Мудрица 2, збирка задатака из српског језика за 2. разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

2 ШИФРА: 2074

МУДРИЦА СРПСКИ ЈЕЗИК

збирка задатака из српског језика за други разред основне школе

ка

Ед у

по рт ал

збирка задатака из српског језика за други разред основне школе

Српски језик збирка задатака из српског језика за други разред основне школе

МУДРИЦА

МУДрица

Ивана Јухас Јасмина Игњатовић

IVANA JUHAS JASMINA IGWATOVI]

Ед

ук

по

рт ал

ZBIRKA ZADATAKA ZA DRUGI RAZRED OSNOVNE [KOLE

Ивана Јухас Јасмина Игњатовић МУДРИЦА СРПСКИ ЈЕЗИК 2 збирка задатака за други разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко Влаховић ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА Доц. др Наташа Филиповић

рт ал

РЕЦЕНЗЕНТИ Зорица Поповић, професор разредне наставе, ОШ „Мома Станојловић”, Крагујевац Наташа Ковжан Кун, педагог Небојша Влаховић, професор разредне наставе

по

ИЛУСТРАЦИЈЕ И ДИЗАЈН Јасмина Игњатовић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Споменка Трипковић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Ед

ук

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА Цицеро, Београд Издање бр.: 3, Београд, 2020. година Тираж: 3000

Директор Завода за унапређивање образовања и васпитања одобрио је издавање и употребу овог додатног наставног средства Решењем број: 587-3/2019. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

ук

по

рт ал

САМОГЛАСНИЦИ И СУГЛАСНИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 СЛОГ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 УПИТНА РЕЧЦА ЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 РЕЧЦА НЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 ТАЧКА (.), УПИТНИК (?), УЗВИЧНИК (!) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 ВЕЛИКО СЛОВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 ЗАПЕТА (,) И ДВЕ ТАЧКЕ (:) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 СКРАЋЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 БРОЈЕВИ И ДАТУМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 ОБАВЕШТАЈНА РЕЧЕНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 УЗВИЧНА И ЗАПОВЕДНА РЕЧЕНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 УПИТНА РЕЧЕНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 ПОТВРДНА И ОДРИЧНА РЕЧЕНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 ИМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 РОД И БРОЈ ИМЕНИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 РЕЧИ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ РАДЊУ (ГЛАГОЛИ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 ПРОШЛО, САДАШЊЕ И БУДУЋЕ ВРЕМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 РЕЧИ КОЈИМА НЕШТО ОПИСУЈЕМО (ПРИДЕВИ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 ИГРАМО СЕ РЕЧИМА И РЕЧЕНИЦАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 САДА ЗНАШ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ

Ед

А а, Е е, Ј ј, О о, К k . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 M m, T t . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 I i, N n, Nj nj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 S s, Š š . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 НАУЧИЛИ СМО... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Z z, Ž ž . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 L l, Lj lj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 U u, V v . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 F f, G g . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 НАУЧИЛИ СМО... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 D d, Dž dž, Đ đ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 C c, Č č, Ć ć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 P p, R r . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 B b, H h . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 NAUČILI SMO SVA ŠTAMPANA SLOVA LATINICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 SADA ZNAŠ ŠTAMPANA SLOVA ABECEDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Ед

ук

по

рт ал

51 ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО DANI RASPUSTA – Monja Jović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 ČEKAM KRUŠKE POLEĐUŠKE – Zvonimir Kostić Palanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 BAKA I ONI DRUGI – Vlada Stojiljković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 PROTESTNA GRADSKA PESMA – Dragomir Đorđević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 BAJKA O RIBARU I RIBICI (odlomak) – Aleksandar Sergejevič Puškin . . . . . . . . . . . 56 STRIP O RIBARU I RIBICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 STARI SULTAN – dramski tekst prema delu braće Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 BAMBI (odlomak) – Feliks Salten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 DVA MRAVA – narodna basna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 МЕДВЕДОВА ЖЕНИДБА – народна шаљива песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 ТРИ ЛОВЦА – народна шаљива прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 ПОПУЛАРНИ ТЕКСТОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 САДА ЗНАШ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 UČIMO PISANA SLOVA LATINICE 67 A a, J j, O o, E e, K k . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 M m, T t . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 I i, N n, Nj nj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 S s, Š š . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 NAUČILI SMO... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Z z, Ž ž . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 L l, Lj lj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 U u, V v . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 F f, G g . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 NAUČILI SMO... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 D d, Dž dž, Đ đ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 C c, Č č, Ć ć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 P p, R r . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 B b, H h . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 NAUČILI SMO SVA PISANA SLOVA LATINICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 SADA ZNAŠ PISANA SLOVA ABECEDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 85 КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА ПИШЕМО ПИСМО. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 ПРИЧА НА ОСНОВУ СЛИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 ЗАПОЧЕТА ПРИЧА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 ПРИЧА НА ОСНОВУ РЕЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 ПРОЧИТАО/ПРОЧИТАЛА САМ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 ГЛЕДАО/ГЛЕДАЛА САМ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 ОПИСУЈЕМО СЛИКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 ОПИСУЈЕМО ЖИВОТИЊУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 ОПИСУЈЕМО ОСОБУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 ДОГАЂАЈ КОЈИ НЕЋУ ЗАБОРАВИТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 МОЈА БИБЛИОТЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 МОЈ РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

УЧИМО О ЈЕЗИКУ КРОЗ ВЕЖБУ ЋЕШ НАУЧИТИ:

Ед

ук

по

рт ал

• шта су самогласници, а шта сугласници; • шта је слог; • да правилно пишеш речце НЕ и ЛИ; • када се пише тачка (.), упитник (?) и узвичник (!); • када се пише велико слово; • када се пишу две тачке (:) и запета (,); • шта су скраћенице; • да разликујеш обавештајну, упитну, узвичну и заповедну реченицу; • шта је потврдна, а шта одрична реченица; • шта су именице и да одредиш род и број именица; • шта су глаголи; • да одредиш прошло, садашње и будуће време вршења радње.

UVEK SE TRUDI DA PI[E[ PRAVILNO. ^AK I KADA PI[E[ ^ESTITKU, RAZGLEDNICU ILI PORUKU.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

САМОГЛАСНИЦИ И СУГЛАСНИЦИ 1. Подвуци све самогласнике у песми.

2. Заокружи све сугласнике.

BROJAWE

E H K P S A O T I N B L

M U

Mom~ilo Te{i}

рт ал

Da li znate, qudi moji, da bez gre{ke zna da broji ~ak do deset Mi}a – pomo}u prsti}a? Kad mu ka`u: „Daqe, sine?”, tad obu}u svoju skine odmah s nogu Mi}a – jer mu treba za brojawe jo{ deset prsti}a... упиши самогласнике који недостају да би се добиле речи.

4. У

упиши сугласнике који недостају да би се добиле речи.

[

по

3. У

ук

]

Ед

5. Смисли и напиши по једну реч која

7. Смисли и напиши по две речи са

почиње датим самогласницима.

одређеним бројем самогласника.

• један самогласник:

• два самогласника:

6. Смисли и напиши по једну реч која се завршава датим сугласницима.

D B 6

• три самогласника:

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

СЛОГ 1.

Растави речи на слогове као што је започето. MEGDAN*

2. Спој линијом слогове који чине речи.

Zoroslav Spevak

nik

put

za~

gon

kar

fer

рт ал

Re{avali mi{ i slon ko je od wih {ampion u boksu. Raspalio mi{ slona, protivnika od pet tona, po nosu. Pa ga napao jo{ ja~e, slon po~eo da pla~e na sav glas. Iz oka mu suza pade i pokopa mi{u nade u isti ~as.

pru

ук

по

3. Заокружи речи које су правилно подељене на слогове.

Ед

4. Усправном линијом подели написане речи на слогове.

Кажи шта примећујеш. Које слово замењује самогласник у овим случајевима?

5. Од написаних слогова састави шест речи. Слогови се не могу понављати.

MUDRICA TI OTKRIVA

RAZBRAJALICE ili BROJALICE se izgovaraju tako {to se re~i razdvajaju na slogove. Na primer: EN-CI MEN-CI NA KA-MEN-CI... *мегдан – битка, борба

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

УПИТНА РЕЧЦА „ЛИ” 1. Правилно препиши реченице. Дали су ти дали поклон за рођендан? Јесули појели целу торту? Желишли да знаш шта су ти пожелели? 2. Смисли и напиши питања тако да дате реченице буду одговори. Читам књигу.

рт ал

Волим чоколаду. Волиш ли чоколаду?

Гледам филм.

Идем у школу.

Играм се.

по

Пишем писмо.

ук

Ивана је отишла.

3. Обавештајне реченице су одговори. Напиши питања користећи речцу ЛИ. Спремила је собу.

Ед

Понела је кишобран. Брзо ће се вратити.

4. Смисли и напиши упитну реченицу којом ћеш питати: • родитеље да идеш код друга/другарице; • друга/другарицу да ти позајми оловку; • учитеља/учитељицу да изађеш из учионице. IGRAMO SE I U^IMO

Igraj se sa drugom/drugaricom. Jedno od vas neka zamisli neki predmet. Drugo postavqa pitawa (Da li je od drveta? Da li je providno?...) sve dok ne pogodi o kom se predmetu radi. Odgovori treba da budu DA ili NE. Kada do|ete do ta~nog re{ewa, zamenite uloge.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

РЕЧЦА „НЕ” 1. Напиши речи у одричном облику. ГЛЕДА – НЕ ГЛЕДА

ЦРТА –

СЕДИ –

СКАЧЕ –

ПИШЕ –

ЗНА –

КУВА –

ЧИТА –

2. Заокружи правилно написане речи. НЕМОГУ

НЕ ЗНАМ

НЕЗНАМ

НЕ ЋУ

НЕЋУ

НЕ МАМ

НЕМАМ

НЕ УМЕ

НЕУМЕ

НЕ МОЈ

НЕМОЈ

рт ал

НЕ МОГУ

3. Уочи грешке и правилно напиши дате реченице. Јанко не ће да седи сам. Не мам ту књигу!

по

Јана незна добро да плива.

Немогу да стигнем на време.

ук

4. Дате реченице напиши као одричне.

Ед

Мила пере судове са мамом.

Иван једе чоколадну крофну. Лена залива цветну башту. Урош тренира тенис у Београду. У укрштеницу упиши одричне облике задатих речи. У обележеном пољу добићеш још једну реч у одричном облику.

