Praktikum 10 2016 by V. M.

ЗА ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО – ОКТОБАР 2016. ГОДИНЕ –

Садржај ■ Јубиларне награде ■ Привремене дивиденде ■ Повремено-привремени послови за пензионисана лица ■ Исплате наставницима на екскурзији ■ Замена финансијских извештаја за 2015. ■ Теренска пореска контрола ■ Подношење измењене пореске пријаве

1 lege artis ● октобар 2016.

■ Минимална зарада за септембар 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

ПРАКТИКУМ

ИСПЛАТА МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ ЗА СЕПТЕМБАР 2016. ГОДИНЕ

агласно Одлуци Владе Републике Србије о висини минималне цене рада за период јануар–децембар 2016. године („Сл. гласник РС”, бр. 79/15, у даљем тексту: Одлука), минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, по радном часу за период јануар - децембар 2016. године износи 121 динар (нето). Пошто се, сагласно члану 111. ст. 2. Закона о раду, „минимална зарада” утврђује на основу: ● минималне цене рада, и ● времена проведеног на раду, Mинимална зарада за месец септембар 2016. године (на бази 22 радна дана) износи:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

4 (2 × 3)

Месец

Број часова рада

По часу – нето

Укупно месечно– нето

Септембар 2016.

176

121,00 дин.

21.296,00 дин.

Наведена висина минималне зараде на нивоу месеца може варирати зависно од остварених часова рада запосленог, који, такође, варирају од распореда рада, прерасподеле радног времена, рада у турнусу, рада у сменама и сл. На пример, запослени је у месецу септембру засновао радни однос код послодавца који исплаћује свим запосленима минималну зараду, и у том месецу остварио 15 дана рада. Његова минимална зарада за овај месец износи (15 д. x 8 час. x 121 дин.) 14.520,00 динара. Подсећамо да запослени може остварити мањи број ефективних сати рада и у случају, на пример, повратка са породиљског одсуства (за које време накнаду зараде исплаћује надлежно министарство). У другом случају, ако запослени има већи број ефективних сати рада од пуног фонда сати у месецу (због прековременог рада или рада на празник), износ минималне нето зараде утврђује се као производ броја стварних сати рада и минималне цене рада. У трећем случају, ако запослени оствари пун фонд ефективних сати рада, али оствари радни учинак који је нижи од стандардног, који је услов за исплату минималне зараде у пуном износу, примиће мање за проценат умањења за неиспуњење стандардног учинка прописаног општим актом послодавца. Значи, запослени који има пун фонд часова рада, а за 5% неиспуњен стандардни учинак, примиће за септембар: (176 час. x 121 дин.) × 0,95 = 20.231,20 динара.

Обрачун минималне зараде за септембар 2016. године

Приликом исплате минималне зараде за септембар 2016. године, у октобру 2016. године, послодавци треба да имају у виду: 1) минимална нето зарада за септембар 2016. износи 21.296,00 динара, за пуно радно време; 2) примењује се најнижа месечна основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, која од 1. августа 2016. године, износи (бруто) 21.400,00 динара; 3) на исплату минималне зараде за септембар у октобру 2016. године, примењује се пореско умањење од 11.604,00 динара за пуно радно време запосленог, пореска стопа од 10% и збирна стопа доприноса за обавезно социјално осигурање од 19,9% на терет запосленог, односно од 17,9% на терет послодавца; 4) најнижа (бруто) месечна основица за обрачун доприноса за социјално осигурање, која важи од 1. августа 2016. године, и која износи 21.400,00 динара, мања је од бруто минималне зараде (која износи 28.724,11 динара) добијене применом формуле за превођење нето износа у бруто износ, која гласи: Бруто = ((Нето – 1.160,40) : 0,701). То практично значи да ће послодавац, ако исплаћује само износ минималне зараде без обавезних увећања за минули рад, топли оброк, а евентуално и регрес, доприносе за обавезно социјално осигурање обрачунавати на износ те минималне зараде. Треба, међутим, подсетити да је обрачун минулог

рада, топлог оброка и регреса законска обавеза послодаваца на сваку обрачунату зараду, па и на минималну зараду, због чега сваку исплату минималне зараде треба посматрати с тим исплатама, које су обавезне за послодавце, односно, на које запослени по закону има право. Конкретно, приликом обрачуна минималне зараде за септембар 2016. године, запосленом с правом на минули рад од 4% и топлим оброком од 1.000,00 динара нето месечно, поступак је следећи: Ред. бр.

Позиција

Износ 22.400,00

Нето минимална зарада (за 176 часова рада у септембру 2016.)

21.296,00

Минули рад (4% на ред. бр. 2)

Топли оброк

1.000,00

Укупна нето зарада (ред. бр. 2 + ред. бр. 3 + ред. бр. 4)

23.147,84

Бруто зарада (23.147,84 - 1.160,40) : 0,701

31.365,82

Основица за обрачун свих доприноса (већи износ са ред. бр. 1 и 6)

31.365,82

Основица за обрачун доприноса

31.365,82

Збирни доприноси на терет запосленог (19,90% на ред. бр. 1)

6.241,80

Умањење пореске основице

11.604,00

Основица за обрачун пореза (ред. бр. 1 – ред. бр. 3)

19.761,82

Порез (10% на ред. бр. 4)

1.976,18

Зарада за исплату (ред. бр. 1 – ред. бр. 2 – ред. бр. 5)

23.134,84

Збирни доприноси на терет послодавца (17,90% на ред. бр. 1)

5.618,85

lege artis ● октобар 2016.

Најнижа месечна основица доприноса – бруто

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

851,84

Преведена бруто минимална зарада у нашем примеру је већа од најниже месечне основице доприноса, па ће се приликом обрачуна минималне зараде овом запосленом за септембар 2016. године, спровести следећи обрачун: Ред. бр.

Позиција

Износ

Као што смо рекли, послодавци који исплаћују минималну зараду, обавезни су да запосленима који примају ову зараду исплате и увећање за „минули рад”, топли оброк и регрес, као и друга увећања која запослени оствари у току месеца (ноћни рад, рад на празник, прековремени рад и сл.). Укупан збир ових примања чини исплату запосленом, па ако је она већа од најниже основице, формула за превођење у бруто је: Бруто минимална зарада = (Нето минимална зарада – 1.160,40) : 0,701, где су: ● 19,90% – стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленога; ● 10% – пореска стопа на зараде; ● 0,701 – коефицијент добијен из односа [100 – (10 + 19,90)] / 100; ● 1.160,40 дин. – 10% од неопорезованог износа зараде од 11.604,00 дин., за пуно радно време. Међутим, ако је обрачуната уговорена нето минимална зарада запосленог, мања од најниже основице доприноса (због неизвршења норме, неостваривања стандардног учинка у месецу), која од 1. августа 2016. године, бруто износи 22.400,00 динара, утврђени нето износ минималне зараде се преводи у бруто износ помоћу формуле: Бруто минимална зарада = [(Нето зарада + 0,199 x НнО) – (11.604 x 10%)] : 0,90, где су: ● 0,199 - стопа збирних доприноса за социјално осигурање на терет запосленог; ● НнО - важећа најнижа основица доприноса;

● 0,90 - коефицијент утврђен на основу пореске стопе од 10% (100 - 10 = 90 : 100); ● 11.604 дин. - пореска олакшица на зараде. Претходна формула скраћено гласи:

Бруто минимална зарада = [(Нето зарада + 4.181,39) – (1.160,40] : 0,90, односно Бруто минимална зарада = (Нето зарада + 3.020,99) : 0,90,

*** КАРАКТЕРИСТИКЕ У ИСПЛАТИ И ОПОРЕЗИВАЊУ ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ

У lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

– у складу са Законом о раду

члану 120. ст. 1. тач. 1) Закона о раду („Сл. гласник РС” број 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14, у даљем тексту: Закон) наведено је да послодавац може запосленом да исплати јубиларну награду у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду. Никакве друге појединости о исплати јубиларне награде у Закону о раду нису дате, па су сви елементи ове исплате у искључивој надлежности аката послодаваца. Из наведене одредбе Закона може се закључити да послодавац нема обавезу да запосленима исплаћује јубиларне награде, нити је Законом дефинисано конкретније, шта се сматра и у којим случајевима се исплаћује јубиларна награда. Очигледно, послодавцима је остављена могућност да право на јубиларну награду, услове, критеријуме и мерила за исплату и висину јубиларне награде утврде колективним уговором, односно правилником о раду, односно уговором о раду. Према томе, уколико је јубиларна награда утврђена колективним уговором и правилником о раду, односно уговором о раду, иста се може исплатити на начин и у износу који је прописан тим актима, а у случају да ово право није утврђено на наведени начин, онда послодавац нема обавезу исплате јубиларне награде У посебном случају, послодавци морају да поштују одредбе посебних колективних уговора који се на њих односе. Дајемо три примера регулативе исплате јубиларне награде код послодаваца у привреди: Први пример регулативе јубиларне награде: Члан ___.

Послодавац може запосленом да обезбеди јубиларну награду за навршених 10, 20, 30 и 35 година рада код послодавца. Јубиларна награда исплаћује се након навршених пуних година рада из става 1. овог члана, и то за: ● 10 година рада у радном односу - у висини једне просечне зараде исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде, ● 20 година рада у радном односу - у висини једне и по просечне зараде исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде, ● 30 година рада у радном односу - у висини две просечне зараде исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде, и ● 35 година рада у радном односу - у висини две и по просечне зараде исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу исплате јубиларне награде. Јубиларна награда запосленима који су испунили услов за исплату, исплаћује се најкасније у року од три месеца од дана испуњења услова.

Према другом примеру:

Члан ___.

Послодавац исплаћује јубиларну награду запосленом за сваку навршену – пуну годину рада код послодавца, рачунајући од дана заснивања радног односа код послодавца. Јубиларна награда се исплаћује у износу који је неопорезован у складу са прописима о порезу на доходак грађана.

Послодавац исплаћује јубиларну награду запосленом сваке године на дан јубилеја послодавца. Јубиларна награда се исплаћује сваком запосленом који се налази у сталном радном односу код послодавца. Јубиларна награда се исплаћује у износу који је неопорезован у складу са прописима о порезу на доходак грађана. (Алтернатива: Јубиларна награда се исплаћује сваке године на дан јубилеја послодавца запосленима који су показали у протеклој години посебне резултату у раду на својим радним местима. Листу запослених за исплату јубиларне награде доноси надлежни орган код послодавца). Уз ове примере, треба напоменути да се у године рада код послодавца, за исплату јубиларне награде рачуна и радни однос заснован са непуним радним временом. Односно, код исплате јубиларне награде, када је критеријум навршене године рада проведене у радном односу, узимају се навршене године рада без обзира да ли је запослени радио са пуним или са непуним радним временом (мишљење Министарства рада и социјалне политике, бр. 011-00-00902/2008-02 од 23. 2. 2009. године).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Порески третман јубиларне награде

Према трећем примеру:

Члан ___.

Ред. бр.

Опис

Износ

Износ исплаћене јубиларне награде

50.000,00

Неопорезован износ

18.331,00

Износ за опорезивање

31.669,00

Бруто износ за опорезивање (р. бр. 3. / 0,90)

35.187,78

Порез на зараде (р. бр. 4. x 10%)

3.518,78

Укупан трошак послодавца (р. бр. 1. + р. бр. 5)

53.518,78

При исплати јубиларне награде изнад 18.331,00 динар, послодавац Пореској управи подноси Образац ППП-ПД, уз коришћење ШВП 1 01 110 00 0, а порез се уплаћује на рачун 840-4848-37. За наш пример, образац ППП-ПД је попуњен на следећи начин:

lege artis ● октобар 2016.

Према члану 18. ст. 1. тач. 7) Закона о порезу на доходак грађана, од 1. фебруара 2016. године, не плаћа се порез на зараде на примања запосленог по основу јубиларне награде до 18.331,00 динара годишње. На износ преко 18.331,00 динар, плаћа се порез по стопи од 10%. Напомињемо да се приликом одређивања висине неопорезованог износа примењује износ који је важећи у моменту исплате, невезано за који период се јубиларна награда исплаћује. Ако се по акту послодавца исплата јубиларне награде врши по више основа, или више пута у току године, укупан годишњи неопорезован износ по свим основама је 18.331,00 динар, па пореска обавеза настаје када послодавац плати први динар изнад неопорезованог износа. Пошто се на износ преко 18.331,00 динар, плаћа само порез по стопи од 10%, пореска основица, односно бруто износ јубиларне награде се добија када се нето износ који се исплаћује подели са коефицијентом 0,90. У наредној табели је дат пример обрачуна пореза на јубиларну награду.

1.2

Обрачунски период

3.6

Шифра врсте прихода

1 01 110 00 0

3.7

Број дана

3.8

Број сати

3.8а

Фонд сати

3.9

Бруто приход

35.187,78

3.10

Основица за порез

35.187,78

3.11

Порез

3.518,78

3.12

Основица доприноса

0,00

3.13

Допринос за ПИО

0,00

3.14

Допринос за здравство

0,00

3.15

Допринос за незапосленост

0,00

3.16

Додатни допринос за ПИО

0,00

Књижење:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Конто Р. бр. дугује потражује 1

5291

ОПИС

Износ дугује

потражује

Остала лична примања и накнаде - Јубиларне награде

53.518,78

4631

Обавезе за јубиларне награде

50.000,00

489

Остале обавезе за порез, доприносе и друге дажбине

3.518,78

– за обрачун јубиларне награде 2.

4631

Обавезе за јубиларне награде

50.000,00

489

Остале обавезе за порез, доприносе и друге дажбине

3.518,78

241

Текући рачун

53.518,78

– за исплату јубиларне награде

Исплата јубиларне награде лицу које није запослено код послодавца

Пошто је уређивање исплате јубиларне награде у целини у надлежности послодаваца, општим актом се може предвидети и исплата јубиларне награде лицима која нису запослена код послодавца, на пример, пензионисаним радницима. У том случају се на цео износ јубиларне награде обрачунава порез по стопи од 20%, на основицу коју чини бруто исплата награде умањена за 20% нормираних трошкова, будући да у овом случају пореско ослобођење од 18.331,00 динар, не важи за лица која нису у радном односу код послодавца. Тај бруто износ се добија дељењем нето утврђене награде са коефицијентом 0,84. На пример, ако се врши исплата награде у износу од 15.000,00 динара, обрачун је:

Опис

Износ

Износ за исплату – нето

15.000,00

Бруто износ (15.000 : 0,84)

17.857,14

Нормирани трошкови (р. бр. 3. x 20%)

3.571,43

Основица за плаћање пореза (р. бр. 2. – р. бр. 3)

14.285,71

Порез (20% на р. бр. 4)

2.857,14

За исплату (р. бр. 2 – р. бр. 5)

15.000,00

Обрачунски период

3.6

Шифра врсте прихода

1 01 611 00 0

3.7

Број дана

3.8

Број сати

3.8а

Фонд сати

3.9

Бруто приход

17.857,14

3.10

Основица за порез

14.285,71

3.11

Порез

2.857,14

3.12

Основица доприноса

0,00

3.13

Допринос за ПИО

0,00

3.14

Допринос за здравство

0,00

3.15

Допринос за незапосленост

0,00

3.16

Додатни допринос за ПИО

0,00

При овој исплати, послодавац Пореској управи подноси Образац ППП-ПД, уз коришћење ШВП 1 01 611 00 0, а порез се уплаћује на рачун 840-4848-37. За наш пример, образац ППП-ПД је попуњен на следећи начин:

Подсетимо још да према одредби члана 123. Закона, сва новчана потраживања из радног односа се сматрају оброчним давањима и застаревају у року од три године од дана настанка обавезе. Уколико се јубиларна награда исплаћује у новцу, застарева у року од три године од дана настанка обавезе. Рок застарелости тече од дана када је запослени испунио услове за исплату утврђене општим актом или уговором о раду.

