Читанка за пети разред основне школе, Манојловић, Бабуновић by Izdavačka kuća Eduka

Снежана Бабуновић Марела Манојловић

uk a

Српски језик и књижевност за пети разред основне школе

Снежана Бабуновић Марела Манојловић

ЧИТАНКА

Српски језик и књижевност за пети разред основне школе Главни уредник Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ Одговорнa уредница Доц. др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Предметне уреднице Моња Јовић Јелена Журић

Рецензенти Др Нада ТОДОРОВ Др Раденко КРУЉ Професор Милка МИНИЋ

Илустрације Младен АНЂЕЛКОВИЋ Дизајн INART

uk a

Лектура и коректура Споменка ТРИПКОВИЋ

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Издавач ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За издавача Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор

37.016:821-82(075.2) ЧИТАНКА : српски језик и књижевност за пети разред основне школе / [приредиле] Снежана Бабуновић, Марела Манојловић ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. 1. - Београд : Eduka, 2018 (Београд : Цицеро). - 189 стр. : илустр. ; 26 cm Текст ћир. и лат. - Тираж 2.500. - Речник књижевнотеријских појмова: стр. 184-189. ISBN 978-86-6013-338-2 1. Бабуновић, Снежана, 1969- [приређивач, сакупљач] 2. Манојловић, Марела, 1963- [приређивач, сакупљач]

Штампа Цицеро, Београд

Издање бр.: 1, Београд, 2018. година

COBISS.SR-ID 265886476

Тираж: 2500

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00084/2018-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

САДРЖАЈ Читање доноси дарове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Кад књиге буду у моди, Пеђа Трајковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 НАРОДНА ЛИРСКА ПОЕЗИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Вила зида град, народна лирска песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Живот и обичаји народа српског, Вук Стефановић Караџић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПОСЛЕНИЧКЕ ПЕСМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Кујунџија и хитропреља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Јабланова моба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Наджњева се момак и девојка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Зао господар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Највећа jе жалост за братом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Сестра брату зарукавље везе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Дјеверске понуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

uk a

Свети Саво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Женидба Душанова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Зидање Скадра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

НАРОДНА ПРОЗНА КЊИЖЕВНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Еро с онога свијета, шаљива народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Дјевојка цара надмудрила, народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Биберче, народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 ЗРНЦА НАРОДНИХ МУДРОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Народне пословице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Брзалице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Народне питалице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Народне загонетке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 ПОДСЕТИ СЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

ауторска ЛИРСКА ПОЕЗИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Певам дању, певам ноћу, Бранко Радичевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Зимско јутро, Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Сребрне плесачице, Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 3

Домовина, Душан Васиљев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Певам песму, Милица Стојадиновић Српкиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Шашава песма, Мирослав Антић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Балада о моржу и фоки, Драгомир Ђорђевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Блок 39, Влада Стојиљковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

ДЕСЕТ САВЕТА МЛАДОЈ ПЕСНИКИЊИ ИЛИ ПЕСНИКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Од мита до романа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 У свету митова и тајни . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

uk a

Тезејев бој с Минотауром, Густав Шваб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Небеска река, Гроздана Олујић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Бајка о Тадији, Стеван Раичковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Зеленбабини дарови, Ивана Нешић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Поход на мјесец, Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Прва бразда, Милован Глишић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Чича Јордан, Стеван Сремац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Десетица, Иван Цанкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Дечак и пас, Данило Киш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Месец над тепсијом, Горан Петровић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Шала, Антон Павлович Чехов . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Мостови, Иво Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Успомене, доживљаји и сећања, Милутин Миланковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Путовање у путопис, Вида Огњеновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Робинсон Крусо, Данијел Дефо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Доживљаји Тома Сојера, Марк Твен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Хајдуци, Бранислав Нушић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Аги и Ема, Игор Коларов . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

ДРАМА, ПОЗОРНИЦА ЖИВОТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Капетан Џон Пиплфокс, Душко Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Кирија, Бранислав Нушић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Биберче, Љубиша Ђокић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 ПОДСЕТИ СЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

Речник књижевнотеоријских појмова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

ВОДИЧ КРОЗ ЧИТАНКУ

ТВОЈ СУСРЕТ СА ПЕСМОМ, ПРИЧОМ, ЈУНАКОМ... _ твој доживљај и анализа књижевних дела

и ти можеш да ствараш, А САДА ТИ... _ твоји креативни и истраживачки задаци

Зрнца занимQивог знаWа _ занимљивости које ће проширити твоја знања и развити твоју радозналост

uk a

КО ЧИТА, ТАЈ И ЗНА _ објашњења књижевнотеоријских појмова

РЕКЛИ СУ О... _ речи познатих људи о књижевном делу и писцу

ЧИТАЊЕ ДОНОСИ ДАРОВЕ

Мало ствари тако обележи читаоца као прва књига која заиста нађе себи пут до његовог срца. Оне прве слике, одјек тих речи за које верујемо да смо их оставили за собом, прате нас целог живота и вајају палату у нашем памћењу у коју ћемо се, пре или касније – није важно колико књига прочитамо, колико светова откријемо, колико научимо или заборавимо – вратити.

Карлос Луис Сафон

uk a

И ти ћеш, читајући лепе и вредне књиге, сигурно пронаћи своје зачаране странице којима ћеш се увек враћати. Оне чекају да их откријеш и заволиш. Читањем дарујеш самог себе јер оно покреће најтананије и најдубље слојеве твога бића и разиграва твоју машту. Отвара ти врата разноликих и узбудљивих светова и чини да боље разумеш и доживљаваш стварност око себе. Читање продубљује мисли, обогаћује речник, оживљава скривена осећања, доноси неке нове заносе и даје одговоре на многа питања која ти не дају мира. Умирује и изнова буди радозналост. Читајући, упознаћеш многе занимљиве ликове, открићеш њихове судбине, стрепње, истине и снове. У некима од њих препознаћеш себе. Верујемо да ће те многи текстови у твојој Читанци повести на узбудљива путовања вођена твојом маштом и немирним духом који поставља многа питања и тражи на њих одговоре.

КАД КЊИГЕ БУДУ У МОДИ Пеђа Трајковић Ако се једном догоди, кад све по чудима крене, да књиге буду у моди – библиотеке ће, уместо чланове, уписивати фанове и литерарне манекене!

Замислите, наше лепотице цуре сад имају нову бригу – уз хаљину више нису важни ружеви и фризуре, већ коју за излазак прочитати књигу. Замислите, министар са портфељом, који се досад о свему питао, све знао, чуо и видео, одлучи да се поздрави са фотељом, јер као дете није прочитао Душка и Ршума, па се постидео.

uk a

Замислите оне тете тамо, којима самоћа лица у строгост намршти, како ће се обрадовати само кад експлозија читача почне да пршти! Колико ће здравља да приштеде без досадних кафа и без цигарета, док снабдевају колоне недогледне брдима романа, прича и сонета.

Замислите само редове дуге како опседају те зграде старе, па вијугају као пруге чак низ улице и тротоаре.

фан – ватрени присталица, обожаватељ неког спорта, спортисте, музике, музичара и слично сонет – песма од четрнаест стихова; прве две строфе имају по четири стиха, а друге две по три стиха Сервантес – Мигел де Сервантес (1547–1616), велики шпански писац, аутор првог модерног романа Дон Кихот од Манче Шекспир – Вилијам Шекспир (1564–1616), чувени енглески писац драма и песама портфељ – задужење у министарству

Замислите, људи, та чудеса, све девојчице седе са лектиром и уместо тричаријама ес-ем-еса, напајају се Сервантесом и Шекспиром. Замислите, рецимо, дечаке оне којима нису једино штиво кладионичких тикета колоне и блентаве рекламе за пиво, већ Андрића читају и све живо!

