликом закључења уговора о продаји удела и доношења одлуке о формирању средстава резерви, ● приликом сукцесивних исплата физичком лицу и ● приликом затварања укупне обавезе?

Одговор: Ставови за књижење у наведеном случају су: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

1

2

3

1)

237

Откупљени сопствени удели по номиналној вредности

322

Статутарне резерве (за разлику продајне и номиналне вредности) 429

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

5

6

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Питање:

Остале краткорочне финансијске обавезе

- за стечен сопствени удео откупљен од члана друштва 2)

340

Нераспоређени добитак ранијих година 322

Статутарне резерве

- за формирање резерви 3)

429

Остале краткорочне финансијске обавезе 241

- за сукцесивне исплате

Текући рачун

33

У складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник): ● на рачуну 047 – Откупљене сопствене акције и откупљени сопствени удели – исказују се откупљени сопствени удели у номиналној вредности, које је правно лице и дужан да отуђи у року дужем од годину дана од дана стицања; ● на рачуну 237 – Откупљене сопствене акције намењене продаји и откупљени сопствени удели намењени продаји или поништавању – исказује се улагање у откупљене сопствене акције или сопствене уделе по номиналној вредности.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Питање: У августу је, на основу понуде фирми у Хрватској, плаћена услуга поправке резервног дела. Резервни део је послат у Хрватску и још увек се тамо налази. У понуди је, поред поправке резервног дела, исказана и накнада за превоз до Нове Вароши. Прималац услуге не поседује авансни рачун ни фактуру, али има копију потврде о резидентности – оригинал још увек није стигао. Да ли треба интерно да се обрачуна ПДВ (и у ком пореском периоду) за услугу превоза на територији Републике Србије на основу износа датог у понуди, а рачунајући број километара од границе до Нове Вароши, да ли треба да се поднесе електронска пријава за порез по одбитку за тај део превоза и да ли то може да се уради на основу копије потврде о резидентности?

1. Са аспекта Закона о ПДВ-у:

Одговор:

Од 1. априла 2017. године примењују се нова правила за одређивање места промета услуга, која су прописана одредбама члана 12. Закона о ПДВ-у. У овом случају постоје две услуге, и то услуга поправке резервног дела, као и услуга превоза истог, које врши страно лице обвезнику ПДВ-а из Р. Србије. У складу са наведеним правилима из члана 12. Закон о ПДВ-у, место промета услуга превоза добара одређује се у зависности од тога да ли се услуга пружа пореском обвезнику или лицу које није порески обвезник. Када је у питању услуга поправке резервног дела (који ће након поправке бити увезен у Р. Србију), такође се примењује опште правило из члана 12. став 4. Закона о ПДВ-у. Пошто је у августу извршено авансно плаћање, а при томе резервни део није још враћен (увезен), настала је пореска обавеза за обрачун ПДВ-а по општој стопи ПДВ-а. Дакле, прималац услуге поправке резервног дела и услуге превоза од страног лица, интерно треба да обрачуна ПДВ применом стопе од 20% на плаћени аванс, али у августу месецу. Уколико то није учињено, треба да поднесе измењену ПППДВ за август месец, у којој ће у пољу 103 исказати обрачунат ПДВ, а у пољу 108 исти износ ПДВ-а, пошто има и право на одбитак. Када резервни део буде увезен, царински орган ће поступити у складу са царинском прописима и у складу са Законом о ПДВ-у, а то значи следеће: ● Према одредби члана 20. овог закона, приликом увоза добара која је обвезник привремено

34

извезао ради оплемењивања, обраде, дораде или прераде, оправке или уградње, основицу чини накнада коју је обвезник платио или треба да плати за оплемењивање, оправку или уградњу, а ако се та накнада не плаћа, основицу чини пораст вредности настао оплемењивањем, оправком или уградњом. Ставом 2. члана 19. Закона о ПДВ-у прописано је да се у основицу за увоз добара урачунава и акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ-а, и сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта у Републици. Ставом 3. истог члана прописано је да се првим одредиштем, у смислу става 2. тачка 2) овог члана, сматра место које је назначено у отпремници или другом превозном документу, а ако није назначено – место првог претовара добара у Републици.

2. Са аспекта Закона о порезу на добит – за порез по одбитку: Одредбом члана 40. став 1. тачка 5) Закона о порезу на добит правних лица (у даљем тексту: Закон) прописано је да се, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу накнада од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике. И за порез по одбитку морају да се посматрају две услуге (поправка резервног дела и превоз). Када је у питању услуга поправке резервног дела, иста се обавља ван територије Србије и пошто резервни део није УСЛУГА која се користи на територији Србије, није ни предмет опорезивања порезом по одбитку. Наведено важи зато што се на територији Србије користи резервни део (добро), а не услуга поправке. Међутим, када је у питању услуга превоза добара коју пружа нерезидентно правно лице правном лицу из Републике Србије, исплатилац прихода је дужан да по основу пружања услуге превоза добара, у делу који је фактички извршен на територији Републике Србије (у конкретном случају у делу од границе до Нове Вароши), обрачуна, обустави и плати порез по одбитку по стопи од 20% уколико у тренутку ПЛАЋАЊА нема потврду о резидентности. Дакле, и обавеза за порез по одбитку настала је у августу – када је извршено плаћање и када је прималац услуге и био дужан да поднесе пореску пријаву, с тим да, ако је поседовао потврду о резидентности, послали би му пореску пријаву, без обрачунатог пореза по одбитку, са прилогом потврде о резидентности. Пошто то није учинио тада, а како је наведено, ни сада нема оригинал потврде о резидентност, дужан је да поднесе ПДПО/С, са обрачунатим порезом и каматом за доцњу од дана плаћања у августу до дана подношења пријаве. Приликом подношења пријаве, пошто је направио порески прекршај, треба да се позове на члан 182б Закона о пореском поступку и пореској администрацији, како би избегао санкције за неблаговремено подношење пореске пријаве. ●

Питање: Потребан нам је конкретан пример одређивања плате применом чл. 20 Закона о платама државних службеника.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

● Одредбом члана 24. став 1. тач. 1) Закона о ПДВ-у прописано је, између осталог, пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза, тј. да се ПДВ не плаћа на превозне услуге које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19. став 2. Закона о ПДВ-у (основица за увоз добара). Пореско ослобођење за промет предметних услуга може се остварити ако су испуњени услови прописани Правилником о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 120/2012, 40/2015, 82/2015, 86/2015, 11/2016 и 21/2017 – у даљем тексту: Правилник). Услугом превоза која је повезана са увозом добара из члана 24. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-а, која се пружа пореском обвезнику у смислу члана 12. овог закона, сматра се услуга превоза добара од места утовара ван Републике Србије до првог одредишта у Републици Србији, из члана 19. став 3. Закона, при чему се у рачуну за предметну услугу исказује податак о укупном износу накнаде за ту услугу (члан 2. став 4. тачка 1) и став 5. Правилника). Дакле, уколико вредност превоза буде унета у царински документ, тј. основицу за царињење поправљеног резервног дела, прималац услуге ће имати обавезу да у пореском периоду када се то догоди изврши корекцију – сторнирање ПДВ обавезе (оне која је обрачуната кроз измењену ПППДВ за август на пољу 103), као и да сторнира и износ ПДВ-а са поља 108. Истовремено ће након плаћања ПДВ-а по царинском документу исказати износ плаћеног ПДВ-а на пољу 106, а основицу на пољу 006.

35

Одговор: Према чл. 20. Закона о платама државних службеника, државном службенику који је због тога што се променило уређење државног органа, уз своју сагласност, премештен на ниже радно место које одговара његовој стручној спреми, одређује се коефицијент платног разреда чији је редни број истоветан редном броју платног разреда платне групе у којој се налази радно место с кога је премештен. Прве године после премештаја коефицијент државног службеника увећава се за 80% разлике између коефицијента на радном месту с кога је премештен и коефицијента на радном месту на које је премештен, у другој години увећава се за 50% те разлике, а у трећој години за 20% те разлике. После протека треће године од премештаја државном службенику престаје право на увећање коефицијента.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

По овим законским одредбама извели смо следећи пример:

36

Државни службеник на радном месту саветника, премештен је на радно место млађег саветника. На радном месту саветника (VIII платна група) имао је коефицијент 2,66 – други платни разред. На радном месту млађег саветника одређује му се коефицијент у IX платној групи, други платни разред, коефицијент 2,13. Дакле, одређује се коефицијент на истом редном броју који је имао на радном месту саветника. Да би се ублажили ефекти смањења, плата се практично не умањује одмах одједном, већ се у овом случају прве године после премештаја утврђени коефицијент увећава за 80% разлике између коефицијента на радном месту на коме је радио и на које се премешта, у другој години за 50% разлике, а у трећој години за 20% те разлике. После треће године престаје право на увећање коефицијента. На пример, коефицијент радног места са којег је премештен је 2,66, а коефицијент радног места на које је премештен је 2,13. Разлика је 2,66 - 2,13 = 0,53. У току прве године коефицијент овог службеника ће бити: 2,13 + (0,53 x 80%) = 2,55; у току друге године: 2,13 + (0,53 x 50%) = 2,396; у току треће године: 2,13 + (0,53 x 20%) = 2,24. После треће године коефицијент запосленог је 2,13.

***

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА ЗА ВРЕМЕ ВРШЕЊА ВОЈНЕ ОБАВЕЗЕ У РЕЗЕРВНОМ САСТАВУ

П

рема одредбама Закона о војној, радној и материјалној обавези („Сл. гласник РС”, бр. 88/2009 и 95/2010 – у даљем тексту: Закон), војну обавезу у миру, ванредном или ратном стању имају сви грађани који се припремају и оспособљавају за извршавање војних дужности и других задатака одбране, у складу са Законом. Сходно члану 3. Закона, војна обавеза је општа и подлежу јој држављани Републике Србије, а састоји се од: регрутне обавезе, обавезе служења војног рока, обавезе вршења цивилне службе и обавезе у резервном саставу, које се врше под условима прописаним овим и посебним законом. Према члану 68. став 6. Закона, износ и начин исплате наведених накнада за вршење војне обавезе прописује Влада на предлог министра одбране. У складу са овим законским овлашћењем, Влада Републике Србије донела је Уредбу о износу и начину исплате накнада за вршење војне обавезе („Сл. гласник РС” број 16/2013), којом се ближе уређују износ и начин исплате накнада за вршење војне обавезе, при чему се под „накнадом за вршење војне обавезе” сматра: ● накнада зараде или ● новчана накнада.

Према члану 2. Уредбе, лицу у резервном саставу које је у радном односу, а позвано је због вршења службе у резервном саставу, за време вршења те обавезе припада накнада зараде у висини његове просечне зараде у претходна три месеца пре позивања, осим ако то посебним законом није другачије одређено, у складу са Законом. Међутим, сматра се да се ова одредба неће применити јер, према члану 114. Закона о раду, запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада због војне вежбе, а послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде. На накнаду зараде за време одсуства са рада због војне вежбе обрачунавају се порез и доприноси као на редовну зараду, уз коришћење ОВП 101 приликом подношења обрасца ППППД. Овако утврђену накнаду зараде, остварену за време вршења службе у резервном саставу, лицу у резервном саставу исплаћује послодавац. Међутим, та исплата се не књижи код послодавца као трошак зарада и накнада зараде, већ се укупан износ исплате (нето износ и све пореске обавезе) књижи као потраживање за накнаде зараде које се рефундирају.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Исплата накнаде зараде запосленом лицу у резервном саставу

Исплата накнаде плате запосленом лицу у јавном сектору за време војне вежбе Сходно члану 26. Закона о систему плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, број 18/2016 и 108/2016), запослени има право на накнаду плате у висини просечне плате у претходних 12 месеци, за време одсуствовања са рада због војне вежбе. Послодавац има право на рефундирање ове исплаћене накнаде плате од стране органа на чији се позив запослени одазвао, ако Законом није другачије одређено.

Исплата накнаде плате државним службеницима и намештеницима за време војне вежбе Сходно одредбама чл. 32. и 59. Закона о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 63/2006, 115/2006, 101/2007, 99/2010, 108/2013 и 99/2014), државни службеници и намештеници који су се одазвали на војну вежбу, имају право на накнаду плате која се обрачунава и исплаћује у истом износу као да је радио. Државни орган у коме ради државни службеник или намештеник који се одазвао на војну вежбу, има право да му орган на чији се позив државни службеник или намештеник одазвао, рефундира исплаћену накнаду плате, ако Законом није друкчије одређено.

37

Подношење захтева за рефундацију

Као што смо рекли, утврђену накнаду зараде запосленом, остварену за време вршења службе у резервном саставу, исплаћује послодавац. Ради рефундације ове исплате, послодавац подноси команди, јединици и установи Војске Србије, односно војној јединици и војној установи Министарства одбране у којој је лице вршило службу у резервном саставу, захтев за рефундацију исплаћене накнаде зараде и плаћених доприноса на терет послодавца. Захтев за рефундацију подноси се на Обрасцу РНЛРС, који је дат у Прилогу 1. Уредбе и чини њен саставни део.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Накнада зараде лицу које није обавезно осигурано – незапослено лице, пензионер

Према члану 4. Уредбе, лицу у резервном саставу које није обавезно осигурано по основу запослења или по другом основу, као и лицу у резервном саставу које прима пензију или новчану накнаду због привремене незапослености, за време вршења службе у резервном саставу ради које је позвано, припада новчана накнада у висини нето плате по чину и дужности професионалног војника чина разводника, према прописима о платама и другим новчаним примањима професионалних припадника Војске Србије. Ову накнаду обрачунава и исплаћује команда, јединица и установа у којој је лице вршило службу у резервном саставу, на основу писане изјаве лица у резервном саставу којом, зависно од категорије којој припада, изјављује: 1) да није обавезно осигурано по основу запослења или обављања самосталне делатности; 2) да је осигураник пољопривредник; 3) да прима пензију; 4) да прима новчану накнаду због привремене незапослености. Наведена изјава се подноси на Обрасцу ИЛРС, који је дат у Прилогу 2. Уредбе и чини њен саставни део.

Плата резервним официрима и подофицирима

Према члану 5. Уредбе, резервном официру, односно резервном подофициру за време војне службе припада плата која се, према одредбама Закона о Војсци Србије, утврђује за официра односно подофицира истог чина на истој дужности, у складу са Законом. Под платом се подразумева плата без пореза и доприноса. Резервном официру, односно резервном подофициру команда, јединица и установа исплаћује разлику ако је износ накнаде који му је исплаћен као запосленом (сходно члану 2. Уредбе – просек претходних дванаест месеци) мањи од износа плате који је исплаћен у складу са чл. 5. Уредбе.

Исплата накнада

Накнаде предвиђене Уредбом, које исплаћује команда, јединица и установа у којој је лице вршило службу у резервном саставу, исплаћују се месечно уназад, преко текућих рачуна лица у резервном саставу отворених код банака, а ако војна обавеза траје краће од месец дана – сразмерно броју дана проведених у вршењу војне обавезе, по завршетку војне обавезе. Време које је лице у резервном саставу провело у вршењу војне обавезе утврђује се на основу службене евиденције команде, јединице и установе у којој је извршавало војну обавезу. По завршетку војне обавезе команда, јединица и установа издају потврду о времену проведеном у вршењу војне обавезе на Обрасцу ПЛРС, који је дат у Прилогу 3. Уредбе и чини њен саставни део.

Остале накнаде

38

Према члану 8. Уредбе, лице у резервном саставу које је позвано због вршења војне обавезе, има право на накнаду трошкова за превоз средствима јавног саобраћаја од места пребивалишта до места јављања за извршење војне обавезе, у складу са Законом. Такође, према члану 9. Уредбе, резервном официру, односно резервном подофициру за време вршења службе у резервном саставу припадају накнада трошкова за службено путовање, накнада трошкова за рад на терену и накнада трошкова за превоз средствима јавног саобраћаја за извршавање службених задатака у месту вршења службе у резервном саставу. Наведене накнаде исплаћују се према одредбама прописа којима се прописују услови, начин остваривања и висина накнаде путних и других трошкова у Војсци Србије.

КЊИЖЕЊЕ ТРОШКОВА ЕНЕРГЕТСКИХ УСЛУГА КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА

П

очетком грејне сезоне многи буџетски корисници (установе, органи, министарства, заводи, болнице, факултети и сл.) приступају набавци горива, па је у наредном тексту дато неколико примера његовог рачуноводственог евидентирања. Корисници буџетских средстава обавезни су да, у складу са чланом 5. ст. 1. Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/03 и 12/06 – у даљем тексту: Уредба), примењују готовинску основу приликом вођења буџетског рачуноводства. Према одредбама истог члана Уредбе, корисници буџетских средстава могу водити рачуноводствене евиденције и према обрачунској основи за потребе интерног извештавања, под условом да се финансијски извештаји израђују на готовинској основи ради консолидованог извештавања. Примери у наредном тексту дати су у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016 и 47/2017). Предмет интересовања овде је синтетички конто 421200 – Енергетске услуге – који садржи аналитичка конта на којима се књиже услуге за електричну енергију и трошкови грејања.

