ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ОКТОБАР 2018 by V. M.

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 22 / октобар 2018.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК

ИЗДВАЈАМО: МИНИМАЛНА ЗАРАДА ЗА 2019. ГОДИНУ УТВРЂУЈЕ СЕ ПРЕМА НОВОЈ МИНИМАЛНОЈ ЦЕНИ РАДА ОД 155,30 ДИНАРА (НЕТО) ФИСКАЛНИ ЕФЕКТИ НОВОГ ЗАПОШЉАВАЊА КОД НОВООСНОВАНИХ ПРАВНИХ ЛИЦА ОД 1. ОКТОБРА 2018. ГОДИНЕ ИЗМЕНА ПОРЕСКЕ ОСНОВИЦЕ У СИСТЕМУ ПДВ-А ЗА ОПОРЕЗИВ ПРОМЕТ И ИСКАЗИВАЊЕ ТИХ ПОДАТАКА У ОБРАСЦУ ПОПДВ ДОДАТНЕ УПЛАТЕ ОСНИВАЧА КОЈЕ НЕ ПОВЕЋАВАЈУ ОСНОВНИ КАПИТАЛ РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ КРАТКОРОЧНИХ ФИНАНСИЈСКИХ И РОБНИХ ЗАЈМОВА ИЗМЕЂУ ПРАВНИХ ЛИЦА РАЧУНОВОДСТВЕНИ АСПЕКТ ЕВИДЕНТИРАЊА ФАКТУРА КОЈЕ СЕ РЕГИСТРУЈУ У ЦЕНТРАЛНОМ РЕГИСТРУ ФАКТУРА И НАЧИНА ИЗМИРЕЊА ОБАВЕЗА ПРЕМА ПОВЕРИОЦИМА ИСПЛАТА И ОПОРЕЗИВАЊЕ НОВЧАНИХ ПОМОЋИ, НАГРАДА И ДРУГИХ ИСПЛАТА ЛИЦИМА КОЈА НИСУ ЗАПОСЛЕНА КОД ИСПЛАТИОЦА РЕНТИРАЊЕ ПРИВРЕМЕНО УВЕЗЕНЕ СТРАНЕ РОБЕ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ www.poslovnisavetnik.net

●

www.ingpro.rs

Зашто баш Зато што је прегледан и једноставан и не захтева никакву специјалну обуку за коришћење (user friendly). Зато што је могућ приступ неограниченом броју докумената у току претплате. Зато што има највећи број прописа, примера судске праксе, правних мишљења, модела и других докумената. Зато што има претраживач који даје прецизно сортиране и брзе резултате претраге. Зато што се документа – прописи и др. – могу претраживати путем одговарајућих синонима који се у правној пракси често користе. Зато што је једини на тржишту који аутоматски бележи најпрегледаније документе сваког претплатника и издваја их на почетној страни. Зато што има мејл-сервис који омогућава претплатницима да о новим прописима, новим примерима судске праксе, новим правним мишљењима и стручним коментарима и другим документима из области које претплатници сами изаберу, буду информисани путем мејла истог дана кад су објављени у бази. Зато што ради са било ког рачунара на интернету, без икакве инсталације, а подржава рад и у интранет окружењу. Зато што је увек ажуран (не захтева ажурирање од стране претплатника). Зато што су текстови докумената и интерфејс доступни на ћирилици или латиници. Зато што се једним кликом могу ископирати текстови у Wоrd или PDF формату. Зато што има најсвеобухватнију и највећу базу судске праксе, са разгранатом структуром по одговарајућим правним гранама и правним институтима. Зато што се из текста прописа једним кликом приступа повезаним документима. Зато што се приликом претраживања појмова добијају већ понуђени резултати.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година II, број 22 ОКТОБАР 2018.

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде. Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

Аутори:

ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорима ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа.

Борислав Ињац Весна Јовичић Жељко Албанезе Јован Чанак Љиљана Симић Милица Бјелић Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: redakcija@ingpro.rs CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе. - Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art). - 30 cm Месечно. ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису:

ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других личних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети, али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО: ● новине у платном промету, ● актуелности у спровођењу царинских прописа, ● тумачења министарстава, ● актуелни месечни статистички подаци.

Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

Садржај ■ МИНИМАЛНА ЗАРАДА ЗА 2019. ГОДИНУ УТВРЂУЈЕ СЕ ПРЕМА НОВОЈ МИНИМАЛНОЈ ЦЕНИ РАДА ОД 155,30 ДИНАРА (НЕТО)....................................................... 3 ■ ФИСКАЛНИ ЕФЕКТИ НОВОГ ЗАПОШЉАВАЊА КОД НОВООСНОВАНИХ ПРАВНИХ ЛИЦА ОД 1. ОКТОБРА 2018. ГОДИНЕ..........................................................................................6 ■ ИЗМЕНА ПОРЕСКЕ ОСНОВИЦЕ У СИСТЕМУ ПДВ-А ЗА ОПОРЕЗИВ ПРОМЕТ И ИСКАЗИВАЊЕ ТИХ ПОДАТАКА У ОБРАСЦУ ПОПДВ............................................................... 9 ■ ДОДАТНЕ УПЛАТЕ ОСНИВАЧА КОЈЕ НЕ ПОВЕЋАВАЈУ ОСНОВНИ КАПИТАЛ..................22

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ КРАТКОРОЧНИХ ФИНАНСИЈСКИХ И РОБНИХ ЗАЈМОВА ИЗМЕЂУ ПРАВНИХ ЛИЦА........................................................................ 28 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНИ АСПЕКТ ЕВИДЕНТИРАЊА ФАКТУРА КОЈЕ СЕ РЕГИСТРУЈУ У ЦЕНТРАЛНОМ РЕГИСТРУ ФАКТУРА И НАЧИНА ИЗМИРЕЊА ОБАВЕЗА ПРЕМА ПОВЕРИОЦИМА............................................................................................................................ 36 ■ СЛАБОСТИ И ПРЕПОРУКЕ У ВЕЗИ СА ИЗДАВАЊЕМ НАЛОГА ЗА СЛУЖБЕНИ ПУТ У ЗЕМЉИ ДРЖАВНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА И НАМЕШТЕНИЦИМА........................................ 40 ■ ИСПЛАТА И ОПОРЕЗИВАЊЕ НОВЧАНИХ ПОМОЋИ, НАГРАДА И ДРУГИХ ИСПЛАТА ЛИЦИМА КОЈА НИСУ ЗАПОСЛЕНА КОД ИСПЛАТИОЦА...................................................... 44 ■ ПОРЕСКА ОЛАКШИЦА ПРИЛИКОМ НАКНАДЕ ТРОШКОВА ДОЛАСКА НА ПОСАО И ЊЕНО КОРИШЋЕЊЕ.................................................................................................................... 48 ■ КОРИШЋЕЊЕ УВЕРЕЊА ЕУР.1 КОЈЕ ЈЕ ЕЛЕКТРОНСКИ ИЗДАТО ОД СТРАНЕ ТУРСКЕ ЦАРИНСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ................................................................................................ 53 ■ РЕНТИРАЊЕ ПРИВРЕМЕНО УВЕЗЕНЕ СТРАНЕ РОБЕ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ .......................................................................................................................................... 54 ■ ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВАРАМО.................................................................................................... 55 ■ АКТУЕЛНОСТИ У ПОПУЊАВАЊУ ОБРАСЦА ПОПДВ............................................................ 60 ■ ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА И ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА НОВЧАНУ НАКНАДУ У НАЦИОНАЛНОЈ СЛУЖБИ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ................................................................. 62 ■ KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА ОКТОБАР 2018. ГОДИНЕ ......................................... 70

■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу јулу 2018. године од 68.029 динара .............................................................................................................................. 73

МИНИМАЛНА ЗАРАДА ЗА 2019. ГОДИНУ УТВРЂУЈЕ СЕ ПРЕМА НОВОЈ МИНИМАЛНОЈ ЦЕНИ РАДА ОД 155,30 ДИНАРА (НЕТО)

лада Републике Србије донела је Одлуку о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2019. године („Сл. гласник РС” 69/2018 од 14. 9. 2018), према којој је минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, за период јануар–децембар 2019. године утврђена у износу од 155,30 динара („нето”) по радном часу.

Утврђивање минималне зараде у 2019. години

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Влада је донела одлуку о минималној цени рада за 2019. годину, међутим, Закон о раду гарантује запосленом право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду. Наиме, према ставу 2. члана 111. Закона о раду, минимална зарада се одређује на основу: ● минималне цене рада, утврђене у складу са Законом, ● времена проведеног на раду и ● пореза и доприноса који се плаћају из зараде, а запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду. Као што може да се види, Закон о раду разликује минималну цену рада и минималну зараду, при чему: 1) минималну цену рада усваја Социјално-економски савет, односно Влада, и она се исказује по часу рада у нето износу, а сходно законској регулативи, она је јединица за обрачун минималне зараде; 2) минимална зарада је зарада која се добија множењем часова рада у конкретном месецу са минималном ценом рада, уз додавање припадајућих пореза и доприноса. Чињеница да је минимална цена рада утврђена по часу рада значи да ће укупан месечни износ минималне зараде варирати у зависности од броја часова рада у сваком месецу, при чему се број часова рада израчунава месечно, на основу броја календарских дана, без субота и недеља, и множењем радних дана са осам. Може се приметити да је минимална плата по часу утврђена у јединственом нето износу од 155,30 динара, што треба тумачити тако да је минимална зарада по часу рада у износу за исплату (нето) једнака за све запослене, без обзира на степен њихове стручне спреме, врсту радног места и послове које обављају. Пун месечни износ нето минималне зараде (на пример: за 176 часова у месецу: 155,30 дин. x 176 ч. = 27.332,80 динара нето) припада запосленом за пуно радно време проведено на раду и остварени стандардни учинак (члан 111. став 1. Закона о раду). Ако запослени у одређеном месецу није остварио пун фонд часова рада (засновао је радни однос или му је престао радни однос у том месецу), припада му минимална зарада само за остварене часове рада. На пример, запослени је засновао радни однос у току месеца и остварио 80 часова рада. Његова нето минимална зарада у том случају је: 80 ч. x 155,30 дин./ч. = 12.424,00 дин. За остатак часова у том месецу не следује му ништа јер није био у радном односу. У оваквом случају не треба заборавити на то да приликом утврђивања основице за плаћање доприноса за социјално осигурање као параметар служи сразмерни износ важеће најниже основице, до кога се долази тако што се Законом прописани износ најниже основице подели са могућим фондом часова рада за месец за који се врши обрачун и помножи са оствареним часовима рада запосленог у месецу за који се врши обрачун. Све послодавце који сада планирају исплате минималне зараде за 2019. годину на основу нове минималне цене рада од 155,30 динара треба подсетити на обавезу да запосленима који примају ову зараду исплате и увећање за минули рад, топли оброк и регрес, као и друга увећања која запослени оствари у току месеца (ноћни рад, рад на празник, прековремени рад и сл.). Наиме, према ст. 6. и 7. члана 111. Закона о раду, запослени који прима минималну зараду има право на увећану зараду (за прековремени рад, за рад на празник, за минули рад, за рад ноћу и остала увећања према општем акту послодавца), као и на накнаду трошкова и друга примања која се

сматрају зарадом у складу са Законом. Основица за обрачун свих увећања зараде је минимална зарада запосленог, која у овом случају има карактер основне зараде запосленог. Притом, када Закон о раду у члану 111. став 1. прописује да запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду, то значи да: 1) запосленом се гарантује основна зарада најмање у нивоу минималне зараде; 2) послодавац не може да испуњава наведену законску обавезу тако што ће на основну зараду, нижу од минималне зараде за конкретни месец, додати минули рад и топли оброк или неке друге додатке, како би тај износ зараде био већи од минималне зараде, већ прво мора да се обезбеди основна зарада у висини минималне, па да се на тај износ обрачунају поменути додаци – увећања зараде.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Контрола висине основних зарада код послодаваца у 2019. години

Приликом сагледавања својих планова пословања за 2019. годину послодавци морају да, као битан фактор, имају у виду и актуелно повећање минималне цене рада за 8,6% у 2019. години (са 143,00 дин. на 155,30 дин.). Ово се пре свега односи на послодавце који су у 2018. години исплаћивали запосленима основне зараде у висини месечне минималне зараде или су имали запослене којима су основне зараде биле релативно близу месечних минималних зарада. У оваквим случајевима послодавци морају да планирају зараде по новим вишим износима, дакле по сили закона морају да повећавају своје трошкове пословања, када се практично показује да повећање минималне цене рада од 8,6% и није тако мало. Наиме, могло је да се види да је Законом о раду утврђено да запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и време проведено на раду. То такође значи да основна зарада запосленог за пуно радно време и стандардни радни учинак не може бити нижа од минималне зараде, односно у месецу када је основна зарада мања од минималне зараде запосленом се обрачунава и исплаћује основна зарада у висини минималне зараде. У конкретном случају ово значи да запослени чија је основна зарада мања од минималне зараде има право на основну зараду у висини минималне зараде, као и право на додатке на зараду, у складу са колективним уговором и уговором о раду, за пуно радно време и остварен стандардни учинак. Конкретно: 1) У првом примеру послодавац је запосленима у 2018. години исплаћивао основне зараде у висини минималних због тешкоћа у пословању. На ове основне зараде послодавац је обрачунавао и минули рад и топли оброк. На пример, за месец октобар 2018. године послодавац је за пуно радно време запосленом обрачунао основну зараду по минималној цени рада од 143 динара (143 дин. x 184 ч. = 26.312,00 дин.), затим минули рад од 10% (на основицу коју чини основна зарада у висини минималне) у износу од 2.631,20 динара, као и топли оброк фиксно од 1.000 динара. Ако и даље буде исплаћивао минималне зараде, од 1. јануара 2019. године послодавац ће овом запосленом и свим другима који примају минималну зараду морати да исплаћује за 8,6% већу основну зараду по минималној цени рада од 155,30 динара (155,30 дин. x 184 ч. у јануару = 28.575,00 динара), као и да обрачуна већи минули рад од 10% у износу од 2.857,52 динара, док ће исплату „топлог оброка” фиксно у висини од 1.000 динара моћи да остави. На овим основама послодавци који исплаћују минималну зараду у 2018. години, а то планирају и у 2019. години, морају да поставе план висине зарада, односно повећање зарада и повећање својих трошкова пословања. Не треба заборавити да се повећањем основне зараде повећава и основица за обрачун увећања зараде (за минули рад, за ноћни и прековремени рад итд.). 2) У другом примеру послодавац не исплаћује минималне зараде запосленима у 2018. години, али неки од његових запослених имају ниске коефицијенте својих послова, тако да су њихове основне зараде близу минималних. На пример, за месец октобар 2018. године послодавац је за пуно радно време обрачунао основну зараду запосленом у висини од 27.000 динара на бази

коефицијента радног места од 5,00 и цене рада код послодавца од 5.400 динара (5,00 x 5.400 = 27.000 динара нето основна зарада). Ова основна зарада је изнад важеће минималне зараде за октобар у Србији (она износи 143 дин. x 184 ч. за октобар = 26.312,00 динара). Међутим, истина је да је ова основна зарада у октобру 2018. године већа од важеће минималне зараде, али у јануару 2019. године она ће бити нижа од минималне зараде која ће важити за јануар 2019. године (155,30 дин. x 184 ч. у јануару = 28.575,20 динара). Пошто, по Закону о раду, исплаћена основна зарада за пуно радно време не може да буде нижа од минималне зараде, поменути послодавац запосленом мора да понуди анекс уговора о раду у коме ће му утврдити повећану основну зараду или у висини минималне, или ће на нивоу послодавца повећати цену рада за обрачун зарада са 5.000 на нпр. 5.900 динара, чиме би овај запослени остварио основну зараду већу од важеће минималне у јануару 2019. године (5,00 x 5.800 дин. = 29.000 дин.), што је више од минималне зараде за јануар 2019. године од 28.575,20 динара. Наравно, и у овом случају ради се о законској обавези повећања зарада бар оним запосленима којима зарада у 2019. години „пада” испод минималне због номиналног повећања минималне цене рада, а то наравно повлачи и питање распона у зарадама са осталим запосленима, као и повећање трошкова пословања. На овим основама послодавци који исплаћују у 2018. години близу минималних морају да поставе план повећања висине ових зарада.

Послодавце треба подсетити да се нова минимална цена рада од 155,30 динара примењује календарски од 1. јануара 2019. године, без обзира на то за који се претходни месец исплата минималних зарада врши. Дакле, ако у месецу јануару 2019. године исплаћује минималну зараду за децембар 2018. године, послодавац ће исплатити важећу минималну нето цену рада по часу рада у висини од 155,30 динара и обрачунати број часова за месец за који врши исплату, дакле – за децембар. Исто тако, ако у јануару 2019. године исплаћује минималну зараду за новембар 2018. године или за било који претходни месец у 2018. или чак у некој претходној години, послодавац ће исплатити важећу минималну нето цену рада за 2019. годину од 155,30 динара по часу рада и обрачунати број часова за месец за који врши исплату. При томе имамо у виду одредбу члана 111. став 5. Закона о раду, према којој је послодавац дужан да минималну зараду исплати запосленом у висини која се одређује на основу одлуке о минималној цени рада која важи за месец у којем се врши исплата. Наравно, ово указује на то да је за послодавце који у 2018. години исплаћују минималне зараде добро да, колико могу, до 31. децембра регулишу заостале исплате у току 2018. године по минималној цени рада од 143 динара, иначе ће све те заостале исплате из 2018. године морати да обрачунају по 8,6% вишој минималној цени рада у 2019. години.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Нова минимална цена рада примењује се на исплате од 1. јануара 2019. године

ФИСКАЛНИ ЕФЕКТИ НОВОГ ЗАПОШЉАВАЊА КОД НОВООСНОВАНИХ ПРАВНИХ ЛИЦА ОД 1. ОКТОБРА 2018. ГОДИНЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Основна законска решења Према истоветним одредбама: ● члана 21ђ став 1. Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о порезу) и ● члана 45г став 1. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон о доприносима), послодавац – новоосновано правно лице, као и новоосновани предузетник који је уписан у регистар надлежног органа, односно организације, може да оствари право на ослобођење од плаћања: ● пореза по основу зараде оснивача, односно по основу личне зараде предузетника, као и по основу зараде запослених, и ● доприноса на терет запосленог и на терет послодавца по основу зараде оснивача, односно по основу личне зараде предузетника, као и по основу зараде запослених, и то највише за девет новозапослених лица са којима је засновао радни однос (у тај број се не рачуна оснивач, односно предузетник). Да би се признале ове пореске бенефиције, у ставу 2. члана 21ђ Закона о порезу и члана 45г Закона о доприносима тражи се: 1) да је оснивач, односно сваки од оснивача, ако их је више, засновао радни однос у новооснованом правном лицу (и да по том основу остварује зараду); 2) да свако од највише девет новозапослених код правног лица, односно предузетника: ● буде пријављено на обавезно социјално осигурање у Централном регистру обавезног социјалног осигурања и ● да је у периоду од најмање шест месеци непрекидно пре дана оснивања правног лица, односно заснивања радног односа код послодавца, у Националној служби за запошљавање било пријављено као незапослено или ● да је у периоду од 12 месеци пре дана оснивања односно заснивања радног односа код послодавца стекло средње, више или високо образовање. Важно је нагласити да, по наведеним пореским прописима од 1. октобра 2018. године, право на ослобођење од пореза и доприноса за новооснована правна лица/предузетнике и код њих запослена нова лица послодавац може да оствари за: ● зараде оснивача, ● зараде новозапослених и ● личне зараде предузетника, исплаћене у периоду од 12 месеци од дана када је основано правно лице, односно регистрован предузетник, и чији збир појединачно за свако лице у периоду коришћења олакшице није виши од троструког износа просечне годишње зараде у години која претходи години у којој је основано правно лице, односно регистрован предузетник. И овде су дата практично два битна услова за коришћење пореских бенефиција о којима се говори.

Висина и обрачун пореских олакшица

Према идентичним одредбама става 1. члана 21ђ Закона о порезу и члана 45г Закона о доприносима, послодавац – новоосновано правно лице, као и новоосновани предузетник, могу да остваре право на ослобођење од плаћања: 1) пореза – по основу зараде оснивача, односно по основу личне зараде предузетника, као и по основу зараде запослених, и то највише за девет новозапослених лица са којима је заснован радни однос;

2) доприноса – на терет запосленог и на терет послодавца по основу зараде оснивача, односно по основу личне зараде предузетника, као и по основу зараде запослених, и то највише за девет новозапослених лица са којима је заснован радни однос. Као што се види, овом новом мером предвиђено је потпуно укидање плаћања пореза и доприноса на зараде оснивача, односно личне зараде предузетника, као и по основу зараде запослених, и то највише за девет новозапослених лица, под условима који су претходно наведени. У наредној табели дат је упоредни приказ пуних пореских стопа по важећим прописима и стварног пореског оптерећења, ако се примењују нове мере од 1. октобра 2018. године: Пореске стопе по чл. 21ђ Закона о порезу и 45г Закона о доприносима

Пуне стопе Врста обавезе на терет запосленог

на терет послодавца

на терет запосленог

на терет послодавца

1. Укупни доприноси

19,90%

17,9%

–

2. Порез

10,0%

–

Ред. бр.

Назив

По пуним стопама

Стварни трошкови послодавца

Бруто зарада

60.000,00

Доприноси на терет запосленог (по збирној стопи од 19,9%)

11.940,00

–

Пореско умањење зарада

15.000,00

Пореска основица (1 - 3)

45.000,00

Порез (ред. бр. 4 x 10%)

4.500,00

–

Нето зарада за исплату (1 - 2 - 5)

43.560,00

Доприноси на терет послодавца (по збирној стопи од 17,9%)

10.740,00

–

70.740,00

43.560,00

Укупан трошак послодавца

Послодавци врше обрачун зарада новозапослених лица по пуним пореским стопама, како је то приказано у 3. колони претходне табеле. Тек када такав обрачун предају Пореској управи, покреће се поступак повраћаја, при чему се стварни трошкови зарада новозапослених своде на податке из 4. колоне претходног обрачуна.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Ово је приказ пуних и нултих пореских стопа сагласно пореским мерама од 1. октобра 2018. године, а колико то износи у динарима, може да се представи у наредној табели, у којој су приказани обрачуни: ● у колони 3 – за запосленог са бруто зарадом од 60.000 динара, коме се обрачунавају пореске обавезе у складу са важећим прописима; ● у колони 4 – за новозапосленог са бруто зарадом од 60.000 динара у новооснованом правном лицу, за кога је послодавац ослобођен плаћања свих пореза и доприноса.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У конкретном примеру, у ком је бруто зарада новозапосленог 60.000 динара, од зараде му се одбија порез и сви доприноси (за ПИО, за здравство и за незапосленост) по редовним стопама, ради утврђивања нето зараде за исплату. Исти доприноси обрачунавају се и на бруто зараду, а такав обрачун се, као и за остале запослене, предаје надлежном органу. Након тога покреће се поступак за повраћај уплаћених пореских обавеза. У свему томе запосленом остају исте и нето и бруто зарада, јер циљ овог стимулативног умањења пореских обавеза на зараду није да се запосленом повећа нето зарада, већ да се трошкови зарада умање послодавцима. У наведеном примеру нето зарада запосленом је 43.560,00 динара, с тим што у првом примеру, који представља редован обрачун зарада, послодавац за исплату нето плате од 43.560 динара ангажује укупно 70.740 динара средстава. У другом примеру новоосновани послодавац, који примењује нове пореске олакшице од 1. 10. 2018. године, за исплату нето зараде новозапосленом раднику од 43.560 динара ангажује само толико – 35.550 динара средстава или, сликовито речено, при пуном обрачуну пореских обавеза на зараду (колона 3 претходне табеле) укупне пореске обавезе износе 27.180,00 динара (70.740,00 - 43.560), док у другом примеру таквих обавеза нема. Као што се може видети, ради се о значајном фискалном растерећењу зарада и снижењу трошкова пословања. При оваквом обрачуну запослени свакако неће бити оштећени јер ће им се у пензијски фонд уплаћивати пун износ обрачунатих доприноса (у наведеном примеру на бруто зараду од 60.000 динара), при чему ће послодавац имати значајно умањење трошкова пословања по основу нултих пореских обавеза. На крају треба напоменути да новоосновано правно лице, односно новоосновани предузетник може да оствари наведено пореско ослобођење ако је основан односно регистрован закључно са 31. децембром 2020. године.

КАЛКУЛАТОР КАМАТА у оквиру електронског издања

ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ Осим обрачуна затезне камате у динарима или у некој од страних валута (евро, долар, швајцарски франак), уз помоћ нашег калкулатора претплатници могу да врше и обрачун камате за неблаговремено плаћене јавне приходе и за неблаговремено плаћени царински дуг и казну у царинском поступку, затим обрачун камате по есконтној/референтној стопи Народне банке Србије и по референтној стопи Европске централне банке (ЕЦБ), као и обрачун камате по пресудама/одлукама Европског суда за људска права. Поред наведених, ту је и обрачун уз помоћ индекса потрошачких цена, а осим свих ових дефинисаних каматних стопа које ми ажурирамо, постоји и опција Моје каматне стопе, помоћу које сваки корисник може да дефинише каматне стопе како би прилагодио обрачун камата сопственим потребама. Обрачуне камата претплатници могу да сачувају у оквиру базе, а могу и да врше промене на рачуну, односно да евидентирају нова задужења и отплате, уз могућност да бирају да ли ће се делимична отплата дуга прво одузимати од камате или од главнице. Калкулатор врши обрачуне камата пропорционалном или конформном методом. Поред ових, постоји и јединствена мешовита метода (за затезну камату до 2. 3. 2001. примењује се конформна метода, а од 3. 3. 2001. пропорционална) која омогућава јединствен обрачун камате за период пре и после тог периода. Сходно томе, по истом принципу функционише и обрачун камате на неблаговремено плаћене јавне приходе, на неблаговремено плаћен царински дуг и неблаговремено плаћену казну у царинском поступку (до 31. 12. 2012. конформна, од 1. 1. 2013. пропорционална метода). Збирни обрачун камата омогућава обрачун дуга по више различитих фактура (рачуна), по принципу: један поверилац, један дужник, више новчаних потраживања и износ укупног дуга по свим тим различитим основама.