Замислите како ће се читалачкој младежи обрадовати номинатив, уморан до неба, када се и остали падежи буду употребљавали како треба.

ТВОЈ СУСРЕТ СА ЧИТАЊЕМ

• Реци што више асоцијација на реч чудо. • Колико ти и млади људи које познајеш читате? Зашто је равно чуду да библиотеке уписују фанове и литерарне манекене? • Шта одликује књижевне фанове, а шта са собом носе литерарни манекени? • Зашто су библиотеке важне? Какав би био свет када би из њега нестале библиотеке? • Зашто се деца тако рано и снажно везују за мобилне телефоне? Упореди читање књига са претраживањем (тзв. „сурфовањем”) по интернету. У чему је предност читања? Које дарове читање доноси? • Како читање помаже да се номинатив одмори? • Зашто је за излазак важније прочитати књигу него упарити руж и фризуру са хаљином? • Зашто би могао да се постиди министар без портфеља? • Када би се то десило, какав би био твој став о њему?

uk a

А САДА ТИ • Надамо се да те ова песма подстакла да и сам/сама напишеш песму о књигама. Нека одељењски жири одабере најбоље радове и објавите их на веб-сајту своје школе.

Пеђа Трајковић рођен је 1956. године. Објавио је преко 40 књига за децу и одрасле, а илустровао је преко 200 књига других аутора. Осим песама, пише и драме и црта карикатуре. Добитник је великог броја награда у свим областима којима се бави.

РЕКЛИ СУ О ЧИТАЊУ И БИБЛИОТЕКАМА

Библиотека је путовање у твоју сопствену причу. Изгуби се у библиотеци и више се никада нећеш изгубити. Свет без библиотека је једно веома погрешно место. Изгуби се док читаш. То је најбољи начин да откријеш нове пределе у својој глави. За читање је добро свако место на које читалац не заборави да понесе књигу. Свака књига има свог човека, сваки човек припада некој књизи. Не мора да се оде далеко да би се далеко отишло. Човек је покретна књига, зборник великих и малих мистерија. Пажљиво посматрај колико прича направиш и доживиш у току једног дана. Пре читања: добро се наспавај, претрчи 12 км поред реке, набави телескоп и вежбај посматрање звезда. Игор Коларов

uk a

• Изабери мисао Игора Коларова која ти се посебно допала и напиши састав о томе на која те је места она одвела.

Ја сам књиге заволео преко веома забавне, данас готово заборављене, међустанице — стрипова. Са њих сам, некако природно, прешао на књиге. И данас сматрам да су ми неке од њих промениле живот. Набоље, наравно. Урош Петровић

КQучне речи: кwиге, читаwе, библиотеке.

НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ

Наша народна поезија цветала је и сазревала у самом срцу столетних ноћи. У току тамних векова створен је златни век наше књижевности. Раздобље наше литературе која из непојамних даљина сјаји својом чудесном лепотом и које није престало и неће никад престати да обасјава песничко стварање на овој шаци земље под овим небом. Изговарамо у себи те древне, ко зна кад срочене песме, загонетке, пословице, враџбине, клетве и бајке, и оне искрсавају пред нама у новом неслућеном сјају, у неначетој свежини, као да су данас настале. И тако ће бити докле год буде сунца и земље и нашег чаробног језика. Васко Попа

uk a

Књижевно стварање се дели на народно (усмено) и ауторско (уметничко). Дела народне књижевности преношена су усменим путем, а у њиховом стварању и преношењу учествовали су даровити, умни појединци из разних времена и народних друштвених слојева. За разлику од народне књижевности, у ауторској књижевности познати су ствараоци, аутори уметничког дела. У богатој ризници народне књижевности, у њеним лирским, епским и лирско-епским песмама, бајкама, баснама, новелама, шаљивим причама, причама о животињама, легендама и кратким народним умотворинама упознаћеш живот, веровања и обичаје нашег народа, открићеш поуздану мудрост и уметничку даровитост народних стваралаца, богатство и изражајну снагу народног језика који је стваран вековима и коме време ни до данас није могло да умањи лепоту. Дела усмене књижевности певала су се и причала пред народним скупом. Њима су изражавана осећања, жеље, стремљења, схватања, исконске животне потребе, снови и нада свих оних који су том народу припадали. Зато су теме народне књижевности богате и разноврсне. Све што је било између земље и неба, нашло се у њеном језику: рођење и смрт, љубав, просидба и женидба, породична предања, снови о лепом и недостижном, свакодневни рад, муке и радости обичног човека, историјски догађаји, битке и ратови, славне, херојске личности и њихови јединствени подвизи. Вук Караџић је, сакупљајући усмене књижевне творевине, веровао да ће оне бити „и од младих и од старих, са радошћу читане, како ради чистога народног језика, тако и ради народних мисли”.

НАРОДНА ЛИРСКА ПОЕЗИЈА

Наша народна лирика открива једну огромну област која није или је незнатно обухваћена епском поезијом – област многоструких односа у породици, цео онај сложени сплет љубави, мржње, спајања, раздвајања, напора, предрасуда, веровања, радости, жалости, од рођења до смрти.

Војислав Ђурић

uk a

У лирским песмама се, за разлику од епских које певају о бојевима и значајним догађајима, пева о обичном, свакодневном животу, о људским радостима и тугама. Проткане су снажним осећањима, дубоким, упечатљивим мислима и лепим песничким сликама. Говоре о збивањима сажето, без развијања радње. Лирске народне песме подељене су на више врста: митолошке, љубавне, обредне, обичајне, посленичке (песме о раду), породичне, шаљиве и родољубиве.

Најстарија врста лирске поезије јесу митолошке песме у којима долази до изражаја митски однос народног певача према свету. Збуњен пред тајнама неба и земље, он је оживљавао многе природне појаве и натприродна бића, верујући да имају иста осећања и особине као и људи. Тако се Сунце и Месец жене, биљке говоре, звезде, кише и ветрови су попут људских бића, али поседују и неке божанске особине. У овим песмама стварност се снажно преплиће са маштом. Тако ћеш у Читанци упознати вилу која гради дом, жени и удаје своју децу. Посленичке песме певају о раду. Најчешће су се певале при жетви, берби разних плодова, чувању стоке, рибарењу... У њима има и елемената љубавне поезије јер су се, заједно радећи, млади дружили и међу њима су се јављала осећања блискости и љубави. Зависно од посла о ком певају, посленичке песме се деле на три главне подврсте: жетелачке, пастирске и рибарске. Породичне песме опевају односе и осећања међу члановима породице. Посебно лепо певају о нежној љубави између сестре и брата, о безграничној љубави мајке према деци као и односима међу осталим члановима породице. Честа тема ових песама јесте и живот младе жене у новом дому.

Народна лирска песма

om pr

uk a

Град градила б’ јела вила Ни на небо ни на земљу, Но на грану од облака; На град гради троје врата: Једна врата сва од злата, Друга врата од бисера, Трећа врата од шкерлета. Што су врата суха злата, На њих вила сина жени; Што су врата од бисера, На њих вила кћер удава; Што су врата од шкерлета, На њих вила сама сједи, Сама сједи, погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два ђевера.

