Техника и технологија 6, уџбеник за 6. разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

Зоран Д. Лапчевић

ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА

uk a

pr om

УЏБЕНИК ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Зоран Д. Лапчевић ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА УЏБЕНИК ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ГЛАВНИ УРЕДНИК Др Бошко М. Влаховић

ПРЕЛОМ И ДИЗАЈН Видак Гузина Алекса Бабовић ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Драгана Обрадовић

pr om

РЕЦЕНЗЕНТИ Дипл. инг. Снежана Врањеш, професор ТИТ ОШ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин Др Драган Голубовић Др Раденко Круљ

uk a

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Др Бошко М. Влаховић, директор ШТАМПА Цицеро, Београд Издање бр.: 4, Београд, 2023. година

ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА Др Наташа Филиповић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:62/69(075.2) ЛАПЧЕВИЋ, Зоран Д., 1954Техника и технологија : уџбеник за 6. разред основне школе / Зоран Д. Лапчевић. - Изд. бр. 4. - Београд : Eduka, 2023 (Београд : Цицеро). - 158 стр. : илустр. ; 30 cm Тираж 5.000. - Речник мање познатих речи: стр. 157-158. ISBN 978-86-6013-398-6 COBISS.SR-ID 108361737

Тираж: 5000

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00430/2018-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

САДРЖАЈ 1.

1.1. 1.2. 1.3.

1.4.

Животно и радно окружење .................................................................... 7

Значај и историјски развој грађевинарства................................................................. 8 Просторно и урбанистичко планирање...................................................................... 13 Култура становања ..................................................................................................... 15 1.3.1. Распоред просторија и уређење стамбеног простора.......................................... 17 Кућне инсталације ...................................................................................................... 24 1.4.1. Водоводна инсталација .................................................................................... 24 1.4.2. Канализациона инсталација .............................................................................. 26 1.4.3. Гасна инсталација ............................................................................................. 27

Саобраћај ............................................................................................................. 31

Техничка и дигитална писменост ........................................................51

3.1. 3.2.

3.5.

Поступци и фазе у реализацији грађевинских објеката ............................................52 Техничко цртање у грађевинарству ...........................................................................56 3.2.1. Котирање.....................................................................................................................57 3.2.2. Размера ......................................................................................................................58 3.2.3. Техничко писмо ....................................................................................................58 3.2.4. Симболи ..............................................................................................................59 Графичко представљање грађевинских објеката ...................................................60 3.3.1. Скица............................................................................................................................60 3.3.2. Цртеж у перспективи ..........................................................................................60 3.3.3. Ортогонално (правоугаоно) пројектовање ...........................................................61 3.3.4. Приказивање помоћу пресека .............................................................................62 Техничко цртање помоћу рачунара ............................................................................65 3.4.1. Microsoft Visio 2010 .............................................................................................65 3.4.2. Envisioneer Express 7.0 .......................................................................................68 3.4.3. Google SketchUp ..................................................................................................74 Представљање идеја и решења уз помоћ дигиталних презентација ...................81

Ресурси и производња ........................................................................................ 87

Саобраћајни системи ................................................................................................. 32 2.1.1. Грађевински објекти копненог саобраћаја ..................................................................... 32 2.1.2. Грађевински објекти ваздушног саобраћаја...........................................................39 2.1.3. Грађевински објекти воденог саобраћаја...............................................................40 2.2. Коришћење информационих технологија у саобраћајним објектима .................... 41 2.3. Правила безбедног кретања пешака и возача бицикла у јавном саобраћају ......... 45

3.4.

4.1.

uk a

3.3.

pr om

2.1.

Подела, врсте и карактеристике грађевинских материјала .................................... 88 4.1.1. Конструктивни материјали .......................................................................................... 88 4.1.2. Везивни материјали ..................................................................................................... 93 4.1.3. Керамички материјали ................................................................................................. 94 4.1.4. Материјали за изолацију ............................................................................................. 96

4.1.5. Материјали за облагање .............................................................................................. 97 4.1.6. Пластични материјали ................................................................................................. 99

Конструктивни елементи грађевинског објекта ......................................................... 100 Системи градње у грађевинарству ................................................................................ 104 Врсте грађевинских објеката ........................................................................................... 106 Техничка средства у грађевинарству ............................................................................ 108 4.5.1. Машине за земљане радове .................................................................................... 110 4.5.2. Машине за дизање и пренос (транспорт) терета ..........................................112 4.5.3. Мешалице ................................................................................................114 4.6. Енергетика у грађевинарству ...........................................................................115 4.6.1. Коришћење обновљивих извора енергије .............................................117 4.6.2. Мере за рационално коришћење топлотне енергије у грађевинарству..119 4.7. Организација рада у пољопривредној производњи..........................................125 4.8. Техничка средства у пољопривредној производњи..........................................128 4.9. Рециклажа материјала у грађевинарству и пољопривреди и заштита животне средине ..............................................................................................136 4.10. Занимања у области грађевинарства и пољопривредне производње ...........138 4.11. Моделовање машина и уређаја у грађевинарству и пољопривреди или модела који користе обновљиве изворе енергије ..........................................141

Израда макете/модела у грађевинарству, пољопривреди или модела који користе обновљиве изворе енергије ...................................................150

uk a

5.1.

Конструкторско моделовање ...............................................................149

Речник мање познатих речи ................................................................. 157

pr om

4.2. 4.3. 4.4. 4.5.

Водич кроз уџбеник

uk a

pr om

У оквиру технике и технологије у шестом разреду постепено ћете стицати нова знања и умења. Истовремено, утврдићете и проширити знања стечена у претходном разреду. У петом разреду научили сте основна правила техничког цртања, стекли основну информатичку писменост, упознали лако обрадиве материјале и начине њихове обраде, и научили саобраћајне прописе и правила. Та знања и вештине ће вам добро доћи и омогућити да лакше савладате градиво у шестом разреду. Развој технике започео је с појавом прве цивилизације. Грађевинска техника је најстарија техничка делатност човека. Обухвата изградњу зграда, путева, мостова, тунела, железничких пруга, аеродрома, лука, брана и сл. Коришћењем уџбеника упознаћете се са: развојем грађевинарства, културом становања, кућним инсталацијама, грађевинским објектима у саобраћају, основама грађевинског техничког цртања, рачунарским апликацијама за техничко цртање, грађевинским материјалима, значајем извођења топлотне изолације стана ради уштеде енергије, алатима и машинама у грађевинарству и пољопривреди, итд. Посебно важна област је конструкторско моделовање, где ћете, као и прошле године, моћи да се опредељујете за одређене радне активности. Према својим склоностима и интересовањима моћи ћете да моделујете макете грађевинских објеката, моделе разних машина и уређаја у грађевинарству и пољопривреди из конструкторских комплета, бавите се уређењем стана, итд. На почетку сваког поглавља означеног посебном бојом, дати су припремни задаци ради активнијег учешћа на часу и кратак садржај шта ћете научити из те области. На крају сваког поглавља укратко су дати основни појмови које би требало знати, и питања на основу којих можете проверити стечена знања. Уџбеник је пун фотографија, цртежа, скица и занимљивости које ће вам олакшати разумевање одређених области које изучавате и учинити учење интересантнијим. Важније речи у уџбенику одштампане су масним словима. У неким поглављима су дате интернет адресе чијим приступањем можете доћи до занимљивих садржаја и тако проширити своја знања из области које вас посебно интересују. При коришћењу уџбеника обратите посебну пажњу на кратке текстове са иконицама који представљају радне задатке, вежбе, савете и предлоге, занимљивости. Вама и вашим наставницима желим много успеха и задовољства у раду. Хвала на поверењу. Аутор Иконице које се налазе у уџбенику означавају одређене налоге чији садржаји ће вам уџбеник учинити интересантнијим и занимљивијим:

ПИТАЊА

ДА ЛИ ЗНАШ?

ВЕЖБA

УПОЗОРЕЊа

Треба знати . . .

КОРИСНИ САЈТОВИ (WWW)

УРАДИ САМ

ДA СЕ ПОДСЕТИМО

НАУЧИЛИ СМО

uk a

Ed o

pr om

1 pr om

ЖИВОТНО И РАДНО ОКРУЖЕЊЕ

uk a

ПРИПРЕМИ СЕ И РАЗМИСЛИ:

• Обнови из историје о првим стаништима праисторијског човека и најзначајнијим грађевинама у разним временским периодима. • На путу од куће до школе посматрај изграђене објекте, паркове, улице, игралишта за децу и размисли да ли би некако другачије уредио тај простор и тиме побољшао услове живљења. • Ако станујеш у стамбеној згради, потражи и проучи кућни ред. • Прикупи слике сеоског и градског насеља, као и унутрашњег уређења стана, из часописа или из другог штампаног материјала. • Размисли и скицирај како би уредио/уредила своју собу намештајем и опремом, или своје двориште. • Посматрај инсталације у оквиру своје куће/стана и размисли колико нам оне олакшавају свакодневни живот и рад.

НАУЧИЋЕШ, САЗНАЋЕШ, УПОЗНАЋЕШ: • како се развијало грађевинарство од праисторије до данас; • колико је важно просторно и урбанистичко планирање места у коме живимо; • карактеристике савремене културе становања; • основне карактеристике водоводне, канализационе и гасне инсталације у кући/стану.

1. ЖИВОТНО И РАДНО ОКРУЖЕЊЕ 1.1. 1.2. 1.3. 1.4.

Значај и историјски развој грађевинарства Просторно и урбанистичко планирање Култура становања

1.3.1. Распоред просторија и уређење стамбеног простора

Кућне инсталације

1.4.1. Водоводна инсталација 1.4.2. Канализациона инсталација 1.4.3. Гасна инсталација

1. ЖИВОТНО И РАДНО ОКРУЖЕЊЕ 1.1. ЗНАЧАЈ И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ГРАЂЕВИНАРСТВА

Да ли знаш?

pr om

Грађевинарство је једна од најстаријих и најзначајнијих грана људске делатности. Појава и развој грађевинарства повезани су развојем човека и људског друштва. Човек је одувек, у жељи да се склони од невремена, напада животиња и других непријатеља, тражио склониште. Заштиту је проналазио у природним заклонима (пећинама (сл. 1.1), шупљим стаблима дрвећа и јамама у земљи).

Сл. 1.1 Пећина

uk a

Пећина је била најсигурније природно станиште човека праисторије у каменом добу. Поред тога што је пећину користио за заштиту од природних непогода и дивљих животиња, као место за становање, одмор и исхрану, праисторијски човек је у њима створио и прва уметничка дела. На зидовима пећина су настали први цртежи животиња и призора из лова. Многе слике и цртежи сачувани су до данас и сведоче о времену у коме су настали.

У крајевима где није било пећина људи су копали земунице. Земунице су склоништа укопана у земљу и покривена грањем, прућем, лишћем, травом или земљом. У потрази за храном или бежећи од дивљих животиња и непријатеља, човек се често селио и тако остајао без свог склоништа. То га је натерало да пронађе такав заклон који је могао брзо склопити и лако преносити, а истовремено га је штитио од невремена. Тако је направио шатор који је израђивао од прућа или костију од мамута преко којих је била затегнута животињска кожа (сл.1.2). Прве куће за становање, мада још увек веома примитивне, човек је почео да гради од природних материјала, пре свега од камена и од дрвета. Тако у пределима где је било доста камена, почео је да гради куће од камена (сл. 1.3), најчешће кружног облика, покривене каменим плочама.

Сл. 1.2 Шатори

Сл. 1.3 Кућа од камена

uk a

pr om

У шумовитим крајевима градили су колибе (сл. 1.4) и брвнаре од дрвета. Колибе су прекривали најчешће травом. Људи који су живели поред река, језера или мочвара, научили су да праве куће над водом – сојенице (Сл. 1.5). То су биле колибе-брвнаре грађене на дрвеним стубовима, побијеним у дно реке. До сојеница се могло доћи уским мостом или примитивним чамцем. Овај мост је био покретан, дању се спуштао, а ноћу дизао, ради заштите од напада дивљих животиња и других непријатеља (непријатељских племена). Помоћу разних простих алата од гвожђа људи Сл. 1.4 Колиба су почели да обрађују камен и дрво и да граде чврсте и трајне грађевине. Моћни владари тог времена силом су терали робове да им граде велике и лепе грађевине које су представљале њихову снагу, богатство и моћ. Те грађевине, пркосећи хиљадама година, данас сведоче о животу и делу старих народа. То су најчешће били храмови, гробнице владара или одбрамбени зидови. Најпознатије грађевине тог времена биле су пирамиде у Египту (сл. 1.6), које су служиле као гробнице фараонима, и Кинески зид (сл. 1.7), који је имао Сл. 1.5 Сојеница одбрамбени карактер.

Да ли знаш?

Кеопсова пирамида има ивицу квадратне основе дугу 233 m, а висока је 147 m. Грађена је 2900 година пре нове ере. Сл. 1.6 Кеопсова пирамида Неколико десетина хиљада робова градило је 30 година. Грађена је од огромних камених блокова, тежих чак и од 5 тона. Саграђена је од приближно 2 300 000 камених блокова или 2,5 милиона кубних метара клесаних камених блокова, који су бродовима пренети реком Нил.

Да ли знаш? Велико дело људских руку, Кинески зид, вијуга попут змије равницама и брдима. Дуг је 2450 km. У темељу је широк 8 m, а толико је отприлике и висок. Украшен је са више од 40 000 кула високих до 16 m. Градили су га милиони робова и сељака који су овде оставили своје кости. Зато га и зову „најдужом гробницом света”.

Сл. 1.7 Кинески зид

Да ли знаш? Стари Грци саставили су листу седам највећих светских знаменитости, тј. седам светских чуда: пирамиде у Гизи, Висећи вртови у Вавилону, Артемидин храм у Ефесу, Маузолеј у Халикарнасу, Колос на Родосу, Зевсова статуа у Олимпији и Фарос.

uk a

Сл. 1.8 Патријаршијски двор у Сремским Карловцима (саграђен између 1892. и 1895. године)

pr om

У Сремским Карловцима и Београду постоје грађевине које су настале у одређеним, прошлим временима и представљају наше културно наслеђе (сл. 1.8 и 1.9).

Сл. 1.9 Храм Св. Саве (изградња започета 1935. године)

Грађевинску технику чине архитектура и грађевинарство. Архитектура се бави пројектовањем грађевинских објеката и простора у њима. Грађевинарство се бави изградњом онога што су архитекте замислиле и пројектовале. Грађевинарство је веома важна привредна грана за функционисање привреде у целини. Од свог постанка, ова привредна грана је повезана са свим облицима живота и рада. Развојем привреде, грађевинарство постаје значајна област, повезана са великим бројем привредних делатности, чије производе користи као средство за рад или материјал за изградњу и уградњу у грађевинске објекте. Крајем 19. и почетком 20. века, пре свега проналаском нових грађевинских материјала (бетона, метала итд.) и новим начинима грађења, отвара се нова ера савременог грађевинарства. Све је то допринело да се данас у свету граде зграде високе преко 800 m (сл. 1.10).

o pr om

Чикаго спирала, САД – 609 m (пројекат)

uk a

Burj Khalifa (Dubai) – 829 m

Светски финансијски центар у Шангају 632 m – 101 спрат

Регата хотел, Џакарта – 10 мањих торњева представљају једрилице, док највећи представља светионик

Сл. 1.10 Савремене грађевине

ВРЕМЕПЛОВ

Кинески зид

Пећина

Шатор

pr om

Акропољ

uk a

Колосеум

Камена кућа

Замак

Сојенице Ренесанса

Пирамида

Савремена грађевина

1.2. ПРОСТОРНО И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ

Просторно планирање се бави организацијом, уређењем и опремањем неког простора како би становници тог простора квалитетније живели. Са порастом броја становника и насеља, као и са све већим технолошким развојем, постајала је све већа потреба за уређењем простора на којем човек живи и ради. Просторним планирањем у једном граду се обезбеђује квалитетнији живот његових грађана: – отварањем нових фабрика у којима ће се запослити нови радници; – изградњом нових обданишта, школа, факултета, библиотека, позоришта и др., где ће се одвијати образовни и културни живот грађана; – изградњом нових болница ради пружања боље здравствене заштите грађанима; – изградњом метроа, саобраћајница и гаража ради лакшег одвијања саобраћаја и више места за паркирање; – изградњом паркова и трим-стаза, где ће се грађани бавити рекреацијом и удисати свеж и чист ваздух, итд.

uk a

pr om

Да би просторно планирање било квалитетно потребно је анализирати одређени простор са различитих гледишта. Основне тематске области које треба узети у обзир у процесу просторног планирања су: природни ресурси, становништво, урбана (градска) и рурална (сеоска) насеља, привреда, инфраструктура, животна средина, природна и културна баштина. Просторно планирање се спроводи на различитим просторним нивоима, и то: • локалним, • регионалним и • државним. Један од најважнијих докумената (планова) просторног планирања је урбанистички план.

Урбанистичким планом се тачно предвиђа шта се и где може градити у одређеном временском периоду, која је намена и величина тих грађевинских објеката, врши распоред територија насеља и његове околине на зоне према њиховој претежној функцији (за становање, за рад и производњу, за друштвено-културан живот, за одмор и рекреацију итд.), обезбеђују хигијенско-технички услови за нормалан живот и рад људи у насељу (снабдевање водом, електричном енергијом, гасом, грејањем, канализација, саобраћај, осветљење улица, чишћење и депоновање смећа итд.) (сл. 1.11).

Сл. 1.11 Урбанистички план Београда

Вежба Користећи интернет приступи апликацији Google maps, где укуцавањем назива места, улице и кућног броја можеш одредити положај своје куће или школе коју похађаш, у односу на друге објекте. У доњем левом углу можеш кликом на иконицу Satelit приступити сателитском снимку објекта који си задао и његове околине. Google maps апликација вам може помоћи да у градским срединама лакше пронађете непознату улицу, објекат, установу, продавницу итд.

ПИТАЊА:

uk a

pr om

1. Кратко опиши развој грађевинарства кроз историју. 2. Чиме се бави архитектура, а чиме грађевинарство? 3. Који је значај грађевинарства за функционисање привреде уопште? 4. Који је значај просторног планирања и урбанизма за побољшање услова живљења? 5. На којим нивоима се спроводи просторно планирање? 6. Шта се може предвидети урбанистичким планом?

1.3. КУЛТУРА СТАНОВАЊА Данашње становништво живи у породичним кућама или стамбеним зградама заједно са другим породицама. То нам намеће обавезу да се придржавамо одређених правила понашања у оквиру културе становања. Култура становања подразумева пристојно понашање станара у стану, стамбеној згради, на улици и на другим јавним местима. Култура становања нас обавезује да водимо рачуна о хигијени простора у коме живимо и радимо, да не правимо буку која може ометати наше комшије, као и да бринемо о уређењу околине у којој живимо. Приликом уређења и чишћења свог стана, куће или дворишта, морамо пазити да не угрожавамо остале станаре и околину. Отпад који настане приликом одржавања стана, као и сувишне непотребне ствари морамо одлагати на местима предвиђеним за то. Свако уређење стана које изазива буку треба урадити у времену које дозвољава договорени кућни ред.

Уради сам

pr om

Да ли у твојој згради постоји истакнут кућни ред? Ако постоји, проучи га. Да ли се и ти придржаваш прописаног кућног реда?

uk a

Начин живота и врсте главних делатности којима се бави становништво одређују тип насеља. Насеља најчешће делимо на сеоска и градска. Сеоска насеља (сл. 1.12) сачињавају домаћинства у којима се људи претежно баве пољопривредном производњом и сточарством. Стамбени објекти у којима они живе прилагођени су њиховом начину живота и рада. Поред стамбених, ту су и пољопривредни и сточарски објекти: штале, амбари, силоси, товилишта, фарме, радионице, зграде за пољопривредне машине итд. Градска насеља (сл. 1.13) састоје се од домаћинстава у којима се становништво бави другим делатностима, којима су и стамбени објекти прилагођени. Те делатности су: трговина, занатство, индустрија, школство, здравство, грађевинарство итд.

Сл. 1.12 Сеоско насеље

Сл. 1.13 Градско насеље

Треба знати . . . Општа култура живљења се не показује само у стану, згради и ближој околини, већ и на градској улици, у возилима градског саобраћаја и на свим другим јавним местима. Размисли о томе!

pr om

Удобност становања утиче на физички и психички развој човека и породице, јер стан треба да пружа услове за неометан одмор, одржавање личне хигијене, за лако припремање хране, рад, разоноду и др. Уређење ентеријера подразумева унутрашње уређење стана (простора) о чему ћеш учити у овој лекцији (сл. 1.14). Чланови породице настоје да уређењем стана у коме живе боравак у стану учине што пријатнијим и удобнијим. Уређењем ентеријера баве се професионално и посебни стручњаци (архитекте, дизајнери) који креирају естетику ентеријера, водећи притом рачуна о функционалности и удобности.

Сл. 1.14 Савремени ентеријери

uk a

Уређење екстеријера подразумева уређење околине у којој живимо и радимо (сл. 1.15). У граду је то уређење прилаза згради, паркова, одржавање зеленила, одржавање хигијене у улазима зграда и лифтовима, постављање корпи за смеће и др. На селу уређење екстеријера подразумева, пре свега, уређење дворишта, које се обично дели на: кућно, где је стамбени објекат и пољопривредно, где су стаје, обори, живинарници, гараже за пољопривредне машине итд.

Сл. 1.15 Уређен екстеријер

Вежба Претрагом интернета анализирај и закључи које су карактеристике и посебности сеоског и градског насеља и како се култура становања разликује у зависности од врсте насеља и стамбених објеката у њима. Размисли како би ти уредио/уредила школско двориште (парк). Скицирај у свесци своју идеју.

1.3.1. РАСПОРЕД ПРОСТОРИЈА И УРЕЂЕЊЕ СТАМБЕНОГ ПРОСТОРА Стан и кућа су састављени од више просторија чији узајамни односи и распоред треба да обезбеде удобан живот породице и појединца. То подразумева: заједнички боравак чланова породице - одмарање и спавање, исхрану и одржавање хигијене, и све то уз обезбеђење несметаног кретања између појединих просторија. Једна од главних компонената удобности стана је функционални распоред просторија у односу на њихову намену и коришћење. Приликом изградње стамбеног објекта обавезно се води рачуна о правилном груписању и величини просторија, како би се постигло рационално решење, али и максимална удобност. На распоред просторија утиче низ чињеница: положај, облик и величина стамбеног простора, намена простора, климатски утицаји и стамбена култура станара којима су станови намењени.

Треба знати . . .

pr om

Боје на зидовима утичу на расположење. Неограничене су могућности комбинација, али се треба држати оних основних правила: у мрачним просторијама треба дати предност светлим бојама, у светлим просторијама, могу се користити и тамне боје. У хладним просторијама окренутим на север и исток, изаберите топле, а у топлим просторијама, окренутим на запад и југ, узмите хладне боје.

uk a

У савременом стану разликујемо функционалне групе просторија:

1. Простори за кретање (комуникацију) у стану представљају: трем, улаз, предсобље, ходник, хол, степениште, лифт итд. Повезују делове стана (просторије) и спратове. Сматра се да је стан најбоље организован ако група простора за кретање, која каналише саобраћај у стану, буде у језгру стана. 2. Просторије за дневни боравак су: дневна соба, радна соба, трпезарија, салон, соба за игру деце, библиотека, лође, терасе и балкони. 3. Просторије за спавање састоје се од: родитељске, дечје и гостинске спаваће собе. 4. Просторије за припремање хране и одлагање намирница су: кухиња, остава и подрум. 5. Просторије за одржавање хигијене су купатила и WC-и. 6. Просторије за задовољавање осталих потреба укућана: вешерница, котларница за грејање, гаража, поткровље, таван итд. Наравно, сваки стан неће имати све набројане просторије. Оне су поменуте као могућност, а њихова примена зависи од величине и врсте стана, броја чланова породице и професије којом се укућани баве.

Улаз у стамбену зграду или породичну кућу одређен је приступом и положајем степенишног простора (сл. 1.16). Улаз у стан или породичну кућу није само комуникација већ и заштита од хладноће и буке. Служи и за прелазак из спољашњег простора у стамбени део.

И ја имам свој улаз у кућу!

pr om

Сл. 1.16 Улаз у кућу

Предсобље повезује унутрашњост стана са улазним вратима. (сл. 1.17) Основно правило је да се из предсобља обезбеђује непосредан приступ у остале просторије.

uk a

Сл. 1.17 Предсобље

Треба знати . . .

Каже се да је предсобље огледало стана. Нападне боје у малом, мрачном простору, разбацане ципеле, папуче и сл. стварају неугодну слику о стану и породици у њему за сваког ко дође у посету. А предсобље и јесте као неко раскршће: долазимо, одлазимо, облачимо се, свлачимо, плаћамо рачуне, дочекујемо госте.

У предсобљу су вам потребни: • гардеробни ормар – користи се за одлагање капута, одела, јакни и свега осталог што се тренутно не употребљава; може се комбиновати са чивилуком и огледалом; • простор за ципеле (ципеларник), служи да у њега одложимо обућу; • огледало на зиду – мало или средње изнад комоде или велико од пода, у висини одрасле особе. Кишобране треба сместити у посебан сталак, корпу или дубоку посуду од керамике. Знамо да су предсобља често мала и мрачна, па зато треба обратити посебну пажњу на осветљење. Пошто је предсобље врло оптерећена просторија, за под су предвиђени материјали који се лако одржавају, пре свега керамичке плочице. Уместо предсобља, као улаз у стан може да послужи и хол или ходник.

Дневни боравак је најважнији и највећи део сваког стана (сл. 1.18). То је просторија у којој се породица окупља преко читавог дана, у тренуцима заједничког одмора, разоноде, рада, слушања музике, гледања ТВ програма, ручавања и вечере, уколико је спојена са трпезаријом.

Сл. 1.18 Дневни боравак

uk a

pr om

Гарнитура за седење треба увек да је постављена у најмирнијем делу собе, а при уласку у просторију, треба да се поглед задржи баш на кутку за седење. Гарнитура садржи обично тросед или двосед и фотеље. Ову гарнитуру треба употпунити са два до три ниска сточића који се најчешће увлаче један у други и по димензијама прате ширину и висину седења. Насупрот овим елементима, постављени су комода, полица за књиге, полица или зидни држач за ТВ апарат и музички стуб са звучницима. Дневни боравак може имати у једном углу и бифе (шанк бар) у коме се налазе чаше, пиће и др. Такође, на месту где се налази отвор за димњак, може се озидати или поставити камин, који служи за загревање дневног боравка и пријатан боравак у вечерњим сатима. Дневни боравак треба да буде непосредно везан за улазни простор због примања посета, као и са кухињом, трпезаријом и балконом, уколико постоји. Приликом одређивања величине дневног боравка, основно мерило је број особа које треба да га користе. Дневни боравак треба добро осветлити тако да се неометано чита, пише или одмара. Пошто највише времена проводимо у дневном боравку у току дана, његови подови треба да су од топлих материјала: дрво – паркет или бродски под прекривени малим тепихом.

Кухиња је просторија чија је основна намена припремање хране (cл. 1.19). Постоје два основна типа кухиње: радна и стамбена кухиња. Радна кухиња служи само за припремање хране и одржавање посуђа, а стамбена кухиња је врста дневног боравка – служи још и за обедовање и боравак и најчешће се користи у породичним кућама сеоског насеља. То је добра стара бакина кухиња. Распоред основних елемената кухиње зависи од облика просторије, распореда врата и прозора, распореда прикључака за водоводну, канализациону и електричну мрежу. Веома важан елеменат при пројектовању кухиње јесте да буде организована да све буде надохват руке, јер ће тако бити мање непотребних корака и утрошене енергије.

Сл. 1.19 Кухиња

Свака радна операција у кухињи захтева своје место: • за чишћење и прање – судопера, машина за судове; • за припремање хране – радна површина; • за кување – штедњак; • за чување хране – фрижидер и замрзивач.

