Весна Сурчински Миковиловић Марина Максић
БИОЛОГИЈА
Ed
uk a
pr
om
o
Уџбеник за пети разред основне школе
uk a
Ed o
om
pr
Здраво, Овај уџбеник ће ти помоћи да упознаш тајне природе и живота, да разумеш процесе који се одвијају у њима и схватиш значај, вредност и непоновљивост сваког живог бића, од најмање бактерије до човека. Желимо да овај уџбеник подстакне твоју радозналост и буде путоказ и охрабрење да трагаш за одговорима и откриваш непознато, повезујеш стечена знања и налазиш могућност да их примениш у свакодневном животу.
om
o
Надамо се да ће ти дружење са књигом бити занимљиво и забавно, да ћеш допунити своје знање и задовољити своју радозналост јер за то има много могућности. Пре свега, потруди се да посматраш природу и жива бића у свом окружењу, размишљај о њима и постављај питања. На тај начин ћеш доћи до неких одговора. Друге ћеш пронаћи у додатној литератури, на интернету, у научно популарним емисијама.
Ed
A БВ
uk a
pr
Изабери марљивост, упорност и истрајност када кренеш путем знања кроз разнолики и задивљујући свет природе, где свако живо биће представља јединствено решење загонетке која се зове живот.
кључне речи – речи карактеристичне за лекцију занимљивости – занимљиве информације за проширивање знања
Аутори
припрема за следећи час – ово треба да урадиш за следећи час
истражи и сазнај више – истраживање и проширивање знања
!!!
научили смо – кратак преглед градива
провери и примени своје знање – провера, повезивање и примена наученог
ознаке задатака:
* основни ниво ** средњи ниво *** напредни ниво
САДРЖАЈ ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА биологија и њен значај
7
КАКО УПОЗНАЈЕМО ПРИРОДУ
8
ВЕЖБА 1
17
Раст и развиће код животиња
70
Раст и развиће код биљака
72
ПРОМЕНЕ ТОКОМ РАЗВИЋА ЧОВЕКА
75
ОСНОВЕ КЛАСИФИКАЦИЈЕ
78
КЛАСИФИКАЦИЈА ЖИВИХ БИЋА
80
РЕЗИМЕ ОБЛАСТИ
84
ПИТАЊА НА КРАЈУ ОБЛАСТИ
86
Настанак и развој живог света 18 ВЕжба 2
24
једноћелијски и вишећелијски организми
25
Особине живих бића
30
Вежба 3
34
Исхрана
35 37
Аутотрофна исхрана
39
ВЕЖБА 4
42
ДИСАЊЕ – РАЗМЕНА ГАСОВА
Жива бића и животна средина
91
Живот у воденој и копненој средини – изглед и прилагођености на начин животА 95 Живот у води – изглед, прилагођености на начин живота 98
pr
Хетеротрофна исхрана
Јединство грађе и функције као основа живота
o
20
om
ЋЕЛИЈА
43 43
Како дишу биљке
45
uk a
Како дишу животиње
Живот на копну – изглед, прилагођености на начин живота 102
49
Живот под земљом – изглед, прилагођености на начин живота
105
Излучивање код животиња
49
вежба 1
108
излучивање код биљака
51
РЕЗИМЕ ОБЛАСТИ
109
53
ПИТАЊА НА КРАЈУ ОБЛАСТИ
109
ВЕЖБА 5
Ed
Излучивање
ВЕЖБА 6
48
НАДРАЖЉИВОСТ – осетљивост 54 Надражљивост код животиња
54
надражљивост код биљака
55
ВЕЖБА 7
58
ПОКРЕТЉИВОСТ – КРЕТАЊЕ
59
КРЕТАЊЕ ЖИВОТИЊА
59
ПОКРЕТИ БИЉАКА
61
РАЗМНОЖАВАЊЕ
64
ПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ
64
БЕСПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ
66
вежба 8
69
РАСТ И РАЗВИЋЕ
70
НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА Преношење особина са родитеља на потомке, разлике између родитеља и потомака 112 Наследне особине
112
Разлике између родитеља и потомака 112
Разлике између полног и бесполног размножавања 114
ПОЛНО и бесполно РАЗМНОЖАВаЊЕ 114
ВЕЖБА 1
152
РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ПОЛНОГ И БЕсПОЛНОГ РАЗМНОЖАВАЊА 114
вода и енергетски напици
153
ШТЕТНОСТ ДУВАНСКОГ ДИМА И ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ
156
Јединке једне врсте се међусобно разликују
117
РАЗЛИЧИТОСТ
117
УЗРОЦИ РАЗЛИЧИТОСТИ
118
ШТЕТНОСТ ДУВАНСКОГ ДИМА
156
ШТЕТНОСТ АЛКОХОЛА И ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ
157
вежба 1
120
вежба 2
121
РЕЗИМЕ ОБЛАСТИ
122
ПУБЕРТЕТ
159
ПИТАЊА НА КРАЈУ ОБЛАСТИ
122
ПОЛНО ПРЕНОСИВЕ БОЛЕСТИ
160
НЕГАТИВНИ УТИЦАЈИ
124
ПОЗИТИВНИ УТИЦАЈИ
126
ВЕЖБА 1
129
заштита живих бића
130
заштићена природна добра
130
133
uk a
ВЕЖБА 2
Дивље животиње као кућни љубимци, да или не КУЋНИ ЉУБИМЦИ
ВЕЖБА 3
Ed
ЕГЗОТИЧНИ ЉУБИМЦИ
Значај врста за човека
134
134
135
137 138
САМОНИКЛЕ ЈЕСТИВЕ И ЛЕКОВИТЕ БИЉКЕ
138
ДОМАЋЕ И ОТРОВНЕ ЖИВОТИЊЕ, ЖИВОТИЊЕ ПРЕНОСИОЦИ БОЛЕСТИ
140
ВЕЖБА 4
143
РЕЗИМЕ ОБЛАСТИ
143
ПИТАЊА НА КРАЈУ ОБЛАСТИ
144
Човек и здравље Здрава исхрана
ПИТАЊА НА КРАЈУ ОБЛАСТИ
162
одговори на питања
164
Речник
169
pr
Заштита живих бића и животне средине 130
162
o
Позитивни и негативни утицаји људи на жива бића и животну средину 124
147
159
Резиме области
om
Живот у екосистему
Промене у пубертету и полно преносиве болести
ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА
o
У ОВОМ ПОГЛАВЉУ ЋЕШ САЗНАТИ:
om
– ШТА ЈЕ БИОЛОГИЈА И који је ЊЕН ЗНАЧАЈ;
pr
– које су ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА, ИСТРАЖУЈУЋИ ИХ КРОЗ ОГЛЕДЕ;
Ed
uk a
– којЕ су ГЛАВНЕ ГРУПЕ ЖИВИХ БИЋА И њихово груписање ПРЕМА ЗАЈЕДНИЧКИМ ОСОБИНАМА;
6
– ДА СВА ЖИВа БИЋА ИМАЈУ ЗАЈЕДНИЧКО ПОРЕКЛО.