1 – ЗНА 2 – РАДИ 3 – ИМА 4 – МОЖЕ 5 – ЈЕДЕ

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

ТАЧКА (.), УПИТНИК (?), УЗВИЧНИК (!) 1. У

упиши одговарајући знак: тачку (.), упитник (?) или узвичник (!).

Хеј, дођи овамо

Лишће је опало

Пијем сок

Ко то зове

Зашто си дошао

Ура, пада снег

Пази, разбићеш вазу

Јелена пева

Колико је сати

Маја и Иван су се срели на улици. Почели су да разговарају. На крају реченица које они изговарају напиши одговарајући знак: тачку (.), упитник (?) или узвичник (!).

Zdravo, Ivane

Gde si bila

Bila sam na izletu

O, bilo je divno

Ja }u i}i sutra na selo

Sre}an ti put

Ед

ук

Kako si se provela

по

рт ал

Hej, Majo

Од датих речи састави реченице. На крају реченица напиши одговарајући знак:

3. тачку (.), упитник (?) или узвичник (!).

ima

sestra da

koliko pazi

`uto

opalo

tvoja se

godina

oklizne{ li{}e

grana

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

ВЕЛИКО СЛОВО 1. Напиши имена и презимена свог друга и своје другарице. 2. Од датих имена начини надимке као што је започето. Петар – Пера

Томислав –

Милан –

Јасмина –

Невена –

Марија –

Јован –

Оливера –

рт ал

3. У датим реченицама подвуци речи које означавају посебна имена животиња. Крава Белка има мало теле. Теле се зове Љупко.

На ливади пасу кобила Жујка и њено ждребе Црнко.

по

Коза Роза има три јарета: Цицка, Мицка и Буцка.

Мачак Сивко дрема испред прага. Вреба миша Мију.

Ед

ук

4. Дај имена приказаним животињама.

5. Обој поља у којима су правилно написани називи насеља. Горњи Милановац

Нови пазар

Нови Београд

Крагујевац

Зрењанин

Суботица

Велико село

Мало Црниће

Гаџин хан

Сремска митровица

ваљево

велика Плана

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

6. Од датих речи састави реченице. Правилно употреби велико слово.

psa

mirko

odveo

sa{a

aleksandar

`ivi

ili}

rimu

simi}

avalu

plani velikoj

italiji

jovana

рт ал

`ivi

medu

7. Писаним словима препиши текст, водећи рачуна о великом слову.

Ед

ук

по

ПУТОВАЊЕ моја сестра тамара и ја смо са родитељима кренуле у нови сад да посетимо рођаке. наш рођак саша недић управо се вратио са путовања. причао нам је како је обишао аустрију, немачку и француску. следеће године ће ићи у шпанију. каже да жели да види мадрид и барселону.

8. Писаним словима напиши реченице у којима ћеш употребити дате речи.

KOPAONIK DUNAV [UMADIJA

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

ЗАПЕТА (,) И ДВЕ ТАЧКЕ (:) 1. Допуни реченице. Чланови моје породице су: Моји омиљени јунаци цртаних филмова су:

рт ал

Уочи и напиши шта се налази на полици.

по

Шта стоји на столу?

Питај маму или баку шта јој све треба да направи нешто што ти волиш да једеш. Рецепт

Ед

ук

Списак намирница

3. Састави списак потребних намирница. Запиши рецепт.

4. Црвеном оловком упиши две тачке (:) и запету (,) тамо где је потребно. PRIPREMA ZA [KOLU Bli`i se kraj letweg raspusta. Ogwen se sprema za po~etak {kolske godine. Sa mamom je oti{ao u kwi`aru. Kupili su sveske kwige olovke bojice nov ranac i pernicu. Nedostaje mu jo{ bela majica {orts i patike za fizi~ko. Ogwen je sreo drugove iz odeqewa Leu Anu Marka i Filipa. I oni se spremaju za {kolu. Nestrpqivo o~ekuju da ~uju zvuk {kolskog zvona.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

СКРАЋЕНИЦЕ 1. Напиши шта значе дате скраћенице. ОШ –

стр. –

бр. –

нпр. –

итд. – Допуни рецепт понуђеним

2. Напиши скраћенице за дате мере.

3. скраћеницама.

За колач је употребљено:

метар –

• 100 ___ маргарина,

килограм –

• 2 ___ сока од наранџе,

рт ал

литар –

центиметар –

• 1 ___ шећера, • 1 ___ млека.

Ед

ук

4. Запиши колико је ко висок.

по

грам –

Гавран је висок _______. Хрчак је висок _______. _________ је висока 40 cm. _________ је висок 50 cm.

5. Препиши реченице тако да означене речи напишеш као скраћенице. Купила сам 5 литара млека. Мирко је висок 1 метар и 85 центиметара. Торба ми је тешка 3 килограма. Појео сам 100 грама кифлица. Сипај ми 2 децилитра јогурта.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

БРОЈЕВИ И ДАТУМИ 1. Дате бројеве напиши словима. 12 –

17 –

58 –

34 –

69 –

45 –

86 –

73 –

2. Одговори на питања. Бројеве пиши словима. Колико имаш дрвених бојица?

рт ал

Колико имаш књига за школу? Који број ципела носиш? Колико си тежак/тешка?

испред правилно написаних датума упиши знак +.

21. јануар 2019.

30. 7. 2016.

XX. 12. 2018.

6. 10. 2017.

осми V 2005.

пети 5. 2014.

III август 2020.

27. март 2012.

Ед

ук

17. IV 2002.

3. У

по

Колико си висок/висока?

4. Напиши датуме: • завршетка ове године: • прослављања Божића: • твог рођендана: • почетка следеће школске године: 5. Који датум се појављује у календару само једном у четири године?

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

ОБАВЕШТАЈНА РЕЧЕНИЦА 1. Смисли и напиши обавештајне реченице тако да у њима искористиш дате речи.

по

рт ал

2. Како се осећају деца на сликама? Напиши то обавештајним реченицама.

ук

3. Допиши започете обавештајне реченице.

Ед

Срећан/срећна сам када Тужан/тужна сам када Љутим се када

4. Напиши обавештајне реченице о времену, о својим осећањима и играма. • Какво је данас време: • Како се ти осећаш: • Чега волиш да се играш: 5. Размисли и напиши три обавештајне реченице о томе шта ти се данас догодило у школи.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

УЗВИЧНА И ЗАПОВЕДНА РЕЧЕНИЦА 1. Напиши узвичне реченице којима показујеш наведена осећања и расположења. • Да се радујеш неком поклону: • Да си се нечег уплашио/уплашила:

рт ал

2. Од датих речи састави две узвичне реченице. Речи се не могу понављати.

3. Напиши три заповедне реченице којима ћеш се обратити Ани.

по

• Да затвори прозор:

ук

• Да оде у парк:

• Да обуче јакну:

4. Подвуци заповедне реченице.

Ед

Перо, не гази траву! Каква дивна лутка!

Пожури у школу! Опери руке!

Желим да идем са тобом! Брзо устани!

5. Повежи узвичну реченицу са осећањем које показује. Какав радостан дан! Како је лепа ова књига! Ала си ме уплашила! 6. Смисли и запиши: • заповедну реченицу у одричном облику; • узвичну реченицу у одричном облику.

дивљење страх радост

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

УПИТНА РЕЧЕНИЦА Прочитај песму. Подвуци упитне

1. реченице.

2. Постави питања за дате одговоре.

MRAZ Mom~ilo Te{i}

Питање: Одговор: Са Северног пола. Питање:

рт ал

Одговор: Не боле. Питање:

Одговор: Правим поледице.

по

Da je meni, mraze, znati tvoje staze! Kad beli sneg digne{, odakle nam stigne{? Iz {ume? Iz dola*? Sa zvezdanih kola? — Sa Severnog pola! Kada se ko{ava*, brza i {a{ava, ko voz zahuktava i tu~e topole i `ivice* me|a*, bole li te le|a? — Ne bole! [ta ti radi{ no}u, kad zarone ptice u belu samo}u, san savlada goru*? — Pravim poledice, ja{em saonice, crtam na prozoru bele slikovnice...

3. Постави питања тако да дате реченице буду одговори. Користи речи ГДЕ, КАДА, КО, КАКВО И ШТА.

ук

Идем у парк.

Време је лепо.

Ед

Марко је дошао.

Сутра ће бака доћи.

Пишем домаћи задатак. Реши загонетке.

Ко се враћа у пролеће и на оџак куће слеће?

Реши ребусе.

Шта по тамном небу кружи, кô ноћни нам фењер служи?

IGRAMO SE I U^IMO

Igraj se sa drugom/drugaricom. Neka neko od vas napi{e obave{tajnu re~enicu. Zadatak je napisati {to vi{e pitawa ~iji }e odgovor biti data re~enica. Zatim zamenite uloge.

V OL

*дол – долина *кошава – јак и хладан ветар *живица – ограда од жбуња *међа – граница *гора – веће узвишење, планина

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

ПОТВРДНА И ОДРИЧНА РЕЧЕНИЦА 1. У

упиши одговарајућа слова: П испред потврдних реченица, О испред одричних реченица. Одједном су се појавили облаци.

Није понела кишобран.

Сунце се више није видело.

Покисла је.

Почела је да пада киша.

Кући се вратила мокра.

Сања је ишла из школе.

Није јој покисао само један прамен.

рт ал

2. Реченице у одричном облику напиши у потврдном облику. Нисам појео целу јабуку. Не могу гласније да певам. Немам довољно времена.

по

Данас нећу ићи у школу.

Ед

ук

3. Попуни табелу тако што ћеш написати по једну реченицу о себи.

4. На постављена питања одговори одрично. Имаш ли свеску и оловку? Да ли ћеш ићи у позориште? Да ли си био у Аранђеловцу? Да ли је Марко обрисао таблу? Можеш ли да ми помогнеш?

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

ИМЕНИЦЕ 2. Обој

на следећи начин: имена бића; имена предмета; имена појава.

1. Подвуци све именице у песми. ^UDO

Budimir Ne{i}

БАЛОН

ЉУБИЧИЦА

ДЕВОЈЧИЦА

ОБЛАК

ВИОЛИНА

ФОТЕЉА

МАГЛА

ВЕТАР

СКАКАВАЦ

АУТОБУС

ХРАСТ

СНЕГ

рт ал

Uzmem kredu — ona pi{e, taknem cveti} — zamiri{e. Ja za`murim — no} se stvori, pri|em vodi — za`ubori. Ja zapevam — cvr~ak cvr~i, ja potr~im — sunce tr~i. Mora da sam li~nost slavna, jer po meni sve se ravna.