У оквиру аналитичког конта 421210 – Услуге за електричну енергију – прописан је субаналитички конто 421211 – Услуге за електричну енергију, на коме се књиже трошкови за утрошену електричну енергију. Пример 1: Корисник буџетских средстава је од електродистрибуције примио фактуру за утрошену електричну енергију у износу од 72.000,00 динара (основица 60.000,00 динара и ПДВ 12.000.00 динара). Корисник буџетских средстава има право на одбитак претходног пореза. Фактура је плаћена у целости у пореском периоду. Књижење: Ред. бр.

1 1.

Конто дугује 2 131211

потражује 3

123961

Опис 4 Обрачунати неплаћени расходи

Износ дугује 5 60.000,00

потражује 6

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

1. Књижење трошкова услуга за електричну енергију – 421211

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса) 12.000,00 252111

Добављачи у земљи

72.000,00

– за обавезе по фактури добављача 2.

252111

Добављачи у земљи 121112

72.000,00

Текући рачуни

72.000,00

– за плаћање електричне енергије (по изводу Управе за трезор) 3.

421211

Услуге за електричну енергију 131211

Обрачунати неплаћени расходи

60.000,00 60.000,00

– за пренос на трошкове без ПДВ-а

Књижење износа од 12.000,00 динара по основу претходног пореза (затварање конта 123961) спроводи се приликом обрачуна пореза на додату вредност на крају пореског периода.

39

Пример 2: Установа је од електродистрибуције примила фактуру за утрошену електричну енергију у износу од 72.000,00 динара (основица у износу од 60.000,00 динара и ПДВ у износу од 12.000,00 динара). Установа нема право на одбитак претходног пореза. Фактура је плаћена у целости у пореском периоду. Књижење: Конто

Ред. број

дугује

потражује

1

2

3

1.

131211

Опис 4 Обрачунати неплаћени расходи

252111

Износ дугује

потражује

5

6

72.000,00

Добављачи у земљи

72.000,00

– за обавезе по фактури добављача 2.

252111

Добављачи у земљи

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

121112

72.000,00

Текући рачуни

72.000,00

– за плаћање електричне енергије (по изводу Управе за трезор) 3.

421211

Услуге за електричну енергију 131211

72.000,00

Обрачунати неплаћени расходи

72.000,00

– за пренос на трошкове са ПДВ-ом

Пошто буџетски корисник нема право на одбитак претходног пореза, на свим наведеним контима књижи се износ од 72.000,00 динара. Пример 3: Установа је од електродистрибуције примила фактуру за утрошену електричну енергију у износу од 72.000,00 динара (основица 60.000,00 динара и ПДВ 12.000,00 динара). Установа има право на сразмеран део од 10% одбитка претходног пореза. Фактура је плаћена у целости у пореском периоду. Књижење: Ред. бр.

Конто

Опис

Износ

дугује

потражује

1

2

3

1.

131211

Обрачунати неплаћени расходи

60.000,00

123961

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

12.000,00

252111

4

дугује

потражује

5

6

Добављачи у земљи

72.000,00

– за обавезе по фактури добављача 2.

252111

Добављачи у земљи 121112

40

Текући рачуни – за плаћање електричне енергије (по изводу Управе за трезор)

72.000,00 72.000,00

3.

421211

Услуге за електричну енергију 131211

60.000,00

Обрачунати неплаћени расходи

60.000,00

– за пренос на трошкове у моменту плаћања (пре обрачуна ПДВ-а на крају пореског периода) 4.

131211

Обрачунати неплаћени расходи 123961

10.800,00

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

10.800,00

– за књижење дела претходног пореза без права одбитка (12.000,00 - 1.200,00) 5.

421211

Услуге за електричну енергију 131211

10.800,00

Обрачунати неплаћени расходи

10.800,00

Књижење износа од 1.200,00 динара по основу претходног пореза (затварање конта 123961) спроводи се приликом обрачуна пореза на додату вредност на крају пореског периода.

2. Књижење трошкова за набавку угља – 421222 У оквиру аналитичког конта 421220 ‒ Трошкови грејања – прописано је пет субаналитичких конта, и то: 421221 – Природни гас; 421222 – Угаљ; 421223 – Дрво; 421224 – Лож-уље; 421225 – Централно грејање. Пример 4: Установа је од добављача примила фактуру за испоручени угаљ у износу од 72.000,00 динара (основица 60.000,00 динара и ПДВ 12.000,00 динара). Установа нема право на одбитак претходног пореза. Фактура је плаћена у више делова. Први део у износу од 25.000,00 динара плаћен је одмах по добијању фактуре. У току месеца је утрошен угаљ у износу од 20.000,00 динара.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

– за пренос на трошкове дела претходног пореза, без права одбитка (12.000,00 - 1.200,00) на крају пореског периода

Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

1

2

3

1.

022211

Опис 4 Залихе материјала за грејање

311261

Залихе потрошног материјала – књижење залиха материјала за грејање (по фактури добављача – отпремници)

Износ дугује

потражује

5

6

72.000,00 72.000,00

41

2.

131211

Обрачунати неплаћени расходи 252111

72.000,00

Добављачи у земљи

72.000,00

– за обавезе по фактури добављача 3.

252111

Добављачи у земљи 121112

25.000,00

Текући рачуни

25.000,00

– за део уплате добављачу (по изводу Управе за трезор) 4.

421222

Угаљ 131211

25.000,00

Обрачунати неплаћени расходи

25.000,00

– за пренос на трошкове за део који је плаћен 5.

311261

Залихе потрошног материјала 022211

20.000,00

Залихе материјала за грејање

20.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

– за утрошак угља у току месеца

На исти начин се књижи и набавка дрва и лож-уља. Од тога да ли установа приликом набавке има право на одбитак претходног пореза у целости, односно на сразмерни део претходног пореза или нема право на одбитак претходног пореза, зависи и начин књижења. Када је у питању утрошак дрва и лож-уља, спроводи се књижење на истоветан начин као при утрошку угља.

3. Књижење трошкова за набавку природног гаса – 421221 Пример 5: Установа је од предузећа „Србија-гас” примила фактуру за утрошени природни гас у износу од 60.000,00 динара (основица 50.000,00 и ПДВ 10.000,00 динара). Установа нема право одбитка претходног пореза. Фактура је плаћена у целости. Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

1

2

3

1.

131211

Опис 4 Обрачунати неплаћени расходи

252111

Износ дугује

потражује

5

6

60.000,00

Добављачи у земљи

60.000,00

– за обавезе по фактури добављача 2.

252111

Добављачи у земљи 121112

60.000,00

Текући рачуни

60.000,00

– за плаћање природног гаса (по изводу Управе за трезор) 3.

421221

Природни гас 131211

60.000,00

Обрачунати неплаћени расходи – за пренос на трошкове са ПДВ-ом

42

***

60.000,00

ПРИМЕРИ ОБРАЧУНА ПРИХОДА ОД АУТОРСКИХ ПРАВА У НЕКИМ ПОСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА

П

рема одредби члана 55. Закона о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: Закон о порезу), приходи од ауторских права представљају приходе физичког лица на које се плаћа порез на доходак грађана и доприноси за социјално осигурање. У пракси су ови приходи врло разноврсни, као и њихови обрачуни, а у наставку ће бити дато неколико карактеристичних примера ових примања и њиховог пореског третмана.

1. Обрачун ауторске накнаде када се признају стварни трошкови

2) када се плаћа порез од 20% и допринос за ПИО од 26%, формула је: Бруто накнада = стварни трошкови + (нето накнада x 1,851851852); 3) када се плаћа само порез од 20%, формула је: Бруто накнада = стварни трошкови + (нето накнада x 1,25). У примеру стварни трошкови износе 10.000 динара, а накнада по ауторском уговору износи 50.000 динара нето. Обрачун је приказан за сва три случаја: када се плаћа порез, допринос за ПИО и допринос за здравство; када се плаћа порез и допринос за ПИО; и када се плаћа само порез. ОПИС

Када се плаћа порез (20%), допринос за ПИО (26%) и здравство (10,3%)

Када се плаћа порез (20%) и допринос за ПИО (26%)

Када се плаћа само порез (20%)

1

2

3

4

5

1.

Уговорена нето накнада

50.000,00

50.000,00

50.000,00

2.

Стварни трошкови

10.000,00

10.000,00

10.000,00

3.

Формула за прерачун са нето на бруто

10.000 + (50.000 x 2,288329519)

10.000 + (50.000 x 1,851851852)

10.000 + (50.000 x 1,25)

4.

Бруто накнада (по формули са ред. бр. 3)

124.416,48

102.592,59

72.500,00

5.

Опорезиви приход (ред. бр 4 - ред. бр. 2)

114.416,48

92.592,59

62.500,00

6.

Порез (ред. бр. 5 x 20%)

22.883,30

18.518,52

12.500,00

Ред. бр.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Аутори који имају право на признавање нормираних трошкова, могу поднети захтев да им се, уместо нормираних, признају стварни трошкови које је су имали при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесу доказе (рачуне и сл.). Ови аутори, као и остали којима се уз ауторско дело признају нормирани трошкови, на приходе од ауторског дела плаћају порез по стопи од 20%, допринос за ПИО по стопи од 26% и допринос за здравствено осигурање по стопи од 10,3% (ако нису осигурани по другом основу). Пошто је уобичајено да се накнада за ауторско дело најпре утврђује у нето износу, а основица за обрачун пореза и доприноса је бруто износ те накнаде, када се аутору признају стварни трошкови, коефицијенти за прерачун накнаде са нето на бруто износ су следећи: 1) када се плаћа порез од 20%, допринос за ПИО од 26% и допринос за здравствено осигурање од 10,3%, формула је: Бруто накнада = стварни трошкови + (нето накнада x 2,288329519);

43

7.

Допринос за ПИО (ред. бр. 5 x 26%)

29.748,28

8.

Допринос за здравство (ред. бр. 5 x 10,3%)

9.

Нето за исплату (ред. бр.

4 - ред. бр. 6 - ред. бр. 7 ред. бр. 8 - ред. бр. 2)

24.074,07

11.784,90 50.000,00

50.000,00

50.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Пре исплате ове накнаде исплатилац подноси пореску пријаву ППППД надлежној организационој јединици Пореске управе, након чега добија БОП за плаћање обавеза по основу њене исплате. Приходи од ауторских права у Обрасцу ППППД пријављују се под ОВП 301 до 323. Порези и доприноси по одбитку по основу уговора о ауторском делу плаћају се на рачун 8404848-37. На налогу за плаћање наводи се шифра плаћања 254 и број одобрења за плаћање (БОП) добијен од стране Пореске управе.

2. Обрачун ауторске накнаде када се уз нормиране трошкове признају и трошкови ауторске агенције Према члану 57. став 1. Закона о порезу на доходак грађана, обвезницима пореза на приходе од ауторских права признаје се, као трошак у пуном износу, накнада коју плаћају за услуге одговарајућој ауторској агенцији, организацији за заштиту музичког ауторског права и предузећима и другим правним лицима овлашћеним за продају и наплату прихода од ауторских дела. У примеру за овакав обрачун ауторске накнаде полази се од тога да се на накнаду плаћа порез по стопи од 20%, допринос за ПИО по стопи од 26% и допринос за здравствено осигурање по стопи од 10,3%. Уз то: ● агенцијска стопа прихода на услугу аутору износи 7% и ● нормирани трошкови на конкретно ауторско дело, сходно Закону о порезу на доходак грађана, износе 50%. Пошто је уобичајено да се накнада за ауторско дело најпре утврђује у нето износу, а основица за обрачун пореза и доприноса је бруто износ те накнаде, када се аутору признају нормирани трошкови и трошкови ауторске агенције, општи образац за прерачун накнаде са нето на бруто износ је следећи: где су:

Бруто накнада = Нето накнада : (0,437 - 0,437 АС + 0,563 НТ),

● коефицијент 0,437 – утврђен на бази стопа пореза и доприноса по односу:

((20 + 26 + 10,3) - 100) : 100 = 0,437; ● коефицијент 0,563 – утврђен на бази стопа пореза и доприноса по односу: ((20 + 26 + 10,3) : 100 = 0,563; ● АС – стопа прихода ауторске агенције; ● НТ – нормирани трошкови. Пошто у примеру агенцијска стопа прихода на услугу аутору износи 7%, а нормирани трошкови на конкретно ауторско дело износе 50%, образац за прерачун накнаде са нето на бруто износ је следећи: Бруто накнада = Нето накнада : ((0,437 - (0,437 x 0,07) + (0,563 x 0,5); 44

Бруто накнада = Нето накнада : 0,68791.

Ако је у примеру уговорена ауторска накнада у нето износу од 50.000 динара, обрачун је следећи: Ред. бр.

ОПИС

Износ

1

2

3

1.

Уговорена нето накнада

50.000,00

2.

Агенцијска стопа

7% (коеф. 0,07)

3.

Нормирани трошкови

50% (коеф. 0,50)

4.

Формула за прерачун са нето на бруто

5.

Бруто накнада (по формули са ред. бр. 4)

72.684,98

6.

Агенцијска накнада (7% на ред. бр. 5)

5.087,95

7.

Нормирани трошкови (50% на ред. бр. 5)

36.342,49

8.

Опорезиви приход (ред. бр 5 - ред. бр. 6 - ред. бр. 7)

31.254,54

9.

Порез (ред. бр. 8 x 20%)

6.250,91

10.

Допринос за ПИО (ред. бр. 8 x 26%)

8.126,18

11.

Допринос за здравство (ред. бр. 8 x 10,3%)

3.219,22

12.

Нето за исплату (ред. бр. 5 - ред. бр. 6 - ред. бр. 9 - ред. бр. 10 - ред. бр. 11)

50.000,00

Б = Н : 0,6879

3. Обрачун ауторске накнаде када је она дата у бруто износу Ако је накнада уговорена у бруто износу, нема никаквих прерачуна, а поступак обрачуна је следећи: 1) Ако се обрачун ради са нормираним трошковима, од бруто накнаде одбију се нормирани трошкови по прописаним стопама и утрђује опорезив приход. На опорезив приход обрачунава се порез по стопи од 20% и допринос за ПИО по стопи од 26%, а само за лица која нису осигурана по другом основу, обрачунава се и допринос за здравствено осигурање на опорезиви приход по стопи од 10,3%.

2) Ако се у обрачуну не признају нормирани трошкови већ само стварни трошкови, од бруто накнаде се одбијају стварни трошкови по рачунима и утврђује опорезиви приход, а даљи поступак је исти као и приликом обрачуна у ком се признају нормирани трошкови.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

И у овом случају исплатилац подноси пореску пријаву ППППД надлежној организационој јединици Пореске управе, а порез и доприноси по овом обрачуну плаћају се на рачун 840-4848-37.

***

45

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА НОВЕМБАР 2017. ГОДИНЕ

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1.

Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31. 12. 2015. г. имали произведена ова пића, која садрже више од 1,2% а највише до 5% вол алкохола, надлежној Пореској управи достављају податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

10. 11. 2017.

2.

Уплата акцизе обрачунате, осим за ел. енергију, за период 16–30. октобра 2017. г.

15. 11. 2017.

3.

Подношење ПП ОАЕЛ и уплата акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за октобар 2017. г.

15. 11. 2017.

4.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

20. 11. 2017.

5.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. новембра 2017. г.

30. 11. 2017.

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП-ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систем ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона) – по основу насталих обавеза у октобру 2017. г.

10. 11. 2017.

Подношење ПП-ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у октобру 2017. г.

15. 11. 2017.

3.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

15. 11. 2017.

4.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита

16. 11. 2017.

5.

Подношење Захтева за рефакцију пореза на додату вредност од стране традиционалних цркава и верских заједница – 60 дана по истеку квартала

29. 11. 2017.

2.

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица

46

1.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за октобар 2017. г.

15. 11. 2017.

2.

Подношење ПДПО/С, са или без уплате пореза по одбитку, у складу са чланом 40. Закона – уз потврду о резидентности ако нема пореске обавезе

при свакој исплати

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

6. *11. 2017.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе и доприноса за социјално осигурање за октобар (ако се нису определили за исплату личне зараде)

15. 11. 2017.

3.

Предузетници који исплаћују личну зараду, плаћају аконтацију пореза на приход од самосталне делатности за октобар 2017. г.

15. 11. 2017.

4.

Предузетници – паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ

15. 11. 2017.

5.

Подношење Захтева за паушално опорезивање у 2018. години

30. 11. 2017.

2.

Обавезе по основу Закона о порезима на имовину 1.

Плаћање последње рате пореза на имовину за 2017. годину

14. 11. 2017.

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за октобар месец

6. *11. 2017.

2.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за октобар 2017. г.

6. *11. 2017.

3.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у октобру 2017. г.

10. 11. 2017.

4.

Подношење ПП-ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа, за октобар 2017. г.

15. 11. 2017.