*** ИСПЛАТА ПРИВРЕМЕНЕ ДИВИДЕНДЕ У АКЦИОНАРСКОМ ДРУШТВУ

рема одредбама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15 – у даљем тексту: Закон), акционарско друштво може одобрити плаћање дивиденди на своје акције годишње, али и у било које време између редовних седница скупштине, осим ако статутом друштва није другачије одређено. Према члану 273. ст. 1. Закона, оваква исплата се назива „привремена дивиденда”, односно „међудивиденда”. На сличан начин, исплату „међудивиденди” може вршити и друштво са ограниченом одговорношћу, јер је чланом 83. Закона, прописано да се на исплату добити члановима друштва са ограниченом одговорношћу сходно примењују одредбе Закона о исплати дивиденде и међудивиденде акционарима.

lege artis ● октобар 2016.

1.2

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Р. бр.

Који су основни услови ако би желели да исплатимо привремене дивиденде за 2016. годину, у току 2016. године, сада у октобру, односно до краја ове године? Према члану 273. Закона, ако статутом није другачије одређено, акционарско друштво може плаћати привремену дивиденду у било које време између редовних седница скупштине, ако: 1) извештаји о пословању друштва и његовим финансијским резултатима сачињеним за ту намену јасно показују да је друштво у периоду за који се исплаћује међудивиденда остварило добит и да су расположива новчана средства друштва довољна за плаћање те међудивиденде; 2) износ међудивиденде који се исплаћује није већи од укупне добити остварене након завршетка претходне пословне године за коју су сачињени финансијски извештаји, увећане за нераспоређену добит и износе резерви које се могу користити за те намене, а умањене за утврђене губитке и износ који се мора унети у резерве, у складу са законом или статутом.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Као што се види, Закон јасно тражи да се поводом исплате привремених дивиденди сачини „извештај о пословању” који треба да обухвати обрачун пословног резултата акционарског друштва за период од почетка године до дана исплате тих дивиденди (на пример за период јануар – септембар, ако се исплата обавља у октобру). За ову прилику, сматрамо да је довољно сачинити биланс успеха за одређени број месеци у току године, из кога се може видети остварена добит за тај период. Међутим, акценат наведеног законског ограничења је на утврђивању ликвидности акционарског друштва поводом исплате привремених дивиденди. Наиме, у члану 273. тач. 1) Закона, захтева се да акционарско друштво утврди да су „расположива новчана средства довољна за плаћање међудивиденде”. Овде се мисли на обезбеђивање ликвидних средстава за плаћање привремених дивиденди и истовремено на обезбеђивање ликвидних средстава за редовно плаћање свих других обавеза акционарског друштва у периоду плаћања тих дивиденди и непосредно после тога. У том смислу, поводом исплате привремене дивиденде, друштво за своје потребе треба да сачини најмање два документа: 1) биланс прихода и расхода за конкретан број протеклих месеци од почетка године, из кога се виде пословни резултат и остваривање добити; 2) биланс ликвидности – прилива прихода и плаћања обавеза за наредни период до три наредна месеца након исплате привремених дивиденди (тај биланс, који почиње са садашњим салдом на рачуну, коме се додају очекиване наплате и коме се одузимају планирана плаћања, треба да докаже да исплата привремене дивиденде неће онемогућити плаћање обавеза, а поготово изазвати неликвидност друштва). Други захтев из тач. 2) члана 273. Закона, се односи на финансијску способност акционарског друштва да плаћа привремене дивиденде. Према том захтеву, износ привремене дивиденде у току 2016. године, не може да пређе износ који представља укупан добитак исказан по годишњем рачуну за 2015. годину, увећан за нераспоређени добитак исказан у билансу стања за 2015. годину, као ни износе повучене из резерви које се могу користити за те намене, а умањен за утврђене губитке и износ који се мора унети у резерве друштва, у складу са законом или статутом. Очигледно, у Закону се тражи да акционарско друштво које у току године жели да исплати привремене дивиденде мора за претходну годину на основу састављеног годишњег извештаја да има исказан већи добитак од евентуалних губитака који се налазе у билансу друштва, а нису покривени. Такође, акционарско друштво не може да исплати привремене дивиденде ако има такве обавезе за издвајање у резерве, у складу са сопственим статутом, које су веће од добитка. Према томе, пре него што приступи планирању исплате привремених дивиденди, друштво треба да стави у однос све наведене позиције из својих финансијских извештаја за претходну годину, па тек ако су добици и расположиве резерве веће од исказаних губитака и обавезне резерве, по последњем годишњем билансу, може се приступити планирању исплате привремених дивиденди.

Захтев за постојање нето имовине друштва

У члану 275. Закона, постављено је још једно ограничење које се може пренети и на исплату привремених дивиденди. Конкретно, према одредби у ст. 1. члана 275. Закона, акционарско друштво не

Одређивање акционара који имају право на привремене дивиденде

Из одредби чланова 271. и 274. Закона, произлази да акционарско друштво у поступку исплате привремених дивиденди има следеће три етапе: 1) доношење одлуке о одобрењу плаћања привремених дивиденди – то је дан на који друштво објављује акционарима и широј јавности намеру да исплати привремене дивиденде; након доношења овакве одлуке и њеног објављивања, акционар коме она треба да буде исплаћена постаје поверилац друштва за износ припадајуће дивиденде; 2) дан дивиденди – то је дан за који се сачињава листа акционара овлашћених за исплату привремених дивиденди; на тај дан стручне службе акционарског друштва на основу својих евиденција утврђују ко је акционар тог друштва; (подсећамо, према члану 249. ст. 1. Закона, акционаром, у односу према акционарском друштву и трећим лицима, сматра се лице које је као законити ималац акције уписано у Централни регистар, а дан уписа у Централни регистар јесте дан стицања акције); 3) дан плаћања – то је дан на који се обавља исплата привремених дивиденди.

Утврђивање привремене дивиденде по акционарима

У члану 271. ст. 3. Закона, дефинисано је да се дивиденда на акције исплаћује акционарима у складу са правима која произилазе из врсте и класе акција које поседују на дан дивиденде, а сразмерно броју акција које поседују у укупном броју акција те класе. Према томе, расподела привремених дивиденди на поједине акционаре се врши сразмерно номиналној вредности акција које они поседују, а ако акције нису уплаћене – сразмерно са извршеном уплатом, према времену уплата извршених у току пословне године. На основу тако утврђеног износа потпуно отплаћених акција односно сразмерног учешћа делимично отплаћених акција, укупна маса средстава издвојена за привремене дивиденде дели се са бројем акција да би се добио износ привремене дивиденде, која је једнака по свакој акцији. На тај начин акционар добија привремену дивиденду сразмерно вредности акција које поседује а које је отплатио. У примеру, уколико у току 2016. године, није било уплате нових акција, а све акције имају исту номиналну вредност, расподела привремених дивиденди се може обавити и према броју акција у рукама сваког акционара. Конкретно, по одлуци одбора директора, утврђено је: Укупна средства за привремене дивиденде

300.000 динара

Број издатих акција

600 комада

Привремена дивиденда по једној акцији

500 динара

Након утврђивања укупне масе средстава за привремене дивиденде, расподела ових средстава се спроводи према следећим претпоставкама:

9 lege artis ● октобар 2016.

Према члану 274. Закона, статутом може се одредити дан или метод његовог одређивања, на који се утврђује списак акционара који имају право на дивиденду (дан дивиденде). Ако статутом није одређен дан дивиденде за исплату привремене дивиденде, тај дан се одређује одлуком којом се одобрава њена исплата. Привремене дивиденде се плаћају лицима која су била акционари друштва на тај дан (дан дивиденде).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

може да врши плаћања акционарима ако је према последњим годишњим финансијским извештајима нето имовина друштва мања, или би услед такве исплате постала мања, од уплаћеног основног капитала, увећаног за резерве које је друштво у обавези да одржава у складу са законом или статутом, ако такве резерве постоје. Наиме, од акционарског друштва се овиме тражи да је његова нето имовина (која је једнака разлици укупне имовине и обавеза) већа од основног капитала, јер се у нето имовину рачунски укључују и износи добити и резерви. Та позитивна разлика између нето имовине и основног капитала је уједно и услов за омогућавање исплате привремених дивиденди.

● друштво је издало 600 обичних акција, које су у целини отплаћене; ● 300.000,00 динара, бруто су средства за дивиденде, пошто по овом основу треба обрачунати сваком акционару и пореске обавезе; ● друштво је евидентирало да акције припадају тројици власника. На основу ових података, обрачун привремених дивиденди за исплату по сваком власнику може се приказати на следећи начин: Акционар

Број акција

Привремена дивиденда по једној акцији

Износ привремених дивиденди

4 (2 × 3)

„А”

250

500

125.000

„Б”

200

500

100.000

„Ц”

150

500

75.000

Укупно

600

500

300.000

Према томе, бруто привремена дивиденда по једној акцији износи 500,00 динара, а акционар ће добити укупну масу привремених дивиденди у зависности од броја акција које поседује.

Порески третман привремене дивиденде

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према члану 61. ст. 1. тач. 2. Закона о порезу на доходак грађана, дивиденда је, па тиме и привремена дивиденда, приход од капитала, при чему по одредбама тог закона: ● на приход од дивиденде се плаћа само порез по стопи од 15% (члан 64); ● основица за обрачун пореза је опорезиви приход, који чини 100% бруто дивиденде расподељене обвезнику (члан 63. ст. 1); ● обвезник пореза на дивиденду је физичко лице које остварује приход од дивиденде, тј. акционар (члан 62.). На основу ових чињеница о опорезивању и претходно датих података, обрачун дивиденди за исплату по сваком власнику може се приказати на следећи начин:

Акционар

Број акција

Износ по једној акцији

Износ привремених дивиденди

Пореска основица

Износ пореза

Привремена дивиденда за исплату

4 (2 × 3)

5 (100% × 4)

6 (15% × 5)

7 (4 – 6)

„А”

250

500

125.000

18.750

106.250

„Б”

200

500

100.000

15.000

85.000

„Ц”

150

500

75.000

11.250

63.750

600

500

300.000

45.000

255.000

Износ од 300.000,00 динара, издвојене аконтационе добити се односи на бруто привремене дивиденде из којих треба обрачунати порез на приход. Обрачунат порез по стопи од 15% на 100% основицу одмах се уплаћује, а акционарима се исплаћује нето привремена дивиденда. Исплата привремених дивиденди може се акционарима – физичким лицима извршити уплатом на жиро-рачун, уплатом на текући рачун или исплатом у готовини. Порез који се плаћа приликом исплате дивиденди представља порез по одбитку, што значи да је исплатилац прихода дужан да:

● пре сваке исплате прихода обрачуна порез по прописима који важе у моменту исплате и ● пре исплате поднесе Пореској управи пореску пријаву на Обрасцу ППП-ПД - Појединачна пореска пријава о обрачунатим порезима и доприносима. За плаћање обавеза по основу исплате ове накнаде. Приходи од дивиденди у Обрасцу ППП-ПД пријављују се под ОВП 402, а обрачунати порез на дивиденде плаћа се на рачун 840-4848-37.

*** ОДОБРАВАЊЕ ЗАЈМА ЗАПОСЛЕНИМА ЗА НАБАВКУ ЗИМНИЦЕ И СЛИЧНЕ ПОТРЕБЕ

Одобрени зајам нема карактер зараде. Ако запослени не врати зајам у утврђеном року, односно ако послодавац опрости дуг (отпише зајам), опроштени дуг има карактер зараде. У посебном случају, ако код послодавца није закључен колективни уговор, нити је донет правилник о раду, а уговором о раду исплата зајма није предвиђена, послодавац ову исплату може утврдити посебном одлуком управног одбора или директора, при чему та одлука треба да садржи све елементе у вези са исплатом. Послодавац може општим актом да утврди само могућност одобравања зајма, без одређене намене и да зајам одобрава према потреби запослених. Такође, послодавац може општим актом да утврди да се зајам не мора одобравати свим запосленима у истом износу и на исти начин, већ једном броју запослених према њиховим потребама или запосленом појединцу на основу његовог захтева. Послодавци имају потпуну слободу регулисања висине зајма који исплаћују запосленима. Заправо, не постоји пропис који ограничава висину зајма, па износ исплате у пракси зависи од два фактора: ● могућности послодавца да издвоји ликвидна средства за исплату; ● могућности запослених да примљени износ врате у уговореном року.

11 lege artis ● октобар 2016.

рема члану 120. тач. 4) Закона о раду (у даљем тексту: Закон), општим актом односно уговором о раду могу да се предвиде права запослених на друга примања, па тиме и право запослених на зајам. При томе, послодавац може запосленима да одобри зајам само ако је то предвиђено општим актом (колективним уговором или правилником о раду) или уговором о раду. Ако у општем акту, односно у уговору о раду није уређено давање зајма, послодавац не може одобрити зајам док то не уреди општим актом односно уговором о раду. Послодавац у општем акту односно уговору о раду мора да уреди: ● случајеве у којима запосленима може да се одобри зајам; ● орган надлежан за доношење одлуке о одобравању зајма; одлуку може да донесе управни одбор или директор; ● висину зајма, тј. највећи износ који се може одобрити; ● почетак враћања зајма и рокове у којима се зајам враћа, као и рок до кога се зајам мора у целости вратити; ● права послодавца да зараду запосленог приликом исплате може да умањи за рату зајма коју је запослени дужан да врати у одређеном року; о овоме мора да има писмену сагласност запосленог (из члана 123. Закона о раду); то може да буде само изјава запосленог или уговор закључен са сваким запосленим са којим се уређују услови одобравања и враћања зајма; ● обавезу враћања зајма; зајам може да се отпише само у случају смрти запосленог.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У посебном случају, ако се привремена дивиденда исплаћује правном лицу, на ту дивиденду се не обрачунава и не плаћа порез. Према члану 65. Закона о тржишту капитала („Сл гласник РС”, бр. 31/11), јавно друштво издавалац власничких хартија од вредности којима се тргује на регулисаном тржишту, односно МТП је обавезно да објави обавештење о исплати дивиденди.

Начин исплате зајма

Зајам се по правилу исплаћује у новцу. Међутим, пошто послодавац самостално одлучује о одобравању зајма, на основу сопствених критеријума, зајам се може исплатити и у натури, зависно од намене зајма, што послодавац мора предвидети својим актом. Зависно од сврхе давања зајма, он се може додељивати у дрвима, угљу, уџбеницима, месу (полуткама), сопственим производима или другој роби. Приликом оваквог додељивања зајма треба имати у виду: ● да се вредност зајма у натури обрачунава са ПДВ-ом; ● да се сопствени производи обрачунавају по малопродајним ценама; ● да је враћање оваквог зајма искључиво у новцу. Ако послодавац својим актом предвиди исплату зајма само у натури, запослени који робу не желе, не могу тражити исплату зајма у новцу.