A БВ
БИОЛОГИЈА И њЕН ЗНАчАЈ
– наука – живот – биологија – жива бића
Из претходних разреда знаш да природу чине жива и нежива природа. Наведи неке примере живе и неживе природе у свом окружењу, учионици или школском дворишту.
Задатак:
2. Шума
om
1. Језеро
o
Погледај пажљиво приказане слике и заокружи црвеном бојом представнике живе природе — жива бића, а жутом бојом неживу природу.
Који је највећи цвет, а која је животиња најбржа?
Шта се дешава са јабуком коју поједеш, а шта ти омогућава да трчиш?
3. Живот
uk a
Одговоре ће ти дати биологија.
Назив БИОЛОГИЈА потиче од грчких речи BIOS што значи живот
Ed
Биологија је наука зато што до сазнања о живим бићима долази научним истраживањима и испитивањима. Та знања се стално проширују и поново испитују.
pr
Зашто домаћа мачка спада у исту групу животиња као лав и леопард?
Живот представља најсложенију и најзначајнију појаву природе.
и
LOGOS што значи наука. Наука је скуп знања о свету, а та знања могу бити проверавана посматрањем, испитивањем, понављањем огледа.
4. Проучавање биологије
7
ГЉИВЕ
ЖИВОТИЊЕ
БАКТЕРИЈЕ
БИЉКЕ
ПРОТИСТИ
om
5. Жива бића
o
ЧОВЕК
Подсети се шта се убраја у жива бића. Слика 5 ће ти помоћи у томе. Биологија је природна наука која проучава жива бића.
uk a
pr
Биологија представља скуп сазнања о грађи, разноврсности, начинима живота, распрострањености и функционисању живих бића. Та знања се стално проширују и њихови резултати се преиспитују.
ЖИВО БИЋЕ = ОРГАНИЗАМ
Ed
Живо биће је свака јединка коју одликују животни процеси као што су дисање, исхрана, раст, старење. Жива бића су распрострањена свуда на Земљи. Има их и на местима где су услови јако сурови – велике дубине, високе планине, извори у којима је температура воде преко 80 степени, пустиње... Задатак:
Заокружи тачне тврдње: 1. Сва жива бића се могу видети голим оком. 2. Жива природа не може да опстане без неживе природе. 3. Биологија је наука зато што до сазнања долази само посматрањем. 4. Bios значи живот. 5. Наука је скуп знања која су стална и не мењају се.
Поред биологије која проучава жива бића односно организме, у природне науке спадају хемија и физика.
8
природне науке Проучава природне појаве, од којих су многе везане за жива бића.
БИОЛОГИЈА
ХЕМИЈА
ФИЗИКА
Од чега се састоји ваздух који дишемо?
Шта се дешава са притиском ваздуха у организму и ван њега?
uk a
Ed
Знаш да жива бића не могу да живе без ваздуха или воде, као ни биљке без сунчеве светлости.
pr
om
Зашто дишемо?
o
Проучава жива бића.
Проучава елементе од којих су изграђени нежива природа и жива бића.
7. Физичар проучава светлост
6. Хемичар у лабораторији
Сазнања из ових наука помажу нам да закључимо да жива бића не би опстала без неживе природе, и да разумемо како се одвијају процеси који омогућавају живот. Биологија се дели на већи број дисциплина: БОТАНИКА (проучава биљке), ЗООЛОГИЈА (проучава животиње), МИКОЛОГИЈА (проучава гљиве), МИКРОБИОЛОГИЈА (проучава микроорганизме), АНТРОПОЛОГИЈА (проучава човека), ЕКОЛОГИЈА (проучава односе организама и средине и међусобне односе живих бића). Сазнања из биологије омогућила су да: победимо многе болести, продужимо свој животни век, развијемо пољопривреду и сточарство и имамо више хране, спасемо велики број биљака и животиња од изумирања постанемо свесни да не смемо да загађујемо своју планету. 9
Знања о живим бићима мењају се и допуњују новим сазнањима. Данашња достигнућа технике и технологије омогућавају истраживања која ће унапредити знања у медицини, фармацији, пољопривреди и другим делатностима. Тиме ће се обезбедити бољи и сигурнији живот нама и будућим генерацијама. Као део природе, ми не можемо да опстанемо изоловани од ње и зато је неопходно да је што боље упознамо учећи биологију. Од свог постанка, човек је користио жива бића око себе, прво као храну, а касније и за друге потребе. Упознајући жива бића, сазнајемо како да их користимо а да их не уништимо, јер бисмо тиме довели у питање и свој опстанак. Та сазнања до којих смо дошли биолошким истраживањима користимо у примењеним биолошким наукама.
pr
om
o
Размисли и закључи зашто се медицина, фармација, ветерина, шумарство, пољопривреда зову примењене биолошке науке.
uk a
ИСТРАЖИ И САЗНАЈ ВИшЕ
Ed
Панчићева оморика спада у четинаре. На интернету истражи по коме је ово дрво добило име. Кључне речи Панчићева оморика.