5.

Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец

15. 11. 2017.

Уплата комуналне таксе за октобар 2017. г.: - за град Београд; - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу.

15. 11. 2017.

7.

Корисник односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и шумског земљишта

15. 11. 2017.

8.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за октобар 2017. г.

30. 11. 2017.

6.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештење на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у октобру 2017. г.

47

Ред. бр.

Датум обавезе

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Закон о буџетском систему

1.

Пренос трансферних средстава из буџета Републике јединици локалне самоуправе – ненаменски трансфери у висини једне дванаестине годишњег износа трансфера

27. *11.

2017.

Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 1.

Надлежни орган локалне власти је дужан да једном месечно достави министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима, извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/плата – за месец октобар 2017. г.

10. 11. 2017.

Обавезе по подзаконским прописима 1.

2.

3.

Директни корисници буџетских средстава на Обрасцу ИППЗ достављају министарству финансија месечне извештаје о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања – за претходни период текуће године

6. *11. 2017.

Јединице локалне власти Министарству финансија подносе извештај о планираним и извршеним расходима за плате за месец октобар 2017. године на Обрасцу ПЛ-1 – Плате запослених код корисника буџета јединице локалне власти и Обрасцу ПЛ-2 – Број запослених код корисника буџета јединице локалне власти

15. 11. 2017.

Сви директни и индиректни корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе достављају јединици локалне власти податке о планираним приходима и примањима (Образац 1) и планираним расходима и издацима (Образац 2 и Образац 2а), који у себи садрже промене настале по основу измена и допуна буџета у току буџетске године (ребаланс), по основу промене апропријација и по основу коришћења текуће буџетске резерве, као и податке о планираним и извршеним расходима за плате и о броју запослених (Образац 4) за октобар 2017. године

15.11.2017.

* Чланом 80. Закона о општем управном поступку прописано је да ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан када орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче првог наредног радног дана.

48

***

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу септембру 2017. године од 66.438 динара

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 65.189 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 65.189 дин.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

49

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 50

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

ОТПРЕМНИНА ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ (старосна, инвалидска, породична)

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (66.438 x 2 = 132.876 дин.). Према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 98/07, 84/14 и 85/15), државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате (тренутно: 2 x 66.438 = 132.876 дин.).

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 66.438 = 132.876 дин.), а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 20% на основицу коју чини бруто приход умањен за 20% нормираних трошкова

ОТПРЕМНИНА ДРЖАВНОМ СЛУЖБЕНИКУ и НАМЕШТЕНИКУ за чијим радом је престала потреба (члан 50. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника)

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца, у висини трећине његове бруто плате (под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у ком је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу уговора о раду)

Не опорезује се до износа збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину – члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана; преко тог износа се, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана, плаћа порез по стопи од 20% по одбитку 20% нормираних трошкова

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца, док се у државним органима и јавним службама исплаћује у складу са одредбама посебних колективних уговора

Неопорезиво до 18.624 динара годишње

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

У висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз

Не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.725 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду). У складу са чланом 20. Уредбе за државне службенике и намештенике, у висини 15 евра за 24 часа проведена у иностранству.

Неопорезиво до 15 евра, односно износа прописаног чл. 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, а за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра за целу дневницу, а преко тог износа плаћа се 10% пореза

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду). Државном службенику и намештенику исплаћује се дневница за службено путовање у земљи која износи 150 динара.

Неопорезиво до 2.236 дин. по дневници, а преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду). Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја. Државном службенику и намештенику на службеном путовању у иностранство накнађују се трошкови смештаја у висини плаћеног хотелског рачуна за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица).

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

51

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 52

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 37.252 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца. Државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене 1 л бензина, помножене са бројем потрошених литара, највише до 6.520 дин. месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.176 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016. и 2017. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, до износа утврђеног тим чланом је неопорезива, сходно члану 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана;

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 66.438 = 398.628 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права.

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016. И 2017. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016 и 5/2017) Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

53

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл.

9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ, У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО; 3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију, у складу са прописима о ПИО. ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

54

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.313 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

НАГРАДЕ, НОВЧАНЕ ПОМОЋИ и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.375 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. тач. 10) Закона о порезу на доходак грађана)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

***

55

ТЕМА БРОЈА ДОНЕТ ЈЕ НОВ ПРАВИЛНИК О ОБЛИКУ, САДРЖИНИ И НАЧИНУ ВОЂЕЊА ЕВИДЕНЦИЈЕ О ПДВ-у И О ОБЛИКУ И САДРЖИНИ ПРЕГЛЕДА ОБРАЧУНА ПДВ-а

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

П

56

равилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а објављен је у „Службеном гласнику РС”, број 90/2017 – у даљем тексту: Правилник). Вођење евиденције ПДВ-а у складу са овим правилником, као и подношење Прегледа обрачуна ПДВ-а уз ПП ПДВ пријаву, почиње од 1. јануара 2018. године. Даном почетка његове примене престају да важе: ● Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у („Сл. гласник РС”, број 120/12) и ● Правилник о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини Прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 80/16 и 109/16). Нови Правилник не уређује сам облик (изглед) вођења евиденције о ПДВ-у, већ дефинише садржину евиденције, па обвезници ПДВ-а имају могућност да сами програмски одреде облик вођења евиденције, с тим да она мора да обезбеди вршење контроле правилног обрачунавања и плаћања ПДВ-а, односно сачињавања Прегледа обрачуна ПДВ-а. Што се тиче Прегледа обрачуна ПДВ-а, Правилником је прописан облик и садржина.

А. КОМЕНТАР ПРАВИЛНИКА Како смо поменули, чланом 46. Закона о ПДВ-у прописана је обавеза достављања ПРЕГЛЕДА обрачуна ПДВ-а уз сваку пореску пријаву. Пошто се ПППДВ доставља у електронском облику, неопходно је било да се омогући и достављање Прегледа на исти начин, па је Правилником ближе уређен облик, садржина и начин вођења евиденције о ПДВ-у, као и облик и садржина Прегледа обрачуна ПДВ-а. Да би порески обвезници могли ажурно и лако да воде евиденцију о ПДВ-у на основу које ће се састављати Преглед, неопходно је да до краја ове године програмска решења прилагоде захтевима из Правилника. Правилник се састоји из два дела: 1) Први део уређује садржину евиденције о ПДВ-у, која има: ● општу евиденцију – воде је сви обвезници ПДВ-а; ● посебне евиденције – при чему ће обвезник обезбедити одговарајућу евиденцију у зависности од промета добара и услуга који обавља, као и од тога да ли ПДВ плаћа по општем систему или по систему наплате. ● Други део уређује облик и садржину Прегледа обрачуна ПДВ-а, који ће се подносити уз ПП ПДВ. Дакле, Правилник ближе уређује: ● садржину и начин вођења евиденције о ПДВ-у, која обезбеђује вршење контроле правилног обрачунавања и плаћања ПДВ-а, и ● облик и садржину Прегледа обрачуна ПДВ-а – па је прописан Образац ПОПДВ – Преглед обрачуна ПДВ-а за порески период од ____ до ______ 20__. године,

који се подноси уз пореску пријаву у електронској форми, почев од подношења пореске пријаве за први порески период 2018. године (месечни обвезници први преглед подносе уз ПП ПДВ за јануар – до 15. фебруара 2018; тромесечни обвезници уз ПП ПДВ за први квартал – до 15. априла 2018. године). Порески дужници који нису обвезници ПДВ-а, не састављају и не подносе овај преглед (члан 25. Правилника).

1.1. Садржина и начин вођења евиденције о ПДВ-у

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Овде су из другог дела правилника који дефинише начин вођења прегледа обрачуна ПДВ-а наведени неки делови који омогућавају боље сагледавања свих података који морају да се нађу у евиденцији, јер је обавеза обвезника ПДВ-а да, сходно члану 2. Правилника, воде евиденцију на начин који омогућава контролу обрачунавања и плаћања ПДВ-а у сваком пореском периоду. У поменутој евиденцији они морају да обезбеде податке о промету добара и услуга, рачунима, односно другим документима која служе као рачуни у складу са Законом, као и другим подацима од значаја за правилно обрачунавање и плаћање ПДВ-а, односно треба да обезбеде податке о: 1) броју и датуму издавања рачуна; 2) броју и датуму издавања примљеног рачуна; 3) износу накнаде, основице, односно вредности добара и услуга, по врстама промета, а ставом 4. истог члана прописано је да су то следеће врсте промета: ● промет за који је прописано пореско ослобођење, са правом на одбитак претходног пореза, ● промет за који је прописано пореско ослобођење, без права на одбитак претходног пореза, ● промет који се опорезује по општој стопи ПДВ-а, ● промет који се опорезује по посебној стопи ПДВ-а, ● промет који не подлеже ПДВ-у у складу са чланом 6. Закона и ● промет извршен ван Републике (промет добара и услуга чије је место промета ван Р. Србије, у складу чл. 11. и 12. Закона); 4) настанку обавезе обрачунавања ПДВ-а, пореској стопи и обрачунатом ПДВ-у; 5) износу ПДВ-а који се може одбити као претходни порез; 6) износу ПДВ-а који се не може одбити као претходни порез; 7) пореској обавези; 8) као и друге податке од значаја за правилно обрачунавање и плаћање ПДВ-а. Важно је то да податке наведене под тач. од 1) до 8) обвезник мора обезбедити за сваку евиденцију која је прописана Правилником. Подаци о промету добара и услуга односе се на промет добара и услуга који се врши уз накнаду (што значи да ови подаци не обухватају промет без накнаде из чл. 4. став 4. и чл. 5. став 4. Закона), осим ако Правилником није друкчије уређено.

1.1.1. Општа евиденција

Ова евиденција обухвата вођење података из члана 2. Правилника, који се односе на одређене врсте промета, односно воде се за: 1. Промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, са правом на одбитак претходног пореза Према одредбама члана 5. Правилника, ова евиденција обухвата следеће податке: 1) О промету добара која се отпремају у иностранство, из члана 24. став 1. тач. 2) и 3) Закона, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. То је промет добара која обвезник или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство и промет добара која инострани прималац или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство.

57

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 58

2) О промету добара која се отпремају на територију АПКиМ у складу са Уредбом о извршавању Закона о порезу на додату вредност на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија за време важења Резолуције Савета безбедности ОУН број 1244 („Сл. гласник РС”, број 111/13 – у даљем тексту: Уредба), укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет.

3) О промету добара која се уносе у слободну зону и промету добара и услуга у слободној зони из члана 24. став 1. тачка 5) Закона, изузев превозних и других услуга пружених корисницима слободне зоне, које су непосредно повезане са уносом добара у слободну зону. Овде се исказују и подаци о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. У питању је унос добара у слободну зону и промет добара и услуга у слободној зони, за које би обвезник – корисник слободне зоне имао право на одбитак претходног пореза када би та добра или услуге набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне.

4) О промету добара и услуга из члана 24. Закона, осим из тач. од 1) до 3) овог члана, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. Овде се евидентирају подаци о осталом промету из члана 24. Закона, осим о промету за који се евиденција води у оквиру претходно наведених тач. 1) и 3) овог члана Правилника, а евидентира се и промет превозних и других услуга корисницима слободних зона, које су непосредно повезане са уносом добара у слободну зону из члана 24. став 1. тачка 5) Закона.

5) О промету добара и услуга без накнаде, при чему обухвата евиденцију о било ком промету добара и услуга из члана 24. Закона, који је обвезник ПДВ-а извршио без накнаде.

6) О накнади или делу накнаде која је наплаћена пре извршеног промета (аванс), при чему би то била евиденција о примљеним авансима за промет добара и услуга дефинисан чланом 24. Закона.

2. Промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, без права на одбитак претходног пореза Према одредбама члана 6. Правилника, ова евиденција обухвата следеће податке: 1) О промету новца и капитала из члана 25. став 1. Закона, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. У питању је промет у пословању и посредовању у пословању законским средствима плаћања, осим папирног и кованог новца који се не користе као законско средство плаћања или имају нумизматичку вредност.

2) О промету земљишта и давања у закуп земљишта из члана 25. став 2. тачка 2) Закона, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. Земљиштем се сматра пољопривредно, шумско, грађевинско, изграђено или неизграђено земљиште.

3) О промету објеката, економски дељивих целина у оквиру објеката и власничких удела на тим добрима, из члана 25. став 2. тачка 3) Закона, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. Објектима и економски дељивим целинама у оквиру објеката сматрају се добра утврђена Правилником о утврђивању појединих добара и услуга из члана 25. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 120/12 и 86/15).

4) О промету добара и услуга из члана 25. Закона, осим из тач. од 1) до 3) овог става, укључујући и податке о повећању односно смањењу накнаде за тај промет. Овде се евидентирају подаци о осталом промету из члана 25. Закона, осим о промету за који се евиденција води у оквиру претходно наведених тач. од 1) до 3) овог члана Правилника.

5) О промету добара и услуга без накнаде, при чему обухвата евиденцију о било ком промету добара и услуга из члана 25. Закона, који је обвезник ПДВ-а извршио без накнаде.

6) О накнади или делу накнаде наплаћеном пре извршеног промета (аванс), при чему је то евиденција о примљеним авансима за промет добара и услуга дефинисан чланом 25. Закона.

3. Опорезиви промет добара и услуга и обрачунат ПДВ Одредбама члана 7. Правилника прописано је да ова евиденција обухвата следеће податке:

4. Обрачунати ПДВ за промет другог лица За разлику од претходне евиденције, ову евиденцију обвезник ПДВ-а води када, као порески дужник, обрачунава ПДВ за промет који му је извршило друго лице. Дакле, у складу са чланом 8. Правилника, ова евиденција обухвата следеће податке: 1) О интерно обрачунатом ПДВ-у за пренос права располагања на грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара. У питању је ПДВ који обрачунава прималац добара као порески дужник, у складу са чланом 10. став 2. тачка 2) и тачка 5) подтачке (1) и (3) Закона.

2) О интерно обрачунатом ПДВ-у за промет добара и услуга који у Републици врши страно лице које није обвезник ПДВ-а, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга. То је ПДВ који обрачунава обвезник ПДВ-а као порески дужник, у складу са чланом 10. став 1. тачка 3) ЗПДВ-а. Oва евиденција обухвата и податак о обрачунатом ПДВ-у на основу издатог рачуна од стране страног правног лица које није обвезник ПДВ-а, а за услуге из члана 5. став 3. тачка 1) Закона, у случају када је по основу тог рачуна настала пореска обавеза, прво је издат рачун.

3) О интерно обрачунатом ПДВ-у за промет добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга, осим из тач. 1) и 2) овог члана, укључујући и ПДВ обрачунат у складу са чланом 10. став 3. Закона. И овде је то ПДВ који обрачунава порески дужник у складу са: ● чланом 10. став 2. тач. 1), 3), 4) и 5) подтачке (1), (2) и (3), као и тачка 6) Закона, као и у складу са ● чланом 10. став 3. Закона – промет добара и услуга који страно лице у Републици врши лицу које није обвезник ПДВ-а, осим лицу из члана 9. став 1. Закона, а накнаду за тај промет у име и за рачун страног лица наплаћује обвезник ПДВ-а.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

1) О првом преносу права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру новоизграђених грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет.

2) О промету за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет, осим из тачке 1) овог члана. То значи да се овде, између осталих, исказују и подаци по основу издатог рачуна за услуге из члана 5. став 3. тачка 1) Закона (услуге преноса, уступања и давања на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине пре настанка промета услуге), ако је по основу тог рачуна настала пореска обавеза у смислу члана 16. тачка 2а) Закона.

3) О преносу права располагања на грађевинским објектима за који обвезник ПДВ-а који врши тај промет није порески дужник. У питању је промет из члана 10. став 2. тачка 2) Закона, затим из члана 10. став 2. тачка 5) подтачка (1) Закона, као и за промет из члана 10. став 2. тачка 5) подтачка (3) Закона.

4) О промету за који обвезник ПДВ-а који врши тај промет није порески дужник, осим из тачке 3) овог члана. Овде се уноси промет који је у Закону дефинисан чланом 10. став 2. тач. 1), 3) и 4) и тачком 5) подтачке (2) и (3).

5) О повећању основице, односно ПДВ-а.

6) О смањењу основице, односно ПДВ-а – уз напомену да се овде уносе подаци и о смањењу износа основице, односно ПДВ-а по основу сторнирања рачуна за промет добара и услуга (према податку из Прегледа).

7) О промету добара и услуга без накнаде.

8) О накнади или делу накнаде који је наплаћен пре извршеног промета и о ПДВ по том основу (аванс). Наглашава се да овај део евиденције воде обвезници за СВОЈЕ извршене промете добара и услуга који су наведени у тач. од 1) до 8).

59

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

4) О повећању обрачунатог ПДВ-а, при чему је то ПДВ који порески дужник обрачунава за примљена добра и услуге уколико је накнадно повећана накнада за извршен промет.