Зајам се враћа из нето зараде запосленог

Зајам се враћа из зараде запосленог, и то из нето зараде, умањене за порез и доприносе на терет запосленог. Дакле, рата зајма је урачуната у бруто зараду, па се при утврђивању нето зараде плаћају порез и доприноси из зараде, а након њиховог обрачуна се обуставља зајам. На пример, зарада запосленог је 50.000,00 динара, а једна рата укупног зајма од 39.000,00 динара је 6.500,00 динара. Обрачун је:

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ред. бр.

Опис

Износ

Бруто зарада

50.000,00

Порез ((50.000,00 – 11.604,00) x 10%)

3.839,60

Доприноси (19,90% на ред. бр. 1)

9.950,00

Нето зарада (ред. бр. 1 – ред. бр. 2 – ред. бр. 3)

36.210,40

Отплата зајма

6.500,00

Нето за исплату (ред. бр. 4 – ред. бр. 5)

29.710,04

Књижење исплаћеног зајма и уплата рате: Р. бр.

Конто дугује

потражује

2323

ОПИС

Износ дугује

Потражује

Краткорочни кредити дати запосленима

39.000

2410

Рачуни код банака

39.000

– исплата зајма на текући рачун 2)

2410

Рачуни код банака

2323

Краткорочни кредити дати запосленима

6.500 6.500

– уплата обуставе од запосленог по основу зајма

Порески третман зајма

Зајам који се запосленима исплаћује нема карактер прихода, односно личног примања у смислу Закона о порезу на доходак грађана (у даљем тексту: Закон о порезу), па се на одобрени зајам приликом његове исплате не обрачунавају порез на доходак грађана и доприноси за социјално осигурање. Међутим, уколико се зајам не отплаћује, важе следеће одредбе:

1) ако се зајам неоправдано отпише, односно опрости запосленима, неотплаћени износ добија карактер зараде, па се на њега плаћају порез и доприноси као на редовну зараду; 2) ако се зајам оправдано отпише (смрт запосленог), на неотплаћени износ се не плаћају ни порез ни доприноси.

Опис

Износ

Одобрени зајам

50.000,00

Отплаћени зајам

20.000,00

Отписани зајам

30.000,00

Бруто износ отписаног зајма ((30.000,00 – 1.160,40) : 0,701)

41.140,66

Пореска олакшица

11.604,00

Пореска основица (41.140,66 –11.604,00)

29.536,66

Порез (10% на 29.536,66)

2.953,67

Доприноси из зараде (19,90% на 41.140,66)

8.186,99

Опроштени дуг – примање запосленог са карактером зараде (ред. бр. 4 – ред. бр. 7 – ред. бр. 8)

30.000,00

Доприноси на терет послодавца (17,90% на 41.140,66)

7.364,18

Трошак послодавца (ред. бр. 3 + ред. бр. 7 + ред. бр. 8 + ред. бр. 10)

48.504,84

Ако послодавац донесе одлуку о опраштању дуга по основу зајма, обавеза плаћања укупно неотплаћеног зајма, са припадајућим порезом и доприносима, настаје даном доношења те одлуке. У овом случају та одлука послодавца донета је пре исплате редовне зараде запосленима, па приказани обрачун опроштеног зајма има карактер исплате првог дела зараде. У другом случају, ако је послодавац пре одлуке о отпису зајма већ исплатио први део зараде, опроштени зајам има карактер исплате другог дела зараде. У том случају врши се сабирање првог дела зараде који је исплаћен у истом месецу са зарадом по основу отписа дуга. На збир се обрачунавају доприноси за социјално осигурање, одбијају доприноси који су плаћени приликом исплате првог дела зараде и утврђује износ доприноса за уплату. Приликом исплате другог дела зараде (у овом случају то је опроштени зајам) порез на зараду се обрачунава само на износ друге исплате (без умањења неопорезованог износа од 11.604,00 динара). С обзиром на то да се опроштени део зајма (који у овом случају представља исплату другог дела зараде) увек исказује у нето износу, ради кумулирања са исплаћеном зарадом (која представља исплату првог дела зараде) прерачунава се у бруто износ по формули Б = Н : 0,701. У посебном случају, уколико послодавац нема од кога или из чега да обустави рату за отплату зајма (због смрти дужника, ликвидације предузећа, престанка радног односа запосленог и сл.), односно када је, сходно прописима о рачуноводству, могућност наплате неизвесна и документована, онда послодавац може отписати зајам. У том случају не постоји ни обавеза плаћања пореза.

13 lege artis ● октобар 2016.

Ред. бр.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Наиме, ако је реч о зајму који није враћен (на пример, послодавац га је отписао запосленима), према одредбама Закона о порезу (члан 14. ст. 3.), неотплаћени износ зајма се опорезује порезом на зараде од 10%. Даље, овај зајам, са становишта Закона о раду, има карактер зараде, што значи да се на неотплаћени део плаћају порез и доприноси за социјално осигурање као и на остале делове зараде. Отписани зајам у бруто износу се укључује у бруто зараду за месец у коме је отписан зајам. На пример, запослени су од 50.000,00 динара, одобреног зајма отплатили 20.000,00 динара, а 30.000,00 динара, зајма послодавац је својом одлуком од 5. октобра отписао. У овом случају послодавац је дужан да 5. октобра 2016. године, обрачуна порез и доприносе. Ако пре 5. октобра, није исплаћивана зарада, овај обрачун има карактер прве исплате зараде, па обрачун овог отписа са карактером зараде пре исплате редовне зараде у конкретном месецу изгледа овако:

*** ОБАВЉАЊЕ ПРИВРЕМЕНИХ И ПОВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА ОД СТРАНЕ ПЕНЗИОНИСАНОГ ЛИЦА

члану 197. Закона о раду, регулисано је обављање привремених или повремених послова, а њихова основна одлика је у томе што су то послови ван радног односа – дакле, послови за које се не закључује уговор о раду. Из одредби Закона о раду, произлази да су основни услови за обављање привремених или повремених послова следећи: 1) да је реч о пословима који могу да буду из делатности послодавца или ван делатности послодавца; 2) да се обављају по претходно закљученом уговору; 3) да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години. Према члану 197. Закона о раду, уговор о обављању привремених и повремених послова може се закључити: ● са незапосленим лицем; ● са запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена; ● са корисником старосне пензије; ● са лицем које је члан омладинске или студентске задруге које није старије од 30 година.

Пријава на осигурање пензионисаног лица

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Ако пензионисано лице обавља послове по уговору о привременим или повременим пословима, добија статус обавезно осигураног лица по основу пензијског и инвалидског осигурања. Зато се за ова лица подноси јединствена пријава за обавезно социјално осигурање на Обрасцу М, који је прописан Уредбом о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у Јединствену базу Централног регистра обавезног социјалног осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 54/10 и 124/12). Пријава се подноси у року од три дана од дана закључења уговора о обављању повремених или привремених послова, по основу кога се стиче својство осигураника. На основу података из пријаве, врши се регистрација осигураника ради остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања. Уз пријаву се подносе докази за стицање својства осигураника – уговор о обављању послова. Наиме, пензионисана лица нису обавезно осигурана лица, већ корисници права и када, у складу са Законом о раду, обављају привремене или повремене послове постају обавезно осигурана лица. При томе треба имати у виду: 1) aко привремене или повремене послове обавља корисник старосне пензије, та пензија му се не обуставља за време овог посла; 2) aко привремене или повремене послове обавља корисник породичне пензије, та пензија му се обуставља док ради те послове. Приликом почетка обављања привремених или повремених послова за пензионисано лице се подноси јединствена пријава на Обрасцу М, без обзира на то да ли се посао обавља у пуном или у непуном радном времену. Пензионисана лица која обављају привремене или повремене послове имају право да им се у радну књижицу упишу подаци о стажу осигурања за који су уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање. Ове податке уписује организација за пензијско и инвалидско осигурање.

Порески третман

На приходе по уговору о повременим или привременим пословима са пензионисаним лицем не плаћа се допринос за здравствено осигурање, јер су пензионисана лица осигурана на здравствено осигурање код Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Према томе, на накнаду коју остварују пензионисана лица обављањем привремених или повремених послова послодавац уплаћује следеће пореске обавезе:

На терет извршиоца

На терет послодавца

Укупно

Допринос за пензијско и инвалидско осигурање

14%

12%

26%

Порез на накнаду

10%

–

10%

Основица: 1) за порез – бруто накнада; 2) за допринос за пензијско и инвалидско осигурање – уговорена бруто накнада, али не нижа од најниже месечне основице доприноса и не виша од највише основице доприноса.

На основу ових напомена, у наредној табели су приказана два примера обрачуна накнаде пензионисаним лицима, када је она уговорена у нето износу, под претпоставком да се посао обавља у пуном месечном фонду часова рада. Ред. број 1

Позиција

Накнада већа од најниже основице

Накнада мања од најниже основице

Уговорена нето накнада

18.240,00

15.200,00

Уговорена бруто накнада (ред. бр. 1 : 0,760)

24.000,00

20.000,00

Најнижа законска основица за доприносе (бруто)

22.400,00

Основица за плаћање доприноса (већи износ са ред. бр. 2 и 3)

24.000,00

22.400,00

15 lege artis ● октобар 2016.

Као што се види, код уговора закљученог са пензионисаним лицем, не плаћа се допринос за здравствено осигурање, с обзиром на то да пензионисана лица имају статус осигураника као корисници пензије. Такође, не плаћа се допринос за случај незапослености на накнаде које се по основу уговора о привременим и повременим пословима исплаћују пензионисаном лицу. Тај моменат значајно умањује трошкове накнаде за привремено-повремене послове, када их обавља пензионисано лице. Ако је накнада за рад пензионисаном лицу утврђена у бруто износу, обрачун се врши тако што се на бруто износ обрачунају пореске обавезе и исплати накнада преостала после тога, с тим што се допринос за пензијско и инвалидско осигурање плаћа на уговорену накнаду, уколико је она већа од најниже месечне основице доприноса, односно на најнижу месечну основицу, ако је она нижа од уговорене бруто накнаде. Уколико је накнада са пензионисаним лицем уговорена у нето износу, она се, ради обрачуна пореских обавеза, мора превести у бруто износ на следећи начин: 1) ако је уговорена нето накнада већа од најниже основице за доприносе, коефицијент за превођење у бруто износ је 0,760, који је утврђен на основу стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање од 14% и стопе пореза од 10% (100 – (14 + 10) : 100 = 0,760); 2) ако је уговорена нето накнада нижа од најниже основице за доприносе, основица за доприносе је најнижа бруто основица, а основица за порез је бруто накнада изведена по формули: ((уговорена нето накнада + обрачунат допринос за ПИО на најнижу основицу по стопи од 14%) : 0,90); 3) ако је уговорена нето накнада виша од највише основице за доприносе, основица за доприносе је највиша бруто основица, а основица за порез је бруто накнада изведена по формули: ((уговорена нето накнада + обрачунат допринос за ПИО на највишу основицу по стопи од 14%) : 0,90).

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Врста обавезе

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Допринос за пензијско-инвалидско осигурање на терет запосленог (14% на ред. бр. 4)

3.360,00

3.136,00

Бруто приход – основица за порез: а) нето накнада 18.240,00 : 0,760 (колона 3) б) (нето + износ доприноса за ПИО) : 0,90 (колона 4)

24.000,00

20.373,33

Порез (10% на ред. бр. 6)

2.400,00

2.037,33

Износ који се исплаћује (ред. бр. 6 – ред. бр. 5 – ред. бр. 7 = ред. бр. 1)

18.480,00

15.200,00

Доприноси за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодавца (12% на ред. бр. 4)

2.880,00

2.688,00

Пре исплате накнаде по уговору о привременом или повременом обављању послова, исплатилац подноси пореску пријаву ППП ПД надлежној организационој јединици Пореске управе, након чега добија БОП за плаћање обавеза по основу исплате ове накнаде. Приходи од обављања повремених или привремених послова у Обрасцу ППП-ПД пријављују се под ОВП 150, 151. или 152. Приликом исплате накнаде пензионисаном лицу за привремене или повремене послове порез и доприноси на ове приходе плаћају се на рачун 840-4848-37. На налогу за плаћање наводи се шифра плаћања 254 и број одобрења за плаћање (БОП) добијен од од стране Пореске управе. Уколико пензионисано лице обавља привремене или повремене послове у времену краћем од календарског месеца, уговорена накнада за рад се, ради обрачуна доприноса, упоређује са сразмерним износом најниже прописане месечне основице за број часова рада у односу на пун месечни фонд часова. Ако је накнада за рад на привременим или повременим пословима који трају краће од пуног месеца нижа од најниже сразмерне основице, доприноси се плаћају на сразмерну најнижу основицу и обрнуто.

***

РАЧУНОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ УНАПРЕД ПЛАЋЕНИХ ТРОШКОВА – у привреди

ходно Правилнику о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14, у даљем тексту: Правилник), на рачунима групе 28 – Активна временска разграничења, исказују се трошкови плаћени у току пословне године који се односе на наредну пословну годину, и приходи, по основу којих су настали трошкови у текућој години, а који нису фактурисани за текућу годину. У оквиру ове групе, на рачуну 280 – Унапред плаћени трошкови, исказују се трошкови који су унапред плаћени за наредни/е обрачунске периоде, као што су закупнине, осигурање, претплата на стручне часописе и др. У корист овог рачуна исказује се обрачунати отпис унапред плаћених трошкова за односни период. На пример, рачуноводствено евидентирање унапред плаћених трошкова можемо приказати на следећи начин: 1) друштво даје у закуп пословни простор на период од годину дана. Уговорена закупнина је 60.000,00 динара, месечно без ПДВ-а. Уговором је утврђено да се закупнина плаћа унапред за целу годину. Закупац је платио закупнину за период од 1. 11. 2016. до 31. 10. 2017. године, у износу од 720.000,00 динара, и ПДВ-а у износу од 144.000,00 динара. 2) примљен је рачун на име претплате за стручну литературу за наредну 2016. годину, у износу од 70.000,00 динара, плус 10% ПДВ у износу од 7.000,00 динара.

Р. бр.

Конто потражује

280

Износ дугује

потражује

Унапред плаћени трошкови

720.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи

144.000

435

Добављачи у земљи

864.000

– по уговору о закупу 1а)

533

Трошкови закупнина (2 месеца x 60.000 дин.)

120.000

280

Унапред плаћени трошкови

120.000

– за трошкове закупа текуће године 2)

280

Унапред плаћени трошкови

70.000

270

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи

7.000

435

Добављачи у земљи

77.000

– претплата на стручни часопис

3) У наредној години биће признати припадајући део трошкова закупа за 10 месеци као и трошак претплате на стручне часописе. Р. бр.

Конто потражује

533

Износ дугује

потражује

Трошкови закупнина (10 месеци x 60.000 дин.)

600.000

280

Унапред плаћени трошкови

600.000

– за трошкове закупа 3а)

559

Остали нематеријални трошкови

70.000

280

Унапред плаћени трошкови

70.000

– трошкови претплате на стручни часопис

*** ИСПЛАТЕ НАСТАВНИЦИМА И ДРУГИМ ЛИЦИМА ЗА ВРЕМЕ ЕКСКУРЗИЈЕ Право наставника на исплату накнаде – дневнице за време екскурзије

Накнада наставницима за извођење екскурзија има карактер дневнице, због чега савет родитеља, после избора понуђача, на основу усаглашеног предлога родитеља ученика сваког одељења за које се изводи екскурзија одлучује о висини дневница. Право на дневнице остварују: наставник – одељенски старешина, стручни вођа пута, као и лекар–пратилац, зависно од програма путовања. Дневнице се обрачунавају у бруто износу и исплаћују, у складу са законом, на терет родитеља ученика који путују. Директор школе је дужан да изда путни налог запосленом који путује. Према томе, право на дневнице остварују: ● наставник – одељенски старешина, ● стручни вођа пута, и ● лекар–пратилац,

17 lege artis ● октобар 2016.