У кухињи се још налазе бројни ситни електрични апарати који служе за лакшу обраду намирница и припремање хране, као и аспиратор за извлачење паре која се ствара при припремању хране. Под и део зидова кухиње треба обложити керамичким плочицама ради лакшег одржавања. Светло у кухињи треба да је равномерно и довољно јако да би се безбедно обављала припрема хране на електричним апаратима. На појединим местима изнад радне површине по потреби се уграђују и помоћна светла. У склопу кухиње налази се остава, у којој се налазе полице са залихама хране и зимницом. Кухиња је повезана са трпезаријом.

uk a

pr om

Трпезарија је простор за обедовање (сл. 1.20). Често је у саставу дневне собе, а може бити и као засебна просторија. Обавезно је повезана са кухињом. Од намештаја у трпезарији се налазе: сто за обедовање, столице, полице, комода и трпезаријска витрина за смештај прибора за ручавање, чаша, стоног рубља и др. Величина трпезаријског стола треба да одговара расположивом простору, тако да омогући слободно кретање око стола и лако померање столица. Осветљење се поставља изнад средине трпезаријског стола. Под у трпезарији може бити обложен паркетом, керамичким плочицама и др. Трпезарија се често користи за разне врсте прослава (рођендани, славе итд).

Сл. 1.20 Трпезарија

Спаваћа соба је просторија намењена спавању, одмору и релаксацији (сл. 1.21). Спаваће собе су по правилу најизолованији део стана, изоловане од осталих делова просторија, а у најближој вези са купатилом и WC-ом. Најчешћи делови намештаја су: брачни кревет или два одвојена кревета, ноћни ормарићи са стоним лампама који се налазе у узглављу кревета, комоде за рубље и постељину, гардеробни плакар, тоалетни сто са столицом, изнад кога се налази огледало.

Сл. 1.21 Спаваћа соба

pr om

При пројектовању, спаваће собе се обично постављају на источној страни због угодног буђења сунцем. Због буке, спаваће собе не треба планирати поред дневног боравка или на страни главне, тј. прометне улице. Добро решење код породичних кућа јесте да је дневни боравак у приземљу а спаваће собе на спрату. Главно светло у спаваћој соби не треба да је сувише јако.

uk a

Дечје спаваће собе се најчешће, осим за спавање, користе и за учење и игру (сл. 1.22). Опремање дечје собе зависи од пола, узраста и броја деце, облика собе, распореда врата и прозора. Намештај се обично састоји од једног или два одвојена лежаја, гардеробног дела, радног стола са столицом (рачунарског стола са рачунаром), полицом за књиге и др. Намештај мора бити стабилан и заобљених ивица. Поред централног светла на радним столовима и поред кревета, на комодама се постављају стоне лампе. Под је обично од паркета или ламината, најчешће прекривен тепихом.

Сл. 1.22 Дечја соба

Вежба Посматрај и анализирај часописе који се баве унутрашњим уређењем стана, или претрагом на интернету дођи до најбоље идеје како би ти уредио/уредила своју собу. Скицирај у свесци своју идеју.

pr om

Купатило и WC у мањим становима чине целину, док су у већим одвојени. То је просторија која служи за одржавање личне хигијене а у мањим становима и за прање и сушење рубља (сл. 1.23). Купатило треба да има: каду или туш-кабину, умиваоник (лавабо), клозетску шољу са водокотлићем (WC), биде, веш-машину, зидне полице са огледалом изнад умиваоника, ормариће и др. Купатило треба да се налази близу предсобља или ходника, уз спаваће собе. Под и зидови су израђени од керамичких плочица због лаког одржавања и отпорности на воду.

Сл. 1.23 Купатилo

uk a

Радна соба се у већим становима одваја као посебна просторија која искључиво служи за рад (сл. 1.24). Простор за рад у највећој мери зависи од занимања корисника стана тј. радне собе. Тамо где нема посебне радне собе, довољан је писаћи сто у мирном, добро осветљеном углу, са полицом за књиге. Сто за рад се увек поставља окренут према просторији, а светлост треба да долази са леве стране. за оне који пишу десном руком, и обрнуто. Подови су обично од топлих материјала: паркет, бродски под, тепих и др.

Сл. 1.24 Радна соба

У оквиру породичне куће, поткровље такође можемо претворити у пријатан стамбени кутак (сл. 1.25).

pr om

Сл. 1.25 Поткровље

uk a

Подрум као засебна просторија у кући може послужити за смештање гараже, перионице рубља, оставе за зимницу, радионице, уређаја за централно грејање и др. Многи подруме остављају као последње просторије у кући које ће привести правој намени. Најчешће се у њима одлажу непотребне ствари које нам сметају у кући. Међутим, са мало добрих идеја и материјалног улагања, подрумске просторије се могу претворити у пријатан кутак за одмор и рекреацију.

ПИТАЊА:

1. Које су главне карактеристике сеоског, а које градског насеља? 2. Зашто је важно да се придржавамо кућног реда? 3. Шта подразумева уређење ентеријера, а шта екстеријера? 4. Колико је важно уређење околине у којој живимо са хигијенског и естетског становишта? 5. Које функционалне групе просторија треба да има један савремени стан? 6. Како би ти опремио/опремила своју собу?

КОРИСНИ САЈТОВИ (WWW) www.mojenterijer.rs www.uredjenjestana.com

1.4. КУЋНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ Грађевински објекти су сложене целине чија је функционалност, приликом пројектовања, усаглашена са захтевима будућих корисника. Функционисање тако сложених савремених грађевина било би немогуће без свих неопходних инсталација. Независно од тога да ли је у питању стамбена, друштвена или привредна зграда, кроз њене просторије обавља се комуникација људи и материјала, троши се већа или мања количина воде, струје, ваздуха, топлотне енергије итд. Ради удобнијег живота, савремени станови могу бити опремљени разним инсталацијама:

uk a

pr om

– за довод свеже воде уводи се водоводна инсталација; – за одвод отпадних вода израђује се канализациона инсталација; – за снабдевање електричном енергијом уграђује се електрична инсталација; – за обављање телефонских разговора уводи се телефонска инсталација; – за грејање у стану/кући уводи се грејна инсталација; – за грејање, спремање хране и загревање воде уводи се плинска (гасна) инсталација; – за праћење телевизијског програма уводи се ТВ антенска или кабловска инсталација; – за безбедност објекта и станара уграђује се интерфонска инсталација и безбедоносне камере; – за довод свежег ваздуха и одвођење устајалог уграђује се клима уређај; – за лакшу комуникацију људи између спратова монтира се лифтовска инсталација. У овом разреду детаљније ћете се упознати са водоводном, канализационом и гасном инсталацијом.

1.4.1. ВОДОВОДНА ИНСТАЛАЦИЈА

Водовод служи за довођење чисте воде од изворишта до стамбене зграде и стана. Изворишта могу бити: језера, реке, планински извори или кућни бунари. Приликом пројектовања водовода мора се водити рачуна о тзв. капацитету водовода, што значи да извориште у свако доба године има довољно воде, а пропусна моћ водоводних цеви буде таква да задовољава све будуће потрошаче. Кућна водоводна инсталација се састоји од прикључка на уличну водоводну мрежу или кућни бунар, шахта и разводне водоводне мреже по згради. Шахт је сазидана или бетонирана рупа у дворишту зграде која служи да се у њу сместе главни водоводни вентил, који служи да се у случају квара може искључити довод воде у кућну инсталацију и водомер (сл. 1.26), који мери потрошњу воде.

Сл. 1.26 Водомер

На улазној водоводној цеви у купатило се такође налази водоводни вентил (сл. 1.27), чијим затварањем спречавамо довод воде у купатило.

Сл. 1.27 Водоводни вентил

uk a

pr om

Разводна водоводна мрежа у згради почиње од водомера до главног вентила у кући или стану, одакле се одвајају огранци за напајање појединих потрошача у кухињи (судопере и машине за судове) и купатилу (славине за умиваоник и каду, бојлера, казанчета за WC шољу и веш машине) (сл. 1.28). Водоводне цеви су најчешће израђене од пластике.

Сл. 1.28 Шема разводне водоводне мреже у купатилу

Треба знати . . . Питај родитеље да ти покажу где се у вашем купатилу налази главни вентил за воду и како се користи. У случају да дође до прскања неке водоводне цеви или било каквог другог квара на водоводној инсталацији, а сам/сама си у стану, можеш завијањем главног водоводног вентила спречити поплаву и велику материјалну штету у твом стану и становима испод тебе. Да би се вода рационално трошила, потребне су исправне водоводне инсталације.

1.4.2. КАНАЛИЗАЦИОНА ИНСТАЛАЦИЈА

Сл. 1.29 Део канализационе инсталације у кући

pr om

uk a

Кућна канализација почиње на изливним местима потрошача: умиваоника, каде, судопере, WC-шоље, бидеа, славина, а завршава прикључком на градску канализацију или септичку јаму. У свако изливно место на санитарним уређајима и сливницима уграђен је водени затварач-сифон, који спречава улазак неугодних мириса из канализације у стан (сл. 1.30). То чини тако што у коленасто савијеном делу цеви задржава део воде стварајући на тај начин водени чеп који спречава продор ваздуха из канализационих цеви (септичке јаме) у стамбене просторије. У коленастом делу задржавају се (таложе) разне нечистоће, које треба редовно чистити да се одвод не би запушио.

Кућна канализација поставља се ради одвођења употребљене и запрљане воде из санитарних уређаја (сл. 1.29). Кућна канализација има три основна дела: прикључак на уличну канализацију или септичку јаму, дворишну мрежу и унутрашњу кућну мрежу.

Сл. 1.30 Сифон

Унутрашњу канализациону мрежу сачињавају канализационе цеви и спојни елементи који су повезани са главном цеви која одводи отпадне воде у уличну канализацију или септичку јаму. Канализационе цеви су шире од водоводних и најчешће су израђене од пластике (сл. 1.31).

Сл. 1.31 Кућне канализационе цеви и спојни елементи

1.4.3. ГАСНА ИНСТАЛАЦИЈА Гасна инсталација служи за довођење природног гаса од уличне мреже до главног улазног вентила на кућном прикључку. Кућна гасна инсталација је направљена од бакарних или челичних цеви и почиње иза мерног уређаја (гасомера), а завршава се на врху канала за одвод продуката сагоревања у атмосферу. Кућна мерно-регулациона станица је метални ормарић који се најчешће поставља на спољни зид објекта и служи за прочишћавање (филтрирање) гаса, мерење потрошње гаса и регулацију притиска гаса.

а)

uk a

pr om

За безбедно и сигурно коришћење природног гаса потребно је придржавати се одређених правила и мера предострожности као и код примене осталих кућних апарата. Земни гас није отрован, лакши је од ваздуха, запаљив, без боје укуса и мириса. Како је природни гас без мириса, у циљу безбедности, гасу који се користи у домаћинству се додаје снажан и непријатан мирис, који је нешкодљив, а указује на евентуално присуство гаса у ваздуху. Потрошачи гаса су уређаји и апрати који служе у домаћинству за грејање просторија и воде, кување, прање и слично. Уређаји који су већи потрошачи гаса су: шпорети, решои, камини, котлови, проточни бојлери, грејалице и др. (Сл. 1.32).

б)

в)

г)

д)

Сл. 1.32 Гасни уређаји: а) шпорет, б) решо, в) грејалица, г) бојлер, д) котаo

На сваком гасном уређају код горионика уграђује се аутоматски сигурносни вентил. Приликом случајног гашења пламена (промаја, искипело јело и слично) сигурносни вентил аутоматски спречава истицање гаса. У случају оштећења гасне разводне мреже у кући или стану, реагује аутоматски вентил на главном доводу гаса у кућној мерно-регулационој станици, затвара довод гаса и спречава да у стану дође до превелике, запаљиве концентрације гаса.

УПОЗОРЕЊЕ Гас је добар и користан помоћник у домаћинству, али захтева дужну пажњу и правилно руковање! Уколико потрошач гаса осети специфичан мирис, што потврђује присуство гаса у ваздуху просторије, обавезан је да:

УПОЗОРЕЊЕ

pr om

1. Одмах о томе обавести родитеље или неку старију особу. 2. Одмах угаси сваки отворени пламен и елиминише евентуалне изворе варнице. 3. Одмах отвори прозоре и врата. 4. Искључи довод гаса (затвори главни вентил). 5. Не укључује електричне апарате. 6. Не извлачи утикаче који су у утичници. 7. Не укључује електрично звонце. 8. Не укључује светло док се осећа присуство гаса.

Евентуална оштећења на гасној мрежи

не смете самостално отклањати!

uk a

Ради што веће безбедности при коришћењу гаса, у становима се постављају детектори гаса који, у случају цурења гаса у просторији, укључују аларм и тако нас на време упозоравају о евентуалном присуству гаса у ваздуху како бисмо на време реаговали и спречили нежељене последице.

ПИТАЊА:

1. Наброј врсте инсталација које се могу наћи у стану/кући. 2. Наведи главне карактеристике водоводне, канализационе и гасне инсталације.

НАУЧИЛИ СМО:

uk a

pr om

– Грађевинарство је једна од најстаријих и најзначајнијих грана људске делатности. – Да би се склонио од невремена и дивљих животиња, човек се од свог настанка бавио градњом: шатора, земуница, кућа од камена, колиба, брвнара, сојеница итд. – Грађевинарство је веома важно за функционисање привреде у целини јер је повезано са великим бројем привредних делатности чије производе користи. – Просторно планирање се бави организацијом, уређењем и опремањем неког простора како би становници тог простора квалитетније живели. – Генералним урбанистичким планом се, између осталог, тачно предвиђа шта се и где може градити у одређеном временском периоду, која је намена и величина тих грађевинских објеката, врши распоред територија насеља и његове околине на зоне према њиховој претежној функцији. – Начин живота и врсте главних делатности којима се бави становништво одређују тип насеља: сеоско и градско. – Станари стамбених зграда и породичних кућа у граду и на селу морају водити рачуна о уређењу и чистоћи свог дворишта и околине. – Свако уређење стана које изазива буку треба урадити у времену које дозвољава договорени кућни ред. – Уређење ентеријера подразумева унутрашње уређење стана (простора), а екстеријера уређење околине у којој живимо и радимо. – Једна од главних компонената удобности стана је функционални распоред просторија у односу на њихову намену и коришћење. – У савременом стану разликујемо функционалне групе просторија: просторије за кретање-комуникацију, за дневни боравак, за спавање, за припремање хране, за одржавање хигијене и др. – Савремени стан може да има следеће просторије: улаз (хол или ходник), дневни боравак, трпезарију, кухињу, оставу (шпајз), спаваћу собу, дечју собу, радну собу, купатило са WC-ом, подрум, поткровље и терасе. – Савремени станови могу имати различите врсте инсталација: водоводну, канализациону, електричну, телефонску, грејну, плинску (гасну), ТВ антенску, кабловску, интерфонску итд. – Водоводна инсталација служи за довођење чисте воде од изворишта или бунара до куће. – Канализациона инсталација служи за одвођење употребљене или запрљане воде из санитарних уређаја до градске канализационе мреже или септичке јаме. – Гасна инсталација служи за довођење природног гаса од дистрибутивне уличне мреже до главног улазног вентила у кући/стану.

uk a

Ed o

pr om

uk a

pr om

САОБРАЋАЈ

ПРИПРЕМИ СЕ И РАЗМИСЛИ:

• Подсети се шта си прошле године учио/учила о саобраћајним превозним средствима. • Размисли зашто је важно за једну државу да има савремене путеве и железницу. • Опиши неки већи саобраћајни објекат ако си боравио/боравила на њему: аеродром, железничка станица, метро или лука. • Претражи и погледај на интернету највеће и најлепше мостове, најдуже тунеле, најбрже возове, најлепше железничке станице и метрое, највеће и најмодерније аеродроме и луке. НАУЧИЋЕШ, САЗНАЋЕШ, УПОЗНАЋЕШ: • који грађевински објекти у оквиру саобраћајних система постоје; • врсте путева и мостова; • чему служе тунели; • како изгледају савремене железничке станице, метрои, аеродроми и луке; • како интелигентни (паметни) транспортни системи (ИТС) и информатичке технологије утичу на безбедно функционисање саобраћаја, проток људи и робе у оквиру саобраћајних објеката.

2. САОБРАЋАЈ 2.1.

Саобраћајни системи.

2.2. 2.3.

Коришћење информационих технологија у саобраћајним објектима. Правила безбедног кретања пешака и возача бицикла у јавном саобраћају.

2.1.1. Грађевински објекти копненог саобраћај. 2.1.2. Грађевински објекти ваздушног саобраћаја. 2.1.3. Грађевински објекти воденог саобраћаја.

2. САОБРАЋАЈ 2.1. САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМИ

pr om

У петом разреду си научио/научила да је саобраћај сложен систем који омогућава транспорт људи и робе и пренос информација. У оквиру саобраћајних система постоје саобраћајни објекти: а) копненог саобраћаја (путеви, мостови, вијадукти, тунели, железничке станице), б) ваздушног саобраћаја (аеродроми), в) воденог саобраћаја (луке).

Да се подсетимо

uk a

Саобраћајни систем чине: - саобраћајна средства (бицикли, мотоцикли, аутомобили, аутобуси, камиони, бродови, авиони, возови, пољопривредна возила, радне машине и др.) - саобраћајни објекти (путеви, мостови, тунели, метрои, железничке пруге, авионске писте, луке и др.). Према месту одвијања саобраћаја, саобраћајни системи деле се на: – копнени; – водени; – ваздушни; – космички саобраћај.

2.1.1. ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ КОПНЕНОГ САОБРАЋАЈА Данашња превозна средства (аутомобили, камиони, авиони, возови, бродови итд.) изискују изградњу савремених саобраћајних објеката (инфраструктуре): путеви, мостови, железничке пруге, аеродроми, луке итд.

ПУТЕВИ Јавни пут је наменски изграђена јавна површина која има општи значај и намењена је за безбедно одвијање саобраћаја. Све већим развојем саобраћаја расла је и потреба за новим, савременим и квалитетним путевима који су грађени од савременијих материјала од којих је најпознатији асфалт.

Да ли знаш? Први путеви почели су да се граде у Персијском царству као утабани земљани путеви. У време Римљана почињу да се граде први тврди путеви на подлози од крупнијег камена преко кога су постављане тесно приљубљене камене плоче. У XVIII веку појављује се нов начин изградње путева. На чврсту подлогу се насипа и добро набија дебљи слој ситно дробљеног камена. Такав пут је добио назив макадамски пут по његовом творцу, енглеском инжењеру Џону Макадаму (John McAdam).

uk a

pr om

Развој мреже савремених путева од великог је друштвеног и привредног значаја за једну земљу. Квалитетни материјали од којих се граде модерни путеви са више трака у једном смеру, као и савремена сигнализација на путевима, повећавају безбедност учесника у саобраћају. Изградња модерних ауто-путева захтева улагања великих средстава и подразумева велике и дуготрајне послове и припреме. Потребно је израдити техничку документацију за изградњу пута, обележити на терену где ће пут проћи, изравнати терен, насути, уградити и набити велике количине материјала, изградити бранике, ивичњаке, канале за отицање воде, подпорне зидове, баријере за заштиту од буке, мостове, надвожњаке, тунеле, сигнализацију итд. (сл. 2.1).

Сл. 2.1 Пресек савременог пута

Постоји више врста путева: ауто-путеви, магистрални, регионални и локални путеви. Ауто-пут је јавни пут посебно изграђен и намењен искључиво за саобраћај моторних возила, који је као ауто-пут означен прописаним саобраћајним знаком. Ауто-пут има две физички одвојене коловозне траке (зелени појас, заштитна ограда и сл.) за саобраћај из супротних смерова, с тим што у оквиру једне коловозне траке има најмање две саобраћајне траке. Ауто-пут треба да има траку за успоравања намењену за искључивање возила са ауто-пута, траку за убрзавање намењену за укључивање возила на ауто-пут и траку за принудно заустављање возила у случају квара, која се протеже уздуж ауто-пута. У свом саставу, ауто-пут садржи и друге елементе: бензинске пумпе, уређена паркиралишта (одмаралишта), мотеле, амбуланте, продавнице итд. Магистрални пут је међународни јавни пут који повезује главне градове или важнија привредна подручја држава. Регионални пут је јавни пут који повезује привредна подручја у појединим регијама једне државе. Локални пут је јавни пут који повезује насеља на територији једне општине.

МОСТОВИ

Сл. 2.3 Железнички мост

uk a

Сл. 2.2 Друмски мост

pr om

Мостови су вештачке грађевине које служе да преведу саобраћајницу преко неке препреке као што су: реке, потоци, увале, јаруге, кањони, канали, путеви, железничке пруге и сл. За изградњу моста мора се израдити техничка документација. То је велики и сложени грађевински објекат. Пре изградње треба утврдити састав земљишта и дна реке где ће се градити мост, количину и снагу протока воде, будуће оптерећење моста, димензије моста, врсту моста итд. Мостови преко којих прелази пут називају се друмски мостови (сл. 2.2), а они преко којих прелази железничка пруга – железнички мостови (сл. 2.3).

Да ли знаш?

Најстарији познати мост је мост с луковима саграђен у Вавилону око 2200. године п.н.е. Први гвоздени мост направљен је у Колбрукдејлу, у Енглеској. Пројектовао га је Томас Причард, а изградио Абрахам Дарби 1779. године. Мост Danyang–Kunshan Grand Bridge је рекордер отворен 30.6.2011. године. Дуг је невероватних 164.8 km и тренутно држи прво место најдужих мостова на свету. Користи се за потребе брзе железнице на линији Шангај–Нањинг, а изградња је трајала 4 године. Најдужи висећи мост на свету је Akashi Kaikyo мост у Кобеу, Јапан. Отворен је 1998. године и обухвата невероватних 1.991 метар.

Према врсти материјала од кога су изграђени мостови се деле на: дрвене, масивне (од камена и бетона), армирано-бетонскe (обични и преднапрегнути), челичне и комбиноване. Према облику главног носача, мостови могу бити: гредни, лучни, решеткасти, плочасти, висећи итд.

Лучни мостови су добили назив због свог заобљеног облика (сл. 2.4). Они могу премостити веће раздаљине. Потпорни стубови се налазе на крајевима, мада се у последње време граде мостови са више лукова код којих су потпорни стубови укопани у дно реке. Прве лучне мостове су градили Римљани.

Сл. 2.5 Гредни мост

Сл. 2.4 Лучни мост у Дубаију

uk a

pr om

Гредни мостови се користе за премошћавање мањих распона. Главни носиви елемент код овог моста је греда (сл. 2.5). Решеткасти мостови почели су да се граде када су у изградњу мостова ушли нови материјали, пре свега армирани бетон и челик. Ови мостови израђују се од дебелих челичних решеткастих носача. Основни носиви елемент је челична решетка, по чему је и добио назив. Висећи мостови могу премостити веома велике раздаљине у случајевима када није могуће градити стубове, нпр. зато што је река предубока. Основу моста носе челични вишежилни каблови причвршћени за држаче. Покретни мостови премошћавају реке и канале, па могу да сметају неким бродовима који пролазе. Да би се то избегло, пре проласка брода подиже се мост и брод несметано пролази. За то време се зауставља саобраћај мостом (сл. 2.6).

Сл. 2.6 Покретни мост Тауербриџ (Tower Bridge) преко реке Темзе у Лондону

Сл. 2.7 Највећи вијадукт, мост Мијо (Viaduc de Millau) у Француској

Аквадукти су мостови који служе да преведу воду преко препреке. Вијадукти су слични мостовима и служе за премошћавање долина, клисура, река или неког другог пута без наглих успона или падова (cл. 2.7).

ТУНЕЛИ

uk a

pr om

Тунели су грађевине које се у облику цеви буше да би се кроз њих провеле разне саобраћајнице, вода, канализација, разни каблови итд. Савремени тунели кроз које пролази саобраћај или пешаци, морају имати вентилационе системе да уклоне издувне гасове и обезбеде циркулацију свежег ваздуха, квалитетно осветљење и сигнализацију, СОС телефоне, апарате и хидранте за гашење пожара и другу безбедоносну опрему. Градња тунела је врло скупа. Они се граде споро због тешких услова рада и скученог простора. Ипак изградњу савремених тунела олакшава специјална, потпуно аутоматизована, машина, тзв. кртица. Савремени тунели су опремљени системима за аутоматску детекцију и регулацију саобраћаја који уз помоћ видео слике из камера омогућавају запосленима у надзорном центру да нон-стоп прате одвијање саобраћаја у тунелима и на време реагују у случају неких непредвидивих ситуација. Према намени, тунеле делимо на друмске и железничке (сл. 2.8).

Сл. 2.8 Друмски и железнички тунел

Да ли знаш?

Евротунел испод канала Ламанш дугачак је 51,5 km и спаја Француску и Велику Британију. Најдужи железнички тунел на свету назван Gotard GBT (Gotthard Base Tunnel) налази се између Цириха и Лугана, дуг је 57 km и пролази кроз планину Свети Готард у Алпима, на дубини два километра под земљом. Тунел је грађен 17 година и њиме ће свакодневно пролазити 260 теретних и 65 путничких возова.

ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ Изградња железничке пруге је слична изградњи путева, што значи да се за пругу мора прво израдити техничка документација, а затим на терену обележити место где ће пролазити. При томе се пази да пруга има што мање успона, мостова, тунела, вијадукта итд., а да ипак почетну и крајњу тачку повежу најкраћим путем. Изградња железничке пруге је одговоран, скуп и дуготрајан посао. Воз чини низ вагона које вуче локомотива по челичним шинама (пругама). Користи се за брзи превоз људи или добара испод или изнад површине земље. Већина савремених возова има челичне точкове који се великом брзином крећу по пару челичних шина. Железнички саобраћај спада у најјефтинији копнени саобраћај. Њиме се може превести највише терета и путника уз најмање трошкове.

Да ли знаш?

uk a

pr om

Данашњи најсавременији (маглев) возови буквално „лебде“ изнад шина и крећу се брзином од око 500 km/h у Немачкој, Јапану и Кини (сл. 2.9).

Сл. 2.9 Маглев воз Железничке станице су савремени објекти у оквиру којих се укрштају пруге и мимоилазе возови, утоварује и истоварује роба, долазе и одлазе путници. На њима се налазе перони са којих путници улазе у воз или излазе из њега. Данас се саобраћајем на железници управља из једног главног и више мањих повезаних центара, а све у циљу безбедније вожње. Железничке станице могу бити: путничке, теретне и ранжирне.

pr om

Путничке железничке станице су модерни објекти где путници чекају воз (сл. 2.10). У њима постоје шалтери на којима се купују или резервишу возне карте, обавештавају путници о доласку и одласку возова, гардероба где се чувају ствари пре путовања, продавнице, кафићи, тоалети итд. На теретне железничке станице пристају теретни возови са којих се истоварује и утоварује различита роба. На њој се налазе специјалне дизалице и посебна возила (виљушкари) са којима се врши истовар и утовар тешких терета. Веће железничке станице имају посебна места где врше формирање железничких композиција и називају се ранжирне станице.

uk a

Сл. 2.10 Железничка станица у Лондону

Подземне железнице или метрои граде се у великим градовима како би се растеретио градски саобраћај. Возови подземне железнице крећу се кроз тунеле испод градских улица (сл. 2.11).

Сл. 2.11 Метро

2.1.2. ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ ВАЗДУШНОГ САОБРАЋАЈА АЕРОДРОМИ

pr om

Аеродроми су објекти који служе за: слетање и узлетање авиона, пријем путника, утовар и истовар терета, контролу летова, сервисирање авиона итд. (сл.2.12).

Сл. 2.12 Аеродром

uk a

Највећи аеродроми су као мали градови са десетинама хиљада људи који на њима раде или путују. На аеродромима постоје терминали који примају путнике који путују унутар једне земље. Људи који путују у друге земље или долазе из иностранства пролазе кроз међународне терминале на аеродромима. Они имају специјалне службе: пасошку контролу и царину. За слетање и полетање авиони користе писте. Већи аеродроми имају више писта за полетање и слетање. Полетање и слетање авиона, као и праћење авиона у зони аеродрома (навођење), врши посада контроле лета, која се налази у контролном торњу и у сталној је радио вези са посадом летилице. Авион кружи изнад аеродрома све док не добије дозволу да слети.

Аеродроми у многим светским метрополама опремљени су таквом технологијом за навођење да могу да изврше безбедно слетање и узлетање авиона под најнеповољнијим метеоролошким условима (магла, киша, снег, ветар итд.). Поред набројаних, аеродроми имају и друге пратеће објекте без којих не би могли да функционишу: зграда за пријем путника и терета, хангари за паркирање и сервисирање авиона, станице за гориво, помоћна возила за вучу авиона и других терета, пристанишна платформа, паркинг платформе, магацини за смештај приспеле робе итд.

2.1.3. ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ ВОДЕНОГ САОБРАЋАЈА ЛУКЕ

pr om

Да ли знаш?