За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ИЗМЕНА ПОРЕСКЕ ОСНОВИЦЕ У СИСТЕМУ ПДВ-А ЗА ОПОРЕЗИВ ПРОМЕТ И ИСКАЗИВАЊЕ ТИХ ПОДАТАКА У ОБРАСЦУ ПОПДВ 1. Опште о накнадној измени пореске основице

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

ореска основица приликом промета добара и услуга, према одредби члана 17. став 1. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… 30/2018 – у даљем тексту: Закон), јесте износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге од примаоца добара или услуга или трећег лица, укључујући субвенције и друга примања, у коју није укључен ПДВ, ако Законом није друкчије прописано. Ставом 4. истог члана Закона прописано је шта се не урачунава у основицу, па је тачком 1) прецизирано да основица не садржи попусте и друга умањења цене који се примаоцу добара и услуга одобравају у моменту вршења промета тих добара и услуга. Међутим, у случају накнадне измене пореске основице, која је иначе честа у пракси, а узроци су разнолики, обвезници ПДВ-а дужни су да поступају у складу са чланом 21. Закона и Правилником о начину измене пореске основице за обрачунавање пореза на додату вредност („Сл. гласник РС”, број 86/2015 – у даљем тексту: Правилник о измени основице). При томе повећање углавном не представља посебан проблем, док је у случају накнадног смањења поступак мало компликованији јер захтева корекцију права на одбитак ПДВ-а код купца, па тек онда смањење основице код продавца. До повећања пореске основице најчешће долази због накнадног задужења купца за одређене трошкове (нпр. при закупу за трошкове режије и сл.), док су најчешћи узроци накнадног смањења основице одобрени попусти, каса-сконто, суперрабати и др. Одредбом члана 21. став 1. Закона прописано је да, ако се основица накнадно повећа за промет добара и услуга који је опорезив ПДВ-ом, обвезник који је испоручио добра или услуге дужан је да износ ПДВ-а који дугује по том основу исправи у складу са изменом, односно према одредби члана 3. Правилника о измени основице, обвезник ПДВ-а који је извршио промет добара или услуга, односно други порески дужник, дужан је да обрачуна ПДВ на износ за који је повећана основица. Према одредби става 2. овог члана Закона, обавеза из става 1. односи се и на лица из члана 10. став 1. тачка 3) и ст. 2. и 3. Закона, што значи да исту обавезу измене пореске основице имају: 1) примаоци добара и услуга (независно од тога да ли су ПДВ обвезници или не), ако страно лице није одредило пореског пуномоћника; 2) примаоци добара или услуга, обвезници ПДВ-а: а) за промет секундарних сировина и услуга које су непосредно повезане са тим добрима, извршен од стране другог обвезника ПДВ-а, б) за промет грађевинских објеката и економски дељивих целина у оквиру тих објеката, укључујући и власничке уделе на тим добрима, извршен од стране другог обвезника ПДВ-а, у случају када је уговором на основу којег се врши промет тих добара предвиђено да ће се на тај промет обрачунати ПДВ у складу са Законом; 3) примаоци добара и услуга из области грађевинарства, обвезници ПДВ-а, односно лица из члана 9. став 1. Закона, за промет извршен од стране обвезника ПДВ-а; 4) примаоци електричне енергије и природног гаса који се испоручују преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, обвезници ПДВ-а који су ова добра набавили ради даље продаје од стране другог обвезника ПДВ-а; 5) примаоци добара и услуга, обвезници ПДВ-а, за промет извршен од стране другог обвезника ПДВ-а, и то приликом промета: хипотековане непокретности приликом реализације хипотеке и заложног права приликом реализације уговора о залози, као и добара и услуга над којима се спроводи извршење у извршном поступку;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 10

6) стицаоци имовине или дела имовине чији је пренос извршен у складу са чланом 6. став 1. тачка 1) Закона, после чијег преноса су престали услови из члана 6. став 1. тачка 1) Закона; 7) обвезници ПДВ-а, порески дужници који у име и за рачун страног лица наплаћују накнаду за промет добара и услуга који страно лице врши у Републици лицу које није обвезник ПДВ-а, осим лицу из члана 9. став 1. Закона. Када се пореска основица накнадно смањи, обвезник који је извршио промет добара и услуга може да измени износ ПДВ-а само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга исправи одбитак претходног ПДВ-а и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга (члан 21. став 3. Закона). Чланом 4. став 1. Правилника о измени основице прецизирано је да обвезник ПДВ-а који је извршио промет добара или услуга, а порески је дужник за тај промет, може да смањи износ обрачунатог ПДВ-а само ако обвезник ПДВ-а коме је извршен промет добара или услуга исправи одбитак претходног пореза и о томе писмено обавести испоручиоца добара или услуга. У случају да је испорука добара и услуга извршена обвезнику који нема право на одбитак претходног пореза, односно лицу које није обвезник ПДВ-а, смањење основице обвезник може да изврши ако поседује документ о смањењу накнаде за извршени промет добара и услуга тим лицима (члан 21. став 4. Закона), односно ако поседује документ о смањењу основице, издат у складу са правилником којим се одређују случајеви у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци, односно други документ којим се доказује да је смањена накнада за промет добара или услуга, издат од стране обвезника ПДВ-а који је извршио промет добара или услуга, а потврђен од стране примаоца добара или услуга (члан 4. став 2. Правилника о измени основице). Из наведених одредаба јасно проистиче да, у случају када је промет добара или услуга извршен другом обвезнику ПДВ-а који, по основу набавке тих добара или услуга, има право на одбитак претходног пореза, издавање документа о смањењу накнаде из члана 15. Правилника о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012, 86/2015 и 52/2018 – у даљем тексту: Правилник о рачунима) не представља услов за смањење пореске основице и износа обрачунатог ПДВ-а за тај промет. Међутим, у случају када је промет добара и услуга извршен другом обвезнику ПДВ-а који, по основу набавке тих добара или услуга, нема право на одбитак претходног ПДВ-а, односно лицу које није обвезник ПДВ-а, издавање документа о смањењу накнаде из члана 15. Правилника о рачунима представља услов за смањење пореске основице и износа обрачунатог ПДВ-а за тај промет. Овде треба подсетити на то да је чланом 15. Правилника о рачунима прописано шта мора да садржи документ којим се мења – повећава или смањује – пореска основица, односно најмање мора да садржи податке о: 1) називу, адреси и ПИБ-у издаваоца документа; 2) месту и датуму издавања и редном броју документа; 3) називу, адреси и ПИБ-у примаоца документа; 4) износу за који је смањена односно повећана основица за обрачунавање ПДВ-а, пореској стопи и износу за који је смањен односно повећан износ обрачунатог ПДВ-а – у случају опорезивог промета за који је обвезник ПДВ-а – издавалац документа – порески дужник у складу са Законом; 5) износу за који је смањена односно повећана накнада, без ПДВ-а – у случају опорезивог промета за који обвезник ПДВ-а – издавалац документа – није порески дужник у складу са Законом; 6) износу за који је смањена односно повећана накнада за промет добара и услуга – у случају промета који је ослобођен ПДВ-а и промета који не подлеже опорезивању, а за који се издаје рачун у складу са овим правилником; 7) напомену да се за промет добара и услуга примењује систем наплате у складу са Законом – у случају када се за тај промет примењује систем наплате; 8) броју и датуму издавања рачуна за извршени промет добара и услуга.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Овај документ (у пракси се најчешће зове књижно одобрење или задужење) издаје обвезник ПДВ-а који је издао рачун за промет добара или услуга у складу са чл. 42. и 43. Закона, како је и прописано ставом 2. члана 15. Правилника о рачунима. Како се види, овај документ нема датум промета пошто није у питању нови промет већ измена основице за већ реализован промет. Због тога и јесу обавезујући подаци на том документу број и датум издавања рачуна за извршени промет добара и услуга, што га повезује са прометом чија се пореска основица мења. Право на накнадну измену пореске основице, односно на смањење, сходно члану 4. став 3. Правилника о измени основице, има и прималац добара или услуга који је порески дужник за извршени опорезиви промет добављача (нпр. купац секундарних сировина, прималац добара и услуга у грађевинарству и други порески дужници из члана 10. став 1. тачка 3) и ст. 2. и 3. Закона). Ови обвезници могу да смање износ обрачунатог ПДВ-а ако исправе одбитак претходног пореза и ако им је обвезник ПДВ-а који је извршио промет добара или услуга доставио документ о смањењу основице. Прималац добара или услуга који је порески дужник који нема право на одбитак претходног пореза по основу тог промета, износ обрачунатог ПДВ-а може да смањи ако поседује документ о смањењу основице у складу са Правилником о рачунима, односно други документ којим се потврђује да је смањена накнада за промет добара или услуга, издат од стране обвезника ПДВ-а који је извршио промет добара или услуга, а потврђен од стране примаоца добара или услуга (члан 4. став 4. Правилника). До смањења основице не долази уколико дође до враћања добара (став 5. члана 4. Правилника о измени основице), јер се такво враћање добара сматра новим прометом, осим у одређеним случајевима који су дефинисани чланом 4. став 6. Правилника, а то су случајеви враћања добара: 1) којима је период уобичајене употребе протекао (ремитенда), односно којима је истекао или истиче рок трајања одређен од стране произвођача, ако је враћање добара предвиђено прописом или уговором између обвезника ПДВ-а који је извршио промет добара и лица којем је тај промет извршен; 2) које се врши у складу са законом којим се уређује заштита потрошача; 3) због раскида уговора у складу са законом, под условом да обвезник ПДВ-а који је извршио промет добара поседује о томе неспорне доказе. Не сматра се да је дошло до смањења основице у случају када обвезник ПДВ-а који је извршио опорезиви промет добара или услуга накнадно смањи износ накнаде за тај промет на име противчинидбе извршене од стране примаоца добара или услуга, односно трећег лица (члан 4. став 5. Правилника). У овом случају противчинидба је посебан промет, а не смањење основице за обрачун ПДВ-а. Обвезници ПДВ-а који нису успели да наплате накнаду за реализован промет добара или услуга такође могу да измене основицу за износ накнаде који није наплаћен, али само на основу правоснажне одлуке суда о закљученом стечајном поступку, односно на основу овереног преписа записника о судском поравнању (члан 21. став 5. Закона). Уколико након измене основице у складу са ставом 5. члана 4. Закона обвезник прими накнаду или део накнаде за испоручена добра и услуге у вези са којима је дозвољена измена основице, дужан је да на примљени износ накнаде обрачуна ПДВ. Измена пореске основице врши се у пореском периоду у којем је наступила измена. Пореска основица се не мења (не повећава и не смањује) у случају када је накнада за промет добара и услуга изражена у страној валути, па се због промене курса валуте повећа односно смањи динарска противвредност (члан 21. став 8. Закона). У овом случају битно је да је приликом утврђивања основице и ПДВ-а и приликом наплате накнаде примењена иста врста курса динара исте банке. Ако се у складу са царинским прописима измени основица за увоз добара која подлежу ПДВ-у, примењују се одредбе овог закона. Измена основице за увоз добара, који се опорезује ПДВ-ом, врши се у складу са царинским прописима на основу решења царинског органа.

Приликом увоза добара пореску основицу утврђује царински орган сходно члану 19. став 1. Закона, а измену основице може да изврши само царински орган у складу са царинским прописима. У случају повећања основице, царина обрачунава и ПДВ, па је обвезник дужан да, на основу извештаја царинског органа (царинског рачуна), плати ПДВ. Уколико је у питању смањење основице, обвезник врши исправку одбитка претходног ПДВ-а, а истовремено подноси захтев Пореској управи за повраћај више уплаћеног ПДВ-а. Накнадна измена пореске основице мора да се искаже на основу пореске евиденције у обрасцу ПОПДВ, у складу са Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017, 119/2017 и 48/2018). Исказивања података о измени основице биће приказано у наставку излагања. Приликом накнадне измене пореске основице обвезник ПДВ-а не врши измену ПОПДВ и ПППДВ из пореског периода када је извршен промет добара и услуга, већ ту измену евидентира у пореском периоду када је дошло до измене!

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

2. Накнадно повећање пореске основице За извршен промет добара или услуга обвезник ПДВ-а дужан је да повећа пореску основицу ако дође до нпр. више наплаћеног износа за тај промет, а не врати се новац, погрешног исказивања износа за наплату, задужења за накнадне трошкове који нису били евидентирани у моменту промета, накнадног повећања цене према уговорним условима и сл. Повећањем накнаде за извршени промет, без обзира на разлог повећања, пореска основица се повећава и порески обвезник је дужан да изврши измену пореске основице, односно да обрачуна ПДВ на нову основицу ако је у питању опорезив промет, с обзиром на то да је повећање пореске основице могуће при промету добара и услуга који је опорезив ПДВ-ом, али и приликом промета који је ослобођен ПДВ-а, са или без права на одбитак претходног пореза. У пореском периоду у ком купац добара или корисник услуга добије рачун – документ о повећању накнаде за извршени промет добара или услуга – има право на одбитак претходног пореза исказаног на том документу ако је обвезник ПДВ-а и испуњава услове из члана 28. Закона. Повећање пореске основице због префактурисавања трошкова (нпр. режијских за закуп, есконта менице, осигурања и др.) јесте најчешће у пословној пракси, а може да се догоди како приликом редовог фактурисања неког промета добара и услуга тако и након извршеног промета. Накнадно задужење за споредне трошкове догађа се када по извршеном промету стигну рачуни о тим трошковима, а уколико обвезник има податке пре испостављања рачуна за одређени промет, купца за исте задужује на самом рачуну на ком евидентира промет добара или услуга. Према томе, важно је знати да обвезник који врши (пре)фактурисавање споредних трошкова у склопу редовног фактурисања промета добара или услуга, рачун издаје у складу са чланом 42. Закона о ПДВ-у, док обвезник који накнадно врши префактурисавање споредних трошкова поступа у складу са чланом 21. Закона и пожељно је да се на документу позове на овај члан Закона.

2.1. Исказивање накнадног повећања пореске основице у обрасцу ПОПДВ

Накнадно повећање пореске основице исказује се и у обрасцу ПОПДВ на основу пореске евиденције коју води обвезник ПДВ-а, при чему начин исказивања зависи од тога да ли је у питању опорезив промет и ко је порески дужник за тај промет. Овај податак, у складу с Правилником о облику, садржини и начину вођења евиденције о ПДВ-у и о облику и садржини прегледа обрачуна ПДВ-а („Сл. гласник РС”, бр. 90/2017, 119/2017 и 48/2018 – у даљем тексту: Правилник о евиденцији) и Корисничким упутством за исказивање података у прегледу обрачуна ПДВ-а – обрасцу ПОПДВ, које се налази на сајту ПУ, исказује обвезник ПДВ-а који врши промет добара

или услуга, али и обвезник – купац добара или прималац услуга који је добио документ о повећању пореске основице. Када је у питању промет за који је прописано пореско ослобођење са или без права на одбитак ПДВ-а, не ради се о повећању пореске основице, већ о повећању накнаде за извршени промет, која се исказује у одговарајућим пољима 1. или 2. дела обрасца ПОПДВ. За опорезив промет добара или услуга податак о износу за који је накнадно повећана основица, односно о износу за који је повећан ПДВ због измене, исказује се у пољу 3.5 обрасца ПОПДВ за порески период у којем је дошло до тог повећања, независно од тога да ли је промет по основу којег је повећана основица, односно ПДВ, извршен у истом пореском периоду или у неком од претходних пореских периода. Овде треба напоменути да се у пољу 3.5 обрасца ПОПДВ исказује и износ ПДВ-а који обвезник дугује по основу брисања из евиденције за ПДВ, сходно члану 40. Закона.

Пример 1: Обвезник ПДВ-а извршио је промет пшенице у јулу 2018. године у вредности од 50.000, на који је обрачунао ПДВ по посебној стопи у износу од 5.000. Према уговору, трошкове анализе квалитета сноси купац, али исти нису били познати продавцу у моменту промета. Продавац је у августу добио рачун за анализу квалитета у износу од 4.500 + ПДВ од 900 дин. и издао књижно задужење купцу на 4.500 основица + 450 дин. ПДВ (споредни трошак дели судбину основног промета, што значи да се примењује стопа ПДВ-а по којој је опорезован промет пшенице, а обвезник има право на одбитак ПДВ-а од 900 дин. по улазном рачуну). Због тога у ПОПДВ за август продавац у пољу 3.5 ПОПДВ, у делу за посебну стопу, исказује основицу 4.500 и ПДВ 450. Обвезник ПДВ-а коме је извршен опорезив промет добара или услуга, за који је испоручилац порески дужник, исказује податак о накнадном повећању основице и ПДВ-а у делу 8. обрасца ПОПДВ, у пољу 8а.4, у пореском периоду у ком добије документ о накнадном повећању пореске основице и ПДВ-а. Податак о накнадном повећању основице и ПДВ-а у овом случају се не уноси без добијеног документа од добављача. Дакле, у поље 8а.4 обрасца ПОПДВ исказују се подаци о износу за који је, по извршеном промету добара и услуга (податак о тој набавци исказан је у пољима 8а.1 или 8а.2 ПОПДВ), повећана основица и ПДВ по основу повећања основице. Подаци се исказују у одговарајућим колонама за пореске стопе по којима је био опорезован и промет добара и услуга. Подаци у пољу 8а.4 обрасца ПОПДВ не могу бити са предзнаком „минус”. Не постоји повећање пореске основице ако испоручилац добара, односно пружалац услуга накнадно не потражује трошкове. Ако је до дана сачињавања ПОПДВ и подношења ПППДВ за одређени порески период примљен документ о повећању основице, односно ПДВ-а, у којем је као датум издавања наведен датум из пореског периода у којем је повећана основица, односно ПДВ, тада се и исказује у

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Конкретно: А) Исказивање података код обвезника који врши промет за који је порески дужник: Обвезник ПДВ-а који је извршио опорезив промет добара или услуга за који је порески дужник у пореском периоду у коме накнадно повећава пореску основицу, податак исказује у делу 3. обрасца ПОПДВ, у пољу 3.5. Као порески дужник за промет приликом ког долази до повећања пореске основице у пољу 3.5 ПОПДВ исказује податак о повећаној основици и о износу ПДВ-а у одговарајућим пољима за пореску стопу. Битно је знати да се приликом накнадног повећања пореске основице примењује стопа ПДВ-а по којој је био опорезован основни промет, независно од тога по којој је стопи био опорезован трошак који је узроковао повећање основице, односно независно од тога да ли је тај трошак био ослобођен ПДВ-а (нпр. есконт менице) или није био предмет опорезивања (нпр. повећање закупа за порез на имовину).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ПОПДВ. Када обвезник ПДВ-а прими документ после подношења пореске пријаве ПДВ-а за порески период у којем је повећана основица, односно ПДВ, податке исказује у ПОПДВ за порески период у којем је примио документ о повећању основице, односно ПДВ-а. Када је документ о повећању основице, односно ПДВ-а, издат по истеку пореског периода у којем је повећана основица, односно ПДВ, а обвезник ПДВ-а прими тај документ до дана подношења пореске пријаве ПДВ-а за порески период у којем је повећана основица, односно ПДВ, податке о повећању обвезник исказује у ПОПДВ за порески период у којем је примљен документ о том повећању.

Пример 2: Обвезник ПДВ-а примио је документ о повећању основице 18. октобра 2018. године за услугу закупа за септембар 2018, која му је фактурисана са датумом промета 30. 9. 2018. Документ је издат дана 12. октобра 2018. године. У документу о повећању основице (трошак осигурања) наведен је износ повећања основица од 2.000 динара и износ за који је повећан ПДВ од 400 динара. У обрасцу ПОПДВ за порески период октобар 2018. године, у пољу 8а.4, у колонама које се односе на основицу и ПДВ за промет по општој стопи ПДВ-а, обвезник исказује податке. Право на одбитак ПДВ-а и по основу повећања основице, односно ПДВ-а, стицалац добара остварује као и за основни промет (набавку), тј. у складу са чланом 28. Закона, што значи да га исказује у пољу 8е.1 обрасца ПОПДВ ако може да га одбије као претходни порез. Износ који се исказује у пољу 8е.1 ПОПДВ добија се сабирањем износа ПДВ-а по општој стопи, исказаног у пољу 8а.8 ПОПДВ, умањеног за износ ПДВ-а по општој стопи који не може да се одбије као претходни порез, и износа ПДВ-а по посебној стопи, исказаног у пољу 8а.8 ПОПДВ, умањеног за износ ПДВ-а по посебној стопи који не може да се одбије као претходни порез. Б) Исказивање података код обвезника који врши промет за који није порески дужник: Обвезник ПДВ-а који је извршио опорезиви промет добара или услуга за који није порески дужник, односно за који је порески дужник прималац добара и услуга, накнадно повећање пореске основице исказује такође у делу 3. обрасца ПОПДВ, у пољу 3.5, а само податак о повећаној основици без ПДВ-а у одговарајућим пољима за пореску стопу. Податак такође исказује у пореском периоду у коме је дошло до повећања основице. Пример 3: Обвезник ПДВ-а извршио је промет секундарних сировина у вредности од 45.000 и испоставио рачун купцу са датумом промета 15. септембар 2018. г. На тај промет није обрачунао ПДВ у складу са чланом 10. став 2. тачка 1) Закона. Накнадно је добио рачун за балирање сировина, па у истом пореском периоду – септембру – испоставља купцу књижно задужење са накнадом од 5.000 динара. Податак о промету – износ од 45.000 дин. – исказује у ПОПДВ за септембар, у пољу 3.4 ПОПДВ, а податак о накнадном повећању накнаде у пољу 3.5 ПОПДВ. Обвезник ПДВ-а коме је извршен опорезив промет добара или услуга, за који испоручилац није порески дужник, исказује податак о накнадном повећању основице у делу 8. обрасца ПОПДВ, у пољу 8б.4, док ПДВ који сам обрачунава исказује у делу 3а, у пољу 3а.4 ПОПДВ. У овом случају важно је да податак о повећању основице, односно ПДВ-а, порески дужник – стицалац добара и прималац услуга – уноси у поље 8б.4, односно у поље 3а.4 обрасца ПОПДВ за порески период у којем је основица повећана, независно од тога да ли је промет по основу којег је повећана основица извршен у истом пореском периоду или у неком од претходних пореских периода. Наиме, у пореском периоду у којем је обвезнику ПДВ-а – примаоцу добара односно услуга – познато да је дошло до повећања основице за промет који је извршио испоручилац добара односно услуга, обвезник ПДВ-а – прималац добара односно услуга – дужан је да искаже повећање основице и да по том основу обрачуна ПДВ. Подаци у пољима 8б.4 и 3а.4 обрасца ПОПДВ не могу бити са предзнаком „минус”.

Пример 4: Обвезник ПДВ-а набавио је секундарне сировине у вредности од 45.000, за које је добио рачун са датумом промета 15. 9. 2018. и датумом издавања 28. 9. 2018. године. Накнадно је стигло књижно задужење за балирање сировина, које је обвезник добио 10. новембра, при чему оно носи датум издавања 25. 9. 2018. г., са накнадом од 5.000 дин. на коју продавац није обрачунао ПДВ у складу са чланом 10. став 2. тачка 1) Закона. Обвезник је дужан да у ПОПДВ за септембар месец искаже податке о: ● набавци у пољу 8б.2 – износ од 45.000 и у пољу 3а.3 обрачунат ПДВ – износ од 9.000 дин.; ● повећању накнаде у пољу 8б.4 – износ од 5.000, а у пољу 3а.4 обрачунат ПДВ од 1.000 дин.

Пример 5: Страно лице које није ПДВ обвезник пружило је обвезнику ПДВ-а консултантску услугу 25. септембра 2018. године, за коју је договорена накнада од 500 евра. Страно лице је издало рачун 5. октобра 2018. године, у којем је исказана накнада у износу од 550 евра (динарска противвредност од 65.175 дин.). Рачун је обвезник примио 12. октобра 2018. године. На дан пружене услуге – 25. 9. 2018. године – обвезник ПДВ-а је, као порески дужник, сачинио интерни рачун на договорени износ накнаде од 500 евра = 65.175 дин. и обрачунао ПДВ = 13.035 дин. Податак је исказао у ПОПДВ за септембар месец, у пољу 8г.1 – основицу, а у пољу 3а.2 – ПДВ. На дан 12. октобра 2018. године обвезник ПДВ-а добио је рачун на коме је исказан износ од 550 евра – више за 50 евра него што је обвезник претпоставио да ће бити у складу са договором. У ПОПДВ за порески период октобар обвезник у пољу 8г.3, у колони која се односи на основицу за промет по општој стопи, исказује износ за који је повећана основица, тј. 5.925 дин. = 50 евра, а у пољу 3а.4, у колони која се односи на ПДВ за промет по општој стопи ПДВ-а, повећање обрачунатог ПДВ-а у износу од 1.185 динара. Подаци о износу укупно обрачунатог ПДВ-а за набављена добра и услуге за које је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара односно услуга, а који обвезник ПДВ-а може да одбије као претходни порез, исказују се у пољу 8е.2 обрасца ПОПДВ. Пошто се износ који се исказује у пољу 8е.2 ПОПДВ утврђује сабирањем износа ПДВ-а по општој стопи, исказаног у пољу 3а.9 ПОПДВ, умањеног за износ ПДВ-а по општој стопи који не може да се одбије, и износа ПДВ-а по посебној стопи у пољу 3а.9 ПОПДВ, умањеног за износ ПДВ-а по посебној стопи који не може да се одбије као претходни порез, из тога проистиче да кроз укупан збир у овај износ улази и податак о накнадно повећаном износу ПДВ-а који обвезник ПДВ-а може да одбије као претходни порез.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

В) Исказивање података код обвезника који је извршио набавку добара и услуга у Србији од страног лица које није ПДВ обвезник, за коју постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а: Лице које је извршило набавку добара и услуга у Републици од страног лица које није у систему ПДВ-а, при чему је за њу порески дужник обвезник који је извршио набавку, у случају повећања накнаде за ту набавку податак исказује у делу 8г ПОПДВ, у пољу 8г.3, а обрачунати ПДВ у делу 3а, у пољу 3а.4. У пољу 8г.3 обрасца ПОПДВ исказују се подаци за порески период у којем је основица повећана, независно од тога да ли је промет по основу ког је повећана основица извршен у истом пореском периоду или у неком од претходних пореских периода, што значи да податак уноси у пореском периоду када му је исти познат иако нема документ о повећању. Уколико у пореском периоду у којем је набавка извршена обвезнику није познат тачан износ основице, у пољу 8г.1 обрасца ПОПДВ за тај порески период прималац наводи податак о претпостављеном износу основице. Када након добијања документа обвезник утврди да је тај износ основице већи од претпостављеног, исказује податак о износу разлике као повећање – у пољу 8г.3 обрасца ПОПДВ. То значи да нема обавезу да мења ПОПДВ нити ПППДВ за порески период у ком је исказао претпостављену основицу. Подаци у пољу 8г.3 обрасца ПОПДВ не могу бити са предзнаком „минус”.

Г) Исказивање података код обвезника који је извршио промет добара и услуга за који се примењује посебан поступак опорезивања: За промет који врше туристичке агенције у складу са чланом 35. Закона о ПДВ-у податак о повећању накнаде коју плаћају путници за извршене туристичке услуге уноси се у део 4.1, у поље 4.1.1 обрасца ПОПДВ (подаци о стварном повећању трошкова иду у поље 4.1.2). За промет половних добара, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета, који се врши у складу са чланом 36. Закона о ПДВ-у, подаци о повећању продајне цене уносе се у део 4.2, у поље 4.2.1 ПОПДВ (подаци о повећању набавне цене ових добара иду у поље 4.2.2 обрасца ПОПДВ).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

3. Накнадно смањење пореске основице На почетку је поменуто да је накнадно смањење пореске основице, порески посматрано, компликованије не само за продавца већ посебно за купца, с обзиром на то да на неки начин постоје „ограничења”, односно прописани су случајеви када се сматра да је у питању смањење, а када нови промет. Поред тога, свако накнадно смањење пореске основице захтева од купца да изврши исправку одбитка претходног пореза, што је још више закомпликовано захтевом из Правилника о евиденцији да се та исправка ради и без документа о смањењу, а на основу сазнања купца (нпр. на основу података из уговора), чему је већ била посвећена пажња у претходном броју часописа. Истовремено, продавац не може да изврши корекцију пореске обавезе ако од обвезника ПДВ-а који има право на одбитак ПДВ-а не добије доказ да је извршио исправку одбитка претходног пореза у складу са чланом 31. Закона и Правилником о измени основице. Поред наведеног, поступање обвезника ПДВ-а у случају смањења накнаде за извршен промет добара или услуга зависи и од тога да ли је одређени промет добара и услуга извршен обвезнику ПДВ-а или лицу које није у систему ПДВ-а, односно лицу које је обвезник, а нема право на одбитак ПДВ-а, о чему ће бити више речи у наставку текста. Смањење пореске основице могуће је из више разлога (нпр.: накнадни попусти – вредносни, количински, суперрабати и сл., затим враћање добара која нису нов промет, грешка у фактурисању, поништавање уговора о куповини, раскид уговора о финансијском лизингу и др.). Међутим, смањење основице и обрачунатог ПДВ-а не врши се због нижег курса стране валуте на дан плаћања у односу на курс стране валуте који је важио на дан настанка пореске обавезе, у складу са Законом, ако је накнада за добра или услуге уговорена у страној валути, а наплаћује се у динарима, односно ако је уговорена и наплаћује се у страној валути, под условом да је при утврђивању основице и обрачунатог ПДВ-а и наплати накнаде примењена иста врста курса динара исте банке.