дугује

ОПИС

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

дугује

ОПИС

зависно од програма путовања. Дневнице се обрачунавају у бруто износу и исплаћују, у складу са законом, на терет родитеља ученика који путују. Савет родитеља, на основу усаглашеног предлога родитеља ученика сваког одељења за које се изводи екскурзија, одлучује о висини дневница. Приликом доношења одлуке о дневницама, савет родитеља узима у обзир све важне параметре везане за екскурзију (где се путује, колико дана, који је узраст ученика, када се путује и друго). Одлука треба да буде донета у складу са пословником о раду овог органа којим се уређује начин рада савета родитеља. Одлука савета родитеља школе о висини надокнада за наставнике је обавезујућа за школу. Уз ове одредбе, треба имати у виду и члан 26. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, у коме је утврђено да запослени (који је упућен на извођење ученичке екскурзије) има право на накнаду трошкова превоза у пуном износу, дневнице и накнаде пуног износа хотелског рачуна за спавање. Овом запосленом за време проведено на путу у трајању: ● од 8 до 12 сати – исплаћује се 50% дневнице; ● дуже од 12 сати – исплаћује се пун износ дневнице. Према томе, приликом упућивања на екскурзију са ученицима, наставник остварује право на следећа примања: ● новчану надокнаду, која има карактер дневнице, у складу са одлуком савета родитеља; ● накнаду трошкова превоза у пуном износу; ● накнаду пуног износа хотелског рачуна за спавање.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Према мишљењу Министарства просвете упућеном Министарству финансија, број 414-0000040/2007-04, накнаде наставницима за извођење излета, екскурзија или наставе у природи имају карактер дневнице. Према мишљењу Министарства финансија број 414-00-63/2009-04 од 21. августа 2009. године, пошто приход који остваре наставници по основу накнаде за извођење екскурзије има карактер дневнице, приход који остваре по основу накнаде за извођење екскурзије, која има карактер дневнице, предмет је пореског ослобађања сагласно одредби члана 18. ст. 1. тач. 2) Закона о порезу на доходак грађана. Део дневнице за службено путовање који се запосленом исплаћује у износу већем од законом прописаног неопорезованог износа, предмет је опорезивања порезом на доходак грађана на зараде, сагласно одредбама чл. 13. до 16. Закона о порезу на доходак грађана.

Обрачун новчане накнаде – дневница наставницима за време екскурзије

Ђачке екскурзије су активности које организују школе, а финансирају се средствима родитеља. Школе су обавезне да прикупљена новчана средства уплате и троше преко отвореног подрачуна код Управе за трезор. Погледајмо како се евидентирају та средства и како се обрачунавају и евидентирају исплате наставницима за време екскурзије. – Евидентирање уплате и употребе новчаних средстава која су уплатили родитељи Новчана средства која су за екскурзију уплатили родитељи евидентирају се на посебном подрачуну код Управе за трезор, чиме се обезбеђује њихово наменско трошење. Ради праћења и евидентирања ових новчаних средстава, као и ради евидентирања плаћања која школа обавља, школа треба да устроји посебну благајну, преко које ће се водити пријем уплата од родитеља, као и уплате које школа обавља по основу уговорене екскурзије. При томе, треба нагласити да је школа обавезна да примљена новчана средства од родитеља евидентира преко књиге благајне и наредног дана уплати на подрачун код Управе за трезор. Ради конкретног спровођења евиденције родитељских уплата за ђачке екскурзије, у Правилнику о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС”, бр. 16/16 49/16) утврђена су посебна субаналитичка конта на којима се евидентирају новчана средства родитеља: ● субаналитички конто 742378 – Родитељски динар за ваннаставне активности, који служи за евидентирање примљених новчаних средстава од родитеља; ● одговарајућа субаналитичка конта у класи 400000 – Текући расходи, на којима треба књижити исплате које школа врши по уговору о организовању екскурзије.

У наставку дајемо пример књижења новчаних средстава које су родитељи уплатили школи за екскурзију, као и примере књижења расхода везаних за спровођење екскурзије. Конкретни подаци су следећи: 1) родитељи су уплатили 350.936,00 динара, за ђачку екскурзију, новац је уведен у књигу благајне и уплаћен на подрачун школе; 2) туристичка агенција је доставила фактуру – обрачун за организовање екскурзије на износ од 240.000,00 динара, у који је урачунат порез на додату вредност од 20% (нето вредност износи 200.000,00 динара, а порез је 40.000,00 динара); школа је платила фактуру из издвојених родитељских средстава са подрачуна код Управе за трезор. Школа нема право на одбитак претходног пореза у складу са чланом 25. ст. 2. тач. 13) Закона о порезу на додату вредност. Књижења која у наставку дајемо, обухватају примљена новчана средства која су уплатили родитељи за екскурзију, као и расходе ових средстава по основу екскурзије.

Конто

Ред. бр.

Дугује

Потражује

1213193 742378

Износ

Опис

Дугује

Потражује

Остале благајне (новчана средстава за екскурзију)

350.936,00

Родитељски динар за ваннаставне активности

350.936,00

Прелазни рачун

350.936,00

Остале благајне (новчана средстава за екскурзију)

350.936,00

Жиро-рачун средстава прикупљених од родитеља

350.936,00

Прелазни рачун

350.936,00

Обрачунати неплаћени расходи

236.000,00

Добављачи у земљи

236.000,00

– уплаћен новац родитеља за екскурзију 2

121113 121319-3

– за уплату на подрачун Управе за трезор 3

1211112 121113

– по изводу Управе за трезор за уплаћену готовину 4

131211 252111

– по фактури туристичке агенције

19 lege artis ● октобар 2016.

Књижење за примљена средства од родитеља и плаћање агенцији за превоз ученика:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Субаналитички конто 742378 може се користити само за евидентирање родитељских уплата за екскурзију и за уплате родитеља по основу других ваннаставних активности, због чега школа треба да прилагоди односно рашчлани још два конта на којима ће се издвојити уплата средстава родитеља за друге намене, а то су: ● субаналитички конто 121111 – Жиро-рачуни, па се тако може отворити посебан конто 121111-1 ● Жиро-рачун средстава из буџета за редовну делатност, конто 121111-2 – Жиро-рачун средстава прикупљених од родитеља итд.; ● субаналитички конто 121319 – Остале благајне, па се тако може отворити посебан конто 121319-3 ● Благајна средстава прикупљених од родитеља, који ће служити за евидентирање новчаних средстава чији се промет води преко књиге благајне.

252111 121111-2

Добављачи у земљи

240.000,00

Жиро-рачун средстава прикупљених од родитеља

240.000,00

Остале опште услуге

240.000,00

Обрачунати неплаћени расходи

240.000,00

– за исплату фактуре добављача 6

423911 131211

– за пренос на расходе

– Исплата дневница наставницима за екскурзију у земљи Ради вођења ђачке екскурзије, директор школе је издао путни налог за два наставника који ће провести на екскурзији са ђацима пет дана. Висина дневнице износи 3.185,00 динара, дневно по наставнику. Неопорезив износ је 2.201,00 динара, по једној дневници (до 31. 1. 2017. године). Обрачун дневница је следећи: Износ дневница: 2 наставника по 5 дана (2 x 5 x 3.185,00 динара)

31.850,00

Неопорезив износ:10 x 2.201,00 динара

22.010,00

Опорезив износ – нето (31.850 – 22.010)

9.840,00

Бруто основица за обрачун пореза (9.840,00 : 0,90)

10.933,33

Порез на дневнице (10% на 10.933,33)

1.093,33

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

20 Књижење за обрачунате и исплаћене дневнице наставницима Конто

Ред. бр.

Дугује

Потражује

131211

Опис 4 Обрачунати неплаћени расходи

237111 237211

Износ Дугује

Потражује

32.943,33

Обавезе по основу нето исплата за службена путовања у земљи

31.850,00

Обавезе по основу пореза на исплате за службена путовања

1.093,33

– за створену обавезу по основу службеног пута 2

121113

Прелазни рачун 121111-2

Жиро-рачун средстава прикупљених од родитеља

31.850,00

– по изводу Управе за трезор за подигнут новац за службени пут 3

121319-3

Остале благајне (новчана средстава за екскурзију) 121113

31.850,00

Прелазни рачун

31.850,00

– за унос у благајну за исплату дневница 4

237111

Обавезе по основу нето исплата за службена путовања у земљи

31.850,00

237211

Обавезе по основу пореза на исплате за службена путовања 121319-3

1.093,33

Остале благајне (новчана средстава за екскурзију)

121111-2

31.850,00

Жиро-рачун средстава прикупљених од родитеља

1.093,33

422111 131211

Трошкови дневница (исхране) на службеном путу

31.850,00

Обрачунати неплаћени расходи

31.850,00

– за пренос на расходе

- Исплата по уговору лекару за екскурзију у земљи Ради обезбеђења здравствене заштите ученика за време извођења ваннаставне активности – екскурзије, дајемо пример када је школа ангажовала лекара и са њим склопила уговор о делу. Уговором је предвиђена накнада за пружање медицинских услуга ученицима за време екскурзије, по једном дану у нето износу од 8.000,00 динара. Обрачун примања лекара је следећи: Ред. број

Позиција

Износ

Нето износ уговорене накнаде (5 x 8.000,00)

40.000,00

Коефицијент за прерачун

Бруто накнада (ред. бр. 1 x ред. бр. 2)

63.291,14

Нормирани трошкови (20% на ред. бр. 3)

12.658,23

Основица за опорезивање (ред. бр. 3 – ред. бр. 4)

50.632,91

Порез на лична примања (20% на ред. бр. 5)

10.126,58

Допринос за пензијско и инвалидско осигурање (26% на ред. бр. 5)

13.164,56

Нето за исплату (ред. бр. 3 – ред. бр. 6 – ред. бр. 7)

40.000,00

0,632

Књижење обрачунате и исплаћене накнаде лекару по основу уговора Конто

Ред. бр.

Дугује

Потражује

131211

Опис 4 Обрачунати неплаћени расходи

Износ Дугује

Потражује

63.291,14

237311

Обавезе по основу нето исплата за услуге по уговору

237411

Обавезе по основу пореза на исплате за услуге по уговору

10.126,58 13.164,56

237511

Обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за услуге по уговору – за створену обавезу по основу уговора

40.000,00

21 lege artis ● октобар 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

– за плаћање по обрачуну трошкова за дневнице

237311

Обавезе по основу нето исплата за услуге по уговору

237411

Обавезе по основу пореза на исплате за услуге по уговору

237511

Обавезе по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за услуге по уговору 121111-2

40.000,00 10.126,58

13.164,56

Жиро-рачун (средства прикупљена од родитеља)

63.291,14

– по изводу Управе за трезор за исплату по уговору 3

424351

Остале медицинске услуге 131211

63.291,14

Обрачунати неплаћени расходи

63.291,14

– за пренос на расходе

Напомена: У случају да лекар кога је школа ангажовала није запослен, на износ обрачунате накнаде, поред доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, обрачунава се и исплаћује и допринос за здравствено осигурање по стопи од 12,3%.

*** КЊИЖЕЊЕ ТРОШКОВА ЕНЕРГЕТСКИХ УСЛУГА КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

орисници буџетских средстава обавезни су да, у складу са чланом 5. ст. 1. Уредбе о буџетском рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 125/03 и 12/06, у даљем тексту: Уредба), примењују готовинску основу приликом вођења буџетског рачуноводства. Према одредбама истог члана Уредбе, корисници буџетских средстава могу водити рачуноводствене евиденције и према обрачунској основи за потребе интерног извештавања, под условом да се финансијски извештаји израђују на готовинској основи ради консолидованог извештавања. У наставку ћемо дати примере књижења одређених сталних трошкова буџетских корисника по готовинској основи на групи 421000 – Стални трошкови, која садржи синтетичка конта на којима се књиже трошкови платног промета и банкарских услуга, енергетских услуга, комуналних услуга, услуга комуникације, трошкови осигурања, закупа имовине и опреме и остали трошкови задужењем одговарајућих субаналитичких конта у оквиру ове групе уз одобрење конта 252111 – Добављачи у земљи, а сагласно Правилнику о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски сyстем („Сл. гласник РС”, бр. 16/16 и 49/16). Предмет нашег интересовања је синтетички конто 421200 – Енергетске услуге, који садржи аналитичка конта на којима се књиже услуге за електричну енергију и трошкови грејања. 1. Књижење трошкова услуга за електричну енергију – 421211 У оквиру аналитичког конта 421210 – Услуге за електричну енергију, прописан је субаналитички конто 421211 – Услуге за електричну енергију, на коме се књиже трошкови за утрошену електричну енергију. Пример: Корисник буџетских средстава је од електродистрибуције примио фактуру за утрошену електричну енергију у износу од 72.000,00 динара (основица 60.000,00 динара, и ПДВ 12.000.00 динара). Корисник буџетских средстава има право на одбитак претходног пореза. Фактура је плаћена у целости у пореском периоду.

Књижење: Конто дугује

потражује

131211

ОПИС

Износ дугује

потражује

Обрачунати неплаћени расходи

60.000

123961

Порез на додату вредност у примљеним фактурама по општој стопи

12.000

252111

Добављачи у земљи

72.000

– за обавезе по фактури добављача 2

252111

Добављачи у земљи

121112

Текући рачун

72.000 72.000

– за плаћање електричне енергије (по изводу Управе за трезор) 3

421211

Услуге за електричну енергију

131211

Обрачунати неплаћени расходи

60.000 60.000

– за пренос на трошкове без ПДВ-a

Књижење износа од 12.000,00 динара, по основу претходног пореза (затварање конта 123961) спроводи се приликом обрачуна пореза на додату вредност на крају пореског периода. У случају да буџетски корисник нема право на одбитак претходног пореза, на свим наведеним контима књижио би се износ од 72.000,00 динара.

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

022211

ОПИС

Износ дугује

потражује

Залихе материјала за грејање

72.000

3111261

Залихе потрошног материјала

72.000

– књижење залиха материјала за грејање (по фактури добављача) 2

131211

Обрачунати неплаћени расходи

252111

Добављачи у земљи

72.000 72.000

– за обавезе по фактури добављача 3

252111

Добављачи у земљи

121112

Текући рачун

25.000 25.000

– за део уплате добављачу (према изводу Управе за трезор) 4

421222

Угаљ

25.000

23 lege artis ● октобар 2016.

2. Књижење трошкова за набавку угља – 421222 Пример: Корисник буџетских средстава је од добављача примио фактуру за испоручени угаљ у износу од 72.000,00 динара (основица 60.000,00 динара и ПДВ 12.000,00 динара). Корисник буџетских средстава нема право на одбитак претходног пореза. Фактура је плаћена у више делова. Први део у износу од 25.000,00 динара је плаћен одмах по добијању фактуре. У току месеца је утрошен угаљ у износу од 20.000,00 динара. Књижење:

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Ред. бр.