3. Заокружи властите именице.

ФИЛИП

СМЕДЕРЕВО

ПИРОТ

ПАПРИКА

КЛУПА

СОКОБАЊА

ДЕТЕЛИНА

ГРАД

АВАЛА

ПЛАНИНА

МОРАВА

по

ВРАБАЦ

ук

Биљке

Предмети

Планине

Ед

Животиње

4. Смисли и упиши у табелу одговарајуће именице.

Реши укрштеницу. У обележеном пољу добићеш још једну именицу.

Реши ребусе.

Градови

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

РОД И БРОЈ ИМЕНИЦА 1. Одреди род наведених именица. Настави као што је започето. та

шума

женски род

магла

мрав

мече

дрво

цвет

киша

лептир

2. Поред именице мушког рода напиши одговарајућу именицу женског рода. тигар

лептир

вук

медвед

слон

зец

лисац

лабуд

3. Дате именице напиши у множини. ципела

бумбар

голуб

мачка

миш

друг јеж ветар

по

птица

рт ал

лав

ук

4. Препиши именице у табелу. Одреди им род и број. Именица

SNOVI (odlomak)

Род

Ед

Melanija Pavlovi}

U snove stanu ku}e i sela, slonovi, ma~ke i {uma cela. Stane i oblak, sunce, topola, i breze bele, kupine zrele.

IGRAMO SE I UÎMO Igraj se sa drugom/drugaricom. U na{em jeziku za neke ìvotiwe ne koristimo odgovaraju}e ime u mu{kom rodu. Na primer: VEVERICA, @IRAFA, GUSENICA, FOKA, ZEBRA, ZMIJA... Smislite imenice mu{kog roda za navedene ìvotiwe.

Број

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

РЕЧИ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ РАДЊУ (ГЛАГОЛИ) 2. Повежи линијама именице са

1. Подвуци глаголе у песми.

одговарајућим глаголима.

TA KIVNA* STVOREWA U trenutku krize pas obi~no grize. Ma~ka bez potrebe ume da ogrebe. Pile tek {to {tucne ve} voli da kqucne. I pitomi patak spreman je za atak*. Ujeda i {quka*. Da ne diram vuka. A qudi se dive kako zveri `ive... \avola su divne kad su agresivne*!

рт ал

Dragomir \or|evi}

3. Шта још могу да раде животиње? Смисли и напиши одговарајуће глаголе испод

по

назива животиња.

КОЊ

ЗЕЦ

галопира

ПРАСЕ

ук

пасе

ВРАБАЦ

Ед

4. Допуни реченице понуђеним глаголима. Деца

на тобоган.

Паук

велику мрежу.

Облаци

плавим небом.

Застава

на ветру.

Урош

лопту у кош.

5. Одреди и додај глаголе који недостају у реченицама. Зидар

кућу.

Птица

гнездо на грани.

Возач

камион.

Деда

новине.

Пекар

хлеб.

Дарко

занимљив филм.

Поштар

писма.

Петао

свако јутро.

*кивна – љутита *атак – напад

*шљука – врста рибе или птице *агресивне – борбене, насртљиве

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

рт ал

6. Допиши делове речи као што је започето тако да добијеш нове речи.

Ед

ук

по

7. Смисли, па запиши реченице у којима ћеш употребити дате глаголе.

8. Смисли, па запиши што више глагола поред датих именица. шушти,

IGRAMO SE I U^IMO

Igraj se sa drugom/drugaricom. Neka neko od vas navede jednu `ivotiwu. Zadatak je napisati {to vi{e glagola u vezi s tom `ivotiwom. Zatim zamenite uloge.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

ПРОШЛО, САДАШЊЕ И БУДУЋЕ ВРЕМЕ

рт ал

1. Обој цртеж на следећи начин:

Попуни табелу тако што ћеш дате глаголе написати у прошлом, садашњем и

Ед

ук

по

2. будућем времену.

3. Подвуци реченице у којима су глаголи написани у садашњем времену.

Идем у парк. Тамо ћу се играти са друговима. Упознао сам и новог друга

Мишу. Он има фудбалску лопту. Играмо у истом тиму.

4. Допуни реченице одговарајућим глаголом у садашњем времену. Јован

на клупи.

Он

занимљиву књигу.

Одједном

галаму. своје другове. књигу и

да се игра.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

5. Препиши реченице тако да глаголи буду написани у будућем времену. Често сам одлазио тамо. Са Марком идем на Гоч. Маја је узела оловку. Размишљам о томе. Нина је путовала авионом.

6. Смисли, па запиши реченице у којима ћеш употребити дате глаголе у будућем

по

рт ал

времену.

7. Дате реченице напиши у прошлом времену.

ук

Одлазим у Крушевац.

Ићи ћу код баке у село. Не може да затвори прозор.

Ед

Неће доћи у школу.

Подвуци глаголе у реченицама. Препиши текст тако да подвучени глаголи буду у прошлом времену. У ЦИРКУСУ

Иван и Јана иду у циркус. Тамо виде кловна Срећка. Слон Ћира игра уз музику.

Мајмун Шони свира хармонику. Жирафа Жарка прескаче конопац. Меда Дундо вози бицикл. Иван и Јана се смеју. Уживају у представи.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

РЕЧИ КОЈИМА НЕШТО ОПИСУЈЕМО (ПРИДЕВИ) 1. Подвуци придеве у тексту. ЖАБА И ПТИЦА

Зелена жабица је гласно крекетала седећи на великом листу локвања. Шарена

птичица је слетела на повијену грану врбе да види ко се то чује. Уплашена жабица је брзо ускочила у мутну воду. Птичица је весело зацвркутала, као да поручује жаби да не треба да је се плаши. Ипак, жаба ју је неповерљиво посматрала кријући се у високој трсци.

рт ал

2. На шта се односе дати описи? Уочи и спој линијом. разгранато, олистало

златно, покошено

по

разнобојно, мирисно

ук

румена, зрела

Ед

3. Смисли што више придева који описују дате предмете. ОЛОВКА дрвена, тупа, ЛОПТА СВЕСКА ПАТИКЕ ЈАКНА

4. Којим придевима би ти описао/описала природне појаве? КИША

упорна, ситна,

ОБЛАК ОЛУЈА ДУГА СНЕГ

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

5. Размисли које животиње су описане. Напиши њихове називе поред датих придева. Дугорепа, риђа, сналажљива, лукава Брз, плашљив, дугоух, краткореп, спретан Зелена, мала, крекетава, скакутава Погледај слике. Напиши по четири придева који би, по твом мишљењу, могли

по

рт ал

6. описати приказане животиње.

ук

7. Допуни реченице одговарајућим придевима.

Ед

шума је хучала под налетима

ветра.

река је текла кроз

равницу.

сунце је извирило иза

планине.

брод се љуља на

таласима.

8. Које придеве би употребио/употребила да опишеш човека: • који се често смеје и шали; • који ти увек помогне када ти је потребно; • који се често хвали и прича о себи; • који уме да се снађе у свакој ситуацији; • који се свега плаши и никоме не верује.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

ИГРАМО СЕ РЕЧИМА И РЕЧЕНИЦАМА 1. Спој линијом речи сличног значења. 2. Напиши речи супротног значења. МОКРО – ПРЉАВО – ГУСТО – НОВО – МУТНО –

рт ал

ТАМНО – ТУЖНО – ДОБРО –

по

ЈАКО –

3. Прочитај стихове. Распореди обележене речи у табелу. Dragan Radulovi}

Ед

ук

Nare|uje slon~i}, slon, slon~ina: — Neka do|e avion~i}, avion, avion~ina. Zbiqa imam traumice, traume, traumetine, zbog te pra{umice, pra{ume, pra{umetine.

SLON NA SOKAKU (odlomak)

Прочитај реченицу уназад. Запиши је.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

4. Попуни табелу тако што ћеш уписати речи умањеног и увећаног значења.

реч ДРАГ.

Драгана

Миодраг Душанка

реч МИР.

Славомир

Милисав

Мирјана

Драгиша

Маријана

по

Драгољуб

6. Заокружи имена у којима се крије

рт ал

5. Заокружи имена у којима се крије

Предраг

Драгомир

Мирко

Миша се уплашио миша.

ук

Јела је јела разна јела.

7. Подвуци глаголе у датим реченицама.

Бака Коса косом коси ливаду.

Ед

Велики град је пао на град.

8. Допиши делове речи као што је започето тако да добијеш нове речи.

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

9. Промени једно слово у датим речима тако да добијеш реч са новим значењем. колица – канта – метар –

У свакој од написаних реченица неке речи су сувишне. Прецртај речи које не припадају датим реченицама. Милица је написала домаћи летњи задатак чим је дошла из школе. Моја старија мачка сестра је отишла да гледа позоришну представу.

рт ал

Стриц Милош цео дан пије пеца рибу на Дунаву. Велики миш пас гласно лаје на уплашену кућу мачку.

Моја птица бака не види добро и мора да плива носи наочаре.

по

Попуни укрштеницу.

ук

1 – састављена је од речи 2 – пети дан у седмици 3 – знак на крају обавештајне реченице 4 – пети месец у години 5 – знак на крају узвичне реченице 6 – део речи (када растављамо реч) 7 – топли напитак од лековитог биља 8 – састављена је од слова 9 – оно у чему држимо папагаја 10 – 16. и 12. слово азбуке 11 – упиши АОЧ 12 – знак који пишемо између речи при набрајању; запета или... 13 – одрична речца 14 – 10. слово азбуке 15 – 12. слово азбуке

Ед

10.

петак – мачка – орах –

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

САДА ЗНАШ...

Ед

ук

по

рт ал

У празна поља упиши оно што недостаје.

Ед

ук

по

рт ал

УЧИМО О ЈЕЗИКУ

Ед

ук

по

рт ал

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ

• Заокружи слова која се исто читају и пишу у ћирилици и латиници.

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ 2 1

1 2

1. Настави да пишеш слова А, Е, Ј, О и К штампаним словима латинице.

Jj Oo

o rao ор а о

j aj e ја је

рт ал

Aa Ee Kk

m akaze м а ка з е

2. Настави да пишеш као што је започето.