3.1. Исказивање накнадног смањења пореске основице у обрасцу ПОПДВ

У зависности од тога да ли је у питању обвезник ПДВ-а који је по основу извршеног промета порески дужник или није, исказују се и подаци о смањењу пореске основице, што је појашњено у наставку текста. А) Исказивање података код обвезника који врши промет за који је порески дужник: Обвезник ПДВ-а који је извршио опорезиви промет добара или услуга, за који је порески дужник у пореском периоду у коме накнадно смањује пореску основицу, податак о смањеној основици и ПДВ-у исказује у делу 3. обрасца ПОПДВ, у пољу 3.6 под одговарајућом стопом. Обвезник који врши опорезиви промет за који је порески дужник накнадно смањење основице спроводи у пореском периоду када је смањена, док смањење ПДВ-а по основу смањења основице зависи од тога да ли је промет извршен обвезнику ПДВ-а који има односно нема право на одбитак или лицу које није обвезник ПДВ-а, што проистиче из одредбе члана 21. став 3. Закона, којом је прописано да увек када се пореска основица накнадно смањи, обвезник који је извршио промет добара и услуга може да измени износ ПДВ-а само: ● ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга исправи одбитак претходног ПДВ-а и

●

ако о томе у писаној форми обавести испоручиоца добара и услуга. С тим у вези, обвезник који је извршио опорезиви промет добара и услуга поступа на следећи начин: а) Ако је извршио промет обвезнику ПДВ-а који има право на одбитак – смањење ПДВ обавезе може да оствари у пореском периоду у коме је добио податак у писаној форми да је купац извршио исправку одбитка претходног ПДВ-а по основу накнадног смањења пореске основице за испоручена му добра или услуге, при чему наведено исказује у пољу 3.6, у делу одговарајуће стопе за ПДВ.

б) Ако је извршио промет обвезнику ПДВ-а који се бави прометом добара из члана 25. Закона или лицу које није у систему ПДВ-а – смањење ПДВ обавезе може да оствари у пореском периоду у коме је накнадно смањио пореску основице за испоручена добра или услуге, при чему наведено исказује у пољу 3.6, у делу одговарајуће стопе за основицу и за ПДВ. Када је у питању накнадно смањење пореске основице приликом испоруке добара или вршења услуга лицу које нема право на одбитак претходног ПДВ-а, односно лицу које није порески обвезник, обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, тј. пружалац услуге – не мора да чека

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Пример 6: Обвезник ПДВ-а извршио је промет робе 15. септембра 2018. године у вредности од 50.000, на који је обрачунао ПДВ по општој стопи у износу од 10.000. Према уговору, ако купац плати у року од 5 дана, одобрава му се попуст од 3%. Купац је платио у року и продавац је 20. 9. одобрио књижним одобрењем попуст од 3% – смањио је основицу за 1.500 и ПДВ за 300 дин. До рока за предају ПППДВ за септембар није од купца добио потврду да је извршио исправку права на одбитак ПДВ-а, али ју је добио 18. октобра. Због тога у ПОПДВ за септембар продавац исказује: ● у пољу 3.2 ПОПДВ, у делу за општу стопу – основицу 50.000 и ПДВ 10.000; ● у пољу 3.6 ПОПДВ, у делу за општу стопу – основицу 1.500 и ништа у ПОПДВ за октобар; ● у пољу 3.6 ПОПДВ, у делу за општу стопу – за ПДВ уноси 300. Обвезник ПДВ-а коме је извршен опорезиви промет добара или услуга, за који је испоручилац порески дужник, исказује податак о накнадном смањењу основице и ПДВ-а у делу 8. обрасца ПОПДВ, у пољу 8а.5, у пореском периоду у ком је дошло до смањења, без чекања документа испоручиоца добара или услуга. За разлику од накнадног повећања основице, код накнадног смањења морају да се примене одредбе члана 2. Правилника о евиденцији, по коме се подаци о промету добара и услуга који је обвезнику ПДВ-а извршио други обвезник ПДВ-а или лице које није обвезник ПДВ-а (страно или домаће лице), укључујући и податке о измени накнаде, основице, односно вредности тог промета, евидентирају на основу рачуна о извршеном промету, измени накнаде, основице, односно вредности тог промета, односно на основу другог документа којим се доказује пословна промена, осим података о: 1) промету добара и услуга за који је порески дужник у складу са Законом и измени основице, односно вредности тог промета; 2) плаћеном авансу, без ПДВ-а, независно од врсте промета; 3) исправци – смањењу ПДВ-а по основу измене – смањењу основице за набављена добра, односно примљене услуге за промет за који није порески дужник у складу са Законом. Изузетак у тачки 3) значи обавезу смањења претходног пореза по основу измењене – смањене основице за набављена добра и услуге и у случају када обвезник није добио документ о смањењу основице, односно ПДВ-а, као и за промет за који није порески дужник (нпр. ако је по уговору предвиђен годишњи бонус од стране добављача, по истеку године обвезник мора да смањи претходни ПДВ не чекајући одобрење; или ако је остварен попуст за промет у количини дефинисаној уговором, корекција претходног пореза спроводи се у пореском периоду када је остварен промет у уговореној количини; или ако је платио у року, а зна да за то по уговору има попуст, у пореском периоду када је платио, без чекања одобрења…).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 18

обавештење о извршеној исправци одбитка претходног ПДВ-а, сходно ставу 4. члана 21. Закона, којим је прописано да, ако је испорука добара и услуга извршена обвезнику који нема право на одбитак претходног ПДВ-а, односно лицу које није обвезник ПДВ-а, измену пореске основице, као и смањење дугованог ПДВ-а, обвезник може да изврши ако поседује документ о смањењу накнаде за извршени промет добара и услуга тим лицима, који издаје у складу са чланом 15. Правилника о рачунима. Према томе, обвезник у овом случају може да изврши измену ПДВ-а под условом да је таквом купцу издао документ о смањењу накнаде и ПДВ-а, а купац му вратио вишак наплаћених средстава – ако је било наплате. Обвезник ПДВ-а који се бави прометом добара и услуга без права на одбитак ПДВ-а, коме је извршен опорезив промет добара или услуга за који се накнадно смањује пореска основица и ПДВ – податак о смањењу основице и ПДВ-а такође исказује у делу 8. обрасца ПОПДВ, у пољу 8а.5, у пореском периоду у ком је дошло до смањења, без чекања документа испоручиоца добара или услуга. Ови обвезници морају да воде евиденцију и да састављају ПОПДВ као и остали, с тим што посебно воде податак о ПДВ-у који не користе као одбитни, па стога у ПОПДВ накнадно смањење такође приказују као и други обвезници ПДВ-а који имају право на одбитак, с тим што ће у делу 8е исказати само могући износ ПДВ-а који користе као одбитни, независно од тога да ли ће га искористити или не. Подаци у пољу 8а.5 обрасца ПОПДВ исказују се са предзнаком „минус”. У пољу 8е.1 обрасца ПОПДВ исказује се податак о износу укупно обрачунатог ПДВ-а за набављена добра и услуге за које је порески дужник обвезник ПДВ-а – испоручилац добара, односно пружалац услуга, који обвезник ПДВ-а – прималац добара, односно услуга – може да одбије као претходни порез, при чему се утврђује сабирањем износа ПДВ-а по општој стопи, исказаног у пољу 8а.8 ПОПДВ, умањеног за износ ПДВ-а по општој стопи који не може да се одбије као претходни порез, и износа ПДВ-а по посебној стопи, исказаног у пољу 8а.8 ПОПДВ, умањеног за износ ПДВ-а по посебној стопи који не може да се одбије као претходни порез. Б) Исказивање података код обвезника који врши промет за који НИЈЕ порески дужник: Обвезник ПДВ-а који је извршио опорезиви промет добара или услуга за који није порески дужник, већ је порески дужник купац, само податак о смањеној основици исказује у делу 3. обрасца ПОПДВ, у пољу 3.6, под одговарајућом стопом у делу основица. У овом случају испоручилац добара или услуга, с обзиром на то да није порески дужник за извршени промет (члан 10. Закона о ПДВ-у), не исказује податак о смањеној ПДВ обавези по основу смањења основице, већ само о смањењу основице у пореском периоду када је иста смањена. Обвезник ПДВ-а који је порески дужник за промет другог обвезника ПДВ-а исказује податак о смањењу основице у делу 8б ПОПДВ, у пољу 8б.5, а о смањењу ПДВ-а у делу 3а ПОПДВ, у пољу 3а.5, у пољима за одговарајућу стопу, у пореском периоду у ком је дошло до смањења накнаде. Обвезник ПДВ-а, као порески дужник за набављена добра или примљене услуге, уноси податак о смањењу основице и ПДВ-а за порески период у којем је основица смањена, независно од тога да ли је промет по основу којег је смањена основица извршен у истом пореском периоду или у неком од претходних пореских периода, односно исказује податак онда када му је познато да је дошло до смањења основице. У пољу 3а.5 обрасца ПОПДВ исказује се и податак о смањењу ПДВ-а који је обрачунат по основу плаћеног аванса, ако је прималац аванса извршио повраћај аванса. Пример 7: Према уговору о купопродаји секундарних сировина, продавац – обвезник ПДВ-а одобрава купцу – обвезнику ПДВ-а попуст од 2% ако плаћање буде у року од 15 дана од дана испоруке. Промет је извршен 25. октобра 2018. г. Купац је извршио уплату 7. новембра и остварио попуст у

В) Смањење накнаде за извршен промет из малопродајних објеката мора да се спроведе у складу са Законом о фискалним касама. Према одредби члана 19. овог закона, грешке током евидентирања промета преко фискалне касе могу да се исправе до тренутка давања команде фискалној каси за штампање фискалног исечка. Након тога, грешке могу да се исправљају само ако се купљено добро враћа или се на други начин врши рекламација добра после издавања фискалног исечка. Исправка се врши налогом за исправку на обрасцу НИ – Налог за исправку. Г) Исказивање података код обвезника који није наплатио извршен промета добара или услуга: Обвезник ПДВ-а који је извршио опорезиви промет добара или услуга, за који порески дужник може да смањи основицу за обрачун ПДВ-а за износ накнаде који није наплаћен само на основу правоснажне одлуке суда о закљученом стечајном поступку, односно на основу овереног преписа записника о судском поравнању, податак исказује у делу 3. обрасца ПОПДВ, у пољу 3.6, под одговарајућом стопом. Према одредби члана 21. став 5. Закона, обвезник ПДВ-а има право да измени пореску основицу за извршени промет добара или услуга и у случају када део накнаде или цела накнада није наплаћена, само на основу правоснажне одлуке суда о закљученом стечајном поступку, односно на основу овереног преписа записника о судском поравнању. Уколико је одлуком суда обустављен поступак принудне наплате потраживања, обвезник ПДВ-а нема право да на основу такве одлуке суда изврши исправку основице за обрачун ПДВ-а за износ накнаде коју није наплатио. Ако се догоди да обвезник ПДВ-а који је извршио смањење на основу добијене правоснажне одлуке суда о закљученом стечајном поступку, односно на основу овереног преписа записника о судском поравнању, накнадно прими накнаду или део накнаде за испоручена добра и услуге, дужан је да на примљени износ накнаде обрачуна и плати ПДВ. Измена основице и ПДВ-а спроводи се у пореском периоду у којем је и наступила. Д) Остали случајеви опорезивог промета добара и услуга за које се исказује смањење основице и исказивање тих података: Обвезник ПДВ-а који врши промет добара или услуга податак о смањењу основице исказује у делу 3. обрасца ПОПДВ, у пољу 3.6, и по основу:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

пореском периоду различитом од пореског периода у ком је извршио набавку. Обвезник ПДВ‑а – купац, као порески дужник, исказује смањење обрачунатог ПДВ-а у пољу 3а.5 ПОПДВ са предзнаком „минус”. Обвезник ПДВ-а коме је страно лице (које није у систему ПДВ-а) извршило опорезиви промет на територији Републике, као порески дужник исказује податак о смањењу основице у делу 8г ПОПДВ, у пољу 8г.4, а о смањењу ПДВ-а у делу 3а ПОПДВ, у пољу 3а.5, у пољима за одговарајућу стопу, у пореском периоду у ком је дошло до смањења накнаде. За набавке добара или услуга на територији Србије од страних лица која се нису евидентирала за обавезу плаћања ПДВ-а у Републици Србији, а за које постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а независно од тога да ли је промет по основу којег је смањена основица извршен у истом пореском периоду или у неком од претходних пореских периода, обвезник ПДВ-а, као порески дужник, врши смањење у пореском периоду у ком је познато да је дошло до смањења основице. Ако је износ основице приликом реализације промета мањи од претпостављеног, обвезник ПДВ-а исказује податак о износу разлике у пољу 8г.4 обрасца ПОПДВ. Наиме, уколико у пореском периоду у којем је набавка извршена није познат тачан износ основице, у обрасцу ПОПДВ за тај порески период, у пољу 8г.1 обвезник ПДВ-а – прималац добара односно услуга, као порески дужник, наводи податак о претпостављеном износу основице. Подаци у пољу 8г.4 обрасца ПОПДВ исказују се искључиво са предзнаком „минус”. У пољу 8е.2 обрасца ПОПДВ исказују се подаци о износу укупно обрачунатог ПДВ-а за набављена добра и услуге, за који је порески дужник обвезник ПДВ-а – прималац добара односно услуга, а који тај обвезник ПДВ-а може да одбије као претходни порез.

●

сторнирања рачуна; накнадног испуњења услова за остваривање пореског ослобођења са правом на одбитак претходног пореза за одређени промет добара или услуга; ● накнадног испуњења услова за остваривање пореског ослобођења са правом на одбитак претходног пореза за примљени аванс за одређени промет добара или услуга за који је прописано то пореско ослобођење (случај када је у једном пореском периоду примљен аванс, а нису испуњени услови за пореско ослобођење, због чега је исказан податак о обрачунатом ПДВ-у по основу примљеног аванса, а у неком од наредних пореских периода испуњени су услови за пореско ослобођење или за примљени аванс или за извршени промет добара или услуга); ● раскида уговора по основу којег је наплаћен аванс за будући промет добара или услуга и извршен повраћај аванса; ● рефакције ПДВ-а страном држављанину у складу са чланом 56. Закона; ● смањења обрачунатог ПДВ-а због смањења накнаде за извршене туристичке услуге, које не може у потпуности да се искаже у пољу 4.1.1 ПОПДВ; ● смањења обрачунатог ПДВ-а због смањене накнаде за извршени промет половних добара, уметничких дела, колекционарских добара и антиквитета, које не може у потпуности да се искаже у пољу 4.2.1 ПОПДВ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

●

Напомена: Подаци о смањењу основице и обрачунатог ПДВ-а исказују се у пољу 3.6 обрасца ПОПДВ, са предзнаком „минус”.

4. Увоз добара која се стављају у слободан промет и исказивање накнадне измене пореске основице Пошто је увоз добара која се стављају у слободан промет опорезиви промет, осим изузетака наведених у члану 26. Закона, у случају накнадне измене пореске основице поступак је посебан јер га спроводи искључиво царински орган, односно измена основице за увоз добара који се опорезује ПДВ-ом врши се у складу са царинским прописима на основу решења царинског органа. Податак о увозу добара исказује се у обрасцу ПОПДВ у делу 6, при чему се: ● у поље 6.2.1 – Основица за увоз добара – уноси податак о износу основице за обрачунавање ПДВ-а за увоз добара; ● у поље 6.2.2 – Повећање основице за увоз добара – уноси податак о износу за који је повећана основица за обрачунавање ПДВ-а при увозу добара; ● у поље 6.2.3 – Смањење основице за увоз добара – уноси податак о износу за који је смањена основица за обрачунавање ПДВ-а при увозу добара; ● у део 6.3 – Укупна вредност, односно основица за увоз добара (6.1 + 6.2.1 + 6.2.2 + 6.2.3) – аутоматски се уноси податак о износу укупне вредности, односно основице за увоз добара; ● у део 6.4 – Укупан ПДВ плаћен при увозу добара, који може да се одбије као претходни порез – уноси се податак о износу укупно плаћеног ПДВ-а при увозу добара, укључујући и ПДВ плаћен по основу повећања основице за увоз добара, који може да се одбије као претходни порез. Такође се у овом делу обрасца ПОПДВ исказују и подаци о промету добара која се допремају са територије Аутономне Покрајине Косово и Метохија на територију Републике, ван Аутономне Покрајине Косово и Метохија, у складу са Уредбом, стављених у слободан промет у складу са царинским прописима (члан 34. ст. 2. и 3. Правилника о евиденцији). У пољу 6.2.2 обрасца ПОПДВ – у одговарајућим колонама које се односе на увоз добара по општој односно посебној стопи ПДВ-а – исказују се подаци о износу за који је повећана основица за обрачунавање ПДВ-а при увозу добара, независно од тога да ли је увоз добара извршен у пореском периоду у којем је повећана основица, односно у неком од претходних пореских периода.

5. Накнадна измена пореске основице приликом откупа добара и услуга од пољопривредника Иако набавка добара и услуга, у складу са чланом 34. Закона о ПДВ-у, није опорезив промет, с обзиром на то да постоји обавеза обрачуна ПДВ надокнаде која, ако је исплаћена пољопривреднику, може да се одбије као претходни порез, битно је навести начин исказивања накнадне измене основице за откуп добара или промет услуга који врши пољопривредник обвезнику ПДВ-а. У пољу 7.1 обрасца ПОПДВ исказују се подаци о: ● вредности пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга, набављених од пољопривредника из члана 34. Закона о ПДВ-у; ● износу за који је повећана вредност пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга, набављених од пољопривредника у пореском периоду у којем је повећана вредност, односно у неком од претходних пореских периода; ● износу за који је смањена вредност пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга, набављених у пореском периоду у којем је смањена вредност, односно у неком од претходних пореских периода. У пољу 7.1 обрасца ПОПДВ исказују се наведени подаци, независно од тога да ли је обвезник ПДВ-а платио пољопривреднику вредност пољопривредних и шумских производа, односно пољопривредних услуга.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Повећање основице за увоз добара, сходно члану 21. Закона о ПДВ-у и члану 5. Правилника о измени пореске основице, врши се у складу са царинским прописима на основу решења царинског органа. У пољу 6.2.2 обрасца ПОПДВ исказују се и подаци о износу за који је повећана основица за обрачунавање ПДВ-а по основу допремања добара са територије Аутономне Покрајине Косово и Метохија на територију Републике, ван територије Аутономне Покрајине Косово и Метохија. У делу 6.4 обрасца ПОПДВ исказује се и износ накнадног повећања ПДВ-а, утврђеног решењем царинског органа, под условом да је плаћен у пореском периоду и да су испуњени остали услови за одбитак претходног пореза. Подаци у пољу 6.2.2 обрасца ПОПДВ не могу бити са предзнаком „минус”. У пољу 6.2.3 обрасца ПОПДВ – у одговарајућим колонама које се односе на увоз добара по општој односно посебној стопи ПДВ-а – исказују се подаци о износу за који је смањена основица за обрачунавање ПДВ-а при увозу добара, без обзира на то да ли је увоз извршен у пореском периоду у којем је смањена основица или у неком од претходних пореских периода. Смањење основице за увоз добара, сходно члану 21. Закона о ПДВ-у и члану 5. Правилника о измени пореске основице, врши се у складу са царинским прописима на основу решења царинског органа. У пољу 6.2.3 обрасца ПОПДВ исказују се и подаци о износу за који је смањена основица за обрачунавање ПДВ-а по основу допремања добара са територије Аутономне Покрајине Косово и Метохија на територију Републике, ван територије Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Податак о смањењу ПДВ-а не може да се унесе у поље 6.4, али на основу решења царинског органа обвезник подноси захтев за повраћај више плаћеног ПДВ-а. Подаци у пољу 6.2.3 обрасца ПОПДВ исказују се са предзнаком „минус”.

ДОДАТНЕ УПЛАТЕ ОСНИВАЧА КОЈЕ НЕ ПОВЕЋАВАЈУ ОСНОВНИ КАПИТАЛ

одатне уплате су један од могућих начина финансирања друштва од стране чланова односно оснивача, поред зајмова и докапитализације повећањем оснивачког улога. Рачуноводствени аспект института додатних уплата мора да се посматра заједно са правним аспектом. Из тог разлога су у наставку прво дате основне одреднице из Закона о привредним друштвима у вези са давањем и враћањем додатних улога од стране оснивача.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Додатне уплате из угла Закона о привредним друштвима

Додатне уплате чланова друштва са ограниченом одговорношћу уређене су одредбама чл. од 178. до 180. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015 и 44/2018 – у даљем тексту: Закон). Наиме, члан 179. Закона прописује да оснивачким актом или одлуком скупштине може да се утврди обавеза чланова друштва да, поред уплате уписаног основног капитала, изврше и додатне уплате друштву. Обавеза овакве уплате треба да буде у сразмери са висином удела у друштву конкретног члана, уколико није оснивачким актом или одлуком скупштине одређена другачија сразмера. Законом је јасно прописано да се ни додатним уплатама, као ни примањем новчаних средстава по основу зајма, не повећава основни капитал друштва. У погледу враћања додатних уплата прописана су следећа правила: ● Додатне уплате могу да се врате члановима друштва само ако нису неопходне за покриће губитака друштва или за измирење поверилаца. ● Додатне уплате не могу да се врате члану друштва пре уплате, односно уноса целокупног уписаног улога у друштво. ● Враћање додатних уплата члановима друштва врши се сходном применом одредаба овог закона о смањењу основног капитала друштва. ● У случају стечаја друштва, потраживање члана друштва по основу додатних уплата намирује се тек након пуног намирења стечајних поверилаца друштва, са припадајућим каматама. Додатне уплате неће бити неопходне за покриће губитака када губици, ако и постоје, могу да се надокнаде из других извора, резерви или нераспоређене добити из претходних година. Није могуће вршити враћање додатних уплата уколико постоји губитак из текуће или било које од претходних година који није надокнађен. Даље, уколико би таква исплата угрозила намирење поверилаца у смислу ликвидности друштва, враћање додатних уплата опет неће бити у складу са Законом. Наиме, потребно је да је друштво у стању да измирује обавезе које доспевају и поред исплате по основу повраћаја додатних уплата. Приликом враћања додатних уплата члановима друштва, слично као и приликом враћања зајма, Закон захтева испуњавање више услова, односно поставља ограничења како би се спречило евентуално оштећење поверилаца. Међутим, враћање додатних уплата је још захтевније у погледу услова и процедуре од враћања зајма, односно постоји више ограничења када је у питању враћање додатних уплата јер се овај поступак врши сходном применом одредаба Закона о смањењу основног капитала друштва, уз пуну примену одредаба о ограничењима плаћања, која је обавезна и приликом враћања зајма. Смањење капитала, а самим тим и враћање додатних уплата врши се према одредбама члана 314. Закона, уз примену одредаба о заштити поверилаца, а конкретно: ● потребно је да скупштина друштва донесе одлуку о смањењу основног капитала, и то трочетвртинском већином гласова присутних чланова (за разлику од одлуке о уношењу додатних уплата која мора бити једногласно усвојена); ● одлука се региструје и објављује преко регистра, при чему мора бити јавно доступна у непрекидном трајању од три месеца;

● друштво је дужно и да повериоцима који су познати, а чија појединачна потраживања износе најмање 2.000.000 динара, упути и писано обавештење о тој одлуци најкасније 30 дана по регистрацији те одлуке – у првом месецу објаве; ● повериоци чија су потраживања, независно од датума доспећа, настала пре истека рока од 30 дана од дана објаве одлуке о смањењу основног капитала друштва, писаним путем могу да траже од друштва обезбеђење тих потраживања.

Рачуноводствено евидентирање додатних уплата Основно питање које се поставља приликом рачуноводственог евидентирања додатних уплата оснивача јесте да ли исте треба признати као елемент капитала или финансијске обавезе привредног друштва. Министарство финансија је у вези са овим питањем објавило мишљење чији су изводи наведени у наставку. Мишљење Министарства финансија бр. 140/16/401-00-1094/12 од 20. 7. 2012. године:

Имајући у виду наведене одредбе Закона, према којима додатне уплате немају карактер основног капитала друштва, као и да евентуално враћање додатних уплата зависи од конкретних околности (да ли су потребне за покриће губитка или намирење поверилаца друштва), рачуноводствено евидентирање треба спровести на један од следећих начина: – уколико није извесно да ће додатне уплате бити враћене члановима друштва, односно не постоји одлука о моменту враћања додатних уплата, што значи да не постоји садашња обавеза у смислу Оквира за састављање и презентацију финансијских извештаја, додатне уплате треба евидентирати у оквиру класе 3 – Капитал; – уколико се додатне уплате врше са циљем покрића губитка друштва, у складу са одлуком скупштине друштва и чланом 180. став 1. Закона, губитак се може непосредно покрити у корист рачуна 350 – Губитак ранијих година, на терет рачуна 241 – Текући (пословни) рачуни или 244 – Девизни рачун (у случају уплата чланова из иностранства у складу са законом);

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Додатне уплате чланова друштва са ограниченом одговорношћу уређене су одредбама чл. од 178. до 180. Закона о привредним друштвима (даље: Закон). Чланом 178. став 1. Закона прописано је да се оснивачким актом или одлуком скупштине може утврдити обавеза чланова друштва да, поред уплате уписаног основног капитала, изврше додатне уплате друштву, а ставом 2. истог члана прописано је да се додатним уплатама не повећава основни капитал друштва, као и да додатне уплате могу бити само у новцу.

– уколико је одлуком скупштине друштва утврђена обавеза друштва да изврши повраћај додатних уплата и испуњени су услови за признавање садашње обавезе у смислу Оквира за састављање и презентацију финансијских извештаја, рачуноводствено евидентирање додатних уплата врши се у корист рачуна 469 – Остале обавезе, на терет рачуна 241 – Текући (пословни) рачуни или на терет рачуна 322 – Статутарне и друге резерве (уколико је одлука о повраћају донета након претходног евидентирања додатних уплата у корист рачуна 322). Према томе, рачуноводствено евидентирање додатних уплата треба извршити у корист (укупног) капитала или обавеза према члановима друштва, у зависности од одлуке скупштине друштва и њихове намене у складу са Законом.