ВИЛА ЗИДА ГРАД

ЗРНЦЕ ЗАНИМЉИВОГ ЗНАЊА Виле припадају митским бићима. Често су јунакиње митолошких песама. Према народном веровању, обдарене су необичном лепотом и моћима. Живе у облацима, у води, у пећинама и на разним другим тајанственим местима. Обично су добре и праведне, помажу људима у невољи. Веровало се да онај на кога се наљуте може да страда чак и од њиховог погледа.

ђевер – мужевљев брат шкерлет (скерлет) – тканина љубичастоцрвене боје од које се прави скупоцена гардероба и традиционална ношња

ТВОЈ СУСРЕТ СА ПЕСМОМ И ВИЛОМ

И ТИ МОЖЕШ ДА СТВАРАШ

• Како су на тебе деловали чудесни град и његова господарица? • На које вилине особине упућује певач употребом описног придева б’јела? • Како ти замишљаш вилу? • Шта се дешава на блиставим вратима вилиног града? • На чији живот на Земљи подсећа вилин живот на небу? • Откриј у песми слике стварног живота и фантастичне слике (слике које су плод маште народног певача). • Ко побеђује у играма које вила посматра? • Где затичеш вилу док читаш песму? • Шта мислиш како се она осећа док седи на „вратима од шкерлета“ и посматра надигравање?

uk a

Замисли да можеш стићи до вилиног града и проћи кроз једна од његових врата. Кроз која врата бираш да уђеш? Шта тамо видиш и доживљаваш? О свом доживљају можеш да говориш или да пишеш. Замисли да и ти попут виле можеш да саградиш град. Где би га градио/градила? Како би град изгледао? Ко би били његови становници? Чиме би се бавили? Опиши свој замишљени град.

КО ЧИТА, ТАЈ И ЗНА

Персонификација је стилска фигура којом се биљкама, животињама, стварима и појавама приписују особине живих бића. Запази како су у песми представљени громови и муње.

РЕКЛИ СУ О ПЕСМИ „Песма Вила зида град носи у себи уметничку лепоту митске слике заласка сунца. У њој се вила уздигла до висине царице неба и свакој боји вечерњег неба намењена је специјална улога. У злату се жени вилин син (сунце), у бисеру се удаје вилина кћерка (звезда вечерњача?), а у шкерлетном руменилу сама вила седи и посматра како муња надиграва гром, као што у српским сватовима брзоноге девојке надигравају момке.” Павле Софрић Нишевљанин

КЉучне речи: вила, митолошка песма, лирика.

Вук Стефановић Караџић

ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ НАРОДА СРПСКОГ МОБА

Код Срба је обичај да иду љети у неке свеце, кад не смију себи радити, газдама на мобу, тј. без плате, само за јело и пиће. Највише иду на мобу те жању (ријетко косе, копају кукурузе, купе сијено или шљиве; кашто се и преде на мобу), зато се жеталачке пјесме зову и мобарске пјесме. На мобу највише иду млади момци, дјевојке и младе, и свако се обуче и накити, као на Васкрсеније или на Цвијети, кад иде цркви или манастиру, па цијели дан жањући пјевају, чепају се, шале се и веселе, а послије вечере играју и пјевају до неко доба ноћи. На некијем мјестима (као у Сријему) кад дожању њиву па пођу кући на вечеру, онда дјевојке начине од марама барјаке, па онако са барјацима иду пјевајући, као какви сватови или војници; кад дођу пред кућу, онда пободу барјаке у земљу. Моба се обично купи на мрску, а домаћин треба да је части као кад слави крсно име (за то свагда и зову газде на мобу, јер сиромаси немају чим да часте). На мобу дођу и пријатељи из другијех села, а сваки доведе за собом по неколико момчади, ђевојака и млади. На мобу се отимају које ће поћи.

uk a

чепати се – газити, стајати некоме на ногу мрсак – дан у који се не пости моба – стари народни обичај удруживања рада и најчешћи вид међусобног помагања на селу; реч моба долази од речи молба; понекад наиђу хитни и неодложни послови који надилазе моћи једног домаћинства, па се онда позивају комшије у помоћ

ОТКРИЈ ЧАРИ МОБЕ

• Када се иде на мобу? • Зашто је моба добровољни рад? • Ко највише иде на мобу? • Објасни зашто се „отимају које ће поћи” на мобу. • Како се осећају учесници мобе? • Размисли и објасни зашто моба подсећа на празник.

ПРЕЛО Бива обично ноћу с вечера. То се разумије да на прело иду дјевојке и младе, и кашто дође по које и од познате момчади те се с дјевојкама и с младама разговарају и шале. На прелу се ноћу преде или домаћици на мобу или свака преља себи: ако се преде на мобу, онда домаћица ваља преље да части; ако ли преде свака себи, онда им домаћица не даје ништа за јело, него ако која донесе што од куће...

ОТКРИЈ ЛЕПОТЕ ПРЕЛА

• У чему су сличности између мобе и прела? • У чему су разлике? • Прочитај Зрнце занимљивог знања. У какве су се састанке прела претварала? • Где себе видиш, на моби или на прелу? Образложи свој избор.

uk a

Вук Стефановић Караџић (1787–1864), писац, реформатор српског језика и писма, учесник Првог српског устанка. Написао је неколико дела о историјским догађајима и значајним људима свога времена. Дао је непроцењив допринос култури и књижевности, сакупљајући, током педесет година свог рада, усмено благо српског народа. Објављивао је народне песме, пословице, приповетке и друге умотворине у више књига које представљају праву драгоценост у српској културној баштини. Написао је прву граматику и први речник српског народног језика.

ЗРНЦЕ ЗАНИМЉИВОГ ЗНАЊА

Момци су на прела долазили нешто касније. Долазили су у групама, већином из других села. Седали су поред девојака које им се свиђају, удварали им се, задиркивали их, узимали клупка и вретена, гађали их смотуљцима вуне. Девојци би било драго да је задиркује момак који јој се свиђа, док је од осталих бежала на друго место. У току рада девојке су певале, а момци лупали орахе и лешњаке и давали их девојкама. На прелима су се причале већ познате приче, загонетало се и забављало на разне начине. Након завршетка послова, играло се коло. Када се зађе већ касно у ноћ, прело се приводило крају. Момци су пратили девојке кућама и договарали следеће сусрете.

ПОСЛЕНИЧКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ (избор)

КУЈУНЏИЈА И ХИТРОПРЕЉА Што се сија крај горе зелене? Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина? Нит је сунце, нит је мјесечина,

већ два златна рога од јелена. У њима су два града грађена:

у једном је кујунџија Јанко, у другоме Јања хитропреља. Поручује кујунџија Јанко, „Ој, бога ти, Јањо хитропрељо, да ти пошљем малено повјесмо: опреди ми шатор и кошуљу,

поручује Јањи хитропрељи:

uk a

а што теби од тога остане, ти опреди себи у дарове!”

Јања била мудрија од Јанка, поручује кујунџији Јанку:

„Ој, бога ти, кујунџија Јанко,

да ти пошљем малену парицу: сакуј мени в’јенце и обоце, а што теби од тога остане,

поткуј твога добра коња вранца, нека ти је међу браћом фала!”