Joka

jaje

koka

по

Koja

jako

jeka

kakao

ук

kako

Ед

3. Обој према захтевима. E

O J

E EE

4. Од датих речи састави реченице.

kako

Koja

jaka

Keka

je 34

E E

O J

E K

A A

O J

J E E

E E

A A

A E J O K

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ 2 1 2

tor ta то рта

pismo писмо

1. Настави да пишеш слова М и Т штампаним словима латинице.

m e d ve d м едв ед

Mm Tt

trakto r т р а к тор

2. Настави да пишеш као што је започето.

metak

рт ал

majka kojot

kajak

Moma je moj tata.

ук

To je moja motka.

Moja tetka je Joka.

по

3. Препиши реченице штампаним словима латинице.

Ед

Tamo je kajmak.

4. Од датих слова састави речи.

oakot

tamke

etkoma

Реши ребусе. Решења пиши штампаним словима латинице.

T AO K

R=K

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ 2

2 2

igla игл а

1. Настави да пишеш слова И, Н и Њ штампаним словима латинице.

Ii Nj nj

nao čare н а оч а р е

nj uška њу шка

2. Настави да пишеш као што је започето.

Nina

inje

nokat

Линијом су повезани делови речи.

kame njaka

ук

Ед

nta

men mion

Пронађи написане речи пратећи правац стрелица.

по

3. Упиши настале речи у означена поља.

рт ал

konj

Од преосталих слова добићеш реч.

nje

mota 4. Препиши реченице штампаним словима латинице.

Мита није коњаник. Немања има имање. Миња је Нинина тетка. 36

• • • • • • • • • • • •

kamen kanta konj nokat konak tenk meta kotao noj jakna Kata okno

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ 2

sat с ат

sova со ва

šešir ш еш ир

1. Настави да пишеш слова С и Ш штампаним словима латинице.

sve s ka с в ес ка

Ss Šš

šl j i va шљив а

2. Напиши реченице у одричном облику штампаним словима латинице.

рт ал

Sonja maše Kosti. Miša je otišao.

по

Šana nosi šiške. Mašna je sjajna.

ук

Сима се шиша.

3. Штампаним словима латинице напиши реченице у прошлом времену.

Ед

Саша шета сам.

Стојан снима мост. Миша има коња.

Реши укрштеницу. Пиши штампаним словима латинице. У обележеном пољу добићеш још једну именицу. 1 – број 6 2 – део намештаја (на 1 њему стоји тањир када 2 једеш) 3 – врста хране (може 3 бити пилеће, телеће...) 4 – њоме девојчице везују косу 5 5 – сува трава

Реши ребус.

K NE S

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ

НАУЧИЛИ СМО... 1. Допуни реченице понуђеним речима.

Sima je

na skijanje.

Toša se

šest sati.

Maša

Saški kosu.

Sašina mama

keks.

mesi {i{a skijao oti{ao

рт ал

2. Спој линијом делове реченица. Реченице препиши штампаним словима латинице.

Mi{a je oti{ao

по

Nemawa je moj

na sajam. kom{ija.

Ед

ук

Sa{a je na{ao

Miwin sat.

Попуни укрштеницу штампаним словима латинице.

6 7

9 10 11 38

1 – падавина, пада често у јесен 2 – коса која пада на чело 3 – у њој стоји новац у продавници 4 – супротно од ТВРДО 5 – одрична речца 6 – помажу нам при ходу када повредимо ногу 7 – прво слово абецеде 8 – горњи део одела 9 – орган чула мириса 10 – њима се спуштамо низ брег прекривен снегом 11 – орган чула вида

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ 4 1

2 1

4 2

zec зец

jež је ж

jazavac ја завац

1. Настави да пишеш слова З и Ж штампаним словима латинице.

žab a жа ба

Zz Žž

ruža р у жа

zna

nos kon jam

Ед

zateže

ук

stiže

mak nat

kaže niže

Линијом су повезани делови речи.

4. Упиши настале речи у означена поља.

по

3. Напиши глаголе у одричном облику.

рт ал

2. Препознај појмове на сликама, затим их запиши штампаним словима латинице.

5. Препиши реченице штампаним словима латинице. Подвуци глаголе.

Тоза жање жито. Жика маже намаз. Зока мази коња. Зои шета стазом. 6. Од датих слова састави речи.

iazmj

jmza 39

akmaze

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ 1

lopta лопта

slon с лон

1. Настави да пишеш слова Л и Љ штампаним словима латинице.

Ll Lj lj

lj ul j aš ka љуља шка

šolja шоља

ul j e уље

2. Допуни реченице понуђеним речима.

na tlo.

Lela je

šolju.

slomila smejala sleteo le`ala

рт ал

List je

šalama.

по

Milja se Lana je

na zemlji.

ук

Лана жели сок.

3. Штампаним словима латинице напиши реченице у одричном облику.

Ед

Лаза има лешнике.

Љиља је стајала на киши. Мала Мила се сликала. 4.

Упиши делове речи као што је започето тако да добијеш речи.

Реши укрштеницу. Пиши штампаним словима латинице. У обележеном пољу добићеш још једну именицу.

sta

2 3

{ko

5 6

1 – зграда у којој ђаци похађају наставу 2 – винова... 3 – део биљке, расте на грани 4 – мало насеље 5 – младунче срне 6 – из ње пијеш чај

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ 1

1 1

2 2

u sta у с та

u sisivač у сисивач

du gme дугме

1. Настави да пишеш слова У и В штампаним словима латинице.

Uu Vv

vaza ваза

vi l j uška в иљу шка

je Vojkan Vanjin ujak je Vesnina Vojka kuma

по

ujna je Lukina Vuka

рт ал

2. Од датих речи састави реченице.

3. Прочитај реченицу уназад. Запиши је штампаним словима латинице.

ук

A MENE TU NI MINUTE NEMA.

Ед

4. Штампаним словима латинице препиши реченице у прошлом времену.

Vuja sluša muziku. Luka voli maline.

Vanja kuva sutlijaš*. Vesna ustaje rano. Реши ребусе.

S NjA [ KA MA K [

*сутлијаш – слатко јело од млека и пиринча

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ 2

1 2

gr ozd грозд

gavr an гавран

1. Настави да пишеш слова Ф и Г штампаним словима латинице.

Ff Gg

pegla п егла

fl aša фл а ша

fe nj e r ф ењ ер

рт ал

2. Именуј предмете на сликама, затим их запиши штампаним словима латинице.

Fazan je izleteo

Glista gmi`e

по

3. Спој линијом делове реченица. Препиши их штампаним словима латинице.

Sofija le`i

na sofi*. iz gusti{a.

Ед

ук

u zemqi.

Реши загонетке. Решења напиши штампаним словима латинице, а затим их нацртај. Ko to gače ga, ga, ga? Dugog vrata, svak je zna.

Vidimo je tokom leta, sa sto nogu ona šeta.

U ledu se ona skriva. U Severnom moru pliva.

U zemlji se lako snađe. Kad je kiša, tad izađe.

*софа – кауч, кревет

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ Aa Bb D` d` \ | Ii Jj N n Nj nj [{ Tt

Cc Ee Kk Oo Uu

^~ Ff Ll Pp Vv

]} Gg Lj lj Rr Zz

Dd Hh Mm Ss @`

НАУЧИЛИ СМО...

Спој линијом одговарајуће слогове.

1. Препиши добијене речи.

gla

ten

kes

nik

le{

gla

Прочитај реченице уназад и запиши

2. их штампаним словима латинице.

NEMA KATA KAMEN.

ANA VOLI MILOVANA.

рт ал

3. Од датих речи састави реченице. Напиши их штампаним словима латинице.

по

glasno Janko smeju Gaga se i

je u filmu o na{oj Jana glumila {koli

Ед

ук

i fontani Goga se Gane slikaju na Сваки број представља једно слово. Пронађи одговарајућа слова и откриј шта пише.

3 E

8 14 10 F G I J

9 1 L M N O S

6 T

U V

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ

d rvo др в о

1. Настави да пишеш слова Д, Џ и Ђ штампаним словима латинице.

Dd Dž dž

Đđ

đ e vre k ђев р ек

d žak џак

Đina je đak

ук

Kada dolazi Nidža

по

Препиши реченице штампаним словима ћирилице. На крају реченица напиши одговарајући знак: тачку (.), узвичник (!) или упитник (?).

рт ал

2. Допуни речи латиничним словом Д, Ђ или Џ.

Ед

Da li ideš sa nama

Danas je divan dan Gledaj, eno duge

4. На основу обавештајних реченица напиши упитне, штампаним словима латинице.

Душан данас иде. Можеш да изађеш. Дина је моја тетка. Идем са дедом на Дунав. Оџак се дими. 44

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ

cipele ципе ле

ću p ћ уп

1. Настави да пишеш слова Ц, Ч и Ћ штампаним словима латинице.

Cc Čč

Ćć

čaša ч а ша

če ki ć ч ек ић

2. Препиши реченице штампаним словима латинице тако да обележене речи имају

Ćup stoji na stolu.

по

Ceca je stavila cvet u vazu.

рт ал

умањено значење.

Mačka se ušunjala u kuću.

Ед

ук

Čeda četkom čisti ćilim. 3. Напиши штампаним словима

Пронађи написане речи пратећи правац стрелица.

латинице ко шта ради.

Miš cijuče. Mačka Guska Magarac Kokoška

4. Упиши делове речи као што је

започето тако да добијеш нове речи. Од преосталих слова добићеш реч.

• • • • • • • • • • • • •

čekić tačka čičak cucla ključ član kuća ovca mač ćilim mačka čaša noć

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ

pu ž пуж

pismo писмо

p i ng vi n п ин гв ин

1. Настави да пишеш слова П и Р штампаним словима латинице.

Pp Rr

ri b a р иба

rak рак

2. На основу датих именица напиши именице које означавају занимања људи.

речи које означавају радњу.

put rad frizura zvono pismo plač piće

putovati

по

рт ал

poštar

pošta ruda apoteka put pčela frizura parket

3. На основу датих именица напиши

ук

4. Прочитај стихове. Кажи које гласове зец

Ед

не изговара правилно. ZEC SA GOVORNOM MANOM (odlomak) Miodrag Stanisavljević

Doziveo sam stlasnu tlaumu kad su u nasu sumu dosli lovci da love nas silote zecove. Zalajase kelovi stlasno i glunu lovceva puska i vidite lezultat: poceo sam da suskam. Za mene, kao zeca, to je velika nesleca, jel svi dlugi zeci plavilno izgovalaju leci...