Дакле, начин књижења додатних уплата оснивача зависи од тога да ли је враћање додатних уплата члановима друштва извесно или не. У првом случају, када је одлуком скупштине предвиђена обавеза друштва да члановима врати додатне уплате у одређеном року, књижење се врши у корист рачуна 469 – Остале обавезе, у складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник о Контном оквиру). С друге стране, уколико није извесно да ће додатне уплате бити враћене члановима друштва, њихово признавање врши се у корист рачуна 322 – Статутарне и друге резерве. Додатне уплате оснивача извршене са циљем покрића губитка евидентирају се директно смањењем салда на рачуну 350 – Губитак ранијих година. У случају да скупштина друштва донесе Одлуку о повећању основног капитала по основу претварања потраживања према друштву у основни капитал, обавеза исказана на рачуну 469 прекњижава се на рачун 410 – Обавезе које се могу конвертовати у капитал, при чему ће бити затворена на основу решења АПР о упису повећања основног капитала привредног друштва. Пример 1: Друштво с ограниченом одговорношћу има четири члана, од којих двојица имају по 30%, а друга двојица по 20% учешћа у капиталу. Оснивачким актом друштва предвиђена је могућност да, поред основног капитала, чланови друштва могу да врше и додатне исплате сразмерно висини својих удела. Одлуку о њиховој висини доноси скупштина друштва. 1) Скупштина друштва је 10. септембра донела одлуку да чланови изврше додатне уплате у укупном износу од 3.000.000 динара за потребе побољшања ликвидности друштва. Рок за извршење додатних уплата је 30 дана од дана доношења одлуке. Одлуком је утврђена обавеза друштва да изврши повраћај додатних уплата у року од девет месеци. 2) Сви чланови друштва су у прописаном року испунили своју обавезу и уплатили средства на текући рачун друштва. Како се према оснивачком акту друштва додатне уплате врше сразмерно учешћу у капиталу, прва два члана уплатила су по 900.000 динара, а друга два по 600.000 динара.

Ред. бр.

Конто дугује

потражује

228

469

ОПИС 4 Остала краткорочна потраживања Остале обавезе

Износ дугује

потражује

3.000.000

- по одлуци о обавези додатних уплата чланова друштва 2)

241

228

Текући (пословни) рачуни Остала краткорочна потраживања

3.000.000

- за додатне уплате чланова друштва

Пример 2: Друштво с ограниченом одговорношћу има четири члана, од којих двојица имају по 30%, а друга двојица по 20% учешћа у капиталу. Оснивачким актом друштва предвиђена је могућност да, поред основног капитала, чланови друштва могу да врше и додатне исплате сразмерно висини својих удела. Одлуку о њиховој висини доноси скупштина друштва. 1) Скупштина друштва је 15. септембра 2017. године донела одлуку да чланови изврше додатне уплате у укупном износу од 5.000.000 динара за потребе побољшања ликвидности друштва. Рок за извршење додатних уплата је 30 дана од дана доношења одлуке. Одлуком је утврђена обавеза друштва да изврши повраћај додатних уплата у року који ће бити прецизиран посебном одлуком која ће бити донета након усвајања редовних годишњих финансијских извештаја друштва. 2) Сви чланови друштва су у прописаном року испунили своју обавезу и уплатили средства на текући рачун друштва. Како се, према оснивачком акту друштва, додатне уплате врше

сразмерно учешћу у капиталу, прва два члана уплатила су по 1.500.000 динара, а друга два по 1.000.000 динара. 3) Након усвајања финансијских извештаја за 2017. годину скупштина друштва је проценила да би враћање примљених средстава због лоших финансијских резултата довело друштво у стање неликвидности, па је донета одлука да се, уместо повраћаја додатних уплата члановима друштва, изврши њихова конверзија у основни капитал у укупном износу. 4) На основу ове одлуке АПР поднета је регистрациона пријава повећања основног капитала, након чега је од АПР добијено решење о упису повећаног основног капитала у Регистар. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

228

469

ОПИС 4 Остала краткорочна потраживања Остале обавезе

Износ дугује

потражује

5.000.000

- по одлуци о обавези додатних уплата чланова друштва 241

228

Текући (пословни) рачуни Остала краткорочна потраживања

- за додатне уплате чланова друштва 3)

469

410

Остале обавезе Обавезе које се могу конвертовати у капитал

- по одлуци о конверзији додатних уплата чланова друштва у основни капитал 4)

410

301

Обавезе које се могу конвертовати у капитал Удели друштва с ограниченом одговорношћу

5.000.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

- по решењу АПР о упису повећања основног капитала

Пример 3: Друштво с ограниченом одговорношћу има два члана која учествују у капиталу у сразмери 60% : 40%. Оснивачким актом друштва предвиђена је могућност да, поред основног капитала, чланови друштва могу да врше и додатне исплате сразмерно висини својих удела. Одлуку о њиховој висини доноси скупштина друштва. 1) Скупштина друштва је донела одлуку да чланови изврше додатне уплате у укупном износу од 2.000.000 динара за потребе побољшања ликвидности друштва. Рок за извршење додатних уплата је 40 дана од дана доношења одлуке. Одлуком није прецизиран рок враћања додатних уплата. 2) Чланови друштва су у прописаном року испунили своју обавезу и уплатили средства на текући рачун друштва. Како се, према оснивачком акту друштва, додатне уплате врше сразмерно учешћу у капиталу, први члан је уплатио 1.200.000 динара, а други 800.000 динара. 25

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

Износ

ОПИС 4

дугује

потражује

228

Остала краткорочна потраживања

2.000.000

322

Статутарне и друге резерве

2.000.000

- по одлуци о обавези додатних уплата чланова друштва 2)

241

Текући (пословни) рачуни

2.000.000

228

Остала краткорочна потраживања

2.000.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

- за додатне уплате чланова друштва

Пример 4: Друштво с ограниченом одговорношћу има два члана која учествују у капиталу у сразмери 60% : 40%. Оснивачким актом друштва предвиђена је могућност да, поред основног капитала, чланови друштва могу да врше и додатне исплате сразмерно висини својих удела. Одлуку о њиховој висини доноси скупштина друштва. 1) Скупштина друштва је донела одлуку да чланови изврше додатне уплате у укупном износу од 2.000.000 динара у циљу покрића губитка друштва из претходног периода. Рок за извршење додатних уплата је 40 дана од дана доношења одлуке. 2) Чланови друштва су у прописаном року испунили своју обавезу и уплатили средства на текући рачун друштва. Како се, према оснивачком акту друштва, додатне уплате врше сразмерно учешћу у капиталу, први члан је уплатио 1.200.000 динара, а други 800.000 динара. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

228

350

ОПИС 4 Остала краткорочна потраживања Губитак ранијих година

Износ дугује

потражује

2.000.000

- по одлуци о обавези додатних уплата чланова друштва у циљу покрића губитка 2)

241

228

Текући (пословни) рачуни Остала краткорочна потраживања

2.000.000

- за додатне уплате чланова друштва

Пример 5: Једночлано друштво с ограниченом одговорношћу усвојило је финансијски извештај за 2017. годину и донета је одлука да се губитак ранијих година у износу од 600.000 динара покрије на следећи начин: ● из целокупне расположиве нераспоређене добити у износу од 420.000 динара; ● додатном уплатом оснивача ради покрића губитка у износу од 180.000 динара, без обавезе враћања оснивачу, при чему је оснивач уплатио наведени износ. Извршена је уплата оснивача на текући рачун ради покрића губитка ранијих година у износу од 180.000 динара. 26

Ред. бр. 1 1)

Конто дугује

потражује

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

340

Нераспоређени добитак ранијих година

420.000

228

Остала краткорочна потраживања

180.000

350

Губитак ранијих година

600.000

- по одлуци скупштине друштва о покрићу губитка 1а)

241

Текући (пословни) рачуни 228

180.000

Остала краткорочна потраживања

180.000

- по изводу текућег рачуна за додатну уплату ради покрића губитка

Порески третман додатних уплата

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Имајући у виду да су додатне уплате посебан институт, уређен Законом о привредним друштвима, који се разликује од зајма по основу додатних уплата, као и враћања додатних уплата члановима друштва, то не постоје никакве пореске обавезе. Дакле, по основу додатних уплата и њихових враћања члановима друштва не постоје ни обавезе по основу трансферних цена, што значи да се оне не исказују у извештајима о трансферним ценама. С тим у вези, додатне уплате могу да буду алтернатива зајмовима које чланови одобравају друштву у случајевима када постоји жеља да се избегне примена правила о трансферним ценама и евентуална корекција опорезиве добити по том основу. С друге стране, недостатак додатних уплата у односу на зајам састоји се у томе што су ограничења у погледу враћања додатних уплата члановима знатно ригорознија него ограничења која се примењују приликом враћања зајмова. Такође, сам поступак враћања додатних уплата много је компликованији будући да се, као што се могло видети, одлука о враћању додатних уплата региструје у АПР и примењују се правила која важе за смањење основног капитала. Ова ограничења често могу да буду разлог члановима да избегавају додатне уплате, упркос повољнијем пореском третману у односу на зајам.

електронски часопис

ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ www.legeartis.rs Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси налази се на интернет страници www. legeartis.rs, ажурира се свакодневно и користи путем корисничког имена и лозинке. Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним областима или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту налази се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци се могу чувати у ПДФ формату, а могу и да се штампају и копирају. Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање, Ауторско право, Планирање и изградња и др. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ КРАТКОРОЧНИХ ФИНАНСИЈСКИХ И РОБНИХ ЗАЈМОВА ИЗМЕЂУ ПРАВНИХ ЛИЦА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ојам зајма, односно позајмице између правних лица, као и обавезе зајмодавца и зајмопримца, регулисани су чл. од 557. до 566. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља – у даљем тексту: Закон). Позајмљивање између правних лица регулише се уговором. Уговором о зајму обавезује се зајмодавац да преда у својину зајмопримцу одређену количину новца или којих других заменљивих ствари, а зајмопримац се обавезује да му врати после извесног времена исту количину новца, односно исту количину ствари исте врсте и истог квалитета. Зајмопримац може да се обавеже да, уз главницу, дугује и камату. У уговорима у привреди зајмопримац дугује затезну законску камату иако она није уговорена. Уговором такође може да се предвиди и валутна клаузула као вид уговорне заштите од ризика. Према одредбама члана 5. став 2. Закона о банкама („Сл. гласник РС”, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015), нико осим банке не може да се бави давањем кредита и издавањем платних картица, осим ако је за то овлашћен Законом. Дакле, за разлику од позајмица, кредитне послове (давање и узимање кредита) може да обавља само банка. Друга правна лица немају дозволу Народне банке Србије за обављање кредитних послова. Разлике између кредита и зајма су:

• кредитним пословима могу да се баве само банке, док уговор о зајму могу да закључе међусобно сва физичка и правна лица, осим оних којима је у одређеним случајевима посебним законом забрањено; • предмет уговора о зајму може да буде новац и друге замењиве ствари, а у уговору о кредиту само новац; • камата је у уговору о кредиту битан елемент уговора, док у уговору о зајму може да се уговори. Осврт на позајмице са аспекта Закона о девизном пословању Приликом уговарања зајмова између резидената и нерезидената потребно је имати у виду одредбе Закона о девизном пословању („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 и 30/2018 – у даљем тексту: Закон). Ови послови се, из угла Закона, сматрају кредитним пословима у иностранству. Кредитни послови са иностранством су кредити које одобрава банка или страна банка, као и зајмови између резидената и нерезидената, о којима резиденти извештавају Народну банку Србије. У складу са Законом, кредитне послове из става 1. тачке 21. представљају: ● комерцијални кредити и зајмови у девизама и динарима, повезани са спољнотрговинским прометом робе и услуга, који обухватају одложено плаћање и плаћање унапред робе и услуга до годину дана са каматом, односно преко годину дана, при чему се комерцијалним кредитом и зајмом сматра и финансирање одложеног плаћања и плаћања унапред робе и услуга, које кредитор или зајмодавац одобрава дужнику – купцу по спољнотрговинском промету робе и услуга, тако што по налогу купца обавезу измирује непосредно продавцу; ● финансијски кредити и зајмови у девизама које кредитор односно зајмодавац одобрава дужнику тако што средства ставља на располагање уплатом на рачун дужника, при чему се под финансијским кредитима и зајмовима подразумевају и сви облици финансирања које одобравају банке, стране банке и друге стране финансијске институције, као и финансирање трговине робом или пружања услуга, у којој резидент није уговорна страна у послу, које одобрава банка.

Рачуноводствено обухватање зајмова За рачуноводствено обухватање позајмица потребно је имати у виду следеће елементе: ● временски период на који се зајам даје – уколико је од датума одобравања зајма до датума враћања зајма посматрано мање од 12 месеци, ради се о краткорочном финансијском пласману, а ако је више од 12 месеци – о дугорочном финансијском пласману; ● којем правном лицу се даје (у земљи или иностранству, повезаном или неповезаном правном лицу) – у Контним оквирима предвиђени су посебни рачуни за потраживања од правних лица из иностранства од потраживања од правних лица у земљи, као и посебни рачуни за потраживања од повезаних правних лица и од оних правних лица која нису повезана; ● да ли је уговорена камата (или се подразумева) или је уговорено да камате нема – уколико се камата обрачунава при накнадном вредновању потраживања по основу позајмице (на датум биланса), треба је обрачунати и признати као приход за део камате која је доспела у текућој години; ● да ли је уговорена валутна клаузула (или други облик заштите) – уколико је уговорена валутна клаузула, при накнадном вредновању потраживања по основу позајмице (на датум биланса) потребно је обрачунати и евидентирати ефекат као приход или расход. Краткорочни финансијски пласмани (позајмице) признају се и вреднују у складу са Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 39 Финансијски инструменти: признавање и одмеравање („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МРС 39), Међународним стандардом финансијског извештавања – МСФИ 13 Одмеравање фер вредности („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МСФИ 13) и другим релевантним МРС/МСФИ. Правна лица која примењују Међународни стандард финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете („Сл. гласник РС”, бр. 117/2013 – у даљем тексту: МСФИ за МСП) краткорочне финансијске пласмане признају и вреднују у складу са одељком 11, одељком 12, одељком 23 и другим релевантним одредбама МСФИ за МСП. Уколико постоји вероватноћа да привредни субјект неће бити у стању да наплати све доспеле износе (главницу и камату) према уговорним условима за дате зајмове, то значи да је настао губитак због умањења вредности потраживања по основу датог зајма. Висина губитка је разлика између исказаног износа средства и садашње вредности очекиваних будућих токова

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Сваки кредитни посао мора бити регистрован, односно евидентиран у Народној банци Србије (у даљем тексту: НБС). Евидентирање се обавља уз посредовање овлашћене банке и презентацију документације. Свака промена која може да постане неопходна у току реализације кредитног односа између резидента и нерезидента такође мора да буде евидентирана од стране НБС. Услови под којима и начин на који резидент – правно лице може да одобри финансијске зајмове нерезиденту – дужнику и да даје јемства и друга средства обезбеђења по кредитним пословима са иностранством и кредитним пословима између нерезидената прописани су новом Одлуком о условима под којима и начину на који резиденти могу одобравати финансијске зајмове нерезидентима и давати јемства и друга средства обезбеђења по кредитним пословима са иностранством и кредитним пословима између нерезидената („Сл. гласник РС”, бр. 32/2018 – у даљем тексту: Одлука). Једна од битних измена у области уређивања кредитних послова са иностранством, у складу са наведеном одлуком, гласи: ● Резидент – правно лице може да одобри финансијски зајам нерезиденту – дужнику са седиштем у држави чланици Европске уније. ● Резидент – правно лице може да одобри финансијски зајам нерезиденту – дужнику који нема седиште у држави чланици Европске уније – под условом да је тај нерезидент у његовом већинском власништву. ● Обавеза је резидента – јавног предузећа и правног лица са државним капиталом или правног лица које је у процесу реструктурирања или приватизације – да за обављање претходно наведених послова прибави сагласност Владе.

готовине, дисконтованих по првобитној ефективној каматној стопи финансијског инструмента (вредност која може да се поврати). Токови готовине који се односе на краткорочна потраживања код којих није изражен ефекат временске вредности новца обично се не дисконтују. Исказани износ средства умањује се до његове процењене вредности која може да се поврати, било директно било коришћењем рачуна исправке вредности. Износ губитка се признаје као расход и укључује у нето добит или губитак периода у којем је настао. Проверу обезвређености привредни субјект посебно ради за средства која су, појединачно посматрана, значајна, а за остала средства ту проверу ради појединачно или у збиру – за групе финансијских средстава са сличним карактеристикама кредитног ризика.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Дакле, уколико се на дан биланса или у току године утврди да је дата позајмица обезвређена, потребно је да се, у складу са изабраном рачуноводственом политиком, изврши исправка вредности или директан отпис, као и да се расход настао по том основу евидентира у билансу успеха текуће године.

Рачуноводствено обухватање и класификација краткорочних позајмица на одређене рачуне врши се у складу са Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник). У складу са Правилником предвиђени су следећи рачуни: ● На рачуну 230 – Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица – исказују се кредити и зајмови, хартије од вредности и остали краткорочни пласмани у правна лица и предузетнике који улазе у круг правних лица и предузетника за консолидовање. ● На рачуну 231 – Краткорочни кредити и пласмани – остала повезана лица – исказују се кредити и зајмови, хартије од вредности и остали краткорочни пласмани у остала повезана лица. ● На рачуну 232 – Краткорочни кредити и зајмови у земљи – исказују се краткорочни робни, потрошачки и остали кредити и зајмови са роком доспећа краћим од дванаест месеци после извештајног периода, дати правним и физичким лицима у земљи. ● На рачуну 233 – Краткорочни кредити и зајмови у иностранству – исказују се краткорочни робни, потрошачки и остали кредити и зајмови са роком доспећа краћим од дванаест месеци после извештајног периода, дати правним и физичким лицима у иностранству у складу с прописима о девизном и спољнотрговинском пословању. ● На рачуну 234 – Део дугорочних финансијских пласмана који доспева до једне године – исказују се ануитети, односно отплате дугорочних кредита и зајмова које доспевају за плаћање у року краћем од дванаест месеци после извештајног периода и остали дугорочни финансијски пласмани који доспевају у року краћем од дванаест месеци после извештајног периода. На дан под којим се саставља Биланс стања на тај рачун преносе се отплате дугорочног кредита и зајма и остали дугорочни финансијски пласмани који доспевају у року краћем од дванаест месеци после извештајног периода.

Примери рачуноводственог евидентирања зајма између повезаних лица

Пример 1: Одобравање робног зајма Матично правно лице дало је свом зависном правном лицу у земљи робу у вредности од 1.200.000 динара. Испорука робе извршена је на основу уговора о робном зајму који се даје на шест месеци, након чега ће се извршити повраћај зајма у целини са каматом од 1% месечно. У зајам није укључен ПДВ по општој стопи од 20%, односно у износу од 240.000 динара, који купац плаћа одмах по испостављању фактуре. Набавна вредност продате робе је 1.000.000 динара. У уговореном року зависно правно лице је платило доспелу обавезу, заједно са каматом која је обрачуната у износу од 72.000 динара.

Књижење код матичног правног лица Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

230

Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица

200

Купци у земљи – матична и зависна правна лица

600

470

ОПИС

Износ потражује

1.200.000

240.000

Приходи од продаје робе матичним и зависним правним лицима на домаћем тржишту

1.200.000

Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

240.000

1.000.000

240.000

- за продату робу 1а)

501

132

Набавна вредност продате робе Роба у промету на велико

- за набавну вредност продате робе 1б)

241

200

Текући (пословни) рачуни Купци у земљи – матична и зависна правна лица

- за наплату износа ПДВ-а 2)

230

Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица

72.000

660

Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица

72.000

1.272.000

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

дугује

- за обрачун камата на дати зајам 2а)

241

230

Текући (пословни) рачуни Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица

- за наплаћени кредит и камату

Књижење код зависног правног лица Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

130

Обрачун набавке робе

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи (осим плаћених аванса)

ОПИС 4

Износ дугује

потражује

1.200.000

240.000

420

Краткорочни кредити и зајмови од матичних и зависних правних лица

1.200.000

431

Добављачи – матична и зависна правна лица у земљи

240.000

431

Добављачи – матична и зависна правна лица у земљи

240.000

241

240.000

72.000

1.272.000

- за набавку робе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1а)

Текући (пословни) рачуни

- за плаћање ПДВ-а по фактури 2)

560

420

Финансијски расходи из односа са матичним и зависним правним лицима Краткорочни кредити и зајмови од матичних и зависних правних лица

- за обрачунату камату на зајам од матичног правног лица 3)

420

241

Краткорочни кредити и зајмови од матичних и зависних правних лица Текући (пословни) рачуни

- за враћени робни зајам са припадајућом каматом

У приказаном примеру скреће се пажња на књижење прихода и расхода за камате по основу зајма из односа матичног и зависног правног лица. Наиме, Правилником је прописано да се ови, као и сви други финансијски приходи, односно расходи исказују на рачунима финансијских прихода, односно расхода из односа са матичним и зависним правним лицима (рачуни 660 и 560), а не на рачунима прихода, односно расхода камата (рачуни 662 и 562), јер се ради о трансакцијама из односа правних лица која улазе у групу за консолидовање. На исти начин књиже се краткорочни пласмани по другим основама између матичних и зависних правних лица, дакле између свих правних лица у саставу групе која се консолидује, па и у случају када се ради о зависном правном лицу које је домаће привредно друштво основало у иностранству и у коме има већинско власништво над капиталом.

Пример 2: Краткорочна финансијска позајмица повезаном лицу 1) Привредно друштво резидент је на основу уговора о зајму уплатило 20.000 евра као краткорочну позајмицу, тј. финансијски зајам, зависном правном лицу из Црне Горе, коју ће вратити након истека шест месеци. Динарска противвредност на дан уплате позајмице, по средњем курсу

НБС од 120,00 динара за 1 евро, износи 2.400.000 динара. Уговором је предвиђена камата од 5% на годишњем нивоу, која ће бити плаћена заједно са повраћајем позајмице. 2) На дан доспећа позајмице зависно правно лице је вратило позајмицу, заједно са каматом, како је уговором предвиђено. На девизни рачун матичног правног лица уплаћено је 20.582 евра, што је износ који садржи и камату од 582 евра. Средњи курс НБС на дан враћања позајмице је 122 динара за 1 евро. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

230

244

Износ

ОПИС 4

дугује

потражује

Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица

2.400.000

Девизни рачун

2.400.000

- за уплату краткорочне позајмице зависном правном лицу у иностранству 244

Девизни рачун

2.511.004

230

Краткорочни кредити и пласмани – матична и зависна правна лица

2.440.086

660

Финансијски приходи од матичних и зависних правних лица

111.004

- за примљен повраћај позајмице са каматом од зависног правног лица из иностранства

Рачуноводствено евидентирање зајмова између неповезаних правних лица Пример 1: Новчани зајам другом правном лицу у земљи 1) У складу са уговором потписаним 1. 9. 2018. године одобрен је и дозначен зајам другом правном лицу у износу од 600.000 динара на рок од шест месеци, са каматном стопом од 1% месечно. 2) Зајам се враћа у једнаким месечним ратама, заједно са каматом која је садржана у месечној рати. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

232

241

ОПИС 4 Краткорочни кредити и зајмови у земљи

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Износ дугује

потражује

600.000

Текући (пословни) рачуни

600.000

- за исплату одобреног краткорочног зајма 2)

241

Текући (пословни) рачуни

232

Краткорочни кредити и зајмови у земљи

662

Приходи од камата

100.000

100.000 6.000

- за наплаћену прву рату зајма са каматом

Исти ставови за књижење, само са разликом у износу камате обрачунате на остатак дуга, биће и за наредне рате све до коначне отплате зајма.

Пример 2: Продаја на кредит другом правном лицу у иностранству 1) Привредно друштво је продало купцу у иностранству производе у вредности од 50.000 евра на кредит од шест месеци, са каматном стопом од 5% годишње. На дан извоза средњи курс евра износио је 120,00 динара за 1 евро, а вредност продаје 6.000.000 динара. 2) На дан биланса стања 31. 12. средњи курс евра је 120,50 динара за 1 евро. 3) На дан враћања кредита средњи курс евра је 121,00 динар. Наплаћена је камата 1.250 евра у динарској противвредности на дан наплате. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

233

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

615

ОПИС 4 Краткорочни кредити и зајмови у иностранству

Износ дугује

потражује

6.000.000

Приходи од продаје производа и услуга на иностраном тржишту

6.000.000

- за продате производе у иностранству 2)

233

663

Краткорочни кредити и зајмови у иностранству

25.000

Позитивне курсне разлике

25.000

- за обрачунате позитивне курсне разлике на дан биланса 3)

244

Девизни рачун

6.201.250

233

Краткорочни кредити и зајмови у иностранству

663

Позитивне курсне разлике

25.000

662

Приходи од камата

151.250

6.025.000

- за наплату

Кредити и зајмови у иностранству (страним лицима) могу да се искажу у одређеној страној валути и наплате у тој или у другој страној валути или у динарима, а могу да се исказују и у динарима. Ако се кредит односно зајам исказује у страној валути, свака промена књижи се и у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу важећем на дан састављања књиговодствене исправе, односно на дан књижења. На крају сваког обрачунског периода (а могуће је и на крају сваког месеца) врши се прерачунавање стања кредита, односно зајма у страној валути на средњи курс валуте важећи на дан прерачунавања. Према параграфу 30.10 МСФИ за МСП, курсне разлике, настале по основу измирења монетарних ставки или приликом превођења монетарних ставки по курсевима различитим од оних по којима је вршено превођење приликом почетног признавања током датог периода или у претходним периодима, ентитет треба да призна у добитку или губитку периода у којем су настали. Дакле, обрачунате курсне разлике по основу краткорочних кредита и зајмова датих иностранству исказују се у оквиру финансијских прихода на рачуну 663 – Позитивне курсне разлике (према трећим лицима) или финансијских расхода на рачуну 563 – Негативне курсне разлике (према трећим лицима), јер краткорочни кредит односно зајам не представља улагање у инострано правно лице (инострано пословање), већ финансијски пласман, односно потраживање.

Пример 3: Рачуноводствено евидентирање обезвређења по основу датог краткорочног зајма 1) Руководство друштва је, у складу са одабраном рачуноводственом политиком, проценило да је потраживање по основу датог краткорочног зајма у износу од 350.000 динара правном лицу А обезвређено јер је дужник запао у финансијске тешкоће. Руководство је донело одлуку о индиректној исправци вредности датог зајма. Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

585

ОПИС 4 Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана

239

Износ дугује

потражује

350.000

Исправка вредности краткорочних финансијских пласмана

350.000

- за умањење вредности (обезвређење) вредности датог зајма

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

576

ОПИС 4 Расходи по основу директних отписа потраживања

232

Краткорочни кредити и зајмови у земљи

Износ дугује

потражује

1.500.000 1.500.000

- за отпис потраживања по основу датог краткорочног зајма

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Пример 4: Рачуноводствено евидентирање директног отписа датог краткорочног зајма 1) Друштво на дан биланса има од другог правног лица потраживање по основу датог краткорочног зајма у износу од 1.500.000 динара. Комисија за попис је утврдила да је потраживање застарело и дала предлог за његово искњижавање.

Напомена: На потраживања правних лица која су проистекла из уговора о зајму примењује се рок застарелости од 10 година, а не трогодишњи рок прописан чланом 374. став 1. Закона. Овде ће бити приказан део из образложења пресуде Врховног суда Србије, Прев. 6/2005 од 24. 3. 2005. године, која за предмет има питање рока застарелости потраживања по основу зајма између правних лица: „Из образложења: Трогодишњи рок застаревања из члана 374. ЗОО-а не примењује се на уговор о зајму. Одредба члана 374. став 1. је јасна. Њоме је прописано да међусобно потраживање правних лица из уговора о промету роба и услуга, као и потраживања накнаде за издатке учињене у вези са тим уговорима, застаревају за три године. Уговор о зајму из члана 557. ЗОО-а није уговор о промету роба и услуга који се помиње у ставу 1. члана 374. ЗОО-а. То јасно произлази из одредбе члана 557. ЗОО-а, којом је прописано да се уговором о зајму обавезује зајмодавац да преда у својину зајмопримцу одређену количину новца или других заменљивих ствари, а зајмопримац се обавезује да му после извесног времена врати исту количину новца, односно исту количину ствари исте врсте и истог квалитета. Отуда се на уговор о зајму примењује рок застарелости из члана 371. ЗОО-а, а то је десетогодишњи рок.”