кујунџија – занатлија који израђује предмете и украсе од злата и сребра повјесмо – свежањ вуне или лана што се веже око преслице обоци – минђуше 16

ШАЉИВО НАДМУДРИВАЊЕ

uk a

• Који је основни изражајни тон ове посленичке песме? • У којим се појединостима огледа ведра атмосфера у песми? • У следећем низу подвучених речи одабери оне које највише одговарају твом доживљају песме. Песма је: озбиљна, мирна, полетна, спора, лепршава, суморна, тешка, враголаста, распевана, брза, ведра... Низ можеш допунити својим речима које осликавају песму. • Одреди тему песме. • Шта је чудесно у месту где живе кујунџија и хитропреља? На које књижевне текстове по томе подсећа ова песма? • Како је настала реч хитропреља и шта значи? • Зашто Јања и Јанко шаљу поруке једно другом? • Шта Јанко тражи од Јање? • Шта Јања очекује од њега? Које особине она показује својим одговорима? • Шта закључујеш о њиховом занатском умећу? Којим је стиховима на почетку песме оно наговештено? • Шта преувеличавањем захтева у односу на материјал који нуде желе да постигну? Какви су заправо захтеви које они једно другом постављају? • Шта је права сврха њиховог дијалога? • Које осећање се крије иза њиховог надмудривања? Зашто оно није отворено опевано? • Шта очекујеш од песме која почиње подвученим стиховима?

ЈАБЛАНОВА МОБА

Или грми, ил се земља тресе, или бије море у брегове? Нити грми, нит се земља тресе, нити бије море у брегове, већ то језди Јабланова моба; пред њоме је Јаблан на коњицу, у руци му струк бела босиљка, руком маше, босиљак мирише: „Лако, лако, моја силна мобо! Сама ми је госпођа код двора, неће знати да је силна моба, већ ће мислит да је турска војска; млада, луда, поплашиће ми се, танка, витка, преломиће ми се.”

јездити – јурити, касати 17

СА ЈАБЛАНОМ НА МОБУ • Упореди своја очекивања са садржајем песме. О чему она у ствари пева? • Каква је Јабланова моба и којим поређењима је дочарана? • На основу чега закључујеш да су у мобу сазвани мушкарци? Прочитај пажљиво стихове којима им се Јаблан обраћа. Потом замисли слику у којој се моћни незаустављиви коњаници утишавају успоравајући своје коње. Шта Јабланово обраћање таквој моби говори о његовим особинама и осећањима?

• На какво расположење упућује босиљак у Јаблановој руци? • Која реч најсликовитије изражава његову нежну забринутост и љубав?

• Подвуци епитете којима је насликан лик Јабланове драге.

• По основном осећању у песми како доживљаш Јабланову госпођу? • Кажи основне особине по којима је ова песма:

– лирска, – народна, – љубавна.

uk a

• Какав је ритам ове песме? У каквом су односу ритам и основно осећање у песми?

Још једном пажљиво прочитај песму. Којим речима би могле да се замене следеће речи: језди, силна, струк, двор? Пронађи и запиши нове које имају исто или слично значење.

КО ЧИТА, ТАЈ И ЗНА Мотив је најмања тематска целина. Надметање и љубав између момка и девојке представљају главне мотиве песме Кујунџија и хитропреља. Немогући задаци и мудри одговор споредни су мотиви. Епитет је стилска фигура, реч која стоји уз именицу и открива неку њену битну особину. Најчешће је то придев који стоји уз именицу (силна, млада, луда, танка, витка) или прилог који се додаје глаголу, ређе именица или група речи која се додаје именици.

НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА Наджњева се момак и девојка: момак нажње двадест и три снопа, а девојка двадест и четири. Кад увече о вечери било, момак пије двадест и три чаше, а девојка двадест и четири. Кад ујутру бео дан освану,

момак лежи, ни главе не диже,

а девојка ситан везак везе!

Жетва, Надежда Петровић

НАДЖЊЕВАМО СЕ

uk a

• Шта је тема ове песме? • Откриј и именуј споредне мотиве у песми. • Шта је у овом такмичењу необично? • Према врсти рада који обављају момче и девојче, закључи у којој средини је настала ова песма. • На чијој је страни народни певач? Зашто је одабрао ту страну? • Да ли и сад у нашем друштву постоје строго подељени послови на такозване „мушке” и „женске”? Изнеси своје мишљење о томе. • Како је девојка дочекала крај овог такмичења? Шта та слика показује? • Које осећање се крије иза радно-такмичарског односа између младића и девојке? • Да ли је ритам песме у складу с послом који је њена тема?

ЗАО ГОСПОДАР Дуга дана у зла господара!

шјести – сести

Не да шјести, нити починути,

починути – одморити се

саставио ручак и вечеру;

разори – бразде

дуга лука, а мотика тупа;

уврати – места на крају њиве где орач окреће плуг

тврда бразда, широки разори,

не мош – стари облик глагола моћи, не можеш

а уврати, не мош догледати. 19

УПОЗНАЈ ЈЕДНОГ ЗЛОГ ГОСПОДАРА • Који је основни мотив ове песме? • Какав је однос народног певача према оваквом господару? • По чему се ова песма разликује од осталих песама из овог избора? • Како разумеш стих „саставио ручак и вечеру”? • На основу народних стихова, опиши злог газду својим речима. Именуј његове особине. • Опиши како је представљен рад у песми. • Шта су твоје дужности и обавезе?

• Како их доживљаваш?

А САДА ТИ

uk a

Многе наше посленичке песме имају своју мелодију и често се и данас певају. Ако неко у вашем одељењу зна како се нека од њих пева, било би лепо да је отпева. Можете да се припремите и за наредни час.

КО ЧИТА, ТАЈ И ЗНА

Посленичке песме су лирске народне песме које су славиле људску потребу за радом, али и задовољство постигнутим успехом, а најчешће су изражавале и неко љубавно осећање. Певају о раду пратећи сам процес његовог настајања. Најчешће су се певале при жетви, берби разних плодова, чувању стоке, рибарењу, на моби и на прелу. У њима има и елемената љубавне поезије јер су се, заједно радећи, млади дружили и међу њима су се јављала осећања блискости и љубави. Зависно од посла о ком певају, посленичке песме се, углавном, деле на три подврсте: жетелачке, пастирске и рибарске. Блискост са природом је њихово битно обележје. Оне истичу јединство човека и његовог природног окружења са унутрашњим проживљавањем. Монолог и дијалог, комбиновани са наративним моментима, основни су композициони обрасци лирске народне песме.

КЉучне речи:

посленичке песме, епитет, мотив.

НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ

Породичне песме опевају односе и осећања међу члановима породице. Посебно лепо певају о нежној љубави између сестре и брата, о безграничној љубави мајке према деци као и о односима међу осталим члановима породице. Често се описује живот младе жене у новом дому. У њему је она могла да доживи радост и срећу налик оној какву је имала у родитељском дому, али се дешавало да је доживљавала и разна разочарaња и понижења од чланова нове породице. Посебно лепо је описан дирљив однос између снахе и девера. Зато се у овим песмама смењују радост и туга, љубав и мржња, нада и очај...

За почетак прочитај само прва два стиха ове песме. Како на тебе делује атмосфера у песми на самом почетку? Заокружи број поред одговора који сматраш тачним. Образложи свој избор. 1. Пријатно, волим море у предвечерје. 2. Злослутно, наговештава ми несрећан догађај. 3. Није оставила утисак на мене, то је само крај још једног дана.

НаJве]а jе жалост за братом

uk a

Сунце зађе за Невен, за гору; јунаци се из мора извозе.