Препиши стихове штампаним словима ћирилице тако да речи буду правилно написане.

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ

h leb хлеб

h elikopter хе лико птер

bu bamar a бубамара

1. Настави да пишеш слова Б и Х штампаним словима латинице.

Bb Hh

b anana ба н а н а

b al o n ба лон

2. Подвуци речи које треба написати великим словом. Правилно препиши текст штампаним словима латинице.

по

рт ал

GOLUB ulica je bila mirna i tiha tihomir je sedeo u sobi i čitao odjednom je čuo neku buku pogledao je kroz prozor u tom trenutku pored tihomira proleti jedan golub sleteo je na prag hanine kuće

ук

3. Прочитај стихове. Подвуци речи које

штампаним словима латинице.

Ед

су неправилно написане. Напиши их правилно. HVALISAVAC J. Ignjatović

4. Прочитај реченицу уназад и запиши је

On se fali sve do neba: Dobar sam ko parče leba! Gledaju ga drugi mračno, kažu: To baš nije tačno. Malo oće, malo neće, onda želi nešto treće. Sad bi teo jesti voće, dobi voće, kolač oće...

Упиши делове речи као што је започето тако да добијеш нове речи.

6. Објасни како разумеш дате пословице. Пиши штампаним словима ћирилице. Lako ti je bez toljage* proći kroz selo u kome pasa nema. Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago. *удовица – жена којој је муж умро

*тољага – мотка, дебели штап

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ

NAUČILI SMO SVA ŠTAMPANA SLOVA LATINICE 1. Pročitaj tekst i odgovori na pitanja. U VRTU Nikola Jeremić

рт ал

Pod brezom se nežne lale za ručice pohvatale. Sve malene i šarene i jednako odevene: cipelice, haljinice istog broja, istog kroja, pa ne znaju, lepotice, od koje je lepša koja. U vrtiću seka Tala cveće brala, pa je stala. Ugledala nežne lale, sve jednake i sve male, pa razmišlja: – Kad već berem, daj najlepšu da izberem. Ali, što ih više gleda, mile su joj sve odreda, pa će reći: – Baš sam glupa! Najlepše su tako skupa! Kakve su lale? Zaokruži slova ispred tačnih odgovora. a) malene i šarene;

d) nežne.

Zašto ih devojčica nije ubrala?

c) visoke i mirišljave;

по

b) crvene;

ук

2. Podvuci sve imenice u stihovima. Razvrstaj ih u tabelu.

Ед

FRUŠKA GORA Dušan Radović

FRUŠKA GORA, NISKA PA DUGAČKA, KRAJ DUNAVA DREMA KAO MAČKA. FRUŠKA GORA, KAO HLEB IZ PEĆI OD SVIH DRUGIH I LEPŠI I VEĆI. FRUŠKA GORA KO POSTELJA PRAVA, NA NJOJ NOĆU POLA SREMA SPAVA.

3. Od datih slova sastavi reči.

Reši zagonetku i nacrtaj rešenje. Stidljivo se pojavi, kišu i sunce spaja, plavo nebo oboji, pruža se bez kraja.

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ

5. Pročitaj reči unazad i zapiši ih

4. Dopiši reči koje nedostaju.

štampanim slovima latinice.

BAJAGI NEŠTO DRUGO Mile Stanković

Nije tmina, nego nije igra, nego ples, nije vreća, nego nije srdžba, nego bes.

, , ,

6. Zaokruži reči koje se isto pišu, a imaju

različito značenje u zavisnosti od toga da li su napisane ćirilicom ili latinicom.

рт ал

Nije šija, nego nije narav, nego ćud, nije čas, nego nije šašav, nego lud.

Nije brdo, nego breg, nije kuća, nego , nije barjak, nego steg*, nije truntav, nego trom.

KOCKA

по

CAPMA

Nije blesak, nego sjaj, al’ je konac, al’ je

POCA

BPAT

HOJ

POTOP

HRABAR KOCA

HITNO

1 – u njega stavljamo sliku 2 – pismo koje smo upravo naučili 3 – mladunče krave 4 – dečak je svojoj majci... 5 – suprotno od JESAM 6 – na gitari su zategnute... 7 – 1. slovo abecede 8 – velika ptica grabljivica 9 – reč koja označava ime predmeta, bića ili pojave 10 – raste na glavi nekih životinja 11 – malo naselje 12 – voda koja teče u prirodi 13 – reč kojom teramo životinje 14 – 23. slovo abecede 15 – njome šijemo 16 – životinja koja gmiže (može biti otrovna) 17 – skraćena reč ZAŠTO

Ед

ук

Popuni ukrštenicu.

BOJA

*стег – застава

УЧИМО ШТАМПАНА СЛОВА ЛАТИНИЦЕ

SADA ZNAŠ ŠTAMPANA SLOVA ABECEDE

Ед

ук

по

рт ал

Napiši štampana slova abecede.

MUDRICA TI OTKRIVA

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО КРОЗ ВЕЖБУ ЋЕШ НАУЧИТИ:

Ед

ук

по

рт ал

• да читаш са разумевањем; • да изразиш своје мишљење о ономе што си прочитао/прочитала; • шта је стих, а шта строфа; • шта је песма; • шта је бајка, а шта басна; • ко су главни, а ко споредни ликови у тексту; • шта је драмски текст и да га одглумиш; • шта све спада у народну књижевност; • шта су популарни текстови.

^ITAWE ]E VAS ODVESTI U SVET MA[TE I OBOGATI]ETE SVOJ RE^NIK. ZATO ^ITAJTE KWIGE KAD GOD VAM SE UKA@E PRILIKA.

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

DANI RASPUSTA Monja Jović

Dani raspusta su kao bombone: brzo se tope, šareni, slatki! Nestanu kad školska zvona zazvone. Tada se đacima učine kratki. Ko ume da se igra, u školi nastavlja slatke dane da niže, ko drugare i loptu voli i kom knjige šapuću bliže...

по

рт ал

Kao bombone su raspusta dani: brzo se tope, šareni, slatki! Ali ko ume igru da brani, njemu su i školski dani kratki.

1. Sa čim se u prvoj strofi porede dani raspusta?

ук

2. Nabroj šta je u pesmi navedeno kao zajedničko danima raspusta i bombonama.

Ед

3. Zašto se dani raspusta đacima čine kratki? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. a) Zato što ih provode na moru. b) Zato što ih provode u zanimljivoj igri i novim doživljajima. c) Zato što tada ne idu u školu. 4. Pročitaj ponovo drugu strofu. Šta sve dete treba da ume da bi mu i školski dani bili zanimljivi?

5. Podvuci četvrti stih druge strofe i objasni kako ga ti razumeš.

6. Pročitaj poslednja dva stiha u pesmi. Šta je to što sve dane čini kratkima? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. a) učenje kroz igru;

b) igra;

c) igra u školskom dvorištu.

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

ČEKAM KRUŠKE POLEĐUŠKE Zvonimir Kostić Palanski

Legnem tako poleđuške* i pod kruškom čekam kruške. Žudim, čeznem i uzdišem, vodicu sa brade brišem. Kruške slatke smijulje se*, celo drvo već se trese. Medna kiša ako počne, popadaće kruške sočne.

рт ал

Ližem prste već u slasti, al’ nijedna neće pasti. Od čekanja vrat se koči i umorne sklapam oči.

ук

Pa se mislim: Sve do jedne, zrnca pažnje nisu vredne.

по

Ustajem, jer to me vređa, okrećem im ljuto leđa.

Ед

1. Šta je dečak u pesmi čekao? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. a) Da sazru kruške.

b) Da zađe sunce.

c) Da padnu zrele kruške.

2. Šta je dečak mogao da uradi umesto što je čekao?

3. Prepiši strofu koja najbolje opisuje kako se dečak osećao dok je gledao u kruške.

4. Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. Stih VODICU SA BRADE BRIŠEM znači da: a) po dečaku pada kiša; b) po dečaku pada sok iz krušaka; c) dečaku ide voda na usta od želje za kruškama. *poleđuške – ležati na leđima

*smijuljiti se – smeškati se

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

BAKA I ONI DRUGI Vlada Stojiljković

Jedino baka ne traži ništa. Baka te voli jer te voli!

1. Kada deda voli dečaka iz pesme?

по

рт ал

Strina te voli kad je slušaš, a stric te voli kad si vredan. Deda te voli kad u sportu postigneš uspeh izvanredan. Ujna te voli kad si miran i kad se ni s kim ne potučeš. Ujak te voli kad se okupaš i kad se posle lepo obučeš. Tetka te voli kad si učtiv*, teča kad učiš dobro u školi.

b) Kada je vredan.

Ед

a) Kada je sluša.

ук

2. Kada ujna voli dečaka iz pesme? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

3. Pravilno poveži linijama.

• • • •

• BAKA • SVI OSTALI

c) Kada se ni sa kim ne tuče.

zaslužena ljubav ljubav bez postavljanja zahteva ljubav sa postavljanjem zahteva povremena ljubav

4. Ko voli kada dečak dobro uči u školi? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. a) strina;

b) stric;

c) tetka;

d) teča.

5. Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. Rečenica BAKA TE VOLI JER TE VOLI znači: a) Baka te voli jer je inače puna ljubavi. b) Baka te voli jer svako zaslužuje ljubav. c) Baka te voli zbog tebe samog, a da ništa zauzvrat ne očekuje. *učtiv – pristojan

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

PROTESTNA* GRADSKA PESMA Dragomir Đorđević

Dosta mi je solitera i desetog sprata. Hoću kao moj drug Pera u dvorište s vrata.

Papagaj mi navrh nosa, ko da mi je cimer*. Hoću neku retku pticu, kokošku, na primer. Neću kiflu, hoću onu pogaču sa solju. Hoću drvo, makar drvce u mom vidnom polju.

Dosta mi je tog asfalta od kog muka hvata, ja sam, brate, željan blata ko general rata.

Dosta mi je solitera i desetog sprata. Hoću kao moj drug Pera u dvorište s vrata.

по а

ук

Dosta mi je gradskih pasa što cvile za kosku. Hoću kravu i to pravu, može i seosku.

рт ал

Liftovi su čudo svetsko, ponos svake zgrade. Pokvare se vrlo retko, a još ređe rade.

1. Gde živi dečak iz pesme? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

Ед

a) u zgradi sa tri sprata;

b) u kući;

c) u soliteru.