РАЧУНОВОДСТВЕНИ АСПЕКТ ЕВИДЕНТИРАЊА ФАКТУРА КОЈЕ СЕ РЕГИСТРУЈУ У ЦЕНТРАЛНОМ РЕГИСТРУ ФАКТУРА И НАЧИНА ИЗМИРЕЊА ОБАВЕЗА ПРЕМА ПОВЕРИОЦИМА Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

оследње измене и допуне Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017), који је ступио на снагу 25. децембра 2017. године (у даљем тексту: Закон о РИНО), уведене су нове одредбе које Министарству финансија дају задатак да спроводи мере и активности у вези са контролом преузетих обавеза у јавном сектору, што у суштини значи евидентирање, праћење и извештавање о неизмиреним обавезама. За обављање наведених активности успостављен је информациони систем под називом Централни регистар фактура (у даљем тексту: ЦРФ), који је дефинисан као „систем (база података) који успоставља и води Министарство финансија – Управа за трезор, у којем се региструју фактуре и други захтеви за исплату, издати од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници.” Као последица измена и допуна Закона о РИНО донет је Правилник о изменама и допунама Правилника о начину и поступку регистровања фактура, односно других захтева за исплату као и начину вођења и садржају Централног регистра фактура („Сл. гласник РС”, бр. 59/2018. – у даљем тексту: Правилник о регистрацији фактура), који је ступио на снагу 8. августа 2018. године. У складу са наведеним променама извршене су измене и допуне Упутства Управе за трезор за поступак подношења захтева за регистрацију и рад у ЦРФ.

Обавезе повериоца приликом издавања фактура У складу са чланом 3. Правилника о регистрацији фактура, повериоци су дужни да издате фактуре, односно друге захтеве за исплату у комерцијалним трансакцијама између привредних субјеката и јавног сектора, односно између субјеката јавног сектора, у којима су субјекти јавног сектора дужници који плаћања врше преко рачуна који се воде код Управе за трезор, пре њиховог достављања дужницима региструју у ЦРФ приступом одговарајућој веб-апликацији Управе за трезор у складу са интерним техничким упутством Управе за трезор за рад са том апликацијом. Када се фактура региструје у ЦРФ, поверилац је дужан да у року од три дана достави такву фактуру дужнику. Уколико се не би придржавао те одредбе, подлегао би примени казнених одредби. Када прими фактуру од повериоца која је регистрована у ЦРФ, дужник проверава њену исправност у свим елементима које фактура треба да садржи. Ако је након провере такве фактуре све у реду, испоставља налог за плаћање фактуре. Уколико има нетачних података у фактури, дужник има право рекламације, за чији је унос потребно имати апликативно овлашћење за приступ елементу који се рекламира.

Неке дилеме око датума настанка пословне промене у вези са издатим фактурама повериоца

Када је поверилац дужнику извршио услугу или промет робе, односно испоруку производа у складу са склопљеним уговором, дужан је да, у складу са чланом 16. ст. 7. Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/2003 и 12/2006), испостави дужнику фактуру и да је достави на књижење наредног дана или најкасније у року од два дана од дана настанка пословне промене. Дан настанка пословне промене је датум када је дужнику услуга извршена, односно испоручена роба или производ. На пример, ако је услуга извршена дужнику 15. 9. 2018. године, што се сматра датумом настанка пословне промене, поверилац је дужан да испостави фактуру – рачуноводствену исправу – тог истог дана када је настала пословна промена, односно догађај, а то је у овом случају

Пример: 1) Поверилац А је на основу извршених услуга штампања часописа испоставио 15. 9. 2018. године рачун дужнику Б, са обрачунатим порезом на додату вредност у износу од 120.000,00 динара, од чега је ПДВ 20.000,00 динара. 2) Поверилац А је истог дана када је фактуру саставио, тј. 15. 9. 2018. године извршио и њену регистрацију у ЦРФ. 3) Поверилац А је два дана касније, тј. 17. 9. 2018. године доставио фактуру дужнику након њене регистрације у ЦРФ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

такође 15. 9. 2018. године. Надаље то значи да, у смислу претходно изнетог, поверилац доставља наведену фактуру на књижење наредног дана, тј. 16. 9. 2018. године, а најкасније у року од два дана од дана настанка пословне промене, што би значило до 17. 9. 2018. године. Када се посматрају ова одредба Уредбе о буџетском рачуноводству и одредба у складу са интерним техничким упутством Управе за трезор у вези са регистровањем фактура, поверилац не може да пошаље фактуру дужнику док се не региструје у ЦРФ, при чему је рок за доставу дужнику тако регистроване фактуре три дана. Дакле, ако би се имале у виду само одредбе ЦРФ, дошло би до колизије прописа, тј. у ситуацију да се не поштују одредбе из Уредбе о буџетском рачуноводству. Наиме, рок за слање регистрованих фактура дужницима, као и за њихово достављање на књижење, био би у идеалном случају три дана или 72 сата од дана настанка пословне промене, док би, према поменутој уредби, у идеалном случају фактура била достављена истог дана, а на књижење у року од два дана или 48 сати. Ова дилема у вези са неподударношћу рокова за достављање тек регистрованих фактура дужницима и дана настанка пословне промене могла би да се превазиђе на следећи начин: 1) Фактура коју је поверилац саставио на дан настанка пословне промене требало би да се прокњижи тако да се уведе привремени субсубаналитички конто – потраживања од купаца у земљи – који би био дуговни, а потраживао би одговарајући субаналитички конто у оквиру аналитичког конта 291310 – Обрачунати неплаћени приходи и примања, односно одговарајући субаналитички конто у оквиру аналитичког конта 245240, за обавезу пореза на додату вредност уколико је тај порез требало да буде обрачунат. 2) Када је фактура регистрована у ЦРФ, поверилац је доставља дужнику, а књижење би могло да буде такво да дугује редовни субаналитички конто купаца 122111 – Потраживања од купаца, док би потраживао привремени субсубаналитички конто – потраживања од купаца у земљи.

Књижење: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

122111-1

ОПИС 4 Привремени конто – Потраживања од купаца у земљи

Износ дугује

потражује

120.000,00

291311

Обрачунати неплаћени приходи

100.000,00

245241

Обавеза за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи (осим примљених аванса)

20.000,00

- за састављену фактуру на дан извршене услуге штампања – пре регистрације фактуре у ЦРФ 2)

122111

Потраживања од купаца у земљи 122111-1

Привремени конто – Потраживања од купаца у земљи

- достава фактуре дужнику након њеног регистровања у ЦРФ

120.000,00 120.000,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Осврт на ситуацију када дужник треба да плати фактуру у којој је износ већи од оног утврђеног апропријацијом Одредбе Закона о РИНО упућују на вршење надзора над његовим спровођењем. Тако је чланом 8. ст. 1. прописано да надзор над његовим спровођењем између јавног сектора и привредних субјеката у комерцијалним трансакцијама у којима су субјекти јавног сектора дужници, као и између субјеката јавног сектора, врши Министарство финансија – Одељење за буџетску инспекцију (у даљем тексту Буџетска инспекција). Новим ставом 3. члана 8. прописано је да Буџетска инспекција има приступ свим подацима Централног регистра фактура потребним за спровођење надзора о којем је реч, као и за обављање осталих Законом утврђених санкција инспекцијске контроле. У уводу је речено да се надзор над спровођењем овог закона, између осталог, врши и контролом преузетих обавеза које се утврђују годишњим плановима, односно утврђеним апропријацијама по свакој за коју се утврђују текући расходи и издаци за нефинансијску имовину. Уколико је у току године дошло до испостављања фактура са износом већим од одобрене апропријације, потребно је детаљно испитати који су разлози на то утицали. У том смислу потребно је придржавати се одредбе члана 61. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009… 113/2017). Наиме, одредбе тог члана упућују на то да апропријације у току године могу да се мењају до 10% од њених вредности у случају да се повећа обим пословања или овлашћења директног, односно његовог индиректног корисника. Средства за такве случајеве обезбеђују се из текуће буџетске резерве. Овде је реч само о апропријацијама одобреним из прихода буџета. Уколико су апропријације одобрене из осталих извора, не могу да се мењају без ограничења. Дакле, спровођењем надзора над исправношћу фактура регистрованих у ЦРФ Буџетска инспекција ће приликом плаћања тако регистрованих фактура обратити нарочиту пажњу на то да ли су износи фактура у оквиру одобрених апропријација. Ако су износи већи од одобрених апропријација из прихода буџета, одлуку о њиховој промени доноси Влада, односно надлежни извршни орган локалне власти. Укратко речено, овим одредбама о увођењу ЦРФ и њиховим доследним спровођењем онемогућено је ненаменско или прекомерно трошење средстава изнад одобрених апропријација из прихода буџета. Када је реч о надзору над спровођењем одредби Закона о РИНО у комерцијалним активностима између привредних субјеката, према члану 9. Закона о РИНО тај надзор спроводи Министарство финансија – Пореска управа (у даљем тексту: Пореска управа).

Пример случаја када треба платити фактуру чији је износ већи од одобрене апропријације 1) Корисник услуга Основна школа примио је од повериоца – „Телекома” регистровану фактуру у ЦРФ на износ од 60.000,00 динара, са обрачунатим порезом на додату вредност који износи 10.000,00 динара. 2) Приликом испостављања налога за плаћање претпостављена су два случаја: а) Основна школа је дала налог за плаћање тако да се износ од 50.000,00 динара у висини одобрене апропријације покрива из извора 01 – Приходи из буџета, док се преостали износ од 10.000,00 динара покрива из извора 04 – Сопствени приходи буџетских корисника, након извршене промене апропријације. б) Основна школа је дала налог за плаћање тако да се прекорачени износ од 10.000,00 покрије на терет запослених који су пробили дозвољене износе трошења.

Књижење: Ред. бр. 1

Конто дугује

потражује

2 131211 123961

ОПИС

4 1. Обрачунати неплаћени расходи ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи, осим плаћених аванса 252111 Добављачи у земљи - за извршене услуге мобилног телефона Књижење плаћања услуге за случај а) 2) 252111 Добављачи у земљи

Износ дугује

потражује

5 50.000,00

10.000,00 60.000,00

60.000,00 60.000,00

60.000,00

10.000,00 60.000,00

Закључне напомене Када се говори о колизији између Уредбе о буџетском рачуноводству и техничког упутства Управе за трезор у вези са регистровањем фактура важно је указати на то да овај проблем може да се премости тако да се уведу привремена конта за купце у земљи који се задужују у моменту слања фактуре на регистрацију. Тај привремени конто остаје отворен до момента слања регистроване фактуре дужнику. Напросто не би било у реду, са становишта рачуноводствених прописа, да не постоји било какав писани траг о задужењу купца у периоду док фактура чека на регистрацију у ЦРФ. Што се тиче процедуре плаћања фактура које су сасвим исправне са становишта повериоца и као такве регистроване у ЦРФ, сасвим је логично и оправдано проверити такву фактуру и са аспекта могућности задужења купца – дужника изнад планом утврђених апропријација. У Буџетској инспекцији мора се бити доследан да се не би дозволило трошење средстава преко одобрене апропријације. У крајњој линији битно је да се врло прецизно утврди на терет које друге апропријације се врши покриће утрошеног износа изнад одобрене апропријације. Суштина места и улоге Буџетске инспекције у контроли створених обавеза јесте у томе да се делује превентивно на спречавању стварања обавеза које би премашивале износе утврђене апропријацијама. У примеру који је обрађен у претходној тачки приказано је на терет којих ставки се врши покриће прекомерно утврђених износа изнад одобрених апропријација. У ту сврху такође је предложено увођење привремених конта, при чему је видљиво да неке ставке у апропријацијама морају да се смање на висину неке друге ставке која је прекорачена.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

121112 Текући рачуни - за плаћену фактуру добављача 3) 421414 Услуге мобилног телефона 50,000,00 421414-1 Услуге мобилног телефона – прекорачени износ трошења 10.000,00 131211 Обрачунати неплаћени расходи - терећење текућих расхода након извршеног плаћања фактуре добављачу Књижење плаћања услуге за случај б) 2) 252111 Добављачи у земљи 60.000,00 121112 Текући рачуни - терећење текућих расхода након извршеног плаћања фактура добављачу 3) 421414 Услуге мобилног телефона 60.000,00 231111 Обавезе за нето плате и додатке 10.000,00 411110 Плате, додаци и накнаде запослених 131211 Обрачунати неплаћени расходи - терећење текућих расхода након извршеног плаћања фактуре добављачу

СЛАБОСТИ И ПРЕПОРУКЕ У ВЕЗИ СА ИЗДАВАЊЕМ НАЛОГА ЗА СЛУЖБЕНИ ПУТ У ЗЕМЉИ ДРЖАВНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА И НАМЕШТЕНИЦИМА Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ходно одредбама члана 2. Закона о државним службеницима („Сл. гласник РС”, бр. 79/2005 и 94/2017 – у даљем тексту: Закон): 1) државни службеник је лице чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе, судова, јавних тужилаштава, Републичког јавног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова (док државни службеници нису народни посланици, председник Републике, судије Уставног суда, чланови Владе, судије, јавни тужиоци, заменици јавних тужилаца и друга лица која на функцију бира Народна скупштина или поставља Влада и лица која према посебним прописима имају положај функционера); 2) намештеник је лице чије се радно место састоји од пратећих помоћно-техничких послова у државном органу. Према члану 3. Закона, послодавац државних службеника и намештеника је Република Србија, а права и дужности послодавца у име Републике Србије врши руководилац државног органа. Државни службеник и намештеник имају право на плату, накнаде и друга примања, а предмет интересовања у наредном делу текста биће примена неких аспеката Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 98/2007 – пречишћен текст, 84/2014 и 84/2015 – у даљем тексту: Уредба), којом су уређени услови под којима државни службеници и намештеници остварују право на накнаду трошкова који настају у вези с њиховим радом у државном органу, начин накнаде и висина накнаде трошкова, као и висина отпремнине. Чланом 2. Уредбе дефинисане су накнаде државном службенику и намештенику како следи: 1) трошкови превоза за долазак на рад и за одлазак с рада; 2) трошкови службеног путовања у земљи; 3) трошкови службеног путовања у иностранство; 4) трошкови селидбе у иностранство; 5) трошкови рада и боравка на терену; 6) трошкови привременог или трајног премештаја у друго место рада. Службено путовање у земљи, у смислу Уредбе, јесте путовање на које се државни службеник или намештеник упућује да, по налогу руководиоца државног органа, односно другог овлашћеног лица, изврши службени посао ван места рада, при чему може да траје најдуже 15 дана непрекидно. Ако потребе службеног посла захтевају или ако започети службени посао не може да се прекине, службено путовање, уз сагласност овлашћеног лица, може да траје и дуже од 15 дана, али највише 30 дана непрекидно.

Примери оцене контрола приликом издавања налога запосленима за службени пут у земљи У наставку следе примери тестираних контрола код субјеката ревизије у 2017. години.

ПРИМЕР БР. 1: ТЕСТИРАЊЕ КОНТРОЛЕ: Да ли су донета интерна упутства и процедуре које уређују процес издавања налога за службени пут, обрачун, исплату и евидентирање у пословним књигама накнаде трошкова запосленима на службеном путу у земљи? Сходно одредбама члана 81. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/2009… 113/20017), корисници јавних средстава успостављају финансијско управљање и контролу која се

спроводи политикама, процедурама и активностима, са задатком да се обезбеди разумно уверавање да ће своје циљеве остварити кроз пословање у складу са прописима, унутрашњим актима и уговорима. Сходно томе, корисници јавних средстава су у обавези да имају написане процедуре, па је самим тим логично да од субјекта ревизије интерна ревизија очекује да постоје интерна упутства и процедуре које уређују процес издавања налога за службени пут, обрачун, исплату и евидентирање у пословним књигама накнаде трошкова запосленима на службеном путу у земљи. У поступку ревизије интерној ревизији је дато на увид Упутство за попуњавање обрасца „Налог за службени пут”, али нису дате мапе пословних процеса, листе пословних процеса и дијаграм тока, као и друга документа. Самим тим очекивана контрола се не подудара са постојећом контролом у систему, па је интерна ревизија дала препоруку која следи у наставку. Препорука: Потребно је увести писане процедуре за систем обрачуна и исплате накнаде трошкова запосленима на службеном путовању у земљи.

Период боравка

Ко сноси трошкове путовања

Врста превозног средства

Да ли су обезбеђени смештај и исхрана или не

Налог је потписан од стране одговорног лица

Име и презиме запосленог да да да да да .. .

Циљ службеног путовања

15 17 19 21 23 .. .

Назив радног места

1. 2. 3. 4. 5. . . . 30.

Број налога за службени пут

Ред. бр.

ПРИМЕР БР. 3: ТЕСТИРАЊЕ КОНТРОЛЕ: Налози за службено путовање издају се на прописаном обрасцу и садрже све елементе у складу са интерним упутством. У поступку ревизије на увид је дато Упутство за попуњавање обрасца „Налог за службени пут”, у коме јасно стоји који су елементи које треба да садржи путни налог. У поступку ревизије тестирано је тридесет налога за службено путовање у земљи и утврђено следеће:

да да да да да .. .

не не не не не .. .

да да да да да .. .

не не не не не .. .

да да да да да .. .

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

ПРИМЕР БР. 2: ТЕСТИРАЊЕ КОНТРОЛЕ: Финансијским планом субјекта ревизије за 2017. годину предвиђени су расходи – трошкови за службена путовања у земљи. У поступку ревизије, увидом у финансијски план, код субјекта ревизије је утврђено да постоји позиција „Трошкови за службена путовања у земљи”. Сходно одредбама члана 2. Закона о буџетском систему, финансијски план је акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, израђен на основу Упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године). У поступку ревизије утврђено је да финансијски план нема број и датум када је донет. С обзиром на то да је финансијски план акт, потребно је да исти има број и датум. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да сва акта имају заводни број и датум када су сачињена.

Ова табела је део радног документа на основу ког је тестирано да ли налози за службено путовање у земљи садрже све елементе. Закључак за тестирану контролу: Тестирањем 30 (тридесет) налога за службени пут утврђено је да тестирани налози не садрже све прописане елементе из Упутства. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да налози за службено путовање у земљи садрже све елементе.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

ПРИМЕР БР. 4: ТЕСТИРАЊЕ КОНТРОЛЕ: Сваки издат налог за службено путовање у земљи заводи су у Књигу евиденција налога за службени пут.

Редни број

Број налога за службени пут

Налог је заведен у Књигу евиденције налога за службени пут

Налог није заведен у Књигу евиденције налога за службени пут

6. .. .

611 /9 .. .

Утврђено стање

Није заведен у Књигу евиденције налога за службени пут .. .

30.

Ова табела је део радног документа на основу ког је тестирано да ли су налози за службено путовање у земљи заведени у Књигу евиденција налога за службени пут. Закључак за тестирану контролу: Тестирањем 30 (тридесет) налога за службени пут утврђено је да ……… тестираних налога за службено путовање у земљи није заведено у Књигу евиденција налога за службени пут. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да налози за службено путовање у земљи буду заведени у Књигу евиденције налога за службени пут. ПРИМЕР БР. 5: ТЕСТИРАЊЕ КОНТРОЛЕ: Сваки издат налог за службено путовање у земљи доставља се благајни преко интерне доставне књиге. Редни број

Број налога за службени пут

Налог за службено путовање у земљи доставља се благајни преко интерне доставне књиге

Налог за службено путовање у земљи НИЈЕ достављен благајни преко интерне доставне књиге

Налог за службено путовање у земљи доставља се благајни преко интерне доставне књиге

.. .

30.

Налаз

.. .

Ова табела је део радног документа на основу ког је тестирано да ли су налози за службено путовање у земљи достављени благајни преко интерне доставне књиге. Закључак за тестирану контролу: Тестирањем 30 (тридесет) налога за службени пут утврђено је да је 16 налога уручено благајни преко интерне доставне књиге, а да 14 налога није достављено благајни преко интерне доставне књиге. Достављање налога за службени пут у земљи преко интерне доставне књиге дефинисано је одредбама интерног Упутства за попуњавање обрасца „Налог за службени пут”. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да налози за службено путовање у земљи буду предати благајни преко интерне доставне књиге. ПРИМЕР БР. 6: ТЕСТИРАЊЕ КОНТРОЛЕ: Запослени издаваоцу налога за службени пут у земљи подноси писмени извештај на обрасцу налога у року од 3 дана од дана када се вратио са службеног путовања. Извештај са службеног путовања потписан је од стране непосредног руководиоца. Редни број налога

Број налога за службени пут

Писмени извештај са службеног пута достављен у року од 3 дана

Извештај са службеног путовања није потписан од стране непосредног руководиоца

Писмени извештај са службеног пута достављен у року од 3 дана

Извештај са службеног путовања није потписан од стране непосредног руководиоца

2610 -016

Писмени извештај са службеног пута није достављен у року од 3 дана

Налог за службени пут достављен без извештаја

1474 -333

Писмени извештај са службеног пута није достављен у року од 3 дана

Налог за службени пут достављен без извештаја

6389 -73

Писмени извештај са службеног пута није достављен у року од 3 дана

Налог за службени пут достављен без извештаја

.. .

Писмени извештај са службеног пута достављен

Извештај са службеног путовања је потписан од стране непосредног руководиоца

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

.. .

30.

Ова табела је део радног документа на основу ког је тестирано да ли запослени издаваоцу налога за службени пут у земљи подноси писмени извештај на обрасцу налога у року од 3 дана од дана када се вратио са службеног путовања. Извештај са службеног путовања мора бити потписан од стране непосредног руководиоца. Закључак за тестирану контролу: Тестирањем 30 (тридесет) налога за службени пут утврђено је да је за 15 налога за службени пут запослени доставио извештај са службеног путовања у року од 3 дана по повратку са службеног пута, а да за 15 извештаја који су достављени ниједан није потписан од стране непосредног руководиоца. Препорука: Потребно је увести контролне механизме који ће обезбедити да се извештаји за службени пут сачињавају уз сваки налог за службени пут, као и да буду потписани од стране непосредног руководиоца.

ИСПЛАТА И ОПОРЕЗИВАЊЕ НОВЧАНИХ ПОМОЋИ, НАГРАДА И ДРУГИХ ИСПЛАТА ЛИЦИМА КОЈА НИСУ ЗАПОСЛЕНА КОД ИСПЛАТИОЦА

новираним одредбама Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001… и 113/2017 – у даљем тексту: Закон) послодавци су добили могућност да лицима која нису запослена код њих врше исплате: 1) новчаних помоћи које не представљају еквивалент за неки њихов рад (члан 9. став 1. тачка 30) Закона) и 2) награда и других сличних давања која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца (члан 85. став 1. тачка 11. Закона). Услови ових исплата и њихов порески третман биће образложени у наставку текста.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Новчане помоћи физичким лицима која нису запослена код даваоца, које не представљају еквивалент за неки њихов рад

У пракси су чести случајеви да правна лица имају захтеве за разне врсте помоћи и исплате физичким лицима која код њих нису запослена, било да се ради о бившим запосленима, деци запослених или пословним партнерима, било о другим лицима која имају одређене потребе за материјалном помоћи. Те помоћи могу да буду за школовање, разна спортска такмичења, санирање штета од елементарних непогода, лечење, набавку лекова и помагала или штампање књиге, као и за разне друге намене које могу да се јаве у свакодневном животу. Свакако да правна лица немају обавезу да врше овакве исплате физичким лицима која код њих нису у радном односу, али у многим случајевима ради се о хуманитарним, социјалним, солидарним, научним, интересним и другим разлозима да правна лица ипак предузимају овакве исплате. Послодавци овакве исплате могу да изврше са позивом на члан 9. став 1. тачка 30) Закона, у коме стоји да се не плаћа порез на доходак грађана на примања остварена по основу новчане помоћи физичким лицима која нису запослена код даваоца, која не представљају еквивалент за неки њихов рад, односно противуслугу или противчинидбу за неку њихову активност у односу на даваоца – у износу до 12.746 динара годишње, остварено од једног исплатиоца. Наведени неопорезиви износ примењује се до 31. 1. 2019. године. Да би обављала овакве исплате, правна лица морају да их предвиде својим актима, а одлуку о исплати (решење) доноси надлежни орган послодавца. При томе треба имати у виду да ова исплата физичком лицу које није запослено код послодавца има карактер трошкова који нису настали у сврху обављања пословне делатности, па се због тога поменути трошкови не признају на терет расхода у пореском билансу послодавца – исплатиоца (сагласно члану 7а тачка 8) Закона о порезу на добит правних лица). Према томе, новчане помоћи лицима која нису запослена код послодавца могу да се исплаћују (по одлуци надлежног органа послодавца и уз подношење одређене документације од стране физичког лица, као оправдања за захтев), без плаћања икаквих пореских обавеза, до износа од 12.746 динара годишње од једног исплатиоца, што значи и без подношења икакве документације пореским органима. Међутим, када се новчана помоћ лицима која нису запослена код послодавца исплаћује изнад износа од 12.746 динара годишње од једног исплатиоца, ова исплата изнад неопорезиве границе добија карактер других – осталих прихода, који по својој природи чине доходак правног лица. Конкретно, на износ исплате преко 12.746 динара годишње од једног исплатиоца плаћа се порез по стопи од 20% на основицу коју чини разлика између оствареног прихода и неопорезивог износа, а основица за обрачун пореза добија се из формуле: Основица пореза = (Износ исплате - 12.746) : 0,80

На овако добијену основицу пореза обрачунава се порез по стопи од 20%, а обвезник поменутог пореза је физичко лице које је остварило овај приход. Порез се на ову исплату обрачунава и плаћа по одбитку, што значи да је послодавац – исплатилац, као порески платац, дужан да за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход порез обрачуна, обустави и уплати на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода (840-4848-37, шифра плаћања је 254). Приликом исплате, уз уплату пореза, послодавац Пореској управи подноси и образац ППП-ПД, а ови приходи се у обрасцу пријављују под ОВП 633. У наредној табели дата су два примера обрачуна новчане помоћи лицу које није запослено код послодавца – исплатиоца, при чему у првом примеру исплаћена помоћ износи 30.000 динара, а у другом 12.000 динара. Ред. бр.