5) О смањењу обрачунатог ПДВ-а, при чему се ради о износу ПДВ-а за који ће порески дужник смањити интерно обрачунат ПДВ за примљена добра и услуге ако се накнадно смањи накнада за извршен промет.

6) О ПДВ-у за промет добара и услуга без накнаде, при чему обухвата евиденцију о обрачунатом ПДВ-у за промет из члана 8. став 1. тач. од 1) до 3) Правилника, који је извршен без накнаде, а за који је порески дужник прималац добара или услуга (нпр. страно лице које није обвезник ПДВ-а извршило је промет без накнаде обвезнику ПДВ-а. Обвезник је дужан да интерно обрачуна ПДВ у складу са чланом 18. Закона).

7) О ПДВ-у по основу накнаде или дела накнаде који је плаћен пре извршеног промета (аванс). Порески дужници који имају и евиденцију, у складу са чланом 8. Правилника, дужни су да на дате авансе за набавку добара и услуга обрачунају ПДВ уколико у истом пореском периоду није извршена набавка добара и услуга за коју су извршили плаћање унапред.

5. Увоз добара стављених у слободан промет у складу са царинским прописима Чланом 10. Правилника о евиденција прописано је да се овде морају наћи подаци о: 1) вредности добара стављених у слободан промет, у складу са царинским прописима, за чији је увоз прописано пореско ослобођење, укључујући и повећање односно смањење вредности тих добара; 2) увозу добара стављених у слободан промет, у складу са царинским прописима, на који се плаћа ПДВ, и то са следећим подацима о: (1) основици за обрачунавање ПДВ-а за увоз добара, (2) повећању основице за увоз добара, (3) смањењу основице за увоз добара; 3) укупном ПДВ-у плаћеном при увозу добара, који се може одбити као претходни порез. Пошто је ово евиденција о увозу добара која се, у складу са царинским прописима, стављају у слободан промет (са пореским ослобођењем или без), биће појашњено шта се, сходно Царинском закону, сматра „стављање у слободан промет”. Стављање робе у слободан промет подразумева у ствари редован увоз робе. Ово раздвајање стављања робе у слободан промет од осталих посебних царинских поступака (транзит, царинско складиштење, активно оплемењивање уз примену система одлагања, пасивно оплемењивање, прерада под царинском контролом, привремени увоз) битно је управо са становишта ПДВ-а, посебно у погледу примене пореских ослобођења. Наиме, приликом стављања робе у слободан промет (приликом редовног увоза) ослобођење од плаћања ПДВ-а прописано је чланом 26. Закона, као и за увоз по основу међународних уговора у којима је прецизирано да се из средстава која су предмет тих уговора неће плаћати порези и сличне дажбине. Када су у питању посебни царински поступци, пореско ослобођење је правило, сходно члану 24. Закона.

6. Набавка добара и услуга од пољопривредника Према члану 11. Правилника, евиденција из члана 4. став 1. тачка 7) Правилника односи се на набавку добара и услуга од пољопривредника из члана 34. Закона, и треба да садржи податке о: 1) вредности примљених добара и услуга, укључујући и повећање односно смањење те вредности, 2) вредности плаћених добара и услуга, 3) плаћеној ПДВ надокнади, 4) плаћеној ПДВ надокнади која се може одбити као претходни порез.

60

7. Набавка добара и услуга, осим набавке добара и услуга од пољопривредника Овај део опште евиденције је најобимнији, односно садржи највише података, с обзиром на то да обухвата све остало што није наведено у претходних 7 тачака, па се, према одредбама члана

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

12. Правилника, евиденција из члана 4. став 1. тачка 8) овог правилника, односи на набавку добара и услуга, осим набавке добара и услуга од пољопривредника, и садржи следеће податке: 1) О набавци добара и услуга у Републици од обвезника ПДВ-а – промет за који је порески дужник испоручилац добара, односно пружалац услуга, и то за: (1) први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру новоизграђених грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима; (2) добра и услуге, осим за добра из подтачке (1) ове тачке, при чему ова подтачка (2), према одредби члана 36. Правилника, обухвата набавке свих добара и услуга од обвезника ПДВ-а за које је обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга дужан да обрачуна ПДВ, осим промета из подтачке (1), а уз то је и напоменуто да се овде исказују и подаци о набавкама по основу издатог рачуна за услуге из члана 5. став 3. тачка 1) Закона, које још нису пружене (пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине), сходно члану 16. тачка 2а) Закона; (3) добра и услуге без накнаде; (4) измену основице за набављена добра и услуге и исправку одбитка претходног пореза по основу измене основице – повећање; (5) измену основице за набављена добра и услуге и исправку одбитка претходног пореза по основу измене основице – смањење; (6) накнаду или део накнаде који је плаћен пре извршеног промета и ПДВ по том основу (аванс).

2) О набавци добара и услуга у Републици од обвезника ПДВ-а – промет за који је порески дужник прималац добара односно услуга, и то за: (1) пренос права располагања на грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, односно у питању је пренос по члану 10. став 2. тачка 2) и тачка 5) подтачке (1) и (3) Закона; (2) добра и услуге, осим за добра из подтачке (1) ове тачке, што значи да се воде подаци о набавкама извршеним по члану 10. став 2. тач. 1), 3), 4) и 5) подтачке (2) и (3) Закона; (3) добра и услуге без накнаде; (4) измену основице за набављена добра и услуге – повећање; (5) измену основице за набављена добра и услуге – смањење; (6) накнаду или део накнаде који је плаћен пре извршеног промета (аванс).

3) О набавци добара и услуга у Републици од обвезника ПДВ-а, осим по основу промета за који постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а из тач. 1) и 2) овог става, и то за: (1) пренос целокупне, односно дела имовине у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона, са или без накнаде или као улог, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај пренос; (2) добра и услуге уз накнаду, осим из подтачке (1), укључујући и повећање односно смањење те накнаде – набавка добара и услуга за које је прописано пореско ослобођење у складу са чл.

24. и 25. Закона; (3) добра и услуге без накнаде, осим из подтачке (1) ове тачке.

4) О набавци добара и услуга у Републици од страних лица која нису обвезници ПДВ-а – промет за који постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а, и то за: (1) добра и услуге – набавка добара и услуга које обвезник ПДВ-а у Републици набавља од страног лица које није обвезник ПДВ-а, а за који је порески дужник обвезник ПДВ-а у складу са чланом 10. став 1. тачка 3) Закона, при чему ова евиденција обухвата и набавку услуге из члана 5. став 3. тачка 1) Закона од страног лица које је издало рачун пре извршеног промета; (2) добра и услуге без накнаде; (3) измену основице – повећање основице за набављена добра и услуге; (4) измену основице – смањење основице за набављена добра и услуге; (5) накнаду или део накнаде који је плаћен пре извршеног промета (аванс).

61

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

5) О набавци добара и услуга, осим из тач. од 1) до 4) овог става, и то за: (1) добра и услуге набављене у Републици од страних лица која нису обвезници ПДВ-а – промет за који не постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а, као и подаци о повећању односно смањењу накнаде за та добра и услуге, укључујући и набавку без накнаде – односи се на набавку добара и услуга за које је прописано пореско ослобођење у складу са чл. 24. и 25. Закона; (2) добра и услуге набављене у Републици од лица са територије Републике која нису обвезници ПДВ-а, као и о повећању односно смањењу накнаде за та добра и услуге, укључујући и набавку без накнаде; (3) добра и услуге набављене ван Републике, као и о повећању односно смањењу накнаде за та добра и услуге, укључујући и набавку без накнаде. Према члану 36. став 6. тачка 3) Правилника, овде се води евиденција о набавци добара и услуга чије је место промета ван Републике, у складу са чл. 11. и 12. Закона, независно од тога да ли је та набавка извршена од страних лица или лица са територије Републике, обвезника ПДВ-а или лица која нису обвезници ПДВ-а, правних или физичких лица, укључујући и предузетнике, и да ли је увећана за износ повећања, односно умањена за износ смањења те накнаде, укључујући и вредност добара и услуга набављених без накнаде. Ова евиденција обухвата и податак о набавци добара која су увезена, а која нису стављена у слободан промет у складу са царинским прописима (посебни царински поступци). Додајмо још и да се добрима односно услугама: ● набављеним у Републици, из члана 12. става 1. тач. од 1) до 4) и тачка 5) подтач. (1) и (2) Правилника, сматрају добра односно услуге чије је место промета у Републици, у складу са чл.

11. и 12. Закона, и ● набављеним ван Републике, из члана 12. става 1. тачка 5) подтачка (3) Правилника, сматрају добра односно услуге чије је место промета ван Републике, у складу са чл. 11. и 12. Закона.

8. Промет добара и услуга извршен ван Републике и други промет који не подлеже ПДВ-у Према члану 13. Правилника, за промет добара и услуга извршен ван Републике и други промет који не подлеже ПДВ-у, евиденција садржи податке о: 1) промету добара и услуга извршеном ван Републике – промет чије је место промета у складу са чл. 11. и 12. Закона ван Републике; 2) преносу целокупне, односно дела имовине, са или без накнаде или као улог, у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона; 3) промету добара и услуга из члана 6. Закона, осим из тачке 2) овог члана, односно о: ● замени добара у гарантном року, ● бесплатном давању пословних узорака у уобичајеним количинама за ту намену купцима или потенцијалним купцима, односно трећим лицима за потребе анализе на основу акта надлежног органа, ● давању рекламног материјала и других поклона мање вредности, ако се дају повремено различитим лицима; 4) накнади, односно делу накнаде наплаћеном пре извршеног промета, односно преноса из тач. од 1) до 3) овог члана. Дакле, као што се види из описа аналитике сваке евиденције по врстама промета, уочљиво је да се свака група података прописана одредбама чл. 5–13. Правилника – грана, тј. поједини подаци се посебно исказују, тако да се сви остали подаци о тој врсти промета исказују збирно. У случају да евиденција нема аналитику података у оквиру сваке групе, биће немогуће да се сачини преглед обрачуна ПДВ-а.

1.1.2. Посебне евиденције

62

Посебне евиденције, у складу са чланом 14. Правилника, обухватају евидентирање података од стране обвезника ПДВ-а, и то о: ● одређеним прометима које је извршио, односно који су му извршени;

1. Посебна евиденција о промету добара и услуга лицима из члана 24. став 1. тачка 16) Закона Обвезник ПДВ-а који врши промет добара и услуга лицима из члана 24. став 1. тачка 16) Закона, а који је за тај промет порески дужник, дужан је да води посебну евиденцију о овом промету, која, према одредбама члана 15. Правилника, садржи најмање следеће податке: 1) назив, адресу и ПИБ дипломатског или конзуларног представништва, односно међународне организације; 2) име и презиме лица из члана 24. став 1. тачка 16) подтач. (3) и (4) Закона; 3) број и датум примљеног налога за набавку добара и услуга, без ПДВ-а; 4) износ накнаде за испоручена добра, односно пружене услуге. Наведени подаци се односе на промет добара и услуга намењених за: службене потребе дипломатских и конзуларних представништава; службене потребе међународних организација, ако је то предвиђено међународним уговором; личне потребе страног особља дипломатских и конзуларних представништава, укључујући и чланове њихових породица; личне потребе страног особља међународних организација, укључујући чланове њихових породица, ако је то предвиђено међународним уговором.

2. Посебна евиденција о промету добара и услуга из члана 24. став 1. тачка 16а) Закона Обвезник ПДВ-а који је порески дужник за промет добара и услуга из члана 24. став 1. тачка 16а) Закона (ради се о промету добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, ако је

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

● моменту прве употребе опреме и објеката за вршење делатности, односно завршетку улагања у објекте за вршење делатности; ● исправци одбитка претходног пореза, односно накнадном стицању права на одбитак претходног пореза за опрему и објекте за вршење делатности, односно улагања у објекте за вршење делатности; ● стицању права на одбитак претходног пореза по основу евидентирања за обавезу плаћања ПДВ-а и ● примени система наплате. Опремом за обављање делатности, у смислу Правилника, сматрају се добра из члана 2. став 1. Правилника о утврђивању опреме и објеката за вршење делатности и улагања у објекте, начину спровођења исправке одбитка претходног пореза и начину утврђивања дела претходног пореза за који накнадно може да се оствари право на одбитак, за опрему и објекте за вршење делатности и улагања у објекте („Сл. гласник РС”, број 120/2012 – у даљем тексту: Правилник о опреми и објектима). Опремом за вршење делатности сматра се добро појединачне вредности најмање 500.000 динара, без ПДВ-а, које има карактер опреме, чији је век употребе дужи од једне године, а које се користи или ће се користити за вршење делатности (члан 2. став 1. Правилника о опреми и објектима). Објектима за вршење делатности сматрају се добра дефинисана чланом 2. став 2. Правилника о опреми и објектима, односно то су објекти из члана 25. став 2. тачка 3) Закона, као и економски дељиве целине у оквиру тих објеката, при чему се користе или ће се користити за вршење делатности. Улагањима у објекте сматрају се улагања у сопствене или туђе објекте који се користе за обављање делатности, а која подразумевају извођење, односно финансирање грађевинских, занатских и других радова у циљу побољшања услова коришћења објекта у току експлоатације (замена крова, увођење, односно замена инсталација и др.), осим улагања која се односе на редовно одржавање објеката (поправка крова, кречење, фарбање, замена облога, замена санитарија, радијатора и сл.), како је дефинисано чланом 2. став 3. Правилника о опреми и објектима. У наставку следи преглед (опис) података за сваки промет добара и услуга за који је прописана обавеза вођења посебне евиденције.

63

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

тим уговором предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза у делу који се финансира добијеним новчаним средствима, осим ако ратификованим међународним уговором није друкчије предвиђено), дужан је да води посебну евиденцију о овом промету, која, сходно члану 16. Правилника, садржи најмање следеће податке: 1) назив, адресу и ПИБ лица коме је извршен промет добара и услуга, односно лица које је извршило промет добара и услуга; 2) назив, број и датум уговора о донацији; 3) број и датум потврде о пореском ослобођењу за донације; 4) број и датум рачуна о авансним средствима, односно извршеном промету; 5) износ авансних средстава, односно накнаде за испоручена добра или пружене услуге.

64

3. Посебна евиденција о промету добара и услуга из члана 24. став 1. тачка 16б) Закона Обвезник ПДВ-а који је порески дужник за промет добара и услуга из члана 24. став 1. тачка 16б) Закона (за промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о кредиту, односно зајму, закљученим између државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике и међународне финансијске организације, односно друге државе, као и између треће стране и међународне финансијске организације, односно друге државе, у којем се Република Србија појављује као гарант, односно контрагарант у делу који се финансира добијеним новчаним средствима, ако је тим уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза), дужан је да води посебну евиденцију о овом промету, која, према члану 17. Правилника, треба да садржи најмање следеће податке: 1) назив, адресу и ПИБ лица коме је извршен промет добара и услуга, односно лица које је извршило промет добара и услуга; 2) назив, број и датум уговора о кредиту, односно зајму; 3) број и датум потврде о пореском ослобођењу за кредит, односно зајам; 4) број и датум рачуна о авансним средствима, односно извршеном промету; 5) износ авансних средстава, односно накнаде за испоручена добра или пружене услуге.

4. Посебна евиденција о промету добара и услуга из члана 24. став 1. тачка 16в) Закона Обвезник ПДВ-а који је порески дужник за промет добара и услуга из члана 24. став 1. тачка 16в) Закона (за промет добара и услуга који се врши на основу међународних уговора, ако је тим уговорима предвиђено пореско ослобођење, осим међународних уговора из члана 24. став 1. тач. 16а) и 16б) Закона), дужан је да води посебну евиденцију о овом промету, која, у складу са чланом 18. Правилника, треба да садржи најмање следеће податке: 1) назив, адресу и ПИБ лица коме је извршен промет добара и услуга, односно лица које је извршило промет добара и услуга; 2) назив, број и датум међународног уговора; 3) број и датум потврде о пореском ослобођењу за међународни уговор; 4) број и датум рачуна о авансним средствима, односно извршеном промету; 5) износ авансних средстава, односно накнаде за испоручена добра или пружене услуге.

5. Посебна евиденција о набавци секундарних сировина, односно услуга непосредно повезаних са њима, у Републици, од лица које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ-а Обвезник ПДВ-а коме је извршен промет секундарних сировина, односно услуга непосредно повезаних са тим добрима, у Републици, од лица које није евидентирано за обавезу плаћања ПДВ-а, води посебну евиденцију о том лицу и промету добара и услуга који му је то лице извршило, која, у складу са чланом 19. Правилника, садржи најмање следеће податке:

1) назив, односно име и презиме, адресу и ПИБ испоручиоца секундарних сировина, односно пружаоца услуга непосредно повезаних са тим добрима; 2) датум промета и вредност испоручених секундарних сировина, односно услуга непосредно повезаних са тим добрима. Правилником о утврђивању секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са секундарним сировинама, у смислу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 107/12 и 74/13), утврђено је шта се сматра секундарним сировинама и услугама непосредно повезаним са тим добрима. Ова евиденција је битна због обавезе коју обвезници ПДВ-а имају сходно члану 51а став 2. и 3. Закона.