ЗАНИМљИВОСТИ
Жива бића су веома интересантна и разноврсна. Ево само неких примера: – Највећа грабљивица је велика бела ајкула, а највећа животиња у води је плави кит, тежак и до 150 тона. – Шта мислиш: која је најјача животиња на свету? Слон? Лав? Грешиш. Погледај слику. То је јеленак, буба која може да подигне 850 пута већу тежину од себе!
10
Јеленак
!!!
НАУчИЛИ СМО Биологија = BIOS (живот) + LOGOS (наука)
Жива бића Сазнања до којих смо дошли биолошким истраживањима користимо у медицини, фармацији, ветерини, шумарству и пољопривреди.
ПРОВЕРИ И ПРИМЕНИ СВОЈЕ ЗНАњЕ 1. шта проучава биологија?
om
o
Жива бића не би опстала без неживе природе.
2. Зашто је биологија наука?
pr
______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 3. Са којим наукама је биологија повезана?
uk a
______________________________________________________________________ 4. На који начин се може применити знање из биологије у пољопривреди?
______________________________________________________________________ 5. Да ли знања из биологије могу продужити животни век човека? Објасни како.
Ed
______________________________________________________________________ 6. Направи свој речник у коме ћеш дефинисати неке од најважнијих речи из лекције. Ево примера:
Наука – ___________________________________________________________ Живот – ___________________________________________________________ Биологија – ________________________________________________________ Природне науке – ___________________________________________________
ПРИПРЕМА ЗА СЛЕДЕЋИ чАС Ако имаш кућног љубимца, посматрај га и прати дан пред час. Своја запажања напиши у свеску. Ако у стану имаш саксије са цвећем, посматрај какви су листови, величину биљке, боју. Све што можеш да приметиш напиши и нацртај у свеску.
11
– методе које се примењују у биологији – лабораторија – лабораторијска опрема – експеримент
A БВ
КАКО УПОЗНАЈЕМО ПРИРОДУ Знаш да је биологија наука. Неке начине научног испитивања користиш и ти док пратиш изабрану животињу или биљку (припрема за час).
om
o
Сада ћеш сазнати на који начин можеш упознати природу и жива бића.
8. Огледи – Клијање пасуља и пшенице
Ed
Велики број закључака о живим бићима донећеш посматрајући и пратећи појаве у природи. Неке од метода користићеш и на часовима. И ти, као и научници, почињеш своје истраживање питањима везаним за одређено живо биће – зашто биљку у саксији морамо да заливамо, како се креће пуж по подлози, која је разлика између дисања пса и рибице у акваријуму...
pr
uk a
Биологија је наука у којој се примењују различите методе (начини) истраживања. Коју ћеш методу применити зависи од тога шта желиш да истражујеш.
1. Посматрање
2. Уочавање
7. Закључивање
6. Извођење огледа
методе које се примењују у биологији
3. Упоређивање
4. Праћење 5. Описивање
12
Посматрај своје окружење.
10. Пуж
9. Кућни љубимац
У јесен можеш да пратиш опадање листова са листопадног дрвећа, или у пролеће развијање листова или цветова на биљкама. Задатак: Активност: Праћење промена на дрвећу у току године
11. Листопадно дрво
om
o
Циљ активности: Праћење промена листопадног и четинарског дрвећа у току године
pr
Септембар је. Одабери једно лишћарско дрво и један бор или јелу у твом крају и сликај их мобилним телефоном или фото-апаратом. Сачувај слику. Затим исто дрво сликај у децембру, априлу и јулу на крају разреда. Упореди слике.
uk a
Изведи закључак: Да ли је дошло до промена на дрвећу? Шта је утицало на промене лишћарског листопадног дрвета? Које си методе користио/користила за ову активност? Наведи неколико начина како можеш да упознаш биљке или животиње које се не налазе у твом окружењу. У одговорима на ова питања може ти помоћи Слика 12.
Ed
___________________________________________________________________________
12. Ботаничка башта и зоо-врт
13
Овде можеш да истражујеш жива бића
Посебно опремљене просторије – лабораторије.
13. Научници у лабораторији
om
o
Многа сазнања из биологије стећи ћеш кроз огледе тј. експерименте. Експеримент или оглед је изазивање неке појаве или процеса у вештачким условима ради доношења закључака. Изводи се у лабораторијама. Једноставнији огледи могу да се изводе и у учионици. Ток, односно развој природне појаве, у биологији представља процес. Појава је збивање (догађај) који се може посматрати.
pr
Жива бића и животне процесе можеш да истражујеш у посебно опремљеним просторијама – лабораторијама.
Ed
uk a
За истраживања у лабораторији користи се лабораторијска опрема. Погледај пажљиво Слику бр. 14.
сталак за епрувете
горионик
микроскоп
пипета на сталку
аван са тучком мензура
керамичка посуда
петри шоља
керамичка посуда магнет
шприц
кашичица са спатулом стаклена посуда
пипета 14. Лабораторијски опрема
14
стаклена чаша са штапићем
Чему служи лупа? Како ћеш је употребити? То ћеш сазнати када урадиш вежбу КОРИшЋЕњЕ ЛУПЕ која следи.
Светлосни микроскоп је оптички инструмент који увећава 2000 пута. Лупа и микроскоп су део лабораторијске опреме.