Опис

Пример 1

Пример 2

Износ исплаћене помоћи

30.000,00

12.000,00

Неопорезиви износ

12.746,00

Опорезиви износ (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

17.254,00

Основица за порез (ред. бр. 3 : 0,80)

21.567,50

Порез (ред. бр. 4 x 20%)

4.313,50

Укупни трошкови исплате (ред. бр.1 + ред. бр. 6)

34.313,50

12.000,00

Књижење по овим примерима је следеће: 579

Остали непоменути расходи

34.313,50

4699

Остале разне обавезе

30.000,00

4899

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

4.313,50

- за плаћање помоћи по примеру 1 579

Остали непоменути расходи 241

Текући (пословни) рачуни

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

12.000,00 12.000,00

- за плаћање помоћи по примеру 2

2. Награде и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца Према одредби члана 85. став 1. тачка 11) Закона, осталим приходима сматрају се и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, а између њих и награде и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца, у износу преко 12.746 динара годишње, остварена од једног исплатиоца. Ова одредба Закона употребљава се када послодавци ангажују физичка лица „са стране” за обављање различитих послова у оквиру своје делатности, на пример када послодавац – исплатилац упућује лице које није код њега запослено на службени пут у земљи или иностранству и кад том лицу надокнађује трошкове за време проведено на службеном путу (дневница, путни

трошкови и трошкови преноћишта). Овакве накнаде могу да се исплаћују како физичким лицима – пословним партнерима тако и лицима која код послодавца обављају послове по уговору ван радног односа (уговор о делу, по привремено-повременим пословима и сл.) или лицима која су чланови управе тог послодавца код кога нису у радном односу. На награде и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца, у износу до 12.375 динара годишње, остварена од једног исплатиоца, не плаћа се никакав порез, односно ова исплата се обавља без подношења икакве документације пореским органима. Међутим, када се награде и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца, исплаћује изнад износа од 12.746 динара годишње од једног исплатиоца, ова исплата изнад неопорезиве границе добија карактер других – осталих прихода, који по својој природи чине доходак правног лица. Конкретно, на износ исплате преко 12.746 динара годишње од једног исплатиоца плаћа се порез по стопи од 20% на основицу коју чини разлика између оствареног прихода и неопорезивог износа, а основица за обрачун пореза добија се из формуле:

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Основица пореза = (Износ исплате - 12.746) : 0,80

На овако добијену основицу пореза обрачунава се порез по стопи од 20%, а порески обвезник је физичко лице које је остварило овај приход изнад неопорезиве границе од 12.746 динара од једног исплатиоца годишње. Порез се на ову исплату обрачунава и плаћа по одбитку, што значи да је послодавац – исплатилац, као порески платац, дужан да за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход порез обрачуна, обустави и уплати на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода (840-4848-37, шифра плаћања је 254). Приликом исплате, уз уплату пореза, послодавац Пореској управи подноси и образац ППП-ПД, а ови приходи се у обрасцу пријављују под ОВП 633. Дакле, имајући у виду да опорезиви приход представља разлику између оствареног прихода и неопорезивог износа, приход који физичко лице оствари по основу награде и другог сличног давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, који по својој природи чини доходак физичких лица, не умањује се за нормиране трошкове. Наведени приход умањује се за неопорезиви износ од 12.746 динара, без права на умањење за нормиране трошкове. Порез се на ову исплату обрачунава и плаћа по одбитку, што значи да је послодавац – исплатилац, као порески платац, дужан да за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход порез обрачуна, обустави и уплати на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода (840-4848-37, шифра плаћања је 254). Приликом исплате, уз уплату пореза, послодавац Пореској управи подноси и образац ППП-ПД, а ови приходи се у обрасцу пријављују под ОВП 633. У наредној табели дата су два примера обрачуна новчане награде, односно другог сличног давања лицу које није запослено код послодавца – исплатиоца, из члана 85. тачка 11) Закона: у првом примеру исплаћена награда износи 40.000 динара, а у другом је једном запосленом код пословног партнера обезбеђена награда од 10.000 динара.

Ред. бр.

Опис

Пример 1

Пример 2

Износ исплаћене награде

40.000,00

10.000,00

Неопорезиви износ

12.746,00

Опорезиви износ (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

27.254,00

Основица за порез (ред. бр. 3 : 0,80)

34.067,50

Порез (ред. бр. 4 x 20%)

6.813,50

Укупни трошкови исплате (ред. бр.1 + ред. бр. 6)

46.813,50

10.000,00

Књижење по овим примерима је следеће: 579

Остали непоменути расходи

46.813,50

4699

Остале разне обавезе

40.000,00

4899

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

6.813,50

551

Трошкови репрезентације 435

12.000,00

Добављачи у земљи

12.000,00

- за плаћање награде по примеру 2

Електронско издање за праћење јавних набавки

ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ ИНГ-ПРО ЈАВНЕ НАБАВКЕ – електронско издање за праћење јавних набавки – налази се на јавној интернет адреси www.javne-nabavke.net и представља издање намењено службама којима је у свакодневном раду неопходно праћење јавних набавки, које се објављују на Порталу јавних набавки, као и свих других пратећих докумената, при чему су заинтересоване за једноставан, ефикасан и брз приступ путем интернета, без икаквих поступака ажурирања од стране клијената (ажурира се аутоматски), као и са могућношћу обавештавања о набавкама које су им потребне и њиховим променама путем мејл-сервиса (директно на мејл корисника).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

- за плаћање награде по примеру 1

Зашто пратити ИНГ-ПРО Јавне набавке? – Зато што се добија дневно ажуран преглед свих јавних набавки и пратеће документације, које се објављују у складу са Законом о јавним набавкама. – Зато што нуди јединствену претрагу свих врста огласа по више различитих критеријума: по појмовима у називу тендера, по предмету, по периоду важења огласа (важи од – до), по датуму објављивања огласа, по статусу огласа (отворен, закључен, обустављен), по врсти поступака, наручиоцима. – Зато што је за добијање резултата претраге довољан један критеријум претраге. – Зато што корисник може да одабере категорије предмета набавки које су му потребне и да само о њима добија обавештења путем мејл-сервиса, чиме је поштеђен свакодневног, мукотрпног листања огласа на Порталу јавних набавки. – Зато што се за претплатну цену добија могућност неограниченог праћења свих категорија и свих типова јавних набавки (добра, услуге, радови). – Зато што има све измене постојећих јавних набавки, што омогућава њихово једноставно праћење. – Зато што има и базу победника тендера, са информацијама у ком је поступку јавне набавке одређени понуђач победио. – Зато што има листу ЈН УЖИВО, која се ажурира свака два минута и на којој се налазе најновије јавне набавке, које још нису прошле процес редакцијске обраде. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

ПОРЕСКА ОЛАКШИЦА ПРИЛИКОМ НАКНАДЕ ТРОШКОВА ДОЛАСКА НА ПОСАО И ЊЕНО КОРИШЋЕЊЕ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

аконом о раду утврђено је право запосленог на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, као и минимум који послодавац мора да обезбеди запосленом за накнаду ових трошкова, а то је износ у висини цене превозне карте у јавном саобраћају ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Накнада трошкова превоза коју послодавац обезбеђује запосленом нема карактер личних примања, па се на ту накнаду не обрачунавају порез и доприноси, али под одређеним условима. Прецизније, у члану 18. став 1. тачка 1) Закона о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: Закон о порезу) утврђено је да се порез на зараде не плаћа на примања запослених по основу накнаде трошкова за долазак на рад и одлазак са рада према следећем: 1) до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, а највише до 3.837 динара месечно; 2) до висине стварних трошкова превоза ако не постоји могућност да се обезбеди месечна претплатна карта, а највише до 3.837,00 динара (до 31. јануара 2019. године). Дакле, Закон о порезу је увео номинални неопорезиви износ накнаде трошкова превоза запослених на посао, а у наредном делу текста ближе ће бити појашњено како у пракси може да се примени ова пореска олакшица у зависности од начина на који послодавац обезбеђује запосленима превоз на посао.

1. Примена пореске олакшице када послодавац запосленима обезбеђује куповину месечне претплатне карте за превоз на посао Уколико послодавац запосленима на име накнаде трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада купује месечну претплатну карту у јавном саобраћају, тренутно (до 31. јануара 2019. године) послодавац не плаћа порез уколико цена месечне претплатне карте не прелази месечно износ од 3.837,00 динара. У случају да је цена месечне претплатне карте у јавном саобраћају виша од неопорезивих 3.837,00 динара, плаћа се порез по стопи од 10% на износ који прелази 3.837 динара. На пример, запослени станује у I зони у граду, а ради код послодавца у III зони. Цена месечне претплатне карте у јавном градском саобраћају за III зону је 5.000,00 динара, па, у складу са Законом о раду и својим општим актом, послодавац овом запосленом обезбеђује накнаду трошкова доласка на посао у висини цене месечне претплатне карте за III зону од 5.000,00 динара, што је уједно и законско право запосленог. Приликом ове исплате послодавац има обавезу плаћања пореза, јер је неопорезиви износ нижи од износа цене претплатне карте, па се порез обрачунава на износ изнад неопорезивог, који износи (5.000 - 3.837) 1.163 динара. Ради обрачуна пореза послодавац ће ову разлику брутирати коефицијентом 0,90 и утврдити порез који износи: ((1.163 : 0,90) x 10%) = 129,22 динара. Наведена пореска олакшица на накнаду трошкова превоза на посао је индивидуална, дакле односи се на сваког појединачног запосленог коме се купује месечна претплатна карта, а није могуће неискоришћени неопорезиви износ код једног запосленог пренети на умањење обрачунатог пореза код другог запосленог. На пример, послодавац је за пет својих запослених платио пет месечних претплатних карата, и то је за троје запослених платио по 3.000 динара, а за двоје по 5.500 динара јер живе изван седишта послодавца, што је укупно 14.500 динара. Дакле, послодавац је за троје запослених платио (3 x 3.000 дин.) 9.000 динара, који су неопорезовани, а за двоје запослених је платио (2 x 5.500 дин.) 11.000 динара. Пошто је неопорезив износ приликом накнаде трошкова превоза 3.837 динара (за два запослена = 7.674), за два запослена послодавац ће платити порез према следећем:

Ред. бр.

Опис

Износ

Месечне претплатне карте (2 x 5.500)

11.000,00

Неопорезиви износ (2 x 3.837)

7.674,00

Опорезиви износ (ред. бр. 1 - ред. бр. 2)

3.326,00

Коефицијент за прерачун

Бруто опорезиви износ (ред. бр. 3 / ред. бр. 4)

Порез на зараде (ред. бр. 5 x 10%)

Укупан трошак послодавца (ред. бр. 1. + ред. бр. 6)

0,90 3.696,00 370,00 4.037,11

Увек када је у обавези да на трошкове превоза на рад плати и припадајући порез, послодавац Пореској управи мора да поднесе пореску пријаву на обрасцу ППП-ПД (уз коришћење ОВП 110), која је у овом примеру (збирно за два запослена) попуњена на следећи начин:

1.2

Обрачунски период

3.6

Шифра врсте прихода

3.7

Број дана

3.8

Број сати

3.8а

Фонд сати

3.9

Бруто приход

3.696,00

3.10

Основица за порез

3.696,00

3.11

Порез

3.12

Основица доприноса

0,00

3.13

Допринос за ПИО

0,00

3.14

Допринос за здравство

0,00

3.15

Допринос за незапосленост

0,00

3.16

Додатни допринос за ПИО

0,00

1 01 110 00 0

370,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Пореска пријава

Порез се плаћа на рачун 840-4848-37, уз навођење шифре плаћања 254 и броја одобрења за плаћање (БОП) који је додељен од стране Пореске управе.

Књижење – по контном оквиру за привредна друштва: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

529

ОПИС 4 Остали лични расходи и накнаде

463

Обавезе према запосленима

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

Износ дугује

потражује

14.870,00 14.500,00 370,00

- обрачун накнаде за превоз и пореза 2)

463

Обавезе према запосленима

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине 241

Текући (пословни) рачун

14.500,00 370,00 14.870,00

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

- исплата накнаде за превоз и уплата пореза

2. Примена пореске олакшице када послодавац накнађује запосленима стварне трошкове превоза на посао Када не постоји могућност да се обезбеди месечна претплатна карта запосленима, па послодавац покрива „стварне трошкове превоза”, неопорезив је износ тих стварних трошкова превоза, а не више од 3.837 динара месечно. Стварни трошкови превоза израчунавају се као производ дневне превозне цене и броја радних дана у сваком конкретном месецу. Појам „стварни трошкови превоза” означава трошкове који су неопходни за најрационалнији превоз запосленог од места становања до места рада. Са тог становишта, висина трошкова превоза коју треба надокнадити запосленом може да се утврди на основу потврде о висини цене месечне претплатне карте предузећа или другог овлашћеног превозника у јавном саобраћају, цене појединачне карте, писмене изјаве запосленог о адреси становања и броју возила која запослени користи, а која му омогућавају најкраћи превоз од места становања до места рада. Према томе, појам „стварни трошкови” пре свега је интересантан за послодавца због тога што сваком запосленом треба да одреди реални ниво исплате накнаде за превоз, који одговара стварним трошковима које запослени има приликом доласка на рад, када већ не може да му обезбеди претплатну карту. Та исплата треба да одговара потребама запосленог, без обзира на то да ли на део те накнаде касније мора да се плати порез. Такође, када запослени нису у ситуацији да користе јавни саобраћај (ако он није, на пример, организован на датој релацији или не саобраћа у трећој смени запослених), право запосленог се и у овом случају утврђује у висини цене превозне карте која важи за сличне дестинације, па и пореска олакшица важи у износу од 3.837 динара.

3. Примена пореске олакшице када послодавац обезбеђује запосленима сопствени превоз на посао

У ситуацији када послодавац организује сопствени превоз или ангажује превозника за превоз својих запослених на посао и са посла, могу да се утврде стварни трошкови по запосленима који су користили превоз, па се, сходно томе, утврђује и право на пореску олакшицу у нивоу стварних трошкова превоза, али не више од 3.837 динара по запосленом који користи превоз. Према томе: 1) када послодавац организује сопствени превоз запослених, под стварним трошковима подразумева се трошак према калкулацији трошкова тог превоза по запосленом – кориснику превоза;

2) када организовани превоз запослених обавља ангажовани други превозник, стварни трошак је фактурна цена за извршени превоз по запосленом. У оба случаја, ако калкулација покаже да трошкови превоза по запосленом који се превози износе више од 3.837,00 динара месечно, на ту разлику треба обрачунати порез по стопи од 10%. На пример, аутобуско предузеће послодавцу месечно фактурише 208.000 динара (са ПДВ-ом) на име трошкова превоза за 52 запослена. По једном запосленом накнада превоза износи (208.000 : 52) 4.000 динара, што је за 163 динара више од износа који се не опорезује. Укупан износ који се опорезује износи (163 дин. x 52) 8.476 динара, при чему је основица за порез (8.476 : 0,9) 9.418,00 динара, а порез за плаћање (9.418,00 x 10%) 942,00 динара, уз подношење пореске пријаве на обрасцу ППП-ПД. Књижење овог примера је следеће: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

5294

ОПИС 4 Трошкови превоза на посао и са посла Добављачи у земљи за фактурисане обавезе

4899

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

дугује

потражује

208.942,00 208.000,00 942,00

- обрачун накнаде за превоз и пореза

У другом примеру послодавац је направио калкулацију цене коштања за превоз запослених на посао и с посла својим аутобусима (гориво, амортизација, одржавање, примања возача) и утврдио да су укупни трошкови за превоз 70 запослених 287.000 динара месечно. По једном запосленом трошкови превоза износе (287.000 : 70) 4.100 динара, што је за (4.400 3.837) 263 динара више од износа који се не опорезује. Укупна накнада на коју се плаћа порез износи (263 дин. x 70) 18.410 динара, при чему је основица за порез (18.410 : 0,9) 20.456,00 динара, а порез за плаћање (20.456,00 x 10%) 2.046,00 динара, уз подношење пореске пријаве на обрасцу ППП-ПД.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

4350

Износ

Књижење овог примера је следеће: Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

5294

ОПИС 4 Трошкови превоза на посао и с посла

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

Износ дугује

потражује

2.046,00 2.046,00

- обрачун пореза на накнаду превоза

4. Примена сразмерне пореске олакшице Прописани износи пореског ослобођења на превоз запослених на рад, тренутно до 3.837 динара, примењују се у случају када запослени остварује накнаду трошкова превоза за долазак на посао и повратак са посла за цео месец. У случају када запослени не остварује право на накнаду поменутих трошкова у пуном износу, него делимично, у зависности од времена проведеног на раду, и износ пореског ослобођења примењује се у одговарајућем процентуалном износу од

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

прописаног пореског олобођења, сразмерно оствареном праву запосленог на та примања у односу на пуно право. Овде је реч о тзв. сразмерном опорезивању накнаде за превоз на посао, што може да се примени на следећи начин. Према Закону о раду послодавци су обавезни да запосленима накнаде трошкове за долазак на рад и одлазак са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, а у Закону о порезу утврђено је да се ова накнада трошкова не опорезује највише до 3.837,00 динара. Ова неопорезива граница утврђена је за месечне трошкове превоза, дакле – за број радних дана у току једног календарског месеца. За број радних дана који је у конкретном месецу мањи од пуног фонда код послодавца, пореска граница се сразмерно смањује. Конкретно: 1) за запосленог који има пуно радно време од 21 дана рада, неопорезива граница за трошкове превоза је 3.837,00 динара, без обзира на стварну исплату по овом основу запосленом; 2) за запосленог који има 10 радних дана због коришћења годишњег одмора, неопорезива граница за трошкове превоза сразмерно се смањује, па износи 1.827,14 динара ((3.837,00 : 21) x 10). Према томе, ако запослени има 10 радних дана у месецу, неопорезиви износ накнаде трошкова превоза са 3.837,00 динара сразмерно се смањује на 1.827,14 динара. У складу са наведеним, ако запослени није цео месец провео на раду, за умањење неопорезивог износа важила би следећа ситуација: ● ако послодавац овом запосленом исплаћује накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада само за дане када је долазио на рад (сразмерно времену проведеном на раду у односу на пуно месечно право), тада се и неопорезиви износ утврђује пропорционално исплаћеном праву у односу на пун неопорезиви износ; ● ако је послодавац својим општим актом утврдио могућност да свим запосленима исплаћује накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у висини месечне превозне карте, независно од тога да ли су цео месец провели на раду, у том случају се свим запосленима исплаћује пун износ месечне претплатне карте (или се набавља месечна карта), а умањење неопорезивог износа врши се у пуном износу. Очигледно је да сразмерно умањење пореске олакшице може да се примени само ако послодавац накнаду трошкова превоза исплаћује у новцу, јер уколико накнаду трошкова превоза запосленом врши куповином месечне претплатне карте крајем месеца за претходни месец, послодавац користи пореску олакшицу до висине цене те карте, а највише до 3.837 динара, тј. не умањује је сразмерно данима доласка на посао запосленог јер не зна да ли ће запослени у наредном месецу одсуствовати са посла. Међутим, уколико послодавац зна да ће запослени одсуствовати са посла због нпр. коришћења годишњег одмора, па му из тог разлога обезбеди месечну карту за половину месеца, онда има право на коришћење сразмерне пореске олакшице.

5. Примена пореске олакшице приликом коришћења такси превоза С обзиром на то да се такси превоз сматра јавним превозом, у изузетним случајевима правно лице може да утврди својим општим актом право запосленог на коришћење такси превоза за долазак и одлазак са рада, при чему запосленом могу да се признају стварни трошкови, уз обавезно подношење рачуна за коришћење такси превоза. И у овом случају неопорезиви износ по Закону о порезу јесте 3.837,00 динара месечно.

6. Коришћење пореске олакшице за превоз запослених на посао за више месеци

У случају да због проблема у пословању послодавац није исплатио запосленима накнаду за превоз на посао за неколико месеци, то може да учини накнадно. При томе послодавац треба да изврши разграничење тих исплата по месецима и да тако обезбеди коришћење пореске олакшице, важеће на дан исплате, за сваки месец за који накнадно врши исплату.

КОРИШЋЕЊЕ УВЕРЕЊА ЕУР.1 КОЈЕ ЈЕ ЕЛЕКТРОНСКИ ИЗДАТО ОД СТРАНЕ ТУРСКЕ ЦАРИНСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ

урска царинска администрација је почев од 28. маја 2018. године установила праксу електронског издавања уверења о кретању робе ЕУР.1, које при увозу робе у Републику Србију служи као доказ о постојању турског преференцијалног порекла. Ради омогућавања лакшег прилагођавања новом начину рада, турска царинска администрација ће све до 1. јануара 2019. године, поред електронског, користити и досадашњи „традиционални” начин издавања уверења ЕУР.1. Под „традиционалним” начином подразумева се начин на који се уверење ЕУР.1 тренутно издаје у Републици Србији. Српски увозници су изразили бојазан да ће ова новина довести до проблема при коришћењу преференцијала у трговини са Републиком Турском, па је у циљу разјашњења насталих недоумица Управа царина дала званично објашњење у акту бр. 148-II-483-01-249/9/2018 од 3. 8. 2018. године.

Без обзира на начин издавања, уверење ЕУР.1 штампа се на истом обрасцу и има исту садржину у складу са Протоколом II Споразума о слободној трговини између Републике Србије и Републике Турске („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 105/2009), а разлике се огледају у следећем: 1) електронски издато уверење оверава се царинским печатом димензија 30 x 30 mm, који не садржи серијски број и штампа се директно на образац путем електронског система, а „традиционално” уверење се оверава ручно од стране царинског службеника, отиском у мастилу царинског печата димензија 40 x 40 mm, који садржи серијски број; 2) у електронски издатом уверењу, на десној страни или на дну наведена је веб-страница која служи за проверу веродостојности издатог уверења или се податак о веб-страници штампа у рубрици бр. 11. у виду QR-кода. У уверењима ЕУР.1, електронски издатим након 12. јула 2018. године, налази се и својеручни потпис овлашћеног царинског службеника.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Сходно ставу Управе царина, при увозу робе у Републику Србију као доказ о турском преференцијалном пореклу прихватаће се уверења ЕУР.1 која су издата на „традиционалан” начин, као и електронски издата уверења.

Управа царина ће при увозу робе прихватати и уверења ЕУР.1 која нису својеручно потписана од стране овлашћеног царинског службеника, али ће таква уверења бити предмет додатних анализа и провера аутентичности, које обично повлаче за собом и обавезу декларанта да положи обезбеђење у износу који гарантује наплату царинског дуга у пуном износу, без преференцијала. Да би се избегла обавеза полагања обезбеђења и вишемесечно задржавање положеног обе збеђења, битно је да увозници који поседују уверење које је електронски издато у периоду од 28. маја до 12. јула 2018. године и није потписано од стране царинског службеника, исто не прилажу у увозном царинском поступку, већ да благовремено захтевају накнадно издавање уверења које испуњава захтеве Управе царина.

РЕНТИРАЊЕ ПРИВРЕМЕНО УВЕЗЕНЕ СТРАНЕ РОБЕ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

арински орган, сходно чл. 164. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015, 108/2016 и 13/2017), може да одобри привремени увоз стране робе и њену употребу у царинском подручју Републике Србије, уз потпуно или делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина и без примене мера трговинске политике.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У пракси се појавила дилема у вези са тим да ли је дозвољено да се страна роба (нпр. опрема) рентира на територији Републике Србије у периоду док се иста налази у царинском поступку привременог увоза.

Царински прописи ову могућност не искључују јер, поред тога што предвиђају да је привремено увезена роба намењена поновном извозу у неизмењеном стању, осим уобичајеног смањења њене вредности услед употребе, у члану 112. Царинског закона дато је и овлашћење царинском органу да може да одобри поступак са економским дејством уколико носилац одобрења пружи све потребне гаранције да ће правилно спроводити поступак и ако царински орган има могућност надзора и контроле одобреног поступка. У складу са наведеним, Сектор за царински систем и политику Министарства финансија у акту бр. 483-00-00006/2013-17 од 31. 2. 2013. године заузео је став да је могуће рентирати робу за коју је одобрен поступак привременог увоза на територији Републике Србије ако царински орган процени да у сваком тренутку може да зна место употребе робе, као и корисника робе, како би могао да врши одговарајући надзор и контролу. Привремени увоз опреме уз делимично ослобођење од плаћања увозних дажбина одобрава царинарница надлежна према месту у ком ће се роба употребљавати. Иста царинарница обрачунава и наплаћује увозне дажбине у износу који се одређује за сваки месец или за део месеца у којем се роба налазила у поступку, у висини од 3% од износа увозних дажбина које би требало платити за робу кад би она била стављена у слободан промет, на дан прихватања декларације за стављање робе у поступак привременог увоза. Овакав начин рада није споран уколико се и место где се рентирана опрема користи налази у оквиру месне надлежности царинарнице која је одобрила привремени увоз ради првобитне употребе. Ако би носилац одобрења своје обавезе које проистичу из поступка привременог увоза са делимичним ослобођењем од плаћања увозних дажбина морао да измирује у царинарници у којој иначе не спроводи царинске поступке (у месту где не води књиговодство и где нема логистичку подршку), то би могло да му увећа трошкове, па се наметнуло питање у којој царинарници могу да се измирују наведене обавезе уколико је поступак привременог увоза опреме одобрен у једној царинарници ради њене првобитне употребе, а иста се касније рентира у другом месту у Републици Србији, за које је месно надлежна друга царинарница. Сходно логици којом се водио Сектор за царински систем и политику Министарства финансија у акту бр. 483-00-00006/2013-17 од 31. 2. 2013. године, Управа царина је заузела став да је за страну робу (опрему), привремено увезену са делимичним ослобођењем од плаћања увозних дажбина, која се у Републици Србији рентира у месту различитом од места одобравања привременог увоза, обавезе које проистичу из овог царинског поступка могуће измиривати у царинарници која је одобрила поступак привременог увоза уколико та царинарница у сваком тренутку зна где се предметна роба налази.

ПИТАЛИ СТЕ – ОДГОВAРАМО ПРИМЕНА ПДВ-A У РЕСТОРАНУ ПРЕДУЗЕЋА

Питање: У сопственом ресторану, који је затвореног типа, на лицу места продајемо храну и пиће нашим радницима и по том основу наплаћујемо накнаду, при чему овај промет евидентирамо преко фискалне касе. Међутим, сваког месеца имамо одређени износ промета који се односи на оно што смо послужили гостима и пословним партнерима, као и запосленима који раде прековремено (репрезентација), што смо такође куцали на каси, али не у готовини него на чек, јер нисмо ни примили готовину за поменути део промета. Напомињемо да смо користили улазни ПДВ по примљеним рачунима за храну и пиће у ресторану. Да ли треба да куцамо излазни ПДВ за овај део промета који се односи на репрезентацију, односно да ли је у овом случају реч о промету без накнаде који се изједначава са прометом уз накнаду у складу са чланом 5. став 4. т. 2) Закона о ПДВ-у, при чему се овај промет евидентира у ПОПДВ, и да ли треба сразмерно да одбијемо улазни ПДВ за део који се односи на репрезентацију?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Одговор: Када је у питању промет хране и пиће на лицу места запосленим радницима у сопственом ресторану затвореног типа, по ком основу наплаћујете накнаду, правилно поступате када тај промет евидентирате преко фискалне касе, при чему сте дужни да на исти обрачунате и платите ПДВ у складу са чланом 3, зато што је чланом 3. став 1. тачка 1) Закона о ПДВ-у прописано да је предмет опорезивања ПДВ-ом испорука добара и пружање услуга које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности. При томе, за набавке добара и услуга за реализацију овог промета имате право на одбитак претходног ПДВ-а у складу са чланом 28. Закона о ПДВ-у, сходно члану 29. став 1. тачка 3), којим је прописано да обвезник НЕМА право на одбитак претходног ПДВ-а по основу издатака за превоз запослених, односно других радно ангажованих лица за долазак на посао, односно одлазак с посла, као и по основу издатака за исхрану, укључујући и пиће, запослених, односно других радно ангажованих лица, осим издатака за исхрану, укључујући и пиће, тих лица у угоститељским објектима обвезника када обвезник по том основу наплаћује накнаду. Из ове одредбе члана 29. став 1. тачка 3) Закона о ПДВ-у јасно проистиче да имате право на одбитак претходног ПДВ-а по основу набавке добара и услуга за реализацију исхране, укључујући и пиће, запослених, односно других радно ангажованих лица, када по том основу наплаћујете накнаду, као и да НЕМАТЕ право на одбитак када по основу исхране и пића НЕ наплаћујете накнаду. Дакле, када, како наводите у питању, у сопственом ресторану затвореног типа реализујете угошћавање пословних партнера (трошак је репрезентације), НЕМАТЕ право на одбитак ПДВ-а и није у питању промет без накнаде за који постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а. Такође, овај промет се и не евидентира преко фискалне касе јер је то сопствена потрошња за коју не постоји наплата која би могла да се евидентира преко фискалне касе у складу са Законом о фискалним касама. Када пружате услуге исхране запосленима који раде прековремено, за које, како наводите, такође не наплаћујете накнаду, са аспекта Закона о ПДВ-у такође немате право на одбитак претходног пореза, а самим тим ни не обрачунавате излазни ПДВ. Ни овај промет се не евидентира преко фискалне касе. Дакле, морате да, за набавке добара и услуга који вам служе за реализацију промета у ресторану затвореног типа, вршите поделу претходног ПДВ-а према економској припадности или да за одређена добра и услуге примењујете сразмерни одбитак, у складу са чланом 30. Закона о ПДВ-у и у складу са Правилником о начину утврђивања и исправке сразмерног пореског одбитка („Сл. гласник РС”, бр. 122/2012), како бисте утврдили износ претходног пореза који можете да користите као одбитни и износ ПДВ-а који не можете да користите као претходни ПДВ.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Порески третман по фактури из иностранства Питање: На основу уговора о сарадњи испостављена нам је фактура из иностранства за коришћење лиценце за снимање серијала „Наше имање”. Дакле, добили смо инофактуру за услуге. Како се то третира у књиговодству (како се књижи) и какав је порески третман?