7. Посебна евиденција о набавци опреме и објеката за вршење делатности, односно о улагањима у објекте за вршење делатности, за које обвезник ПДВ-а има право на одбитак претходног пореза Обвезник ПДВ-а који има право на одбитак претходног пореза по основу набавке опреме и објеката за вршење делатности, односно улагања у објекте за вршење делатности, дужан је да, сходно члану 21. став 1. Правилника, у посебној евиденцији обезбеди податке о моменту: ● прве употребе опреме и објеката за вршење делатности, односно ● завршетка улагања у објекте за вршење делатности. Уколико обвезник из претходне тачке има обавезу да, у складу са чланом 32. Закона, изврши исправку одбитка претходног пореза за опрему, објекте, односно улагања у објекте за вршење делатности, у евиденцији мора да обезбеди податке о: ● моменту прве употребе опреме и објеката за вршење делатности, односно моменту завршетка улагања у објекте за вршење делатности, ● моменту престанка испуњености услова за остваривање права на одбитак претходног пореза за опрему, објекте, односно улагања у објекте за вршење делатности, ● утврђивању исправке одбитка претходног пореза и ● износу те исправке.

8. Посебна евиденција о набавци опреме и објеката за вршење делатности, односно улагања у објекте за вршење делатности, за које обвезник ПДВ-а накнадно стиче право на одбитак претходног пореза Обвезник ПДВ-а који, у складу са чланом 32а Закона, накнадно стиче право на одбитак претходног пореза за опрему, објекте, односно улагања у објекте за вршење делатности, дужан је да у посебној евиденцији, у складу са чланом 22. Правилника, обезбеди податке о:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

6. Посебна евиденција о набавци пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга у Републици од пољопривредника који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ-а У члану 20. Правилника прописано је да обвезник ПДВ-а коме је извршен промет пољопривредних и шумских производа и пољопривредних услуга у Републици од пољопривредника који није евидентиран за обавезу плаћања ПДВ-а, води посебну евиденцију о том пољопривреднику и промету добара и услуга који му је он извршио, а која садржи најмање следеће податке: 1) име и презиме, адресу и ПИБ пољопривредника; 2) датум промета и вредност испоручених пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга; 3) датум плаћања и вредност плаћених пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга; 4) датум плаћања и износ ПДВ надокнаде плаћене пољопривреднику. Ова евиденција је неопходна не само због правилног обрачуна ПДВ надокнаде већ и због обавезе коју обвезници ПДВ-а имају сходно члану 51а став 2. и 3. Закона.

65

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

● моменту прве употребе опреме и објеката, односно завршетка улагања у објекте за вршење делатности, ● моменту накнадног стицања права на одбитак претходног пореза, ● утврђивању износа претходног пореза за који накнадно стиче право на одбитак и ● износу претходног пореза.

66

9. Посебна евиденција обвезника ПДВ-а који стиче право на одбитак претходног пореза у складу са чланом 32б Закона Обвезник ПДВ-а који стиче право на одбитак претходног пореза у складу са чланом 32б Закона (стицање права на одбитак ПДВ-а приликом евидентирања за обавезу плаћања ПДВ-а), дужан је да, у складу са чланом 23. Правилника, води евиденцију о промету добара о којима је исказао податке у пописној листи, односно о промету добара произведених или састављених од тих добара, као и о износу ПДВ-а који има право да одбије као претходни порез по основу промета тих добара, при чему поменута евиденција нарочито садржи податке о: 1) називу, врсти и количини добара; 2) датуму промета добара; 3) издатим рачунима за промет добара; 4) износу пореске основице; 5) износу обрачунатог ПДВ-а; 6) износу ПДВ-а који има право да одбије као претходни порез по основу промета добара из члана 23. став 1. Правилника.

10. Посебна евиденција обвезника ПДВ-а који примењује систем наплате у складу са чланом 36а Закона Обвезник ПДВ-а који примењује систем наплате у складу са чланом 36а Закона, у складу са чланом 23. Правилника, одвојено треба да води евиденцију за: а) промете добара и услуга код којих примењује систем наплате, а која треба да садржи податке о: ● датуму промета за који обвезник ПДВ-а примењује систем наплате; ● моменту наплаћеног потраживања; ● износу наплаћеног потраживања; ● промету на који се односи наплаћено потраживање; ● промету за који није наплаћено потраживање у року од шест месеци од дана извршеног промета; ● моменту настанка обавезе по основу ПДВ-а за промет из тачке 5) овог става; ● моменту плаћања обавезе; ● износу плаћене обавезе; ● промету на који се односи плаћена обавеза; ● повезаним лицима у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица. б) промет за који не примењује ситем наплате – ова евиденција је иста као и за остале обвезнике ПДВ-а, тј. зависи од делатности коју обавља. Када престаје да примењује систем наплате, обвезник је дужан да у евиденцији обезбеди податке о: 1) промету на који се односи потраживање које није наплаћено у периоду примене система наплате; 2) обрачунатом ПДВ-у који се односи на потраживање које није наплаћено у периоду примене система наплате; 3) промету који му је извршен у периоду у којем је примењивао систем наплате, а за који није платио обавезу; 4) износу ПДВ-а који му је обрачунат за промет тачке 3) – промет који му је извршен у периоду у којем је примењивао систем наплате, а за који није платио обавезу.

Овим се завршавају посебне евиденције, при чему је правилно вођење опште и посебних евиденција основ за исправно састављање Прегледа обрачуна ПДВ-а, па у наставку следи појашњење везано за уношење података у Преглед обрачуна ПДВ-а. На крају описа података о посебној евиденцији (чл. 14–24. Правилника) уочава се да нема ништа значајнијег у односу на претходну верзију правилника. Новина је да се о опреми и објектима за вршење делатности, односно о улагању у те објекте, овде воде подаци у посебној евиденцији, а не у општој, као и то што се евиденција о промету из чл. 35. и 36. Закона, води у општој евиденцији.

Б. ОБЛИК И САДРЖИНА ПРЕГЛЕДА ОБРАЧУНА ПДВ-а Чланом 50а Закона прописано је да је обвезник ПДВ-а дужан да, уз периодичну пореску пријаву (месечно или тромесечно), поднесе и Преглед обрачуна ПДВ-а (Образац ПО ПДВ – Преглед обрачуна ПДВ-а за порески период од _____ до _____ 20__. године. У случају да обвезник не поднесе наведени преглед, сматраће се да није поднео ни пореску пријаву. Ко не подноси Преглед обрачуна ПДВ-а – прописано је чланом 25. став 5. Правилника о евиденцији, односно не подноси га порески дужник који није обвезник ПДВ-а.

Према члану 26. и 27. Правилника о евиденцији, Образац ПОПДВ садржи податке о: 1) подносиоцу (подаци о називу, односно имену и презимену и ПИБ-у подносиоца Обрасца ПОПДВ); 2) промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, са правом на одбитак претходног пореза; 3) промету добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, без права на одбитак претходног пореза; 4) опорезивом промету добара и услуга који врши обвезник ПДВ-а и обрачунатом ПДВ-у; 5) обрачунатом ПДВ-у за промет другог лица; 6) посебним поступцима опорезивања туристичких агенција и половних добара, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета; 7) укупном промету добара и услуга и укупно обрачунатом ПДВ-у; 8) увозу добара стављених у слободан промет у складу са царинским прописима; 9) набавци добара и услуга од пољопривредника; 10) набавци добара и услуга, осим набавке добара и услуга од пољопривредника; 11) ПДВ-у за промет добара и услуга који се може одбити као претходни порез и исправци одбитка претходног пореза; 12) укупној вредности свих набављених добара и услуга, укључујући и увоз добара стављених у слободан промет; 13) ПДВ-у који се у пореској пријави исказује као претходни порез; 14) пореској обавези; 15) промету добара и услуга извршеном ван Републике и другом промету који не подлеже ПДВ-у. Садржај Прегледа је у целини ослоњен на садржину евиденција о ПДВ-у, јер се у исти уносе подаци из евиденција збирно за порески период по свакој позицији, а то су подаци о износу накнаде, основице за ПДВ, односно вредности добара и услуга, све по врстама промета, као и подаци о пореској обавези и износу претходног пореза.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Порески дужник који није обвезник ПДВ-а, јесте: прималац добара и услуга, чији промет врши страно лице које није обвезник ПДВ-а у Републици Србији, односно ● лице из члана 9. став 1. Закона, које није обвезник ПДВ-а за извршени промет добара и услуга из области грађевинарства. ●

67

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.1. Део 1. Обрасца ПОПДВ – Промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, са правом на одбитак претходног пореза

68

Према одредбама члана 28. Правилника, у делу 1. Обрасца ПОПДВ – Промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, са правом на одбитак претходног пореза – исказују се следећи подаци: 1) У поље 1.1 – Промет добара која се отпремају у иностранство, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет – уноси се податак о износу накнаде за промет добара која се отпремају у иностранство из члана 24. став 1. тач. 2) и 3) Закона, увећане за износ повећања, односно умањене за износ смањења те накнаде. То су подаци о износу накнаде за: ● промет добара која обвезник или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство; ● промет добара која инострани прималац или треће лице, по његовом налогу, шаље или отпрема у иностранство.

2) У поље 1.2 – Промет добара која се отпремају на територију Аутономне Покрајине Косово и Метохија, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет – уноси се податак о износу накнаде за промет добара која се отпремају на територију АПКиМ, у складу са Уредбом, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде.

3) У поље 1.3 – Промет добара која се уносе у слободну зону и промет добара и услуга у слободној зони, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет – уноси се податак о износу накнаде за промет добара која се уносе у слободну зону и за промет добара и услуга у слободној зони из члана 24. став 1. тачка 5) Закона, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде. Подаци се односе на накнаду за: ● унос добара у слободну зону; ● превозне и друге услуге корисницима слободних зона које су непосредно повезане са тим уносом и ● промет добара и услуга у слободној зони за које би обвезник – корисник слободне зоне имао право на одбитак претходног пореза када би та добра или услуге набављао за потребе обављања делатности ван слободне зоне.

4) У поље 1.4 – Промет добара и услуга, осим из тач. од 1.1 до 1.3, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет – уноси се податак о износу накнаде за промет добара и услуга из члана 24. Закона, осим из тач. од 1) до 3) овог члана, увећане за износ повећања, односно умањене за износ смањења те накнаде, а то су подаци о износу накнаде за: ● превозне и остале услуге које су повезане са увозом добара, ако је вредност тих услуга садржана у основици из члана 19. став 2. Закона (члан 24. став 1. тачка 1) Закона); ● промет добара која инострани прималац отпрема у пртљагу који носи са собом у иностранство, ако се добра отпремају пре истека три календарска месеца по испоруци тих добара и ако је укупна вредност испоручених добара већа од 150 ЕУР у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије, укључујући ПДВ (члан 24. став 1. тачка 4) Закона); ● промет добара која су у поступку царинског складиштења (члан 24. став 1. тачка 6) Закона); ● отпремање добара у слободне царинске продавнице отворене на ваздухопловним пристаништима која су отворена за међународни саобраћај, на којима је организована пасошка и царинска контрола ради продаје путницима, у складу са царинским прописима, као и испорука добара из слободних царинских продавница (члан 24. став 1. тачка 6а) Закона); ● услуге радова на покретним добрима набављеним од стране иностраног примаоца услуге у Републици или која су увезена ради оплемењивања, оправке или уградње, а која после оплемењивања, оправке или уградње испоручилац услуге, инострани прималац или треће лице, по њиховом налогу, превози или отпрема у иностранство (члан 24. став 1. тачка 7) Закона);

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

● превозне и остале услуге које су у вези са извозом, транзитом или привременим увозом добара, осим услуга које су ослобођене ПДВ-а, без права на порески одбитак у складу са овим законом (члан 24. став 1. тачка 8) Закона); ● услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају, с тим што за нерезидентно ваздухопловно предузеће пореско ослобођење важи само у случају узајамности (члан 24. став 1. тачка 9) Закона); ● испоруке летилица, сервисирање, поправке, одржавање, чартерисање и изнајмљивање летилица, које се претежно користе уз накнаду у међународном ваздушном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих летилица и промет добара и услуга намењених непосредним потребама ових летилица (члан 24. став 1. тач. 10) и 11) Закона); ● услуге међународног превоза лица бродовима у речном саобраћају, с тим што за нерезидентно предузеће које врши међународни превоз лица бродовима у речном саобраћају, пореско ослобођење важи само у случају узајамности (члан 24. став 1. тачка 12) Закона); ● испоруке бродова, сервисирање, поправке, одржавање и изнајмљивање бродова, који се претежно користе уз накнаду у међународном речном саобраћају, као и испоруке, изнајмљивање, поправке и одржавање добара намењених опремању тих бродова и промет добара и услуга намењених непосредним потребама ових бродова (члан 24. став 1. тач. 13) и 14) Закона); ● испоруке злата Народној банци Србије (члан 24. став 1. тачка 15) Закона); ● испоруке добара и услуга намењених за: службене потребе дипломатских и конзуларних представништава; службене потребе међународних организација, ако је то предвиђено међународним уговором; личне потребе страног особља дипломатских и конзуларних представништава, укључујући и чланове њихових породица; личне потребе страног особља међународних организација, укључујући чланове њихових породица, ако је то предвиђено међународним уговором (члан 24. став 1. тачка 16) Закона); ● промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о донацији закљученим са државном заједницом Србија и Црна Гора, односно Републиком, ако је тим уговором предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза у делу који се финансира добијеним новчаним средствима, осим ако ратификованим међународним уговором није друкчије предвиђено (члан 24. став 1. тачка 16а) Закона); ● промет добара и услуга који се врши у складу са уговорима о кредиту, односно зајму, закљученим између државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике и међународне финансијске организације, односно друге државе, као и између треће стране и међународне финансијске организације, односно друге државе, у којем се Република Србија појављује као гарант, односно контрагарант у делу који се финансира добијеним новчаним средствима, ако је тим уговорима предвиђено да се из добијених новчаних средстава неће плаћати трошкови пореза (члан 24. став 1. тачка 16б) Закона); ● промет добара и услуга који се врши на основу међународних уговора, ако је тим уговорима предвиђено пореско ослобођење, осим међународних уговора из претходне две алинеје (члан 24. став 1. тачка 16в) Закона); ● услуге посредовања које се односе на промет добара и услуга из члана 24. став 1. тач. 1)–16) Закона (члан 24. став 1. тачка 17) Закона).

5) У поље 1.5 – Укупан промет (1.1 + 1.2 + 1.3 + 1.4) – аутоматски се уноси податак о укупном износу накнаде за промет из тач. 1)–4) овог члана.

6) У поље 1.6 – Промет добара и услуга без накнаде – уноси се податак о вредности промета добара и услуга који се врши без накнаде.

7) У поље 1.7 – Накнада или део накнаде наплаћен пре извршеног промета (аванс) – уноси се податак о износу наплаћеног аванса за промет из тач. 1)–4) овог става, за који су испуњени услови за остваривање пореског ослобођења.

69

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.2. Део 2. Обрасца ПОПДВ – Промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, без права на одбитак претходног пореза

70

У делу 2. Обрасца ПОПДВ – Промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, без права на одбитак претходног пореза, а према члану 29. Правилника, исказују се подаци о промету извршеном у складу са чланом 25. Закона, односно: 1) У поље 2.1 – Промет новца и капитала, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет – уноси се податак о износу накнаде за промет добара и услуга у оквиру промета новца и капитала из члана 25. став 1. Закона, увећане за износ повећања, односно умањене за износ смањења те накнаде, а то су подаци о износу накнаде за: ● пословање и посредовање у пословању законским средствима плаћања, осим папирног и кованог новца који се не користи као законско средство плаћања или има нумизматичку вредност (члан 25. став 1. тачка 1) Закона); ● пословање и посредовање у пословању акцијама, уделима у друштвима и удружењима, обвезницама и другим хартијама од вредности, осим пословања које се односи на чување и управљање хартијама од вредности (члан 25. став 1. тачка 2) Закона); ● кредитне послове, укључујући посредовање, као и новчане позајмице (члан 25. став 1. тачка 3) Закона); ● преузимање обавеза, гаранција и других средстава обезбеђења, укључујући и посредовање (члан 25. став 1. тачка 4) Закона); ● пословање и посредовање у пословању депозитима, текућим и жиро рачунима, налозима за плаћање, као и платним прометом и дознакама (члан 25. став 1. тачка 5) Закона); ● пословање и посредовање у пословању новчаним потраживањима, чековима, меницама и другим сличним хартијама од вредности, осим наплате потраживања за друга лица (члан 25. став 1. тачка 6) Закона); ● пословање друштава за управљање инвестиционим фондовима, у складу са прописима којима се уређују инвестициони фондови (члан 25. став 1. тачка 7) Закона); ● пословање друштава за управљање добровољним пензијским фондовима, у складу са прописима којима се уређују добровољни пензијски фондови и пензијски планови (члан 25. став 1. тачка 8) Закона).