15. Лупа
16. Микроскоп
Наведеним методама можеш истраживати жива бића која тренутно насељавају планету Земљу. Проучавањем фосила можемо да сазнамо више о живим бићима која су некада насељавала нашу планету. фосили су окамењени остаци живих бића која су некада живела на планети.
o
om
•
Задатак: Одговори на питања: Да ли су се услови на планети мењали од постанка Земље до данас? • Да ли се живи свет на планети мењао?
pr
Ако у биолошком кабинету имате фосиле неких живих бића, погледајте их пажљиво и нацртајте уочено у свеске. Препоручује се рад у групама. Уз помоћ наставника одговори на питања: 1. Да ли су материјали које посматрате фосили биљака или животиња? __________________________________________
uk a
2. Да ли су фосили са територије Србије? _____________________________
ИСТРАЖИ И САЗНАЈ ВИшЕ
Ed
За испитивање или истраживање веома је важно поставити циљ истраживања. На пример, утврдити разлике између зељастих и дрвенастих биљака или између биљака и животиња. Посматрај у школском дворишту или парку једну зељасту и једну дрвенасту биљку. Примени неколико начина упознавања природе и прикажи табеларно или (упоређивање, описивање) прикажи своја запажања у облику цртежа или записа. Наведи неколико разлика и сличности које си уочио/уочила.
ЗАНИМљИВОСТИ До многих сазнања смо дошли захваљујући истраживањима и експериментима научника. Тако је француски научник Луј Пастер (1822–1895) открио шта изазива велики број болести. Енглез Александар Флеминг (1881–1955) открио је пеницилин, лек против многих болести. Они и многи други научници дали су огроман допринос развоју медицине и човечанства. Да ли си знао/знала да су некада на територији данашње Србије живели мамути и крокодили? На територији Београда пронађене су и кости китова који су пре 20 милиона година живели у Панонском мору. У центру Београда, на месту данашње Палате ,,Албанија” нађене су кости мамута. 15
!!!
НАУЧИЛИ СМО Природу можеш да упознаш на различите начине – одласком у ботанички башту, експериментима у лабораторији, користећи лабораторијску опрему и лупу.
ПРОВЕРИ И ПРИМЕНИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ
Лабораторијска опрема
o
Лабораторија
Лупа
om
Ботаничка башта
uk a
pr
1. Шемом прикажи начине за упознавање природе.
2. Наведи неколико примера праћења развоја живих бића. ______________________________________________________________________
Ed
______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 3. Покушај да осмислиш једноставан оглед посматрања неког живог бића или дела биљке под лупом. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________
16
ВЕЖБА 1:
КОРИШЋЕЊЕ ЛУПЕ – рад у пару Циљ вежбе: Увежбавање посматрања објеката лупом Питање: Чему служи лупа? Прибор и материјал за вежбу: природни материјал, лупа, свеска и оловка. Упутство за вежбу: Твој пар и ти поставите на клупу своje 17. Коришћење лупе материјале за посматрање (лист биљке, неки инсект, пресек кришке лимуна, делове цвета). Свако своју лупу треба да постави тако да део објекта буде у видном пољу лупе, а део ван ње.
o
Задатак:
om
1. Посматрајте.
2. Упоредите део објекта под лупом са делом ван видног поља лупе. Разговарај о запажањима са својим паром. Размените искуства.
Ed
uk a
pr
3. Представите цртежом своја запажања, и одговорите на питања: Да ли се део објекта који посматраш лупом и голим оком разликују?
У чему је разлика? Изведи закључак. ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ Закључак: Део објекта који сте гледали под лупом неколико је пута већи од дела објекта који не покрива лупа. Разлика у величини објекта испод лупе и ван ње представља увећање лупе. Упореди свој одговор са описом лупе који гласи: Лупа је увеличавајуће стакло. Увећава од 2 до 20 пута.
17
– теорије о настанку живота – развој живота на Земљи
A БВ
НАСТАНАК И РАЗВОЈ ЖИВОГ СВЕТА
Питање порекла живота на Земљи једно је од основних питања на које је човек покушао да одговори од давнина. Било је више теорија које су покушавале да дају одговор на ово питање. Сматрало се да живот настаје из муља или трулог меса. Касније је постављена теорија по којој је живот дошао из свемира. Данас научници сматрају да је живот настао у води пре око 3,5 милијарди година. Тада су услови на планети били другачији него данас.
18. Планета Земља некад и сада
om
o
Задатак: Из „Енциклопедије за децу” (Оксфорд), или енциклопедије „1000 зашто, 1000 зато” сазнај нешто више о постанку живота на Земљи. Своја сазнања напиши у школској свесци и представи осталим ученицима на следећем часу.
19. Фосил диносауруса
uk a
pr
Први организми били су веома једноставни. Током времена они су постајали све сложенији. Нека жива бића су постепено насељавала копно. За излазак организама на копно било је потребно да се створе одређени услови. Један од неопходних услова био је образовање гасовитог омотача око Земље који штити организме од јаког сунчевог зрачења. Услови на планети су се мењали и само организми који су имали особине које одговарају животној средини, прилагодили су се и опстали. О живом свету који је некада био на Земљи знамо на основу фосила.
Ed
Нека жива бића су успевала да преживе велике промене услова средине и да опстану милионима година до данас. То су живи фосили. У парковима си можда видео/видела врсту дрвета са карактеристичним троугластим листовима. То је гинко, који се на планети појавио још пре око 270 милиона година. Фосилни остаци указују на то да је и тада изгледао као данас.
20. Стабло и лист дрвета гинко билоба
21. Наутилус
18
Задатак: Користећи интернет и кључне речи „наутилус – живи фосил” сазнај више о наутилусу. Напиши есеј о наутилусу и презентуј на часу својим друговима и другарицама из одељења.
Сисари су група животиња чији младунци сисају млеко у првим месецима живота.