Одговор: За рачуноводствени и порески третман коришћења лиценци веома су битни услови склопљеног уговора о сарадњи, пре свега у односу на то да ли се ради о праву коришћења лиценци као ауторском праву или услузи, као и временском периоду коришћења и другим питањима. Одговор на питање даје се у складу са инпутима из питања да се ради о плаћању коришћења лиценце. Накнада коју плаћа стицалац лиценце (домаће привредно друштво) за њега представља нематеријално улагање које се исказује на рачуну 011 – Концесије, патенти, лиценце, робне и услужне марке, односно као нематеријално улагање. Приликом признавања права коришћења лиценце као нематеријалног улагања друштво треба да размотри да ли су испуњени услови за признавање нематеријалне имовине, који су дефинисани Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 38 Нематеријална имовина („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014), одељком 18. Међународног стандарда финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете („Сл. гласник РС”, бр. 117/2013), односно чланом 13. Правилника о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/2013 и 95/2014). Међутим, лиценца представља нематеријално улагање само ако се плаћа за дужи временски период, односно за више година. Уколико се лиценца плаћа годишње за пословну годину у којој је коришћена, ради се о редовном годишњем трошку пословања (конто 539 – Трошкови осталих услуга), а не о нематеријалном улагању. Ако се део плати за одређени дужи временски период (више од годину дана), а део се плаћа годишње (нпр. у зависности од промета), унапред плаћени део за дужи временски период представља нематеријално улагање, а део који се плаћа годишње представља расход периода. Прометом услуга, у смислу Закон о ПДВ-у, сматра се и пренос, уступање и давање на коришћење ауторских и сродних права, патената, лиценци, заштитних знакова, као и других права интелектуалне својине. Сагласно одредби члана 16. став 1. тачка 2а) Закона о ПДВ-у, обавеза за обрачун ПДВ-а у вези са наведеним услугама настаје даном издавања рачуна, ако се рачун издаје пре аванса, односно пре промета наведених услуга. По основу пријема дате услуге обвезник има обавезу да, као порески дужник према члану 10. став 1. тачка 3) Закона о ПДВ-у, интерно обрачуна ПДВ. У складу са чланом 40. став 1. т. 2) и 5) Закона о порезу на добит правних лица, уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања није друкчије уређено, порез на добит по одбитку по стопи од 20% обрачунава се и плаћа на приходе које оствари нерезидентно правно лице од резидентног правног лица по основу: накнада од ауторског и сродних права и права индустријске својине (у даљем тексту: ауторска накнада) и накнада од услуга које се пружају или користе, односно које ће бити пружене или коришћене на територији Републике. Међутим, ако је добављач лиценце резидент земље са којом Република Србија има закључен уговор о избегавању двоструког опорезивања, накнада која се на име лиценце плаћа нерезидентном добављачу сматра се ауторском накнадом, онако како је дефинисано у уговорима о избегавању двоструког опорезивања које је Република Србија закључила са другим државама. Накнаде које су предмет опорезивања порезом по одбитку уговарају се у нето (није садржан порез) или бруто износу (садржан порез). Без обзира на то на који је од наведених начина уговорена накнада, пореска основица за порез по одбитку утврђује се у висини бруто прихода. Обрачунати порез по одбитку се за потребе рачуноводственог евидентирања укључује у набавну вредност нематеријалног улагања, ако се ради о праву коришћења лиценце које је евидентирано као нематеријално улагање, а ако је евидентирано као трошак пословања, обрачунати порез по добитку евидентира се на конту 555 – Трошкови пореза.

Порески третман набавки радње која није у систему ПДВ-a Питање: Трговинска радња слаткиша (није у систему ПДВ-а) жели да купи дрвене кутије за паковање поклона које производи физичко лице (нерегистровано). Количина је мала: 5–10 комада. Какав је порески третман ове куповине и да ли је довољан уговор о куповини?

ПДВ и закуп пољопривредног земљишта

Питање: Правно лице А (закуподавац – обвезник ПДВ-а) даје у закуп пољопривредно земљиште и испоставља фактуру без ПДВ-а на основу члана 25. став 2. тачка 2. Закона о ПДВ-у. Правно лице Б (закупац – обвезник ПДВ-а) исто земљиште даје у подзакуп. Да ли је и правно лице Б ослобођено по истом члану или има неке обавезе за порез, а ако их има, које би то обавезе биле?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Одговор: Према одредбама чл. 85. став 1. тачка 15) Закона о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: ЗПДГ), осталим приходима се, у смислу тог закона, сматрају и други приходи који по својој природи чине доходак физичког лица, који нису опорезиви по другом основу у складу са тим законом. Порез на доходак грађана на друге приходе плаћа се по стопи од 20%, која се примењује на основицу коју чини опорезиви приход као бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 20%, у складу са одредбама члана 85. ст. од 1. до 3. и члана 86. став 1. Закона. Према одредби члана 6. тачка 17) Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: ЗДОСО), лице које остварује уговорену накнаду је физичко лице које обавља послове по основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о допунском раду и другог уговора или по неком другом основу, а за извршен рад остварује уговорену накнаду, односно накнаду за рад (у даљем тексту: уговорена накнада). Према одредби члана 7. став 1. тачка 9) ЗДОСО-а, лица која остварују накнаду за рад (у конкретном случају то је производња кутија) обвезници су доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Основица доприноса је опорезиви приход од остварене накнаде у складу са ЗПДГ-ом, а допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање плаћа се по стопи од 26%. Имајући у виду наведено, приход који физичко лице оствари од продаје кутија које је само произвело, представља други приход физичког лица који подлеже плаћању пореза на доходак грађана на друге приходе сагласно члану 85. ЗПДГ-а и доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање по стопи од 26%. Као купац кутија и исплатилац прихода дужни сте да обрачунате, обуставите и платите припадајући порез и доприносе.

Одговор: У случају када правно лице Б – обвезник ПДВ-а даје у подзакуп пољопривредно земљиште које је узело у закуп од другог обвезника ПДВ-а, који се на рачуну позвао на пореско ослобођење по члану 25. став 2. тачка 2. Закона о ПДВ-у, такође не обрачунава на тај промет ПДВ нити било који други порез. На рачуну који издаје подзакупцу такође се позива на пореско ослобођење по члану 25. став 2. тачка 2. Закона о ПДВ-у. Наследне обавезе по основу доприноса за ПИО

Питање: Да ли је наследник који наставља да обавља делатност под истим ПИБ-ом дужан да, након смрти мајке која је била предузетник-пензионер, плати њену доспелу обавезу за ПИО (до момента смрти) иако су наследници одрасла, радно способна лица (супруг је преминуо пре ње) и никакво право по основу уплаћеног ПИО не могу да остваре? ПИО ЈЕ ЛИЧНИ ДОПРИНОС, а ПРЕДУЗЕТНИК ФИЗИЧКО ЛИЦЕ, па ме интересује има ли основа за ОТПИС дуга доприноса за ПИО за лице које је преминуло?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 58

Одговор: У складу са одредбама Закона о привредним друштвима, у случају смрти или губитка пословне способности предузетника, наследник, односно члан његовог породичног домаћинства (брачни друг, деца, усвојеници и родитељи), који је притом и сам пословно способно физичко лице, може да настави да обавља делатност на основу решења о наслеђивању или међусобног споразума о наставку обављања делатности, који потписују сви наследници, односно чланови породичног домаћинства. Лице које наставља делатност у својству предузетника дужно је да у року од 30 дана од дана смрти предузетника пријави наставак обављања делатности у складу са Законом о регистрацији привредних субјеката. Из наведеног произлази да, уколико након смрти предузетника наследник, односно члан његовог породичног домаћинства, обавести регистар у року од 30 дана да наставља обављање делатности, он улази у права и обавезе које је имао претходни предузетник. Другим речима: будући да наследник наставља да обавља делатност, он и одговара за сва права и обавезе претходног предузетника. С тим у вези, члан 22. Закона о пореском поступку и пореској администрацији наводи да пореску обавезу преминулог физичког лица испуњавају наследници у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника. Стога, на основу претходно наведеног сматрамо да су, уколико су наследници преминуле предузетнице одлучили да наставе да обављају делатност коју је она вршила, они одговорни и за плаћање њене доспеле пореске обавезе, без обзира на то о ком пореском облику се ради. Подношење обрасца ЕППДВ

Питање: Привредно друштво је регистровано 1. 8. 2018. године у АПР. У септембру 2018. године власник доноси одлуку о добровољном евидентирању у систем ПДВ-а, а 6. септембра испоставља фактуру на којој је приказао ПДВ. С којим датумом се подноси образац ЕППДВ Пореској управи? Одговор: Према одредби члана 38. став 1. Закона о ПДВ-у, обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара дужан је да најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу. Ставом 2. истог члана прописано је да евиденциону пријаву подноси и мали обвезник, односно пољопривредник који се определио за обавезу плаћања ПДВ-а, у року из става 1. овог члана, што значи најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве. Према одредби члана 33. став 3. Закона о ПДВ-у, мали обвезник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ-а подношењем евиденционе пријаве, прописане у складу са овим законом, надлежном пореском органу, при чему у том случају стиче права и обавезу из става 2. овог члана, као и друга права и обавезе које обвезник ПДВ-а има по овом закону. У случају из става 3. овог члана обавеза плаћања ПДВ-а траје најмање две године (став 4). Према одредби члана 48. став 6. Закона, за обвезнике који први пут започну ПДВ активност у текућој календарској години, независно од дана регистрације за обављање делатности, када је реч о обвезнику који се региструје за обављање делатности, за текућу и наредну календарску годину порески период је календарски месец. Према томе, пошто се обвезник определио да се евидентира у систем ПДВ-а од септембра месеца, дужан је да до 15. октобра поднесе образац ЕППДВ, на коме ће као датум отпочињања ПДВ активности навести нпр. 3. септембар 2018. или 6. септембар, с обзиром на то да је већ 6. 9. издао рачун са исказаним ПДВ-ом.

Рачуни за авионске карте и ПДВ Питање: Фирма Б је са својим пословним партнером, фирмом А, договорила да заједно путују на службени пут у иностранство. Фирма А је набавила четири авионске карте преко туристичке агенције. За вредност једне авионске карте (без зарачунатих додатних трошкова) фирма А је издала рачун фирми Б и навела: авионска карта. Да ли је овај рачун исправно издат и да ли фирма Б има право на одбитак претходног ПДВ-а по њему?

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Одговор: Одредбом члана 24. став 1. тачка 9) Закона о ПДВ-у прописано је пореско ослобођење са правом на одбитак претходног пореза за промет услуга међународног превоза лица у ваздушном саобраћају, с тим што за нерезидентно ваздухопловно предузеће пореско ослобођење важи само у случају узајамности. Одредбама члана 17. Правилника о начину и поступку остваривања пореских ослобођења код ПДВ-а са правом на одбитак претходног пореза („Сл. гласник РС”, бр. 120/2012… и 62/2018) прописано је да пореско ослобођење из члана 24. став 1. тачка 9) Закона, за услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају обвезник може да оствари ако обавља услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају како у Републици тако и у иностранству, и то: 1) од иностраног аеродрома до аеродрома у Републици Србији; 2) од аеродрома у Републици Србији до иностраног аеродрома; 3) од иностраног аеродрома до иностраног аеродрома преко територије Републике Србије. У складу са наведеним одредбама Закона и Правилника, обвезник ПДВ-а који врши продају авио-карата, односно који пружа услугу посредовања приликом пружања услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају коју врши други обвезник ПДВ-а – домаћа авио-компанија, као и страна авио-компанија ако је испуњен услов узајамности, није дужан да за промет услуге посредовања обрачуна и плати ПДВ. Туристичка агенција која продаје авио-карте у ствари врши услугу посредовања у продаји авио-карата, те с тим у вези треба да прода авио-карте без зарачунатог ПДВ-а, уколико је испуњен и услов узајамности ако су карте нерезидентног авио-превозника. Под претпоставком да су испуњени услови за пореско ослобођење услуге међународног превоза лица у ваздушном саобраћају, купац карата фирма А купила је авио-карте без исказаног ПДВ-а. Пошто фирма А не врши услугу превоза фирми Б, нити је извршила услугу посредовања у промету авио-карата, нема основа да за купљену карту изда рачун са исказаним ПДВ-ом. Дакле, пошто је фирма А, у складу са договором са фирмом Б, купила четири авио-карте, од којих је једна за реализацију службеног путовања лица из фирме Б, требало је да фирму Б задужи само за трошак карата, односно фирма Б на основу тог задужења врши рефундацију трошка од фирме А, која не врши промет ниједне услуге. Пошто је рачун неисправан, нема основа да се користи претходни порез – ПДВ исказан на том рачуну.

АКТУЕЛНОСТИ У ПОПУЊАВАЊУ ОБРАСЦА ПОПДВ

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Питање 1: Обвезник ПДВ-а А д. о. о. из Р. Србије шаље путем ДХЛ узорке и каталоге у иностранство (free of charge). Како се у ПОПДВ уносе: фактура ДХЛ за међународни транспорт, Proform-invoice која прати узорке/каталоге и да ли постоји разлика у томе да ли је обвезник од ДХЛ добио и јединствену царинску декларацију или није (збирне пошиљке за више различитих обвезника)? Одговор: Слање узорака и каталога у иностранство евидентира се, у складу са царинским прописима, на извозном документу као извоз. Када се добра шаљу поштом или брзом поштом без подношења извозне декларације, пореско ослобођење обвезник А може да оствари ако поседује документ оверен од стране надлежног царинског органа, на основу којег може да се утврди да су добра послата у иностранство поштом или брзом поштом, што у конкретном случају може да буде збирни документ на коме се види да је обвезник А отпремио добра у иностранство. Фактуру ДХЛ за међународни превоз робе обвезник исказује у пољу 8в.2 обрасца ПОПДВ, а рачун – Proform-invoice (фактура за извоз без накнаде) обвезника А уноси у део 1. поља 1.6 обрасца ПОПДВ. Питање 2: У Корисничком упутству ПОПДВ речено је да се рачуни који не гласе на обвезника не уносе у ПОПДВ, али смо из разних мишљења и тумачења стекли утисак да то није доречено, односно нпр.: ако су у питању рачуни који гласе на физичко лице закуподавца са којим обвезник уговором има регулисану обавезу да плаћа режијске трошкове, онда се уносе у ПОПДВ, а рачуни који се углавном везују за службена путовања запослених, као што су то хотелски рачуни, путарине, гориво и сл., не уносе се у ПОПДВ ако не гласе на обвезника. Да ли можда постоји званично мишљење Министарства и за једно и за друго? Одговор: За сада по овом питању не постоји мишљење надлежног министарства. Став је да се рачуни за службена путовања (ноћење, исхрана и сл. на путу) не уносе уколико гласе на физичко лице, већ само ако гласе директно на фирму. За рачуне који се односе на режијске трошкове везане за закуп непокретности од физичког лица важи да се уносе с обзиром на то да ли индиректно представљају трошак закупа непокретности. Питање 3: Обвезник А има уговор са обвезником Б (оба су у систему ПДВ-а) о услужној производњи намештаја. Обвезник А обезбеђује материјал, а Б поседује производни простор и машине. Настао је квар на машинама, па је обвезник А због хитности прихватио рачун сервисера који гласи на А и платио исти. На који начин сада А може да пренесе те плаћене трошкове на Б (рефундира) и каква је оваква промена са аспекта Закона о ПДВ-у и уноса у ПОПДВ?

Одговор: У овом случају сматрамо да је исправно поступити на следећи начин: – да се обвезници сагласе да лице А изврши поправку машине лица Б и да је наплати, при чему се фактички примењује одредба члана 32. став 3. тачка 2) Закона о ПДВ-у, по којој не мора да врши исправку одбитка ПДВ-а по улазном рачуну за поправку (а има право на одбитак у целини) ако од лица А наплаћује накнаду. То значи да мора да обрачуна ПДВ, односно да изда

фактуру са ПДВ-ом. У овом случају у ПОПДВ улазни рачун за поправку лице А евидентира у пољу 8а.2, док свој излазни рачун за поправку исказује у пољу 3.2. Питање 4: Да ли се, у случају да је у 07/18 примљен аванс из иностранства и издат авансни рачун (испуњени услови), а у 09/18 извршен извоз за који је примљен аванс (испуњени услови), сторно авансног рачуна по коначном уноси у ПОПДВ или не? Ако се уноси, у које поље? Одговор: Ако је приликом добијања иноаванса био испуњен услов за пореско ослобођење, онда је податак био евидентиран у пољу 1.7 обрасца ПОПДВ, а када је приликом реализованог извоза по том авансу остварено право на ослобођење, накнада је исказана у пољу 1.1, при чему се иста не умањује за примљени аванс. То значи да не постоји опција за сторнирање авансног рачуна приликом извоза.

НОВО ИНГ-ПРО ИЗДАЊЕ НА CD-у:

Кроз јединствен и оригиналан концепт читаоцима се у Саветнику, уз велики број примера обрачуна, у потпуности објашњава обрачун и исплата свих накнада предвиђених Законом о финансијској подршци породици са децом. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, као и предузетницима, рачуноводственим агенцијама, синдикатима, адвокатима итд. Аутор: Мр Жељко Албанезе

Садржај CD-а: ● ● ● ● ● ● ● ●

Врсте одсуства породиља и очева по Закону о раду, које се плаћају по Закону; Остваривање права на накнаду зараде по основу рођења детета – услови, начин обрачуна основице и накнаде зараде, потребна документација; Остваривање права на остале накнаде незапослених породиља по основу рођења детета – начин обрачуна и потребна документација; Остваривање права на родитељски додатак и дечји додатак; Остваривање права на остале накнаде родитељима по основу регресирања трошкова смештаја у предшколску установу; Обавезе надлежних органа градова и општина у вези са обрачуном и исплатом накнаде зараде породиљама и подношењем пореске пријаве; Поступак и начин остваривања права на финансијску подршку породици с децом код надлежних органа градова и општина; Успостављање и коришћење информационог система за исплате по Закону.

● Обрасци у PDF формату, који могу да се попуњавају, предвиђени су Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом и Правилником о ближим условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета. ● Текст Закона и подзаконских аката О цени и начину наручивања информишите се на нашој интернет страници www.propisi.net.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

САВЕТНИК ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О ФИНАНСИЈСКОЈ ПОДРШЦИ ПОРОДИЦИ СА ДЕЦОМ – са обрасцима који се могу попуњавати –

ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА И ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА НОВЧАНУ НАКНАДУ У НАЦИОНАЛНОЈ СЛУЖБИ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

оследњим изменама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености (објављеним у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 од 17. 12. 2017) битније је промењен начин одређивања висине новчане накнаде у Националној служби за запошљавање за време незапослености. У току ове године нова методологија се већ „уходала”, па је у овом чланку дата нова регулатива права лица на новчану накнаду по престанку радног односа, сходно иновираним одредбама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 – др. пропис и 113/2017 – у даљем тексту: Закон).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Који су претходни услови да лице оствари право на новчану накнаду по престанку радног односа Једно од права лица којима је престао радни однос и која су постала незапослена јесте и право на новчану накнаду за време незапослености (у даљем тексту: новчана накнада). Ово право регулисано је одредбама од 66. до 77. члана Закона, а може да се оствари од дана престанка радног односа, односно осигурања, под условом да су претходно остварена три захтева: 1) да је испуњен услов претходног осигурања (из чл. 66. Закона); 2) да је тим лицима престао радни однос по основама прописаним чл. 67. Закона; 3) да су се незапослена лица пријавила на евиденцију Националне службе за запошљавање (у даљем тексту: Национална служба; члан 68. Закона). У наставку следи детаљан преглед ових услова.

1. Претходни стаж осигурања као услов за остваривање права на новчану накнаду Према члану 66. Закона, незапослена лица пријављена у Националну службу имају право на новчану накнаду ако су била осигурана најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци. Непрекидним осигурањем сматра се и прекид обавезног осигурања краћи од 30 дана. Дакле, ако је конкретно лице пре престанка запослења најмање 12 месеци примало зараду из које је плаћан допринос за осигурање од незапослености, оно испуњава један услов за примање накнаде; или, ако је конкретно лице за последњих 18 месеци радило и уплаћивало допринос за осигурање од незапослености са прекидима, тако да је за 12 месеци уплаћен допринос, а за 6 месеци није, оно испуњава услов за остваривање права на новчану накнаду (јер је било осигурано 12 месеци у последњих 18 месеци).

2. Основ престанка радног односа као услов за остваривање права на новчану накнаду

Према другом услову који је наведен, право на новчану накнаду незапослени остварује само у случају престанка радног односа или престанка осигурања по основама из члана 67. Закона. Ти разлози за раскид радног односа јесу следећи: 1) престанак радног односа отказом од стране послодавца, у складу са прописима о раду, и то: а) ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, у складу са чл. 179. став 5. Закона о раду, осим лица која су се, у складу са одлуком Владе о утврђивању програма решавања вишка запослених у процесу рационализације, реструктурирања и припреме за приватизацију, својевољно определила за новчану накнаду или посебну новчану накнаду – у већем износу од висине отпремнине утврђене Законом о раду;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

б) уколико запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради (члан 179. став 1. тачка 2) Закона о раду), при чему се наглашава да је у образложењу решења о отказу уговора о раду послодавац дужан да наведе на основу чега је утврдио да запослени не остварује резултате рада, односно да нема потребне способности; 2) престанак радног односа на одређено време, привремених и повремених послова, пробног рада; 3) престанак функције изабраних, именованих и постављених лица, уколико није остварено право на мировање радног односа или накнаду плате у складу са Законом; 4) пренос оснивачких права власника, односно члана привредног друштва; 5) отварање стечаја, покретања ликвидационог поступка и у другим случајевима престанка рада послодавца, у складу са Законом; 6) премештај брачног друга у складу са посебним прописима (значи, ако запослени прекине радни однос због тога што је његов брачни друг по посебним прописима премештен у друго место рада, престанак радног односа по овом основу даје могућност лицу да оствари право на новчану накнаду); 7) престанак радног односа у иностранству у складу са Законом, односно међународним споразумом. Ако дође до споразумног престанка радног односа (члан 177. Закона о раду), без обзира на чију иницијативу (запосленог или послодавца), не може да се оствари право на новчану накнаду у Националној служби. Према томе, наведени запослени којима је престао радни однос из свих претходно набројаних разлога, имају право на новчану накнаду за случај незапослености у складу са Законом и право на пензијско-инвалидско осигурање и здравствену заштиту (сагласно члану 160. Закона о раду). У свим другим случајевима отказа уговора о раду запослени нема право на новчану накнаду за случај незапослености у Националној служби, али има право да се пријави Националној служби, да уђе у евиденцију незапослених и да се укључи у активно тражење посла. То се, на пример, односи и на запослене којима, сходно члану 22. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 68/2015 и 81/2016 – одлука УС), у процесу рационализације престане радни однос по доношењу новог акта о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, па се проглашавају технолошким вишком. Ови запослени имају право на отпремнину приликом престанка запослења, али не остварују накнаду за незапосленост у Националној служби.

3. Пријављивање на евиденцију у Националној служби Новчана накнада припада незапосленом од првог дана од дана престанка осигурања, ако се пријави и поднесе захтев Националној служби у року од 30 дана од дана престанка радног односа или престанка осигурања (члан 68). Незапосленом који поднесе захтев Националној служби по истеку 30 дана од дана престанка радног односа или престанка осигурања, новчана накнада припада само за преостало време према утврђеној дужини трајања права на новчану накнаду. Уколико незапослени поднесе захтев по истеку времена за које би му право на новчану накнаду припадало, неће имати право на новчану накнаду. При томе је у Закону изричито предвиђено да се у наведене рокове не урачунава време за које је незапослени био неспособан за рад према прописима о здравственом осигурању. Приликом пријављивања Националној служби незапослено лице је дужно да, ради остваривања права на новчану накнаду, достави следећу документацију: ● решење/акт послодавца о престанку радног односа, престанку пробног рада, престанку привремених и повремених послова, престанку функције изабраних, именованих и постављених лица; ● доказ о престанку радног односа у иностранству, у складу са Законом, односно међудржавним споразумом о социјалном осигурању;

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 64

● потврду о заради, односно накнади зараде/плати, односно накнади плате, висини уговорене накнаде или основици за уплату доприноса коју попуњава послодавац (Национална агенција врши контролу података у Централном регистру обавезног социјалног осигурања, у даљем тексту: ЦРОСО); ● радну књижицу (само за лица којима стаж осигурања није у целости евидентиран у ЦРОСО). Незапослена лица у овом поступку треба да имају у виду да Национална служба врши увид, прибавља и обрађује податке службеним путем о: ● отварању поступка стечаја или ликвидације, за шта подносилац захтева – оснивач или члан привредног друштва – доставља податак за идентификацију привредног друштва у Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: АПР); ● трајном или привременом престанку обављања делатности предузетника (податак из АПР); ● преносу оснивачких права оснивача, односно члана привредног друштва, за шта подносилац захтева – оснивач или члан привредног друштва – доставља податак за идентификацију привредног друштва (податак из АПР); ● периодима осигурања – Национална служба непосредно врши увид у јединствену базу ЦРОСО; ● периоду осигурања евидентираном у матичној евиденцији РФ ПИО (ако стаж осигурања није евидентиран у ЦРОСО или радној књижици и странка на исто укаже); ● стажу осигурања навршеном у иностранству – прибавља Национална служба у поступку спровођења међудржавних споразума о социјалном осигурању на основу доказа или изјаве странке; ● основици за обрачун доприноса ако исту својим решењем утврђује Пореска управа; ● ранијем коришћењу новчане накнаде – Национална служба врши непосредан увид у податке из евиденције о незапосленом лицу; ● служењу војног рока – прибавља Национална служба у Војном одсеку према пребивалишту странке.

Лица која немају право на новчану накнаду Раније су изнети услови за стицање права на новчану накнаду незапослених лица, из чега произлази да право на ову накнаду немају лица која претходно поменута два услова не испуњавају, а то су: ● лица која пре престанка радног односа нису била осигурана најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци и ● лица којима је радни однос престао по основама које нису прописане Законом. Пре свега треба напоменути да право на новчану накнаду у Националној служби немају: ● редовни ученици, ● студенти основних студија до 26 година живота, ● лица којима мирују права из радног односа, ● лице које је испунило услов за пензију у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању. Такође, немају право на новчану накнаду лица којима је отказан уговор о раду због престанка потребе за њиховим радом, а која су се, у складу са Одлуком о утврђивању Програма за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2015, 2016, 2017. и 2018. години („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015… и 59/2018), својевољно определила за новчану накнаду или посебну новчану накнаду – у већем износу од висине отпремнине „технолошком вишку” по Закону о раду. Даље, право на новчану накнаду нема: ● незапослени који је самовољно отказао уговор о раду на одређено време пре истека рока на који је заснован или уговор о привременим или повременим пословима, односно самовољно прекинуо пробни рад; ● незапослени коме је послодавац отказао уговор о раду или уговор о привременим или повременим пословима, односно пробни рад, ако постоји оправдани разлог који се односи на понашање запосленог у складу са прописима о раду.