2) У поље 2.2 – Промет земљишта и давање у закуп земљишта, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет – уноси се податак о износу накнаде за промет земљишта из члана 25. став 2. тачка 2) Закона (промет земљишта – пољопривредног, шумског, грађевинског, изграђеног или неизграђеног, као и давање у закуп тог земљишта), који се врши као посебан промет, односно који се врши као промет уз који се врши споредан промет добара или услуга, укључујући и податак о износу накнаде за давање у закуп земљишта, увећане за износ повећања, односно умањене за износ смањења накнаде за извршен промет. Овде се не уноси податак о промету земљишта које се сматра споредним прометом уз промет објеката, у складу са Законом (јер је тај промет предмет опорезивања).

3) У поље 2.3 – Промет објеката, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет – уноси се податак о износу накнаде за промет грађевинских објеката, економски дељивих целина у оквиру грађевинских објеката и власничких удела на тим добрима из члана 25. став 2. тачка 3) Закона, увећане за износ повећања, односно умањене за износ смањења те накнаде. Подаци се односе на износ накнаде за: ● промет објеката, осим првог преноса права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката; ● први пренос власничког удела на новоизграђеним грађевинским објектима или економски дељивим целинама у оквиру тих објеката, као и ● промет објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да стицалац у потпуности може да одбије обрачунати ПДВ као претходни порез.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

4) У поље 2.4 – Промет добара и услуга, осим из тач. од 2.1 до 2.3, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет – уноси се податак о износу накнаде за промет добара и услуга из члана 25. Закона, осим из тач. 1)–3), увећане за износ повећања, односно умањене за износ смањења те накнаде, а то су подаци о износу накнаде за: ● услуге осигурања и реосигурања, укључујући пратеће услуге посредника и агента (заступника) у осигурању (члан 25. став 2. тачка 1) Закона); ● промет добара и услуга за које при набавци обвезник није имао право на одбитак претходног пореза (члан 25. став 2. тачка 3а) Закона); ● промет добара за која је у претходној фази промета постојала обавеза плаћања пореза у складу са законом којим се уређују порези на имовину (члан 25. став 2. тачка 3б) Закона); ● услуге закупа станова, ако се користе за стамбене потребе (члан 25. став 2. тачка 4) Закона); ● промет удела, хартија од вредности, поштанских вредносница, таксених и других важећих вредносница, по њиховој утиснутој вредности у Републици, осим власничких удела из члана 4. ЗПДВ-а (члан 25. став 2. тачка 5) Закона); ● промет поштанских услуга од стране јавног предузећа, као и са њима повезаних испорука добара (члан 25. став 2. тачка 6) Закона); ● промет услуга које пружају здравствене установе у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту, укључујући и смештај, негу и исхрану болесника у тим установама, осим апотека и апотекарских установа (члан 25. став 2. тачка 7) Закона); ● промет услуга које пружају лекари, стоматолози или друга лица у складу са прописима који регулишу здравствену заштиту (члан 25. став 2. тачка 8) Закона); ● промет услуга и испоруке зубне протетике у оквиру делатности зубног техничара, као и испоруке зубне протетике од стране стоматолога (члан 25. став 2. тачка 9) Закона); ● промет људских органа, ткива, телесних течности и ћелија, крви и мајчиног млека (члан 25. став 2. тачка 10) Закона); ● промет услуга социјалног старања и заштите, дечје заштите и заштите младих, услуга установа социјалне заштите, као и са њима непосредно повезаног промета добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности (члан 25. став 2. тачка 11) Закона); ● промет услуга смештаја и исхране ученика и студената у школским и студентским домовима или сличним установама, као и са њима непосредно повезан промет добара и услуга (члан 25. став 2. тачка 12) Закона); ● промет услуга образовања (предшколско, основно, средње, више и високо) и професионалне преквалификације, као и са њима непосредно повезан промет добара и услуга од стране лица регистрованих за обављање тих делатности, ако се ове делатности обављају у складу са прописима који уређују ту област (члан 25. став 2. тачка 13) Закона); ● промет услуга из области културе и са њима непосредно повезан промет добара и услуга од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност (члан 25. став 2. тачка 14) Закона); ● промет услуга из области науке и са њима непосредно повезан промет добара и услуга од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност (члан 25. став 2. тачка 15) Закона); ● промет услуга верског карактера од стране регистрованих цркава и верских заједница и са њима непосредно повезан промет добара и услуга (члан 25. став 2. тачка 16) Закона); ● промет услуга јавног радиодифузног сервиса, осим услуга комерцијалног карактера (члан 25. став 2. тачка 17) Закона); ● промет услуга приређивања игара на срећу (члан 25. став 2. тачка 18) Закона); ● промет услуга из области спорта и физичког васпитања лицима која се баве спортом и физичким васпитањем, од стране лица чија делатност није усмерена ка остваривању добити, а која су регистрована за ту делатност (члан 25. став 2. тачка 19) Закона).

5) У поље 2.5 – Укупан промет (2.1 + 2.2 + 2.3 + 2.4) – аутоматски се уноси податак о укупном износу накнаде за промет из тач. 1)–4) овог члана.

71

6) У поље 2.6 – Промет добара и услуга без накнаде – уноси се податак о вредности промета добара и услуга који се врши без накнаде.

7) У поље 2.7 – Накнада или део накнаде наплаћен пре извршеног промета (аванс) – уноси се податак о износу наплаћеног аванса за промет из тач. 1)–4) овог члана.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.3. Део 3. Обрасца ПОПДВ – Опорезиви промет добара и услуга који врши обвезник ПДВ-а и обрачунати ПДВ

72

Према одредбама члана 30. Правилника о евиденцији, у делу 3. Обрасца ПОПДВ исказују се подаци о: ● опорезивом промету добара и услуга који врши обвезник ПДВ-а који сачињава Преглед обрачуна ПДВ-а, и о ● обрачунатом ПДВ-у, и то на следећи начин: 1) У поље 3.1 – Први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет – уносе се подаци о износу основице и обрачунатом ПДВ-у за први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру новоизграђених грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет. Овде се НЕ уносе подаци о првом преносу права располагања на хипотекованим непокретностима приликом реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека и првом преносу права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а.

2) У поље 3.2 – Промет за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет, осим из тачке 3.1 – уносе се подаци о износу основице и обрачунатом ПДВ-у за промет за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет, осим из тачке 1) овог става. Овде податак о основици и обрачунатом ПДВ-у уноси и обвезник ПДВ-а који је издао рачун за услуге из члана 5. став 3. тачка 1) Закона, ако је по основу тог рачуна настала пореска обавеза у смислу члана 16. тачка 2а) Закона (пре настанка промета услуге).

3) У поље 3.3 – Пренос права располагања на грађевинским објектима за који обвезник ПДВ-а који врши тај промет није порески дужник – уноси се податак о износу основице за пренос права располагања на грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да стицалац у потпуности може да одбије обрачунати ПДВ као претходни порез. Овде се, такође, уноси и податак о износу основице за пренос права располагања на хипотекованим непокретностима приликом реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека и пренос права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а.

4) У поље 3.4 – Промет за који обвезник ПДВ-а који врши тај промет није порески дужник, осим из тачке 3.3 – уноси се податак о износу основице за промет за који обвезник ПДВ-а који врши тај промет није порески дужник, осим из тачке 3) овог става, и то за: ● промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима; ● промет добара и услуга из области грађевинарства; ● промет електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже лицу које је та добра набавило ради даље продаје; ● промет предмета заложног права приликом реализације уговора о залози у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима и ● промет добара (покретних ствари) и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а.

5) У поље 3.5 – Повећање основице, односно ПДВ-а – уносе се подаци о износу:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

(1) за који је повећана основица, односно за који је повећан ПДВ по основу измене основице или по другом основу – ако је обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга порески дужник за промет приликом којег долази до повећања основице, односно ПДВ-а; (2) за који је повећана основица – ако обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга није порески дужник за промет приликом којег долази до повећања основице.

6) У поље 3.6 – Смањење основице, односно ПДВ-а – уносе се подаци о износу: (1) за који је смањена основица, односно за који је смањен ПДВ по основу измене основице или по другом основу – ако је обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга порески дужник за промет приликом којег долази до смањења основице, односно ПДВ-а, а уз то се овде уносе и подаци о смањењу износа основице, односно ПДВ-а по основу сторнирања рачуна за промет добара и услуга; (2) за који је смањена основица – ако обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга није порески дужник за промет приликом којег долази до смањења основице, а уз то се овде уносе и подаци о смањењу износа основице по основу сторнирања рачуна за промет добара и услуга.

7) У поље 3.7 – Промет добара и услуга без накнаде – уносе се подаци о износу: (1) основице и обрачунатом ПДВ-у за промет добара и услуга без накнаде – ако је обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга порески дужник за тај промет; (2) основице – ако обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга није порески дужник за тај промет.

8) У поље 3.8 – Укупна основица и обрачунати ПДВ за промет добара и услуга (3.1 + 3.2 + 3.3 + 3.4 + 3.5 + 3.6 + 3.7) – аутоматски се уносе подаци о укупном износу основице за промет добара и услуга и о износу обрачунатог ПДВ-а из тач. 1)–7) овог става.

9) У поље 3.9 – Накнада или део накнаде који је наплаћен пре извршеног промета и ПДВ обрачунат по том основу (аванс) – уносе се подаци о износу: (1) наплаћеног аванса за промет добара и услуга за који је обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга порески дужник, а посебно податак о делу тог износа који се односи на основицу и делу који се односи на обрачунати ПДВ; (2) наплаћеног аванса за промет добара и услуга за који обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга није порески дужник, у укупном износу у делу основице.

10) У поље 3.10 – Укупно обрачунати ПДВ (3.8 + 3.9) – аутоматски се уноси податак о укупном износу обрачунатог ПДВ-а. Износ ПДВ-а обрачунат за промет добара и услуга из члана 30. став 1. тач. 1) и 2) Правилника (први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет; остали промет за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет), умањује се за износ ПДВ-а обрачунатог по основу наплаћеног аванса за тај промет, ако је по основу наплаћеног аванса настала пореска обавеза у пореском периоду различитом од пореског периода у којем је извршен промет добара и услуга.

2.4. Део 3а Обрасца ПОПДВ – Обрачунати ПДВ за промет другог лица У делу 3а Обрасца ПОПДВ – Обрачунати ПДВ за промет другог лица – у складу са чланом 31. Правилника о евиденцији, исказују се подаци о обрачунатом ПДВ-у за промет другог лица, и то на следећи начин: 1) У поље 3а.1 – ПДВ за пренос права располагања на грађевинским објектима за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара – уноси се податак о износу ПДВ-а обрачунатом за пренос права располагања на грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да стицалац обрачунати ПДВ у потпуности може да одбије као претходни порез. Исто се чини и за пренос права располагања на хипотекованим непокретностима приликом реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује

73

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

хипотека, као и за пренос права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а.

2) У поље 3а.2 – ПДВ за промет добара и услуга који у Републици врши страно лице које није обвезник ПДВ-а, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга – уноси се податак о износу ПДВ-а обрачунатом за промет добара и услуга који у Републици врши страно лице које није обвезник ПДВ-а, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга, укључујући и податак о износу обрачунатог ПДВ-а по основу издатог рачуна за услуге из члана 5. став 3. тачка 1) Закона, ако је по основу тог рачуна настала пореска обавеза у смислу члана 16. тачка 2а) Закона – пре настанка промета услуге.

3) У поље 3а.3 – ПДВ за промет добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга, осим из тачака 3а.1 и 3а.2, укључујући и ПДВ обрачунат у складу са чланом 10. став 3. Закона – уноси се податак о износу ПДВ-а обрачунатом за промет добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара и услуга, осим из тач. 1) и 2) овог става, укључујући и ПДВ обрачунат у складу са чланом 10. став 3. Закона, и то за: ● промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима; ● промет добара и услуга из области грађевинарства; ● промет електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже лицу које је та добра набавило ради даље продаје; ● промет предмета заложног права приликом реализације уговора о залози у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима и ● промет добара (покретних ствари) и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку у складу са законом, извршен другом обвезнику ПДВ-а, као и ● по основу престанка услова за необрачунавање ПДВ-а у случају преноса целокупне или дела имовине, са или без накнаде или као улог, у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона, ● укључујући и ПДВ обрачунат за промет који у Републици врши страно лице које није обвезник ПДВ-а лицу које није обвезник ПДВ-а, осим лицу из члана 9. став 1. Закона, а накнаду за тај промет у име и за рачун страног лица наплаћује обвезник ПДВ-а.

4) У поље 3а.4 – Повећање обрачунатог ПДВ-а – уносе се подаци о износу за који је повећан обрачунати ПДВ због измене основице или по другом основу.

5) У поље 3а.5 – Смањење обрачунатог ПДВ-а – уносе се подаци о износу за који је смањен обрачунати ПДВ због измене основице или по другом основу.

6) У поље 3а.6 – ПДВ за промет добара и услуга без накнаде – уносе се подаци о износу ПДВ-а обрачунатом за промет добара и услуга без накнаде.

7) У поље 3а.7 – Укупно обрачунати ПДВ за промет добара и услуга (3а.1 + 3а.2 + 3а.3 + 3а.4 + 3а.5 + 3а.6) – аутоматски се уноси податак о укупном износу обрачунатог ПДВ-а за промет добара и услуга из тач. 1)–6) овог става.

8) У поље 3а.8 – ПДВ по основу накнаде или дела накнаде који је плаћен пре извршеног промета (аванс) – уноси се податак о износу ПДВ-а обрачунатом по основу плаћеног аванса.

9) У поље 3а.9 – Укупно обрачунати ПДВ (3а.7 + 3а.8) – аутоматски се уноси податак о укупном износу обрачунатог ПДВ-а. Износ ПДВ-а обрачунат за промет добара и услуга из члана 31. став 1. тач. од 1) до 3) Правилника, умањује се за износ ПДВ-а обрачунат по основу плаћеног аванса за тај промет, ако је по основу плаћеног аванса настала пореска обавеза у пореском периоду различитом од пореског периода у којем је извршен промет добара и услуга.

2.5. Део 4. Обрасца ПОПДВ – Посебни поступци опорезивања 74

У делу 4. Обрасца ПОПДВ – Посебни поступци опорезивања – према члану 32. Правилника, исказују се подаци о посебним поступцима опорезивања туристичких агенција, али и половних добара, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета, па су раздвојени у два дела:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

У делу 4.1 – Туристичке агенције – исказују се следећи подаци: 1) У поље 4.1.1 – Накнада коју плаћају путници, укључујући и повећање односно смањење те накнаде – уноси се податак о износу накнаде коју плаћају путници, укључујући и накнаду или део накнаде који је плаћен пре извршеног промета, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде.

2) У поље 4.1.2 – Стварни трошкови за претходне туристичке услуге, укључујући и повећање односно смањење тих трошкова – уноси се податак о износу стварних трошкова за претходне туристичке услуге, односно о процењеном износу стварних трошкова за претходне туристичке услуге, ако износ стварних трошкова није познат на дан настанка пореске обавезе, у складу са Законом, при чему је увећан за износ повећања, односно умањен за износ смањења тих трошкова.

3) У поље 4.1.3 – Разлика (4.1.1 - 4.1.2) – уноси се податак о разлици између износа накнаде коју плаћају путници и износа стварних трошкова за претходне туристичке услуге.

4) У поље 4.1.4 – Обрачунати ПДВ – уноси се податак о износу обрачунатог ПДВ-а по основу разлике из тачке 3) овог става. У делу 4.2 – Половна добра, уметничка дела, колекционарска добра и антиквитети – исказују се следећи подаци: 1) У поље 4.2.1 – Продајна цена добара, укључујући и повећање односно смањење те цене – уноси се податак о износу продајне цене добара, укључујући и накнаду или део накнаде који је плаћен пре извршеног промета, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те цене.

2) У поље 4.2.2 – Набавна цена добара, укључујући и повећање односно смањење те цене – уноси се податак о износу набавне цене добара, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те цене.

3) У поље 4.2.3 – Разлика (4.2.1 - 4.2.2) – уноси се податак о разлици између износа продајне и износа набавне цене добара.

4) У поље 4.2.4 – Обрачунати ПДВ – уноси се податак о износу обрачунатог ПДВ-а по основу разлике из тачке 3) овог става. Ако је за промет из члана 32. ст. 1. и 2. Правилника, наплаћена накнада или део накнаде пре извршеног промета, подаци из става 2. тачка 2) – Стварни трошкови за претходне туристичке услуге, укључујући и повећање односно смањење тих трошкова и става 3. тачка 2) – Набавна цена добара, укључујући и повећање односно смањење те цене – исказују се у износу сразмерном износу наплаћене накнаде.