131211

Обрачунати неплаћени расходи

25.000

– за пренос на трошкове за део који је плаћен 5

311261

Залихе потрошног материјала

022211

Залихе материјала за грејање

20.000 20.000

– за утрошак угља у току месеца

На исти начин се књижи и набавка дрва и угља.

*** МОГУЋНОСТ ЗАМЕНЕ РЕДОВНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА И ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА 2015. ГОДИНУ (РОК 31. ДЕЦЕМБАР 2016)

амена јавно објављених финансијских извештаја се у највећем броју случајева врши услед откривања материјално значајних грешака у финансијским извештајима, услед чега исти не приказују истинито и објективно финансијски положај и резултате пословања правног лица.

Замена јавно објављених финансијских извештаја за 2015. годину

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У складу са чланом 36. Правилника о условима и начину јавног објављивања финансијских извештаја и вођењу регистра финансијских извештаја („Сл. гласник РС”, бр. 127/14, у даљем тексту: Правилник) обвезник може да захтева замену финансијског извештаја који је уписан у Регистар финансијских извештаја (у даљем тексту: Регистар) и јавно објављен, ако утврди да у том извештају резултати пословања и финансијски положај нису исказани истинито и објективно. У случајевима замене финансијских извештаја, обвезник доставља следећу документацију: 1) захтев за замену јавно објављеног финансијског извештаја, и то на обрасцу прописаном од стране Регистратора финансијских извештаја (даље: Регистратор); 2) одлуку о усвајању тог извештаја измењене садржине, у односу на извештај који је јавно објављен на интернет страници Агенције за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција); 3) одлуку о расподели добити, односно покрићу губитка по редовном годишњем финансијском извештају, ако је одлучено да се добит распоређује, односно да се врши покриће губитка; 4) годишњи извештај о пословању (ако је друштво обвезник састављања истог), и 5) ревизорски извештај (ако је друштво обвезник ревизије). Према члану 18. Правилника, у случајевима када од стране скупштине или другог надлежног органа обвезника није донета одлука о усвајању редовног или консолидованог годишњег финансијског извештаја до истека рока за достављање финансијских извештаја Агенцији, законски заступник може

НАПОМЕНА АУТОРА 1 Независно од тога који оквир финансијског извештавања правно лице примењује, дефинисање материјално значајне грешке и начин исправке грешака је на исти начин уређен и МРС 8 и МСФИ за МСП и Правилником за микро правна лица. Такође, независно од тога који оквир финансијског извештавања правно лице користи, да ли је грешка материјално значајна или се не утврђује на основу процене руководства, при чему би правна лица требало да у свом општем акту, односно Правилнику о рачуноводству и рачуноводственим политикама утврде праг материјалности за материјално значајну грешку.

Накнаде за регистрацију замене јавно објављених финансијских извештаја за 2015. годину

Накнада за обраду и јавно објављивање замене само документације у складу са прописима, износи 1.000,00 динара. Када су испуњени услови за јавно објављивање замене финансијског извештаја, односно документације, поред тог извештаја или документације на интернет страници Агенције у оквиру Регистра остају објављени и финансијски извештај, односно документација који су били предмет замене.

Важност прављења разлике између материјално значајне и материјално безначајне грешке Све грешке, у складу са прописима о рачуноводству, могу бити: ● материјално значајне грешке; ● материјално безначајне грешке.

Разликовање ове две врсте грешака од значаја је због начина њиховог евидентирања у пословним књигама обвезника, али је од значаја и са пореског аспекта, будући да ће само у случају постојања материјално значајне грешке постојати обавеза подношења измењене пореске пријаве. Материјално значајне грешке могу бити утврђене од стране самог правног лица након датума објављивања финансијских извештаја или утврђене у извештају независног ревизора, а нису исправљене до датума објављивања финансијских извештаја. Материјално значајна грешка се дефинише као грешка која је резултат значајних изостављања ставки у финансијским извештајима или погрешних исказивања која би, појединачно или заједно, могла да утичу на економске одлуке корисника донете на основу финансијских извештаја. Материјални значај зависи од величине и природе изостављене или погрешно исказане ставке која се процењује у конкретним околностима. Величина и природа ставке, или њихова комбинација, могу бити одлучујући фактор.

25 lege artis ● октобар 2016.

За обраду и јавно објављивање замене финансијских извештаја и документације из члана 34. Закона о рачуноводству, у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 119/13, 138/14, 45/15, 106/15 и 32/16, у даљем тексту: Одлука), плаћа се накнада која износи за: 1) редовне годишње финансијске извештаје и документацију за обвезнике ревизије, осим микро правних лица, односно консолидоване годишње финансијске извештаје и документацију, 6.000,00 динара; 2) редовне годишње финансијске извештаје и документацију, за микро правна лица обвезнике ревизије и за мала правна лица која нису обвезници ревизије, 3.000,00 динара; 3) редовне годишње финансијске извештаје и документацију за микро правна лица – привредна друштва, задруге, установе, правна лица која у складу са посебним прописима примењују одредбе Закона о рачуноводству, огранке страних правних лица са седиштем у иностранству, који обављају привредну делатност у Републици Србији, 1.200,00 динара; 4) редовне годишње финансијске извештаје и документацију за микро друга правна лица, као и редовне годишње финансијске извештаје за предузетнике и све ванредне финансијске извештаје, 500,00 динара.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

уместо те одлуке да достави изјаву о томе, уз навођење разлога због којих та одлука није донета. Такође, када није донета одлука о расподели добити, односно покрићу губитка, уместо те одлуке законски заступник доставља Агенцији изјаву да она није донета. Дакле, обвезник може извршити како замену јавно објављених финансијских извештаја, тако и документације из члана 34. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/13) и замену изјава да одлуке о усвајању финансијских извештаја и расподели добити нису донете, односно да региструје одлуке које су накнадно донете. Замену финансијских извештаја и јавно објављене документације, обвезник може да захтева најкасније до истека наредне године, у односу на годину на коју се тај извештај односи, односно најкасније до 31. 12. 2016. године, за финансијске извештаје за 2015. годину.

НАПОМЕНА АУТОРА 2 Правна лица која нису имала искуства са заменом финансијских извештаја, обично имају недоумицу односно питање: како да евидентирамо трошкове или приходе, а претходна година је закључена. У вези са недоумицом, скрећемо пажњу корисницима да се исправка грешака врши у години у којој су грешке откривене, дакле, у 2016. години, а исправљени подаци се приказују у колони текућа година (колона 5 Биланса стања и Биланса успеха) која се односи на 2015. годину. Дакле, у случају када је друштво саставило и регистровало редовне финансијске извештаје за јавно објављивање за 2015. годину, а у периоду након тога открије материјално значајне грешке, дужно је да их исправи преко резултата ранијих година и да, уколико надлежни орган у друштву донесе одлуку, састави кориговане финансијске извештаје и изврши замену јавно објављених финансијских извештаја.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Независно од начина утврђивања, начин исправке материјално значајних грешака је регулисан: ● Међународним рачуноводственим стандардом – МРС 8 Рачуноводствене политике, промене рачуноводствених процена и грешке („Сл. гласник РС”, бр. 35/14, у даљем тексту МРС 8) за правна лица која примењују пуне МРС/МСФИ; ● Одељком 10. Рачуноводствене политике, процене и грешке Међународног стандарда финансијског извештавања (ИФРС) за мале и средње ентитете („Сл. гласник РС”, бр. 117/13, у даљем тексту: МСФИ за МСП), за правна лица која примењују овај стандард; и ● Одредбама чл. 6–9. Правилника о начину признавања, вредновања, презентације и обелодањивања позиција у појединачним финансијским извештајима микро и других правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 118/13 и 95/14, у даљем тексту: Правилник за микро правна лица), за микро и друга правна лица. У складу са Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14, у даљем тексту: Правилник о контном оквиру), исправка материјално значајне грешке се врши у корист или на терет рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година.

ПРИМЕР 1 У извештају независног ревизора за 2015. годину, утврђене су две материјално значајне грешке. Извештај ревизора је усвојен након дана објављивања финансијских извештаја, и друштво је донело одлуку да коригује финансијске извештаје и усвоји извештај ревизора, као и да спроведе евидентирање у пословним књигама. Извршено је следеће књижење у 2016. години: 1) обавезе по дугорочном кредиту из иностранства су мање исказане у износу од 400.000,00 динара, јер друштво није извршило усаглашење ове обавезе на дан биланса стања; разлика се односи на необрачунате и неевидентиране курсне разлике. Ред. бр. дугује 1

340

Конто потражује 3

415

Опис

Износ дугује

потражује

Нераспоређени добитак ранијих година

400.000

Дугорочни кредити и зајмови у иностранству – за корекцију почетног стања

400.000

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

340 209

Опис

Износ дугује

потражује

Нераспоређени добитак ранијих година

4.500.000

Исправка вредности потраживања од продаје

4.500.000

– за корекцију почетног стања

Материјално безначајна грешка Материјално безначајна грешка исправља се у текућој години кориговање преко прихода, односно расхода текућег периода. У складу са Правилником о контном оквиру, предвиђена су 2 рачуна за исправку материјално безначајних грешака: ● рачун 592 – Расходи по основу исправки грешака из ранијих година које нису материјално значајне, и ● рачун 692 – Приходи по основу исправки грешака из ранијих година које нису материјално значајне.

ПРИМЕР 2 Привредно друштво је својим правилником о рачуноводственим политикама утврдило да се материјално значајном грешком сматра свака грешка која прелази 1% пословних прихода утврђених у финансијским извештајима за претходну годину. Друштво је у 2016. години, приликом сравњења стања са добављачем, утврдило да није евидентирало фактуру добављача из новембра 2015. године, која се односи на закуп пословног простора у износу од 50.000,00 динара. Пословни приходи исказани у финансијским извештајима за 2015. годину, за ово друштво износе 50.000.000,00 динара, па је извршен обрачун значајности грешке (50.000.000 x 1% = 500.000) и констатовано да је грешка материјално безначајна јер је нижа од утврђеног износа прага материјалности, па се корекција ове грешке спроводи на терет рачуна 592. Књижење у 2016. години:

27 lege artis ● октобар 2016.

У коригованим финансијским извештајима за 2015. годину, за овај износ смањиће се у билансу стања вредност исказана на позицији Купци у земљи (АОП 0056), и повећаће се у билансу успеха позиција Расходи од усклађивања вредности остале имовине која се исказује по фер вредности кроз биланс успеха (АОП 1051), јер да је ова промена књижена у 2015. години, евидентирало би се обезвређење потраживања на рачуну 585 – Обезвређење потраживања и краткорочних финансијских пласмана.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

У коригованим финансијским извештајима за 2015. годину, за овај износ повећавају се остали финансијски расходи у билансу успеха (АОП 1045) и дугорочни кредити и зајмови у иностранству у билансу стања (АОП 0438), јер да је курсирање извршено у 2015. години, ефекат би био књижен на рачуну 563 – Негативне курсне разлике (према трећим лицима); 2) друштво није на дан биланса извршило исправку вредности потраживања од купаца у земљи у складу са усвојеном рачуноводственом политиком; обрачуната исправка вредности према политици усвојеној у Правилнику о рачуноводству и рачуноводственим политикама за потраживања старија од 60 дана износи 4.500.000,00 динара.

Конто

Ред. бр.

дугује

потражује

Опис 4

Износ дугује

потражује

Расходи по основу исправки грешака из ранијих година које нису материјално значајне 50.000

592 435

Добављачи у земљи

50.000

– за исправку материјално безначајне грешке

По основу исправки материјално безначајних грешака не врши се кориговање јавно објављених финансијских извештаја (за 2015. годину). Аутор: мр Милица Бјелић, овлашћени екстерни и интерни ревизор

*** ПОДНОШЕЊЕ ИЗМЕЊЕНЕ ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ ЗБОГ ПОГРЕШНЕ ПРИМЕНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ И ПОРЕСКИХ ПРОПИСА

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

овом тексту биће речи о подношењу измењене пореске пријаве по основу утврђивања материјално значајних грешака, које су настале погрешном применом прописа о рачуноводству, као и о подношењу измењене пријаве по основу погрешне примене Закона о порезу на добит. Погрешно утврђивање пореза на добит може бити последица погрешне примене: ● рачуноводствених прописа, односно када порески обвезници вођење пословних књига, признавање и процењивање имовине и обавеза, прихода и расхода, састављање, приказивање и обелодањивање својих финансијских извештаја не врше у складу са законском, професионалном и интерном регулативом; ● Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – др. закон,142/14 91/15 аутентично тумачење и 112/15, у даљем тексту: Закон о порезу на добит), односно када порески обвезници усклађивање добити исказане у билансу успеха и обрачун података у прописаним обрасцима и коришћење пореских подстицаја и погодности, од значаја за утврђивање опорезиве добити, не врше у складу са одредбама Закона о порезу на добит и пратећим подзаконским актима. Погрешна примена рачуноводствених прописа доводи до тзв. рачуноводствених грешака које у складу са прописима о рачуноводству могу бити: ● материјално значајне грешке; ● материјално безначајне грешке. Подела рачуноводствених грешака на материјално значајне и материјално безначајне важна је за пореске обвезнике из више разлога, а пре свега: ● са аспекта њиховог рачуноводственог евидентирања у пословним књигама; ● због елиминисања субјективности и просуђивања приликом рачуноводственог обухватања и дилеме да ли је пословна трансакција материјална или не; ● са аспекта документовања пред екстерним органима, као што су Пореска управа, ревизори, друга регулаторна и контролна тела; ● са пореског аспекта, будући да постоји обавеза подношења измењене пореске пријаве у случају постојања материјално значајне грешке.

Пореске импликације: Подношење измењене пореске пријаве због исправке материјално значајних грешака из претходних периода

Пример Подношење измењене пореске пријаве због исправке материјално значајне грешке у финансијским извештајима

Р. бр.

Опис

Првобитни

Измењени

60.000.000

80.800.000

Резултат из Биланса успеха 1.

Добит пословне године Усклађивање расхода

Трошкови који нису документовани

1.200.000

12.

Новчане казне, уговорне казне и пенали

600.000

18.

Укупан износ амортизације обрачунат у финансијским извештајима

80.100.000

19.

Укупан износ амортизације за пореске сврхе

75.000.000

23.

Расходи за рекламу и пропаганду

2.500.000

Опорезива добит

29 lege artis ● октобар 2016.