Бројила их млада Ђурђевица. Све јунаке на број набројила,

до три њена добра не наброји:

прво добро – Ђурђа господара, друго добро – ручнога ђевера, треће добро – брата рођенога. За Ђурђем је косу одрезала, за ђевером лице изгрдила, а за братом очи извадила. Косу реже, коса опет расте;

ручни ђевер – мужевљев рођени брат који му на венчању предаје невесту; од тог тренутка до краја живота и он брине о њој

лице грди, а лице израста; али, очи не могу израсти, нити срце за братом рођеним. 21

ТВОЈ ДОЖИВЉАЈ ПЕСМЕ

ЗРНЦЕ ЗАНИМЉИВОГ ЗНАЊА

• После читања целе песме какав је сада твој доживљај њеног почетка? • Каква осећањa песма носи у себи и преноси на нас? • Којe су мисли обузимале младу Ђурђевицу док је на обали чекала своје најмилије? • Којим поступцима је показала колико је велика њена жалост за својима? • Ко је њено највеће добро? Зашто? Размисли о томе ко је заменљив у њеном животу. • Осим у наслову, у којим се још стиховима изражава порука песме? Пронађи их и подвуци. • Обрати пажњу на то како се песничке слике ређају у песми. Подсети се која се стилска фигура крије у њима. Објасни која је њена улога у песми.

uk a

Вук Стефановић Караџић је овој песми дао наслов када ју је штампао први пут 1815. године, чиме је одредио њену тему. Песма је обојена тугом и може се довести у везу са тужбалицама, песмама које изражавају осећања бола и туге за умрлима. У народној традицији тугу за умрлима пратили су одређени обичаји као што је сечење косе и гребање лица.

СЕСТРА БРАТУ ЗАРУКАВЉЕ ВЕЗЕ Девојка је сунце братимила:

„Богом, сунце, богом брат да си! Почекај ме, сунце, на заходу – Да навезем брату зарукавље: Оба краја крила паунова,

А на среди очи соколове.”

заход – залазак зарукавље – одоздо заврнути део рукава; део рукава од доњег краја до лакта

ОДГОНЕТНИ ЧУДЕСНИ ВЕЗ • Упореди осећања која је у теби изазвала ова песма са осећањима која је изазвала претходна песма. Којим бојама би се могла изразити осећања у првој песми, а којим у другој? • Зашто девојка братими сунце? Шта то говори о њеним осећањима према брату? • Објасни зашто млада Ђурђевица жели да сунце зађе што пре, а сестра везиља што касније. • Које животиње је сестра одабрала да навезе на зарукављу? • Међу понуђеним особинама, једном линијом подвуци особине пауна, а двема особине сокола. Уколико неку особину поседују обе животиње, заокружи је: леп, неустрашив, раскошан, опасан, храбар, брз, достојанствен, изузетног вида, блистав, снажан, гиздав.

• Које све особине сестра жели вољеном брату?

А САДА ТИ

uk a

ДЈЕВЕРСКЕ ПОНУДЕ

Смисли и ти неке необичне начине или дарове којима би могла да се изрази љубав према сестри, брату, пријатељу... Напиши о томе кратак састав и илуструј га. Избор наслова препуштамо твојој машти.

Разболе се прошена девојка; девери јој понуде носили: жуте гуње у меду куване

и јабуке за росе узбране.

Бога моли прошена девојка:

„Придигни ме, Боже, од болести, да ја вратим девер’ма понуде: жуте гуње у меду куване и јабуке за росе узбране.” Што молила, то јој Бог и дао: придигла се она од болести, вратила је девер’ма понуде: жуте гуње у меду куване

понуде – дарови у храни за болесника гуње – дуње

и јабуке за росе узбране. 23

ТВОЈ ДОЖИВЉАЈ ПЕСМЕ

uk a

• Шта вам је занимљиво у овој песми? • Када се за девојку каже да је прошена? • Једна дуња би данас требало да буде у вашој учионици. Опиши њен излед, укус и мирис. • Зашто су девери послали девојци жуте гуње у меду куване? Какве су јабуке за росе узбране? • Прочитај Зрнце занимљивог знања и одговори на следећа питања: • Шта симболишу јабука и дуња? • У којим је народним обичајима јабука била незаобилазна? • Зашто су младенци пре венчања јели дуњу? • Сада размисли и кажи шта су девери поручили будућој снахи својим понудама. • Шта дјеверске понуде говоре о њиховим осећањима према њој? • Објасни зашто девојка жели што пре да оздрави. • Шта то говори о њеним осећањима према деверима?

ЗРНЦЕ ЗАНИМЉИВОГ ЗНАЊА

У стара времена дуња је сматрана симболом среће, љубави, плодности и непролазности. Обичај је био да младенци, уочи венчања, поједу дуњу да би им брак био плодан и срећан. Изузетно је лековито воће. Римљани су из дуња извлачили етерична уља за производњу парфема, а Французи праве сир од дуње. У различитим културама јабука је симбол здравља, љубави, плодности и благостања. У нашој традицији, дати, примити, послати јабуку значи изразити љубав. Јабука се даривала када се девојка проси, вери, удаје, када се роди дете... Младићева мајка даје девојци јабуку са рузмарином, а девојчин пристанак потврђује се изразом: „Девојка је примила јабуку”. Давала се вољеној особи или се вољена особа називала јабуком: „Снахо моја, од злата јабуко.”

КЉучне речи:

народне лирске породичне песме.

ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ Велике витешке и моралне вредности које су изражене у нашој народној поезији несумњиво су њена највећа лепота... То је јунаштво у сукобу са насилницима. То је човечност и праведност у људским односима. То је оданост у љубави и пријатељству.

uk a

У народним епским песмама опева се нека личност или догађај. Најчешће су испеване у десетерцу (стиху од десет слогова). Десетерачке песме певају се уз гусле. Подељене су у тематске кругове (циклусе): неисторијски, преткосовски, косовски, покосовски, циклус песама о Марку Краљевићу, хајдучки, ускочки и циклус песама о ослобођењу Србије и Црне Горе. Вук Караџић их је поделио на песме старијих времeна (о Немањићима и Мрњавчевићима, о косовском јунацима, о Бранковићима, Јакшићима и Црнојевићима), песме средњих времена (о хајдуцима и ускоцима) и песме новијих времена (о ослобађању Србије и Црне Горе). Песме старијих времена су више легендарног него историјског карактера, јер су певане још дуго након догађаја о коме говоре. До тренутка када су забележене, догађај на који се односе већ је био обојен народном маштом. Остале песме везују се за историјске личности и догађања. Епске песме су народне творевине које су се преносиле с колена на колено док нису забележене. Драгоцену и важну улогу у њиховом настанку имали су народни певачи.