2.6. Део 5. Обрасца ПОПДВ – Укупан промет добара и услуга и укупно обрачунати ПДВ Према одредбама члана 33. Правилника, у делу 5. Обрасца ПОПДВ – Укупан промет добара и услуга и укупно обрачунати ПДВ – подаци се исказују на следећи начин: 1) У поље 5.1 – Укупан опорезиви промет добара и услуга по општој стопи ПДВ-а (3.8 + 4.1.1 + 4.2.1) – аутоматски се уноси податак о укупном износу основице за опорезиви промет добара и услуга по општој стопи ПДВ-а.

2) У поље 5.2 – Укупно обрачунати ПДВ по општој стопи ПДВ-а (3.10 + 3а.9 + 4.1.4 + 4.2.4) – аутоматски се уноси податак о укупном износу обрачунатог ПДВ-а по општој стопи ПДВ-а.

3) У поље 5.3 – Укупно обрачунати ПДВ по општој стопи ПДВ-а, увећан за износ за који се не може умањити претходни порез из тачке 8е.6 (5.2 + (8е.6 у апсолутном износу)) – аутоматски се уноси податак о укупном износу обрачунатог ПДВ-а по општој стопи ПДВ-а, увећаном за износ за који се не може умањити претходни порез.

4) У поље 5.4 – Укупан опорезиви промет добара и услуга по посебној стопи ПДВ-а (3.8 + 4.2.1) – аутоматски се уноси податак о укупном износу основице за опорезиви промет добара и услуга по посебној стопи ПДВ-а.

5) У поље 5.5 – Укупно обрачунати ПДВ по посебној стопи ПДВ-а (3.10 + 3а.9 + 4.2.4) – аутоматски се уноси податак о укупном износу обрачунатог ПДВ-а по посебној стопи ПДВ-а.

75

6) У поље 5.6 – Укупан промет добара и услуга (1.5 + 2.5 + 5.1 + 5.4) – аутоматски се уноси податак о укупном износу накнаде, односно основице за промет добара и услуга.

7) У поље 5.7 – Укупно обрачунати ПДВ (5.3 + 5.5) – аутоматски се уноси податак о укупно обрачунатом ПДВ-у.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2.7. Део 6. Обрасца ПОПДВ – Увоз добара стављених у слободан промет у складу са царинским прописима У складу са чланом 34. Правилника, у делу 6. Обрасца ПОПДВ исказују се подаци о увозу добара стављених у слободан промет, у складу са царинским прописима, и то: У делу 6.1 – Вредност добара за чији је увоз прописано пореско ослобођење, укључујући и повећање односно смањење вредности тих добара – уноси се податак о вредности добара за чији је увоз прописано пореско ослобођење, утврђеној у складу са царинским прописима, увећаној за износ повећања, односно умањеној за износ смањења те вредности. У делу 6.2 – Увоз добара на који се плаћа ПДВ – исказују се следећи подаци: 1) У поље 6.2.1 – Основица за увоз добара – уносе се подаци о износу основице за обрачунавање ПДВ-а за увоз добара.

2) У поље 6.2.2 – Повећање основице за увоз добара – уносе се подаци о износу за који је повећана основица за обрачунавање ПДВ-а при увозу добара.

3) У поље 6.2.3 – Смањење основице за увоз добара – уносе се подаци о износу за који је смањена основица за обрачунавање ПДВ-а при увозу добара.

4) У делу 6.3 – Укупна вредност, односно основица за увоз добара (6.1 + 6.2.1 + 6.2.2 + 6.2.3) – аутоматски се уноси податак о износу укупне вредности, односно основице за увоз добара.

5) У делу 6.4 – Укупан ПДВ плаћен при увозу добара, који се може одбити као претходни порез – уноси се податак о износу укупно плаћеног ПДВ-а при увозу добара, који се може одбити као претходни порез. Подаци о промету добара која се допремају са територије АПКиМ на територију Републике ван АПКиМ у складу са Уредбом, стављених у слободан промет у складу са царинским прописима, исказују се у делу 6. Обрасца ПОПДВ, сходно члану 34. ст. 2. и 3. Правилника.

2.8. Део 7. Обрасца ПОПДВ – Набавка добара и услуга од пољопривредника Према одредбама члана 35. Правилника о евиденцији, у делу 7. Обрасца ПОПДВ – Набавка добара и услуга од пољопривредника – исказују се подаци о набавци добара и услуга од пољопривредника, и то: 1) У поље 7.1 – Вредност примљених добара и услуга, укључујући и повећање односно смањење те вредности – уноси се податак о вредности примљених добара и услуга од пољопривредника, увећаној за износ повећања, односно умањеној за износ смањења те вредности.

2) У поље 7.2 – Вредност плаћених добара и услуга – уноси се податак о вредности плаћених добара и услуга пољопривреднику.

3) У поље 7.3 – Плаћена ПДВ надокнада – уноси се податак о износу плаћене ПДВ надокнаде пољопривреднику.

4) У поље 7.4 – Плаћена ПДВ надокнада која се може одбити као претходни порез – уноси се податак о износу ПДВ надокнаде плаћене пољопривреднику, која се може одбити као претходни порез.

2.9. Део 8. Обрасца ПОПДВ – Набавка добара и услуга, осим набавке добара и услуга од пољопривредника

76

У делу 8. Обрасца ПОПДВ – Набавка добара и услуга, осим набавке добара и услуга од пољопривредника – према члану 36. Правилника, исказују се подаци о набавкама добара и услуга (изузев набавке од пољопривредника) на следећи начин: ● У делу 8а – Набавка добара и услуга у Републици од обвезника ПДВ-а – промет за који је порески дужник испоручилац добара, односно пружалац услуга – исказују се следећи подаци:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

1) У поље 8а.1 – Први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима – уносе се подаци о износу основице и обрачунатом ПДВ-у за први пренос права располагања на новоизграђеним грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру новоизграђених грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а који врши тај промет. Овде се не уносе подаци о првом преносу права располагања на хипотекованим непокретностима приликом реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека, као ни о првом преносу права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку, у складу са законом, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара.

2) У поље 8а.2 – Добра и услуге, осим добара из тач. 8а.1 – уносе се подаци о износу основице и износу обрачунатог ПДВ-а за промет добара и услуга, осим за промет добара из тачке 1) овог става, укључујући и податке о износу основице и износу обрачунатог ПДВ-а по основу издатог рачуна за услуге из члана 5. став 3. тачка 1) Закона, ако је по основу тог рачуна настала пореска обавеза у смислу члана 16. тачка 2а) Закона (издавање рачуна за наведене услуге пре настанка њиховог промета).

3) У поље 8а.3 – Добра и услуге без накнаде – уносе се подаци о износу основице и износу обрачунатог ПДВ за промет добара и услуга без накнаде; 4) У поље 8а.4 – Измена основице за набављена добра и услуге и исправка одбитка претходног пореза по основу измене основице – повећање – уноси се податак о износу за који је повећана основица за набављена добра и услуге и о износу за који је повећан претходни порез по основу повећања основице.

5) У поље 8а.5 – Измена основице за набављена добра и услуге и исправка одбитка претходног пореза по основу измене основице – смањење – уноси се податак о износу за који је смањена основица за набављена добра и услуге и о износу за који је смањен претходни порез по основу смањења основице.

6) У поље 8а.6 – Укупна основица за набављена добра и услуге (8а.1 + 8а.2 + 8а.3 + 8а.4 + 8а.5) – аутоматски се уноси податак о износу укупне основице за набављена добра и услуге.

7) У поље 8а.7 – Накнада или део накнаде који је плаћен пре извршеног промета и ПДВ-а обрачунат по том основу (аванс) – уноси се податак о износу плаћеног аванса, а посебно податак о делу тог износа који се односи на основицу и делу који се односи на обрачунати ПДВ.

8) У поље 8а.8 – Укупно обрачунати ПДВ од стране обвезника ПДВ-а – претходног учесника у промету (8а.1 + 8а.2 + 8а.3 + 8а.4 + 8а.5 + 8а.7) – аутоматски се уноси податак о износу укупно обрачунатог ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а – претходног учесника у промету. ● У делу 8б – Набавка добара и услуга у Републици од обвезника ПДВ-а – промет за који је порески дужник прималац добара односно услуга – подаци се исказују на следећи начин: 1) У поље 8б.1 – Пренос права располагања на грађевинским објектима – уноси се податак о износу основице за пренос права располагања на грађевинским објектима, економски дељивим целинама у оквиру грађевинских објеката и власничким уделима на тим добрима, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара, закљученим између обвезника ПДВ-а, предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ, под условом да обрачунати ПДВ стицалац у потпуности може да одбије као претходни порез. Исти податак се уноси и за пренос права располагања на хипотекованим непокретностима приликом реализације хипотеке у складу са законом којим се уређује хипотека, као и за пренос права располагања на предметним добрима над којима се спроводи извршење у извршном поступку, у складу са законом, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара.

2) У поље 8б.2 – Добра и услуге, осим добара из тачке 8б.1 – уносе се подаци о износу основице за промет добара и услуга, осим за промет добара из тачке 1) овог става, и то: за промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима; промет добара и услуга из области грађевинарства; промет електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже лицу које је та добра набавило ради даље продаје; промет предмета заложног права приликом реализације

77

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 78

уговора о залози у складу са законом којим се уређује заложно право на покретним стварима и промет добара (покретних ствари) и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку, у складу са законом, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара односно услуга.

3) У поље 8б.3 – Добра и услуге без накнаде – уносе се подаци о износу основице за промет добара и услуга без накнаде.

4) У поље 8б.4 – Измена основице за набављена добра и услуге – повећање – уноси се податак о износу за који је повећана основица за набављена добра и услуге.

5) У поље 8б.5 – Измена основице за набављена добра и услуге – смањење – уноси се податак о износу за који је смањена основица за набављена добра и услуге.

6) У поље 8б.6 – Укупна основица за набављена добра и услуге (8б.1 + 8б.2 + 8б.3 + 8б.4 + 8б.5) – аутоматски се уноси податак о укупном износу основице за набављена добра и услуге.

7) У поље 8б.7 – Накнада или део накнаде који је плаћен пре извршеног промета (аванс) – уноси се податак о износу плаћеног аванса. ● У делу 8в – Набавка добара и услуга у Републици од обвезника ПДВ-а, осим по основу промета за који постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а из тач. 8а и 8б, подаци се исказују на следећи начин: 1) У поље 8в.1 – Пренос целокупне, односно дела имовине стечене у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона, са или без накнаде или као улог, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај пренос – уноси се податак о износу накнаде, односно вредности преноса целокупне односно дела имовине стечене у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона, са или без накнаде или као улог, увећаном за износ повећања накнаде, односно умањеном за износ смањења накнаде за тај пренос.

2) У поље 8в.2 – Добра и услуге уз накнаду, осим из тачке 8в.1, укључујући и повећање односно смањење те накнаде – уноси се податак о износу накнаде за промет добара и услуга уз накнаду, осим из тачке 8в.1, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде (нпр. подаци о износу накнаде за набавку добара и услуга за које је прописано пореско ослобођење у складу са чл. 24. и 25. Закона).

3) У поље 8в.3 – Добра и услуге без накнаде, осим из тачке 8в.1 – уноси се податак о износу вредности промета добара и услуга без накнаде, осим из тачке 1) овог става.

4) У поље 8в.4 – Укупна накнада, односно вредност набављених добара и услуга (8в.1 + 8в.2 + 8в.3) – аутоматски се уноси податак о износу укупне накнаде, односно вредности набављених добара и услуга. ● У делу 8г – Набавка добара и услуга у Републици од страних лица која нису обвезници ПДВ-а – промет за који постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а – исказују се следећи подаци: 1) У поље 8г.1 – Добра и услуге – уносе се подаци о износу основице за промет набављених добара и услуга, укључујући и податак о износу основице по основу издатог рачуна за услуге из члана 5. став 3. тачка 1) Закона, ако је по основу тог рачуна настала пореска обавеза у смислу члана 16. тачка 2а) Закона (ово је случај издавања рачуна за пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине пре настанка промета услуге).

2) У поље 8г.2 – Добра и услуге без накнаде – уносе се подаци о износу основице за промет набављених добара и услуга без накнаде.

3) У поље 8г.3 – Измена основице – повећање – уносе се подаци о износу за који је повећана основица за набављена добра и услуге.

4) У поље 8г.4 – Измена основице – смањење – уносе се подаци о износу за који је смањена основица за набављена добра и услуге.

5) У поље 8г.5 – Укупна основица за набављена добра и услуге (8г.1 + 8г.2 + 8г.3 + 8г.4) – аутоматски се уносе подаци о износу укупне основице за набављена добра и услуге.

6) У поље 8г.6 – Накнада или део накнаде плаћен пре извршеног промета (аванс) – уноси се податак о износу плаћеног аванса.

2.9а Део 8е. Обрасца ПОПДВ – ПДВ за промет добара и услуга који се може одбити као претходни порез и исправке одбитка претходног пореза У делу 8е. Обрасца ПОПДВ – ПДВ за промет добара и услуга који се може одбити као претходни порез и исправке одбитка претходног пореза – у складу са чланом 37. Правилника, исказују се подаци о износу ПДВ-а за промет добара и услуга који се може одбити као претходни порез и исправкама одбитка претходног пореза, и то: 1) У поље 8е.1 – Укупно обрачунати ПДВ за промет набављених добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга, који се може одбити као претходни порез (8а.8 умањен за износ ПДВ-а који се не може одбити као претходни порез) – уноси се податак о износу укупно обрачунатог ПДВ-а за промет набављених добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга, који се може одбити као претходни порез (разлика између износа укупно обрачунатог ПДВ-а за промет набављених добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга и износа ПДВ-а који се не може одбити као претходни порез).

2) У поље 8е.2 – Укупно обрачунати ПДВ за промет набављених добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара односно услуга, који се може одбити као претходни порез (3а.9 умањен за износ ПДВ-а који се не може одбити као претходни порез) – уноси се податак о износу укупно обрачунатог ПДВ-а за промет набављених добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара односно услуга, који се може одбити као претходни порез (разлика између износа укупно обрачунатог ПДВ-а за промет набављених добара и услуга за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара односно услуга и износа ПДВ-а који се не може одбити као претходни порез).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

● У делу 8д – Набавка добара и услуга, осим из тач. од 8а до 8г, исказују се следећи подаци: 1) У поље 8д.1 – Добра и услуге набављени у Републици од страних лица која нису обвезници ПДВ-а – промет за који не постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а, као и повећање односно смањење накнаде за та добра и услуге, укључујући и набавку без накнаде – уноси се податак о износу накнаде за промет добара и услуга набављених у Републици од страних лица која нису обвезници ПДВ-а, по основу промета за који не постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде, укључујући и вредност добара и услуга набављених без накнаде (нпр. износ накнаде за набавку добара и услуга у складу са чл. 24. и 25. Закона).

2) У поље 8д.2 – Добра и услуге набављени у Републици од лица са територије Републике која нису обвезници ПДВ-а, као и повећање односно смањење накнаде за та добра и услуге, укључујући и набавку без накнаде – уноси се податак о износу накнаде за промет добара и услуга набављених у Републици од лица са територије Републике која нису обвезници ПДВ-а, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде, укључујући и вредност добара и услуга набављених без накнаде.

3) У поље 8д.3 – Добра и услуге набављени ван Републике, као и повећање односно смањење накнаде за та добра и услуге, укључујући и набавку без накнаде – уноси се податак о износу накнаде за промет добара и услуга набављених ван Републике, независно од тога да ли је та набавка извршена од страних лица или лица са територије Републике, обвезника ПДВ-а или лица која нису обвезници ПДВ-а, правних или физичких лица, укључујући и предузетнике, увећаном за износ повећања, односно умањеном за износ смањења те накнаде, укључујући и вредност добара и услуга набављених без накнаде. Овде се уноси и податак о набавци добара која су увезена, а која нису стављена у слободан промет у складу са царинским прописима (добра која су у посебним царинским поступцима). ● У делу 8ђ – Укупна основица, накнада, односно вредност набављених добара и услуга (8а.6 + 8б.6 + 8в.4 + 8г.5 + 8д.1 + 8д.2 + 8д.3) – аутоматски се уноси податак о износу укупне накнаде, односно вредности набављених добара и услуга.

79

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3) У поље 8е.3 – Исправка одбитка – повећање претходног пореза, осим по основу измене основице за промет добара и услуга и по основу увоза добара – уноси се податак о износу за који је повећан одбитак претходног пореза по било ком основу у складу са Законом, осим по основу измене основице за промет добара и услуга и по основу ПДВ-а плаћеног при увозу добара (нпр. по основу накнадног стицања права на одбитак претходног пореза у складу са чланом 32а Закона).