Друштво је у 2016. години, спровело корекције материјално значајних грешака из 2015. године, у складу са извештајем независног ревизора. С обзиром на то да је укупан ефекат грешке материјално значајан (20.800.000,00 динара), обвезник је саставио нови порески биланс и измењену пореску пријаву. У примеру се полази од претпоставке да је првобитно исказана добит пре опорезивања у износу од 60.000.000,00 динара, а након корекције материјално значајних грешака она износи 80.800.000,00 динара, што представља збир првобитне добити од 60.000.000,00 динара, и спроведених корекција од 20.800.000,00 динара. У наставку примера полази се од претпоставке да је друштво имало одређена усклађивања расхода приказана у скраћеном обрасцу ПБ1. На основу измењене пореске основице утврђене у Обрасцу ПБ1, обвезник је саставио измењену пореску пријаву.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Погрешна примена рачуноводствених прописа, односно оквира финансијских извештавања која примењују правна лица доводи до настајања материјално значајних грешака чија се исправка врши корекцијом почетног стања нераспоређене добити или губитка из ранијих година и састављањем коригованих финансијских извештаја, што је основ и за подношење новог измењеног пореског биланса и измењене пореске пријаве за период за који је грешка установљена. Наиме, у складу са одредбама чл. 6. и 7. Закона о порезу на добит, опорезива добит се утврђује у пореском билансу, усклађивањем добити обвезника исказане у билансу успеха, који је сачињен у складу са МРС-ом, односно МСФИ и прописима из рачуноводства. Имајући у виду да се основица за порез на добит утврђује усклађивањем пословне добити исказане у билансу успеха, обавеза подношења измењене пореске пријаве постојаће у случајевима када грешка из претходног периода утиче на позиције биланса успеха, и то у случајевима када је та грешка утицала да добит пословне године буде исказана у мањем износу у односу на добит која би била исказана да није дошло до грешке, што је последично довело и до мањег износа опорезиве добити и мање плаћеног пореза. Кад је реч о исправци материјално значајне грешке из претходних година која доводи до смањења опорезиве добити, што значи да је обвезник платио већи износ пореза од оног који би платио да није било грешке, обвезник тада није дужан да подноси измењену пореску пријаву. Међутим, обвезник има право (али није дужан) да поднесе измењену пореску пријаву и да тражи повраћај више плаћеног пореза.

52.

Опорезива добит

69.400.000

90.200.000

54.

Износ губитка из пореског биланса из претходних година, до висине опорезиве добити

22.400.000

62.

Пореска основица

47.000.000

67.800.000

Образац ПДП – Пореска пријава за аконтационо – коначно утврђивање пореза на добит правних лица – (скраћена форма) Ред. бр.

Опис

Првобитна Измењена пореска пријава пореска пријава

Пореска основица (р. бр. 62. Обрасца ПБ 1)

47.000.000

67.800.000

Пореска стопа

15%

Обрачунати порез (1*2)

7.050.000

10.170.000

Укупна умањења обрачунатог пореза

3.525.000

Обрачунати порез по умањењу (3 – 4)

3.525.000

6.645.000

Пореске импликације: Подношење измењене пореске пријаве због погрешне примене Закона о порезу на добит

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

У претходном делу текста било је речи о пореском третману материјалне грешке која је настала погрешном применом прописа о рачуноводству, што је последично доводило и до погрешно утврђеног пореза на добит правних лица. У овом делу текста биће речи о случају кад је обвезник исправно исказао добит пословне године у билансу успеха, али је неправилном применом Закона о порезу на добит, погрешно саставио порески биланс што је довело до погрешно утврђеног износа пореза на добит. То су, на пример, случајеви када обвезник тачно не обрачуна пореску амортизацију, не примени или погрешно примени правила о утврђивању пореских капиталних добитака или губитака, не примени правила о трансферним ценама, правила о усклађивању расхода и сл. У случају погрешне примене Закона о порезу на добит, није битан износ грешке, тј. не постоје материјално значајне или безначајне грешке, будући да свака грешка у примени пореских прописа која доводи до мање обрачунатог износа пореза на добит доводи до обавезе подношења измењене пореске пријаве. Исправка грешке која је настала по основу погрешно утврђене обавезе за порез на добит за претходну годину специфична је по томе што се корекција ове грешке у текућој години увек врши корекцијом резултата претходног периода независно од тога да ли је грешка материјална или не. Наиме, у складу са Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14) на рачуну 481 – Обавезе за порез из резултата, исказује се обрачунати порез на добитак, задужењем рачуна 721 – Порески расход периода. У наредној години, када се грешка открије, књижење ће се вршити на следећи начин: ● ако је грешком био утврђен нижи износ пореске обавезе, књижење се врши ставом 340, (350)/481; ● ако је грешком био утврђен виши износ пореске обавезе, књижење се врши ставом 481/340, (350).

Пример Подношење измењене пореске пријаве због погрешне примене Закона о порезу на добит

Друштво је саставило и поднело порески биланс и пореску пријаву за 2015. годину. На основу састављеног пореског биланса и пореске пријаве утврђена је обавеза за порез на добит у износу од

Наведени расходи увећаће пореску основицу за укупно 6.500.000,00 динара. Р. бр.

Опис

Првобитни

Измењени

20.000.000

1.000.000

600.000

Резултат из Биланса успеха 1.

Добит пословне године Усклађивање расхода Трошкови који нису документовани

10.

Камате због неблаговремено плаћених пореза, доприноса и других јавних дажбина

18.

Укупан износ амортизације обрачунат у финансијским извештајима

6.800.000

8.300.000

19.

Укупан износ амортизације за пореске сврхе

7.000.000

31.

Дугорочна резервисања која се не признају у пореском билансу

3.000.000

33.

Расходи по основу обезвређења имовине

1.000.000

20.400.000

26.900.000

20.400.000

26.900.000

Опорезива добит 52.

Опорезива добит

54.

Износ губитка из пореског биланса из претходних година, до висине опорезиве добити

62.

Пореска основица

Образац ПДП – Пореска пријава за аконтационо – коначно утврђивање пореза на добит правних лица – (скраћена форма) Првобитна Измењена пореска пријава пореска пријава

Р. бр.

Опис

Пореска основица (р. бр. 62. Обрасца ПБ 1)

20.400.000

26.900.000

Пореска стопа

15%

Обрачунати порез (1*2)

3.060.000

4.035.000

Укупна умањења обрачунатог пореза

560.000

Обрачунати порез по умањењу (3 – 4)

2.500.000

3.475.000

31 lege artis ● октобар 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

2.500.000,00 динара, која је евидентирана у пословним књигама на рачуну 481 – Обавеза за порез из резултата. Након предаје, друштво је констатовало да у пореском билансу нису унети одређени расходи који су признати у Билансу успеха, али се не признају у складу са Законом о порезу на добит. Друштво је саставило нови порески биланс и пореску пријаву за 2015. годину, са следећом структуром која је измењена због следећих грешака: ● приликом уношења обрачунате амортизације у финансијским извештајима превидом је мање унета амортизација за 1.500.000,00 динара (ради се о амортизацији која се односи на нематеријална улагања и није сабрана са амортизацијом некретнина, постројења и опреме); ● расходи по основу обезвређења имовине у износу од 1.000.000,00 динара, нису унети у порески биланс; ● обрачунати трошкови који се не могу документовати износе 1.000.000,00 динара; ● дугорочна резервисања која се не признају у пореском билансу износе 3.000.000,00 динара.

Разлику између новоутврђене обавезе за порез на добит у односу на евидентирану и исказану обавезу у финансијским извештајима за 2015. годину, у износу од 975.000,00 динара (3.475.000 – 2.500.000), друштво ће евидентирати у 2016. години, задужењем рачуна 340 – Нераспоређени добитак ранијих година у корист рачуна 481 – Обавезе за порез из резултата.

Рокови за подношење измењене пореске пријаве

Према одредби члана 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/02, 84/02 – испр., 23/03 – испр., 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 63/06 – испр. др. закона, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – испр., 93/12, 47/13, 108/13, 68/14 и 105/14, 91/15 – аутентично тумачење, 112/15 и 15/16, у даљем тексту: ЗПППА), ако порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео Пореској управи, садржи грешку или пропуст, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости (5 година од дана када је застарелост почела да тече), поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени (у даљем тексту: измењена пореска пријава). Према томе, порески обвезник може поднети измењену пореску пријаву у року од пет година, с тим што се рок рачуна од првог дана наредне године од године у којој је поднета првобитна пореска пријава (пореска пријава која се мења).

Пример

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Обвезник је приметио је да је у пореској пријави и пореском билансу које је поднео у 2015. години, обрачунао и платио порез на добит у мањем износу него што је требало, с обзиром на то да је на терет расхода у пореском билансу признао расход који није настао у пословне сврхе обвезника. Рок за подношење измењене пореске пријаве, у овом случају, почиње да тече од 1. јануара 2016. године, и траје до истека 31. децембра 2020. године. Кад поднесе измењену пореску пријаву, обвезник ће морати да плати разлику између износа пореза који је обрачунао и платио по првобитно поднетој пореској пријави и износа пореза који је обрачунао у измењеној пореској пријави, са обрачунатом каматом на ту разлику, у складу са чланом 75. ЗПППА, од дана доспелости пореске обавезе до дана плаћања разлике.

НАПОМЕНА АУТОРА Уколико обвезник пореза на добит не поднесе измењену пореску пријаву, већ Пореска управа у поступку контроле открије грешку или пропуст који је довео до мање плаћеног пореза на добит, у том случају, поред пореза и камате, обвезник може да сноси и прекршајну одговорност, а у неким случајевима одговорна лица у правном лицу могу да сносе и кривичноправну одговорност. Аутор: мр Милица Бјелић, овлашћени екстерни и интерни ревизор

*** ОСТВАРИВАЊЕ И ОПОРЕЗИВАЊЕ ПРИХОДА ПО ОСНОВУ ИЗДАВАЊА СОПСТВЕНЕ НЕПОКРЕТНОСТИ У ЗАКУП ПРАВНОМ ЛИЦУ ДО КРАЈА 2016. ГОДИНЕ

аконом о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана, објављеним у „Сл. гласнику РС”, бр. 112/15 од 30. 12. 2015. године, утврђена је промена у пореском третману сопствених непокретности, а конкретно: 1) до 31. 12. 2016. године, приходи од издавања сопствених непокретности сматрају се приходом од капитала, а 2) од 1. 1. 2017. године, приходи од издавања сопствених непокретности сматраће се приходом од непокретности.

Погледајмо како се до краја 2016. године, порески третира приход од издавања сопствених непокретности, а у складу са Законом о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС” бр. 24/01... и 112/15, у даљем тексту: Закон).

Приход од сопствених непокретности

Порески третман прихода од издавања сопствене непокретности

Дакле, имајући у виду наведене одредбе Закона, приходи од издавања сопствених непокретности опорезују се порезом на доходак грађана на приходе од капитала по стопи од 20% која се примењује на пореску основицу коју чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 25% или за стварне трошкове које је обвезник имао при остваривању и очувању прихода. Обвезник пореза од давања у закуп сопствене непокретности је физичко лице које остварује приход по том основу (закуподавац). Порез на приходе од давања у закуп сопствене непокретности обрачунава се и плаћа по одбитку када је исплатилац прихода правно лице.

Примери обрачуна прихода од непокретности

У вези са примером обрачуна пореза, ако је уговорен бруто износ закупнине у висини од 40.000,00 динара, пореска основица коју чини опорезиви приход добија се умањењем бруто прихода за износ нормираних трошкова од 25%, конкретно за 10.000,00 динара (40.000 x 25% = 10.000), па се применом пореске стопе од 20% на пореску основицу од 30.000,00 динара (40.000 - 10.000 = 30.000) добија износ пореза од 6.000,00 динара (30.000 x 20% = 6.000). То значи да исплатилац прихода (правно лице), у конкретном случају исплаћује закуподавцу 34.000,00 динара (40.000 - 6.000 = 34.000) и дужан је да плати порез у износу од 6.000,00 динара. Сагласно томе, бруто приход по основу закупнине у себи садржи и износ пореза и „нето” приход пореског обвезника.

33 lege artis ● октобар 2016.

Као што смо рекли, до 31. 12. 2016. године, приход од сопствених непокретности је приход од капитала, а обвезник пореза на овај приход је физичко лице које издавањем у закуп сопствене непокретности правном лицу оствари приходе по том основу. Опорезив приход од капитала за приход од издавања сопствених непокретности чини бруто приход од остварене закупнине, умањен за нормиране трошкове у висини од 25%. Изузетно, код утврђивања опорезивог прихода од непокретности оствареног по основу изнајмљивања станова, соба и постеља путницима и туристима за које је плаћена боравишна такса, нормирани трошкови се признају у висини од 50% од бруто прихода. Обвезнику пореза на приходе од сопствених непокретности, на његов захтев, уместо нормираних трошкова, могу се признати стварни трошкови које је имао при остваривању и очувању прихода, ако за то поднесе доказе. Стопа пореза на приходе од капитала по основу прихода од издавања сопствених непокретности износи 20%. Према томе, елементи за обрачун пореза на приходе од давања у закуп сопствених непокретности су: ● плаћа се порез по одбитку по стопи од 20%; ● на основицу коју чини бруто приход (износ закупнине и вредност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац) умањен за нормиране трошкове у висини од 25%, односно за 50% (за изнајмљивање соба путницима и туристима), односно за стварно доказане трошкове.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Приходом од сопствених непокретности сматрају се приходи које обвезник оствари издавањем у закуп непокретности. Тај приход је заправо остварена закупнина у коју се урачунава и вредност свих извршених обавеза и услуга на које се обавезао закупац, осим обавеза плаћања трошкова насталих током закупа, а који зависе од обима потрошње закупца (на пр. електричне енергије, телефона и слично). Непокретностима по основу чијег издавања се остварује приход од издавања сматрају се: ● земљиште; ● стамбене, пословне и друге зграде; ● станови, пословне просторије, гараже и други надземни и подземни грађевински објекти, односно њихови делови.

Уколико је са закуподавцем непокретности уговорена нето накнада (која у себи не садржи порез на доходак грађана), она се, ради добијања основице за обрачун пореских обавеза, мора превести у бруто износ по следећој методологији: 1) ако је уговорена нето накнада са нормираним трошковима од 25%, бруто приход се добија дељењем са коефицијентом 0,85; 2) ако је уговорена нето накнада са нормираним трошковима од 50%, бруто приход се добија дељењем са коефицијентом 0,90; 3) ако је уговорена нето накнада са стварним трошковима, бруто приход се добија по формули: Бруто приход = (Нето приход без стварних трошкова : 0,80) + Стварни трошкови. На основу претходног излагања, у наредној табели су приказана два примера обрачуна пореза на приходе од сопствене непокретности које остварују физичка лица издавањем у закуп пословног простора правном лицу: Позиција

Нормирани трошкови 25%

Нормирани трошкови 50%

Нето износ уговорене закупнине

20.000

Формула за превођење у бруто износ

Н : 0,85

Н : 0,90

Бруто приход

23.529

22.222

Нормирани – стварни трошкови

5.882

11.111

Основица за опорезивање (ред. бр. 3 – ред. бр. 4)

17.647

11.111

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Р. бр.

Порез (20% на ред. бр. 5)

3.529

2.222

Нето за исплату (ред. бр. 3 – ред. бр. 6)

20.000

Порез на приходе од издавања непокретности, ако је исплатилац прихода правно лице обрачунава се и плаћа по одбитку, сагласно одредби чл. 99. и 101. Закона. То значи да је правно лице које врши исплату прихода које оствари физичко лице по основу издавања сопствене непокретности, као порески платац, дужно да порез по одбитку за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода. Исплатилац прихода дужан је да пре сваке исплате прихода по овом основу Пореској управи достави пореску пријаву о обрачунатом и плаћеном порезу по одбитку на Обрасцу ППП-ПД. Приход од издавања сопствених непокретности у Обрасцу ППП-ПД пријављује се под ОВП 405, а рачун за уплату пореза је 840-4848-37. За наш пример из колоне 4 претходне табеле, књижење код привредног друштва је следеће: По овој исплати, извршено је следеће књижење: Ред. бр.

Конто

Назив конта

дугује

потражује

525 465

Износ дугује

потражује

Трошкови накнада физичким лицима

22.222,00

Обавезе према физичким лицима за накнаде по уговорима

20.000,00

489

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

2.222,00

-по обрачуну 2.