Војислав Ђурић

Споменик гуслару Филипу Вишњићу

Рђав певач и добру песму рђаво упамти и покварено је другоме пева и казује; а добар певач и рђаву песму поправи према осталима које он зна. Вук Караџић

Народна песма

СВЕТИ САВО

Углас викну господа ришћанска: „Просто да си, Немањићу Саво! Проста душа твојих родитеља! Проста душа, а честито т’јело! Што носили, свијетло вам било! Што родили, све вам свето било!” И што рече господа ришћанска На састанку код бијеле цркве, Што гођ рекли, код Бога се стекло.

uk a

Збор зборила господа ришћанска Код бијеле цркве Грачанице: „Боже мили, чуда великога! Куд се ђеде цар Немање благо, Седам кула гроша и дуката?” Ту се деси Немањићу Саво, Па говори господи ришћанској: „Ој Бога вам, господо ришћанска! Не говор’те о мом родитељу, Не говор’те, не гријеш’те душе: Није бабо расковао благо На наџаке ни на буздоване, Ни на сабље ни на бојна копља, Ни добријем коњ’ма на ратове; Већ је бабо потрошио благо На три славна српска намастира: Једну бабо саградио цркву: Б’јел Виландар насред Горе Свете, Красну славну себе задужбину, Вјечну кућу на ономе св’јету, Да се њему поје летурђија Оног св’јета, као и овога; Другу бабо саградио цркву: Студеницу на Влаху Староме, Красну славну мајци задужбину, Својој мајци царици Јелени, Вјечну кућу на ономе св’јету, Да с’ и њојзи поје летурђија Оног св’јета, као и овога; Трећу бабо саградио цркву: Миљешевку на Херцеговини, Красну славну Сави задужбину, Вјечну кућу на ономе св’јету, Да с’ и њему поје летурђија Оног св’јета, као и овога.”

Зоран Мишић, Свети Сава

је Свети Сава био сахрањен док му Турци нису однели мошти на Врачар, где су их спалили на месту данашњег Храма Светог Саве намастир – манастир, црква са зградама у којима живе монаси наџак – врста буздована који са једне стране има секиру, а с друге куку или маљ, чекић расковати – расипати, неразумно потрошити рат – од персијске речи рахт; коњска опрема, коњски накит Свети Сава (1175–1235) – Немањин најмлађи син, први српски архиепископ, просветитељ и писац; написао је биографију свог оца Житије Светог Симеона Студеница – Немањина задужбина у Рашкој, саграђена у 12. веку цар Немања – Стефан Немања (1114–1200), велики жупан, зачетник лозе Немањића, оснивач српске државе, градитељ задужбина попут многих средњовековних владара

uk a

б’јел Виландар – Хиландар, српски манастир на Светој Гори бабо – отац буздован – средњовековно оружје, гвоздена кугла са шиљцима, насађена на краћу дршку Влах Стари (Стари Влах) – Рашка област, планински предео између Ибра и Лима задужбина – грађевина подигнута некоме за спас душе; дизали су их српски владари и феудални господари (цркве и манастире) Грачаница – црква коју је саградио краљ Милутин на Косову, у близини Приштине, у 14. веку Гора Света (Света Гора) – планина и полуострво у северној Грчкој, монашка држава где су у средњем веку саграђени многи православни манастири грош – новчић, ситан новац, парица дукат – млетачки новац из 13. века, златни новац различите вредности, златник летурђија (литургија) – главно богослужење у православној цркви, божја служба Миљешевка (Милешева) – задужбина краља Владислава код Пријепоља; у њој

Манастир Хиландар 27

ТВОЈ СУСРЕТ СА ПЕСМОМ

• Шта те је посебно дирнуло у овој песми? • Какве утиске су на тебе оставили ликови ове песме? • Зашто песма носи Савино име? • Како разумеш израз: Не гријеш’те душе? • Колико је блага потрошено? Која стилска фигура се крије у тим речима? На шта је новац потрошен? • Која два света спајају изграђене цркве? • Како је на господу ришћанску деловало сазнање да је новац потрошен на задужбине? Какве жеље се изражавају народним благословом? Размисли какав је владар кога његов народ тако топло благосиља. Протумачи стих: Што гођ рекли, код Бога се стекло. • Ко су учесници дијалога у овој песми? • Како Сава ословљава свога оца? Које осећање се крије иза те речи? Какав је Савин однос према оцу?

ЗРНЦЕ ЗАНИМЉИВОГ ЗНАЊА

uk a

Савино најпознатије књижевно дело јесте Житије Светог Симеона. То је биографија његовог оца, који се при крају живота замонашио. У њој се, између осталог, снажно осликава дирљив однос оца и сина. Ево једног одломка: У 17. дан месеца фебруара поче часна старост његова нешто мало слабити. И ту одмах блажени старац господин Симеон позва мене недостојног и одасвуд умањенога, и поче ми говорити свете, часне и слатке речи: – Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине, слушај моје речи, приклони ухо своје ка мојим речима и нека не пресахну извори твога живота, сачувај их у срцу свом. Јер су живот свима који их налазе. Сваким чувањем чувај срце своје, јер од њих су излази живота. Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне одбаци далеко од себе. Очи твоје нека гледају право и веђе твоје да мигом указују на оно што је праведно. Право ходи ногама својим и исправљај путеве своје. • Изабери реченице које су оставиле најјачи утисак на тебе и протумачи их. • Шта о Светом Симеону сазнајеш на основу речи које је упутио свом сину?

КЉучне речи: епска народна песма, десетерац, Свети Сава, Стефан Немаwа.

Народна песма

ЖЕНИДБА ДУШАНОВА

Песма чији су одломци пред тобом опева витешке подвиге и храброст једног несвакидашњег јунака, кога поред храбрости красе још многе врлине. Открићеш их читајући песму. Душан, јунак народне песме, заправо је цар Душан Стефан Немањић (1308–1355). У доба његове владавине стара српска држава достигла је највећу снагу. Он јесте био главни јунак српске државе, али не и ове песме. Женидба са препрекама честа је тема епских песама. Многи српски средњовековни владари женили су се принцезама из суседних држава. То није било само због краљевског угледа, већ и због успостављања мира са државом одакле је принцеза. Женидба опевана у овој песми није стварни дoгађај. Душан је, у ствари, био ожењен бугарском принцезом. У машти и песми народног певача он проси Роксанду девојку, кћерку латинског краља Михаила, који има необичан захтев да цар Стјепан (Душан) не поведе своје сестриће Војиновиће јер је чуо да су пијанице и кавгаџије. И Душан, заиста, не позове у сватове своје сестриће. Oни, знајући да су Латини „старе варалице”, реше кришом да пошаљу најмлађег брата Милоша да помогне ујаку ако се нађе у опасности. Једино њега Душан не би препознао јер је младић дуго боравио у планини као пастир. Тако би најмлађи Војиновић могао, непримећен, да помогне свом ујаку у невољи.

uk a

То је Милош једва дочекао: „Хоћу, богме, моја браћо драга; кад ујаку нећу, да коме ћу?” Тад га браћа опремат стадоше; Оде Петар опремат кулаша, а Вукашин опрема Милоша: на њег’ меће танану кошуљу, до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи три танке ђечерме, пак доламу са тридес’т путаца; по долами токе саковане, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар-кабаницу, а на глави бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни браћа га познати не могу; дадоше му копље убојито

и мач зелен старога Војина; Петрашин му изведе кулаша међедином свега опшивена, да кулаша царе не познаде. Л’јепо су га браћа сјетовала: „Кад, Милошу, достигнеш сватове, питаће те тко си и откуд си; ти се кажи земље Каравлашке: „Служио сам бега Радул-бега, не шће мене службу да исплати, пак ја пођох у свијет бијели, да ђегођи боље службе тражим; пак сам чуо за свате цареве, и пристô сам незван за сватови рад комада љеба бијелога и рад чаше црвенога вина.” Чувај добро дизгин од кулаша јер се кулаш јесте научио путовати с коњ’ма царевијем.”

И заиста, Милош заспи, а кулаш се придружи царевим коњима. Сви су задивљени коњем и чуде се, ценећи Милоша само по оделу, откуда тако добар коњ тако неугледном коњанику. Овде следи епизода са шићарџијама (лакомим људима који желе да се домогну плена без труда). Бацили су око на Милошевог коња па му за њега нуде још бољег и стотину дуката. Он одбија све њихове понуде, духовито одговарајући да не може да умири ни свога коња, да дукате не зна ни да броји, ни да мери. Када прочиташ целу песму, сазнаћеш шта се догодило шићарџијама.