Луке су објекти на обалама мора и река који служе за безбедно пристајање бродова, укрцавање и искрцавање путника и робе. У лукама се бродови снабдевају храном, водом и погонским горивом. Луке се обично подижу у морским заливима који су заштићени од ветра и таласа и где је море довољно дубоко да бродови могу пристати уз обалу (сл. 2.13). Велике луке повезане су са копном путевима, железницом и често авионским саобраћајем. У лукама за теретне бродове подигнуте су снажне дизалице за утовар и истовар робе, изграђена су складишта са уређајима за смештај, чување и паковање робе. У лукама постоје лучке капетаније са потребним особљем које помоћу уређаја (радио везом, сигналима, радарима) регулишу саобраћај у луци, успостављају везу са бродовима и дају им потребна упутства за пловидбу и пристајање у луци. Речне луке су мањег обима и служе за пристајање мањих бродова.

uk a

Највећа лука на свету је Шангај (Кина) са око 500 милиона тона робе годишње. Највећа лука у Европи је Ротердам, лучки град у Холандији. Налази се на ушћу реке Рајне у Северно море. На реци Дунав кроз Србију постоји осам лука од међународног значаја: Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево и Прахово.

Сл. 2.13 Лука

2.2. КОРИШЋЕЊЕ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У САОБРАЋАЈНИМ ОБЈЕКТИМА На почетку 21. века, захваљујући развоју информационих технологија, свет постаје глобално информационо друштво. Информационо друштво подразумева примену информационих технологија у свим областима живота, па и у саобраћају. Применом савремених информационих технологија, мреже путева, пруга, аеродрома и лука се повезују у системе. У петом разреду си учио/учила које су могућности коришћења информационих технологија у савременом саобраћају. Ове године проширићеш своја знања учећи о начинима коришћења информационих технологија у управљању саобраћајним објектима са становишта безбедности путника и робе.

Да ли знаш?

uk a

pr om

Интелигентни (паметни) транспортни системи (ИТС) се све више користе у свим видовима саобраћаја, а највише у друмском саобраћају, за повећање нивоа безбедности путника и робе, ефикасније одвијање саобраћаја помоћу паметних саобраћајница и раскрсница, аутоматско праћење возила, смањење нивоа загађења животне средине, наплату путарине, контролу и аутоматско управљање саобраћајем, благовремено информисање путника, заштиту пешака и др. Информационе технологије имају веома велики значај и улогу у аутомобилској индустрији. Многи системи и уређаји код савремених аутомобила функционишу на бази информационе технологије. Рачунари у аутомобилу (Board Computer) контролишу многе ствари од рада мотора, преко безбедности и комфора до мултимедије, интернета и навигације.

Интелигентни саобраћајни системи представљају систем мера и технологија примењених у транспортном систему, саобраћајној инфрастуктури и саобраћају уопште, који обједињује информатичку и телекомуникациону технологију. Употребом оваквих система, повећава се ниво безбедности саобраћаја и путника, ефикасност одвијања саобраћаја и већа заштита животне средине. Интелигентни саобраћајни системи су преко својих подсистема (видео надзора, путне метеоролошке станице, мерача протока саобраћаја, променљиве саобраћајне сигнализације итд.) задужени да прате и регулишу ток саобраћаја на градским улицама и ауто-путевима. Услуге које пружају интелигентни саобраћајни системи: – надзор, контрола и управљање саобраћајем – обезбеђује надзор, контролу и управљање саобраћајем на улицама и ауто-путевима, аеродромима, железницом и лукама; – информисање возача – обезбеђује возачу обавештења и сигнализацију о возилу и безбедности, о стању на путевима, временским условима, распореду најближих бензинских пумпи, паркиралишта, одмаралишта, мотела, историјских знаменитости и веома много других сервисних информација; – напредно GPS дигитално мапирање и навођење – обезбеђује путницима тренутне позиције возила и једноставне инструкције о томе како да на најлакши начин стигну до својих дестинација;

uk a

pr om

– контрола инцидентних ситуација – обезбеђује брзо препознавање и реаговање на инцидентне ситуације (саобраћајне незгоде) како би се њихов утицај на даље одвијање саобраћаја свео на минимум; – анализа издувних гасова – обезбеђује правовремене информације о контроли квалитета ваздуха и реагује на затварање или преусмеравање саобраћаја у деловима града где је ниво загађености ваздуха прешао дозвољену границу; – интелигентна возила – омогућују повезивање и размену информација са другим возилима (аутоматско одржавање минималног одстојања како би се избегли судари) и путном инфраструктуром, уз све већи степен самосталности у свом кретању. Информациони систем за аутоматску електронску наплату путарине (ENP) омогућава корисницима да изврше безготовинско плаћање путарине за одговарајућу категорију возила, без заустављања, коришћењем ТАГ уређаја (сл. 2.14). ТАГ уређај је смештен са унутрашње стране ветробранског стакла аутомобила. Рачунарски систем на улазној рампи региструје возило, да би га на излазу са ауто-пута препознало и аутоматски са ТАГ картице скинуло одређени новчани износ, тако да возач без задржавања пролази наплатну рампу.

Сл. 2.14 Систем за електронску наплату путарине (ENP)

Управљање информационим системом за безбедно регулисање саобраћаја у тунелу омогућава повољне саобраћајне услове на деловима пута где се налази тунел (сл. 2.15).

Сл. 2.15 Информациони системи за безбедно регулисање саобраћаја у тунелима

pr om

Систем аутоматског регистровања ванредних догађаја у тунелима уз помоћ видео слике из камере бележи опасност (супротан смер вожње, заустављено возило, појаву дима, пешака, пожар, велика концентрација угљен моноксида, смањена видљивост и др.). Рачунар аутоматски укључује одређени аларм и црвена или жута трептућа светла на семафорима (у зависности од врсте опасности) у тунелу како би се ограничила брзина кретања возила, зауставио саобраћај или на други начин регулисао проток саобраћаја и о томе на време обавестили учесници у саобраћају. Систем за обавештавање учесника у саобраћају на порталима испред тунела и на ауто-путевима исписује одговарајуће натписе који дају важне информације корисницима путне мреже (ограничење брзине, стању на путевима - снег, поледица, магла, застој у тунелу, тренутну температуру и брзину ветра, време чекања на наплатној рампи и др.) (сл. 2.16).

uk a

Сл. 2.16 Информациони портал

Употреба информационог система за аутоматско регулисање железничког саобраћаја такође се заснива на употреби информационих технологија. Информациони системи на железници омогућавају праћење, управљање и регулисање саобраћаја на целом подручју мреже јавних пруга. То подразумева да се са једног места, где се сливају сви подаци о тренутном стању железничког саобраћаја, регулише његов безбедан проток. Авио компаније бројне послове заснивају на коришћењу информационих технологија и придају велику важност улагању у њихов развој. Првенствено се улаже у разне сервисе везане за путнике, авионе, летове, као и безбедност. Употребом информационих технологија повећава се ефикасност пружања услуга, безбедност путника и робе, а смањују укупни трошкови. Информационе технологије пружају услуге корисницима око онлајн резервације карата, отказивања и промене резервације карата, самосталног чекирања карата, добијања информација о укрцавању у авион, евентуалној промени термина лета, праћења пртљага, коришћења мобилних телефона и свих интернет сервиса током лета, контроле летења, GPS навигација итд. Информационе технологије омогућавају будућим клијентима да још пре путовања, путем онлајн сервиса, резервишу авио или железничке карте, наруче такси или изнајме возило у рента-кар агенцији, резервишу аутобуску или возну карту за наставак путовања, обезбеде хотелски смештај, карте за манифестацију коју желе да посете итд.

Да ли знаш?

uk a

pr om

Када је у питању безбедност путника у авио саобраћају најновија достигнућа коришћења информационих технологија у том домену се заснивају на провери биометријских параметара сваког путника и то: лица, отиска прста и зенице ока.

2.3. ПРАВИЛА БЕЗБЕДНОГ КРЕТАЊА ПЕШАКА И ВОЗАЧА БИЦИКЛА У ЈАВНОМ САОБРАЋАЈУ У петом разреду си научио/научила која су то основна правила кретања пешака и бициклиста у јавном саобраћају. Ове школске године та знања треба да утврдиш и прошириш, како би био/била што безбеднији учесник у саобраћају.

Да се подсетимо

uk a

pr om

Подсети се основних правила безбедног кретања пешака и бициклиста у саобраћају која си учио/учила у петом разреду. За своје кретање пешак користи тротоар или стазу за пешаке. Ако не постоји ни тротоар, нити стаза за пешаке, пешак се креће коловозом, и то левом страном уз ивицу коловоза, у сусрет возилима. Пре него што почне прелажење преко коловоза, пешак мора прво погледати лево, а затим десно, пропустити возила која су у саобраћају, а затим започети прелажење најкраћим путем и без задржавања на коловозу. Преко коловоза пешак прелази на обележеном пешачком прелазу. Пешак може прећи преко коловоза и на месту на коме нема обележеног пешачког прелаза ако од места где жели да пређе преко коловоза лево и десно нема обележеног пешачког прелаза на растојању ближем од 100 метара. Пешак може прећи преко коловоза и на раскрсници на којој светлосни саобраћајни знаци (семафори) регулишу саобраћај. Возач бицикла за своје кретање мора да користи бициклистичку стазу или траку, ако постоји. Ако не постоји бициклистичка стаза или трака, бициклиста се може кретати коловозом, крећући се уз десну ивицу коловоза, а највише један метар од ивице коловоза. Особа која гура бицикл креће се десном страном коловоза. Ако се два или више возача бицикла крећу у групи, дужни су да се крећу један за другим (у колони). Када управља бициклом, возач мора управљати безбедно (руке на ручкама гувернара, ноге на педалама). Прво и основно правило безбедне вожње је исправан бицикл. Возач бицикла мора правилно, и пре свега безбедно, да се укључује и искључује из саобраћаја, тако да не омета друге учеснике у саобраћају. Када скреће на раскрсници десно или лево (или се престројава), возач бицикла мора погледом да се претходно увери да радњу може безбедно извести, затим одручи руком лево или десно и тек онда започне скретање.

Посматрај и анализирај поступања пешака и бициклиста у саобраћају на приказаним саобраћајним ситуацијама. Да ли поштују саобраћајне прописе? Најважније правило кога се морате придржавати је да се коловоз прелази на обележеном пешачком прелазу (сл. 2.17). Сл. 2.17 Обележени пешачки прелаз

Док је аутобус у аутобуском стајалишту, пешаци не смеју да прелазе коловоз испред и иза аутобуса (сл. 2.18).

pr om

Сл. 2.18 Аутобуско стајалиште

uk a

На путу ван насеља, правилно се креће пешак који се креће левом страном, а неправилно онај који се креће десном страном коловоза. Бициклиста који гура бицикл десном страном коловоза се правилно креће, а бициклиста који вози бицикл левом страном неправилно, јер је његово кретање дозвољено само десном страном (сл. 2.19).

Сл. 2.19 Кретање пешака и бициклиста путем ван насеља

Сл. 2.20 Прелаз пута преко железничке пруге

Наизменично паљење два црвена светла на прелазу пута преко железничке пруге са полубраницима обавезује све учеснике у саобраћају да се зауставе и сачекају да воз прође (сл. 2.20).

Ако саобраћај на раскрсници регулише саобраћајни полицајац, сви учесници у саобраћају су дужни да поступају по његовим знацима без обзира на светлосне знаке које показује семафор (сл. 2.21).

pr om

Сл. 2.21 Регулисање саобраћаја на раскрсници

uk a

Посматрај и анализирај поступања пешака и бициклиста у саобраћају на приказаној саобраћајној ситуацији (сл. 2.22). Да ли поштују саобраћајне прописе?

Сл. 2.22 Саобраћајна ситуација

Вежба

Уз помоћ рачунара приступи сајту http://www.pazljivko.rs и провери своје знање о саобраћајним прописима везаним за кретање пешака и возача бицикла. На саобраћајном полигону, уз помоћ наставника, демонстрирај правилно и безбедно понашање и кретање пешака и возача бицикла.

НАУЧИЛИ СМО: – У оквиру саобраћајних система постоје грађевински објекти: а) копненог саобраћаја (путеви, мостови, вијадукти, тунели, железничке станице), б) ваздушног саобраћаја (аеродроми), в) воденог саобраћаја (луке).

uk a

pr om

– Јавни пут је наменски израђена јавна површина која има општи значај и намењена је за безбедно одвијање саобраћаја. Постоји више врста путева: ауто-путеви, магистрални, регионални и локални путеви. – Мостови су вештачке грађевине које служе да преведу саобраћајницу преко неке препреке као што су: реке, потоци, увале, јаруге, кањони, канали, путеви, железничке пруге и сл. Постоје друмски и железнички мостови. Према врсти материјала од кога су изграђени, мостови се деле на: дрвене, масивне (од камена и бетона), армиранобетонскe (обични и преднапрегнути), челичне и комбиноване. Према облику главног носача, мостови могу бити: гредни, лучни, решеткасти, плочасти, висећи итд. – Тунели су грађевине које се у облику цеви буше да би се подземним путем кроз њих провеле разне саобраћајнице, вода, канализација, разни каблови итд. Према намени, тунеле делимо на: друмске и железничке. – Железничке станице су савремени објекти у оквиру којих се укрштају пруге и мимоилазе возови, формирају нове композиције, утоварује и истоварује роба, долазе и одлазе путници. Железничке станице могу бити: путничке, теретне и ранжирне. Подземне железнице или метрои граде се у великим градовима како би се растеретио градски саобраћај. – Аеродроми су објекти који служе за: узлетање и слетање авиона, пријем путника, утовар и истовар терета, контролу летова, сервисирање авиона итд. – Луке су објекти на обалама мора и река који служе за безбедно пристајање бродова, укрцавање и искрцавање путника и робе. – Интелигентни транспортни системи представљају систем мера и технологија примењених у транспортном систему који обједињује информатичку и телекомуникациону технологију. Услуге које пружају интелигентни транспортни системи су: надзор, контрола и управљање саобраћајем, информисање возача, напредно GPS дигитално мапирање и навођење, контрола инцидентних ситуација, анализа издувних гасова, интелигентна возила итд. – Информациони системи се користе за аутоматску електронску наплату путарине (ENP), безбедно регулисање саобраћаја у тунелима, за аутоматско регулисање железничког и ваздухопловног саобраћаја итд. – Пешаци и возачи бицикла, као равноправни учесници у саобраћају, морају познавати и придржавати се саобраћајних прописа.

ПИТАЊА:

uk a

pr om

1. Наброј грађевинске објекте у оквиру саобраћајних система. 2. Које врсте путева постоје? 3. Шта представља јавни пут? 4. Шта су мостови и које врсте мостова постоје? 5. Зашто се копају тунели и које врсте тунела постоје? 6. Чему служе железничке станице? 7. Које врсте железничких станица постоје? 8. Која је улога градске подземне железнице (метроа)? 9. Чему служе аеродроми? 10. Који пратећи објекти постоје на аеродрому? 11. Шта су луке и чему служе? 12. Наброј неке од начина коришћења информационих технологија у саобраћајним објектима. 13. Која су то правила безбедног понашања пешака и бициклиста у јавном саобраћају?

КОРИСНИ САЈТОВИ (WWW)

https://www.youtube.com/watch?v=nTKRRJ9eABs

uk a

Ed o

pr om

uk a

pr om

ТЕХНИЧКА И ДИГИТАЛНА САОБРАЋАЈ ПИСМЕНОСТ

ПРИПРЕМИ СЕ И РАЗМИСЛИ:

• Понови део градива од прошле године везан за техничко цртање (врсте линија, котирање, размера, скица, склопни и детаљни цртеж). • Разговарај са родитељима о току изградње једне породичне куће. • Претражи на интернету бесплатне програме за грађевинско пројековање и унутрашње уређење стана. Пробај да их користиш, можда ће ти неки од њих бити интересантни. НАУЧИЋЕШ, САЗНАЋЕШ, УПОЗНАЋЕШ: • који су кораци (фазе) у изградњи грађевинског објекта; • која је улога инвеститора у процесу изградње једног грађевинског објекта; • који су то пројекти и техничка документација који су неопходни за изградњу једног грађевинског објекта; • које су то специфичности котирања, размере и техничког писма у грађевинском техничком цртању; • како графички представљамо грађевинске објекте на техничким цртежима; • како се користе програми за грађевинско пројектовање и унутрашње уређење стана.

3. TЕХНИЧКА И ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ 3.1. Поступци и фазе у реализацији грађевинских објеката 3.2. Техничко цртање у грађевинарству 3.2.1. Котирање 3.2.2. Размера 3.2.3. Техничко писмо 3.2.4. Симболи

3.3.

Графичко представљање грађевинских објеката

3.4.

Техничко цртање помоћу рачунара

3.5.

Представљање идеја и решења уз помоћ дигиталних презентација

3.3.1. Скица 3.3.2. Цртеж у перспективи 3.3.3. Ортогонално пројектовање 3.3.4. Приказивање помоћу пресека

3.4.1. Microsoft Visio 2010 3.4.2. Envisioneer Expres 7.0 3.4.3. Google SketchUp

pr om

3. TЕХНИЧКА И ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ

3.1. ПОСТУПЦИ И ФАЗЕ У РЕАЛИЗАЦИЈИ ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА

uk a

У петом разреду сте учили о поступцима који се примењују полазећи од идеје и крећући се до реализације при изради неког предмета. Изградња једног грађевинског објекта је веома одговоран, дуготрајан и скуп посао, зато га треба добро осмислити и припремити.

У реализацији изградње грађевинског објекта постоје три фазе: планирање, пројектовање и извођење грађевинских радова. Код планирања изградње веома важну улогу има инвеститор (cл. 3.1). Инвеститор (наручилац градње) мора, поред препознавања жеље за изградњом, нпр. породичне куће, да разреши основне дилеме: где ће градити, какву кућу ће градити и да ли има новца за изградњу. Потом инвеститор прибавља власнички лист, чиме доказује да парцела припада њему и у општини на чијој се територији налази проверава да ли је урбанистичким планом она слободна за градњу.

Сл. 3.1 Инвеститор планира како ће му изгледати будући објекат

Треба знати . . .

Инвеститор је онај ко улаже (инвестира) свој новац у изградњу будућег објекта, тј. његов власник. Инвеститор може бити један човек, више њих, установе, предузећа, град или држава.

pr om

Иако је инвеститор обезбедио новац и грађевинску парцелу где ће градити, он још увек не може почети са изградњом. Замислите шта би било када би свако градио како он мисли да је најбоље. То би довело до већ виђених проблема у периферним насељима великих градова, који се огледају у лошем снабдевању водом и струјом, уским, често неасфалтираним улицама, без градске канализационе мреже, градског превоза, обданишта, школа, домова здравља итд. Зато је потребно отићи у урбанистички завод и затражити урбанистичку сагласност, тј. одобрење локације за изградњу грађевинског објекта. Пројектовању се приступа после детаљног проучавања урбанистичких услова и прибављања урбанистичке сагласности. Инвеститор одлази у пројектни биро код пројектанта (архитекте) и објашњава шта и где жели да гради. Он даје пројектанту основне податке о свом будућем објекту: сврху објекта, величину, број и распоред просторија, количину новца коју је предвидео да уложи за изградњу и др. Након разговора са инвеститором и утврђивања његових потреба, пројектант скицира различите варијанте идејног решења будућег објекта са доста детаља. Пројектант усаглашава своја решења са жељама инвеститора. Пошто је пројектант усагласио жеље инвеститора са техничким и законским могућностима изградње објекта, прелази на израду три пројекта: идејног, главног и извођачког.

Треба знати . . .

uk a

Пројектант (архитекта) је учесник у изградњи објекта чији је задатак да на основу стручног знања, искуства и талента пројектом (цртежима) реализује замисао инвеститора о будућем грађевинском објекту.

Идејни пројекат саопштава замисао пројектанта на основу исказане идеје инвеститора. Овај пројекат садржи више цртежа, како би инвеститор могао дати своје примедбе. Цртежи идејног пројекта су: ситуациони план шире околине, ситуациони план градилишта, основа приземља, спратова и крова, изледи објекта са свих страна, вертикални пресек, опис радова и предрачун трошкова. Идејни пројекат се црта у размери 1:100 за мање објекте и 1:200 за веће објекте. Главни пројекат израђује се када се коригује и одобри идејни пројекат од стране инвеститора. Он садржи исте цртеже као и идејни пројекат, али детаљније разрађене, са унетим врстама материјала који ће се користити, кућним инсталацијама итд. Главни пројекат се црта у размери 1:100. Извођачки пројекат (палирски план) је последњи у низу пројекaта. Служи радницима да знају шта и како треба радити, као и пословођи градилишта да организује и прати извођење радова. Њиме се приказују сви детаљи око изградње грађевинског објекта. Извођачки пројекат се црта у размери 1:50 или 1:20.

uk a

3200

5.00

-0.37

13.47

-0.37

pr om

120

5.00

120

Ситуациони план шире околине приказује спољне (контурне) ивице будућег објекта на грађевинској парцели, све грађевинске парцеле са бројевима и улицама које окружују градилиште, водоводну, канализациону, електричну и телефонску мрежу, правац севера и др. Ситуациони план шире околине се црта у размери 1:1000 (сл. 3.2). Ситуациони план градилишта приказује грађевинску парцелу са уцртаним Сл. 3.2 Ситуациони план шире околине спољним ивицама објекта, димензијама парцеле и објекта, улицу са које ће се улазити на градилиште, регулациону линију (граница улице и парцеле), грађевинску линију (линија где се поставља објекат), правац севера и др. Ситуациони план градилишта се црта у размери 1:200 (сл. 3.3).

-0.21

13.01

-0.37

4.00

13.53

-0.37

Ed 7.99

P = 800 M² 25.00

Сл. 3.3 Ситуациони план градилишта

Вежба Нацртај ситуациони план твоје школе или куће користећи пример на сл. 3.3.

pr om

Након урађених пројеката, инвеститор подноси захтев за добијање грађевинске дозволе прилажући главни пројекат и осталу документацију. Грађевинска комисија излази на будуће градилиште и доноси решење о дозвољеној градњи. Овим је пројектовање завршено, грађевинска дозвола добијена, па може почети трећа фаза у реализацији изградње грађевинског објекта – извођење грађевинских радова. У овој фази се изводе: – припремни радови (уређење градилишта, израда приступних путева, довођење струје и воде на градилиште, изградња привремених објеката итд.) (сл. 3.4);

Сл. 3.4 Уређено градилиште

– основни грађевински радови (земљани, бетонски, армирачки, зидарски, тесарски итд.) (cл. 3. 5); – завршни радови (молерско-фарбарски, столарски, керамичарски, паркетарски, лимарски, фасадерски итд.) (сл. 3.6);

uk a

– инсталатерски радови (водовод, канализација, струја, грејање итд.).

Сл. 3.5 Грађевински радови

Сл. 3.6 Завршни радови

У оквиру пројеката, за веће објекте или насеља најчешће се израђују макете (сл. 3.7).

Сл. 3.7 Макета градског насеља

3.2. ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

uk a

pr om

Већ смо казали да грађевински пројекти садрже већи број техничких цртежа. Они се цртају посебним начином цртања које се зове техничко цртање. Да би се урадио добар технички цртеж, потребно је правилно одабрати и употребити материјал и прибор за грађевинско цртање: разне врсте хартија за цртање и скицирање, техничке оловке различитих дебљина и тврдоће, гумицу за брисање, фломастере различитих дебљина, резач оловака, таблу или сто за цртање, праве, троугласте и Т лењире, угломере, кривуљаре, шаблоне, шестаре и др. (сл. 3.8).

Сл. 3.8 Прибор за грађевинско техничко цртање

Осим примене посебног техничког прибора, потребно је и добро познавање одређених правила цртања која су специфична за грађевинарство. С најважнијим правилима упознаћете се преко једноставних техничких цртежа.

3.2.1. КОТИРАЊЕ Котирање је означавање природних димензија објекта на техничком цртежу, без обзира на то у којој размери је нацртан (сл. 3.9). Технички цртеж је потпун тек када на њему испишемо потребне мере (коте). Котирање у грађевинарству се разликује од котирања у машинству и другим областима. Мере преко котних бројева се означавају у центиметрима. На крајевима котне линије уместо котних стрелица користе се косе црте под углом од 45°, које се у односу на котни број уписују слева на десно. Котни бројеви пишу се без назначене јединице, изнад котних линија, тако да се читају слева надесно и одоздо нагоре. Збирне (укупне) коте дају укупну величину дужине предмета или објекта и представљају збир појединачних кота. Висинске коте изражавају нивое у јединицама мере у односу на неку почетну тачку (нпр. код вертикалног пресека).

Да се подсетимо

230

Вежба Нацртај и котирај, у свесци, хоризонтални пресен свога стана или стана приказаног на сл. 3.9.

Сл. 3.9 Котирање

380

795

340

25 170 12 158 25

190

uk a

pr om

Мере на техничком цртежу означавају се помоћу елемената за котирање. Ти елементи су: – помоћна котна линија; – котна линија; – котна стрелица (цртица); – котни број. Како котирамо мала растојања на техничким цртежима?

432 482

3.2.2. РАЗМЕРА Размера (мерило) је однос димензија неког грађевинског објекта на цртежу и у природи. Због величине објекта који се приказује на техничком цртежу, у грађевинарству се користи умањена размера. Најчешће размере које се користе у грађевинарству су: 1:20, 1:50, 1:100, 1:200 и 1:1000.

Да се подсетимо

Предмети могу бити нацртани на техничком цртежу: – у природној величини – означавамо са R1:1; – увећани – нпр. R2:1 ...; – умањени – нпр. R1:2 ... . Зашто користимо размеру (мерило) у техничком цртању?

Уради сам

3.2.3.ТЕХНИЧКО ПИСМО

pr om

Обнови градиво из петог разреда везано за размеру и котирање. Упореди у чему је разлика између онога што сте учили и грађевинског котирања и размере.

uk a

Већ смо раније научили да технички цртеж мора да садржи и одређена текстуална објашњења (нпр. у заглављу и саставници) и бројеве, односно димензије нацртаног предмета или објекта. Исписивање текстова и бројева је сложен и одговоран посао, јер технички цртеж мора бити јасан и разумљив за сваког који тај цртеж користи. Добро нацртан цртеж задовољава половину овог захтева, а другу половину, а неки пут и више од тога, чине јасна, читка и разумљива слова и бројеви. Потрудите се да и ваша слова буду таква. У грађевинском техничком цртању користи се усправно техничко писмо у коме се исписују тзв. блок слова (сл. 3.10).

Сл. 3.10 Усправно техничко писмо – блок слова

3.2.4. СИМБОЛИ

pr om

Симболима у грађевинарству на техничким цртежима на упрошћен и једноставан начин приказујемо делове грађевинског објекта, намештаја и опреме у њему (сл. 3.11). Симболи у грађевинарству су стандардизовани тј. договорени, па грађевински цртежи могу да се користе скоро у целом свету.

uk a

Сл. 3.11 Симболи у грађевинарству

Вежба

Унутрашњост нацртаног хоризонталног пресека стана, из претходне вежбе, опреми симболима.

Шеме (схеме) су цртежи помоћу којих се представљају распоред и функционалне везе појединих техничких елемената или детаља означених симболима. У грађевинској техници оваквим цртежима представљају се разне врсте инсталација (водоводна, канализациона, гасна, електрична, телефонска и др.) (сл. 3.12).

Сл. 3.12 Изглед и шематски приказ дела канализационе инсталације

3.3. ГРАФИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА Већ смо учили да идејни, главни и извођачки пројекат садрже велики број техничких цртежа. Ти цртежи су веома важни јер нам дају информације о изгледу и величини објекта, његовим димензијама, отворима за врата и прозоре, распореду просторија и намештаја у њима, инсталацијама у стану/кући, врсти и количини материјала који се користи за изградњу итд. Најчешћи цртежи који се користе за графичко представљање грађевинских објеката су: скица, цртеж у перспективи, ортогонална пројекција, хоризонтални и вертикални пресек.

3.3.1. СКИЦА

pr om

Скица је једноставан цртеж који се црта слободном руком и на основу ње се црта технички цртеж (сл. 3.13).