ИСТРАЖИ И САЗНАЈ ВИшЕ
om
o
Знаш да су диносауруси живели на Земљи. Користећи енциклопедије и интернет одговори на следећа питања: 1. Да ли су диносауруси живели само на копну? 2. Чиме су се хранили? 3. Ако су били тако велики и бројни, зашто су нестали? 4. У време диносауруса постојали су и сисари (група животиња у коју спада и човек). Били су ситни и крили су се најчешће под земљом. Шта мислиш: шта би било са сисарима да диносаурси нису нестали? Покушај да објасниш уз помоћ наставника.
pr
!!!
НАУчИЛИ СМО
uk a
Да је живот настао у води пре 3,5 милијарди година у условима знатно другачијим него данас. Услови на планети су се мењали и само организми који су се прилагођавали могли су да опстану.
Ed
Живи фосили су организми који су опстали милионима година до данас.
ПРОВЕРИ И ПРИМЕНИ СВОЈЕ ЗНАњЕ 1. Да ли су услови на планети увек били као данас? 2. Какви су били први организми који су се појавили на Земљи? 3. Који организми су успели да опстану приликом промена услова на Земљи? Одговори на питање тако што ћеш заокружити тачан одговор: Сви организми... Они који су имали особине које одговарају животној средини, прилагодили су се променама... Они који се нису мењали...
19
A БВ – ћелија – ћелијска мембрана – цитоплазма – органеле Биологија проучава – једро – биљна ћелија жива бића. Сада ћеш – животињска сазнати из чега је ћелија изграђено твоје тело, – бактерије птица или дрво у парку. – ћелије без једра
ЋЕЛИЈА
22. Ћелије поморанџе на пресеку поморанџе и издвојена ћелија
o
Ако пресечеш поморанџу, видећеш велики број коморица које граде сваку кришку овог воћа. Те коморице граде поморанџу, односно, оне су основна јединица грађе и функције овог воћа – то су ћелије поморанџе.
om
Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића.
Слично поморанџи, човек, храст, слон, кит, изграђени су од ћелија.
1.
Ed
ћелијска мембрана
uk a
pr
Ћелија је жива и у њој се стално одвијају различити процеси који живом бићу омогућавају живот. Разликујемо два типа ћелија. Код човека, биљака, животиња и гљива у ћелији се налази једро у коме је смештен наследни материјал. Основни делови ћелије са једром су:
Ћелијска мембрана је опна која обавија ћелију и даје јој облик. Кроз њу се врши размена супстанци између ћелије и околине. Она је селективно пропустљива. То значи да у ћелију улазе супстанце које су јој потребне, а из ње излазе непотребне.
2.
цитоплазма
Цитоплазма је полутечни део ћелије. Највећим делом се састоји од воде у којој су растворени шећери, протеини, минералне соли и друге супстанце. У цитоплазми се налазе и органеле.
4. једро
3.
органеле Органеле су делови ограничени мембраном. Оне врше одређене функције у ћелији.
23. Грађа ћелије
20
Једро је главни део ћелије. Оно контролише раст ћелије и друге веома важне просеце у ћелији. Једрова мембрана одваја једро од осталог дела цитоплазме. У њему се налази наследни материјал. Наследни материјал преноси особине са родитеља на потомство.
Да ли ти личиш на неког од родитеља? Да ли си ти наследио/наследила неке њихове особине? _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ Свој закључак, као и одговоре на питања провери у тексту који следи. Наследни материјал одређује особине живих бића. Гени – делови наследног материјала учествују у преношењу особина са родитеља на потомке.
наследни материјал
Поред овако грађених ћелија, постоје и оне које немају једро, већ се њихов наследни материјал налази у цитоплазми као код бактерије (Слика бр. 24).
ћелијски зид
цитоплазма
om
o
ћелијска мембрана
24. Бактерија
uk a
pr
Активност: Прављење модела ћелије човека и бактерије Циљ активности: Провера знања о грађи различитих типова ћелија Материјал: Пластелин различитих боја Од пластелина направи моделе своје ћелије са свим главним деловима и ћелије бактерије. Понови са осталим ученицима делове ћелија.
Облик и величина ћелија
Ed
Ћелије се разликују по облику и величини. Већина ћелија је веома ситна и не може се видети голим оком. Неке ћелије као што су јаја птица, риба, неке биљне ћелије могу се видети без увећавања. Облици ћелија су различити. Погледај Слику бр. 25 и уочи неке облике ћелија: округле, издужене, вретенасте, звездасте, могу бити још и коцкасте, цилиндричне. Облик и величина ћелије зависе од места на коме се ћелија налази у телу и од улоге коју врши. Заокружи тачне одговоре: 1. Све ћелије имају ћелијски зид. 2. Органеле су делови ћелије оивичени мембраном и имају све исте функције. 3. Ћелије могу бити различитог облика и величине. 4. Бактерије немају једро. 25. Различити облици ћелија
21
ИСТРАЖИ И САЗНАЈ ВИшЕ – Истражи у пару са својим другом или другарицом ко је и када открио ћелију (користећи интернет, енциклопедије, или неки други начин). Запажања представи цртежом у свесци. – Наследни материјал садржи информације о особинама које се преносе са родитеља на потомке. Дакле, потомци добијају наследни материјал на основу кога имају могућност да развију особине сличне родитељским.
Коморица плуте
Ed
uk a
pr
om
o
Роберт Хук
ЗАНИМљИВОСТИ – Јаје птице, односно жуманце у јајету птица, представља најкрупнију ћелију. Нојево јаје, на пример, може да буде тешко и до 1,8 килограма.
22
!!!
НАУЧИЛИ СМО Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. грађа ћелије ћелијска мембрана
4. једро
1.
3. органеле
цитоплазма 2.
ПРОВЕРИ И ПРИМЕНИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ
o
1. Шта је ћелија?
om
_________________________________________________________________________
uk a
pr
2. Нацртај ћелију и обележи главне делове.