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине

2.222,00

465

Обавезе према физичким лицима за накнаде по уговорима

20.000,00

241

Текући (пословни) рачун

22.222,00

-за исплату закупнине по уговору

У посебном случају, закупци се могу обавезати на друга плаћања закуподавцу (комуналне услуге), или на плаћање закупнине у девизама, па је обрачун у оваква два случаја следећи: Р. бр.

Позиција

Пример 1

Пример 2

Нето износ уговорене закупнине

20.000,00

24.600,00 (200 евра x 123 дин.)

Друга плаћања закуподавцу (комуналије)

5.000,00

Приход од непокретности (1 + 2)

25.000,00

24.600,00

Формула за превођење у бруто износ

Н : 0,85

Бруто приход

29.412

28.941

Нормирани трошкови (25%)

7.353

7.235

Основица за опорезивање (ред. бр. 3 – ред. бр. 4)

22.059

21.706

Порез на лична примања (20% на ред. бр. 5)

4.412

4.341

Нето за исплату (ред. бр. 5 – ред. бр. 8) закуподавцу

25.000,00

24.600,00

*** КОЕФИЦИЈЕНТ ЗА ИЗРАЧУНАВАЊЕ ВИСИНЕ МЕСЕЧНЕ ЗАКУПНИНЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ СТАНОВА ЗА ПЕРИОД VII-XII 2016. ГОДИНЕ

а основу члана 32. Закона о становању („Сл. гласник РС”, бр. 50/92..., и 99/11, у даљем тексту: Закон), министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је утврдио да коефицијент за израчунавање висине месечне закупнине за коришћење станова у друштвеној, државној и својини грађана у шестомесечном обрачунском периоду јул – децембар 2016. године, износи 0,201272. Коефицијент је објављен у „Сл. гласнику РС” бр. 77/16 од 14. 9. 2016. године. Наиме, поменутим чланом 32. Закона, прописано је да се закупнина за стан у друштвеној и државној својини и својини грађана утврђује у зависности од површине стана, квалитета стана и зграде у којој се налази стан, а изражава се бројем бодова за квалитет стана и зграде, површине стана и коефицијента. Ради спровођења ових законских одредби, донето је Упутство о начину утврђивања закупнине („Сл. гласник РС”, бр. 27/97, 43/01, 28/02 и 82/09 – у даљем тексту: Упутство), којим је прописано да се месечна закупнина израчунава полугодишње, за јануар-јун и јул-децембар, а утврђивање, обрачун и наплату закупнине врши власник стана, односно носилац права располагања или предузеће за стамбене услуге или друго правно лице коме се повере ти послови.

35 lege artis ● октобар 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

489

Према тачки 2. Упутства, месечна закупнина се утврђује на основу броја бодова, површине стана и коефицијента, по следећој формули: Зк = Бб x По x Ко, при чему су: Зк - месечна закупнина; Бб - број бодова; По - површина стана у m2; Ко - коефицијент. Број бодова конкретног стана утврђује се на основу Листе за утврђивање квалитета зграде и стана, која је прописана Упутством и чини његов саставни део. Коефицијент – као елемент ове формуле добија се тако што се износ у висини од 15% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији у претходном обрачунском периоду подели са бројем бодова стана просечне опремљености (600 бодова) и површином стана (56 m2). Стога, израчунавање коефицијента се врши према формули: Ко = Из : (Бб x По), У којој су: Из - износ у висини 15% просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији у претходном обрачунском периоду; Бб - број бодова стана просечне опремљености (600 бодова); По - корисна површина стана 56 m2.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

На основу ових елемената, министар грађевинарства и урбанизма је утврдио да коефицијент за израчунавање висине месечне закупнине за коришћење станова у друштвеној, државној и својини грађана за период јул-децембар 2016. године, износи 0,201272, па је на тај начин омогућено израчунавање висине месечних закупнина за станове. У примени ове формуле, може се запазити да коефицијент има карактер константе, а износ закупнине ће зависити од остала два елемента формуле – броја бодова за квалитет стана и површине стана. На пример: Ред. бр.

Опис

Износ

Површина стана

60 m2

Број бодова према месту за утврђивање квалитета стана

Коефицијент за израчунавање висине закупнине у шестомесечном обрачунском периоду јул-децембар 2016. године

0,201272

Месечна закупнина (1 × 2 × 3)

9.057,24

750

Износ закупнине утврђен на приказани начин у износу од 9.139,81 динар, плаћа носилац станарског права за период од 1. 7. до 31. 12. 2016. године, и на тај приход власник стана, односно носилац права располагања не плаћа ПДВ. На овако утврђени износ закупнине предузеће за стамбене услуге или друго правно лице закупцу издаје решење у коме се исказује нови месечни износ закупнине за период јул-децембар 2016. године, рокови уплате, број текућег рачуна на који се врши уплата, камата за случај кашњења уплате и сл.

*** ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРЕНСКЕ ПОРЕСКЕ КОНТРОЛЕ

Пореска контрола по овим основама врши се на основу годишњег плана, односно ванредног плана, који доноси директор Пореске управе, а који је заснован на оцени пореског значаја и пореског ризика пореског обвезника. У наставку дајемо више детаља о теренској пореској контроли, која је уређена члановима 123. до 129в Закона.

Појам и место обављања теренске контроле

Иза ових законских одредби свакако стоји контрола формалне и материјалне исправности документације, књиговодствених и других евиденција (аналитичке евиденције, помоћне књиге и др.) са циљем да утврди да ли иста садржи све битне елементе и да ли је правилно ликвидирана, а пореска обавеза исправно обрачуната и плаћена. Теренску контролу: ● обавља порески инспектор на основу налога за контролу, а ● поједине радње у оквиру одређених поступака теренске контроле прописаних Законом обавља порески контролор. У току теренске контроле, порески инспектор користи и податке прикупљене на начин из члана 120. ст. 1. Закона, а то значи проверава математичку тачност, формалну исправност и потпуност пореске пријаве и других извештаја, које порески обвезник, у складу са законом, доставља Пореској управи. Како и само име каже, теренска контрола врши се, по правилу, ван канцеларије Пореске управе, и то: ● у пословним просторијама пореског обвезника, или ● на другом месту, у зависности од предмета контроле. Ако се теренска контрола врши у његовим пословним просторијама, порески обвезник је дужан да обезбеди одговарајуће место за рад пореског инспектора, а ако такав простор за вршење теренске контроле не постoји, уз пристанак пореског обвезника, контрола се може обавити у његовим стамбеним просторијама, односно на другом месту које одреди Пореска управа. Ако се теренска контрола не обавља у пословним просторијама пореског обвезника, порески инспектор је дужан да прегледа просторије и о томе сачини белешку, која се уноси у записник о теренској контроли. То друго место пореске контроле може бити издвојена пословна јединица,

37 lege artis ● октобар 2016.

Према члану 123. ст. 1. Закона, теренска контрола представља скуп радњи којима Пореска управа проверава: ● законитост у раду, и ● правилност испуњавања пореских обавеза од стране пореских обвезника.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

рема одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/02... и 104/15, у даљем тексту: Закон), пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, који врши Пореска управа, у складу са Законом. Субјект ове контроле је Пореска управа, која је образована Законом као орган управе у саставу министарства надлежног за послове финансија и којим се уређују њена надлежност и организација. У опису њеног посла је и пореска контрола, како је претходно дефинисана. Према члану 117. Закона, у поступку пореске контроле Пореска управа, у складу са законом, обавља: 1) канцеларијску контролу; 2) теренску контролу; 3) радње у циљу откривања пореских кривичних дела.

или просторија код лица где се по уговору воде пословне књиге за рачун пореског обвезника. Међутим, ако не постоји погодно место за рад контроле, она се може обавити и у просторијама Пореске управе, а по одобрењу руководиоца организационе јединице Пореске управе, уз услов да порески обвезник достави пословне књиге са комплетном документацијом и одреди лице које ће учествовати у контроли. Изузетно, сходно члану 125. ст. 5. Закона, порески инспектор, има право да уђе у стан пореског обвезника, по одобрењу суда, ради вршења контроле. Такође, пореском обвезнику или његовом пуномоћнику, односно заступнику мора се пружити могућност да присуствују прегледу земљишта, просторија, односно стана који се врше у поступку контроле, а у случају да се порески обвезник, односно пуномоћник или заступник, не одазову позиву, односно не користе могућност да присуствују прегледу земљишта, просторија, односно стана, а инспектор оцени да се на тај начин онемогућава или одлаже спровођење пореске контроле, инспектор ће обезбедити два пунолетна сведока и извршити преглед земљишта, просторија и стана уз њихово присуство. О тако извршеном прегледу просторија, инспектор сачињава белешку, коју поред инспектора потписују и присутни сведоци. Инспектор мора обавезно да у записник унесе разлоге неприсуствовања пореског обвезника, односно пуномоћника и заступника.

Време теренске контроле

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Закон гарантује послодавцима обавезу инспектора да теренску контролу изврши у времену наведеном у налогу за контролу, и у току радног времена пореског обвезника. Изузетно, пореска контрола се обавља и по истеку радног времена, ако то налаже сврха контроле (на пр. континуитет контроле, започети попис), а уз пристанак пореског обвезника, што инспектор уноси у записник (сходно члану 126. ст. 1. Закона). Ако по окончању радног времена послодавца, инспектор мора да прекине контролу, у случају потребе (на пример, ако је започет, а незавршен попис), инспектор може привремено запечатити пословни или складишни простор послодавца који је контролисао. Мера привременог печаћења може трајати најдуже до почетка радног времена пореског обвезника, првог наредног радног дана. О овој мери инспектор доноси закључак, против којег жалба није допуштена. Печаћење се врши на тај начин што инспектор на врата објекта који се печати, ставља јемственик и восак, а преко воска печат Пореске управе, и обавештава пореског обвезника да ће почетком наредног радног дана инспектор скинути печат. Инспектор истовремено упозорава пореског обвезника на санкције у случају неовлашћеног отпечаћивања објекта, односно скидања воска и јемственика (у том случају чини се кривично дело повреде службеног печата).

Отпочињање теренске контроле

Налог за теренску контролу Пореска управа доставља пореском обвезнику, слањем препоручене пошиљке, обичне пошиљке или преко службеног лица пореског органа, непосредно пре почетка контроле. Налог за контролу који издаје руководилац надлежне организационе јединице Пореске управе која спроводи контролу - директор Центра за велике пореске обвезнике (ЦВПО). Дакле, пре почетка контроле, инспектор пореском обвезнику уручује налог за контролу и упознаје га са предметом контроле, уз обавезно показивања службене легитимације. Исте обавезе има и порески контролор, с тим да је он дужан да покаже или службену легитимацију или решење о овлашћењу. У случају кад је дошло до поремећаја у промету на тржишту или постоји индиција да је повећан обим нелегалне трговине, пореска контрола врши се на основу ванредног плана контроле који доноси министар, а поступак теренске контроле отпочиње без достављања налога за теренску контролу пореском обвезнику. Исти је случај и када се предузима контрола евидентирања промета преко фискалних каса, у ком случају такође не постоји законска обавеза достављања налога за контролу. Порески инспектор је дужан да покаже службену легитимацију пореском обвезнику, а порески контролор службену легитимацију или решење о овлашћењу. Пореска управа може да одложи почетак спровођења теренске контроле ако порески обвезник поднесе усмени приговор одмах по пријему налога за теренску контролу, наводећи разлоге за одлагање контроле, с тим што је у року од 24 часа од пријема налога дужан да достави приговор у

Према члану 127. Закона, порески обвезник је дужан да учествује у утврђивању чињеничног стања и даје обавештења и изјаве на захтев пореског инспектора. Такође, порески обвезник је дужан да пореском инспектору омогући увид у стање сировина, репродукционог материјала, полупроизвода, готових производа и робе и опреме, као и да омогући увид у пословне књиге, евиденције и другу документацију или исправе. При томе, треба приметити да учествовање пореског обвезника у поступку контроле истовремено прописано као неотуђиво право пореског обвезника (члан 24. ст. 1. тач. 10) Закона) и обавеза пореског обвезника (члан 25. тач. 9) Закона). Ако није у могућности да присуствује теренској контроли, порески обвезник ће одредити лице које, у његово име, извршава обавезе које порески обвезник има према наведеним одредбама. Неизвршавање наведених обавеза пореског обвезника не одлаже вршење теренске контроле. Порески инспектор може захтевати податке, односно увид у документацију и од запослених код пореског обвезника или других лица, и то им саопштава усмено. Лица којима се инспектор обратио, дужна су да податке којима располажу, односно документацију учине доступним пореском инспектору.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

писменом облику Пореској управи. По овом приговору, Пореска управа доноси закључак против којег није допуштен правни лек. Међутим, ако порески инспектор оцени да је усмени приговор изјављен да би се ометала теренска контрола, отпочеће поступак контроле и навести у записнику разлоге на основу којих је донео такву одлуку. Према томе, ако закључком Пореске управе није одобрено одлагање, инспектор започиње контролу, а ако је одобрено одлагање контроле, инспектор прекида започету контролу, односно започиње контролу код пореског обвезника, од датума који је одређен у закључку.

Записник о теренској контроли

Обавеза учествовања пореског обвезника у поступку теренске контроле

Пореско решење које се доноси у теренској контроли

Ако се у поступку теренске контроле утврди да порески обвезник није применио, или није правилно применио прописе приликом утврђивања пореза, на основу записника о извршеној теренској контроли, односно допунског записника, доноси се решење у складу са чланом 54. ст. 2. тач. 2) подтач. (1) Закона – које се доноси у поступку пореске контроле ако порески обвезник, супротно закону, не обави утврђивање пореске обавезе или га изврши нетачно или непотпуно. Пореска управа доноси пореско решење у року од 60 дана од дана достављања записника, односно допунског записника о теренској контроли. Оно што је у њему битно, јесте налагање пореском обвезнику да поднесе пореску пријаву у којој отклања утврђене неправилности ако је пореска пријава основ за евидентирање износа утврђеног пореза. Ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву по налогу Пореске управе, Пореска управа подноси пореску пријаву уместо пореског обвезника. То је у складу са чланом 38. ст. 8. Закона, којим је прописано да Пореска управа подноси пореску пријаву уместо пореског обвезника по службеној дужности, односно у случају када порески

lege artis ● октобар 2016.

Порески инспектор саставља записник о теренској контроли, у коме свака страница мора бити означена редним бројем и потписана. Записник о теренској контроли доставља пореском обвезнику, у року од пет дана од дана завршетка контроле. На записник о теренској контроли порески обвезник има право да поднесе примедбе у року од осам дана од дана пријема записника, осим на донето усмено решење, које се доноси када инспектор оцени да је угрожена наплата пореза. Ако су примедбе поднете на страном језику у року од 8 дана, сматраће се да су благовремено поднете ако се у року од наредна два дана достави превод примедби на српски језик оверен од стране овлашћеног лица. Ако су у примедбама изнети нови докази и чињенице, због којих би требало променити чињенично стање утврђено у записнику или изменити раније правне оцене, порески инспектор ће о таквим доказима и чињеницама или о новим правним оценама саставити допунски записник. На овај допунски записник не може се изјавити приговор.

обвезник пропусти да је поднесе по налогу контроле, као и у другим случајевима прописаним Законом.