Право на пензијско-инвалидско осигурања и здравствено осигурање Корисник новчане накнаде има право на здравствено и пензијско и инвалидско осигурање за време остваривања права на новчану накнаду. Доприноси за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање садржани су у новчаној накнади и плаћају се на терет лица које прима новчану накнаду. Основица на коју се плаћају доприноси јесте износ новчане накнаде, а стопе доприноса су: ● за ПИО 26%, ● за здравствено осигурање 10,3%. Обрачун и уплату доприноса за наведена осигурања врши Национална служба. Овде треба подсетити и на то да чланови породице корисника новчане накнаде имају право на здравствено осигурање ако нису здравствено осигурани по другом основу.

Висина новчане накнаде

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Према иновираном члану 69. Закона (који је у примени од 1. јануара 2018. године), месечни износ новчане накнаде представља производ ● дневне новчане накнаде и ● броја календарских дана у месецу за који се остварује право и врши исплата. Дневна новчана накнада утврђује се множењем основице дневне новчане накнаде са личним коефицијентом, при чему: 1) основица дневне новчане накнаде у себи садржи припадајуће доприносе за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање и износи 1.000 динара; 2) лични коефицијент представља однос укупне зараде, односно накнаде зараде, основице осигурања и висине уговорене накнаде у последњих 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос, односно престало осигурање, и просечне годишње зараде по запосленом, исплаћене у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике у тренутку остваривања права на новчану накнаду. Месечни износ новчане накнаде утврђује се сразмерно броју календарских дана у месецу за који се остварује право и врши исплата новчане накнаде, с тим да за цео календарски месец не може бити нижи од 22.390 динара, нити виши од 51.905 динара. Овим новим одредбама члана 69. Закона на другачији начин је уређен обрачун за остваривање права на новчану накнаду за случај незапослености, у циљу спречавања различите примене ових одредби. Наиме, нови концепт утврђивања висине новчане накнаде предвиђа да се месечни износ новчане накнаде утврђује множењем дневне новчане накнаде и броја календарских дана у месецу за који се остварује право и врши исплата. Такође, новим решењем дефинисана је дневна новчана накнада, која се утврђује множењем основице дневне новчане накнаде са личним коефицијентом. Даље, основица дневне новчане накнаде износи 1000 динара и у себи садржи припадајуће доприносе за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање. Затим, утврђен је лични коефицијент тако да представља однос укупне зараде, односно накнаде зараде, основице осигурања и висине уговорене накнаде у последњих 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос, односно престало осигурање, и званичног податка о просечној годишњој заради по запосленом, исплаћеној у Републици Србији. За 2018. годину максимални износ новчане накнаде одређен је у висини од 51.905 динара, а најнижи у висини од 22.390 динара. Основица дневне новчане накнаде, као и најнижи и највиши месечни износ новчане накнаде усклађиваће се почев од 1. јануара 2019. године. Према томе, сада су у примени нови параметри за утврђивање висине новчане накнада у Националној агенцији, а конкретно то су: 1) укупна зарада, односно накнада зараде, основице осигурања и висине уговорене накнаде у последњих 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос, односно престало осигурање (при чему у укупну зараду улазе сва примања која, у складу са чланом 105. Закона о раду, чине зараду која садржи порез и доприносе који се плаћају из зараде);

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 66

2) просечна годишња зарада по запосленом, исплаћена у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике у тренутку остваривања права на новчану накнаду (која за 2017. годину износи: 65.976 x 12 = 791.712 динара, Саопштење РЗС бр. 17/2018); 3) лични коефицијент незапосленог – добија се дељењем укупне зараде незапосленог из тачке 1) са просечном годишњом зарадом по запосленом из тачке 2); 4) основица дневне новчане накнаде, која је прописана Законом у износу од 1.000 динара и у себи садржи припадајуће доприносе за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање, при чему се ова основица усклађује једном годишње са годишњим индексом потрошачких цена у претходној календарској години; 5) дневна новчана накнада – добија се множењем основице дневне новчане накнаде из тачке 4) са личним коефицијентом из тачке 3); 6) месечни износ новчане накнаде – добија се множењем дневне новчане накнаде из тачке 5) са бројем календарских дана у месецу за који се остварује право и врши исплата (месечни износ може да се односи на све календарске или само одређени број календарских дана у месецу); 7) допринос за пензијско и инвалидско (важећа стопа износи 26%); 8) допринос за здравствено осигурање (важећа стопа износи 10,30%); 9) најнижи износ новчане накнаде (важећи податак – 22.390 динара); 10) највиши износ новчане накнаде (важећи податак – 51.905 динара). Као што може да се види, новчана накнада се од 1. јануара 2018. године више не упоређује са минималном зарадом, него је Законом прописан бруто износ најнижег и највишег износа новчане накнаде од 22.390 динара, односно 51.905 динара. Ови износи, као и износ дневне новчане накнаде, усклађиваће се једном годишње, почев од 1. јануара 2019. године. Практично, на бази ових параметара сада свако заинтересовано лице може да утврди на колики износ новчане накнаде може да рачуна у моменту престанка радног односа и остваривања права на новчану накнаду у Националној служби. За 2018. годину важећи су следећи најнижи и највиши месечни и дневни износи накнаде, који су у наставку приказани зависно од броја календарских дана у месецу за који се остварује право и врши исплата новчане накнаде (НН – новчана накнада). Најнижи (минимални) износ месечне НН = 22.390,00 Дневна минимална НН (31 дан) = 22.390,00 / 31 = 722,26 Дневна минимална НН (30 дана) = 22.390,00 / 30 = 746,33 Дневна минимална НН (29 дана) = 22.390,00 / 29 = 772,07 Дневна минимална НН (28 дана) = 22.390,00 / 28 = 799,64 Највиши (максимални) износ месечне НН = 51.905,00 Дневна максимална НН (31 дан) = 51.905,00 / 31 = 1674,35 Дневна максимална НН (30 дана) = 51.905,00 / 30 = 1730,17 Дневна максимална НН (29 дана) = 51.905,00 / 29 = 1789,83 Дневна максимална НН (28 дана) = 51.905,00 / 28 = 1853,75 Приликом утврђивања основице за накнаду може се видети да се узима у обзир зарада лица које се пријављује Националној агенцији, па зато у пракси треба имати у виду следеће могуће случајеве који нису регулисани Законом, али има основа за њихову примену у следећим ситуацијама: 1) Ако незапосленом у последњих 12 месеци није исплаћена зарада, нити му је послодавац уплатио доприносе на најниже основице, нема основице за утврђивање новчане накнаде, па се новчана накнада утврђује у висини најниже могућне новчане накнаде, а то је тренутно бруто месечни износ од 22.390 динара. 2) Ако је незапосленом у последњих 12 месеци исплаћена само једна зарада, односно ако су само за један месец плаћени доприноси, основицу за новчану накнаду представља само тај месец.

3) У случају да је у последњих 12 месеци исплаћена зарада или су доприноси уплаћени за мање од 12 а више од једног месеца (за 2, 3, 4 или 5 месеци), основица за новчану накнаду утврђује се израчунавањем просека за те месеце. Дакле, сабирају се исплаћене зараде, односно накнаде зарада, односно основице на које су плаћени доприноси у последњих 12 месеци (за 2, 3, 4 или 5 месеци), па се затим тај збир дели бројем месеци за које је извршен обрачун. Инвалиди рада II и III категорије којима радни однос престане без њихове воље остварују право на новчану накнаду као и остала лица којима је радни однос престао по основу члана 67. Закона. При израчунавању основице за висину новчане накнаде узима се само зарада, односно накнада коју су инвалиди остварили код послодавца и на коју је плаћен допринос за незапосленост, а не узима се износ накнаде која се исплаћује на терет Фонда за ПИО и коју послодавац рефундира од Фонда, с обзиром на то да се на ову накнаду не плаћа допринос за незапосленост. По истеку права на новчану накнаду инвалидима рада II и III категорије одређује се инвалидска пензија (сходно члану 225. Закона о ПИО) у износу од 50% инвалидске пензије (члан 223. Закона о ПИО).

Подстицаји за кориснике новчане накнаде

Трајање права на новчану накнаду

Трајање права на новчану накнаду зависи искључиво од стажа претходног осигурања незапосленог лица. Према члану 72. Закона, новчана накнада се исплаћује незапосленом: 1) три месеца – ако осигураник има стаж осигурања од једне до пет година; 2) шест месеци – уколико осигураник има стаж осигурања дужи од 5 до 15 година; 3) девет месеци – кад осигураник има стаж осигурања дужи од 15 до 25 година; 4) дванаест месеци – ако осигураник има стаж осигурања дужи од 25 година; 5) 24 месеца – уколико незапосленом до испуњавања првог услова за остваривање права на пензију недостаје до две године (испуњеност услова за остваривање права на пензију по основу стажа осигурања незапослени доказује појединачним актом организације надлежне за пензијско и инвалидско осигурање). Годином стажа осигурања сматра се навршених 12 месеци за које су запослени и послодавац платили допринос за осигурање од незапослености. У стаж осигурања за остваривање права на новчану накнаду рачуна се време у коме је незапослени био у радном односу или по другом основу био обавезно осигуран, када му је и уплаћен допринос за случај незапослености (самостална делатност, оснивач привредног друштва). Стаж осигурања са увећаним трајањем („бенефицирани стаж”) не улази у стаж осигурања за остваривање права на новчану накнаду. Такође треба узети у обзир и следеће: ● стаж осигурања остварен у другим земљама са којима Србија има закључен билатерални споразум о социјалном осигурању укључује се у стаж осигурања за остваривање права на новчану накнаду у складу са одредбама закључених споразума; ● остварен стаж у бившим републикама Југославије признаје се до дана отцепљења, односно признаје се према одредбама закључених билатералних споразума о социјалном осигурању са тим државама.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Према члану 55. Закона, незапослено лице које је корисник новчане накнаде за случај незапослености најмање три месеца од момента признавања права, а заснује радни однос на неодређено време, има право на једнократни подстицај за запошљавање у висини од 30% од укупног износа новчане накнаде, без доприноса за обавезно социјално осигурање, који би му био исплаћен за преостало време до истека права на новчану накнаду. Корисник новчане накнаде може да оствари ово право само за заснивање једног радног односа у периоду трајања истог права на новчану накнаду, ако поднесе писмени захтев у року од 30 дана од дана заснивања тог радног односа.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 68

Током трајања права на новчану накнаду незапослени је дужан да се лично јавља Националној служби ради обавештавања о могућностима и условима запослења и посредовања у запошљавању сваких 30 дана, у складу са индивидуалним планом запошљавања. Према члану 73. Закона, незапосленом се наставља исплата новчане накнаде: 1) током трајања додатног образовања и обуке, у складу са индивидуалним планом запошљавања; 2) за време привремене спречености за рад утврђене према прописима о здравственом осигурању, али не дуже од 30 дана од дана настанка привремене спречености; 3) за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада због посебне неге детета, према прописима из области рада или другим прописима којима се регулише одсуство са рада. У наведеним случајевима исплаћивање новчане накнаде наставља се и после исплатног периода утврђеног решењем о праву на новчану накнаду, док траје додатно образовање и обука, породиљско одсуство, односно неспособност за рад. Разлог за то су одређене посебне околности које значајно могу да утичу на социјални положај и ниво запошљивости корисника новчане накнаде. Међутим, за остваривање права на продужавање исплате новчане накнаде незапослено лице је дужно да Националној служби достави следећу документацију: ● потврду о наступању привремене спречености за рад; ● извештај о привременој спречености за рад (дознака); ● копију налаза надлежне лекарске комисије; ● потврду стационарне здравствене установе за незапосленог који се налази на болничком лечењу; ● дознаку о отвореном породиљском одсуству или решење послодавца, ● налаз комисије о посебној нези детета.

Обустава исплате новчане накнаде У току периода исплате новчана накнада може бити привремено обустављена. Према члану 75, исплата новчане накнаде обуставља се за време за које мирују права по основу незапослености, и то током: 1) трајања уговора о обављању привремених и повремених послова; 2) одслужења или дослужења војног рока; 3) издржавања казне затвора, изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци; 4) боравка у иностранству у случају када је незапослени или његов брачни друг упућен на рад у иностранство, у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва. За ово време незапосленом мирује право на новчану накнаду. Када више нема разлога за обустављање исплате новчане накнаде, незапослени остварује право на исплату новчане накнаде за преостало време за које је признато право на новчану накнаду, ако се пријави и поднесе захтев за остваривање права Националној служби у року од 30 дана од престанка тог разлога. За обуставу исплате новчане накнаде незапослени доставља податке о: ● започињању привремених и повремених послова (акт послодавца или пријава на осигурање), а може да обавести и Националну службу, која проверава податак о пријави на осигурање у бази ЦРОСО; ● одслужењу или дослужењу војног рока – странка може да достави доказ или да обавести Националну службу, која податак може да прибави и по службеној дужности; ● правоснажној одлуци надлежног органа о започињању издржавања казне затвора, трајању притвора, изреченој мери безбедности, васпитној или заштитној мери; ● упућивању на рад или престанку рада незапосленог или његовог брачног друга у иностранство, у оквиру међународно–техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва – странка може да достави уговор, а може и да обавести Националну службу, која проверава податак о пријави на осигурање у бази ЦРОСО.

Престанак права на новчану накнаду

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Према члану 76. Закона, незапосленом престаје право на новчану накнаду уколико не извршава обавезе утврђене овим законом, и то: 1) ако се брише са евиденције незапослених; 2) кад престане да се води евиденција о незапосленом; 3) уколико не обавести Националну службу у року од пет дана о промени која је услов или основ за стицање, остваривање или престанак права на новчану накнаду; 4) ако надлежни орган утврди да незапослени ради код послодавца без уговора о раду или уговора о привременим и повременим пословима; 5) ако поднесе захтев за престанак права. Незапослени коме је престало право на новчану накнаду може да оствари ово право ако поново испуни услове за стицање права на новчану накнаду. У посебном случају, право на новчану накнаду престаје оног дана када запослени оствари право на породичну пензију, па одјаву осигурања за корисника новчане накнаде који је остварио право на породичну пензију треба извршити оног дана који претходи дану остваривања права на породичну пензију. У складу са договором постигнутим између Фонда за ПИО и Националне службе, филијала Фонда која је донела решење о праву на породичну пензију за корисника новчане накнаде, један примерак тог решења треба да достави надлежној филијали Националне службе. За престанак права на новчану накнаду незапослени је дужан да обавести Националну службу о чињеницама које су од утицаја на престанак права у року од 5 дана од настанка истих, тако што ће доставити доказ (уговор о раду, пријава на осигурање) или на други погодан начин обавестити Националну службу (о начину обавештавања договориће се са својим саветником за запошљавање), што запослени у Националној служби проверава у бази Централног регистра осигурања. Сходно члану 77. Закона, незапослени коме је престало право на новчану накнаду може да оствари ово право ако поново испуни услове за стицање права на новчану накнаду, с тим што му се у стаж осигурања не урачунава стаж за који је већ остварио новчану накнаду. Незапосленом коме је престало право на новчану накнаду због заснивања радног односа или започињања осигурања по другом основу, пре истека времена за остваривање тог права наставља се право на новчану накнаду за преостало време у утврђеном износу, ако поново постане незапослен и ако је то за њега повољније.

ИНГ-ПРО САВЕТОВАЊА ИНГ-ПРО организује скупове, саветовања, семинаре и обуке с правном и финансијском тематиком, представљајући прописе који су не само актуелни већ су и у најширој примени у оквиру законодавства Републике Србије. Овакав вид организације постао је неизбежан начин упознавања с бројним недоумицама и проблемима у пракси, али и пут ка њиховом бржем и успешнијем превазилажењу како би се омогућила сврсисходна и адекватна примена прописа. Предавачи су врсни и посвећени стручњаци који настоје да подстакну учеснике на промишљање најделотворнијег начина за превазилажење немалих проблема и повећање ефикасности из области које су тема саветовања. Саветовања се одржавају у пријатном амбијенту, у технички потпуно опремљеним салама, са паузама за кафу и ручак. На нашим интернет странама www.propisi.net, www.legeartis.rs и www.poslovnisavetnik.net увек се можете информисати о актуелним саветовањима и, уколико сте заинтересовани, попунити електронску пријаву. За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА ОКТОБАР 2018. ГОДИНЕ

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама 1.

Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31. 12. 2015. г. имали произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2% а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу (септембру), до утрошка тих залиха

10. 10. 2018.

Лице које се на дан 31. 12. 2017. године бавило прерадом, пржењем, паковањем, као и другим са њима повезаним радњама које се врше у сврху производње кафе, дужно је да надлежној ОЈ Пореске управе достави податак о стању залиха кафе на последњи дан у месецу (септембру), и то за сваки месец до утрошка пописаних залиха

10. 10. 2018.

Уплата акцизе обрачунате, осим за ел. енергију, за период 16–30. септембра 2018. г.

15. 10. 2018.

Подношење пореске пријаве ПП ОА за обрачунату акцизу (важи за све акцизне производе), као и ПП ОАЕЛ за септембар 2018. г.

15. 10. 2018.

Подношење захтева на обрасцу РЕФ-ЕТЕ за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности који се користе као енергетско гориво у производњи електричне и топлотне енергије или у индустријске сврхе, за септембар (по истеку месеца)

22. 10. 2018.

Подношење захтева на обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање, за септембар (по истеку месеца)

22. 10. 2018.

Подношење захтева за рефакцију акцизе на обрасцу РЕФ-И за гасна уља из члана 9. став 1. тачка 3) Закона о акцизама, која се користе као енергетско гориво за индустријске сврхе, односно када се користе као енергетско гориво или као репродукциони материјал у процесу производње акцизних, односно неакцизних производа, за септембар

22. 10. 2018.

Подношење захтева на обрасцу РЕФ-Т за рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте и биогорива из члана 9. став 1. т. 3), 5) и 7) Закона, који се као моторно гориво користе у транспортне сврхе (по истеку трећег квартала)

22. 10. 2018.

Уплата акцизе за период од 1. до 15. октобра 2018. г.

31. 10. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систему ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у септембру 2018. г.)

10. 10. 2018.

Подношење ПП ПДВ и ПОПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у септембру 2018. г.

15. 10. 2018.

Подношење ПП ПДВ и ПОПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а који имају тромесечни порески период – по основу насталих обавеза за период јул–септембар 2018. г.

15. 10. 2018.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Подношење обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

15. 10. 2018.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита

16. 10. 2018.

Дипломатско и конзуларно представништво, односно међународне организације подносе захтев за рефакцију ПДВ-а за набавке из претходног тромесечја – на обрасцу РЕФ 5

30. 10. 2018.

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица 1.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за септембар 2018. г.

15. 10. 2018.

Подношење ПДПО/С, са или без уплате пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона – уз потврду о резидентности ако нема пореске обавезе

при свакој исплати

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

5. 10. 2018.

Предузетници плаћају аконтацију пореза на приходе, а и доприноса за социјално осигурање за септембар (ако се нису определили за исплату личне зараде)

15. 10. 2018.

Предузетници који исплаћују личну зараду плаћају аконтацију пореза на приход од самосталне делатности за септембар 2018. г.

15. 10. 2018.

Предузетници-паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ – за септембар

15. 10. 2018.

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за септембар месец

5. 10. 2018.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за септембар 2018. г.

5. 10. 2018.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у септембру

10. 10. 2018.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа за септембар 2018. г.

15. 10. 2018.

Плаћање доприноса за свештенике и верске службенике, за домаће држављане запослене у иностранству и за иностране пензионере за претходни месец

15. 10. 2018.

Уплата комуналне таксе за септембар 2018. г.: - за град Београд, - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу

15. 10. 2018.

Корисник, односно сопственик шума плаћа накнаду за коришћење шума и шумског земљишта

15. 10. 2018.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за септембар 2018. г.

31. 10. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма Пореској управи достављају обавештење на обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у септембру 2018. г.

Ред. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

КАЛЕНДАР ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА КОРИСНИКА ЈАВНИХ СРЕДСТАВА Закон о буџетском систему 1.

Пренос трансферних средстава из буџета Републике јединици локалне самоуправе – ненаменски трансфери у висини једне дванаестине годишњег износа трансфера

25. 10. 2018.

Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава 1.

Надлежни орган локалне власти дужан је да једном месечно достави министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зараде у јавним предузећима извештај о извршеној уплати средстава (разлика) по умањењу зарада/плата за месец септембар 2018. године

10. 10. 2018.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обавезе по подзаконским прописима

Директни корисници буџетских средстава достављају Министарству финансија месечне извештаје о реализацији пројеката и програма који се финансирају из извора финансирања 11 – Примања од иностраних задуживања – за претходни период текуће године, на обрасцу ИППЗ

5. 10. 2018.

Јединице локалне власти подносе Министарству финансија извештај о планираним и извршеним расходима за плате за септембар 2017. године на обрасцу ПЛ-1 – Плате запослених код корисника буџета јединице локалне власти и обрасцу ПЛ-2 – Број запослених код корисника буџета јединице локалне власти

15. 10. 2018.

Сви директни и индиректни корисници буџетских средстава јединица локалне самоуправе достављају јединици локалне власти податке о планираним приходима и примањима (образац 1) и планираним расходима и издацима (образац 2 и образац 2а), који у себи садрже промене настале по основу измена и допуна буџета у току буџетске године (ребаланс), по основу промене апропријација и по основу коришћења текуће буџетске резерве, као и податке о планираним и извршеним расходима за плате и броју запослених (образац 4) за септембар 2017. г.

15. 10. 2018.

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу јулу 2018. године од 68.029 динара ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу обавезна је у висини утврђеној општим актом код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. т. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 67.145 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом

Неопорезиво до 67.145 дин.

ОТПРЕМНИНА ПРИЛИКОМ ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ (старосна, инвалидска, породична)

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (68.029 x 2 = 136.058 дин.). Према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 98/07, 84/14 и 85/15), државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује се отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији према последњем коначном објављеном податку републичке статистике на дан исплате (тренутно: 2 x 68.029 = 136.058 дин.).

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 68.029 = 136.058 дин.), а на исплату преко тог износа плаћа се порез по стопи од 20%

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 74

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА ДРЖАВНОМ СЛУЖБЕНИКУ и НАМЕШТЕНИКУ за чијим радом је престала потреба (члан 50. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника)

Државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен и намештенику коме је отказан уговор о раду јер не постоји ниједно радно место на које може бити премештен или распоређен, исплаћује се отпремнина за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца, у висини трећине његове бруто плате (под платом се сматра просечна месечна плата запосленог која му је исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у ком је донесено решење којим је утврђено да је постао нераспоређен, односно решење о отказу уговора о раду)

Не опорезује се до износа збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину – члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана.

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца, док се у државним органима и јавним службама исплаћује у складу са одредбама посебних колективних уговора

Неопорезиво до 19.183 динара годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

У висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз

Не опорезује се до висине цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.837 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду). У складу са чланом 20. Уредбе за државне службенике и намештенике, у висини 15 евра за 24 часа проведена у иностранству.

Неопорезиво до 15 евра, односно износа прописаног чл. 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника, а за субјекте ван јавног сектора неопорезиво до 50 евра за целу дневницу, а преко тог износа плаћа се 10% пореза

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом код послодавца (члан 118. т. 2. Закона о раду). Државном службенику и намештенику исплаћује се дневница за службено путовање у земљи која износи 150 динара.

Неопорезиво до 2.303 дин. по дневници, а преко тог износа плаћа се порез по стопи од 10%

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

До висине прописане општим актом код послодавца (према Закону о раду). Државном службенику и намештенику накнађују се трошкови смештаја у земљи према приложеном хотелском рачуну за преноћиште и доручак, изузев за преноћиште и доручак у хотелу прве категорије (пет звездица), а ако су му обезбеђени бесплатно преноћиште и доручак, не накнађују се трошкови смештаја.

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде, члан 118. т. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране, у складу са општим актом

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 38.370 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. т. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. т. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом код послодавца. Државном службенику или намештенику који, по писменом одобрењу овлашћеног лица, користи сопствени аутомобил, исплаћује се накнада од 10% прописане цене за литар погонског горива по пређеном километру.

Не опорезује се до 30% цене по основној јединици мере погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је потрошено, а највише до 6.716 динара месечно. Преко овог износа плаћа се порез по стопи од 10%.

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.511 дин. месечно

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ (у земљи и иностранству)

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 76

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана)

ИСПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИМА У ОКВИРУ ПРОГРАМА ЗА РЕШАВАЊЕ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЗА 2015, 2016, 2017. И 2018. ГОДИНУ („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015, 109/2015, 16/2016, 82/2016, 5/2017 и 29/2018)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2015, 2016, 2017. и 2018. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра за сваку навршену годину рада у радном односу, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

Неопорезиво до износа права, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава за сваку навршену годину рада у радном односу код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

у складу са чл. 158. и 159. Закона, неопорезива је до износа утврђеног тим чланом, сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана;

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 навршених година рада у радном односу (тренутно: 6 x 68.029 = 408.174 дин.).

сходно члану 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, неопорезиво до износа утврђеног права.

Одељак III Програма – Начин решавања вишка запослених

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

НОВЧАНЕ НАКНАДЕ, У СКЛАДУ СА ЧЛ. 21. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РС” бр. 68/2015), за запослене за чијим је радом престала потреба

Запослени који су се изјаснили да прихватају престанак радног односа уз исплату једне од следећих новчаних накнада: 1) у висини 1/3 просечне плате, односно зараде запосленог исплаћене у претходна три месеца која претходе месецу престанка радног односа, односно у висини 1/3 просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике, у зависности од тога шта је за запосленог повољније, увећане за 30% за сваку годину рада у радном односу у јавном сектору, с тим да укупна висина новчане накнаде не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО;

Неопорезиво до износа утврђеног права из претходне колоне, сходно чл. 9. став 1. тачка 19) Закона о порезу на доходак грађана

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● ОКТОБАР 2018.

2) у висини шест просечних зарада у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију, у складу са прописима о ПИО; 3) у висини четири просечне зараде у Републици Србији за месец који претходи месецу престанка радног односа, према податку републичке статистике – за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену пензију, у складу са прописима о ПИО. ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом код послодавца

Не опорезује се

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 78

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ОСНОВ ЗА ИСПЛАТУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК – само за државне службенике и намештенике

Члан 44. став 1. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

У складу са Мишљењем Министарства финансија од 23. 12. 2011. године, ова исплата опорезује се само порезом на доходак грађана по стопи од 10%

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ – само за државне службенике и намештенике

Чланови од 45. до 49. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника

ПОКЛОНИ деци запослених до 15 година старости, поводом Нове године и Божића

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.592 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

НАГРАДЕ и друга слична давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која произлазе из рада или друге врсте доприноса делатности исплатиоца

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.746 динара годишње, остварено код једног послодавца (чл. 85. т. 11) Закона о порезу на доходак грађана)

ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ

РАЧУНОВОДСТВО

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО

ЦАРИНЕ

ЗАРАДЕ, ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРИВАТНОМ И ЈАВНОМ СЕКТОРУ

СТАТИСТИКА