3. Која је улога једра?
______________________________________________________________________
Ed
______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 4. По чему се разликују грађа ћелије твог тела и бактеријске ћелије? Представи цртежом. Ћелија твог тела
Ћелија бактерије
5. Напиши неколико питања у вези с наставном јединицом која ћеш следећи час поставити пару у клупи. 1) ________________________________________________________________? 2) ________________________________________________________________? 3) ________________________________________________________________? 23
ПРИПРЕМА ЗА СЛЕДЕЋИ чАС У договору са наставником за следећи час припремите материјал за вежбу: лимун, мандарину, јаје птице, икру рибе, коју можете набавити у рибарници. Ако се у близини ваше школе налази нека бара или језеро, по упутству наставника можете донети и јаја жабе. Рад у пару.
ВЕЖБА 2:
ПОСМАТРАЊЕ ЋЕЛИјЕ – РАд У ПАРУ
om
o
Циљ вежбе: Посматрање различитих ћелија лупом Прибор и материјал за вежбу: природни материјал који си донео/донела, пинцета, стаклена посуда, лупа, свеска и оловка. Упутство за вежбу: Пажљиво пратите инструкције наставника. У зависности од материјала који сте донели, ти и твој пар урадите следеће: 1. – Ако имаш лимун или мандарину, ољушти кору и издвој једну кришку. Затим одвој танку опну а онда пинцетом пажљиво одвој једну коморицу. Стави је на лист папира и посматрај под лупом.
pr
– Јаје птице пажљиво посматрај а затим га пажљиво разбиј и унутрашњост јајета стави у стаклену посуду. Посматрај. – Икру рибе постави на лист папира и посматрај лупом.
uk a
– Јаја жабе посматрај у посуди у којој си их донео/донела, а затим их пинцетом извади на лист папира и посматрај под лупом. Ако си у могућности, остатак јаја из посуде врати у бару из које си их узео/узела.
Ed
2. Разговарај са паром о посматраном материјалу. Свако треба да нацрта ћелију из свог материјала и материјала који је донео пар. Назначите ког су облика ћелије. После огледа одговори на питања: – У коју групу ћелија спадају ћелије из твог материјала у односу на величину? – Да ли су довољно крупне да се могу видети голим оком? – Да ли можеш да видиш неку своју ћелију? Да ли су оне видљиве голим оком? – Из свега изнетог и запаженог, закључи на које две групе се деле ћелије према величини. Закључак: Донети материјал представља ћелије, које се могу видети голим оком, за разлику од веома ситних, које се могу видети само микроскопом.
икра
28. Ћелије различитих организама
24
ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ И ВИшЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ Знаш да је ћелија основна јединица грађе живих бића. Према броју ћелија које их граде, разликујемо две групе организама. Сада ћеш сазнати које су то групе.
A БВ
– једноћелијски организми без једра – једноћелијски организми са једром – вишећелијски организми
На интернету укуцај кључне речи „амеба” или „трепљари” и на Википедији сазнај нешто више о овим организмима. Забележи своја запажања у свеску.
Ed
uk a
pr
om
o
Код једноћелијских организама једна ћелија је цео организам и врши све функције неопходне за преживљавање: дише, креће се, храни се, расте. Такви организми су веома ситни, невидљиви голим оком. Разликујемо две групе једноћелијских организама. У прву спадају организми без једра (бактерије). Друга обухвата једноћелијске организме са једром (амебе, бичари, квасци, трепљари). Ове организме можемо посматрати помоћу микроскопа.
бактерија
квасац
ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ
трепљар
амеба
29. Једноћелијски организми
25
Научници сматрају да су међусобним груписањем једноћелијских организама који садрже једро настали колонијални облици као што је волвокс, који се може наћи у барама и језерима. Сматра се да су од таквих организама настали вишећелијски организми. Размисли и закључи шта је заједничко за ова жива бића. 30. Волвокс
om
ВИшЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ
o
делфин
човек
цвет гербера
uk a
pr
бор
31. Вишећелијски организми
Ed
Вишећелијски организми су изграђени од великог броја ћелија, које су различите по облику, величини и улози. Ћелије сличног облика, величине и исте улоге чине ткива. Различита ткива граде органе. Органи су групе ткива које врше неку улогу. Више органа који врше исту функцију чине системе органа. Сви системи органа чине организам. Организам функционише као целина. Човек, бор, делфин, маслачак су вишећелијски организми. ћелија
ткиво
орган
системи органа
32. Приказ сложености, од ћелије до организма
26
организам
Биљни органи су: корен, стабло, лист, цвет, плод.
Неки од животињских органа су: срце, плућа, око, мозак, желудац.
цвет мозак
око лист
плућа срце
плод
желудац
33. Биљни органи
om
корен
o
стабло
Биљке немају системе органа.
34. Човекови органи
pr
Органе биљака делимо на вегетативне (омогућавају живот биљци) и репродуктивне (служе за размножавање). Корен, стабло и лист су вегетативни органи. У репродуктивне органе спадају семе и још два органа приказана на Слици 33. Који су то органи? Погледај пажљиво слику и закључи.
uk a
Репродуктивни органи су __________ и ________________.
Ed
Око је орган помоћу кога се примају светлосне дражи. Мозак је део нервног система. Помоћу њега мислимо, он контролише рад осталих органа и чини да организам функционише као целина. Срце пумпа крв кроз цео организам. Плућа су орган за дисање. Желудац вари храну. Неки од система органа код животиња су систем органа за дисање, систем органа за варење, нервни систем и други. Задатак: 1. На линије испод слика упиши слово В испред органа који је вегетативан или Р испод репродуктивног органа.