2. Za svaki pojam pronađi u pesmi odgovarajuću reč koja ima suprotno značenje.

ASFALT – BLATO GRADSKI PSI –

PAPAGAJ – KIFLA –

3. Zašto bi dečak želeo da živi u kući?

4. Zašto je za dečaka kokoška retka ptica? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. a) Dečak retko izlazi napolje, pa nema priliku da vidi kokošku. b) Kokoška ima retko perje. c) Kokoška se retko viđa u gradu. *protestovati – buniti se, biti nezadovoljan

*cimer – osoba sa kojom deliš sobu ili stan

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

BAJKA O RIBARU I RIBICI (odlomak)

Aleksandar Sergejevič Puškin Deda je upecao zlatnu ribicu. Ribica ga je zamolila da je pusti, a zauzvrat će mu ispuniti želje. Deda ništa nije želeo i otišao je kući. Kada je baba to čula, naterala ga je da se vrati, jer je ona imala velike zahteve...

Vesela je baba bila, želja joj se ispunila. Dobila je kuću drugu, a služe je bezbroj slugu. Ali deda baš zlo prođe. Čim on natrag kući dođe, zlobna baba viknu samo: – Sluge moje, hajte amo! Odvedite ovog starca sad u štalu kod magarca!

по а

Živi deda i u štali, na sudbu* se on ne žali.

ук

Ode deda, ribu zove da joj želje kaže nove. Uzburka se sinje* more i ispliva riba gore. Čula riba šta ga mori*, pa ovako njemu zbori*:

– Idi odmah babi kaži, ispuniću to što traži. Sazidaću kuću drugu, biće u njoj bezbroj slugu. Riba reče i – uteče.

рт ал

– Ispuniću želju ovu – riba reče i – uteče*. Kada kući dođe deda, on u čudu samo gleda: od kolibe sve od pruća stvorila se nova kuća. Kraj prozora baba sedi i strogo mu sad besedi*: – Neću više kuću ovu, imam opet želju novu. Hoću sada kuću drugu! Hoću u njoj bezbroj slugu.

Glavni:

Ед

1. Ko su likovi u ovoј bajci?

Sporedni:

2. Koje osobine pokazuju likovi u ovoј bajci? Baba: Deda: 3. Kakva je bila babina i dedina kuća na početku, a kakva na kraju ovog odlomka?

4. Objasni šta znači „na sudbu se on ne žali”. Posluži se objašnjenjem nepoznatih reči.

*uteče – pobeže *besediti – govoriti, pričati *sinje – posebna sivoplava boja (mora, galeba i sl.)

*moriti – mučiti *zboriti – govoriti, pričati *sudba – sudbina

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

STRIP O RIBARU I RIBICI

Ед

ук

по

рт ал

Nacrtaj i napiši strip o datom odlomku iz BAJKE O RIBARU I RIBICI.

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

STARI SULTAN

Dramski tekst prema delu braće Grim

Ед

ук

по

рт ал

(Narator* stoji sa strane i čita tekst obeležen plavom bojom.) Seljak je imao vernog psa po imenu Sultan. Pas je ostario i izgubio sve zube. Nije više mogao nikog da ugrize. Jednog dana seljak je razgovarao sa svojom ženom pred kućom. SELJAK: Sutra ću oterati starog Sultana. Više nam nije od koristi. SELJANKA: Nemoj, molim te! Tolike nas je godine pošteno služio. Hajde da ga makar iz samilosti i dalje hranimo. SELJAK: A čime da jede? Nema nijednog zuba. Osim toga, više ga se nijedan lopov ne plaši. Gotovo je s njim. Pas Sultan je ležao nedaleko na suncu i sve čuo. Veoma se rastužio jer ga gazda više nije želeo i odlučio je da se požali svom prijatelju vuku. SULTAN: Dragi prijatelju! Gazda hoće da me otera sa imanja. Kaže da sam star i beskoristan. VUK: Slušaj, rođo*! Mani se tugovanja. Ja ću ti pomoći da se izvučeš iz nevolje. Sutra će tvoj gazda sa ženom u polje. Poneće i dete. Dok rade u polju, dete će biti u hladu. Ti lezi pored deteta, kao da ga čuvaš. Kad se ja pojavim iz šume, da ko bajagi otmem dete, ti iz sve snage skoči na mene. Ja ću pobeći, a roditelji će ti biti do neba zahvalni što si odbranio dete. Postaćeš heroj! Tako se i zbilo*. Kad je seljak video kako je pas požrtvovan, odlučio je da čuva Sultana dok je živ. SELJAK: Neće tebi faliti ni dlaka sa glave, dragi moj Sultanu! Od tog dana stari Sultan je živeo da lepše nije mogao ni zamisliti. 1. Podelite uloge između sebe i odglumite ovaj dramski tekst. *narator – pripovedač *rođo – rođače, prijatelju, brate *zbiti se – dogoditi se

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

2. Prepiši rečenice tako da pratiš redosled događanja.

по

рт ал

Sultan se veoma rastužio zato što ga gazda više nije želeo. Seljak je imao vernog psa Sultana. Vuk je izašao iz šume, a Sultan ga je, ko bajagi, napao. Pošto je pas ostario i izgubio sve zube, seljak je hteo da ga otera. Sultan se požalio svom drugu vuku. Seljak je bio zahvalan Sultanu, koji je od tada živeo da lepše nije mogao ni zamisliti. Vuk je smislio plan kako da Sultan postane heroj.

ук

3. Gde se događa radnja ovog dramskog teksta?

4. Zašto je seljak hteo da otera Sultana? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

Ед

a) Zato što je bio lenj i po ceo dan je samo ležao. b) Zato što je ostario, izgubio zube i nije više mogao da bude pas čuvar. c) Zato što je ujeo seljanku.

5. Kako je, po tvom mišljenju, Sultan postupio? Objasni.

6. Koje osobine ima vuk u ovom dramskom tekstu? Zaokruži slova ispred tačnih odgovora. a) UOBRAŽEN

b) PAMETAN

c) ZAVIDAN

d) SEBIČAN

e) LUKAV

f) SNALAŽLJIV

g) PLAŠLJIV

h) DOBRONAMERAN

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

BAMBI (odlomak) Feliks Salten

Ед

ук

по

рт ал

Zelena livada bila je posuta zvezdama belih krasuljaka, ljubičastim i crvenim glavicama procvetale deteline i raskošno sjajnim, zlatnim zvezdama koje je maslačak pružao uvis. – Gle, majko – poviče Bambi – eno leti cvet! – To nije cvet – reče majka – to je leptir. Bambi je zadivljeno gledao za leptirom koji se nežno odvojio od jedne stabljike i odlebdeo u kolebljivom* letu. Sad Bambi vide da je mnoštvo takvih leptira preletalo vazduhom nad livadom, naizgled brzo, pa ipak polako, gore-dole, u igri koja ga oduševi. Zaista je izgledalo da je to putujuće cveće koje ne može ostati mirno na svojoj stabljici, pa se diže da se poigra... Bambi je gledao za svakim leptirom. Rado bi ih pogledao izbliza, tako bi rado bar jednog dobro razgledao, ali mu se ne pruži prilika. Neprestano su se komešali*. Kad je zatim opet pogledao na zemlju, zadivio ga je bujan život koji je prštao pod njegovim koracima... 1. Ko su likovi u ovom odlomku? Glavni:

Sporedni:

2. Šta je privuklo Bambijevu pažnju?

3. Koje osobine pokazuje Bambi u ovom odlomku? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. a) Radoznao, veseo, nestašan. b) Nezainteresovan za svet oko sebe.

c) Tužan i usamljen.

5. Pročitaj poslednju rečenicu. Objasni šta je Bambija zadivilo.

*kolebljiv – nestalan, neodlučan

*komešanje – nemirno kretanje

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

DVA MRAVA Narodna basna

рт ал

Srela se uveče dva mrava. Prvi mrav reče: – Baš sam se danas umorio. Ceo dan sam vukao veliki komad šećera. Toliko je bio težak da nisam uspeo da ga donesem do kuće. Morao sam, na kraju, da ga ostavim. Drugi mrav ga začuđeno pogleda: – Pa zašto si uzeo taj veliki komad? Tamo na putu je bilo puno sitnijih komada. – Hteo sam odmah da ponesem najveći. Da se ne bih vraćao. – E, a ja sam se vraćao. Vidi koliku gomilu šećera sada ja imam, a ti nemaš ništa. Sledeći put budi pametniji.

ук

2. Ko su likovi u ovoj basni?

по

1. Šta je basna?

Ед

3. Koje osobine je pokazao mrav koji je sakupio gomilu šećera? Zaokruži slova ispred tačnih odgovora. a) strpljiv;

b) lenj ;

c) uporan;

4. Koje osobine je pokazao drugi mrav?

5. Koja je pouka ove basne?

6. Zaokruži slovo ispred poslovice koja se odnosi na ovu basnu. a) Dobro se dobrim vraća. b) Lepa reč i gvozdena vrata otvara. c) Ko hoće veće, izgubi iz vreće.

d) mudar.

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

МЕДВЕДОВА ЖЕНИДБА

по а

ук

Данас јесте субота, е па шта, е па шта! Сутра јесте недеља, јесте да, јесте да! Женићемо медведа, е па шта, е па шта! Крај голема* језера, јесте да, јесте да! Зец коло водио, ију-ју, ију-ју! Ћуран барјак* носио, пућ-пурућ, пућ-пурућ! Беле гуске играле, трапа-трап, трапа-трап! Кокошка се пела, на чандији* снела. Чандија се срушила – и песма се свршила.

рт ал

Народна шаљива песма

Ед

1. О каквим догађајима говоре шаљиве песме? Заокружи слово испред тачног одговора. a) о стварним;

б) о нестварним;

в) о свакодневним догађајима.

2. Препиши из песме како се оглашава ћуран. 3. Напиши ко је све дошао на медведову свадбу.

4. Шта у песми значи „трапа-трап, трапа-трап”? Заокружи слово испред тачног одговора. a) Назив гушчјег плеса. б) Звук који прави бат гушчјих ногу док играју. в) Звук трубе. *големо – велико, огромно *барјак – застава

*чандија – настрешница, кров

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

ТРИ ЛОВЦА Народна шаљива прича

ук

2. Куда су они кренули?

1. Ко су главни ликови ове приче?