Мере за отклањање утврђених повреда закона и неправилности у примени прописа у поступку теренске контроле

Мере за отклањање утврђених повреда и неправилности у примени прописа у поступку пореске контроле, у Закону су подељене на две групе: ● у току поступка пореске контроле (чл. 130, 131. и члан 132. ст. 4. ЗПППА) и ● после обављене пореске контроле (члан 132. ЗПППА).

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

1. Мере у току пореске контроле У складу са чланом 130. Закона, у току поступка теренске контроле, инспектор је дужан да контролисаном пореском обвезнику одузме робу у следећим случајевима: ● када постоји сумња да су роба или сировине, односно репродукциони материјал, употребљени и (или) набављени без обрачунатог пореза или на неки други начин супротан прописима, а порески обвезник нема доказа да их је набавио у складу са прописима и уз плаћање пореза, ако је оно прописано; ● када робу ставља у промет лице које није регистровано, односно овлашћено за обављање те делатности; ● када се врши производња робе ради стављања у промет, односно када се врши промет робе, а роба није прописно евидентирана у пословним књигама и другим пословним евиденцијама; ● када се врши транспорт робе без прописане документације (отпремница, товарни лист, рачун и сл.); ● када се роба продаје ван регистрованих пословних просторија или другог места одређеног за продају од стране надлежног органа. Поред тога, у поступку контроле инспектор је дужан да одузме и превозно или друго средство којим се роба транспортује, односно ставља у промет, ако је вредност робе која се одузима већа од 1/3 вредности тог средства. Превозно или друго средство одузеће се у поступку контроле и када вредност робе није већа од 1/3 вредности тог средства, ако је оно, после фабричке израде, додатно опремљено посебним простором за скривање или тајно транспортовање робе. У току пореске контроле порески инспектор може, уз потврду, привремено одузети пословне књиге, евиденције, другу документацију или исправе, до окончања поступка пореске контроле, а такође и средства за аутоматску обраду података, на којима се воде пословне књиге и евиденције, до окончања поступка пореске контроле. Послодавце треба упозорити да порески инспектор, сходно члану 131. ст. 1. Закона, у току пореске контроле може решењем пореском обвезнику изрећи привремену меру забране обављања делатности у трајању до 60 дана, ако утврди да се: 1) делатност обавља тако да робу и услуге не прати веродостојна документација од значаја за утврђивање пореза (отпремница, фактура, изјава купца и друго); 2) избегава утврђивање плаћања пореза тако што се не уплаћује дневни пазар, у складу са прописима; 3) избегава утврђивање и плаћање пореза радним ангажовањем лица која немају закључен уговор о раду или други акт о радном ангажовању, донет у складу са прописима о радним односима, као и ако та лица нису, у складу са прописима, пријављена надлежној организацији обавезног социјалног осигурања; 4) промет од продаје роба и пружања услуга не региструје преко фискалне касе или на други прописани начин. Коначно, ако порески обвезник врши продају акцизних производа који нису обележени на прописани начин, може му се изрећи заштитна мера – забрана обављања делатности за правно лице, у трајању од три месеца до једне године.

Наведене мере трају док порески обвезник не отклони утврђене повреде закона, односно неправилности у примени прописа.

Жалба на решење донето у поступку теренске контроле

Пошто смо навели основне елементе теренске пореске контроле, даћемо и неколико напомена у вези са могућношћу пореских обвезника да изјаве жалбу на пореско решење после теренске контроле. Сходно члану 140. Закона, против пореског управног акта којим је одлучено о појединачним правима и обавезама из порескоправног односа (дакле и по теренској контроли) може се поднети жалба. Против пореског решења донетог у првостепеном пореском поступку увек је допуштена жалба. Жалбу може поднети: а) лице о чијим је правима или обавезама одлучено у првостепеном пореском поступку, и б) лице о чијим правима или обавезама није одлучено у првостепеном пореском поступку, али које има правни интерес за подношење жалбе против пореског решења (нa пр. јемац или лице одговорно по основу секундарне пореске обавезе).

41 lege artis ● октобар 2016.

У складу са чланом 142. Закона, жалба се подноси у року од 15 дана од дана пријема пореског решења, осим ако законом није друкчије прописано. Жалба се подноси надлежном другостепеном пореском органу, а то су Регионална одељења за другостепени поступак, а за обвезнике Центра за велике пореске обвезнике то је Централа Пореске управе – Сектор за пореско правне послове и координацију. Жалба се предаје непосредно или препорученом поштом, односно изјављује на записник првостепеном пореском органу. Према члану 147. став 1. Закона, жалба не одлаже извршење пореског решења, што значи да пореско решење постаје извршно када је достављено странци и када истекне у њему одређен рок за извршење обавезе која из њега проистиче (тзв. парициони рок). Међутим, чланом 147. ст. 2. Закона, прописано је да другостепени орган изузетно може одложити извршење решења против којег је изјављена жалба, ако порески обвезник документује да би плаћањем пореза или споредних пореских давања пре коначности побијаног решења (решења против којег је изјављена жалба) претрпео битну економску штету. По поднетом захтеву за одлагање извршења решења, другостепени орган решава по хитном поступку, о чему доноси закључак против којег није допуштена жалба. Након подношења захтева другостепеном органу, порески обвезник треба и првостепеном пореском органу да достави обавештење, којим га обавештава о томе да је другостепеном органу поднео захтев за одлагање извршења решења против којег је поднео жалбу. У наведеном обавештењу од првостепеног органа се захтева да не спроводи поступак принудне наплате за пореске обавезе из решења против којег је изјављена жалба, док другостепени орган не реши по захтеву за одлагање извршења решења против којег је изјављена жалба.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

2. Мере после обављеног поступка контроле Према члану 132. Закона, ако порески обвезник не поступи по решењу Пореске управе, предузеће се мере које подразумевају: ● забрану располагања средствима на рачуну, осим у сврху измирења обавеза по основу пореза; ● привремену забрану обављања делатности; ● привремену забрану обављања појединих послова; ● привремену забрану отуђења ствари у случају основане сумње да ће порески обвезник осујетити, односно онемогућити измиривање пореске обавезе.

КАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ И ДРУГИХ ОБАВЕЗА Октобар 2016. године

ОПИС ОБАВЕЗЕ Послодавци Пореској управи достављају извештај о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом у складу са законом - Образац ИОСИ

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

РОК ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОБАВЕЗЕ

ОБРАЧУНСКИ ПЕРИОД

OСНОВ

5. 10. 2016.

1. 9.-30. 9. 2016

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом

Боравишна такса

5. 10. 2016. 20. 10. 2016.

16. 9.-30. 9. 2016. 1. 10.-15. 10. 2016.

Закон о туризму

Подношење пореске пријаве за ПДВ од пореских дужника који нису обвезници ПДВ

10. 10. 2016.

1. 9.-30. 9. 2016.

Закон о порезу на додату вредност

Извештај о јавним набавкама за III тромесечје

10. 10 .2016.

1.7.– 30 .9. 2016.

Закон о јавним набавкама

Произвођачи и обрађивачи дувана Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде достављају извештај о производњи, обради и промету дувана, обрађеног дувана и дуванских производа

10. 10. 2016.

VII – IX 2016.

Закон о дувану

Месечна аконтација пореза на добит правних лица

15. 10. 2016.

1. 9.-30. 9. 2016

Закон о порезу на добит

Порез на паушални приход од самосталне делатности, и порез на приход од самосталне делатности предузетника који води пословне књиге

15. 10. 2016.

1. 9.-30. 9. 2016

Закон о порезу на доходак грађана

наставак на следећој страни

→

15. 10. 2016.

1. 9.-30. 9. 2016

Закон о тржишту капитала

Тромесечни обрачун акцизе

20. 10. 2016.

VII – IX 2016.

Закон о акцизама

1. 9.-30. 9. 2016

Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање

Крајњи рок за исплату зарада за претходни месец, односно обрачун и уплата доприноса за обавезно социјално осигурање на најнижу основицу ако послодавац нема средства за исплату зарада

31. 10. 2016.

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Обавеза брокерскодилерског друштва да Комисији за хартије од вредности достави извештај о своме пословању

43 lege artis ● октобар 2016.

Подаци од значаја за рад пословних субјеката Износи личних примања запослених

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Регрес за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 6) Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Отпремнина код одласка у пензију

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (62.474 · 2 = 124.948)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 · 62.474 = 124.948 дин.)

Јубиларна награда

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 18.331 динара годишње

Накнада трошкова превоза до посла и повратка са посла

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.666 дин.

Накнада за исхрану у току рада

Исплата по овом основу је обавезна, у висини утврђеној општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 5) Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Дневница за службено путовање у земљи

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2) Закона о раду)

Неопорезиво до 2.201 дин. по дневници

Дневница за службено путовање у иностранство

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тач. 3) Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник”, бр. 86/07, 84/14 и 84/15), а највише до 15 евра; за субјекте ван јавног сектора неопорезиво је до 50 евра

44 lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

Теренски додатак (дневна Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом, односно накнада за повећане трошкове рада на терену) уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду наставак на следећој страни

→

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Исплате разних видова помоћи запосленима ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Накнада трошкова погребних услуга запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 64.162 дин.

Солидарна помоћ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 64.162 дин.

Солидарна помоћ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 36.665 дин. по случају

Остале солидарне помоћи (чл. 120. тач. 1) Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

Стипендије и кредити ученика и студената – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.000 дин. месечно

Стипендије и кредити ученика основних школа – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

Зајам који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

Хранарине и стипендије које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 9.166 дин. месечно

45 lege artis ● октобар 2016.

наставак на следећој страни

→

Остала примања

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Накнада трошкова превоза сопственим путничким моторним возилом у службене сврхе

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 l бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.417 дин. месечно

Додатак за одвојени живот

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

Накнада трошкова смештаја на службеном путу

До висине прописане општим актом, односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

Накнада трошкова превоза на службеном путовању

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

Накнада трошкова смештаја и исхране за рад на терену (ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде) (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

Отпремнина при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по чл. 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. ст. 1. тач. 18) Закона о порезу на доходак грађана)

наставак на следећој страни

→

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1. 2. 3. Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција, која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности;

За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ

47 lege artis ● октобар 2016.

2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнина не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу, на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца;

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. ст. 1. тач. 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова.

3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 · 62.474 = 374.844 динара). Стимулативне отпремнине при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

www.legeartis.rs ● www.propisiupraksi.rs

Једнократна новчана накнада запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Сл. гласник РС“ бр. 9/15, 84/15 и 19/16)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

УКРАТКО... У припреми – захваљујући пројекту обједињавања катастарских снимака, Србија ће до 27. новембра добити централну базу података земљишне администрације, у оквиру Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. То ће омогућити свим заинтересованим да једним кликом дођу до поуздано ажурираних података о свакој непокретности на територији Србије. Подсећамо – од 1. јануара 2017. године, за правна лица биће обавезно чланство у Привредној комори, а у складу са Законом о привредним коморама („Сл. гласник РС”, бр. 112/15). О износу чланарине тренутно се преговара. Али, оно што је од издатaка битније за привреднике је шта за уплату добијају? Ипак, Удружење за заштиту уставности и законитости најављује да ће се са привредницима жалити Уставном суду. Између осталог, браниће се аргументом да је обавезно чланство у супротности са Уставом РС гарантованим правом да се остане изван сваког удружења. Бићемо у току. У процедури – изменама Закона о порезу на додату вредност, биће укинут повраћај ПДВ-а на храну и опрему за бебе. Уместо тога, биће повећан родитељски додатак. Основни циљ ове измене је равноправан и правичан третман свих родитеља који ће на овај начин остварити надокнаду. Захваљујући овим изменама више родитеља ће остварити право на ову надокнаду, јер ће сви родитељи који имају право на родитељски додатак добити увећање. У Министарству финансија кажу да ће предност оваквог социјалног приступа биће и чињеница да од сада родитељи неће морати да пролазе кроз дуготрајну процедуру прикупљања фискалних рачуна, њихову верификацију и одобрење од стране Пореске управе, већ ће им новац једнократно бити уплаћен на рачун.

lege artis ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ

Појашњавамо – нашој читатељки која се интересује коју врсту и степен стручне спреме треба да има лице које у установи образовања када заснива радни однос на месту шефа рачуноводства и да ли су за то потребне одређене године радног искуства и/или поседовање одговарајућег сертификата? По овом питању, подсећамо да према члану 19. Уредбе о буџетском рачуноводству (у даљем тексту: Уредба), вођење пословних књига, припрему, подношење и објављивање финансијских извештаја корисника буџетских средстава обавља стручно лице које није кажњавано за кривична дела која га чине неподобним за обављање послова из области рачуноводства. Услови за оспособљавање стручних лица и стицање стручних звања уређују се националним стандардом који до данас нису донети. У том смислу услови за вођење пословних књига шефа рачуноводства у установама образовања према уредби су следећи: ● да је запослен код корисника буџетских средстава; ● да није кажњаван за кривична дела која га чине неподобним за обављање послова из области рачуноводства; ● да има радно искуство и стручну спрему предвиђену актом о организацији и систематизацији радних места установе. Уредба директно не регулише потребно радно искуство у смислу година рада у рачуноводству, нити одговарајућу стручну спрему коју треба да има шеф рачуноводства да би лице могло да обавља наведене послове. Ближе услове које треба да испуњава шеф рачуноводства, у смислу година радног искуства и стручне спреме, према потребама послодавца утврђују се актом о организацији и систематизацији радних места којег у складу са Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13 и 35/15 - аутентично тумачење) доноси директор установе, уз сагласност органа управљања. С друге стране, поседовање било каквих сертификата о стицању знања и звања из области рачуноводства законом (ни подзаконским актом) није предвиђено као обавеза. Имајте у виду – ако послодавац, због потребе процеса и организације рада, нуди запосленом измену уговорених услова рада–анекс уговора о раду, ради премештаја на други одговарајући посао, који се обавља са повећаним ризиком, ово може да учини само на основу претходно утврђене здравствене способности од стране надлежног здравственог органа. Односно, послодавац је дужан да запосленом пре премештаја на послове са повећаним ризиком обезбеди претходни лекарски преглед у служби медицине рада, а запослени је дужан да прихвати ове послове ако је извештајем службе медицине рада утврђена одговарајућа здравствена способност запосленог у односу на те послове. Послодавац запосленом, који одбије да буде подвргнут претходном лекарском прегледу, може да: ● откаже уговор о раду, због непоштовања радне дисциплине, или ● изрекне или меру привременог удаљења са рада без накнаде зараде у трајању од једног до 15 радних дана или ● изрекне новчану казну у висини од 20% основне зараде, у трајању од три месеца, на основу решења послодавца. Против решења којим му је изречена једна од напред наведених мера (привремено удаљење, новчана казна) у прописаном року запослени може да покрене спор пред надлежним судом. Још једна новина у најави – Од 1. јануара 2017. године, уводи се институт привредног заштитника. Према најавама из Привредне коморе Србије, биће формирано 16 регионалних привредних комора и у свакој од њих мали предузетници ће имати свог заштитника. За разлику од Омбудсмана, привредни заштитници неће имати овлашћења установљена законом, те ће се у ситуацијама када њихово посредовање у неком случају не буде довољно, укључивати Заштитник грађана који ће ауторитативно ценити да ли се администрација – локална или републичка, према неком привредном субјекту посебно некоректно понаша, да ли крши правила добре управе и по потреби и тражити одговорност за то.