Вежба

Скицирај своју кућу или кућу какву би желео/желела да имаш.

uk a

Сл. 3.13 Скица куће

3.3.2. ЦРТЕЖ У ПЕРСПЕКТИВИ

Приказивање цртежа у перспективи даје најприроднији изглед објекта са спољашњим детаљима (сл. 3.14). Главна карактеристика цртежа у перспективи је то да му хоризонталне паралелне ивице предмета нису паралелне на цртежу, већ ако их продужимо у недоглед теже да се споје у једној тачки. Цртеж у перспективи се не котира.

Сл. 3.14 Породична кућа у перспективи

3.3.3. ОРТОГОНАЛНО (ПРАВОУГАОНО) ПРОЈЕКТОВАЊЕ Правоугаоно (ортогонално) пројектовање приказује се помоћу више погледа, тако што се предмет посматра под углом од 90°. Сваки предмет (објекат) можемо приказати помоћу шест погледа: поглед спреда, отпозади, слева, сдесна, одозго и одоздо (сл. 3.15).

Сл. 3.15 Поступак приказивања ортогоналне пројекције у шест погледа

uk a

pr om

Обично се приказују три основна погледа: поглед спреда, са стране и одозго (сл. 3.16).

Сл. 3.16 Поступак приказивања ортогоналне пројекције у три погледа: 1. поглед спреда, 2. поглед са стране, 3. поглед одозго. Ортогонална (нормална или правоугаона) пројекција се доста користи у грађевинском техничком цртању. Цртежи рађени овом пројекцијом могу да се котирају прегледно и јасно, што је веома значајно за тачно извођење радова по њима. Иначе, у овој пројекцији све се црта у природној величини, односно одговарајућој размери.

Да би објекат могао да се прикаже на овај начин, мора се посматрати и цртати са више страна помоћу више погледа (изгледа) (сл. 3.17). Погледи (из-гледи) могу бити: поглед спреда, поглед са стране, јужни, северни, источни, западни изглед, главни и бочни изглед, дворишни изглед итд.

Сл. 3.17 Породична кућа приказана у више изгледа (погледа)

Вежба

pr om

Скицирај а затим нацртај техничким цртежом перспективни изглед своје куће или куће по избору. На основу перспективног изгледа нацртај предњи и бочни поглед (изглед).

3.3.4. ПРИКАЗИВАЊЕ ПОМОЋУ ПРЕСЕКА

uk a

Пресек као технички цртеж у грађевинарству користи се да би се приказала и унутрашњост објекта. У грађевинском техничком цртању користе се хоризонтални (водоравни) и вертикални (усправни) пресеци. Сви пресеци представљају се на цртежима помоћу правоугаоне пројекције. Хоризонтални пресек настаје када објекат пресечемо једном замишљеном хоризонталном равни у висини прозора, приземља или спрата зграде (сл. 3.18). У грађевинском техничком цртању, хоризонтални пресеци називају се основе. За сваки ниво зграде црта се посебан пресек (основа): основа подрума, основа приземља, основа првог спрата, итд. (сл. 3.19 и 3.20). Вертикални пресек настаје када објекат пресечемо једном замишљеном вертикалном равни (сл. 3.21 и 3.22). Ако објекат пресечемо по дужини, настаје уздужни пресек, ако га пресечемо попреко или по ширини, настаје попречни пресек. Сл. 3.18 Настанак хоризонталног пресека

Сл. 3.20 Основа поткровља породичне куће

pr om

Сл. 3.19 Основа приземља породичне куће

+446

210

120 280 400

400

22 390

872

390

+000 -20

30 48 22

316 25

80 80

862

Сл. 3.21 Настанак вертикалног пресека

+296

16 16

466

uk a

150

-100 35

Сл. 3.22 Вертикални пресек приземне стамбене куће

Вежба

uk a

pr om

На основу стеченог знања из ове области, у оквиру мини пројекта, нацртај у свесци скицу хоризонталног пресека (основе) свога стана и верикалног пресека куће/стамбене зграде у којој живиш. Опреми свој стан тако што ћеш на хоризонталном пресеку симболима унети намештај и опрему, наглашавајући функционалност и естетску вредност решења. Можда ће ти у томе помоћи цртеж на сл. 3.23:

Сл. 3.23 Основа приземља: 1. остава, 2. кухиња и трпезарија, 3. купатило, 4. дневни боравак, 5. спаваћа соба, 6. дечја соба.

ПИТАЊА:

1. Објасни фазе изградње грађевинских објеката. 2. Која је улога инвенститора у изградњи грађевинског објекта? 3. Наброј и објасни врсте грађевинских пројеката. 4. Које су специфичности котирања грађевинских техничких цртежа? 5. У којој размери се најчешће цртају грађевински технички цртежи? 6. Шта и како приказујемо симболима у грађевинском техничком цртању? 7. Које су главне карактеристике скице и цртежа у перспективи? 8. Објасни ортогоналну (правоугаону) пројекцију. 9. Шта приказујемо на хоризонталном (основи), а шта на вертикалном пресеку стана?

3.4. ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ ПОМОЋУ РАЧУНАРА Технички цртежи и планови, грађевински и машински пројекти некада су се радили помоћу прибора за техничко цртање, што је био веома тежак и дуготрајан посао. Данас се тај посао ради помоћу рачунара тако што се користе специјализовани, професионални програми за ту сврху. Поред њих, постоје и једноставнији, али исто тако добри, програми за пројектовање прилагођени обичним корисницима рачунара. Ове године ћеш се упознати са три таква специјализована програма за 2D и 3D пројектовање: Microsoft Visio 2010, Envisioneer Express 7.0 и Google SketchUp. Поред набројаних програма постоје и специјалне онлајн апликације (програми) за дизајнирање ентеријера као што су: Sweet Home 3D, Homestyler, Floorplanner и др.

3.4.1. Microsoft Visio 2010

uk a

pr om

Microsoft Visio 2010 је програм који се користи за израду дијаграма, мапа, цртежа, 2D (дводимензионално) пројектовање унутрашњости стана (куће). Покретањем програма појавиће се основни прозор на коме уочаваш иконице са понуђеним шаблонима за избор категорија за рад: дијаграми, алгоритми, шеме, графикони, изградњу и архитектуру, рачунарске мреже, планирања, базе података. У прозору који се отворио изабери Maps and Floor Plans (мапе и планови зграда) (сл. 3.24).

Сл. 3.24 Основни прозор за избор шаблона категорије

pr om

У новоотвореном прозору изабери шаблон Home plan (план куће), а потом кликни на дугме Create. Отворио ти се нови прозор са радном површином и свим потребним елементима и симболима који су ти потребни за цртање плана стана/куће (сл. 3.25).

uk a

Сл. 3.25 Радна површина програма Microsoft Visio 2010

ПОДЕШАВАЊЕ ПРОГРАМА

Пре него што почнеш са радом, треба да извршиш одређена подешавања програма. За подешавање димензија радног листа изабери картицу Design (дизајн), затим кликни на Page Setup (подешавање страница), при чему се отвара нови прозор у коме треба да кликнеш на картицу Papеr Size (димензије радног листа) и изабери А4. За подешавање јединице мере изабери картицу Page Properties (подешавање стране), затим из падајуће листе Measurement Units (мерне јединице) обележи centimeters (центиметри) и на крају кликни на дугме ОК да би програм запамтио све промене.

ПРОЈЕКТОВАЊЕ ОСНОВЕ СТАНА (КУЋЕ) Цртање основе стана (куће) почни од спољашњих зидова. То ћеш урадити тако што кликнеш левим тастером миша на опцију Exterior wall (спољашњи зид) и, тако држећи тастер, превучеш на одговарајуће место на карираном пољу радне површине. То понови настављајући зид на зид. Унутрашње зидове постави са опцијом Wall (зид). Затим постави (превуци) прозоре (Window) и врата (Door) (сл. 3.26).

pr om

Сл. 3.26 Цртање основе стана (куће)

Вежба

За цртање плана стана (куће) у једном од три представљена програма у уџбенику искористи цртеж основе који си цртао/цртала у свесци у оквиру мини пројекта из области техничка и дигитална пименост.

uk a

Цртеж можеш искотирати тако што ћеш селектовати (обележити) зид који желиш да котираш, а затим притисни десни тастер миша и из помоћног менија који ти се отворио изабери опцију Add a Dimension (искотирати). По истом принципу превлачења елемената као и до сада, избором опција More Shapes/Maps and Floor Plans/Building Plan, из падајућих листа опреми стан са намештајем и осталом опремом (тросед, двосед, француски лежај, столови, сточићи, витрине, телевизор, купатилска и кухињска опрема, цвеће и др.) (сл. 3.27).

Сл. 3.27 Опремање стана (куће) намештајем и осталом опремом

3.4.2. Envisioneer Express 7.0

uk a

pr om

Envisioneer Express 7.0 је програм помоћу кога можеш у 2 и 3 димензије да пројектујеш ентеријер и екстеријер стана или куће. У бази података садржи велики број елемената са којима на једноставан начин можеш да опремиш стан или кућу и осмислиш њихову околину. Envisioneer Express 7.0 можеш покренути кликом на Start/All Programs/Envisioneer Express 9.0. или на иконицу програма на десктопу рачунара. Након покретања програма, на екрану ће се приказати главни прозор са радном површином који се састоји од: насловне линије, линије менија, линије са алаткама и радне површине (сл. 3.28). Програм Envisioneer Express 7.0 садржи више група алатки:

Сл. 3. 28 Основни делови прозора Envisioneer Express7.0: 1. насловна линија, 2. линија менија, 3. линија са алаткама, 4. радна површина

1. Група алатки Building (изградња) омогућава цртање зидова (спољашњих и унутрашњих), врата, прозора, крова, степеница, намештаја, опрем е, осветљења итд. (сл. 3.29). Свака од ових опција има своју подгрупу која се приказује на десној страни прозора (сл. 3.30). 2. Група алатки View Control (контрола прегледа) омогућава приказивање нацртаног цртежа у 2D и 3D, одређивање типа куће (темељ, подрум, приземље, спратови), попречног пресека итд. (сл. 3.31). 3. Група алатки Zoom and Navigate (увећати и смањити) омогућава зумирање (приближавање и удаљавање) нацртаног цртежа у 2D и 3D (сл. 3.32).

4. Група алатки Standard (стандард) омогућава отварање и затварање новог и постојећег документа, снимање и штампање итд. (сл. 3.33). 5. Група алатки Settings омогућава подешавања као што су: мере, нивои зграде, околине и сл. (сл. 3.34).

Сл. 3.29 Група алатки Building

Сл. 3.31 Група алатки View Control

pr om

Сл. 3.32 Група алатки Zoom and Navigate

Сл. 3.33 Група алатки Standard

uk a

Сл. 3.34 Група алатки Settings

Сл. 3. 30 Подгрупа групе алатки Building

ПОДЕШАВАЊЕ ПРОГРАМА Пре почетка рада потребно је извршити одређена подешавања. Сва подешавања урадићеш када са линије менија изабереш картицу Settings, па затим опцију Program Settings. Отвориће се нови прозор, у којем треба да изабереш Units of Measure (мерне јединице) и обележиш centimeters (центиметри) (сл. 3.35). Означи опцију Suppress Display of Metric Units (не приказати јединице мере) јер се ознаке мерних јединица на техничким цртежима при котирању не приказују.

o pr om

Сл. 3.35 Подешавање јединица мере

ПРОЈЕКТОВАЊЕ КУЋЕ

uk a

Пре него што почнеш са пројектовањем, потребно је да се одлучиш за тип куће (приземна, спратна). Тип куће ћеш одредити у групи алатки View Control тако што ћеш кликнути на иконицу спратне куће (Bulding Locations), при чему се отвара прозор у коме ћеш означити одређени ниво са димензијама (сл. 3.36):

· Lower Floor – подрум; · Ground Floor – приземље; · Upper Floor – спрат; · Foundations – темељ.

Сл. 3.36 Група алатки View Control

pr om

Цртање пројекта (плана) куће почни од спољашњих зидова. То ћеш урадити тако што кликнеш мишем на иконицу Walls, одабереш дебљину зида у помоћном каталогу и нацрташ зид повлачењем мишем на радној површини. Када је извучена планирана дужина зида, кликни мишем да би се она задржала и тако настави даље. То исто уради са преградним (унутрашњим) зидовима, водећи рачуна о њиховој дебљини. Следи постављање врата и прозора. Кликни на иконицу Doors и изабери модел врата у подменију. Померањем и кликом миша, на планирано место на зиду постави врата. Исто то понови са прозорима преко иконице Windows. Оно што је до сада урађено могло би да изгледа овако (сл. 3.37).

uk a

Сл. 3.37 Цртање зидова, врата и прозора

Користећи групу алатки Building и подгрупе са десне стране прозора, постави намештај и опрему на жељено место (сл. 3.38).

Сл. 3.38 Постављање намештаја и опреме помоћу алата из групе Building

pr om

Погледај свој досадашњи рад у 3D погледу тако што ћеш у групи алата View Control кликнути мишем на иконицу 3D (сл. 3.39). Ако са нечим што си до сада нацртао/нацртала ниси задовољан/задовољна, вратите се у 2D поглед и исправи.

Сл. 3.39 Група алатки View Control - 3D поглед

uk a

Следеће што треба да урадиш јесте да поставиш кров на кућу. То ћеш урадити тако што у групи алата Insert активираш (кликнеш мишем) алатку Roof by Perimeter па затим у помоћном алату са десне стране изабереш врсту крова коју ћеш пренети на урађену основу куће (сл. 3.40).

Сл. 3.40 Постављање крова помоћу алатке Roof by Perimeter Нацртану кућу можеш дизајнирати у више боја или обложити различитим материјалима. Постави урађену кућу у 3D поглед па из менија Building изабери опцију

pr om

Materials Paintbrush (четка за бојење). Из менија са десне стране изабери понуђене материјале, боје и друго, једноставно пренеси на цртеж и кликни на жељену површину (сл. 3.41).

Сл. 3.41 Дизајнирање куће помоћу менија Building и опцијe Materials Paintbrush

uk a

Остало ти је још да уредиш околину куће. Из менија Settings изабери опцију Terrain Settings. У опцији Material–Select изабери жељени материјал. У поље Length унеси дужину, а у поље Width ширину. Потврди избор са OK (сл. 3.42).

Сл. 3.42 Уређење околине куће помоћу менија Settings и опције Terrain Settings

На крају прегледај шта си урадио/урадила. Укључи алатку за 3D. Кликни мишем на 3D Perspective а затим на 3D Overview. Погледај кућу са девет различитих страна (погледа). То ћеш урадити када кликнеш на иконицу 3D Quick View, а затим на стрелице (сл. 3.43). Искористи могућност да прегледаш унутрашњости просторија уз помоћ камера. Кликни на 3D Camera View а затим на Place New Camera. Постави камеру у просторију коју желиш да погледаш, усмери је окретањем и кликни мишем. Тродимензионални преглед куће можеш извести тако што из менија View изабереш опцију Zoom and Navigate, где се одлучиш за начин на који желиш да извршиш преглед (Fly Around или Walk Around), или притиском иконице на групу алата Zoom and Navigate.

Сл. 3.43 Преглед изгледа куће помоћу иконице 3D Quick View

Треба знати . . . Програм Envisioneer Express 7.0 пружа још доста могућности рада које нису објашњене у овом уџбенику због ограниченог простора. На вама је да их пронађете и искористите.

3.4.3. Google SketchUp

uk a

pr om

Програм SketchUp користи се за пројектовање у 2D или 3D координатном систему са осама X, Y, и Z. X оса је представљена црвеном, Y зеленом, а Z плавом бојом. Када се покрене програм SketchUp, отвара се главни прозор са радном површином. Прозор Sketch Up-а састоји се из: насловне линије (Title bar), линије менија (Menu bar), линије алата (Toolbar), радне површине и статусне линије (Status bar) (сл. 3.44).

Сл. 3.44 Основни делови прозора SketchUp-а: 1. насловна линија, 2. линија менија, 3. линија алата, 4. радна површина, 5. статусна линија. Линији алата на главном прозору, поред основних, можеш додати и друге групе алата овог програма. То ћеш урадити ако у оквиру опције View/Toolbars/ означиш (чекираш) групу алатки које желиш да се нађу у линији алата. Поред стандардних алата, чекирај велику групу алата Large Tool Set, који ће се приказати са леве стране прозора и Views у линији алата. Сада главни прозор SketchUp-а изгледа као на слици 3. 45.

o pr om

Сл. 3.45 Прозор програма SketchUp са додатним алатима

ПОДЕШАВАЊЕ ПРОГРАМА

uk a

Пре почетка рада, као и у свим програмима о којима си до сада учио/учила, потребно је извршити одређена подешавања. Прво треба подесити ознаку јединица. Из линије менија изабери опцију Window (прозор), затим Model Info (информације о моделу), па из новоотвореног прозора изабери опцију Units (јединице), а из падајуће листе cm (центиметре). Поље Display Units Formats (приказивање мерних јединица) немој означити јер се по правилу мерна јединица не уписује на цртеж при котирању. Пошто се у грађевинарству котне линије завршавају косом цртом, а не стелицом, у прозору Model Info, изабери опцију Dimension (димензије), затим из падајућег менија Endpoints (крај линије) изабери Slash (коса црта). Да би се котни број исписивао на средини изнад котне линије изабери опцију Align to Dimension Line (поравнати са главном котном линијом), а из падајуће листе изабери Above (изнад).

ПРОЈЕКТОВАЊЕ КУЋЕ Из главног менија изабери Iso (кликом миша), иконицу за приказ цртежа у све три координатне осе. Из вертикалне палете са алаткама изаберите алатку Rectangle којом можете да нацртате правоугаоник (сл. 3.46).

pr om

Сл. 3.46 Цртање основе куће помоћу алатке Rectangle

uk a

Алатку Push/Pull постави на површину правоугаоника, кликни мишем и тако држећи, вуци нагоре. Тако си добио квадар (сл. 3.47).

Сл. 3.47 Извлачење зидова куће помоћу алатке Push/Pull

Да би се добио кров куће, горњу површину квадра подели на два дела. Активирај алатку Line. Постави курсор миша на средину горње, леве ивице квадра. Када ти се означи плава коцкица, кликни мишем и тако држећи, извуци до средине супротне ивице. Активирај алатку Move. Kурсор миша (звездица) постави на нацртану средњу линију (Midpoint), кликни и држећи извуци увис кров куће (сл. 3.48).

Сл. 3.48 Извлачење крова куће помоћу алатке Move

uk a

pr om

Уз помоћ алатке Rectangle нацртај врата и прозоре. Димњак ћеш нацртати такође користећи алатку Rectangle, а за извлачење користићеш алатку Push/Pull (сл. 3.49).

Сл. 3.49 Цртање врата, прозора и димњака помоћу алатки Rectangle и Push/Pull

Сл. 3.50 Алатка Paint Bucket (кантица)/Materials

Предстоји ти уређење екстеријера куће додавањем детаља: материјали (Materials), компоненте (Components) и сенке (Shadows). Активирај алатку Paint Bucket (кантица), када добијаш прозор Materials са бојама и текстурама (сл. 3.50). Материјали су разврстани у различите групе Assorted Materials. Изабери боју и обој кућу (сл. 3.51). Пре бојења, можда желиш да на кући додаш још коју линију алаткама: Line, Rectangle, Circle или Polygon како би фасада твоје куће била још лепша.

Сл. 3.51 Обојена кућа материјалима из групе Assorted Materials

uk a

pr om

На реду је уређење околине куће. За ту сврху имаш на располагању велики избор компоненти. Из менија Window укључи Components (сл. 3.52). Из понуђених категорија компоненти изабери шта желиш и уреди околину куће (сл. 3.53, 3.54 и 3.55).

Сл. 3.52 Мени Window/ Components

Сл. 3.53 Уређена околина куће

Сл. 3.54 Пример куће урађене у програму Google SketchUp

Сенке на кући можеш поставити активирањем и коришћењем алатки из менија Shadows.

Сл. 3.55 Постављање сенки коришћењем алатки из менија Shadows

Треба знати . . .

pr om

Као и програми које сте до сада учили, и SketchUp има веома много додатних могућности рада које ћете користити сами или уз наставникову помоћ, нпр: – приказивање помоћу камере – Camera; – приказивање погледима – Views; – котирање (димензионисање) – Dimension; – креирање пресека – Section Plane; – анимације – Scene Manager – Export…Animation.

uk a

На сликама 3.56 и 3.57 погледај примере грађевинских објеката урађених у програму Google SketchUp.

Сл. 3.56 Пример куће са уређеним екстеријером нацртане у програму Google SketchUp

o pr om uk a Ed Сл. 3.57 Примери грађевинских објеката урађених у програму Google SketchUp

3.5. ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИДЕЈА И РЕШЕЊА УЗ ПОМОЋ ДИГИТАЛНИХ ПРЕЗЕНТАЦИЈА У петом разреду си учио/учила из Информатике и рачунарства чему служе и како се креирају (израђују) мултимедијалне презентације.

Да се подсетимо

pr om

Појам презентација означава процес представљања неке теме публици. Презентација која у свом садржају има различите медије као што су текст, слике (цртежи, табеле, графикони) звучни снимци и видеозаписи, назива се мултимедијална презентација. Основни елемент презентације је слајд који, у ствари, представља једну страницу презентације. Презентација садржи више слајдова. Улога презентације је да одржи пажњу слушалаца и да им приближи садржај о коме говори. Један од најпопуларнијих програма за израду мултимедијалних презентација јесте Microsoft PowerPoint.

Подсети се начина израде мултимедијалне презентације у програму Microsoft PowerPoint који си учио/учила из Информатике и рачунарства.

Вежба

uk a

Мини пројекат израде плана куће/стана кроз који си прошао/прошла од стварања идеје, преко израде скице, хоризоналног и вертикалног пресека са унутрашњим и спољашњим уређењем, цртежа у перспективи и ортогоналне пројекције цртајући у свесци и на рачунару, заокружи кроз израду и представљање мултимедијалне презентације својим другарима у одељењу. При изради мултимедијалне презентације посебну пажњу обрати на дизајн мултимедијалних елемената презентације, начин представљања решења у презентацији (ток презентације) и начин излагања презентације (контакт са публиком).

ОСНОВНА ПРАВИЛА ЗА ИЗРАДУ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ ДОБРЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ Од изгледа презентације, али и начина на који је представљаш слушаоцима, зависиће успех излагања. На почетку израде презентације, одабери изглед слајда. Увек бирај слајдове са једноставним а привлачним позадинама, чији избор на интернету је јако велики. Користи исту позадину на свим слајдовима у презентацији. Затим треба да одредиш фонт и величину слова коју ћеш користити. Фонтови треба да буду читљиви и јасни. Најбоље је да то буду фонтови Times New Roman или Arial, величина слова не мања од 18 pt. Препоручује се величина слова у наслову 44 pt, а у основном тексту 28 pt. Не користи украсне фонтове и само велика слова. Боја фонта треба да је у јасном контрасту са позадином, нпр. црни фонт на белој позадини. Користи само једну боју да би нешто нагласио.

pr om

Текст у презентацији пиши у облику кратких теза, а не у облику дугих реченица. Сажето представи најважније информације. Много текста је одлика лоше презентације. Изабери једну врсту прелаза између слајдова. Не претеруј са анимацијама, делује збуњујуће и неозбиљно. Најбоље је да користиш један тип анимације. Организован слајд треба да има добар распоред слика и текста. Не постављај слику испод текста, нечитко је и нејасно. Најбоље је да слику поставиш десно од текста и у истој равни са текстом. Не пиши текст преко слике. Слика мора да је квалитетна (добре резолуције) и да прати текст на слајду. Презентације се најчешће праве с циљем да буду подршка усменом предавању. Зато за излагање које прати презентацију треба добро да се припремиш. Добро би било да пре главног излагања презентације испробаш излагање наглас и без публике. На тај начин ћеш боље увежбати излагање, бити сигурнији/сигурнија у себе и самим тим смањити трему која се понекад јавља приликом излагања пред публиком. Током припреме за излагање презентације мораш решити најважније питање: Како одржати пажњу публике? Током презентације не говори сувише дуго без паузе. Не говори сувише брзо ни сувише полако. Није добро ни ако говориш веома тихо или говориш неразговетно тако да публика не може да те разуме. Док говориш, треба да си окренут ка публици јер њима се обраћаш. Срећно у презентовању свог првог мини пројекта!

Вежба

uk a

Креирај и представи презентацију мини пројекта плана куће/стана по следећем упутству:

1. Покрени PowerPoint. 2. Изабери позадину која ти се највише свиђа. 3. Први слајд треба да садржи наслов презентације и твоје име и презиме (ако радиш у групи, напиши имена и презимена свих учесника у изради презентације). 4. Други слајд треба укратко да прикаже шта ћеш нам представити (садржај). 5. Од трећег слајда почињеш са приказом своје теме кроз краћи текст и цртеже које си већ нацртао (скица куће у перспективи, ортогонална пројекција (погледи у односу на страну света), хоризонтални (основа) и вертикални пресек, и можда још нешто што сматраш да ће твоју презентацију учинити интересантнијом). 6. Сваки слајд треба да садржи текст и једну слику. 7. Последњи слајд треба да садржи кратак закључак. 8. Представи своју презентацију другарима у одељењу.

ПРИМЕРИ ЦРТЕЖА ЈЕДНЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

Цртеж у перспективи

uk a

pr om

Скица

Вертикални пресек

Хоризонтални пресек

Ортогонална пројекција

uk a

pr om

1. Чему служе програми Microsoft Visio, Envisioneer Express и Google SketchUp? 2. Како се покрећу програми Microsoft Visio, Envisioneer Express и Google SketchUp? 3. Како се врше разна подешавања (мерне јединице, страница, димензија радног листа) у програмима Microsoft Visio, Envisioneer Express и Google SketchUp? 4. Наведи групе алатки у програму Envisioneer Express. 5. Помоћу којих алатки се врши 3Д преглед изгледа куће у програму Envisioneer Express? 6. Објасни практично радећи на рачунару основна правила коришћења програма Microsoft Visio, Envisioneer Express и Google SketchUp? 7. Којим бојама су представљене координатне осе у програму Google SketchUp? 8. Помоћу којих алатки можеш извршити уређење екстеријера куће коју си нацртао/ нацртала у програму Google SketchUp? 9. Која су то основна правила за израду мултимедијалне презентације? 10. Креирај и представи свој мини пројекат грађевинског објекта са унутрашњим уређењем користећи мултимедијалну презентацију.

КОРИСНИ САЈТОВИ (WWW)

https://youtu.be/GAwx9XkJ0ME https://youtu.be/2WxeIpsxvDY https://youtu.be/xlC_xmqxrO0 https://youtu.be/G3X9dEx3SrE

НАУЧИЛИ СМО:

uk a

pr om

– У реализацији изградње грађевинског објекта постоје три фазе: планирање, пројектовање и извођење грађевинских радова. – Инвеститор је онај ко улаже (инвестира) свој новац у изградњу будућег објекта, тј. његов власник. – За изградњу грађевинског објекта неопходно је урадити три пројекта: идејни, главни и извођачки. – Грађевински пројекти садрже више техничких цртежа: ситуациони план шире околине и градилишта, скицу, перспективни изглед објекта, ортогоналну (правоугаону) пројекцију, хоризонталне пресеке (основе), вертикалне пресеке (уздужне и попречне), основе темеља и крова итд. – Специфичности котирања у грађевинарству су: мере преко котних бројева означавају се у центиметрима и на крајевима котне линије уместо котних стрелица користе се косе црте под углом од 45°. – Размера (мерило) је однос димензија неког грађевинског објекта на цртежу и у природи. Најчешће размере које се користе у грађевинарству су: 1:20, 1:50, 1:100, 1:200 и 1:1000. – У грађевинском техничком цртању користи се усправно техничко писмо у коме се исписују тзв. блок слова. – Грађевинским симболима, на техничким цртежима, на једноставан и упрошћен начин приказујемо делове грађевинског објекта, намештаја и опреме у њему. – Шеме (схеме) су цртежи помоћу којих се у грађевинској техници приказују различите врсте инсталација (водоводна, канализациона, електрична, грејна итд.). – Главна карактеристика цртежа у перспективи је то да му хоризонталне паралелне ивице предмета нису паралелне на цртежу, већ ако их продужимо у недоглед теже да се споје у једној тачки. – Правоугаоно (ортогонално) пројектовање приказује се помоћу више погледа, тако што се предмет посматра под углом од 90°. – Пресек као технички цртеж у грађевинарству користи се да би се приказала и унутрашњост објекта. У грађевинском техничком цртању користе се хоризонтални (водоравни) и вертикални (усправни) пресеци. – Microsoft Visio 2010 је програм који се користи за израду дијаграма, мапа, цртежа, 2D (дводимензионално) пројектовање унутрашњости стана (куће). – Envisioneer Express 7.0 је програм помоћу кога можете у 2 и 3 димензије да пројектујете ентеријер и екстеријер стана или куће. – Програм Google SketchUp користи се за пројектовање у 2D или 3D координатном систему са осама X, Y, и Z. – Програми Microsoft Visio, Envisioneer Express и Google SketchUp се покрећу преко менија Start/All Programs/Microsoft Office/назив програма или на иконицу програма на десктопу рачунара.

uk a

Ed o

pr om

4 ПРИПРЕМИ СЕ И РАЗМИСЛИ:

pr om

РЕСУРСИ И ПРОИЗВОДЊА САОБРАЋАЈ

uk a

• Понови из петог разреда шта си учио/учила о дрвету и дрвним прерађевинама. • Распитај се од ког је термоизолационог материјала урађена фасада на твојој кући/стамбеној згради. • Размисли из којих се главних делова састоји твоја кућа/стамбена зграда. • Застани поред градилишта, на путу од куће до школе, и посматрај које алате и машине користе грађевински радници. • Коју врсту грејања користиш у кући (стану)? • Претражи на интернету који алтернативни извори енергије могу да се користе у стамбеним објектима. • Уколико у твом домаћинству постоји нека пољопривредна машина, опиши је и то представи на часу. • Размисли да ли постоје неки послови у грађевинарству или пољопривреди којим би се евентуално бавио када порастеш?