27
2. Дати текст садржи грешке. Откриј које су то грешке и на линијама испод текста напиши тачне тврдње. Бактерије се могу видети голим оком. За разлику од једноћелијских организама, вишећелијски организми имају велики број ћелија. Код биљака органи су груписани у системе органа. Код биљака и животиња разликујемо вегетативне и репродуктивне органе. __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________
ИСТРАЖИ И САЗНАЈ ВИшЕ
om
o
Једноћелијски организми су веома различити по начину живота, али им је заједничко то да се састоје од једне ћелије која представља цео организам. Заједничко за свe вишећелијске организме јесте то да се састоје од великог броја ћелија.
ЗАНИМљИВОСТИ
pr
– Највећа ћелија у нашем телу је женска полна ћелија – јајна ћелија, а најмања је сперматозоид (мушка полна ћелија).
јајна ћелија
сперматозоид
НАУчИЛИ СМО
Једноћелијски организми
Вишећелијски организми
Ed
!!!
uk a
– Сва досадашња истраживања, испитивања и рачунања нису успела са сигурношћу да дају одговор на питање колико има ћелија у човеку.
Код животиња: ћелија
ткиво
орган
системи органа
Код биљака: ћелија
28
ткиво
орган
организам
организам
ПРОВЕРИ И ПРИМЕНИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ 1. Која је разлика између једноћелијских и вишећелијских организама? _____________________________________________________________________ 2. Једноћелијски организми: а) само се хране. б) само дишу. в) врше све процесе неопходне за живот. г) само се размножавају.
4. Твој речник:
uk a
pr
om
o
3. Шематски представи организацију неке вишећелијске животиње.
Ткиво – ____________________________________________________________ Орган – ___________________________________________________________ Систем органа – ____________________________________________________
Ed
5. Осмисли и прикажи шематски или табеларно шта си научио/научила о разлици између једноћелијских и вишећелијских организама.
29
– животни процеси – рађање – раст – развој – исхрана – дисање – излучивање – надражљивост – размножавање – наслеђивање – кретање – покретљивост – старење – умирање
A БВ
ОСОБИНЕ ЖИВИх БИЋА
Са паром из клупе покушај да набројиш које су особине или процеси заједнички вама и осталим живим бићима. О неким животним процесима карактеристичним за биљке и животиње сазнаћеш када прочиташ ову лекцију.
om
ЖИВА БИЋА
uk a
Укуцај кључне речи „стидљива мимоза” и на интернету на youtube платформи погледај кратак филм.
Размењују материје са средином – хране се, дишу и избацују штетне, непотребне материје и вишак воде.
pr
Надражљива су (осећају промене у животној средини), реагују на њих и крећу се.
o
Изграђена су од ћелија.
Препорука: погледати презентацију о фотосинтези. На интернету укуцати „Изокренута учионица – фотосинтеза”. Своја сазнања запиши у свеску.
Ed
Рађају се, расту и развијају се, размножавају се, наслеђују особине, старе и умиру.
Наша планета се одликује огромном разноликошћу живих бића. Међутим, све њих карактеришу одређене заједничке особине или процеси (радње) које им омогућавају живот – животни процеси.
Погледај пажљиво шему изнад текста и закључи који су то процеси.
30
Човек почиње живот рађањем. Пиле се излеже из јаја, а биљка почиње живот клијањем семена. 35. Излегање пилета
36. Клијање семена
Жива бића расту и развијају се. Овим процесима постижу величину и изглед одраслих јединки. Растом увећавају своју масу. За раст им је неопходна храна. Из хране добијају и енергију неопходну за друге животне процесе.
37. Гљива – печурка
o
Жива бића се хране на различите начине. Биљке саме себи стварају храну, а све потребно за тај процес узимају из земље и ваздуха. Гљиве се хране угинулим остацима организама. Животиње као храну користе друге организме.
om
Погледај слику бр. 38 и закључи зашто се животиње крећу. Један од разлога за кретање животиња јесте и потрага за храном.
Ed
uk a
pr
Дисање је процес који се одвија непрекидно. Организми узимају из спољашње средине кисеоник а испуштају угљен-диоксид. Копнени организми узимају кисеоник из ваздуха. Кисеоник и угљен-диоксид су саставни делови ваздуха. Жива бића у води дишу тако што узимају кисеоник растворен у води. Овај процес је неопходан за опстанак живих бића јер дисањем организми уносе кисеоник, неопходан за добијање енергије. Организми у различитим процесима стварају и штетне супстанце, којих организам мора да се ослободи. 38. Животиње се крећу у потрази за храном Излучивање је избацивање непотребних и штетних супстанци из организма. Исхраном, дисањем и излучивањем, жива бића размењују супстанце са средином у којој живе. Надражљивост (осетљивост) је особина живих бића да могу да осете и реагују на промену у средини. Организми реагују на додир, светлост, хемијске супстанце, температуру, звук. Да би одговорила на промену животне средине, жива бића морају да осете промене. Велики број процеса код живих бића везан је су за промену температуре у току годишњих доба. Светлост је, такође, један од битних фактора на који реагују и биљке и животиње. Задатак: Размисли и закључи зашто је важно да поједине животиње имају добро развијен слух. Покушај да објасниш зашто већина животиња има добро развијено чуло мириса.
Чуло је орган помоћу кога осећамо мирис ( чуло мириса) укус (чуло укуса) или видимо (чуло вида). 31
Упоредо са свим поменутим животним процесима, жива бића се развијају. Када достигну зрелост, размножавају се.
pr
Током живота многе животне функције се успоравају како организам стари. Старењем и престанком животних функција, организам умире.
om
39. Потомци личе на своје родитеље
o
Размножавањем жива бића остављају потомство слично себи. Потомство наслеђује особине својих родитеља. Наслеђивање је преношење особина са родитеља на потомство.
Организми имају ограничен животни век.
40. Човек се рађа, расте, стари и умире
uk a
Активност: Дужина живота појединих живих бића Циљ активности: Сазнати нешто више о дужини живота појединих врста биљака и животиња.