4) У поље 8е.4 – Исправка одбитка – смањење претходног пореза, осим по основу измене основице за промет добара и услуга – уноси се податак о износу за који је смањен одбитак претходног пореза по било ком основу у складу са Законом, осим по основу измене основице за промет добара и услуга (нпр. по основу исправке одбитка претходног пореза, у складу са чланом 32. Закона, на основу одлуке царинског органа).

5) У поље 8е.5 – Укупно обрачунати ПДВ за промет добара и услуга који се може одбити као претходни порез (8е.1 + 8е.2 + 8е.3 + 8е.4) – аутоматски се уноси податак о износу укупно обрачунатог ПДВ-а за промет добара и услуга који се може одбити као претходни порез.

6) У поље 8е.6 – Укупно обрачунати ПДВ за промет добара и услуга који се може одбити као претходни порез, увећан за износ за који се не може умањити обрачунати ПДВ (8е.5 + (5.2 + 5.5 у апсолутном износу)) – аутоматски се уноси податак о износу укупно обрачунатог ПДВ-а за промет добара и услуга који се може одбити као претходни порез, увећаног за износ за који се не може умањити обрачунати ПДВ.

2.10. Део 9. Обрасца ПОПДВ – Укупна вредност набављених добара и услуга, укључујући и увоз добара стављених у слободан промет Према одредби члана 38. Правилника, у делу 9. Обрасца ПОПДВ – Укупна вредност набављених добара и услуга, укључујући и увоз добара стављених у слободан промет (6.3 + 7.1 + 8ђ) – аутоматски се уноси податак о износу укупне вредности набављених добара и услуга, укључујући и вредност увезених добара стављених у слободан промет.

2.11. Део 9а. Обрасца ПОПДВ – ПДВ који се у пореској пријави исказује као претходни порез У делу 9а. Обрасца ПОПДВ – ПДВ који се у пореској пријави исказује као претходни порез – исказује се следеће: 1) У поље 9а.1 – ПДВ плаћен при увозу добара – уноси се податак о износу ПДВ-а плаћеног при увозу добара, који се у пореској пријави исказује као претходни порез.

2) У поље 9а.2 – ПДВ надокнада плаћена пољопривреднику – уноси се податак о износу ПДВ надокнаде плаћене пољопривреднику, који се у пореској пријави исказује као претходни порез.

3) У поље 9а.3 – ПДВ по основу набавки добара и услуга, осим из тач. 9а.1 и 9а.2 – уноси се податак о износу ПДВ-а обрачунатом за промет добара и услуга, који се у пореској пријави исказује као претходни порез, осим из тач. 1) и 2) овог става.

4) У поље 9а.4 – Укупан ПДВ који се у пореској пријави исказује као претходни порез (9а.1 + 9а.2 + 9а.3) – аутоматски се уноси податак о износу укупног ПДВ-а, који се у пореској пријави исказује као претходни порез.

2.12. Део 10. Обрасца ПОПДВ – Пореска обавеза У делу 10. Обрасца ПОПДВ – Пореска обавеза (5.7 - 9а.4) – аутоматски се исказује податак о пореској обавези за порески период (разлика између износа укупно обрачунатог ПДВ-а и износа укупног ПДВ-а, који се у пореској пријави исказује као претходни порез) – члан 40. Правилника о евиденцији.

80

2.13. Део 11. Обрасца ПОПДВ – Промет добара и услуга извршен ван Републике и други промет који не подлеже ПДВ-у

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

Према одредбама члана 41. Правилника, у делу 11. Обрасца ПОПДВ – Промет добара и услуга извршен ван Републике и други промет који не подлеже ПДВ-у – исказују се подаци о том промету на следећи начин: 1) У поље 11.1 – Промет добара и услуга извршен ван Републике – уноси се податак о износу накнаде за промет добара и услуга који је извршен ван Републике.

2) У поље 11.2 – Пренос целокупне, односно дела имовине у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона – уноси се податак о износу накнаде, односно вредности преноса целокупне, односно дела имовине у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона.

3) У поље 11.3 – Промет добара и услуга из члана 6. Закона, осим тачке 11.2 – уноси се податак о износу накнаде, односно вредности промета добара и услуга из члана 6. Закона, осим тачке 2) овог става, тј. уноси се износ накнаде за: ● замену добара у гарантном року; ● бесплатно давање пословних узорака у уобичајеним количинама за ту намену купцима или потенцијалним купцима, односно трећим лицима за потребе анализе на основу акта надлежног органа; ● давање рекламног материјала и других поклона мање вредности, ако се дају повремено различитим лицима. Ако је пре извршеног промета добара и услуга, односно преноса целокупне или дела имовине из члана 41. став 1. Правилника, наплаћена накнада, односно део накнаде, у поља 11.1–11.3 уносе се подаци о износу наплаћене накнаде, односно дела накнаде. Ови подаци се не уносе у ПППДВ, с обзиром на то да нису од значаја за висину пореске обавезе. На основу датих коментара могу се дати и нека упућујућа запажања: 1) У Прегледу обрачуна у оквиру сваке целине има и података о неким специфичним прометима, док се сви остали подаци у вези са том целином дају на позицији остало, као што је и у евиденције дато. На пример, у 2. делу Прегледа – Промет добара и услуга за који је прописано пореско ослобођење, без права на одбитак претходног пореза – извршеном у складу са чланом 25. Закона, посебно се исказују три врсте промета, и то: промет новца и капитала, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет; промет земљишта и давање у закуп земљишта, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет; као и промет објеката, укључујући и повећање односно смањење накнаде за тај промет. За све остале случајеве промета из члана 25. Закона, дато је једно поље у Прегледу (2.4).

2) Сходно члану 42. Правилника, подаци о повећању и смањењу накнаде или основице, као и о повећању односно смањењу обрачунатог ПДВ-а, исказују се заједно са подацима о том промету који је извршен у било ком пореском периоду.

3) Иако преглед са свим наведеним позицијама у оквиру 13. целина изледа гломазно, потребно је скренути пажњу на то да порески обвезници у одговарајућем пореском периоду за који састављају Преглед обрачуна ПДВ-а, исти попуњавају само оним подацима за које у евиденцији о ПДВ-у имају исказане податке.

4) У поља у која се подаци уписују аутоматски у складу са Правилником (збирне позиције), приликом подношења прегледа обвезник ПДВ-а не уноси податке. То је укупно 25. позиција, односно у питању су следеће позиције: 1.5, 2.5, 3.8, 3.10, 3а.7, 3а.9; затим све позиције у делу 5 – Укупан промет добара и услуга и укупно обрачунати ПДВ; као и позиција 6.3; потом 8а.6, 8а.8, 8б.6, 8в.4, 8г.5, 8ђ, 8е.5, 8е.6; као и 9, 9а.4 и 10.

5) Јасно је да се на основу исказаних података на Обрасцу ПОПДВ једноставно могу утврдити корелације за попуњавање Обрасца ПППДВ, што је дато у примеру на Обрасцу ПППДВ на крају текста, али важно је напоменути и то који се подаци не исказују у ПППДВ, а налазе се у Обрасцу ПОПДВ:

81

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 82

● Подаци дати у делу 11. Обрасца ПОПДВ – промет добара и услуга извршен ван Републике и други промет који не подлеже ПДВ-у – не исказују се у пореској пријави ПДВ јер не утичу директно на обрачун ПДВ-а за порески период; ● Подаци о примљеним и датим авансима; ● Подаци о промету без накнаде, који није опорезив ПДВ. Посебни чланови Правилника о евиденцији прописују: 1) Чланом 42. Правилника прописано је да се подаци о измени износа основице односно накнаде и износа ПДВ-а по основу измене основице за промет добара и услуга, уносе у одговарајућа поља Обрасца ПОПДВ у којима се исказују подаци о измени износа основице односно накнаде и износа ПДВ-а, у складу са Правилником, независно од тога у којем је пореском периоду извршен промет добара и услуга.

2) Чланом 43. Правилника о евиденцији прописано је да, ако за промет добара и услуга без накнаде претходни учесник у промету није издао рачун, односно други документ који служи као рачун, а за који постоји обавеза исказивања података у Обрасцу ПОПДВ, у складу са овим правилником, подаци о износу основице, односно вредности добара и услуга, утврђују се проценом тих износа, сходно члану 18. ст. 1–3. Закона.

3) Чланом 44. Правилника прописано је да обвезник ПДВ-а који примењује систем наплате у складу са чланом 36а Закона, уноси податке у Образац ПОПДВ примењујући правила о настанку пореске обавезе и права на одбитак претходног пореза, у складу са тим чланом.

4) У Образац ПОПДВ подаци се уносе уписивањем износа у одговарајућа поља, у динарима, без децимала. Ови подаци могу бити и са предзнаком „минус”.

5) У Обрасцу ПОПДВ подаци се не уносе у осенчена поља.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Вођење евиденције је обавеза од почетка примене Закона о ПДВ-у, па то није новина, као што није новина ни обавеза састављања Прегледа обрачуна ПДВ-а, јер је она такође била установљена Законом од самог почетка. Међутим, до примене новог правилника Преглед се састављао у склопу евиденције која се водила у складу са Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у („Сл. гласник РС”, број 120/2012) и НИЈЕ се достављао пореском органу уз пореску пријаву, али је морао да постоји код обвезника ПДВ-а, што се у пракси углавном није дешавало! Из тих разлога ће овај Преглед обрачуна ПДВ-а за већину бити права новина, као што је то и обавеза достављања пореском органу уз сваки образац ПППДВ. Што се тиче саме евиденције (опште и посебне), она јесте детаљнија у односу на првобитни начин вођења (мислимо на Правилник из 2012. године) и конципирана је на другачији начин, па се може рећи да је у том смислу новина, али ни сада није дефинисан њен изглед (нема посебних образаца), тако да обвезници ПДВ-а имају слободу да је организују (софтверски или ручно) онако како њима највише одговара, а сходно делатности коју обављају. Разлика је у томе што се до сада та евиденција код већине обвезника сводила на књигу улазних и књигу излазних рачуна, које су обухватале све битне податке за исказивање података у ПППДВ, уз вођење података о датим и примљеним авансима и посебних података за посебне поступке опорезивања (чл. 34, 35. и 36. Закона, као и за плаћање пореске обавезе по наплаћеном потраживању у складу са чланом 36а Закона). Свака новина је тешка и на почетку ће бити проблема док се сви обвезници не уходају, али ова евиденција је транспарентнија, што би и за обвезнике и за пореску контролу требало да буде лакше за праћење, а и требало би да смањи ризик од грешака у утврђивању пореске обавезе. Тренутна неповољност нове евиденције је у чињеници да ће порески обвезници свакако имати нови трошак, како због неопходности прилагођавања програмских решења тако и због евентуалне потребе за едукацијом самих обвезника, мада је ту најбитније правилно урадити софтверска решења, а да би она била добра, програмерима се морају дати прецизна упутства о потребама обвезника ПДВ-а у релизацији евиденције и састављању Прегледа обрачуна ПДВ-а.

Пореска пријава ПОРЕЗА НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ ОБРАЗАЦ ПППДВ Табеларно приказано Износ накнаде без ПДВ-а

ПДВ (у динарима, без децимала)

III ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА 001 податак са поља 1.5 ПОПДВ – део 1. Укупан промет (1.1 + 1.2 + 1.3 + 1.4), аутоматски се уноси податак о укупном износу накнаде за промет из тач. 1)–4) члана 28. Правилника

2. Промет добара и услуга који је ослобођен ПДВ-а, без права на одбитак претходног пореза

002 податак са поља 2.5 ПОПДВ – део 2. Укупан промет (2.1 + 2.2 + 2.3 + 2.4), аутоматски се уноси податак о укупном износу накнаде за промет из тач. 1)–4) члана 29. Правилника

3. Промет добара и услуга по општој стопи

003 податак са поља 5.1 ПОПДВ – део 5. Укупан опорезиви промет добара и услуга по општој стопи (3.8 + 4.1.1 + 4.2.1), аутоматски се уноси податак о укупном износу основице за опорезив промет по општој стопи – члан 33. ст. 1. тач. 1) Правилника

103 податак са поља 5.3 ПОПДВ – део 5. Укупан обрачунати ПДВ по општој стопи ПДВ-а, увећан за износ за који се не може умањити претходни порез из тачке 8e.6 (5.2 + (8e.6 у апсолут. износу), аутоматски се уноси податак – члан 33. ст. 1. тач. 3) Правилника

4. Промет добара и услуга по посебној стопи

004 податак са поља 5.4 ПОПДВ – део 5. Укупан опорезиви промет добара и услуга по посебној стопи (3.8 + 4.2.1), аутоматски се уноси податак о укупном износу основице за опорезив промет по посебној стопи – члан 33. ст. 1. тач. 4) Правилника

104 податак са поља 5.5 ПОПДВ – део 5. Укупан обрачунати ПДВ по посебној стопи ПДВ-а (3.10 + 3а.9 + 4.2.4), аутоматски се уноси податак – члан 33. ст.

1. тач. 5) Правилника

5. ЗБИР (1 + 2 + 3 + 4)

005 податак са поља 5.6 ПОПДВ – део 5. Укупан промет добара и услуга (1.5 + 2.5 + 5.1 + 5.4), аутоматски се уноси податак о укупном износу накнаде, тј. основице за промет – члан 33. ст. 1. тач. 6) Правилника

105 податак са поља 5.7 ПОПДВ – део 5. Укупно обрачунат ПДВ (5.3 + 5.5), аутоматски се уноси податак о укупно обрачунатом ПДВ-у – члан 33. ст. 1. тач. 7) Правилника

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● НОВЕМБАР 2017.

1. Промет добара и услуга који је ослобођен ПДВ-а, са правом на одбитак претходног пореза

83

Износ накнаде без ПДВ-а

ПДВ (у динарима, без децимала)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

IV ПРЕТХОДНИ ПОРЕЗ 6. Претходни порез плаћен приликом увоза

006 податак са поља 6.3 ПОПДВ – део 6. Укупна вредност, односно основица за увоз добара (6.1 + 6.2.1 + 6.2.2 + 6.2.3), аутоматски се уноси податак о износу укупне вредности, односно основице за увоз добара – члан 34. ст. 1. тач. 4) Правилника

106 податак са поља 6.4 ПОПДВ – део 6. Уноси се податак о износу укупно плаћеног ПДВ-а при увозу добара, који се може одбити као претходни порез – члан 34. ст. 3. тач. 5) Правилника

7. ПДВ надокнада плаћена пољопривреднику

007 податак са поља 7.1 ПОПДВ – део 7. Уноси се податак о вредности примљених добара и услуга од пољопривредника, увећаној за износ повећања, односно умањеној за износ смањења те вредности – члан 35. ст. 1. тач.

1) Правилника

107 податак са поља 7.4 ПОПДВ – део 7. Уноси се податак о износу ПДВ надокнаде плаћене пољопривреднику, која се може одбити као претходни порез – члан 35. ст. 1. тач. 4) Правилника

8. Претходни порез, осим претходног пореза са ред. бр. 6. и 7.

008 податак са поља 8ђ ПОПДВ – део 8 – део 8ђ Укупна основица, накнада, односно вредност набављених добара и услуга (8а.6 + 8б.6 + 8в.4 + 8г.5 + 8д.1 + 8д.2 + 8д.3), аутоматски се уноси податак о износу укупне накнаде, односно вредности набављених добара и услуга – члан 35. ст. 7. Правилника

108 податак са поља 8е.6 ПОПДВ – део 8е Укупно обрачунати ПДВ за промет добара и услуга који се може одбити као претходни порез, увећан за износ за који се не може умањити обрачунати ПДВ (8е.5 + (5.2 + 5.5 у апсолут. износу)), аутоматски се уноси податак – члан 37. ст. 1. тач. 6) Правилника

9. ЗБИР (6 + 7 + 8)

009 податак са поља 9 ПОПДВ – део 9. Укупна вредност набављених добара и услуга, укључујући и увоз добара стављених у слободан промет (6.3 + 7.1 + 8ђ), аутоматски се уноси податак – члана 38. ст. 1. Правилника

109 податак са поља 9а.4 ПОПДВ – део 9а. Укупан ПДВ који се у пореској пријави исказује као претходни порез (9а.1 + 9а.2 + 9а.3), аутоматски се уноси податак члан 39. ст. 1. тач. 4) Правилника

V ПОРЕСКА ОБАВЕЗА 10. Промет добара и услуга

84

110 податак са поља 10. ПОПДВ – део 10. Пореска обавеза (5.7 - 9а.4), аутоматски се исказује податак о пореској обавези за порески период (разлика између износа укупно обрачунатог ПДВ-а и износа укупног ПДВ-а, који се у пореској пријави исказује као претходни порез) – члан 40. ст.

1. Правилника

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

SUDSKO-ADVOKATSKI ROKOVNIK

LEGE ARTIS PROPISI U PRAKSI

Savetovanja

25

JAVNE NABAVKE

GODINA

POSLOVNI SAVETNIK

ÄŒE T VR T VEKA SA VAMA

E L E K T R O N S K O

P R A V N O

I Z D A N J E

STRUCNI KOMENTARI