НАУЧИЋЕШ, САЗНАЋЕШ, УПОЗНАЋЕШ: • врсте и карактеристична својства грађевинских материјала; • који су главни (конструктивни) делови једног грађевинског објекта (куће); • које врсте грађевинских објеката постоје и који су начини њихове изградње; • који се ручни алати и машине користе у грађевинарству; • које врсте грејања могу да се користе у стану/кући; • како и чиме се врши изолација стамбених објеката и простора; • који обновљиви извори енергије се користе у стамбеним објектима; • шта обухвата организација рада у пољопривредној производњи; • најважније пољопривредне машине и њихове главне карактеристике; • који грађевински и пољопривредни отпад може да се рециклира и за шта се тако рециклиран може употребити; • која занимања постоје у области грађевинарства и пољопривреде; • да практично примениш стечена теоријска знања моделујући машине и уређаје у грађевинарству и пољопривреди, или моделе/макете који користе обновљиве изворе енергије.

4. РЕСУРСИ И ПРОИЗВОДЊА 4.1.

Подела, врсте и карактеристике грађевинских материјала

4.2. 4.3. 4.4. 4.5.

Конструктивни елементи грађевинског објекта Системи градње у грађевинарству Врсте грађевинских објеката Техничка средства у грађевинарству

4.6.

Енергетика у грађевинарству

4.7. 4.8. 4.9. 4.10. 4.11.

Организација рада у пољопривредној производњи Техничка средства у пољопривредној производњи Рециклажа материјала у грађевинарству и пољопривреди и заштита животне средине Занимања у области грађевинарства и пољопривредне производње Моделовање машина и уређаја у грађевинарству и пољопривреди или модела који користе обновљиве изворе енергије

Конструктивни материјали Везивни материјали Керамички материјали Материјали за изолацију Материјали за облагање Пластични материјали

4.5.1. 4.5.2. 4.5.3.

Машине за земљане радове Машине за дизање и пренос (транспорт) терета Мешалице

4.6.1. 4.6.2.

Коришћење обновљивих извора енергије Мере за рационално и безбедно коришћење топлотне енергије у грађевинарству

pr om

4.1.1. 4.1.2. 4.1.3. 4.1.4. 4.1.5. 4.1.6.

4. РЕСУРСИ И ПРОИЗВОДЊА

uk a

4.1. ПОДЕЛА, ВРСТЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА

Градити неки објекат је веома одговоран посао због безбедности оних који ће становати или радити у њему. Зато је приликом изградње веома важно познавати особине грађевинских материјала како би се они правилно изабрали и уградили, а уједно и задовољили и конструктивне и естетске норме. Данашње тржиште располаже веома великим бројем грађевинских материјала који се због својих особина могу сврстати у више група. Тако постоји и више подела грађевинских материјала. Основна подела грађевинских материјала је према пореклу и то на природне и вештачке. Природни грађевински материјали користе се такви какви се пронађу у природи, без прераде. То су: песак, шљунак, камен, дрво, глина и др. Вештачки грађевински материјали производе се посебним технолошким поступцима. То су: цемент, креч, гипс, бетон, опеке, стакло, метал и др. Према намени, грађевински материјали (сл. 4.1) деле се на: конструктивне, везивне, керамичке, изолационе, материјале за облагање и пластичне материјале. 1.

Сл. 4.1. Грађевински материјали: 1. конструктивни; 2. везивни; 3. материјали за облагање; 4. материјали за изолацију.

3 2 4

4.1.1. КОНСТРУКТИВНИ МАТЕРИЈАЛИ Конструктивни материјали користе се за израду носећих делова конструкције објекта (темеља, стубова, зидова и сл.). Најпознатији конструктивни материјали су: дрво, камен, бетон, челик, опеке, блокови итд.

Уради сам Распитај се од којих је конструктивних материјала направљена твоја кућа или стан.

ДРВО

uk a

pr om

Дрво је, поред камена, најстарији природни грађевински материјал који је човек користио. Дрво је веома важан грађевински материјал и његове предности су: – лака обрадивост; – велика механичка чврстоћа у поређењу са малом тежином; – добре топлотне изолационе способности; – велики избор боја, шара и густине; – велика распрострањеност. Колико је дрво чврст материјал, показује и то да се од њега граде читаве куће, мостови и др. (сл. 4.2). Дрво се у грађевинарству користи као: обла, тесана и резана грађа. Сл. 4.2 Кућа од дрвета Дебло или дебље гране очишћене од гранчица и коре чине облу грађу (сл. 4.3). Користи се за стубове, подупираче, ограде, скеле и др. Најчешће се употребљава дрво четинара.

Да се подсетимо

У механичке особине дрвета спадају: чврстоћа, еластичност, тврдоћа, жилавост, цепљивост итд.

Сл. 4.3 Обла грађа Тесана грађа је дрвена грађа обрађена секиром у смеру уздужне осе дрвета. Употребљава се за кровове, скеле, стубове и др. Резана грађа израђује се резањем трупаца на машинама гатерима (сл. 4.4). Према димензијама, резана грађа дели се на: греде, гредице, летве и даске (сл. 4.5). Користи се за израду кровне конструкције, врата, прозора, паркета, бродског пода, скела и др.

Уради сам Подсети се шта си учио/учила о дрвету и дрвним прерађевинама у петом разреду.

pr om

Сл. 4.4 Гатер

Сл. 4.5 Резана грађа

uk a

У грађевинарству се користе и прерађевине од дрвета: фурнири, шперплоча, панел-плоча, иверица, лесонит-плоча и др. Највећи недостаци дрвета су што није отпорно на воду па временом трули, запаљиво је и нападају га гљивице и инсекти. Ради отклањања тих недостатака, као и ради што бољег естетског изгледа, дрвене површине се премазују разним хемијским средствима, бојењем, воскирањем, полирањем, лакирањем и матирањем.

КАМЕН

Камен је, поред дрвета, један од најстаријих природних грађевинских материјала. Он је најтрајнији грађевински материјал, тако да данас постоје грађевине од камена старе неколико хиљада година, нпр. пирамиде. Камен се одликује великом тврдоћом и чврстоћом и отпоран је на све атмосферске услове (сл. 4.6 и 4.7).

Сл. 4.6 Кућа од камена

Сл. 4.7 Камени мост на Дрини

Сл. 4.8 Каменолом

Вади се у каменоломима, а начин вађења зависи од врсте стене и од намене камена. Постоји више начина вађења камена: клиновима, минирањем и поткопавањем (сл. 4.8). Грађевински камен се према начину обраде може поделити на: ломљен, дробљен, обрађен, млевен и камен заобљених ивица и површина (шљунак, песак, и облутак).

БЕТОН

Сл. 4.9 Фасадни камен

uk a

pr om

Врсте камена су: кречњак, базалт, гранит, мермер и пешчар. У грађевинарству камен се користи за: темеље, зидове, спољну декорацију, фасаде зграда, степенице, плочнике, градске тргове, тротоаре, путеве и улице, ограде, мостове, справљање бетона итд. (сл. 4.9).

Бетон је најкоришћенији материјал у савременом грађевинарству. Одликује се великом чврстоћом. Бетон је сложен грађевински материјал, састављен од агрегата (песак, шљунак, дробљени камен), везивног средства (цемента) и воде (сл. 4.10). Бетон се лије у унапред припремљене калупе (оплате), које се најчешће праве од дрвета и дају му коначан облик. Бетон се задржава у калупу неколико дана, све док довољно не очврсне.

бетон Сл. 4.10 Производња бетона

Да ли знаш? У зависности од оптерећења, тј. носивости одређеног дела објекта, користе се различите марке бетона (МБ). Марка бетона подразумева чврстоћу бетона на притисак која се заснива на измереној чврстоћи при старости бетона од 28 дана. Јаче марке бетона постижу се већом количином цемента и бољом гранулацијом агрегата.

Треба знати . . .

pr om

Када при справљању бетона у мешалицу убацимо три лопате песка а једну цемента, кажемо да правимо бетон односа 3 : 1. То је чвршћи бетон од односа 4 : 1. Размисли зашто је то тако.

uk a

Постоји више врста бетона: лаки, обични, тешки, армирани и преднапрегнути. Лаки бетон користи се на оним деловима објекта од којих се не тражи велика чврстоћа, већ да буду лаки, постојани, добри топлотни и звучни изолатори. Обичан бетон користи се за израду: тротоара, стаза, коловоза на путевима итд. Тешки бетон има велику отпорност на притисак и користи се за израду конструкција изложених великим оптерећењима, као што су стубови, носачи и мостови. Армирани бетон разликује се од обичног по томе што се у бетонску масу стављају челичне шипке (армирачко гвожђе или мрежа) (сл. 4.11). На овај начин повећава се чврстоћа бетона. Од армираног бетона граде се: темељи зграда, стубови, серклажи, греде, међуспратне конструкције, терасе, степеништа, кровне Сл. 4.11 Арматура конструкције итд.

Да ли знаш? Француски вртлар Моње (Monier) открио је армирани бетон армирајући своје танке посуде челичним шипкама.

Преднапрегнути бетон је врста армираног бетона која се користи тамо где је потребна велика носивост бетона, као што су мостови.

ЧЕЛИК Челик је материјал који се одликује великом чврстоћом. Најбоље је искоришћена за изградњу: мостова великих распона, разних спортских и индустријских хала, објеката за становање, хотела, тржних центара, гаража и других објеката различите намене као што је Ајфелова кула у Паризу (сл. 4.12). Челик налази велику примену у изградњи објеката на неприступачним теренима јер је конструкција лака за транспорт и монтажу. Такви објекти су телевизијски и поштански торњеви, антене, стубови далековода, мостови и др.

Да се подсетимо

Сл. 4.12 Ајфелова кула у Паризу (челични торањ висок 324 m)

pr om

Покушај да шематски поређаш основне грађевинске материјале који су се користили за изградњу куће од праисторије до данас.

4.1.2. ВЕЗИВНИ МАТЕРИЈАЛИ

uk a

Везивни материјали служе за повезивање појединих материјала у једну целину, као што су: опеке, блокови, камен, песак и шљунак. Помешани са водом дају кашасте масе које касније потпуно очврсну. У везивне материјале убрајају се: цемент, креч, гипс, глина и сл. Цемент је највише коришћено везивно средство у савременом грађевинарству. Најпознатији је Портланд цемент, који се добија печењем кречњака (лапорца) и глине на температури око 1400°С. После жарења, охлађена маса се меље у фини прах и пакује у џакове од 50 kg или пуни у специјалне камионске цистерне. Цемент се користи за справљање: бетона, цементног малтера и др.

Да ли знаш?

Почетком XIX века један енглески зидар открио је цемент и назвао га портландски цемент, јер је сличан портландском камену са острва Портланд.

Креч се добија печењем кречног камена на температури од 1000 до 1200°С. Овако печени креч назива се „живи креч”. Да би се употребио као везиво, додаје му се вода и тако се добија „гашени креч”. Сушењем гашеног креча добија се хидратисани креч, који се пакује у џакове од 25 kg. Од гашеног или хидратисаног креча измешаног са ситним песком и водом добија се малтер. Креч помешан са водом користи се за кречење зидова зграде. Гипс се добија од гипсаног камена (садре). Овај камен се суши и пече на температури око 180°С. После печења меље се у фини прах и пакује у водоотпорне кесе од 1 и 2 kg. Помешан са водом брзо везује и очвршћава. Користи се за равнање мањих пукотина на зидовима и таваницама.

4.1.3. КЕРАМИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ

pr om

Керамички материјали добијају се од глине очишћене и омекшане водом. Омекшана глина се пресује у калупе одређеног облика, а затим се комади суше и пеку. Порцеланска глина је најчистија глина и употребљава се као сировина за производњу санитарног прибора у купатилу (умиваоник, када, WC шоља). Иловача је глина са већим садржајем примеса и једна је од главних сировина за производњу керамичких материјала у грађевинарству (керамичке плочице, цеви, и др.). Цигласта глина је најлошијег квалитета, али довољно пластична да се може употребити за израду опекарских производа (цигле, блокови и др.). Опека (цигла) производи се од цигласте глине, која се ситни, гњечи, меша са водом, обликује, суши и пече. Стандардне величине опеке су 250 х 120 х 65 mm. Пуна опека се користи за градњу носећих зидова. Шупља опека има по читавој дужини шупљине правилног облика, због чега су лакше. Ова опека је одличан топлотни и звучни изолатор. Фасадна опека је намењена за израду спољних зидова (фасада) и унутрашњих који се не малтеришу. Зато је веома важно да се њоме прецизно зида. Најчешће се производе у црвеној, белој и жутој боји (сл. 4.13).

Сл. 4.13. Пуна и шупља фасадна опека

Да ли знаш?

uk a

Керамички материјали су настали пре више хиљада година. Човек је врло рано упознао добра својства глине, пре свега да помешана са водом даје тесто које се лако обликује и не пропушта воду. Када је човек пронашао ватру, глинени предмети су се случајно спалили, па се тако дошло до тврдог, камену сличног материјала, касније названог керамика. Шупљи блокови су већих димензија од опеке, па се са њима брже зидају зидови. Одлични су топлотни и звучни изолатори. Данас се веома много користи тзв. гитер блок за зидање носећих зидова и преградни блок, који је мањи, за зидање преградних зидова (сл. 4.14).

Сл. 4.14 Гитер блок и преградни блок

Монте, или како се другачије називају керамички пуниоци, су сличних димензија као и шупљи блокови, али су трапезастог облика (сл. 4.15). Користе се за израду међуспратних конструкција тако што се ређају између ферт гредица (сл. 4.16)

Сл. 4.16 Ферт гредица

Сл. 4.15 Монте (керамички пуниоци)

uk a

pr om

Цреп се користи за покривање кровних површина. За производњу црепова користи се квалитетнија глина него за опеке. Према облику, израђују се: раван-бибер цреп, жлебасти, олучасти (слемењача) и друге врсте црепова (сл. 4.17).

Сл. 4.17 Врсте црепова

Керамичке цеви се у грађевинарству користе за одвођење дима из пећи за грејање на чврста горива, тј. за зидање димњака. Керамичке цеви се у грађевинарству користе за одвођење дима из пећи за грејање на чврста горива, тј. за зидање димњака. Керамичке плочице производе се од квалитетније глине, каолина, песка и других додатака, пресовањем у челичним калупима под великим притиском, на температури од 900°С. Израђују се зидне и подне плочице (сл. 4.18). Бетонски блокови израђују се у различитим облицима од бетона. Тешки су и лоши изолатори топлоте и звука. Сл. 4.18. Керамичке плочице

4.1.4. МАТЕРИЈАЛИ ЗА ИЗОЛАЦИЈУ Изолациони материјали у грађевинарству служе да заштите објекат и станаре од атмосферских утицаја и буке. Данас на тржишту постоји веома велики број квалитетних изолационих материјала. У грађевинарству се користи више врста изолација: 1. хидроизолација – изолација од влаге и воде; 2. термоизолација – топлотна изолација; 3. акустичка изолација – звучна изолација.

Хидроизолација штити цео објекат или неке његове делове од штетног утицаја влаге настале због продирања воде. Од хидроизолационих материјала, у данашње време користе се: битулит, битумен, битупласт, тер-папир, полиазбитол, разне врсте изолационих фолија и трака (кондор трака), премаза итд. (сл. 4.19).

pr om

Сл. 4.19 Материјал за хидроизолацију (кондор трака)

uk a

Термоизолација се поставља да би се спречили губици топлоте из стана или куће у околину. Као добри термоизолациони материјали, користе се разне врсте пластичних пена (стиропор), камена вуна (сл. 4.20), минерална вуна (сл. 4.21), полиуретанска пена, плута, стиродур (сл. 4.22), стакла итд.

Сл. 4.20 Термоизолација куће са каменом вуном

Сл. 4.21 Минерална вуна

Сл. 4.22 Стиродур

Уради сам Распитај се од ког термоизолационог материјала је урађена фасада на твојој кући/згради.

Акустичка изолација је неопходна у грађевинарству ради смањивања непожељне буке у просторијама. Бука, звук који смета, за људе представља оптерећење. Она утиче на радни учинак, расположење и здравље људи (сл. 4.23).

Сл. 4.23 Место настанка и путеви ширења звука

pr om

Већина материјала који се користе за термоизолацију, уједно су и добри звучни изолатори, нпр. стиропор, акустички филц, акустичке плоче, акустична плута и др. (сл. 4.24).

uk a

Сл. 4.24 Звучна изолација акустичном плутом

4.1.5. МАТЕРИЈАЛИ ЗА ОБЛАГАЊЕ

Материјали за облагање се користе да би се унутрашњост објекта учинили пријатнијим за боравак и лакшим за одржавање. Подови и степенице могу се облагати: каменом, керамичким плочицама, паркетом, бродским подом, ламинатом, пластичним масама итд. (сл. 4.25, 4.26, 4.27, 4.28 и 4.29).

Сл. 4.26 Храстов паркет

Сл. 4.27 Ламинат

Сл. 4.28 Гранитне плочице

Сл. 4.25 Бродски под

Сл. 4.29 Мермерни мозаик

Вежба Материјале за облагање подова можемо поделити на хладне и топле, лакше и теже за одржавање. У свом стану стани без обуће на различите врсте подова (паркет, керамичке плочице) и разврстај их у односу на претходну поделу. На основу личне процене размисли коју би подну облогу ставио/ставила у коју просторију.

uk a

pr om

Зидови се могу облагати: тапетама, ламперијом, гипсаним плочама, бојама итд. (сл. 4.30).

Сл. 4.30 Дрвена и ПВЦ ламперија

Плафони се могу облагати: ламперијом, гипсаним плочама итд.

4.1.6. ПЛАСТИЧНИ МАТЕРИЈАЛИ

Сл. 4.31 ПВЦ прозор

uk a

pr om

У новије време пластични материјали су нашли широку примену и у грађевинарству. Врло су отпорни на атмосферске услове. Лагани су а чврсти, одлични су топлотни, звучни и електрични изолатори, лаки за одржавање. У грађевинарству се користе за израду: тзв. ПВЦ столарије (врата, прозори, светларници, итд.) (сл. 4.31 и 4.32), водоводних, канализационих и грејних цеви, изолационих материјала (фолија, стиропор), електроизолационог материјала, подова, ламперије, покривање кровова и тераса итд.

Сл. 4.32 ПВЦ врата

ПИТАЊА:

1. Како све можемо поделити грађевинске материјале? 2. Наброј конструктивне материјале и наведи начине њихове примене. 3. Шта у свом саставу има армирани бетон и чему служи? 4. Која је намена креча и гипса у грађевинарству? 5. За шта се користе опеке (цигле), блокови и цреп? 6. Наброј врсте изолација и објасни њихову намену.

КОРИСНИ САЈТОВИ (WWW) www.gradjevinarstvo.rs

4.2. КОНСТРУКТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ ГРАЂЕВИНСКОГ ОБЈЕКТА Свака грађевина представља склоп више конструктивних елемената који су међусобно повезани у целину и тако је чине функционалном, стабилном и лепом. Основни конструктивни елементи једног грађевинског објекта су: темељ, зидови, стубови, међуспратне конструкције, степенице и кров (сл. 4.33).

28 7

469

67 5

400

260

355

међуспратна конструкција

зид

90 10 80

pr om

824

кров

темељ

Сл. 4.33 Конструктивни елементи куће

uk a

Темељи су конструктивни делови грађевине чији је задатак да приме целокупно оптерећење објекта и да га пренесу и распореде на тло (сл. 4.34). То су делови објекта који се налазе у земљи. Ископ темеља се врши машинским путем – багерима. Ширина и дубина темеља зависи од тежине зграде, тј. чврстоће земљишта на којем лежи. Разликује се плитко и дубоко темељење. Плитки темељи се примењују када је терен добре носивости на малој дубини, а дубоки када су здрави, носиви слојеви земљишта дубоко испод површине земље. Темељи се израђују од армираног бетона или камена.

100

Сл. 4.34 Темељ

Зидови се израђују када бетон у темељу очврсне. Они треба да приме терете горњих спратова и пренесу их на темеље. Зидови затварају простор, а уједно су његова топлотна и звучна изолација. Постоје носећи и преградни зидови. Носећи зидови су дебљи и њихова најмања дебљина је 25 cm. Израђују се од опеке (цигле), блокова, камена и бетона (сл. 4.35). За спајање цигли или блокова, при изради зида, користи се малтер, који представља мешавину песка, креча и воде.

pr om

Сл. 4.35 Правилно постављање цигли при зидању

uk a

Стубови су конструктивни делови грађевине који примају терете горњих спратова и преносе их на темеље. У зависности од материјала од кога су израђени остали делови грађевине, стубови могу бити од армираног бетона, камена, опеке, дрвета или челика. Међуспратне конструкције треба да премосте распоне између носећих зидова, да издрже оптерећења намештаја и људи у просторијама и да та оптерећења пренесу на носеће зидове, стубове и греде. Израђују се од унапред припремљених бетонских армираних ферт гредица, које се ређају једна поред друге са керамичким пуниоцима и прелију одозго армираном бетонском плочом (сл. 4.36).

Сл. 4.36 Међуспратна конструкција: 1. армирана бетонска плоча 2. керамички пуниоци 3. ферт гредица

101

Сл. 4.38 Спољашње степенице (мермерне)

pr om

Сл. 4.37 Унутрашње степенице (гранитне)

Степенице су конструктивни елементи чији је задатак да међусобно повежу спратове по вертикали и омогуће комуникацију између њих. Могу бити спољашње и унутрашње. Израђују се од армираног бетона, дрвета, метала или камена (сл. 4.37 и 4.38).

uk a

Кров се састоји од кровне конструкције и кровног покривача. Кровна конструкција прима терет од кровног покривача и преноси га на носеће зидове и греде. Она може бити од дрвета, челика или армираног бетона. Кровови могу бити коси и равни. Коси кровови могу бити једноводни, двоводни и вишеводни. Кровни покривач затвара зграду одозго и штити је од атмосферских утицаја: кише, снега, сунца и др. Врста кровног покривача бира се у зависности од нагиба крова и може бити од различитих материјала: црепа, лима, салонита, пластичних фолија, теголе и др. (сл. 4.39 и 4.40).

Сл. 4.39 Конструкција крова

Сл. 4.40 Изградња крова

Поред до сада набројаних конструктивних елемената грађевинског објекта постоје, и други, који су исто тако важни за саму функционалност објекта, а то су: врата, прозори и димњаци.

102

pr om

Врата су функционални елементи зграде који се уграђују у отворе у зидовима (сл. 4.41). Њихова улога је да омогуће везу између просторија. Постоје десна и лева врата. Израђују се од дрвета, пластике, алуминијума и др.

uk a

Сл. 4.41 Врата

Прозори су функционални елементи који се уграђују у спољне зидове како би се омогућило природно осветљавање и проветравање просторија (сл. 4.42). Могу бити: једнокрилни, двокрилни, трокрилни итд. Ради што боље звучне и топлотне изолације, у прозоре се уграђују специјална вакуумирана – изопар стакла. Димњаци су канали у зидовима чији је задатак да одведу гасове настале сагоревањем у пећима при загревању просторија.

Сл.4.42 Прозор

103

4.3. СИСТЕМИ ГРАДЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ Савремени системи градње у грађевинарству подразумевају квалитетно, брзо и јефтино грађење грађевинских објеката. Како у свету има све више људи, потребе за градњом су све веће. Грађевинарство је једна од грана технике која је највише напредовала и највише се модернизовала. У зависности од тога шта се и како гради, постоји више начина градње: класични (традиционални) и савремени.

Сл. 4.43 Класични (традиционални) начин градње

uk a

pr om

Савремени начин градње подразумева изградњу великих зграда (солитера, тржних центара и др.), при чему се више користе машине него људска радна снага. Овај начин градње има значајних предности над класичним пре свега због унапред планираног, брзог и јефтиног грађења. Ови објекти су врло стабилни због међусобно повезаних армирано-бетонских греда и стубова. Мане су сложеност изградње и потребе за скупом механизацијом и стручном радном снагом. Савремени начин градње се изводи као скелетни и монтажни начин градње. Скелетни начин градње је данас најзаступљенији (сл. 4.44). Он подразумева изградњу скелета зграде у облику стубова и међуспратних конструкција од армираног бетона, а потом се шупљине између стубова зидају класичним материјалима: циглама и блоковима. Скелет зграде (стубови и греде) прима цело оптерећење које преноси на темеље.

Класични (традиционални) начин градње је најстарији и он подразумева изградњу мањих објеката и породичних зграда (сл. 4.43). Код овог начина градње целокупна градња објекта изводи се на лицу места, од копања темеља, зидања до кровне конструкције и инсталатерских радова. Радови се изводе више ручно, људском радном снагом, него уз помоћ грађевинских машина. Од материјала за градњу користе се: камен, бетон, цигле, блокови, цреп и др. Лоше особине овог система градње састоје се у томе што је доста спор и скуп, а добре што се на овим објектима постиже добра топлотна и звучна изолација и лакоћа извођења радова без скупе механизације.

Сл. 4.44 Скелетни начин градње

104

pr om

Монтажни начин градње такође се доста користи у стамбеној изградњи (сл. 4.45). Велика предност оваквог начина градње је брзина градње, јер се већ готови (индустријски урађени) елементи у облику зидова и међуспратних конструкција, довозе на градилиште камионима, подижу дизалицама и монтирају тј. спајају. Фабричка производња елемената омогућава да се у њих могу уграђивати инсталације и столарија, па чак и извршити завршна обрада површина, те се монтажом практично окончавају радови.

Сл. 4.45 Монтажни начин градње

uk a

Оваквим начином градње у фабрици се могу производити читаве просторије, па и станови. Као пример може да послужи производња купатила. У фабричком погону изради се купатило у целости: поставе се водоводна, канализациона и електрична инсталација, зидне и подне керамичке плочице, монтирају се санитарни уређаји, бојлер, обради се плафон. На градилишту се таква купатила или друге просторије подижу дизалицама и монтирају. Овакав начин градње је познат под називом градња кубусима (сл. 4.46).

Сл. 4.46 Изградња кубусима

105

4.4. ВРСТЕ ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА

Сл. 4.47 Ауто-пут је објекат нискоградње

pr om

Данас је грађевинарство једна од најзначајнијих грана технике. Због своје обимности, грађевинарство се према намени објеката који се граде и специфичностима пројектовања и изградње дели на: нискоградњу, високоградњу и хидроградњу. Нискоградња се бави пројектовањем и изградњом објеката који се налазе у нивоу земљине површине или испод ње. У објекте нискоградње спадају: ауто-путеви, мостови, вијадукти, надвожњаци, железничке пруге, авионске писте, тунели, метрои итд. (сл. 4.47, 4.48, 4.49 и 4.50). Стручњаци за нисокоградњу су грађевински инжењери.