Ed
Користећи интернет на компјутеру у школи или на мобилном телефону, истражи колико поједини организми живе. Препоручени линк:
http://www. zivotinjsko-carstvo. com/koliko_zive_zivotinje. php
ЗАНИМЉИВОСТИ
Бамбус
– Биљке расту различитом брзином. – Једна врста бамбуса у време најинтензивнијег раста у току дана може да порасте и 90 центиметара. – Једна врста бора нарасте за 100 година до 90 центиметара. – Лишаји (група живих бића) нарасту само 1 милиметар годишње.
32
Лишај
НАУЧИЛИ СМО
изграђена од ћелија
ОСОБИНЕ ЖИВИХ
кретање, надражљивост – осетљивост
БИЋА
исхрана, дисање, излучивање
om
o
размножавање, наслеђивање
рађање, раст, развој
ПРОВЕРИ И ПРИМЕНИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ
pr
1. Наброј животне процесе карактеристичне за твоју омиљену животињу. _________________________________________________________________________
uk a
22. Направи табелу у којој ћеш забележити процесе који су заједнички за тебе и храст.
Ed
!!!
33. Зашто ти личиш на своје родитеље? _________________________________________________________________________ 44. Дефиниши следеће процесе: Животни процеси ___________________________________________________ Раст _______________________________________________________________ Исхрана ___________________________________________________________ Размножавање _____________________________________________________ Наслеђивање ______________________________________________________ 5. Из наученог формулиши неколико питања које ћеш поставити свом другу или другарици: 1) ________________________________________________________________? 2) ________________________________________________________________? 3) ________________________________________________________________? 33
Животне процесе ћеш најбоље научити кроз експеримент, посматрањем, запажањем, упоређивањем, размишљањем и закључивањем. Животне процесе живих бића проучићемо у експериментима са пасуљем и квасцем.
ВЕЖБА 3:
ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ – РАД У ПАРУ Припрема за вежбу: Недељу дана пред ову вежбу уради следеће:
Рад у пару
om
Циљ вежбе: Праћење животних процеса на пасуљу
o
У неколико пластичних чаша стави вату натопљену водом и у сваку стави по зрно пасуља. Додај по мало воде сваки други дан. Чаше треба да буду на собној температури. Запажања бележи у свеску.
Прибор и материјал за вежбу: пластичне чаше са изниклим пасуљем.
Који процеси карактеришу биљке?
pr
Упутство за вежбу – задатак: Са паром у клупи погледаћеш изникли пасуљ и упоредићете своја запажања која сте забележили у свеске. Упоредите са осталим ученицима на часу.
uk a
______________________________________________ Који процеси су приказани овом вежбом?
______________________________________________ Шта сте закључили?
Ed
______________________________________________ ______________________________________________ Очекивани резултати и закључак: У повољним условима (одговарајућа температура, светлост, влажност подлоге), пасуљ се развио из семена. Овим експериментом могу се пратити следећи животни процеси: раст, потребе за водом. У одговарајућим условима пасуљ је порастао и развио се, узимао је воду из подлоге.
34
ИСхРАНА
A БВ
Наброј животне процесе карактеристичне за жива бића. Из личног искуства знаш да је храна неопходна за живот. Овде ћеш наћи одговор на питање шта је то што се налази у храни што нам омогућава живот и на који начин се све хране организми.
– исхрана – хетеротрофна исхрана – аутотрофна исхрана – миксотрофна исхрана – фотосинтеза
om
Храна садржи шећере, протеине, масти, витамине и минерале.
o
Храна је извор енергије за жива бића. Из хране се добија градивна супстанца која обезбеђује раст и развој организма.
шећери имају енергетску улогу, односно дају енергију организму. Житарице (различити производи од брашна), кромпир, воће, различите врсте слаткиша представљају храну богату шећером.
pr
42. Храна богата шећерима
uk a
Протеини граде организме, учествују у расту и обнављању ћелија. Месо, млеко, производи од меса и млека и јаја богати су протеинима.
43. Храна богата протеинима
Ed
Масти имају градивну, енергетску и резервну улогу. Из масти организам добија енергију, и оне улазе у састав ћелија. Масти могу бити животињског и биљног порекла.
Размисли и закључи ког порекла су маслиново и сунцокретово уље. Витамини и минерали су такође неопходни за функционисање организама. Они се уносе храном. Један од витамина је и витамин Це. Многе врсте воћа и поврћа обилују овим витамином. Размисли и закључи када се највише говори да је потребан витамин Це? Зашто тада треба користити лимун? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ Уз помоћ наставника објасни зашто.
35
44. Човек и животиње користе друге организме као храну ВОДА + УГЉЕН-ДИОКСИД + ЕНЕРГИЈА СУНЦА = ШЕЋЕР (ХРАНА) + КИСЕОНИК сунч
ева
свет лост
д
и кс ио
н-д
кисеоник
om
хлоропласти
o
ље уг
pr
вода
uk a
45. Биљка себи ствара храну у процесу фотосинтезе
46. Гљива на подлози
Ed
Погледај пажљиво слике бр. 44, 45 и 46 и попуни табелу бр. 47 одговорима ДА или НЕ. Изведи закључке, а затим у тексту који следи провери да ли су исправни. човек – животиње
Карактеристике
Биљке
Гљиве
Да ли се крећу у потрази за храном?
Да ли користе друге организме као храну? Да ли користе енергију сунчеве светлости за стварање хране Да ли узимају угљен-диоксид а испуштају кисеоник у процесу исхране? Да ли из земљишта узимају воду у процесу стварања хране? Да ли сами себи праве храну? 47. Табела исхране
Разликујемо три начина исхране: 1. аутотрофну; 2. хетеротрофну; 3. миксотрофну. 36