по

рт ал

Била три ловца, двојица нису имала оружје, а трећи је био без пушке. Пођу они једном у лов и крену на зеца. Два зеца утекоше*, а трећег нису убили. Онога што нису убили, узму и понесу кући. Дођу пред једну кућу која није имала ни зидова, ни темеља, ни крова. Позову домаћина, који није био ту, и рекоше: – Дај нам некакав лонац да скувамо зеца. Домаћин рече: – Имам три лонца. Два су разбијена, а трећи нема дна. – Баш добро! – рекоше ловци. Узму онај лонац што није имао дна и у њему скувају зеца којег нису убили, слатко се наједу и оду.

Ед

3. Шта у причи означава кућа без зидова, темеља и крова? Заокружи слово испред тачног одговора. a) недовршену кућу;

б) кућу која не постоји;

в) порушену кућу.

4. Шта значи то што ловци разговарају са домаћином који није ту?

5. Шта значи израз „ловачка прича”? Заокружи слово испред тачног одговора. a) Прича о ловцима. б) Прича о животињама. в) Прича у којој се догађаји представљају на лажан и преувеличан начин. *утекоше – побегоше

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ 1. У кружић упиши одговарајући број. 2 – БРЗАЛИЦА

1 – ЗАГОНЕТКА

3 – ПИТАЛИЦА

4 – ПОСЛОВИЦА

Бела њива,

Богата је тешко

Лежи куја жута

Питали миша:

црно семе,

даровати, сита

украј жутог пута.

– У којем се селу

мудра глава

госта још теже

најбоље живи?

која сеје?

частити.

– У оном где

рт ал

нема мачака.

2. Заокружи слова испред тачних објашњења пословица.

БЕЗ МУКЕ НЕМА НАУКЕ.

СВАКИ ЗАНАТ ЈЕ ЗЛАТАН.

а) Човек учи током целог живота.

по

а) Сваки рад је користан.

б) До циља се лако стиже.

в) Сваки занат зависи од злата.

б) Злато је скупо.

в) Човек стиче знање кроз велики труд.

ук

3. Објасни како разумеш наведене пословице.

Ед

СЛОЖНА БРАЋА КУЋУ ГРАДЕ, А НЕСЛОЖНА РАЗГРАЂУЈУ.

У РАТАРА* ЦРНЕ РУКЕ, А БЕЛА ПОГАЧА.

КО НЕ ПЛАТИ НА МОСТУ, ПЛАТИЋЕ НА ЋУПРИЈИ*.

*ратар – човек који обрађује њиву

*ћуприја – мост

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

ПОПУЛАРНИ ТЕКСТОВИ

по

САДИ ДРВО

рт ал

БИЉКЕ ИЗ ВРЕМЕНА ДИНОСАУРУСА (из енциклопедије ПРИРОДА - Кристин Лазије) Шуме гинка су још пре сто педесет милиона година пружале хлад диносаурусима. О томе сведоче фосилни* остаци њихових листова. Широм света, својим живописним изгледом, гинко украшава паркове и вртове. Добро подноси загађење ваздуха, те се успешно развија и у градовима. Једно стабло у Кини старо преко три хиљаде година још и данас доноси плодове. У парковима се саде обично само мушка стабла, пошто презрели плодови родних (женских) стабала имају непријатан мирис. Но, у Азији су ови бадемолики плодови веома цењени.

Јован Јовановић Змај

ук

ту дрво посади!

Где год нађеш згодна места, А дрво је благодарно,

Ед

па ће да награди.

Наградиће изобиљем хлада, рода свог,

наградиће било тебе, било брата твог. 1. Упореди два текста о дрвећу. Који текст ти пружа више података о једној врсти дрвета? Заокружи слово испред тачног одговора.

a) песма;

б) текст из енциклопедије.

2. Заокружи појмове везане само за песму САДИ ДРВО. СТИХ

РЕЧЕНИЦА

РИМА

*фосилно – окамењено, скамењено

НАСЛОВ

ЧИТАМО И РАЗУМЕМО ПРОЧИТАНО

САДА ЗНАШ...

Ед

ук

по

рт ал

У празна поља упиши оно што недостаје.

Ед

ук

по

рт ал

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

• Zaokruži slova koja se isto pišu, a različito čitaju u ćirilici i latinici.

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

рт ал

1. Nastavi da pišeš slova A, E, J, O i K pisanim slovima latinice.

по

2. Nastavi da pišeš kao što je započeto.

Ед

Kako je koka?

ук

Kaja je jaka.

3. Prepiši rečenice pisanim slovima latinice.

Koka oko jaja.

Napravi rebuse čija će rešenja biti date reči.

4. Od datih slova sastavi reči.

KOKA

KOLA

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Nastavi da pišeš slova M i T pisanim slovima latinice.

рт ал

2. Nastavi da pišeš kao što je započeto.

Kajak je tamo.

Toma je jeo kajmak.

по

3. Prepiši rečenice pisanim slovima latinice.

ук

Maja je moja majka.

Ед

Tamo je jato kometa. 4. Od datih reči sastavi rečenice.

Sastavi ukrštenice. Samostalno smisli reči.

T A M A

J A T O 69

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Nastavi da pišeš slova I, N i Nj pisanim slovima latinice.

рт ал

2. Nastavi da pišeš kao što je započeto.

Ед

ук

по

3. Dopuni rečenice ponuđenim rečima.

4. Popuni tabelu imenicama koje nedostaju. Jednina

Množina

Spoj linijom slova tako da dobiješ reč. Napiši dobijenu reč.

O M A

N I K

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Nastavi da pišeš slova S i Š pisanim slovima latinice.

рт ал

2. Nastavi da pišeš kao što je započeto.

3. Linijom su povezani delovi reči. Upiši nastale reči u označena polja.

по

Ma Sa Ne

t n ma

sa Mi{om.

Ед

Jasna ja{e

ук

4. Spoj linijom delove rečenica. Prepiši ih pisanim slovima latinice.

Sonja ma{e

konja Sanija.

Sini{a je oti{ao

Kosti i Mi{i.

Reši rebuse. Rešenja napiši pisanim slovima latinice.

Š K

M=K

A 71

ST K

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

NAUČILI SMO... Linijom su povezani delovi reči. Upiši nastale reči u

1. označena polja.

je se {e

sa{ nos mes

sti

iti

2. Prepiši rečenice pisanim slovima latinice.

Sanja ima štene.

рт ал

Tašna je Tanjina. Saša nosi sat.

3. Od datih reči sastavi rečenice i napiši ih pisanim slovima latinice.

по

Miwin Awa sat nosi.

Oti{la osa je osiwak u

ук

je kamen stao na Maksa

Upiši delove reči kao što je započeto,

Ед

4. tako da dobiješ nove reči. Piši pisanim slovima latinice.

Reši ukrštenicu. U obeleženom polju dobićeš jednu imenicu.

kos

1 2

3 4

Napravi rebus čije će rešenje biti data reč.

OKOLO 72

1 – časovnik 2 – kofa 3 – suprotno od VISOKO 4 – njima se skijaš 5 – čovek koji živi na Severnom polu

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

2 2

1. Nastavi da pišeš slova Z i Ž pisanim slovima latinice.

Rod

Broj

Imenice

Rod

по

Imenice

рт ал

2. Iz datih rečenica prepiši imenice u tabelu. Odredi im rod i broj.

3. Napiši rečenice u prošlom vremenu pisanim slovima latinice.

ук

Šta Zoka zna?

Ед

Zašto ostaješ sam? Ko ima zmaja?

Pronađi napisane reči prateći pravac strelica.

• • • • • • • •

zamak znak zima koža želja zmija zelje loza

• • • • • • • •

staza zeka žito nož zmaj zakon nos koza

Od preostalih slova dobićeš reč.

Broj

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Nastavi da pišeš slova L i Lj pisanim slovima latinice.

Ед

ук

3. Od datih slova sastavi reči.

по

рт ал

2. Dopuni rečenice odgovarajućim glagolima.

4. Dopuni poslovice rečima koje nedostaju.

• Ako koza laže, rog . • Ko visoko , nisko pada. • Mlado se drvo savija, a staro . •Pas koji ne ujeda. •U su kratke noge. 74

Reši zagonetke.

Nogama u blatu, a telom u zlatu. Telo drveno, a srce kameno. Reši rebuse.

O=A

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Nastavi da pišeš slova U i V pisanim slovima latinice.

2. Prepiši rečenice pisanim slovima latinice.

Војка кува кашу и зове Вују.

по

Уна касни и жали се Вањи.

рт ал

Вукашин вози ауто и слуша музику.

Od datih reči napiši reči uvećanog značenja.

Promeni treće slovo u rečima tako da dobiješ nove reči.

Ед

ук

Лија њушка и лови у шуми.

5. Dodaj deo reči tako da dobiješ reč i prepiši je pisanim slovima latinice.

gla

nuti uve

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Nastavi da pišeš slova F i G pisanim slovima latinice.

а ук

3. Dopuni stihove. FAZAN J. Ignjatović

по

рт ал

2. Dopuni rečenice ponuđenim rečima.

Ед

Fazan šeta po livadi, zaklanja ga gusta trava, ako nešto tupne, šušne, izviri mu samo

PROLAZI ZIMA J. Ignjatović Polako se topi Sneško, na čistini, navrh brega, visibabe dižu glave, usnulo iz belog

4. Pravilno prepiši rečenice pisanim slovima latinice.

sofijaneželinisalatunimeso glišanemožekofomzalitilale stefanneslušagininumuziku fionanevoliležanjeufotelji 76

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

NAUČILI SMO... 1. Razvrstaj imenice u tabelu. Bića

Predmeti

Pojave

по

рт ал

2. Pravilno prepiši tekst pisanim slovima latinice. У НИШУ Стефан је отишао у ниш. Шетао је са вељом. Састали су се са соњом и вуком. Сви су се смејали малом фифију, који је лајао на валове* у нишави.

Ед

ук

3. Od datih slova sastavi nazive muzičkih instrumenata.

Popuni ukrštenicu.

1 – pernata životinja dugog vrata 2 – fotografija 3 – suprotno od VELIKA 4 – živi u zemlji, izlazi kada pada kiša 5 – suprotno od ŠIROKO 6 – insekt sličan pčeli 7 – pogodak u fudbalu 8 – 4. i 1. samoglasnik 9 – suprotno od RANO 10 – 1. samoglasnik 11 – potreban je svakom majstoru *valovi – talasi

4 5

7 8

9 10

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Nastavi da pišeš slova D, Dž i Đ pisanim slovima latinice.