Сл. 4.50 Саобраћајна петља

Сл. 4.49 Метро

uk a

Сл. 4.48 Железничке пруге

Високоградња се бави пројектовањем и изградњом објеката код којих се главни делови налазе изнад површине земље. У објекте високоградње убрајају се: стамбене зграде, јавне зграде (школе, позоришта, тржни центри, обданишта итд.), индустријске зграде, пољопривредне зграде итд. (сл. 4.51, 4.52 и 4.53) Стручњаци за високоградњу су инжењери архитектуре и инжењери грађевине. Сл. 4.51 Стамбена зграда је објекат високоградње

Сл. 4.52 Породична стамбена зграда

106

Сл. 4.53 Народно позориште у Београду

Хидроградња се бави пројектовањем и изградњом објеката који се налазе на води или приобаљу и служе за проток или акумулацију воде. У објекте хидроградње спадају: бране, уставе, канали, луке, вештачка језера итд. (сл. 4.54 и 4. 55).

uk a

pr om

Сл. 4.54 Брана хидроелектране „Ђердап”

Сл. 4.55 Лука је објекат хидроградње

1. Који су основни конструктивни елементи једне зграде? 2. Која је улога темеља, зидова, стубова и међуспратне конструкције? 3. Објасни које су главне карактеристике класичног (традиционалног) и савременог начина градње. 4. Чиме се баве: нискоградња, високоградња и хидроградња? 5. Наброј неке од објеката нискоградње, високоградње и хидроградње.

107

4.5. ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ Савремена грађевинска техника све више потискује стари начин изградње грађевинских објеката помоћу ручних алата. Данашње грађевинарство не би могло да се замисли без грађевинских машина које замењују људски рад, убрзавају изградњу и побољшавају квалитет градње. За извођење појединих грађевинских радова, пре свега зидање мањих објеката (породичних кућа), користе се ручни алати. Најважнији ручни алати су: мистрија, зидарска фангла, гладилица (пердашица), либела, висак, зидарски чекић, лопатица за глетовање, колица, лопата итд. (сл. 4.56).

pr om

10.

uk a

11.

8. Сл. 4.56 Најважнији ручни алати у грађевинарству: 1. мистрија, 2. зидарска фангла, 3. гладилица (глетерица), 4. либела, 5. висак, 6. зидарски чекић, 7. лопатица (шпахтла), 8. колица, 9. лопата, 10. маказе за сечење арматуре, 11. мешалица за бетон

108

uk a

pr om

За обимније радове у грађевинарству, на већим објектима, користе се разноврсне машине. Грађевинске машине можемо поделити на више начина. Ми ћемо учити основну, једноставнију, поделу према намени (сл. 4.57).

Сл. 4.57 Шема поделе грађевинских машина

Да се подсетимо

Пирамиде су грађене од хиљаде камених блокова од којих је један био тежак око 5 тона. Камени блокови су до пирамиде допремани примитивним сплавовима реком Нил или котрљањем преко дрвених облица сувоземним путем. Посебно је интересантан и мистериозан начин извлачења тешких камених блокова у висину. Претпоставља се да је то рађено помоћу специјално направљених рампи преко којих су блокови извлачени људском радном снагом.

109

4.5.1. МАШИНЕ ЗА ЗЕМЉАНЕ РАДОВЕ

Сл. 4.58 Багер

Машине за земљане радове се користе за: ископ, утовар, транспорт, истовар, равнање, набијање и разастирање земље или расутог материјала. Ове машине имају погонски део − мотор и радни део − орган, који је различит од машине до машине и може бити у виду кашике, равњача, ножа и сл. Багер је машина која се креће на гусеницама или точковима. Радни орган му је у облику кашике са којом врше ископ и утовар земље (сл. 4.58). Најчешће се користи за копање темеља куће.

uk a

pr om

Булдожер је грађевинска машина која копа земљу и гура је испред себе. Радни орган му је нож који је постављен на предњој страни машине. Служи за рашчишћавање, ископ и транспорт земље на краће даљине (сл. 4.59).

Сл. 4.59 Булдожер точкаш и гусеничар

Утоваривач служи за утовар земље или расутог материјала (песка, шљунка, дробљеног камена и др.) у транспортна средства. Могу да се користе и за ископ земље. За покретање обично користе точкове (сл. 4.60).

Сл. 4.60 Утоваривач

110

Сл. 4.61 Скрепер

Скрепер је машина која се користи за ископ, транспорт и истовар земље. Основна машина скрепера је трактор на точковима који вуче причвршћен кош (метални сандук) отворен са горње стране. Скрепер копа у покрету тако што се чеони део коша отвара, спушта, зарива у тло и пуни ископаном земљом, транспортује и празни. Може да се користи и за разастирање расутог материјала у слојеве исте дебљине (сл. 4.61).

pr om

Сл. 4.62 Грејдер

Грејдер је машина за фине радове као што су скидање слојева земље, израда косина код путева и канала, ископ и насипање различитих материјала. Основни радни део је нож уграђен између предње и задњих осовина (сл. 4.62).

uk a

Равњач се користи за равнање терена при градњи путева, пруга, аеродромских писти и др. Ваљак се примењује за сабијање коловозних површина. Постоји више врста: глатки, јежеви, са пнеуматицима и вибрациони ваљци (сл. 4.63).

Сл. 4.63 Глатки ваљак и јеж ваљак

Вибрациони набијач користи се за набијање песка или шљунка на мање површине (сл. 4.64). Финишер је машина која служи за уграђивање асфалтне масе (сл. 4.65). То је машина која разастире топлу асфалтну масу која је претходно из камиона убачена у кош на предњем делу машине. Машина се креће помоћу гусеница или челичних точкова мањег пречника. За разастирање масе служи пуж који регулише сталну дебљину слоја. Постоје и финишери за уградњу бетона.

Сл. 4.65 Финишер

Сл. 4.64 Вибрациони набијач

111

4.5.2. МАШИНЕ ЗА ДИЗАЊЕ И ТРАНСПОРТ ТЕРЕТА

uk a

pr om

Ове машине се користе да би се материјал и готови елементи, који се уграђују у објекат пренели од места складиштења до места уградње. Дизалице служе за подизање и спуштање терета на веће висине. Могу бити покретне (самоходне) и непокретне (статичне). Покретне се крећу по шинама које су постављене уз објекат који се гради, те имају већу радну површину. Непокретне дизалице су везане за изграђени део објекта и зато имају већу стабилност. Најчешће се користе торањске (кранске) дизалице које подижу терете и на највише делове зграда (сл. 4.66). Састоје се од торња и крана дизалице израђене од челичне решеткасте конструкције. На торањском делу дизалице налази се кабина у којој један човек рукује радом дизалице. Дизалица је конструисана тако да се торањ може окретати око своје осе заједно са краном, односно теретом који се преноси. При врху торња је хоризонтално постављен кран који је на једном (краћем) крају отежан сталним теретом, а дужим краком подиже челично уже с теретом.

Сл. 4.66 Кранска дизалица

Ауто-дизалица се примењује за монтажу мостова, фабричких и спортских хала, монтажу кранова и дизање свих врста терета. Њихова добра страна је што су покретљиве и имају велику носивост. Крак дизалице се најчешће телескопски извлачи и увлачи. Погон дизалице је мотор возила. Стабилност дизалице повећава се стабилизаторима (2 или 4) који се спуштају на тло (сл. 4.67).

Сл. 4.67 Ауто-дизалица Грађевински лифт служи за брзо дизање материјала. На врху металне конструкције учвршћене су котураче. Преко њих је пребачено челично уже на чијим крајевима висе лежишта за терет, која се наизменично дижу и спуштају. Погон је, најчешће, електромотор.

112

pr om

Сл. 4.68 Виљушкар

Виљушкар је машина која се најчешће користи за утовар и истовар грађевинског материјала на краћа растојања и мање висине дизања. Покреће их дизел мотор и имају велику моћ маневрисања (сл. 4.68).

uk a

За пренос (транспорт) терета користе се различита транспортна средства. Камион кипер се користи за транспорт и истовар земље, песка, шљунка, камена итд. Истовар материјала обавља помоћу хидраулика који, подижући, искрене сандук са теретом и тако га истовари (кипује) (сл. 4.69).

Сл. 4.69 Камион кипер

Камион дампер користи се за транспорт земљаног материјала, камена и сл. Може да повезе велику количину материјала, споро се креће. Истовар терета врши се најчешће назад (сл. 4.70).

Сл. 4.70 Камион дампер

113

4.5.3. МЕШАЛИЦЕ Вучне мешалице користе се за справљање бетона и малтера. У ротациони бубањ који покреће електромотор или мотор са унутрашњим сагоревањем убацује се потребан материјал (песак, шљунак, креч, цемент, вода), који се меша.

pr om

Камион мешалица за бетон користи се за превоз свежег бетона у бубњу који се окреће, од бетонске базе где се израђује до градилишта, где се уграђује (сл. 4.71).

uk a

Сл. 4.71 Камион мешалица за бетон

1. Какав је утицај имала примена савремених грађевинских машина у изградњи грађевинских објеката? 2. Наброј који ручни алати се користе у грађевинарству. 3. Како делимо грађевинске машине? 4. Наброј машине за земљане радове. 5. Која су два главна дела машина за земљане радове? 6. Наброј врсте грађевинских дизалица и објасни њихову намену. 7. За шта се користи камион мешалица? 8. Опиши једну машину која се користи на градилишту.

КОРИСНИ САЈТОВИ (WWW) www.teikom.com

114

4.6. ЕНЕРГЕТИКА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ Енергетика се у грађевинарству бави начинима загревања и изолације стамбеног простора и других грађевинских објеката. Приликом пројектовања грађевинског објекта инвеститор мора да се одлучи коју врсту грејања ће користити. За добијање топлотне енергије данас се употребљавају различити извори енергије: дрво, угаљ, нафта, гас, електрична енергија, геотермални извори, биомаса (брикет и пелет), соларна енргија и др. Грејање је важан чинилац који утиче на пријатан боравак у кући (сл. 4.72). Превисока или прениска температура у просторијама знатно утиче на расположење и радну способност укућана. Као најповољнија температура наводи се температура између 18 и 22°С.

uk a

руде); ‒ обновљиви извори енергије: сунчева (соларна) енергија, енергија воде, ветра, таласа, плиме и осеке, геотермална и енергија биомасе.

pr om

У природи постоје следећи извори енергије: ‒ необновљиви извори енергије: угљени фосили (угаљ, нафта, гас) и минерали (уранове

Да се подсетимо

Сл. 4.72 Грејање у кући

Због слабих изолационих својстава подова, зидова, таваница, кровова и прозора стално се размењује топлота између спољашњег простора и унутрашњости стана. Графички приказ на сл. 4.73 показује колики се део топлоте губи кроз поједине делове куће.

Уради сам Размисли како на боравак у кући утичу хладне зиме, односно врућа лета.

Сл. 4.73 Губици топлоте у кући

115

Да би се температура зими одржала између погодних вредности, потребно је просторије додатно загревати. Данас постоје неколико врста грејања просторија, а то су: − локално грејање; − етажно грејање; − централно грејање на даљину. Локално грејање је грејање које у свакој просторији има посебан извор топлоте. Као извор топлоте могу бити: пећи (камини) на чврста горива (дрва, угаљ, брикет, пелет), пећи на гас и нафту, грејалице на електричну струју, термоакумулационе пећи, електрични радијатори и др. (сл. 4.74).

Сл. 4.74 Камин

pr om

Етажно грејање разликује се од локалног по томе што цела кућа има једно заједничко ложиште (сл. 4.75). Топлота из тог ложишта преноси се различитим средствима (вода, пара, ваздух) у све просторије куће. Пећи за ту врсту грејања веће су од оних за локално грејање и најчешће се налазе у подрумским просторијама. Као гориво ове пећи користе: дрво, угаљ, нафту, гас, електричну енергију, брикет или пелет. Сл. 4.75 Шематски приказ етажног грејања

uk a

Централно грејање на даљину најзаступљеније је у градовима. Станови се подмирују топлотом из једног места – топлана (сл. 4.76). Топлота се преноси цевима кроз које струји топла вода. Топлане као гориво користе: нафту или гас. Ради што пријатнијег боравка у кући зими, може се увести подно грејање (сл. 4.77). Подно грејање се изводи тако што се испод подне облоге постављају пластичне цеви кроз које пролази топла вода. На тај начин се загревају подна облога и просторије у стану/кући. Подно грејање се најчешће поставља испод хладних облога као што су керамичке и гранитне плочице у купатилу, кухињи, трпезарији или ходнику.

Сл. 4.76 Шематски приказ централног грејања на даљину

116

Сл. 4.77 Подно грејање

4.6.1. КОРИШЋЕЊЕ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

pr om

Обновљиви извори енергије се најчешће користе за добијање топлотне и електричне енергије. Услед велике потребе за штедњом енергије, због све већег њеног недостатка, обновљиви извори енергије су постали веома важни јер смањују наше трошкове и имају пресудну улогу за опстанак наше планете и очување природних богатстава која се троше да би се та енергија добила. Све већим коришћењем обновљивих извора енергије, смањује се могућност загађења животне средине (сл. 4.78). На тај начин посредно се побољшава здравствено стање становништва, које је у мањој мери изложено штетним гасовима и испарењима која узрокују загађење ваздуха, а изазвани су сагоревањем фосилних горива (угља, нафте и гаса).

uk a

Сл. 4.78 Обновљиви извори енергије

Земља располаже огромним залихама енергије која се може добити из обновљивих извора. Обновљиви извори енергије обухватају енергију добијену из: биогорива и биомасе, геотермалну енергију, енергију воде, соларну енергију, енергију плиме и осеке, енергију морских таласа и енергију ветра. То је енергија која се прикупља из извора који су природно обновљиви. У грађевинарству, за грејање топле воде и простора, највише се користе: сунчева (соларна) енергија, геотермална енергија и енергија биомасе. Овакве врсте енергија спадају у алтернативне и еколошки чисте енергије. Грејање сунчевом енергијом и грејање из геотермалних извора еколошки је једно од најприхватљивијих, јер нема отпадних материја које загађују човекову околину. Највећи недостатак им је висока цена опреме и инсталација, као и непостојање подједнаких услова на свим подручјима Земље (недовољан број сунчаних сати и геотермалних извора) за такво грејање. Сунчева (соларна) енергија обично се скупља помоћу соларних колектора. Соларни колектори се обично налазе на крову објекта где примају сунчево зрачење и упијају топлоту која загрева течност у цевима које пролазе кроз њега. Тако загрејана течност се, помоћу пумпе, одводи у размењивач топлоте, где предаје топлоту санитарној води или води која се користи за загревање просторија. Користе се за загревање санитарне воде и догревање стамбених просторија (сл. 4. 79 и 4. 80). То је тих, чист и поуздан извор енергије.

117

Сл. 4.79 Соларна инсталација

Сл. 4.80 Соларни колектор

Да ли знаш?

pr om

У стамбеним објектима постоје два типа соларно топлотних енергетских система: они који се користе искључиво за загревање воде и они који уз то обезбеђују и грејање (такозвани комби системи). Соларни системи за загревање воде у топлијој половини године у потпуности подмирују домаћинство топлом водом, док се у зимским месецима топла вода обезбеђује догревањем помоћу класичних енергената (струја, дрво, угаљ). Код соларних комби система, колектори имају већу површину и такође помажу у грејању зграда током јесењих и пролећних месеци.

uk a

Соларне ћелије (фото-ћелије) направљене су од силицијумских слојева. Када на њих падне сунчева светлост, оне производе струју, која се користи у кући. Тиме се штеди енергија из других извора.

Геотермална енергија је чист, обновљиви извор енергије јер се топлота непрекидно производи унутар Земље различитим процесима. Све што се више иде у дубину Земље, температура стена и воде је већа. Чак и неколико километара испод површине Земље, температура стена и подземних вода може бити преко 250°С.

Сл. 4.81 Геотермална инсталација

118

Задњих година се геотермална енергија користи за производњу електричне енергије, као и за грејање стамбеног простора коришћењем топлотних пумпи (сл. 4.81). Топлотне пумпе користе геотермалну топлоту сувих стена преко којих упумпавају воду која се греје и касније као топла користи за загревање станова/кућа, или директним коришћењем вруће воде, односно паре (хидрогеотермалне енергије) која се налази испод повшине Земље.

Енергија биомасе односи се на материју биљног или животињског порекла која се може користити као гориво. Најчешће се користи за грејање, кување, загревање топле воде, али се може користити и за производњу електричне енергије или биогорива за покретање аутомобила. За грејање стамбеног простора, у наменски направљеним пећима (котловима), производи биомасе најчешће се користе у облику: пелета, брикета и бала (сл. 4.82).

Сл. 4.82 Производи биомасе: брикет, пелет и бале

uk a

pr om

Биомаса је обновљив извор енергије који може настати од различитих сировина: • дрвна биомаса – добија се од отпада у дрвно-прерађивачкој индустрији (пиљевина, иверје...), брзорастућег дрвета, остатака резидбе из воћарства и виноградарства, остатака у шумарству као што су гране и др. Таква дрвна биомаса се прерађује и пресује у готове производе под називом брикет и пелет, који се користе као гориво за загревање станова/ кућа. • недрвна биомаса – остаци и отпаци из пољопривреде: слама, трава, кукурузовина, биљне стабљике, лишће, коштице, индустријског и урбаног отпада и др. Прерађује се пресовањем, балирањем и пелетирањем и касније користи као горивни материјал за загревање станова/кућа. • животињска биомаса – животињски отпаци и остаци: отпаци кланичарске индустрије и животињских фарми, животињски измет + зелена маса и др.

4.6.2. МЕРЕ ЗА РАЦИОНАЛНО КОРИШЋЕЊЕ ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

Да би грејање било рационално тј. исплативо и добро, потребно је претходно добро изоловати просторије које се греју. Изоловати се могу: подови, зидови, кров, таван, прозори, и др. (сл. 4.83).

Сл. 4.83 Изолација куће

119

ИЗОЛАЦИЈА ПОДОВА

ИЗОЛАЦИЈА ЗИДОВА

pr om

Подови су хоризонталне површине просторија по којима се хода. Људска стопала су у директној вези са подом. Зато је веома важно да је под добро изолован. Изолација пода у приземљу се изводи тако што се бетонска плоча премаже битулитом, па се затим залепи кондор-трака, што представља хидроизолацију. Затим се поставља топлотна изолација од тврдо пресованог стиропора који се покрива ПВЦ фолијом и цементном кошуљицом која уједно представља равнајући слој. На тако урађену равну и глатку површину поставља се одговарајућа подна облога (паркет, ламинат, кермичке плочице и сл.). Подови на спратовима немају хидроизолацију, осим у купатилима, али обавезно садрже стиропор, који је добар звучни и топлотни изолатор. Квалитет урађеног пода зависи од врсте и квалитета материјала подне облоге, начина израде и одржавања. Под треба и да изгледа лепо, да буде трајан, топао, да је удобан, раван, једноставан за одржавање, сигуран за кретање по њему и када је сув и када је мокар, да је безбедан од пожара. Према топлотној проводљивости, постоје: топли подови (паркет, бродски под, ламинат, иверица, тепих) и хладни подови (керамичке плочице, мермер, гранит) (сл. 4.84). Сл. 4.84 Под од ламината

uk a

Зидови заузимају највећу површину једне просторије, зато их треба добро изоловати. Топлотном изолацијом зидова уштедећемо на огреву у зимском периоду и пријатније ћемо се осећати у кући. Зидови се могу изоловати у току градње постављањем термоизолационог материјала (стиропора, минералне или стаклене вуне и др.) између фасадне или обичне цигле и керамичких блокова. Такви зидови зову се „сендвич зидови” (сл. 4.85). Унутрашње и спољне површине зидова облажу се ради изолационих својстава, заштите и из естетских разлога. Сл. 4.85 Сендвич зид Унутрашње површине зидова могу се обложити: стиропором, дрвеном ламперијом, керамичким плочицама итд. Спољне површине на кућама најчешће се облажу (изолују) тврдо пресованим стиропором. Овај посао изводе фасадери. Фасаде од стиропора се називају „демит фасаде” и изводе се тако што се на зид прво залепе стиропор табле преко којих се лепи заштитна мрежица и наноси завршна бавалит смеса (сл. 4.86). Овакве фасаде су добри топлотни изолатори кућа, трајне и лепо изгледају. Спољне површине зидова могу се обложити и природним каменом, малтером или фасадном циглом.

120

Сл. 4.86 Пресек термо-изолационе фасаде

ИЗОЛАЦИЈА КРОВА И ТАВАНА

uk a

pr om

Слој за топлотну (термичку) изолацију крова ограничава утицаје топлоте и хладноће у поткровним просторијама. За главни термоизолациони слој употребљавају се материјали са што мањом проводљивошћу топлоте, који су постојани, дуготрајни, са одговарајућом чврстоћом на притисак, малом тежином, водоотпорни и по могућству незапаљиви. Изолација крова се обавља тако што се са доњих страна између дрвених греда (рогова) убаци термоизолациони материјал (стиропор, стаклена или Сл. 4.87 Изолација крова минерална вуна), који се претходно заштити са доње и горње стране ПВЦ фолијом. Преко ПВЦ фолије и изолације са доње стране поставља се дрвена ламперија или гипсане плоче (сл. 4.87). Са горње стране кров се облаже летвама, даскама и кровним покривачем: црепом, теголом и др. Изолација тавана знатно смањује губитке топлотне енергије. На таванску плочу са горње стране поставља се слој топлотног изолатора, нпр. стиропора.

ИЗОЛАЦИЈА ПРОЗОРА Топлотна изолација прозора у односу на зидове знатно је слабија. Смањење губитка топлоте у кући (стану) зависи од: избора одговарајућег стакла, квалитета и врсте материјала и конструкција прозора и заптивности крила, као и заптивности спојева прозора са зидовима. Изолација прозора од губитака топлоте може се остварити постављањем разних заптивних трака између прозорског крила и оквира, попуњавањем пукотина између оквира прозора и зида, куповином прозора са три стакла или специјалним вакуумираним изопан стаклом.

121

Уради сам Провери да ли је прозор у твојој соби добро изолован. Ако није, предложи родитељима како да се то постигне.

ИЗОЛАЦИЈА ПОДРУМА

pr om

Дејство сунчевих зрака, нарочито лети, утиче на загревање просторија, па се оно умањује постављањем застора или ролетни на прозорима или куповином прозора са специјалном врстом стакла које смањује пролаз сунчеве енергије (аеросол стакла). Звучна изолација прозора постиже се постављањем стакла у слојевима са потребним ваздушним међупростором или употребом специјалног стакла које омогућава топлотну и звучну изолацију. Пролаз звука кроз састав на прозорским крилима спречава се постављањем материјала који упија звук. Повећавањем дебљине оквира такође се постиже боља звучна изолација. Прозори се производе од различитих материјала (дрвета, пластике, алуминијума), што битно утиче на њихове изолационе карактеристике (сл. 4.88). Алуминијумски и пластични, петокоморни и шестокоморни прозори и врата одлични су топлотни и звучни изолатори, дуготрајни и лаки за одржавање.

Сл. 4.88 Пресек дрвеног прозора са лименом окапницом

uk a

Код изолације подрума веома је важно урадити добру хидроизолацију. Она се обавља (у току градње или после ње) са до сада поменутим материјалима: битулитом, битуменом, разним врстама изолационих фолија и трака итд. Уколико је кућа грађена на земљишту са подземним водама, потребно је при изради темеља или касније урадити дренажу, тј. одвођење воде из темеља зграде. Подрумске просторије најчешће се облажу керамичким или гранитним плочицама. Поред добре изолације просторија које се греју, веома је важно и добро познавање карактеристика и начина употребе грејних тела која користимо за загревање стана/куће. Грејање нам омогућава пријатан и удобан боравак у стану/кући у зимским данима, али нам може направити и проблем уколико неправилно рукујемо уређајима за загревање. Добрим познавањем правилног начина употребе уређаја за загревање просторија у кући/ стану избегавамо њихова оштећења, плаћање високих рачуна за грејање, штедимо на горивном материјалу и спречавамо евентуални пожар.

Уради сам Распитај се код родитеља коју врсту грејних и расхладних уређаја користиш у стану/кући и како ти можеш допринети њиховом рационалном и безбедном коришћењу.

122

НЕКОЛИКО ПРАКТИЧНИХ САВЕТА ЗА РАЦИОНАЛНО И БЕЗБЕДНО ГРЕЈАЊЕ

uk a

pr om

• Пећи, шпорете и котлове на дрва треба правилно ложити тако што се ложишта пуне само до половине, а пре поновног ложења пусти се да дрво потпуно сагори – до жара. То је важно јер ако се нова количина дрвета додаје у тренутку када оно даје највише топлотне енергије, тај процес ће бити заустављен. • Код етажног и даљинског грејања не треба радијаторе заклањати завесама и намештајем. Радијатори треба да су постављени испод прозора и редовно их треба чистити како бисмо осигурали да нечистоћа не спречава пролаз топлоте. На радијаторима у просторијама које мање користимо у току дана (нпр. спаваће собе) треба поставити термо главе са вентилима како бисмо могли да регулишено температуру у тој просторији. Код етажног грејања можемо поставити и собни термостат који нам пружа једноставан начин управљања системом грејања у зависности од собне температуре. • Термоакумулационе пећи (ТА пећ) се код нас доста користе за грејање стамбеног простора. Оне представљају брз, чист, економичан и безбедан избор за грејање. Веома су компактне, једноставне за руковање, заузимају мало простора па се естетски уклапају у сваки ентеријер. ТА пећи функционишу по принципу акумулирања топлоте и њеног постепеног одавања преко спољних површина, односно издувавањем топлоте помоћу вентилатора. Треба их укључивати ноћу јер тада акумулирају топлоту у време јефтине струјне тарифе која је неколико пута јефтинија од дневне. За подешавање температуре обавезно користите термостат јер ћете тако контролисати топлоту у просторији, а уколико је напуштате на дуже од три сата, не заборавите да смањите температуру на термостату. Издувавање топлог ваздуха, укључивањем вентилатора, треба избегавати јер се тиме пећ брже хлади па је морамо догревати. Поред ТА пећи, на тржишту има и других уређаја за грејање простора који користе електричну енергију: котлови за етажно грејање на струју, разне грејалице, електрични радијатори, инвертер климе и др. • Клима уређаји, поред хлађења у врелим летњим данима, могу да служе и за загревање простора у зимском периоду. За то су најпогодније тзв. инвертер климе које су најрационалније и најефикасније за потребе грејања простора. За разлику од класичних клима-уређаја, инвертер климе имају прецизнију контролу температуре и могу да раде и до –18°С. Да би клима почела да греје, није само довољно повећати температуру на даљинском, већ јој је потребно задати режим грејања. На сваком даљинском управљачу постоји дугме MODE. Притиском на то дугме, тражимо опцију грејања. Код већине клима, на дисплеју даљинског, грејање проналазимо тако што се појављује икона сунца, натпис HEAT. Стрелица треба да буде усмерена ка HEAT. Следећи корак је подешавање температуре на даљинском, па тек онда укључујемо климу. Помоћу даљинског, можемо подешавати и брзину дувања ваздуха помоћу дугмета FAN SPEED.

123

Треба знати . . . Оптимална температура у стану лети је 20 до 24°С, а зими 19 до 23°С. Максимална температурна разлика између температуре напољу и у климатизованој просторији не би требало да буде већа од 5 до 10°С. Због прашине, бактерија или штетних честица, клима-уређај се мора редовно сервисирати. Оно што можемо сами да урадимо, то је да једном до два пута годишње очистимо (оперемо у млакој води) филтер климе.

uk a

pr om

1. Чиме се бави енергетика у грађевинарству? 2. У којим деловима куће су највећи губици топлоте? 3. Које врсте грејања постоје? 4. Који извори топлоте постоје код локалног грејања? 5. Која је разлика између етажног и централног грејања на даљину? 6. За шта се најчешће користе обновљиви извори енергије? 7. Које су предности коришћења обновљивих извора енергије? 8. Наброј обновљиве изворе енергије. 9. Шта знаш о Сунчевој (соларној) енергији? 10. Која је улога соларних колектора при коришћењу соларне енергије? 11. Од којих сировина се добија биомаса као обновљиви извор енергије? 12. Које се мере могу предузети да би грејање у стану било рационално (исплативо)? 13. Које делове стана (куће) можемо изоловати и како?

КОРИСНИ САЈТОВИ (WWW) www.izvorienergije.com

124

4.7. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ Пољопривреда је грана привреде која се бави производњом хране. Пољопривредна производња дели се на биљну и сточарску. Биљна производња обухвата производњу ратарских биљака, поврћа, воћа, грожђа, сточне хране и др. (сл. 4.89). Биљна производња се дели на: • ратарство, • повртарство, • воћарство и • виноградарство.