Узја Милош помамна кулаша, па окрену од б’јела шатора, заметнувши копље наопако. Говори му српски цар Стјепане: „Не нос’, синко, копље наопако, већ окрени копље унапредак, јер ће ти се смијати Латини.” Вели њему Милош Војиновић: „Чувај, царе, ти господства твога! Ако мене до невоље буде, ја ћу ласно копље окренути; донети га могу и овако.” Па отиде низ поље леђанско. Гледале га Латинке ђевојке, гледале га, пак су говориле: „Боже мили, чуда великога! Каква је то царева замјена?! Та на њему ни хаљина нема! Весели се, краљев заточниче! Немаш на што сабље извадити, нит је имаш о што крвавити.” У то доба дође до шатора ђе заточник сједи под шатором, за копље је свезао дората. Вели њему Милош Војиновић: „Устан’ море бијело Латинче, да јуначки мејдан дијелимо!” Ал’ говори бијело Латинче: „Ид’ одатле, црни Бугарине! Немам о што сабље поганити,

uk a

„Ој, чујеш, ли српски цар Стјепане! Ето доље под градом Леђаном изишô је краљев заточниче, зове тебе на мејдан јуначки; ваља ићи мејдан дијелити, или нећеш одавде изићи, ни извести свата ниједнога, а камоли Роксанду ђевојку!” Кад то зачу српски цар Стјепане, он телала пусти у сватове; телал виче и тамо и амо: „Није л’ мајка родила јунака, и у свате цару опремила, да за цара на мејдан изиђе? Честита би њега учинио.“ Ал’ се нико наћи не могаше. Цар с’ удари руком по кољену: „Јао мене, до бога милога! Сад да су ми два сестрића моја, два сестрића, два Војиновића, сад би они на мејдан изишли.” Истом царе у бесједи бјеше, Милош иде, а кулаша води до пред шатор српског цар-Стјепана: „Је л’ слободно, царе господине, да ја идем на мејдан у поље?” Вели њему српски цар Стјепане: „Јест слободно, ал’ није прилике! Ако згубиш млада заточника, честита ћу тебе учинити.”

на ливади три коња витеза, под седлима и под ратовима, и на њима три пламена мача, врхови им небу окренути: да прескочиш три коња витеза! Ако ли их прескочити нећеш, нећеш изић ни извест ђевојке.” Опет телал викну по сватов’ма: „Није л’ мајка родила јунака, и у свате цару опремила, да прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача?” Тај се јунак наћи не могаше. Ал’ ето ти млада Бугарина Пред шатора српског цар-Стјепана: „Је л’ слободно, царе господине, да прескочим три коња витеза?” „Јест слободно, моје драго д’јете! Него скини бугар-кабаницу, Бог убио онога терзију који ти је толику срезао!” Говори му Милош Војиновић: „Сједи, царе, пак пиј рујно вино, не брини се мојом кабаницом! Ако буде срце у јунаку, кабаница неће ништа смести: којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна!” Па он оде у поље леђанско, Када дође до добријех коња, он проводи својега кулаша, па кулашу своме проговара: „Чекај мене у седло, кулашу!” А он прође с оне друге стране, заигра се преко поља равна, и прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача, устави се на својем кулашу; па он узе три коња витеза,

uk a

кад на тебе ни хаљина нема.” Ражљути се Милош Војиновић: „Устан’ море, бијело Латинче! На тебе су побоље хаљине, с тебе ћу их на себе обући. Тад Латинче на ноге поскочи, Пак посједе помамна дората, одмах оде пољем разиграват; Милош њему стаде на биљези, баци копље бијело Латинче на Милоша у прси јуначке; Милош држи златна шестоперца, на њега је копље дочекао, пребио га на три половине. Вели њему бијело Латинче: „Чекај мало, црни Бугарине, лоше су ми копље подметнули, док отидем да копље пром’јеним.” Пак побјеже преко поља равна, ал’ повика Милош Војиновић: „Стани мало, бијело Латинче! Мило би ти било побјегнути!” Пак поћера по пољу Латинче, доћера га до леђанских врата, ал’ леђанска врата затворена. Пусти копље Милош Војиновић, те прикова бијело Латинче, прикова га за леђанска врата, пак му русу одсијече главу, кулашу је баци у зобницу; па увати његова дората, одведе га цару честитоме: „Ето, царе, заточника главе!” Цар му даде благо небројено: „Иди, синко, те се напиј вина, честита ћу тебе учинити!“ Тек што Милош сједе пити вино, ал’ повика са града Латинче: „Ето, царе, под Леђаном градом

o om pr uk a

одведе их српском цар-Стјепану. Мало време затим постојало, ал’ повика са града Латинче: „Хајде сада, царе Србљанине, под највишу кулу у Леђану! На кули је копље ударено, на копљу је од злата јабука: ти стријељај кроз прстен јабуку!” Милош више не шће ни чекати, већ он пита цара честитога: „Је л’ слободно, царе господине, Да стријељам кроз прстен јабуку?” „Јест слободно, мој рођени синко!” Оде Милош под бијелу кулу,

запе стр’јелу за златну тетиву, устријели кроз прстен јабуку, пак је узе у бијеле руке, однесе је цару честитоме; лијепо га царе обдарио. Мало вријеме затим постојало, ал’ повика са града Латинче: „Ево, царе, под бијелом кулом Изишла су два краљева сина, извели су три л’јепе ђевојке, три ђевојке, све три једнолике, и на њима рухо једнолико: или познај која је Роксанда; ако ли се које друге машиш,

Оде Милош низ поље широко. Када дође ђе стоје ђевојке, збаци с главе бугарску шубару, скиде с леђа бугар-кабаницу – засија се скерлет и кадифа, засјаше се токе на прсима и злаћане ковче на ногама: сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце – пак је простре по зеленој трави, просу по њој бурме и прстење, ситан бисер и драго камење. Тад извади мача зеленога, па говори трима ђевојкама: „Која је ту Роксанда ђевојка, нек савије скуте и рукаве, нака купи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; ако ли се која друга маши, вјера моја тако ми помогла, осјећ ћу јој руке до лаката!” Кад то чуше три л’јепе ђевојке, обје крајње средњу погледаше, а Роксанда у зелену траву; сави скуте и свил'не рукаве, пак покупи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; а ђевојке двије побјегоше. Али Милош утјећ им не даде, веће обје увати за руке, све три води пред цара Стјепана; цару даде Роксанду ђевојку, и даде му једну уз Роксанду, а трећу је себи уставио.

uk a

нећеш изић ни изнијет главе, а камоли извести ђевојке!” Кад је царе р’јечи разумио, он дозива Тодора везира: „Иди, слуго, те познај ђевојку!” Тодор му се право кунијаше: „Нијесам је, царе, ни виђео, јер су ми је по мраку извели када сам је ја прстеновао.” Цар с’ удари руком по кољену: „Јој мене до бога милога! Надмудрисмо и надјуначисмо, пак нам оста цура на срамоту!” Кад то зачу Милош Војиновић, он отиде цару честитоме: „Је л’ слободно, царе господине, да ја познам Роксанду ђевојку?” „Јест слободно, моје драго д’јете, ал’ је јадно у те поуздање: како ћеш ти познати ђевојку, кад је нигда ни виђео ниси!” Ал’ говори Милош Војиновић: „Не брини се, царе господине! Кад ја бијах у Шари планини, код оваца дванаест хиљада, за ноћ буде по триста јањаца, ја сам свако по овци познавô: Роксанду ћу по браћи познати.” Вели њему српски цар-Стјепане „Иди, иди, моје драго д’јете, Ако бог да те познаш Роксанду, даћу тебе земљу Скендерију у државу за живота твога.”