2. Spoj linijom delove rečenica. Prepiši ih pisanim slovima latinice.

veoma mutan.

Dunav je ove nedelje

do{ao u {kolu.

рт ал

Du{an je danas

\ina je ove godine

sedeo na dudu.

D`ivd`an* je dva dana

ук

по

posetila \ev|eliju*.

Ед

3. Pravilno prepiši rečenice pisanim slovima latinice.

Ниђа једе ђем од кајсија. Дуња је добила џеврек. У ђепу је десет динара. Џорџе је ставио ђак на леџа. 4. Od datih slogova sastavi reči. Slogovi se ne mogu ponavljati.

*dživdžan – vrabac

*Đevđelija – grad i planina u Severnoj Makedoniji

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Nastavi da pišeš slova C, Č i Ć pisanim slovima latinice.

2. Napiši rečenice u budućem vremenu pisanim slovima latinice.

Cane dolazi kući.

рт ал

Čeda ide u Čačak. Milica slaže kocke. Moca kuca čekićem. Peca peca na dunavu.

по

3. Pravilno prepiši rečenice pisanim slovima latinice.

ук

Soka nacedila soka.

Mala cveta nosi dva cveta. Jagoda je nabrala jagoda.

Ед

Od datih reči napiši reči umanjenog

4. značenja.

Reši rebuse.

]A K

E V , T 79

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Nastavi da pišeš slova P i R pisanim slovima latinice.

2. Postavi pitanje tako da odgovori budu date rečenice. Piši pisanim slovima latinice.

Ratar je jutros orao.

рт ал

Rada je kupila papuče. Rode dolaze u proleće. Ove godine je rodila trešnja.

по

Vetar povija grane drveća. 3. Razvrstaj reči u tabelu.

Od čega je nešto? Nastavi kao što je započeto.

Glagoli

Ед

Imenice

ук

Sastavi ukrštenicu. Upiši slova tako da dobiješ reči po sopstvenom izboru.

5. Napiši reči koje se rimuju.

P A P A G A J

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Nastavi da pišeš slova B i H pisanim slovima latinice.

2. Pored svake rečenice napiši da li je ona upitna, uzvična, zapovedna ili obaveštajna.

Zec je drhtao od straha.

рт ал

Boško, hodi ovamo! Jesi li bio hrabar? Hoćeš li biti tu? Kakav strašan pljusak!

по

Pas Bobi se zadihao.

Kome se žabac obratio?

ук

U BAŠTI Semjon Kogan

3. Pročitaj tekst. Odgovori na pitanja pisanim slovima latinice.

Ед

Mali žabac je dolutao u baštu i ugledao zelenu tikvu. – Kako čudna žaba! – pomislio je on. – A možda to uopšte i nije žaba? – Ja kva – govori žabac – a ti kva? Ćuti tikva. – Ti kva? – pita on ponovo. A tikva opet ni reči. – Tikva, tikva! – viče mu vrabac sa grane. – Zar ne vidiš? Najobičnija tikva.

Šta je žabac mislio?

4. Dopiši nove delove na zadatu reč. Nove reči prepiši pisanim slovima latinice.

hod

bol

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

1. Pročitaj tekst.

VELIKO SPREMANJE J. Ignjatović

рт ал

Kao i sva druga deca, ni Nina ni Aleksa ne vole da svakodnevno spremaju svoje sobe. Ali, kada je u pitanju veliko spremanje, za to su uvek raspoloženi. Zašto? Pa zato što to bude vrlo zanimljivo. Svaki posao se pretvori u neku igru. Prvo što Aleksa uradi jeste da se zavuče pod krevet. Odatle izvadi gomilu sitnih igračaka koje su tu slučajno zalutale. Svaki put se silno obraduje kada pronađe neku igračkicu za koju je mislio da je izgubljena. Onda se malo poigra sa njom pre nego što je stavi na mesto. Nina voli da briše prašinu. Uzme krpu i počne od police sa knjigama. To obično dugo traje zato što Nina izvadi svaku knjigu i slikovnicu. Prvo je obriše, pa zatim sedne da je prelista. Iz njenog ugla često se čuje: – Jao, ovu nisam odavno čitala!

ук

по

2. Prepiši prve tri rečenice iz teksta pisanim slovima latinice.

Zašto se Aleksa uvek obraduje kada se zavuče pod krevet? Odgovor napiši štampanim slovima latinice.

Podvuci uzvičnu rečenicu u tekstu. Napiši je u potvrdnom obliku pisanim slovima latinice.

Pronađi rečenicu koja govori šta Nina voli da radi. Napiši je u prošlom vremenu pisanim slovima ćirilice.

Ед

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

6. Proširi rečenice kao što je započeto.

Ptica cvrkuće. Pas laje. Cveće miriše. Pčela zuji. Bojan piše. 7.

Napiši rečenice pisanim slovima latinice tako da obeležene reči imaju uvećano značenje.

рт ал

Tata je upecao ribu. Ja sam dedin junak. Bucko je mačor. 8. Napisane reči nastale su od reči:

9. Napiši reči sličnog značenja.

Ед

ук

noga

по

On nosi šešir na glavi.

10. Pročitaj rečenice tako da obeležene reči izgovoriš naglašeno. Zatim spoj linijom rečenicu sa njenim značenjem.

Marko glasno peva.

Marko glasno peva, a ne radi nešto drugo.

Marko glasno peva.

Marko glasno peva, a ne neko drugi.

Marko glasno peva.

Marko glasno peva, a ne tiho.

UČIMO PISANA SLOVA LATINICE

SADA ZNAŠ PISANA SLOVA ABECEDE

Ед

ук

по

рт ал

Napiši pisana slova abecede.

MUDRICA TI OTKRIVA

BROJ SLOVA u abecedi razlikuje se u razli~itim jezicima. Tako, na primer, ma|arska abeceda sadr`i 44 slova, a nema~ka abeceda 29 slova.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА КРОЗ ВЕЖБУ ЋЕШ НАУЧИТИ:

Ед

ук

по

рт ал

• да пишеш писмо; • да саставиш причу на основу слика или речи; • да описујеш предмете и појаве око себе; • да опишеш себи драгу особу; • да опишеш животињу коју волиш; • да завршиш започету причу; • да препричаш прочитану причу; • да пишеш о догађају који памтиш.

KADA RAZGOVARATE SA NEKIM ILI ODGOVARATE NA PITAWA, OBRA]AJTE SE JASNO I RAZGOVETNO. NE IZOSTAVQAJTE GLASOVE POPUT GLASA „H” U RE^IMA „HO]U”, „BIH”, „HODI”...

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

ПИШЕМО ПИСМО Сети се неког свог одмора или излета. Напиши некоме кратко писмо о томе какво је време, како се осећаш, шта радиш... Напиши адресе на коверти: име и презиме, улицу и број, место становања онога коме

Ед

ук

по

рт ал

пишеш на предњој страни, а своју адресу на полеђини коверте.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

ПРИЧА НА ОСНОВУ СЛИКА

Ед

ук

по

рт ал

Погледај слике и напиши причу на основу њих. Сам/сама смисли наслов и крај приче.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

ЗАПОЧЕТА ПРИЧА Настави да пишеш причу. Напиши оно што ти мислиш да се догодило после. Затим причи дај наслов.

Ед

ук

по

рт ал

Лука је живео у кући на крају улице. Одмах иза његове куће налазило се једно скривено место, слично малој пећини. Улаз је био заклоњен густим жбуњем. Велики храст који је растао поред улаза спустио је своје гране и направио настрешницу. За ово тајно место нико није знао осим нас четворо. Било је то наше скровиште.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

ПРИЧА НА ОСНОВУ РЕЧИ Смисли и напиши причу на основу речи:

Ед

ук

по

рт ал

АЛЕКСА, МАЈА, ШУМА, ЈЕЛЕН, ЛАНЕ, СВЕЖА ТРАВА.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

ПРОЧИТАО/ПРОЧИТАЛА САМ... Препричај једну причу, басну или бајку која ти се највише свидела. Напиши њен наслов и

Ед

ук

по

рт ал

илуструј је.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

ГЛЕДАО/ГЛЕДАЛА САМ... Укратко препричај филм или позоришну представу коју си гледао/гледала. Напиши назив филма или представе и где, са ким и када си је гледао/гледала. Опиши зашто ти се

Ед

ук

по

рт ал

свиђа тај филм или позоришна представа и како си се осећао/осећала током гледања.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

ОПИСУЈЕМО СЛИКУ Опиши оно што видиш на слици. Напиши какво је, по твом мишљењу, време, какви се

Ед

ук

по

рт ал

звуци чују и мириси осећају.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

ОПИСУЈЕМО ЖИВОТИЊУ Опиши своју омиљену животињу, било да је реч о твом кућном љубимцу или о

Ед

ук

по

рт ал

некој дивљој животињи. Опиши како она изгледа, које особине има и зашто ти се свиђа.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

ОПИСУЈЕМО ОСОБУ Сигурно имаш неку особу са којом волиш да проводиш време. Потруди се да је верно опишеш. Напиши како изгледа, његове/њене особине и како проводите заједничке

Ед

ук

по

рт ал

тренутке.

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА

ДОГАЂАЈ КОЈИ НЕЋУ ЗАБОРАВИТИ Школска година је при крају. Сигурно постоји неки догађај који ћеш памтити. Напиши

Ед

ук

по

рт ал

причу о томе и илуструј је.

МОЈА БИБЛИОТЕКА Напиши наслове књига и имена и презимена њихових писаца које си прочитао/ прочитала током ове школске године.

БРОЈ

НАСЛОВ КЊИГЕ

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ ПИСЦА

1. 2.

рт ал

3. 4.

по

8. 9.

ук Ед

10.

МОЈ РЕЧНИК Ако има речи које су ти непознате, а за које смо ми пропустили да дамо објашњење, овде их запиши. Питај учитеља/учитељицу или неког од укућана шта оне значе, или потражи њихово значење у речнику.

ОБЈАШЊЕЊЕ

Ед

ук

по

рт ал

РЕЧ

ук

Ед рт ал

по

2 ШИФРА: 2074

МУДРИЦА СРПСКИ ЈЕЗИК

збирка задатака из српског језика за други разред основне школе збирка задатака из српског језика за други разред основне школе

рт а

по

Српски језик збирка задатака из српског језика за други разред основне школе

МУДРИЦА

ук

Ед

МУДрица

Ивана Јухас Јасмина Игњатовић