а)

uk a

pr om

Ратарство је основна грана биљне производње и обухвата производњу биљних култура потребних за исхрану људи и животиња, као што су: • житарице (кукуруз, пшеница, овас, јечам, раж и др.), • биљке за сточну исхрану (детелине, траве, биљке за силажу, сточни грашак, грахорица, репа и др.), • индустријско биље (сунцокрет, уљана репица, соја, шећерна репа, хмељ, лан, конопља, дуван, лековито биље и др.). Повртарство је део биљне производње који се бави производњом поврћа (паприка, парадајз, краставац, лук, шаргарепа, кромпир, купус, карфиол, кељ, целер, цвекла, пасуљ, грашак, боранија и др.). Воћарство је грана биљне производње која се бави производњом воћа (јабука, крушка, шљива, дуња, трешња, вишња, бресква, кајсија, орах, јагода, малина, купина, боровница, смоква и др.). Виноградарство се бави узгојем винове лозе и производњом грожђа и вина.

б)

в)

г)

Сл. 4.89 Биљна производња: а) ратарство, б) повртарство, в) воћарство, г) виноградарство

Технолошки процес биљне производње обухвата следеће радове: • припремање земљишта (ђубрење, орање, ситњење земљишта и слично); • сетву или садњу; • негу биљака (прихрањивање биљака вештачким ђубривом, уништавање корова, окопавање, наводњавање, разређивање и др.); • заштиту биљака (заштита од биљних болести или штеточина прскањем или запрашивањем, заштита од природних непогода – град, мраз); • убирање рода; • смештај и транспорт производа (сортирање, паковање, одвожење у магацине, хладњаче, силосе, шећеране, уљаре итд.).

125

Сточарска производња се бави: узгојем свиња, говеда, оваца, живине и других домаћих животиња (сл.4.90).

Сл. 4.90 Домаће животиње у оквиру сточарске производње

Технолошки процес сточарске производње обухвата следеће радове: • смештај стоке (товилишта, фарме); • исхрану стоке (припрема сточне хране, исхрана стоке); • неговање стоке (одржавање хигијене, брига о здрављу); • производњу подмладака (пилића, прасића, јагњади, јарића и др.); • сакупљање неких производа (јаја, млеко, вуна, перје); • транспорт стоке у кланице.

pr om

Захваљујући напретку савремене технике и технологије у пољопривреди и повећању броја становника на планети, производња хране је из године у годину све већа. Како би се произвело довољно хране за комплетно становништво, поред савремених машина и агротехничких мера, у пољопривредној производњи је неопходна и добра организација рада.

ПРЕХРАМБЕНА ТЕХНОЛОГИЈА У ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ

uk a

Постанком људског рода јавила се потреба за храном. Током историје људи су се сналазили на различите начине да би дошли до хране која им је била неопходна за живот. У давној прошлости људи су преживљавали хранећи се плодовима биљака и месом, ловећи дивље животиње и рибу. Сасвим случајно, бацивши семенку на земљу, човек је схватио да из ње ниче биљка која даје нове плодове. Тако почиње прва производња биљака које су касније прерађене коришћене за исхрану. У то време људи су користили примитивна оруђа за обраду биљака која су се временом усавршавала, тако да данашња пољопривредна производња не би могла да се замисли без савремене механизације. Храна је било која материја која уношењем у људски организам доприноси очувању његовог здравља. Храну у ужем смислу чине следећи састојци: угљени хидрати, беланчевине, масти, витамини и минерали. Све животне намирнице, осим неких изузетака (вода за пиће, минерална вода и кухињска со) су животињског или биљног порекла, па се стога намирнице према пореклу деле на: намирнице биљног и намирнице животињског порекла. Човеку је потребна и вода коју уноси кроз храну или самостално. Правилна исхрана у твом узрасту је веома важна ради очувања твог физичког и менталног здравља. Правилна исхрана подразумева редовно узимање више лаганих оброка здраве и разноврсне хране, од којих је доручак незаобилазан. Нередовна и неправилна исхрана може довести до гојазности деце, што касније у животу доводи до озбиљних здравствених проблема.

126

Вежба

Треба знати . . . Здраве навике у исхрани, свеж ваздух и физичка активност на најбољи начин ће осигурати твој потпуни физички и психички развој.

pr om

Сл. 4.91 Дечја пирамида здраве исхране: 1. Производи од житарица (угљени хидрати), 2. Поврће и воће, 3. Млечни производи и протеини, месо, риба и јаја, 4. Брза храна, шећер и слаткиши

Разговарај на часу са својим другарима о правилној исхрани анализирајући дечју пирамиду здраве исхране на сл. 4.91.

uk a

Прехрамбена технологија се бави производњом, складиштењем, прерадом и снабдевањем становништва храном. Већина хране је биљног порекла. Нека храна се добија директно прерадом биљака, а нека индиректно, нпр. и животиње чије месо једемо за исхрану користе храну добијену из биљака. Многе биљке и биљни делови се једу као храна. Семе биљака је добар извор хране за животиње, укључујући људе, јер садржи хранљиве састојке неопходне за њихов правилан раст и развој. Већина хране коју конзумирају људи су намирнице засноване на семену које се користи директно или прерађено. Јестиво семе обухвата житарице (кукуруз, пшеница, раж, пиринач итд.), махунарке (пасуљ, грашак итд.) и орахе. Биљно уље, које се такође користи у исхрани, често се добија пресовањем из уљастих биљака: сунцокрета, лана, уљане репице, сусама, маслине итд. Поврће је други тип биљних материја које се користе за људску исхрану (парадајз, паприка, краставац, лук, шаргарепа, целер, цвекла, карфиол, купус, спанаћ, кромпир итд.). Воће је такође веома важан део људске исхране (јабука, крушка, кајсија, бресква, трешња, вишња, дуња, поморанџа, мандарина, лимун, банана итд.). Месо је храна животињског порекла. Месо се у исхрани користи директно или као месне прерађевине. Поред меса, од животиња се за исхрану користе и други производи као што су млеко и јаја. Поједине животне намирнице се користе у облику у коме се налазе у природи, а већина намирница се може користити тек после одговарајуће припреме и прераде. Припремом и прерадом намирница одстрањују се нејестиви делови, постиже се боља сварљивост и одрживост намирница. Прерадом намирница добијају се прехрамбени производи, који се по хемијском саставу мање или више разликују од намирница од којих су произведени, задржавајући при томе витаминске и енергетске вредности. У последње време све више се прелази на органску производњу хране. Органска производња подразумева производњу хране на природној бази, без употребе хемијских средстава за прихрану и заштиту биљака. То је еколошки чиста храна чија се производња заснива на високом поштовању еколошких принципа и употреби обновљивих извора енергије.

127

4.8. ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ Пољопривреда је значајна грана привреде. Економичност у пољопривредној производњи постиже се само применом савремених агротехничких средстава, пре свега пољопривредних машина. Пољопривредне машине могу бити: – погонске, помоћу којих се покрећу или вуку друге машине; – прикључне, помоћу којих се обрађује земља, убирају плодови или обављају неки други послови, а покрећу се помоћу погонских машина; – комбиноване, које истовремено обављају више радних операција, а најчешће се покрећу на сопствени погон; – специјалне, користе се за специјалне намене (наводњавање или одводњавање земљишта, прскање воћа, транспорт производа итд).

ПОГОНСКЕ МАШИНЕ

uk a

pr om

Трактор је основна погонска машина у пољопривреди која служи за вучу и покретање прикључних машина и уређаја (сл. 4.92). Користи се у свим фазама ратарске производње. Има велику снагу и радни учинак.

Сл. 4.92 Трактор Покреће га савремени дизел мотор који користи нафту као погонско гориво. Точкови трактора имају гуме напуњене ваздухом. Задњи точкови су велики да не би пропадали у земљу. Осим покретања самог трактора, мотор може покретати и прикључне машине: косе, сејалице, прскалице, расипаче вештачког ђубрива, пресе итд.

128

Модерни трактори за свој рад користе савремене информационо-комуникационе технологије (ИКТ) помоћу којих посао у пољопривреди постаје лакши и бржи са мањом потрошњом горива. Главни уређај код савремених трактора је џојстик помоћу кога се задају разне команде које се прате на монитору. Ту се налазе подаци о потрошњи горива, препорученој брзини за рад, димензијама парцеле, колико је обрађено а колико остаје за обраду, линији по којој треба да се крећете, дужини пута који прелазите, радном ефекту прикључне машине итд. Најмодернији трактори унутар кабине имају уграђене клима уређаје који побољшавају удобност возачу током врелих или хладних дана.

Да ли знаш?

pr om

Савремени трактори су опремљени најсавременијом навигацијом помоћу које можете укључити уграђени GPS аутопилот са системом за аутоматско навођење и заустављање на крају парцеле. Компјутерска технологија омогућава возачу трактора да лакше и квалитетније управља радом прикључних уређаја.

uk a

За обраду мањих површина земље, употребљава се једноосовински трактор (мотокултиватор) са одговарајућим прикључцима за орање и уситњавање земљишта, кошење траве, прскање воћа и вучу приколице (сл. 4.93).

Сл. 4.93 Мотокултиватор

129

ПРИКЉУЧНЕ МАШИНЕ Плугови служе за орање земљишта које може бити плитко и дубоко (сл. 4.94). Најважнији орган плуга је раоник који засеца земљу вертикално и хоризонтално, а затим је преврће. Ђубриво које је пре орања разбацано по њиви заједно са другим органским материјама доспева у ниже слојеве земље, где се разлаже. Разликују се једнобраздни и вишебраздни плугови.

pr om

Тањираче служе за уситњавање земљишта (сл. 4.95). Обрада земљишта плугом доста је груба и сејање семена у тако припремљену земљу није погодно јер би се семе затрпало дубоко у земљу и не би изникло. Зато се после орања земља тањира тако што тањираче са челичним тањирима, који могу бити глатки и ребрасти, продиру у земљу до одређене дубине, дробе је и мељу. Тањираче се најчешће користе приликом припреме земљишта за јесењу сетву или међуредну обраду воћака.

Сл. 4.94 Плугови

Сл. 4.95 Тањирача

uk a

Дрљаче су грађене од челичне решетке на којој су причвршћени зупци (сл. 4.96). Користе се за припрему земљишта за јесењу сетву после орања, када се уједно земљиште равна и отклања коров, за разбијање покорице код озимих усева и др.

Сејалице се употребљавају за сејање житарица, трава, крмног биља, пасуља, грашка и других биљних култура (сл. 4.97 и 4.98). Након припреме земљишта следи полагање семена Сл. 4.96 Ротодрљаче у земљу – сетва. Сејалице распоређују семена која се сеју у редове на одређену дубину и растојање. Универзалне сејалице извршавају две или три радње одједном, нпр. сеју кукуруз и пасуљ и поред семена испуштају вештачко ђубриво и заштитна средства. Сејалице могу бити дворедне и вишередне. Семе које се употребљава за сетву мора бити здраво, тј. заштићено од биљних болести и мора имати добру клијавост.

130

Сл. 4.97 Житна сејалица

Сл. 4.98 Сејалица за кукуруз

pr om

Растурачи ђубрива су прикључне машине које служе за равномерно разбацивање ђубрива по земљишту. Ђубрењем се земљишту надокнађују хранљиве материје и побољшава састав. Ђубрива се деле на стајска и минерална (вештачка), па самим тим постоје и две врсте растурача. Растурач стајског ђубрива је сличан приколици, само што на задњем делу има орган који захвата ђубриво и избацује га равномерно по површини земље (сл. 4.99). Растурач минералног (вештачког) ђубрива је прилагођен врсти ђубрива и култури по којој се бацају. Вештачко ђубриво се сипа у кош, одакле се одводи до ротационог система који га разбацује по њиви (сл. 4.99).

а)

б)

Сл. 4.99 Растурачи ђубрива. а) стајског, б) минералног (вештачког)

uk a

Косачице се користе за кошење траве. Има их више врста, у зависности на које погонско возило су прикључене: тракторска, косачица за мотокултиватор и самоходна (сл. 4.100).

Сл. 4.100 Самоходна косачица Вадилица кромпира добија погон од трактора. Оштри – метални део плуга – раоник, подилази испод кромпира и издиже их заједно са земљом на површину. Тако извађен, кромпир са земљом долази до хоризонталног кола, које има задатак да одвоји кромпир од земље и земљастог дела (сл. 4.101).

Сл. 4.101 Вадилица кромпира Вадилица шећерне репе обавља истовремено сечење листова и вађење шећерне репе из земље. Извађена репа убацује се у тракторску приколицу и транспортује до стоваришта (сл. 4.102). Сл. 4.102 Вадилица шећерне репе

131

Берачи кукуруза могу бити прикључени за трактор или могу имати сопствени погон (сл. 4.103). Могу бити једноредни или вишередни. Берба се одвија помоћу радног органа који захвата клип кукуруза, одваја га од стабла и комушине (шаше) а затим утовара у приколицу. Берач уједно сече и уситњава стабљику кукуруза. Сл. 4.103 Берач кукуруза Машине и средства за заштиту биља користе се за заштиту биља од разних болести, штеточина и корова. То су разне врсте прскалица, замагљивача, запрашивача, оросивача итд.

pr om

Постоје тракторске прскалице и прскалице за мотокултиватор. Веће површине (пољопривредна добра) прскају се и запрашују пољопривредним авионима (сл. 4.104 и 4.105).

uk a

Сл. 4.104 Тракторска прскалица

Сл. 4.105 Пољопривредни авион

Средства за заштиту биља могу бити у чврстом (прашкастом и грануластом), течном и гасовитом стању.

Поред набројаних, постоје и друге прикључне машине које имају важну улогу у процесу биљне производње: плевилице, проређивачи, подривачи, тракторске фрезе, балирке за сено и сламу, машине за вађење плодова, берачи плодова итд. (сл. 4.106).

Сл. 4.106 Тракторска фреза и балирка за сено

132

КОМБИНОВАНЕ МАШИНЕ

uk a

pr om

Комбинованим машинама истовремено се обавља више врста радова. Комбајни за житарице истовремено жању (косе), одвајају зрно од сламе и плеве помоћу сита и јаких ваздушних струја које изазива вентилатор. Одвојена зрна убацују у џакове или сопствени бункер из кога се, помоћу цеви, пребацују у приколицу коју вуче трактор паралелно са комбајном. Комбајни истовремено пакују и везују (балирају) сламу (сл. 4.107).

Сл. 4.107 Комбајн за пшеницу

Савремени комбајни су потпуно аутоматизовани, а кабине возача климатизоване тако да пружају пун комфор возачу током врелих летњих дана.

Комбајни за кукуруз одвајају клип кукуруза од стабла, чисте га од комушине и круне, тј. одвајају зрна од шишарке. Одвојено зрно кукуруза пакује се у џакове или смешта у бункер комбајна из кога се, помоћу цеви, пребацује у приколице које вуче трактор паралелно са комбајном. Комбајн уједно сече и уситњава стабљике кукуруза (сл. 4.108). У остале комбиноване машине убрајају се: комбајни за сунцокрет и соју, машине за силажу, сејалице итд.

Уради сам

Сл. 4.108 Комбајн за кукуруз

Да ли у твом домаћинству постоји нека пољопривредна машина о којој нисмо говорили? Ако постоји, скицирај је и опиши.

133

СПЕЦИЈАЛНЕ МАШИНЕ

pr om

Специјалне машине и уређаји намењени су неким посебним пословима и задацима у пољопривреди и сточарству. Има их веома много, а ми ћемо набројати само неке од њих: транспортери (елеватори), машине за калемљење, круњачи за кукуруз, млинови за сточну храну, машине за справљање силаже и концентрата, системи за наводњавање, уређаји за вештачку кишу, транспортна средства за превоз течности (млека, сокова, вина и др.), хранилице, појилице, апарати за мужу крава, инкубатори за производњу пилића итд. (сл. 4.109, 4. 110, 4. 111 и 4. 112).

uk a

Сл. 4.109 Појилице и инкубатор за производњу пилића

Сл. 4.111 Музилица за краве

Сл. 4.110 Транспортер за кукуруз

134

Сл. 4.112 Систем за наводњавање

ПИТАЊА:

pr om

1. Чиме се бави биљна, а чиме сточарска производња? 2. На које гране се дели биљна производња? 3. Шта обухвата технолошки процес биљне производње? 4. Шта обухвата технолошки процес сточарске производње? 5. Чиме се бави прехрамбена технологија? 6. Наведи основна правила здраве исхране. 7. Како делимо пољопривредне машине? 8. Наброј погонске и прикључне машине. 9. Која је основна погонска машина у пољопривреди? 10. Где се употребљавају једноосовински трактори (мотокултиватори)? 11. Која је намена плугова? 12. Које све радње обавља комбајн за житарице?

uk a

КОРИСНИ САЈТОВИ (WWW)

www.poljoprivrednemasine.com

135

4.9. РЕЦИКЛАЖА МАТЕРИЈАЛА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ И ПОЉОПРИВРЕДИ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Уношење загађујућих материјала у животну средину изазвано људском делатношћу може имати штетно деловање на квалитет животне средине, као и на здравље људи. Један од загађивача животне средине јесте и отпад – нежељени материјал који се сматра неупотребљивим. У петом разреду си учио/учила о екологији и рециклажи који битно доприносе заштити и очувању животне средине.

Да се подсетимо

pr om

Екологија се бави заштитом животне средине. Рециклирати значи налазити, сакупити, прерадити, продати и поново користити материју коју бисмо иначе одбацили као некорисну.

uk a

У грађевинарству и пољопривреди такође постоји отпадни материјал који се може рециклирати и поново употребити. Рушење старих грађевинских објеката прати велика количина отпадног материјала који при одлагању на одређеним локацијама прави изузетно велике депоније. Трошкови превоза и депоновања отпадног грађевинског материјала су веома велики, а депонија остаје вечити еколошки проблем јер се грађевински отпад тешко сам разграђује. Зато се код нас, у последње време, све више прибегава рециклажи грађевинског отпада (сл. 4.113).

Сл. 4.113 Рециклажа грађевинског отпада

136

Рециклажа грађевинског отпада се састоји од: • разврставања материјала по саставу (бетон, камен, керамика, метали, дрво, стакло...); • сечења и одвајања гвожђа (арматуре) и осталих металних делова од крутих материјала; • дробљења бетона, камена, цигли, блокова, црепова и других крутих материјала; • класирања дробљеног материјала по саставу и величини; • прања грађевинског отпада који је намењен за прераду у нове производе; • транспорта и поновне употребе рециклираног грађевинског отпада. Најисплативија рециклажа грађевинског отпада се врши на лицу места, где је објекат срушен. У ту сврху, постоје специјалне покретне машине које на самом градилишту врше разврставање отпада (сепаратори), ломљење и дробљење крупних крутих материјала (пнеуматски разбијачи, хидраулични багери, дробилице и др.), бубањ за прање и др. Овако рециклирани грађевински отпад се може употребити као сировина за добијање нових грађевинских материјала или као подлога пре бетонирања приликом изградње саобраћајница, тротоара, тргова и др.

uk a

pr om

Рециклажа материјала у пољопривреди такође може допринети уштеди природних ресурса и очувању животне средине. Под пољопривредним отпадом подразумевамо остатке биомасе настале у ратарству, воћарству, виноградарству, сточарству и сл. Ти остаци биомасе могу бити у облику: сламе, кукурузовине, стабљике других биљака, љуске, коштица, траве, лишћа, остаци настали орезивањем воћа и др. Пољопривредни отпад се рециклажом може претворити у енергенте који се користе као гориво за грејање стамбених просторија (брикет, пелет) (сл. 4.114). Од пољопривредног отпада се рециклажом може добити и хумус који се користи као ђубриво за прихрањивање земљишта и биљака, као и био-гориво за покретање аутомобила.

Сл. 4.114 Брикети од пољопривредног отпада

137

4.10. ЗАНИМАЊА У ОБЛАСТИ ГРАЂЕВИНАРСТВА И ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Подручје образовања радника у грађевинарству и пољопривреди је веома широко и изводи се у средњим, високим школама и на факултетима. Највећи број грађевинских и пољопривредних радника завршава средње стручне школе. Послове у грађевинарству обављају производни радници различитих образовних занимања, као што су: грађевински техничари за високоградњу, нискоградњу и хидроградњу, зидар-фасадер, тесар, армирач-бетонирац, полагач облога (поднополагач), керамичар-терацер, декоратер зидних површина (молер), руковалац грађевинских машина, извођач инсталатерских и завршних радова, кровопокривач, грађевински лаборант, стаклорезац. Ради упознавања основних карактеристика производних занимања у грађевинарству описаћемо само неке од њих. Карактеристике осталих занимања можете упознати преко приручника за професионалну оријентацију, који можете набавити у вашој школи.

pr om

Грађевински техничар нискоградње ради на изради нацрта, разради пројекта (техничке документације) и изградњи (као шеф градилишта) друмских саобраћајница, тунела, мостова, вијадукта, железничких пруга, аеродромских писта, као и пратећих објеката (бензинске пумпе, сервисне станице, паркинзи, гараже, сигнализације и сл.)

uk a

Грађевински техничар високоградње ради на изради нацрта, разради пројекта (техничке документације) и изградњи (као шеф градилишта) стамбених, пословних, јавних, индустријских и пољопривредних објеката.

Грађевински техничар хидроградње ради на припреми, разради грађевинских пројеката и изградњи (као шеф градилишта) објеката хидроградње: хидроцентрала, пристаништа, канала, објеката за снабдевање водом насеља, објеката за одвођења прљаве воде (канализација), објеката за уређење и регулацију речних токова, објеката и постројења за наводњавање земљишта итд. Зидар-фасадер је основно занимање у грађевинарству. Овај грађевински радник зида зидове и димњаке, облаже фасаде, малтерише зидове и таванице, справља разне малтере, гради или реновира стамбене и пословне просторе и др. У току рада користи махом ручне алате: мистрију, ванглу, гладилицу, зидарски чекић, висак итд.

Армирач израђује арматуру од челичних шипки за армирани бетон. У току рада сече бетонско гвожђе, према потреби исправља шипке, савија шипке на одговарајућим местима и повезује их жицом, поставља арматуру у оплату у којој се излива бетон. Армирач користи следећи алат и прибор: маказе или машину за сечење челичних шипки, алатке или машину за савијање шипки, чекиће, клешта, челични метар, угаоник и др.

138

Тесар од дрвене грађе разних облика и димензија израђује: дрвене елементе, конструкције за кровове, подове и степеништа, оплате и калупе за изливање бетона, дрвене скеле, дрвене бараке и монтажне куће, ограде, гелендере итд. За време рада, тесар користи следећи алат и прибор: прибор за мерење и обележавање (метални метар, оловка, лењир, паралелни обележивач, угаоник), либелу, тесарску секиру, моторну тестеру, бушилицу и др. Керамичар-терацер полаже керамичке плочице и мозаике на подове, зидове и таванице, бетонира и припрема подлоге, израђује терацо подове, зида каљеве пећи, камине, котловске пећи и др. Користи специјалне алате и машине за сечење керамичких и других плочица, бушилицу, гумени чекић, мистрију, ванглу итд.

pr om

Руковалац грађевинске механизације управља грађевинском механизацијом за земљане радове (багер, булдожер, ваљак, скрепер, грејдер и др.) и дизалицама за подизање тешких грађевинских елемената. Рукује машинама, управља и одржава их – врши контролу исправности рада машине и њених делова, чисти их и подмазује, обавља једноставне поправке.

uk a

Послове у пољопривреди обављају производни радници различитих образовних занимања, као што су: пољопривредни произвођач, цвећар – вртлар, виноградар – винар, пекар, месар, пољопривредни техничар, прехрамбени техничар, техничар хортикултуре, руковалац – механичар пољопривредне технике итд.

Пољопривредни произвођач (ратар-повртар) бави се одржавањем и припремом земљишта за послове као што су: орање, тањирање, сађење (сејање), ђубрење и наводњавање. Бави се узгојем, обрадом, прехрањивањем, наводњавањем и заштитом биљних култура, сетвом и жетвом, складиштењем и дистрибуцијом пољопривредних производа на тржиште, прерадом пољопривредних производа за индустријске потребе.

Цвећар – вртлар бави се производњом расада за цвеће, садњом, узгајањем и продајом цвећа, израдом цветних букета и аранжмана, одржавањем градског зеленила.

139

Виноградар – винар бави се подизањем нових засада винове лозе, обрадом, орезивањем и заштитом винове лозе, организовањем брања, транспорта и складиштења грожђа, испитивањем квалитета грожђа, прављењем вина. Пекар обавља припрему различитих састојака за израду пекарских производа (пецива, бурека, хлеба и др.), печењем и даљом припремом за испоруку ових производа. Месар обавља послове обраде и сечења меса, категоризације меса, израде сухомеснатих производа, продаје меса, конзервације меса и месних прерађевина и паковања у адекватне амбалаже.

Руковалац – механичар пољопривредне технике бави се одржавањем и поправком погонских пољопривредних машина, као што су: трактори, комбајни, сејачице, косачице и машина за брање.

pr om

Пољопривредни техничар врши организацију рада у воћњацима, виноградима и ратарским културама. Прехрамбени техничар врши контролу квалитета производа у лабораторијским условима, као и квалитет сировина које се користе у производњи. Бави се организацијом производње прехрамбених производа, условима у којима се складиште и чувају, као и начинима паковања одређених намирница.

uk a

Техничар хортикултуре бави се биљном производњом, негом, гајењем и продајом цвећа, дрвећа и украсног шибља, пројектовањем, подизањем и одржавањем зелених површина, озелењавањем и улепшавањем животне средине.

ПИТАЊА:

1. Чиме се бави екологија? 2. Шта подразумева рециклажа неког материјала? 3. Који грађевински отпад се може рециклирати и за шта се тако рециклиран може употребити? 4. Који пољопривредни отпад се може рециклирати? 5. Који производи се добијају рециклажом пољопривредног отпада и чему служе? 6. Наведи нека од занимања у грађевинарству и пољопривреди, посебно она која су код тебе изазвала посебна интересовања.

140

4.11. МОДЕЛОВАЊЕ МАШИНА И УРЕЂАЈА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ И ПОЉОПРИВРЕДИ ИЛИ МОДЕЛА КОЈИ КОРИСТЕ ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ Прошле године си учио/учила који је поступак моделовања од идеје до реализације. При изради било ког модела или макете, веома је важно добро планирање. То значи да прво треба да одредиш редослед, тј. алгоритам поступака израде предмета.

Да се подсетимо

pr om

Алгоритмом се шематски тачно предвиђа редослед и начин израде неког предмета од стварања идеје (замисли) до готовог производа. Обнови који су елементи алгоритамског начина настајања неког производа.

uk a

Идеја има много, само их треба пронаћи. Можда ти у томе могу помоћи ИКТ технологије, конкретно претрага на интернету. При избору модела/макете, мораш водити рачуна да материјали које ћеш користити за рад буду лако обрадиви (картон, шперплоча, дрвене летвице), а алати за рад они са чијим начином употребе си упознат. Такође мораш водити рачуна да то буде модел машине и уређаја у грађевинарству или пољопривреди (нпр. модел трактора, багера, дизалице и сл.) или модел/макету који користи обновљиве изворе енергије (нпр. воденица, ветрењача, соларна кућа и др.) о коме си учио/учила.

Вежба

Представи скицом и алгоритмом неку своју идеју. Консултуј наставника, а затим пређи на израду техничке документације, припрему материјала и алата и израду макете/модела.

Након доношења коначне одлуке коју идеју ћеш реализовати, пређи на даље кораке по задатом алгоритму, израду техничке документације од скице, преко склопног до детаљног цртежа. Изабери и припреми неопходан материјал за израду замишљеног предмета (модела). У зависности од материјала који ћеш обрађивати, изабери и одговарајући алат и прибор за рад. Пренеси мере детаља са цртежа на материјал. Пре почетка израде модела/макете детаљно разради и проучи поступак његове израде. Пређи на практичну израду модела/макете.

141

3 60

180

pr om

100

180

100

3 15

120

uk a

120

ОСОВИНА

ЛЕТВИЦА Ф3

ЕЛИСА

ФУРНИР (ЛИПА)

ДРЖАЧ ЕЛИСА

ЛЕТВИЦА Ф20

КРОВ

ЛЕПЕНКА

ЗАДЊА СТРАНА

ЛЕПЕНКА

БОЧНЕ СТРАНЕ

ЛЕПЕНКА

ПРЕДЊА СТРАНА

ЛЕПЕНКА

ПОСТОЉЕ

ЛЕПЕНКА

НАЗИВ ДЕТАЉА

КОМ.