Ту није крај препрекама. Краљ Михаило шаље троглавог војводу Балачка да пресретне сватове. Пресретање сватова је, такође, чест мотив у народној епској поезији.

Кад су били кроз поље Косово, Милош хоће граду Вучитрну, па говори српском цар-Стјепану: „Збогом остај, мој мили ујаче, мој ујаче, српски цар-Стјепане!” Тада се је царе досјетио да је оно Милош Војиновић, па говори својему нећаку: „Та ти ли си, дијете Милошу! Та ти ли си, мој мили нећаче! Благо мајци која те родила и ујаку који те имаде! Зашто ми се отприје не кажеш, него сам те путем намучио: и конаком, и глади, и жеђу?” Тешко свуда своме без својега!

uk a

Тад Балачко спреми бедевију, па отрча друмом за сватови са шест стотин' латинских катана. Кад су били у гори зеленој, кулаш стоји на друму широку, а за њиме Милош Војиновић. Викну њега Балачко војвода: „О, Милошу, зар се мене надаш?” Па он пусти један пламен модар, опали му црну међедину; а кад виђе да му не науди, онда пусти вјетра студенога: три пута се кулаш преметнуо, ал’ Милошу ништа не досади. Викну Милош из грла бијела: „Ето тебе од шта се не надаш!” Па он пусти златна шестоперца: колико га лако ударио, из бојна га седла избацио; пак потеже копље убојито, прибоде га у зелену траву, пак му све три одсијече главе, кулашу их баци у зобницу. Тад учини јуриш у катане са својијех три стотине друга: одсјекоше три стотине глава, па одоше друмом за сватови. Кад стигоше цара и сватове, пред њих баци Балачкове главе; цар му даде хиљаду дуката, па одоше бијелу Призрену.

Цар Душан и царица Јелена 34

ласно – лако међедина – медвеђе крзно, бунда од медвеђег крзна шићарџија – безобзиран човек, увек спреман да извуче корист, плен; човек лаком на добит без труда; пљачкаш ока – ранија јединица за мерење тежине, 1,250 kg –1,280 kg помаман – онај који се налази у стању крајње раздражености, избезумљен, махнит пуце – предмет, обично округлог облика, од кости, метала, дрвета и сл., често пре свучен тканином, који служи за закопчавање или за украс, дугме тока – овде је реч употребљена у значењу копча; може бити и капа припијена уз главу шестоперац – буздован са шест пера заточник – заступник, заменик на мегдану конак – кућа, двор, коначиште, преноћиште

uk a

бедевија – кобила арапске пасмине беседити – говорити, приповедати, држати говоре биљег – знак, ознака, обележје, карактеристика дизгин – каиш од узде који се држи у рукама кад се управља коњима, поводац, вођица долама – врста старинске мушке и женске ношње од чохе са дугим рукавима који су затворени или разрезани ђечерма – прслук, јелек зобница – торба у којој се носи зоб за храњење коња кабаница – дужи огртач који се носи преко одела да заштити од зиме или кише шубара – велика крзнена капа Бугарин – не мисли се на припадника бугарског народа, већ на чобанина који носи бугар-кабаницу, огртач који су носили чобани, а који је веома сличан једном делу бугарске ношњe Каравлашка – Румунија кулаш – коњ сивопепељасте боје

ТВОЈ СУСРЕТ СА ЕПСКОМ ПЕСМОМ И ЊЕНИМ ЈУНАКОМ • Како је песма деловала на тебе? • Који су догађаји у њој за тебе најузбудљивији? • Каква осећања изазивају Милошеви подвизи?

Ток радње Песма је састављена из више епизода. Епизода је део песме у коме је описан један догађај. Пред тобом су поређане епизоде по реду дешавања у песми. Тако настаје композициони план песме. Он ће ти помоћи да песму препричаш.

1. Душан проси Роксанду девојку 2. Чудан захтев у поруци латинског краља 3. Милош пристаје да пође у сватове 4. Опремање Милошево 5. Милош се придружује сватовима 6. Сусрет са шићарџијама 7. Душан је изазван на двобој 8. Душан жали што му сестрићи нису ту 9. Милош излази на мегдан са краљевим заточником 10. Милош прескаче три коња на којима су пламени мачеви 11. Милош стреља кроз прстен јабуку 12. Милош познаје Роксанду 13. Војвода Балачко 14. Милош се указује Душану

Тема песме и мотиви

uk a

• О чему се говори у песми? То је тема песме, препознатљива већ у наслову. Мање тематске целине у песми јесу мотиви. Препреке су неки од мотива у овој песми. Чести мотиви у епској поезији (као и у овој песми) јесу и пресретање сватова, мотив просидбе, мотив необичног захтева (да цар Душан не позове у сватове своје сестриће), мотив породичне љубави и оданости и други.

Мотив породичне љубави и оданости

• Како реагују браћа Војиновићи када сазнају за ујакову одлуку да их не води са собом у сватове? Која осећања препознајеш у њиховом односу према ујаку? • У светлу њихове љубави и оданости, како ти делује Душан и његова одлука да их не позове у сватове?

Опремање и прерушавање јунака Посебно је упечатљив опис Милошевог облачења. То је карактеристичан пример епског опремања јунака, једно од општих места у народној поезији. У епским песмама често ћеш се сусретати са општим местима. Општа места су: понављање истих речи, поређења, описа, истоветних почетака и завршетака песама... • Пажљиво прочитај део у коме Вукашин опрема Милоша. Задржи се над сваким стихом. То ће ти помоћи да га замислиш. Који су делови Милошеве ношње на тебе оставили посебан утисак? Народни певач гради Милошев лик тако да се у њему огледа физичка и умна снага народа. • На који начин су браћа његов изглед приближила изгледу човека из народа? • Међу понуђеним особинама пронађи Милошеве: јак, неспретан, храбар, духовит, неправедан, мудар, одлучан, занесен, строг, наочит, лукав, спор, немилосрдан, осећајан, лаком, груб. 36

Други ликови о Милошу Из међусобних односа ликова можеш сазнати много о њиховим особинама. Зашто мајка предлаже браћи да пошаљу Милоша? Када сазна ко је „млађано Бугарче”, шта ујак изговара сестрићу? Протумачи стих: „Благо мајци која те родила”.

Идеје

uk a

Две мудре мисли непрестано се доказују у песми: Милошева и царева. Које су то мисли? Размишљај о њима. Објасни их.

КО ЧИТА, ТАЈ И ЗНА Језик и стил народне поезије

Шта сазнајеш о томе шта се дешава са Душановом наклоношћу према Милошу на основу речи којима му се обраћа? (Прво млађано Бугарче, затим драго дијете, а на крају рођени синко.) Народни певач је овде употребио стилску фигуру – градацију. Градација је поступно ређање осећања и слика по јачини, тако да прва слика буде најслабија, а последња најјача. Слике се у градацији могу ређати и обрнуто – од најјаче слике према најслабијој.

КЉучне речи:

тема, мотив, епизода, општа места у епским песмама, градациJа.