МАТЕРИЈАЛ

ПОЗ.

РАЗМЕРА 1:2

МАКЕТА ВЕТРЕЊАЧЕ

УКУПНО ЦРТ. 2 ЦРТЕЖ БР. 1

40 40

44 33

5500

50 50

130 130

180 180

1100

pr om

80 80

20 20

RR1 3,5

100 RR1

uk a

80 80

10 10

80 80

РАЗМЕРА 1:2

Ф3

МАКЕТА ВЕТРЕЊАЧЕ

УКУПНО ЦРТ. 2 ЦРТЕЖ БР. 2

50 50

R25 R25

1515

1616 1111 10 10

12 12

60 60

1212 1313 1414 22

5 5

10 10

pr om

15 15

13 13

50 50

44 33

25 RR25

10 10

50 50

88 9 9

14 14

uk a

80 80

11 16 ВОЛАН 16 ВОЛАН 11 15 ЦЕВ 15 ЦЕВАУСПУХА АУСПУХА 11 14 ПРЕДЊА 14 ПРЕДЊАМАСКА МАСКА 11 13 ДРЖАЧ 13 ДРЖАЧПРЕДЊЕ ПРЕДЊЕМАСКЕ МАСКЕ 11 12 ГОРЊИ 12 ГОРЊИПОКЛОПАЦ ПОКЛОПАЦ 1 11 КОМАНДНА ПЛОЧА 1 11 КОМАНДНА ПЛОЧА 1 10 СЕДИШТЕ 1 10 СЕДИШТЕ 1 9 БЛОК МОТОРА 1 9 БЛОК МОТОРА РЕМЕНИЦА 1 8 РЕМЕНИЦА 1 8 7 2 ЕЛЕМЕНТ ЗАДЊИХ ТОЧКОВА 7 2 ЕЛЕМЕНТ ЗАДЊИХ ТОЧКОВА 4 6 ЕЛЕМЕНТ ЗАДЊИХ ТОЧКОВА 4 6 ЕЛЕМЕНТ ЗАДЊИХ ТОЧКОВА 5 1 ЗАДЊА ОСОВИНА 5 1 ЗАДЊА ОСОВИНА 4 2 ЕЛЕМЕНТ ПРЕДЊИХ ТОЧКОВА 4 2 ЕЛЕМЕНТ ПРЕДЊИХ ТОЧКОВА 3 2 ЕЛЕМЕНТ ПРЕДЊИХ ТОЧКОВА 3 2 ЕЛЕМЕНТ ПРЕДЊИХ ТОЧКОВА 2 1 ПРЕДЊА ОСОВИНА 2 1 ПРЕДЊА ОСОВИНА 1 1 ШАСИЈА ТРАКТОРА 1 1 ШАСИЈА ТРАКТОРА ПОЗ. НАЗИВ ДЕТАЉА КОМ. ПОЗ. НАЗИВ ДЕТАЉА КОМ. РАЗМЕРА МОДЕЛ ТРАКТОРА РАЗМЕРА 1:2 МОДЕЛ ТРАКТОРА 1:2

16 16

55 55

2020 1010

ШПЕР ПЛОЧА ШПЕРПЛОЧА ДРВО ДРВО КАРТОН КАРТОН ШПЕР ПЛОЧА ШПЕРПЛОЧА ДРВЕНА ДАШЧИЦА ДРВЕНА ДАШЧИЦА ДРВЕНА ДАШЧИЦА ДРВЕНА ДАШЧИЦА ЛИМ ЛИМ ДРВО ДРВО ДРВЕНА ДАШЧИЦА ДРВЕНА ДАШЧИЦА ШПЕР ПЛОЧА ШПЕРПЛОЧА ШПЕР ПЛОЧА ШПЕРПЛОЧА ДРВЕНА ЛЕТВИЦА ДРВЕНА ЛЕТВИЦА ШПЕР ПЛОЧА ШПЕРПЛОЧА ШПЕР ПЛОЧА ШПЕРПЛОЧА ДРВЕНА ДАШЧИЦА ДРВЕНА ДАШЧИЦА ДРВЕНА ДАШЧИЦА ДРВЕНА ДАШЧИЦА МАТЕРИЈАЛ МАТЕРИЈАЛ УКУПНО ЦРТ.2 УКУПНО ЦРТ.2 ЦРТЕЖ БР.1 ЦРТЕЖ БР.1

R R2 25 5

10 10

25 25

10 10

11 11

15 15

10 10 170

50 50

15 15

50 50

25 25 40

50 50

10 10

1010

85 85

1 1

100

30 30

35 35

10 10

7,5

R3 0

савити савити

R2 5

R15

4 4

R15

R50

R3 0

РАЗМЕРА 1:2 РАЗМЕРА 1:2

R1 R1 0 0

15 15

10 10

20 20

uk a

70 95

3 3

R R2 25 5

pr om

2 2

10 10 10 10 10 10

10 10

170

R50

МОДЕЛ ТРАКТОРА

УКУПНО ЦРТ.2 ЦРТЕЖ БР.2 УКУПНО ЦРТ.2 ЦРТЕЖ БР.2

НАУЧИЛИ СМО:

uk a

pr om

– Према пореклу, грађевинске материјале делимо на: природне и вештачке. – Природни грађевински материјали су: дрво, камен, песак, шљунак, глина. – Вештачки грађевински материјали су: цемент, креч, гипс, бетон, опеке, стакло, метал, пластични материјали итд. – Према намени, грађевински материјали се деле на: конструктивне, везивне, керамичке, изолационе, инсталационе, материјале за облагање. – Конструктивни материјали користе се за израду носећих делова конструкције објекта (темеља, стубова, зидова и сл.). Најпознатији конструктивни материјали су: дрво, камен, бетон, челик, опеке, блокови итд. – Дрво се у грађевинарству користи као: обла, тесана и резана грађа. Користи се за: стубове, подупираче, скеле, ограде, кровну конструкцију, врата, прозоре, подне и зидне облоге итд. – Камен је један од најстаријих природних грађевинских материјала који се одликује великом тврдоћом и чврстоћом. Користи се за: темеље, зидове, спољну декорацију, фасаде зграда, степенице, плочнике, градске тргове, тротоаре, ограде итд. – Бетон је сложен грађевински материјал састављен од агрегата (шљунак, песак, дробљени камен), везивног средства (цемента) и воде. Најкоришћенија врста бетона је армирани бетон који, поред стандардног састава, у себи има армирано гвожђе или мрежу. Користи се за: темеље, зидове, стубове, међуспратне конструкције, серклаже, греде, терасе, степеништа, кровне конструкције итд. – Челик је конструктивни материјал који се одликује великом чврстоћом. – Везивни материјали се користе за повезивање појединих грађевинских материјала у једну целину. У везивне материјале убрајају се: цемент, креч, гипс итд. Цемент се користи за израду бетона, креч за израду малтера, а гипс за попуњавање мањих неравнина на зиду и таваници. – Керамички материјали се добијају од глине. Најпознатији су: опеке (цигле), црепови, керамички блокови, монте, керамичке плочице, санитарни уређаји, керамичке цеви итд. – У грађевинарству се користе више врста изолација: хидроизолација, термоизолација и акустичка изолација. Најбољи и најпознатији изолациони материјал је стиропор. – Материјали за облагање се користе да би унутрашњост објекта учинили пријатнијом за боравак и лакшом за одржавање. – Пластични материјали се користе за израду: тзв. ПВЦ столарије (прозора, врата, светларника итд.), водоводних, канализационих и грејних цеви, изолационих материјала, подова, ламперије итд. – Основни конструктивни елементи једног грађевинског објекта су: темељ, зидови, међуспратне конструкције, степенице и кров. – У зависности од тога какав грађевински објекат се гради, постоје два начина градње: класични (традиционални) и савремени (скелетни и монтажни). Класични начин градње подразумева изградњу мањих објеката и породичних зграда, а савремени изградњу великих зграда (солитера, тржних центара и др.). – Архитектура се бави пројектовањем грађевинских објеката и простора у њима. – Грађевинарство се бави изградњом онога што су архитекте замислиле и пројектовале. Грађевинарство се, према намени објеката који се граде, дели на: нискоградњу, високоградњу и хидроградњу. – Најважнији ручни алати у грађевинарству су: мистрија, гладилица (пердашица), либела, зидарски чекић, вангла, лопатица за глетовање, лопата, колица итд. – Грађевинске машине можемо поделити на: машине за земљане радове, за дизање и транспорт и мешалице. Машине за земљане радове су: булдожери, багери, утоваривачи, скрепери, грејдери, равњачи, ваљци, вибрациони набијачи, финишери итд. Машине за дизање и транспорт су: камиони (кипери и дампери), дизалице, аутодизалице, виљушкари, грађевински

146

uk a

pr om

лифтови итд. У мешалице спадају: камион мешалица за бетон, вучна мешалица и пумпа за бетон. – Енергетика се у грађевинарству бави начинима загревања и изолације стамбеног простора и других грађевинских објеката. Постоји неколико врста грејања просторија, и то: локално грејање, етажно грејање и централно грејање на даљину. – Обновљиви извори енергије се најчешће користе за добијање топлотне и електричне енергије. У грађевинарству, за загревање воде и простора, највише се користе: сунчева (соларна) енергија, геотермална енергија и енергија биомасе. – Да бисмо уштедели на топлотној енергији, морамо кућу добро изоловати. Изоловати се могу: подови, зидови, кров, таван, прозори и др. Зидови се могу изоловати током градње, израдом тзв. „сендвич зида”, који се састоји од: стиропора (минералне или стаклене вуне), који се налази између керамичких блокова и фасадне цигле. Спољне површине на кућама се могу накнадно облагати тврдо пресованим стиропором и тако урађене фасаде се зову „демит фасаде”. – Добрим познавањем правилног начина употребе уређаја за загревање просторија у кући/стану избегавамо њихова оштећења, плаћање високих рачуна за грејање, штедимо на горивном материјалу и спечавамо евентуални пожар. – Пољопривреда је грана привреде која се бави производњом хране. Пољопривредна производња дели се на биљну и сточарску. Биљна производња се дели на: ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство. Технолошки процес биљне производње обухвата следеће радове: припремање земљишта, сетву или садњу, негу биљака, заштиту биљака, убирање рода, смештај и транспорт производа. Технолошки процес сточарске производње обухвата следеће радове: смештај стоке, неговање и исхрану стоке, производњу подмлатка, скупљање неких производа, транспорт стоке у кланице. – Прехрамбена технологија се бави производњом, складиштењем, прерадом и снабдевањем становништва храном. Храна је било која материја која уношењем у људски организам доприноси очувању његовог здравља. Правилна исхрана у твом узрасту је веома важна ради очувања твог физичког и менталног здравља. Подразумева редовно узимање више лаганих оброка здраве и разноврсне хране, од којих је доручак незаобилазан. – Пољопривредне машине могу бити: 1. погонске (трактор, мотокултиватор); 2. прикључне (плуг, дрљача, тањирача, сејалица, растурачи ђубрива, косачице, вадилица кромпира, вадилица шећерне репе, берач кукуруза, тракторске прскалице, тракторске фрезе, итд); 3. комбиноване (житни комбајн, комбајн за кукуруз, комбајни за сунцокрет и соју итд); 4. специјалне (транспортери, круњачи за кукуруз, системи за наводњавање, инкубатори, музилице за краве, појилице итд). – Рециклирани грађевински отпад се може употребити као сировина за добијање нових грађевинских материјала или као подлога пре бетонирања приликом изградње саобраћајница, тротоара, тргова и др. – Пољопривредни отпад се рециклажом може претворити у енергенте који се користе као гориво за грејање стамбених просторија (брикет, пелет), хумус који се користи као ђубриво за прихрањивање земљишта и биљака, као и био-гориво за покретање аутомобила. – Послове у грађевинарству обављају производни радници различитих образовних занимања, као што су: грађевински техничари за високоградњу, нискоградњу и хидроградњу, зидар-фасадер, тесар, армирач-бетонирац, полагач облога (поднополагач), керамичартерацер, декоратер зидних површина (молер), руковалац грађевинских машина, извођач инсталатерских и завршних радова, кровопокривач, грађевински лаборант, стаклорезац итд. – Послове у пољопривреди обављају производни радници различитих образовних занимања, као што су: пољопривредни произвођач, цвећар – вртлар, виноградар – винар, пекар, месар, пољопривредни техничар, прехрамбени техничар, техничар хортикултуре, руковалац – механичар пољопривредне технике итд.

147

uk a

Ed o

pr om

uk a

pr om

КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ

ПРИПРЕМИ СЕ И РАЗМИСЛИ:

• Обнови (из прошлогодишњег уџбеника) о технологији добијања и обраде материјала. • Подсети се шта треба да садржи алгоритам израде од идеје до реализације. • Пронађи на интернету цртеже или слике макета грађевинских објеката, модела грађевинских и пољопривредних машина или модела који користе обновљиве изворе енергије. • Скицирај свој модел или макету коју желиш да израдиш.

НАУЧИЋЕШ: • да израдиш алгоритам израде и реализујеш пројекат модела или макете; • да претражујеш преко интернета и долазиш до важних информација које су ти неопходне за моделовање макета и модела; • да практично примениш информатичко знање при изради техничке документације на рачунару; • да стекнеш нове и усавршиш постојеће предузетничке вештине; • како се моделују грађевински објекти, грађевинске и пољопривредне машине, као и модели који користе обновљиве изворе енергије.

5 Конструкторско моделовање – модули 5.1. Израда макете/модела у грађевинарству, пољопривреди или модела који користе обновљиве изворе енергије.

5. КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ – МОДУЛИ 5.1. ИЗРАДА МАКЕТЕ/МОДЕЛА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ, ПОЉОПРИВРЕДИ ИЛИ МОДЕЛА КОЈИ КОРИСТЕ ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ

pr om

У петом разреду си учио/учила о технологији добијања и прераде, тј. обраде лако обрадивих материјала: папир, дрво, текстил и кожа. Са неким од њих си се боље упознао/ упознала кроз практичан рад. Прошлогодишње искуство у практичном раду добро ће ти доћи при моделовању макета грађевинских објеката или стана на основу плана и предлога за његово уређење, модела разних машина и уређаја у грађевинарству и пољопривреди, модела који користе обновљиве изворе енергије итд. Могућности за стваралачки рад су велике. На теби је да се определиш за макету или модел који ћеш израдити, материјал за градњу и алат са којим ћеш радити. При изради било ког модела или макете неопходно је да унапред предвидиш све радње које ће допринети успешности рада. У оквиру алгоритамског начина размишљања веома је важно почетно стварање идеје.

Како доћи до идеје?

uk a

Постоји више начина помоћу којих можеш доћи до идеје, нпр. прегледом разних часописа, енциклопедија, разговором са својим другарима или наставником, посматрањем околине у којој живиш и учиш, гледањем телевизије итд. Међутим, најбржа и најшира могућност доласка до идеје ти се пружа употребом информационо-комуникационих технологија (ИКТ-а), конкретно рачунара. Укуцај на интернет претраживачу (Google, Yahoo) термин предмета/модела о коме си размишљао/ размишљала (нпр. Кућица за птице) и изненадићеш се које ти се могућности стварања идеје за реализацију сопственог пројекта отварају. Преко интернета можеш приступити и разним образовним интернет сервисима где такође можеш пронаћи доста идеја за реализацију свог пројекта. Претрагом преко интернета ти уједно испитујеш тржиште, па настој да твој будући производ има неку употребну вредност.

Вежба Представи скицом, а затим алгоритмом неку своју идеју. То може бити израда неког новог предмета или надоградња постојећег. При томе, консултуј наставника.

150

Уколико ти недостају идеје за практичан рад, можеш користити и конструкторске кутије са урађеним техничким цртежима и припремљеним материјалима за рад. Ипак, потруди се да и при изради понуђених макета/модела уградиш неку своју идеју.

Ако се одлучиш за макету грађевинског објекта, онда је избор веома велики. Можеш моделовати: стамбени грађевински објекат (породичну стамбену кућу, викендицу, солитер), тржни центар, школу, цркву (манастир), хотел, комплетно сеоско или градско насеље, спортску халу, фудбалски стадион, железничку станицу, саобраћајну раскрсницу, мост итд. (Сл. 5.1–5.3).

Сл. 5.2 Макета кућице за птице

Сл. 5.3 Макета стадиона

Сл. 5.1 Макета викендице

uk a

pr om

Уколико су твоја интересовања више везана за машине и уређаје у грађевинарству и пољопривреди, онда можеш моделовати: багер, булдожер, ваљак, ауто-дизалицу, трактор, косачицу или можда неки од ручних алата у грађевинарству (либелу, висак, мистрију итд.) (Сл. 5. 4 – 5.6).

Сл. 5.4 Модел ауто-дизалице

Сл. 5.5 Модел трактора

Сл. 5.6 Модел ваљка

Уколико се определиш за неки од модела/макета који користе обновљиве изворе енергије, онда можеш моделовати: соларну кућу, соларни колектор, воденицу, ветрењачу итд.

Сл. 5.7 Макета соларне куће

Сл. 5.8 Макета воденице

Сл. 5.9 Макета ветрењаче

151

Када си се одлучио/одлучила за одређену макету или модел, своју идеју прикажи скицом, консултуј се са наставником, а затим разради у свом пројекту. Пројекат треба да садржи алгоритам израде од идеје до реализације, о коме си учио/ учила прошле године – подсети се. Поред алгоритма израде, пројекат треба да садржи техничку и планску документацију. Техничка документација подразумева израду склопног и детаљног техничког цртежа. Планска документација садржи: поступак израде (редослед радних операција), листу материјала, неопходан прибор и алат и процену трошкова. За израду техничке и планске документације, користи одговарајуће рачунарске програме за обраду текста које си до сада учио/учила. Поступак израде макете или модела треба детаљно да разрадиш и добро проучиш.

ПОСТУПАК ИЗРАДЕ МАКЕТЕ ИЛИ МОДЕЛА

pr om

Израда скице

Стварање идеје о моделу или макети коју ћеш израдити

Израда техничке документације подразумева израду детаљног (радионичког) и склопног цртежа. Цртеж можеш нацртати на рачунару или класичним техничким цртањем, уз примену свих правила техничког цртања.

uk a

Изабери и припреми материјал за рад. Пази да то буду лако обрадиви материјали о којима си до сада учио/учила.

Изабери и припреми прибор и алат којим ћеш радити. Пренеси димензије са цртежа на материјал. Пази на тачност мерења и исправност цртежа.

Приступи изради модела или макете водећи рачуна о редоследу израде: резање (сечење), обрада материјала, спајање делова, облагање површина и површинска заштита. Изврши самосталну процену успешности израђеног модела или макете.

152

Поред примене стечених знања о изради техничке документације, материјалима и начинима њихове обраде, правилној употреби алата, у овој области ћеш проширити своје предузетничке вештине које си стекао/стекла из ове области у петом разреду. То подразумева да у оквиру израде једноставног мини пројекта треба да представиш израду једног производа од испитивања тржишта, преко израде техничке документације, практичне израде предмета/модела, маркетинга производа и продаје, до мање процене трошкова. Наравно да све то не може, и не треба, да уради један ученик, већ више вас у оквиру једне групе која ће осмислити и реализовати сопствени пројекат. Ко се боље сналази на интернету претражиће га у потрази за добрим идејама, ко боље користи готове програме за техничко цртање и обраду текста искористиће их за израду техничке и планске документације, ко је спретнији у практичном раду са материјалима и алатима радиће на изради модела, ко има смисла за маркетинг радиће на промоцији готових производа итд. За све има посла. То мора бити тимски рад јер једино тако се може доћи до остварења заједничког циља, а то је квалитетан производ.

pr om

Време је за производни рад. Припреми и организуј своје радно окружење. Изабери одговарајуће алате, машине и опрему у складу са захтевима посла и материјалом који се обрађује. Пређи на практичан рад поштујући принципе економичног коришћења материјала и безбедне употребе алата и машина. За све што ти није јасно, обрати се наставнику!

uk a

СРЕЋАН И УСПЕШАН РАД!

Како би сазнао/сазнала тржишну вредност твог производа, потребно је да сачиниш оквирну процену трошкова које си имао/имала при изради. Цену готовог производа добићеш ако сабереш новац уложен у материјал и свој рад. Веома важан део предузетништва, о коме си учио/учила у петом разреду, јесте маркетинг производа или представљање производа. После завршетка израде производа, осмисли и представи свој производ пред другарима у одељењу. Представљање можеш извести усменим излагањем уз показивање свог производа или коришћења дигиталне презентације коју си урадио/урадила на рачунару.

Како би заокружио/заокружила цео циклус од стварања идеје, преко израде производа до његове продаје, понуди свој производ са осталим које су израдили твоји другари у оквиру продајне изложбе, приликом обележавања значајних датума у оквиру школе (Дан школе, Свети Сава, Нова година, Осми март и други). По завршетку продаје производа потребно је анализирати реализацију пројекта. Сваки ученик у групи ће изнети своје мишљење о реализованом пројекту: колико је пројекат успешно реализован, који су исказани проблеми у раду и како их убудуће избећи, извршити процену свога рад и рада других и предложити унапређење постојећег модела-макете или израду новог.

153

5 1

pr om

260

120

R5 3

120

uk a

30 5 4 3 5 2 41 3 ПОЗ. 2 РАЗМЕРА 1 1:2 ПОЗ.

РАЗМЕРА 1:2

10 ВИЈАК ЗА ДРВО

ЧЕПОВИ ОБУЈМИЦА ВИЈАК ЗА ДРВО ЦЕВ С ВОДОМ ЧЕПОВИ ОСНОВА ЛИБЕЛЕ ОБУЈМИЦА НАЗИВ ДЕТАЉА ЦЕВ С ВОДОМ ЛИБЕЛА ОСНОВА ЛИБЕЛЕ НАЗИВ ДЕТАЉА

ЛИБЕЛА

4 2 2 4 1 12 2 КОМ. 1 1 КОМ.

4 2 ГОТОВО ПЛУТА ЛИМ 0,3mm ГОТОВО ПВЦ ЦЕВ Ø10 ПЛУТА ДРВО ЛИМ 0,3mm МАТЕРИЈАЛ ПВЦ ЦЕВ ЦРТ.1 Ø10 УКУПНО ДРВОБР.1 ЦРТЕЖ МАТЕРИЈАЛ УКУПНО ЦРТ.1 ЦРТЕЖ БР.1

4 4 3 3

6 6

5 5

6 6

pr om

116

210

10 2

210

20.5 5

5 20.5

20.5 5

30 116 5

5 20.5

1 1

2 15 715 3 2 73 27 27

4 4 116

38 38

uk a

116

10 2

3 3

38 38

5 5

2 2

116

2 2

48 48

7 3 723 2 4 154 15

38 30 38 20 30 20

5 5

1 1 2 2

1 1

116

6 ОПШИВАЧ БОЧНИХ ПОЛУЛУКОВА 2 КАРТОН 1x28x38 КАРТОН 1x28x47 5 2 ОПШИВАЧ ЛУКОВА 6 ОПШИВАЧ БОЧНИХ ПОЛУЛУКОВА 2 КАРТОН 1x28x38 4 2 ПЕШАЧКА СТАЗА КАРТОН 1x5x116 КАРТОН 1x38x47 5 2 ОПШИВАЧ ЛУКОВА 3 1 КОЛОВОЗ ФУРНИР – ЛИПА 4x30x116 4 2 ПЕШАЧКА СТАЗА КАРТОН 1x5x116 2 3 ОСЛОНАЦ МОСТА ФУРНИР – ЛИПА 4x15x116 3 1 КОЛОВОЗ ФУРНИР– ЛИПА – ЛИПА 4x30x116 1 2 4x27x116 ФУРНИР БОЧНА СТРАНИЦА 2 3 ОСЛОНАЦ МОСТА ФУРНИР – ЛИПА 4x15x48 ПОЗ. НАЗИВ ДЕТАЉА KOM. МАТЕРИЈАЛ 1 2 – ЛИПА 4x27x116 ФУРНИР БОЧНА СТРАНИЦА УКУПНО ЦРТ.1 РАЗМЕРА МАКЕТА ЛУЧНОГ МОСТА ПОЗ. 1:2 НАЗИВ ДЕТАЉА KOM. МАТЕРИЈАЛ ЦРТЕЖ БР.1 УКУПНО ЦРТ.1 РАЗМЕРА МАКЕТА ЛУЧНОГ МОСТА 1:2 ЦРТЕЖ БР.1

НАУЧИЛИ СМО:

pr om

‒ Поступак израде производа (макете/модела) од идеје до реализације се одвија у више корака: долажење до информација помоћу ИКТ-а, израда скице, израда техничке и планске документације, одабир и припрема материјала и алата, преношење мера са техничког цртежа на материјал, израда макете/модела, одређивање тржишне вредности производа, представљање (маркетинг) производа, продаја производа, лична процена успешности рада и предлог за унапређење производа. ‒ При изради макете/модела обавезно поштовати принципе економичног искоришћења материјала и рационалног одабира алата и машина примењујући процедуре у складу са принципима безбедности на раду. ‒ При раду у групи треба да износимо своје ставове, али и да уважавамо туђе.

КОРИСНИ САЈТОВИ (WWW)

uk a

www.alwayshobbies.com www.modelingmadness.com www.internetmodeler.com www.hobbyvista.com www.cybermodeler.com www.mojaradionica.com www.samsvojmajstor.com

156

РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ А

алат – средство за обликовање алгоритам – опис или графичко (шематско) представљање процеса решавања неког проблема или израде неког предмета амбалажа – омот, кутија, врећа, сандук и др. што служи за паковање робе агрегат – грађевински материјал природног порекла који се састоји од честица песка, шљунка или ситног камена

балван – дебло дрвета

возило – саобраћајно средство друмског саобраћаја

pr om

графика – цртање линија гатер – специјална машина са затегнутим челичним тестерама којима се сече балван дрвета на даске, греде или летве

детаљ – део целине, појединост, ситница делатност – рад депоновање – одлагање детекција – откривање дестинација – одредиште, крајњи циљ

uk a

економично – штедљиво ефикасно – успешно експресни – врло брзи екологија – наука о заштити природе ентеријер – унутрашњи простор екстеријер – спољашњи простор

идеја – мисао информација – вест изометрија – тродимензионално приказивање предмета инвеститор – онај који улаже свој новац у изградњу или израду нечега интелигентан – способан, паметан инструкције – упутства

котирање – поступак означавања мера на цртежу конструкторски комплети – комплети који служе за склапање модела и макета контура – спољашње, видљиве ивице тела кота – нека дужина (растојање) конектор – веза, спој курсор – показивач конфигурација – састав културна баштина – културно наслеђе комода – нижи орман са фиокама за рубље, посуђе... компактан – чврст, густ, збијен креирање презентације – израда презентације

157

макета – умањен приказ неког грађевинског објекта модел – умањен приказ неког предмета који желимо да израдимо монтажа – састављање, склапање

ортогоналан – правоугаон, нормалан оквир – рам

поступак – начин на који се нешто ради пластичан – способан да лако мења и задржи облик прибор – помоћно средство за рад пројекција – слика или изглед просторних тела приказаних према одређеним правилима на равни или на некој површини погон – покретач полупроизвод – сировина прерађена у неки производ који још није готов, тј. урађен до краја програм – низ упутстава за решавање неког проблема помоћу рачунара перспектива – тродимензионално приказивање предмета у равни онако како га видимо предострожност – опрез, упозорење, мере безбедности

pr om

ресурси – богатства рециклажа – поновна прерада већ коришћеног материјала регулација – подешавање, регулисање, управљање радна операција – једна врста посла приликом израде неког предмета рационалан - разуман

uk a

соларна енергија – сунчева енергија својство – особина, одлика скица – цртеж нацртан слободном руком сировина – полазни материјал за добијање производа софтвер – заједнички назив за све врсте рачунарских програма селектовати – одабирати стандард – технички пропис (норма) који се издаје ради уједначавања облика, величине, квалитета

термички – топлотни трансформација – промена облика, стања, особина транспорт – пренос или превоз нечега уређај – направа, справа универзалан – општи

функционалан - употребљив

хидрант – улична славина за воду

циркулација – кружење, проток

шаблон – узорак, калуп

158